ВИСОКИ БАРОК

У науци се узима да смрћу митрополита Павла Ненадовића 1769. године

престаје епоха раног барока, како у културном, тако и у политичком смислу. Док је
митрополит Ненадовић био поборник руско-украјинских оријентација, дотле се нови
митрополит Јован Георгијевић залагао за све чвршће окретање ка Бечу. То је такође и
последња деценија владавине Марије Терезије која је спроводила реформе у
Хабзбуршкој монархији које су у великој мери погађале цркву, што се одразило и на
православно становништво унутар граница Монархије, те је карловачким
митрополитима ранија моћ као полтичких поглавара нације знатно ограничена. Све то
је имало и одраза у сликарству.
Одређени знаци кризе ранобарокног сликарства видљиви су већ у делима
ЈОВАНА ПОПОВИЋА који је радио 50-их година 18. века. Поповић је осликавао
иконостас НИКОЛАЈЕВСКЕ ЦРКВЕ У ИРИГУ и на примеру икона Великих
празника и старозаветних сцена види се како он сцене смешта у један продубљен
простор, често са пејзажном позадином која показује интересовање за појавни свет.
Његове фигуре имају много више живости него светитељи на иконама ранобарокног
периода, пластичност постиже колористичким односима, а само се понекад назиру
трагови цртежа.
Утицаји средњоевропског сликарства још су видљивији у делу ТЕОДОРА
КРАЧУНА, који једном ногом стоји у раном бароку, а другом у високом бароку.
Разлике између раног и високог барока добро се уочавају уколико се упореде иконе
Јована Крститеља које су изводили Димитрије Бачевић, као изразити представник
раног барока и Теодор Крачун. Бачевићев Св. Јован је постављен фронтално, торзо му
је непропорционалан остатку тела, ноге су веома издужене, а фигуром доминира глава
са крупним очима. Јован Крститељ на Крачуновој икони је представа једног
мускулатурног атлете у контрапосту. Временом ће Крачунове фигуре постајати све
издуженије, док ће контрапосто све више добијати облике маниристичке figure
serpentinate. Поново у складу са западноевропским наслеђем, код Крачуна се све више
наглашава покрет и гестикулација. И он напушта златну позадину и своје фигуре
смешта у пејзажне, архитектонске или оквире са облачићима, као што је случај са
иконама у цркви АРХИЂАКОНА СТЕФАНА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, али
има и примера као што су иконе са иконостаса цркве СВ. АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА У
СУСЕКУ где се Крачун враћа златној декоративној позадини украшеној флоралним
орнаментима.
Још неки од значајних представника високог барока су Јован Исајловић
Старији, Григорије Јездимировић, Григорије Давидовић-Опшић и Лазар Сердановић.