Crkva Petra I Pavla - Ras

ЦРКВА СВЕТИХ АпоСТолА
У РАС У
СВЕТ СКА КУЛТУРНА БА ШТИНА У СРБИЈИ
Издавач
ПЛАТОНЕУМ д. о. о.
За издавачa
ДУШАН ВУЈИЧИЋ, директор
Уредник
ДУШАН ВУЈИЧИЋ
Штампање књиге омогућило је

Министарство културе и информисања
Републике Србије
Са благословом
Његовог Преосвештенства Епископа
рашко-призренског
Господина Теодосија
© Copyright: 2021, Платонеум д.о.о.

М И ОД РА Г М А Р КО В И Ћ | Д РА ГА Н В О Ј В ОД И Ћ
ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА
ПЕТРА И ПАВЛА
У РАСУ
НОВИ САД, 2021.

САДРЖАЈ
УВОд 9
ИСТОРИЈA – Миодраг Марковић 13

Извори о оснивању Петрове цркве
и њихова историографска вредност 13
Најранија историја Петрове цркве и епископије у Расу 30
Рашка епархија од краја IX века до 1020. године 44
Епископија у Расу као епархија Oхридске архиепископије 46
Епископија у Расу у саставу аутокефалне Српске цркве 55
АРХИТЕКТУРА – Миодраг Марковић 85
ЗИднО СЛИКАРСТВО – Драган Војводић 127

Најстарији живопис 128
Фреске из познијег средњовизантијског доба 152
Зидно сликарство касновизантијског периода 172
Сликарство поствизантијског периода 205
ИЗВОРИ И ОдАбРАнА ЛИТЕРАТУРА 218

1
Петрова црква,
североисточна страна
куполе и апсиде
2
Петрова црква над
праисторијским тумулусом,
поглед са истока
Увод
Ц
рква Светих апостола Петра и Павла, по-
знатија као Петрова црква у Расу, налази
се на јужном ободу новопазарског пред-
грађа Постења, пет стотина метара западно од
ушћа Дежевске реке у Рашку. Саграђена је над
праисторијским тумулусом који је вековима,
све до 1957. године, скривао драгоцену илир-
ско-грчку оставу с почетка V века пре наше
ере, приложену породичној гробници анони-
мног угледника из редова родовске аристокра-
тије. На врху поменуте хумке заснован је још у
раном средњем веку хришћански храм (сл. 1).
При њему ће бити успостављена и кроз дуга
столећа српске историје претрајавати катедра
рашке епархије. Она се од 1020. године налази-
ла у оквирима Охридске архиепископије, а од
1219. у саставу је аутокефалне српске цркве. У
њој је 1346. године стекла статус митрополије.
У том рангу ће и остати све до стварања Рашко-
-призренске митрополије, почетком XIX века,
чије ће седиште бити у граду Призрену.
У црквеном, културном и политичком живо-
ту српског народа Петрова црква имала је од
самог настанкa веома важну улогу. На то је
несумњиво утицала и чињеница да се храм
налазио у непосредној близини Раса, као пре-
стоног места српских владара, па и неколи-
ко првих генерација Немањића, који су о цр-
кви бринули и као ктитори. На посебан однос
У в од 9
10 Ц Р К ВА С В Е Т И Х П Е Т РА И П А В Л А У РАС У
3 родоначелника династије Немањића према њој вероватно је утицала чиње-
Поклоњење мудраца, детаљ ница што је он управо ту, још као дете, примајући миропомазање, преведен у
православну вероисповест, и што је неколико деценија касније на истом ме-
сту био устоличен као српски велики жупан. Петрову цркву Немања је ода-
брао и за место одржавања великог државног сабора на којем је, на Благове-
сти 25. марта 1196. године, власт предао свом средњем сину, Стефану, и ту је
примио монашки постриг, добивши име Симеон.
Изузетне уметничке вредности цркве Светих Петра и Павла у Расу, једног
од најзначајнијих споменика српске културе, биле су скривене испод наслага
малтера и креча све до почетка друге половине ХХ века. Током тада започе-
тих темељних истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на
цркви откривено је више хронолошки различитих слојева њене архитектуре
и живописа, од којих се они првобитни убрајају у најстарија сачувана оства-
рења српске уметности, а храму је уједно враћен и део некадашњег сјаја. Древ-
ност и уметничке вредности Петрове цркве имали су важну улогу приликом
доношења одлуке да се она 1979. године укључи у Унескову листу светске
културне баштине, у оквиру комплекса „Стари Рас са Сопоћанима”. Но, не-
довољно археолошки истражени, храм и његова непосредна околина још чу-
вају многе тајне.
И поред изузетног значаја које је древно престоно место рашких архијере-
ја имало у историји и култури српског народа, о њему још увек није напи-
сана ниједна обимнија монографска студија. Аутори ове књиге, уз свесрдну
подршку издавачке куће „Платонеум”, наумили су да бар у извесној мери по-
пуне ту празнину, надахнути значајним јубилејом – осамсто двадесет петом
годишњицом поменутог Благовештењског сабора Стефана Немање, вероват-
но најважнијег историјског догађаја што се збио у Петровој цркви. Укључе-
ни у шири пројекат Министарства културе и информисања Републике Срби-
је, усмерен ка писању свеобухватне монографије о храму Светог Петра, они
овде објављују резултате својих досадашњих истраживања, надајући се да ће
бити у прилици да их допуне, а вероватно и коригују, након темељнијег и ду-
готрајнијег теренског рада, уз ослањање на резултате планираних археоло-
шких истраживања овог споменика.
У в од 11
4
Петрова црква, поглед
са североистока
5
Петрова црква, најстарији
део, поглед са југоистока
ИСТОРИЈA
Н
ајмање има веродостојних података о
најранијој историји Петрове цркве. У
расположивим изворима пронађенo je
пет исказа о њеном оснивању, од којих су нај-
старији и најмлађи сасвим кратки.
И з в ори о о снив а њу Пе т р ов е ц ркв е

и њ и х ов а ис ториогр а ф ск а в р едно с т
По предању забележеном у старим српским ро-
дословима и летописима, чије прве редакције
потичу из позног средњег века, цркву је поди-
гао апостол Тит, ученик Светог Павла, један
од Седамдесеторице. Пореклом Грк из Анти-
охије, обављао је мисионарску улогу у Корин-
ту, на Криту (где је био посвећен за епископа),
у Епиру и Далмацији. Сведочанство о његовој
мисији у Далмацији, забележено у Новом заве-
ту (2 Тим 4, 10), вероватно је утицалo на то да
се у легенду о оснивању катедралне рашке епи-
скопије укључи управо он јер се унутар грани-
ца некадашње римске провинције Далмације
налазио знатан део старих српских земаља. У
историографији је било мишљења да је легенда
веома стара и да ју је још Свети Сава користио
у време стицања аутокефалности српске Цр-
кве. При томе су се, вероватно уз ослањање на
касноантичке и раносредњовековне спорове
по питању самосталности појединих цркава,
ИС ТОРИЈA 13
износиле неутемељене тврдње да су аутокефалне могле да буду само оне цр- 6
кве које су основали апостоли. У том контексту занимљив је један пасус из Ру- Петрова црква, поглед на
варчевог родослова, састављеног у другој половини XVI столећа, где се навод храм и порту са северне
стране, снимак из дрона
о апостолу Титу као саздатељу цркве Светог Петра и Павла користи као по-
казатељ да је српска земља крштена још у апостолским временима. Троношки
родослов, који је, према најновијим истраживањима, око 1750. написао ново-
пазарски протопрезвитер Стефан Марковић, додаје да је Тит саградио „храм
Светих апостола Петра и Павла на подобије кумирница ондашњих”.
Дубровачки писац и хроничар Никола Рањина (1494–1582) у својој редакци-
ји летописа Рагузе (Annali Ragusini), сачињеној средином XVI века на итали-
јанском језику, даје другачију причу о настанку Петрове цркве. Према њего-
вим наводима, тај храм је саградио краљ Радослав Бело („звани и Павлимир”),
син Стефана Петрислава, а унук Радослава, „краља Босне”, који је са шесто-
рицом племића у време оружаног сукоба са својим сином Чаславом и њего-
вим присталицама избегао у Рим. У древном граду на реци Тибру прогнани
краљ постављен је за војног заповедника. Доживео је дубоку старост и био
сахрањен с почастима у цркви Светог Јована Латеранског. Његови потомци,
син Стефан и унук Радослав, такође су били војни заповедници, а Радослав
се толико истицао страшћу према ратовању да је добио надимак Бело (Bello).
Када је после неког времена Часлав са својим синовима погинуо у рату про-
тив Угара, Радослав Бело остао је једини кандидат за упражњени краљевски
престо. Стога су из „Босне” у Рим упућени „амбасадори”, како би га позвали
да дође у отаџбину. Поневши свете реликвије које је поседовао и узевши као
пратњу пет стотина оданих људи с њиховим породицама, Радослав се трима
лађама пребацио у Далмацију, у луку Груж, где су га дочекали многобројни
људи из „Босне” и становници разрушеног Епидаура предвођени архиеписко-
пом Јованом. У договору са својим племићима Радослав је одлучио да у бли-
зини луке сагради утврђење у коме ће похранити понете драгоцености. Утвр-
ђење је подигнуто на најузвишенијем делу обале зване Лаве, на истом месту
на којем је, како приповеда Рањина, стару Рагузу некада основао Рагуз, нећак
краља Травуније, Трифуна. С временом је, тумачи летописац, та тврђава на-
зивана Labusio, одакле је на крају проистекло и име Ragusium. У тврђави Лаве
краљ Радослав је саградио цркву Светих Сергија и Вакха, а изван њених зи-
дина и цркву Светог Стефана Првомученика. После оснивања Рагузе краљ
је са својим племићима отишао у Травунију где су га на празник Вазнесења
Христовог већ поменути архиепископ Јован из Епидаура и епископ Требиња
крунисали за „краља целе Босне”. Од свих великаша, церемонији није прису-
ствовао једино рашки жупан Тихомир, који се својевремено истакао у Часла-
вљевом рату са Угарима. Због тог израза непоштовања Радослав је с војском
кренуо на њега. Одлучујући сукоб одиграо се на реци Лиму. Када су се људи
великог жупана, суочени с поразом, дали у бег, и он сам кренуо је да се пре-
баци преко реке, али га је један од његових војника, додворавајући се краљу
Радославу, гурнуо у воду те је Тихомирова судбина тако била запечаћена. За-
владавши целим краљевством својих прадедова, краљ је у знак захвалности
Господу за остварену победу подигао „цркву Св. Петра и Павла, у провинци-
ји Рашкој, на месту у близини Калдаме”. Недалеко од цркве, на једном брегу,
сазидао је castello и по свом надимку назвао га Бело. Нешто касније, Радослав
је и у рату против „сремско-угарске” коалиције однео победу, да би га затим
у Требињу изненада затекла смрт. Ту је, у цркви Светог арханђела Михаила,
уз све почасти и сахрањен. У вези с краљевом смрћу Рањина напомиње да је
ИС ТОРИЈA 15
било и оних који су његов крај описивали другачије: краљ и његови људи уто- 7
пили су се у покушају да се за време олује скелом пребаце преко дубровачке Петрова црква, поглед на
реке Омбле. Наводно су били на путу ка тврђави Лаве, с намером да из цр- цркву са североисточне
стране из правца Дежевске
кве Светих Сергија и Вакха преузму краљеве драгоцености.
реке (снимак из 1920)
Причу о оснивању Петрове цркве у Расу доноси и Летопис попа Дукљанина,
у коме најновија истраживања с чврстим разлозима виде лажни средњове-
ковни спис на италијанском језику, настао с врло одређеним намерама, кра-
јем XVI и почетком XVII века, заслугом Мавра Орбина (1563–1610), дубро-
вачког бенедиктинца пореклом из которске трговачке породице. Укључен у
Орбиново дело Краљевство Словена, штампано први пут у Пезару 1601. го-
дине, тај спис претендује да у форми казивања анонимног попа из Дукље чи-
таоцу представи рану јужнословенску историју, пре свега повест српских зе-
маља преднемањићког раздобља. Замољен, тобоже, од свештеника, патриција
и омладине града Бара, поп је са словенског језика превео „Спис о Готима”, на
латинском назван „Краљевство Словена”, у коме износи „истинита казивања”
својих претходника на барској архијерејској катедри, као и приповедања ста-
рих градских патриција. Део списа у коме се помиње оснивање Петрове цркве
у Расу очито се ослања на причу коју је саопштио Никола Рањина, али уз из-
весне битне измене. „Поп Дукљанин” наводи да су цркву „блаженог апостола
Петра” у Рашкој, „у близини Калдане”, сазидали „Римљани” из пратње „кра-
ља Павлимира”, у част његове победе над рашким жупаном Љутомиром. Сам
краљ је у исто време на једном брдашцу (monticulo) недалеко од цркве сагра-
дио утврђење и назвао га Бело, по свом надимку. Из претходних делова списа
проистиче да су поменути Римљани били краљеви рођаци, потомци племића
оданих „краљу Радославу”, Павлимировом деди, директном потомку, у осмом
колену, краља Владимира, владара Србије. Ти стари племићи су, заједно с Ра-
дославом, у време његовог сукоба са сином Чаславом, пребегли код папе. У
Риму је свргнути краљ добио најпре сина Петрислава, а касније и унука Па-
влимира, рођеног из Петрислављевог брака са неком Римљанком племени-
тог порекла. Одраставши, унук је, као страствен ратник, добио надимак Бело.
У време грађанског рата у Риму он је са својим рођацима и њиховим поро-
дицама напустио град на Тибру и преко Апулије доспео у далматинску луку
Груж. Ту су дошљаци (наводно је у Беловој пратњи било пет стотина наору-
жаних људи), уз помоћ избеглица из разореног Епидаура, на морској обали
основали град „Рагузијум”. После тога Бело се запутио у Травунију, где је на
празник Вазнесења Христовог проглашен за краља те је тако примио „кра-
љевство својих отаца”. Сви „словенски” великаши дошли су да му се поклоне
изузев рашког жупана Љутомира, родом из лозе Тихомира, јунака из Часла-
вљевог рата са Угарима. Увређени краљ је с војском кренуо на жупана и са-
владао га у боју на реци Лиму. Љутомир се дао у бекство, али су га властити
војници стигли, изболи мачевима и бацили у Ибар. Тако је Павлимир завла-
дао целом државом својих предака. У Летопису се даље приповеда да је по-
сле оснивања цркве Светог Петра краљ одлучио да она буде катедрални храм.
Поставио је епископа и засновао епископију „која и сада постоји”. У једном
од наредних пасуса додаје се и то да је у цркви Светог Петра, у „седишту Ра-
шке епископије”, сахрањен Павлимиров унук, краљ Прелимир.
Четврти извор о оснивању цркве Светог Петра у Расу сажето преноси поједи-
не наводе из Дубровачких анала Николе Рањине и „Летописа попа Дукљани-
на”, али их не понавља дословно. Оба та списа била су, без сумње, уврштена
у изузетно обимну рукописну и штампану грађу коју су током друге четвр-
тине XVIII века у библиотекама и архивима Италије и Далмације прикупи-
ли језуитски свештеници Филип Ричепути (1667–1742) и Данијел Фарлати
(1690–1773), у намери да напишу црквену и политичку историју бивше рим-
ске провинције Илирикума. Штуре белешке о оснивању Петрове цркве об-
јављене су, међутим, тек 1819. године – у седмом тому дела Illyricum Sacrum,
заслугом Фарлатијевог помоћника Јакопа Колетија (1734–1827). У тим беле-
шкама, унетим у поглавље о Дукљанској цркви (Ecclessia Diocletana), у опису
догађаја које аутори списа хронолошки лоцирају у време између 877. и 900.
ИС ТОРИЈA 17
године, наводи се како је краљ Павлимир (rex Paullimirus), ујединивши најпре 8
Србију у једно краљевство и победивши жупана Рашке, саградио у тој земљи Градина код Постења
„храм достојан краљевске величанствености” посвећен Светом Петру, „прин-
цепсу апостола”. При томе се аутор забелешке, највероватније Фарлати, по-
зива на „Анонимног Дукљанина” и његов „Commentarium de Regno Slavorum”,
додајући како се краљ постарао да се црква украси епископском катедром.
Међу изворима прикупљеним за потребе писања историје „Светог Илирику-
ма” био је и „Извештај о манастирима провинције Рашке” који је Филипу Ри-
чепутију 1720. године у перо казивао дубровачки трговац Никола Бошковић
(1641–1721), отац славног научника Руђера Бошковића. Он је двадесетак го-
дина (око 1671 – око 1689) живео у дубровачкој колонији у Новом Пазару и
за то време више пута обишао целу рашку област. Његов кратак опис тамо-
шњих цркава и манастира, пронађен у Ричепутијевој заоставштини, укратко
сведочи о томе да се „напуштена” црква Светог Петра налази на обали реке
Рашке, недалеко од манастира Ђурђеви ступови, а сасвим близу села „Под-
бијело Крушово” и уништеног замка званог Бијело. Према казивању локал-
ног становништва, и цркву и замак подигао је Павлимир Бело (Paulimiro Belo).
Наведеним исказима о оснивању цркве Светог Петра у Расу мора се, очиглед-
но, приступити с нарочитим опрезом, а најстарији међу њима ваља сасвим
одбацити. Легенда о апостолу Титу као оснивачу Петрове цркве лишена је,
наиме, било какве основе јер је добро познато да су све до раног IV века хри-
шћани своје верске обреде вршили у приватним кућама и да су прве цркве
сазидане тек након Миланског едикта и легализовања хришћанства на тери-
торији Римског царства (године 313). Мишљење писца Троношког родослова
да је храм Светих апостола саграђен на подобије паганских храмова из апо-
столских времена проистекло је, како је у литератури већ запажено, из ауто-
рове збуњености пред изгледом катедрале рашких епископа, неуобичајеним
у време писања родослова.
И парафразирани одељак из Дубровачких анала Николе Рањине изазива одре-
ђене сумње иако је у њему прилично прецизно описано непосредно окруже-
ње Петрове цркве. Та тачност описа вероватно је последица чињенице да су
у Дубровнику и у Рањинино време постојала подробна знања о Новом Па-
зару и његовој ближој околини, проистекла из дугих и снажних трговачких
веза ових двају градова, развијаних још од 1461. године. Није немогуће да је
Нови Пазар посећивао и сам Рањина. У сваком случају, његов навод да се
храм посвећен апостолским корифејима у Рашкој налази у близини „Калда-
ме” (Caldama) сасвим је тачан. Наведени топоним етимолошки је повезан са
латинским и италијанским речима којима су означавани делови римских тер-
ми с базенима за купање у топлој води (calda lavatio, caldarium, caldana), а у
Новопазарској Бањи, удаљеној од Петрове цркве нешто више од једног и по
километра, сачувани су остаци касноантичких терми с кружним базенима у
којима је коришћена топла вода из бројних термоминералних извора у непо-
средној околини. У близини тих извора и остатака терми и данас постоји ста-
ри турски хамам, саграђен 1593/1594. године.
Тачан је и Рањинин навод да се на једном брду, односно мањој гори (monticello)
„не много далеко” од цркве Светих апостола налази тврђава. Њу је, како при-
поведа Никола Рањина, саградио краљ Радослав и по свом надимку дао јој
име Бело (castello Bello). Та тврђава се скоро извесно може идентификова-
ти са остацима снажних бедема на локалитету Градина, сазиданих на купа-
стом узвишењу североисточно од новопазарског насеља Постења (сл. 8). Уда-
љени неколико километара од Петрове цркве, бедеми на Градини припадали
су рановизантијском утврђењу које се користило све до XI или XII века. По-
стоји претпоставка да се ту налазила касноантичка Арса коју помиње Јусти-
нијанов савременик Прокопије из Цезареје, али и у случају да је та претпо-
ставка тачна нема сумње да је име тврђаве у Рањинино доба пало у заборав.
Стога се, како сматрају етимолози, у дубровачком летопису из XVI века при-
бегло наивном домишљању са ослонцем на чињеници да се у подручју које
ИС ТОРИЈA 19
је надгледано из тврђаве налазило село Подбел (данашње новопазарско на- 9
сеље Подбијеље), удаљено пет-шест километара од бедема на Градини и два- Цар Константин VII
-три километра од Петрове цркве. У уверењу да име тог села на сажет начин Порфирогенит (детаљ),
цариградски рад у слоновачи,
одражава његов географски положај („под Белом”, „испод Бела”) дошло се до
око 954. године, Музеј
тобожњег назива оближње тврђаве, а истовремено и до закључка о њеној по- Пушкин у Москви
везаности с краљем Радославом Белом. Творац овакве конструкције могао је
бити сам Рањина, или је можда преузето из старије усмене или писане тради-
ције. У сваком случају, етимолошко тумачење разматраног топонима сасвим
је другачије – село је добило име по подбелу (tussilago farfara), лековитој биљ-
ци која у изобиљу расте у његовом атару.
Недавно је показано да је и сам надимак краља Радослава по коме је, тобоже,
названо утврђење код Петрове цркве, проистекао из бизарне заблуде, тј. по-
грешног читања једног стиха тзв. Милецијеве хронике, најстарије сачуване по-
вести Дубровника, настале вероватно средином XIV века. Милеције у ства-
ри у том стиху казује да су Римљани који су основали Дубровник претходно
напустили свој родни град бежећи од грађанског рата (bellum civile fugientes).
Погрешно протумачивши реч bellum у датом контексту, потоњи хроничари
Рагузе сковали су легенду о краљу Белу као оснивачу древног града под Ср-
ђем. Касније је та легенда разрађена у делима неколицине дубровачких пи-
саца, најпре у првобитној редакцији летописа Рагузе, састављеној крајем XV
века, а затим и у списима историчара и летописаца из наредног столећа. Међу
њима је посебно значајан Лудовик Цријевић Туберон (1459–1527), тј. његово
дело О пореклу и развоју града Рагузе, написано око 1520. као проширени из-
вод из пете књиге пишчевих Записа о свом времену.
И Никола Рањина обрадио је поменуту легенду о оснивању Рагузе. Будући, очи-
гледно, упућен у радове својих претходника, као и у локално народно предање,
поновио је све њене суштинске делове, уносећи каткад измене или допуне, а по-
негде изостављајући извесне појединости. Тим интервенцијама није, ипак, до-
принео веродостојности суштинског дела легенде, али због помињања Петро-
ве цркве „у провинцији Рашкој” његови наводи заслужују подробну анализу.
Најпре ваља кренути од личности наводног ктитора цркве – „краља Босне”
Радослава. Као што је поменуто, порекло краљевог надимка „Бело” недав-
но је убедљиво разјашњено па се раније претпоставке које су изнете у вези с
тим питањем морају дефинитивно одбацити (нпр. поистовећивање легендар-
ног оснивача Дубровника са Белојем, жупаном Травуније из друге четвртине
IX века). Већ је протумачено и значење термина „Босна” у делима старих ду-
бровачких летописаца. Под њим се најчешће, све до времена босанског кра-
ља Твртка I (1371–1391), подразумевају Србија или српске поморске земље.
Краљ Урош I је, на пример, помињан као „re de Bosna”, Стефан Душан је „re
Stiepan de Bosna”, а у бици на Косову 1389. године
учествовао је „Despot Lazar Re de Bosna”. Отуда сле-
ди закључак да и у Радославу Белу, који се у старим
хроникама Рагузе помиње као „краљ” Босне, тре-
ба у ствари видети „краља” Србије. У историогра-
фији су позната двојица српских владара с именом
Радослав (не рачунајући оне које помиње Летопис
попа Дукљанина чија је веродостојност понајвише
компромитована у погледу просопографије и ан-
тропонимије). Један од њих је кнез кога средином Х
века помиње Константин VII Порфирогенит (945–
959) у свом спису о народима. Према речима ви-
зантијског цара, тај Радослав био је син Вишеслава,
кнеза (архонта) Србије. Како је у истом спису по-
менуто и то да је био деда кнеза Властимира (око
830 – око 850), односно прадеда кнеза Мутимира
(око 850–891/892), чије се владавине могу прибли-
жно тачно датирати, следио би закључак да је кнез
Радослав Србијом владао негде између почетка по-
следње трећине VIII и краја прве четвртине IX века.
Други српски владар истог имена, Немањин пото-
мак, који је као краљ управљао српском државом у
раздобљу између јесени 1227. и зиме 1233/1234. го-
дине, не може се узети у разматрање јер је извесно
да је Петрова црква подигнута пре његовог рођења. Исто важи и за двојицу
Радослава који су, према Летопису попа Дукљанина, владали Дукљом у дру-
гој половини XI, односно другој половини XII века.
У вези с краљем Радославом, сином Стефана Првовенчаног, вреди помену-
ти и то да је недавно запажено како је његово збацивање са српског престола
(крајем 1233. или почетком 1234. године), после кога је свргнути краљ нашао
уточиште у Дубровнику, послужило дубровачким летописцима XV и XVI сто-
лећа као потка за стварање легенде о збацивању с власти „краља Босне” Ра-
дослава и његовом избеглиштву у Риму. Слично би се могла протумачити и
прича о утапању „Тихомира, великог жупана Рашке” у реци Лиму, након по-
раза у боју с „краљем Радославом”. Њена подударност с казивањем о утапању
рашког великог жупана Тихомира у реци Ситници, после повлачења из битке
на Пантину, у којој је Стефан Немања поразио своју браћу (1168), тешко да се
може објаснити као пука коинциденција.
Имена Павлимир (друго име краља Радослава) и Петрислав (име Радосла-
вљевог оца), с правом се тумаче као плод маште дубровачких летописаца јер
ИС ТОРИЈA 21
се такве хибридне форме антропонима, грађених од несловенских основа (у
овом случају хришћанских имена Павле и Петар) и словенских суфикса (-мир
и -слав) јављају изузетно ретко у српским средњовековним изворима, а два
имена о којима је реч нису пронађена нигде осим у легендама о оснивању Ра-
гузе. Важно је такође имати у виду да Никола Рањина, говорећи о краљу Ра-
дославу Белу, само једном помиње име Павлимир, и то на месту где се наводи
да је краљ и тако називан (ovvero Paulimiro cognominato). Стога се чини да је
летописац у ствари само желео да читаоцу скрене пажњу на то да Бело носи
другачије име у делима неких ранијих писаца, што је иначе тачно. Име Па-
влимир први пут се у изворима јавља 1520. године, код Туберона, који осни-
вача Дубровника зове Polimirus Bello.
Часлав, „босански” краљ-узурпатор о коме Рањина опширно пише, понекад је
у историографији идентификован с кнезом Чаславом Клонимировићем, али
тај кнез је владао Србијом негде од 927. до 950/960. године те није могао да
10
буде савременик Радослава Бела, узурпаторовог синовца, за кога се на осно- Цар Михаило II Аморијац,
ву више извора може закључити да је био активан у првим деценијама IX златни новчић (номизма)
века. Уз то, отац Часлава кнеза Србије звао се Клонимир, а не Радослав, како кован у Цариграду 821–
се према Рањини звао отац Часлава „краља Босне”. Пре доласка на власт, Ча- 829, Збирка Дамбартон
слав Клонимировић живео је у изгнанству у Бугарској. На власт је и дошао Оукс, Вашингтон
уз помоћ Бугара, који су у војном походу принудили дотадашњег владара Ср-
бије, кнеза Захарију Прибисављевића, да избегне из земље. Треба такође има-
ти у виду и то да дубровачки анали који су настали пре летописа Николе Ра-
њине, краља-узурпатора називају Бериславом (најстарији дубровачки анали),
односно Готиславом (Туберонов спис), а не Чаславом, што тој личности до-
датно одузима значај у покушајима да се одреди хронологија Рањинине при-
че о оснивању Петрове цркве.
Исто се може рећи и за архиепископа Јована Епидаурског, који је према Ра-
њинином летопису дочекао Радослава Бела у Гружу и касније га крунисао
у Требињу. Тај легендарни архијереј живео је, по Тубероновом казивању, у
доба пропасти Епидаура и оснивања Дубровника. Наводно је тада као епи-
скоп уништеног града изабран за првог епископа Рагузе. Пошто се у науци
основано сматра да је Епидаур разорен око 615. године и да је Дубровник уте-
мељен убрзо након тога, тј. у првој четвртини VII века, проистицало би да је
епископ Јован живео негде у истом периоду. Ваља, међутим, имати на уму чи-
њеницу да се у појединим дубровачким изворима, па и код самог Рањине, као
први архиепископ Рагузе помиње један други Јован, али се при томе он дово-
ди у везу са временом Самуилових освајања у Дукљи и Далмацији (наводно је
у Дубровник стигао 980. године). Осим тога, приписује му се дукљанско поре-
кло. То би значило да су Рањина и неки други дубровачки летописци сматра-
ли да је архијереј Јован који је, наводно, крунисао Радослава Бела за „краља
Босне”, био архиепископ Епидаура а не Рагузе. Такво веровање било је погре-
шно јер Епидаур никада није био архиепископско седиште. Треба, најзад, по-
менути и то да Туберон у опису Беловог крунисања уопште не помиње епи-
даурског архијереја. Према његовим речима, новог „краља Босне” крунисао
је само требињски епископ, чије име је такође било Јован.
Међу митске личности о којима говори Никола Рањина морају се, такође, свр-
стати и „краљ Травуније” Трифун и његов нећак Рагуз који је, према летопи-
шчевим речима, био први оснивач Дубровника. За ту легенду вероватно је
знао и Туберон будући да истиче како се Белово оснивање Дубровника у не-
ким изворима своди само на обнову града. Даље се казује да је та обнова из-
ведена уз помоћ византијског цара Михаила, под чијом влашћу је Далмација
тада била. Ако су наводи дубровачког историчара тачни, Белове активности
у Рагузи одвијале су се у време владавине Михаила II (820–829) јер би се само
на тог цара могао односити податак који преноси Туберон.
За одређивање хронологије догађаја наведених у Рањининој приповести о кра-
љу Радославу Белу значајни су и помени његових двеју задужбина у Дубров-
нику. Црква Светих Сергија и Вакха, коју је краљ наводно саградио у тврђави
Лаве, није сачувана, али је на основу познијих писаних извора и археолошких
истраживања поуздано утврђено да је у раном средњем веку у Дубровнику
постојала богомоља с таквом посветом. Налазила се на највишој коти јужног
дела старог градског језгра, уз саме бедеме. Уз њен јужни зид средином XII
века саграђена је црква Свете Марије од Каштела, као део новооснованог жен-
ског бенедиктинског самостана. Цео комплекс озбиљно је пострадао у јаком
земљотресу 1667. године, али је Богородичин храм касније обновљен. Од пору-
шене црквице посвећене Светим мученицима Сергију и Вакху остали су само
скромни остаци прероманичке пластике. Украшени плитким рељефима с мо-
тивом расцветалог крста, они се датују у крај VIII или почетак IX века (сл. 11).
Много се више зна о цркви Светог Стефана Првомученика коју је, према ре-
чима Николе Рањине, краљ Радослав Бело саградио изван зидина тврђаве
Лаве. Рањинино сведочење ослања се, по свој прилици, на Туберона који при-
поведа да је Бело подигао цркву Светог Стефана готово насред града, у пре-
делу који се „данас” зове Пустијерна, и да је у њу положио мученичке мошти
опточене сребром, донете из Рима. Постоје мишљења да се Лудовик Црије-
вић у овом наводу ослања на Константина VII Порфирогенита, који у спису
о народима такође помиње дубровачку цркву Светог Стефана и лоцира је „у
средину града”, истичући да се у њој чувају мошти Светог Панкратија. Године
1927. пронађени су делови темеља те грађевине, сачувани унутар остатака ис-
тоименог храма из познијег времена, подигнутог у југоисточном делу старог
градског језгра, близу бедема (сл. 13). Археолошка ископавања су показала да
ИС ТОРИЈA 23
је старија црквица имала једнобродну основу, са полукружном апсидом из- 11
нутра а правоугаоном споља, на источној страни. По два композитна пила- Фрагмент рељефног украса
стра делила су њен наос на три травеја, пресвођена полуобличастим сводом. олтарске преграде из
цркве Светих мученика
Најстарији сачувани остаци литургијског намештаја, украшеног једностав-
Сергија и Вакха у
ним крстовима, флоралним мотивима и аркадама ослоњеним на тордиране Дубровнику, прве деценије
стубиће, највероватније потичу с почетка IX века (сл. 12), што би упућивало IX века, Конзерваторски
на закључак да је и првобитна црква Светог Стефана настала у исто време. одјел у Дубровнику
Из свега наведеног сасвим је јасно да поједини елементи приче о краљу Радо- 12

славу Белу из Рањинине редакције Дубровачких анала имају легендаран ка- Фрагмент рељефне
рактер. Прича садржи хронолошке и просопографске непрецизности, а неки скулптуре из цркве Светог
актери описаних догађаја без сумње су преузети из локалног усменог и пи- Стефана у Дубровнику,
прве деценије IX века,
саног предања, богатог митовима о оснивању Дубровника. Понегде су у ка- Конзерваторски одјел
зивање укључене стварне личности из позније историје и дешавања повеза- у Дубровнику
на с њима (нпр. Часлав Клонимировић, рашки велики жупан Тихомир, краљ
Радослав Немањић), али су постављене у неодговарајући хронолошки, гео-
графски или топографски контекст, што ствара конфузију. Па ипак, никако
се не сме одбацити могућност да у Рањининим описима живота „краља Ра-
дослава”, а нарочито његовог ктиторства у Рашкој, које за дубровачку сре-
дину није било толико важно да би се око њега испредале легенде, постоје
зрнца истине. На такво гледиште упућује пре свега поменута летопишчева
прецизност у представљању ближе околине Петро-
ве цркве. Тако специфичан опис окружења древ-
ног храма могао је у XVI веку да сачини само неко
ко га је лично посетио. Та особа – сам Никола Ра-
њина, или његов известилац с терена који је, попут
дубровачког трговца Николе Бошковића, одлично
познавао новопазарски крај, или пак неки од ра-
нијих писаца чија је дела угледни хроничар кори-
стио као извор – била је, без сумње, у прилици да
сазна, поред осталог, и име оснивача цркве. До та-
квог податка могло се доћи на разне начине, а нај-
пре на основу ктиторског натписа, уколико је тада
био сачуван. Бошковићево сведочење јасно пока-
зује да се мора рачунати и на постојање одговара-
јуће локалне традиције. Чини се стога да би било
погрешно игнорисати Рањинин податак о српском
„краљу” Радославу као ктитору Петрове цркве. Ако
је, наиме, тај податак веродостојан, у ктитору Ра-
дославу би се, као што је већ образложено, с нај-
више основа могао препознати кнез Радослав, срп-
ски владар који је живео у последњим деценијама
VIII и првим деценијама IX столећа. Неке особено-
сти цркве Светих апостола у Расу, пре свега део ње-
ног унутрашњег украса иконокластичког каракте-
ра (сл. 14), допуштају претпоставку да је тај храм у
свом првобитном виду настао у наведеном раздо-
бљу. Вреди, затим, још једном скренути пажњу на
Лудовика Цријевића Туберона, дубровачког писца
13 старије генерације, који око 1520. године бележи да је према неким изворима
Остаци цркве Светог краљ Бело само обновио Дубровник, и то уз помоћ византијског цара Миха-
Стефана у Дубровнику ила који је тада држао Далмацију. Већ је речено да се ту мислило на Миха-
(снимак из 1927) ила II Аморијца (820–829). Туберонов навод је значајан јер је сасвим могу-
ће да се владавина кнеза Радослава једним делом хронолошки подударала с
владавином поменутог ромејског цара. Занимљиво сведочење доноси и фи-
рентински историчар Серафино Раци, који је 1587/1588. био доминикански
старешина у Дубровнику. У својој Историји Рагузе (1595), ослоњеној углав-
ном на старије дубровачке летописце, нарочито Николу Рањину, али и на пи-
сма савременика, Раци наводи да неки писци из Рагузе говоре како је црква
Светог Стефана саграђена 815. године. У истом контексту, важни су и већ
споменути резултати археолошких истраживања градског језгра старог Ду-
бровника и његових најстаријих сакралних грађевина. Они говоре да цркве
ИС ТОРИЈA 25
посвећене Светом архиђакону Стефану и мученицима Сергију и Вакху, које 14
је према Рањининим наводима саградио „краљ Радослав Бело”, највероват- Орнаментални украс изнад
није потичу управо из првих деценија IX века. Расположиви извори који го- северозападног пиластра
воре о раној историји Дубровника, односно о владавинама цара Михаила II ротонде (цртеж: А. Пекез)
и кнеза Радослава, не садрже податке који би искључили могућност да су ти
владари учествовали у обнови града под Срђем. Напротив, у спису Annales
regni Francorum, најстаријој каролиншкој хроници, која покрива период од
741. до 829, у забелешци за 822. годину наводи се како Срби тада држе вели-
ки део Далмације. Ту се, несумњиво, мисли на приморски део Далмације, од
ушћа Цетине до Улциња и Љеша. С друге стране, зна се да су стари приобал-
ни романски градови од 812. године поново били под византијском влашћу.
Она je, како сведочи Константин Порфирогенит, у доба цара Михаила II по-
чела да слаби, а понеки од градова су се, изгледа, привремено били и осамо-
сталили. Постоје, разуме се, и аргументи који говоре против изнетих претпо-
ставки о кнезу Радославу као утемељитељу првобитне Петрове цркве у Расу,
али о њима ће бити речи нешто касније.
Као што је већ речено, Летопис попа Дукљанина понавља више појединости
из Рањинине приче о краљу Радославу Белу, с тим што их понегде мења или
допуњава, најчешће у складу са црквено-политичким тежњама које су Ма-
вра Орбина подстакле на састављање тог тобоже средњовековног списа. У
суштинске измене може се убројати то што краљ Бело, који се према „попу
Дукљанину” звао Павлимир, а не Радослав, није описан као најзаслужнија
личност за оснивање Дубровника. Као иницијатори тог подвига означени су
у Летопису Белови рођаци – војници који су са њим дошли из Рима, а једна-
ко важна улога у оснивању града дата је и избеглом становништву Епидаура.
Римљанима из „Павлимирове” војне пратње приписана је и изградња Петро-
ве цркве у Расу, предузета наводно због краљеве победе над рашким жупа-
ном. При томе је сам краљ одлучио да црква буде епископско седиште и ис-
товремено саградио тврђаву у њеној близини. Не улазећи у разлоге наведених
измена, важно је указати на чињеницу да би таква колективна ктиторска ак-
тивност владаревих пратилаца, остварена у част његове победе у рату, била
без аналогије у средњем веку. У сваком случају, код процене веродостојности
оба „Дукљанинова” навода о Петровој цркви – о њеним ктиторима и почет-
ку њене катедралне функције – морају се имати у виду одавно изнета запа-
жања да тај писац радо прибегава конструкцијама, субјективним тумачењи-
ма извора, уношењу тешко проверљивих појединости које приповедању дају
привидну веродостојност, а врло често је склон и потпуном измишљању лич-
ности, њихових имена, па чак и догађаја у којима учествују. Међу фабрикова-
ним антропонимима најупадљивија су бројна владарска имена која се у сред-
њовековним изворима не сусрећу. Ту се сврстава и име Павлимир, о коме је
ИС ТОРИЈA 27
већ било речи. Њега је „поп Дукљанин” вероватно преузео од Туберона у чи-
јем делу се први пут јавља. Орбинов кривотворени спис веома често је неупо-
требљив као историјски извор и због своје нереалне хронологије, која обилује
контрадикторностима, неусаглашеношћу података и другим врстама греша-
ка. Такве одлике има и прича о краљу „Павлимиру”. Летопис попа Дукљани-
на, на пример, наводи да је у време када је Бело као младић живео у Риму
сараценска флота, која је испловила са Сицилије, нападала приморске градо-
ве у Далмацији. Ти напади се у науци повезују са историографски потврђе-
ним нападима Арабљана на Будву, Рисан, Котор и Рагузу, датoваним у пери-
од између 840/841. и 872. године. С друге стране, „поп Дукљанин” приповеда
да је Павлимиров унук „краљ Прелимир” (Proelimir, још једно од измишље-
них имена) био савременик неколико догађаја из осме деценије X века: то су
смрт бугарског цара Петра (у јануару 970), византијско покоравање бугар-
ског царства (године 971) и смрт Јована Цимискија, тј. византијског цара који
је „заузео целу Бугарску” (976). Штавише, из ширег контекста проистиче за-
кључак да је у време наведених догађаја „Прелимир” још увек био прилично
млад јер је, према Летопису, тек касније добио четири сина и дочекао рође-
ње унука. Ако би се пак о времену „Павлимировог” живота судило на осно-
ву његовог владарског родослова који се наводи у Орбиновом лажном спису,
онда би хронолошки подаци о њему и његовом деди били још мање међусоб-
но усклађени јер та разграната лоза намеће закључак да је Бело рођен крајем
VIII или почетком IX века, ако не и раније. Наиме, позицију осмог колена у
родослову директних „Павлимирових” наследника заузима дукљански кнез
Јован Владимир („Vladimirus”) за кога се зна да је живот изгубио 1016. годи-
не, као млад човек.
Од Орбинових навода у вези са Петровом црквом извесно поверење улива
једино податак да је она служила као гробна црква ктиторових наследника.
Остаје ипак сумња у то да је краљ „Прелимир” сахрањен у цркви у Расу јер
из текста самог Летописа проистиче закључак да он Рашком никада није вла-
дао. У њој је, како се казује, после „Павлимирове” смрти власт преузео жупан
из Тихомилове лозе. Тај жупан је касније постао „Прелимиров” таст, што би
евентуално допуштало могућност да је његов зет – наводни владар Травуни-
је, Зете, Хумске земље и „Подгорја” – сахрањен изван граница своје државе,
односно у Рашкој. „Прелимир” је могао стећи право на гробно место у цркви
Светих апостола и наслеђивањем ктиторског права свога деде, краља „Павли-
мира”. Сам „Павлимир” је, међутим, као што је раније поменуто, сахрањен у
цркви Светог арханђела Михаила у Требињу.
Кратка белешка о оснивању Петрове цркве у Расу коју је средином XVIII века
оставио Данијел Фaрлати много је значајнија од онога што је у вези са ис-
том темом наведено у Летопису попа Дукљанина, иако се чувени италијански
ерудита позива само на тај спис. Фарлати и његови сарадници су, сасвим си-
гурно, консултовали и друге изворе који говоре о старој рашкој цркви. О томе
поуздано сведочи већ поменути „извештај” који је на основу казивања дубро-
вачког трговца Николе Бошковића саставио Филип Ричепути. Не би било ни-
мало изненађујуће да су међу стотинама рукописних књига и разних других
списа прикупљених током настанка вишетомне едиције Illyricum Sacrum по-
стојали још неки извори сличне садржине. Извесно је у сваком случају то да
учени језуитски прелат као ктитора цркве помиње краља „Павлимира”, а не
Римљане из краљеве пратње, као што чини писац „Барског летописа”. У томе
је поред сведочења Николе Бошковића, заснованог на локалном предању, мо-
жда следио још неки, данас непознати извор. И Фарлатијев навод да је краљ
свој ктиторски подухват у Рашкој извршио након што је поново ујединио срп-
ско краљевство (regnum Serbliae), потчинивши „династе и банове” и победив-
ши рашког жупана, није дословно преузет из текста „попа Дукљанина”. При
томе учени италијански језуита, за разлику од аутора спорног „летописа”, даје
хронолошке координате догађаја о којима говори, дискретно их смештајући
у период између 877. и 900. године. С тим наводима компатибилна су и друга
два хронолошка податка која Фарлати доноси – да се долазак „краља Павли-
мира” у Далмацију може датовати у 875. годину и да је тај краљ умро у Тре-
бињу почетком X века (уз напомену да је сахрањен у цркви Светог арханђела
Михаила). Уколико се наведени подаци прихвате као тачни, следио би закљу-
чак да „краља” коме су дубровачки летописци доделили име Павлимир тре-
ба тражити међу српским владарима последње четвртине IX века. Пошто се
и у осталим изворима који помињу изградњу Петрове цркве у Расу (Рањи-
на, „поп Дукљанин”) наводи да је тај храм саграђен убрзо након доласка ње-
говог ктитора у земљу својих праотаца, онда би се у Фарлатијевом „Павли-
миру” морао препознати кнез Мутимир јер је у раздобљу о којем је реч (око
850–891/892) он владао Србијом. Измишљено, хибридно име ктитора, које је
учени језуита свакако преузео из дубровачких извора, можда је проистекло
из Мутимировог крштеног имена, данас непознатог. За ово питање од знача-
ја би могла бити и чињеница да се његов унук звао Павле (кнез Павле Брано-
вић, син Мутимировог сина Брана).
Ако би се, дакле, судило само по Фарлатијевим наводима, кнез Мутимир би
био онај српски владар који је саградио цркву Светог Петра „у земљи Рашкој”
и који се побринуо да она буде „украшена епископском катедром”. За прихва-
тање таквог закључка (једнако као и оног о ктиторству кнеза Радослава) по-
требно је, разуме се, пронаћи и друге, чвршће аргументе. С тим циљем, под
најоштрију лупу морају се ставити и остали расположиви извори. Они се деле
на неколико група. На једној страни су подаци из историје Рашке епископи-
је, којој је Петрова црква вековима служила као катедрално седиште. Уз њих
ИС ТОРИЈA 29
стоје подаци о историји Срба до 1020. године, када се епископија у Расу први 15
пут помиње у изворима. Ту су, најзад, једнако важни и подаци које нуди нај- Цар Василије II Бугароубица,
старији сачувани српски храм као историјско-уметнички споменик. У том реконструкција првобитног
изгледа минијатуре из
погледу посебну важност имају првобитна архитектура и унутрашњи украс
цариградског Псалтира
цркве. Василија II (Библиотека
Марћана, Венеција,
gr. 17, око 1020)
Најр а нија ис торија Пе т р ов е ц ркв е и еп ис коп иј е у Ра с у
Најстарији писани извор о епископији у Расу потиче из маја 1020. године. То
је датум када је византијски цар Василије II издао своју другу повељу (си-
гилион) „архиепископу Бугарске” Јовану, јерарху аутокефалне цркве знане у
познијим изворима и историографији под именом Охридска архиепископи-
ја. Василије II основао је ту независну архиепископију на бившем јурисдик-
цијском подручју Бугарске патријаршије, која је обновљена у доба Самуила,
а затим укинута, тј. реорганизована, након што је цар „Бугароубица” срушио
његово царство и завладао целим Балканским полуострвом (1018). Повеља је
издата на захтев самог архиепископа Јована. Он је од Василија II молио да му
се, поред епископија потврђених у првој царској повељи, издатој 1019. годи-
не, доделе и све преостале које су му раније припадале, али су их присвојиле
суседне митрополије (пре свега драчки митрополит који је једини експлицит-
но поменут). Цар је прихватио архиепископову молбу и вратио му тражене
епархије, међу којима је наведена и „епископија Раса” (τὸν ἐπίσκοπον ῾Ράσου)
са својих петнаест клирика (припадника нижег свештенства) и исто толи-
ко парика (зависних сељака). Иако се седиште епископије не спомиње изри-
чито, нема готово никакве сумње да је ту функцију и у време издавања цар-
ског акта вршила Петрова црква. Најстарији познати помени храма Светог
Петра као столног места рашких епископа потичу, додуше, тек из првих де-
ценија XIII столећа (житија Светог Симеона Немање из пера његових синова,
Саве и Стефана), али један позни извор – већ помињана Фарлатијева забе-
лешка – наводи да се ктитор цркве Светог Петра „у земљи Рашкој”, чији на-
станак учени језуита смешта у период између 877. и 900. године, побринуо да
свој храм „украси” епископском катедром. С друге стране, није познат ниједан
извор, писани или материјални, који би дао макар слабашну основу за прет-
поставку да је нека друга црква имала улогу катедралног храма Рашке епар-
хије током средњег века.
Из сигилиона цара Василија II издатог маја 1020. могу се извући још неки ва-
жни подаци о „епископији Раса”, односно о Петровој цркви. Посебно су ва-
жне две одредбе из уводног дела документа, готово истоветне садржине. Јед-
ном одредбом цар утврђује да све „бугарске епископије” којима су у време
„цара Петра и Самуила” владали „тадашњи архиепископи” треба да припадну
„садашњем архиепископу” (Јовану). Друга пропису-
је да „садашњи архиепископ” има исту такву област
(„енорију”) каква је била у време цара Петра, тј. да
управља „свим епископијама Бугарске” – не само
онима које су побројане у првој царевој повељи, него
и онима које су тамо изостављене.
Из наведеног се може закључити само то да jе Ра-
шка епископија негде у време владавине бугарског
цара Петра I била једна од епископија његове држа-
ве (τὰς ἐπισκοπὰς Βουλγαρίας), тј. да се налазила под
јурисдикцијом Бугарске цркве. Исти закључак могао
би, евентуално, да важи и за одређени период у доба
Самуилове власти. Мора се, дакле, утврдити када је
тачно епископија у Расу била прикључена „цркви Бу-
гарске”. У расветљавању тог питања најбоље је кре-
нути од чињенице да су у источнохришћанском све-
ту јурисдикцијске границе националних помесних
цркава (искључујући древне патријаршије) традици-
онално усклађиване с државним међама. Једно рано
сведочанство о таквој пракси сачувано је у преписци
патријарха Фотија с папом Николом I (из 861). Сле-
дило би, дакле, да је Рашка епископија могла да буде
у саставу аутокефалне бугарске цркве само у доба
када су се њена област и епархијско средиште налазили у саставу држава ца-
рева Петра I и Самуила. Што се тиче цара Петра (927–968), он је, по свему су-
дећи, држао област Раса једино у другом делу своје владавине, у времену на-
кон смрти кнеза Часлава који је Србијом владао негде до средине Х века, а
можда и нешто дуже. Реч је о веома замагљеном раздобљу српске средњове-
ковне историје, праћеном изразито оскудним бројем поузданих извора. Ре-
зултати новијих археолошких истраживања говорили би у прилог претпо-
ставци да је Рас у наведеном периоду заиста улазио у састав Бугарске, али
треба имати у виду да је реч о налазима који су услед свог карактера (амфо-
роидни крчази, бронзане појасне апликације) лако могли потицати из импор-
та, нарочито у граничним подручјима.
Како сведочи Константин Порфирогенит у 32. глави свог списа о народи-
ма, Србија се граничила с Бугарском у области Раса још у доба владавине
кнеза Мутимира (сл. 16). Такав закључак проистиче из царевог описа неу-
спешног бугарског похода на Србију, предузетог под командом кнеза Бориса
(852–889). Бугари су се тада, приповеда Порфирогенит, толико престраши-
ли од Срба да су Борисов син Владимир и дванаест „великих бољара” били
ИС ТОРИЈA 31
Старо Mесто
Пасау Микулчице
Тренчин
Фрајзинг
МО
Д
в
њ
БАВАРСКА
уна Њитра
ес
Д
т
И
ар
АР
АВ
Салцбург а
ИСТОЧНА
Ђ
Д ун
СК
с
А
И
М
П
Т
ФРАНАЧКА
ав
р
Т
у
Блатноград
т
(Мозабург)
А
ФУРЛАНИЈА Др
Аквилеја ав Морисена
ПА ЕЖ
а ? П
КН
(Чанад)
НО ЕВ Р
К А
ИС
ВЕ
НС ИН
Са
ТР
КА А
НЕ
ва
А
?
ЦИ
Сирмиум
ХРВАТСКА
ЈА
Равена
Црно
Босн
Београд
море
Морава
а
Мора
Нин
(Маргум)
те БОСНА
ма Задар Силистра
ва
а
ин Видин Д у н а в
Д
А Сплит Др Иб
(Дристра)
Л ар Плиска
Ниш
М
А НИЈ А СРБИЈА Б У Г А Р С К А Преслав
Ц ГА ЉЕ Рас
И
ЗАХУМ Софија
ПА
Ј
А
Стон
ИЈ
А
КРАЉЕВИНА
УН
Ја Котор
АВ
М а р
ИТАЛИЈАС др
ТР
иц
За
ДУКЉА
ПО а
ан г Пловдив
у
ЛЕ
ТО Ра Бар В
ск а
р тема
тем а Д Р А Ч
д
о
О
ПАПСКА ТРАКИЈА
а
НТ
Драч р Једрене
ДРЖАВА
м Цариград
ор
тема
ВЕ
Рим те тема
ма Бари СТРИМОН МАКЕДОНИЈА
НЕ
ЛО е Охрид
БЕ
НГ
ОБ
Напуљско АР Солун
ВОЈВОДСТВО САЛЕРНО ДИ
ЈА
тема
тема САЛОНИКА
НИКОПОЛИС
тема Лариса Егејско
КАЛАБРИЈА
В И З А Н Т И Ј А море
тема
ХЕЛАДА
Ј онско Коринт
Атина
СИЦИЛИЈА море
тема
ПЕЛОПОНЕЗ
заробљени. У бризи за сина, Борис је невољно склопио мир и одлучио да се

