ISTORIJA UMETNOSTI XX VEK

1. AVANGARDA
Avangarda neto to predvodi , to ide unapred. Poetkom avangardne umetnosti smatraju
se pedesete godine XIX veka, a krajem poetak tridesetih godina XX veka i uspostavljanje
totalitarnih reima (faizam, komunizam, socijalnacionalizam...). Rana avangarda traje od
sredine XIX veka do poetka II sv. rata (ona je prethodnica modernistie umetnosti i kulture,
inicira projekat nove umetnosti, drutva i kulture koja se medijskim i proizvodnim moima
modernizma prihvata i transformie u masovnu kulturu; razvija idealnu utopiju),
neoavangarda od kraja II sv.rata do 1968. (nastaje kada modernistika kultura ustanovljava
dominantne vrednosti i modele istraivanja, nastaje kao kritika modernistike dominacije i
njenih modela autonomija umetnosti, estetskog formalizma i jasnog razlikovanja visoke
modernistike elitne umetnosti i masovne modernistike popularne umetnosti; konkretna
utopija), postavangarda posle 1968 (mnotvo razliitih pokreta, u kojima se teorijski i
praktino preispituje istorijsko naslee modernizma; odsustvo utopijskog miljenja i kritika
utopija, eksperimentalni postupci u novim medijskim modelima izraavanja).
Moderna umetnost je umetnost industrijskog drutva, kulturne i politike scene. Avangardna
umetnost ima aktivan odnos prema drutvu. Imamo dve vrste avangarde, prva je drutvena i
zasniva se na aktivizmu, a druga je kulturno-umetnika gde umetnik nema ideju da bude
aktivista, ne eli da ivi u savremenom ivotu (ve da sedi u svom ateljeu i traga za sobom).
Tokom I sv. rata i 1920-ih godina nacionalne avangarde se povezuju i nastaje zamisao
internacionalnog jezika umetnosti. Odlika avangarde je ideja da se kroz menjanje umetnikog
jezika izmeni drutvo, to jest da kroz inoviranje umetnik izvede detaljne rekonstrukcije u
drutvu (radikalizam). On se, krei tradiciju, zalae za potpuni preobraaj u umetnosti, kulturi
i drutvu zbog ega ima i projektivni karakter. Umetnik avangarde mora biti socijalno svestan.
Pojavljuju se takvi umetnicki radovi koji okiraju javnost i gransko drutvo. Avangarda rui
granicu koja je uspostavljena izmeu umetnosti i publike.
Eksces (prekomernost,preteranost, ispad) je postao osmiljeni postupak provokacije
modernistike umetnosti i buruarske kulture. Neke avangarde su bile anarhistine
(futurizam), neke nisu bile okrenute budunosti. Na njih je dosta uticao razvoj industrije, kao i
oduevljenje prema savremenim mainama.Tu je i negiranje prethodnih tradicija. Apstrkcija
se ne temelji na mimezi nego tei da prenese unutranji sadraj samog umetnika. Pa se
javljaju brojni manifesti kao progamski tekstovi umetnika, grupe umetnika ili umetnikog
pokreta ,kojima se najavljuje i objavljuje sve umetnike i politike namere. Manifesti su imali
jak projektivni naboj, to su tekstualni primereni modeli iz kog je nastala torija umetnika,i bili
su napadi na akademsku trdiciju.Manifeste su objavljivali kroz asopise,kroz ega su takoe
izraavali ia svoje nezadovoljstvoi elju za promenama.Izlazio je veliki broj asopisa koji su
pratili razvoj avangardnih pokreta (knjievnost,slikarstvo)
Radikalnim se naziva beskompromisano i ekstremno gledite i delovanje umetnika u
umetnosti, kulturi i drutvu. Ekscesi mogu biti estetski, moralni i politiki. Pojavljuju se moralni
ekscesi koji su karakteristini za ekspresionzam, dadu i nadrealizam, gde je umetniki rad ili
ponaanje umetnika razlog za krenje moralnog uzora i tabua graanskog drutva. Za
ekspresionizam je seksualnost tema introspekcije, u dadi se kre drutvene norme, pravila
uobiajenih oblika ponaanja. Nadrealizam karakterie ispoljavanje nesvesnog (snovi i
podsvest) koje je u tadanjem drutvu bilo potisnuto sa scene. Politiki ekscesi su
karakteristini za futurizam, dadu, konstruktivizam.
Eksperiment nastaje kroz istraivanje medija, materijala, metoda i ideologija umetnikog rada.
Umetnost u avangardi kritiki destruktivno utie na granice medija, discipline i anrove. Za
avangardni umetniki rad je karakteristina multimedijalnost i sinestezija, ona je
1

meuanrovska, interdisciplinarna, nadstilska formacija (jer nije definisana kao specifian

sluaj, pokret, kola ili moda, ve kao skupina svih tih stvari) i povezuje granice umetnikih
disciplina.
2. FUTURIZAM
Futurizam nastaje kao pobuna mladih intelektualaca protiv kulturne tromosti u koju je Italija
zapala tokom XIX veka. U Italiji su vladala renesansna i neoklasicistika tradicija. Kroz pariski
asopis Figaro Marineti 1909. objavljuje Manifest Futurizma. U Futurizmu manifesti su nain
obraanja u kome je svaka oblast ivota pokrivena a manifesti su objekat masovnih medija.
Manifest je nastao kao sve vea potreba za istinom prikazivanja savremenog sveta. U prvom
manifestu trai se unitavanje biblioteka i muzeja, akademija i starih gradova, napadaju se
tradicionalne vrednosti, veliaju se lepote revolucije, rata, brzine i maina (univerzalni
dinamizam), napada se aristokratsko i buroasko drutvo. Za Marinetija je futurizam bio
neprestan proces trajanja revolucije, im je jedna promena delotvorna, mora zapoeti nova.
Umetnici nisu vie bili proizvoai za bogatu klijentelu (raskid sa salonskom umetnou), ve
ivotna snaga koja deluje unutar drutva i utie na svakodnevicu (moda, hrana, kultura...).
Marinetiju se pridruuju Umberto Booni, Karlo Kara i Luii Rusolo, kasnije i ino Severini i
akomo Bala. Ova grupa sastavlja II manifest 1910. U njemu se takoe napadaju stare
institucije i promovie se umetniko izraavanje pokreta, metamoroze i vizija. Kratak i plodan
period futurizma je 1909-1915. godine. Kasnije se u futurizmu javljaju i manifesti slikarstva,
muzike i skulpture.
Odlike:
Marineti proklamuje ideju 'slobodnih rei'. Razbacanim reima poremetio je smisao (kasnije
odlika dade), rui standardnu tipografiju i iskazuje bunt. eleli su da im se jezik zasniva na
nauci, bez propisivanja novog stila. Odravaju se veernje zabave, futuristi izlaze na scenu i
dre predstave u kabareu Volter (to predstavlja poetak performansa). Na sceni su
istovremeno slikali, recitovali i proizvodili zvukove, publika bi izrevoltirana odlazila, jer su ih
futuristi svesno provocirali (jake parole, rat kao higijena sveta, polna diskriminacija...).
U slikarstvu: Od kubizma je preuzeo fasete, ali za razliku od kubizma oni imaju dinamiku.
Naslikani predmet u pokretu treba da se uklopi u okolinu, tako da se oni ne mogu razluiti
jedan od drugog. Fasciniranost brzinom, pokret, nagle promene, sve se pojavljuje i nestaje,
menja oblik (konj nema 4 noge, ve 20). Pokret i svetlost unitavaju materijalnost tela. Meta
futuristike kritike bili su svi oblici podraavanja, koncepti harmonije, tradicionalne teme,
tonalno slikarstvo i akt. Zaokupljenost problemom uspostavljanja empatije izmeu
posmatraa i slike i posmatra se smeta u centar slike, po tome su slini nemakim
ekspresionistima. Futuristika umetnost velia ivot u metropolama i modernu industriju.
Futuristi su 1912.godine odrali uspenu izlobu u Parizu i u roku od godinu dana futurizam je
od provincijskog pokreta postao znaajan deo meunarodne eksperimentalne umetnosti.
3. UMBERTO BOONI
Uestvovao je u izradi manifesta futuristikog slikarstva i predstavnik je futurstike skulpture,
za koju pravi i tehniki manifest. Na njegovo delo je uticalo Pikasov analitiki kubizam. Brak i
Pikaso su, kao i Booni, koristili brojeve i slova u svojim radovima.
SLIKARSTVO
,,Grad se budi'' 1910. Jedan od prvih futuristikih radova. Predstavlja prvi vizuelni manifest
futurizma, ona je vizuelni esej o osobinama silovite akcije, brzine, vrstim objektima koje
svetlost prvo dezintegrie, da bi ih reintegrisala u totalitet slike. Gradska teme, koja je bila
omiljena tema italijanskih futurista. U prvom planu su jasne figuralne predstave, dominira
velika figura konja pred kojom ljudske figure padaju kao unjevi. Niz vertikala, koji upuuje na
2

urbano okruenje u kom je slikano. U pozadini su konji. Iz stanja tiine prelazi se u stanje
vrtloga i buke koje nosi dan. Booni na ovoj slici traga za velikom sintezom rada, svetla i
pokreta.
,,Tua u milanskoj galeriji'' 1910. Problem svetlosti, svetlost iz drugog plana je upadljiva.
Svetiljke kao fascinacija elektricitetom. Na slici je mnotvo figura.
,,Stanje svesti'' 1911. Prva slika u triptihu. Elementi kubizma (isprepletene fasete i linije koje
naglaavaju tenziju i brzinu), simboli modernizacije: dalekovodi, vozovi, dim, uurbanost.
Tema dolazaka i odlazaka na eleznikoj stanici.
,,Rastanci''. Uvodi realistiki element, po uzoru na kola diskretno ispisani brojevi na
kabini lokomotive koja se rastae. Kubistike figure, dalekovodi i para. Dominiraju zeleni
tonovi sa crvenim akcentima.
,,Oni koji odlaze''. Brzina kretanja je naglaena. Paleta je slina kao kod Tarnera
zamagljeno rastapanje boja. Lica na staklu vagona trpe kretanje i pejza u gornjem delu
slike. Ideja simultanosti proizilazi iz ideja Bergsona (pojam vitalnog ivota, preplitanje
relativnog i apsolutnog kretanja. Relativno kretanje: auto, avion, svako kretanje u
prostoru. Apsolutno: mali pokreti tela, poput disanja, kretanje Zemlje. Ta dva kretanja
se stalno prepliu. Javlja se interakcija ivog i mrtvog objekta. ovek ostavlja svoj otisak
gde god da je).
,,Oni koji ostaju''. Najmelanholinija na triptihu, a melanholija i izolacija su vane za
futurizam, jer predstavljaju otuenje ljudi usled modernizacije. Zelena monohromija.
Oseanje tuge, prolaznosti i praznine. Dominira vertikala, dok su figure dijagonalno
rasporeene.
,,Ulica ulazi u kuu'' 1911. Simultane vizije. ena je u prvom planu i posmatra grad sa
balkona. Booni nam daje njeno mesto posmatraa. Oseaj pokretljivosti kua, kretanje, dok
samo ena miruje.
,,Dinamizam fudbalskog igraa''. 1913. Najapstraktnija slika. Linija kao sila koja tvara
vrtlog. Podsea na sliku Delonea ,,Tim Kardif''.
,,Dinamizam bicikliste'' 1913. Raslojavanje pokreta koje vodi ka bespredmetnoj kompoziciji.
SKULPTURA
Tada vodei italijaski vajar, Medard Rosa, impresionista, uticao je na Boonijeve inovacije u
skulpturi. Booni priznaje da je za beleenje prolaznog trenutka nuno pristupati temi onako
kako su to inili impresionisti. Ugledajui se na Rosa, on eli da izrazi dinainu fuziju izmeu
skulpturalnih oblika i prostora koji ih okruuju. Naglaava potrebu za apsolutnim naputanjem
istih linija i zatvorene skulpture. Smatra da treba otvoriti skulpturu, pa je onda zatvroriti u
okruenje. Skulptor moe da se koristi svakim oblikom deformisanja ili fragmentacije figure i
predmeta. On insistira na upotrebi svih vrsta materijala (staklo, drvo, karton, gvoe, cement,
konjska dlaka, koa...). Boonijeva futuristika skulptura i njegov manifest utabali su put ka
razvoju trodimenzionalne umetnosti.
,,Jedinstveni oblici kontinuiteta u prostoru'' 1913. Rad u bronzi. Tradicionalno i tesno je
povezana sa njegovim slikama. Iako naslov ukazuje da je u osnovi skulpture ljudso telo,
pokretaka sila Boonijeve skulpture je upravo prisustvo apstraktne forme. Figura je
sastavljena od obilnih bronzanih ploa koje trepere i kreu se kroz dve dimenzije. Slina poza
kao kod Samotrake Nike. Telo je u dramatinom raskoraku, draperija viorui unazad, a ruke
nedostaju. Pokuava da uhvati samo kretanje oveka, pod dejstvom spoljanjih sila. Kretanje
je napor, ali se silama prkosi.
,,Razvoj boce u prostoru'' 1913. Flaa je otvorena, razbijena i integrisana sa prostornom
osnovom, koja ini da ovaj svakodnevni predmet malih dimenzija lii na model ogromnog
spomenika. Na crteu koji tretira isti motiv i moda je priprema za skulpturu oblici flae i ae
su otvoreni, pokrenuti spiralnim, rotiranim linijama, dok kroz njih prolaze ravne povrine stola
3

na kome su postavljeni. Svaki objekat ima spoljanjost, a Booni prikazuje nevidljivo

raslojavanje boce.
,,Sinteza ljudskog dinamizma'' 1913. Dekonstrukcija pokreta u sintezi pojedinanih delova
unutar vidljive celine.
,,Dinamizam trkakog konja'' 1913. Prikazan je konjanik u trku. Drugaiji materijali, ostaci
objekata karton, lim... Skulpturu vezuje za tlo i time ostaje u domenu tradicionalne skulpture
(postament, tj.postolje).

4. KARLO KARA
Izmeu kubizma i futurizma, osniva je metafizikog slikarstva (metafizika kola). U svojim
delima izraava malo ideala brzine i dinamizma, vraa se slikanju akta, to ga je dovelo do
masivnih skulpturalno modelovanih oblika.
,,Patriotska proslava'' ili,,Intervecionistika manifestacija''. 1914. Kola, poigravanje sa
Marinetijevim parolama o slobodi. Koristio se slobodnim reima, kao Marineti, da bi delovao na
duh i matu, ali ne i razum. Podravanje futuristikog uestvovanja u ratu. Upotrebljene su
jarke boje. Slova, rei, italijanska zastava i drugi simboli, kako bi veliao kralja i italijansku
vojsku i tako simulirao zvuk sirene i rulje. On neposredno posmatraa stimulie vizuelnim
asocijacijama.
,,Sahrana anarhiste Galija'' 1911. Naslikano je sedam godina posle realnog dogaaja u
Milanu, gde je bila radnika pobuna i slika je seanje na taj dogaaj. Elementi dalekovoda
simboliu moderan ivot. U prednjem planu je zakovitlanost, a Galije je centralna figura.
Dominira crvena boja. U pozadini je grad. Seanje je bitno kao futuristika dekonstrukcija.
,,Ritam stvari'' 1911. Uticaj analitikog kubizma, svoenje palete na sive i bele tonove. Broj
dva kao reminiscencija na Braka i Pikasa. Objekti se teko identifikuju. Razgradnja elmenata.
,,Crveni konj'' 1911. Jaha i konj nezaustavljivo idu ka levoj strani slike. Dinamizam,
simultane faze kretanja kao hronofotografija. Dvostruke ekspozicije kao faze pokreta (Majbrid
i njegove fotografije konja u pokretu).
5. LUII RUSOLO
Muziar i slikar, iznosio je instrumente na scenu. Tvorac je udnih instrumenata. Pokuao je da
muziku inkorporira u slikarstvo.
,,Revolt'' 1911. Grad u pozadini. Ljudska figura u mrei, svodi se na strelu kretanja. Kretanje
sa desna na levo.
,,Muzika'' 1911. Pijanista u donjem delu kompozicije, zanet je. Okolo su lica koja predstavljaju
publiku. Spirala predstavlja muziku.
,,Dinamizam automobila'' 1913. Automobili (fijat) predstavljaju zainteresovanost kod
umetnika, kreu se ka levoj strani slike. Kontrast plave i crvene. Linije sila kao strelice.
Komplementarne boje.
,,Plastina sinteza ene u pokretu'' 1913. Glava je najvie puta ponavljana, to je kubistiki
detalj. ena dri knjigu. Moda se radi o apsolutnom kretanju. Razgradnja pokreta u gornjoj
zoni.
,,Postojanost magle'' 1912. Razgradnja figure putem kretanja krunih formi. Talasasta
povrina.
6. AKOMO BALA

Najstariji u grupi. Uitelj Severinija i Boonija. U poetku je slikao realistike slike sa socijalnim
implikacijama, a potom je postao vodei predstavnik italijanskog neoimpresionizma i tako
izvrio jak uticaj na mlae futuriste. Vrio je sopstvene eksperimente, istraivao je fotografiju,
istraivao prikazivanje pokreta kroz simultane predstave vie razliitih poloaja predmeta.
,,Ulina svetiljka'' ili ,,Studija svetlosti'' 1913. Male linije svetlosne energije koje se
rasipaju. Primer istog futurizma, primenjenog na jednu modernu i urbanu temu. Potezima
ezke u obliku slova V slika komplementarnim bojama koje isijavaju iz centralnog izvora
svetlosti (lampe), stvorio je optiku iluziju svetlosti koja prelazi u intenzivne boje i vibrira pred
oima posmatraa.
,,Praznik rada'' 1914. Napravio je triptih od jednog platna. Ram je ciglast. Takasti potezi u
najveem delu slike. Elementi elektrike kao dostignua XX veka.
,,Dinamizam psa na uzici'' 1912. Pas je u sreditu, a noge gazdarice u drugom planu.
Zamagljeni pokret se odvija u svim fazama. Maleni jazaviar juri noen svojim kratkim
nogama koje su ubrzane i umnoene do take kada se gotovo pretvaraju u tokove. Ovaj
nain prikazivanja brzog kretanja ili fizike aktivnosti kasnije je potao klie u stripovima ili
crtanim filmovima.
,,Devojka na balkonu'' 1913. Poentilistiko slikarstvo mozaikog tipa. Jedini elementi
stvarnog prostora su pod i vrata. Niz pokreta ene koja prelazi preko balkona.
7. INO SEVERINI
Poznavao razvoj kubizma bolje od ostalih futurista.
,,Dinamiki hijeroglif Bal Tabarina'' 1912. Vedra i duhovita predstava pariskog nonog
ivota. Osnova kompozicije je kubistiki razloena povrina koju je stavio u pokret upotrebivi
velike krive linije i tako stvorio utisak njihanja. Devojke iz hora su odevene u svetle haljine.
Pevaica, domain sa cilindrom i monoklom, svi se u karnevalskoj atmosferi. Sve je
predstavljeno u zanosu radosti, to nas podsea na protivljenje futurista dosadi buroaskog
morala u XIX veku. U ovom delu su upotrebljeni gotovo svi elementi kubistikog slikarstva i
kolaa, kao i elementi skulpturalnog modelovanja kako bi se stvorio utisak volumena koji izlazi
u prostor. Na slici su paljivo ispisane rei: valcer, polka i kuglanje. Dodate su prave ljokice na
enskim kostimima. Povrine i predmeti su mehanizovani u takastim potezima
neoimpresionistikog manira. U ovoj predstavi su i minijaturni arapski konjanik (sredina gore) i
maleni akt koji jae makaze (gore levo).
,,Autoportret'' 1912. Autoportreti su retki. On je elegantan, u odelu. Lice je razloeno, oko se
ponavlja. Podsea na autoportret Ludviga Mejdnera, koji je bio ekspresionista.
,,Plesaica u plavom'' 1912. Piramidalna kompozicija, razgradnja se odvija u gornjoj zoni. Po
Kandinskom je plava boja boja duha. Veza sa Ruiastom plesaicom Edgara Degaa.
Od 1912. do 1914. u njegovim delima dominira atmosfera fragmentarne stvarnosti, u seriji
slika na temu prevoznih sredstava koja je zapoeta studijama pariskog metroa. Poetkom rata
vozovi natovareni orujem i vojnicima su svakodnevno prolazili ispod njegovog prozora. Tako
se Severini zainteresovao za temu voza koji juri kroz kubistiki pejza.
,,Voz crvenog krsta koji prolazi kroz selo'' 1915. Jedna od nekoliko kompozicija koje
predstavljaju odgovor na Marinetijev poziv na novo slikarsko izraavanje teme rata. Voz je
razloen, ali lako prepoznatljiv. Iz njega izlaze oblaci dima, koji seku sredinu slike. Na vozu je
zastava Francuske. Velike poljane jarkih boja i jasne predstave kua. Seciranje pejzaa.
A) METAFIZIKO SLIKARSTVO
1917-1920. Predstavnici De Kiriko, Kara i Severini. Zadravaju forme renesanse stvarnosti,
prostornu perspektivu, prepoznatljivo okruenje i skulpturalno uraene figure i predmete. Ove
5

elemente kombinuju da bi izazvali ok i stvaraju neobinu zastraujuu atmosferu. Ova kola

nikad nije prerasla u pokret ili stil, ali imali su uticaja na kasnija istraivanja nadrealista. Na
njih je dosta uticala Nieova filozofija (ispod ove stvarnosti u kojoj ivimo skrivena je druga) i
njegova tvrdnja da umetnost izraava motivacije ukorenjene duboko u ljudskoj psihi.
ORO DE KIRIKO
Prikazuje monumentalnu arhitekturu, fabrike dimnjake, trouglove, geometrijske konstrukcije,
lutke i gipsane statue, biskvite, igre, kutije ibica, slike na tafelajima... Poziva se na antiku i
renesansnu tradiciju. Slike izolovanog prostora, bez aktera i akcije. Naslovi su misteriozni. On
predstavlja sponu izmeu romantiarske fantazije i nadrealizma.
,,Hektor i Andromaha'' Prikazani kao dve lutke preko kojih su postavljeni trouglovi i lenjiri.
Poetika renesansnog prostora beskonano prostiranje. Kombinacija antikih skulptura.
,,Melanholija i misterija ulice'' Upotreba duboke perspektive, kojom utie na emocije
posmatraa. Sa desne strane je zgrada sa arkadom u tamnim tonovima, ija senka ispunjava
prednji deo slike, arkada sa leve strane protee se u beskonanost. Nebo deluje pretee.
Izmeu dve zgrade je devojica koja kotrlja svoj obru, prema zastraujuoj senci sa desne
strane. Ispred palate desno su tovarna kola, ija su otvorena vrata uznemirujui element.
Zloslutna atmosfera.
,,Uznemirujue muze'' Veliki trg, renesansna palata, muza tragedije i muza komedije sa
Apolonom. Slika prikazuje vanost italijanske kulture i naslea. Renesansna palata je u
kontrastu sa modernom fabrikom. Prikazani su stubovi, statue i lutke, figure i predmeti su
geometrizovani. Naelo logike prelazi u naelo nelogike i apsurda. Svaka stvar postoji samo za
sebe i nemogue ju je dovesti u vezu sa drugom. Boje su tople i snane, akcenat na crvenoj.
,,Arijadna'' Produbljivanje prostora stubovima, u pozadini su elementi koji referiu na
moderno doba, fabrike i dimnjaci.
,,Mozak deteta'' ovek zatvorenih oiju ukazuje na drugu, podsvesnu stvarnost. Stub kao
element antike. Skulpturalno oblikuje telo.
,,Ljubavna pesma'' Antika skulptura koja podsea na Apolona. Pozadina referira na
moderno dim iz fabrike.
,,Metafiziki enterijer sa biskvitima'' U prvo planu je element konzumerstva. Preciznost
izrade. Geometriski oblici, iste povrine boja. Reference na sopstveno stvaralatvo.
,,Stanica Monparnas''
,,Arheolozi'' Ljudi nemaju lica, oni su reference na univerzalne ljudske pojave. U rukama dre
antiko naslee, koje oznaava bitnost tradicije.
,,Takmienje filozofa'' Prikazan je sat, kao simbol zaustavljanja vremena i prolaznosti,
troenje vremena na besmislice.
,,Nostalgija beskonanosti'' Usamljene visoke graevine, vie senki nego ljudi.
,,Prorok'' Antika graevina.
,,Iskopavanje mislioca'' Ljudska prilikau vidu skalamerije. Desno je prikazana arhitektura.
,,Metafizika muza'', ,,Metafizika slika'' Kubistiki elementi.
,,Veliki metafiziar'' Vizija nostalgije i usamljenosti, strah od nepoznatog i predskazanje
budunosti. Prikazuje stvarnost izvan domena fizikog. Spaja arhitektonski prostor praznog
gradskog trga i lutku ije telo ini neobian sklop elemenata. Duboki trg zatvaraju klasicistike
zgrade. Graevine sa leve i desne strane su transformisane u apstraktne siluete, ije se duge
senke pruaju. Samo su zgrade u pozadini i spomenik osvetljeni sunevom svetlou.
Spomenik je na niskom postolju, deluje kao pretea konstrukcija sagraena od razliitih
elemenata iz ateljea, a klimaks je odsegnut praznim licem metafiziara. Slika pokazuje da
metafizika kola ima malo veze sa idejama italijanskih futurista i njihovim dinamizmom
modernog ivota. Za razliku od futurista, on ne odbacuje italijansko naslee.
6

8. ANTONIO SAN'ELIJA
Vodei futuristiki arhitekta, izdao manifest futuristike arhitekture. Tvrdio je da nove zgrade
vie ne mogu izgledati kao one u prolosti, ve moraju biti zasnovane na futuristikoj estetici
dinovskih lokomotiva, spiralnih tunela, torpednih amaca i trkakih automobila. Arhitekturu i
prevozna sredstva smatrao je prolaznom i zamenljivom, kako bi drala korak sa industrijskim
razvojem. Nita od jegovih projekata nije izvedeno, sve je ostalo na nivou fotografije.
,,Predlog tornja novog grada'' Zgrada je dramatino stepenasto nagnuta u nazad, to
stvara utisak pokreta. Lift je spolja, nadvisuju je telegrafski tornjevi. Ne ostavlja mesta za
parkove i trgove, umesto toga okruuje zgradu putevima, prugama i pistama.
9. ANTONIO BRAGALJA
Fotograf i reiser. Inspirisan Mejbridom. Snimao je oblike u pokretu, koristei se duom
ekspozicijom, stvarajui tako rastoene zamagljene predstave, konstantnog toka akcije. To su
bile predstave sekvenci pojedinanih zamrznutih trenutaka.
,,amar'', ,,Studija pokreta'' i ,,Pokret ruke''.
10. DADA(IZAM)
DADA drveni konji/hobi, nasumice izabrana re. Dada je kao avangardni pokret imala
projekat da se svojim delovanjem suprotstavi graanskom drutvu, jer smatra da su
konvencije granskog drutva dovele do I svetskog rata. Njeni lanovi su bili pacifisti. Oni su
kroz svoju umetnost teili da raskrinkaju korumpiranost graanske kulture, da izraze svoje
neslaganje sa ratom. Zato su smatrali da umetnost treba da krene od nule i okretali su se
primitivnoj umetnosti. Smatraju da ne postoji razlika izmeu predmeta koje je napravila
maina i koje je napravila ljudska ruka. Objavljuju mnogobrojne manifeste.
Obuhvata godine pre I sv. rata. Dosta je saraivala sa nemakim ekspresionizmom, a tek u
Berlinskoj dadi nailazimo na slike (slikarstvo nove objektivnosti). Cirika dada: 1916.god. se
pojavljuje u Cirihu,a i tu su takoe saraivali sa ekspresionistima. Takoe se razvila i u Parizu i
u Njujorku. Dadaisti su imali ideju povratka na primitivno i na elementarnu kulturu, koja nee
biti korumpirana i nezavisna je od svih koncepcija autentian izraz. Okreu se crnakim
plesovima. Sa dadaistima se javlja pojam antiumetnosti, negiranje umetnosti. Govori o ideji
da umetnik treba da prestane da postoji; smatrali su da bilo ko moe da stvori umetnost.
Insistirali su na izostavljanju superiornosti umetnika i smatrali da umetnik moe da se izbori
za poziciju, ako odgovara ukusu graanskog drutva. Sa Dianom i dadaistiama se javlja i
pitanje da li je umetniko delo estetski predmet kome se mi divimo. Za Diana nije bitno delo
manuelno izvesti, ono predstavlja intelektualanu radnju koja se temelji na ideji. Hans Arp
zapoinje kola-koncept sluaja nastanka umetnikog dela. On je ve prihvatio apstrakciju kao
izraz. Dianov Akt silazi niz stepenice bio je pod uticajem kubizma. Njegova ideja je da ukae
da sutina i jedinstvenost nisu neophodni elementi umetnikog dela.
Ovi umetnici su smatrali da su razum, logika i ideali zapadnog sveta doveli do uasa svetskog
rata i da jedini put ka napretku vodi kroz politiku anarhiju, izvorne emocije intuitivno
iracionalnog.
U ovom periodu rat je divljao, oskudica je bila nepodnoljiva. Ovakva situacija je bila prirodno
tle za nastanak dade. Posle prvog svetskog rata doao je period politikih haosa.
Eksperimentalni umetnici i pisci su gajili nade da e se iz haosa pojaviti drutvo sa manje
klasnih razlika. Medjutim to se nije desilo. Zgroeni situacijom oni se okrecu umetnosti kao
sredstvu za drutveno i politiko delovanje. Kada je izaao prvi broj asopisa Dada usledio je
7

prvi meunarodni dadistiki sajam. Tom prilikom su umetnici pokrivali zidove jedne berlinske
galerije fotomontaama, posterima i sloganima tipa Umetnost je mrtva, ivela nova
Tatljinova mainska umetnost.
Pojam anti-umetnosti se javlja kada je umetnost dola do svog kraja. Odnosi se na umetnost
koja predstavlja izazov postojeoj definiciji umetnosti, odbacuju se tradicionalni oblici
umetnikog rada, spajajui umetnost, ivot, politiku, seksuanost i svakodvevno ponaanje.
Anti-umetnost se vezuje za dadu i Diana, nastaje 1917. Dian uvodi kovanicu. Za njega je
anti-umetnost bila jezika igra, zahtev za oslobaanjem od estetskog i uvoenjem
intelektualnog u umetnost. Dada je nazivana anti-umetnou zato to su umetnici verovali da
svojim inom razbijaju okvire, kanone i vrednosti sistema moderne umetnosti i kulture,
verovali su da se njihov rad odvija izvan okvira umetnosti u prostoru kulturne, politike,
moralne i egzistencijalne provokacije. Situacije konkretnog ivota uvodi u umetnost i one
predstavljaju materijal umetnikog rada.
Mnogi pokreti koji su kasnije, posle Iisv.rata, nastajali su bili u vezi sa anti-umetnou. Pojam
anti-umetnosti je iroko korien u nizovima koncepata koji odbacuju sve prethodne definicije
umetnosti i ispituju je.
Konceptualna umetnost je karakteristina za dadu. Smatra se oblikom anti-umetnosti, u njoj
se u kontekst stvaranja umetnosti uvodi teorijski i filozofski diskurs i to je obrt iz umetnosti u
filozofiju.
11. KABARE VOLTER
Mesto stvaranja dade. Preko puta je iveo Lenjin. Hugo Bal je bio prvi glumac dadaistike
drame i osniva ovaj kabare u Cirihu. U njemu su se skupljali slobodoumni stvaraoci i sa
pozornice napadali postojee vrednosti. Tu se odravaju performansi. Prvi je odran 1916,
kada je Hugo Bal izaao na pozornicu u kostimu od kartona i recitovao pesmu ,,Gei beri
bimba''. Bal je imao tezu da konvencionalnom jeziku nije mesto u poeziji i to dovodi do
nastanka napeva sastavljenog od melodinih slogova bez znaenje. Ovi performansi su bili
pretea razliitih oblika performansa izvoenih posle II sv.rata, uticali su na fluksus i hepening.
Izvoai su nosili maske od bojenog papira i kartona. Maske su zahtevale odgovarajui kostim
i terale one koji su ih nosili da se ponaaju nepredvidivo i da igraju ,,po tano odreenim
melodramatinim pokretima, koji se granie sa ludilom''.
Suprotstavljaju se bilo kakvom organizoanom programu u umetnosti, njihov performans je
oblikovala muzika, simultanost i sluaj.
Dadaistiko pozorite ima svoje pretee u performansima ruskih futurista.

