Bernini

Barok je pristekao iz velikih reformi katolicke crkve. U to vreme se, takodje, desavala tzv. kopernikanska revolucija. Osecaj beskonacnosti vasione i pokreta nebeskih tela je nesto sto ce zaokupirati um baroknog umetnika. Funkcija barokne sculpture/slike je da pokrene emocije. Barok napusta ukocenost on se bavi gestikulacijom, pokretom, akcijom, teatralnoscu. Helenska skulptura vrsi veliki uticaj na barokne umetnike. Bernini je bio u sluzbi kardinala Scipiona Borgezea koji je posedovao zbirku antickih skulptura na cijoj je restauraciji Bernini radio i tako se upoznao sa delima anticke plastike. Za njega je uradio veliki broj mitoloskih dela koja se danas mogu videti u Vili Borgeze. Bio je pod patronatom pape Urbana VIII koji ga je proglasio za papskog skulptora, graditelja i nastojnika likovnih umetnosti, kao i dvorskog umetnika porodice Barberini kojoj je papa Urban VIII pripadao. Od tada pa do kraja zivota posvecu je se uglavnom religioznim temama sa izuzetkom portretne sculpture koje se bile trazene izvan granica Italije (dobijao je narudzbine iz Francuske i Engleske). Naklonost pape Inocentija X ne pripada Berniniju i mnoga dela koja su bila namenjena njemu izradjuju dugi umetnici. Za vreme pape Aleksandra VII radi svoja najveca arhitektonska dela.

1. Apolon i Dafne (1622-24) To je grupa sa dve figure smestena u Vili Borgeze. Iako se skulptura moze videti iz svih uglova, isprva je bila postavljena uza zid tako da nije bilo namenjeno da se gleda sa svih strana, pa u tom smislu skulptor nije otiso daleko od renesansne tradicije. On ce se u svojim kasnijim delima vratiti nisama. Skulptura predstavlja legendu iz mitologije u kojoj je Dafne izbegla zaljubljenog Apolona tako sto je ispustila dusu i pretvorila se u lovorovo drvo. Tacnije, delo predstavlja upravo trenutak metamorfoze koji niko pre Berninija nije uspeo da prikaze. Figura Apolona se oslanja na Apolona Belvederskog. Nimfa Dafne je vrlo ziva i poeticna. Skulptor je dao mermeru prozirnost voska. Sjajna, uglacana povsina docarava svezinu Dafnine koze, a njeno lice pokazuje svu snagu uzasa trenutka u kome ona prestaje da bude ljudsko bice. Uskovitlana figura (figura serpentinata) pokazuje dobro poznavanje manirizma koji je ucio od svog oca, ali preciznost, cvrstina, zivaotnost i snaga pokazuju napredak u odnosu na ranija ostvarenja.