врати у Бугарску. Страхујући од српских заседа на путу, затражио је да га под
заштитом спроведу (διέσωσαν) Борин и Стефан – Мутимирови синови или
пак угледни и оружју вични поданици (цар писац користи реч παιδία, која у
средњовековном грчком може означавати децу, синове, потомке, момке, слу-
ге итд.; у наставку исте главе његовог списа о народима наведено је да су се
16 Мутимирови синови звали Бран и Стефан па се у науци обично сматра да
Политичка мапа су они испратили бугарског кнеза, мада се чини вероватнијим да су оружа-
Југоисточне Европе око ну пратњу предводила два Мутимирова виђенија „момка”; у прилог таквом
870/875 (хипотетичка
закључку говори разлика између имена Борин/Βόρην и Бран/Βράνος, као и
реконструкција;
цртеж: А. Пекез) Порфирогенитов навод да је Мутимир синове добио тек након победе над Бо-
рисом). Када су Борин и Стефан безбедно отпратили Бориса „до погранич-
них крајева, до Раса” (μέχρι τῶν συνόρων, ἕως τῆς ῾Ράσης), он их је наградио
„великим даровима”. Српски пратиоци су му тада, „гостољубља ради” (χάριν
ξενίων), узвратили скромним уздарјем, што су Бугари схватили као „склапа-
ње мировног споразума” (πακτόν). Парафразирани пасус јасно сведочи да се
Рашка област у време одигравања догађаја налазила у српској држави, што је
у српској историографији безразложно подвргнуто сумњи. Чак и када би се
оставило по страни то што су двојица Срба, Борин и Стефан, у Расу даривали
бугарског владара гостинским поклонима, тј. даровима које домаћин даје го-
сту (ξενίως), било би сасвим необично да пораженог непријатеља, притом за-
војевача, високи представници победничке стране прате све до унутрашњо-
сти његове државе. То би било још чудније ако се има у виду податак да је
кнез Борис невољно склопио мир, притиснут тиме што му је син био окован
ланцима (ἐκράτησαν δέσμιον). Мало је, наиме, могућно да би му била пруже-
на шанса да ситуацију преокрене тако што би Мутимирове синове или ода-
бране угледнике задржао у Бугарској као таоце. И у вези с хронологијом на-
ведених догађаја у науци су изнета различита мишљења па се сукоб датује у
распону од 853/854. до 887. године. У прилог ранијем датовању, непосредно
по ступању кнеза Бориса на владарски престо (852), говорио би Порфироге-
нитов навод да је бугарски владар напао Србију како би осветио пораз свог
оца Пресијана (836–852) у рату против српског кнеза Властимира, и то пре
него што су се Властимирови синови, Мутимир, Стројимир и Гојник, међу-
собно сукобили око наслеђивања очевог престола и расподеле власти у земљи.
За датовање је важан и податак да је старији Борисов син Владимир учество-
вао у походу, што би говорило да је у време његовог покретања био пуноле-
тан. Додуше, не зна се када је Владимир рођен, али је познато да је 866. годи-
не предводио бугарско посланство у Рим. С друге стране, обично се сматра
да је Борис рођен око 828. па је то добар основ за веровање да његов најста-
рији син није рођен пре 846. и да није достигао пунолетство пре 864. године.
Ако се пак има у виду чињеница да је Мутимиров син Прибислав на власт до-
шао 891/892, а он је према Порфирогенитовом сведочењу рођен после неуспе-
шног Борисовог рата са Србима, онда би тај сукоб требало датовати најкасни-
је око 873/874. јер је Прибислав оца наследио вероватно као пунолетан човек.
У оба случаја, освета за Пресијанов пораз од Властимира била би само пре-
текст за кретање у поход, док би подтекст требало тражити у неком суштин-
ском неслагању двеју страна, понајпре у ставу који су Срби заузели приликом
ИС ТОРИЈA 33
борби Рима и Цариграда за јурисдикцију над Бугарском црквом (о том ставу, 17
који би могао да буде и један од разлога сукоба између Властимирових сино- Орнаментални украс
ва, окончаног Мутимировом победом, биће речи касније). источне тромпе у јужној
конхи ротонде
Не зна се много ни о односима које је Самуило имао с Рашком. Обично се
сматра да је он око 997/998. године у оквире свог пространог царства укљу-
чио и поменуту српску државу, али је његова власт у Рашкој била веома сла-
ба или само номинална. Зато је мање вероватно да се помен Самуила у Васи-
лијевом сигилиону из 1020. односи и на епископију у Расу, уз напомену да се
Самуило у другој реченици парафразираног дела царског акта уопште не по-
миње, те из онога што је у сигилиону речено о „приграбљеним и присвојеним
епископијама” не следи нужно закључак да су све оне припадале Бугарској
цркви и у Петрово и у Самуилово време. Из контекста је јасно да охридски
архиепископ Јован пре свега тражи да његова „енорија” буде онаква какву су
његови претходници на челу бугарске цркве имали за владавине цара Петра I.
Податак да се катедрални храм у Расу налазио у домену Бугарске цркве у јед-
ном периоду владавине цара Петра I веома је значајан јер даје поуздан terminus
ante quem за одређивање времена његовог настанка. Другим речима, извесно је
да је храм саграђен пре Петровог силаска с власти у другој половини 968. годи-
не. Поменути податак не даје, међутим, никакав основ за тврдњу да је престоно
место Рашке епархије настало у доба када је она припадала Бугарској архиепи-
скопији, како су сматрали поједини истраживачи. Таквом гледишту најснажни-
је се супротстављају особености архитектуре и унутрашњег украса Петрове цр-
кве. Њене најстарије сачуване фреске потичу вероватно из првих деценија Х
века, а свакако из времена пре 950/960. године, када је, по свему судећи, Рашка
епископија први пут могла да буде прикључена Бугарској цркви. Што се тиче
одређивања времена зидања првобитног храма, историјско-уметничке анали-
зе воде нас на још сигурније тло. У архитектури Петрове цркве одавно су, наи-
ме, уочена два хронолошки различита слоја (не рачунајући доградње из нови-
јег доба). Старијој фази градње припада доњи део здања, изгледа све до нивоа
темена сводова конхи и супструкције галерије, а млађој горњи, с галеријом и
куполом. Старији део, судећи по сасвим особеној унутрашњој декорацији, из-
рађеној углавном у свежем малтеру и сведеној на нефигуралне орнаменте ико-
нокластичког карактера (сл. 14, 17), с највише основа може се датирати у вре-
ме које је претходило коначном тријумфу поштовалаца култа икона 843. године.
Такво хронолошко одређење првобитне грађевине у складу је с наводима ду-
бровачких летописаца Лудовика Цријевића Туберона и Николе Рањине, из ко-
јих је проистекао наш закључак да је утемељитељ Петрове цркве био српски
кнез Радослав, Вишеслављев син, и да је он у обнови Дубровника сарађивао с
византијским царем Михаилом II (820–829). Повезаност с тим царем иконо-
кластом, чији су ставови о светим сликама најбоље изражени у његовом писму
франачком владару Лују I Побожном (из 824), поред значаја за хронолошка пи-
тања могла би да има и одређену важност у тумачењу поменутог нефигуралног
украса ентеријера Петрове цркве. У вези с питањем датовања најстаријег дела
храма Светог Петра ваља имати у виду и чињеницу да су првобитне цркве Све-
тог Стефана и Светих Сергија и Вакха у Дубровнику настале негде почетком IX
века, а њих је, према Рањини, саградио ктитор цркве у Расу. Предложенo дато-
вање првобитне цркве Светог Петра подразумева, свакако, преиспитивање хро-
нологије покрштавања Срба али ће се о томе, као и о другим питањима која се
тичу претпоставке да је први ктитор цркве у Расу био српски владар Радослав,
син кнеза Вишеслава, детаљније говорити у поглављу о архитектури.
Горњи, нешто млађи део Петрове цркве по својој структури, конструкцији,
начину зидања и спољашњем архитектонском украсу највише аналогија има
у архитектури друге половине IX и првих деценија Х века. Због те чињенице
посебну тежину добијају Фарлатијеви наводи из којих проистиче закључак
да је храм у Расу подигнут убрзо после 877. године и да је његов ктитор био
„краљ Срба Павлимир”. Као што је раније образложено, у том српском владару
необичног хибридног имена, на које се наилази само у позним дубровачким
ИС ТОРИЈA 35
летописима, може се препознати само кнез Мутимир. Да је заиста он сагра- 18
дио или – судећи по архитектури – обновио Петрову цркву, суштински јој Петрова црква, поглед
променивши првобитни изглед и намену, наговештавају, поред онога што је са североистока
већ наведено, и две карактеристичне одлике храма. Једна од њих је изразита (снимак из 1973)
монументалност, својствена првенствено владарским задужбинама (сл. 7, 18,
19). Није без основа већ Фарлати писао да је храм у Расу „достојан краљевске 19
величанствености” (templum regia magnificientia dignum). Друга важна одлика са североисточне стране,
је галерија над средишњим простором централног плана (сл. 20) – често обе- снимак из дрона
лежје придворних цркава IX и X века у Средњој и Југоисточној Европи (нпр.
дворска капела Свете Марије у Ахену, ротонда Светог Јована у Преславу, пр-
вобитна црква Светог Вита у Прагу, вероватно и храм Свете Тројице у За-
дру), грађених по угледу на славне византијске узоре из Јустинијановог вре-
мена (Свети Сергије и Вакх у Цариграду, Сан Витале у Равени). Галерију је,
додуше, вероватно имала и првобитна црква Светог Петра, али је тај део гра-
ђевине, ако је и постојао од самог почетка, Мутимирово време дочекао само
делимично сачуван.
Поменута промена изворне намене храма у Расу односи се на његову кате- 20
дралну функцију. Недавна истраживања литургијског намештаја Петрове цр- Петрова црква, јужна страна
кве довела су до закључка да она првобитно није била подигнута с циљем да поткуполног простора: ниво
галерије и зона тромпи
служи као архијерејско седиште. Испоставило се да је испод прозора олтар-
ске апсиде од почетка постојала ниша за горње место, а да је нешто касније,
пре живописања цркве крајем IX или у првим деценијама Х века, дуж кри-
вине апсиде дозиданo сапрестоље (синтронон), неизоставно обележје епи-
скопских цркава. И основа првобитне грађевине, неправилни тетраконхос
уписан у кружницу, неуобичајена за катедралне храмове, упућивала би на за-
кључак да је Петрова црква постала „столно место” тек у другој фази изград-
ње, приписаној кнезу Мутимиру. Фарлатијева белешка о цркви у Расу, која
њено „украшавање епископском катедром” смешта у последњу четвртину IX
века, у складу је с наведеним аргументима.
Тешко је, међутим, поуздано одговорити на питање под чијом се јурисдикци-
јом налазила новооснована епископија. Добру полазну основу пружа чињени-
ца да се епархија у Расу не помиње у сачуваним листама дијецеза Цариградске
цркве (тзв. Notitiae episcopatum), изузев у додатку који прати нотицију 13, где
су побројане епархије Василијеве Охридске архиепископије. Ово је посебно
важно када се има на уму да се неке друге епархије, враћене охридском архи-
епископу Јовану 1020. године, а које су се пре укључивања у домен Бугарске
цркве у доба цара Петра I или Самуила налазиле под јурисдикцијом митро-
полија Васељенске патријаршије (Верија, Сервија, Јањина итд.), помињу и у
старијим нотицијама (нпр. у нотицији 7 с почетка Х века). Из наведеног би
следио закључак да је епископија у Расу тек 1020. године ушла у систем грч-
ке црквене хијерархије.
У литератури је недавно указано на могућност да је Рашка епископија припа-
дала Бугарској цркви и пре времена владавине цара Петра, тј. већ од оснива-
ња те цркве (870. године). При томе би, сматра се, епископија у Расу најверо-
ватније била укључена у оквире Бугарске цркве посредством њене Mоравске
„митрополије”. Такве претпоставке морају се одбацити већ због поменуте
праксе усклађивања јурисдикцијских граница националних помесних цр-
кава са одговарајућим државним међама. У периоду о коме је реч подруч-
је Раса није било у границама Бугарске. Осим тога, важно је имати у виду и
добро познату чињеницу да кнез Мутимир, тадашњи српски владар, није га-
јио пријатељске односе с Бугарима. Спорно је и само постојање Моравске ми-
трополије, која се везује за град Мораву, заснован на ушћу истоимене реке у
Дунав, вероватно на месту касноантичког Маргума, којег су 441. уништили
Хуни. Припојен Бугарској најкасније у време хана Пресијана (836–852), тај
град је после покрштавања Бугара постао архијерејско седиште, најпре пот-
чињенo бугарском архиепископу као суфрагану Цариградске патријаршије, а
касније аутокефалном поглавару Бугарске цркве. Град Морава није, међутим,
у изворима потврђен као седиште митрополита. Сам Маргум био је епископ-
ски град, а Морава се и у листама дијецеза Цариградске цркве наводи као се-
диште епископа. При томе је поменута једино у додатку нотиције 13, засно-
ваном на првом сигилиону цара Василија II у којем су побројане епископије
у саставу новоформиране аутокефалне Охридске архиепископије (1019). Мо-
равска епископија се у том додатку наводи као „Морава тј. Браничево”, јер је
већ у Василијевом сигилиону управо Браничево (Βράνιτζα) означено као њено
столно место, а Морава (Μορόβισδος) само као један од градова на подручју
епархије. Треба такође имати на уму и чињеницу да је поглавар Бугарске цр-
кве у време док је она била једна од архидијецеза Цариградске патријаршије
ИС ТОРИЈA 39
носио титулу архиепископа или митрополита. Сто-
га није вероватно да су његови суфрагани имали
звање више од епископског (из извора су познати
Никола, епископ Дристре, поменут 870, и Серги-
је, епископ Београда, поменут 878. године, а скоро
је извесно да су и Гаврило Охридски и Симеон Де-
волски, учесници тзв. Фотијевог сабора одржаног
у Цариграду 879/880. године, били епископи). Мо-
равска (Браничевска) епархија имала je статус епи-
скопије и касније – у XIII и XIV веку, независно од
тога да ли је била у домену бугарске или српске цр-
кве. Πретпоставка о постојању Моравске митропо-
лије заснива се искључиво на помињању Агатона
Моравског (Ἀγαθῶνος Μωράβων) на листи учесни-
ка поменутог Фотијевог сабора. Агатоново име на-
ведено је без архијерејског звања, у делу списка где
су побројана имена митрополита и аутокефалних
архиепископа. Међутим, не сме се занемарити чи-
њеница да су акта поменутог сабора издата у не-
сређеном стању. Поред осталог, у сегмент списка са
архиепископима и митрополитима укључен је бар
један архијереј нижег ранга (Петар, епископ Или-
она), а изгледа да има и обрнутих примера. Осим тога, Агатонова архијереј- 21
ска катедра спорна је и по питању области у којој се налазила. Свети Методије Солунски,
фреска из Курбинова, 1191.
Услед свега наведеног, чини се да је много прихватљивије гледиште по коме је
епископија у Расу током последње четвртине IX века била у саставу Панонске 22
(Моравске) архиепископије Методија Солунског, светог просветитеља Слове- Извод из писма папе
на. То становиште први је, још у првој трећини ХХ столећа, изнео Франтишек Јована VIII упућеног кнезу
Дворник, угледни чешки слависта и византолог, а у новијој литератури оно је Мутимиру, Британска
додатно образложено и поткрепљено новим аргументима. библиотека, Лондон,
Add. MS 8873, 124r, прва
Замисао о стварању Панонске архиепископије рођена је већ у време настоја- четвртина XII века
ња папе Николе I (858–867) да поврати римску јурисдикцију над читавом те-
риторијом старог Илирика, изгубљену у корист Цариграда у доба иконокла-
стичке кризе (око 732/733). Папине тежње нарочито је подстакло надметање
двају највећих центара хришћанске цркве за примат у покрштавању Буга-
ра. Када се испоставило да ће у борби за стицање поверења колебљивог бу-
гарског владара Бориса-Михаила више успеха имати Византија, Николин на-
следник на папском трону, папа Хадријан II (867–872), одлучио је да подигне
брану византијском утицају у региону тако што ће за Моравске и Панон-
ске Словене основати архидијецезу која ће бити под непосредном контролом
Свете столице. За архијереја те дијецезе (archiepiscopus Pannoniensis ecclesiae)
поставио је солунског мисионара Методија (869), а под његову јурисдикци-
ју стављене су државе панонског кнеза Коцеља, моравског владара Растисла-
ва и њитранског кнеза Сватоплука. Планови Рима, међутим, привремено су
били поремећени узвратном акцијом архијерејâ Салцбурга, Пасауа и Фрај-
зинга који су сматрали да области новоформиране Методијеве архидијецезе
спадају у домен њихове јурисдикције и мисионарске делатности. Стога су 870.
године, уз подршку франачког краља, Методија затворили у један манастир.
Преокрет наступа децембра 872. године, доласком Јована VIII (872–882) на
папски престо. Већ следеће године он ослобађа Методија из притвора, а затим
креће у обнову Панонске архидијецезе чијем је клиру потврдио право да ко-
ристи глагољицу и да богослужења врши на старословенском језику. У свом
подухвату папа је опет рачунао на Коцеља и Сватоплука (који је у међувреме-
ну збацио Растислава с власти и проширио своју државу), али сада је тражио
и подршку кнеза Мутимира, владара Србије, како би се још више приближио
Бугарској (сл. 16), у нади да римски планови у вези с надлежношћу над бугар-
ском црквом још нису пропали. Имао је свакако у виду и тежње својих прет-
ходника – Николе I и Хадријана II – који су настојали, између осталог, да се
јурисдикцијом Свете столице поново обухвате и некадашње римске провин-
ције Горња Мезија и Превалитана, чије је знатне делове заузимала Мутими-
рова Србија. Са свим поменутим владарима Јован VIII водио је кореспонден-
цију, а појединима је упућивао и своје легате на преговоре. Дописивао се и с
кнезом Мутимиром (873), позивајући га да се „врати под Панонску дијецезу”
и тако „следи обичај својих прародитеља”. Мутимиров одговор није сачуван,
али постоји више индиција да је српски кнез прихватио тај позив. Из папиног
писма проистиче да се сам Мутимир обратио Риму за савет у вези са цркве-
ним устројством у својој држави. Важно је затим имати у виду и већ поменуте
лоше односе Србије с Бугарима у доба Мутимирове владавине, због којих су
ИС ТОРИЈA 41
23
Извод из писма папе
Јована VIII упућеног кнезу
Мутимиру, Ватиканска
библиотека, Vat. lat. 3829,
fol. 267r, почетак XII века
24
Основа тетраконхалне
цркве у Тренчинском
граду, Словачка, крај IX
века (цртеж: А. Пекез,
према А. Ботеку)
могућности за противутицаје моћног суседа биле суштинске умањене. С друге

стране, од значаја је и чињеница да је Јован VIII настојао да за римску курију
веже готово све државе чије су територије окруживале Србију. Добро је до-
кументованa његовa успешнa активност на придобијању Хрватске након што
је 879. године убијен провизантијски кнез Здеслав. У писмима упућеним но-
вом хрватском владару кнезу Бранимиру, нинском бискупу Теодосију, свеште-
ницима, жупанима и „целом хрватском народу” он поручује да их прима под
окриље Светог апостола Петра и Свете столице „раширених руку и с очин-
ском љубављу” будући да су изразили жељу да се врате светој Цркви римској.
У исто време, он пише сплитском надбискупу и бискупима других далматин-
ских градова који су још од 812. били под јурисдикцијом Цариграда, нудећи
гаранције да ће их одлучно подржавати уколико желе да се врате Светој сто-
лици. И даље је водио преписку с бугарским двором, а на Фотијевом сабо-
ру 879/880. његови легати изнова су инсистирали на томе да Бугарска црква
дође под папино окриље (индикативно је да они тамо нису покретали пита-
ње црквене јурисдикције над Хрвaтском и Србијом). Штавише, вратили су се
у Рим са убеђењем да је то њихово настојање завршено успешно. Да је папа
Јован VIII у исто време слично поступао и у вези са српским земљама све-
дочи и Јуније Рестић (1669/1671–1735), најпоузданији дубровачки историчар
своје епохе. Према његовим наводима, дубровачки надбискуп Бернард (иза-
бран 1189) допустио је једном босанском бискупу, свом суфрагану, да прили-
ком рукоположења искаже „завет послушности и лојалности на словенском
језику”. Учинио је то, како казује Рестић, на основу старе привилегије коју
је још 880. године папа Јован VIII доделио архијерејима Босанске епископи-
је. Босна је, како се обично сматра, тада била област унутар Србије па је те-
шко очекивати да се у Мутимировој држави водила двојака црквена политика,
једна окренута ка Риму, а друга ка Цариграду или
Бугарској. У истом контексту мора се имати на уму
чињеница да се управо у раздобљу о којем је реч
интензивно радило на јерархијском уређењу Ме-
тодијеве архидијецезе. Она је услед промене поли-
тичких околности преименована па се у изворима
почев од јуна 880. назива Светом црквом Морав-
ском (Sancta ecclesia Marabensis). Те године бене-
диктински монах Вихинг постављен је за еписко-
па Њитре, а папа Јован одобрио је архиепископу
Методију и кнезу Сватоплуку да заснују још нека
епископска седишта у држави. С обзиром на поме-
нути Рестићев податак о привилегији коју је епи-
скопија Босне 880. године добила од Свете столице,
лако је могуће да су управо тада установљене епар-
хије и у другим подручјима Методијеве архидије-
цезе, укључујући, поред Босне, и епископију Ср-
бије са седиштем у Расу. С таквом претпоставком
сагласна је и Фарлатијева белешка из које следи да
се нешто после 877. године ктитор Петрове цркве
у Расу, тадашњи владар Србије, постарао да своју задужбину украси епископ-
ском катедром. Осим тога, и посвета столног места Рашке епископије „прин-
цепсу апостола” указује на његову првобитну повезаност с Римом (изворна
посвета је касније, вероватно уласком Раса у грчку црквену јерархију, дели-
мично измењена па се црква у познијим изворима помиње као храм Светих
апостола Петра и Павла; та промена је изгледа била исказана и у тематском
програму фресака Петрове цркве непосредно после њеног укључења у домен
Охридске архиепископије 1020. године).
Свему наведеном треба придодати и историјско-уметничке аргументе који го-
воре у прилог тези о црквеној повезаности Срба с Панонским и Моравским
Словенима у доба Мутимира. Наиме, две цркве подигнуте током IX века у
великим центрима Моравске (Микулчицама и Тренчину) по својој основи –
тетраконхос уписан у кружницу (сл. 24) – веома су блиске плану храму Све-
тог Петра у Расу па се мора помишљати на међусобне утицаје (сродност трију
грађевина детаљније ће бити анализирана у поглављу о архитектури).
О евентуалним везама моравског архиепископа Методија са суфраганима у
Србији нема података. Могуће је да је велики словенски просветитељ и заступ-
ник богослужења на народном језику посетио Рас када је, на позив цара Ва-
силија I и патријарха Фотија, 881. или 882. године путовао у Цариград. У сва-
ком случају, извесно је да његова архидијецеза није била дугог века. Распала
ИС ТОРИЈA 43
се убрзо после Методијеве смрти 6. априла 885. године. Методије је на самрт- 25–26
ној постељи за новог архијереја Моравске цркве одредио свог ученика Гора- Печат протоспатарија
зда, али одмах по његовом избору у архидијецези је дошло до сукоба „сла- Јована, катепана Раса,
последња трећина Х века,
вено-грчке” и „франачко-латинске” струје, окончаног победом бенедиктинца
Уметнички музеји Харварда
Вихинга, њитранског епископа. Уз подршку папе Стефана V, а вероватно и / Артур М. Саклер музеј,
самог Сватоплука, тада већ краља, Вихинг је изабран за администратора Мо- Легат Томаса Витмора
равске цркве. Методијеви ученици и следбеници, укупно неких две стотине
клирика, протерани су 886. године из Велике Моравске. Поједини су чак про-
дати као робови. Нешто касније, и сам Вихинг је, из недовољно јасних разло-
га, напустио земљу па је архиепископија остала без поглавара. Такве прили-
ке покушао је да промени краљ Мојмир II, који је у лето 894. године наследио
Сватоплука, али су се његови напори показали узалудним јер су почетком Х
века (најкасније 907) велику државу Морављана уништили Мађари. Претход-
но су папски легати, на Мојмиров захтев, рукоположили новог моравског ар-
хиепископа и тројицу његових епископа-суфрагана (899).
Ра шк а епархија од кр аја I X в е к а до 1 0 2 0 . г од ине

У изворима који се односе на крај IX и почетак X века нема никаквих непо-
средних података о Рашкој епархији. Уколико је епископ Раса 880. године за-
иста доспео под надлежност Методијеве Моравске архиепископије, као што
сматрамо, сигурно је да је након престанка њеног постојања морао доћи под
непосредну папску јурисдикцију јер су најближе архидијецезе Свете столице
(Салцбург и Аквилеја) биле удаљене од Раса више од осам стотина километа-
ра. Имајући у виду чињеницу да каснији латински извори (од XI века надаље)
епископију у Расу називају „епископијом Србије”, могло би се помишљати да је
рашки епископ негде око 900. године добио статус какав је неколико деценија
раније стекао бискуп Нина, који је као episcopus Croatorum био директно пот-
чињен Риму. Даље би било логично очекивати да је у време уздизања Сплит-
ске надбискупије у ранг митрополије, и њеног коначног довођења под окриље
Свете столице на сплитским саборима (925. и 928), Рашка епархија стављена
под власт тог угледног црквеног средишта, наследника древне Салоне. Управо
су њему, одлукама Првог сплитског сабора, били потчињени Нин и све оста-
ле далматинске епископије (тек враћене, као и Сплит, под јурисдикцију Рима),
али и епископија у Стону, као епархија кнежевине Захумљана. Кнез Михаило
Вишевић, захумски владар, присуствовао је поменутом сабору, а међу учесни-
цима тог великог црквеног скупа било је и других српских великаша, можда
и оних који су се с кнезом Захаријом Прибисављевићем склонили у Хрватску
након што је, највероватније 924. године, бугарски цар Симеон опустошио Ср-
бију. Епископија у Расу се, међутим, у одлукама сплитских сабора не помиње.
То би се могло објаснити чињеницом да је држава Мутимирових наследника
после тешког пораза од Бугара привремено остала без највећег дела свог ста-
новништва. Обновљена је тек након Симеонове смрти (927), заслугом новог
кнеза Часлава који је у рестаурацији државе био подржан од Византије. Са из-
беглим становништвом вратио се зацело и рашки епископ. Он је вероватно и
даље био потчињен сплитском надбискупу. У сваком случају, његова престона
црква, иако запустела током неколико година, била је очувана. Можда је тек
тада добила живопис, мада се по његовим особеностима никако не може ис-
кључити ни могућност да је осликана нешто раније, при крају владавине кне-
за Мутимира или у доба када је на српском владарском престолу седео његов
синовац, кнез Петар Гојниковић (892–917). О њему се зна да је добар део мла-
дости провео у Хрватској, где је био протеран са оцем Гојником, у време Мути-
мирових сукоба с браћом. Познато је, такође, да је дуго неговао добре односе
са царем Симеоном и да је пред крај владавине преко стратега Драча успоста-
вио блиске односе са Византијом.
О судбини Петрове цркве у другој половини Х века постоји нешто више
података, о чему је већ било речи. Негде после смрти кнеза Часлава (око
950/960), Бугари су освојили област града Раса и његову епископију придру-
жили аутокефалној Бугарској цркви, која је у доба цара Петра I стекла ранг
патријаршије. Када је византијски цар Јован I Цимискије 971. године срушио
Бугарско царство, Ромејима је припала и Рашка област. Она добија статус
катепаната, о чему сведочи печат протоспатарија Јована, катепана Раса, на-
стао у последњој трећини Х века (сл. 25, 26). С правом се може помишљати
да је рашки епископ тада био укључен у грчку црквену хијерархију, вероват-
но у Драчку митрополију. Њено стоно место било је ближе Расу од свих дру-
гих архидијецеза Васељенске патријаршије (приближно триста тридесет ки-
лометара). Уз то, драчки митрополит је негде после 965. године преко својих
ИС ТОРИЈA 45
епископа-суфрагана држао под својом јурисдикцијом поједине делове бивше
Часлављеве државе (области дукљанских градова Диоклеје, Бара, Улциња и
Скадра), о чему сведочи списак дијецеза Цариградске цркве сачуван у ноти-
цији 10. Могуће је, додуше, да је у време Самуилове обнове Бугарске патри-
јаршије Рас опет био укључен у њен домен (око 997/998), али ако је заиста,
како се у науци сматра, Самуило неко време имао макар номиналну власт у
Рашкој, вероватније је да је Рашка епископија тада остала под јурисдикци-
јом митрополита Драча, јер је древно средиште Драчке теме такође било у
Самуиловим рукама. Цар га је добио највероватније мирним путем око 992.
или 997. године, а држао га је до 1005. када је враћено Византији. Управу над
том важном јужнојадранском луком и њеном облашћу поверио је својим зе-
товима Ашоту, сину солунског дуке Григорија Таронита, и дукљанском кне-
зу Јовану Владимиру, који је према неким изворима од таста на управу до-
био и Рашку. На закључак да се Рашка епархија у последњој четвртини X и
првим деценијама XI века налазила под јурисдикцијом драчког митрополи-
та упућују и наводи из већ помињаног сигилиона цара Василија II издатог
Охридској архиепископији маја 1020, убрзо након њене реорганизације. Ту
се, како је речено, поред епархија потврђених архиепископији у првом сиги-
лиону (1019), охридском архијереју додељују и епископије које су од Бугар-
ске цркве „приграбили” суседни митрополити. Експлицитно је поменут једи-
но митрополит Драча па се из контекста може претпоставити да је управо он
присвојио Рашку епископију, заједно с више епархија у Епиру. Из свега наве-
деног следио би закључак да се епископија у Расу налазила под јурисдикци-
јом Бугарске цркве највише две деценије (950/960 – 968/971). У томе без сум-
ње лежи објашњење чињенице да храм Светог Петра никада није имао место
у националној свести Бугара.
Еп ис коп и ја у Ра с у к а о е пархија O хри д с ке а рхиеп ис коп ије

Потпадањем Рашке епархије под јурисдикцију Охридске архиепископије 1020.
године њени епископи подређени су другој архијерејској катедри, али су оста-
ли у оквирима грчке црквене хијерархије. Охридски архиепископ, иако само-
сталан у односу на Цариградску патријаршију, био је непосредно потчињен
византијском цару који је лично одлучивао о томе ко ће сести на архијерејски
престо у цркви Свете Софије у Охриду. Има мишљења да су се рашки епи-
скопи задржали у описаном јерархијском поретку све до стварања и устрој-
ства аутокефалне Српске цркве, тј. до повратка архиепископа Саве Немањи-
ћа из Никеје крајем 1219. или почетком 1220. године. Таквом гледишту иду у
прилог спискови суфрагана нове „Јустинијане Приме” који се односе на време
од друге четвртине XI до првих деценија XII века, а сачувани су у четири грч-
ка рукописа из епохе Палеолога. У свим тим рукописима помиње се „катедра
Раса”, три пута на седамнаестом, а једном на петнаестом месту. Мора се, ме-
ђутим, имати у виду и чињеница да су се у периоду од 1018. до 1220. године
политичке прилике у Рашкој области више пута мењале, што je могло утица-
ти и на њен црквени статус. Заступници становишта да је Rашка епископи-
ја једно време била враћена под окриље Рима ослањају се на изворе из којих
проистиче закључак да је осамдесетих година XI века жупан Вукан, уз помоћ
дукљанског краља Бодина, дошао на власт у Рашкој и да је њоме самостално
владао до краја живота (сматра се да је умро између 1112. и 1115). Због таквог
закључка могло би се помишљати да је за Вуканове владавине епархија у Расу,
као „епископија Србије”, стављена под јурисдикцију Барске надбискупије, која
је, како се углавном верује, заснована 1089. године, са циљем да буде архиди-
јецеза Дукљанске краљевине. Наведено размишљање налази ослонац и у чи-
њеници да учени охридски архиепископ Теофилакт, некадашњи ђакон цари-
градске Свете Софије, у бројним својим писмима из времена док је столовао
у Охриду (почев од 1088/1089) никада не помиње Рашку епископију, што је
необично ако се има у виду да он у више наврата говори о неким другим су-
фраганским епархијама из ближег окружења. Указивано је, најзад, и на један
акт римског папе Каликста II, издат Илији „архиепископу свете Дукљанске и
Барске цркве” између 1. фебруара 1119. и 13. децембра 1124. године (вероват-
но крајем 1119. или почетком 1120). Тим актом, о чијој су аутентичности ми-
шљења подељена, барском архијереју потчињава се дванаест епархија (међу
њима и „eccleasia Serbiensis”), са свим што им припада, укључујући манасти-
ре, „како латинске тако и грчке или словенске”.
Неколико година након издавања поменутог папског документа, Рашка
област (или барем један њен део) опет пада у руке Византије. Збило се то
свакако пре 1127. јер је те године, у време рата између Угарске и Ромејског
царства, војска великог жупана Уроша I, Вукановог синовца, напала визан-
тијску посаду у тврђави Рас (с њом се у науци идентификују остаци утвр-
ђених градова на Градини код Постења и Градини код Пазаришта; први ло-
калитет удаљен је од Петрове цркве око три километра ка североистоку, а
други око једанаест километара ка југозападу). Царска посада коју је пред-
водио извесни Критопло била је принуђена да се повуче из утврђења. Оно је
затим спаљено али су Срби на крају морали да признају врховну власт Ви-
зантије, претрпевши неколико пораза у којима су многи од њих заробљени
и одведени у Малу Азију. Извесно је, ипак, да су после склапања угарско-ви-
зантијског мира 1129. године задржали контролу над спорном тврђавом. Она
је у стратешком погледу била изузетно важна јер је штитила престоно место
и резиденцију великих жупана, које су, по свему судећи, рашки владари по-
ставили у близину Раса и цркве Светог Петра, вероватно још у IX веку. На
основу сведочења Стефана Првовенчаног у Житију Светог Симеона зна се
ИС ТОРИЈA 47
27 да се „стоно место” српског владара налазило у области Раса и Петрове цр-
Поглед на источну кве и у време повратка Немањиног оца из Зете у Рашку. Било је то, као што
страну Петрове цркве (у ћемо у наредном одељку видети, негде око 1120–1125. године. После извесног
позадини се види купола
времена, вероватно одмах након склапања угарско-византијског мира (1129),
Ђурђевих ступова)
Срби су обновили Рас и повремено се у њему утврђивали, али га је већ 1149,
у време сукоба великог жупана Уроша II с Манојлом I Комнином, византиј-
ски цар разорио. Штавише, недуго потом он је спалио и Урошев двор, буду-
ћи да је велики жупан још увек пружао отпор. Сукоб се, међутим, продужио
и на следећу годину, а окончан је византијском победом у подручју речице
Таре код данашњег Ваљева (године 1150). После тог пораза Србија је мора-
ла да прихвати знатно веће вазалне обавезе према Византији него што их је
имала пре рата. И поред повремених покушаја да се оне ублаже или сасвим
укину, Срби су се ослободили вазалства тек после смрти цара Манојла (24.
септембра 1180). Свих тих година владарска боравишта, дворови и резиден-
ције налазили су се у близини Раса и Петрове цркве. До промене је изгле-
да дошло тек у доба краља Милутина који је засновао неколико дворова на
Косову (Пауни, Неродимља, Сврчин, Штимље), а имао је и резиденције код
Скадра, у Призрену и Скопљу.
Сада се опет ваља вратити на епископију у Расу, која је, како је показано,
осамдесетих година XI столећа вероватно била издвојена из домена охрид-
ских архиепископа. Наведени догађаји из историје Рашке области упућују, уз
то, на закључак да су најкасније 1127. године рашки епископи враћени под
јурисдикцију Охрида. Такву хронологију потврђују и текстови житија Светог
Симеона Немање које су написали његови синови Стефан и Сава. У њима се
приповеда да је будући велики жупан још као дете примио „друго крштење”
„усред српске земље, у храму Светих и врховних апостола Петра и Павла”, на-
кон што је одмах по рођењу крштен по латинском обреду „у Зети на Рибни-
ци”. Одговарајући чин миропомазања обавио је „епископ цркве Светих Апо-
стола”, који се по сведочењу неких старих српских родослова звао Леонтије.
Према Савиним речима, Немања је у то време био „младенац” (mladenqcq, грч.
βρέφος), док Стефан Првовенчани описујући очево крштење у Расу говори
о њему као „отрочету” (wtro;e, грч. παιδίον). Те нијансе су од значаја јер се у
расположивим средњовековним изворима, који су додуше првенствено ви-
зантијски, првом речју обично означава узраст детета од рођења до четврте
године живота, док се друга реч односи на децу стару од четири до десет (нај-
више четрнаест) година. Имајући у виду чињеницу да је Стефан Немања ро-
ђен 1113. године, његово „друго крштење” би се, дакле, по Савином сведоче-
њу, могло датовати између 1113. и 1117. године или између 1117. и 1123/1127,
према наводима Првовенчаног. Ако би се, уз то, узео у обзир и поменути акт
папе Каликста II, из кога би проистицало да је епископија у Расу још увек
ИС ТОРИЈA 49
28
Петрова црква и
некропола у порти,
поглед са северозапада
била суфраган Барске надбискупије у време издавања тог документа, следио
би закључак да је Петрова црква враћена у домен Охридске архиепископије
тек после фебруара 1119, односно да је Немања у њој миропомазањем преве-
ден у православље најраније 1119, а најкасније 1123/1127. године.
Описани догађај из Немањиног живота оставио је, очито, трајан печат на ње-
гов став према хришћанској вери и православљу, а по свему судећи битно је
утицао и на однос који ће потоњи велики жупан имати према Петровој цр-
кви у Расу. У житијима Светог Симеона више пута се наглашава да је он упра-
во њеног епископа сматрао „својим”, иако су поједини делови његове државе
били у домену неких других епархија Охридске архиепископије (Нишке, При-
зренске, Липљанске), а притом треба на уму имати и петнаест католичких би-
скупа чија су се јурисдикцијска подручја у целини или делимично налазила у
оквиру Немањине Србије (1166–1196). Можда је ова посебна наклоност пре-
ма храму у Расу била проузрокована и тиме што је Немања у њему био инау-
гурисан за владара. О томе, додуше, сведочи само један познији извор – писмо
српских монаха Дамјана и Павла, упућено крајем 1597. године папи Климен-
ту VIII у вези с покушајима придобијања римске курије за помоћ у ослобађа-
њу Срба из турског ропства. У писму се наводи да је Стефан Немања дошао
„од мора у Рас” и тамо се „венчао на господство у цркви Светих апостола Пе-
тра и Павла”, поставши господар „целе српске земље и поморске”. Навод би
лако могао да буде веродостојан јер се поуздано зна да је и Немањин наслед- 29
ник на великожупанском престолу свечано постављен за владара Србије у Пе- Александар Дероко
и Растко Петровић
тровој цркви. Писмо двојице монаха занимљиво је и због тога што доноси ле-
посматрају Петрову
генду о оснивању Ђурђевих ступова у Расу, другачију од оне коју је у житију цркву и Ђурђеве ступове
свога оца записао Стефан Првовенчани. У легенди се приповеда да се Нема- (цртеж А. Дерока, 1920)
њи, док се ноћу молио у цркви Светих апостола, јавио Свети Ђорђе и показао
му „високо место” на које се с неба био спустио јутарњи сунчев зрак. Немања
је, даље се саопштава, на указаном месту саградио манастир у част Светог Ђо-
рђа и од тада на његову цркву „силази зрак јутарњег Сунца много пута у го-
дини”. Прича о чудесном догађају заснована је на чињеници да се храм Светог
Ђорђа у Расу налази на врху доминантног узвишења удаљеног свега два и по
километра (у ваздушној линији) од цркве Светог Петра и видљивог из њене
порте (сл. 28, 29). Вредна пажње већ због своје наивне лепоте, легенда сведо-
чи да је у српској традицији дуго постојала свест о томе да међусобна близина
двају великих светилишта у области Раса није случајна. Сасвим неуобичајено
место на коме су подигнути Ђурђеви ступови, као прва Немањина владарска
задужбина, заиста јесте један од најважнијих показатеља значаја који је зачет-
ник рода Немањића придавао свом „стоном месту” и његовој епископској цр-
кви. Могуће је, штавише, да је најмлађи Завидин син претходно предузимао
одређену ктиторску делатност и у самом храму Светог Петра. У олтарском
простору те цркве, наиме, сачуван је слој фресака који би могао да потиче из
година око средине XII века, како ће бити показано у поглављу ове књиге по-
свећеном живопису. Вредно је помена и то што 1750/1751. године новопазар-
ски протопрезвитер Стефан Марковић наводи у свом препису једног летописа
из XV века да је Немања затекао у Расу цркву Светих апостола веома разру-
шену па је „својим трошком” обновио.
Немања је епископској катедри у Расу био наклоњен више него било ком дру-
гом црквеном средишту у својој држави и због дугог трајања те епископске
катедре на српском тлу. Свакако је важну улогу имало и то што је она веро-
ватно још од самих почетака називана „епископијом Србије” или „епископи-
јом Срба”. Није случајно охридски архиепископ Димитрије Хоматин у мају
1220. године истицао да Србија већ има епископа – „архијереја Раса”, негоду-
јући против тога „што се Сава наметнуо као нови архијереј”. Рашка еписко-
пија је у ствари била полазна основа за стварање самосталне цркве српских
земаља, како је то давно запазио Константин Јиречек, који је уз то истицао
да је „ἐπίσκοπος ῾Ράσου” у време Немањине власти постао „дворски епископ”
великог жупана. У прилог Јиречековом гледишту о фундаменталној улози Ра-
шке епархије у настанку Српске цркве, поред често истицаних аргумената, го-
ворио би и одељак из историјског списа дубровачког властелина Јакова Лу-
каревића (1551–1615), у коме се наводи да је негде око 1175. године Немања
тражио да епископи из Србије, суфрагани Дубровачке цркве, буду потчиње-
ни „митрополији Светог Петра у Расу” (Рашка епископија ту је названа ми-
трополијом због свог статуса у време настанка Лукаревићевог списа, први пут
објављеног 1605. године).
У науци се обично сматра да је у столној цркви Светог Петра велики жупан
одржавао важне државне саборе, од којих су два позната из извора. Први је са-
зван око 1175. године, након сазнања да се у Србији почела укорењивати „три-
клета јерес”, највероватније богумилство. Према сведочењу Стефана Првовен-
чаног, који једини описује тај очев сабор, Немања је одмах по добијању вести
о ширењу јереси позвао „свог архијереја Јефтимија”, игумане, монахе, свеште-
нике и велможе, а онда пред целим збором одржао беседу о истинитој вери
у Свету Тројицу. После тога је са учесницима сабора одлучио да на преступ-
нике пошаље војску и строго их казни или протера из своје државе. У опису
Првовенчаног не наводи се, међутим, експлицитно на ком месту је сабор одр-
жан. Из контекста би се најпре могло закључити да је велики жупан хитно са-
звао епископа Јефтимија, представнике клира и велможе на свој двор у Расу.
Други сабор био је државног карактера. Описан је у чак пет хагиографских
извора, од којих три описују живот Светог Симеона Немање (из пера Саве
Немањића, Стефана Првовенчаног и Доментијана), а два живот Светог Саве
ИС ТОРИЈA 53
(дела Доментијана и Теодосија). У описима има извесних ра-
злика у појединостима, понегде се јављају и контрадиктор-
ности, али је суштина сведочења иста. На сабору се Немања
најпре одрекао власти, затим је на великожупански престо уз-
дигао средњег сина Стефана и истог дана се замонашио, добив-
ши монашко име Симеон. Занимљиво је да Петрову цркву као
место на коме су се одиграли најважнији догађаји сабора из-
реком помиње само најмлађи извор (Теодосије), али се њего-
во сведочење мора прихватити као веродостојно јер су чинови
Стефанове владарске инаугурације и Немањиног замонашења
без сумње обављени у цркви, а сви извори, осим Саве Нема-
њића, сведоче да је међу главним актерима сабора био рашки
епископ Калиник. Будући да је реч о једном од најзначајнијих
догађаја у историји храма Светог Петра, осврнућемо се нешто
детаљније на њега, преузимајући у реконструкцији обављених
церемонија понеку појединост из сваког од поменутих описа.
Примивши позив свог најмлађег сина да му се придружи у мо-
нашком животу на Светој Гори, Немања је сазвао велики др-
жавни сабор у Расу, који је одржан 25. марта 1196. године, на
празник Благовести. Присуствовали су му, поред великог жу-
пана, и његова жена Ана, синови Вукан и Стефан, рашки епископ Калиник, 30
многобројни племићи, војни заповедници и народни представници из целе Замонашење Стефана
државе. Немања је најпре, стојећи поред Калиникове катедралне цркве, оку- Немање у Петровој цркви
пљенима прочитао Савино писмо а потом објавио повлачење с престола и 1196. године, фреска
прихватање монашке ризе. После тога је са сином Стефаном, епископом и у јужном параклису
Радослављеве припрате
одабраним великашима ступио у храм Светих апостола, где су Немања и вла- Богородичине цркве у
дика обавили свечани обред увођења новог великог жупана у владарско до- Студеници, око 1234.
стојанство. Најстарији Немањин син Вукан постављен је, затим, за великог
кнеза и додељен му је део државе на управу. Свечана збивања настављена су
тако што је Калиник обавио Немањин и Анин монашки постриг, доделивши
им имена Симеон и Анастасија. Теодосије једини пише да је тај чин извршен
у Студеници, док су се према сведочењима старијих извора Немањин сила-
зак с престола и замонашење одиграли на истом месту, тј. у Расу, а тек након
тога бивши велики жупан отишао је у своју задужбину посвећену Богороди-
ци Евергетиди и као монах Симеон придружио се манастирском братству.
Увек склон наративности, Теодосије једини описује и раскошну гозбу, прире-
ђену код Петрове цркве по окончању сабора, али помен „многомесне трпезе”
уноси извесну сумњу у веродостојност тог дела описа, будући да је, на осно-
ву Савиног сведочења, сабор одржан на Благовести које увек падају у време
Великог поста.
У литератури постоје мишљења да је храм Светог Петра две деценије касни-
је био позорница још једне велике државне свечаности – крунисања Стефа-
на Немањића за краља, крајем лета 1217. године. Не одбацујући сасвим мо-
гућност да се тај догађај заиста одиграо у катедрали рашких епископа, мора
се упозорити на чињеницу да је велики жупан Стефан овенчан круном коју
је добио од папе Хонорија III и да је церемонију обавио папин легат највишег
ранга, у изворима означен као legatus a latere и legatus cardinalis. С обзиром на
то да је легат-кардинал могао крунисати Стефана само по латинском обреду,
а имајући у виду и податак да је српски жупан нешто раније, у време женидбе
млетачком патрицијком Аном Дандоло (1216), постао „верни син свете рим-
ске цркве”, како у писму папи из марта 1220. године сам себе назива, тешко је
поверовати да је обред обављен у катедрали православног епископа – суфра-
гана грчког архиепископа у Охриду (највероватније је архијерејски трон у цр-
кви Свете Софије већ тада заузимао ревносни и строги Димитрије Хоматин).
Чини се стога да је прихватљивија претпоставка да је за свечану церемонију
изабран одговарајући римокатолички храм, а таквих је на територији тада-
шње Србије, пре свега у поморским земљама, било много. Добро је позната
околност да је држава Стефана Немање и његових првих наследника на пре-
столу све до 1220. године била изразито двоконфесионална. Већ је поменуто
да је петнаест римокатоличких бискупа имало своје јурисдикцијско подручје,
делом или у целини, на територији Србије. Међу њима највиши ранг имао је
надбискуп града Бара па би он био најприкладнија личност за домаћина пап-
ском легату, а његова катедрала посвећена Светом Ђорђу била би најсвечаније
место за латински обред крунисања великог жупана Стефана. Евентуално би
се још смело помишљати на храм Светог Трифуна у Котору, велелепну сабор-
ну цркву которских бискупа, освећену 1166. године. Хоноријев легат је, у сва-
ком случају, из Рима много лакше могао стићи у Бар или Котор него у Рас, а
ваља имати у виду и то да је у Котору постојао двор Немањића, подигнут не-
дуго након што је Стефан Немања освојио ту важну луку на јадранској обали.
Епископија у Ра с у у с а с т а в у ау токе ф а лне С рпс ке ц рк в е