12. HANS ARP

Pesnik i slikar. Eksperimentisao je sa geometrijskom apstrakcijom zasnovanom na kubizmu. U
Cirihu stvara crtee i kolae, iji oblici asociraju na lie, insekte ili ivotinjski svet, ali su
apstraktni. Njegove krivudave forme podseaju na organske oblike i telo ili oblike iz prirode,
pa se nazivaju biomorfnim. Kasnije pravi kolae od cepanih listia papira u boji, koji su
rasporeeni na veem papiru. Pria se da je kola nastao sluajno, kada je Arp pocepao jedan
svoj crte, jer je njime bio nezadovoljan, komadie je bacio na pod i onda doao na tu novu
ideju. Zakon sluaja osloboen je racionalnog toka misli i u skladu je sa delanjem prirode,
udaljava se od kreativnog procesa i depersonalizuje se. Smilja novu vrstu reljefa koji se
sastoji od tankih slojeva drveta. On boji to drvo i pravi forme lia u perploama. To je
izmeu slikarstva i skulpture. Reljefe nije preputao sluaju, kao kolae, nego ih je svesno
8

radio, putajui da njegovu ruku vodi podsvest. Kasnije radi mermerne i bronzane skulpture,
koje za njega uvek predstavljaju torzo. Uticaj na nadrealiste.
,,Kola araniran prema zakonima sluaja'' 1916-17. Zakon dade preuzet iz poezije.
Sluajna kombinacija objekta. Slike isecao u kvadrate ili trapeze i onda ih bacao na platno
(zakon sluaja).
,,Sahrana ptica i leptirova'' (bojeni drveni reljef)
13. SOFI TOJBNER
ena mu (kao Dragica Tomi). Saraivali su. Bila je dizajner tekstila. Svest o odnosima
apstraknih forma i boja. Rani radovi podseaju na obojene tkanine a linearnim rafiranjem i
geometrijskim povrinama. Sa Hugom Bal, Hansom Arpom ini ciriku dadu. Napravila je etiri
glave od bojenog drveta, a dve su Arpovi portreti. One podseaju na postolja za eire i
spadaju meu malobrojne dadaistike skulpture nastale u Cirihu.
,,Dadaistika glava'' Drvo bojeno kvadratima i pravougaonicima.
14. NJUJORKA DADA
Okupljaju se oko Diana i Pikabije, koji su doli u Nju Jork, gde pronalaze istomiljenike.
Okupljeni su oko Galerije 291, iji je osniva Alfred tiglic. On je osnovao i asopis ,,291'', u
saradnji sa ovom grupom. asopis predstavlja njihove ideje. Najznaajnija linost grupe je bio
Man Rej, koji je dao ideju za stvaranje muzeja Moma.
15. FRANSIS PIKABIJA
Slikar, grafiar i pesnik. Rani radovi su pod uticajem kubizma. Zanimalo ga je kako mehanizam
utie na ivot. Vidi slinost izmeu maine i oveka. Sagledavao je ljude i dodeljivao im
maine na koje su ga podseali. U maini vidi umetnost.
Najznaajnija je serija Mainski portreti, meu kojima su portreti njegovih najznaajnijih
saradnika u Nju Jorku.
,,Ideal'' 1915. Portret Alfreda tiglica. Prikazuje ga kao slomljenu harmoniku fotoaparata,
opremljenu automobilskom konicom i menjaem, to simbolie frustracije umetnika. Gotika
slova predstavljaju kontrast izmeu modernog i tradicionalnih elemenata heraldike.
Druga serija slika ,,Transparencije'' gde prikazuje mukarca i enu klasine lepote, okruene
egzotinom florom i faunom. U drugim radovima razvija mainsku estetiku (npr. ,,Dete
karburatora''), to su napola komini komentari ovekovih seksualnih poroka.
16. MARSEL DIAN
Naputa Francusku i kubizam. Naputa konvencionalne naine stvaranja. Kod Diana ljudsko
meso biva zamenjeno cevima, ventilima i cilindrima, zata je kasnije smiljen termin
mehanomorfan spajanje maina sa ljudskim aktivnostima.
,,Akt koji ide niz stepenice br.2'' 1912. Upotrebljava kubistiko fasetiranje, da bi slici dao
statinu predstavu pokreta. Dian je protiv analitikog kubizma, jer je on statikog karaktera i
u njemu vidi formalistiku granicu. U svoje delo uvodi kinetike elemente. Od akta koji silazi
niz stepenice razdvaja sukcesivne poloaje i time nagovetava kretanje u prostoru. Pokret kod
Diana podrazumeva menjanje strukture tela u kretanju, ime prevazilazi futuriste kod kojih
pokret ide do granica elastinosti tela. Dian ralanjuje predmet, iskrivljuje ga. Pokret osobe
koja silazi j slian pokretu maine, on je mehaniki. Osoba se tako pretvara u spravu, a
bioloko funkcionisanje u mehaniko i to je tuuuna sudbina koja nas sve eka (TERMINATOR).
Ovo delo je doivelo ogroman uspeh. Prouava stalni ciklus biolokih i tehnolokih funkcija,
esto koristi nesvesne simbole i humoristike aluzije i njima porie ljudsku egzistenciju.
Ispoljava nesvesne impulse i neispoljene elje drutva.
9

,,Kralja i kraljicu ometaju brzi aktovi'' 1912. Figure su mehanizovane, zamiljene kao
maine u akciji, koje razmenjuju vrstu seksualne energije.
,,Prelaz iz device u nevestu'' 1914-15.
,,Veliko staklo'' 1915-23. Instalacija podeljena u dve zone. U donjoj zoni su muki aktovi (koji
su kao mehanizmi, cevovodi), kroz koje puta tenost, putem maine za pravljenje okolade,
to simbolie semenu tenost. Gornja zona je enska i do nje tenost ne stie. Zbog toga
konstrukcija predstavlja paradigmu besmislene erotske aktivnosti. Ukazuje na nepotrebne
neuglasice izmeu polova. Taj objekat je trebalo da sumira ideje i oblike kojima se bavio radei
,,Prelaz iz device u nevestu''.Staklo je puklo pri transportu i nakon toga ga Man Rej fotografie
(,,Sakupljanje praine'').
,,Tu m' '' 1918. Poslednja Dianova slika. ine je delovi njegovih dotadanjih slika. Neobino
duga slika, namenjena prostoru iznad police u biblioteci. Uzorci boja su poreani piramidalno,
na delu se nalazi pravi raf koji prolazi kroz boje, poderotina u platnu je privrena za tri
ziherice, prava etka za pranje flaa, ruka znak koju je naslikao profesionalni firmopisac,
njegovo ranije delo ,,Tri standardna zastoja'' (tri lestvice zalepljene na tri platnene trake,
koje su privrene za staklo i sve je smeteno u drvenu kutiju, to je primenio i na ,,Velikom
staklu'').
,,Fontana'' 1917. Ovim delom testira spremnost publike. Pisoar postavljen na pijedestal, koji
je potpisao i time ispunio uslove za umetniko delo. Potpis je Rihard Mut. Prvo je odbijen, iako
nema irija koji dela procenjuje, nakon ega se die praina i delo postaje popularno. Obian
predmet die na nivo umetnikog, jer predmet ima i formu i potpis. Izloen u galeriji on
postaje um.delo. Dian izjednaava ivot sa umetnou. Otvara problem konceptualne
umetnosti posle 60-ih godina XX veka. Menja svest o svetosti i nedodirljivosti umetnikog
stvaralatva. Ovo je njegov najpoznatiji redimejd.
Redimejd: Njegov izum, 1913. Predstavlja Dianov napad na umetniku tradiciju. Predstavlja
gotov objekat koji moe biti izloen ili se naknadno na njemu moe intervenisati. Ovi predmeti
pokazuju da se um. delo moe napraviti od bilo ega i da nije potrebna nikakva dorada. Ne
mora biti jedinstven i kopija moe biti jednako dobra kao original. Termin preuzima od
amerike konfekcijske odee i primenjuje ga na svoje skulpture, koje iznova predstavljaju
predmet kakav je zateen (npr. Lopata za sneg koju on naziva ,,U produetku slomljene
ruke'').
,,Mona Liza sa brkovima'' , 1919. Poigrava se predmetima i reima.
,,Stolica sa tokom'' 1913. esto pomae predmetima da postanu um. delo tako to ih spaja
sa drugim predmetima.
Fotografie sebe u enskoj odei ispitujui seksualnost i koliko mukog ima u enskom i
obrnuto.
,,Datost'' do 1966. To je instalacija u prostoru. Slika enskog akta, morbidno prikazano. Delo
se ne vidi od vrata, a sve u cilju voajerskog posmatranja koje postoji u svakom oveku
(Akteonov kompleks, po Sartru). Datost kao povratak korenu egzistencijalistike filozofije, to
prikazuje kroz oveka koji gleda kroz kljuaonicu.
,,Muzej/Kutija u koferu'' 1935-41. Kona torba u kojoj su se nalazile minijaturne replike
njegovih dosadanjih dela. To je pregled njegovog opusa, retrospektiva. Uraen je u vie
primeraka. Dian je eleo da posmatra uestvuje u postavci predmeta iz kofera i na taj nain
se zavrava kreativni in koji je umetnik zapoeo.
,,Zelena kutija'' Komadii pocepanih beleaka i crtea, koje je spojio u delo.
17. MAN REJ
Prvo se bavio aeroslikarstvom, a kasnije prelazi na fotografiju. Pravio je fotograme
fotografije koje nastaju kada se papir potopi u hemijsku tenost i na njega se stavljaju
10

predmeti. Stvara prve fotografije Rejografi (fotogrami). Koristi solarizaciju, objekat na

fotografiji dobija jasne konture. Laslo Moholji Na je osmislio naziv fotogram. Prve slike koje je
stvarao bile su inspirisane estetikom maina. Snima bacajui u vazduh aparat sa otvorenim
objektivom. Odustaje od predmeta i neposredno deluje na ploi ili gradi neuobiajene
predmete koji imaju psiholoko dejstvo. Radio je i fotografije holivudskih zvezda i svoje ljubavi
Li Miler.
,,Neunitivi objekat'' Uvruje na obian metronom fotografiju oka (oko njegove velike
ljubavi Li Miler), posmatra fiksira oko i spontano prati kretanje metronoma. Automatizam
ovog kretanja je proces oslobaanja skrivenih poriva. Od umetnikog dela pravi antipatian
predmet sa kojim nije lako iveti, jer oveku u ambijentu ne treba da bude ugodno, on te
predmete treba da mrzi i da osea neunitivu elju da ih uniti, jer se na taj nain izdvaja i
biva ono to zaista jeste. ovek dolazi do svog autentinog bia, odvajajui se od civilizacije,
kulture i drutva.
,,Poklon'' Namenjen jednom francuskom kompozitoru. Original je izgubljen. Postoji replika iz
1921. Man Rej porie uobiajenu upotrebnu namenu pegle, tako to na nju dodaje 14 eksera.
,,Bez naslova''. 1922. Rejograf.
18. DADA U NEMAKOJ
U Nemakoj, gde je dada bila najjaa, osnovan je klub Dada 1920. Umetnici od 1919. izdaju
svoj asopis, po imenu ,,Dada''. Umetnici su gajili iluzije o drutvu bez klasnih razlika, to se
ne deava. Razoarani kulturom zapada okreu se umetnosti, kao sredstvu drutvenog i
politikog delovanja. Okreu se Rusiji gde je Boljevika revolucija propagirala ideju o svetu
bez nacija, kojim bi upravljao proleterijat. Poinju da se vode leviarskim i komunistikim
idejama. Koriste se ugl. kolai i fotomontaa, upotrebljavajui ih u propagandne svrhe.
Fotomontaa se stvara seenjem fotografija ljudi, dogadjaja, omota za knjige, slova, to se
spajalo u jedan veliki poster sa ciljem da izazove to vei ok. Tada se razvija i tampa, to
dodatno potpomae razvoj fotomontae. U umetnika dela se integriu slike savremenog
ivota.
19. HANA HEH
Bavila se kolaima i fotomontaom. Bila je Hausmanova partnerka (nalonica). Njeni
dadaistiki kolai oponaaju manipulisane portrete raene za nemaku vojnu fotografiju.
Pojedinci su unajmljivali fotografe da naprave izmiljene portrete tako to bi fotografisali
klijente, zatim bi izrezali njihove glave i lepili ih na ve postojee slike.
,,Kulturna epoha u Nemakoj (probodena dadaistikim kuhinjskim noem kroz
poslednji vajmarski pivski stomak)'' 1920. Materijale je izvukla iz uobiajenog konteksta i
stavila u drugaiji, ime im je dala novo znaenje. Satirino prikazuje vajmarsko drutvo.
Prikazuje politiki i ekonomski intenzitet vajmarske republike. Stavlja slike svojih kolega
dadaista, komunistikih voa, plesaica, sportista i dadaistike slogane. Omraeni elnici
vlade postavljeni su u gornji desni ugao i nazvani anti-dada pokretom. U centru se nalazi
fotografija popularne plesaice, koja baca glavu ekspresionistike slikarke Kete Kolvic. Ubacuje
i tokove i zupanike, ime slici daje dinamiku. Za razliku od svojih dadaistikih kolega, u
centar panje stavlja enske likove. Kola je razrunavanje sa nemakom prolou i to je
pribliavanje nacionalsocijalizmu (prikaz atletiara koji simboliu snagu).
,,Burujski mladenci''
20. GEORG GROS

11

Uestvovao je u I sv.ratu, bio je ranjen dva puta i doiveo je nervni slom, bio je veoma
ogoren zbog politike katastrofe, kritikovao je nacionalsocijalizam, bio drutveni aktivista.
Nadao se da e komunizam sruiti dekadenti svet buroazije, biva proteran iz zemlje i odlazi u
Ameriku, koja je ispunjenje njegovog sna. Povremeno radi karikature Amerikanaca, ali su
mnogo umerenije od nemakih. Na njega je uticao kubizam futurizma, tokom boravka u
Parizu, ali je uporedo sa tim konstruisao i fotomontae. U poetku slika kompozicije sa
temama nonog ivota u Berlinu, a posle rata karikature. U Berlinu, nakon povratka iz rata,
radi scenografije i satirine prikaze drutva. On je hroniar nemakih gradova, u svojim
kolaima lomi oblike i koriste strogu prelomljenu gotiku liniju i arhitektonskim elementima
uva vrstinu kompozicije. Podsea na ekspresionistu Ota Diksa.
,,Sposoban za vojnu slubu''. Naslov je ironian. Crte je upotrebljen kao ilustracija u
asopisu ,,Bankrot''. Prikazuje gaenje prema birokratiji, olieno u debelom doktoru,
okruenim arogantim oficirima, koji potvruje da je i poluraspali le sposoban za vojnu slubu.
Doktor pregleda le i alje ga u rat. Raeno je perom i tuem.
,,Samoubistvo'' Tipske linosti. Dominacija crvene boje.
,,Sivi dan''. Tipske figure, inovnik, radnik i vojnik. Jasan prikaz raslojavanja drutva. Vojnik
predstavlja posledicu rata i bede. Radnik nema lice, omalovaavanje radnike klase.
,,Posveta Oskaru Panici'' Nosi karakteristike kubizma. Panica je bio pisac, ije je delo
krajem XIX veka bilo cenzurisano, a Gros kae da je tema ove slike poludelo oveanstvo,
dehumanizovane figure predstavljaju alkohol, sifilis i poast. Prikazuje sahranu koja se
pretvrara u pobunu. Krv tee, kue se ludaki naginju, pomahnitala masa se okuplja oko
kovega, nakome trijumfalno sedi smrt sa flaom. Lica su preobraena u maske, oveanstvo
je u paklu, koji je samo stvorilo.
,,Republikanski automati'' Politika satira, praznoglavi ljudi kao automati, bez lica, lojalno
paradiraju ulicama metropole, dok po nareenju idu na glasanje.
21. RAUL HAUSMAN
Nosi nadimak Dadazof, jer je bio glavni teoretiar grupe. Tvrdio je da je izumitelj nove poetske
forme, koja sadri respiratorne i auditivne kombinacije. Najpoznatiji po upotrebi jezika i kolaa,
kao i Hugo Bal, i on je pisao i izvodio fonetske pesme, stvarane prema zakonu sluaja.
,,Mehanika glava/Duh vremena'' Rad u drvetu. Upotreba predmeta koje drugi smatraju
smeem. Glava lutke za izlog, za nju rivrei sklopiva aa, novanik, etikete, ekseri i lenjir.
Izlae problem gubitka individualnosti, ljudi postaju brojevi i maine. Zato na skulpturi
nedostaju oi. Uzor Dianovi redimejdovi.
,,ABCD'' Na kola unosi rei razliitog oblika i veliine, pojedina slova izrezana iz asopisa, a
promena u veliini slova pokazuje kada slova treba da budu naglaena u izgovoru. Njegov
kola izgleda poput reklame u masovnim medijima. Svoje kolae berlinski dadaisti nazivaju
fotomontaama, jer podseaju na masovno proizvedene slike. Njihove fotomontae su
izgledale kao anti-umetnost.
,,Likovni kritiar'' To je portret Grosa, izmenjen do neprepoznatljivosti. Prikazuje ga kao
udovite, zato to on za njega to i predstavlja. Dri olovku kojom poput sablje svojim reima
see neiji trud i delo. Figura je od novinskih listova, u pozadini je boldovan tekst (re merc).
22. DON HARTFILD
Radio je fotomontae. Retuirao je novinske iseke i onda spajao, kako bi stvorio utisak
jedinstvene i celovite slike. Ove kompozicije je potom fotografisao i pravio fotogravire za
masovnu reprodukciju. Bio je leviar. Kada Hitler postaje kancelar, Hartfild je izmenio rei
tradicionalne nemake Boine pesme, a od Boinog drveta napravio svastika drvo. Natpis

12

koji stoji pri dnu govori da se od sada sve drvee mora rezati u obliku svastike. To delo se zove
,,Mala nemaka Boina jelka''.
23. KURT VITERS
Glavni predstavnik hanoverske dade. Izdvojen od ostalih nemakih dadaista, nije bio lan
kluba, zato to je saraivao sa apolitinim umetnicima. Osniva sopstveni ogranak dade,
nazvan merc. Naziv potie od rei ,,comerzbank'', koja se nala na jednom od njegovih kolaa.
viters je merc objasnio kao sintezu slikarstva i poezije. Bio je i pesnik. U poetku je to
simulacija kolaa na nivou ulja, a kasnije su to razliiti materijali. Njegovi kolai su uvek
sadrali dozu humora, koji je neke oduevljavao, a neke zgraavao. Delo je za njega samo
mesto gde se ukrtaju najrazliitije stvari. Predmete koristi kao likovne elemente, za njega
tap predstavlja liniju, a u svojim radovima aludira na tadanje prilike u Nemakoj. Kolae radi
od otpadaka koje je nalazio na ulici: kutije cigareta, novine, ice, telegrami... To kod nas
kasnije radi Leonid eika. U ovim merc slikama otpadke pretvara u lepe objekte. Mercbau:
njegove skulpture u prostoru od ubreta i sluajno naenih predmeta koji se dodaju jedan na
drugi iz dana u dan, visine njegove kue. Postojale su u Nemakoj i Norvekoj, gde je iveo i
napravio etvorosprtni mercbau, oba su nacisti unitili. Postoji i u Londonu. U svojim radovima
negira sve to je istorija i sve to stvara red u ivotu. Koristi nepovezane delove svakodnevice,
fragmente seanja na stvari (veza sa Dojsom i ,,Uliksom''), esto namerno konfuzno
postavljene, dok se na slikama objekti reaju u gotovo geometrijskom ritmu. Kritikuje i
potroako drutvo, koje stvarnost deli na onu koja treba da se potroi i onu koja je istroena.
,,Slika sa centrom svetlosti'' Pokazuje njegovu sposobnost da otkrije eleganciju odbaenih
predmeta. Krune i dijagonalne elemente smeta u mreu kubistikog porekla, koju onda
istie nanoenjem boja preko kolaa, ime postie efekat svetlosti koja se iri iz centra.
,,Zvezda'' Asambla (kombinacija papira i raznih materijala). Ne ograniava se na
dvodimenzionalne tampane materijale, kao u fotomontaama Hardfilda i Hehove, on unosi
konopac, ianu mreu, boju i druge materijale, koji ukazuju koliko je umetniku vana
tekstura. Materijali nisu sluajno postavljeni.
Kraj dade: Na kraju dada je postojala jo samo u Parizu. Dian je u velikoj meri prestao sa
stvaralakim aktivnostima. Povremeno je pravio eksperimente,r adio na Velikom staklu
Mnogi pripadnici pokreta su napustili Nemaku, te je tako krajem rata u Parizu rastao ovaj
pokret, ali pre svega kao knjizevni. Karakterisali su je esti manifesti, demonstracije,
publikacije, dogadjaji i hepeninzi koji su bili snazniji I kritiniji nego ikada ranije. Od umetnika
su ulogu, iako manje od knjizevnika, imali Arp, Ernst, Pikabija koji je i pisao manifeste.
Medjutim ini se da je nedostajao izvorni ar, tako da je dada polako poela da se razara.
Nekadashnjim dadaistima pridruzile su se nove, mocne snage i krenuo je da se razvija
nadrealizam.
24. NADREALIZAM
Gijom Apoliner je 1917. upotrebio termin nadrealizam, govorei o svojoj drami ,,Tiresijine
dojke'', ali koncept knjievnoumetnikog pokreta oznaenog kao nadrealizam se pojavljuje tek
poetkom 1920-ih, nakon to se ugasila dada.
Nakon prvog svetskog rata francuski pisci su pokuavali da formuliu estetiku iracionalnog.
Breton je ispitivao mogucnosti automatskog pisanja, koje je definisao kao diktat misli u
odsustvu svake racionalne kontrole. Postepeno kree da se okuplja iri krug pisaca i umetnika
slinih shvatanja.
Jedna od vezbi koju su sprovodili na seansama je igra uzbudljivi le. Radi se o tome da
jedan od uesnika na papir napie deo reenice, pa savije papir da sakrije tekst i doda ga
13

sledecem koji dopie re, itd. Na kraju je uvek ispadala neka duhovita reenica. Jednom je
stvorena uzbudljivi le ce popiti mlado vino i otuda je nastao naziv igre. Isti metod je
primenjen i na kolektivni crtez.
1922. u tekstu ,,Magnetska polja'' Breton i Supo ispituju mogunosti automatskog pisanja i to
primenjuju na svoje crtee. Breton 1924. izdaje ,,Manifest nadrealizma'' gde govori da je
nadralizam ist automatizam kojim se zeli izraziti, verbalno ili pisano, stvarno funkcionisanje
misli, u odsustvu svake racionalne kontrole. Umetnost je psihikakomunikacija pojedinca
posredstvom simbola. Breton je bio uenik Sigmunda Frojda i odatle izvodi nadrealistike
postavke koje istiu znaaj snova i podsvesnog, kao i upotrebu slobode asocijacije. Odbacuje
se svaki kriticizam, jer, kao i u psihoanalitikoj terapiji, umetnost treba da bude plod
nesvesnog, to ne mora nuno biti razumljivo. Znaaj pridaju izolaciji i otuenosti od drutva i
prirode. Slika nadrealiste nastoji da diskredituje formu shvaenu kao predstavljanje realnosti,
jer o njoj postoji svest. Na njih je uticao Rembo i smatrali su da su njegove ideje definisale
prirodu pesnika i poezije. I on je bio zainteresovan za snove, podsvest i sluajeve i smatrao da
se kroz otuenost, patnju i ludilo treba dosegnuti stanje vizionarstva.
Ovo nije bio prevolucionarni pokret samo u knjizevnosti i umetnosti, vec i u politici. Pojavio se
u Evropi u vreme produbljene politike krize, finansijskog kolapsa i jaanja faizma. Dadaisti
su bili anarhisti i nakon rata im se pridruzuju mnogi od buducih nadrealista. Smatrajuci da su
sistemi vladavine vodjeni tradicijom I razumom doveli oveanstvo do najkrvavijeg progona u
istoriji, oni su insistirali da je svaka vlada nepozeljna i da je iracionalno pozeljnije od
racionalnog u svim sferama zivota. irenje komunizma je dalo priliku za nadrealistike
proteste tokom dvadesetih. Breton je prihvatio trockizam, a Pikaso je u znak protesta protiv
faizma postao komunista. Iako je meu lanovima pokreta postojao raskol, Breton je
regrutovao pesnike u umetnike. Pokretu se pridruzuju i Dali, Djakometi i mnogi drugi. Grupe i
izlozbe nadrealista su organizovane u mnogim zemljama. Pojavljuju se asopis Minotaur i
oko njega se okupljaju nadrealisti. Nadrealizam se brzo pretvara u modu i smatra se vrhuncem
razvoja Pariske kole.
Nadrealizam u slikarstvu se kretao u dva pravca.
PRVI je bio apstraktni nadrealizam (Miro, Mason). Tu je dominirao automatizam, a rezultati
su obino bili bliski apstrakciji. Vodi poreklo od eksperimenata sa sluajem i automatizmom
pisanja nadrealistikih pesnika.
DRUGI pravac je vezan za Dalija, Tanga i Magrita. Njihova dela su vezana za snove. Oni su
pokuali da upotrebe slike koje dolaze iz podsvesti, koju je Frojd definisao kao nesvesno i koja
ostaje van kontrole razuma. Te njegove teorije bile su u osnovi svih aspekata nadrealizma.
25. MAKS ERNST
Na njega je uticao De Kiriko. Bio je slikar i vajar. Kod Ernsta san ne stvara sliku, nego obrnuto,
sanja slikajui. Slika se razvija u delo preko sloene igre neloginih asocijacija. Rana karijera
Maksa Ernsta jo uvek je u okvirima tradicionalnog slikarstva pod uticajem Grinevalda i Direra.
Kasnije je bio pod snanim uticajem Boovog gotikog rukopisa i Beklinovog romantizma. Rani
radovi su u duhu dadaizma i mainske umetnosti u kojima su cevi, razne menzure i
mehanizmi rasporeeni u neke figure koje se nalaze u pejzau. Takoe je dosta saraivao sa
Arpom sa kojim je izraivao kolae i fotomontae u kojima je pokazivao izuzetan stepen
originalnosti.
Nove tehnike vezuju se za Maksa Ernsta. On se posvetio razliitim tehnikama kolaa.

14

Takodje poinje da radi crteze koje je nazivao frotaima. Primenio je deiju tehniku, postavio bi
komad papira na neravnu povrinu, a onda bi po njemu trljao olovkom. Slika koja bi nastala
bila je rezultat sluaja, ali bi je Ernst svesno postavljao u novi kontekst, stvarajui nove
asocijacije. Frota nije samo obezbedio tehniku osnovu za seriju nesvakidanjih crteza, vec je
i pojaao percepciju razliitih materijala : drvo, tkanina, gips, zidne tapete.
Ernst je upotrebaljavao jo jednu tehniku koju je nazivao dekalkomanija. Ona podrazumeva
postavljanje papira ili stakla na vlaznu boju. Njihovim povlaenjem po povrini javljaju se
iznenadjujuci teksturalni efekti.
Jo jedna od tehnika je tehnika curenja. On je putao da boja curi po platnu kroz mali otvor
na limenci. Ovu tehniku je primenjivao kasnije i Dekson Polok.
Tehnika ,,vidljive pesme''. Od iseaka starih novina i knjiga ilustrovanih otiscima sa gravirane
eline ploe.
,,Celebes'' Prikazuje mehaniko udovite sa surlom i belim okovratnikom, a ispred se nalazi
obezglavljena enska figura. Kombinacija ovih figura je neobjanjiva, a oigledno ima uporite
u metafizikom slikarstvu, u kome je plonosti Arpovih apstrakcija suprotstavljena prostorna
komponenta sa neobinim figurama od kojih neke oigledno referiraju na podsvest a druge na
antiki repertoar.
,,Slavuj napada decu'' Slika nastaje posle njegove pesme u kojoj je slavuj uplaio decu.
Kombinovao je stil tehnikom dadaistikih asamblaa. Nestvaran pejza, u kome su dve
devojice, koje je uplaio slavuj. Jedna je pala na zemlju, a druga tri i juri noem. Elementi
prikaeni za platno: kua na desnoj i otvorena kapija koja udara u ram na levoj strani slike
pojaavaju fantastiku prizora. Figura na vrhu kue u naruju dri jednu devojicu i pokuava
da dohvati stvarnu kvaku postavljenu na ram slike, pokuavajui da nae izlaz iz slike. Naslov
je upisan na ramu, na francuskom jeziku i nastao je pre same slike.
,,uma i golubica'' Golubica i nebo su dodati naknadno.
,,uma''. Frota. Farbao je povrinu i ugrebavao linije dobijajui reljef.
,,Horda'' Na ovoj slici su mnogi iitali najavu II sv. Rata. Mrana atmosfera, monstruozne
figure, nalik drveu zastraujue opominju na sukobe u Evropi.
,,Pieta'' inovnik dri skulpturu.