2. Otmica Persefine To je grupa sa dve figure koja je bila postavljena u Vili Ludovici. Skulptura predstavlja legendu iz mitologije u kojoj Pluton otima Prosefinu i odvodi je u podzemni svet gde ce postati kraljica podzemlja. Tacnije, delo predstavlja upravo trenutak otmice. Pluton drzi u rukama Prosefinu koja place ka nevidljivoj figure svoje majke. Suprotno renesansnoj tradiciji skulptura se moze videti iz svih uglova. Bernini ce se u kasnijim delima vratiti nisama. Inspiracija je bila Djan Bolonjina Otmica Sabinjanke iako Otmica Persefine deluje dramaticnije. Skulptor je dao mermeru prozirnost voska. Sjajna, uglacana povsina docarava Persefininu kozu u koju su uronili Plutonovi prsti. Uskovitlana figura (figura serpentinata) pokazuje dobro poznavanje manirizma koji je ucio od svog oca, ali preciznost, cvrstina, zivotnost i snaga pokazuju napredak u odnosu na ranija ostvarenja. 3. David (1623-24) Figura je radjena za vilu Scipiona Borgezea. Prikazuje Davida, mladog ratnika, koji je istovremeno izraz snage, strasti i besa. Ovo njegovo delo namee poreenje sa svojim slavnim prethodnicima sa Donatelovim i Mikelandjelovim Davidom. Dok su prethodne figure uraene statino (pokazuju momenat trijumfa ili pripreme za borbu), Bernini bira trenutak same sudbonosne akcije, kada David potee iz prake na Golijata. Davidovo telo je izvijeno u punom zamahu, fiksiran je odluni trenutak brze i silovite radnje, to je izraeno i napetim miiima na telu i grimasom lica, on grize donju usnu. Bernini odluno prekida sa tradicijom - njegova figura je snano zakoraila u prostor gotovo dodirujuci posmatraca. 4. Sv. Bibijana (1624-26) Tema mucenistava je jedna od glavnih tema baroka u katolickim zemljama. Katolicka crkava je shvatila da zrtve sukoba sa protestantima mogu postati uzor. Ona je smrt mucenika za veru pretvorila u herojski cin, cin trijumfa nad smrcu. Mucenik se oznacava simbolima kao sto su lovorov venac ili palmina grana. Takodje se nad mucenikom ukazuje Vizija pa je karakteristican i pogled uprt u visinu. Ovo je prva Berninijeva religiozna skulptura monumentalnih razmera i prvo javno delo. Sv. Bibijana je prikazana mucena i vezana za stub, sa rukom zaustavljenom u gestu i poluotvorenim ustima. Iako muceno, njeno lice nije asketski prikazano, ona pokazuje spiritualnu senzualnost. Njen je pogled uprt u svod crkve gde je naslikana vizija Boga kao nagrada za njeno mucenistvo. Ostvareno je jedinstvo sculpture, arhitekture i slikarstva. 5. Baldahin u crkvi Sv. Petra (1624-1633) Uradio je ovo delo po narudzbini pape Urbana VIII. Simboli porodice Berberini (tri pcele, lovorov venac i sunce) nalaze se po citavom spomeniku. Baldahin je postavljen tacno iznad groba Sv. Petra. U svakoj potkupolnoj nisi nalazi se po jedna figura, od kojih je

Bernini uradio samo figuru Sv. Longina, dok su ostale delo njegovih ucenika. Bronza od koje je izgradjen baldahin skinuta je sa kupole Panteona. Cetri ukrasena stuba podupiru platform na cijim se uglovima nalaze kipovi andjela i snazno izvijene spirale koje isticu kao poentu i vrhunac kompozicije krst na zemljinoj kugli kao symbol pobede hriscanstva nad paganima. 6. Longin (1629-38) Figura se nalazi u potkupolnoj nisi u crkvi Sv. Petra i uradjena je po narudzbini Urbana VIII. U svakoj potkupolnoj nisi nalazi se po jedna figura, od kojih je Bernini uradio samo figuru Sv. Longina, dok su ostale delo njegovih ucenika Longin je centurion koji je probo Hrista, a zatim se pokajao. Oslonjen na koplje kojim je proboden Isus i teatralno izlazi iz svoje nise. Njegova ruka je zaustavljena u gestu, a njegov pogled je usmeren u visinu u nekom spiritualnom prosvetljenju kao da se obraca Bogu. Draperija kojom je zaogrnut kao da se leluja na nepostojecem vetru. Ova skulptura otvara sasvim novo shvatanje religiozne sculpture kao drame i statue kao reljefa. 