Убрзо после Немањиног замонашења и одласка на Свету Гору, храм Светих
апостола у Расу изгубио је водеће место у црквеном животу Србије, а посте-
пено је умањивана и његова улога у државним пословима. Предност је до-
била Спасова црква у Жичи, задужбина Стефана Првовенчаног, који се ве-
роватно одмах по Савином повратку из Никеје, крајем 1219. или почетком
1220. године, вратио православној вероисповести. Жича је у исто време ода-
брана да буде архиепископска катедра и главно седиште новоосноване ауто-
кефалне цркве. Од тада она постаје позорница најважнијих и најсвечанијих
ИС ТОРИЈA 55
државно-црквених догађаја, попут крунисањa владара, хиротоније архиепи-
скопа и епископа и одржавања црквених сабора.
Епископија у Расу сведена је на једну од укупно једанаест или дванаест пр-
вобитних епархија Српске цркве и при томе је одлуком архиепископа Саве
и краља Стефана заузела тек друго место по рангу, иза Зетске епископије, за
чије је седиште одабран манастир Светих Арханђела на Превлаци код Тив-
та. Изгубила је тада и део својих ранијих поседа јер су територије које су до
1219/1220. биле у надлежности четири епархије Охридске архиепископије –
Рашке, Призренске, Нишке и Липљанске – издељене на више новоформи-
раних српских епископија (Рашку, Хвостанску, Топличку, Будимљанску, Да-
барску, Моравичку, Жичку, Липљанску, Призренску, вероватно и Нишку).
Можда су чак и преостала два Савина епископа, зетски и хумски, добила
неко од подручја која су раније припадала грчком епископу Раса.
Из наведених разлога, даља судбина Петрове цркве везује се првенствено
за делатност српских архијереја. Они ће у њој столовати наредних пет и по
векова.
Први архијереј Рашке епископије као епархије Српске цркве звао се изгледа
Герасим. Било је и мишљења да је епископ Методије, Савин ученик који је не-
31
што пре краја јула 1220. био упућен у мисију код римског папе, столовао упра- Кратки апракос рађен
во у Расу, али за такво гледиште не постоји ослонац у расположивим извори- за епископа рашког,
ма. Према Пљеваљском зборнику из последње четвртине XIV века (Пљевља, кир Михаила, око
Манастир Свете Тројице, бр. 73), Герасима је наследио епископ Михаило, зна- 1284, Санкт Петербург,
чајан по томе што је „уложио многе књиге у своју цркву, у дом Светих апо- Национална библиотека
Русије, Гиљф. 1, л. 2р.
стола”, како то сведочи ђакон Болеслав, који је око 1284. године за „еписко-
па рашког, кир Михаила” преписао један кратки апракос из Гиљфердингове
збирке рукописа (Санкт Петербург, Национална библиотека Русије, Гиљф. 1,
сл. 31). Лако је могуће да је баш у време тог владике Михаила катедрална цр-
ква рашких епископа добила нове фреске при чему је стари живопис гото-
во у целини био пресликан, уз измене у програму и иконографији. Ваља, на-
име, имати у виду чињеницу да су негде у исто време када је ђакон Болеслав
преписивао књиге за кир Михаила обављани радови на осликавању припра-
те католикона оближњих Ђурђевих ступова и капеле саграђене на првобитној
улазној капији тог манастира. Ти послови изведени су заслугом краља Дра-
гутина, па је можда и обнова фресака у Петровој цркви била део ширег кра-
љевог ктиторског подухвата у Расу. С владиком Михаилом би се с највише
основа могао довести у везу и делимично сачуван надгробни споменик изра-
ђен од црвеног мермера и украшен фино клесaним крстовима (сл. 32), про-
нађен у североисточном травеју „опходног брода” рашке катедрале и датован
у последње деценије XIII века.
32 После Михаила, у Петровој цркви столовале су владике Григорије и Филип, а
Надгробни споменик од након њих Григорије II, познат по томе што је 1304/1305. године у Расу, при
црвеног мермера пронађен
„Дому светих апостола” преписаo и редиговао Номоканон Светог Саве. Књига
у североисточном травеју
„опходног брода”, последње је израђена за манастир Хиландар, у коме је Григорије био монах пре него што
деценије XIII века је постављен за архијереја. Данас се налази у Москви (један део у Историјском
музеју, а други у Руској државној библиотеци). Зна се, такође, да су почетком
XIV века „Григорије втори” и краљ Милутин приложили катедралном храму
рашких епископа скупоцену ставротеку. Изведена у облику двоструког крста
од позлаћеног сребра, она сада припада Доминиканском самостану у Дубров-
нику (сл. 33). Поред ктиторских натписа, на њој се налазе стихови посвећени
Часном крсту, које је саставио сам владика Григорије.
Григоријев наследник на катедри рашких епископа звао се Павле. И он је не-
говао блиске везе с владарском кућом Немањића, нарочито с краљицом Је-
леном Анжујском, којој је био духовни отац, како сведочи краљичино жити-
је, проистекло из пера архиепископа Данила II. Бдео је поред Јелениног одра
у тренуцима њеног вечног уснућа, 8. фебруара 1314. на двору у Брњацима, а
три године касније у манастиру Градцу предводио је литургијску церемонију
отварања краљичиног гроба и полагања њених нетљених моштију у скупоце-
ни кивот постављен испред олтара Благовештењске цркве.
Према наводима из Светостефанске хрисовуље краља Милутина, изда-
те манастиру Бањској 1314–1316, краљ је рашком епископу (био је то већ
ИС ТОРИЈA 57
33
Ставротека рађена за
Петрову цркву, дар краља
Милутина и владике
Григорија „Второг” (предња
страна, почетак XIV века,
сада у Доминиканском
самостану у Дубровнику)
поменути Павле) доделио шест стотина перпе-
ра како би се исковало кандило за цркву Све-
тих апостола у Расу. У то време Рашка еписко-
пија и даље се налазила на другом месту на
листи епархија Српске цркве, како сведочи по-
тврда архиепископа Никодима дописана уз по-
менуту краљеву хрисовуљу 1317. године.
Петровој цркви дарове су прилагали и при-
падници властеле. Поједине велможе су на тај
начин стекле право да буду сахрањене у цр-
кви. Један од њих звао се Јован и био је син не-
ког челника Милоша. Његова надгробна пло-
ча од белог мермера, са уклесаним натписом из
1389/1390. године, нађена је у западном делу пр-
вобитне грађевине.
Чини се да после епископа Павла у Расу више од
стотину година није било истакнутих архијереја,
иако је Рашка епархија средином XIV века, најве-
роватније 1346. године, уздигнута у ранг митро-
полије. Извори не помињу ниједног рашког епи- 34
скопа све до епохе деспота Ђурђа Бранковића. Тада се, међутим, међу српским Рачва коју праве токови
владикама издвојио рашки митрополит Никодим, негдашњи студенички игу- Рашке и Дежевске реке у
ман. Као деспотов човек од поверења, који је пратио Ђурђа у избеглиштву и близини Петрове цркве
(цртеж: А. Пекез)
обављао за њега послове у Дубровнику, он је у другој половини 1445. године
изабран за патријарха српског.
Доба турске власти. Десетак година касније, свакако пре средине маја 1455,
област Раса потпала је под турску власт која ће потрајати вековима. У то вре-
ме у Петровој цркви столовао је митрополит Јоаникије, за кога је познато да
је одржавао трговачке везе с Дубровником, а неговао је и ктиторску делатност.
Мање од десет година по доласку Турака, најкасније 1463, уз подршку Миха-
ила Ангеловића, бившег високог достојанственика у служби деспота Ђурђа,
„обновио” је католикон манастира Нове Павлице, тридесетак километара уда-
љеног од епархијског стоног места. Митрополит је без сумње водио бригу и о
катедралном храму у Расу, али о томе у изворима нема података.
Сам храм Светог Петра могао би, можда, да буде препознат у једном турском
извору из Јоаникијевог времена – „Дефтеру за Вукову област”, опширном ка-
тастарском попису земаља које су пре отоманског освајања држали Бран-
ковићи. Наиме, у том попису, сачињеном и предатом Порти већ у јуну 1455,
ИС ТОРИЈA 59
35
Остаци манастира Свете
Варваре код старог
Трговишта, XVI век
36
Архијерејски трон
митрополита Силвестра,
мермерни наслон за леђа у
виду правоугаоне транзене
транзене, с ктиторским
натписом из 1578/1579.
међу хасовимa Илијас-бега помиње се „Чатал-црква” (kilisa-i-çatal) и, у непо-

средној вези с њом, монаси Сава, Никодим, Герасим и Тома. Они тада посе-
дују виноград од кога приходују 460 акчи (отоманских сребрњака). Црква о
којој је реч у науци се доводи у везу са Ђурђевим ступовима у Расу, јер су, на-
водно, две куле славне Немањине задужбине издалека могле да подсете тур-
ске пописиваче на виле или виљушку (на турском: çatal). Реч çatal, међутим,
у турском језику изворно означава рачву, а отуда и све оно што је рачвасто тј.
што се грана у два крака, дакле не само виле и виљушку, него и место рачва-
ња стабла, гране, пута, реке итд. Будући да се Петрова црква налази код ушћа
Дежевске реке у Рашку, у непосредној близини места где два речна тока фор-
мирају карактеристичну рачву (сл. 34), чини се вероватнијом претпоставка да
се под називом „Чатал-црква” крије управо катедрални храм у Расу. „Црква на
рачви” помиње се, иначе, у још неким турским дефтерима. У попису из 1489.
наводи се да, поред винограда, поседује пет њива, храстову шуму („у атару
манастира”), село Свинарево (можда је то данашње Свиланово, удаљено од
Петрове цркве тридесетак километара ка северозападу), да има укупан при-
ход од 712 акчи и да је царском заповешћу ослобођена давања ушура. Наве-
дено је и то да су монаси дошли „споља”, на основу чега је изнета претпостав-
ка да је „Чатал-црква” извесно време, између 1455. и 1489, била напуштена.
Први по имену познати рашки митрополит након Јоаникија звао се Симе-
он. Он је архијерејски престо у Расу преузео нешто пре 1525/1526, а држао
га је до 1559/1560. године. Накратко је, у време поновног ус-
постављања јурисдикције Охридске архиепископије над ве-
ћином епархија Српске цркве, био и охридски архиепископ
(1550), али након пола године бива принуђен да напусти тај
положај. Први његов помен у изворима доводи га у везу са
црквом Свете Варваре чији су остаци сачувани на врху јед-
ног брега на десној обали реке Рашке, неколико километара
источно од старог Трговишта, а око осам километара југо-
западно од Петрове цркве (сл. 35). Према запису из једног
рукописа са српским преводом „Синтагме Матије Властара”,
насталог око 1520 (Институт рукописа Националне библи-
отеке Украјине у Кијеву, Фонд 301, № 376 л, fol. 316), „све-
освећени епископ кир Симеон рашки” приложио је ту књи-
гу („законик”) цркви Свете Варваре мученице 1525/1526.
године. Две деценије касније, августа 1547, по Симеоновом
налогу даровано је истој цркви тек исписано четворојеван-
ђеље (страдало у пожару априла 1941. приликом бомбардо-
вања Народне библиотеке у Београду). У свечаном запису
унетом у ту књигу истиче се како је митрополит цркву „са-
здао, подигао и украсио црквеним утварима, за спас себе
и својих родитеља”. Наведени записи и недавно спроведена археолошка ис-
траживања упућују на закључак да је владика Симеон саградио храм Свете
Варваре најкасније 1526. године, на месту средњовековне некрополе. Прет-
постављено је такође да је црква о којој је реч подигнута с намером да по-
стане ново престоно место Рашке епархије. Таква претпоставка заснована
је на чињеници да је у цркви од самог почетка постојало „горње место” (у
виду нише уклопљене у олтарски прозор), као и архијерејски трон (у виду
нише уграђене у југозападни поткуполни стубац у наосу). Трон је нешто ка-
сније заслугом Симеоновог наследника, митрополита Силвестра, добио ре-
презентативни украс од мермера. Посебно се истицао наслон за леђа у виду
правоугаоне мермерне транзене (сл. 36), на чијим је водоравним странама
био исклесан ктиторски натпис с годином настанка престола (1578/1579).
Разлог за претпостављено пресељење катедре Рашке епископије из Петрове
цркве нађен је у ширењу Новог Пазара као турског трговачког центра у про-
цвату. У таквим околностима, храм Светих апостола нашао се готово на ру-
бовима махала у предграђу. С друге стране, црква Свете Варваре саграђена
је у непосредној близини старог Трговишта, насељеног српским становни-
штвом, што је митрополиту и његовом окружењу пружало снажнију финан-
сијску потпору и већу сигурност. Стога је, како се сматра, задужбина митро-
полита Симеона доста дуго остала катедра рашких архијереја. У прилог том
ИС ТОРИЈA 61
гледишту навођена је и чињеница да је у два османлијска дефтера из XVI века 37
манастир Свете Варваре уписан као својина рашких архијереја – Симеона, од- Петрова црква и њено ближе
носно Силвестра (у дефтерима су они означени као „калуђери”). У време вла- окружење (снимак из 1920)
дике Симеона у манастиру су живела три, а 1571. године, у доба митрополита
Силвестра, два монаха. Верује се, даље, да је катедралну функцију храм Свете
Варваре вршио и у време митрополита Максима (1631–1643) и да су се рашке
владике вратиле у своје старо стоно место тек доцније, у XVIII веку, након
што је задужбина митрополита Симеона нешто пре 1689. године била сруше-
на. Тада је дубровачки трговац Никола Бошковић на месту где се она налази-
ла затекао само „голе и напуштене зидине”.
Чини се, ипак, да наведену претпоставку о пресељењу владичанског трона ра-
шких архијереја треба посматрати с приличном дозом опреза. Поменути за-
пис из 1547. године који је сведочио да је цркву Свете Варваре подигао ми-
трополит Симеон не даје основа за закључак да је она саграђена с намером да
постане нова катедрала. Напротив, експлицитно је речено да је владика поди-
гао храм у част свете великомученице хелиопољске, као залог за своје спасење
и спас душа својих родитеља. Вероватно је од почетка црква била замишље-
на и као митрополитов маузолеј. Што се тиче аргумента да је близина рубних
махала нарастајућег Новог Пазара била разлог пресељења катедре рашких ар-
хијереја из Петрове цркве, мора се имати у виду чињеница да расположиви
извори из времена турске власти помињу древни храм као засебан топоним и
при томе дају његово растојање од суседног града. У путопису Ашила де Арлеа
(барона од Сансија), француског амбасадора на Леванту, који је крајем августа
1611. на путу од Рагузе до Цариграда прошао кроз Нови Пазар (аутор путопи-
са је баронов секретар Лефевр), наводи се да то растојање износи „једну миљу”
(у XVII веку француска миља мери око три километра). Рус Александар Гиљ-
фердинг у време посете Старој Србији (1857) бележи да се црква Светог Петра
налази „на једну врсту од града” (нешто више од километра). На првим фо-
тографијама Петрове цркве насталим после краја отоманске владавине (1912)
види се да у њеном ближем окружењу ни тада није било никаквог насеља (сл.
7, 37). Коначно, најновија истраживања фресака у старој припрати катедрал-
ног храма Рашке епископије поуздано упућују на закључак да је он вршио сво-
ју улогу и током последње трећине XVI века јер је утврђено да су поменуте
фреске највероватније настале у том периоду или почетком наредног столећа
(детаљније у поглављу о живопису). Управо тих година, крајем маја 1580, на
свом путу од Дубровника од Константинопоља, поред Петрове цркве прошао
је Паоло Контарини, млетачки баило (амбасадор) на Леванту. Он цркву по-
миње као „манастир калуђера Св. Саве” посвећен Светом Петру и наводи да
у њему живе два монаха. Занимљив је и податак из једног турског дефтера с
краја XVI века који бележи постојање „Цркве на рачви” (kilisa-i-çatal) о којој
је већ било речи. Ту је наведено да њена монашка обитељ („џемат”) стиче го-
дишњи приход од седам стотина акчи, заснован на три баштине (једна од њих
је одраније позната храстова шума „у атару манастира”).
Има основа за претпоставку да су поменути сликарски радови на обнови
фресака у нартексу Петрове цркве изведени заслугом митрополита Силве-
стра. Судећи по расположивим подацима, он је био веома активан као кти-
тор. Треба такође имати у виду и чињеницу да је Силвестра за рашког митро-
полита рукоположио српски патријарх Макарије. Било је то 1559/1560. године,
у јеку таласа обнове најугледнијих српских цркава и манастира, подстакнутог
оживљавањем Српске патријаршије 1557. године и Макаријевим ступањем на
деценијама упражњени патријаршијски трон у Пећи.
Митрополит Силвестар је пре избора за рашког митрополита био хиландар-
ски игуман. Очигледно веома способан, 1554/1555. године боравио је у Руси-
ји, где је посетио цара Ивана IV Васиљевича („Ивана Грозног” – по мајци по-
томка српске властеоске породице Јакшић), као и митрополита Москве и целе
ИС ТОРИЈA 63
Русије Макарија. Од њих је добио многобројне вредне поклоне за српску мо-
нашку обитељ на Светој Гори. У посети руском митрополиту и његовој кате-
драли Силвестар је, нема сумње, видео раскошни архијерејски трон који се
завршавао балдахином у виду пирамиде на четири стубића те се с добрим ра-
злогом верује да је то утицало на примену сличног решења приликом изград-
ње владичанског престола у храму Свете Варваре.
Поред преуређења архијерејских тронова у Симеоновој цркви (1578/1579),
Силвестар је предузео и друге мере како би задужбини свог претходника дао
репрезентативан изглед. Црква је живописана, а под у наосу прекривен је
мермерним плочама. Уложени труд и средства, као и карактер предузетих
радова, упућују на закључак да је агилни рашки митрополит користио мана-
стир Свете Варваре као своје архијерејско подворје, док је манастирски като-
ликон вршио функцију подворног храма, потпуно опремљеног за повремена
архијерејска богослужења. Вероватно су такву праксу следили и Силвестрови
наследници на катедри Рашке епархије све док светилиште посвећено Светој
Варвари није било разорено и напуштено. Нема поузданих података о томе
када су ти догађаји уследили. На основу „Извештаја о манастирима провин-
ције Рашке” који је Никола Бошковић издиктирао језуитском свештенику Ри-
чепутију могло би се наслутити да је црква била у рушевинама знатно пре
1689. године, а вероватно и пре Бошковићевог доласка у дубровачку колони-
ју у Новом Пазару (око 1671). На сличну претпоставку наводи и кратка беле-
шка рашког владике Максима исписана у тетрајеванђељу које је 1547. године
митрополит Симеон приложио цркви Свете Варваре. Из ње се закључује да је
Симеонов ктиторски дар у једном тренутку (пре 8. децембра 1631, када је бе-
лешка унета) био отуђен од храма хелиопољске великомученице. То се најпре
могло догодити у моменту трајног напуштања архијерејског подворја рашких
владика. Мање је вероватно да је поменути Симеонов кодекс, који је без ика-
кве сумње важио за посебну драгоценост митрополитове задужбине код Тр-
говишта, дат у залог у време када се у цркви Свете Варваре још увек служило.
При томе је важно имати на уму чињеницу да је уз забелешку митрополита
Максима био отиснут његов печат који су красиле фигуре апостолских кори-
феја Петра и Павла са симболичном представом Цркве у рукама. Печат с та-
квом иконографијом недвосмислено сведочи да је рашки митрополит 1631.
године столовао у древном храму Светих апостола.
Сопоћански поменик (Руска национална библиотека у Санкт Петербургу, Гиљ-
фердинг 59), писан током прве половине XVII века, као Силвестровог на-
следника на катедри Рашке митрополије помиње извесног Тимотија, о коме
у осталим изворима нема никаквих података. За њим следи кир Висарион,
родом Пивљанин. У једном псалтиру који је даривао манастиру Пиви (не-
што после обнове тог манастира 1585/1586. године) он се помиње с титулом
„митрополита рашког, новопазарског и старовлашког”. Висарион је бринуо и о
манастирима у својој епархији. О томе говори опширан запис на последњим
странама једног богородичника с краја XVI или почетком XVII века који се
некада налазио у ризници манастира Довоље (сада у Руској националној би-
блиотеци у Санкт Петербургу, Гиљфердинг 31). У њему сам Висарион пише о
својој ктиторској делатности у манастиру Градцу. Затекавши задужбину кра-
љице Јелене Анжујске похарану, без богослужбених књига и сасуда, пору-
шених конака, учинио је све што је било у његовој моћи како би градачким
монасима олакшао живот у манастиру. Саградио је изнова једну „келију” и
поклонио осам рукописних и штампаних књига, укључујући поједина изда-
ња Цетињске штампарије и штампарије Божидара Вуковића. О митрополиту
Висариону зна се још и то да је 6. децембра 1597. године осветио храм Све-
тог Николе, ктитора Вучихне, у селу Кузмичеву под Голијом, двадесетак кило-
метара северозападно од Петрове цркве. Уколико су фреске првобитне при-
прате Петрове цркве биле обновљене негде на прелазу из XVI у XVII столеће
(видети поглавље о живопису), онда би се вероватно и оне могле сврстати у
Висарионове ктиторске подухвате.
На период столовања митрополита Висариона вероватно се односи и пасус из
већ цитираног списа дубровачког властелина Јакова Лукаревића (објављеног
1605), у коме се каже да је „митрополијска црква Светог Петра у Рашкој у да-
нашње време руинирана од варвара” (metropoli di San Pietro di Rassia ... oggidì
rovinata da’ barbari). Тај навод свакако није дословно тачан јер су најстарији
и најважнији делови Петрове цркве (олтарски простор, купола и поткупол-
ни простор) дочекали коначно ослобођење од турске власти добро сачувани,
кријући испод својих омалтерисаних зидова више слојева живописа, при чему
онај најстарији потиче с краја IX или из првих деценија Х века. Евентуално би
се могло помишљати да је негде око 1600. године Петрова црква била само де-
лимично оштећена јер једно од значења италијанске речи rovinata дозвољава и
такво тумачење Лукаревићевог навода. У том контексту, вредан је пажње и по-
менути путопис барона од Сансија (1611) у коме се Ђурђеви ступови и Петро-
ва црква описују као „грчке цркве” у близини новопазарске Бање, без иједног
наговештаја да су се славни храмови у Расу тада налазили у руинираном стању.
Према Сопоћанском поменику, митрополита Висариона је наследио Силве-
стар II, чије се име у изворима јавља још само једном, 1609. године. Не сме
се, ипак, искључити могућност да је после Висарионa трон рашких владика
држао „митрополит кир Симеон”, по чијој је наруџбини у лето 1608. године
мајстор Антоније израдио скупоцени кивот за мошти Стефана Првовенчаног
(сада у ризници манастира Студенице), чудесно откривене у Сопоћанима не-
колико месеци раније. Ктиторски натпис на поклопцу кивота био би једини
сачувани извор о том рашком митрополиту.
ИС ТОРИЈA 65
После владике Силвестра II у Сопоћанском поменику је нешто касније, дру- 38
гом руком, забележено име још једног Силвестра. Он се идентификује са ра- Ктиторски натпис
шким митрополитом истог имена, поменутим августа 1620. и децембра 1621. над западним улазом
године. У његово време настао је један апостол преписан у Сопоћанима (из у храм, 1728.
1620; почетком ХХ века био у ризници манастира Црна река; касније изгу-
бљен), као и Посни триод писара Диомидија, израђен у Благовештењској цр-
кви при манастиру Студеници (из 1621. године; сада у цркви брвнари у Љу-
товници код Горњег Милановца). Сасвим је могуће да је између ове двојице
Силвестара на трону рашких архијереја столовао митрополит Матеј Приби-
салић, поменут априла 1617. као покојник на једном надгробном споменику
из тзв. Цркве III у Трговишту.
Након Силвестра III стоно место у Расу држао је митрополит Јосиф. Он је нај-
пре поменут у Римничком србљаку (1761), а затим у Житију Стефана Прво-
венчаног које је 1791. написао Вићентије Ракић, проигуман манастира Фене-
ка. Према тим изворима, рашки митрополит Јосиф је с патријархом Пајсијем
присуствовао чудесном открићу моштију светог краља 1629. године, након
што се Првовенчани у сну јавио игуману Сопоћана.
Занимљиво је да је после Силвестра III у Сопоћанском поменику наведено
још само име већ спомињаног митрополита Максима, али реч је о накнадној
интервенцији изведеној брзописом. Максим је, вреди поновити, децембра
1631. откупио четворојеванђеље митрополита Симеона, које је овај 1547. го-
дине био приложио цркви Свете Варваре. Књига је по свој прилици била
отуђена од Симеонове задужбине након што је она услед разарања запустела.
Касније је из непознатих разлога дата у залог. Постоје сведочанства да је вла-
дика Максим откупио из залога још неколико рукописних и штампаних књи-
га (1635. и 1637. године). И неке од тих књига вероватно су претходно припа-
дале запустелом светилишту хелиопољске великомученице. Максимово име
последњи пут се сусреће у једном турском дефтеру, у којем је забележено да
је он, априла 1640. године, новоизабраном султану Ибрахиму платио дажби-
не у износу од шест хиљада акчи, али да је, три године касније, јула 1643, био
смењен. На његово место дошао је дотадашњи смедеревски митрополит Га-
врило Рајић, који је убрзо по постављењу посетио манастир Ковиље, посве-
ћен Светим арханђелима. У њему је саградио неколико келија и воденица, а
манастирском братству доделио је више њива и ливада. Чак је остао да живи
у Ковиљу „неко време” (1634/1644). Као веома способан владика, почетком
1648. био је изабран за патријарха пећког. Уместо њега, катедру рашких ар-
хијереја поново је заузео митрополит Максим. На катедри у Расу он се дру-
ги пут задржао нешто краће јер је после одлуке патријарха Гаврила да трајно
остане у Русији, у коју је био отпутовао 1654, изабран да на пећком трону за-
узме његово место (1655).
39
Није познато ко је после Максима дошао на чело Рашке митрополије. После
Посуда за освећену
воду с ктиторским нешто више од три деценије, у писму српске сарајевске општине упућеном бо-
натписом патријарха санском митрополиту Атанасију 15. маја 1688, помиње се рашки владика Јов.
Арсенија, око 1728. Сава Косановић, који је поменуто писмо издао 1873. године, био је у то време
презвитер у Сарајеву па је тамо сазнао да је Јов пре преузимања катедре у Расу
био сарајевски свештеник и ефимерије (служитељ при владичанском двору).
У време када су Срби из Сарајева писали писмо свом владики, митрополит
Јов и његова дијецеза обрели су се у вртлогу Великог турског рата (1683–
1699), вођеног између Османског царства и више европских држава уједиње-
них у тзв. Свету лигу. Ситуација се до крајности заоштрила након протери-
вања турске војске из Београда, септембра 1688. године. У снажном налету
који је уследио после тог догађаја аустријски војници продрли су дубоко у
старе српске земље, стигавши чак до манастира Студенице. Нажалост, почет-
ком 1690. године ситуација на ратишту окренула се у корист Османлија, па је
аустријска војска морала да се повуче ка северу. За њом су кренули и многи
Срби, предвођени патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Избеглицама које
су се кретале из правца Пећке патријаршије ка Београду, преко Новог Па-
зара и Студенице, придружио се студенички архимандрит Василије, а веро-
ватно и део његовог братства. Лавра Светог Симеона је, изгледа, непосредно
ИС ТОРИЈA 67
пре те сеобе претрпела тешка страдања. Запис у једном зборнику из XVI века 40
(Архив САНУ, бр. 26) сведочи о томе да су 1689. године разорени Милеше- Основа Петрове цркве,
ва, Ђурђеви ступови, Сопоћани и Студеница. Наведени манастири, а и многа постојеће стање (коригована
верзија цртежа из
друга српска светилишта, тада су привремено запустели или су у њима оста-
документације Републичког
ли тек малобројни монаси и послужитељи. Тако је било и с Петровом цр- завода за заштиту споменика
квом. О томе изричито сведочи дубровачки трговац Никола Бошковић. Он културе – Београд): А.
је у општем метежу с братом једва избегао из Новог Пазара, захваљујући хи- Најстарији делови; B. IX
трим коњима на које су натоварили само најнужније ствари. У Дубровник су век, обновљенo вероватно
у другој половини XV
стигли нешто пре 8. јануара 1690. године. Три деценије касније, док је 1720. у
века; C. Време изградње
дубокој старости описивао „манастире провинције Рашке”, Бошковић се још непознато, свакако пре 1462.
увек сећао да је „манастир” Светог Петра на обали реке Рашке у време њего- (прва обнова – вероватно
вог бекства из Новог Пазара био напуштен, али да је његова црква „још увек у другој половини XV
стајала с нетакнутом куполом”. Поједини истраживачи су сматрали да такав века, друга обнова –
1728); D. 1728; E. 1835
опис подразумева да су неки други делови храма били оштећени. То је могу-
ће али није сасвим извесно. У сваком случају, поменути зборник из Архива
САНУ не набраја рашку катедралу међу разореним српским светињама, што
би могло бити од значаја будући да говори о расипању њој суседних манасти-
ра, Ђурђевих ступова и Сопоћана.
И поред великих страдања у догађајима из 1689/1690. године, поједини срп-
ски манастири брзо су се опоравили. Добар пример је Студеница чије је ума-
њено братство у тежњи да надокнади претрпљене губитке одмах почело да
шаље своје представнике у далеке православне земље, по помоћ. Тако се ар-
химандрит Неофит већ 1691. запутио у Русију, а затим је два таква путовања
предузео и игуман Пахомије (1699. и 1703/1704). Губитак највеће манастир-
ске светиње, моштију Светог Симеона Немање, надокнађен је тако што је у
Студеницу из Црне реке пренет кивот с моштима краља Стефана Првовен-
чаног (октобра 1706).
У раду на опоравку пострадалих манастира и њихових ризница предузимљив
се показао и тадашњи рашки митрополит Григорије III. Он је 1697. године у
селу Коничу, тридесетак километара удаљеном од његовог стоног места, про-
нашао недељни октоих који је ту доспео из Студенице након што су је Тур-
ци били разорили (данас у Народној и универзитетској библиотеци у Љубља-
ни, Копитарева збирка, kod. 8). Владика је књигу пренео у свој двор, који се
у то време морао налазити при Петровој цркви или у самом Новом Пазару.
Митрополита Григорија је нешто пре 1704. наследио Мојсије Рајовић, родом
из Трговишта. Док је био еклисијарх пећки, он је 1687. године у страху од Ту-
рака из Сопоћана у Црну реку склонио кивот с моштима Првовенчаног, у
то време једну од најдрагоценијих српских светиња. Отуда га је, када је по-
стао рашки митрополит, пренео у Студеницу, највероватније 12. октобра 1706.
године. Изразито способан и енергичан, октобра 1712. изабран је за пећког
патријарха. На том положају био је здушно посвећен пружању подршке слав-
ним српским манастирима. Помагао је хиландарском братству да на подруч-
ју Карловачке митрополије прикупља помоћ, а 1722. договара с неким со-
лунским сликарима у Студеници сликање новог иконостаса у Пећи. Исте те
године молио је турске власти у Новом Пазару да не руше Ђурђеве ступове
како би одатле прибавили себи материјал за зидање градских бедема. Обезбе-
дио је затим новац за обнову и доградњу Петрове цркве у Расу, у којој је сто-
ловао десетак година. Није, нажалост, дочекао крај тих радова – умро је 13.
априла 1725, а послови су завршени тек 20. јула 1728, под надзором патри-
јарха Арсенија IV Шакабенте и рашког митрополита Јевтимија. Они су у ка-
лиграфски исписаном ктиторском натпису, постављеном над западним ула-
зом у храм, скромно истакли патријарха Мојсија као јединог ктитора (сл. 38),
ИС ТОРИЈA 69
иако су без икакве сумње и сами били приложни-
ци. Патријарх Арсеније је тада Петровој цркви да-
ривао посуду за освећену воду с натписом „prJlo/i
arsenJe”. Она сада стоји у југоисточном углу спољне
припрате (сл. 39).
И карактер радова завршених у лето 1728. године
упућује на закључак да Петрова црква у догађајима
из 1690. године није озбиљније страдала. Чини се, у
ствари, да је главни разлог за извођење радова било
прилагођавање катедралног храма савременим ли-
тургијским потребама. Наиме, проширени су отво-
ри којима су међусобно комуницирали поједини
простори цркве и, што је посебно важно у наведе-
ном контексту, уклоњен је трибелон између наоса
и олтара. На његовом месту конструисан је широ-
ки полукружни лук. На западној страни обновљен
је правоугаони егзонартекс с полуобличастим сво-
дом и двоводним кровом (сл. 40). Тада је вероват-
но спољна припрата добила постојећа метална вра-
та. Време првобитне градње тог дела храма тешко је
утврдити (изгледа да је саграђен пре пада Рашке области под Турке 1455. го- 41
дине и да је бар једном пре 1728. био обнављан). Што се тиче радова на об- Запис попа Стојана
нови оштећених делова грађевине, они су се пре свега односили на сводове Кнежевића с поменом
митрополита Гаврила,
и зидове галерије.
из 1765–1766. године.
Патријарх Арсеније IV Шакабента, који је одрастао у Старом Влаху, и сам је Претпоследњи лист
Сопоћанског поменика
претходно био рашки владика. Он је брзо стекао поверење патријарха Мојси- (Руска национална
ја и већ као младић, пре 20. јула 1720. године, био изабран за митрополита у библиотека у Санкт
Расу. Почетком следећег лета, јуна 1721. поменут је као „митрополит рашки, Петербургу, Гиљфердинг 59)
епископ петровски и епископ будимљански”. Патријарх Мојсије га је ускоро
одредио за свог наследника па је изабран за патријарха у фебруару 1725. го-
дине (Мојсије је умро априла 1726). Понтификат му је био обележен вели-
ком опасношћу која се надвила над српски народ у доба ратова које су Русија
и Аустрија водиле против Османлија 1735–1737, односно 1737–1739. године.
Када су се оружани сукоби распламсали, Арсеније је фебруара 1737. сазвао
црквене и народне прваке на тајни састанак у Пећи. Том приликом одлуче-
но је да се дигне устанак чим аустријска војска пређе на територију српских
земаља под турском окупацијом. Ускоро се, међутим, ратна срећа окренула у
корист Турака. Патријарх је августа 1737, у страху од одмазде, напустио Пећ
и, преко Студенице, Крагујевца, Београда и Карловаца, стигао у Варадински
Шанац (Нови Сад). С њим је, праћен мноштвом народа и великим бројем
припадника клира, избегао и рашки митрополит Јевтимије Дамјановић, Арсе-
нијев наследник на владичанском трону у Расу. Као патријархов човек од по-
верења, Јевтимије је обављао и послове изван своје митрополије. Зна се да је
у Арсенијево име јуна 1727. тражио новчану помоћ у Сарајеву. Могуће је да је
врло рано добио на управу неку другу митрополију јер је извесно да је 20. јуна
1731. године у Расу столовао митрополит Григорије. Сачуван је запис који ка-
зује да је Григорије тога дана приложио манастиру Хиландару антиминс и че-
творојеванђеље (Хиландар 109). Претходно је, августа 1730, такође по Гри-
горијевом налогу, тај богато илуминирани рукопис у Пећкој патријаршији
обновио неки „Василије Пећанин”. Овде је можда реч о истом оном митро-
политу Григорију који је, како је већ речено, 1697. године у селу Коничу про-
нашао недељни октоих опљачкан из Студенице. Ако би та претпоставка била
тачна, то би значило да се он после више од три деценије накратко вратио
на чело рашке епархије, али могуће је и да је реч о другој особи истог имена.
У вези с могућношћу да је митрополит Јевтимије после 1727. године проме-
нио епархију ваља поменути чињеницу да је тај архијереј умро 1739. године у
Бечу, као владика вршачки. Постоји, међутим, и извор који казује да је 5. де-
цембра 1731. он обновио свој берат за управљање Рашком митрополијом. Ту
је наведено да Јевтимијева дијецеза обухвата Нови Пазар са околином, Брве-
ник, Митровицу, Нову Варош, Бијело Поље и Будимљу.
После Григорија или Јевтимија рашки митрополит постао је Гаврило II Геор-
гијевић, који се потписивао као „митрополит рашки, петровски и старовла-
хијски”. Обично се узима да је он држао архијерејску катедру у Петровој цр-
кви од 1739. до 1751. године. Зна се да је јуна 1750. боравио у Карловцима
тражећи материјалну помоћ. Можда је баш тада обезбеђен део новца за пре-
покривање Петрове цркве новим кровом, изведено исте године, како сведо-
чи једна ћерамида на којој је утиснут датум израде. У радовима је учествовао
извесни поп Илија чије је име урезано на другој ћерамиди с датумом. У исто
време (1750/1751), новопазарски протопрезвитер био је Стефан Марковић,
коме је недавно приписан Троношки летопис. Он вероватно потиче из поро-
дице попа Марка (умро 1740) и његовог сина попа Саве (умро 1742), чији је
заједнички надгробни споменик од белог мермера пронађен приликом архе-
олошких истраживања цркве Светог Петра.
За митрополита Гаврила познато је и то да је имао резиденцију у Новом Па-
зару. У њој је 16. августа 1751. издао синђелију којом се неки поп Михаило
поставља за пароха у Белој Реци код Нове Вароши. Тај документ је од посеб-
ног значаја јер се на основу њега поуздано закључује да су рашки митропо-
лити средином XVIII века били у непосреднијем контакту с турским власти-
ма. Могуће је да је таква пракса започета и знатно раније.
ИС ТОРИЈA 71
Упркос поменутом становишту у историографији, биће да се исти овај митро- 42
полит Гаврило налазио на челу Рашке епархије и после 1751. године. У једном Поглед на југозападну
рукописном триоду из манастира Грачанице наводи се, наиме, како је децем- страну Петрове цркве,
бра 1760. свештеника Стојана, сина попа Величка из села Грачанице, рукопо- с данас непостојећом
дрвеном кулом звонаром
ложио Гаврило митрополит рашки. Исти архијереј помиње се затим као „вла- над западним делом јужног
дика Гавро пазарски” у калиграфском запису из времена патријарха Калиника анекса (снимак из 1920)
II (1765–1766), на претпоследњем листу Сопоћанског поменика (сл. 41). Аутор
тог записа, поп Стојан Кнежевић (можда је то већ поменути син попа Велич-
ка), проклиње Турке и њихове зулуме који су узроковали запустелост мана-
стира Промећа и Црне реке.
Могуће је, ипак, да је Гаврило столовао као рашки митрополит у два наврата.
У том случају, шездесетих година XVIII века он је био повратник на влади-
чанском трону у Расу, након што је негде иза 1751. смењен. На такав закљу-
чак упућује печат рашког митрополита Евстатија (Евстратија) на коме је ис-
писана 1757. година. Евстатије се помиње као рашки владика („митрополит
расијски”) и у једном акту издатом августа 1763. у Новом Пазару. Тим актом
патријарх Василије Бркић и још неколико српских клирика потврђују племић-
ко порекло породице Рашковић.
Митрополита Евстатија затичемо десет година касније, јануара 1773, у Ужи-
цу где у цркви Светих арханђела рукополаже неког свештеника Марка. Из-
гледа да у то време, и поред титуле коју је носио, више није био рашки влади-
ка. Иларион Руварац га је с правом сврстао међу оне српске архијереје који су
после укидања Пећке патријаршије 1766. године и њеног присаједињења Васе-
љенској патријаршији били разрешени дужности па су се „потуцали по срп-
ским земљама и каткад крадимице рукополагали попове”. То што се Евстати-
је помиње као митрополит и 1763. године, дакле у исто време када се, судећи
по поменутим записима из грачаничког триода и Сопоћанског поменика, на
трону рашких архијереја налазио митрополит Гаврило, вероватно треба об-
јаснити тешким црквеним приликама уочи 1766. године, обележеним интри-
гама и незадовољством српског свештенства услед нелојалног деловања грч-
ког клира на патријаршијском трону у Пећи. Најбурније је било управо време
понтификата патријарха Василија Бркића, последњег Србина на пећком тро-
ну. Он је 1763. постао патријарх уместо Грка Кирила II кога је наводно сме-
нио сплеткарећи код турских власти, а затим је у марту 1765. и сам био сврг-
нут. Тада је у Пећ стигао нови патријарх – Грк Калиник, чијим злонамерним
деловањем је Пећка патријаршија убрзо била укинута.
После укидања Пећке патријаршије. Први владика Рашке митрополије из

времена њене потчињености Цариградској патријаршији звао се Герасим. Био
је хиротонисан већ 1766. јер је његов печат, сачуван на једној синђелији из
августа 1772, носио управо ту годину. У поменутој синђелији Герасим је ти-
тулисан као „митрополит светопетровски, рашки и бјелопољски”. Изгледа да
је почетком пролећа 1776. године путовао на ходочашће у Јерусалим. Тамо је
за њега израђен архијерејски појас на коме су на грчком језику исписани ми-
трополитово име, титула и датум израде. Умро је, међутим, убрзо по поврат-
ку из Свете земље и био сахрањен у Петровој цркви. Покопан је у свом бого-
службеном орнату, опасан поменутим појасом, у источном травеју северног
дела „опходног брода”, који је по свему судећи служио као гробно место ра-
шких владика. Према антрополошким анализама, у тренутку смрти имао је
око тридесет година, што значи да је на рашки архијерејски престо дошао као
врло млад човек.
Герасима је наследио митрополит Никодим, који је у пролеће 1784, након
осам година столовања, био смењен. На његово место дошао је митрополит
ИС ТОРИЈA 73
Јоаникије (II) Георгијевић, родом из села Тулежа код Аранђеловца. Он је под 43
својом јурисдикцијом најпре држао Нови Пазар, Трговиште, Брвеник, Ми- Петрова црква и некропола
тровицу и Нову Варош, али је после смрти владике Јевсевија (1789/1790) при- у порти, поглед са
зренска епархија дуго остала без пастира те је Јоаникије, као администратор, северне стране (цртеж
британског археолога
преузео бригу и о њеном подручју (Призрен, Ново Брдо, Приштина, Пећ, Ву- Артура Еванса, око 1880)
читрн и Ђаковица). У изворима је ипак и даље називан митрополитом „ра-
шким и петровским” или само владиком „пазарским”, све док султановим
бератом из 1807/1808. године две епархије, рашка и призренска, нису биле
и званично спојене. Тако је настала Рашко-призренска митрополија за чије
је седиште одабрана стара црква Светог Ђорђа у Призрену, задужбина бра-
ће Руновић из XV века.
Митрополит Јоаникије II највише је упамћен по једном догађају из времена
аустријско-турског рата, вођеног 1788–1791. године. Новопазарски Турци су
тада у више наврата нападали Студеницу. Сазнавши да се почетком јануара
1790. спремају за нову најезду, митрополит је заповедио студеничким мона-
сима да с моштима „светог краља” и другим драгоценостима одмах напусте
манастир, што је и учињено. Захваљујући томе спасене су и мошти и ризница.
Велика штета, међутим, није могла бити избегнута. У турском нападу који је
уследио запаљени су конаци и кров Богородичине цркве, а све оно што није
могло бити склоњено пре напада опљачкано је или разнето изван манастир-
ских зидина. У исто време, што је посебно занимљиво, нападачи по свему
судећи нису насрнули на Петрову цркву која им је била надохват руку. Тако
се обично дешавало и у другим сличним приликама па је катедрални храм
епархије у Расу без већих оштећења прегрмео и најтежа времена отоманске
владавине. Објашњење вероватно треба тражити у дипломатским вештинама
рашких владика и њиховој умешности да граде добре односе с турским вла-
стима у Новом Пазару.
После Јоаникијеве смрти, новембра 1818, на његово место дошао је дечански
монах и игуман Захарија, родом из околине Куманова. Посвећен за митропо-
лита 1819. у Цариграду, умро је марта 1830. и сахрањен је у матичном мана-
стиру. Наследио га је, изгледа већ 1828, бивши скопски митрополит Анани-
ја, пореклом Грк. На једној његовој синђелији сачуван је печат с том годином.
После осам година премештен је на службу у Тесалију. Нешто раније, нај-
вероватније 1835, у Петровој цркви изведени су последњи обимнији гра-
дитељски радови. На јужној страни цркве дограђен је пространи анекс, уз
коришћење већег броја старих надгробних плоча. Покривен је дрвеном кон-
струкцијом с једносливним кровом над којим се уздизала дрвена кула звонара
(сл. 42). Кровна грађа била је набављена колективним ктиторством. Познато
је и име једног од приложника. Звао се Вуле и био је из села Расна код Сје-
нице. Анекс је вероватно сазидан с намером да се надопуни скучени простор
двеју припрата, а данас има функцију лапидаријума. Црква је истом прили-
ком омалтерисана и окречена споља и изнутра. Претходно су поједини про-
зори били затворени или сасвим сужени, а нише на фасадама зазидане.
После Ананијиног премештаја, на челу Рашко-призренске митрополије у току
наредних шест деценија смењивали су се архијереји Грци (Герман, Синеси-
је, Игњатије, Мелетије), који по свој прилици нису много бринули о старој
катедрали епархије у Расу. Штавише, негде у доба када је у Призрену столо-
вао митрополит Мелетије (1854–1895), о коме је тако лепо писао Александар
Гиљфердинг, Петрова црква губи своју литургијску функцију. Не зна се тач-
но када се то догодило. У време Гиљфердингове посете Босни, Херцеговини
и Старој Србији (мај 1857 / март 1858), у њој се још увек служило. Руски на-
учник и дипломата назива је „новопазарском црквом” и „митрополијом Све-
торашком”, истичући да се „на територији јужне Босне служба Божја обавља
само у Новом Пазару, где се црква Св. Петра и Павла сачувала од разарања
којима су били извргнути безбројни храмови што су их у овим крајевима по-
дигли Немањићи”. У опису цркве, коју је посетио са „новопазарским прото-
презвитером Раком”, Гиљфердинг наводи да је она старинског изгледа, да је
препокривена и обновљена 1728, да су иконе у њој „рестауриране”, а да на ча-
сној трпези стоји руско штампано јеванђеље. У њему је било забележено да су
ИС ТОРИЈA 75
3. марта 1853. неки Турци развалили црквена врата и украли неколико литур- 44
гијских предмета који су ускоро били пронађени и враћени. Била је то, очи- Петрова црква с
гледно, разбојничка пљачка, а не напад подржан од локалних власти. некрополом у порти,
поглед са северозапада
Петнаестак година након Гиљфердингове посете, православни хришћани Но- (снимак из 1920)
вог Пазара добили су прилику да своје верске потребе задовољавају и у са-
мом граду (према наводима цариградског путописца Евлије Челебије, у „Јени
Базару” је 1661. било чак седам „српских и латинских цркава”, али тај пода-
так, као и многи слични Челебијини наводи, није ни најмање поуздан; према
путопису барона од Сансија, 1611. године постојала је само једна мала като-
личка црква на излазу из града). У тзв. Варош-махали, у центру Пазара, са-
грађена је 1871/1872. године црква Светог Николе, монументална тробродна
базилика с куполом и галеријом над припратом. У њој је 1875.
постављен репрезентативан иконостас с вредним дуборезним
украсом и великим бројем икона. Годину дана касније израђен
је архијерејски трон. Значајну улогу у подизању и украшавању
цркве имао је владика Мелетије који је, како се претпоставља,
имао намеру да ту пресели архијерејско седиште из Призрена.
Услови за живот Срба у рашкој области погоршали су се, ме-
ђутим, после српско-турских ратова (1876/1877. и 1877/1878),
у којима су се борбе водиле и у близини Новог Пазара. Тада
је Петрова црква била претворена у војно складиште. О томе
експлицитно сведочи славни британски археолог Артур Еванс
који је убрзо после поменутих ратова посетио Нови Пазар. У
извештају поднетом лондонском „Друштву истраживача ста-
рина” марта 1883. он je сажето, али врло прецизно описао
древно српско светилиште, осврћући се зналачки на његову
историју, као и на историју средњовековног града Раса. На-
жалост, неповерљиви Турци су из предострожности спречи-
ли Еванса да уђе у храм те стога није могао да проучи његову
унутрашњост. Ипак, успео је да изради леп цртеж спољашњег
изгледа Петрове цркве који показује да је већ око 1880. године
њена порта била испуњена великим бројем камених надгроб-
них споменика, најчешће у виду стилизованог крста (сл. 43).
Број тих споменика, карактеристичних по уклесаним натписи-
ма који у потпуности прекривају њихову површину, увећавао се све до три- 45
Надгробни споменик
десетих година ХХ века (сл. 28, 44, 48). Највише их потиче из времена двоји- преподобне Јефимије
це последњих рашко-призренских митрополита из периода турске окупације, Девичке (Блажене Стојне),
Дионисија Петровића (1896–1900) и Нићифора Перића (1901–1911), а поједи- сахрањене у порти Петрове
ни су постављени при крају столовања Грка Мелетија. Међу њима је и над- цркве 18. фебруара 1895.
гробник преподобне Јефимије Девичке, у народу познате као Блажена Стој-
на, која је сахрањена у порти Петрове цркве 18. фебруара 1895. године (сл.
45). Тај споменик и нешто старији надгробни крстови од камена, попут спо-
меника младог ученика Антонија Петровића који је умро 4. јуна 1886, упућу-
ју на закључак да турска војска није дуго злоупотребљавала стару катедралу
рашких владика. Изгледа, међутим, да је она током првих деценија након по-
вратка у руке хришћана добила функцију гробљанске цркве у којој су служе-
на само опела покојницима.
Поново у слободној земљи. По ослобођењу од турске власти, 1912. године,