SKULPTURA
Prvi skulptorski radovi bili su modifikovani, jajoliki, veliki kamenovi, po ijoj povrini je
urezivao apstraktne are u Arpovom stilu. Zatim radi nekoliko skulptura za koje je u gipsu
napravio odlivke gotovih predmeta, pripremajui se da ih izlije u bronzi.
,,Glava ptice'' skulptura u bronzi. Ugledao se na Pikasa, ptica kao simbol je vana u
nadrealizmu. Na ovoj skulpturi je predstavljena simbioza ptice i ljudskog.
,,Kralj se igra sa kraljicom'' Skulptura. Ernst je voleo ah. Elemente uzima od Pikasa. Kralj
ima glavu bika, on grli i titi kraljicu, a ostale figure mu nisu bitne. Poto je delo nastalo u
vreme rata, kralj se moe sagledati kao vladar, diktator ili osvaja.
etiri faze stvaralatva: -1921. slikarstvo
-1925. frota
-posle 1930. Dekalkomanija
-posle 1934. skulptura
26. HUAN MIRO
panac. Prolazi kroz razliite faze stvaralatva. Na njega su uticali Sezan, Matis i Pikaso.
Kasnije ga privlai dadaizam, a posle prelazi na nadrealizam. 1920-ih i 1930-ih se bavio
kolaima, 1930-ih istrauje apstrakciju, 1940-ih: kasna faza, 1960-ih odlazi u Ameriku. Tvrdio
15

je da radi iz halucinacija prouzrokovanih gladovanjem. Miroove slike postale su apstrakcije

biomorfnih i geometrijskih oblika postavljenih na minimalno bojeno polje, koje je oznaavalo
pejza ili vodeno okruenje. Njegovo slikarstvo je atonalno i slobodnog kolorita, bez ravnotee
izmeu znakova i boja, koje na taj nain dobijaju vizuelnu snagu.
,,Akt sa ogledalom u ruci'' Naslikao ju je po dolasku u Pariz. Kombinacija kubistikih faseta,
ravno bojene povrine i geometrisjkih formi sa skulptorski modelovanom figurom. Slikano je
po ivom modelu. Pozadina je oskudna i stoji u suprotnosti sa bogato ukraenim tepihom i
stolicom. Uprkos kubistikom lomljenju izvesnih delova tela, figura ima jasno zaobljene oblike.
U ovoj jednostavnosti akta vidimo da se Miro divio Rusou.
,,Karneval arlekina'' Deiji oblici. esto slika merdevine kao spoj sa uzvienim sferama. Za
merdevine su prikaeni uvo i oko. To je jedna od njegovih prvih nadrealistikih slika. Soba je u
tonovima oker, rumene i sive boje, vrvi od raznih oblika ivota. Desno od merdevina nalazi se
ovek sa glavom u obliku diska, koji pridrava dugaku cev ispod uvijenih brkova, dok tuno
gleda u posmatraa. Pored njega je insekt plavih i utih krila, koji tuno sikae iz kutije. Oko
ove grupe naslikani su razliiti hibridni organizmi, svi razdragani. Ta slika je uestvovala na
prvoj izlobi nadrealista 1925.
,,Pas koji laje na mesec'' Deje naslikana, jednostavna slika. Podela prostora na nebeski i
zemaljski. Merdevine su spona izmeu ta dva sveta.
,,Kola'' Kola, bez skrivenog smisla.
,,Kompozicija'' Ideja da se slika mora osloboditi figuralnog i refereni iz spoljnog sveta, samo
boje su bitne.
,,Objekat'' Asambla. Vraa se obinom objektu. Spajanjem objekata daje mu novi smisao.
Sastoji se od drvenog cilindra, u ijem se sreditu noga u cipeli sa potpeticom, koja ukazuje na
nadrealistiki erotizam. Oko cilindra se nalaze papagaj iz ijeg legla visi mala lopta od plute.
Konstrukcija je postavljena na postolje od polucilindra po ijem obodu ''pliva'' crvena plastina
riba. Poenta je bila iznenaditi posmatraa i podstai nove asocijacije. Od Diana se razlikuje,
jer ne prihvata njegovu estetiku ravnodunosti prema ovim objektima.
,,Slike'' Niz kompozicija. Serija od 18 slika, baziranih na kolaima sastavljenim od detalja
iseenih iz novina i postavljenih na karton. Motivi alata, maine, nametaja i posua,
nagovetaj su apstraktnih oblika, na koja je nakad stavljao lica. Predstavlja udne krivuljaste
lebdee oblike, pomalo nalik na praistorijska i mikroskopska bia. Iako oblici ne predstavljaju
nita konkretno, posmatrai su u njima pronalazili smisao.
,,Trka bikova'' Kasna faza.
,,Plavo II'' Raeno u Americi. Vezuje je za paniju, jer je plavo omiljena boja Katalonaca.
Velikog je formata, predstavlja idealan primer ,,bojenog polja'' plava pozadina na koju je
nanet vertikalan potez crvene i crne, ovalni oblici nalik na tragove.
27. ANDRE MASON
Strasni revolucionar i anarhista. I sv.rat ostavlja veliki uticaj na njega, neko vreme proveo u
ludnici. U svojim delima napada tadanje drutvo. Nadrealistikom pokretu pristupa 1924.
Njegov antikonformizam ga dovodi u sukob sa Bratonom. Tokom 1925. objavljivao je svoje
crtee u asopisu ,,Nadrealistika revolucija. Na tim crteima je izraavao emocije i prizora
ljudskog sadizma i brutalnosti. Pravio je automatske slike (niz slika, sa nazivom ,,Automatska
slika), koje su neimenovane, u njima se igra linijama, sledi tok nesvesne misli, pravi nagle
poteze. To su apstraktne kompozicije, ali se mogu na njima uoiti elementi stvarnosti, npr.
delovi tela. Slika mastilom, delovi njegovih slika su uglavnom izbeljeni, nekad radi reference
na floralne motive, integrie pesak na povrinu platna i time dobija reljefnost. Preuzima
elemente iz antike, kasnije linija postaje punija, uvodi vie zatalasanih formi. Crna, crvena i
bela ostaju njegove boje. Proveo je tri godine u paniji i esto je slikao udovita i mitoloke
16

figure pod uticajem Pikasa i Dalija (npr. slika ,,Pasifaja). Od II sv.rata ivi u SAD-u. Izlae u Nju
Jorku i utie na mlae generacije amerikih slikara, posebno na Poloka. Sam je smatrao da je
Polok uzdigao automatizam stvaranja do nivoa o kom on nije ni sanjao.
,,Borba riba Primer Masonovih peanih slika. Mastilo. Dodavao je lepak na platno, a zatim
ga posipao peskom, odstranjujui viak etkom. Fiksirao je pesak, nakon to ga je prvo pustio
da ,,eta po slici. Naslage peska su nagovetavale gotovo uvek iracionalne forme. Onda bi
dodavao linije i malu koliinu boje, kako bi oformio strukturu oko peska. Dobijamo utisak
scene koja se odvija u vodi, iako je umetnik tvrdio da se radi o antropomorfnoj ribi. Slino
Ernstovom frotau, i ovde je sluaj najbitnija stvar u stvaranju kompozicije. Ubrzo je prestao
da radi u tehnici peska.
28. IV TANGI
Prvo je bio pesnik. Pripada magijskom realizmu. Izmilja anti-prirodu: beskonane pejzae,
planete bez svetlosti i vazduha, u kojima su jedine elokventne pojave ostaci organskog ivota,
ugaenog u prastarim vremenima (kosti, fosili, koljke...). Odluuje da postane slikar 1923,
oduevljen De Kirikoovim delima. Potpuno samouk, Tangi slika u maniru naivaca. Kasnije je
unitio kompozicije nastale u tom periodu. Posle puta po Africi 1930-31. Tangi je poeo
preciznije da definie forme. Njegov prostor na slikama iz tog perioda podsea na podvodni
svet. Na svojim radovima prikazuje formu u izrazito iluzionistikom maniru. Primenjivao je i
realistine tehnike pri stvaranju apstraktnih predstava.
,,Mama, tata je ranjen Njegovo remek-delo. Sadri sve karakteristike koje e odlikovati
njegova kasnija ostvarenja: beskonana perpektivna dubina, jednostavan prikaz nijansama
boja i otrom linijom horizonta. To su prostori u kojima su kombinovane ogromna praznina i
intimnost, popunjavaju ih dvosmisleni organski oblici (reminiscencija na Arpove biomorfne
skulpture).
,,Umnoeni lukovi Prostor ispunjava predmetima, sve do linije horizonta. Tu prikazuje
traume preivljenog rata.
,,Udaljena palata Monohronija. Elementi stvarnosti.
,,Odgovor na crveno Prikazuje naruene objekte i dekonstruisane elemente stvarnosti.
,,Beskonana prostranstva Morsko prostranstvo (prirodni svet) i skalamerije u prvom
planu, praeni su produenim senkama.
29. FRIDA KALO
Sve njene slike su vezane za nju samu. U njenom ivotu prekretnicu predstavlja saobraajna
nesrea, kada je povredila kinu, karlicu i stopala, a pre toga je preleala deju paralizu.
Poela je intenzivno da slika tokom oporavka. Tada upoznaje Dijega. Sa njim je bila u Americi,
gde je on radio murale, ali nikad nije prihvatila ovaj monumentalni stil i njegovu tematiku.
Nala je sopstveni stil, okrenut unutranjem svetu i kroz autoportrete stvarala svoju biografiju.
Breton je na putu u Junu Ameriku upoznao Fridu. Smatrao ju je autentinom. Njegovim
posredstvom postie uspeh u Nju Jorku i Parizu.
,,Autoportret 1924.
,,Bolnica Henri Ford Nadrealistiki simboli.
,,Nekiko malih zahvata Ironino referie na svoje zdravsvene probleme.
,,Dijego Rivera Porter njenog mua.
,,Autoportret za Trockog Prepoznatljiva pojava u nonji, lepo obuena.
,,Autoportret sa majmunom Meksika mitologija.
,,Dve Fride Dve Fride spojene srcem i krvnim sudovima.
,,Autoportret 1940. Opet frontalni prikaz do ramena. Prikazana veza sa prirodnim ivotom
koji je htela da vodi, a nije mogla.
17

,,Koreni Predstavlja sebe kao boginju zemlje.

,,Mali jelen Jelen, proboden gomilom strela, ima njenu glavu.
30. RENE MAGRIT
Bio je umetnik filozof. Meao je realno propraeno sentencama. Znaajna su njegova itanja
vizuelnih slika, kao koda ili sistema znakova. Objekatre koja ga oznaavapredstava predmeta
(njegov semiotiki trougao). Takva semiotika istraivanja nai e se u centru
postmodernistikog kritikog diskursa tek mnogo godina kasnije. Kao i Tangi, poinje da slika
nadahnut De Kirikoom. 1926. istupa kao samostalni umetnik sa svojim prvim nadrealistikim
slikama, nadahnutim delima Ernsta i De Kirika. Nakon preseljenja u Pariz 1927. nastupa
najplodnija faza njegove karijere i njegova dela nakon tri godine u Parizu postaju mnogo
manje zapaena. Opsednut banalnou i misterijama, on uzima sredstvo kao deli realnosti i
uvia da izvan prvobitnog konteksta, to zapravo ne znai nita ili znai neto drugo. Tek
umetnici pop arta otkrivaju skriveni smisao njegovih slika i cene njegov, do tad zanemarivan,
rad. Pored velikog doprinosa nadrealizmu, imao je i veliki uticaj na umetnost i savremeni
komercijalni dizajn.
,,Nepouzdanost/Perfidnost slike Veza izmeu predmeta, njegove leksike definicije i
predstave. Ispod lule je ispisana poruka ,,Ovo nije lula. Magrit je fasciniran odnosom jezika i
slika i ukazuje na nau prirodnu sklonost da o slikama govorimo kao o predmetima, koji su na
njima prikazani. Naslikao je lulu tako precizno da bi ona mogla posluiti kao reklama za duvan.
,,Lano ogledalo Oko kao lano ogledalo u kom se reflektuju oblaci i plavo nebo. U ovoj
slici uvodi iluzionistiku temu pejzaa kao slike, a ne kao same prirode.
,,Ljudsko stanje 1933. Prikazana je slika na kojoj je prikazan prijatan pejza uokviren
prozorom. Ispred prozora postavljena je slikana tafelaju koja dopunjuje deo pejzaa koji je
njome zaklonjen. On se matovito poigrao temom slike u slici i to njegovo klasino
poigravanje iluzionizmom implicira da je slika manje stvarna od pejzaa, a zapravo su oboje
naslikane fikcije.
,,Ljudsko stanje 1935. II verzija. Isti princip, ali se pejza vidi kroz vrata.
,,Portret Mrtva priroda sa precizno naslikanim paretom unke, bocom vina, aom, noem
i viljukom. Sto na kom se nalaze je sveden na vertikalni tamnosivi pravougaonik. Sa unke,
postavljene u centru, posmatra ljudsko oko.
,,Klju za snove Predmeti su odreeni razliitim reima (slika konja vrata, sat vetar...),
varljiva veza izmeu objekta i rei koja ga definie (filozofska ideja).
,,Nerazjanjeno ubistvo Favorizuje posmatraa u odnosu na aktere slike, jer posmatra
vidi ubice za razliku od detektiva.
,,Dve misterije Inkorporirana slika ,,Nepouzdanost slike, iznad koje se nalazi jo jedna
lula.
,,Klju za poljane
,,Zaustavljeno vreme Lokomotiva podstie dinamiku slike. U nezanimkjivu kompoziciju,
umetnik unosi element neoekivanog u vidu male lokomotive, ime je kamin pretvoren u mali
elezniki tunel. Moda su vozovi sa De Kirikoovih slika nadahnuli Magrita.
,,Balnon, perspektiva Konsekvenca ivota je smrt. Referira na Maneovu sliku ,,Balkon.
Ista ograda i raspored figura.
,,Ljubavnici Enigma. Lica aktera su prekrivena belim platnom.
,,Pokuaj nemogueg Umetnik slika enski akt po vazduhu. Prikazuje kako vidi svoje ili
slikarstvo uopte, kao borbu.
,,Golconde inovnici koji misteriozno padaju sa neba.
31. ALBERTO AKOMETI
18

Skulptor i slikar. Skulptor enformela. Tvorac nove skulpturalne slike oveka. Na njegov rad su
uticali kubistiki skulptori, skulptori Afrike, Okeanije i praistorijske umetnosti. Posle 1940-ih
radi figure u bronzi, koje kao da su pravljene iz listova. Produbio je krizu skulpture kao figure i
pokazao da se plastika forma i prostor uzajamno probijaju. U materiji ne trai antiformu,
figura je samo znak, koji, iako ne oznaava figuru, ve beskonaan prostor. eli da prikae
nebie, zbog ega su Sartr i enet na njegovim skulpturama pronali izraz egzistencijalistike
filozofije.
,,ena kaika 1926-27. Bronza. Rana faza. Frontalni nadrealistiko-primitivni totem,
inspirisan severnoafrikim dan-kaikama koje je video u etnografskom muzeju u Parizu. ena
podsea na praistorijsku figuru plodnosti.
,,Nema vie igre Stona kompozicija, postolje je postalo skulptura na kojoj su pokretni
delovi postavljeni kao skulpture neke drutvene igre. Na neravno tlo postavljene su dve figure
mukarca i ene, izmeu njih se nalaze tri udubljenja slina kovezima, sa poklopcima koji se
mogu pomerati. U jednom od njih nalazi se neto nalik na skelet. Posmatea moe
intervenisati na delu pomerajui poklopce, kako bi video sadraj sanduka i na taj nain se
brie prostor koji deli posmatraa od um.dela.
,,Nevidljivi objekat Jedna od njegovih poslednjih skulptura, raenih u duhu nadrealizma.
ena je izduenih udova u polusedeem poloaju, postavljena je na oblik koji je istovremeno i
stolica i kavez. Figura ene je fiksirana ovom konstrukcijom sa jedne strane, a sa druge
vertikalnom ploom, koja je oslonjena na njene noge. Ruke su joj savijene u laktovima i kao da
meu akama dri nevidljivi predmet. Ona podsea na uesnika magijskog rituala. U svom
kasnijem radu esto koristi ovakve izduene figure, npr. skulptura ,,Visoka figura.
,,Par Reinterpretacija skulpture ,,Kralj se igra sa kraljicom.
,,Kavez Sledea faza u njegovom stvaralatvu. Apstraktni oblici. Oseao se zarobljen u
malim oblicima u kojima je radio u poetku.
,,Nos, ,,Mukarac, ena, dete
32. SALVADOR DALI
Znaajan deo njegovih slika je inspirisan detinjstvom i adolescencijom, pejzaima vienim u
ranoj mladosti. Preko Pikasa, De Kirika i Kare i italijanske metafizike kole upoznaje se sa
modernizmom. Na njegov razvoj uticao je i Frojd i njegovi tekstovi o snovima i podsvesnom.
Izmeu 1925-27. je prouavao razliite stilove: kubizam, purizam, neoklasicizam (Pikasov),
realizam Vermera i holandske slikare XVII veka. Na svoje slike unosi tradicije renesanskog
slikarstva. Svoje slike opisuje kao paranoino-kritike. Mea sveto i profano. Govorio je da
stvarnost gradi od elemenata vizije, snova, seanja i psiholokih ili patolokih deformacija.
Njegova tehnika se odlikuje preciznim minijaturama, esto neskladnim, svetlim bojama,
preciznom iluzionistikom tehnikom, koja je potpomagala da svet snova izgleda stvarnije od
same prirode. Svoje slike je nazivao fotografijama snova slikanih rukom. Povod za prelazak iz
stvarnog u fiktivni svet bile su obine stvari (sat, insekt, klavir, telefon, stara grafika,
fotografija...). Tvrdio je da su krv, raspadanje i izmet njegovi osnovni motivi. Slikar kao
paranoini ludak to je njegov cilj. Bavio se filmom u saradnji sa Bunjuelom (,, Andaluzijski
pas i ,,Zlatno doba). Interesovao se za film, jer je on nadrealistima pruao beskrajne
mogunosti: rastakanje slike, metamorfoze, dupliranje... Izbaen je iz nadrealistike grupe, jer
je podravao Hitlera.
,,Veliki masturbator Autoportret u centralnoj zoni ?? i falusni elementi.
,,Jesenji kanibalizam Viljuke i noevi aludiraju na kanibalizam.
,,Istrajnost pamenja 1931. Mnogo detalja na jako malom formatu (MINUCIOZNA
TEHNIKA). Topljenje satova je motiv, simbolie vreme kao relativnost. Depni sat sa mravima
je simbol smrti koji se kod Dalija stalno ponavlja. Dominantni kolorit zelene i ute boje,
19

podsea na hronolitografije iz XVIII beka. Prostor je beskrajan kao na Tangijevim pejzaima.

Prepoznatljivi objekti su prikazani u neobinom kontekstu uz neprirodne atribute i u neobinoj
veliini. Profil velike glave (vidi ,,Velikog masturbatora), kao da nema kotanu strukturu. Profil
je poloen na zemlju, preko glave, police i grane, prebaen je mekani depni sat. Likovna
metamorfoza u kojoj materija prelazi iz jednog stanja u drugo je fundamentalni aspekt
nadrealizma.
,,Fenomen ekstaze Fotokola. Dela iz istorije umetnosti.
,,Retrospektivna bista ene Skulptura.
,,Miloska Venera Na antiku skulpturu Venere dodaje fioke, koje upuuju na to da uvek
postoji neto iza fasade i da je istina sakrivena.
,,Metamorfoza Narcisa Na nekim oblicima se uoava njegova figura. Stalno preoblikovanje
stvarnosti.
,,Iskuenje svetog Antonija Istrauje italijansku umetnost.
,,Raspee Bogorodica sa likom Gale. 3D prikaz krsta.
,,Predoseanje graanskog rata Prikazano je muenje i fizike patnje, figura izoblienog
lica, koja samu sebe kida na delove. Delovi tela razbacani su po zemlji i lee meu zrnima
pasulja. Na slici vlada atmosfera straha, ratna zbivanja Dali indiferentno posmatra.
33. MERET OPENHAJM
Nadrealizam kao pokret nije bio naklonjen enama, osim kad su predstavljale teren na kome
su mukarci projektovali svoje erotske elje. Ona je jedna od nekoliko umetnica nadrealizma.
1935. poela je da uestvuje na kolektivnim izlobama, a njen lik se esto pojavljuje na
fotografijama Mana Reja. Za sobom je ostavila veliki broj slika, crtea, skulptura i pesama, ali
je najpoznatija po objektu ,,Krzneni doruak.
,,Krzneni doruak Objekat sastavljen od olje, tanjiria i kaiice koji su obloeni krznom.
Ideja je postala arhetip nadrealistikog objekta. Ideja se raa u razgovoru sa Pikasom. U
njenim rukama ovaj simbol doma i prefinjenih drutvenih odnosa se pretvorio u dlakavi
objekat, koji je istovremeno odbojan i erotiar i svojom nadrealistikom slobodom prkosi
dominantnom stavu muke kulture. Objekat simbolie gubljenje svrhe predmeta, jer
svakodnevni predmet prelazi u um.objekat (kao u redimejdu). Nadrealisti esto preoblikuju
predmet, to je funkcionalna distorzija predmeta do um.dela (Dalijev ,,Telefon jastog).
,,Cipela tikle kao element uzdizanja elegancije do sasvim druge funkcije (negativne).
Elegancija sputava ene.
34. HANS BELMER
Tokom 1930-ih pravi konstrukcije koje naziva ,,Lutkama. To su lutke manekenke, koje
predstavljaju mlade ene, delovi tela su im jasno definisani (glava, ruke, torzo, noge, perike,
staklene oi). Mogu se rastavljati i rastavljati u najrazliitije erotine ili mazohistike poloaje.
Belmer je fotografisao ove fetiistike objekte, jer se njihov nagoveteni sadizam dopadao
nadrealistima. Pravljenje ovih kompozicija oznaava poetak Belmerove nadrealistike karijere
u Parizu. Bavio se fotografijom. On bi sam stvarao objekte ili scene koje e snimati.
,,Lutka 1935. Belmer je rasklapao lutku na sastavne deloove i iznova je sklapao inivi
neobine spojeve, do nadrealnog umnoavanja objekata.
,,Lutka 1938. Mehanizovana lutka.

35. NIKOLA VUO

20

Srpski nadrealisti su se izraavali u almanahu ,,Nemogue. Imuniji ljudi su poeli da se bave

umetnou. Bio je pesnik i fotograf srpskog nadrealizma. U fotografijama izraava ekstremna
oseanja, naglaen kjaro-skuro i fokus na detaljima.
,,ena 1930, ,,Voz 1931.
36. MARKO RISTI
Bavio se fotografijom, fotogramima i filmom (film ,,Ljuskari na prsima).
,,Asambla 1939.
37. VANE BOR
,,Memorija do 1935. Fotokola, deija percepcija seksualnosti odraslih.
,,Fotogram 1928.
38. DUAN MATI
,,L 1930. Breton u svom manifestu kae da slovom L treba da zapone sledea reenica, ako
doe do blokade prilikom automatizma misli.
39. DE STIJL
Genije toga pokreta bio je Pit Mondrijan, kao i drugi lanovi Teo Van Dusbur, Ritveld i Lisicki,
kao i mnogobrojni skulptori i arhitekte. Mondrijan i Van Dusburg su bili uticajni teoretiari i
objavili su dosta kjiga i lanaka (meu kojima je i Mondrijanov Neoplasticizam koji
predstavlja jedan o najznaajnijuh dokumenata o apstratnoj umetnosti. U manifestu koji je
objavio asopis De Stijl Van Dusburg je predstavio svoj elementarizam i tvrdio da strma ravan
u sliku vraa iznenaenje i dinamiku. On je do svoje smrti promovisao De Stijl, ali imao je
slinosti sa Bauhausom. Manifest iz 1917. povezuje dva miljenja. Crvena, uta i plava su
sutinske boje, crvena kao kombinacija ove dve (ona pluta), uta pokret sunca, plava nebeski svod (horizontala). Mondrijan je izdaoEsej o slikarstvu i Prava linija.Ovde se
pojavljuju razna preispitivanja koncepcije modernog slikarstva, skulpture i arhitekture, to
dovodi do novih eksperimenata .
De stijl je teio apsolutnoj devalvaciji tradicije. Umetnici su naglaavali potrebu za
apstrakcijom i jednostavnou, uvode matematiku u umetnost. Zasniva se na filozofiji
racionalista (Lajbnic, Dekart, Spinoza) i openhaueru. Oni se odriu od predstavljakog
karaktera umetnosti. Oni su stvarali umetnost jasnoe, sigurnosti i reda. Oni su zasnovali
umetnost na teoriji istoe forme, logici, ravnotei, proporcijama i ritmu.U njihovim delima
ove osobine su poele prvo da se razvijaju u vidu prve linije, pravougaonika ili kvadrata, a na
kraju kroz boje pojednostavljene do primarnih, crvene, ute i plave (koje predstavljaju
materiju) i neutralnih crne, bele i sive (kao reference na prostor). Boje i oblici predstavljaju
sutinu svake materije, a umetnici tragaju za nepromenljivom sutinom sveta i prikazuju
sutinu koja je zajednika za sve predmete sveta. Za Van Dusburga i Mondrijana ova
pojednostavljenja imala su simboliki znaaj zasnovan na istonjakoj filozofiji i uenjem
teozofije popularnog duhovnog pokreta koji su umetnici DE STIJLA poznavali delimino preko
Kandinskove knjige O duhovnom u umetnosti. Mondrijan je bio opsednut mistinim
implikacijama suprotnosti horizonatla i vertikala i itav ih je ivot istraivao stvorivi
najneobinija dela umetnosti XX veka. Umetnici, dizajneri i arhitekte De Stijla delili su ideju o
drutvenoj ulozi u umetnosti u modernom drutvu, integraciji svih umetnosti kroz sradnju
umetnika i dizajnera koji e realizovati novo utopijsko udruenje zasnovano na apstraktnoj
formi.
Pokret De Stijl je ostavio ogroman uticaj na razvoj moderne arhitekture. Tokom I svetskog rata
neutralna Holandija je bila jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj je graevinska delatnost
21

nastavljena. Holandska arhitektura je po tradiciji bila stambena a arhitekti De Stijla su ostali u

okvirima te tradicije. U svojoj estetici arhitekti i umetnici De Stijla bavili su se mestom maine
u njenom funkcionalnom stvaranju nove umetnosti i nove arhitekture. Oni su bili oduevljeni
moima maine koja e da stvori novi kolektivni poredak, pa su zbog toga imali uticaj na dalji
razvoj eksperimentalne arhitekture. DE Stijl se razvijao i u industrijskom dizajnu i
tipografskom, kao i dizajnu plakata.
lanovi ovog stila uglavnom su bili arhitekte. Vander Lek je pionir apstraktne umetnosti. Prva
faza 1917-1921, druga zreo De Stijl 1921-1925, veze De stijla sa bauhausom, kubistiko
svoenje na geometrijske figure i proiavanje izraza i tra faza: dolazi do ideolokog sukoba,
razlaz zbog dijagonale, razilaze se (dekadencija).
40. TEO VAN DUSBURG
Bio je inicijator formiranja i razvoja ove grupe. Impresioniran Kandinskovim tekstom ,,O
duhovnom u umetnosti. Uticao je na Pita Mondrijana. Bavio se i arhitekturom. 1924. razilazi
se sa Mondrijanovom formom prikazivanja horizontale i vertikale i uvodi dijagonalu. Do 1926.
Je tragao za novom individualnom varijacijom postojeih postavki, koju e nazvati
elementarizmom. On je nastavio da pravi kompozicije sa pravougaonicima, koje je sada
postavljao pod uglom od 45 stepeni (do tad je bio dozvoljen samo ugao od 90 stepeni), zarad
dinamike izraavanja. Razlike izmeu Van Dusburga i Mondrijana su bile tolike da je Mondrijan
napustio De stijl.
,,Kompozicija sa obojenim staklom Oslobaanje od predstavljakog, okretanje ka sutini.
Faza plutajuih kvadrata (+- faza)
,,Ruski ples Niz horizontala i vertikala (de stijl sistem).
,,Kompozicija 8 (krava) 1918. Centralni kvadrat je okruen manjim pravougaonicima. Ima
i niz crtea na kojima se nalazi krava, koja prikazuje prces dolaska do stijl forme.
,,Kompozicija 8 1919. Pojava roze.
,,Kompozicija u sivom, ,,Kompozicija 20
,,Kompozicija 20 Tri osnovne boje i tri neboje. Javlja se pokuaj odbacivanja individualnosti.
,,Kompozicija 7 Bez dominantne horizontale, slika je u rotiranom kvadratu, a potpis uvodi
orjentaciju u sliku. Ova slika ostaje u domenu klasinog slikarstva, jer delo ostaje u domenu
zida.
,,Kontrakompozicija 13, ,,Disonantna kontrakompozicija
,,Mulari u kafeu Obet U Strazburu. Dekorisao ga je zajedno sa Hansom i Sofijom Arp
(Tojbner). Na monumentalan naim prikazuje svoje elementaristike principe. Bojene
pravougaonike je postavio pod uglom od 45 stepeni, pravougaonici su delimino useeni u
tavanicu i donje ploe na zidovima. Preko sredine ide dugaak balkon sa stepenicama na
jednom kraju i oni ine horizontalu i dijagonalu. Krnji pravougaonici izranjaju kao trouglovi ili
nepravilni geometrijski oblici. Dizajnirao je svaki detalj unutranjosti, do onih najsitnijih, poput
pepeljara. Njegov cilj je bio da se ovek postavi unutar slike, umesto ispred nje i da mu se na
taj nain omogui da uestvuje u njoj. Van Dusburg je svojim elementarnim dinamizmom,
nasuprot Mondrijanovom statikom elementarizmu, jer u arhitekturi vidi mogunost za
arhitekturu ije forme nisu podvrgnute zakonu gravitacije.
41. EL LISICKI
On je spona izmeu zapadne Evrope i SSSR-a, tokom ivota u Berlinu. Imao je najvei
meunarodni uticaj. Poput agala, zalagao se za jevrejsku umetnost. Nakon susreta sa
Maljeviem zainteresovao se za apstraktnu umetnost. Razvio je sopstveni oblik apstrakcije,
koji je nazvao prounov. Nejasno je poreklo ove rei, ali bi moglo biti akronim od projekta za
afirmaciju
novog.
Prounovi
Lisickog
su
raznolike
kompozicije,
sastavljene
od
22

dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih geometriskih oblika, koji lebde u prostoru. To je

skulpturalna slika, na kojoj ukida tradicionalno posmatranje (iz jedne take u prostoru),
integrie posmatraa u aktivan prostor slike. Uvodi rotaciju u slike, korpus na sredini tei ka
kruenju u potrazi za stalnom takom, koja stalno izmie i tako posmatra postaje aktivan u
kontaktu sa delom. Kree iz suprematizma, izjednaava Maljeviev prostor sa porstorom slike.
Pozitivno pimanje prostora je ka posmatrau, a negativno je kretanje ka beskonanosti slike.
Proun je projekat utvrivanja novog. Dominiraju vertikala i horizontala, naglaen je odnos
geometrijskih oblika i formi. Prounovi predstavljaju umetnikov nastavak suprematistikih
teorija u domenu arhitekture. Tokom 1920-ih umetnost dolazi u krizu i umetnik se postavlja
kao konstruktor predmeta sa upotrebnom vrednou koju slika nema. Lisicki se sa ovim nije
slagao, jer je smatrao da slika ima upotrbnu vrednost za one koji je posmatraju. Na njegovim
slikama nema haosa, ali ni duhovnog sadraja. Stvarao je i na polju dizajna (stolice). On je
spojio suprematizam i konstruktivizam, holandski de stijl i nemaki bauhaus. Ove ideje je
Moholji Na kasnije preneo u Ameriku. Kada je napustio apstrakciju, pravi fotografije i
tipografije, arhitektonske crtee i nacrte za izlobe. Proklamovao je pravila arhitekture. Kasnije
se bavio kolaima i fotomontaama, plakatima sa fotomontaama proienim od slikarskih
radova. Radio je i angaovanu staljinistiku umetnost, npr. omot za knjigu Majakovskog.
Lisicki je prounove proirio treu dimenziju 1923. kada je napravio ,,Prounenraum (,,Soba
prounova). Nju ine oslikani zidovi i drveni reljefi. Po sobi se posmatra mora kretati u pravcu
kazaljke na satu. On je eleo da se zidovi vizuelno rastvaraju, kako bi se proun elementi
aktivirali u prostoru. Proun u trodimenzionalnom prostoru osloboen je od slike. Soba je
unitena, ali je na osnovu dokumenata rekonstruisana 1965. za izlobu u Holandiji.
,,Aritmetika kompozicija Uticaj Maljevia. Skraenje crnih linija i nezatvaranje
materijalnih objekata.
42. PIT MONDRIJAN
Pit Mondijan je bio slikar i teoretiar. Njegovi rani radovi su dosta realistini, to su holandska
priroda, vetrenjae, cvee, holandski sputeni horizont. Ovi radovi se odlikuju serijama, to e
biti kljuno za razvoj njegovog apstraktnog dela. Predmete predstavlja od realistinih do
stilizovanih. Stilizaciju vri do poentilizma, sa stalnim fokusom na osnovni motiv (npr.
svetionike polako svodi na osnovne boje). U poetku je slikao smo pejzae, pa je potpao pod
uticaj Toropa i neko vreme je slikao u duhu simbolizma. U ranim pejzaima se drao principa
frontalnosti. Posle pejzaa slikao je motive kao to su fasade crkava gotovo apstraktnim
bojenim povrinama i takastim nanosima crvene i ute. Poetkom 1912 god. Mondrijan se
preselio u Pariz, pa e narednih godina postati glavna figura moderne umetnosti i
geometrijske apstrakcije. Tad su njegove slike postale mrea linija, sa linearnom apstraktnom
strukturom. Kubizam je takoe ostavio veliki uticaj na njega.
Neoplasticizam je bio naslov teorijskog izlaganja njegovih pogleda. Za njega plastino
izraavanje predstavlja jednostavnu interakciju oblika i boja, a realnost ili nova realnost su
stvarnost plastinog izraavanja ili realnost oblika i boja u slikarstvu. Nova realnost je
prisustvo na samoj slici, suprotna naslikanoj imitaciji prirode.
Postajao je svestan dveju stvari:
a)u plastinoj umetnosti realnost se moe izraziti jedino kroz ravnoteu dinamike pokreta,
oblika i boje b)istoa sredstava je najefikasniji nain da se ovo postigne .Kasnije u svoje slike
uvodi i dijagonalu, ali ova novina kao to i sutinska razlika oko prirode NEOPLASTIKE
arhitektutre doveli su do toga da Mondrijan napusti De Stijl.
Njegovo prisustvo bilo je od velikog znaaja za razvoj i irenje apstrakcije. Umetnici De Stijla
tee integraciji umetnosti. Tokom 1 svteskog rata on je bio kljuna figura za osnivanje