7. Tron sv. Petra Tron sv. Petra se moze videti kroz Baldahin, uradjen je po narudzbini Aleksandra VII. Donja zona predstavlja cetri crkvena oca (Ambrozija, Jovan, Augustina i Atanasija) koji u zivom razgovoru gestikuliraju jedan ka drugom. Oni drze casnu drvenu stolicu Sv. Petra u srednjoj zoni koja je preoblikovana u raskosni bronzani tron na kome je reljef koji prikazuje Hrista kako predaje kljuceve Petru. U gornjoj zoni koja je posvecena bozanskom, nalazi se golubica Sv. Duha koja zraci bozanskom svetloscu predstavljenom pozlacenim zracima. Kao i kod Zanosa Sv. Tereze u kapeli Kornaro paznju privlaci prirodna svetlost koja ulazi kroz prozor od bojenog stakla i pokrece oblake i andjele izduzenih, vitkih tela.Tako se u nivoima jedan iznad drugog pojavljuju simboli Hrista, cije su ucenje pripovedali crkveni oci, zatim predaja sluzbe bozanskom namesniku Petru in a kraju sam Bog okruzen andjelima u nebeskoj slavi. 8. Portretne biste Bernini je radio portretne biste i za narucioce iz Francuske i Engleske. On je sa svojim modelima upoznavao, razgovarao, pokusavao je da uhvati njihovu gestikulaciju i mimiku. Oslobodio je biste medaljona ili ovalnih nisa. Njegova osnovna teznja je bila da prikaze pokret. Na bisti pape Pavla V primetano je naginjanje glave kao i to sto profile nisu simetricni, ovim on postize sugestiju pokreta. Za Scipiona Borgezea uradio je dve biste posto je prva napukla. Bista pokazuje trenutak isecen iz realnosti, Borgeze je zustio, obraca se nevidljivom sagovorniku. Da bi to postigao koristio je puno skica napravljenih kao beleske o posebnim trenutcima u svakodnevnom zivotu. Bista Konstance za koju se smatra da mu je ljubavnica je takodje zaustavljena u trenutku, raskopcane kosulje i poluotvorenih usta. Uradio je takodje bistu pape Urbana VIII. U

bistama Tomasa Bekera, Franceska I dEste i Luja XIV on koristi masu draperija koju ozivljava je svetlom i tamom i njom ublazava brutalno rezanje biste od tela. Luju XIV se dopala njegova bista iako su njegovi podanici govorili da ne lici na njega. Bernini ga je prikazao kao apsolutistu, mocnog vladara, bez gotovo i malo ljudskosti kao bozanskog izaslanika na zemlji. Nakon ovoga narucena je i konjanicka skulptura Luja XIV, ali ona se nije dopala kralju i zato je zavrsila na kraju Versajskog vrta gde je prepravljena. 9. Zanos Sv. Tereze (1642-55) Tereza je bila karmelicanka koja je opisala viziju u joj je prelepi andjeo kopljem sa vatrenom kuglom na vrhu probo srce i ona je osetila u isto vreme bol i zadovoljstvo. Smatrala je da dusa mora da se oslobodi svega do sebe da bi dozivela istinski zanos. Bernini je ovaj trenutak predstavio u kapeli Kornaro u crkvi Sv. Marija dela Vitorija po narudzbini kardinala Kornara. Misticno iskustvo, trans, ekstaza je veoma stara ideja koju je Bernini prikazao kroz bel composto (spoj slikarstva, sculpture i arhitekture). Tereza je prikazana u trenutku ekstaze, posmatrac nije siguran da li ona uziva ili pati, postoji jedna doza eroticnosti koju danas primecujemo, ali se u baroku nije isticala, barok se toga nije stideo. U nisama sa strane su prikazani u reljefu clanovi porodice Kornaro, u zivom razgovoru, komentarisuci cudo koje se dogadja pred njihovim ocima. Oni daju sceni teatralnost kojom je Bernini bio opsednut. Na tavanici je naslikan golub sv. Duha koji nije Berninijevo delo. Prirodna svetlost dopire do Tereze kroz lantern na vrhu i prolazi kroz odredjene metalne delove cime je nagovesteno prisustvo Boga. Andjeli kao da se spustaju sa oblaka i prevazilaze arhitekturu. Koristio je mermer i alabaster. Osmeh andjela je slican osmehu figure Istine cime je ugradjen concept istinitosti vere. 10. Nuda Veritas Figura istine je trebalo