није одмах дошло до промене у канонском статусу Рашко-призренске епар-
хије. Митрополит Нићифор је нешто раније дао оставку на свој положај па је
ИС ТОРИЈA 77
у Цариграду за његовог наследника изабран Гаврило Дожић. Он је, међутим,
дужност преузео тек 1913, а пре тога митрополију је кратко време као адми-
нистратор водио прота Стеван Димитријевић, ректор призренске богослови-
је. Убрзо по Дожићевом доласку у Призрен, с Цариградском патријаршијом
започети су преговори о будућем статусу Рашко-призренске дијецезе, али је
због избијања Првог светског рата питање решено тек 1920. године, укључи-
вањем те старе и значајне епархије у састав обновљене Српске патријаршије.
У новембру исте године Дожић је изабран за новог црногорско-приморског
митрополита, а уместо њега за архијереја Рашко-призренске епископије по-
стављен је Михаило Шиљак. Од његове смрти (августа 1928) до данас, епар-
хију је водило још пет владика – Серафим Јовановић, Владимир Рајић, Павле
46
са североистока
(снимак из 1920)
47
Унутрашњост Петрове цркве,
поглед на североисточни део
куполе (снимак из 1920)
Стојчевић, Артемије Радосављевић и Теодосије Шибалић, који је и садашњи

епископ рашко-призренски (од децембра 2010).
Две године након поновног прикључења старе катедрале у Расу Српској
цркви, у загребачком часопису Народна старина објављен je први науч-
ни текст посвећен њеној историји и историјско-уметничким особености-
ма. Написао га је Владимир Р. Петковић, професор Филозофског факултета
у Београду, у то време и директор београдског Народног музеја. Храм Све-
тог Петра он је затекао премазан кречом и споља и изнутра па су истражи-
вања била знатно отежана (сл. 46, 47). Ситуација се изменила тек децембра
1948. када је Петрова црква решењем Завода за заштиту и научно проучава-
ње споменика културе НР Србије стављена под заштиту државе. С тим ре-
шењем било је упознато и Православно архијерејско намесништво новопа-
зарско на челу с протојерејем Душаном Крсмановићем, које је јануара 1949.
упутило молбу за надлежност над црквом. Крајем априла 1953. петочлана
екипа Завода обавила је пробно испитивање живописа. Испод дебелог сло-
ја малтера откривени су мањи делови фреско-декорације, међу њима и не-
колико светитељских представа, укључујући стојећу фигуру Светог Јована
Милостивог. Стога је донета одлука да се започне са систематичним истра-
живањем зидног сликарства у цркви. Оно је започето јуна 1956. године, под
ИС ТОРИЈA 79
руководством конзерватора Милана Лађевића и кустоса Радомира Нико- 48
лића. У унутрашњости цркве скинут је сав малтер испод кога је откриве- Петрова црква и њена порта,
но више слојева живописа. Пронађени су, такође, остаци штуко декорације поглед са југоистока, снимак
из дрона (стр. 80–81)
на горњем и доњем венцу тамбура, акустични лонци од печене земље, вен-
ци од фрагмената рељефног преплета, као и украси утиснути у свеж малтер
одмах по настанку грађевине. Чишћење и конзервација фресака обављани
су затим 1960, односно 1973–1977. године (тим радовима руководио је кон-
зерватор Рајко Сикимић).
Радови на архитектури цркве започети су у мају 1957. под руководством Јова-
на Нешковића, а према елаборату Слободана М. Ненадовића. Већ после месец
дана откривена је испод темеља северног зида спољне припрате изузетно вред-
на илирско-грчка остава, с драгоценим украсним предметима од злата, сребра,
бронзе и ћилибара, који су првобитно били смештени у дрвеном ковчегу окова-
ном гвозденим затегама. Поред ковчега у правоугаоној јами биле су положене
две грчке сликане вазе и седам судова од бронзе. Сматра се да је реч о породич-
ној гробници неког угледног родовског старешине, сахрањеног у оквиру „Но-
вопазарског тумула” негде у првим деценијама V века пре нове ере. Цео про-
нађени материјал предат је Народном музеју у Београду, где се и сада налази.
Послови на обнови и конзервацији грађевине завршени су 1960. године. Из-
ведене су опсежне интервенције на самој цркви – обијен је малтер с фасада,
отворени зазидани прозори и ослобођене затворене нише, замењен кровни
покривач, уклоњени надзидани делови, поправљен под у цркви и на галери-
ји, изграђена нова кровна конструкција над јужним анексом и дрвено степе-
ниште које води на галерију итд. Око целог храма пoстављен је камени трото-
ар од ломљеног камена, широк један метар, а терен у дворишту је нивелисан.
Поправљена је и кућица поред порте, некада предвиђена за чувара, а данас у
функцији парохијског дома.
Археолошка истраживања локалитета спровођена су у више наврата. У првој
фази, посвећеној пре свега проучавању архитектуре Петрове цркве и утврђи-
вању њених градитељских слојева, сондирањима је руководио Слободан Не-
надовић (1956–1960). У другој фази, која је превасходно била посвећена ис-
траживању средњовековних гробова у храму и порти, радове је предводила
Мирјана Ћоровић Љубинковић (1960–1962). У трећој етапи, у којој се дошло
до значајних сазнања o бедемима који су штитили цркву и одавно несталим
грађевинама сазиданим унутар црквеног дворишта, радило се под надзором
Гордане Марјановић-Вујовић (1984–1988). Након тих радова реконструисана
је тзв. Дежевска капија на северозападној страни дворишта, а у њеној бли-
зини на самом крају првог миленијума био је саграђен звоник (сл. 6, 48). Ар-
хеолошка испитивања из 2004. године, изведена у циљу припрема за даље
уређење порте, предводила је Гордана Гаврић. У најновије време под руковод-
ством археолога Владана Видосављевића спроводе се заштитна археолошка
истраживања на простору на ком је предвиђена изградња новог парохијског
дома и визиторског центра.
После конзерваторско-рестаураторског уређења Петрове цркве, завршеног
почетком друге половине прошлог столећа, у њој се поново врше богослуже-
ња. У току неколико деценија она су била обављана само повремено (на Тео-
дорову суботу и недеље уочи четири вишедневна поста, на Цвети, Васкрсење
Христово и Петровдан, понекад и на Божић), а од априла 2008. године, отка-
ко је старешина древне катедрале епископије у Расу протојереј Томислав Ми-
ленковић, литургија се служи и у многим другим приликама (сваке недеље,
као и на све Господње и Богородичине празнике).
Важно место у новијој историји Петрове цркве заузима и њен упис у Листу
светске културне баштине, 1979. године. У Унескову листу је, у ствари, укљу-
чен комплекс „Стари Рас са Сопоћанима”, у који су поред храма Светог Пе-
тра сврстани манастири Ђурђеви ступови и Сопоћани, средњовековно насеље
Трговиште, као и остаци утврђених градова код Постења и ушћа Себечевске
реке у Рашку.
ИС ТОРИЈA 83
49
Петрова црква, поглед на
западну страну поткуполног
простора и западну конху
50
Петрова црква, фасадни
зид првобитне грађевине,
југоисточни део, детаљ
А р х и т е к т у рА
Ј ош око 1880. године, знатно пре својих чу-

вених открића на Криту, приликом по-
сете Петровој цркви у Расу, Артур Еванс
је уочио да је она током векова обнављана и
преграђивана у толикој мери да је тешко за-
мислити неправилнију основу од њене. До ја-
сније слике о дубокој хронолошкој слојевито-
сти архитектуре древног катедралног храма
рашких архијереја дошло се, међутим, тек по-
сле осам деценија, након темељних конзерва-
торско-рестаураторских радова извршених на
њему. Предводио их је архитекта Јован Не-
шковић, у то време млад стручњак Завода за
заштиту и научно проучавање споменика кул-
туре НР Србије. Одмах по завршетку радова,
1961. године, он је објавио своја детаљна запа-
жања о времену настанка храма и хронологији
његових обнова, преправки и доградњи, архи-
тектонским особинама првобитне и обновље-
не грађевине и њиховом међусобном односу,
намени цркве итд. Нешковићева прелиминар-
на објашњења и закључци углавном су били
прихваћени у каснијој историографији, али је
било и настојања да се поједина тумачења и
претпоставке које нису биле засноване на чвр-
стој аргументацији оспоре, измене или допуне,
понекад на основу резултата накнадних архе-
олошких истраживања. Многа питања су, ме-
ђутим, и даље остала отворена или недовољ-
но расветљена. Да би се такво стање изменило,
У в од 85
неопходно је да се споменик изнова испита до нај-
ситнијих појединости, при чему се морају обави-
ти и детаљне анализе свих расположивих архео-
метријских података који могу бити од користи
у прецизнијем дефинисању и датирању његових
градитељских фаза. Док се то не учини, најцелис-
ходније је у анализу архитектуре Петрове цркве
кренути од резултата до којих је дошао Нешко-
вић. Они ће овде бити сагледани у светлу архео-
лошких истраживања вршених након 1960. године
и наших разматрања историје катедралног храма
у Расу, изложених у претходном поглављу књиге.
Већ у току конзерваторско-рестаураторских ра-
дова на Петровој цркви, Јован Нешковић издво-
јио је неколико етапа у њеном архитектонском ра-
звоју. Најстаријој фази припадао би средишњи део
грађевине са основом у облику четворолиста упи-
саног у круг (сл. 40). Четворолист формирају ди-
јагонално постављени масивни пиластри трапе-
зоидног нацрта, конструктивно везани за кружни
зид ротонде. Између њих су смештене четири кон-
хе. Како је изнето у његовим прелиминарним изве-
штајима, Нешковић је сматрао да њихови првобит-
ни облици никада нису мењани. Конхе на западној, јужној и северној страни 51
у плану имају облик обрнутог једнакокраког трапеза чију горњу основу фор- Петрова црква, једна од
мира кружни лук. Конха на источној страни, предвиђена за олтарски простор, могућих основа првобитне
добила је већу површину тако што је над замишљеном горњом основицом ње- грађевине (цртеж: А. Пекез,
према Ј. Нешковићу)
ног трапезоидног плана конструисан полукруг. На тај начин тлоцрт цркве по-
примио је изглед сличан пресеку очне јабучице, с двема кружницама, већом 52
и мањом, које се секу под правим углом. У научнопопуларној монографији о Петрова црква, југозападни
Петровој цркви, објављеној 1987. године, Нешковић је на основу увида у те- део спољашњег зида ротонде
меље средишњег дела грађевине изнео гледиште да је тетраконхос првобитно
био уписан у потпуно правилан круг. При томе је веровао да су могућа два ту-
мачења одступања од изворног плана. Полукружна апсида на источној страни
првобитно није постојала и придодата је изворној ротонди с четири уписане
конхе тек после њене обнове или је пак сазидана већ у току градње првобит-
не цркве, иако се такво решење није подударало с оригиналном концепцијом
плана грађевине и њеном реализацијом у нивоу темеља. Ово друго тумаче-
ње је прихватљивије, будући да у најнижем делу спољашњег зида цркве, код
тачака пресека кружница апсиде и ротонде, постоји компактан зидни слог у
коме се не уочавају хронолошке разлике (сл. 5, 50). То је у својим првим изве-
штајима запазио и Нешковић, истакавши да централни кружни зид, четири
масивна пиластра који су с њим повезани и зид апсиде потичу из истог вре-
мена. Сматрао је, такође, да наведени делови првобитне цркве припадају ис-
том времену као и четири „радијална” зида који се зракасто шире у простор,
ослањајући се на северни и западни део фасаде ротонде. Предложено је не-
колико могућих решења њихове функције. Једно је подразумевало да је план
најстарије грађевине настао здруживањем ротонде и слободног крста, при
чему би по два радијална зида на северној и западној страни ротонде форми-
рала северни и западни крак крста. Ти краци су споља били затворени зидо-
вима „који су ишли по кружној линији”, што је закључено по остацима теме-
ља пронађеним уз западни пар зракастих зидова. Од јужног крака крста није
сачуван никакав траг ни на јужном фасадном зиду ротонде, ни у темељима па
је у једној од предложених реконструкција претпостављено да тај крак крста
није ни постојао, што би значило да је „западни крак” представљао нартекс а
„северни” просторију непознате намене. Како је, међутим, утврђено да је луч-
но завршени отвор у јужном зиду „западног крака крста” оригиналан и да је
У в од 87
функционисао као пролаз између просторија у унутрашњости грађевине (сл. 53
52), указано је на могућност да је ротонда првобитно била са свих страна, из- Црква Свете Тројице
узев на истоку, обухваћена опходним бродом чији се спољашњи зид пружао у манастиру Кацхи у
западној Грузији, основа
напоредо с њеним кружним зидом. У поменутој научнопопуларној моногра-
фији о Петровој цркви та могућност прихваћена је као највероватнија, с тим 54
да је према приложеној реконструкцији „прстенасти потковичасти брод” ра- Богородичина црква
дијалним зидовима подељен на пет „просторија” које су међусобно комуни- у селу Дзвели Гавази у
цирале пролазима какав је сачуван на јужном зиду западне просторије (сл. 51, Кахетији, Грузија, основа
52). Поред тог пролаза, наведена просторија је, како се сматра, имала отвор и
на западном зиду, намењен да служи као главни улаз у храм. У прилог прет-
поставци о „потковичастом” опходном броду говори и постојећи спољашњи
зид на северозападној страни цркве. Он је, међутим, много познији од ради-
јалних зидова јер потиче из периода турске окупације (сл. 4, 12, 61). Аргумен-
тацију учвршћује и закључак да је западни пар зракастих зидова споља био
спојен кружним зидом који је изворно могао да буде део вањског зида „пот-
ковичастог” опходног брода. Осим тога, на западном делу јужног спољашњег
зида ротонде уочени су остаци свода, али је по начину зидања закључено да
су они убачени у првобитни зид ротонде тек 1728. године, с тим да није одба-
чена могућност да је том приликом искоришћено лежиште некадашњег сво-
да опходног брода (сл. 52). Насупрот свему наведеном, истакнута је чињеница
да југозападно и јужно од ротонде нису пронађени никакви трагови опход-
ног брода – ни његовог спољашњег зида, ни радијалних зидова – иако је цео
тај простор археолошки истражен. У вези с тим претпостављено је да су теме-
љи поменутих зидова сасвим уклоњени услед дугогодишњег копања гробова
око цркве, а да су јужни и југозападни део опходног брода претходно пору-
шени у време доградње јужног анекса, 1835. године. Евентуално су били изо-
стављени још приликом неке раније обнове, при чему је био затворен пролаз
који је водио из јужне конхе у некадашњи јужни травеј опходног брода, као
и пролаз у јужном зиду западног травеја.
Код опредељивања за предложене варијанте основе првобитне цркве Светог
Петра важно је имати на уму и чињеницу да сличан спој ротонде и слобод-
ног крста, са јужним краком крста или пак без њега, није познат у средњо-
вековној архитектури, док за потковичасти брод око средишњег дела храма
кружног плана постоји више аналогија. Нешковић је пронашао неколико при-
мера из XI и XII века – Свету Тројицу у манастиру Кацхи у западној Грузији,
Сан Ђованија ал Сеполкроа у Бриндизију у јужној Италији и Светог арханђе-
ла Михаила у Шлезвигу у северној Немачкој. По тлоцрту, Петровој цркви је
од наведених споменика најближа гробна црква грузијске великашке породи-
це Багваши, саграђена у близини престоног града Кутаисија крајем X и почет-
ком XI века. Она има основу у виду шестолиста уписаног у дванаестоугаоник
који је са северне, западне и јужне стране обухваћен ниским деамбулаторију-
мом полигоналног плана (сл. 53). Сматра се да је тај опходни брод чинио део
првобитне градитељске замисли, али да је настао око три деценије након што
је, између 1010. и 1014. године, завршен средишњи део храма, надвишен ку-
полом. Уколико је, заиста, и уписани четворолист Петрове цркве у Расу био с
трију страна обухваћен опходним бродом, његова сличност с маузолејом моћ-
ног грузијског рода, чији су најистакнутији представници, обласни господа-
ри и војсковође, одржавали везе и са Цариградом, била би у погледу тлоцрта
двеју грађевина изразита, указујући на то да је постојао неки заједнички, ве-
роватно византијски узор.
Из Грузије потиче још један занимљив пример, хронолошки ближи Петровој
цркви – Богородичина црква у селу Дзвели Гавази (данас Ахалсопели) у Кахе-
тији, али ту је реч о опходном броду конструисаном око слободног тетракон-
хоса (сл. 54). Верује се да је храм заснован у другој половини VI века, али да
је у доба процвата Кахетијe, између краја VIII и средине IX столећа, суштин-
ски преграђен и обновљен тако што му је изнова саграђена купола и придодат
опходни брод (могуће је да је он првобитно обухватао и северну конху, као у
Петровој цркви). Сличност с црквом у Расу огледа се и у томе што осмоуга-
они тамбур има редукован број прозора и што су горњи лучни део и бочне
стране прозора апсиде уоквирене опекама (сл. 55).
Нешковић је веровао да се предложено решење првобитног језгра цркве, пре-
ма коме је тетраконхос био уписан у потпуно правилан круг, нигде више не
У в од 89
55
Богородичина црква у селу
Дзвели Гавази у Кахетији,
Грузија, источна страна
56
Петрова црква, базен
за крштавање
појављује. Међутим, две прероманичке цркве с врло сличним основама по-

дигнуте су на тлу Моравске кнежевине, у Микулчицама (црква бр. 9) и Трен-
чину (сл. 24, 93, 94), али о њиховим могућим везама с катедралом рашких епи-
скопа биће речи касније.
У прелиминарним извештајима о архитектури Петрове цркве запажено је и
то да се сви сачувани делови првобитне грађевине (кружни зид ротонде, че-
тири масивна пиластра који су с њим изнутра повезани, зид апсиде и четири
„радијална” зида ослоњена на спољашњи зид ротонде) одликују посебним на-
чином зидања. Озидани су, наиме, крупним ломљеним и притесаним каменом
различитог облика, боје и величине па се зидни слог одликује редовима који
су неједнаки по висини и нису увек водоравни (сл. 1, 4, 5, 50, 52). Сви зидови
су масивни – кружни зид ротонде и зид апсиде имају дебљину око 110 центи-
метара, док су радијални зидови дебели од 90 до 110 центиметара. Пиластри
сежу у унутрашњи простор у дужини од 130 до 153 центиметра. На најужем
месту широки су од 102 до 105 центиметара, а на местима где се конструктив-
но вежу за зид ротонде достижу ширину од 165 центиметара.
Таква њихова гломазност, заједно с ма-
сивношћу осталих зидова и обликом
плана ротонде, упутила је на поуздан за-
кључак да је храм у својој изворној фор-
ми био наткривен куполом. Сам изглед
првобитне куполе и њене супструктуре
није познат. На основу открића темеља
двају стубова давно срушеног трибелона
(тролучног отвора) између поткуполног
простора и апсиде, који је у првобитној
цркви наводно био постављен по кру-
жној линији (сл. 51), изнета је претпо-
ставка да су по два стуба, постављена по
кружној линији, постојала и испред три
преостале конхе ротонде и да су зајед-
но са масивним пиластрима између њих
носила куполу. Таква претпоставка не
може се, у ствари, поткрепити ниједним
чврстим аргументом. Нешковић је до ње
дошао на основу одговарајућег решења
носача куполе рановизантијске цркве у
Коњуху код Куманова (VI век) за коју је
веровао да има још неке блискости с пр-
вобитном Петровом црквом. Управо је
та привидна сродност била један од разлога због којих је и оснивање храма у
Расу хронолошки смештено у рановизантијски период, „највероватније у VI
век”. У вези с оваквим датирањем поменуто је, такође, да су део римског сар-
кофага и један римски жртвеник с натписом искоришћени као сполије код зи-
дања најстаријег дела Петрове цркве, мада је и сам Нешковић био свестан да
тај податак није од значаја у погледу утврђивања времена настанка грађевине.
Констатовано је, најзад, да се архитектура првобитне цркве у највећем бро-
ју појединости може повезати са архитектуром неких баптистеријума из V и
VI века и да је стога могуће да је црква подигнута као крстионица у близини
„већег касноантичког насеља”. Баптистеријуми који су наведени као аналогни
примери не показују, међутим, битнију сличност са основом Петрове цркве,
а неки од њих уопште не потичу из рановизантијске епохе. Штавише, непо-
средне паралеле за план рашке катедрале не могу се наћи ни када се у разма-
трање узму све остале сакралне грађевине централног типа, настале на про-
сторима хришћанског Истока и Запада у раздобљу од IV до VI века. То је пре
две деценије аргументовано показала Светлана Поповић, која у архитекту-
ри наведеног периода није нашла аналогије ни за мали кружни базен, укопан
У в од 91
у јужном делу ротонде, испред југоисточног пиластра, идентификован у Не- 57
шковићевим текстовима као баптисмална писцина (сл. 56). У исто време, по- Петрова црква, свод
менута ауторка преиспитала је археолошке податке који се односе на најста- северне конхе, детаљ
рију историју Петрове цркве и установила да нигде на локалитету споменика
58
није посведочен културни хоризонт из VI столећа и њему претходећих сред-
Петрова црква, зид
њовековних раздобља, а да је, с друге стране, на локалитету пронађен знача- над пролазом у олтар,
јан археолошки материјал датиран у период од IX од XI века. Све то довело ју западна страна
је до закључка да је првобитна грађевина настала најраније крајем IX столе-
ћа, што је свакако много прихватљивије хронолошко одређење од онога које 59
Петрова црква, фасадни
је предложио Нешковић.
зид првобитне грађевине,
Пре него што се детаљније позабавимо питањима хронологије, осврнућемо се североисточни део, детаљ
на још нека Нешковићева запажања о изворном изгледу храма Светог Петра. 60
Према његовом мишљењу, првобитни сводови нису сачувани ни на једном ме- Петрова црква, аркада на
сту у цркви. Чак су и сводови конхи и апсиде потицали из времена прве обно- јужном фасадном зиду
ве. Сви су озидани на исти начин, опеком, с тим што су полукалоте у конхама ротонде, источни део
рађене изнад елипсасте основе која је остварена помоћу тромпи постављених
у угловима. Наведено гледиште није образложено па му се мора приступа-
ти са знатном дозом уздржаности. Један од главних противаргумената пред-
ставља чињеница да су сводови у деловима грађевине насталим у време њене
прве обнове, коју Нешковић датује у крај IХ или почетак Х века, зидани си-
гом (сводови галерије, калота куполе). Сига се, међутим, на сводовима кон-
хи и апсиде јавља сасвим спорадично (сл. 49, 57, 58, 64, 122). С друге стране,
опека је по свему судећи знатно чешће коришћена приликом зидања прво-
битне цркве него при њеној обнови. Тако је, на пример, већ поменути пролаз
у јужном зиду „западног крака крста” (или западног травеја опходног брода)
одозго завршен полукружним луком од опека (сл. 52). На исти начин опеком
су били уоквирени горњи лучни део и бочне стране прозора на апсиди, који
је у таквом виду рестаурисан на бази сачуваних остатака (сл. 1, 19). По упо-
треби опеке, врло сличне оној којом је озидан свод апсиде, рекло би се да пр-
вобитној градњи припадају још и зид над трибелоном (сл. 58, 74, 141), мале
тромпе у конхама (њихов доњи ред је озидан опеком, сл. 17) и плитке, лучно
завршене нише правоугаоне основе, израђене на источним деловима јужне и
северне фасаде ротонде у висини кровног венца апсиде. Опеком су обликова-
ни полукружни лукови и „лунете” тих ниша, као и спандриле (умеци између
лукова аркаде), код којих је један од горњих редова опеке био изведен у виду
низа малих ромбова (сл. 5, 50). Тим мотивом значајно је појачана декоратив-
ност овог дела фасадног украса на Петровој цркви.
Остаци истоветног низа ромбова од опеке видљиви су и на одговарајућем ме-
сту на северној фасади чији је изворни изглед у великој мери измењен пото-
њим преправкама. Ту је до данас преостала само једна ниша (она до апсиде),
деформисана презиђивањем, и део спандриле везане уз њу (сл. 4, 59). На ис-
том делу фасаде, само у вишем нивоу, испод кровног венца, постоји још јед-
на лучно завршена, плитка ниша. Она је преградњама северне фасаде све-
дена на површину коју уоквирује лук, а првобитно је засигурно личила на
У в од 93
издужену плитку нишу сачувану у средишњем делу јужног фасадног зида ро- 61
тонде (сл. 60). Та ниша на јужној фасади чини део аркаде која се, по свему су- Петрова црква,
дећи, изворно састојала од шест лукова при чему je сваки други лук у свом северна фасада
горњем делу био пробијен како би се добио прозор кроз који ће светлост про- 62
дирати у галерију конструисану изнад северне, западне и јужне конхе. Сачу- Петрова црква,
вани су лукови на источном делу јужног зида, два са отвором и један слеп (сл. пролаз у галерију
60). Преостала три лука, формирана на западној страни зида, у некој од по-
зних обнова сведена су на ниске, плитке нише неправилног облика (сл. 52). 63
Врло је вероватно да је некада на исти начин била рашчлањена северна фаса- Петрова црква,
унутрашњост галерије, детаљ
да ротонде. Поменута скраћена ниша испод кровног венца на источној стра-
ни те фасаде била је некада део најисточнијег слепог лука северне аркаде. Се- 64
верна фасада је, међутим, у турско доба у великој мери променила изглед. У Петрова црква,
њеном средишњем делу данас постоји само један узани прозорчић који про- свод јужне конхе
пушта светлост у одговарајући део галерије (сл. 61). 65
Западна фасада била је решена попут јужне и северне, с тим што се њена арка- Петрова црква, спандрила
изнад југозападног пиластра
да вероватно састојала од свега три слепа лука, од којих је средишњи био про-
бијен да би се направио пролаз у галерију (сл. 61). Што се тиче источне фаса-
де, Нешковић је сматрао да се низ слепих ниша пружао целом дужином зида
апсиде. То је, по свему судећи, непри-
хватљиво гледиште. Једино су крајње
слепе нише на југоисточној и северо-
источној страни ротонде делимич-
но прелазиле на зид апсиде. На југо-
источној страни у њега је улазио само
завршни део „импоста” лука нише (сл.
50), а на североисточној страни мо-
жда и источни део самог лука (он је у
потоњим обновама уклоњен).
Спорно је и питање датовања арка-
де на јужном зиду (сл. 60). Оно се од-
носи и на време настанка галерије јер
поменута аркада својим највећим де-
лом прекрива фасаду јужног дела га-
лерије. По Нешковићевом мишљењу,
и галерија и аркадни украс на њеној
фасади израђени су приликом прве
обнове грађевине, али чини се да се
без археометријских анализа не може
одбацити могућност да су били укљу-
чени и у „идејно решење” првобитне
Петрове цркве. Судећи по материја-
лу употребљеном за зидање, већи део
галерије настао је у доба прве обнове.
Овде имамо у виду пре свега сводове
и унутрашње делове зидова, док је за поједине партије фасадних зидова ве-
роватније да припадају најстаријем градитељском слоју и познијим обнова-
ма. Изгледа, међутим, да супструктура галерије потиче претежно из првог пе-
риода градње. Реч је о већ поменутим сводовима конхи, укључујући предње
делове тих сводова, конструисане између масивних пиластара у виду широ-
ких полукружних лукова чија су чела с горње стране уоквирена бордуром од
опеке (сл. 64), као и о ниским зидовима (спандрилама) између лукова (тј. из-
над пиластара), рашчлањеним плитком и равном, лучно завршеном нишом
(сл. 65). Градитељима првобитне цркве најлогичније је приписати и решење
нивоа пода галерије. Оно је прилагођено сводовима конхи који избијају кроз
под и чине га неравним (сл. 64).
На претпоставку да су поменути делови супструктуре галерије преузети од
првобитне грађевине указивао би и њихов јединствени нефигуративни украс,
изведен плитким урезивањем и утискивањем у свеж малтер. Он се не јавља
У в од 95
нигде у горњим деловима храма, поуздано датованим у време обнове (тамбур 66
и калота куполе, зона поткуполних тромпи, горња зона унутрашњих зидова Петрова црква,
галерије, која почиње изнад лукова конструисаних између масивних пиласта- слепа ниша изнад
северозападног пиластра
ра). Има га још само у апсиди, а она је такође део изворне грађевине.
Украс о коме је реч најједноставније је урађен на сводовима конхи, у полука-
67
Петрова црква, аниконични
лоти апсиде и на спандрилама (испод и изнад ниша). Ту је двоструким линија- украс у малтеру изнад и
ма, дужим хоризонталним и краћим вертикалним, подражавано зидање пра- испод апсидалног венца
вилним правоугаоним тесаницима (сл. 67, 73, 110, 124). Помишљало се да је та (цртеж: А. Пекез)
имитација настала у оквиру припреме за набацивање другог слоја малтера на
68
зид, али тешко је поверовати да би приликом израде првог слоја (тзв. „греба-
Петрова црква,
ног”), видљивог свега неколико дана, био уложен толико прецизан рад. Нема аниконични украс источне
аналогија ни за претпоставку да су имитације зидања вршене као део поступ- тромпе у јужној конхи
ка дерсовања (испуњавања малтером и заравнавања места где се спајају блоко- (цртеж: А. Пекез)
ви тесаника или комади опеке, примењиваног најчешће код зидова који се не
69
малтеришу). Такве претпоставке тешко је прихватити и због чињенице да су
Петрова црква.
на појединим местима, нарочито у апсиди, поред крајева вертикалних лини- Аниконични украс
ја „угравирани” листићи (вероватно стилизовани листови винове лозе), нај- западне тромпе у јужној
чешће по један са обеју страна (сл. 67, 124), што наведени мотив непосредно конхи (цртеж: А. Пекез)
повезује са осталим деловима украса изведеног у свежем малтеру, чинећи га
интегралним делом карактеристичног орнаменталног система примењеног у
нижим зонама Петрове цркве. Наиме, исти такви листићи јављају се у низу у
оквиру лучно завршене плитке нише (сл. 14, 66), сазидане у спандрили изнад
северозападног пиластра. Листићи су утиснути и између кракова крста уре-
заног у средишту те нише (крст у југозападној ниши их нема; и спандриле из-
над источног пара пиластара, које су прекриване фрескама у последњој четвр-
тини XIII века, највероватније су биле украшене нишама с крстовима), као и
код места где се секу кракови крстова угравираних у тромпама конхи. Деко-
рација изведена у свежем малтеру, додуше, сачувана је само у тромпама јужне
конхе, где се листићи јављају и дуж доње линије лучних оквира тромпи. Има
их, затим, и на прочељима поменутих оквира, где главни украсни мотив пред-
стављају ниске урезаних ромбова на чијим спојницама израстају детелине с
четири листа (сл. 17, 68, 69). Сличне четворолисне детелине прекривају чело
широког лука између јужног пара масивних пиластара, испарцелисано на че-
трдесетак сегмената уз помоћ вертикалних двоструких линија (сл. 20, 64 и 70).
У сваком сегменту је по једна детелина, а по два листића утиснута су у врху и
при дну сваког пара поменутих линија. Сегменти чела лука, разапетог изме-
ђу западног пара пиластара, формирани на исти начин, украшени су једнако-
краким троугловима из чијих врхова израстају три листића, а из основице је-
дан (сл. 14, 49, 57, 71). У троугластим сегментима на које је издељена предња
страна лука над северним паром пиластара урезан је мотив сличан птичјем
трагу, с три прста раширена напред и једним окренутим уназад. И тај мотив
обликован је урезаним листићима (сл. 14, 57, 72).
На исти начин урађена је и декорација дуге траке малтера, приљубљене уз
доњу страну венца апсиде. И на њој се нижу детелине с четири листа. Оне
У в од 97
70
Петрова црква, aниконични
украс лука између
јужног пара пиластара
71
западног пара пиластара
72
северног пара пиластара
73
украс у малтеру изнад и
испод апсидалног венца
74
Петрова црква, полукалота
апсиде, југозападни део
овде имају неправилну форму (водоравни листо-
ви су крупнији од усправних) и међусобно се доди-
рују, при чему су на свим местима додира утисну-
та два усправно постављена листића (сл. 67, 73, 74,
110, 124). Угребени украс у малтеру, изведен у апси-
ди, посебно је битан за хронолошка питања јер на-
чин на који су повезани апсидални венац и украше-
на трака малтера испод њега упућује на закључак
да су они настали истовремено (сл. 73, 74, 124). И
сам венац, израђен од камена (то није мермер, како
је понегде у литератури означено), био је у истори-
ографији различито тумачен. Пошто је формиран
од већег броја пластично обрађених делова, у по-
четку се сматрало да је у уломцима преузет са неке
старије, порушене грађевине, док се у новије време
теза о његовој секундарној употреби у Петровој цр-
кви одбацује. То је гледиште знатно прихватљиви-
је јер су готово сви сачувани делови, нарочито они
на јужној половини апсиде, где има најмање касни-
јих интервенција, израђени од истог материјала, а
и обрађени су на истоветан начин (сл. 74). Данас
венац броји више од двадесет саставних елемената,
али их је првобитно било знатно мање јер су поје-
дини дужи комади, уграђени у зид апсиде интеграл-
но, током векова на неколико места изломљени па
после конзерваторско-рестаураторских радова из-
гледају као засебни чланови целине. И поред тога,
очигледно је да су рађени управо за Петрову цркву
будући да су прилагођени кривини њеног апсидал-
ног зида. Реч је о танким, правоугаоним каменим
плочама, чија су чела с горње и доње стране уокви-
рена једноставно профилисаним хоризонталним
бордурама, између којих је у прероманичком духу
исклесан мотив тордиране траке (низ густо збије-
них, лагано закривљених линијица, сличних увр-
нутом ужету или спиралама тордираних стубова).
Тако обрађен венац има најближе аналогије у дело-
вима клесаног украса (тордираним колонетама и
тoрдираној ручки крста) Крстионице кнеза Више-
слава из Музеја хрватских археолошких спомени-
ка у Сплиту (сл. 75), настале највероватније крајем
У в од 99
VIII или почетком IX столећа (једна веома слична, фрагментарно сачувана 75
тордирана колонета из истог времена налази се у лапидаријуму манастира Крстионица кнеза
Светих арханђела на Превлаци). Блискe су му, такође, тордиране траке ис- Вишеслава, Музеј
клесане између правоугаоних поља са укрштеним криновима на сплитским хрватских археолошких
споменика, Сплит
саркофазима надбискупа Ивана и приора Петра, датираним такође у касни
VIII и рани IX век, као и тордирани стубићи и лукови на бочној страни сар- 76
кофага из раније помињане цркве Светог Стефана у Дубровнику, саграђене Аркада Улцињског
око 820. године (сл. 12). циборијума, Народни
музеј у Београду
Од истог материјала и на исти начин, у Петровој цркви били су изведени и
венци постављени при врху чеоних страна масивних пиластара. Одатле се 77
може закључити да су настали у исто време када и апсидални венац, уз на- Петрова црква. Венац изнад
североисточног пиластра
помену да је на њима у време прве обнове цркве знатно више интервениса-
но. Ипак, сва четири венца на пиластрима сачувала су бар половину својих 78
изворних делова, с тим да су поједини комади приликом обнове постављени Петрова црква,
наопако па су им линије тордиране траке закривљене удесно (сл. 77). Очи- фрагмент украшене
гледно је да се у време обнове није тежило прецизној реконструкцији вена- камене греде, уграђен
у зид изнад некадашње
ца. О томе сведочи и чињеница да је један уломак, некада део венца апсиде
олтарске преграде
или неког од венаца на пиластрима, искоришћен као сполија приликом зи-
дања југоисточног зида галерије (сл. 79). Занимљиво је, такође, да су на вен-
цу изнад северозападног пиластра уклопљена два уломка који су по врсти
камена, дебљини плоче и начину обраде сасвим блиски саставним деловима
венца апсиде, али су између хоризонталних бордура тих уломака исклесани
другачији мотиви – рибља кост и двострука цикцак линија (сл. 14). Извесно
је да се уломци о којима је реч првобитно нису налазили на свом садашњем
У в од 101
месту, што показују и њихове неправилне ивице. Као сполије су употребљена
и два фрагмента постављена на северним крајевима венаца над источним па-
ром пиластара. Оба су украшена тзв. тропрутoм плетеницом са „очима” (пле-
теница од троструке траке, са испупченим кружићима у петљама преплета).
На фрагменту на североисточном пиластру исклесан је почетни део плете-
нице (сл. 77), а на фрагменту који се сада налази на југоисточном пиластру
79 сачувана је њена средина или крај па је вероватно да су та два уломкa настала
Петрова црква, источна ломљењем једног дужег комада с преплетом. Можда је с њима некада чинио
фасада галерије, детаљ целину и фрагмент истоветно украшене камене греде који је уграђен у зид из-
над некадашње олтарске преграде приликом уклањања трибелона (најверо-
ватније 1728. године). У сваком случају, одломљен је од неког дужег комада
јер је његова плетеница пресечена на оба краја (сл. 78). Уграђени део састо-
ји се од шест петљи и исто толико „очију”, а особен је по томе што је сачувао
знатне остатке црвене боје којом је био премазан (на осталим уломцима с ве-
наца сачувани су само ретки трагови боје).
Тропрута плетеница са „очима” карактеристична је за рани период преро-
манике, нарочито за другу половину VIII и прве деценије IX века, када се
обично јавља на различитим деловима олтарских преграда и циборијума. У
таквом контексту често се сусреће и на јадранској обали, укључујући јужну
Далмацију, где су сачуване најближе аналогије за фрагменте из Петрове цр-
кве. Поменућемо, примера ради, аркаду Улцињског циборијума (Народни му-
зеј у Београду), исклесану негде између 813. и 820. године (сл. 76), и неколико
которских споменика израђених приближно у исто време. То су: тзв. Аркада
с лавовима – део једног од фрагментарно сачуваних прероманичких цибори-
јума из Светог Трипуна, архитрав олтарске преграде из Свете Марије Коле-
ђате у Котору, архитравна греда узидана изнад улаза у сакристију исте цркве
итд. Исти мотив уметнут је у крст исклесан на Крстионици кнеза Вишеслава
(сл. 75), а у прероманичкој епохи јавља се и у склопу архитектонског украса,
мада знатно ређе (на пример, у двема прозорским лунетама из околине Кото-
ра – једна је пореклом из првобитне цркве Светог Луке у Шкаљарима а дру-
га из лапидаријума манастира Светих арханђела на Превлаци – датираним у
прву половину IX века). Стога је вероватније да су се фрагменти камених пле-
теница из Петрове цркве некада налазили на првобитном црквеном намешта-
ју од камена, који је иначе готово у целини изгубљен.
У претходном тексту већ је било речи о појединим разлозима на основу ко-
јих се може закључити да су венци у апсиди и на масивним пиластрима Пе-
трове цркве, прероманички обрађени, настали у исто време када и њена ати-
пична нефигуративна орнаментика, изведена у свежем малтеру. Будући да је,
судећи по најсроднијим споменицима, те венце најсигурније датовати у прве
деценије IX века, проистицало би да и украсе који су „угравирани” у малте-
ру треба поставити у исти хронолошки оквир. Да је такво резоновање ваља-
но потврђују и резултати потраге за аналогијама тих украса у средњовековној
уметности. Они говоре да је аниконични, монохромни декор, у коме прео-
влађују крстови и флорални орнаменти преплетени с геометријским шарама,
најпре могао да буде креиран у доба иконоборства. Исто мишљење изнео је,
уз дозу опреза, још Милан Лађевић, подносећи извештај о конзерваторским
У в од 103
80
Аниконична фреско-
-декорација Капеле 4
(Баликли килисе) у долини
Зелве, Кападокија
81
Аниконична рељефна
декорација Капеле 1 у
долини Зелве, Кападокија
испитивањима новооткривених фресака старе рашке катедрале. Том прили-