23

geometrijske apstrakcije, on nije uticao samo na apstraktno slikarstvo i skulpturu nego i na

forme internacionalnog stila u arhitekturi.
Njegova umetnost nikada nije bila ablonska, iako se vodio vrstim principima.
,,Plavo drvo'' Pripada ciklusu crvenog i plavog drvea. Na ovoj slici se koristi ekspresivnim,
gotovo crtakim potezima, koji oodseaju na Van Goga. Ve 1912. drvo nestaje i pretvara se u
mreu linija. U ovom periodu Mondrijan je voleo centralizovane kompozicije, mrea linija je
gusta u centralnom delu i postaje sve rea prema periferiji slike. Takva je, npr.i ,,Mrtva
priroda sa posudom za miroiju'' gde svodi motive na elementarno (plus minus faza). Isto
je sprovodio i na ovalnim platnima, npr. ,,Bojene povrine u ovalu''. Linearna struktura
postaje apstraktna i ine je pravougaonici. Serija ovakvih kompozicija, koje se zasnivaju na
crteima pariskih fasada. Pre 1914. koristio je vie boja.
Od 1917. Istrauje varijacije: obojeni pravougaonici razliitih veliina postavljeni su ponekad u
slobodnije, a nekad u precizne pravougaone aranmane, nekad se dodiruju, preklapaju ili
plutaju. Pojavljuju se kao oblici na svetloj pozadini, njihova interakcija stvara iluziju dubine i
pokreta, iako su paralelni sa povrinom platna.
Tokom 1918. i 1919. stvara seriju kompozicija, organizovanu po strogoj pravougaonoj
reetkastoj strukturi. U takozvane ahovske table, pravougaonici istih veliina i razliitih boja
ravnomerno su raporeeni na platnu. On kontrolie jainu i nijansu boje i tako neutralie svaku
razliku izmeu figure i pozadine. Tako se beli i sivi pravougaonici nisu gubili iza onih obojenih,
niti su imali podreenu ulogu podloge. Naputa ovo kompoziciono reenje, jer smatra da je
modularna reetka previe istaknuta (,,Kompozicija u boji A'').
Posle 1920. slika dela sa naglaenom dinaminom ravnoteom, vertikalne i horizontalne
linearne strukture i jednostavne osnovne boje sa naglaskom na bele i svetlo sive povrine,
koje e dominirati. Godine 1920. slikom u potpunosti zasnovanom na principima
neoplasticizma Mondrijan je naao reenje za stari problem dodajui dinaminu i asimetrinu
ravnoteu vertikalne i horizonatalne strukture. Ovim elementima otelotvoreno je Mondriajnovo
uverenje o dinaminoj opoziciji i ravnotei izmeu dvojnih sila fizikog i duhovnog, te teorije
koje su anstale pod uticajem teozofije i Hegelove dijalektike s poetkom XX veka. Reenje
problema oko forme koje ga je muilo lealo je u formama koje su nezavisne od boje i debelim
linijama koje su se kretale kroz obojene pravougaonike. Ovo mu je omoguilo da ovlada bojom
i prostorom. Zreli primeri NEOPLASTICIZMA mogu se videti na ,,Kompoziciji 2'' gde crne linije
dele crvene i sive povrine ne manje i vee pravougonike. On je obino radio na nekoliko slika
istovremeno i razvijao istu ideju radei itave serije, pravei i po vie varijanti jedne teme.
Takoe je i na zidovima svoga ateljea u Parizu, da bi stvorio idealan neoplastiki prostor,
napravio posebne geometrijske kompozicije. Mondrijan je uveo dramatian momenat na
jednoj od svojih neoplastikih kompozicija kada je crnu horizonatlu podelio na dve tanke linije,
pa je trag statine forme zamenio dinaminom. Ciklus ,,Kompozicije sa crvenom, utom,
plavom, belom, sivom i crnom'' Mondrijan bojama nije pripisivao simboliko znaenje, kao
Kandiski, ali je ipaksmatrao da su dela na kojima dominira crvena realnija nego ona na kojima
se ova boja javlja na manjim povrinama, dok je njih smatrao duhovnijim.
,,Kompozicija sa utim linijama'' Jedna od njegovih romb ili dijamant slika, od kojih je prva
nastala 1918. Platno je okrenuto za 90 stepeni, a horiznontalne i vertikalne ose ostale su
unutar kompozicije. Ima stalnu elju da prekorai okvir i da ostvari utisak nedovrenosti. Ova
kompozicija predstavlja krajnje pojednostavljenje. etiri ute linije uglovima seku dijamant.
Fasciniran je nezavrenim koje se nalazi unutar zavrenog. Linije su preseene ivicom platna i
tee da se nastave spajanjem izvan njega. Sam je dizajnirao ramove za svoje slike, koristei
uzane drvene lajne, koje je bojio u belo ili sivo i postavljao na poleinu platna, ne elei da se
oni vide.

24

1922. uvodi dramatini element: crvenu horizontalu deli na dve tanke linije. Ova novina
donosi novu optiku. Umnoava broj linija, dok krajem 1930-ih nije poeo da pravi kompozicije
koje su sadrale mreu (raster crnih linija), a samo jednu ili dve bojene povrine. Sredinju
taki tog razvoja predstavlja ,,Kompozicija sa belim, crnim i crvenim''.
Mondrijan u Nju Jorku. Izbacuje crnu liniju i uvodi ute i crvene vertikale. Dolazi do osvetljenja
platna u poznim radovima. Menhetn je njegova velika ljubav, zbog dinamike, visokih zgrada,
brzog tempa, saobraaja, plesnih dvorana, dez orkestara. Ove ritmove je transformisao u
slike, crne linije je zamenio talasastim bojenim trakama, to se vidi na ,,Brodvej bugi vugi''
1942-43, kola na umetanje. Vraa se kvadratnom platnu. Postoji pravougaoni raster, ali
nestaje ravnotea izmeu crne linearne strukture i belih povrina. Pozadinu ini jednostavna
bela povrina, na kojoj vibriraju linije i vei bojeni pravougaonici. Za njega je
karakteristianteksturalni efekat koji je dokaz o estom revidiranju, slaganju jednog sloja
preko drugog, irenja i suavanja linije. Umetnik je dugo vrio intervencije na svojim delima.
43. GERIT RITVELD
De stijl u nametaju i arhitekturi. Intuitivno dolazi do svojih ostvarenja, itajui racionalistiku
filozofiju. 1922. ureuje prostor po sistemu de stijla. Izrauje delove enterijera, npr. ,,Plavouto-crvena stolica'', ,,Berlinska stolica'' koja je asimetrini komad nametaja, na kome
dominiraju plava, crna i siva.
1924. javlja se de stijl u arhitekturi. ,,Kua reder reder'' u Utrehtu. Obloena je belim
ploama sa akcentima ute i crvene boje. Unutar kue su pokretni zidovi, po principu
japanskih panela. To je otvaranje zidova (otvaranje prostora).
44. BAUHAUS
1919-1933, nastaje u Vajmaru, kasnije se seli u Desau, a zatim u Berlin. U ikagu nastaje Novi
Bauhaus, iji je direktor od 1937. Laslo Moholji-Na. Nakon 1919.god. veina novih ideja koje
su se javile tokom rata poela je da se ostvaruje najpre u Berlinu, koji je postao jedan od
svetskih prestonica umetnosti i arhitekture. Jedan poznatiji kulturni fenomen u Evropi tokom
20tih god.bio je Bauhaus. Druga kljuna ideja bila je nastanak onoga to e postati poznato
kao internacionalni stil u arhitekturi i koji je svoj vrhunac doiveo 1930-ih.
U Vajmaru je posle I svetskog rata spajanjem kole lepih i primenjenih umetnosti, stvoren
Bauhaus visoka kola za gradnju i umetniko oblikovanje. Gropijus je bio direktor kole u
Vajmaru i Desau, a kasnije u Desau direktor postaje Hans Majer, koji vraa hijerarhiju profesor
student, pre toga nije postojala hijerarhija, prof. je smatran majstorom, a student egrtom i
kalfom. Poslednji direktor Bauhausa je Van de Roe, koji kolu prebacije u Berlin.
Manifest o Bauhausu izaao je 1919.god. Kandsinski, Kle, Gropijus, Albers, Hen i Vera Molnar,
a kasnije Laslo Moholj-Na, su bili profesori Bauhausa. U temelju filozofije Bauhausa stajao je
koncept uenja kroz rad, razvijanje estetike na osnovu zanatskih vetina i ruenje granica
izmeu lepe umetnosti i zanatstva. Uprkos Gropijusevim uverenjima da je arhitektura
vrhunska umetnika forma, u Bauhausu prvobitno nije postojao kurs arhitekte. Program
nastave po koli: rad po radionicama u kojima su uili zanatske vetine. Nastavni program u
Bauhausu prvo je obuhvatao dve iroke oblasti: zanate i forme. U Svaki kurs je imao
nastavnike zanata i nastavnike forme. Johan Iten je osnovao kurs koji je imao za cilj da
studente upozna sa materijalima i tehnikama kroz elementarne, ali i fundamentalne praktine
zadatke. Kurs je pod Itenovim uticajem obuhvatio izuavanje istonih filozofija i mistinih
religija. Kada je Iten otiao, pripremni kurs je preuzeo maarski slikar, fotograf, scenograf
Moholji-Na. On je ostavio veliki uticaj na metodologiju studija dizajna u SAD. Desau (kada je
25

Bauhaus premeten) akcenat je stavljen na arhitekturu i industrijski dizajan. Od studenata

arhitekture oekivalo se da zavre graevinsku kolu.
Najvii domet Bauhaus je dosegao u oblasti dizajna, bilo da se radi o enterijeru, grfici,
industrijskim proizvodima. Veliki napredak je bio u oblasti tekstilnog dizajna, kao i dizajna
keramike i metala i uspostavljanju funkcionalne forme, kao i u kursevima tipografije koji su
izazvali pravu revoluciju. Dizajnirali su veliki broj komada nametaja, a primenjivana je
mainska izrada. ene su u poetku imale ravnopravan status u Bauhausu, meutim uplaen
velikim brojem ena, koje su bile zainteresovane za kolovanje u Bauhausu, Gropijus ih je vie
usmerio na savladavanje tehnike. U arhitekturi poelo je korienje staklene oplate na
uglovima graevine. Graen je veliki broj fabrika. Bauhaus je kombinovao funkcionalnu
organizaciju sa geometrijskom konstrukcijom. Zgrade Bauhausa su bile revolucionarne po
mnogostranosti oblika i primeni apstraktnih principa dizajna, zasnovanih na interakciji
vertikala i horizontala. Takoe je poela velika izgradnja nebodera. Aktivnosti bauhausa su
probudile sumnju kod nacista koji su i zatvorili kolu.
VALTER GROPIJUS je bio ubeen da rad arhitekata, umetnika i zanatlija treba da stvori
jedinstvenu celinu. Ideja Gropijusovog programa bila je da arhitekte, slikari i vajari treba da
budu ljudi od zanata. Gropijus je smatrao da studenti moraju da savladaju zanatske vetine
pre nego to naue da projektuju graevine. Gropijus je, kao i sam Bauhaus, smatrao da su
maine novi mediji dizajna. Gropijus je napustio Bauhaus i posvetio se arhitekturi.. Gropijus je
smatrao da fabrike moraju da poseduju monumentalnost staroegipatskih hramova. Gradi
zgrade koje su namenjene svakodnevnom funkcionalnom ivotu.
1919. radi fabriku zid zavesa. Ukida zidove kao nosee elemente konstrukcije i uvodi elik i
staklo, kao spoljnu oplatu graevine. Gropijus je zapoeo gradnju visokih zgrada. Insistirao je
na ekonomiji prostora u arhitekturi. Njegova lina kua je na taj nain uklopljena u prirodni
ambijent.
Gropijusovo najznaajnije ostvarenje u Bauhausu bio je projekat novih zgrada u Desau. To je i
njegovo prvo veliko arhitektonsko delo zgrada same kole bauhausa. Ova zgrada je
najsmelije delo nemakog racionalizma. Plan je napravljen prema urbanistikim uslovima iz
praktinih razloga, da bi se dobilo to vie svetlosti u laboratorijama, kue su od stakla, nita
se ne pokriva i sve komunicira. Uenje, rad i zabava ine stvaralaku harmoniju.
JOZEF ALBERS je drugi veliki umetnik bauhausa. Posle obimnih studija u Nemakoj, Albers je
pristupio Bauhausu i imenovan je za profesora. Predavao je dizajn nametaja i vodio radionicu
za izradu i obradu stakla. U bauhausu je ostao sve dok se kola nije zatvorila, a onda je
imigrirao u SAD. U poetku je radio niz apstraktnih radova, u kojima se integrie kvadrat, koji
e istraivati kroz ceo svoj opus. Radio je bojene staklene ploice. Njegovo delo je u vezi sa
Miroovim. Kod njega je po prvi put povuen paralelizam izmeu apstraktne umetnosti i
dizajna za masovnu proizvodnju. Izuavao je izradu vitraa i to je doprinelo njegovom
interesovanju za problem svetlosti i boje u geometrijskim formama.
Radio je slike na staklu tokom 1920-ih. Na tim slikama karakteristina je svedenost forme do
mree ara, precizno proraunat odnos boja. Na njegovo prikazivanje grada i nebodera uticao
je internacionalni stil u arhitekturi (npr. kompozicije ,,Grad'', ,,Neboderi''...) Uticao je na
ameriko slikarstvo i kasniji minimalizam i op art.

26

,,Oma kvadratu'' Od 1950. Serija dela. Ograniava se na odreen format. eleo je da

prikae percepsijsku igru koja se javlja kada se trake iste boje postave jedna pored druge.
Zato to se one mogu isticati i povlaiti u zavisnosti od njihove boje i boje koja se nalazi pored
njih, a mogu se meati i u oku posmatraa. Tako umetnik stvara iluziju dubine na ravnoj
povrini. Najee prikazuje tri kvadrata, koji se progresivno smanjuju na centru, u varijaciji
odnosa veliine i boje. Rad nosi njegovu ideju pokretne slikane povrine. Njegova istraivanja
se kreu oko stvarne, neprividne konstrukcije slikarskog prostora. Ne sugerie treu dimenziju,
ve u dve dimenzije ostvaruje prostor. Svaka boja ima svoju masu, teinu i trajanje, tj.ona je
materijal vizuelne konstrukcije.
MARSEL BROJER Amerika arhitektura u prvoj polovini XX veka zasniva se na arhitekturi
bauhausa Gropijusa i Brojera. Kod njega se ispoljava kriza bauhausa. Dizajnirao je veliki broj
komada nametaja, koji su postali klasika, meu njima je prva cevasta elina stilica.
Smatra da je takav nametaj lagan za pomeranje i jednostavniji od tekog tapaciranog
nametaja. Osim toga je i ekonomian, serijski se proizvodi i napravljen je od jeftinog
materijala. Nije ga potrebno ukraavati, ali ne deluje prosto. Njegovo reenje za ekonomiku
nametaja ima i psiholokosocioloki aspekat, menja tradicionalni odnos izmeu oveka i
doma, nemataj se vie ne posmatra kao antikvitet, ve samo kao funkcionalni predmet.
Nakon odlaska u Ameriku, vraa se na tradicionalnu arhitekturu, gradi kue i vile za bogate
Amerikance, koji su lepi i korisni. Zadrava modernost i funkcionalnost, ali dodaje i estetski
aspekat i to se naziva luksuznom umetnosu.
VASILIJ KANDINSKI Smatra da duh umetnosti utie na duh posmatraa (slino Aristotelovoj
katarzi). Poinje da studira slikarstvo oduevljen impresionistima. 1911. objavljuje ,,O
duhovnom u umetnosti'', gde insistira na povezanosti slikarstva i muzike (,,zvuanje boja'').
Bitan mu je odnos: emocija u umetniku ono to je primljeno ulima umetniko delo ono to
je primljeno ulima emocija u posmatrau (slika kao pesma). Umetniko delo bez emocije je
prevara. Neophodno je komponovati oblik i boju, tako da adekvatno izraava emocije
umetnika i na taj nain ih prenese posmatrau.
Nakon obnove prijateljstva sa Kleom drao je kurs teorije forme i bio naelnik radionice zidnog
slikarstva. Stupivi u bauhaus 1922. godine, pod uticajem ruskog suprematizma i
konstruktivizma, napustio je slobodni ekspresionizam i okrenuo se geometrijskoj apstrakciji.
Poeo je vei znaaj da pridaje formi kao izraajnom sredstvu. Kandinski je radove iz ovog
perioda oslovljavao sa ,,Kompozicija''. On je verovao da su apstraktne forme veoma znaajne i
da poseduju izraajnu snagu. Kvadrat, trougao i krug obeleavaju rad u bauhausu. Po njemu,
krug je pun unutranjih potencijala i on mu je dao istaknutu ulogu u svojim radovima,
nastalim tokom dvadesetih godina. Knjiga Kandinskog ,,Taka, linija i povrina'' prouava
odnos izmeu intuitivnog izraza i proraunate apstraktne forme, u njemu se tumai korelacija
geometrijskih oblika i boja. Nakon 1933. I zatvaranja bauhausa, seli se u Pariz gde su na njega
uticali nadrealisti. Tokom poslednjih godina ivota, primenjivao je slobodnije boje i biomorfne
oblike. Naglaen je koloristiki aspekt njegovih slika, ivice formi ostaju otre, dok oblici
podseaju na mikroskopske organizme. T je karakteristino veliko interesovanje Kandinskog
za biologiju i embrione, kao simbole ivota i regeneracije.
,,Kompozicija 8'' 1923. Smatra je svojim najkompletnijim umetnikim izrazom. Nastaje deset
godina nakon ,,Kompozicije 7'' i uoava se promena u odnosu na prethodnu fazu: zatamnjenje
boja, oblici su jasno oivieni, krugovi, otvoreni trouglovi, prave linije, dominira pozadina u
plavoj i be boji. Struktura je racionalna. Na slici vlada konglomerat (zbrka) karakteristian za
Kandinskove predratne slike.

27

,,Kompozicija nekoliko krugova'' Krugovi se preklapaju, pozadina je sivo-crna, krugovi su

nalik planetama koje krue oko Sunca, a sam Kandinski je krug percipirao kao vezu sa
kosmosom.
,,Kompozicija 9'' 1936. Nainio je geometrijsku strukturu slikajui identine trouglove na
rubovima. U sredinu postavlja paralelograme, podeljene na manje paralelograme. Strogo
definisana podloga, na kojoj razmeta male oblike, krugove, ahovske table, duge,
pravougaonike i ameboidne figure. Kroz ove oblike se jasno vidi boja podloge. Na slici
dominiraju pastelne boje. Tokom poslednjih godina, zanimao ga je odnos slobodnih formi i
geometrizovane pozadine, kao odnos slobode i kontrolisanog, to dovodi do odnosa
intuitivnog izraza i proraunate apstraktne forme.
LASLO MOHOLJI-NA Bio je profesor fotografije u Bauhausu i vodei teoretiar, kada je u
pitanju primena Bauhaovske koncepcije umetnosti u industriji i arhitekturi. Zalagao se za
zajednitvo umetnosti i tehnologije. On je akcenat stavljao na objektivizam i nauno
istaivanje. Njegove knjige Nova vizija i Vizija u pokretu predstavljaju glavno svedoanstvo
o metodama Bauhausa. Na je svoju panju usredsredio na elemente svetlosti, prostora i
pokreta, koji e dominirati ostatkom njegovog stvaralakog rada. Ispitivao je prozirne i
savitljive materijale, mogunosti apstraktne fotografije i filma. U fotografiji je okrenut ritmu i
pokretu, kao i repeticiji. Arhitekturu je u fogotgariji prikazivao strogo geometrizovano. Na je
slikao apstraktne kompozicije pod uticajem Maljevia i Lisickog, pravio je trodimenzionalne
konstrukcije i bavio se grafikim dizajnom, bio je fotograf i istraiva. Na je napravio
sopstvene slike bez aparata. Eksperimentisao je na prirodi fotografije, radio je fotograme,
kao modulatore svetlosti upotrebljavao je objekte postavljene na papir osetljiv na svetlost, na
kojima dematerijalizovani oblici esto stvaraju apstraktne kompozicije, koje proizvodi
manipulacija svetlosti. Za Naa je kamera bila sredstvo da se naini produena vizija i otkrije
forma, nedostupna golom oku. Na je radio fotomonatae i strejt fotografiju.
Tokom 1920-ih Na postaje najznaajniji tvorac mehanizovane kinetike skulpture. 1922.
konstruie prvi light-and motion, maine nainjene od prozirnih materijala i onih koji reflektuju
svetlost. ,,Svetlosno-prostorni modulator'' (1930)je prva od ovih kinetikih konstrukcija
koje pokree motor. Kada se maina pokrene povrine reflektuju svetlost na okolne forme.
PAUL KLE Traio je realnost van vidljivog sveta. Razvija vizuelni jezik, po emu podsea na
kandinskog. Zanimao se botanikom, zoologijom, astronomijom i tipografijom. Interesovao se
za muziku (bio je vrsni violinista). eleo je da uvede muziku na slike, za njega je boja
hromatska klavijatura. Bio je predstavnik grupe Plavi jaha, takoe bio meu profesorima u
Bauhausu. Svoje teorije je beleio i objavljivao, a tekstovi i knjige bili su od velikog znaaja za
modernu umetnost. Njegova umetnost je uvek bila ukorenjena u prirodi i retko je bila sasvim
apstraktna. Uvek je u fokusu panje predmet. Primetan je uticaj primitivne i deije umetnosti.
Hteo je da dosegne harmonian spoj arhitekture i poetskog. Bio je individualista. Za njega su
svi elementi imali svoju primarnu osnovu u prirodi i rastu. Za njega je in kreacije predstavljao
magino iskustvo. Kada bi poinjao proces stvaranja, Kle bi poinjao da crta kao dete. Da bi
studentima objasnio linije sila, Kle je koristio strelice koje su poele da se pojavljuju polako na
njegovim radovima.
Kle je koristio verbalnu vetinu i duhovitost u svojim slikama, crteima i grafikama. Koristio je
slova i rei kao formalna sredstva na kompozicijama kojima je potom davao literarnu
dimenziju duhovitim naslovima.

28

1921. 1931. nastavnik Bauhausa. To je plodan period njegovog stvaralatva. Apstraktna dela
nastaju u kontaktu sa Kandinskim i ruskim suprematizmom, konstruktivizmom i holandskim
De Stijlom. U svojim radovima eleo je da dosegne spoj arhitekture i poetskog.
Naglaavao je geometrijsku strukturu i apstraktnu formu. Smatrao je da ne treba praviti
razliku izmeu njegovih crtea i slika. Kao i ostali, i on se interesovao za taku, liniju, povrinu
i telo, verovao je da se slika stalno menja u vremenu i prostoru. Boja je za njega energija a
emocija stvara raspoloenje na slici na kojoj linija pokree radnju. Za njega je in kreacije
magino iskustvo u kome je umetnik u trenutku prosvetljenja i moe da kombinuje unutranje
vizije sa iskustvom spoljanjeg sveta, da stvori paralelu sa prirodom i osvetli njenu sutinu.
Verovao je i da se unutranja istina ne otkriva samo kroz temu, boju i oblike, ve kroz sam
proces stvaranja. On bi uvek zapoinjao crtanje crtajui kao dete, govorio je da deca, kao
mentalno bolesni i primitivni ljudi, poseduju mo da vide. Za njega je vetina slikanja
predstavljala igru koja spontano dobija zavrni oblik.
Veliki znaaj je davao viziji i intuitivnom procesu. Njegove metode i teorije su bliske
nadrealistikom automatizmu. Kle je kao predava svojim uenicima objanjavao liniju sile
strelicom koja je poela esto da se pojavljuje na njegovim radovima, takoe se javlja i
perspektiva, otisci, floralni oblici, linearne are, ahovska tabla... On bi ove elemente ratrkao
po prostoru.
Tokom 20ih godina Kle pravi seriju crnih slika raenih uljem. Neke od njih prikazuju podvodni
svet, ribe koje plivaju, okruene egzotinim biljkama, apstraktnim oblicima i neobinim
ovekolikim figurama. Meu ovim radovima je i slika Ribe. Geometrijski i organski oblici se
smenjuju, u sredini je jasno naslikana riba, postavljena na ovalni ljubiasti tanjir, okruena
mainskim, organskim i amblemskim formama. U levom uglu je skicirana glava, koja moda
oznaava i neku mainu. Ona je preplaena u susretu sa crvenom strelom. Na sredini gore
nalazi se pun mesec, zeleni krst, znak uzvika. Ti oblici oznaavaju Kleov lini jezik hijeroglifa,
koji kreiraju svet mate.
esto predstavlja vertikalne i horizontalne pravougaonike, gradirane od svetle do tamne boje.
Oni ne deluju statino. Ove kompozicije su nadahnute Klejevim putovanjem u Egipat (192829) i prikazuju pustinjski pejza: ,,est aktuelnih pragova'', ,,Altimetar''.
Na delima nastalim tokom 1930-ih javljaju se ljudske figure, lica irom otvorenih oiju,
fantastini pejzai, arhitekturalne, esto pretee, kostrukcije... Glavna osobina Kleovih poznih
radova je upotreba slobodnih crnih linearnih ara, to se jasno vidi na delu ,,Smrt i vatra''
1940. Crte je veoma jednostavan, sa tankim nanosom boje na neravnu povrinu, veoma
infantilan, ali prikazuje sablasnu sliku izazvanu izolacijom zbog bolesti i rata.
45. INTERNACIONALNI STIL
Na formiranje internacionalnog stila glavni uticaj je izvrila grupa De stijl (arhitektura u
Holandiji), bauhaus i ameriki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Stil se prvi put manifestovao 1927. u
tutgartu, na izlobi Werkbunda, koju je organizovao Mis Van de Roe. Tu je prikazan nametaj,
koji su dizajnirali Van de Roe, Gropijus i Le Korbizije. Nastanak samog termina vezuje se za
izlobu novih tendencija u arhitekturi, koja je odrana u njujorkom muzeju moderne
umetnosti 1932. Princip nove arhitekture je elina konstrukcija i armirani beton, koji se
koriste pri eliminaciji noseih zidova. Spoljanji zid postaje zid zavesa, to je oplata od stakla ili
metala, povrina koja zatvara, a ne nosi. Otvori za prozore i vrata se poveavaju i slobodno
rasporeuju i istovremeno slue i funkciji i dizajnu eksterijera i enterijera. Arhitekte stvaraju
pravilne pravougaone konstrukcije, izbegavaju ukrase i uklanjaju jake kontraste boja u
enterijeru i eksterijeru. Internacionalni stil je uticao i na enterijer, koji vie nije bio izdeljen na
statike simetrine kutije noseih zidova. Internacionalni stil je pogodovao urbanom planiranju
i niskobudetnoj masovnoj gradnji.
29

46. FRENK LOJD RAJT (guru)

Rajt nastoji da u Americi stvori drugaiju arhitekturu od evropske. Za njega je arhitektura isto
stvaralatvo, one ne proizilazi iz istorije, nego joj, za razliku od evropske protivrei. Slavi
ameriki kapitalizam, ali se i bori protiv amerikog industrijskog megalopolisa. Izneo je plan
idealnog grad. Radio je dugi niz godina plan za grad Brodejker, decentralisovani grad u
savreno integrisanom prirodnom okruenju. Ovaj projekat nikad nije realizovan. Kua vie
nije kutija smetena u prostoru, njena forma se ne svodi na horizontale i vertikale, unutranji
prostor nije vie jasno odvojen od spoljanjeg, a graevina je povezana sa prirodom i
spoljanjou. U jednom periodu se oduevljavao arhitekturom dalekog istoka (pre svega
Japanom), koja oznaava harmoniju oveka i prirode. Koristi ideju harmonije i stpanja oveka i
prirode. Osnovno naelo njegove organske arhitekture je da konstrukcija treba da bude
prirodna, kao rastenje.
Sa 22 godine je projektovao svoju kuu. Za njegove prve kue je karakteristina natkrivena ili
otvorena veranda, koja se protee du dve strane kue i naglaava utisak ulaska spoljanjeg
prostora u glavne prostorije. Osnova je u obliku krsta, sa prostorom koji okruuje centralno
jezgro sa kaminom i namenskim prostorijama. Od najranijih radova razvija stil prerijskih kua
sa dominantnim horizontalnim linijama i krovovima sa irokim nadstrenjicama, koji su u
skladu sa preijskim pejzaem amerikog srednjeg zapada. Njihove boje doprinose da objekat
bude harmonino uklopljen u okruenje. Masivni odak, postavljen u sredite objekta, esto
svojom vertikalnou preseca horizontaln liniju krova i naglaava sredite, kao duhovnog i
psiholikog centra kue. Unutranjost njegovih prerijskih kua karakteriu niske tavanice,
esto nagnute pod neobinim uglovima i esto se jedan prostor uliva u drugi. Rajt je na svojim
kuama dizajnirao i arhitektonske ornamente i delove enterijera, lake instalacije, nametaj,
staklene panele, obrubljene olovom, sa motivima iz prirode. Njegov dizajn je jednostavan, ne
eli da pokvari izraz prirode u kojoj se ua nalazi. Na maine je gledao kao na metaforu
modernog doba i nije smatrao da zgrade treba da lie na maine. Projektovao je kue
uklopljene u prirodu i za srednji stale. Dizajnirao je i fabrike objekte sa udobnim i svetlim
kancelarijskim prostorom. Mnoge njegove zgrade su unitene, npr. ,,Hotel Imperijal'' u
Tokiju.
1930-40. pozni period, najkreativniji u njegovoj karijeri. Nastavlja da eksperimentie sa novim
formama, izliveni betnoski blokovi postaju glavni elementi njegovih projekata za kue.
Najznaajniji projekat iz ovog perioda je ,,Kua na vodopadu'', sagraena za Edgara
Kaufmana u Pensilvaniji, i Zgrada za kompaniju ,,Donson i sin''.
,,Vodopad'' Savreno uklopljena u prirodno okruenje. Iskoristio je mogunosti terena i ona
predstavlja produetak litice, jer je podignuta na nekoliko velikih stena, koje slue kao oslonac
i podupiru kuu. One prodiru kroz zidove i inkorporirane su u dizajn enterijera. Centralna
vertikalna masa dimnjaka napravljena je od neobraenih kamenih kvadara, koji su t.
korieni u unutranjosti kue. Ona dri na okupu horizontalne forme. U unutranjosti, u
dnevnoj sobi, stakleni panel se sputa, otvarajui pristup stepenitu, koje vodi direktno do
izvora ispod kue. Otvoreni prostor, niske tavanice i uglaani kameni pod simuliraju peinu
usred ume. Rajt je dizajnirao i vei deo nametaja. Gradnja je zavrena 1937, a 1939.
zapoeta je gradnja kue za goste, koja je sa velikom povezana natkrivenim stepenitem.
,,Zgrada Donson'' Zapoeta iste godine kad i ,,Vodopad'', ova graevina predstavlja
originalno reenje u projektovanju modernog radnog prostora. Svetlost prodire u unutranji
prostor kroz krovne prozore, itav enterijer je pretvoren u umu stubova, koji se pri osnovi

30

suavaju. Dizajnirao je i sve detalje enterijera i nametaj. Tokom 1940-ih dodaje Istraivaku
kulu, sa 14 spratova, sagraenu od istog materijala kao glavna zgrada.
Muzej ,,Gugenhajm'' Sagraen posle II sv.rata. Jedna od graevina baziranih na krugu, koja
dostie vrhunac. Zapoet je 1943, a zavren 1955, posle Rajtove smrti. Muzej se nalazi na 5.
Aveniji, preko puta Central parka. Godinama nije mogao da dobije dozvole za ovaj objekat.
Projekat se sastoji iz dva dela: izlobene sale i malo administrativno krilo. Oba su krunog
oblika. Beli obru koji se prua du uline fasade, povezuje ta dva odeljenja i tako stvara
utisak neprekinutog jedinstva. Galerija je neprekinuta spiralna rampa, oko otvorenog
centralnog cilindra. Forma se zrakasto otvara prema vrhu, a rampe se ire kako zgrada raste.
Zgrada ima staklenu kupolu, a otvori se nalaze kao neprekinute trake i oko rampi, to je
dodatno osvetljenje. Rajt je eleo da ukljui kretanje, umesto da fiksira prostor. Ova graevina
je sasvim suprotna tradicionalnim muzejima sa galerijama, koji se sastoje od meusobno
pravougaono povezanih prostorija.

