Istorijske avangarde

Avangarda se izjednacava sa modernom umetnoscu, a jedino im je zajdenicki pogled u

buducnost. Avangarda izaziva i negira tradiciju. U tom konceptu se javlja jos u 19. veku.
Pojam je preuzet iz vojne terminologije, znaci formalne promene, invencije.
Rento Pudjoli: Avangarda se odvija u domenu kulture i umetnosti. Smatra da umetnost ne
treba da bude nicim neestetskim opterecena – autonomija umetnosti. Avangarda ima pet
odlika 1. nihelizam
2. okrenutost ka buducnosti
3. agonizam (poviseni patos)
4. aktivizam (aktivno izaziva tradiciju)
5. antagonizam
Petar Birger: Avangardni pokreti ili istorijska avangarda (dadaizam, nadrealizam,
konstruktivizam, ali se njegova definicija moze primeniti i na futuriam i druge “izme”).
Veruje u emancipacijsku ulogu umetnosti, moc da umetnost rekonstruise svet.
Umetnostnije jedina delatnost i jedini cilj umetnika.
Dolazi do mesanja umetnickih disciplina zato sto je to protivno tradiciji.

Manifesti su jos jedna odlika avangarde (Kurbe i Kandinski pisali nesto sto je podsecalo
na manifest). Manifest je deklarativni tekst koji nije postojao u ranijoj umetnosti (osim
simbolizma), Objavljeno je preko trista manifesta o svim sverama zivota (pozuda, buka,
kuvanje... )