ком није изнео никакве аргументе, али нема сумње да је на уму имао слично
украшене ентеријере византијских цркава, конципиране у доба иконоклазма
у складу с тематским ограничењима наметнутим од противника култа икона.
Програмске целине у којима најистакнутија места заузимају крстови, најче-
шће разлистали, постављени у архитектонске или сликане оквире, док је пре-
остали украс сведен на флоралне и геометријске орнаменте, у највећем броју
сусрећу се у Кападокији. Знатно ређи примери, сачувани у другим областима,
попут Тракије, Македоније, Исаврије, егејских острва (Наксос) и Сирије, све-
доче ипак да су се импулси из престонице ширили диљем Византијског цар-
ства, а и ван његових граница. Описани тип иконокластичке декорације у ка-
падокијским црквама најчешће је рађен фреско-техником, али има и примера
где су га извeли каменоресци. Од споменика са живописом, у контексту по-
ређења с „гравираним” украсима Петрове цркве у Расу, најзанимљивији су
Свeти Василије код села Мустафапаша (бивши Синасос), јужно од Иргипа,
Капили Вадиси килисе у селу Караџаeрен, такође код Иргипа, Каршибeџак
килисе у Авчилару (Гереме), Црква бр. 5 у долини Ђили дере код Чавушина,
Давулу килисе у Јапракхисару, северно од Ихларе, и Капела бр. 4 (Баликли ки-
лисе) у долини Зелве, источно од Чавушина (сл. 80). У Баликли килисеу, део
унутрашње декорације уклесан је у камену (крстови у нишама олтарске апси-
де), а и Капела број 1, сачувана на истом локалитету, одликује се скулптурал-
ним иконокластичким украсом. Он је знатно богатији него у Баликли килисеу,
будући да је готово целокупна декорација капеле, која је испуњена крстовима,
изведена у бојеном плитком рељефу (сл. 81).
Уклесани крстови красили су, такође, полукалоту и три нише у олтарској ап-
сиди јужне цркве пећинског манастира, основаног у доба иконоборства у не-
посредној близини Визијеа (грч. Βιζύη), старог византијског утврђења и архи-
епископске катедре у Тракији (локалитет данас носи назив Asma Kaya Mağara
Manastırı). Крстови усечени у стену пећине, уоквирени плитким нишама, ја-
вљају се и у свим другим деловима те цркве, чија основа има вид неправил-
ног триконхоса с нартексом. Оближњи пећински манастир Светог Николе
у древној Медеји (Μήδεια, тур. Kıyıköy, раније Midye), на црноморској обали,
дуго је у олтарској апсиди католикона чувао веома сличан украс, изведен жи-
вописом највероватније у доба оживљавања иконоклазма током прве полови-
не IX века (815–843. године). Ту је, у полукалоти, био насликан крст, украшен
драгим камењем и уоквирен овалним медаљоном, а тријумфални лук и орна-
менталну траку, која је апсидалну конху делила на две зоне, прекривао је низ
детелина с четири листа које у дну раздвајају ситни једнакостранични тро-
углови. Четворолисне детелине окруживале су и крупне ромбове насликане
У в од 105
на бочним странама горњег дела зида апсиде,
изнад синтронона (сл. 82). Значење слике кр-
ста у полукалоти поетски је наговештено ци-
татом петог стиха Псалма 92 (93) („Дому Тво-
ме доликује Светиња, Господе…”), чији је део
исписан испод поменуте орнаменталне тра-
ке. Зна се, уз то, да је на северном зиду ол-
тара био насликан још један богато декори-
сан крст, с натписом из домена ставрологије
(Крст – понос свештеника).
За одређивање времена настанка аниконич-
них украса првобитног храма Светог Петра
у Расу веома су важна и дела иконокластич-
ког сликарства, сачувана у Солуну (фрагмен-
ти фресака цркве чији су остаци нађени у
Улици Егнатија, мозаици на своду беме Све-
те Софије) и Цариграду (мозаици тзв. малог
секретона – собе за патријархове аудијенци-
је, смештене у југозападном делу Свете Со-
фије, у нивоу галерије). И на њима се сусре-
ћу карактеристични програмски елементи
– декоративно обрађени, уоквирени крстови,
окружени флоралним и геометријским орна-
ментима. Посебно су занимљиве сликане ар-
каде које уоквирују низ крстова на јужном зиду олтара руиниране иконокла- 82
стичке цркве у Солуну. Оне почивају на стубовима украшеним плетеницама Аниконична фреско-
са „очима”, а два од четири сачувана лука прекривена су орнаментима фор- -декорација у олтарској
апсиди католикона
мираним од цикцак линија.
пећинског манастира
Нефигуративној декорацији првобитне Петрове цркве, по репертоару сим- Светог Николе у Медеји,
Тракија (цртеж: А. Пекез,
бола и орнаменталних мотива, као и по једноставној и несавршеној техници према С. Ејиџеу)
израде, близак је један сасвим необичан споменик иконокластичке уметно-
сти, сачуван на Западу. Реч је о цркви Сан Јакопо (некада Сан Торпе) у селу
Замбри код Пизе у Тоскани, чији је монохромни сликани украс, изведен там-
ноцрвеном бојом на врло танком слоју малтера или, понегде, директно на те-
саницима сиге, настао крајем VIII или, како се у новије време сматра, у пр-
вим деценијама IX века. Најбоље је сачуван у доњој половини апсиде, где се
од венца наниже ређају паралелне хоризонталне линије којима су формиране
траке испуњене цикцак орнаментима, једнакокраким троугловима, цитатима
из старозаветних књига исписаним унцијалом и симболичним представама
риба. Ван тих трака налазе се једино два крста, насликана у посебном оквиру
изнад прозора апсиде, као фокална тачка декорације. Осим тога, у најнижој
зони, независно од трака, развија се биљна орнаментика чији је главни мо-
тив троделни лист, приказан самостално или као део разгранате винове лозе.
После детаљне анализе аниконичног украса Петрове цркве, могуће је са со-
лидном сигурношћу претпоставити да је он настао при крају првог или, ве-
роватније, почетком другог периода иконоклазма. Таквој претпоставци иду у
прилог и наводи Николе Рањине, дубровачког летописца из XVI века, по ко-
јима је храм апостолских корифеја у Рашкој саградио српски „краљ Радослав
Бело”, након што је нешто раније био ктитор двеју цркава у Дубровнику, Све-
тог Стефана Првомученика и Светих Сергија и Вакха. У том „краљу”, како је
речено у поглављу о историји, једино се може препознати кнез Радослав, син
Вишеслављев (који је живео у последњим деценијама VIII и првим децени-
јама IX столећа), а на основу списа неких других хроничара Рагузе (Лудови-
ка Цријевића Туберона, Серафина Рација) и археолошких података о наве-
деним дубровачким црквама проистиче закључак да се ктиторска активност
поменутог српског владара у Дубровнику и Расу најпре могла одвијати негде
око 820. године.
Изнетим закључцима противречи у науци устаљено гледиште по коме је до
широког покрштавања Срба дошло тек у време кнеза Мутимира, између 867.
и 874. године, при чему је одлучујућу улогу имао византијски цар Василије I.
То гледиште заснива се у највећој мери на списима Константина VII Порфи-
рогенита. Недавно је, међутим, убедљиво показано да су цареви наводи о хри-
стијанизацији Срба међусобно контрадикторни (П. Коматина). Осим тога, из
њих проистиче закључак да су Срби и јужнословенска племена српског поре-
кла покрштени одмах након досељавања на Балкан, заслугом цара Ираклија
(610–641), који је за тај подухват упослио свештенике из Рима. У Порфироге-
нитовим списима се, додуше, тврди и то да су до Василијевог времена многи
Срби остали некрштени (De administrando imperio), односно да су одбацили
хришћанску веру (Vita Basilii), али су те тврдње оцењене као царева конструк-
ција проистекла из његовог погрешног тумачења коришћених извора. У вези
са оспоравањем Порфирогенитових навода важно је имати у виду и писмо
папе Јована VIII упућено 873. године кнезу Мутимиру. Како је већ поменуто,
оно сведочи да је у времену о коме је реч Србија била увелико христијани-
зована и да је сматрана интегралним делом јурисдикционог подручја Римске
цркве. Штавише, експлицитно је наведено да су и Мутимирови „прародите-
љи” били под папском јурисдикцијом. Не сме се сметнути са ума ни чиње-
ница да је христијанизација словенских народа често била дуготрајан процес,
понегде прекидан краћим или дужим враћањем паганским култовима. Забе-
лежени су и случајеви појединачног крштавања владара, који као последи-
цу нису имали масовно покрштавање њихових поданика (нпр. чешки кнез
У в од 107
Боривој), па чак ни њихове деце (нпр. руска
кнегиња Олга). Нема, дакле, ниједног разлога
да се одбаци могућност да је српски кнез Ра-
дослав био хришћанин, чак и ако би се при-
хватио одељак из Порфирогенитoвог живото-
писа цара Василија I, у коме се наводи како
су многи Срби у доба цара Михаила II (820–
829) одступили од хришћанске вере да би јој
се вратили после пола века, у време Василије-
ве владавине (867–886).
У истом контексту вреди указати и на то да
се у историографији још од средине XIX века
(И. Кукуљевић Сакцински) спорадично изно-
си мишљење да у кнезу Вишеславу који се по-
миње у натпису на Крстионици кнеза Више-
слава (SUB TEMPORE VUISSASCLAVO DUCI;
крстионица је у ствари рађена по налогу из-
весног презвитера Јована) треба препознати
истоименог српског кнеза, Радослављевог оца,
али таква претпоставка још увек није поткре-
пљена довољно убедљивим аргументима. Чи-
њеница је, ипак, да се у изворима који се од-
носе на крај VIII или почетак IX века, када је,
како се најчешће сматра, настала крстионица
„кнеза Вишеслава”, сусреће само један јужнословенски владар под тим име- 83
ном – поменути српски кнез (то је, штавише, једини познати јужнословен- Петрова црква, два камена
ски владар по имену Вишеслав у целом средњем веку). По речима Констан- стуба, део првобитног
црквеног намештаја
тина Порфирогенита, он је био потомак „архонта Србина” који се, уз дозволу
цара Ираклија, с половином српског народа населио на територији Византи-
је, прешавши Дунав.
Да је првобитна црква Светог Петра настала у првим деценијама IX века упу-
ћивао би и начин обраде два камена стуба за која се у историографији наво-
ди да су у новијим временима служили као свећњаци. Украс тих стубова, који
првобитно највероватније нису били обојени, састоји се на капителима од сле-
пе аркаде и два реда густо поређаних правоугаоних зубаца испод ње, док су
у широким, удвојеним канелурама на стаблима исклесани латински крстови
веома издуженог вертикалног крака (сл. 49, 83). Нешковић је сматрао да су
оба стуба изворно имала улогу у организовању простора око кружног базе-
на за крштавање (баптисмалне писцине), издубљеног испред југоисточног пи-
ластра ротонде, али није искључено да им је намена била другачија – везана
за трибелон и олтарску преграду. Стубови с најсличнијим капителимa, укра-
шеним аркадом, сачувани су у „Крипти с фрескама” патријархалне базилике
у Аквилеји, саграђенoj у доба патријарха Максенција (811–833), а по капите-
лима су сродни и стубови прероманичке олтарске преграде из цркве Светог
Стефана у Јесеницама, месту на Јадранској обали између Сплита и Омиша (ту
је преграду најсигурније датовати у IX век). Најближе аналогије за широке,
плитке канелуре могу се пронаћи међу средњовековним стубовима тзв. Лан-
гобардске крипте у цркви манастира Сан Салваторе у месту Абадија Сан Сал-
ваторе, јужно од Сијене (ти стубови, од којих неки имају капителе украшене
правоугаоним зупцима, потичу већим делом из друге половине VIII столећа).
Сличне канелуре имају и доњи делови циборијума Светог Елевкадија из цркве
Сант Аполинаре ин Класе у Равени, израђеног око 810. године. И издужени
крстови најчешће се сусрећу у уметности прероманике (нпр. крст с кратким
водоравним и дугим хоризонталним краком исклесан на мермерном стуби-
ћу из катедрале Светог Трифуна и крстови с прероманичког рељефа сачува-
ног у секундарној употреби у лунети цркве Свете Марије у Омишљу на Крку,
оба с почетка IX века; занимљив је и издужени крст уклесан на ступцу часне
трпезе у прероманичкој цркви Светог Ђорђа у Радуну изнад Каштел Старо-
га, код Сплита, из XI века) па је готово извесно да и стубови из Петрове цр-
кве припадају истом периоду. Њихово датовање у касни средњи век или чак
у 1728. годину, које је предложила Светлана Поповић, на основу наводних па-
ралела са декорацијом појединих типова стећака какви се јављају од касног
XIV до XVIII века, сасвим је неприхватљиво. У српској уметности из епохе
турске окупације готово да и нема монументалне скулптуре у камену, а рет-
ки сачувани примерци, попут свећњака и мермерних постоља за свећњаке из
Пиве и Свете Тројице на Овчару, немају никакве сличности са стубовима из
Петрове цркве.
Ни гледиште Светлане Поповић да овални базен уз југоисточни пиластар
„није морао да служи као крстионица, већ је могао бити и скривница” није
засновано на чврстим аргументима. Скривнице у средњовековним црквама
никада нису прављене на средини храма или на било ком другом упадљи-
вом месту. Због хронолошке и географске блискости Петровој цркви посеб-
но је илустративан пример скривнице у цркви Свете Тројице (данас посве-
ћене Светом Донату) у Задру, чија се друга градитељска фаза, у којој је храм
добио сложен облик с галеријом и нартексом, обично смешта у прве деценије
IX века (изградња првобитне цркве датује се у другу половину VIII столећа).
Наиме, ту је тајна остава намењена чувању црквених драгоцености уграђена
у шупљину између пода северне апсиде галерије и полукалоте северне апси-
де олтарског простора. С друге стране, постоје многобројни примери бапти-
смалних писцина из прероманичке епохе које су озидане веома слично као
У в од 109
базен из старе рашке катедрале (сл. 56) и које су, као и он, смештене у среди- 84
шњем делу цркве. Стога се чини ваљаним закључак Војислава Кораћа да је Подужни пресек Петрове
реч о базену за крштавање одраслих што је, како је истакнуто, била једна од цркве, постојеће стање
(коригована верзија
најважнијих намена Петрове цркве у раносредњовековној епохи.
цртежа из документације
Друга важна намена првобитног храма Светог Петра наслућује се, по свему Републичког завода
за заштиту споменика
судећи, у постојању галерије (конструисане над јужном, западном и северном културе – Београд): А.
конхом), захваљујући којој су се са три стране могла посматрати дешавања у Око 820. (делимично
средишњем делу храма. Такве галерије биле су карактеристично обележје при- обновљено око 880.); B. Око
дворних владарских и архијерејских цркава и капела подизаних почетком IX 880; C. Обновљено 1728.
века у Средњој и Југоисточној Европи. Навешћемо два добро позната при-
мера – капелу Свете Марије у Ахену, саграђену у оквиру дворског комплекса
Карла Великог, и већ поменути храм Свете Тројице у Задру, преуређен у вре-
ме прве обнове, како би служио као резиденцијална капела задарског биску-
па Доната, повезана с владичанским двором. Лако је могуће да је и храм Све-
тог Петра у Расу сазидан с намером да служи као придворна црква, при чему
је његов ктитор, једнако као и ктитори капела у Ахену и Задру, у границама
својих могућности следио славне византијске узоре из Јустинијановог време-
на – цркве Светих Сергија и Вакха у Цариграду и Светог Виталеа у Равени.
Цариградски храм био је саграђен у оквиру једне од царских палата, а равен-
ски у близини палате византијског егзарха. Оба су били куполне грађевине
централног плана, с галеријом и опходним бродом. Те главне особености њи-
ховог архитектонског програма могле су да буду пренете у Србију директно
из Цариграда, али и посредним путем, преко Задра или Ахена.
Пре рекапитулације онога што је о историји и архитектури Петрове цркве у
Расу речено на претходним странама, важно је поново нагласити да се о ве-
ћем делу разматране проблематике још увек може говорити само у домену
хипотеза које пре евентуалног усвајања морају да буду потврђене новим ар-
хеолошким и археометријским истраживањима. У оквиру података које нуде
расположиви писани и материјални извори чини се да највише има основа за
следеће закључке и претпоставке. Првобитни храм Светог Петра на ушћу Де-
жевске реке у Рашку основао је српски кнез Радослав, негде око 820. године.
Средишњи део грађевине имао је основу у облику тетраконхоса уписаног у
кружницу, с тим што је конха на источној страни, намењена за олтарски про-
стор, имала другачији облик и већу површину од остале три конхе. У њој је,
као што је недавно показано, од почетка био обликован оквир за „горње ме-
сто” (у ниши испод прозора). Ротонда конструисана над описаном основом
била је са свих страна, изузев на истоку, обухваћена опходним бродом који
је радијалним зидовима подељен на пет „просторија”, међусобно повезаних
пролазима. Спољашњи зид опходног брода био је напоредан с кружним зи-
дом ротонде. Изнад сводова јужне, западне и северне конхе сазидана је уска
галерија, која је служила као катихумена или матронеум. Њени спољашњи
зидови настављају се на кружне спољне зидове језгра храма. До галерије се
долазило из северозападног травеја спољног брода, где се налазило степени-
ште. Оно је водило у претпростор на спрату, саграђен над западним травејем
опходног брода, а из њега се кроз отвор пробијен у западном зиду ротонде
ступало на галерију (сл. 62, 84). Зидови цркве озидани су крупним ломљеним
и притесаним каменом, сложеним у неправилне и неједнаке редове. Изузе-
так је зид над трибелоном, који је делио средишњи травеј од олтарске апсиде.
Он је био изграђен од опеке, коришћене и на другим местима. Њоме су у ро-
тонди највећим делом озидане полукалоте конхи и лукови између пиластара
који формирају тетраконхос. Исти материјал употребљен је и за зидање луко-
ва над пролазима између травеја опходног брода, а имао је важну улогу и код
израде аркаде којом је била рашчлањена јужна, а вероватно и северна фасада
У в од 111
ротонде. Те аркаде су се изворно састојале од шест слепих лукова од којих је 85
сваки други у горњем делу био пробијен како би галерија добила осветљење. Петрова црква, изглед
Грађевина је имала неколико врста сводова. Они над јужном, западном и се- олтарске апсиде у доба
претварања цркве у
верном конхом имају облик неправилних полукалота, сазиданих над елипса-
седиште епископа (према М.
стом основом, оствареном уз помоћ малих тромпи. Олтарска конха је пре- Радујку, цртеж: Г. Толић)
свођена на врло сличан начин, с тим што има правилнију полукалоту. Над
средишњим травејем ротонде издизала се купола, која није сачувана, али се
може претпостављати да је, као и постојећа, била конструисана над тромпа-
ма. Галерија и травеји опходног брода имали су полуобличасте сводове, веро-
ватно од опеке, у каснијим преградњама обнављане сигом. Сводови опходног
брода били су знатно нижи јер су се њихова лежишта налазила испод ниша
на фасадама ротонде. Док је спољашњa декорација храма била углавном све-
дена на опеком обрађене слепе лукове и прозорске отворе, код украшавања
ентеријера испољена је разноврсност. У нижим зонама примењена је једин-
ствена, аниконична орнаментика, изведена плитким урезивањем и утискива-
њем у свеж малтер. Сходно систему украшавања цркава у доба иконоклазма,
доминирао је мотив крста, распоређен по слепим нишама и тромпама, где је
био окружен биљним орнаментима (пре свега, четворолисним детелинама и
листићима винове лозе) и геометријским шарама. Преплети биљних и геоме-
тријских орнамената јављају се и самостално, а листићи лозе спајани су и са
двоструким линијама којима је имитирано зидање правоугаоним тесаницима.
Друга врста украса везана је за венце у апсиди и на чеоним странама масив-
них пиластара тетраконхоса. Ти венци су израђени од танких камених плоча
на којима су исклесане тордиране траке. У потоњим временима, на поједи-
ним местима уграђени су уломци украшени плетеницом са „очима”, преузе-
ти вероватно са растурених делова литургијског намештаја првобитне цркве.
Од тог намештаја преостала су још само два камена стуба који су вероватно
били део суперструктуре кружног базена за крштавање одраслих, издубљеног
испред југоисточног пиластра ротонде, мада је могуће да су имали и другачију
намену, везану за трибелон и олтарску преграду. У сваком случају, баптисмал-
на писцина упућује на закључак да је Петрова црква делом била предвиђена
за крштавања. Црква је истовремено функционисала као придворна капела,
на шта указује чињеница да њен архитектонски програм понавља суштинске
одлике славних византијских дворских цркава из Јустинијановог доба и њима
надахнутих капела и ораторијума грађених при појединим владарским и ар-
хијерејским дворовима почетком IX века.
Непосреднији византијски утицаји огледају се у постављању трибелона ис-
пред олтарског простора, опредељењу за аниконични, иконокластички украс
ентеријера, у коме доминирају представе крста, уоквирене нишама, као и у
декорацији фасада, чије византијско порекло откривају плитке слепе нише
обликоване уз обилну употребу опеке у
источном делу јужне и северне фасаде
ротонде. Опека је, као што је раније ре-
чено, коришћена и код зидања аркада ко-
јима су били рашчлањени остали делови
јужне и северне фасаде. Камени венци у
апсиди и на масивним пиластрима тетра-
конхоса, а вероватно и камени намештај
у цркви, били су обрађени у духу преро-
маничке пластике настајале током раног
IX века у упориштима Византије у Дал-
мацији, пре свега у Котору и Дубровнику,
под посредним или непосредним визан-
тијским утицајима. Лако је могуће да су
одатле потицали и зидари цркве.
Наведене византијске црте у архитектон-
ској концепцији првобитне Петрове цр-
кве и решењу њеног унутрашњег и спо-
љашњег декора могле би, можда, да се
објасне контактима кнеза Радослава са
царем Михаилом II и њиховом сарадњом
на обнови Дубровника, поменутом у летопису Лудовика Цријевића Туберо-
на. У том контексту вреди се подсетити царевих иконоборачких ставова, са-
држаних у његовом писму упућеном 824. године Лују I Побожном. Михаило
II најпре обавештава франачког цара да су многи људи, свештеници и лаи-
ци, у држави Ромеја одступили од апостолске традиције и светоотачког учења
тако што су из цркава избацили крстове и на њихово место поставили ико-
не, пред којима пале светиљке и тамјан, певају псалме, моле се и раде многе
друге недопуштене ствари, „супротне нашој вери”. Стога је, како се у писму
даље наводи, сазван локални црквени сабор (одржан 821. године у Царигра-
ду), чијим су одлукама забрањени наведени поступци, с тим да су иконе мо-
гле да остану само на местима где су биле постављене високо, како би могле
да врше улогу светих књига, а да притом не буду идолизоване.
На основу различите висине сачуваних остатака првобитне Петрове цркве,

Јован Нешковић је у својим текстовима закључио да је она у једном тренут-
ку била порушена и да су њени остаци касније искоришћени за обнову хра-
ма. Сматрао је да је до рушења и напуштања цркве дошло у доба насељавања
Словена на Балкан, крајем VI или у VII веку, а да је обновљена у вези с по-
требом за оснивањем или обновом епископског средишта у Расу, крајем IX
У в од 113
86
Петрова црква, источна
страна куполе и горњих
зона поткуполног простора
87
Петрова црква, западна
страна поткуполног
простора, ниво галерије
(цртеж Милана
Лађевића из 1956)
или почетком X века. Претходне странице, посвећене историји и архитекту-

ри првобитне Петрове цркве, довеле су до закључка да је она највероватније
саграђена око 820. године, заслугом кнеза Радослава, а да ју је обновио кнез
Мутимир отприлике шест деценија касније, учинивши је притом епископ-
ским седиштем. Није утврђено шта је изазвало рушење цркве, али може се по-
мишљати да је до њега дошло у једном од два бугарска похода на Србију. Бу-
гари су први пут напали српске земље у време хана Пресијама, негде у току
пете деценије IX века. Рат је трајао три године и завршио се бугарским пора-
зом, најкасније 852. године. Други поход предводио је, као што је већ помену-
то, кнез Борис, између 852. и 874. године. Будући да је тај сукоб трајао много
краће, вероватније је да је до евентуалне рушилачке акције Бугара у Расу до-
шло под Пресијамовим заповедништвом, утолико пре што је Бугарска тада
још увек била паганска држава, мада треба имати у виду и отворену могућ-
ност да је и Борисов неуспешан поход изведен пре христијанизације Бугара,
започете 864. године.
Са знатно већом извесношћу може се говорити о томе шта су од првобитне
грађевине мајстори које је ангажовао кнез Мутимир искористили приликом
обнове храма, а шта су изнова саградили. Поједини од затечених елемената
преобликовани су у складу са одлуком да црква постане епископско седиште.
Дуж полукруга апсиде сазидана је сапрестолна клупа (синтронон) с невели-
ким подножником, а постоље архијерејског трона је у „горњем месту” издиг-
нуто (сл. 85). Катедрала је, без сумње у исто време, добила и „доње место”.
Оно је засновано уз југозападни пиластар тетраконхоса, али његов изглед
није познат. Претпоставља се да је катедра у почетку била израђена од дрве-
та. У средишњем делу храма морало се приступити обнови галерије, чија је
супструктура била добро очувана (сл. 84). Ниски зидови између чеоних де-
лова сводова конхи (спандриле) били су подвргнути местимичној рестаура-
цији, док су остали делови галерије већим делом зидани поново. Нови полу-
обличасти свод, озидан претежно сигом, појачан је попречним луковима па
је галерија тако привидно издељена на десет травеја (сл. 63). Под галерије, и
њени спољашњи и унутрашњи зидови највероватније су обновљени у скла-
ду с првобитним решењем, с тим што је, судећи по употреби сиге, више ра-
дова изведено унутар храма. Ротонда је са унутрашње стране у висини гале-
рије добила складно и симетрично рашчлањене зидне површине. На јужној,
западној и северној страни, између великих, полукружно завршених отвора
којима је галерија комуницирала са средишњим делом цркве (чини се да је
и ту реч о преузимању првобитног решења), начињена су по два мања отво-
ра, такође полукружно завршена и уоквирена тесаницима сиге. Међу њима је
У в од 115
88 смештена по једна плитка, слепа ниша чије су контуре и димензије биле при-
Петрова црква, ближно исте као код малих отвора (сл. 20). На источној страни, изнад луне-
поглед на куполу и те трибелона, узидане су, једна до друге, четири такве нише (сл. 86). Све те
поткуполни простор нише и мали отвори уоквирени су уском, непрекинутом траком од опеке која
прецизно следи линије њихових лукова, формирајући по једну аркаду на све
четири стране ротонде. Опеком су озидане и спандриле тих аркада, а изнад
спандрила и лукова аркада тече још једна трака од истог материјала. Испре-
кидана теменима лучних оквира четири велика отвора, она означава горњу
границу нивоа галерије у унутрашњости храма (доњу границу оцртавају ра-
није поменуте бордуре од опеке над челима лукова конструисаних између ма-
сивних пиластара, сл. 86 и 87).
Претпоставка да су унутрашњи зидови ротонде у нивоу галерије од почет-
ка били обликовани на описани начин и да су делимично искоришћени при-
ликом прве обнове храма заснована је на чињеници да је код њихове изград-
ње у великој мери коришћена опека. Осим тога, концепт којим је предвиђено
да се тако важна зона зидова у поткуполном простору рашчлани помоћу чак
седам слепих ниша и шест малих отвора и да се на тај начин учини сасвим
непогодном за осликавање много је лакше довести у везу са епохом иконо-
клазма него с последњом четвртином IX века. Од аргумената који говоре у
прилог таквом размишљању посебно треба истаћи чињеницу да су сликари
који су први пут живописали Петрову цркву, неколико година или деценија
после њене прве обнове, зазидали све поменуте нише и мале отворе, прекри-
вајући их фрескама (сл. 87, 106, 107). Насупрот томе, иконокластичка схвата-
ња организације унутрашњег декора цркве фаворизовала су умножавање ар-
хитектонски обликованих или сликаних ниша као најприкладнијег оквира за
представе крста. О томе колико су бројни могли да буду такви украси најбо-
ље сведоче поменуте пећинске цркве у долини Зелве у Кападокији (сл. 80) и
код Визијеа у Тракији, а за њима није много заостајао ни храм чији су оста-
ци ископани у солунској Улици Егнатија.
Делови Петрове цркве у Расу који се с највише сигурности могу у потпуно-
сти приписати првој обнови храма јесу горња зона поткуполног простора с
тромпама и купола с тамбуром и калотом. Оба та дела грађевине у целости
су озидана сигом. Од истог материјала израђена су и два кордонска венца, је-
дан између зоне с тромпама и куполе, а други изнад прозора тамбура (сл. 116).
Квадери сиге, приближно једнаке висине, али различите дужине, ређани су
доста правилно, у хоризонталним редовима, изузев у калоти (где се нижу у
концентричним круговима) и тамо где уоквирују полукружне лукове тром-
пи, слепих ниша и прозора. Зона с тромпама рашчлањена је складно и симе-
трично, попут нижег зидног појаса који се отвара према галерији. Ту је, из-
над сваког од четири масивна пиластра и четири висока унутрашња прозора
У в од 117
89
Петрова црква, фреске
на југозападној страни
тамбура (цртеж Милана
Лађевића из 1956)
90
Петрова црква, фрагмент
штуко-украса пронађеног
у гробници између
северног пара пиластара
галерије, озидана по једна тромпа у виду дубоке нише пресвођене полука-

лотом (сл. 20). На тај начин обезбеђен је одговарајући ослонац за конструи-
сање куполе над полигоналним простором. Површине између тромпи на ју-
жној, западној и северној страни заузима по једна плитка, равна ниша, нешто
нижа и ужа од тромпи, док је по средини источне стране начињен лучно за-
вршен прозорски отвор. Тачно изнад њега сазидан је источни прозор тамбу-
ра, такође полукружно завршен. Поред њега, унутрашња површина тамбура,
чији је пресек у облику неправилног круга, рашчлањена је помоћу само три
прозора, смештена на јужној, западној и северној страни (сл. 87). Захваљују-
ћи томе, добијен је већи простор за фреско-декорацију цркве. Места за жи-
вопис било је и на кордонским венцима, нарочито на горњем, уграђеном над
прозорима тамбура. Он је приликом првог осликавања храма прекривен ши-
роком орнаменталном траком од фреско-малтера (чија ширина варира од 30
до 35 центиметара), испуњеном живо обојеним флоралним мотивима (углав-
ном листовима и цветовима) који су понегде још видљиви (сл. 89, 113, 116).
Остаци првобитног фреско-украса сачувани су и на венцу испод куполе, на-
рочито на његовој источној страни. Ти остаци, међутим, сасвим су избледе-
ли, али је вероватно да су имали сличну орнаментику.
Поједини истраживачи, пре свих Милан Лађевић и Радомир Николић, сма-
трали су да су на поменутим кордонским венцима били постављени флорал-
ни орнаменти рађени у штуку, чијa су четири фрагмента, с траговима црвене
боје, пронађена у једној гробници између северног пара масивних пиластара
ротонде. На такву претпоставку навело их је то што су
фрагменти са задње стране назубљени и што се на орна-
менталној траци насликаној на горњем кордонском венцу
виде остаци и трагови штукатуре, укључујући већи број ру-
пица издубљених дуж доње ивице траке и по рубовима на-
сликаних медаљона са листовима (сл. 89). Ти зупци и рупи-
це су, како се сматра, служили за причвршћивање комада
штуко-пластике. Наведено гледиште мора се прихватити
са резервом због тога што је цела површина горњег венца
била пажљиво осликана (причвршћивањем штукатуре тај
посао би био узалудан), а и због чињенице да су помену-
те рупице плитке. Осим тога, профил венца у потпуности
је непогодан за постављање штуко-украса равне позадине.
Сам украс по особеностима обраде одговара времену об-
нове Петрове цркве. Мотив на највећем фрагменту (сл. 90)
близак је античком антемиону обрнутих волута, са овал-
ном средишњом латицом, какав се јавља на рељефном фри-
зу мермерног кордонског венца бочних зидова беме у Бого-
родичиној цркви (данас Свети Мамант) у селу Потамиjас на Наксосу (црква je
обновљена на месту старије грађевине негде у последњој трећини Х столећа).
Врло слични мотиви јављају се и на каменим рељефним украсима Богороди-
чине цркве цариградског манастира Константина Липса, из 907. године, као
и на мермерном венцу који је израђен за Округлу (Златну) цркву у Преславу,
задужбину бугарског цара Симеона с почетка X века. Ако се, међутим, узму
у обзир само архитектонски украси рађени у штуку, онда се најближе анало-
гије могу наћи међу сачуваним фрагментима из чувеног каролиншког орато-
ријума у Жермињи де Преу који је по налогу орлеанског епископа Теодулфа
саградио мајстор јерменског порекла Одо из Меца, између 803. и 806. године.
Стога не треба одбацити ни могућност да су пронађени остаци штуко-укра-
са у Петровој цркви рађени за првобитну грађевину.
Од осталих особености унутрашњег дела обновљене ротонде, важно је по-
менути лончиће од керамике (тзв. сводне патере), уграђене у подножју кало-
те куполе, на око 40 центиметара изнад горњег венца, ради побољшања аку-
стичности простора. Дубоки око 35 центиметара, са отвором широким око
3,2 центиметра, окренутим надоле, они су били распоређени на међусобном
одстојању од око једног метра па их је било десетак (сл. 91). Неколико их је
нађено и у апсиди, на бочним странама дела зида између апсидалног венца и
полукалоте (сл. 122 и 128), а два су уграђена и у северној конхи, између малих
тромпи и свода. То, међутим, не може бити ослонац за хронолошка питања
јер је познато да су у средњем веку акустичке посуде уграђиване у сводове и
У в од 119
91
Петрова црква, лончићи
од керамике на источној
страни калоте куполе
зидове цркава и приликом њихових обнова (такав је, на пример, био случај у 92
задарској цркви Свете Тројице). Крстионица цркве Светог
Петра у Аљатеу код Милана,
Тамбур куполе и споља има неправилан облик – пресек му је у виду осмоуга- југоисточна страна
оника чије странице нису једнаке дужине. Најдужа је источна, а најкраће су
југоисточна, североисточна и северна страна. То се одразило и на број плит- 93
ких, лучно завршених ниша којима су рашчлањене спољне површине горњег Аксонометријски приказ
цркве у Тренчину
дела тамбура, изнад прозора. На источној страни има их пет, на југоисточној, (цртеж: А. Пекез, према
североисточној и северној по две, а на јужној, југозападној, западној и севе- цртежу М. Илаша)
розападној по три (сл. 1, 4, 5, 28, 48, 61). Источна страна додатно је оживље-
на. Подно тамбура, лево и десно од зидића који раздваја два источна прозора 94
Аксонометријски приказ
(источни прозор тамбура и једини прозор појаса с тромпама), обликоване су
цркве у Микулчицама
још три плитке нише, две на јужној и једна на северној страни (сл. 1, 19, 79). (цртеж: А. Пекез, према
За разлику од горњих ниша, ове су правоугаоне и одозго затворене „архитра- цртежу М. Илаша)
вима” од пешчара (јужне) и сиге (северна).
Слепе нише на куполи, једини спољашњи украс Петрове цркве из времена
прве обнове, по начину обраде и месту где се налазе упућују на то да су мај-
стори који су ту обнову извели били пореклом са Запада. У том погледу, као
аналогију посебно вреди истаћи крстионицу цркве Светог Петра коју је, пре-
ма једном извору из XVIII века, подигао милански архиепископ Ансперто
у ломбардијском месташцу Аљатеу (тридесетак километара северно од Ми-
лана), око 880. године. И ту се у појасу испод калоте, по октогону неједна-
ких страница, ниже велики број слепих, лучно завршених ниша, уоквирених
каменим тесаницима (сл. 92). Код наведеног примера потребан је известан
опрез јер у новијој литератури има и мишљења да крстионица у Аљатеу, јед-
нако као и базилика саграђена поред ње, потичу из нешто каснијег времена
(из Х или, чак, XI века), али и код таквог датовања она би упућивала на прет-
поставку о ломбардијском пореклу решења примењеног на куполи обновље-
не цркве у Расу.
Учешће мајстора из Западне Европе у обнављању храма Светог Петра у Расу
било би лакше објашњиво ако је тачан наш закључак да је ово здање око 880.
године постало епископско средиште, укључено у састав Панонске (Морав-
ске) архидијецезе, коју је нешто раније основао папа Хадријан II, поставив-
ши за њеног првог архиепископа солунског мисионара Методија. Извесно је
да би јурисдикцијска повезаност с Великоморавском кнежевином, у којој је
рани развој црквене архитектуре био обележен деловањем градитеља из раз-
них делова Каролиншког царства, укључујући и Северну Италију, умножи-
ла путеве продирања уметничких утицаја са Запада у Србију. Већ поменуте
прероманичке цркве, чији су остаци сачувани у Микулчицама (црква бр. 9) и
Тренчину, важним центрима Велике Моравске, говориле би, међутим, да кул-
турне везе међу епископијама Методијеве архидијецезе нису биле једностране.
Сличност изузетно ретких тлоцрта тих цркава – тетраконхос уписан у кру-
жницу (сл. 24, 93, 94) – са основом средишњег дела древне катедрале у Расу
тешко да је пука коинциденција. С обзиром на историјске околности, она би
се најприродније могла објаснити постојањем међусобног утицаја. При томе
У в од 121
би било логично да је Петрова црква, због ранијег датума настанка и много
већег црквеног значаја, послужила као модел за решење основе двеју велико-
моравских грађевина. У новијој литератури се сматра да је црква бр. 9 у Ми-
кулчицама (по функцији крстионица) настала у другој половини IX века и да
је недуго затим по угледу на њу преобликована црква у Тренчину (придворна
капела неког племића), која је можда првобитно имала знатно једноставнију
основу. По плану је, међутим, тренчинска црква ближа катедралном храму у
Расу него крстионици у Микулчицама, ако се изузме „надоградња” источне
конхе у Петровој цркви, а ближа му је и по мерама. Унутрашњи пречник ро-
тонде у Тренчину износи седам и по метара, а ротонде у Расу свега три мили-
метра мање, што је занемарљива разлика (крстионица у Микулчицама изну-
тра је широка шест и по метара по оси исток–запад), која оснажује хипотезу
о Петровој цркви као коришћеном обрасцу. Недавно изнете претпоставке о
јерменском пореклу плана крстионице у Микулчицама, засноване на општој
типолошкој сличности с појединим јерменским баптистеријумима, посебно
с параклисом Светог Григорија у манастиру Санаину, тешко су прихватљи-
ве. Већина цитираних јерменских модела, међу њима и санаински параклис,
саграђена је тек у XI веку, а и њихова знатна удаљеност од Велике Моравске
(више од три хиљаде километара) драстично је умањила могућност међусоб-
них културних веза. Насупрот томе, у науци је одавно показано да су поједи-
не великоморавске прероманичке цркве грађене према обрасцима преузетим
с Балкана, посебно из Далмације, што се објашњава тежњама ктитора – при-
падника великоморавске државне и црквене елите – да се пронађу алтерна-
тиве франачким и баварским утицајима. 95
Пекторални крст-реликвијар
од бронзе с представом
Обновом Петрове цркве у доба кнеза Мутимира она је добила заокружену распетог Христа, пронађен
форму која се неће битније изменити све до пада српских земаља под Тур- код темеља часне трпезе
ке, 1455. године. Ни четири и по века турске владавине над рашком облашћу приликом археолошких
нису донели промене у архитектури храма које би изискивале подробнију истраживања Петрове цркве
историјско-уметничку анализу. Повремено су вршена прилагођавања у складу
са измењеним литургијским потребама или су, углавном после турских наср-
таја на цркву, предузимане интервенције на оштећеним деловима грађевине.
После смрти кнеза Часлава, храм Светог Петра је током једне или две деце-
није припадао Бугарској цркви, а затим је укључен у грчку црквену хијерар-
хију којој је, с прекидом од тридесетак година, припадао два и по века, све до
оснивања аутокефалне Српске архиепископије 1220. године. Могуће је да је
негде у раном периоду византијске управе дошло до преуређења часне трпе-
зе и да су тада у њен темељ постављена два пекторална крста-реликвијара од
бронзе с представом распетог Христа – византијски рад с краја X или из пр-
вих деценија XI века (сл. 95).
Извори показују да је епископија у Расу као суфраганска епархија Охридске
архиепископије посебан значај добила у време Стефана Немање, о чијој је на-
клоњености рашким епископима и њиховој катедралној цркви већ било речи.
Зна се да је српски велики жупан у Петровој цркви одржавао своје саборе па
је то могло наметнути потребу за изградњом спољне припрате чије је време
настанка непознато (изгледа да је у доба Стефана Немање било и радова на
живопису катедрале у Расу). Она је у садашњем облику највећим делом са-
грађена 1728 (сл. 43), а на основу археолошких истраживања закључено је да
је морала бити утемељена пре 1462. године (у руци једног покојника чији је
гроб ископан у простору егзонартекса нађен је новчић Мехмеда Освајача из
наведене године). Како расположива грађа не пружа могућност за прецизни-
је датовање, преостаје да се градња спољашње припрате доведе у везу са не-
ким од најзначајнијих догађаја у историји Петрове цркве (у периоду од прве
обнове до пада под турску власт), који су јој могли донети нове намене. По-
ред Немањиних сабора, од којих је онај одржан на Благовести 1196. свакако
био најважнији, с највише основа може се помишљати на време када је древ-
на црква у Расу постала један од катедралних храмова Српске цркве (1220), а
затим и на 1346. годину, када је уздигнута у ранг митрополије.
Нема поузданих података ни о томе када је првобитни егзонартекс порушен.
Можда се то догодило већ приликом пада под Турке 1455. године или после
наглог преокрета ситуације у Великом турском рату, када су српски манасти-
ри у рашкој области доживљавали тешке дане (крајем 1689. и почетком 1690).
На основу Нешковићевих истраживања следио би закључак да је спољна при-
прата сазидана (односно из темеља обновљена) у раном периоду турске вла-
сти, заједно са спољним зидом северног дела опходног брода. Из тог времена
остали су само доњи делови њених бочних зидова, укључујући нишу у север-
ном и прозор у јужном зиду (у допрозорницима су сачувани остаци живописа
који сведоче да је егзонартекс некада био осликан, сл. 170 и 171). Полуоблича-
сти свод, горњи делови бочних зидова и цео западни зид (са улазом измеште-
ним у јужни део зида) потичу из доба последње обнове Петрове цркве, за коју
су били заслужни патријарси Мојсије Рајовић и Арсеније IV Јовановић, бив-
ши рашки митрополити. У тој обнови, завршеној 1728. године, изгледа да су
промењени првобитни положај и облик источног зида спољне припрате, о
чему сведоче фреске западног травеја опходног брода који је вршио функцију
припрате (детаљније у поглављу посвећеном поменутим фрескама, насталим
у последњим деценијама XVI или почетком XVII века, сл. 159).
О радовима који су изведени истовремено са изградњом новог егзонартекса
већ је било речи у поглављу о историји. Овде треба поменути и то да сва пре-
зиђивања одликује солидно зидање чврстим ломљеним каменом и сигом. Код
проширења лучних пролаза који воде у конхе и олтар коришћени су тесаници
У в од 123
пешчара (сл. 49, 52, 58, 141). Пешчар је
имао најважнију улогу и код обнове
„горњег” и „доњег” места. Архијерејски
трон у олтару формиран је у постојећој
потпрозорној ниши, а састоји се од се-
дишта у виду банка, монолитног под-
ножника и ниског степеника од сиге,
покривеног танком мермерном плочом.
„Доње место”, које је вероватно у мону-
менталном виду први пут засновано
непосредно после живописања цркве
крајем XIII века, добило је 1728. годи-
не степенасто постоље од три блока пе-
шчара, обојена тамнопурпурном бојом
(сл. 49). Изглед самог престола није по-
знат. Може се помишљати на широку и
дубоку дрвену столицу, с наслоном за
руке и леђа.
У време обнове, завршене 1728. годи-
не, израђен је и већи део постојећег
каменог пода цркве, углавном од ста-
рих надгробних плоча. У њему се исти-
че мермерна розета, изведена у центру
ротонде, под куполом (сл. 49, 96). Из-
глед првобитног пода није познат. Можда је једним делом био рађен од ше-
стоугаоних опека какве су ископане у северној конхи.
Постоје назнаке да су у доба турске најезде 1455. године страдали и други пе-
риферни делови Петрове цркве, пре свега опходни брод. Јован Нешковић је
сматрао да су спољни зидови северног дела „деамбулаторијума” изнова ози-
дани у првом периоду отоманске владавине (сл. 4, 28, 61), што је сасвим при-
хватљиво гледиште, барем када је реч о вишим зонама тих зидова. Поменуто
обнављање северног зида опходног брода може се с највише основа смести-
ти у доба митрополита Јоаникија за кога се зна да је већ око 1463. предузи-
мао радове на обнови цркава у својој области. Касније, тек у XVI веку, било
је сличних ктиторских активности рашких архијереја, посебно у време таласа
обнове славних српских храмова који је после 1557. године иницирао пећки
патријарх Макарије. Тада су се својом предузимљивошћу истакли митрополи-
ти Силвестар (1559/1560 – око 1580) и Висарион (крајем XVI и почетком XVII
столећа). Зидови о којима је реч неједнаке су дебљине, зидани у неправилним
редовима, различитим врстама камена. Разноврстан камен употребљен је и
96 код градње нових сводова опходног брода. Северни травеј тада је пресвођен
Петрова црква, mермерна полуобличастим сводом од сиге, а свод северозападног травеја четвртоблича-
розета у поду стим, чије је теме зидано опеком, док су остали његови делови рађени сигом.
Јужни део опходног брода није, изгледа, никада више био обновљен будући да
од њега нису преостали никакви трагови, изузев лежишта за свод на јужном
зиду ротонде (сл. 52). Уколико је ипак био рестаурисан заједно са северним
делом деамбулаторијума – око 1463. или у другој половини XVII века – не-
повратно је уништен у некој од турских најезди на српске храмове у рашкој
области, извршених у време ратова Отоманског царства са Аустријом или
Русијом (1689/1690, 1737, 1790) и у доба Првог српског устанка, када је тако-
ђе било насртаја на цркве и манастире у близини Новог Пазара (1806). Изве-
сно је да је 1835. године на његовом месту саграђен пространи анекс који на
северној страни належе на јужне зидове ротонде и егзонартекса (сл. 40). По-
кривен дрвеном кровном конструкцијом, с једноводним кровом над којим се
уздизала дрвена кула-звонара (сл. 42), вероватно је служио као помоћна при-
прата (она је по традицији називана „женском црквом”). Његовим дозиђива-
њем Петрова црква добила је изглед који и данас има.
За опширнији осврт на грађевине и неимарске радове извођене у порти ста-
рог катедралног храма у Расу (сл. 6, 48) ваља сачекати резултате нових архео-
лошких истраживања. За сада је извесно да су око порте постојали бедеми (по
Нешковићу, они су можда настали уочи турских освајања 1455) и да су унутар
ње нађени остаци двеју грађевина зиданих каменом. Једна је била прислоње-
на уз северни бедем, а друга, већа, саграђена је на западној страни порте, на-
спрам улаза у цркву. По остацима фресака и начину зидања закључено је да
је то веће здање служило као трпезарија. Зграда на северној страни датирана
је у XVII век, али за њено поуздано датовање, као и за одређивање хроноло-
гије бедема и трпезарије, још увек недостају чврсти аргументи.
У в од 125
97
Богородица са Христом
на трону у Поклоњењу
мудраца, тамбур куполе
98
Пастири у Рођењу
Христовом, тамбур куполе
Зидно сликарство
Ж
ивопис Петрове цркве, присно везан
за судбину вековима подизаних, ру-
шених и преграђиваних зидина хра-
ма које је красио, али још много рањивији
од њих, сведочи на свој начин о дугој и бур-
ној историји једне од најстаријих српских
светиња. Нажалост, то сликарство, хроно-
лошки веома слојевито, сачувало се само у
виду већих или мањих фрагмената, расутих
по зидним платнима разних делова древ-
ног здања. Није лако одредити време њи-
ховог настанка, нити их је могуће с пуном
сигурношћу повезати у хронолошке цели-
не. Заметно је каткад тим сведеним остаци-
ма утврдити и основни садржај. Још је знат-
но теже на основу њих доносити закључке
о ширим тематским, односно програмским
круговима којима су припадали. Могу они
да заварају и заводљивим конзерваторским
ретушима на себи, недовољно јасно одвоје-
ним од оригиналних делова. Стога је надах-
њујућа чежња да се помоћу њих из тескобне
тмине заборава отргну бар зрнца давни-
не увек разапета зебњом да се без сигурних
путоказа не залута у маглама историје и не
крочи странпутицама које само привид-
но воде истини. Ипак, ти скромни уломци
прошлости нису само вредна, често и једина
сведочанства о повесници древне светиње.
Они представљају и незаобилазну основу
Зидно с ликарс тво 127

спознајама о почецима и токовима развоја старе српске уметности и културе
уопште. Зато ће још задуго, ма како шкрти и наизглед безнадежно затворени
у себе, мамити на покушаје одгонетања тајнописа ишчезлих времена и иш-
читавање њихових понекад немилосрдно нечитких порука. Призиваће, исто
тако упорно, и на непрестано преиспитивање веродостојности прочитаног.
Најс т ари ји жив опис

На основу стилских, програмских и иконографских особености преосталих
фресака у цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу, могуће је прилично
поуздано утврдити да су оне настајале у више наврата, током различитих раз-
добља средњег века, па и касније. Храм је живописан у целости или готово
у целости бар два пута – у рано средњовизантијско доба, односно крајем IX
или у првим деценијама X века, и у последњој четвртини XIII столећа. Током
познијег средњовизантијског периода, односно негде од почетка XI до почет-
ка XIII века, живопис је био такође темељно обновљен, али по свему судећи
не одједном него поступно, у више фаза. Најзад, поједини делови храма, по-
пут припрате и егзонартекса, добили су зидно сликарство у поствизантијском
периоду, то јест у доба турске владавине.
Остаци најстаријег сликарства, насталог неких три стотине година пре прво-
битног, студеничког, сачували су се, делимично покривени новијим слојевима
фресака, у тамбуру куполе, вишим деловима поткуполног простора и на зидо-
вима олтара. Мањи фрагменти тог живописа, на којима су углавном видљиви
само остаци бордура што су раздвајале његове зоне, преостали су и у нижим
деловима наоса цркве. Из тога се може закључити да је првобитно сликарство
било изведено у читавом наосу, укључујући и простор олтара. Оно је залазило
и у велике отворе на галерији, али само делимично (сл. 108, 109). Отприлике
на трећини дебљине зида поменутих отвора окончавало се бордуром иза које
је остао неосликан фреско-малтер, што наводи на закључак да галерија није
била осликана. Мањи прозори на галеријама и слепе нише између њих били
су већ тада зазидани и покривени малтером како би се за живопис створиле
одговарајуће, довољно широке површине у поткуполном појасу (сл. 106, 107).
Штавише, древно сликарство покривало је такође, бар у појединим делови-
ма храма, украсни цртеж утиснут у слој малтера који је претходно био преву-
чен преко површине зидова, о чему је већ било речи. Ударци кесером и друга
оштећења, нажалост, веома су осакатили тај живопис, сводећи га на бледу и
једва ухватљиву сенку негдашње лепоте. Финији, завршни наноси боје на пре-
осталим првобитним фрескама нису нигде сачувани. Уочавају се, готово ис-
кључиво, само подсликане површине, односно избледеле силуете фигура на-
сликаних на окерној позадини. Због тога је иконографски садржај и ликовне
99 особености неколико разазнатљивих представа на том слоју сликарства мо-
Благовести и Сусрет Марије гуће сагледати тек у основним цртама. Но, ни препознавање тог основног са-
и Јелисавете, тамбур куполе држаја није нимало лако. Оно подразумева помно разабирање и повезивање
оскудних детаља у речитије целине, па има много смисла бар у основи опи-
сати иконографију тих готово сасвим ишчилелих представа, чије трагове све
брже разноси неумитни ток времена.
Првобитан живопис Петрове цркве најбоље се сачувао у тамбуру куполе (сл. 86).
Одржали су се тамо раскошни орнаментални фриз – у виду стилизованих цвето-
ва на профилисаном венцу који одваја тамбур од полукалоте кубета – и пет на-
ративних композиција на зидним површинама између четири прозора. Нарочи-
ту пажњу заслужују поменуте представе с развијеним иконографским садржајем.

У југоисточном делу тамбура насликане су две јеванђеоске сцене (сл. 99, 113, 100
114): Благовести Богородици (Лк 1, 26–38) и Сусрет Богомајке Марије с Јели- Рођење Христово,
саветом (Лк 1, 39–56). На левој страни поља, ближој истоку, представљена је тамбур куполе
Богородица одевена у црвену хаљину, која стоји у благом контрапосту на пра-
воугаоном постољу испред широког трона без наслона. Трон је богато укра-
шен резбарењем, рекло би се, или пак интарзијом. На њега је положен елип-
соидни јастук, а крај њега постављена корпа за предиво чији део Богородица
држи у спуштеној левици. Десну руку, вероватно с преслицом у њој, Богомај-
ка је подигла скоро до висине главе осветљене нимбом прилично малог преч-
ника. Окренута је надесно, одакле јој, широко искорачивши, прилази архан-
ђел Гаврило, доносећи благу вест. Таква поставка сцене, с Богородицом на
левој страни и Благовесником на десној, готово непозната каснијој уметно-
сти, примењивана је у предиконокластичко доба и раној фази средњовизан-
тијског уметничког стваралаштва. У Петровој цркви она је добро послужила
сликару да на истој зидној површини сижејно јасније раздвоји а композици-
оно боље обједини, односно уравнотежи две хронолошки одвојене епизоде
јеванђеоске приповести. Масивна фигура арханђела смештена је у средиште
слике, тако да Богородици пред троном, из Благовести, насликаној на левој
страни, противтежу чине приљубљена, готово стопљена тела Марије и Јелиса-
вете на десном крају поља. Две рођаке у Сусрету загрлиле су једна другу: Је-
лисавета, у хаљини боје окера, пребацила је леву руку Марији преко рамена,
док је Богородица испружену десницу положила испод Јелисаветиног пазуха.
Рођење Христово, следећа сцена у низу (сл. 100), насликано је на југозапад-
ном делу тамбура и одликује се, према ономе што се може сагледати, уобича-
јеном иконографијом, у основи надахнутом јеванђеоским текстом (Лк 2, 4–15).
Представом доминира дијагонално постављено тело Богородице која лежи на
породиљској постељи у витлејемској пећини. Валовита ивица отвора вертепа
назначена је уз горњи руб композиције и спушта се ка левом њеном делу, где
су на жутој позадини, дакле изван пећине, уочљиве фигуре двојице пастира
у живом разговору (сл. 98). Онај нижи, голобради, одевен је у црвену хаљи-
ну, благо је погнуо главу и реторички пружа руку налево, ка вишем, свакако
старијем садругу. Од фигуре тог другог пастира преостала је само силуета, на
основу које је ипак сасвим јасно да му је глава била окренута лицем нагоре и
да је, уз високо уздигнуту десницу, и поглед усмеравао навише. Он је, заправо,
разговарао с анђелом, тек делимично уочљивим, који је пастире обавештавао
о рођењу Богомладенца, позивајући их да му се поклоне. Јасле с малим Хри-
стом биле су, изгледа, насликане испод Богородичине постеље, у десном делу
сцене, док су фигуре тројице источњачких мудраца који се клањају новоро-
ђеном Спаситељу, уобичајене у потоњој иконографији Рођења, овде изоста-
вљене. Оне су приказане у оквиру засебне композиције.
Управо та композиција – Поклоњење мудраца – сачувана нешто боље од оста-
лих сцена у куполи древне рашке катедралне цркве, добила је место у настав-
ку циклуса на северозападној страни тамбура (сл. 97, 101). Уз њен десни руб
насликана је Богородица која седи на трону с наслоном у облику лире, ка-
рактеристичном за рани средњовизантијски период, и у крилу држи Христа
младенца. Прилази им анђео, усмерен ка њима целим телом, али главе окре-
нуте уназад, ка левој страни слике, према тројици мудраца које је довео до
Витлејема, и, подигавши изнад њих десно крило, позива их да приђу Спаси-
тељу. Они ка новорођенчету ступају у проскинези, одевени у раскошне, злат-
ним тракама обрубљене хаљине, и пружају му дарове у рукама прекривеним
белим тканинама (сл. 3).
Низ сцена у тамбуру завршава се на његовој североисточној страни предста-
вом Сретења Господњег (Лк 2, 22–38). На њој се најпре уочавају само фигуре
двеју жена и обриси киворијума на стубовима (сл. 102). Пророчица Ана, у

црвеном мафориону и хаљини боје окера, насликана је уз леви руб компози- 101
ције, полуокренута на леву страну. У истом правцу пружа и подигнуту десну Поклоњење мудраца,
руку. Богородица је представљена знатно ближе средишту поља. Носи там- тамбур куполе
ноцрвену тунику и светли мафорион, а у рукама држи малог Христа, окре- 102
нута телом надесно, према киворијуму, али гледа уназад. Између ње и про- Сретење, тамбур куполе
рочице Ане разазнаје се беличаста силуета фигуре Светог Јосифа, с које је
отпала сва боја. На црвеној позадини Аниног мафориона и тамножуте ха-
љине оцртавају се раме, леђа и задња страна бедара остарелог Маријиног
мужа, док се на океру позадине, ближе Богородици, прате обриси његових
груди и руку покривених химатионом. Њима је, засигурно, приносио жр-
твене голубове. На исти начин, само још мање јасно, распознаје се и силу-
ета Светог Симеона Богопримца који је стајао испред Богомајке, леђима
окренут поменутом киворију. Приказан уз десну ивицу представе, кивори-
јум је означавао најсветији део Јерусалимског храма.
Четири описане сцене, које се односе на догађаје с почетка јеванђеоске по-
вести, нижу се, дакле, пратећи смер кретања казаљке на сату, у правилном
и очекиваном хронолошком редоследу. Са друге стране, необично је место у
храмовној топографији на којем су насликане. Ако се изузме Вазнесење Хри-
стово, наративне иконографске представе добијале су место у куполама пра-
вославних и уопште хришћанских цркава заиста само по изузетку. Нарочито
ретко сцене су сликане баш у тамбурима кубета. Мноштво прозора на њима,
намењених осветљавању средишњег дела храма, пресецало је цилиндрично
зидно платно, чинећи представљање ширих композиција на њему немогућим.
Очевидно је зато да су на појаву низа јеванђеоских сцена у тамбуру куполе

Петрове цркве утицали посебни разлози. Они нису били пресудно идејне, 103
концепцијске природе, већ претежно практичне. Недостатак широких зидних Крштење Христово,
површина за развијање наративних сцена у поткуполном простору и нижим северозападна тромпa
зонама наоса, где су такве представе по правилу сликане, наметнуо је потре-
бу да се одговарајуће површине потраже у другим деловима храма. Пронађене
су, између осталог, у куполи, пошто је њен тамбур имао само четири прозора
(сл. 88). Ваља зато приметити да су и тамбури неких других, заиста малоброј-
них православних цркава у чијим куполама су сликани низови христолошких
или хагиографских сцена имали такође само четири прозора (Кубелидика у
Касторији, Панагија Кера у Крици на Криту, Бела црква каранска, Таксијарси
на Егини, Богородица Контариотиса у Пијерији). Између њих је зидно плат-
но било довољно широко да прихвати садржајно развијене композиције. Дру-
гим речима, пет описаних сцена с почетка јаванђеоске историје потиснуто је
у Петровој цркви, због неуобичајене архитектуре тог храма, из средишњих ка
највишим тачкама просторне хијерархије црквеног здања, где је за њих про-
нађено довољно места. Висина тамбура омогућила је да фигуре у њима буду
нешто веће од оних у нижим деловима здања. Зато су оне биле јасно сагле-
дљиве и у високо уздигнутом куполном делу цркве. Поставља се, међутим,
питање о томе колико су разматране сцене – издвојене у простор између два
кордонска венца тамбура (сл. 86) – биле и сижејно одвојене од остатка темат-
ског програма првобитног живописа цркве, односно да ли су чиниле засебну
садржајну целину, како се својевремено помишљало.
Ваља најпре приметити да је на тумачење поменутих представа као посебног
циклуса Христовог детињства битно утицала слаба проученост споменика.
Задуго након открића живописа у Петровој цркви није на његовом најста-
ријем слоју била препозната ниједна од сцена у простору испод куполе. Због
тога нису могле бити сагледане, бар у најопштијим цртама, ни шира програм-
ска целина сликарства у вишим зонама средишњег дела храма, ни замисао по
којој је тај програм био изграђен. Може се, међутим, приметити да су у там-
буру Петрове цркве насликане три сцене које су припадале циклусу најве-
ћих хришћанских празника (Благовести, Рођење, Сретење), чије се предста-
вљање морало на неки начин наставити у нижим деловима средишњег дела
грађевине. Две преостале представе из тамбура, Сусрет Марије и Јелисавете
и Поклоњење мудраца, биле су у најнепосреднијој сижејној, догматској, па и
литургијској вези са приказима првих двају Великих празника. Наиме, По-
клоњење мудраца Богомладенцу представљало је, рецимо, основну тему чте-
ња из јеванђеља на божићној литургији (Мт 2, 1–12) и у раном средњови-
зантијском периоду. С обзиром на све то, сасвим је разумљиво што су још у
древним илустрованим рукописима, али и у програмима многих цркава из
раних средњовизантијских времена, две поменуте сцене биле укључиване у
развијенији или мање развијен циклус слика које су предочавале целокупну
новозаветну историју. Започињући своју приповест Благовестима Захарији
или, још знатно чешће, Благовестима Богородици, такав се циклус, који је
могао укључивати и друге догађаје из Христовог детињства, није окончавао
представом Сретења, односно сценама што претходе Крштењу. У древним
сликаним програмима он је свој наратив непрекинуто настављао низањем
представа потоњих догађаја. Текао је до кончина историје изнете у Новом
завету, укључујући и представе Христове јавне делатности, односно његових
чуда, његовог страдања, али и догађаја који су следили по његовом вазноше-
њу на небо. Када је реч о монументалној средњовизантијској уметности, нај-
богатију ризницу таквих циклуса чувају цркве у Кападокији, нарочито оне