47. LE KORBIZIJE
vajcarac. Slikar i arhitekta. Ne odbacuje tradiciju, ve njegova arhitektura evocira privrenost
osnovnim principima klasicizma. Poznavao je kubizam, to je uticalo na njegov stav prema
arhitektonskom prostoru i strukturi. I on se zalagao za pomirenje ljudi sa prirodom i modernim
mainama. Njegova poznata faza je ,,maina za stanovanje''. I on pravi plan za savremeni
grad.
Koristio je lakou i otpornost armiranog betona i tako doveo do meusobnog proimanja
unutranjeg i spoljanjeg prostora, stvarajui fleksibilne povrine. Stvarao je ,,domino kue'',
namenjene masovnoj proizvodnji, uz upotrebu jeftinih, standardizovanih materijala. Kuu nose
stubovi (iji razmetaj odgovara poloaju 6 taaka na dominama), postavljeni su na iroku
ravnu osnovu, nose dva sprata ili jedan sprat sa ravnim krovom. Ne postoji prizemlje.
Podizanje kue na pilone ostvaruje niz trakastih horizontalnih prozora. Koristio je konstrukciju
zidne zavese od armiranig betona. 1926.godine formulisao je 5 taaka nove arhitekture:
1. eliminacija prizemlja pomou pilona, noseih plitkih stubova od armiranog betona, koji
ostaju slobodni kako bi vertikalno proli kroz otvoreni prostor kue;
2. slobodna kompozicija, projektovanje unutranjeg prostora, sa slobodnim zidovima
enterijera, da bi se ostvarila slobodna komunikacija prostora, kao interakcija spoljanjeg i
unutranjeg prostora;
3. slobodna fasada, zid kao slobodna nenosea oplata ili omota;
4. horizontalna prozorska traka;
5. krovna bata, ravan krov, kao dodatna jedinica za stanovanje.
Ovih pet taaka predstavljaju i elementarni princip internacionalnog stila u arhitekturi.
,,Vila Savoj'' Nedaleko od Pariza. Trosobna kua, smetena na otvorenom polju, sa gotovo
kvadratnom osnovom. Gornja stambena jedinica se oslanja na pilone. Ima ograeno prizemlje,
u kome se nalaze garae i sporedne prostorije. Sobe gledaju na terasu, koja je zatiena
poluzidovima, horizontalne elemente povezuje centralna rampa koja prolazi kroz sve nivoe i
spolja i iznutra.
,,Habitat/Jedinstvo stanovanja'' 1947-52. Ogromna zgrada u Marseju. Stambeni kompleks
namenjen radnicima. Sastoji se od 337 malih dupleksa. U sklopu zgrade ukljueni su radnje,
restorani, rekreativne zone, kako bi funkcionisala kao samodovoljna zajednica. Sagraena je i
u Nantu i u Berlinu. U ovim projektima Le Korbizije prikazuje beton u grubom izdanju. Zainje
novi stil u modernoj arhitekturi, koji se kasnije naziva brutalizam (franc. brut grub, sirov,
neotesan).
31

,,Kapela Notr Dam di O'' 1950-54. U Ronanu. Ova graevina je radikalan raskid sa
prethodnim projektima. Ona je usklaena sa breuljkastim zemljitem, na kom je sagraena.
Struktura je oblikovana od belog betona, natkrivena je pomerljivim masama krova i
naglaenim tornjevima. Unutranjost je osvetljena prozorima razliitih veliina i oblika. Ova
graevina je uspela da ospori tradicionalne stavove arhitekata prema formi i prostoru.
48. LUDVIG MIS VAN DE ROE
Preiava osnovne forme. Tokom 1921-22. Mis je 1920. zavrio dva projekta za nebodere.
Nikada nisu realizovani. Jedan je za osnovu imao trougao, a drugi je imao oblu osnovu sa
staklenom fasadom oko centralnog jezgra. To su prapoeci projektovanja nebodera. Njegova
arhitektura se odlikuje minimalistikom formom, nainjenom od stakla i elika. Za njega je
prostor neutralan i tekui, a konstrukcija je mrea.
,,Nemaki paviljon za meunarodnu izlobu u Barseloni'' 1929. Uniten je na zavretku
izlobe. Na paviljonu suprotstavlja polirane mermerne zidne ploe i hromiranu oplatu stubova,
koji pridravaju ravan krov. Zidovi vie definiu prostor nego to pridravaju konstrukciju.
Prostor paviljona i dvorita okruio je zidovima. Ovakvo zatvaranje slobodnog unutranjeg
prostora u pravougaonik postae karakteristika stila njegovih poznih radova. Mis je
t.dizajnirao fotelje, stolice i staklene stolove u paviljonu.
U SAD-u dobija priliku da svoje ideje sprovede u praksu. ,,Institut za tehnologiju, Ilinois''
predstavlja novo reenje za nebodere. Geometrijske pravougaone forme daju planu instituta
apstraktnost. Ovaj kolski kompleks ima organizovano urbano planiranje. Zgrade su
konstruisane od elika i stakla, projektovane su po modularnom principu, svaka jedinica u
odnosu prema drugoj predstavlja proporciju.
Neboderi ,,Lejk or Drajv'' u ikagu i zgrada ,,Sigrem''(1958) zamenjuju njegovu zamisao
nebodera iz 1920. Zgrada ,,Sigrem'' je njegov prvi njujorki objekat, ona je vrhunac razvoja
nebodera. Koristio je eline I profile, koji su osnov konstrukcije i koje je koristio dekorativno
na fasadama nekih svojih nebodera. ,,Lejk or drajv'' dve zgrade visoke 26 spratova.
Povezane su vertikalnim blokovima, meusobno postavljenim pod pravim uglom. elini
nosai na fasadi naglaavaju vertikalnost. Konstrukcija je zasnovana na modulu, a prozori su
od poda do plafona.
49. RUSKA AVANGARDA
1910-1930. godina; rajonizam (Larionov i Gonarova), suprematizam i konstruktivizam. Pomak
ka zapadnoj kulturi, naroito minhenskoj i francuskoj. Revolucionarni predznak. Sukob nastaje
usled razvoja industrije i okretanja zapadu, te dolazi do nesaglasnosti radnika intelektualaca,
koji su okrenuti narodu i tradiciji. Poinje istraivanje narodne umetnosti (stara slovenska
umetnost). Umetnost ima drutvenu i politiku funkciju. Teorijski spisi koje su umetnici
objavljivali obeleili su rusku avangardu, sa namerom da se javnost informie o njihovim
ciljevima. MANIFEST objavljen 5.avgusta iznosi ideju da umetnost ima apsolutnu
nezavisnost. Poreklo Ruske avangarde je u SIMBOLIZMU. Neracionalan unutranji sadraj,
prikazivanje unutranjeg stanja, traganje za duhovnim u oveku. Ambivlentan odnos prema
industriji i takvoj revoluciji se suprodstavlja jedan broj umetnika. U ruskoj avangardi su zanat i
visoka umetnost ravnopravno tretirani. Takoe su i ene imale jednak poloaj kao mukarci.
Zamisao i realizaciju apstraktnog slikarstva i skulpture ostvarili su ruski umetnici Maljevi,
Tatlin, Gabo, kao i holandski De stijl, a u Nemakoj bauhaus. U drugoj deceniji XX veka javljaju
se pokreti. Prvi pokret iz 1913. je rajonizam, ije su voe Mihail Larionov i Natalija Gonarova.
U manifestu rajonizma pokret je predstavljen kao sinteza kubizma, futurizma i orfizma (u

32

kome se postavljanjem jednih do drugih kontrastnih bojenih povrina postie utisak ritma i
pokreta). On predstavlja prvu raspravu o bespredmetnoj umetnosti u Rusiji.
Od poetka 1915. suprematizam Maljevia i Tatlinov konstruktivizam predstavljaju dve velike
struje ruske umetnosti. Suprematizam predstavlja kulturu slikarstva, gde se prostor pretvara u
geometrijski simbol i apsolutnu apstrakciju. Maljevi, koji je osniva suprematizma, prvi je
doveo apstrakciju do krajnjeg geometrijskog uprotavanja, kasnije je poeo sa istraivanjem
modernog sveta belo na belom. Kostruktivizam predstavlja kulturu materijala. Ideja
konstruktivizma: veza izmeu duhovnog sadraja i kulture materijala, novim materijalima
gradi se nova sadanjost. Umetnost kao utilitarna delatnost; ideja konstrukcije, osniva je
Tatlin (smatra da umetnik mora da slui arhitekturi, industrijskom dizajnu i revoluciji). Ovaj stil
karakterie apstraktna geometrijska forma i tehnika u kojoj se razliiti materijali, esto
industrijskog porekla, spajaju. Konstruktivizam je uticao na inovacije u tipografiji, dizajnu,
tekstilu, nametaju, pozorinoj scenografiji i kostimografiji. Prva konstruisana skulptura,
sastavljena od oblika drveta, plastike, metala i gotovih predmeta, dola je kao posledica
kubistikih eksperimenata u slikarstvu. Posle 1920. prilagoavaju materijale koje koriste
proizvodnoj umetnosti, jer su se zalagali za drutvenu umetnost, koja mora biti racionalna,
utilitarna i lako razumljiva i po estetici i po praksi.

50. MIHAIL LARIONOV I NATALIJA GONAROVA

Partneri. Rajonizam. Spadaju meu prve predstavnike ruske avangarde. Prvo su osnovali
grupu ,,Pub karo'' (zalaganje za umetnost zapadne Evrope), ali je naputaju i formiraju
rivalsku grupu ,,Magarei rep''. Tu su zagovarali osavremenjivanje ruske umetnosti, da bi
manje zavisila od zapadne Evrope, i zagovaranje oslanjanja na domau tradiciju. Nadahnue
trae u ruskim ikonama i narodnim drvorezima. Ovaj stil nazivaju neoprimitivnim. Larionov
tei da prostor izgradi bez predmeta, da stvori apsolutni prostor koji ini samo kretanje i
svetlost, koji dobija uz pomo dinaminog ritma ukrtenih zrakova, koji se ralanjuju u
bojama spektra. Kod njega dominiraju orfiki motivi, dok kod Gonarove preovladavaju
futuristiki. Larionove slike su prve apstrakcije u Rusiji. Na njima pokuava da spoji
poznavanje teorije boje i svoje naune eksperimente, kao onaj sa radijacijom. Gonarova je
prouavala i tradicionalni vez. Posle neoprimitivistike faze, Gonarova je radila slike u
futuristikom i rajonistikom maniru. Njih dvoje su stvorili svega nekoliko znaajnih
rajonistikih slika, ali su bitne njihove ideje za razvoj pravca.
51. KAZIMIR MALJEVI
Istrauje funkcionalnu strukturu slike, prouava Sezana i Pikasa (crnaki i analitiki period),
prouava stare ruske ikone, u kojima trai prvobitno znaenje simbola i ekspresivnih znakova.
Rani radovi kubofuturistikog perioda, kombinovanje geometrijskih oblika 1913, postaje
suprematizam. Maljevi negira drutvenokorisno, kao i estetino u umetnosti. Maljevi se ne
bavi propagiranjem revolucionarnih ideala, ve strogim intelektualnim obrazovanjem
generacija koje treba da izgrade socijalizam. U osnovi njegovog stvaralatva je proleterska
zamisao, jer podrazumeva neposedovanje stvari i pojmova.
Tvrdio je da stvarnost u umetnosti predtavlja ulno dejstvo same boje. Za suprematistu je
pravo sredstvo ono koje obezbeuje najpuniji izraz istog oseanja. Predmet sam po sebi je za
njega beznaajan, bitno je oseanje. Tei spoznaji sveta kao nepredmetnom. Ako je umetnost
sredstvo svoenja predmeta na neobjektivnost, ona je i sredstvo svoenja subjekta na
nesubjektivnost. To je radikalna promena, u kojoj su predmet i subjekt svedeni na nulti
33

stadijum. Za njega slika nije predmet, ve mentalno sredstvo, struktura, koja definie jednako
postojanje spoljanjeg i unutranjeg sveta.
U pokuaju da definie suprematizam isprobava kombinacije pravougaonika, kruga i krsta,
postavljenih vertikalno ili horizontalno, to ga dovodi do postavljanja grupa obojenih
pravougaonika i drugih oblika po dijagonali, ime se stvara dinamika. Ustanovio je tri stupnja
suprematizma: crni, crveni i beli. Belo kao simbol beskonanosti, posebno za ,,Beli kvadrat
na beloj pozadini''. Tu dostie krajnji stepen u suprematizmu i potpuno se odrie od
materijalnog. Taj kvadrat je malo tamniji od pozadine, da bi se video, to oznaava redukciju
slikarstva do najjednostavnijih odnosa geometrijskih oblika. U poznim radovima se vraa
figurativnom slikarstu. Slika prazne pejzae i automatizovane figure bez lica, koje izraavaju
mainu u koju je ovek silom uguran.
,,Jutro u selu posle meave'' 1912. Pripada kubofuturistikoj fazi. Cilindrine figure seljaka
kreu se krpz mehanizovani pejza, meu kuama i drveem, koji su modelovani svetlim
tonovima crvene, bele i plave. Sneg je prikazan kao gomila otrih ivica, izgleda kao da je od
metala.
,,Crni kvadrat na beloj pozadini'' 1913. Oseanje koje izaziva ovaj kontrast je za Maljevia
osnova cele njegove umetnosti. On predstavlja predmet sam po sebi, Maljevi ima
objektivnost za cilj predstavljanja. Na izlobi postavljena na mestu koje se inae ostavlja za
ikone. Svedoi o transformaciji od kubofuturizma ka suprematizmu. Maljevi je stvaranjem
ovog kvadrata pokazao da slika moe postojati nezavisno od bilo kakve imitacije spoljanjeg
sveta, figure, pejzaa ili mrtve prirode.
52. VLADIMIR TATLIN
Osniva ruskog konstruktivizma. Tei konkretnoj akciji, njegov program je politiki obojen.
Smatra da umetnost treba da bude u slubi revolucije. Smatra da svako razlikovanje treba da
bude iskljueno kao ostatak klasne hijerarhije. Slikarstvo i skulptura su konstrukcije i treba da
koriste iste materijale i tehnike postupke, kao i arhitektura, koja treba da bude funkcionalna i
vizuelna, tj.da vizuelno ispoljava funkciju. Nema vie niih i viih umetnosti. Stolica kao
vizuelni oblik ne razlikuje se od skulpture, a skulptura treba da bude funkcionalna kao i stolica.
Umetnost mora da ima jasnu funkciju u napredovanju revolucije, jer treba da joj daje kreativni
smisao. Umetnost vie nije predstavljaka, jer nema vie institucionalziovanih vrednosti koje
se predstavljaju, umetnost je informativna, jer ispoljava istoriju i tako uspostavlja
komunikaciju meu lanovima zajednice.
U socrealizmu Tatlin ostaje privren principima konstruktivizma. Poinje da se bavi dizajnom
radnikih odela i nametaja, kao i leteih objekata, leonardovska letelica ,,Letatlin''.
Na njega je uticao Pikaso, prilikom posete Parizu. Po povratku u Rusiju izradio je niz reljefa,
konstruisanih od drveta, metala i kartona, ije su povrine prekrivene gipsom, glavurom i
slomljenim staklom. Veina ovih dela je nestala. ,,Kontrareljefi'' ciklus zapoet 1914.
Okaeni su o ice u uglovima sobe, gde Rusi postavljaju ikone. Oni su daleko od tradicije ranije
skulpture. Raeni su od obinih materijala i nisu izolovani na postolje, oni posmatraevu
panju privlae neposrednije, nego konvencionalne skulpture. Raeni su od gvoa, bakra,
drveta i kanapa. Struktura predmeta odreuje njegov oblik.
,,Spomenik Treoj internacionali'' 6 metara visoka maketa, izloena u Sanktpeterborgu i
Moskvi 1920.godine. Pravi spomenik trebalo je da iznosi 395 metara, bio bi vii od Ajfelove
kule i predstavljao bi do tada najveu skulpturalnu formu. Trebalo je da to bude velika metalna
34

asimetrina spirala, koja se okree oko svoje ose. Trebalo je da bude sastavljena od metalnog
spiralnog okvira, postavljenog pod odreeni ugao, koji bi obuhvatao stakleni cilindar, kocku i
kupu. Ove staklene jedinice, u kojima bi se odravale konferencije i samiti, trebalo je da se
okrenu oko svoje ose jednom godinje, jednom meseno i jednom dnevno. Novi materijali
(gvoe i staklo) i dinamika koju daje kinetika priroda dela, simbolizirali bi novo mainsko
doba. Toranj je trebalo da slui kao propagandni centar komunistike Tree internacionale. To
je organizacija posveena podrci svetskoj revoluciji.
53. NAUM GABO
Menja prezime da bi se razlikovao od brata. Sa svojim bratom Pevznerom razvija
konstruktivistiku umetnost. Imao je nauni pristup materijalu i obliku. Studirao je fiziku i
graevinu, gde je nauio da pravi trodimenzionale konstrukcije, kao ilustracije matematikih
formula. Na taj nain je dolo do spajanja umetnikog i naunog metoda. I Pevzner i Gabo su
prihvatili Maljevievo shvatanje nepredmetne umetnosti, ali su nastavili da istrauju
dinaminu i prostornu koncepciju. Odbacivali su funkcionalistiko stanovite Tatlina. Iako je
Gabo razumeo ciljeve revolucije u Rusiji, svoju umetnost ne stavlja u slubu kolektivizma i
utilitarizma. 1920. objavljuju manifest, u kome je najvanija taka da umetnost ima svoju
apsolutnu i nezavisnu vrednost i ulogu u drutvu, nezavisno od reima. Smatraju da su prostor
i vreme glavni oslonac konstruktivne umetnosti. Usled nerazumevanja odlazi u Berlin i ne
vraa se u Rusiju. Gabo je istraivao sintezu plastinih umetnosti, slikarstva, skulpture i
arhitekture. Oduevljava se fovistima, kubistima i impresionistima. Nakon odlaska u Moskvu
poinje da radi apstraktne skulpture, ukljuujui kinetiki objekat sa motorom koji se sastojao
od vibrirajueg pruta i konstrukcije otvorenih geometrijskih oblika od drveta, metala i
providnih materijala (npr. ,,Kinetika konstrukcija'' i ,,Stub''). Uticao je na Moholji-Naa.
Podstie umetnike da se okrenu tehnologiji i mainama, da bi izrazili ciljeve novog drutvenog
projekta.U Americi je radio monumentalne javne skulpture. Radio je i robnu kuu u Roterdamu.
,,Kinetika konstrukcija'' Ideja pokretne skulpture. ipka zabodena u motor, koja se kree
kad se on ukljui.
,,Konstruisana glava br.1'' Prepleteni oblici nainjeni od kartona. Tu je uspostavljeno
proimanje forme i prostora, a pritom nisu stvorene povrine ili vrsta masa.
,,Konstruktivni torzo'', ,,Model za rotirajuu fontanu''
,,Glava ene'' Drvena glava, zemljani tonovi, odnos punog i praznog prostora.
,,Linearna konstrukcija u prostoru br.1'' Njegova najznaajnija inovacija. Konstrukcija
nainjena od mree zategnutih najlonskih niti privrenih za pano od providne plastike.
Napravio je nekoliko verzija toga, sve one reflektuju svetlost.
54. LJUBOV POPOVA
Jedna o d najsnanijih umetnikih linosti, uprkos tome to je kratko ivela. Uila je od kubista.
Radila je u Tatlinovom ateljeu, poznavala je Larionova i Gonarovu i bila zainteresovana za
rusku srednjevekovnu umetnost. Za razliku od Tatlina, nije bila zainteresovana za
konstruisanje predmeta u prostoru. Razvila je zreli kubofuturistiki stil, u kome je vidljivo
jedinstvo zapadnih slikarskih sredstava i individualnog dinamikog idioma. Bogata hromatska
shema, kubofuturistiki manir, koji vodi poreklo iz ruske narodne umetnosti. Ubacivanje
tipografije u dadaistikom maniru. Razbijanje predmeta na fasetirane povrine. ,,Mrtva
priroda sa vrem, ,,Skica za portret (tipografskim isecima Popova upuuje na pravac
kojim se ovo delo odlikuje).
55. ALEKSANDER RODENKO

35

I on je verovao da umetnik moe da slui revoluciji praktinom promenom umetnosti u

inenjerstvu, arhitekturi, pozoritu, grafikom i industrijskom dizajnu. Pravio je konstrukcije
zasnovane na trouglu, kvadratu i elipsi, koje nisu sauvane konstruktivistiko interesovanje
za matematiku i geometriju. Njegove skulpture su meu prvim kinetikim objektima u
konstruktivizmu. Na njih je uticala fasciniranost svemirskim putovanjima, koja su esta tema
kod konstruktivista. Voleo je da osvetljava svoje konstrukcije, jer se svetlost odbijala od
njihovih povrina. Posle 1921. bavi se grafikim, tekstilnim i pozorinim dizajnom.
,,Propagandni plakat 1924. Tipografske inovacije, koje donosi ruska avangarda. Rodenko
je na svojim plakatima koristio i fotografije.
Smatrao je da je najzanimljiviji ugao u fotografisanju odozgo na dole i odozdo na gore, kao i
njihove dijagonale. ,,Okupljanje za demonstracije 1928. Kompozicija otrih dijagonala.
Naglaen je svetlo-tamni kontrast i asimetrina struktura. Upotreba nove perspektive je
metafora novog drutva.
,,Visea konstrukcija 1920. Gnezdo nainjeno od koncentrinih krugova, koje polako
pokreu vazdune struje. To su oblici iseeni iz jednog komada perploe i mogu se lako
ukloniti posle izlobe.
56. OLGA ROZANOVA, BARBARA STEPANOVA I KONSTANTIN MEDUNECKI
Rozanova: Tvrdila je da slikar mora govoriti iskljuivo jezikom istog plastinog iskustva, to
se vidi na ,,Zelena pruga. Ovo delo ini krajnje jednostavna, iroka zelena trafta, koja se
sputa sredinom platna, sekui belo polje.
Stepanova: Rodenkova ena. Dizajnerka, dizajnirala radnu odeu, koja je morala biti udobna.
Medunecki: ,,Konstrukcija Umetnost ne treba da referira na stvarnost, koja je okruuje,
nego na svoju stvarnost.
57. SLIKARSTVO AKCIJE
Neposredno pre nego to su SAD ule u rat, slikarstvom su jo uvek dominirali socijalrealizam i
religionizam. Medjutim, pod uticajem rata stvaraju se prve znaajnije originalne struje u istoriji
amerikog slikarstva apstraktnog realizma. Raspolozenje uslovljeno ratom osecanje
otudjenosti I gubitak vere u stare sisteme i stare oblike izrazavanja navodi umetnike da krenu
da razmiljaju od egzistencijalizma do teorija Frojda i Junga. Razaranje evropskih centara
kulture tokom rata stvorilo je prazan prostor koji je Njujork trebalo da popuni. Politika
polarizacije I hladni rat su dali tezinu onome sto se smatralo amerikanizmom apstraktnog
realizma: vitalnost,spontanost I pouzdanje.
Grupa razlichitih umetnika se protivila svakoj formi umetnosti koja podseca na nacionalizam.
Izvestan broj umetnika je odrzavao vezu sa americhkim zapadom I ak zauzeo antievropski
stav. S druge strane, odnos novog pokreta prema evropskim nadrealistima bio je od
presudnog znaaja. Posebno ih je privukao organski, apstraktni automatizovani realizam
Miroa, Masona i Mata, koji i doprinosi uvodjenju ideje psiholokog automatizma u apstraktni
ekspresionizam.
Apstraktni ekspresionizam je umetnost izraavanja duhovnih, psihikih i egzistencijalnih
oseanja, termin je prvi upotrebio Kandinski. Od apstraktne umetnosi umetnici su preuzeli
iste forme koje su produkti likovne imaginacije.
Za apstraktni ekspresionizam je bitno prouavanje primitivnih umetnosti, psihoanalize,
Bretonov nadrealizam i francuska egistencijalistika filozofija (usamljenost, beskunitvo i
depresija).
Umetnost je okupila mlade stvaraoce kao to su bili Kliford Stil, Robert Maderud I Dzekson
Polok.
36

Iako apstraktni ekspresionizam nosi mnoge razliitosti od umetnika do umetnika, ipak mogu
da se razaznaju dve glavne tendencije:
-slikarstvo akcije koje se zasnivalo na razliitim vrstama spontanosti i teksturi boje. U tu
struju je bio ukljuen Polok, De Kuning, Klajn, itd. Harold Rosenberg je upotrebio 1952.
frazu ,,akciono slikarstvo'', da bi opisao proces kojim se spontani gest ovekoveuje na platnu.
Taj termin nije mogao da izrazi ravnoteu, koju su umetnici uspostavili izmeu predumiljaja i
spontanosti i izmeu kontrolisanog i neoekivanog. Ono to se na platnu pojavljuje nje slika,
ve dogaaj. Nema akcije, sve je smireno.
-drugu struju je inilo slikarstvo obojenih polja, zasnovano na apstrakciji koja se ispoljava
kroz velike, obojene oblike ili povrine. Predstavnici su bili Rotko, Njumen, itd.
Nekolicina umetnika osniva kolu Umetnikove teme ujedinjava ih uverenje da apstraktna
umetnost moze izraziti univerzalne, vanvremenske teme.
Apstraktna figuracija je jedno od usmerenja apstraktnog ekspresionizma, zasnovana je na
ekspresivnom, modifikovanom i redukovanom prikazivanju ljudske figure. Figura postaje
slobodna forma ili deformisan ikoniki znak, ali ostaje prepoznatljiva kao ljudska figura.
Nastaje u Francuskoj u umetnikoj grupi KOBRA.
58. HANS HOFMAN
U Parizu se upoznao sa modernim pokretima, potom se seli u Ameriku gde otvara kolu lepih
umetnosti. Isprobavao se u automatskom slikarstvu, to je kasnije uticalo na Poloka. U kasnoj
fazi je pravio apstrakcije. U najpoznijim radovima se koristio pravougaonim ploama, koje su
paralelne sa ivicama slika, prikazujui time svoju ideju o boji, kao napravi za kreiranje
prostora. Ti obojeni pravougaonici istiu povrinu slike, stvarajui ,,guraj-povuci efekat''.
,,Kapija'' Jarke boje, veliki kontrasti, geometrijska tela (pravougaonici), neki su precizno
geometrizovani, a neki nemaju jasne konture, preklapaju se. Naglaen je komplementarni
kontrast (zelena pozadina i crveni pravougaonik u centralnom planu).
,,Indijsko leto''
,,Svitanje'' Slikarski namazi i stroge povrine platna. Reminiscencija na Bauhaus.
59. ARIL GORKI
Njujorka kola. Njegovo delo predstavlja vezu izmeu evropskog nadrealizma i amerikog
apstraktnog ekspresionizma. Seli se u Ameriku, beei iz Jermenije. U ranoj fazi, tokom 1920ih, pod uticajem Pikasa (njegove rane plave i roze faze), Sezana i Miroa, eksperimentie sa
figuracijom i apstrakcijom. Tokom 1940-ihrazvija zreli stil, originalan, koji nastaje
kombinovanjem hibridnih formi i bogate boje. Uticaj Junga i istraivanje nesvesnog. Ukidao je
znaenje svim simbolima koje je prikazivao znaci, bilo da su to take linije i boje, za njega
postoje samo u jedinstvenom kontekstu slike. Njegove linije i boje poprimaju narativni tok i
slikarstvo Gorkog predstavlja pokuaj istovremenog poetskog i vizuelnog jezika iji znaci se
izmiljaju i poprimaju znaenje u trenutku kada ih etkica stavi na platno.
,,Umetnik sa modelom'' 1929, rana faza. Na slici je umetnik sa svojom majkom, raena je
prema porodinoj fotografiji.
,,Digerica je petlova kresta'' Kasnija faza.Veliki format. Kombinuje skrivene, ali
prepoznatljive oblike, kao to su kande ili perje sa seksualnim oblicima. Koristi se blistavim
bojama, stvarajui erotinu atmosferu. Ove biomorfne predstave lie na Kandinskog i Miroa, a
sa druge strane i na nadrealistini automatizam Masona.
,,Betrodhol 2'' Aluzija na Don Kihota i Sana Pansu. Jedna od tri istoimene kompozicije, ija
je centralna slika ovek na konju. Koristi tanke namaze priguene boje, potezi etke se jasno
vide.