da predstavlja samo deo alegorijske grupe Vreme otkriva Istinu. Vreme je trebalo da razgrce zavesu i otkriva nagu zenu tj. Istinu. Istina drzi nogu na zemaljskoj kugli, kao symbol svoje prizemnosti, dok joj je u ruci lik Sunca jer je svetlost njen prijatelj. Ova skulptura nije radjena po porudzbini, zato se moze reci da je umetnik upleo i neka licna shvatanja i ideje koje su ga okupirale. Neki smatraju da je povredjen odlukom Inocentija X da bude iskljucen iz nekih projekata ovom alegorijom hteo da kaze da ce Vreme pokazati istinu o njegovoj, Berninijevoj, velicini i znacaju. 11. Santa Marija del Popolo i Sijenska katedrala U crkvi Santa Marija del Popolo koja je bila Rafaelov projekat Bernini je dodao dve figure Avakuma sa andjelom (se moze gledati samo sa jedne tacke gledista naspram nise, ako se ta tacka pomeri Avakumovi pokreti ne deluju kordinisani, a grupa vise ne izgleda jedinstveno, andjeo ukazuje Avakumu na proroka Danila) i Danilo( U nisi naspram Avakuma, prvi put se javlja izduzeno lice i udovi). U Sijenskoj katedrali uradio

je Sv. Magdalenu i Sv. Jeronima kao i dva bronzana andjela. Figure u nisama su do tada bile staticne. Bernini pokretima i gestovima kao i dijagonalnim postavljanjem figura i izlaskom iz nise postize vise. Sve cetri figure odlikuju se gotickom ekspresijom- lica su izduzena, kao i udovi i izrazavaju religiozno osecanje dovedeno do kulminacije. 12. Konstantin na konju Nalazi se u Vatikanu (Skala Redja) i trebalo je da ukrasi stepeniste kojim pape prolaze. Konstantin je prikazan u trenutku vizije kada mu se ukzao krst. Konstantinovo lice je uhvacenno u trenutku zanosa, spiritualne spoznaje. Njegov konj nema uzde i propinje se na zadnjim nogama. Draperija koja kao da otvara scenu, osim dekorativnog efekta pruza oslonac skulpturi. Ovom skulpturom, draperijom, Bernini se blizi koncepciji slikarske sculpture. 13. Smrt Blazene Ludovike Albetroni Kardinal Albetroni zeleci da glorifikuje svoju porodicu narucio je ovu scenu u crkvi San Francesko a Ripa u Rimu. Ludovika Albetroni je zivela u XVI veku i svoj zivot je posvetila milosrdnom radu. Ovde Bernini, shvativsi da je ovako slozenu misticnu ideju nemoguce prikazati samo skulpturom, bel compost dovodi do vrhunca, spaja arhitekturu, slikarstvo i skupturu. U okviru kapele gradi manju kapelu na cijim bocnim stranama probija prozore, koji se ne vide ali daju izvor prirodne svetlosti koja docarava prisustvo Boga. Skulptura Ludovike je u posebnom stanju estaticnosti u trenutku kad se njena dusa spaja sa Bogom.Draperija kojom je ogrnuta, kao i donja draperija prezivljavaju Ludovikinu bol. Mogla bi se uporediti sa zanosom sv. Tereze, ali za razliku od Tereze, Ludovika je izvedena u uzdrzanom, mirnijem stilu. Ponovo imamo izvor svetlosti, viziju, efekat nestvarnog, ali je sredina jednostavnija. Cinjenica da je statua bila namenjena da se gleda u visini oka omogucila mu je da je izvede sa finocom kojom je radio rane radove. 14. Grob pape Urbana VIII Grobnica se nalazi u crkvi Sv. Petra i zamisljena je kao piramidalna konstrukcija. Bernini je kombinovao razlicite materijale bronzu, delimicno pozlacenu bronzu i memer cime je vrlo ocigledno povukao granicu izmedju zivota i smrti. Figura pape Urbana VIII, sarkofag, smrt koja ispisuje papino ime na table uradjeni su u bronzi i oni predstavljaju smrt. Alegorijske figure Milosrdja i Pravde uradjene su u mermeru i njihova svetlost i ljudske osobine koje sui m date (Milosrdje je skrenula pogled zato sto je dete vuce za suknju) jos vise isticu kontrast i udaljavaju figure pape od zemaljske, zivotne sfere. Figura pape ima podignutu ruku koja blagosilja. Bernini nije mogao da ode daleko od tradicije, grobnica je uradjena po uzoru na grobnicu Medicijevih koju je radio Mikelandjelo.