осликане у X веку: Киличар килисе, Стара и Нова Токали килисе, капеле 1, 3 104
и 4 (Ајвали килисе) у Гили дере, Твшанли килисе, „Голубарник” у Чавушину, Издајство Јудино,
Кокар килисе у Ихлари, Бахатин Саманли килисе у Белисирами итд.). Развр- североисточна тромпа
ставање сцена које су се односиле на новозаветну историју у засебне, темат-
ски уже омеђене циклусе постаће правило, али не без многих изузетака, тек
у монументалним програмима позновизантијског доба, иако је као поступак
било познато и знатно раније.
О томе да се новозаветна приповест започета сликама у тамбуру наставља-
ла у нижим деловима старе рашке катедрале сведочи неколико једва разазна-
тљивих сцена у нижим деловима храма. Непосредно испод тамбура, у тром-
пама које су чиниле прелаз према куполи, могу се поуздано препознати две
или три јеванђеоске сцене које се садржајно надовезују на пет претходно опи-
саних, јер према новозаветној повести за њима хронолошки следе. У северо-
западној тромпи било је представљено Крштење Христово (Мт 3, 13–17; Мк
1, 9–11; Лк 3, 21–22; Јн 1, 29–34), што се закључује по доста скромним али ре-
читим остацима представе (сл. 103). На њој су препознатљиви сви основни
елементи иконографије сцене Богојављења. У средишту тромпе био је пред-
стављен Христос. Од његове фигуре преостали су само трагови нимба изведе-
ног окером и обриси главе – погнуте и благо окренуте налево, према Светом
Јовану Крститељу који се надноси над Господом. Он је на Спаситељеву гла-
ву, покривену смеђом косом, положио длан десне руке. Црте лица Светог Јо-
вана, одевеног у црвенкастомрки химатион и жути хитон, потпуно су ишчи-
леле, као и црте Христовог лика, али је могуће донекле испратити облик косе
која уоквирује то лице, као и врха кратке браде. Противтежу фигури Светог
Јована чине анђели спуштених крила, насликани на супротној, десној страни
сцене. Они подижу руке преко којих су пребачене тканине, чекајући Господа
да изађе из вода Јордана. Била су, по свему судећи, насликана свега двојица,
што за рану постиконокластичку уметност није нимало необично.
У суседној, североисточној тромпи било је пак представљено Издајство Ју-
дино (Мт 26, 47–51; Мк 14, 43–47; Лк 22, 47–50; Јн 18, 3–10). И овде је у сре-
диште сцене постављена Христова фигура, главе осветљене нимбом с упи-
саним крстом (сл. 104). Спаситељ у левој руци држи свитак, а лицем и телом
усмерен је улево, одакле ступа, широко искорачивши, издајник Јуда. Обриси
његовог тела разазнатљиви су само у виду сивкасте силуете, заправо повр-
шине са које је отпала сва боја, оцртане делом на окерној позадини а делом
на Христовој одећи. Љубећи претворно свога учитеља, Јуда му своју десну
руку полаже на груди. Иза Јуде ступају Израиљци у дугим туникама и пла-
штовима, у црној обући. Но, горњи делови њихових фигура прекривени су
знатно млађим слојем живописа, па нису нимало сагледљиви. У доњем де-
сном углу тромпе као да се назире глава на земљу полеглог Малха, коме Све-
ти апостол Петар одсеца ухо.
Чини се да је могуће препознати и садржај сцене у југозападној тромпи, иако
је на њој преостало много мање бојеног слоја него на двема претходно опи-
саним. И овде се, опет у средишту поља, али сада при самом његовом врху,
види Христова глава дуге тамне косе, постављена готово потпуно чеоно, али
сасвим благо нагнута на десну страну (сл. 105). Око главе се јасно види нимб
боје окера с уписаним крстом. Испод Христовог врата и у висини рамена нема

105
Преображење (детаљ),
југозападна тромпа
широких површина тамне боје, којом је подсликаван Спаситељев химатион у

другим сценама, што би могло да значи да је овде његова одећа била сасвим
светла, односно бела. Осим тога, негде на средини леве половине композици-
је уочава се на окерној позадини обрис светле, потпуно кружне мандорле. У
њој се, лево од Спаситеља, у висини његовог врата, запажа мрка површина
косе на некој глави без нимба, погнутој ка Господу. Површина фреске десно
од Христове главе потпуно је избледела, али се при бочним ивицама тромпе,
на висини знатно нижој од оне на којој су две претходно описане, виде обри-
си косе још двеју мањих глава. По свему судећи, реч је о Преображењу (Мт 17,
1–6; Мк 9, 2–8; Лк 9, 28–35). Оно је у рановизантијском и средњовизантијском
периоду обично и представљано са потпуно кружном мандорлом која је, осим
Христа, обухватала и фигуре двојице пророка, при чему је тамнокоси Мојсије
добијао место на левој страни композиције, знатно чешће но касније. Тако је,
рецимо, било на минијатурама у појединим рукописима (Рабулино јеванђеље,
Paris Gr. 510, Хлудовски псалтир итд.), али и у монументалној уметности, на-
рочито у средњовизантијским кападокијским црквама (Стара Токали килисе,
Каранлик килисе, Емали килисе, Чарикли килисе итд.). Десно од Спаситеља у
Петровој цркви био је, по свему судећи, представљен седокоси пророк Илија,
чије беле власи на готово сасвим избледелој фресци више нису уочљиве. Не-
што ниже, лево и десно од мандорле, где се уочавају обриси глава, као и ис-
под ње, при доњем рубу тромпе, у делу где је слој фреске потпуно отпао, била
су представљена тројица апостола. Распоред њихових фигура у иконографској
схеми Преображења није био строго одређен у предиконокластичкој и раној
средњовизантијској уметности, па се догађало да Свети Петар не буде пред-
стављен, како је касније постало уобичајено, на левој страни композиције.
Као ознака Спаситељеве божанске природе, мандорла није сликана у пред-
ставама новозаветних догађаја који су се одиграли пре Преображења. Попев-
ши се са тројицом својих ученика на врх Тавора, оваплоћени Господ се тамо
представницима људског рода први пут показао у својој нестварној светлости.
Он је представљан у мандорли још само у сценама које описују новозаветне
догађаје након васкрсења: у Силаску у ад, Вазнесењу и Успењу Богородичином.
Пошто поставка фигура, разазнатљивих у траговима, и други елементи ико-
нографије, уочљиви на веома истрвеној фресци у југозападној тромпи, одго-
варају само Преображењу, оно је готово сигурно било у њој насликано. То пак
значи да је у низу тромпи под куполом Петрове цркве сцена Крштења добила
место између представа Преображења и Издајства Јудиног и да принцип ни-
зања јеванђеоских епизода у поткуполном простору за сада остаје недовољно
јасан. Ваља притом приметити да је до нарушавања хронолошког низа сцена
христолошког циклуса долазило и у знатно познијој византијској и српској
средњовековној уметности.
Међутим, какав год да је био распоред тема у поткуполном делу Петрове цр-
кве, сасвим је извесно да су у њему биле насликане сцене које су сведочиле
о етапама новозаветне историје након Сретења. Заступљене су представе до-
гађаја све устаљеније прослављаних међу великим хришћанским празници-
ма током средњег века, али и прикази других јеванђеоских збитија, сижејно
повезаних с њима, управо као и у тамбуру. На тај начин је наративни јеван-
ђеоски дискурс, започет у куполи, само наставио да под њом тече низ про-
стор, као кроз време, одвијајући се наниже, од виших ка нижим зонама. На
основу већег броја фигура у зони великих отвора на галерији, насликаних у
дугим хаљинама и црној обући какву носе Јевреји у Издајству, може се само

претпоставити да су ту биле представљене сцене које се односе на Христов 106
долазак у Јерусалим и његова потоња страдања (сл. 106, 107). Међу трагови- Остаци сцене на
ма фресака на западном зиду неки истраживачи су препознали остатке Рас- североисточној страни
пећа Христовог, што се засада не може потврдити. Нажалост, највећи део сце- поткуполног простора
на у поткуполном простору данас је потпуно уништен или је пак избледео до 107
непрепознатљивости. У разазнавању њиховог садржаја не помажу ни знат- Остаци сцене на
но млађе фреске, које их делимично покривају, јер те фреске нису, како ће се југозападној страни
показати, поновиле избор и распоред тема првобитног сликарства. Није мо- поткуполног простора
гуће поуздано утврдити ни то на колико је зона био подељен живопис у пот-
куполном простору цркве. Заправо, нејасно је да ли су тромпе и зидне повр-
шине између њих биле издвојене у засебну зону или су се сцене насликане на
површинама источног, јужног, западног и северног поткуполног зида узди-
зале до кордонског венца под куполом, као на најмлађем слоју сликарства у
108 овом делу храма. Фигуре на зидовима, иако нешто веће од оних у тромпама,
Остаци сликарства на северној таквих су димензија да је вероватнија, али не и сасвим извесна, прва од по-
страни северозападног менутих могућности. Не може се, зато, ни с приближном сигурношћу прет-
отвора на галерији поставити број сцена насликаних на првобитном слоју у поткуполном про-
109 стору, као што се не може с веродостојношћу утврдити ни систем по којем
Остаци сликарства на јужној су биле распоређиване. О сложености овог проблема најбоље сведоче остаци
страни северозападног представе с Христовом фигуром у мандорли, прилично поуздано препознате
отвора на галерији као Преображење, у југозападној тромпи.
Могло би се овде поставити и питање о томе шта је било насликано изнад
тамбура, у калоти куполе, када је црква Светих апостола Петра и Павла у Расу
први пут живописана. Наизглед је прихватљиво, чак врло оправдано, претпо-
ставити да је калоту заузимало Вазнесење Христово, јер је оно прилично често
представљано у куполама средњовизантијских цркава. У горњем делу кубета

110
Стопала апостола, вероватно
из Вазнесења Христовог,
полукалота олтарске конхе
111
Нимб и глава, вероватно
из Вазнесења Христовог,
доњи слој сликарства у
полукалоти олтарске конхе
саборног храма древне рашке епархије нема видљивих трагова најстаријег сли-
карства који би ту претпоставку могли потврдити или оповргнути. Скром-
ни фрагменти првобитних фресака преостали у олтарском простору, међутим,
уверавају, изгледа, веома одређено у неодрживост такве претпоставке.
Сасвим при дну северног дела полукалоте олтарске апсиде, непосредно изнад
кордонског венца, на најстаријем слоју фреске, види се доста јасно неколико
босих стопала (сл. 110). Она су постављена једно до другог, окренута у супрот-
ним смеровима, и готово уздигнута на прсте. Њихов положај, став и величи-
на у односу на читав простор полукалоте указују на то да су фигуре којима
су припадала улазиле у састав неке развијене, динамичне представе с више
учесника. Иако је, по свему судећи, реч о ногама Христових ученика, готово
је сигурно да посреди није приказ Причешћа апостола. У то уверава, с једне
стране, положај стопала, а са друге, чињеница да је поменута сцена постала
део тематског програма главног дела олтарског простора православних хра-
мова тек од XI века. Против одрживости претпоставке да је у олтару Петрове
цркве било представљено Причешће апостола сведочио би и један фрагмент
на јужној страни полукалоте. На њему су видљиви нимб и глава чије сачува-
не црте упућују на то да је лицем била окренута навише (сл. 111, 128). Вели-
чине тог нимба и главе сразмерне су величини поменутих стопала на северној
страни, и заједно с њима наводе на закључак да је у полукалоти апсиде рашке
Петропавловске цркве било насликано Вазнесење.
Сами по себи, наравно, тако скромни остаци пружају више наговештај него
чврсту основу за поуздано препознавање сцене. Но, додатну потпору увере-
њу да је овде заиста реч о представи Вазнесења даје прилично добро позната
пракса приказивања те сцене у апсидама цркава осликаних у предиконокла-
стичко и рано средњовизантијско доба. Овде ваља оставити по страни копт-
ске и сиријске примере представљања сцене Христовог вазнесења у конхама
на западној страни монофизитских храмова и капела (Бавит, Сакара, Мана-
стир Сиријаца у Вади Натруну). За препознавање и тумачење сцене у Петро-
вој цркви много је значајнији обичај смештања представе Вазнесења у конху

олтарске апсиде који се прати у уметности правоверних од VI до XIII века. Он 112
је био нарочито поштован у периоду од IX до XI столећа. О том обичају сведо- Остаци првог слоја
че примери из цркава попут Светог Михаила у Тараси у Каталонији (VI век), сликарства на северној
страни доњег дела
Панагије Дросијани на Наксосу (VII век), „Мале цркве”, односно Месџиди ки-
олтарске конхе
лисе у византијском Амастрису (сада Амасри) у Пафлагонији (вероватно IX
век), ротонде Светог Ђорђа у Солуну (крај IX века), као и десетак храмова на
подручју Кападокије: Свети Илија у Илташу (VIII век), три цркве у области
Ихларе – Јиланли килисе (IX/X век), Пиренли секи килисеси (прва половина X
века), Богородичина црква, то јест Егри таш килисеси (IX/X век) – затим Све-
ти Ђорђе у Ачик Сарају (XI век), Кале килисеси крај Селиме (XI век), Четр-
десет севастијских мученика у месту Шахинефендија крај Иргипа (1216/1217).
Представљање Вазнесења у олтарским апсидама имало је и формално и сим-
боличко, односно мистагошко оправдање. Закривљена површина конхе дава-
ла је композицији сценску уверљивост, уводећи је, као плошну слику, у тро-
димензионалан простор, при чему се стварао утисак да се Христос заиста,
лебдећи, надноси над ученицима. Са друге стране, олтарска апсида је одвај-
када сматрана једном од небеских зона цркве, односно иконом неба у којем
обитава Бог, па јој је представа Господовог одласка на небеса и те како одго-
варала. Надаље, Вазнесење, како је добро познато, не описује само повратак
Спаситеља на небо. Оно је и верна слика његовог Другог доласка (Дап 1, 11),
и подсећа на седање Христово на припремљен трон са којег ће судити људ-
ском роду када започне Царство Божје, ка којем је пак, као према свом крај-
њем, есхатолошком циљу, усмерено свако литургијско сабрање, окренуто и
физички и духовно према светилишту на истоку.
Симболичку повезаност олтарског простора, његових култних фокуса и све-
штених радњи које се у њему обављају са Вазнесењем и Другим Христовим
доласком истичу најученији рани византијски богослови. Свети Максим Ис-
поведник (580–662) у својој Мистагогији објашњава да се Спаситељево „Ва-
знесење на небеса и враћање на наднебесни престо... симболизује уласком ар-
хијереја у свети олтар и узласком његовим на свештени трон”, то јест горње
место у средишту апсиде. Са друге стране, силазак архијереја с горњег места
након читања јеванђеља означава, према Светом Максиму, „свршетак овога
света”. Тај крај ће се догодити „за време Другог доласка с неба у великој слави
великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа”, који ће раздвојити „помоћу светих
анђела верне од неверних и неправеднике од праведника”. За Светог Германа I,
патријарха цариградског (715–730), узлазак архијереја на синтронон и благо-
сиљање народа имају у основи исто значење које им приписује Свети Максим.
Они симболишу благослов који је Христос, испунивши домострој спасења и
почевши да се вазноси на небо, дао ученицима изговоривши: Мир вам оста-
вљам (Лк 24, 50–51; Јн 14, 27). Зато и седење јерархово на горњем месту, вели
учени патријарх, означава да је Син Божји „сео с десне стране престола Ве-
личине на висини” у обоженом људском телу које је уздигао на небеса и при-
нео Оцу. У исто време, олтар с архијерејским троном за Светог Германа јесте
„место уздигнуто и Престо на којем свецар Христос председава са својим апо-
столима”, управо онако како их је учио предсказујући им свој „Други долазак,
када ће доћи седећи на Славном престолу да суди свету” (Мт 19, 20; Ис 121, 5).
Суштинске подударности у објашњењима двојице богослова указују на то да
су она била дубоко утемељена у литургичком схватању православних. Таква
тумачења симболике олтарског простора и горњег места, односно архијереје-
вог уласка у најсветији део храма, његовог узласка на тамошњи трон, седења
на том трону и силаска као иконе Христовог одласка на небо и Другог доласка,

давала су програмском везивању двозначне представе Вазнесења Христовог за
конху олтара пуну оправданост. Постављена у апсиду светилишта, поменута
сцена је истицала небеску симболику тог простора и пружала речита христо-
лошка и еклисиолошка објашњења. Везивање представе Вазнесења за олтарску
конху лако је разумљиво и када је реч о парохијским и манастирским црквама,
поготово онима са пажљиво грађеним горњим местом, каква је поменута Па-
нагија Дросијани на Наксосу. Ипак, нарочиту идејну пуноћу добијало је, на-
равно, у храмовима при којима је била успостављена епископска катедра, по-
пут цркве Светих апостола у Расу. У познијим временима Вазнесење ће бити
често представљано непосредно испред апсиде, у своду олтарског простора.
Извесни остаци првобитног сликарства сачувани су и у доњој зони конхе, ис-
под кордонског венца, непосредно уз горње место (сл. 112). На северној стра-
ни разазнају се неколико веома оштећених и истрвених нимбова и, између
њих, али нешто ниже, трагови низа мушких глава и кружница њихових оре-
ола. Није могуће, засада, утврдити поуздано каквој су целини припадали. Мо-
жда је реч о трибуналу апостола на троновима и стојећим анђелима иза њих?
Таква би представа у рашком апостолиону додатно истицала симболику гор-
њег места као престола „на којем свецар Христос председава са својим апо-
столима”, судећи свету приликом Другог доласка. Преостало је, такође, нешто
сасвим скромних трагова првобитног сликарства у зони сокла, само делимич-
но видљивих испод чак три млађа слоја фресака.
С обзиром на стање очуваности најстаријег живописа Петрове цркве, са-
свим мало се може рећи о његовим иконографским, програмским и ликовним
особеностима, односно одликама стила. Због тога се он може датовати само
оквирно и веома широко. Мада не увек јасно сагледљиве, обележавају га не-
сумњиво многе архаичне иконографске и програмске црте. Препознају се оне,
рецимо, у поставци композиције Благовести с арханђелом Гаврилом који зде-
сна прилази Богородици, у облику наслона трона Богомајке у Поклоњењу му-
драца, или пак у садржају јеванђеоског циклуса и размештању његових сцена
у топографској структури храма. У том погледу било би веома речито, нарав-
но, ако се испостави да је заиста веродостојно утврђено, смештање представе
Вазнесења у полукалоту олтарске апсиде. Сигурно је због тога да најстарији
живопис Петрове цркве није настао много након времена у којем је храм, до-
бивши куполу, био саграђен у виду какав у основи и данас има, то јест да је
изведен негде крајем IX или у првој половини X века. На другачије датовање
не наводе ни колико-толико разазнатљиве ликовне особености тих најстари-
јих фресака. У вишим зонама сликарство је изведено на особеној позадини,
коју у доњем делу чини широк појас боје окера (сл. 99–103, 113, 114). Он по-
крива четири петине композиција, а изнад њега је била извучена доста уска
трака неке друге, сада потпуно ишчилеле боје, на чијем фону су се истицали
нимбови учесника у сценама. Таква позадина у топлијим или хладнијим то-
новима окера, што досеже до висине ореола светих, изведених сличном бо-
јом, запажа се и у живопису неких других споменика раног средњовизантиј-
ског периода. Примењена је доследно на представама првог слоја фресака у
цркви Таксијарха у Касторији (IX/X век), преовлађује на првобитном сликар-
ству цркве Светог Стефана у истом граду (IX/X век), а среће се и на једној из-
двојеној, доста избледелој фресци из IX или X века с ликом неког архијереја
у базилици Светог Димитрија у Солуну. Извесну, али нешто посреднију па-
ралелу таквом исликавању позадине – у доњем делу окером, а у горњем поја-
су другом бојом (светлоплавом) – пружа и монументално Вазнесење Христо-
во у апсиди солунске ротонде Светог Ђорђа (крај IX века).
Фигуре у композицијама тамбура и поткуполног простора Петрове цркве од-
ликују се издуженошћу пропорција, одмереношћу покрета и грациозношћу
ставова, нарочито када је о представама жена реч. Сви учесници приказаних
догађаја изведени су у први план садржајно веома сведених композиција, које
карактерише утишан ритам, класицистички ред и општи утисак монументал-
ности. Дубину простора готово у потпуности потире поменута апстрактна
жута позадина. Тек незнатни перспективни продори остварени су захваљују-
ћи Богородичином трону и подножју пред њим у Благовестима или киворију-
му у Сретењу, дочараним косом пројекцијом. О негдашњој волуминозности
фигура, начину моделовања и колористичким хармонијама ове сасвим ис-
пране фреске нису сачувале довољно података. Преостали су најчешће само
основна, неразрађена боја којом су подсликани облици или пак пуки оти-
сци форми на позадини, са којих је потпуно отпао бојени слој. Не назиру се,
углавном, ни најмањи трагови сликарске разраде, нити завршна обрада обли-
ка. Веома је тешко стога доносити иоле заснованије закључке о крајњим умет-
ничким дометима, па и о одређенијим стилским особеностима овог најстари-
јег живописа. Финоћа цртежа фигура и трона у Благовестима и Поклоњењу
мудраца (сл. 97, 101, 113), простудираност ставова и племенитост пропорци-
ја (сл. 3, 102) указују ипак на сасвим солидно стваралаштво класицистичког
усмерења из раног периода династије Македонаца. Класицистичка атмосфера
сликарства у тамбуру и вишим зонама поткуполног простора – које је своје-
времено, чини се олако, окарактерисано као провинцијско – потцртана је и
расветљеним колоритом. Том закључку могла би се супротставити тврдња да
истрвене и избељене фреске делују данас осетно светлије него што су биле у
време свог настанка. Нема, међутим, сумње да су доминантна окер позадина
и давно изгубљени светлосни нагласци на облицима и тада давали сценама
веома свечан карактер и утисак светлошћу озраченог призора.
Класицистичкој интонираности најстаријег сликарства у тамбуру, као цели-
не, доприносила је и необична посвећеност увођењу широких орнаменталних

113
Благовести (детаљ)
и део сликарства на
горњем кордонском
венцу, тамбур куполе
114
Сусрет Марије и Јелисавете
и део сликарства на
горњем кордонском
венцу, тамбур куполе
оквира сцена и архитектонских елемената. Реч је о веома развије-
ном декоративном систему, заснованом на примени геометријске
логике, и веома пажљиво изграђеном. У простору око сцена са-
чувао се углавном само оквир у виду међусобно широко размак-
нутих танких црвених и црних линија, између којих се тек поне-
где назиру трагови геометријског украса (сл. 100, 114–116). На
пуну раскош вешто и живахно исликаване биљне орнаментике
природних облика, изведене помоћу кружних, тачкастих матрица
утискиваних у свеж малтер, указује и сликани украс на горњем
кордонском венцу тамбура (сл. 89, 113, 114, 116). Трагови фре-
ско-украса очували су се, такође, на кордонском венцу у основи
куполе и непосредно под њим, нарочито на југоисточној страни.
Такав систем уоквиравања иконографских композиција широким
декоративним тракама, уместо једноставним црвеним бордурама,
био је најприсније везан за минијатурно сликарство. Имао је, ме-
ђутим, дугу традицију и у монументалној класицистичкој умет-
ности Византије. Уверљиво сведочанство о томе пружа, рецимо,
развијен систем трака којима су раздељена поља с представама
у доњем делу куполе солунске ротонде Светог Ђорђа (V/VI век)
и највишим зонама зидова у цркви Сан Аполинаре Нуово у Ра-
вени (VI век), или пак оквир фреске са сценом адвентуса неког
василевса у Светом Димитрију у Солуну (VII/VIII век). У касни-
јој византијској уметности, широким декоративним тракама пот-
цртаван је углавном оквир који су сликарству наметали елемен-
ти унутрашње архитектуре храма. Такву намену има, на пример,
широка орнаментална трака на рубу фреске Вазнесења у ротон-
ди Светог Ђорђа у Солуну (крај IX века). Ваља зато примети да
су усправно постављене траке у тамбуру цркве Светих апостола
у Расу сликане као граничници сцена баш уз прозорске отворе,
мада их својим обликом не прате у потпуности. Склоност ка ус-
постављању декоративних система сличних овом у старој рашкој
катедрали запажа се и у зидном сликарству раног средњег века
на Западу. Као пример могу послужити поједини каролиншки и
отонски ансамбли фресака – главна црква у бенедиктинском ма-
настиру Светог Јована у Мистеру (око 800. године), Свети Ђор-
ђе у Оберцелу на острву Рајхенау (X век) итд. – као и они нешто
млађи, романички – Сант Анђело ин Формис (око 1080. године),
Кастел Сант Елија ди Непи (XI/XII век).
По општем утиску о целини, али и по сагледљивим детаљима и
начину на који је изведено, најстарије зидно сликарство Петрове
цркве у Расу веома је удаљено од цртачки крутих, при-
лично наивних и рустичних, а по свему судећи и знатно
млађих провинцијских фресака у цркви Преображења у
месту Коропи на Атици, иако је са њима довођено у изве-
сну стилску везу. Више сличности сликарство рашке цр-
кве има са појединим деловима најстаријег живописа у
цркви Таксијарха у Касторији (крај IX или почетак X сто-
лећа). Међутим, тај живопис, као и онај у Светом Стефа-
ну у истом граду, разликује се од фресака Петрове цркве
наглашеном схематичношћу цртежа, изведеног каткад
широким контурним линијама које се круто ломе и усит-
њавају облике, упрошћеношћу ставова, статичношћу фи-
гура и сапетошћу њихових покрета, без мекоће и природ-
ности. Чини се зато да разматраном сликарству нешто
ближу, мада нипошто не и савршену аналогију, пружа-
ју сликарски споменици Солуна с краја IX века. Елегант-
ни контрапосто Богородице и сложени покрет арханђе-
ла што стоји лево од ње на представи Вазнесења у куполи
Свете Софије, рецимо, веома су блиски пажљиво просту-
дираним ставовима које заузимају Богомајка у Благове-
стима и анђео у Поклоњењу мудраца у Петровој цркви (сл. 101, 113), насли- 116
каним вероватно тада или неколико деценија касније. Упоредиви су, надаље, и Остаци орнаменталних
неки други детаљи. Сасвим је сличан начин на који су исцртана, то јест обли- трака које су уоквиравале
сцене и сликаног украса
кована и исликана, крила анђела на представама Вазнесења Христовог у со-
на горњем кордонском
лунским црквама Свете Софије и Светог Ђорђа са оним примењеним у сце- венцу, тамбур куполе
ни Благовести из старе рашке катедрале (сл. 99, 113, 114). Фрескама у њеним (архивска фотографија,
највишим деловима солунски примери ближи су од костурских и по издуже- настала непосредно након
ним пропорцијама фигура, израженијој мекоћи линије и мањој наглашености откривања фресака)
цртежа који пресеца облике, односно по знатнијем ослањању на решења кла-
сичне уметности. Оштећеност фресака у Петровој цркви не дозвољава, нажа-
лост, њихово темељније и поузданије поређење с делима раног средњовизан- 115
Остаци орнаменталних
тијског сликарства Другог града византијског царства.
трака које су уоквиравале
Чини се, додуше на основу заиста сасвим скромних остатака, да најстари- сцене и сликаног украса
на горњем кордонском
ји живопис у олтарској апсиди није дело сликара куполе и поткуполног про- венцу, тамбур куполе
стора. И он се одликује веома архаичним стилским цртама, али је изведен на (сл. на стр. 150)
плавој позадини и, изгледа, уз примену нешто другачијег сликарског поступ-
ка, са знатно приметнијом улогом основног цртежа, назначеног пре почетка
исликавања тањом или дебљом линијом (сл. 110–112). Облици делују грубље
и рустичније од оних на представама у вишим зонама средишњег простора
цркве и изведени су с много мање осећаја за класицистичко.

Фр е с ке и з по зније г ср едњов из а н тиј с ког д о б а
Дотрајалост, чини се, прилично непостојаних првобитних фресака као и про- 117
мене до којих је током XI и XII века дошло у области програмских и иконо- Свети апостол
графских решења живописа православних цркава утицали су на то да Пе- Петар, чеона страна
трова црква у Расу дочека крај средњовизантијског периода с већ потпуно,
или готово потпуно измењеним зидним сликарством. Остаци фресака које
се могу датовати у поменути период сачувани су у различитим деловима хра-
ма. Одржали су се у куполи, у олтарском простору, на челу североисточног
пиластра и у зони сокла западне конхе испод завесица насликаних на слоју с
краја XIII столећа. То сведочи да је у наведеном раздобљу живопис био при-
лично темељно обновљен. Међутим, поређење стила, иконографије и одре-
ђених техничких детаља који обележавају поједине фреске из каснијег сред-
њовизантијског периода у старој рашкој катедрали указује на њихову велику
разнородност. Она је толика да се не може задовољавајуће објаснити исто-
временим радом више сликара. Разлике у хронологији настанка фресака ја-
сно показује и њихова физичка стратиграфија. Чини се зато прилично изве-
сним да је у периоду од XI до почетка XIII века зидно сликарство у Петровој
цркви обнављано поступно, у неколико фаза. Нажалост, садржај фресака из
тог доба, с аниконичним садржајем (орнаменти у прозорима, сокл итд.), није
довољно хронолошки осетљив, а иконографске представе изразито су фраг-
ментарно очуване, што ствара тешкоће у њиховом сагледавању и тумачењу.
Не чуди стога што међу истраживачима постоји толика неусклађеност у по-
везивању делова разматраног живописа у уже хронолошке целине и у дато-
вању тих делова или целина.
Представа Светог апостола Петра. На североисточном пиластру, на њего-

вој страни окренутој средишту наоса, делимично се очувала стојећа фигу-
ра Светог апостола Петра, једног од патрона храма (сл. 117). Пошто пратећи
натпис није сачуван, свети је препознат на основу особене иконографије и
истакнутог места у програму сликарства. Био је насликан полуокренут наде-
сно, одевен у тамноплави хитон и химатион боје златног окера. Од предста-
ве су преостали само фрагмент главе, односно лица, и половина торза, с де-
сном шаком подигнутом до прса, у гесту благослова. У левој руци – а од ње
су сада видљиви само врхови прстију – апостол држи развијен свитак, већим
делом уништен. Седа апостолова глава уоквирена је нимбом чији руб красе
два реда насликаних бисера, између којих су представљени драгуљи, како је
то чињено у раним периодима византијске уметности, најчешће у IX и X веку.
Тај древни обичај – касније потиснут, мада се у провинцијској уметности није
потпуно изгубио – и овде је искоришћен за истицање значаја и свечаног ка-
рактера представе. Насликан на чеоној страни северозападног пиластра, лик
Светог Петра чинио је, као представа покровитеља цр-
кве, део програма сликарства крај олтарске преграде. С
разлогом је претпостављено да је на чеоној површини
наспрамног, југоисточног пиластра – ка којој је Свети
Петар усмерио поглед, а где више нема ни трага фреске
– некада био насликан други апостолски принц, тако-
ђе патрон старе рашке катедрале, Свети апостол Павле.
Готово сви проучаваоци сликарства Петропавловског
храма сматрали су да је представа с ликом апостола
Петра настала једновремено с другим слојем живописа
у самом олтару и датовали су је у крај XII столећа. Но,
већ је примећено да апостолов лик уопште није ускла-
ђен с убедљиво преовлађујућом типологијом тог све-
тог у познокомнинској уметности. Током XII столећа
била је широко прихваћена нова иконографија Светог
Петра, према којој је представљан са седом, средње ду-
гом, бујном таласастом косом, обично увијеном у мно-
штво коврџа. У древној рашкој катедралној цркви апо-
стол је, насупрот томе, насликан сасвим ниског чела и
уз теме зачешљане, потпуно праве косе (сл. 118). Не би
се могло рећи да је таква архаична иконографија Све-
тог Петра била непозната византијској уметности у вре-
ме владавине последњих Комнина и Анђела, али за то
доба она свакако није нимало карактеристична. Разма-
трана представа у вери најчвршћег Христовог ученика
разликује се од оне у сликарским остварењима с краја
XII века и по веома широкој моделацији набора на оде-
ћи. Они се, прилично тешки и волуминозни, надовезу-
ју један на други у спором ритму, без динамике и на-
говештаја заталасаности или покрета. Сличан карактер
има и сасвим ненаметљив цртеж лица, који помно опи-
сује стамене, једноставне облике, не одмећући се нигде
у линеарну игру. Строгошћу и чврстином одликују се и
нешто наглашенији цртеж и моделација косе. Веома је важно приметити, на-
даље, да се својом типологијом, односно обликом главе, пропорцијама и ме-
ђусобним односима делова лица с изразито ниским челом, као и по природи
цртежа и начину моделовања инкарната, косе и драперија, апостолова пред-
става јасно разликује од свих представа у олтарској конхи Петрове цркве. То
је лако утврдити када се, по начину вођења цртежа и исликавању, његова гла-
ва и одећа упореде с главама и одећом јеванђелиста у полукалоти (сл. 125–127).

118 Подједнако изражене разлике показује и поређење с остацима представа архи-
Свети апостол Петар јереја из Литургијске службе (сл. 129–130). Ваља такође приметити да је сли-
(детаљ), чеона страна кар фигуре Светог Петра поставио фреско-малтер само до висине каменог кор-
донског венца, остављајући видљивим задати архитектонски оквир (сл. 77). Са
друге стране, живописац Литургијске службе у олтару прекрио је кордонски ве-
нац фреско-малтером и у његовој висини насликао орнаменталну траку (сл. 129).
Због свега наведеног нема нимало сумње у то да је фигура Светог апосто-
ла Петра настала независно од млађих слојева сликарства у апсиди и да ни-
једном од њих није савремена. Архаичне црте ове само делимично сачуване
представе упућују на знатно ранији период од краја XII века. Било је истражи-
вача, заиста усамљених у својим ставовима, који су предлагали њено датова-
ње у прве деценије X столећа. То се ипак, с обзиром на хронологију изградње
самог храма и постојање старијег слоја живописа, затим палеографију грчког
натписа на свитку у апостоловој руци, те на ликовне особености саме пред-
ставе, чини прераним. Типолошке и ликовне одлике разматране представе
упућивале би пре на прве деценије XI столећа, то јест на време обнове визан-
тијске световне и духовне власти на подручју Раса. Пошто у другим делови-
ма цркве нема остатака сликарства које би се могло поуздано довести у стил-
ску и хронолошку везу с представом апостола Петра, вероватно је да се после
поновног успостављања ромејске доминације осетила потреба за обнављањем
само мањег дела сликаног програма катедралне цркве. Колики је тај део био
– тешко је просуђивати. Чини се извесним само то да је тада наспрам лика
Светог Петра, са којим је чинио целину, уз олтарску преграду био истакнут
и лик другог патрона – Светог апостола Павла. Посао је био поверен солид-
ном сликару, кадром да дочара карактер насликаних ликова, нешто ближем
присталицама тзв. монашког стила него класицистичкој, дворској уметности.
Грчки натпис у калоти и орнаментални украс прозора тамбура. У горњој

половини калоте, око тонда с Христовим попрсјем у њеном темену, сачувана
је широка трака у виду прстена, на којој је фреско-техником исписан репре-
зентативни грчки натпис (сл. 119). И слој живописа са Спаситељевим ликом
и онај с представама пророка у нижем делу калоте – који припадају каснови-
зантијском периоду, о чему ће касније бити више речи – прелазе преко поме-
нутог „прстена” фреске с натписом (сл. 120, 136, 137). То несумњиво значи да
натпис припада неком слоју сликарства старијем од оног на којем су Христо-
ва протома и фигуре профета. Уосталом, појава тако репрезентативног нат-
писа на грчком језику била би потпуно неусклађена с обичајима поштованим
на подручју српске аутокефалне архиепископије у време настанка поменутих
ликова. Натпис је изведен на беличастој позадини црним словима, а на поје-
диним местима уочавају се блеђи остаци других слова, која се не поклапају с

119
Христос Пантократор,
грчки натпис са стиховима
33. псалма, арханђели и
пророци, калота куполе
120
Грчки натпис са
стиховима 33. псалма
(детаљ), калота куполе
црним писменима. Та друга слова смеђе су боје. Пошто је истом бојом под-
сликана трака с натписом, преко које је нанета завршна, бела боја позадине,
чини се вероватнијим да је реч о отисцима неких млађих, накнадно исписа-
них па потом отпалих слова, него о траговима измена вршених у току рада
исписивача. Тек ће темељније проучавање палеографских особености натписа
омогућити његово одређеније датовање, али се на основу свега реченог може
закључити да он припада позном средњовизантијском периоду. Реч је о ци-
тату 13. и 14. стиха 33. псалма, који у преводу на српски језик гласи: „С неба
гледа Господ, види све синове људске, с престола на коме седи, погледа на све
који живе на земљи”. Садржај тих стихова недвосмислено сведочи о томе да
је натпис и у време када је настао био повезан с бистом на небеса вазнетог
Спаситеља, господара васељене, чинећи јој оквир. Стихови су и иначе схва-
тани као пригодан пратећи текст Сведржитељевом лику, насликаном у кало-
ти куполе, „небеској” зони храма par excellence. Додатну потврду закључку да

је у темену куполе у време исписивања натписа био насликан Пантократор
пружају и скромни остаци његове представе. На истом слоју фреске на којем
је натпис, мало изнад њега, а тачно у висини Христовог кодекса на познијем
слоју, види се делић златних корица и беличастог књижног блока јеванђеља
које је Спаситељ држао на старијој представи (сл. 120).
Оштећена вероватно зато што се налазила на веома угроженој површини те-
мена калоте, средњовизантијска представа Сведржитеља је у касновизан-
тијско доба била обијена и замењена новом фреском истоветног садржаја. У
сваком случају, она сведочи да је обичај представљања Христовог попрсја у
калоти куполе, широко прихваћен у позном средњовизантијском периоду, на-
шао одраза и у Петровој цркви. То даље пружа основ за претпоставку да су,
такође у складу с оновременим обичајима, испод Пантократора били насли-
кани пророци. Ако је заиста било тако, онда су њихове фигуре, као и Хри-
стов лик, само поновљене током обнове у последњој четвртини XIII века, чије
разматрање тек следи. Прилично је извесно пак да је током касног средњови-
зантијског периода живопис у целој куполи био пресликан. На такав закљу-
чак наводе широке орнаменталне траке, сликарски умешно изведене светлим,
добро хармонизованим бојама, сачуване у јужном, западном и северном про-
зору тамбура (сл. 121). Нема сумње да оне, као и натпис, потичу из реченог
периода, али би до прецизнијег одређења времена њиховог настанка такође
могла довести тек нека будућа темељна истраживања – у овом случају у недо-
вољно испитаној области византијске сликане орнаментике.
Млађе фреске олтарског простора. У соклу олтарске апсиде, на њеном се-

верном делу, могу се поуздано раздвојити четири слоја фресака (сл. 155), што
води закључку да је најсветији део Петрове цркве био осликаван више пута
но остали њени простори. Најстарији слој фреско-малтера у најнижем делу
олтара, већ је поменуто, везује се за првобитно сликарство, док најмлађи, како
ће се показати, потиче из последње четвртине XIII столећа. У међувремену, 121
олтарска конха живописана је бар још у два наврата. Остатак орнаменталног поља
на западној страни јужног
Сликари позног средњовизантијског периода потпуно су изменили иконо- прозора тамбура куполе
графски програм апсиде (сл. 122) чију је полукалоту претходно заузимала нека 122
сцена, готово сигурно Вазнесење Христово. У горњем делу полулопте конхе Сликарство у полукалоти
они су сместили велики тондо, оперважен широком орнаменталном траком олтарске конхе
жуте основе, у којем је представљено попрсје Богородице Оранте, типа Зна-
мења (сл. 123). Насликана је на јаркоцрвеној позадини, у светлоплавој туници
и мрком мафориону. На грудима јој је медаљон зеленог фона, с бистом Христа
младенца у бледожутој одори. За разлику од Богородичиног нимба боје окера,
његов ореол је црвен, а у њега је уписан крст плавих кракова. Наткриљујући
олтарску апсиду, оваква представа Богомајке, с недвосмисленом симболиком
оваплоћења, далеко је више одговарала програмским узусима времена у којем
је настала од сцене Вазнесења, чије је приказивање у конхи светилишта као
обичај било већ одавно напуштено. Христово вазношење на небо често ће се
и убудуће сликати у најсветијем простору храма, али померено на свод олтар-
ског травеја, каквог у Петровој цркви нема. Но, ма колико да је појава Бого-
родичиног лика у полукалоти представљала уобичајено програмско решење у
XI и XII веку, свођење њене представе на попрсје у тонду и потискивање ка
самом врху апсиде испоставља се као реткост. Такав поступак могуће је об-
јаснити потребом да се што више развије тематски програм једноделног ол-
тарског простора, који чини само конха без зидова и свода травеја пред њом.
Обогаћивање тог програма, међутим, остварено је на веома необичан начин.

Тачно испод медаљона с попрсјем Богородице Знамења, при дну полукало-
те а непосредно изнад кордонског венца, очувао се фрагмент дрвеног посто-
ља украшеног крупним бисерима, на каквом су представљани Христос и Бо-
гомајка (сл. 124). Пошто је њен лик насликан у горњем делу конхе, јасно је да
се у простору испод њега могла наћи само фигура њеног сина, Господа Исуса
Христа. На такав закључак додатно упућује и преостали део тематског про-
грама фресака у полукалоти. Са обе стране стојеће фигуре која се налазила на
поменутом постољу биле су насликане представе четворице светих, одевених
123
Богородица Знамења, теме
полукалоте олтарске конхе
124
Остатак представе бисерјем
украшеног супедиона,
доњи део полукалоте
у хитоне и химатионе – одећу учених људи антике, у каквој се представља-

ју и Спаситељеви ученици (сл. 122, 125, 127). Иако скромни, остаци њихових
фигура дозвољавају да се одгонетне идентитет насликаних. У рукама тројице
виде се кодекси златних корица, какве су красиле јеванђеља, а четврта фигу-
ра, она на јужном крају низа, оштећена је баш у пределу појаса, на који оста-
ла тројица наслањају књигу. Нема, међутим, сумње да је и она некада носи-
ла јеванђеље и да је реч о представама четворице јеванђелиста. Са жаљењем
се мора приметити да је сачувана глава само једног од њих, и то делимично.
Види се тек доњи део лица са сасвим кратком и слабом брадом, и теме покри-
вено светлом коврџавом косом, што је ипак довољно да се у јеванђелисти по-
уздано препозна Свети Лука (сл. 125, 126). Важно је скренути пажњу и на из-
бор места за његову фигуру – на крају левог крила петочлане групе (сл. 122).
То показује да су сликари око Христове фигуре окупили ликове писаца јеван-
ђеља поштујући њихову хијерархију, па је готово сигурно да су непосредно уз
Господа била представљена двојица најпоштованијих међу њима – Свети Јо-
ван Богослов и Свети Матеј. Већи углед те двојице заснивао се на чињеници
да су припадали дванаесторици великих апостола и да су били очевици Хри-
стове делатности на земљи. Зато су у програмским и иконографским целина-
ма добијали предност у односу на Светог Луку и Светог Марка, који су о Спа-
ситељу сведочили из друге руке и улазили тек у састав групе седамдесеторице

125
Свети апостол и
јеванђелиста Лука,
126
Свети апостол и
јеванђелиста Лука (детаљ),
127
Остатак представе
јеванђелисте, полукалота
128
Арханђел Гаврило,
малих апостола. Оштећена фигура јеванђелисте на крају десног крила групе,

представљена као пандан Лукиној, припада, дакле, Светом Марку.
На јужном и северном крају полукалоте насликан је по један арханђел, одевен
у царске хаљине и опасан укрштеним лоросом (сл. 122). Од оног на северној
страни, крај којег се сачувала сигнатура с именом Михаило, преостали су тек
десни део главе, горњи крај груди и сегмент крила. Зато се једино на основу
нешто боље очуване фигуре другог бестелесног, без сумње Гаврила (сл. 128),
може закључити да су они у рукама држали сфере и лабаруме (видљива је
само притка у десници). Арханђели су несумњиво представљени као дворска
стража Христу, насликаном у средишту конхе, а њихове царске одежде и ин-
сигније доказују да је Онај коме су потчињени владар вишег ранга од царског.
Доњи део олтарске конхе, испод кордонског венца којим је тај део одвојен
од полукалоте, заузимала је, као што је било уобичајено, представа Литур-
гијске службе архијереја, некада веома развијена. Од ње су преостале, на се-
верној страни, само благо погнуте главе двојице архијереја окренутих према
средишту апсиде (сл. 129). На основу величине њихових глава и нимбова, као 129
и ширине конхе, може се претпоставити да је литургијску поворку сачиња- Остатак Литургијске
вало пет или шест фигура јерарха на северној и исто толико на јужној стра- службе архијереја, доњи
ни. Због тек фрагментарне очуваности представе много је непознаница које део олтарске конхе
се тичу њеног иконографског и епиграфског садржаја. Тако се, рецимо, може 130
само домишљати о томе шта је било насликано у средишту композиције, у Глава архијереја из
оси некада знатно мањег апсидалног прозора, односно да ли је ту ишта било Литургијске службе, доњи
приказано. Још већу загонетку представља садржај живописа на западном део олтарске конхе
зиду олтарског простора, односно на источном лицу тривилона, где је прео-
стао само делић неке фигуре. Она је десном руком благосиљала, у левој др-
жала умотан свитак, а одевена је била у црвенкасти хитон и сиви химатион
(сл. 131). Фрагмент се налази тачно изнад зидића који је налегао на северни
стуб тролучја. По односу величине руку насликане фигуре према укупној по-
вршини западног зида, рекло би се да је преостали део фреске припадао ком-
позицији са свега неколико учесника. То ипак није сасвим извесно, па се због
заиста фрагментарне очуваности фигуре, која би могла бити анђеоска или
апостолска, као једине сачуване иконографске појединости, за сада ваља уз-
држати од покушаја одгонетања садржаја уништене сцене.
131
Фрагмент фреске
на западном зиду
олтарског простора
И поред свих непознаница, могуће је, бар у основним цртама, поуздано са-
гледати програм олтарског простора Петрове цркве из касног средњовизан-
тијског периода. То важи нарочито за живопис апсиде, несумњиво веома не-
обичну и занимљиву тематску целину. Низови фигура апостола у олтарским
конхама православних храмова из средњовизантијског периода представља-
ју јој тек делимично одговарајућу аналогију. Средиште полукалоте рашке цр-
кве заузима лик самог Спаситеља, а око њега нису окупљени свих дванаест
ученика већ само четворица, и то искључиво јеванђелисти. У основи хри-
стоцентричан, вероватно као и онај првобитни, овакав апсидални програм
може се, како се чини, разумети само када се сагледа у целини и доведе у
везу с катедралном наменом храма који краси. Четворица писаца јеванђеља,
насликани уз Христа, јесу сведоци Божјег оваплоћења – додатно акцентова-
ног и образложеног представом Богородице Знамења, насликаном непосред-
но изнад – али и читаве икономије спасења, чије потоње савршавање чини
једновремено и темељ и мисију Цркве. Она ту мисију остварује двојако. Ис-
пуњава је ширећи своје учење, утврђено на четири јеванђеља, и вршећи Го-
сподом засноване свете тајне, које све врхуне у литургијском богослужењу,
дочараном сликом архијерејске службе у најнижој зони конхе. Ваља притом
имати на уму да је језгро те Цркве на земљи заправо епископ – извор, по
прејемству, њеног учења и служења светих тајни – икона небеског првосве-
штеника Христа. Олтарски трон рашког архијереја налазио се, истовремено,
под поменутом фигуром Спаситеља, којег је епископ репрезентовао, и тачно
у средишту низа архијереја из Литургијске службе, са којима је саслуживао
у свевременој литургијској реалности. Слика и функција простора, одно-
сно симболика култних фокуса које је обележавала, били су узајамно више-
струко повезани. На тај начин је литургијски контекст епископског трона
даривао убедљиву еклисиолошку перспективу тематици сликарства олтар-
ског простора рашке катедрале, као што је и сликарски програм, са друге
стране, пружао важна образложења историјских, догматских и богослужбе-
них основа „горњег места”. Поменути олтарски програм био је, вероватно,
нешто сложенији но онај првобитни, али се зато чини и идејно богатије
изнијансираним.
Оштећеност фресака олтарског простора, односно сасвим фрагментарна очу-
ваност стилски најречитијих делова представа, попут лица, не дозвољава да
се њихове ликовне особености сагледају у жељеној мери. Због тога није мо-
гуће ни сасвим засновано и прецизно датовати тај живопис, о чијем времену
настанка нема никаквих писаних или одређенијих иконографских сведочан-
става. Чини се прилично извесним да сликарство у полукалоти и оно у до-
њем делу конхе нису остварења једног живописца. На такав закључак наводи
поређење цртежа и моделације очуваних делова глава, као и начин извођења
нимбова, јеванђелисте Луке у полукалоти (сл. 125, 126) и другог у низу архије-
реја на северном крилу Литургијске службе (сл. 129, 130). Цртеж Лукине главе
и фигура појединих јеванђелиста, нарочито драперија на њима, делује нешто
тврђе, а контрасти светла и сенке су на њима наглашенији. Међутим, лико-
ви Богородице и Христа у медаљону подсликани су светлозеленом бојом, са-
свим благо моделовани и исцртани танким, гипким линијама, наравно, тамо
где нема конзерваторских ретуша, као и глава архијереја. Фреске у горњем и
доњем делу конхе повезује и примена расветљеног, транспарентног колорита
с руменим окерима и отворенозеленом у нимбовима, на позадинама и хаљи-
нама, као и с јаркоцрвеном у бордурама. Таквом колориту веома одговара и
обојеност орнамената у прозорима куполе. Рекло би се зато да су све фреске
другог слоја у апсиди, а можда и оне у куполи, настале у исто време.
Када је реч о живопису апсиде, он је највероватније настао негде око средине
XII века. На такво датовање упућују пре свега типологија и начин исцртава-
ња поменутог лика архијереја (сл. 130). Обележавају га издужене, племените
пропорције, наглашено високо и благо избочено чело, танке, лучно извијене
веђе, крупне очи и незнатно повијен нос. Цртеж је изведен танким кистом,
одмереним потезима, уз употребу светлије и тамномрке боје, а моделација је
сасвим утишана. Полазећи од уских светлозелених и светлосмеђих сенки, она
прелази ка руменим расветљеним окерима, „уздижући се” до пригушенобе-
лих, нажалост већином истрвених акцената. Они су још увек уочљиви на носу,
испод подочњака и донекле на образима. На образу што се у перспективној
илузији чини ближим оку посматрача уочавају се остаци црвеног круга, којим

132
Глава арханђела Михаила
након наношења ретуша,
133
Глава арханђела Михаила
пре наношења ретуша,
је назначено руменило, и заобљене беличасте линије око њега. Реч је о мани-

ру карактеристичном за комнинско сликарство, у истој мери као и извлаче-
ње неколико танких црвених линија при дну другог образа истог архијереја. У
складу с узусима доба Комнина, његова седа коса и брада нису третиране као
јединствена маса, већ су наизменичним мрким, светлозеленим и белим лини-
јама раздељене у власи. Нигде на тој глави нема трагова маниризма каракте-
ристичног за завршне деценије XII века. Не запажају се на њој ни рецидиви
уметности која претходи комнинској а који би говорили у прилог њеном да-
товању у прве декаде поменутог столећа. Назначеној типологији и ликовној
изведби архијерејевог лика најубедљивије паралеле могу се пронаћи у визан-
тијском сликарству друге трећине XII века. Предложеном хронолошком одре-
ђењу остатака Литургијске службе архијереја из Петрове цркве не противе се
ни програмски и иконографски разлози. Међу фреско-ансамблима у којима
се појављује представа Литургијске службе најстаријим се сматра онај у Ве-
љуси, датован на основу стила у време око 1080. године. Најстарији споменик
одређеније датиран ктиторским нат-
писом с том темом јесу фреске у Не-
резима, из око 1164. године.
Стилске особености византијског
сликарства из средине XII столећа
показује и живопис у полукалоти. На
његово датовање у тај период наво-
де нарочито виткост издужених фи-
гура јеванђелиста и арханђела Гаври-
ла, без наглашене тежине и волумена,
затим изглед лороса и танушност ар-
ханђелових крила, начин на који су
изведени увојци косе јеванђелисте
Луке и арханђела Михаила, као и цр-
теж и моделација Богородице и малог
Христа, у клипеусу на врху конхе. Да
је нешто боље очувана, исправност
таквог датовања вероватно би мо-
гла посредно да потврди и представа
предводника бестелесних војски, на-
сликана преко старије фигуре архан-
ђела Михаила, на млађем слоју фре-
ске (сл. 132). Арханђел је на познијем
слоју приказан са сабљом у рукама,
што представља значајну и тешко об-
јашњиву појединост у оквиру сликар-
ског програма олтарског простора. Нејасно је и колико је слој фреске на којем
је насликан понављао затечени програм и распоред фигура у полукалоти апси-
де. Широка орнаментална трака насликана око медаљона, са Богородицом Зна-
мења на том новом слоју, својим положајем прати оквир старије представе (сл.
123). Фигура арханђела, међутим, знатно је нижа и мања од претходно насли-
каних бестелесних бића и јеванђелиста. Нажалост, арханђелова глава веома је
оштећена ударцима кесером, па су јој, када је откривена, недостајала оба ока и
претежан део лица (сл. 133). Обимни конзерваторски ретуши створили су за-
право нов лик, неупотребљив у веродостојној стилској анализи. Судећи према
ономе што се може видети на старим фотографијама, насталим пре ретушира-
ња, арханђелов лик насликан је негде у првим деценијама XIII столећа и при-
пада тадашњим ретроградним стилским токовима у Рашкој, обележеним знат-
ним упливима комнинске уметности (Вуканово јеванђеље, северни параклис
Богородичине цркве у Студеници, фрагменти из спољашње припрате у Жичи).