37

60. VILIJAM DE KUNING

Centarlna figura apstraktnog ekspresionizma. Dolazi u Ameriku. Ispoetka je bio soboslikar, pa
zatim komercijalni dizajner i na kraju profesionalni slikar. Kretao se izmeu konkretnog i
apstraktnog, smatrajui da je to slino. ak i na najapstraktnijim slikama iz svih faza, nalazimo
tragove aluzija na figuru.
,,Slika'' Pripada seriji crno-belih apstrakcija, sa uticajem kubizma. Koristio se gotovim
grafikim bojama za emajl. Dominacija crne boje, po kojoj je rairio mreu belih linija. Vide se
prepoznatljiive forme: eir i rukavica u gornjem desnom uglu. Ostatak slike sadri figuralne
reference.
,,ena 1'' Pripada drugoj seriji apstraktnih slika. ena je namerno izdeformisana predstava
ene, kao odgovor na prelepe uzviene venere dekonstrukcija idealne ene, predstavljane u
ranijim epohama. Monumentalna slika ene u kupaem kostimu. Ona je snana, odbojna,
predstavlja enu kao seksualni objekat i boginju plodnosti. Kritiari je ocenjuju kao mizogenu
predstavu.
,,Godam njuz'' Slika iz serije apstraktnih urbanih pejzaa, koji doaravaju ivu i ustru
atmosferu njujorkih ulica. Vukao je ugljen po vlanoj boji. Ova slika je sutinski primer
akcionog apstraktnog ekspresionizma.
,,Dve figure u pejzau'' Nemogue je razaznati figure.
61. DEKSON POLOK
Rano je savladao figuraciju. U ranoj fazi 1940-ih stvara polufiguraciju. 1950-ih i 1960-ih se
vraa figuraciji malih dimenzija. Radio je tehnikom dripinga (preko tapva puta da boja curi
direktno iz kante na platno). Neki analitiari su otkrili jungovske teme u izrazito psiholokom
sadrzaju Polokovih ranih radova. Teorije o kolektivnom nesvesnom. Njgovo slikarstvo nije bilo
u potpunosti nekontrolisani in, iako u njemu ima elemenata sluaja i intuicije. Uticaj na
moderno slikarstvo i muralizam. Ne postoji perspektiva, ali se stvara utisak kretanja naprednazad.
uvari tajne delo se sastoji od figura koje ceremonijalno stoje sa obe strane velikog
pravougaonika, stola ili oltara ili posmrtnog ora. Tu se nalazi I pas uvar, kao uvar ulaza u
Had. Dve bone figure se dovode u vezu sa uvarima vrata. Platno je prekrio kaligrafskim,
tajanstvenim znacima. Poeo je od itljivih oblika koje je postepeno skrivao. Referenca na
,,Tajnu veeru''.
,,Mukarac i ena'' Crvena figura je enska, a plava je muka.
,,Ljubiasta izmaglica'' To je eksperiment sa totalnim slikama (slike komponovane od mree
linija, mlazeva i kapi boje iz kojih su se narednih godina pojavile slike raene tehnikom
dripinga i prosipanja. Ovo je jedna od najlepih slika dripinga. Uljane boje pomeanih sa crnim
lakom i aluminijumskom bojom. Moemo pratiti pokret umetnikove ruke, kojom pomera
tapove, kako bi nakapao boju. Linije su razliite debljine, stapaju se u svetlu celinu. Veliki
format, slika raena na patosu. Na slici postoje tragovi njegovih dlanova.
,,Portret i san'' Kasna faza, u kojoj se vraa figuraciji. Na levoj strani kapa crnu boju, kojom
ukazuje na ovekovu anatomiju. Na desnoj strani pribegava figuralnosti, bojom koju nanosi
etkom, u emu mnogi vide njegov portret. Stvara se utisak da je figura skrivena u mrei boje.
62. FRANC KLAJN
Slikar gesta. Uticaj zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. 1940-ih slika figuralne i urbane
prizore i crta male cro-bele skice, studije pojedinanih motiva ili prostornih odnosa. 1950-ih
pravi velike crno-bele apstrakcije. Studiozno je pripremao kompozicije, bez spontanosti.
Krajem 1950-ih vraa boju u svoje kompozicije.
,,Plesa'' 1946. Ranija faza, jo uvek se javljaju boje.
38

,,Niinski''
1950. Predstavlja apstraktno razmiljanje
o sopstvenim figuralnim
reprezentacijama zasnovanim na fotografiji velikog ruskog igraa.
,,Maoning'' Zakrivljene forme. Veliko platno. Koristei se molerskim etkama povlaio je
neravnomerne, ali kontrolisane pokrete, koji su bliski motivima industrijskih pejzaa, kao npr.
vozovi, kranovi, mostovi, kojima se divio.
63. MARK TOBI
Stvara linu varijantu apstraktnog ekspresionizma, zasnovanu na religioznim oseanjima.
Prihvatio je bahaizam, koji po njemu naglaava jedinstvo sveta i oveanstva. 1920-ih
prouava kinesko slikarstvo, a 1930-ih zen budizam.
,,Brodvej'' Upotrebio znanje kaligrafije. Nene pastelne podloge, uticaj istonjake filozofije
se ogleda u tome to slika lii na kinesko pismo. Na slica belei svoja seanja na Nju Jork. iva
linija sa zamrenim brzim ritmom, to naziva belim pismom. Ritmom odraava svetlost i buku
grada.
,,Univerzalno polje'' Slian pristup kao Polok, samo na manjem formatu. Stvara polje
nabijeno energijom i svetlou. Njegove linije jure i vitlaju kroz prostor. etkicom precizno radi
svaki deo platna.
63. SLIKARI BOJENOG POLJA
MARK ROTKO
Prva faza je faza figuracije sa urbanim temama. Formira grupu nezavisnih umetnika,
nazvanu ,,Desetorica''. Bio je impresioniran Nieom i Jungom i poinje da koristi antike
mitove. Kasnije ide ka ukidanju gesta i teologiji umetnosti. Od 1940-ih slika biomorfna
stvorenja nadahnuta nadrealizmom. Krajem decenije te forme se spajaju unutar veih bojenih
polja, pretvarajui se u plutajue oblike nejasnih ivica, bez figuracije ili predstave.
Oblike svodi na bojene pravougaonik, koji plove bojenom povrinom. Ivice pravougaonika je
zamrljao, da bi stvorio sjajne efekte. iroki namazi boje i blagi tonski prelazi.njegova akcija
nije isplanirana, njegove slike su obojeni zidovi. Na ovaj tip kompozicije stvara mnogo
varijacija. Stvara se utisak beskonanog irenja, bez centralog fokusa, ime ,,proguta
gledaoce''. Krajem 1950-ih naputa svetle boje i uvodi tamne. Atmosfera tokom 1960-ih
postaje jo tamnija, to je odraz njegovog uverenja, da apstraktna umetnost moe da prenese
oseanje tragedije i ekstaze. Svojim radovima pokuava da u posmatru izazove emocionalna
i transcedenalna iskustva.
Radio je porudbine za velike javne prostore, ukljuujui i kapelu u Hjustonu 1971. Serija
napravljena za kapelu sastoji se od 14 velikih panela, raenih paletom crne i crvenosmee,
kojim pokriva svu slobodnu povrinu zidova. Platna su dizajnirana tako da ine homogenu
celinu sa osmougaonom graevinom i njenim promenama svetla. Stavio je klupe ispred slika
da bi gledaoci u njima uivali.
Murali na univerzitetu Harvard, Sigrem zgrada forma upljih pravougaonika referira na
virtuelne prozore i vrata.
BARNET NJUMAN
Unitio je sve svoje rane radove pre 1940-ih, kada se ponovo vraa slikarstvu. Nije bio toliko
popularan, iako je uticao na kasnije umetnike. Njegovi radovi se razlikuju od radova ostalih
apstraktnih ekspresionista. Ostavio je opus kritikih tekstova o savremenoj i
predkolumbovskoj umetnosti. Njegova umetnost je bila humanistika i slavila je ivot.

39

Rana faza: mitoloke kompozicije. Istraivao je teme roenja i shvatanja primalnih formi u
nastajanju. Slinost sa Rotkovim biomorfnim kompozicijama.
,,Geneza'' Forme se prbliavaju apstraktnim i gube se bioloke asocijacije, iako okrugli oblik
podsea na oblik semena.
,,Onement 1, Pokajanje'' Ovu sliku je smtrao raskidom sa svojom osnovnom formom.
Obojeno polje, koje preseca vertikalna linija, koju on naziva ,,zip''. Priroda ,,zipa'' je varirala od
irokih, nepravilnih do pravih otrih ivica, napravljenih verovatno uz pomo lepljive trake.
Stvara utisak da se plan slike otvara.
,,Vir heroicus sublimus'' Zrela faza, velike dimenzije. ,,Zipovi'' variraju u nijansi i valerima.
Stoji u kontrastu sa monohronim poljem. U prevodu naslov glasi ,,Herojski uzvien ovek'', a
njegov zip se ovde tumai kao uspravno ljudsko bie.
,,Poloaj krsta'' Jedna od 14 slika iz serije sa temom Hristovih stradanja. Prve etiri slike
vidimo na fotografiji snimljenoj u Gugenhajmu. Uskladio je zipove u odnosu na celinu ciklusa.
Na poslednjim platnima se ograniava na crnu i belu, zipovima varira debljina. Tema ciklusa je
po njemu bila pitanje o ljudskoj patnji, na koje ne postoji odgovor, a naglaena je Isusovim
pitanjem: ,,Zato si me ostavio, oe?''.
ADOLF GOTLIB
Upoznavao se sa kubizmom, apstrakcijom i ekspresionizmom. Uticaj prijateljstva sa Rotkom i
Njumenom. U Arizoni pravi slike neobinih predmeta, naenih u pustinji. Ovo je anticipiralo
piktografe (nepravilno naslikane reetke ispunjene dvodimenzionalnim ideogramima).
Umetnik je intuitivno komponovao slike, oslanjajui se na automatizam i antike mitove.
Njegovi piktografi su imali evropske uzore, Mondrijana i Miroa. Svoje uzore nalazi i u afrikoj
umetnosti. U delima je imao zloslutnu atmosferu, kao reakciju na rat.
Serija ,,Eksplozija'' Njegov najvii domet, krajem 1950-ih, poetkom 1960-ih. Neka vrsta
kosmikog pejzaa, koji se obino sastojao od gornjeg krunog ili jajolikokog elementa, koje
podsea na sunce. Ispod njega je prelomljeni element koji je otvoren i u kontrastu sa
zatvorenim oblikom gore. U ovoj seriji kombinovani su akciono slikarstvo i prodorna boja.
,,Eksplozije'' naglaavaju dualitet ivota. Nose seanje na atomske bombe, koje su SAD bacile
na Japan.
KLIFORD STIL
Izuzetno gord i nezavistan umetnik, poznat po kontroli rada i disciplini. Prezirao je umetniki
svet i nije voleo da izlae. iveo je daleko od njujorke grupe slikara. Do kraja 1930-ih slika u
slobodnoapstraktnom maniru. Ove kompozicije imaju teku i grubu strukturu, radio ih je
etkom i slikarskim noem. Poricao je interesovanje za nadrealizam i mitologizaciju, odbijao je
da daje naslove slikama, osim nekih neutralnih slova ili datuma, da bi spreio svaku
asocijaciju na neku temu.
Radio je slike na kojima dominira bela boja, bez simbolikih i pojmovnih implikacija.
Radio je platna velikog formata, na kojima su skorele povrine boja postavljene kao suprotnost
fluidnom pokretu, npr. ,,Broj dva''. Ove apstraktne kompozicije su opisivane kao strani
pejzai, koji prikazuju prostranstvo zapada, visoravni, kanjone i reke, ili su ih poredili sa
romantiarskim pejzaima. Autor porie vezu svojih radova sa pejzaima, ali kae da njegova
dela izraavaju ovekovu borbu i sjedinjenje sa prirodom. Zauvek ostaje u ovom maniru, a
varira samo boja.
ED RAJNHARD
Prva faza: geometrijska apstrakcija. Bavio se karikaturom, parodirao, prouavao orijentalne
umetnosti i bio nemilosrdno otar pisac. Pristalica je larpurlartizma, smatra da umetnost nema
40

veze sa svakodnevnim ivotom (,,Umetnost je umetnost, a ivot je ivot''). U kasnijoj fazi

stvara minimalistiku umetnost. Bio je u sukobu sa apstraktnim ekspresionistima i njihovim
idejama. Posle 1940ih pojednostavljuje paletu i svodi je na jednu boju. Prve slike iz ovog
perioda su raene u crvenoj ili plavoj boji, a poslednje su bile crne. Ove deluju kao monohrona
polja, ali dok se posmatraju u njima se uoava manji pravougaonik, kvadrat ili centralni krst.
Ove slike su statine i simetrine. Ne vidi se trag poteza etke. Cilj mu je da eliminie
asocijaciju ili bilo kakav simbol na slici. Kasnije su mu se divili minimalisti.
,,Apstraktna slika, plavo''
ROBERT MADERVEL
Bio je teoretiar umetnosti, samouki slikar. Najmlai iz ove grupe. Zanimao ga je
automatizam, koncept intuitivnog i sluajnog u stvaranju. Rani radovi su pokuaj da se
prevladaju kontradikcije izmeu Mondrijana i apstraktnih nadrealista. Amerima je predstavio
dadu, svojom edicijom ,,Slikari i pesnici dade'', koja je i danas znaajna prilikom prouavanja
dadaizma. 1940-ih eksperimentie sa kolaom, po ugledu na dadaiste, primenjujui tehniku
automatizma na iscepkane komadie papira. Na njima se koristio razglednicama, posterima,
muzikim partiturama i etiketama sa flaa.
,,Pano Vilja, mrtav i iv'' Kola. Nastao je tako to je umetnik u Meksiku video fotografiju
ubijenog revolucionara, koja na njega ostavlja utisak. Uspravne figure predstavljaju Vilju i
oslanjaju se na jednu Pikasovu sliku. Forme ovalnih oblika su u kontrastu sa vertikalnim
elementima.
,,Elegija za pansku republiku'' Serija apstraktnih slika. Reakcija na poraz panske
republike. Naslikao je preko 150 varijacija na ovu temu, preteno crno-belih. Predstavljaju
suprotnost koloristikim kolaima i slikama iz istog perioda. Crno predstavlja smrt, a belo
ivot. Na veini ovih slika javljaju se velike jednostavne forme vertikalne pravougaonici, koji
nose ovalne oblike. Format slika se vremenom poveava do dimenzija murala. Neki ove oblike
tumae kao muke genitalije, koje upuuju na borbe sa bikovima.
Poetak leta sa mediteranskoplavom'' iz serije slika ,,Otvaranje'' ili ,,Slike 'zida i prozora'
''. Ravne obojene povrine, ritmini potezi etke, motiv prozora u pozadini. Pokret i ssvetlost
su uvek prisutni u pozadini. Njegove slike se javljaju kada i minimalizam.
64. AN FOTRIJE
Apstrakcija u Francuskoj, nastanak se poklapa sa nastankom u Americi. Razvijaju se
individualni stilovi, nezavisni jedni od drugih, ali se u njihovim delima oseala tenja da se
odbaci geometrijska apstrakcija i da se stvori spontana umetnost, koju vod emocije i intuicija,
a ne razum. Enformel termin skovan da bi se opisala nova vrsta ekspresije. Tapije, tvorac
termina enformel, skovao je i drugu kovanicu art autre (druga umetnost), da bi opisao rad
francuskih apstraktnih umetnika.
,,Taoci'' Serija malih slika na papiru. Inspirisan je zloinima II sv.rata. Fotrije je bio pionir
enformela. Ove slike su raene gomilanjem mase boje, postavljene na sredinu neutralne
podloge, podseaju na ljudsku glavu koja se raspada, postavljena na posluavnik.
,,Akt'' iz serije slika ,,Nagi torzo''. Nastaje posle ,,Talaca''. Seriju karaktriu oblici koji izranjaju
iz debelih nanosa gline, boje, lwpka i drugih materijala. ,,Akt'': element stvarnosti koji u
posmatrau budi emocije.
65. HANS HARTUNG
Eksperimentie sa apstraktnim crteima i akvarelima. Na njega je uticao Kandinski. 1930-ih
eksperimentie sa nadrealizmom, ali uvek stavlja akcenat na spontanom potezu. Pravio je
41

nadrealistike kolae i konstruisane skulpture. Krajem 1940-ih ulazi u zrelu fazu, koju
karakteriu ivopisne grafike strukture u vidu mree crnih poteza povuenih nenim
nanosima boje. Neki ga smatraju predstavnikom akcionog slikarstva, zbog svoje improvizacije.
Tokom 1960-ih razliitim instrumentima grebe po sveoj boji i stvara efekat kjaro-skuro.
,,Bez naslova br.1''
66. PJER SULA
Njegov stil karakteriu jasne apstraktne strukture, zasnovane na prouavanju forme drveta.
Mogue da je bio nadahnut praistorijskim dolmenima zbog svoje ograniene palete u kojoj je
dominirala crna. Verovao je da ograniena sredstva stvaraju jai izraz. Na slikama se vide
velike iroke linije ili bojene povrine koje je nanosio noem ili molerskim etkama, one su
crne ili tamnih boja.
Serija dela pod nazivom Slika.
67. VOLS
Dolaskom u Francusku pravi bizarne akvarele i crtee na njima prikazuje hibridna bia koji
podseaju na nadrealistike crtee izvanrednih leeva. Posle rata razvio je apstraktni stil koji
podsea na Fotrijea. Na svojim slikama dodavao je nanose boja da bi formirao teku centralnu
masu, kroz koju su blistale intenzivne boje i probijale su linije i mrlje mahinalno povuene.
Apstraktne forme podseaju na uveane bioloke uzorke (na delimino zarasle rane na kojima
se uhvatila krasta) jer su ga interesovale biologija i antropologija npr. dela Kompozicija i
Slika. Rat je na njega ostavio velike posledice.

68. OR MATJE
Posle II sv. rata razvija kaligrafski stil, njegova kaligrafija je sainjena od tragova boje koja je
impulsivnim pokretima istisnuta iz tube direktno na platno. Po nejmu brzina nanoenja boje je
bila od presudnog znaaja za dostizanje intuitivne spontanosti. Matje je svojim slikama poeo
da daje nazive po uvenim bitkama ili dogaajima iz francuske istorije koje su trebale da
potkrepe njegovu tvrdnju da je on predstavnik istorijskog slikarstva koji se koristi apstraktnim
sredstvima. Voleo je spektakl, performans i samopromovisanje. Tokom 1950-ih postao je
vodei predstavnik enformela.
69. NIKOLA DE STEL
Nije voleo da ga povezuju sa savremenom apstraktnom scenom u Francuskoj, jer je sebe
smatrao naslednikom Matisa i Braka. Tokom 1940-ih njegove slike su bile apstraktne ali ga
vremenom opseda problem odnosa apstrakcije i prirode eleo je da u delo unese temu ali i
da zadri apstraktnu formu. Slika treba da bude apstraktna i figuralna, apstrakcija u ravnoj
povrini, a figuracija u predstavi prostora. Od 1949 se koristi paletnim noevima i tako gradi
apstraktne kompozicije mrljama guste boje, koje strue noem i tako dobija eljene oblike.
Kasnije poinje da radi pejzae jarkim bojama.
Agriente 1954. Period pejzaa, upotrebljavao je nijanse crvene, narandaste i ute. Na
ovim pejzaima oblici su pojednostavljeni i transformisani u velike povrine monohromne boje
sa akcentima kontrasnom bojom. Tokom poslednje godine ivota poeo je da tankim nanosima
svetlih boja. Slika jo jasnije predstave brodova, prica i okeana.
70. ALBERTO BURI

42

Poinje da slika tokom zarobljenitva u Teksasu. Prvo je radio pod uticajem Miroa i Mondrijana,
a kasnije razvija metod zasnovan na teksturi i materijalnosti. Prilikom slikanja koristio je
debele nanose boje, lepka i katrana.
Ima seriju Kompozicija sakie, to su slike pravljene od starih vrea koje je zaivao jednu za
drugu i prekrivao ih debelim nanosima boje. slike su podseale na krvave zavoje, to
simbolie njegova bolna seanja na rat. Poreene su sa vitersovim kolaima, mada snanije
deluju na posmatraa.
Polovinom 1950-ih radio je na ploama drveta, po kojima je plamenom ucrtavao svoje
kompozicije. Radio je i sa plastikom (npr. njegovo delo Plastika) i materijalom koje je topio i
oblikovao stvarajui predmete bogatog kolorita koji ostavljaju utisak bolesti i raspadanja.
71. ANTONIO (VRUE MI JE) TAPIES
panski umetnik, postao je znaajan posle II sv. rata. Nadahnue je dobijao iz zen budizma i
katalonskog misticizma. Rana dela, kolai sa fantastinim temama srodne su Kleu i Mirou.
Polovinom 1950-ih njegov stil doivljava suptinsku promenu. Poinje da stvara apstraktne
kompozicije prepoznatljive po naglaenoj debeloj gruboj teksturi. Gradio je povrinu slika na
mnogo naina i da bi postigao efekat reljefne teksture, kombinovao je lak, boju, pesak,
mermerni prah, piljevina, karton i nadjeni predmeti. Boje su tamne. Dela su mu taktilnih
povrina, postaju zidovi na kojima umetnik urezuje linije ili nanosi druge materijale. Njegova
dela su metafora patnej tokom rata.
Dela: Kompozicija, Mali luk, Malo....
72. MINIMALIZAM
Izvestan broj umetnika je brisao razliku izmeu skulpture i slikarstva. Grinbergov uticaj
modernistiko i formalistiko gledite; prema njemu, najbolja moderna umetnost bi trebalo da
nastavi istorijski put slikarstva koji je trasiran u doba Manea, a koji je podrazumevao evoluciju
ka plonosti slike. Po njemu, ak i skulpturu treba vrednovati po istim kriterijumima optinosti,
a ne iluzionistikog volumena. Minimalisti su Grinbergove ideje najozbiljnije doveli u pitanje.
Modernistiku logiku su gurali preko njenih granica. Vodili su se Dianovom brisanju razlike
izmeu obinog i umetnikog predmeta, ili neodadaistikog promiljanja prirode znaka.
Minimalizam oznaava umetnost krajnje vizuelne redukcije. Jednostavnost njihovih dela je
prividno bila u skladu sa Grinbergovom idejom o plonosti, tj. eliminaciji iluzije dubine na
dvodimenzionalnoj povrini minimalizam je podrio ovu verziju modernizma. Minimalisti su o
svojim idejama pisali i time pruili intelektualno opravdanje svom nezadovoljstvu
modernistikom kritikom. Minimalisti su se, opet, protivili nadmoi slikarstva i prvenstveno se
zalagali za primat samog objekta. U svojim radovima su isticali osobinu objekta. Poricali su
uverenje modernista da umetniko delo treba da bude autonomno, tj. da treba da postoji
nezavisno od konteksta. Pridavali su znaaj ambijentu u kojem se delo nalazi. esto su uzimali
u obzir teorije i o psihologiji percepcije i naglaavali potrebu interakcije publike i dela, tvrdei
da umetnost ne treba posmatrati samo iz jedne perspektive, kroz istu optiku. Minimalistika
umetnost ne deluje samo na gledaoeve oi, ve i na njegovo telo.
73. FRENK STELA
Njegova umetnost je bila na samoj granici izmeu modernizma i minimalizma. Crne slike
bile su uglavnom veliki, vertikalni pravougaonici, sa simetrino postavljenim linijama svetlosti
koje formiraju pravilne prizme koje se kreu od ivice platna ka njegovom centru. Linije su
oznaavale mesta na kojim nije naneta boja. Njegove slike bile su srodne eksperimentima
skulptora minimalistike ili primarne skulpture. On je takoe eksperimentisao sa razliitim
oblicima platna. Posle koloristikih eksperimenata sa trakama koje su davale optike efekte,
43

okrenuo se sjajnim hromatskim oblicima, osmiljenim kao apstraktni triptisi. U toj fazi
povezuje krugove sa pravougaonim oblicima ili oblicima dijamanta.
Tokom 1970-ih se pribliava trodimenzionalnom slikanom reljefu i tu je teko razaznati da li se
radi o slici ili o skulpturi, jer je upotrebljavao lake uljane boje na aluminijumsoj podlozi. Serija
dela ,,Poljska sela''.
Tokom 1990-ih ispituje apstrakciju i figuralnost, narativno znaenje prikazuje kroz figuralnost.
Njegovi pozni radovi nemaju vizuelnu bliskost njegovih ranih radova. Npr. ,,Pria o Mobi
Diku'', kroz nefiguralne predstave prikazuje knjievni sadraj.
74. DONALD DAD
Donald Dad bio je jedan od najznaajnijih skulptora i teoretiara minimalizma. Pomogao je da
se definie ideja koja stoji iza minimalistikog preispitivanja tradicionalnih kategorija skulpture
i slikarstva. Delo je onoliko snano koliko mi mislimo da je ono snano. Stvrani prostor je
sutinski moniji i specifiniji od boje nanesene na ravnu povrinu, delo samo treba da bude
zanimljivo. Specifini objekat ne govori o stvaranju konkretne strukture, on ukazuje na odnos
prema umetnosti. Njegova dela pokreu fundamentalno pitanje o prirodi i vrednosti
umetnikog dela, prirodi estetskog iskustva, prostora i skulpturalne forme.
U svojim radovima zastupa objektivni stav, esto identine jedinice: etvorougaonici se
ponavljaju u pravilnim intervalima. Smatrao je da se razlikuje od konstruktivizma, jer je
njegova skulptura teila apsolutnom jedinstvu i celovitosti koja nastaje simetrinim
ponavljanjem identinih jedinica. Pravio ih je od gvoa ili aluminijuma, uz dodatke
pleksiglasa. Ponekad je aluminijum bojio jarkim bojama, dok se u poetku koristio nebojenim
gvoem, to je potenciralo njegovu neutralnost. Postepeno je poveavao dimenzije svojih
radova. Kasnije je konstruisao objekte od betona velikih dimenzija, koji su trebali biti
postavljeni u prirodnom okruenju. Svojim delima nije davao nazive.
75. DEJVID SMIT
Vario je elik i od njega pravio skulpture. Nije stekao formalno skulptorsko obrazovanje.
Poetkom 1930-ih privuen Pikasovim skulpturama od kovanog gvoa, poinje da
eksperimentie sa konstruisanim metalnim skulpturama. Radei u fabrici lokomotiva gde stie
uvid o mogunosti razvoja monumentalne skulpture. U delima je koristio industrijske ili
pronaene predmete, integriui ih u konstrukciju, tako da je njihova funkcija podreena
totalitetu dizajna dela. Njegove skulpture su zauzimale posmatraev prostor i nisu bile
postavljene na postolja, to je znaajno za razvoj skulpture.
Isprva konstruie skulpture u duhu nadrealizma, npr. ,,Kraljevska ptica''. Kostur velikog
stvorenja, inspirisana fotografijom. Skulpture iz 1950-ih izgledaju kao elini crtei u prostoru.
Takvo je ,,Slovo'', koje podsea na Gotlibove piktografske slike. Njegova dela postaju sve
monumentalnija i veih dimenzija. Serija kod Smita nije uslovljava redosled nastajanja i
slinosti meu figurama. Serija ,,Agrikola'' 1952-59. karakteriu je otvorene linearne
konstrukcije. Serija ,,Strae'' 1956-61. ine je monolitne figuralne skulpture inspirisane
poljoprivrednim ili fabrikim mainama. Poslednja velika serija, pod nazivom ,,Kubi'' obuhvata
skulpture raene od nerajueg elika, geometrizovane. esto je na njih nanosio boje. Polirao
je povrine, kako bi stvorio efekat kaligrafije. Mehanika preciznost karakterie seriju.
76. TONI SMIT

44

Zastupa ideju da ovek mora da iskusi umetnost, a ne samo da primi njeno znaenje stojei
pred njom. Njegove skulpture iziskuju fiziko uee posmatraa, koji se kree oko
konstrukcije, ime neke osobine dela postaju oigledne, dok se druge gube iz vida. Upuuju na
ogranienost posmatraeve percepcije. Potrebno je angaovati i seanje i pokret da bi se delo
shvatilo i procenilo.
,,Kockica'' 1962. Srodnost sa predmetom. Uveane dimenzije. Ne nosi oznake kockice za igru
aludirajui na to da ovo nije predmet koji ovek moe tek tako baciti, ak ga ne moe ni
sagledati iz jednog frontalnog poloaja. Mora se kretati oko kocke.
77. ROBERT MORIS
Programski tekst o minimalistikoj skulpturi. Tvrdio je da je ovekovo telo povezano sa
njegovom percepcijom i doivljajem skulpture. Organizavao bi itave sobe u kojima bi
uspostavio jedinstvo skulpturalne mase i prostora. 1964. godine na izlobi u galeriji Grin
elemente postavlja u prostor, koji doivljava kao arhitektonsko-skulpturalnu organizaciju.
Velike geometrijske module integrie u prostor, koji postaje element skulpture. Uticaj vitersa i
Klajna.
78. SOL LE VIT
Pravi serijske minimalistike skulpture sastvaljene od otvorenih identinih kocki, postavljenih
tako da formiraju proporcionalne velike jedinice. Nekad bi poveavao dimenzije, dok ne bi
poele da dominiraju arhitektonskim prostorom u koji su smetene. Njihova fizika sutina je u
konturama, dok su same kocke prazan prostor. Serija skulptura ,,A''.
,,Kutija u rupi'' 1968. Delo se sastojalo od metalne kutije, koju je umetnik zakopao, prekrio i
sauvao samo na seriji fotografija. Tvrdio je da najvaniji aspekt umetnikog dela nije njegova
forma, nego ideja koja iza njega stoji.
Od poetka 1970-ih oslikava galerijski prostor, slikajui direktno po zidovima. Ovi crtei su
unitavani po zavretku izlobe. Najee su predstavljali gomilanje pravougaonika, crtanih uz
pomo lenjira i olovke, bojeni razliitim nijansma sive i propraeni pisanim tekstom. Na
osnovu ovih tekstova, delo je moglo biti rekonstrisano. 1980-ih poinje da radi geometrijske
oblike u boji.
79. KARL ANDRE
Rani radovi pod uticajem Brankusija i Frenka Stele. To su vertikalne drvene skulpture, koje je
oblikovao testerom. Krajem 1950-ih poinje da konstruie skulpture upotrebom identinih
jedinica. Sredinom 1960-ih prestaje da konstruie skulpture u ateljeu, ve ih konstruie u
samom izlobenom prostoru, jer je smatrao da delo treba realizovati tamo gde ga treba i
prikazati. Instalacija izlobi u Gugenhajmu 1970. obuhvata ,,Piramidu'' (sastoji se od drvenih
jedinica, u delu postoji narativna podloga), ,,Bunar'' i ,,Polugu'' (poreane ciglice jedna do
druge horizontalna skulptura, poznatija kao podni objekat. ovo je nova faza njegovog
stvaralatva, jer koristi neobraeni industrijski materijala. Koristi drvene grede, cigle, stiropor
ili metalne kocke sabrane na podu i zamiljene kao skulpture po kojima treba hodati).
Bavi se magnezijumskim poljima, to su metalne, manje kvadratne jedinice. One su poziv
posmatrau da se priblii umetnikom delu, uz interakciju. Posmatra moe da stane na
njegova dela, da pree preko njih... On je kod Andrea aktivan uesnik. ,,37 komada'' 1969,
raeno takoe za izlobu u Gugnhajmu. Sastoji se od ploa napravljenih od 6 raziitih metala:
aluminijuma, bakra, elika, magnezijuma, olova i cinka. Ploe su imele veliku povrinu. Ovaj
objekat je dobio ime po 37 jednakih kvadratnih ara, koje su formirali metali, uz dodatni
kvadrat kojim je uokvirena celina.
45

,,Oboreni stub'' predstavlja umsku stazu od oborenih ploa. Poziv na interakciju

posmatraa.
,,Zid od olovnih ploa'' Istraivanje prostora.
,,Aluminijumske kocke'' 2001. mogunost kretanja kroz prostor.
,,Instalacija u galeriji'' 2002. Zupasta prepreka koja se moe preskoiti.
80.EVA HESE
Amerika umetnica. Primenjuje rastegljive materijale: lateks, fiberglas... Nalazi nadahnue u
seanju, seksualnosti, samosvesti i humoru. U skulpturama je potencirala sadejstvo materijala
i prirodnih sila, kao gravitacijapa se materijali proteu od poda do plafona, od stuba do
stuba... Lelujavi organski oblici bude asocijacije na bremenitost, rast i seksualnost.
,,Hang ap'' Ram iz ije gornje ivice izlazi ica i ulazi u donji deo. Nastaje posle samoubistva
njenog oca i smrti majke. Rad ima narativni tok.
,,Pristupanje 2'' Kocka od tkanine, spolja je glatka (referira na kou). Unutra je krzno
(referira na dlake). Rad vraa na radove njenih mukih kolega, od ,,mukih materijala''
(aluminijum, elik...)
,,Hauser vert'' Umotavala je sireve u papir.
81. RIARD SERA
Eksperimentie sa raznim metalima. Koristi teke listove elika ili olova, koje oslanja jedne na
druge ili ih polae jedan preko drugog. U poslednjoj fazi minimal art se utapa u telesna
istraivanja.
,,Kua od karata'' 1969. Naravljena od 4 olovne ploe, koje predstavljaju karte. Teke su oko
dve tone. Tema kompozicije nema teinu, ali je sama kompozicija podraava. Ona oveka ini
malim i ranjivim, ideja o umetnosti koja moe da zastrai oveka. Postoje varijacije na ov
temu.
Tokom 1970-ih i 80-ih poveava dimenzije i iznosi skulpturu u otvoren prostor, gde ona deluje
sa okolnim pejzaom i postaje njegov deo.
,,Fulkrum'' Ispred zgrade je, u otvorenom prostoru.
,,34 trake'' Film u kom ruka pokuava da uhvati olovnu ploicu, koja na dlanu ostavlja crni
trag. To je materijal kojim Sera radi, a on mu be iz ruku. Proces stvaranja je misteriozan,
teak i uvek nov. Video rad postaje dominantan vid umetnike forme.
82. BRUS NAUMAN
Video radovi na kojima izvodi performanse, u kojima, npr.baca loptu u plafon bezbroj puta ili
se kree ka i od kamere bezbroj puta, rad iz 1968.gde on hoda po kvadratu, koji je nacrtan na
zemlji. Radi i radove od neonskih slova, npr. ,,Obeeni ovek''. Na vulgaran nain ispituje
muku seksualnost, pale se i gase naizmenino dvojica ia Glia, sa velikim falusima. Cilj
dela je mentala masturbacija posmatraa.
,,Neonski znak Natpisi sa permutovanjem slova, ime se daje novo znaenje.
,,Neonski radovi arene neonske poruke, koje prenose njegova razmiljanja i poruke.