15. Grob pape Aleksandra VII Benini je ovu grobnicu zamislio kao pozornicu na kojoj su oko statue Aleksandra VII postavljene alegorijske figure Milosrdja, Pravde, Mudrosti i Istine za koje je on uradio samo malene modele. Papa ne sedi u uobicajenoj pozi vladara vec kleci u molitvi za dobar zagrobni zivot. Za razliku od grobnice Urbana VIII Aleksandar VII je uradjen u mermeru. Kostur koji predstavlja smrt drzi pescani sat kao symbol prolaznosti vremena i podize draperiju koja skriva vrata koja vode u podzemni svet. 16. Fontana Cetri reke Fontana je radjen na Pijaci Navone po narudzbini Inocentija X kod koga Bernini nije uzivao ugled, ali ga je po preporuci svog necaka izabrao za ovaj posao te je Bernini obnovio svoje veze sa paskim dvorom. Fontana alegorijskim figurama muskaraca prikazuje cetri reke. Dunav je prikazan figurom rasirenih ruku koja aludira da otvorenost Evrope ka svetu, Nil je prilazan kao covek sa povezom na ocima sto predstavlja neistrazenost Afrike (ili to sto se tada nije znalo gde je izvire Nil), Gang sa veslom prikazuje kolicinu njegovih voda za navodnjavanje Azije, Rio del Plata, crnac sa novcicem u ruci ukazuje na bogatstvo Amerike. Foda nepravilno izvire iz stena. Nad figurama se nadvija visoki obelisk. Papa je posetio novootkriveni obelisk i resio da ga instalira na trg. Na vrhu obelisk se nalazi golubica, simbol nevinosti i cistote. 17. Trg ispred crkve Sv. Petra Za ovaj poduhvat je Beninija angazovao papa Aleksandar VII koji je bio posebno zainteresovan za skulpturu i arhitekturu. Postojao je problem jer je Madernina fasada na neki nacin zaklanjala Mikelandjelovu kupolu koja je bila projektovana po uzoru na anticke modele i u kojoj je misa trebalo da bude odrzavana u centralnom delu. U baroku su dosli do zakljucka da centralni plan nije pogodan za misu pa otuda ta uzduzna linija. Beniniju je dat zadatak da stvori trg sa kog ce se iz jedne tacke videti cela gradjevina. Trg je trebalo da naglasi velicinu Pape, njegovu neprikosnovenost, al ii da se on cuje kada se o velikim verskim praznicima obraca vernicima sa Lodje Uskrsca. Kolonade krecu od crkve i uokviruju trg kao simbol papskih ruku koje grle vernike. Cetri reda stubova su mesavina jonskog i dorskog stila.U centru trga nalazi se obelisk na cijem vrhu je postavljen krst kao simbol pobede hriscanstva nad paganstvom.Sa obe strane su fontane koje su radili Maderna i Bernini, a koje simbolizuju vrt, tj. Rajski vrt, raj na zemlji.