З и д но с лик а р с тв о к а снов из а н тијс ког период а
Последња средњовековна обнова зидног сликарства Петрове цркве предузета је 134
у деценијама пред крај XIII столећа. Пресликан је тада живопис готово читавог Свети лекар, западни
храма, а разлози због којих се приступило тако замашном подухвату нису по- зид западне конхе
знати. Нема ни најмањих наговештаја о томе да је обнови непосредно претходи-
ло неко озбиљније разарање или пак преграђивање црквеног здања. Сачувани
остаци фресака из каснијег средњовизантијског периода не наводе на закљу-
чак да је тај живопис пострадао у неком пожару или да је био нарочито оронуо.
Ни размишљање о томе да су српским епископима засметали грчки натписи на
старијим фрескама не води ка поузданом одговору. Могуће је да један од најоп-
ширнијих и најистакнутијих грчких натписа, како је поменуто, онај око Панто-
краторовог лика у куполи, није био одмах пресликан секо техником и замењен
српским. Можда је заснованија претпоставка да су рашки епископи пожеле-
ли да измене структуру и тематику средњовизантијског програма насталог под
надзором византијских архијереја, односно његове идејне нагласке и поруке. Њу
је, међутим, тешко проверити, јер у Петровој цркви није сачувано довољно жи-
вописа на основу којег би се могло извршити поређење садржаја сликарства из
млађег средњовизантијског периода и живописа из времена Палеолога. Када је
реч о фрескама горњег дела куполе, чини се вероватнијим да је његов затечени
програм у позновизантијско доба бар у основи поновљен.
У темену калоте кубета насликано је тада поново попрсје Исуса Христа, озна-
ченог у пратећој сигнатури само скраћеницом имена и то неспретно, наопако
исписаном, без атрибута који би га недвосмислено истицао као Сведржитеља
(сл. 119). Представљен је како левом шаком раширених прстију прислања је-
ванђеље на груди, док десном руком благосиља. У његов нимб уписан је крст
чији су кракови били украшени драгуљима, али му је лице потпуно униште-
но, па нису сагледљиве појединости, најважније за оцену стилских особено-
сти представе и њено прецизно датовање. Испод преосталог прстена старијег
фреско-слоја с грчким натписом, који окружује Христову бисту, насликан је у
нижем делу калоте низ полуфигура (сл. 91). Чине га ликови четворице архан-
ђела, постављених изнад прозора тамбура, у подужној и попречној оси цркве,
и десеторице пророка између њих. Арханђели су одевени у царске скосе с кон-
томаникионима и лоросима, а у подигнутој десној руци сваки од њих држи
скиптар с три драгуља на врху. Представе су им очуване тек до висине груди,
тако да се може само претпоставити да су у спуштеној левици држали сфе-
ру, како је то било уобичајено. Са сигурношћу се читају имена крај представа
арханђела Михаила (сл. 136), изнад источног прозора, и Гаврила (сл. 135), из-
над јужног. Судећи према делимично разазнатљивим словима оштећеног нат-
писа, рекло би се да је на северној страни насликан Рафаил, из чега би следи-
ло да у арханђелу представљеном изнад западног прозора треба препознати
135
Глава арханђела Гаврила,
калота куполе
Урила (сл. 137). Појава ликова бестелесних сила у куполном делу храма није
нимало необична. Но, приказивање четворице предводника бестелесних вој-
ски, одевених у царске одоре и постављених тачно изнад прозорских отво-
ра куполе, на четири стране света, носило је и особену симболику. Њих овде
ваља разумети истовремено као бића светлости, која чине почасну гарду „до-
риносимом” Господару васељене, насликаном у темену калоте, и као делатну,
одозго потеклу спону између Његовог небеског двора и земаљског му подручја.
Одоздо пак, са земље, вековима су молитвено уздизане руке ка Господу, у че-
жњивом покушају досезања спознаје о Њему. Ипак, само су ретки праведници,
попут старозаветних пророка, успевали да се својим визијама примакну небе-
сима и пренесу човечанству досегнуте, макар и сеновите истине о Богу. Због
тога су и они, као друга спона између двају светова, током зрелог средњег века
представљани у тамбуру куполе, која је носила симболику небеса. Само онда
када је читаво кубе заузимала представа Вазнесења Христовог, њихови лико-
ви су спуштани у највишу зону поткуполног простора. Овде, у Петровој цркви
– услед особених пропорција куполе, али и недостатка одговарајућих површи-
на за сликање сцена – пророци нису представљени у тамбуру већ у калоти. Ту
су се нашли непосредно уз бестелесне благовеснике, да би заједно с њима озна-
чили мистагошко место сусрета небеса и земље, које је измирио и у јединстве-
ну литургијску заједницу сјединио Богочовек, приказан у самом врху просторне
хијерархије црквеног здања. По двојица пророка насликана су између арханђе-
ла на источној половини калоте, а по тројица између бестелесних на западној.
Фрагментарна очуваност пророчких представа и оштећеност натписа који
их прате дозвољава препознавање само неколицине. На југоисточној страни,
између арханђела Михаила и Гаврила, насликани су пророци Данило и Или-
ја (сл. 136). Први од њих, младолик, с уобичајеним филактерионом на глави
покривеној средњедугом коврџавом косом, постављен је потпуно чеоно, док
молитвено подиже десну шаку. Седовласи пророк Илија, дуге браде и косе,
благосиља уздигнутом десницом, благо се окренувши и усмеривши поглед
удесно, према арханђелу Гаврилу. С друге арханђелове стране, на југозапад-
ном делу калоте, није представљен Илијин ученик Јелисеј, како би се очеки-
вало, већ голобради пророк тамне, средњедуге косе, с куполном круном на
глави, одевен у владарске хаљине. Реч је засигурно о цару Соломону. И он је
представљен сасвим чеоно, а у десној руци држи, сасвим неуобичајено и па-
рахроно, велико крстолико жезло. Ка њему је окренут пророк потпуно седе,
дуге косе, од чије је представе преостао само горњи део главе. На основу два
сачувана слова његове сигнатуре (... kqI..) може се домишљати да је у питању
пророк Језекиљ. Представа следећег пророка знатно је слабије очувана. Виде
се само остаци горњег дела нимба, део главе с тамносмеђом косом и десна
шака високо подигнута, скоро до висине темена. Пошто нимбове овог и прет-
ходног профете раздваја много мањи међупростор него нимбове осталих ли-
кова у низу, рекло би се да је он нагнуо горњи део тела и главу на десну стра-
ну. Та појединост, уз високо подигнуту десницу чији су прсти усмерени ка
врху главе, вероватно ка уху, одговара иконографији пророка Авакума и ве-
зује се за сасвим одређене стихове његовог пророчанства (Ав 3, 2). Због тога
је сасвим вероватно да је овде реч управо о његовој представи.
Низ пророка настављају – уколико се прати смер кретања казаљке на сату –
полуфигуре тројице профета на северозападном делу куполе. Иза арханђела
Урила (?), насликаног изнад западног прозора, представљена су двојица сре-
довечних људи, тамне дуге косе, од којих први има подужу браду, док је лице
другог готово у потпуности уништено (сл. 137). Обојица су одевена у хитон

и химатион, полуокренути су према арханђелу, десном руком благосиљају, а у 136
левој држе увијен свитак. Ниједно слово натписа који су их пратили није са- Поље с грчким натписом
чувано па их није могуће препознати. Уз ту двојицу насликан је чеоно поста- и пророци Данило и
вљен лик старозаветног цара Давида. Да није сачуван јасно читљив натпис с Илија, калота куполе
његовим именом, тај лик, готово потпуно уништен, могао би бити идентифи- 137
кован по остацима куполне круне посуте бисерима, са које висе препендули- Поље с грчким натписом,
је. Као и његов син Соломон, и овај владар древног Израиља у десној руци арханђел и двојица
држи велики скиптар парахроног облика крста. На североисточној страни пророка, калота куполе
калоте, између арханђела Рафаила и Михаила, представљена су још двоји-
ца пророка. Онај ближи Рафаилу, постављен анфас, обележен је веома збу-
њујућом иконографијом. Младолик је, голобрад и дуге таласасте косе, с ка-
пицом и филактерионом на глави, што би све потпуно одговарало пророку
Данилу, насликаном, како је поменуто, на југоисточној страни калоте. Са ис-
товетним оглављем у византијској уметности нису представљани други мла-
долики пророци. Лик следећег профете готово у потпуности је ишчилео. На
старим фотографијама може се разазнати да је био полуокренут надесно, пре-
ма арханђелу Михаилу. Крај његовог нимба сачуван је прилично избледео
натпис с именом које се чита, мада не баш сасвим сигурно, као Исаија. Про-
блем у препознавању насликане личности представља и то што је горњи део
њене главе подсликан тамномрком бојом и питање је да ли су преко те осно-
ве некада биле извучене беле линије седих власи, какве би одговарале пред-
стави пророка Исаије.
Стање очуваности збора пророчких ликова у калоти куполе Петрове цркве
такво је да не даје основ за ишчитавање финијих слојева порука које је нека-
да вероватно преносио. С пуном веродостојношћу могуће је препознати тек
мање од половине насликаних личности. Осим тога, за утврђивање одређе-
нијих идејних основа на којима су изграђени низови представа старозавет-
них профета у куполама цркава намењених православном богослужењу од
кључне важности је избор цитата на свицима које држе. Нажалост, у кубету

138
Пророк Арон после
наношења ретуша (детаљ),
југоисточна тромпа
139
Пророк Арон након што су
ретуши избледели (детаљ),
југоисточна тромпа
древног рашког катедралног храма није сачуван ниједан од пророчких свита-

ка с цитатом. Заправо, готово све представе пророка оштећене су испод нивоа
рамена. Само су полуфигуре двојице пророка на југозападној страни куполе
очуване у нешто већој мери, тако да су им видљиве обе руке. Они, међутим,
не држе развијене ротулусе с цитатима него увијене свитке. Тешко је поверо-
вати да су и сви остали пророци у Петровој цркви били насликани са свије-
ним ротулусима, јер би то представљало велику и тешко објашњиву необич-
ност, поготово у једном катедралном храму. На овим представама, пророци
Данило и Илија подижу десну руку, док им је левица спуштена па је, у скла-
ду с обичајима, у њој вероватно био сликан развијени свитак с цитатом. Ако
је тако и било, садржај цитата на изгубљеним свицима заувек ће остати не-
познаница, као и одређенији смисао избора и распореда пророчких ликова
у калоти рашке Петропавловске цркве. Услед знатних оштећења, није могуће
доносити ни поуздане судове о иконографији представа тих профета. Уочљи-
ве су само две изразитије необичности: појава двојице младоликих пророка с
капицама и филактеријумима, и сликање царева Давида и Соломона с вели-
ким крстовима у рукама. У овом потоњем детаљу треба несумњиво препозна-
ти крстолики скиптар, важну инсигнију самодржавних хришћанских владара.
Он је, по свему судећи, уз остале инсигнолошке детаље преузет са савреме-
них портрета византијских царева или српских краљева, који су послужили
као узор при представљању двојице старозаветних владара.
Пошто се у источном прозору тамбура куполе Петрове цркве сачувао оста-
так орнаменталне траке, насликане на слоју фреске из касног XIII столећа (сл.
140), може се закључити да је и последња средњовековна обнова живописа на-
оса обухватала читаву куполу. Нажалост, и те најмлађе фреске у тамбуру, као
и оне из касног средњовизантијског периода, готово су у потпуности пропа-
ле. Због тога није могуће заснованије просуђивати о садржају, односно тема-
тици обновљеног сликарства у овом делу куполе. Сигурно је само то да су у
време позновизантијске обнове тамбур красиле фреске које по избору и ра-
спореду тема нису одговарале живопису првобитног слоја, пошто је бар једна
од важних сцена насликаних на том слоју – Благовести – у последњој четврти-
ни XIII века добила ново место у програму. Насликана је, како ће се испоста-
вити, на источном зиду поткуполног простора. Заправо, програмске разли-
ке између најстаријег и најмлађег живописа у наосу морале су бити темељне
у свим сегментима њихових структура, о чему речито сведочанство пружају
управо фреске поткуполног простора. Неподударности се показују како у ра-
споређивању сижеа, тако и у систему и логици развоја програмског дискурса.
Такве разлике су у значајној мери биле последица промене стилских оквира
и тежње ка монументалном изразу млађих уметника, што је водило увећању
формата представа, а онда нужно и свођењу њиховог броја.
У тромпама под куполом насликана су поткрај XIII столећа, уместо јеван-
ђеоских сцена с првобитног слоја живописа, велика попрсја пророка. У

140
Орнаментална трака у
источном прозору тамбура
куполе: средњовизантијски
слој (горе лево) и
позновизантијски слој
(десно и доле лево)
југоисточној тромпи сачувана је представа старозаветног првосвештеника

дуге седе браде, у натпису означеног именом Арон (сл. 20, 86, 88, 138, 139).
Он у десној руци држи, као што и одговара иконографији тог свештеноначал-
ника, дугу палицу из које израстају изданци у виду зелених листова. Та проли-
стала палица добијала је у делима црквених писаца и песника теотоколошку
симболику али су јој каткад приписивана и христолошка значења. Истица-
на је као праслика, односно вид пророчанства о васкрсењу Спаситељевом. И
сама Аронова представа могла је зато добити, у зависности од програмског
контекста у који је била уклопљена, различиту симболику. Наспрам лика тог
првог израиљског свештенослужитеља стајало је, у северозападној тромпи,
попрсје још једне старозаветне личности. О томе сада сведочи само део нат-
писа с ознаком „пророк”, пошто је остатак представе потпуно уништен. Нај-
вероватније је и овде био насликан неки од старозаветних праведника којима
је традиција православне цркве приписивала првосвештенички чин. Управо
крајем XIII и почетком XIV века у највишим зонама или у олтарском делу цр-
кава византијске културне сфере груписани су њихови ликови, обично одво-
јени од других пророка (Богородица Перивлепта у Охриду, Ариље, Прота-
тон, Свети Никола у Прилепу итд.). На закључак да је до таквог груписања
дошло и у поткуполном простору старе рашке катедрале наводи околност да
међу пророцима у калоти нису сликани првосвештеници. Од позног XIII сто-
лећа, у првосвештеничкој одећи представљан је и пророк Мојсије, најчешће
као парњак брату Арону, па би ваљало претпоставити да је управо његов лик
био насликан у североисточној тромпи Петрове цркве. Још двојица из групе
старозаветних свештеноначалника – а њој су припадали и Захарија Старији,
Мелхиседек, Самуило и Ор – била су, судећи по програмским обичајима ра-
ног периода Палеолога, представљена у западном пару тромпи.
Сви поменути праведници сматрани су праобразом новозаветног првосве-
штенства Исуса Христа, утемељитеља и архијереја нове Цркве. Оваплотивши
се, он је постао Велики првосвештеник који је себе жртвовао на крсту како
би искупио грехе човечанства и својим божанством васкрслу људску природу
вазнео до небеса, до нерукотворене скиније у којој је као Богочовек вечни ли-
тургос (Јев 9, 6–24). Насликани у тромпама које чине прелаз из поткуполног
простора према куполи, ликови старозаветних првосвештеника били су но-
сиоци посебне симболике која прожима целокупан програм средишњег дела
храма. Они су, с једне стране, указивали на лик вазнетог Спаситеља у калоти
као на лик небеског свештеноначалника, извориште свештених моћи и ико-
ну свих архијереја земаљског дела Цркве. Са друге стране, постављени изме-
ђу јеванђеоских сцена у поткуполном простору, истицали су етапе икономије
спасења представљене на тим сликама као чинове испуњења Христове прво-
свештеничке мисије на земљи. При томе су најуочљивије, кључно место у про-
граму добиле две сцене насликане испод попрсја старозаветних архијереја, на
источном зиду поткуполног простора. Реч је о представама догађаја на којима
се заправо темељи првосвештенство Спаситељево – Благовестима и Распећу.
Само по себи, место на којем су представљене Благовести, на прилазу олтар-
ском простору, није нимало необично ни посебно. Фигуре арханђела Гаврила
и Богородице насликане су на касније преграђеном тривилону, својевремено
ослоњеном на високе стубове, између наоса и олтара (сл. 141). Остаци тор-
за и крила Благовесника распознају се на северном зидићу некадашњег тро-
лучја (сл. 142), док су од Богородичине представе преостали само горњи део
нимба, изнад њега грчка сигнатура која је Марију означавала као Мајку Бож-
ју, и десна шака положена на мафорион у висини груди (сл. 78, 144). У про-
стору између арханђела и Богородице приказан је, као део саме сцене, Ман-
дилион, Христов нерукотворени образ на убрусу, сачуван у виду фрагмента
на десној страни (сл. 144). Тумачен кроз векове као важно материјално све-
дочанство отеловљења Бога, Свети убрус није нимало случајно добио место у
оквиру сцене Благовести. Он је служио као непобитна потврда реалности ве-
лике тајне очовечења и силаска на земљу другог лица Свете Тројице, чудесног
и по значају судбоносног догађаја што се збио у Назарету. Но, сликари су у
просторни оквир Благовести, поред Мандилиона, смишљено и веома умешно
уклопили и ликове двојице јеванђелиста, оних који су о појави Бога у телу и
његовој спасоносној мисији на земљи сведочили речју (сл. 141–143). У питању

су веома оштећене представе апостола Матеја и Јована, изнад чеоне стране се- 141
вероисточног и југоисточног поткуполног пиластра. Јеванђелисти, приказани Остаци сликарства
како преписују почетке својих јеванђеља, смештени су у подробно описан ам- на источном зиду
поткуполног простора
бијент скрипторијума са пултовима, сталцима и писарском опремом, али су
архитектонским елементима само делимично композиционо одељени од по-
дијума на којем се одвијају Благовести. Заправо, њихови скрипторији нису не-
двосмислено одвојени од простора собе у Назарету у којој је човечанство за-
чуло благу вест. На тај начин, сликар је јеванђелисте представио као очевице
и непосредне сведоке велике тајне обожења људског тела. При томе је веома
важно приметити да почетак Јовановог јеванђеља говори о Богочовековој бо-
жанској, а почетак јеванђеља које исписује Матеј о његовој људској природи.
Веома умешно сабравши и смисаоно објединивши неколико програмских еле-
мената у речиту иконографску структуру, сликари су око представе Благове-
сти сплели нарочит наратив. Тако створена, унутар себе идејно вишеструко
повезана целина, искоришћена је као један од битних сегмената знатно ши-
рег, у више праваца усмереног догматског дискурса живописа храма. Овапло-
ћење које је најављено Благовестима и истовремено остварено силаском Духа
Светога на девојку Марију, било је нужан и кључан услов Спаситељевог пр-
восвештенства. Тек поставши човеком, Христос је могао извршити савршену
свештеничку службу и принети се на телесну жртву, једном засвагда, како би
у телу смрт сусрео и победио је. То искупитељско дело жртвоприношења за
спас човечанства извршено је распећем на крсту, посебно истакнутим у про-
граму, приказаним непосредно изнад Благовести (сл. 144). Истицање пред-
ставе Распећа у тематској и симболичкој структури живописа у српској цр-
квеној уметности јавља се одраније, још од времена Светог Саве, и добијало
је различите видове (Студеница, Жича, вероватно Милешева, Градац). Ипак,
оно нигде није тако јасно као овде, у Петровој цркви, утиснуто у језгро чита-
вог програма, поставши његова најистакнутија жижа, уочљива на источном
зиду, при самом уласку у наос.
Од некада монументалне сцене Распећа, која је заузимала највећи део источ-
ног зида поткуполног простора, уздижући се све до кордонског венца под
кубетом, преостао је само незнатан доњи део (сл. 86, 144). У његовом среди-
шту види се стеновито голготско брдо у које је пободен крст. За доњи крај
крста прикована је попречна дрвена греда, као ослонац ногама Распетога. На
тој греди још увек се разазнају прсти једног Христовог стопала, а у шупљи-
ни брда под крстом лобања праоца Адама. Леву страну сцене заузимале су, у
складу са широко поштованим иконографским обичајем, фигуре Богородице
и жена у њеној пратњи. Од њих је претекао део фигуре Богомајке и крајичак
хаљина једне жене у њеној близини. На другој страни, десно од крста, стаја-
ли су, закључује се то по заиста скромним траговима, апостол Јован Богослов,
сатник Лонгин и један од римских војника. Граница тла, назначеног на поза-
дини зеленом бојом, спуштена је доста ниско, испод нивоа на којем је врх Гол-
готе. Изнад њене сасвим равне, хоризонталне линије простире се површина
покривена окером. Вероватније је реч о остатку, односно доњем делу појед-
ностављене представе јерусалимских зидина него о томе да је читава сцена
била изведена, изузетно, на жутој позадини.
Истакнута на великој површини источног зида, широј од оних на осталим
странама поткуполног простора, сцена Распећа наметала се као визуелна

доминанта и идејна жижа читавог тематског програма најмлађег слоја живо- 142
писа у наосу Петрове цркве. Најнепосредније повезана са садржајима осталих Остаци представа Светог
фресака на истој страни храма, она с њима није градила затворену смисаону јеванђелисте Матеја и
целину већ је чинила само једну идејну визуру унутар целокупног тематског арханђела Гаврила из
Благовести, североисточни
програма, визуру која је служила као кључ за његово ишчитавања. Читав про- угао поткуполног простора
грам она је наткрилила мишљу о Исусу Христу као великом новозаветном ар-
хијереју и извршитељу икономије спасења. Извлачење таквог идејног нагла- 143
ска у први план програма живописа било је сасвим у складу с наменом храма Свети јеванђелиста
као катедре помесног епископа – живе иконе првосвештенства Спаситељевог. Јован, југоисточни угао
поткуполног простор
Оно, притом, није нимало ометало логично структурисање тог програма као
целине, а ни касније његово „читање” и сагледавање у дијахронијском, топо-
графском или мистагошком кључу. О примени ових потоње поменутих при-
ступа у осмишљавању тематике петропавловских фресака већ је било и биће
речи. Са друге стране, за разматрање начела распоређивања си-
жеа и смисла програма сликарства у средишњем делу храма од
кључног је значаја остатак сцене Уласка у Јерусалим. На њему се
још виде само горњи део Христове фигуре на магарету, нимбом
осветљена главом једног апостола, сегмент јерусалимских зидина
и остаци фигура деце која дочекују Спаситеља (сл. 145). Сцена је
насликана на северном зиду поткуполног простора, па је сасвим
јасно да се циклус Великих празника, проширен можда још по-
неким значајнијим јеванђеоским сижеом, одвијао према хроно-
лошком начелу низања представа, пратећи смер кретања казаљ-
ке на сату. Не треба зато сумњати у то да су представе догађаја
који су претходили Распећу и Уласку у Јерусалим биле наслика-
не на јужном и западном зиду простора под куполом. Реч је нај-
вероватније о Васкрсењу Лазаревом и Преображењу. Зато већ тај
мали сегмент програма сликарства показује да су избор и распо-
ред тема с краја XIII века омогућавали бар у извесној мери кон-
тинуирано праћење историјског тока новозаветног наратива на
зидовима храма.
Нажалост, остале сцене циклуса које су биле насликане на нај-
млађем слоју фресака у наосу нису сачуване. С обзиром на ра-
сположиви простор у нижим деловима цркве и чињеницу да је
читав уобичајени програм живописа куполе смештен у њену ка-
лоту (Пантократор, ликови десеторице пророка и четворице ан-
ђела), чини се сасвим извесним да су представе појединих Вели-
ких празника биле, као и раније, насликане у особеном тамбуру
кубета. У прилог том закључку говори и појава сцена Великих
празника у доњем делу куполе једног знатно млађег рашког хра-
ма, Беле цркве каранске. Таквом програмском решењу сликар-
ства Карана, које обилује програмским и иконографским цитатима из стари-
јих рашких храмова (Краљева црква у Студеници, Ариље), могао је као узор
послужити најмлађи слој живописа у куполи Петрове цркве. Сигурно је пак
да се избор сцена у тамбуру катедралног храма рашке епископије разликовао,
како је већ поменуто, од оног из раног средњовизантијског периода. Благове-
сти су биле спуштене у поткуполни простор, а од њих одвојено приказивање
Сусрета Марије и Јелисавете не само да није било уобичајено него није има-
ло ни смисла. Исто тако, у време обнављања живописа Петропавловске кате-
драле, у доба Палеолога, у уметности православних било се већ одавно изо-
бичајило издвојено представљање Поклоњења мудраца у оквиру проширеног
циклуса Великих празника. Оно је у међувремену постало готово обавезни
део саме сцене Рођења.

Не би требало, због свега тога, одбацити могућност да је одвијање низа хри- 144
столошких сцена на слоју из краја XIII столећа имало смер обрнут од оног из Остаци Распећа (горе),
Χ века и да је текло од нижих ка вишим зонама. Можда није без доказне вред- Светог убруса и Благовести
ности ни то што управо тај смер следи низање сцена Великих празника у по- (доле), источни зид
менутој Белој цркви каранској. Тамо су у тамбуру представљене сцене из за-
вршног дела циклуса Великих празника (Распеће, Силазак у ад, Вазнесење и
Силазак Светог Духа на апостоле). И у осталим, заиста малобројним црквама
позновизантијског и поствизантијског доба у чијим куполама су биле слика-
не сцене Великих празника, а каткад и епизоде Страдања Христових, реч је о
представама које припадају средишњем или завршном делу христолошке по-
вести. У тамбуру Кубелидике у Касторији (око 1260–1280) насликани су Сила-
зак у ад и Мироносице на гробу, а пратиле су их некада, вероватно, сада уни-
штене сцене Распећа и Силаска Светог Духа на апостоле. У калоту необичне
куполе цркве Панагије Кере у месту Крица на Криту (крај XIII века) смеште-
не су представе Сретења, Крштења, Васкрсења Лазаревог и Уласка у Јеруса-
лим, док су се у тамбуру древне цркве Богородице Контариотисе у Пијерији
нашле сцене Васкрсења Лазаревог, Уласка у Јерусалим, Ругања Христу и Рас-
пећа, насликане на слоју с краја XV или почетка XVI столећа. Узимајући све
то у обзир, може се претпоставити да су у Петровој цркви неке почетне сце-
не циклуса, као што су Рођење, Сретење и Крштење, биле насликане у полу-
калотама јужне, западне и северне конхе наоса. У тамбуру би, у том случају,
преостало места за четири завршне сцене Великих празника. Ако је Успење
Богородичино било насликано у припрати, онда је могуће да је у куполи сли-
кана и нека од сцена Страдања Христових.
Са знатно више поуздања може се говорити о тематском програму уништеног
сликарства на западној страни поткуполног простора, јер део очуваног живо-
писа на источној половини пружа добар основ за то. Готово је сасвим извесно
да је у простору под кубетом било насликано пет сцена Великих празника –
четири на зидовима и једна на тривилону. Тромпе су заузимала монументална
попрсја четворице пророка, по свему судећи старозаветних првосвештеника.
Још мање треба сумњати у то да су тачно наспрам двојице јеванђелиста – Јо-
вана и Матеја – представљених изнад чеоних страна источног пара поткупол-
них пиластера, била насликана преостала двојица писаца јеванђеља – Марко
и Лука – на западним пиластрима. Између фигура потоње поменутих јеван-
ђелиста морао је на западном зиду, као пандан Мандилиону, бити насликан
његов парњак, други нерукотворени Христов образ – Керамион (Свети цреп).
На њега је Христов лик мистично отиснут са Мандилиона с којим је дошао у
додир. Представе јеванђелиста с Керамионом на западној страни поткуполног
простора чиниле су целину са Светим Матејом, Светим Јованом и Мандилио-
ном, сабраним око Благовести на источној страни. На тај начин оне су упот-
пуњавале и чиниле заокруженим подсећање на кључна писана и материјал-
на сведочанства о реалности појаве Богочовека и његовом спасоносном делу
у историји, описаном и образложеном подробно читавим системом слика у
храму, пре свега оних с јеванђеоском тематиком. Дакле, представе јеванђели-
ста и нерукотворених образа биле су такође уграђене у различите тематске и
идејне програмске кругове, како у оне уже тако и у шире. Као целина у ужем
смислу имали су, међутим, осим симболичке, догматске и дидактичке улоге

145
Остатак Уласка у
Јерусалим, северни зид
и посебну, профилактичку намену. Распоређене на наспрамним странама је-

згра грађевине, поменуте представе биле су призване да нераскидивом пове-
заношћу дела четворице јеванђелиста и генеричко-мистичком споном изме-
ђу нерукотворених Христових ликова духовно „утегну” и статички осигурају
материјалну структуру храма. Молитвено поверавајући такав задатак слика-
ма, творци тематског програма рашке катедрале прихватали су давно успо-
стављена схватања и понављали старе програмске обрасце.
Остаци фресака из последње четвртине XIII века сачували су се и у нижим зо-
нама наоса и могу се на појединим местима пратити од сокла до малих тром-
пи које чине прелаз према полукалотама конхи. Зато је сасвим извесно да су
најмлађе фреске наоса покривале све зидове у том појасу. Не треба сумња-
ти ни у то да је њима био прекривен и лик Светог апостола Петра на чеоној
страни североисточног пиластра (сл. 117). Боје на њему – за разлику од оних
на представи јеванђелисте Матеја, изведене непосредно изнад, као и на оста-
лом живопису у најнижој зони средишњег дела цркве (сл. 134–139, 142–152) –
сачувале су своје изворне колористичке вредности. Другим речима, окери на
нимбу, лицу и химатиону Светог Петра нису прешли у црвену јер их је нови
слој фреске, превучен преко апостолове представе, а који је у међувремену
пропао, заштитио од утицаја топлоте изазване неким пожаром. На том но-
вом слоју вероватно је био поновљен стари иконографски садржај, па су ли-
кови патрона, Светих апостола Петра и Павла, задржали своје некадашње ме-
сто. Ка закључку да је заиста било тако прилично сигурно води и запажање да
лик Исуса Христа на новом слоју фреске није добио место на челу југоисточ-
ног пиластра, непосредно уз олтарску преграду, где би се очекивало. На том
месту, на којем више нема сликаног садржаја, морала се налазити, како је по-
менуто, фигура Светог Павла. Представа Спаситеља насликана је на југозападу
окренутој страни пиластра, па се, иако нешто удаљенија од олтарске преграде,
може разумети као део проширеног програма сликарства уз прилаз олтару (сл.
146). На тај начин она није била хијерархијски неприхватљиво деградирана,
пошто је југоисточни пиластар постављен тако да су му и чеона и југозападна
страна готово под истим углом окренуте ка средишту наоса. Осим тога, Хри-
стова представа била је повећана у односу на апостолову, која се могла узди-
зати само до профилисаног венца на пиластру. Одмах изнад тог венца још се
држи доњи део фреске с представом јеванђелисте Јована, изведеном на новом
слоју. Најзад, Господ је у натпису који прати његову представу посебним епи-
тетом истакнут као „Милостиви”, а цитатом исписаним на отвореном јеван-
ђељу у његовим рукама означен је као „светлост читавом свету” (Јн 8, 10–12).
Тај цитат, као и скоро сви други натписи на слоју сликарства из последње че-
твртине XIII века, исписан је ћириличним словима, на старом српском језику.
Померање Спаситељеве представе ка западу и њено непосредније везивање
за простор јужне конхе имало је и друга оправдања. Оно је савршено одгова-
рало организовању иконографског садржаја у том делу храма. Иако је, наиме,
тај Христов лик бордуром одвојен од представа у најнижој зони јужне конхе
– па има функцију засебне молитвене слике у оквиру програма олтарске пре-
граде, то јест једног од култних фокуса живописа у нижим зонама – он је си-
жејно и идејно недвосмислено повезан с поменутим представама. Десно од
Господа, на источној страни закривљеног зида конхе, насликана је Богороди-
ца у тамноплавој туници и мрком мафориону. Сачуван је само доњи део њене
фигуре, али је на основу њега сасвим јасно да је стајала окренута ка сину, с
рукама подигнутим очевидно у молитви (сл. 148). Иза ње ступа схимник у
светлосивој туници и црвенкастомрком огртачу, са широким каишем закоп-
чаним запоном и трном под струком, преко аналава. Он је обе руке у моли-
твеном ставу подигао до висине груди. Потпуно је уништен и горњи део ње-
гове фигуре. Ипак, несумњиво је реч о представи Светог Симеона Немање. У
сасвим сличном иконографском и просторном контексту његов лик се јавља
у читавом низу српских цркава из XIII столећа. У питању су ктиторске ком-
позиције с представом Богородице која пред Христом молитвено посредује

за неког Немањића ктитора. Њега обично препоручују и његови замонаше-
ни свети преци, насликани између тог ктитора и Богородице. Као први у та-
квом низу Немањића, сликаном по правилу у југозападном делу храма, пред-
стављан је њихов родоначелник, Свети Симеон. Остаци ктиторске поворке
у јужној конхи неспоран су доказ да заслуге за обнову живописа у послед-
њим деценијама XIII века, а можда и неке мање поправке на катедралној цр-
кви рашке епископије, припадају неком од Немањића, највероватније тада-
шњем српском владару.
Пробијањем или проширивањем пролаза у поменутој конхи 1728. године уни-
штене су фигуре Немањића који су били представљени иза родоначелника.
Изгубљен је тако и драгоцен податак о личности ктитора и времену послед-
ње средњовековне обнове живописа цркве. Могло би се, међутим, приметити
да је Богородица била приказана као посредница између Немањића и Христа,
коме су представници владарске породице молитвено приступали у оквиру
ктиторских композиција почев од Студенице, преко Милешеве, Вољавца, Мо-
раче и Сопоћана, до Градца. У нешто млађим споменицима, попут параклиса
краља Драгутина у Ђурђевим ступовима и Ариља, између Немањића и Хри-
ста нема Богородице као посреднице. Са друге стране, негде током послед-
ње четвртине XIII столећа потпуно је напуштен обичај представљања Бого-
родице и замонашених српских владара као заступника који приводе ктитора
држећи се за руке. Рекло би се стога да је ктиторска композиција у Петровој
цркви настала негде крајем седамдесетих или почетком осамдесетих година
XIII века. Зато се чини бар мало вероватнијим да је обнова живописа тог хра-
ма изведена у време власти краља Драгутина, него да је до ње дошло у доба
краља Милутина. У сваком случају, ктитор и његови преци који су се, прате-
ћи Богородицу, запутили ка Христу представљени су, у складу са цитатом на
његовом јеванђељу (Јн 8, 10–12), као они који „неће ићи по тами”. Наравно,
подразумева се да Немањићи, ступивши на тај спасоносни пут – а на њега су
позвани сви што кроче у цркву – предводе ка Светлости, у својству светород-
не владарске лозе, и сав поверени им народ. Спаситељ пред њима означен је
као Милостиви, јер је своје милосрђе према отпалом и заблуделом људском
роду исказао снисхођењем у људско тело и жртвоприношењем на крсту за
спас човечанства. На то подсећају, како је претходно истакнуто, и то подроб-
но образлажу управо оне описане слике у вишим зонама храма. Због тога лик
милостивог Господа није повезан јасно само са представама у најнижем по-
јасу фресака, по хоризонтали. Програмски он чини кључну идејну спону тих
представа са сликаним садржајима у горњим деловима наоса, по вертикали.
Оштећења зидног сликарства у најнижој зони ни приближно не дозвољава-
ју да се оно у потпуности сагледа, нити допуштају да се све идеје на којима је
то сликарство било засновано ваљано разумеју. Нејасно је такође колико је
146
Исус Христос „Милостиви”,
југозападна страна
југоисточног пиластра
147
Исус Христос „Милостиви”
(детаљ), југозападна страна
југоисточног пиластра

фигура чинило ктиторску композицију и где се она тачно завршавала. Због 148
тога и није јасан њен однос према ликовима насликаним у југозападном делу Остатак ктиторске
конхе. Ту су пак на југоисточној страни југозападног пиластра очувани оста- композиције, јужни
зид јужне конхе
ци представа двојице мученика, одевених у тунике са широким златотканим
нашивцима и плаштове обрубљене тракама посутим драгуљима и бисерјем,
на грудима закопчане фибулама (сл. 149). Обојица у левој руци држе мученич-
ки крст, а отворену шаку деснице пружају у молитвеном гесту. Краси их там-
номрка валовита коса, а онај на левој страни имао је, чини се, и средњедугу
браду. Други, чија је представа јасније сагледљива и крај које се очувао нат-
пис с именом Христофор, голобрад је, а дуга коса пада му низ леђа (сл. 150).
На глави има венац од бисера повезаних белом врпцом.
Функција и симболика монументалне стојеће фигуре, насликане на чеоној
страни југозападног пиластра, нешто су јасније. Реч је о лику Светог Јована
Милостивог, александријског епископа с почетка VII века (сл. 151). Насликан
је с дугом, потпуно седом брадом, одевен у ружичасти стихар и светлозеле-
ни фелон испод којег се виде надбедреник, епитрахиљ и необично широке на-
руквице, а преко којег је пребачен бели омофор с великим црним крстовима.
Свети Јован благосиља десницом подигнутом до груди, док у левој руци држи
велико јеванђеље, с корицама издашно посутим драгим камењем и бисери-
ма. Свечев нимб „украшен” је тако што је по његовој површини, када је фре-
ска већ била сува, угребан читав низ кружића (сл. 152), чему се могу прона-
ћи аналогије у поствизантијској уметности. Издвајање архијерејске представе
из контекста олтарског програма и њено сликање у југозападном делу потку-
полног простора имало је посебне разлоге. У том делу православних храмо-
ва налазио се по правилу спољни архијерејски трон, „доње место”, на којем је
епископ боравио током првог дела литургије, до малог входа. Да је уз чеону
страну југозападног пиластра Петрове цркве заиста био постављен такав трон
на посредан начин сведочи и уздигнуто камено постоље пред поменутим пи-
ластром, које потиче из времена обнове храма 1728. године (сл. 49). Лик Светог
Јована Милостивог, као лик заштитника и идеалног узора рашких епископа,
наткриљивао је и обележавао, дакле, место намењено њиховом трону. Пошто
није познат ниједан средњовековни рашки епископ који би био имењак алек-
сандријског архијереја, није лако докучити разлог због којег је над троном на-
сликан баш тај Александријац. Може се само домишљати о томе да је избор
јерарха с атрибутом „Милостиви” био у одређеној вези са означавањем Спа-
ситеља насликаног с истим епитетом уз олтарску преграду. Да ли се тиме же-
лело рећи да су и рашки епископи, који столују наткриљени образом Светог
Јована, жива икона Милостивог Христа – попут чувеног Александријца – и
да ће као и он последовати милосрђу небеског архијереја, то јест Спаситеље-
вој љубави и спремности на жртву за спасење повереног му словесног стада?
У западној конхи Петрове цркве, која по положају одговара западном травеју
наоса подужно постављених храмова, били су представљени ликови светих,
уобичајени за тај простор. На северозападној страни југозападног пиластра
насликане су фигуре двојице монаха у светлосивим расама и мрким мандија-
ма, са љубичастим аналавима. Обојица држе увијене ротулусе у рукама. Боље
је сачувана представа на десној страни, лик Светог Јефрема Сирина, препо-
знатљивог захваљујући делу пратећег натписа и сасвим проређеној краткој
бради (сл. 157). На основу ње јасно је да су се великосхимнички аналави обо-
јице монаха завршавали истобојним кукулима.
Остаци вредног живописа одржали су се и у другим деловима конхе. Јужно
од улаза насликан је свети врач у иконографији уобичајеној за свете лекаре, с

медицинским инструментима у рукама (сл. 134). С об-
зиром на то да је реч о млађем човеку чије лице покри-
вају сасвим кратка брада и танки бркови, сигурно је у
питању лик једног од двојице браће бесребреника – Ко-
зме или Дамјана. Од представе другог брата преостао је
само део рамена и руке. Та је фигура уништена када је
улаз у наос на заобљеном западном зиду конхе, некада
сасвим узак, знатно проширен 1728. године (сл. 40, 49,
51). Пошто је јужно од врата пре њиховог проширивања
било места за само две фигуре, јасно је да између браће
није био приказан трећи свети врач – Пантелејмон, како
је то понекад чињено. Да ли је он био приказан с још не-
ким светим северно од западног улаза у наос, где је било
места за две фигуре, и које личности су биле наслика-
не на југозападној страни северозападног пиластра, ве-
роватно се никада неће сазнати. Остаће такође потпуно
непознат и садржај зидног сликарства у северној конхи.
Извесно је ипак да је крајем XIII века испод зоне сто-
јећих фигура у читавом наосу изведен сликани сокл у
виду белих завесица украшених орнаментима у црвеној
и тамносивој боји. Остаци тих завесица сачувани су ис-
под Христа и Богородице у јужној конхи, под фигуром
Светог Јована Милостивог на југозападном пиластру и
на читавој западној и северној страни западне конхе (сл.
49, 153), затим на челу северозападног пиластра, као и
на дозитку уз северозападну страну североисточног пи-
ластра. Фреске позног XIII столећа покривале су и мале
тромпе које су чиниле прелаз према полукалотама кон-
хи, првобитно украшене цртежом утиснутим у гипсану
подлогу. Очуван је само украс северне тромпе у запад-
ној конхи – разлистали крст црвене боје, праћен сигла-
ма имена Исуса Христа (сл. 154). Не би требало сумњати
у то да су на подобан начин биле осликане и да су сли-
чан ликовни садржај добиле и све остале мале тромпе.
Украс сокла из последње четвртине XIII века, али другачијег облика, сачувао
се такође у најнижој зони на северној страни олтарске апсиде, изнад три ста-
рија слоја (сл. 155). Сигурно је зато да је тада бар делимично изнова живо-
писана и источна конха. Међутим, остатака сликарства из поменутог перио-
да нема у горњим деловима апсиде, иако поједини истраживачи о томе мисле
другачије. Фрагментарно сачувана глава арханђела на трећем слоју живописа
149
Непрепознати свети
мученик и Свети Христофор,
југоисточна страна
југозападног пиластра
150
Свети Христофор,
југоисточна страна
у полукалоти конхе и главе двојице јерарха из Службе архијереја насликане на
другом слоју фресака под кордонским венцем, о којима је било речи, немају
никаквих типолошких и стилских сличности са најмлађим сликарством у на-
осу. Напротив, оне се од њега јасно разликују и неким пратећим и техничким
детаљима, као што су начин исцртавања и исликавања нимбова, тон позади-
не и бордура. Могуће је стога да је обнављан само живопис у соклу, оштећен
вероватно највише капиларном влагом из земље. Ако је ипак читав олтарски
простор био изнова осликан у последњој четвртини, онда је тај слој живопи-
са у њеним вишим зонама потпуно пропао.
Најмлађи живопис у наосу древне катедралне цркве рашких епископа озбиљ-
но је пострадао у неком пожару, што је већ помињано. Услед дејства висо-
ке температуре боје су тада изгубиле своје изворне колористичке вредности.
Окер се потпуно изменио, прешавши у јарко или тамноцрвену боју. Фреске су
касније додатно оштећене ударцима кесером приликом припреме наношења
новог малтерног слоја, а карактер су им озбиљно изменили и ретуши конзер-
ватора. О ликовним особеностима и вредностима тог живописа, као уосталом
и целокупног старијег сликарства у храму, није зато могуће доносити сасвим
поуздане судове. Оно што је од њега сачувано не пружа, нажалост, довољно
основа ни за поуздано утврђивање броја зографа који су га извели, односно
за одређивање њиховог удела у живописању храма. Ипак, тај слој сликарства
боље је сачуван од осталих, па пружа основ за нешто одређеније разматрање
не само његових тематских него и стилских, односно ликовних одлика.
Знатна оштећеност фресака показује се као тешко пребродив проблем већ
при анализи најистакнутије представе у просторној хијерархији храма, оне
Христове у полукалоти куполе (сл. 119). Нема сумње да је та представа наста-
ла у позновизантијско доба. Не може се, међутим, сасвим поуздано утврди-
ти да ли су је извели сликари што су у последњој четвртини XIII столећа об-
новили живопис Петрове цркве. Површина фреске на којој је она насликана
и слој фреске с ликовима арханђела и пророка нису физички повезани, јер се
између њих налази, како је поменуто, средњовизантијски појас фреске с грч-
ким натписом. На опрез у погледу датовања Христове бисте наводи и окол-
ност да она, за разлику од полуфигура пророка и арханђела, није издвојена од
позадине белим линијама које прате контуру. Ако би се претпоставило да је
представа у темену куполе неколико деценија млађа од пророчких испод ње, 151
лакше би се могла објаснити и околност, сасвим необична, да је очуван само Свети Јован Милостиви, чеона
прстен старије фреске са натписом између Христовог попрсја и живописа у страна југозападног пиластра
нижем делу калоте. Можда су сликари приликом обнове у XIII веку уз грч- 152
ки натпис оставили необијеном и фреску са Христовим попрсјем коју је нат- Свети Јован Милостиви
пис пратио, а обнову сликарства започели у зони пророка? До оштећења Све- (детаљ), чеона страна
држитељевог лика у темену калоте, где живопис често страда, могло је у том југозападног пиластра
случају доћи неколико деценија касније, па је он морао бити обијен, односно 153
пресликан у првим деценијама XIV века. Два слоја орнаменталног
сликарства у зони
Неколико боље очуваних представа пророка и арханђела на југоисточној сокла, северозападни
страни нижег дела калоте, међутим, по својим стилским особеностима од- угао западне конхе
говарају ликовима светих сликаним крајем XIII века у нижим деловима хра-
154
ма. Сличности у типологији и начину извођења појединих представа, рецимо Разлистали крст, мала
Пророка Илије из куполе и Светог Јована Милостивог из најниже зоне, веома тромпа у северозападном
су изражене. Оне су толике да наводе на закључак да су обе представе дело ис- углу западне конхе
тог сликара (сл. 156). Многе подударности између њих уочавају се како у це-
155
лини, тако и у детаљима као што су облик уха на левој страни оба лика, цр-
Четири слоја орнаменталног
теж и израз доње усне, облици затамњених подочњака и образа „пресечених” сликарства у зони
дугим вертикалним и лучним хоризонталним урезима. Повезује их и начин сокла, северна страна
дочаравања светлосних акцената пастозним наносима беле боје на челу, изнад олтарске конхе
веђа, на грбини носа, испод подочњака, на бради. Они су изведени жустрим
потезима кичицом и делују као искре нестопљене с површином лица. Уоча-
вају се, додуше, и извесне разлике у финоћи моделације и цртежа, које су по-
следица прилагођавања рада сликара различитој удаљености двеју предста-
ва од ока посматрача, као и веће нарушености тонских вредности пророкове
представе услед дејства топлоте. Поређење представе Светог Јована Милости- 156
вог са ликом пророка Арона, у југоисточној тромпи, води, надаље, закључку Пророк Илија (лево) и Свети
да је и он дело истог мајстора. Више но у типологији, сличности се уочавају Јован Милостиви (десно)
у сликарској обради двају ликова (сл. 138, 139, 152), обележеној, с једне стра-
не, наметањем линије као кључног елемента ликовног израза, што дефинише,
али и уситњава облике, а са друге превагом тонске моделације при дочарава-
њу прилично наглашеног волумена. Живописац који је извео те представе, а
који се може назвати првим, био је одличан цртач, кадар да подари карактер
ликовима, али не и пуну сочност и живост сликаној материји.
Осетно другачији приступ имао је сликар представе Христа Милостивог на
југоисточном пиластру (сл. 147), којем би ваљало приписати и фигуре из кти-
торске композиције, као и сцену Уласка у Јерусалим (сл. 145). Његов цртеж
је знатно мање наметљив, а моделација поступнија, у основи такође тонска,
али с нешто више ослањања на колористичке односе при стварању утиска
о заобљености облика. Он користи зелену у нешто ширим појасевима, про-
влачећи је и преко сеновитог дела под обрвама, а за исликавање инкарната
употребљава светлоружичасту. Преко ње на јагодицама и челу меко разлива
утишану белу боју, стварајући утисак обасјаности лица довољно јаком, али
посредном, готово дифузном светлошћу. За разлику од првог сликара, он тек
понегде, рецимо уз подочњак левог Спаситељевог ока или на његовој десни-
ци, пастозном белом бојом изводи сасвим танким кистом ситне, најчешће је-
два приметне рефлексе светла, неутопљене у пут. Због свега тога његова сли-
кана материја делује природније и много мање суво. И поред знатних разлика,
дела двојице сликара показују и одређене сличности, проистекле вероватно
из дужег заједничког рада и међусобног угледања. Оне се запажају, на пример,
у избору типа благослова, поставци и цртежу, па и моделацији Христове де-
снице и десне руке Светог Јована Милостивог (сл. 146, 151). Због оштећено-
сти Спаситељевог лика у пределу очију, може се тек из непосредне близине
уочити да су схема и облици линија којима су описани његови капци, зенице
и подочњаци сасвим слични онима код Светог Јована (сл. 147, 152).
Поменута двојица сликара вероватно су били предводници тајфе живописаца
која је у последњој четвртини XIII века осликала рашку Петропавловску цркву.
У прилог томе говори и околност да је баш њима поверено сликање најистакну-
тијих ликова у наосу – оних уз олтарску преграду и над епископским троном.
Но, њих двојица нису сами осликали читаву цркву. Представе појединих про-
рока и арханђела у калоти извео је неки знатно мање умешан зограф, коме се
могу приписати и ликови Светог Христофора и мученика на југозападном пи-
ластру чији идентитет није утврђен (сл. 149, 150). Тај зограф као да је био уче-
ник другог сликара, али је знатно заостајао за њим и по умећу и по даровито-
сти. Његов цртеж је грубљи и несигурнији, моделација тврђа и неоплемењена, а
колорит, чини се, сировији. Сликарска материја делује због тога прилично суво,
остајући лишена пикторалне лепоте. Више но двојица претходно поменутих
живописаца, овај је склон упрошћавању облика и њиховом свођењу на пуку,
прилично нескладну, готово кубистичку геометрију. О томе најбоље сведочи
начин представљања шака, поготово левице Светог Христофора. Знатно више
уметничке домете, као израз префињеније сликарске културе, показују фигуре
монаха и светих врача у западној конхи наоса (сл. 157, 158). Иако знатно ис-
кварене ретушима на лицу, оне су несумњиво дело одличног цртача, кадрог да
дочара у смирености надмоћне, упечатљиве карактере представљених светих.
Линија ни на тим ликовима није нимало наметљива већ сасвим дискретно опи-
сује племените физиономије. Обично је утопљена у углавном тонску модела-
цију, сасвим поступну, без изразито дубоких или широких сенки и искричавих
акцената светлости, која се пак, евоцирана лазурним наносима беле боје, разли-
ва по челу и најистуренијим деловима лица. Пут је исликана светлим окером и