83. DEN FLEVIN

Koristio je florescentnu opremu ili kao objekat ili zbog jake svetlosti koju ona emituje. U
njegovim radovima, florescentne sijalice funkcioniu kao skulpture i kada su ukljuene i kada
nisu, stvarajui razliite efekte. Putao je da sama svetlost transformie ambijent.
,,Monument 1 za V. Talina Neonska skulptura, u vidu spomenika.
46

,,Green crossing green Neonska cev u zelenom prostoru. Delo posveeno Mondrijanu.
84. OP ART
Prvo popularnost u Americi, posle u Evropi. Zahvaljujui izlobi ,,Reagujue oko autora
Vilijema Sica, odranoj u muzeju moderne umetnosti 1965. Op art izbija u prvi plan njujorke
umetnike scene. Jedinstvenim imenom op-art obuhvata nekoliko tendencija koje su se u
slikarstvu javile tokom ezdesetih godina. Optika stimulacija op arta nagovetavala je
prisustvo iluzije, koju pokree nadraaj mrenjae. Ono to nazivamo op artom po svetlosti
prevazilazi skulpturu ili konstrukciju kada je u pitanju odnos prema iluziji, percepciji, fizikom i
psiholokom dejstvu boja. Po efektu na posmatraa eksperimentie sa svetlou. Dotie neke
aspekte slikarstva bojenih polja, pre svega upotrebu sjajnih, neusklaenih boja, kombinovanih
tako da stimuliu mrenjau. Privlaei pogled aranmanima boje i ara koje, kao da pulsiraju,
op art je angaovao fiziologiju i psihologiju vienja. Dela su pokretala snane asocijacije na
nauku i tehnologiju. Prouavanje optike i kinetike umetnosti iz 60-tih godina ukazuje na
nastojanje nekih umetnika da stvore umetnost koja e ukljuivati optiku iluziju ili neki drugi
aspekt percepcije. Op art je nadahnuo i pokret ka totalnoj slici u kojoj mrea ili mozaik bojenih
poteza ili taaka pokriva platno i deluje kao da tei da se proiri preko njegovih granica.
85. VIKTOR VAZARELI
Viktor Vazareli, maarsko-francuski slikar, bio je najuticajnija linost op arta. Tokom 40-tih se
posvetio optikoj umetnosti i teorijama percepcije. Objavio je manifest op arta, ,,uti
manifest 1955. On je umetniko delo video kao umetnikovu originalnu ideju, a ne kao boju
nanesenu na platno. Vazareli je koncept umetnikog dela kao jedinstvenog objekta zamenio
konceptom drutvene umetnosti, namenjene masovnoj publici. Pravio je murale, keramike
zidove i velike konstrukcije od stakla. Njegove refrakcije obuhvataju efekte koje stvaraju staklo
i ogledala, tj. slike koje se neprekidno menjaju. Veliki deo njegovog opusa (prva faza) sveden
je na crno-bele odnose,,,Fotografizmi su svedeni na crno-bele linearne crtee ili slike. Neke
od njih je plastificirao, stavljajui preko crtea plastiku sa istim crteom, u obrnutom smeru.
Bio je svestan dijapazona optikih efekata koji se tako mogu postii.
Tokom 60-tih poinje druga faza, ubacuje kolorit u svoje radove. Koristei se malim,
standardnim bojenim oblicima kvadrat, trougao, dijamant, pravougaonik, krug, koji su bili
ponekad frontalizovani, a ponekad iskoeni, izvedeni jarkim bojama na jednako intenzivnoj
pozadini kontrsne boje, Vazareli je pokretao treperenje retine, to je varalo oko i zavodilo
percepciju. Krug je uvek u kvadratu. Tople boje stvaraju utisak irenja naslikanih objekata i
vuku ih napred, dok hladne skupljaju i vuku nazad.
,,Yellan 1949.
,,Sorata-T 1953.Tiptih, velikih dimenzija. Sastoji se od tri providna staklena paravana, koji
se mogu postaviti pod razliitim uglovima i time stvaraju razliite linearne oblike.
86. BRIDIT RAJLI
Radei sa crnom i belom uz razliite valere sive, serijskim jedinicama koje su postavljane
frontalno ili pod razliitim uglovima stvorila je izuzetno efektne iluzije, te plan slike leluja i
talasa pred oima, npr. ,,Studija broj 2. Tanane i nene slike, tankih linija, bez formata
kvadrata i kruga.

87. RIARD ANUSKJEVI

47

Koristio se bojom i pravom linijom da bi stvorio pulsirajue vizuelne efekte, tako da se ne

moe razaznati da li se neki plan pomera unapred ili unazad.
,,Znanje i nestajanje Dvodimenzionalno platno je predstavljeno kao trodimenzionalni
prostor. Koristi uglavnom crno-bele kvadrate, ime produbljuje prostor.
88. POP ART
Pop umetnici su pravili slike koje bi svako mogao prepoznati u deliu sekunde savremene
stvari, poput stripova, stolova za piknik, slavnih linosti, flaa za kola kolu... Iako je pop-art
smatran amerikim fenomenom, prvi put se pojavio u Engleskoj sredinom 1950-tih godina.
Pop-art je tokom 1960-ih privlaio amerike umetnike koji su iveli usred bunije industrijske i
trgovake sredine. U trenutku kada su shvatili izvanredne mogucnosti i teme koje im sredina
pruza oni su krenuli da stvaraju mnogo odvazniju i agresivniju umetnost nego to su to inile
njihove evropske kolege.
Lorens Alovej definie termin kao umetnost koja znak uzima kao temu. Pop art predstavlja
popularnu kulturu i njene implikacije, aspekte savremene masovne kulture i njenu aktuelnu
manifestaciju u SAD. Riard Hamilton definie pop art kao prolazan, popularan, potroni,
jeftin, masovno proizveden, mladalaki, duhovit, seksi, zavodljiv, glamurozan i visoko
profitablini pravac.
Kada su umetnici pristupali popularnoj kulturi, njihov cilj nije bila ni satira ni antagonizam.
Napadali su runou i neprivlanost urbane civilizacije, sa zanimanjem i pronicljivou su
posmatrali svet u kome ive, ispitivali su predmete i prizore i esto skretali panju posmatraa
na njihovo sveprisustvo. Ameriki umetnici radili su u bezlinom, neutralnom maniru, bavei
se uglavnom novim, idealizovanim predmetima iz supermarketa, oglasa, TV reklama.
Najistaknutiji umetnici su : Endi Vorhol, Roj Lihtentajn, Veselman, Rozenkvist, Indijana...
Vec krajem 1950-ih su se javili brojni nagovetaji da se ameriko slikarstvo udaljava od
herojske retorike I velikih slikarskih gestova apstraktnog ekspresionizma. Antiumetniki
program Marsela Diana je vratio mlade slikare dadi. Dvojica vodecih amerikih umetnika,
Robert Rauenberg I Dasper Douns bili su najoigledniji naslednici Diana i vitersa.
Umetnost ove dvojice prethodnika pop-arta je bila odredjena kao neo-dada, zbog toga to i
dada integrie svakodnevne predmete u dela na ironian nain, pomerajui granice
tradicionalne umetnosti. Neodada parodira masovnu kulturu, dok je ikoniki pop art doslovno
prikazuje.
Pretee pop arta su sledei umetnici i njihova dela: Pikaso ,,aa apsinta'', De Kiriko
,,Metafiziki enterijer sa biskvitima'', Man Rej ,,eir koji ini oveka'', Stjuart Dejvis ,,Laki
strajk'', Marsel Dian ,,Putna torbica'', Piter Filips,,Samo za muke oi'' (prvi integrie na svoja
dela portrete stvarnih filmskih zvezda).
89. RIARD HAMILTON
Prvi umetnik pop arta, Britanac. Prvo delo pop arta je njegov kola ,,ta je to to ini
dananje domove tako razliitim, tako privlanim?'' 1956. Na ovom delu prikazuje
moderni stan u kom ivi pin ap devojka i njen miiavi partner. Oni simboliu Adama i Evu u
modernom potroakom vremenu. Stan je opremljen proizvodima masovne kulture TV,
magnetofon, naslovna strana stripa, Fordov amblem i reklama za usisiva. Kroz prozor se vidi
reklama za film dez pevaa. Sve slike su preuzete iz savremenih asopisa i pruaju inventar
vizuelne kulture. U njegovim radovima esto oseamo ironiju i humor.

48

1960-ih postaje zaokupljen fotografijom. ,,Sanjam obelom Boiu'' fotografija iz filma ,,Beli
Boi'', 1967-68. Simbolie hromatski preokret, do koga je dolo zahvaljujui pronaenom
fotografskom negativu. Zbog toga figura belca postaje crna i to predstavlja ironiju na rasizam.
,,Oma Krajsler korporaciji'' Referira se na automobile ove korporacije.
,,Enterijer'' Elementi savremenog ivota.
,,Veliko staklo, re-kreacija prema Dianu'' Izraeno je po Dianovim nacrtima.
,,Ona'' ena je sarkastino izjednaena sa kunim aparatom (tosterom).
90. PITER BLEJK
Britanac. Od svojih zemljaka preuzima motive popularne kulture Elvisa Prislija, Bitlse i pin ap
devojke i namerno ih predstavlja u naivnom maniru. Bavio se problemima radnike klase.
,,Na balkonu 1955-57. Rano delo, inspirisano socijal-realistikom slikom, na kojoj su
prikazani pripadnici radnike klase, kako dre vrhunska umetnika dela koja nikada nee moi
da poseduju. Na Blejkovoj kompoziciji mladi ljudi u rukama dre slike, meu kojima je i
Maneova slika ,,Na balkonu smetena meu predmete masovne kulture, ona postaje
integralni deo te kulture, jer male dimenzije sugeriu na to da je delo reprodukcija, ali i slike iz
popularnih medija ili reklama, kao i fotogravije erila sa kraljevskom porodicom, paklo
cigareta, otvorenu knjigu. Na stolu sa leve strane stoji svakodnevna potroaka roba. Svaki
motiv prikazuje do najsitnijih detalja. Lica i figure na slici skoro infantilnog prikaza. Ova slika
postavlja pitanje o statusu umetnikog dela u vremenu kada ono moe biti tehniki
reprodukovano (Benjamin Umetniko delo u doba njegove tehnike reprodukcije).
,,Prva prava meta
,,Tjuzdej Veld Prikazan je portret istoimene umetnice. Apstraktni ekspresionizam (u donjoj
zoni se nalaze obojena geometrijska polja) i elementi filma (dve fotografije iz filmova).
91. DEJVID HOKNI
Britanac sa velikim ugledom u svojoj zemlji. Stvorio je imid nadahnut pop kulturom, iako
njegova umetnost to nije bila, jer je kao inspiraciju koristio svoj ili ivot svojih bogatih prijatelja
(lica i figure, kue ili enterijere). Radio je pod uticajem Pikasa i Matisa ili u naivnom deijem
maniru. U junoj Kaliforniji bazen postaje centralna tema njegove umetnosti. Koristi hladne
boje. U poznom periodu bavi se scenografijom, ak postaje i operski reiser.
,,Veliki pljusak 1967. Velike povrine iste boje. Uskladio je elegantni matisovski dizajn
ravni povrina i prikazao trenutak samog pljuska u vodu. Ovaj zaustavljeni pokret prikazuje po
navici, jer je esto slikao prema fotografijama.
,,Bruklinski most 1982. Prikazuje Bruklinski most. Na ovom velikom kolau koristi desetine
manjih fotografskih sekvenci, koje komponuje u jedan motiv simulirajui utisak stvarne
predstave. Ovakve kompozicije je nazivao dojnerima.
,,Grand kanjon Ista tehnika kao i na gornjem delu.
,,Poseta Kristoferu i Donu, Kanjon Santa Monika 1984. Elemente fragmentarnosti iz
fotografije prenosi i na sliku. Poseta umetnikovim prijateljima. Prostor predstavlja izlomljeno,
na krajevima slike se vide stanovnici kue u poslu. Periodino se javlja i izlomljeni prizor
kanjone. Kao i na veini Hoknijevih slika i ovde su kombinovane ravne, nemodelovane zone sa
zonama koje su vie oslikane. Raskoni kolorit.
,,Dva mukarca pod tuem
,,U bazenu Prikazuje bogat eksterijer raskone vile na naivan nain.
92. RONALD BRUKS KITAJ
Amerikanac, koji je studirao u Britaniji, gde provodi i najvei deo ivota. Tamo prikazuje scene
iz svakodnevnog ivota i savremene istorijske dogaaje i linosti. Slika irokim ravnim bojenim
49

povrinama, sa linearnim akcentom. esto fragmentira, to je karakteristino za veinu pop

art umetnika. Od savremenika ga izdvaja tematika kojom se bavio. Nije bio nezainteresovan
za popularnu kulturu, bio je ozbiljno posveen politikim i knjievnim temama.
,,Jesen u centru Pariza 1972-73. Prikazuje scenu iz pariskog kafea, na kojoj prepoznajemo
nemakog Jevreina, kritiara Valtera Benjamina. Pored njega je ovek koji zamahuje pijukom,
ime najavljuje nesree iz 1940, koje su i navele Benjamina da izvri samoubistvo kada je
faistika vojska ula u Pariz.
,,Starac graanin
93. ALEN DOUNS
Bavi se neobinim prikazima ene i njene seksualnosti i eksploatisanja u reklamama. Nazivaju
ga enomrscem. Bavio se prikazom enskog tela, koje zaokuplja misli mukaraca. Ima tenju
da stvori modernu feti sliku. Njegova ppredstav ene je dvosmisleni proizvod estetskog
dizajna i komercijalnih simbola. To je napad na vugarnu enu, kakvom je predstavljaju asopisi
tog vremena.
,,Radoznala ena
,,Anatomija ene Prikazuje manekenku, s jedne strane obuenu, a sa druge anoreksinu.
Bolna lepota i ekspolatacija modne industrije.
Pravio je i nametaj u obliku enskog tela, na kome naglaave elemente seksualnosti i time
izaziva polemike u drutvu. Ovaj nametaj naziva se pornifilija.
94. ROJ LIHTENTAJN
Najbolje definisao postulate pop arta. Roj Lihtentajn uveavao je najbanalnije stripove i
reklame na svojim slikama, koristei se ogranienom paletom boja i vrstim, preciznim
crteom, prilagoen tamparskoj reprodukciji. Stvarao je slike koje dokumentuju i parodiraju
poznate predstave moderne Amerike. Rado je birao radove koji prikazuju akciju i
sentimentalnu romansu, koristio je i reprodukcije starih umetnika prolog vremena (Matis, Van
Gog, Mondrijan, Pikaso...) transformiui ih u moderan svet. Pravio je bronzane skulpture, koje
su bile trodimenzionalni duplikati njegovog dvodimenzionalnog slikarstva. Njegove slike su
verne svakodnevnom, obinom ili vulgarnom prizoru moderne industrijske Amerike.
,,Buuum 1963. Slika monumentalnih dimenzija. Ima dramatinu temu, baziranu na
herojskim prikazima iz stripa o borbama u II sv.ratu. Postala je istorijska slika pop generacija.
Precizno je konstruisana, uraena velikim potezima etke i dripinga, predstvalja komino pop
protivudarac apstraktnom ekspresionizmu. Na ovo delo Lihtentajn unosi take, koje se
upotrebljavaju u fotomehanikom reprodukovanju.
,,Umetnikov atelje: ples 1974. Pozajmio je prizor sa Matisovog ,,Plesa 2, koji koristi kao
pozadinu za mrtvu prirodu postavljenu u njegovom ateljeu.
,,Spavaa soba u Arlu 1992. Potie od Van Gogove slike ,,Moja soba. Dramatino
poveava dimenzije Van Gogovog platna i transformie je u moderan enterijer.
,,Apolonov hram Na ovoj slici je prikazan klasian hram, te je slika estetski i kulturno
odreena. Iskopina je naslikana prema fotografiji ili razglednici. Kontrast je prikazan u vidu
crne i bele boje, to predstavlja svetlo i senku. Nema prelaza i detalja, ve je kontrast jasan i
direktan. Iza hrama je horizontala koja deli nebo od mora.
,,Vaington, ,,Znam kako se osea, Bred, ,,U automobilu, ,,Bespredmetna slika
po Mondrijanu
,,ene sa crvenim eirom Parafrazira Pikasa. Aproprijacija (prisvajanje).
,,Velika slika Ironian komentar na Poloka i apstraktno slikarstvo.
,,Taka taka'' Efekat strip slikarstva i jezik stripa kombinovan sa pisanim jezikom daju slici
uznemirujuu snagu. On predstavlja mitraljeze u sirovom crno-belom tonu iznad tamnog
50

zelenog lia, naglaene zvunim TAKA TAKA ispisanim velikim crvenim slovima na utoj
pozadini. Slika predstavlja utisak ratnih strahota. Prikazano je oruje u trenutku kad ispunjava
svoju svrhu, kao da to radi automatski, zato to je masovno proizvedeno. Ne vide se ni strelac,
ni njegova potencijalna rtva, to poveava agresivnost slike.
,,uti i zeleni potez etkom'' Mnotvo poteza etkicom. Ukazuje se na psiholoko znaenje
poteza i na stanje umetnikovog uma tokom kreativnog ina. Ima seriju slika ,,Potezi
etkicom'', gde ironino prikazuje kult poteza etkicom, pokrenut delima Poloka. Izolovao je
poteze etkicom iz slikarskog konteksta, uveao ih, uprostio pomou projektora i
reprodukovao jezikom masovnih tampanih stripova. Na ovoj slici se vide dva suprotstvaljena
poteza i nekoliko razmazanih kapi boje. ovo je njegov promiljeni mehaniki proces, a ne
sluajni namaz etke. Znaenje slika iz ove serije dolazi do izraaja samo u tampanom obliku,
jer tehnika sito tampe kopira simbol individualnosti. Ovim delima umetnik postavlja pitanje
razlike izmeu komercijalnog simbolai umetnikog stila.

95. ENDI VORHOL

Umetnik koji je, zahvaljujui svojim slikama, predmetima, underground filmovima i privatnim
ivotom zabeleen kao najistaknutiji umetnik pop-arta.
Tri tipa njegovih simbola:
1. Ikone filma (tragine osobe);
2. Proizvodi konzumerskog drutva;
3. Scene i simboli savremenog amerikog drutva (saobraajne nesree, elektrine stolice
u varijantama boja...)
U najranijem periodu se bavio dizajniranjem cipela. U poetku je stvarao slike bazirane na
stripovima, ali je ubrzo preao na teme preuzete sa reklama i komercijalnih proizvoda flaa
koka-kole, Kembel supa, Brilo kartonske kutije. Te motive je upotrebljavao/slikao klasinim
ponavljanjem unutar reetke. Svoj studio je nazivao Fabrika.Sa komercijalnih proizvoda preao
je na ispitivanje savremenih amerikih nacionalnih heroja i glamuroznih filmskih zvezda (Elvis,
M. Monro, Elizabet Tejlor...). Prve radove sa prikazima filmskih zvezda i poznatih linosti je
preuzimao iz medija, a kasnije je sam fotografisao svoje modele. Koristio je sito tampu, time
jo vie eliminiui autorski potpis. Nesavren otisak istie mehaniku prirodu primenjenog
procesa. Krajem 1960-tih intenzivno pravi filmove u kojima princip jednolinog ponavljanja
dobija hipnotiki efekat. Sebe i svoju okolinu uinio je temom svoje umetnosti. Najupeatljiviji
su kamuflirani autoportreti iz 1980-ih. On je fabrikovao svoj lik za javno konzumiranje, i za
sebe je smatrao da njega predstavljaju njegovi filmovi, slike i on, da ispod toga ne postoji
nita. Smatrao je da nita ne nastaje iz mate, sve je deo svakodnevice. Razvija svest o
vremenu u kom je iveo. Imao je opsesije smru i prolaznou ivota.
Umesto da bira teme po kojima e biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je
polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je poeo da radi kao tampu na tkanini. Od
slikara Warhol je postao dizajner slike. Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski
stil potpuna bezizraajnost.
Serija slika ,,Flower power, Serija slika ,,Deki Kenedi (melanholija u njenom
pogledu), serija posveena obinim ljudima, autoportreti
Slike iz serije Dead and Disaster (1962-1963), kao to su Red Car Crach, Purple Jumping
Man, Orange Disaster, transformiu linu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da
stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku.
Slika ,,Konzerve Kembel supe1962, koju je, kako je rekao, jeo 20 godina svakog dana,
postala je njegov zatitni znak, te je uradio i izloio seriju od 32 slike konzervi te supe (toliko je
ukusa tada postojalo). Slike je postavio onako kako se hrana izlae u supermarketu. Izloba je
51

bila svesna provokacija podstaknuta analogijom izmeu umetnikih galerija i supermarketa,

trgovine umetninama i hranom. Supa Kembel, Koka-kola, i deterdent Brilo je industrijski
proizvedena roba amerike civilizacije koje Vorhol koristi kao demu svojih dela, oblikovalo je
ivot srednje klase kojoj je on i sam pripadao. eleo je da prikae jednakost poronje ovih
proizvoda kako kod najbogatijih, tako i kod najnieg sloja drutva.
,,Elektrina stolica Preuzeta je sa stare fotografije. Predstavlja praznu komoru za
egzekuciju. U njoj se nalazi prazna stolica i znak ,,Tiina! na zidu.
,,Merlin Monro 1962. Portret. Na ovom delu koristi sito tampu ime eliminie autorski
potpis. Serija njenih autoportreta doputa da otisak ostane nesavren i time istie mehaniku
prirodu primenjenog procesa. Radio je i Zlatnu Merlin Monro iste godine, ona je te godine
i umrla. On njenu fotografiju transformie u ikonu popularne kulture. Stavio je njen portret sa
vetakim stereotipnim osmehom u veliki prostor koji je prekrio zlatnom bojom, daje joj status
idola.
96. ROBERT INDIJANA
Njegova dela predstavljaju kodiranu optunicu protiv modernog drutva i ivota.
,,Zlatna petica U seanje na slikara arlsa Demuta. Slikao je rei JESTI, VOLETI, UMRETI,
zadravajui potpunu jednostavnost. Rei su komponovane od ablonskih slova i preciznih
hard ed bojenih oblika, to ga povezuje sa apstraktnom umetnou 1960-ih. Za razliku od
pop art radova, Indijanine slike optuuju moderan ivot i drutvo, npr. u seriji ,,June
drave.
,,Ljubav Zahvaljujui predstavi rei ljubav osigurava sebi mesto u umetnosti. Nije prestao
da radi varijacije ove rei. Ovo je aluminijumska skulptura veih dimenzija.
Serija ,,Ameriki san 1980-ih

96. DEJMS ROZENKVIST

Slikao je bilborde iznad njujorkog Tajms svera. Iskustvo slikanja komercijalnih predstava
ogromnih dimenzija uticalo je na njegove slike, koje je poeo da radi poetkom 1960-ih.
,,1 2 3 i gotovo Elementi ekspresionizma na pop nain.
,,F-111 Najpoznatija slika, velike dimenzije. Sadri fragmente prizora unitenja (Vijetnamski
i Hladni rat), kombinovane sa prozainim detaljima (sijalica, tanjir pageta, devojica koja se
smeje ispod haube u obliku metka). Opkoljeni ovom slikom, posmatrai su okirani dreavim
bojama. T. izmeu ekspresionizma i pop arta.
97. TOM VESELMAN
Kombinuje slikarstvo i asambla. Predstavlja predmete iz stvarnog ivota sa fotomontanim
efektima, montanim i zvunim efektima ismevajui amerike reklame. Kombinuje elemente
istorije slikarstva (npr. Mondrijanove radove). Radi aktove ena, a nakon toga mrtve prirode,
na kojima je naglaena dekorativnost i fokus vie nije ena kao predmet, ve njeno kuno
okruenje. Seksualna konotacija je ublaena, ali ne i uklonjena, na ta ukazuju uspravljene
banane i okrugle jabuke, gde voe simbolie seksualne atribute mukarca i ene.
Serija ,,Veliki ameriki akt Opsesivno je slikao enske aktove i varirao ih, prikazivao je
bezline amerike sex simbole, ije primitivne forme oponaaju ideal pinap asopisa.
,,Kola Kada 3'' Neobino delo, kombinacija naslikanih i stvarnih stvari, uljuuje vrata,
pekir, otira, korpu za ve i zavesu. Na ovom delu rui granice izmeu dela i stvarnog
prostora. Jedino naga silueta plavue koja brie lea pekirom ukazuje na arteficijenlni
karakter postavke. Njena nagost je proizvod posmatraeve mate. Oslikani su joj kosa,
bradavice i meunoje, kao seksualni simboli. Mata je ipak ograniena ambijentom kupatila.
52

,,Mrtva priroda br.20'' Kopija Mondrijanovog rada, flae, tost, banane i sto desnastrane
slike je naslikana, a leva zona je stvarna. Od boja, papira i drveta i potroake robe je napravio
spoj kuhinje i kupatila. Ovde se prepliu realnost, fotografija i slika, tako da stvarni predmeti
postaju deo umetnikog dela. Upotreba Mondrijanovog dela kao predmeta dekoracije
enterijera umanjuje njenu intelektualnu dimenziju.
98. KLES OLDENBERG (ili olbrajt mekeni)
veanin po poreklu. Stvorio je kolekciju radova baziranih na malim svakodnevnim
predmetima, od prehrambenih proizvoda, do tipaljki i ibica. Crtee ili skulpture izvodio je u
razliitim medijima i dimenzijama. Smatrao je da umetnost treba da zameni stvarnost. Izmeu
1960. i 1962. postavio nekoliko hepeninga objekte smeta u okruenje i koristi ambijent kao
kontekst performansa. Sredinom 1960-ih pravi crtee svakodnevnih predmeta.
Za mainom je sedela njegova stara ena i ila mekene skulpture. Rani primeri su bili od
bojenog platna, punjeni i mekeni, npr. ,,Podni kola. Uskoro prelazi na obojeni vinil, da bi
vrste i krute predmete pretvorio u meke, rasklopive predmete. Svoj rad definie kao
ispitivanje ljudskih bia kroz formu. Skulpture izlae gravitaciji, koja deluje na njihove savitljive
oblike.
,,Geometrijski mi 1969-71. Paradoksalno preobraava vrste forme u mekene. Ovo delo
je zamena za autoportret. Nadahnuto je oblikom stare filmske kamere. Napravio je nekoliko
varijacija na ovu temu, od malih do monumentalnih dimenzija.
,,Prodavnica 1961. Prva je napravljena od urbanog kra (novina, vrea i kartona), koje
umetnik cepa u fragmentizovane figure, pokrivene su crteima u vidu grafita, sa tavanice vise
predmeti od smea. Oni su neravnih ivica. U svom najpotpunijem obliku, podavnica
predstavlja radnju na Menhetnu, gde umetnik pravi i prodaje svoje rukotvorine. On je
,,Prodavnicu ispunio skulpturama od poda do plafona. Skulpture su napravljene od muslina,
potopljenog u gips i bojenog, postavljene su na iane ramove i na njima je bila naznaena
cena. U ,,Prodavnici se nalazilo sve, od enskog rublja, reklama, hrane, sladoleda, sendvia,
sve je bilo grubo modelovano u dreavim bojama, to je parodija na jeftinu gradsku robu.
99. DORD SIGAL
Skulptor. Do 1961. je izlivao figure po ivim modelima i aktovima potpuno odevenim.
Umotavao je svoje objekte u zavoje, koje je pokrivao gipsom i ostavljao ih da se osue, a onda
ih sekao i potom van modela sastavljao. Ovakvim procesom se uvaju detalji anatomije i
izraza. Zatim se figura ili grupa figura postavlja u stvarno okruenje: lift, ank, bioskop ili
autobus, sa rekvizitima pokupljenim na otpadu. Kasnije je bojio figure, dok su one prve bele.
1970-ih proiruje svoju tehniku i poinje da koristi odlivke uzete sa tela, kao kalupe iz kojih se
mogu izliti bronza ili gips, to omoguava pravljenje javne skulpture namenjene otvorenom
prostoru.
,,Veera, ,,Devojka koja stavlja ogrlicu, ,,Bioskop, ,,Aerodrom, ,,Ljudi,
,,Tela...