ружичастом бојом, те делује веома природно. Лепоти насликаног и допадљиво- 157
сти дочаране материје на тим представама доприноси и знатно већа улога уме- Свети Јефрем Сирин (детаљ),
шно компоноване боје на одећи, а палета се креће од пастелнољубичасте (ку- северозападна страна
кул и аналав Светог Јефрема), до транспарентноцрвене (туника светог врача).
Наглашено широких носева и лица, с крупним очима и благо заобљеним ве-
ђама, ти ликови типолошки нешто више одговарају представама које је из-
вео први сликар. Њему би се они могли приписати само уз претпоставку да
је темељно променио свој приступ сликајући ликове млађих људи (без мно-
го бора и седина), у односу на представе стараца (пророк Илија, Свети Јован
Милостиви, првосвештеник Арон). Знатне разлике у сликању младих и оста-
релих светих заиста су уочљиве на делима појединих средњовековних зогра-
фа. Промена приступа овде је ипак толико изражена да је вероватније реч
о делима неког другог, четвртог по реду живописца из исте тајфе. Како год
било, све припаднике те групе, која је крајем XIII века обновила живопис Пе-
трове цркве, одликује приврженост концепцијама завршног периода такозва-
ног монументалног стила. Они теже, у мањој или већој мери, пластичности
облика, освајању планова сцене и перспективном продору у дубину (кулисе
уз јеванђелисте, Улазак у Јерусалим), као и монументалности израза. Коли-
ко су били посвећени постизању утиска величине показује и поређење њи-
ховог система украшавања цркве с оним којем су прибегли живописци пр-
вобитног слоја. Наместо сцена с умањеним фигурама у тромпама, зографи с
краја XIII века сликају велика попрсја првосвештеника, а на зидовима потку-
полног простора распростиру композиције које захватају вероватно две не-
кадашње зоне фресака. Притом су вишеструко одступили од оквира који им
је наметала архитектура. Све плитке нише у поткуполном простору, па и оне
са утиснутим орнаменталним украсом, они су прекрили дебелим слојем мал-
тера како би добили довољно простране површине за сликање сцена Великих
празника. Из истог разлога зазидан је и прозор на источном зиду под кубе-
том, који је сметао развијању композиције Распећа (касније поново отворен,
сл. 86). Простор за представљање сцена у поткуполном простору освајан је и
тако што су њихове бордуре залазиле, с обеју страна, дубоко у простор пот-
куполних тромпи, негирајући њихов зидани оквир.
Изразита склоност ка тонском моделовању, извесно одступање од класици-
стичких канона и типологије, нова улога цртежа, а каткад и сувоћа сликане
материје, стилски су елементи живописа XIII века у Петровој цркви који га
приближавају делима византијске и српске уметности настајалим у послед-
њој четвртини поменутог столећа. На његову сродност са том монументал-
ном уметношћу на заласку указују и неке програмске и иконографске поједи-
ности. Вреди, рецимо, поменути истицање а вероватно и груписање ликова
првосвештеника у тематском програму виших делова храма, као и особен
састав и устројство ктиторске композиције. Најближе паралеле свим по-
менутим стилским, иконографским и програмским карактеристикама нај-
млађег сликарског слоја у наосу древне рашке катедрале могу се пронаћи у
живопису српских цркава и на иконама из друге половине и последње че-
твртине XIII века. Реч је о параклисима уз припрату Сопоћана, Параклису

158
Свети лекар (детаљ),
западни зид западне конхе
краља Драгутина у Ђурђевим ступовима, српској икони Светих Петра и Па-

вла у Ватикану, Ариљу и икони Светог Пантелејмона из Хиландара. Ипак,
сродности нису толике да би се неком од сликара Петрове цркве могло при-
писати било које од наведених дела.
Сл ик ар с тв о по с твиз а н тиј с ког период а
Поменути пожар и висока температура коју је изазвао, тако погубни по ко-
лористичке вредности најмлађег сликарства наоса, нису утицали на промену
ликовних својстава остатака сликарства у малој припрати Петрове цркве. Но,
и тај живопис веома је страдао услед преградње свода нартекса и удараца ке-
сером приликом припреме наношења новог малтерног слоја. У горњем делу
јужног зида нартекса насликано је велико попрсје Светог Николе (сл. 159), а
под њим, око пролаза у јужни компартимент, орнаментално поље (источно)
и представа столпника, засигурно Светог Симеoна (западно). У самом про-
лазу преостало је нешто аниконичног сликарства: украсно поље у луку и раз-
листали крст с криптограмом на источној страни (сл. 160, 161). На источном
делу полуобличастог свода припрате, изнад улаза у наос, одржала су се два
овећа фрагмента сцене Успења Богородичиног (сл. 162). Сасвим је сигурно да
је програм зидног сликарства у нартексу својевремено био знатно богатији.
На северном зиду сачувала се само нека малтерна подлога изударана кесером.
Само до ње, види се то уз лучну ивицу горњег дела тог зида на источној стра-
ни, допире слој с фреском Успења, што не значи да се некада није пружао и
даље (сл. 162). Прилично је сигурно да је наспрам Успења, на западној страни
свода, пре његове преградње, на истом слоју била насликана још једна компо-
зиција. Пре но што су 1728. године знатно проширени пролази ка наосу и се-
верном делу здања, око њих су постојале зидне површине погодне за слика-
ње неколико светих у најнижој зони источног и северног зида.
На западној страни таквих површина изгледа ипак није било или их је било
мање. Наиме, површина фреске на којој је насликан столпник пружа се пре-
ма западу, преко линије бордуре око попрсја Светог Николе, што је пратила
кривину ранијег свода, замењеног нешто вишим и ширим у време патријар-
ха Арсенија IV (сл. 159). Та површина фреске морала се, судећи према по-
ставци столпникове представе, пружати и знатно више ка западу но данас,
испод накнадно подигнутог пиластра. Вероватно је зато у време које је непо-
средно претходило или следило изградњи спољашње припрате, по свему су-
дећи у турско доба, а свакако пре сликања поменутих ликова Светог Николе
и Светог Симеона Столпника, био срушен кружни западни зид старог нар-
текса. Биће да је након тога стара припрата била повезана с дозиданим егзо-
нартексом, широким луком или пак луковима, утопљеним у горњи део боч-
них зидова. Када је касније президан свод припрате, ка западу је померена и
донекле измењена конструкција на коју је он налегао на западној страни (сл.
40, 84). Било како било, нема сумње да је изгубљено више од половине темат-
ског програма живописа нартекса Петрове цркве. Не могу се стога поузда-
но сагледати идејне основе на којима је тај програм изграђен, нити ишчита-
ти поруке које је преносио.

159
Сликарство на јужној
страни припрате
160
Орнаментално поље у
луку пролаза у јужном
зиду припрате
Иако се Свети Симеон Столпник сврставао у најпоштованије стилите, слика-

ње његовог лика у простору припрате, на уској површини зида уз пролаз ка
јужном делу грађевине (сл. 159), не представља необичност вредну веће па-
жње. Програмска позиција ликова светих столпника, па и оних најугледни-
јих, и њихово место у сакралној топографији храма нису били нимало стро-
го одређени. Стилити су представљани на слично пропорционисаним, уским
зидним површинама разних делова православних цркава, од олтарског про-
стора до егзонартекса, па и у припратама. Знатно више недоумица изази-
ва светитељски лик насликан у горњем делу истог зида. Лик Светог Нико-
ле, славног мирликијског епископа и чудотворца, чији је култ био и остао
изузетно поштован на подручју свих српских земаља, по правилу је добијао
истакнуто место у програму сликарства средишњег црквеног простора – на-
оса. Мало је вероватно да такво место није пронађено за представу Светог
Николе и у древном рашком катедралном храму. Са друге стране, понавља-
ње његовог лика у периферним зонама црквених здања било је најчешће веза-
но за њему посвећене бочне параклисе. Могло би се зато помислити да је по-
прсје Светог Николе добило место изнад пролаза ка јужном делу цркве зато
што се у том простору некада можда налазио њему посвећен параклис. Међу-
тим, против такве претпоставке говоре, изгледа, подаци које пружа преостало
сликарство припрате. Поменута фреска с орнаменталним пољима и разлиста-
лим профилактичким крстовима у пролазу на јужној страни припрате, испод

представе Светог Николе, заузимала је тек нешто више од половине дебљи-
не зида пролаза (сл. 160, 161). То наводи на закључак да је у време осликава-
ња нартекса пролаз имао врата која су припрату одвајала од порте, односно
да тада није било никаквог постројења непосредно уз спољашњу страну ју-
жног зида нартекса (сл. 52). Појава монументалног попрсја мирликијског чу-
дотворца у маленој припрати Петрове цркве остаје стога прилично загонетна.
Исто тако, ваља приметити да и смештање представе Успења Богородичиног,
једног од најзначајнијих Великих празника (Велика Госпојина), у простор пе-
тропавловске припрате представља сасвим изузетну појаву (сл. 162). Запра-
во, догађало се да у неким старим црквама та сцена добије место у нартексу,
али готово увек је реч о храмовима који нису имали пун зид између наоса и
припрате, него су та два простора делили само високи стубови. Пошто у та-
квим храмовима западни зид наоса није био довољно простран да прими ра-
звијену сцену Успења, она је пресељавана на западни зид припрате, на којем
се могла видети из главног дела храма. Између наоса и нартекса у Петровој
цркви, међутим, стајао је некада пун зид с уским вратима, а Успење је насли-
кано на источној страни свода. Оно се стога из наоса није могло ни назре-
ти. Нема сумње да разлог за одабир изузетног програмског места за предста-
ву кончина Богородичиног треба потражити најпре у необичној архитектури
централног дела цркве и недостатку простора за сликање развијених слика-
них садржаја у њему. Због тога је слика последњег у хронолошком низу Ве-
ликих празника вероватно морала бити премештена из наоса у припрату, где
је истакнута изнад улаза у главни део цркве. Да ли јој је ту била придруже-
на, на западној страни свода, још нека од сцена Великих празника или, што
је вероватније, нека представа везана за значајне Богомајчине празнике (Ро-
ђење Богородице, Ваведење), може се само нагађати. 161
Разлистали крст с
Живопис у припрати старе рашке саборне цркве раније је датован, као и нај- криптограмом, источна
млађи слој фреска у наосу, у другу половину, односно крај XIII века. Доду- страна пролаза у јужном
ше, у новије време уочене су разлике између сликарског приступа зографа у зиду припрате
нижим деловима наоса и у припрати, али су протумачене као резултат исто-
162
временог рада двеју различитих група сликара у наосу и нартексу крајем XIII Остатак Успења Богородице
столећа. Пажљивија стилска анализа фресака у припрати Петропавловске цр- (леви део), источна
кве у Расу и њихово поређење са најмлађим живописом у наосу истог храма, страна свода припрате
као и са сликарством у другим српским и византијским споменицима с кра-
ја XIII века, воде, међутим, ка сасвим другачијем закључку.
Упореди ли се, рецимо, лик Светог Николе с представом такође времешног
Светог епископа Јована Милостивог насликаног у наосу, уочиће се намах
огромне разлике међу њима (сл. 151, 152, 159, 163). Две представе међусобно
су веома удаљене, како по општој типологији, облицима главе и појединих
делова лица, тако и по пропорцијским односима тих делова. Што је још ва-
жније, раздваја их дијаметрално различит ликовни приступ живописаца који
су их насликали. На њима су, најпре, неупоредиви значај, улога и природа цр-
тежа. Он је на представи Светог Николе изведен јасно издвојеним али нена-
метљивим, сасвим танким тамномрким линијама, извлаченим без хитње и на-
пона, које меко описују широко заобљене, геометријски конструисане облике
главе, очију, веђа, носа, уста, браде, бркова и ушију. Цртеж на представи Све-
тог Јована Милостивог знатно је динамичнији, у ломљењу потеза одсечнији,
тврђи и конкретнији. На двема представама такође су потпуно различити на-
чини моделовања и досегнут ниво пластичности и „масивности” облика. Мо-
делација на лику Светог Николе, који готово да нема тежине, сасвим је ути-
шана, блага и прозрачна, а волумен једва наговештен. Са друге стране, лице
Светог Јована Милостивог много је чвршће и уверљивије моделовано, с на-
глашеним валерским разликама између осенчених и осветљених делова. Оно

163 делује као извајано, пуних и напрегнутих облика, одајући утисак масивности
Свети Никола (детаљ), и тежине. Два лика раздвајају и знатне разлике у сликарској материји, која је
јужни зид припрате на представи Светог Николе неоплемењена и много сувља. Све речено може
се поновити, с мање или више доследности, и ако се попрсје Светог Николе,
164 као најбоље очуван лик у припрати, сравни с представама Светог врача Ко-
Свети Симеон Столпник,
после наношења ретуша,
зме и мученика Христофора, односно с ликовима Светог Јефрема Сирина или
јужни зид припрате Христа Милостивог у наосу Петрове цркве (сл. 147, 150, 157, 158).
165 Исто тако, ни лик столпника из припрате не показује никакву одређенију

Свети Симеон Столпник, сличност с представама светих у наосу. Поређење тог лика с поменутим пред-
пре наношења ретуша на ставама има, додуше, мању вредност због његове ограничене аутентичности,
лицу, јужни зид припрате јер је током конзерваторско-рестаураторских радова веома много ретуширан
(сл. 164, 165). Међутим, он се толико разликује од представа насликаних у на-
осу, и то нарочито ако се у обзир узму његови оригинални делови, да се ре-
зултати претходних компарација само додатно потврђују. Упадљиву неподу-
дарност показују и облици и величина слова у натписима који прате, с једне
стране, представе у припрати, а са друге, оне у главном делу цркве. Од натпи-
са у наосу нарочито се разликује сигнатура уз лик Светог Николе.

Изражене разлике у типологији ликова и сликарској об-
ради – нарочито улози и природи цртежа, моделацији,
чврстини и волуминозности облика – које међусобно уда-
љавају живопис наоса и нартекса Петрове цркве, одвајају
потоње поменуту целину и од других фреско-ансамбала
насталих крајем XIII века. Веома су речите и неке друге
појединости сликарства у припрати старе рашке катедра-
ле које носе одређене стилске карактеристике, а нису уо-
бичајене за монументалну уметност кончина XIII столећа.
Живописци зрелог XIII века, па и они с почетка наредног
столећа, приклањали су се обичају наглашавања димензи-
ја предмета које су архијереји држали. У рукама јерарха
они представљају сразмерно велике кодексе, наглашеног
волумена, што се може пратити на фрескама од Милеше-
ве све до Петрове цркве, Ариља, Протатона или Богоро-
дице Љевишке у Призрену. С друге стране, јеванђеље у ле-
вој руци светог мирликијског епископа у нартексу древне
рашке катедрале сасвим је сведених димензија (сл. 159).
Оно је знатно умањено у односу на величину архијереје-
вог попрсја и представљено без покушаја да се дочара волуминозност наслика- 166
не књиге. У складу са тежњама сликара XIII столећа ка постизању што уверљи- Свети апостол Јован,
вијег утиска о монументалности представа било је, такође, истицање великих детаљ из Успења
крстова изразито широких кракова на омофорима јерарха. Они су каткад за- Богородичиног, источна
страна свода припрате
иста пренаглашене величине, као рецимо на представи Светог Јована Мило-
стивог у припрати рашке катедрале (сл. 151). Насупрот томе, крстови на омо-
фору Светог Николе у припрати исте цркве сасвим су другачији, неупоредиво
тањих и издужених кракова. И наглашена уситњеност бисера којима су укра-
шени светитељев епитрахиљ, видљив у делу око врата, наруквице и корице је-
ванђеља у нескладу је са шире поштованим сликарским обичајима зрелог XIII
века (сл. 163). Сабрани на једној представи, поменути елементи представљају
вредан показатељ, важан за стилска, па одатле и за хронолошка разматрања.
Живопис припрате цркве Светих Петра и Павла у Расу одликују сликарски
манири, колорит, цртеж и моделација сасвим слични остварењима српских
зографа делатних у последњој половини XVI столећа. У ликовном стварала-
штву поменутог периода могу се, такође, пронаћи најближе аналогије за на-
чин на који су изведена орнаментална поља у припрати старе рашке кате-
драле. Поствизантијско сликарство нуди мноштво паралела и када је реч о
карактеристичним побројаним секундарним стилским елементима на пред-
стави Светог Николе, као што су кодекс умањених димензија, танки крако-
ви крстова на омофору, или сасвим ситни бисери на порубима епитрахиља,
наруквицама и корицама јеванђеља. Због свега тога живопис у припрати Пе-
трове цркве ваљало би датовати негде у последњу трећину XVI, а најкасни-
је у почетак XVII столећа. Извели су га зографи чија се друга дела, по свему
судећи, нису сачувала, па им се не могу пронаћи непосредне аналогије. Ипак,
чини се прилично извесним да су они били укључени у уметничке токове
сликарства обновљене Пећке патријаршије, јер их неке опште црте везују за
онај доста широк уметнички круг којем су припадале сликарске групе што су
у деценијама после 1557. године фрескама украшавале храмове на подручју
српских земаља. Зато се управо у том уметничком кругу могу проналазити и
одређене стилске и типолошке паралеле живопису у припрати старе рашке са-
борне цркве. У прилог датовању фресака петропавловске припрате у постви-
зантијско доба говорио би и претходно изнесен закључак да је оно изведено
тек након уклањања западног зида старе припрате, и постављања врата у про-
лаз према јужном, тада вероватно већ срушеном делу цркве. На такво позно
хронолошко одређење настанка живописа припрате не могу утицати неки у
њему уочени периферни епиграфски и иконографски архаизми.
Пластичност и волуминозност попрсја Светог Николе у припрати рашке епи-
скопске цркве, како је овде већ примећено, нису наглашене. Због тога је ути-
сак о монументалности те представе првенствено последица извесне њене
предимензионираности у односу на просторни и ликовни контекст којем
припада (сл. 159). Величина попрсја мирликијског чудотворца није у сразме-
ри са површином на којој је насликано, као ни са околним представама. По-
прсје, а пре свега глава, увећано је толико да врх нимба није могао стати на
расположиву површину зида те је пресечен бордуром. То је морало бити учи-
њено иако је пречник нимба приметно умањен у односу на величину свети-
тељеве главе. С протомом Светог Николе по величини су потпуно неупоре-
диви и лик столпника, насликан непосредно испод ње, и фигуре у суседној
сцени Успења Богородичиног. Због тога живопис припрате Петрове цркве не
делује ни приближно као формално уравнотежена и естетски ваљано ускла-
ђена целина. Утисак о том сликарству као јединственој целини нарушавају у
извесној мери и разлике у ликовној обради фигура.
Већ на први поглед запажају се одређене колористичке неуједначености, нај-
лакше уочљиве у дисонантности тона нимба Светог Николе (хладни окер) и
ореола столпника под њим (окер знатно топлијег тона). Даља поређења две-
ју поменутих представа, отежана оштећењима на столпниковом лику, откри-
вају и друге разлике међу њима (сл. 159, 163–165). Облици глава архијереја и
столпника, као и пропорцијски односи делова њихових лица, нису ни прибли-
жно одговарајући. Има много неподударности и у сликарској обради тих ли-
кова. Цртеж столпниковог лица осетно је тврђи и рескији, а моделација сувља
и више тонска, без јаркомрких партија на образима. Разлике између ликова

167 двојице светих на јужном зиду петропавловске припрате нарочито се лако уо-
Свети апостол Петар, чавају када је о цртежу и моделацији носева реч. Нос мирликијског епископа
детаљ из Успења знатно је поступније и мекше моделован и приметно је шири у односу на оста-
Богородичиног, источна
так лица, него што је то столпников, који се пак, за разлику од Николиног, ра-
страна свода припрате
чва непосредно под челом, у облику латиничног слова Y. Разлике између раз-
матраних представа приметне су и у цртежу и начину моделовања како браде
и бркова тако и набора на одећи. Очевидно је, дакле, да представе двојице
светих на јужном зиду припрате нису дела истог живописца. Ипак, на основу
увида у сликарски поступак и крајњи резултат зографа који је насликао вео-
ма оштећени лик столпника, не треба сумњати у то да је он стварао истовре-
мено, упоредо са живописцем лика Светог Николе. О томе сведочи и чиње-
ница да су оба лика изведена на истом слоју малтера. Надаље, рекло би се да
су двојица сликара заједнички извела сцену Успења. Начин цртања и ислика-
вања зографа који је извео представу столпника уочава се у тој сцени на гла-
ви апостола Јована, нарочито у рачвању горњег дела носа у виду латиничног
слова Y (сл. 166). Са друге стране, начин исцртавања и моделовања набора на
хитонима и химатионима апостола на десној страни Успења, чије су главе го-
тово уништене, више одговара творцу лика Светог Николе. Најзад, у прилог
изнетом закључку о напоредном раду двојице сликара речито говори и један
технички елемент на њиховим сликама.
Оба светачка лика насликана на јужном зиду припрате Петрове цркве, али и
фигуре у суседној сцени Успења Богородичиног, уоквирени су, наиме, танком бе-
лом линијом. Реч је о техничком детаљу познатом још из средњовизантијског
периода, а примењиваном у источнохришћанској уметности и касније, како би
се фигуре јасније одвојиле од позадине, нарочито у слабије осветљеним дело-
вима храма. Обичај није био заборављен ни у поствизантијско доба, па је при-
мењиван понекад, како у грчкој тако и у српској средини. Не треба зато искљу-
чити могућност да га је бар један од двојице зографа припрате Петрове цркве
преузео од својих учитеља или других савременика. Поменуто је, међутим, да
су га користили и живописци с краја XIII столећа, приликом сликања полуфи-
гуре пророка у слабо осветљеној калоти куполе. Ако је и припрата тада била
живописана, што се чини сасвим извесним, могуће је да се овом детаљу при-
бегло и при извођењу живописа у њој, где се такође осећао недостатак светла.
Боље или слабије очувани остаци тих фресака могли су утицати на обновитеље
из доба туркократије да се и сами послуже древним сликарским маниром. Но,
овде се нужно отвара питање о томе да ли су и у којој мери програмска и ико-
нографска решења поствизантијског сликарства нартекса била резултат пона-
вљања затеченог. Пошто се појава неких тема у припрати, попут Успења Бого-
родичиног, може објаснити, како се чини, само просторним оквиром и с њим
повезаном програмском диспозицијом садржаја фресака у целој цркви, рекло

би се да су те теме и раније чиниле део програма нартекса, односно да су мла- 168
ђи сликари бар у извесној мери поновили старији програм. И одређени ико- Крст на орнаменталном
нографски архаизми у делима млађих живописаца, као што је висока жичана постољу, ниша на јужној
ограда на стубу Светог Симеона, воде, изгледа, ка истом закључку. страни олтарске конхе
169
• Крст, јужна страна прозора
на источној страни куполе
Датовање зидног сликарства припрате Петрове цркве у последњу трећину 170–171
XVI или почетак XVII столећа повлачи за собом закључак да стара рашка са- Фреско-сликарство у
борна црква није била запостављена ни у доба живе обновитељске делатности прозору јужног зида
на широким просторима Пећке патријаршије после 1557. године. С обзиром спољашње припрате:
на стање очуваности споменика, не може се ипак са сигурношћу установити а. источна страна;
б. западна страна
обим обнова и преправки зидног сликарства вршених у том храму током пр-
вих векова турске владавине. Остаци живописа у нартексу свакако нису је-
дини који потичу из поствизантијског времена а сачувани су у цркви Светих
апостола Петра и Павла у Расу. У ниши на јужној страни олтарског просто-
ра насликан је крст са криптограмом, на подножју украшеном једноставним
орнаменталним пољем (сл. 168). Више по орнаменту у пољу него по повр-
шности и немару при његовом извођењу, тај насликани крст може се вео-
ма поуздано датовати у поствизантијско доба. Орнаментално поље састоји
се од низа који чини алтернација по две црвене линије, једне искошене праве
и једна изломљене, са по две исте та-
кве црне линије на белој позадини.
Таквим линијама изведена, колори-
стички и цртачки једноставна и недо-
падљива орнаментална поља не срећу
се у српској уметности византијског
периода. Са друге стране, веома често,
заправо готово редовно, сликана су у
нашим црквама током поствизантиј-
ског периода. Слични а разнолики ор-
наменти, обично у виду ромбова, са-
здани од наизменично постављених
црвених и црних линија, каткад само
изломљених или правих, а каткад у ал-
тернацији, нису непознати у српском
сликарству XVI века, али се чешће по-
јављују током наредног столећа. С об-
зиром на то и на чињеницу да је крст
с орнаменталним пољем у подножју
изведен сликарски знатно слабије од
фресака у припрати, те готово сигурно није посреди рад неког од живопи-
саца тог дела храма, много је вероватније да је настао у XVII него у XVI веку.
Могуће је, с друге стране, да су сликари припрате извели профилактичке кр-
стове очуване у дебљини спољашњег дела зида прозора, на источној стра-
ни куполе (сл. 169). На ту помисао наводи околност да поменути крстови, у
мери у којој су сачувани, по облику углавном одговарају поменутом крсту с
криптограмом насликаном у пролазу из нартекса у јужни компартимент хра-
ма. Оштећеност крстова у прозорима куполе и у пролазу толика је, нажалост,
да није могуће извести потпуно веродостојно поређење, нити донети поузда-
не закључке. Ако су крстови у прозорима куполе старији, вероватно су послу-
жили као модел зографима припрате. У сваком случају, на основу фресака у
припрати и скромних остатака сликарства у олтарском простору, а можда и
оних на спољашњем делу прозорских отвора куполе, може се претпоставити
да су досликавања и преправке живописа Петрове цркве у првим столећима
турске власти биле вишекратне и да за сагледавање дуге историје храма нису
нимало занемарљиве. Поменутом периоду припада и остатак грубог фреско-
-сликарства на источној и западној страни прозора у јужном зиду спољашње
припрате, али се о времену његовог настанка засада не може ништа одређе-
није рећи (сл. 170–171). На основу тог остатка извесно је, ипак, да су и уну-
трашњост егзонартекса некада покривале фреске, готово потпуно уништене
приликом опсежних преграђивања овог дела црквеног здања.

И з в о р И И од а б ра н а л И т е рат у ра
Из в ори
Giacomo di Pietro Luccari, Copioso ristretto degli annali di Ragusa. Libri quattro dedicati all'eccelso Senatio di Ragusa, Ragusa
1790, 44.
Commentariolus Ludovici Cervarii Tuberonis de origine & incremento urbis Rhacusanae…, Ragusa 1790, 7–10.
Illyrici Sacri tomus septimus. Ecclesia Diocletana, Antibarensis, Dyrrhachiensis, et Sirmiensis, cum earum suffraganeis, ed. D.
Farlati-J. Coleti, Venezia 1817, VIII, 1–7.
Diario del viaggio da Venezia a Costantinopoli, di M. Paolo Contarini, che andava bailo per la Repubblica Veneta alla Porta
Ottomana nel 1580, Venezia 1856, 20–21.
М. С. Милојевић, Општи лист, Гласник СУД 35 (1872) 16.
Annales ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. N. Nodilo, Zagreb 1883 (Monumenta spectantia historiam Slavorum
meridionalium, vol. XIV) 169–177.
Chronica ragusina Junii Restii (Аb origine urbis usque ad annum 1451) item Joannis Gundulae (1451−1484), ed. N. Nodilo.
Zagreb 1893 (Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, vol. XXV) 63.
Serafino Razzi. La Storia di Ragusa scritta nuovamente in tre libri, ed. G. Gelcich, Ragusa 1903, 14–29.
Monumenta historica nova historiam Bosnae et provinciarum vicinarum illustrantia, ex archivis Romanis ed. K. Horvat, Гла-
сник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини 21 (1909) 56–58.
Стари српски родослови и летописи, ур. Љ. Стојановић, Ср. Карловци 1927, 8 et passim.
Византијски извори за историју народа Југославије, II, ур. Б. Ферјанчић, Београд 1959, 46–58.
М. Пантић, Дубровчанин Никола Бошковић и рашке старине, Зборник за ликовне уметности Матице српске (1972)
258–259.
Constantine Porphyrogenitus. De administrando imperio. Greek text ed. Gy. Moravcsik, English transl. R. J. H. Jenkins,
Washington 19852, 152–161.
Ludovici Tuberonis Dalmatae abbatis Commentarii de temporibus suis, ed. V. Rezar, Zagreb, 2001, 88–93.
Gesta regum Sclavorum, I, ed. Д. Кунчер, Beograd 2009, 106–119.
Ли тер ат у р а
A. J. Evans, Antiquarian Researches in Illyricum (Parts III. and IV.), Archaeologia, Or, Miscellaneous Tracts Relating to
Antiquity 49 (1885) 53–55.
И. Руварац, Рашки епископи и митрополити, Глас Српске краљевске академије 62, Други разред. 39 (1901) 1–46.
В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, Ср. Карловци 1920, 42–43.
А. Дероко, Три манастира средњевековнога Раса, Мисао 10 (1922) 1685–1686.
V. R. Petković, Petrova crkva kod Novog Pazara, Narodna starina I/2 (1922) 119–124.
Ђ. Бошковић, Белешке са путовања, Старинар 7 (1932), 107–109.
Fr. Dvornik, Les légendes de Constantin et de Méthode vues de Byzance, Prague 1933, 248–283.
М. Пурковић, Српски епископи и митропoлити средњег века, Хришћанско дело 3/4–6 (Скопље 1937) 255–257, 410.
В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 244.
С. Ненадовић, Две реконструкције штуко-пластика у српској средњовековној архитектури, Зборник заштите спо-
меника културе 9 (1958) 85–93.
Đ. Mano-Zisi, Petrova crkva – Novi Pazar, Arheološki pregled 2 (1960) 174–176.
Ј. Нешковић, Петрова црква код Новог Пазара, Зборник Архитектонског факултета 6/5 (1960–1961) 1–33.
Ј. Нешковић, Петрова црква код Новог Пазара. Конзерваторски радови на архитектури, Саопштења 4 (1961) 137–148.
М. Лађевић, Резултати испитивачких радова на фрескама цркве Св. Пeтра и Павла крај Новог Пазара, Саопште-
ња 4 (1961) 149–162.
Ђ. Мано-Зиси, Накит и ћилибар у налазу из Петрове цркве код Новог Пазара, Гласник САНУ 12/1 (1961).
Р. Николић, Петрова црква и Ђурђеви Стубови, Београд 1961, 3–8.
А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1962, 27, 38, 46.
R. Ljubinković, La peinture murale en Serbie et en Macédoine aux XIe et XIIe siècles, in: Corsi di cultura sull’arte ravennate e
bizantina 9 (1962) 407, 408–409, 410.
R. Ljubinković, Quelques observations sur le problème des rapports artistiques entre Byzance, l’Italie méridionale et la Serbie
avant le XIIIe siècle, in: Corsi di cultura sull’arte ravennate e bizantina 10 (1963) 188–195.
M. Ћоровић-Љубинковић, Архијерејско одејаније непознатог рашког митрополита, Зборник Народног музеја 4
(1964) 289–304.
Ђ. Стојановић-Габричевић, Испитивање и чишћење текстилног налаза из Петрове цркве у Новом Пазару, Зборник
Народног музеја 4 (1964) 307–313.
Д. Тасић, Црквена архитектура и фрескосликарство, у: Србија – знаменитости и лепоте, Београд 1965, 217–219.
С. Радојчић, Старо српско сликарство, Београд 1966, 17–19.
М. Ћоровић-Љубинковић, Студенички мајстори каменоресци и њихови споменици око Петрове цркве код Новог Па-
зара, Зборник радова Народног музеја у Београду (1967), 317–329.
Д. Тасић, Средњовековни културно-историјски споменици, у: Нови Пазар и околина, Београд 1969, 123–125.
А. Јуришић, Праисторијски слој Петрове цркве код Новог Пазара, Саопштења 8 (1969) 35–50.
Đ. Mano-Zisi, Lj. B. Popović, Novi Pazar. Ilirsko-grčki nalaz, Beograd 1969.
Dj. Mano-Zisi, Lj. Popović, Der Fund von Novi Pazar (Serbien), Bericht der Römisch-Germanischen Kommission 50 (1969),
191–208.
М. Ћоровић-Љубинковић, Некропола цркве св. Петра код Новог Пазара, Зборник Народног музеја 6 (1970) 169–229.
М. Ћоровић-Љубинковић, Живопис цркве св. Петра код Новог Пазара, Старинар 20 (1970) 35–51.
В. Ј. Ђурић, Српско зидно сликарство XIII века, Загреб 1971, 45–46.
А. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији, ed. Б. Чулић, Сарајево 1972, 126–127.
И з в о р И И од а б ра н а л И т е рат у ра 219
С. Мандић, Псалам из Петрове цркве и ирмос из Сопоћана, in: idem, Древник, Београд 1975, 43–47.
В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Београд 1975, 25, 28, 43, нап. на стр.: 189, 190, 199.
Ђ. Бошковић, Архитектура средњег века, Београд 1976, 280.
R. Hamann-Mac Lean, Grundlegung zu einer Geschichte der mittelalterlichen Monumentalmalerei in Serbien und Makedonien,
Giessen 1976, 205–214.
Е. Мушовић, Петрова црква у Љетопису попа Дукљанина, Историјски записи 41/4 (1979) 97–102.
Љ. Максимовић, О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију, Зборник Филозофског факултета у Београду
14/1 (1979) 69–76.
С. Ненадовић, Архитектура у Југославији од IX до XVIII века, Београд 1980, 19–22.
A. Alpago-Novello, V. Beridze, J. Lafontaine-Dosogne, Art and architecture in medieval Georgia, Louvaine-la-Neuve 1980, 325, 351.
Историја српског народа, I, Београд 1981, 147–169 (С. Ћирковић), 212–213 (Д. Богдановић), 231–232, 245, 290, 423–
424 (В. Ј. Ђурић), 482 (Г. Бабић-Ђорђевић).
S. Radojčić, Srpska umetnost u srednjem veku, Beograd–Zagreb–Mostar 1982, 23–24, 24, 53.
О. Зиројевић, Црква Чатал (kilisa-i čatal), Новопазарски зборник 8 (1984) 103–104.
Д. Поповић, Надгробни споменици из цркве Св. Петра код Новог Пазара – каталог, Новопазарски зборник 8 (1984) 51–75.
Г. Марјановић-Вујовић, Петрова црква код Новог Пазара. I–V, Новопазарски зборник 8 (1984), 241–244; 9 (1985), 233–
234; 10 (1986), 241–244; 11 (1987), 213–214; 12 (1988), 145–146.
М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 14 et passim.
Р. Михаиловић, Црква светог Петра код Новог Пазaра, Новопазарски зборник 10 (1986) 67–100.
Ј. Нешковић, Р. Николић, Петрова црква код Новог Пазара, Београд 1987.
J. Lafontaine-Dosogne, Pour une problématique de la peinture d'Église byzantine a l'époque iconoclaste, Dumbarton Oaks
Papers 41 (1987) 321–337.
Б. Тодић, Српске фреске с краја XIII века, Зборник Филозофског факултета у Београду 16/А (1989) 80–81 et passim.
С. Петковић, Српска уметност у XVI и XVII веку, Београд 1995, 133.
М. Поповић, Манастир Св. Варваре на Рељиној градини код Новог Пазара, Саопштења 27–28 (1995–1996) 95–120.
M. Eggers, Das Erzbistum des Method. Lage, Wirkung und Nachleben der kyrillomethodianischen Mission, München 1996,
50–75, 136–140.
В. Кораћ, Архитектура у средњовековној Србији, in: Историја српске културе, Београд 1996, 67.
В. Ј. Ђурић, Сликарство у средњем веку, in: Историја српске културе, Београд 1996, 98–99, 102, 109.
В. Ј. Ђурић, Г. Бабић-Ђорђeвић, Српска уметност у средњем веку, Књига прва, IX–XIII век, Београд 1997, 7–9, 35–36,
99–100, 205–207 (В. Ј. Ђурић); Књига друга, XIV–XVI век, 14 (Г. Бабић-Ђорђeвић).
Ј. Калић, Српски државни сабори y Расу, Саопштења 29 (1997) 27–32.
Б. Тодић, Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд 1998, passim.
M. Popović, Tvrđava Ras, Beograd 1999, 11–27, 37–46.
С. Поповић, Преиспитивање цркве светог Петра у Расу, у: Међународни научни скуп Стефан Немања – Свети Си-
меон Миротoчиви. Историја и предање, ур. Ј. Калић, Београд 2000, 209–232.
С. Петковић, Културна баштина Србије, Нови Сад 2003, 196–199.
Ј. Калић, Рашка краљевина, Зборник радова Византолошког института 41 (2004) 183–189.
Ж. Темерински, А. Нитић, Мајстори средњовековног златовеза из Народног музеја у Београду, in: Ниш и Византија.
Зборник радова 3, Ниш 2005, 413–417.
В. Кораћ, М. Шупут, Архитектура византијског света, Београд 2005, 236.
Ж. Темерински, А. Нитић, Појас из цркве Светог Петра код Новог Пазара и идентификација рашког митрополита,
Зборник Народног музеја 8–2 (2007) 231–249.
S. Bujan, La Chronique du Prêtre de Dioclée, un faux document historique, Revue des études byzantines 66 (2008) 5–38.
S. Bujan, Orbinijevo izdanje „Ljetopisa popa Dukljanina”: povijesni falsifikat, Radovi – Zavod za hrvatsku povijest 43 (2011) 65–80.
M. Illáš, Štyri predrománske rotundy, in: Moravský historický sborník. Ročenka Moravského národního kongresu 2006–2011,
Brno 2011, 656–660.
M. Illáš, Kostol č. IX v Mikulčiciach (tzv. štvorapsidová rotunda), Konštantínove listy 6 (2013) 10–45.
М. Чанак-Медић, Б. Тодић, Стари Рас са Сопоћанима, Нови Сад 2013, 26–49.
Ј. Калић, Епископски градови Србије у средњем веку, Зборник радова Византолошког института 50 (2013) 433–447.
T. Marasović, Dalmatia praeromanica. Ranosrednjovjekovno graditeljstvo u Dalmaciji, 4, Split–Zagreb 2013, 83–85, 104–107.
П. Коматина, Црквена политика Византије οд краја иконоборства до смрти цара Василија I, Београд 2014, 254, 261–
285, 338.
M. Betti, The Making of Christian Moravia (858–882). Papal Power and Political Reality, Leiden – Boston 2014, 33 et passim.
S. Babić, Biography of a Hill: Novi Pazar in South-Western Serbia, in: The Lives of Prehistoric Monument in Iron Age, Roman
and Medieval Europe, eds. M. Díaz-Guardamino, L. García Sanjuán, D. Wheatley, Oxford 2015, 249–264.
П. Коматина, О српско-бугарској граници у IX и X веку, Зборник радова Византолошког института 52 (2015) 32.
Б. Тодић, Ко је писац Троношког родослова?, Археографски прилози 38 (2016) 173–196.
И. Коматина, Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Београд 2016, 73 et passim.
М. Марковић, Почеци уметничког стваралаштва у српским земљама (IX–XI век), in: Византијско наслеђе и српска
уметност II. Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016, 147–149.
A. Botek, Byzantské vplyvy v ranostredovekej sakrálnej architektúre Slovenska, Konštantínove listy 10/1 (2017) 150–179.
D. Popović, The staurotheke of the church of Sts. Peter and Paul in Ras, Serbia. A contribution to research, Zograf 42 (2018) 73–87.
М. Нешковић, Петрова црква у Новом Пазару – заштита, презентација и уређење, Гласник Друштва конзервато-
ра Србије 40 (2018) 96–105.
У. Војводић, Преглед резултата археолошких истраживања Цркве св. апостола Петра и Павла у Расу, in: Ниш и Ви-
зантија. Зборник радова 18, Ниш 2020, 237–264.
М. Радујко, Епископски престо у српским земљама од IX до XVIII века. II, Београд 2020, 234–258.
Д. Војводић, Прилози разматрању стила, стратиграфије и хронологије фресака Петрове цркве у Расу – I, Наша про-
шлост 19 (2020) 25–53.
П. Коматина, Quis ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина, Историјски
часопис 69 (2020) 189–226.
И з в о р И И од а б ра н а л И т е рат у ра 221
Графички дизајн и техничко уређење
Мирослав Лазић
Лектура и коректура
Светлана Зејак Антић
Фотографије
Аутори књиге: 20, 30, 39, 45, 50, 77–79, 108, 109, 127, 157, 170, 171
Платонеум Д. О. О.: сл. 17, 27–28, 32, 38, 49, 56–59, 61, 64–66, 73–74, 83, 88–91, 96,
103–107. 110–112, 115, 117–126, 128–132, 134, 139–147, 149–155, 158, 160–162,
166–169
Владан Видосављевић: сл. 8, 35, 52, 60, 62–63 и слика на стр. 6–7
Вања Кораћ: сл. 6, 48
Марко Тодоровић: сл. 19, 86
Јоргос Фустерис: сл. 80–81
Божидар Гјукић: сл. 11–13 (према Željko Peković, Crkva Sv. Petra Velikoga. Dubro-
vačka predromanička katedrala i njezina skulptura, Dubrovnik – Split, 2010).
Даница Поповић: сл. 33
Бојан Миловић: сл. 2
Вељко Илић: сл. 36
Народни музеј у Београду: сл. 7, 33, 42, 44, 46–47, 76, 95
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд: сл. 116, 133, 135,
156, 165
Филозофски факултет, Београд, Легат Гордане Бабић: сл. 3, 55, 97–102, 113, 114,
136, 137
Филозофски факултет, Београд, Легат Ивана Ђорђевића: 9, 15, 18, 21–23, 31, 41,
43, 55, 75, 90, 92, 138, 148
Уметничка збирка САНУ: сл. 29
BLAGO Fund: 159, 163, 164
Dumbarton Oaks collection: сл. 10
Harvard Art Museums/Arthur M. Sackler Museum, Bequest of Thomas Whittemore:
сл. 25–26
Цртежи
Александра Пекез: сл. 14, 16, 24, 34, 51, 53, 54, 67–69, 70–72, 82, 93–94.
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд: сл. 40, 84, 87, 89.
Гордана Толић: сл 85
Штампа
Бирограф, Земун
Тираж
1000
ISBN-978–86–85869–98–3
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотеке Матице српске, Нови Сад
726.71(497.11 Ras)
271.222(497.11)-523.6
МАРКОВИЋ, Миодраг, 1962-

Црква светих апостола Петра и Павла у Расу / Миодраг Марковић, Драган
Војводић. – Нови Сад : Платонеум, 2021 (Земун : Бирограф). – 221 стр. :
илустр. ; 25 cm. – (Светска културна баштина у Србији)
Тираж 1.000. – Библиографија.
ISBN 978-86-85869-98-3
1. Војводић, Драган, 1959– [аутор]

а) Рас – Црква Светог Петра и Павла
COBISS.SR-ID 47949321
ISBN 978-86-85869-98-3
9 788685 869983

Crkva Petra I Pavla - Ras

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Crkva Petra I Pavla - Ras

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЦРКВА СВЕТИХ АпоСТолА

Штампање књиге омогућило је

© Copyright: 2021, Платонеум д.о.о.

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА

НОВИ САД, 2021.

ИСТОРИЈA – Миодраг Марковић 13

АРХИТЕКТУРА – Миодраг Марковић 85

ЗИднО СЛИКАРСТВО – Драган Војводић 127

ИЗВОРИ И ОдАбРАнА ЛИТЕРАТУРА 218

И з в ори о о снив а њу Пе т р ов е ц ркв е

Из свега наведеног сасвим је јасно да поједини елементи приче о краљу Радо- 12

заробљени. У бризи за сина, Борис је невољно склопио мир и одлучио да се

могућности за противутицаје моћног суседа биле суштинске умањене. С друге

Ра шк а епархија од кр аја I X в е к а до 1 0 2 0 . г од ине

Еп ис коп и ја у Ра с у к а о е пархија O хри д с ке а рхиеп ис коп ије

Епископија у Ра с у у с а с т а в у ау токе ф а лне С рпс ке ц рк в е

међу хасовимa Илијас-бега помиње се „Чатал-црква” (kilisa-i-çatal) и, у непо-

После укидања Пећке патријаршије. Први владика Рашке митрополије из

Поново у слободној земљи. По ослобођењу од турске власти, 1912. године,

Стојчевић, Артемије Радосављевић и Теодосије Шибалић, који је и садашњи

Ј ош око 1880. године, знатно пре својих чу-

појављује. Међутим, две прероманичке цркве с врло сличним основама по-

испитивањима новооткривених фресака старе рашке катедрале. Том прили-

На основу различите висине сачуваних остатака првобитне Петрове цркве,

или почетком X века. Претходне странице, посвећене историји и архитекту-

галерије, озидана по једна тромпа у виду дубоке нише пресвођене полука-

Зидно с ликарс тво 127

Најс т ари ји жив опис

Зидно с ликарс тво 129

Зидно с ликарс тво 131

Зидно с ликарс тво 133

Зидно с ликарс тво 135

Зидно с ликарс тво 137

широких површина тамне боје, којом је подсликаван Спаситељев химатион у

Зидно с ликарс тво 139

Зидно с ликарс тво 141

Зидно с ликарс тво 143

Зидно с ликарс тво 145

Зидно с ликарс тво 147

Зидно с ликарс тво 151

Представа Светог апостола Петра. На североисточном пиластру, на њего-

Зидно с ликарс тво 153

Грчки натпис у калоти и орнаментални украс прозора тамбура. У горњој

Зидно с ликарс тво 155

Зидно с ликарс тво 157

Млађе фреске олтарског простора. У соклу олтарске апсиде, на њеном се-

Зидно с ликарс тво 159

у хитоне и химатионе – одећу учених људи антике, у каквој се представља-

Зидно с ликарс тво 161

малих апостола. Оштећена фигура јеванђелисте на крају десног крила групе,

Зидно с ликарс тво 169

је назначено руменило, и заобљене беличасте линије око њега. Реч је о мани-

Зидно с ликарс тво 171

Зидно с ликарс тво 175

Зидно с ликарс тво 177

древног рашког катедралног храма није сачуван ниједан од пророчких свита-

Зидно с ликарс тво 179

југоисточној тромпи сачувана је представа старозаветног првосвештеника

Зидно с ликарс тво 181

Зидно с ликарс тво 183

Зидно с ликарс тво 185

Зидно с ликарс тво 187

и посебну, профилактичку намену. Распоређене на наспрамним странама је-