100. EDVARD KINHOLC

Stvarao je sliene panele. Njegove skulpture otelovljuju sarkastian pogled na ameriki nain
ivota. Pravi konstrukcije u prostoru koje rekonstruiu njegove strahove. esto deformie
figure. Enterijeri su natrpani njegovim linim elementima.
,,Nelegalna operacija Predstavlja abortus, prikazana je stolica na kojoj se on vri.
,,Na zadnjem seditu Doda Njegovo vienje amerike mature. Prikazan je par posle
sexualnog ina. Automobil Dod i matura su tipini ameriki simboli.
53

,,Roendan
,,Bar Bineri1965. Napravio je scenu u prirodnoj veliini, u nju posmatra moe da ue i
pomea se sa gostima. Figure su napravljene od otisaka ivih modela, umetnikovih prijatelja.
Kinholc je ispunio sliku grotesknim stvarima, bar zato lii na komar. Gosti pue, priaju ili zure
u prazno, umesto lica imaju satove, koji pokazuju 10h i 10min, jer ljudi u barove bee da ne bi
mislili na smrt i tu ubijaju vreme.
,,Dravna bolnica1966. Konstrukcija elije sa mentalnim bolesnikom i njegovim portretom.
Realno modelovane figure su smetene na prljave dueke ispod jedne sijalice. Prikazao je dva
oblija istog bia, jednu sa zlatnom ribicom koja pliva u njegovoj staklenoj glavi, ine jedan od
umetnikov najjezivijih radova. Mada nije znao za Dianovu ,,Datost, odabrao je slian format,
koji se moe sagledati samo kroz reetke na vratima, ime je posmatra postavljen u ulogu
voajera. Gornje telo nalazi se u oblaiu (kao u stripovima), aludirajui time da donja figura
misli na gornju.
101. ALEN KAPROU
Prvi javni hepening je odrao 1956. Uticaj apstraktnog ekspresionizma, Poloka (dripinga). Vrio
je eksperimente sa muzikim formama, neplanirano uee publike i sluajne zvuke koji se
tretiraju kao deo muzike. Nekad su drane probe za hepeninge, a pojedini su mogli da variraju
u zavisnosti od trenutka i dobre volje samog umetnika. Ponekad su izvoeni pred publikom
(koja je mogla uestvovati), pred kamerom ili ni pred kim. eleli su da razore dramske i
pozorine elemente.
Hepening ,,Domainstvo 1964. Uesnici liu dem od jagoda sa haube automobila koji e
se uskoro zapaliti.
102. EDUARDO PAOLOCI
Skulptor. Poetkom 1950-ih je od stripova, razglednica i novinskih iseaka pravio kolae koje
danas smatraju prethodnicom pop arta, npr. ,,Bila sam igraka bogatog oveka, ,,Pravo
zlato... U poetku je bio inspirisan nadrealistima, a kasnije odnosom tehnologije i umetnosti.
Pravio je bronzane skulpture, koje podseaju na visoke, razbijene robote. Tokom 1960-ih
stvara varene skulpture, koje variraju od strogih jednostavnih formi do detaljisanih
konstrukcija, npr. ,,Medeja, nadahnuta helenistikom skulpturom Laookona.
103. NEO DADA
Umetniki pokret nastao u Americi krajem 50-ih, za neo dadu nije bitno stvaranje umetnosti,
ve pronalaenje umetnosti u svetu. Nastale je obnovom dianovske dadaistike tradicije,
odbacuje akciju i ukljuuje razliite eksperimente. Umetnici su se zalagali za razaranje
graanskih vrednosti i institucija, osnivali su alternativne institucije, izlagali su na ulici, garai
ili stanu.
Dada je nastala kao provokacija i destrukcija tradicionalnih vrednosti, a neo dada nastaje u
doba dominacije estetike potroakog drutva. Neo dada prikazuje besmisao, otuenost i
okrutnost i realnost potroakog drutva. U njoj nema pouke, humora i ironije, ve je hladna i
cinina. Iz neo dade se razvio hepening i redi mejd. Pop art i neo dada se razlikuju po tome to
pop art prikazuje potroaki svet, a neo dada ga koristi kao materijal za svoju umetnost. Ve
krajem 50-ih su se javili brojni nagovetaji da se ameriko slikarstvo udaljava od herojske
retorike i velikih slikarskih gestova apstraktnog ekspresionizma.Antiumetniki program
Marsela Diana je vratio mlade slikare dadi.Dvojica vodeih amerikih umetnika,Robert
Rauenberg I Dasper Douns bili su najoigledniji naslednici Diana i vitersa.Umetnost ove
dvojice prethodnika pop-arta je bila odredjena kao neo-dada.

54

104. KEJD DON

Don Kejd je bio kompozitor i pisac, uticao je na pop art, hepening i anvironmentalnu
umetnost. Inicirao je bogate kombinatorne forme u razliitim medijima. Susret sa
Rauembergom je uticao na Rauembergov rad. Krajem 50-ih je vrio eksperimente sa
muzikim formama koje su ukljuivale publiku i sluajne zvuke tretira kao deo muzike. Njegov
uveni performans 433 poznat kao performans Tiine, pijanista sedi ispred klavira 4
minuta i 33 sekunde ne svirajui, a zvukove proizvodi publika sluajnim pokretima.
105. DASPER DOUNS
U poetku je slikao mete i ameriku zastavu, tehniku enkaustike (drevni nain meanja
pigmenata boje sa zagrejanim voskom), onda bi boju nanosio u slojevima. Douns je uzimao
oblike bliske ljudima npr brojeve, slova, rei, mape SAD-a i slikao ih sa preciznou pa se oni
javljaju kao predmeti unutar sebe samih vie nego iluzionistika slika poznatih predmeta.
Poznatim predmetima daje prostornu dubinu i stvara vezu izmeu figura i podloge. Svojim
radom je uticao na mnoge umetnike pop arta. Krajem 50-ih slika ekspresionistiki i ubacuje
stvarne predmete meu ravne znakove. Npr u delu Polje na slikanu povrinu ubacuje pravu
konzervu piva koju kai magnetom za tipografiju na radu.
Zastava pripada njegovim ranim radovima, radjena je u enkaustici. Bela zastava i
Zastava koja se prema centru slike smanjuje podseajui na metu. Zastava nije deo slike,
ve slika jeste zastava. Tema slike je sama slika. Zastava kao simbol nacionalnog identiteta.
Meta sa gipsanim odlivcima enkaustika slika, iznad platna je postavio devet drvenih
kutija sa poklopcima koje mogu biti zatvorene, a kada se otvore u njima su gipsani odlivci
delova tela. Ti delovi tela simboliu nasilje. Takvo je i delo Meta sa etiri lica.
Oslikana bronza skulptura banalnog predmeta, konzerva piva sa oslikanom etiketom koja
na prvi pogled izgleda kao produkt masovne proizvodnje, jedna od konzervi je uplja i
otvorena, a druga zatvorena i masivna.
Bez naziva etvorodelna slika, na njoj pravi shemu paralelnih linija tzv ukrteno rafiranje,
to se eto javlja na njegovim radovima. Inspiraciju je dobio videvi takvu aru na automobilu.
Na dva sredinja panela je ablon kamene ploe, jedan u ulju, a drugi u enkaustici, na to ga je
inspirisale etnja u Harlemu. Ako se jedan panel postavi iznad drugog tako da se uklope
pojavie se zamiljeni kvadrat. Na krajnjem desnom panelu nalaze se trodimenzionalni odlivci
enskog i mukog tela koje je obojio i prikaio za letve, oni nagovetavaju metu kao predmet
nasilja.
106. ROBERT RAUENBERG
Koristio je mnotvo materijala u svom radu, kaoi fotografski proces, stvarao je svedene
apstrakcije ukljuujui potpuno bele i potpuno crne slike, kao i slike i konstrukcije napravljene
od svega, samo ne od konvencionalnih materijala. Cilj mu je bio uzdizanje banalnih predmeta i
proizvoda svakodnevnog ivota i njihova integracija u umetnost. Tokom 50-ih aktivnije stvara
kolae i asamblae, u strukturu platna inkorporira objekte kao to su fotografije, grafike i
novinski iseci. Njegove kombinovane slike vode poreklo od kolaa i konstrukcije dadaista, ali
za razliku od njih on tei da se iri u prostoru i pree granice definicija umetnosti.
Estate Istovremeno sa Vorhoolom pravio je slike postupkom sito-tampe, fotografije iz
asopisa i novina prebacuje u sito-tampu, u poetku su bele, a kasnije u boji koje kasnije
pretvara u kaleidoskop sliku. Mnogo razliitih motiva: saobraajni znak, kip slobode, fotografija
Sikstinske kapele... motivi se sudaraju i prepliu ali su rasporeeni u mreastu konfiguraciju i
spajaju ih umetnikovi potezi etke.
Krevet rad je ukljuivao jastuk i jorgan preko kojih je boja prskana u maniru dripinga.
Monogram preparirana angorska koza u automobilskoj gumi koja stoji na kolairanoj slici
55

kao i sam jarac. Monogram je kombinovan od razliitih elemenata koji nemaju zajedniko
znaenej ili priu.
107. FLUXUS
Fluksus je umetnika komuna nastala u Americi 60-ih, vodja grupe bio je Dzord Majunas.
Umetnost je za njih niz akcija koje ukljuuju i publiku kao uesnika. Fluksus obuhvata vie
umetnosti, muziku, performans, poeziju, hepening... spaja ivot i umetnost. Fluksus je nastao
iz neo dade. Fluksus potie od latinske rechi flux shto znachi teenje. Cilj im je bio povezivanje
pripadnika ekstremne avangarde u Evropi I SADu. Ova grupa umetnika nije posedovala
jedinstveni stilski identitet, ali su njihove aktivnosti na mnogo naina predstavljale preporod
duha dade. Osnovne ideje I stavovi, zasnovani na antiumetnosti raznorodni su, a chesto
kontradiktorne
U srcu grupe je stajalo intuitivno uverenje lino je umetniko I samo korak udaljeno od
politikog. Fluksus se odupreo transformaciji ivota u umetnosti, poto je verovao da su oni
vec nerazdvojni, ivot je umetniko delo, a umetniko delo je ivot. Oni su protiv estetizacije
predmeta umetnosti, zato predmet umetnosti mora da postane deo neega veeg i
luksuznijeg, a ne moe da ostane u svom obliku(sholje,poljupci,blatnjava stopala). Neki od
predstavnika su Dzon Kejdz, Joko Ono, Erik Andersen, Ken Fridman, Jozef Bojs...
108. BENJAMIN PATERSON
Njegov prformans gde svira naopako okrenuti kontrabas i na taj nain rui stare ideale i
provocira.
109. JOKO ONO
Kurva koja je rasturila Bitlse. Ona je kratko bila u fluksusu. Ona smatra da ljudsko telo treba da
trpi ono to je do sada trpelo platno, to je poetak egzistencijalnog performansa.
Dah i Plua 1960. performansi u kojima ona daje publici kartu na kojoj je napisana samo
jedna re.
Seci ona sedi na sceni, a pored nje su velike makaze, a gledaoci mogu da joj priu i seku
njenu odeu. Ovaj performans predstavlja politiki prikaz svakodnevnog ivota, to e kasnije
nastaviti feministkinje.
110. IGEKO KUBOTA
Crtanje vaginom performans u kome ona slika etkicom zakaenom za gae.
111. DORD MAJUNAS
Osniva i voa fluksusa, njegov poznati performans je Zen za glavu gurnuo je glavu u
kantu boje, a zatim je vukao po papiru.
112. NOVI REALIZAM
Novi realizam je zvanino osnovao kritiar Pjer Restani. Prve izlobe i manifest nastaju 1960.
A,prva izloba odrana je u Milanu,a sledee godine u Parizu pod nazivom 40 stepeni iznad
dade.Evropljani su bili manje zainteresovani za prizore komercijalnih medija, za razliku od
pop artista.Medju prvim lanovima pokreta bili su Klajn,Rejs,Arman,Difren itd.
113. IV KLAJN
Centralna figura novog realizma bio je Iv Klajn.Bavio se konceptualistihkom I minimalistikom
umetnou,bodi-artom I performansom.On I njegovi sledbenici su bili zainteresovani za

56

dramatizacijuideaja koje se nalaze izvan stvaranja individualnih umetnikih dela,a mistina

osnova njegove umetnosti je odvojila njegov rad od amerikih pop savremenika.
Plavi
monohrom
ima
vie
verzija.
U
njegovim
plavim
monohromnim
apstrakcijama,slikama koje su izazvale prevrat kada su prvi put izloene u Milanu,Klajn je
pokrio platno zaslepljujuim ultramarin pigmentom (IKB inernacionalna Klajnova plava).Za
njega je ta plava boja bila olienje jedinstva,spokoja I kao to je I sam rekao,vrhunski simbol
nematerijalnog. Na povrinama ovih ravnih,nemodelovanih slika nema ni traga umetnikove
ruke. Ovakvi monohromi postoje i u plavoj i narandastoj boji.
Klajn je privukao publiku na izlobu nitavila Praznina samo prazni zidovi u jednoj pariskoj
galeriji.
Skok u prazno Sebe je fotografisao kako skae sa simsa jedne zgrade u pariskom
predgradju u nameri da demonstrira levitaciju.Radi se o fotomontai uradjenoj tako tako da
se dzudo strunjaci koji ispod njega drze ceradu ne vide.Klajn je bi oopsednut idejom o letenju
I levitaciji.Ovako obradjena slika nije toliko dokaz levitacije koliko pokazuje umetniki skok
imaginacije.
Umetnikove plaveAntropometrije izveden su uz pomo nagih modela,njegovih ivih
etaka,koji su prekrivani plavom bojom I potom se kotrljali po platnu kako bi ostavili otisak
svojih tela.
U Kosmogonijama,on je eksperimentisao sa efektom kie koja pada na platno prekriveno
vlanom plavom bojom.
A da bi napravio svoje vatrene slike, Paljene monohrome sluio se pravim plamenom da
bi spalio osnovne oblike.U kasnijim radovima je dodavao crvenu,plavu iutu boju. Svojom
stracu sa duhovnim sadrajem Klajn je iao protiv trenda svog vremena.
114. ARMAN
Klajnov prijatelj, 1960-e je napravio izlobu Punoa, napunio je galeriju ubretom, to je
suprotno Klajnovoj izlobi Praznina.
Na sitne komade voli predmete kao to je violina, pravi asamblae koje naziva
akumulacijama (jedan predmet ponavlja vie puta), akumulacije smeta u vitrine ili u
providan poliester. Kasnije pravi plastine figure (torzo napunjen smeem) i kontejnere za
predmete. Postoji vie verzija Torzoa neki su napunjeni tubama boje koja se izliva u stomak
i prepone.
Pubele (kanta za ubre) je grupa asamblaa koji predstavljaju rasipnitvo savremenog
potroakog drutva i podstie znaaj recikliranog otpada iz kog se moe stvoriti vizuelna
poezija. Stakleni kontejner pun otpadaka i predmeta smeta na raskoni pijedestal.
Primer toga je Trajni parking betonski toranj visok 18 metara u koji je ugraeno 60
automobila. Ima ideju da se oteeni materijali mogu reciklirati u nove estetske forme.
115. SEZAR BALDAKSINI
Pravio je asamblae od otpadaka starog gvoa i delova maina. Nije pratio trendove u SAD,
teio je apsktrakciji, ali se esto vraao figuralnom, jer se u apstraktnim radovima esto
nasluuje figura. Varira razliite materijale, pravio je kompresije asamblai od karoserija
automobila, zgnjeenih pod velikim pritiskom, zatim utisnutih u velike blokove raznobojnih
materijala. Postupak slian onom koji se koristi na auto otpadima kada materijal pripremaju za
reciklau, npr uti Bjuik.
Radio je skulpture palca velikih dimenzija.

57

116. KRISTO
U tkanine uvija naene predmete. Njegov rad je srodan Armanovom, s tim to je Arman
izlagao svoje predmete, a Kristo ih je sakrivao unutar pakovanja manje naglaavajui sadraj
nego ambalau, npr Paket. Ove upakovane forme su se kretale od prepoznatljivih oblika
kao to su: stolica, ena ili automobil, do neidentifikovanih predmeta kao nove vrste
apstraktne, zagonetne skulpture. Svoje najambicioznije projekte stvara na crteima i kolaima.
Velika narandasta zavesa kroz Kolorado, Narandaste kapije u Central parku,
Njujork, Upakovana ostrva upakovao je malo ostrvo u dreavo roze foliju.
uti suncobrani postavljeni du planinskog venca, 90ih, u Japanu i Kaliforniji.
Pont Neuf u Parizu je isto upakovao, i zgradu u Berlinu.
117. NIKI DE SAN FAL
Poetkom 60ih pravi Pucnjeve, reljefe koje je stvarala pucajui iz pitolja u vree
napunjene bojom koje su bile postavljene iznad reljefnog asamblaa. Iz probuenih vrea
cureo je sadraj a slike nastaju metodom sluaja. Ovi radovi predstavljaju parodiju na raun
akcionog slikarstva i ritualnog performansa.
Nane skulpture koje predstavljaju arhetip svemogue ene. Oble, ive figure napravljene
od otpadaka ili gipsa i obojene svetlim bojama.
Ona skulptura duga 25m i teka 6 tona. Leea Nana napravljena za Muzej moderne
umetnosti u Stokholmu. Ulazi se preko rampe koja se nalazi izmeu nogu figure. Unutar
materice nailaze na mreu povezanih odeljenja sa instalacijama, meu kojima je maina koja
lomi flae, planetarijum i bioskop koji prikazuje filmove Grete Garbo.
118. AN TENGELI
Bavio se mehanizovanim kretanjem. Osmislio je matematike reljefe, kao i metamaksime
koji su omoguavali upotrebu zvuka i sluaja u pokretnim mainama. 60ih pravi maine za
slikanje. Projektovao matematiku mainu za slikanje koja je proizvela 40 000 slika u stilu
apstraktnog ekpresionizma na rolni papira koji je isekla na pojedinane listove.
Oma Njujorku 1960, skalamerija u vrtu MOME, napravljena od smea i motora
sakupljanih po gradu, maina projektovana tako da samu sebe uniti. Skulptura se pred
publikom pola sata puila dok se nije unitila.
Rotirajui plavi disk zajedniki rad Klajna i Tengelija.
119. FRENSIS BEJKON
Slikar figuralnih predstava i tema koje uznemiravaju. Slikao mrane i groteskne predstave, i
stvarao stranu lepotu, inspirisan strahotama u svetu. Njegova glavna tema je ljudsko lice i
figura, a esto prikazuje i muki akt.
Slika 1946. Stvara zastraujuu montau slika. Iz duboke senke koju stvara kiobran
izranja donji deo glave sa krvavim brkovima, ima uti cvet na reveru, u stavu je kao da pozira
za portret. Njega opkoljava kruna, cevasta struktura na koju su nabijeni komadi mesa. Na
podu se nalazi orijentalni tepih. Kompozicijom dominira velika telea polutka koja visi kao
raspee. To je predstava nemilosrdne, zloinake vlasti (Musolini). (Uticaj Rembranta i
njegovog odranog vola, koja transformie u aktuelne ljudske patnje).
Serija iz 1949. Prema Velaskezovom portretu pape Inoentija X Studija po Velaskezu.
Prikazan je kako sedi na prestolu, figura je zamagljena a linije perspektive ocrtavaju staklenu
kutiju unutar koje je figura zarobljena.
Glava VI 1949, prva u seriji sa papom. Papina usta su irom otvorena kao da e iz njih da
izae vrisak jer je Bejkon eleo da napravi najbolju sliku ljudskog urlika.

58

Triptih maj-jun 1973. posthumni portret njegovog prijatelja (ljubavnika). Bejkon

prikazuje njegovu bolest, na tri odvojene kompozicije koje po pokretu i sledu radnje podseaju
na kinematografske kompozicije. Prikazuje prijatelja kroz vrata i slika ga kao sablasnu, belu
figuru. Na sredinjoj kompoziciji nad njegovim prijateljem se nadvija crna senka koja simbolie
zlu kob. Ovaj prikaz obolelog oveka liava svakog dekora.
Tri studije za raspee slike ogromnih dimenzija i uglavnom nisu samostalne, usta su
najvie istaknuta, zanima ga vrisak. Sloena ikonografija koja varira na razliitim slikama.
Autoportret - deformacija.
Studija za akt isto u staklenoj kutiji.
120. LISJEN FROJD
Unuk Sigmunda Frojda. Preciznost linije i teksture, radio tankom etkicom da se ne vide
potezi. Nagost tela deluje neprijatno tano. Veliki broj dela ine aktovi porodice i prijatelja, nije
koristio profesionalne modele. Postavlja ih u neobine i slobodne poze, njihova tela su daleko
od idealizovanih, put proeta venama i nabrekla od miia i sala. Krajem 50ih poinje
slobodnije da koristi boju. Radio i autoportrete. Stvara ivu, bojenu masu.
Portret Frensisa Bejkona, ukradem 80ih.
Devojka sa makom 1947. Rani rad, njegova prva ena.
Devojka sa liem,Devojka sa belim psom - isto prva ena.
Slikar deblji prelazi, nijansiranje.
esto slikao majku kako lei, depresivna. Niz aktova svoje ene i erke. Prostori su plitki, ne
razvija ih, fokus je na figuri i njihovom mentalnom stanju.
Velika Su debela ena lei na kauu sa floralnim motivima i dri svoju sisurinu. Salo se
preliva. Mala stopala, na izdeformisanoj nozi minuciozne obrade. Prljavica.
Kejt Mos
121. KAREL APEL
Slikao figure i portrete u debelim nanosima jarkih boja. Podraavao je eksperimentalnu
umetnost i zastupao grupu CoBrA (slova oznaavaju Kopenhagen, Brisel i Amsterdam). U
Parizu osniva CoBrU koja je poznata po tenji ka to veom neposrednou i automatizmom
bez racionalne kontrole, da bi ostvarila nesvesni impuls. Prekidaju sa strogim geometrijskim
pravilima, zalau se za slobodu apstraktnih formi, insistiraju na potezu etke, odbacuju
racionalizam. Bila je internacionalnog karaktera.
Apela je zanimalo spontano i intuitivno, posebno u deijim radovima, to je uticalo na njegov
infantilni prikaz na slikama. Ugledao se na Van Goga, Matisa, vitersa i Pikasa. Kasnije slika
apstrakciju kao odgovor na uase rata, Hiroime, inae je uvek vedar.
Hip hip hurej ive boje
122. JOZEF BOJS (Boys, boys, boys)
Uestvovao je u ratu i eleo je da humanost vrati u umetnost. Primenjivao je metode i
materijale koji su za njega bili od posebnog znaaja, da bi formu pretvorio u pokreta
znaenja. Poeo je da u jednoj prostoriji gomila ivotinjske masnoe i svoje telo obmotava
salom i krznom, to je in kojim je ritualizovao materijale i tehnike kojim se nomadsko tatarsko
pleme sluilo, da bi izleilo ranjeno telo mladog avijatiara. Svoja dela je smatrao za stimulans
transformacije ideje skulpture ili umetnosti uopte. Stvarajui svoja dela eleo je da podstakne
razmiljanje o njima. Kasnije se bavi performansima. On smatra da njegova skulptura po
svojoj sutini nije ni fiksirana a ni zavrena jer je sve u stanju promene. Pridruio se fluksusu
ali ubrzo prekida saradnju sa njima, nije mu se svidelo tamo.

59

Kako mrtvom zecu objasniti slike 1965. performans je izveo tako to je svoje lice
prekrio zlatnim listom i okruen krznom, salom, icom i drvetom, neprekidno je govorio
mrtvom zecu koji je bio u njegovom naruju. Ukazuje na ambivalentna oseanja to u nama
izaziva umetniko delo, a on bira temu smrti.
Masna stolica na izloenu stolicu stavlja sae, koje se topi.
123. AN DIBIFE
Zalagao se za sirovu snagu izraza, suprotnu umetnosti u muzejima. Inspirisan je decom i
mentalno obolelim. Ugledao se Klea. Prva dela su mu panorame Pariza i njegovih stanovnika
gde je prikazivao autobuse, metroe, radnje i ulice u jarkim bojama, infantilni prikaz figura, a
prostor komponuje kao na primitivnim slikama, npr.Pogled na Pariz i U metrou jake,
iste boje, rani rad.
Novi period krajem 40ih, radi seriju portretisanih karikatura svojih prijatelja, pisaca,
intelektualaca i umetnika. Predstavlja ih u deijem maniru i sa velikim deformacijama, npr
Veliki autsajder.
Radio je seriju slika Telo ene. Telo je prikazao frontalno i dvodimenzionalno kao da ga je
valjak pregazio. Odbija zapadnu tradiciju prikazivanja akta, i smatra da enski akt treba
osloboditi od dotadanje lepote. Tamna povrina, oker boje, slepljena enska tela.
Npr Lepe, velike grudi.
Prouavao je grafite i teksture koje su na zidovima Pariza ostavljali slojevi plakata, izgrebane i
izobliene povrine sainjene od kombinacije papira, boje i peska.
Haute pate tehnika karakteristina za njega, zasniva se na debeloj podlozi napravljenoj od
peska, zemlje, fiksativa i drugih elemenata u koje je dodavao pigmente. U takvu podlogu je
Dibife urezivao figure i prihvatao efekte koje se sluajno jave tokom procesa. Ovakav
postupak slici daje opipljivost.
Dibife je slike pravio i od lia i krila leptira. Skulpture oblikuje od ljake, drveta koje je reka
izbacila, sunera i drugih naenih materijala.
Izvor nadahnua bila mu je velika zbirka dela Art Bruta (na francuskom sirova umetnost).
Sakupio je tu zbirku koja sadri dela mentalno obolelih jer je smatrao da ona sadre
autentinost, strast i ludilo.
50ih godina se bavio pejzaima koji odudaraju od konvencionalog pogleda na prirodu, odiu
zagasitim, smeim i oker tonovima, crnom, sve je na ivici monohromije Predeo, Predeo
sa 4 figure.
Plava ptica simboli ptica, deformisanih figura. Preuzima el.iz slika mentalnih bolesnika.
Urlup izmiljena re koja se njemu dopala kako zvui. Inspirisan crteima koje je pravio dok
je priao telefonom. Crvenim mastilom navrljao je nekoliko krivolinijskih biomorfnih oblika,
koje je zatim ispunio paralelnim plavim linijama. Ovi oblici postaju formalni vokabular jezika
Urlup. Po uzoru na to pravi slike velikih formata. Te nezavisne urlup forme podseaju na
amebe, nekad i na ljudske figure.
Istinska vrlina urlup, mnotvo malih urlup figura u kompoziciji koja ne prua nikakvu
iluziju prostora.
Dolasci i odlasci urlup, koristi crnu, belu, crvenu i zelenu, figure nemaju
trodimenzionalnost, plone su i jednostavne.
Urlup figuru primenjuje i na skulpturi gde poinje da komponuje samo u crnoj i beloj boji. U
poetku je skulptura malih dimenzija ali on prilagoava tehniku i skulpturama velikih
dimenzija. Npr Spomenik za stojeu zver.
124. KONCEPTUALNA UMETNOST

60

Konceptualna umetnost je dominantna poetkom 70-ih, ideja ili koncept je najznaajniji

element jednog dela, plan ili odluka donosi se unapred, a njeno sprovodjenje je uzgredan
posao. Ideja postaje maina koja proizvodi umetnost. Konceptualisti su se zalagali za
prevoenje umetnosti iznad predmeta u podruje jezika, znanja i nauke. Konceptualna
umetnost je postala sredstvo kritikog ispitivanja premisa stvaranja i izlaganja umetnikog
dela. Meu mnogim nainima koje su konceptualisti upotrebljavali da bi dokumentovali svoje
ideje, nijedna se nije pokazala efikasnijom od samog jezika. Gledalac je taj koji snimcima mora
udahnuti smisao i dati im karakter. Dok su konceptualisti s jedne strane poricali ulna
zadovoljstva koje pruaju tradicionalno slikarstvo i skulptura, s druge strane oni su otkrili nove
mogunosti u okviru srazmerno ogranienog podruja jezika i lingvistiki analognih sistema.

125. LEND ART

Lend art je nastao krajem 60/ih godina u Americi i Evropi. Realiyacija instalacija velikih
dimenyija u prirodnom pejzau, ili minimalna intervencija i ostavljanje tragova u velikom
prostoru. Intervencija ne menja prostor i tlo, nego je jedva vidljivi trag bivanja umetnika u
prostoru, najee su to tragovi koje vetar i kia brzo unitavaju. U isto vreme kada su
predstavnici procesualne umetnosti u svojim delima integrisali elemente prirode, jedan broj
konceptualista je poeleo da umetnost izvede ne samo iz galerija, nego i iz drutva, i odnese
je daleko, u nenastanjenu prirodu, stvarajui ogromne, nepokretne, esto trajne objekte lend
arta i zemljane radove. Ovi ambijentalni radovi su postali poznati zahvaljujui bogatoj
dokumentaciji. Lend-artisti su uspeli da pobegnu od sveprisutnog sistema trita umetnikih
predmeta, ali su postali zavisni od inenjera, konstruktora, bagera i druge opreme, prostornih
planova i neophodnih finansijskih sredstava. Ideja da se umetnost preseli u divljinu dobila je
veliki znaaj. Zemljana umetnost je formalizovala oivljeno interesovanje za spasavanje, ne
samo ivotne sredine, nego i ostataka arheolokih uda. Ovim radovima je postavljena nova
dijalektika izmeu mesta i umetnikog dela. U zemljanim radovima, raznovrsnost izbora i
proces, svojstven prostoru, preuzeli su primat nad materijalima. Zahvaljujui vazdunoj
perspektivi je bilo mogue sagledati aranmane poloene na tlu. Svojim dijalogom sa
prirodnim formama i fenomenima, lend-art je bio u skladu sa graanskim, ekolokim pokretom
s kraja 20.veka koji je zahtevao da se ozbiljna panja pokloni posledicama koje na prirodu
ostavlja ovekovo delovanje.
126. DOZEF KOSUT
Jedna i tri stolice 1965. Delo se sastoji od prave stolice, fotografije stolice u prirodnoj
veliini i reima definisan pojam stolica. Delo simbolie progresiju od idejnog do stvarnog,
umetnik povezuje misaoni postupak sa vizuelnom predstavom. Kosut semiotiku analizu
pretvara u umetnost gde stvara novi znak metaznak. U nekim delima je izostavljao prva dva
koraka analitikog procesa i odmah prelazio na metaznak. Takva su dela: Voda i Vreme.
Jedna i tri fotografije takoe predstavlja dva stupnja analitikog procesa do metaznaka.
Takvo su i dela: Lopata, Sat jedan i pet
127. DANIEL BIREN
Svoje slikarstvo svodi na neutralni interni sistem tampanih vertikalnih traka, to ga dovodi do
pravljenja mnogo kopija. To mu omoguuje da izlae u svakom ambijentu (npr ulicama,
zgradama, trgovima, muzejima, galerijama), okolnosti ambijenta su vane koliko i delo.
Raznovrsnost njegovog dela se ne ogleda u formi (sve su iste), nego u kontekstu njegovog
dela.
25 portika u Tokiju, Intervencija na platou, 25 portika u Japanu....
61

128. DENIS OPENHAJM

Precrtana letina uzorao liniju u obliku slova x u polju penice. Gajio je i sadio materijal da
bi spreio da on postane deo proizvodnog sistema, delo Opekotina drugog stepena on
lei na pesku na grudima dri knjigu koja ostavlja trag u odnosu na pocrnelu kou.
129. MAJKL HAJZER
Dvostruki negativ zaseena je povrina u pustinji Nevade, napravljena su dva
naspramna, paralelna reza, dubine 15ak metara. U sreditu ovog useka nalazi se praznina, pa
delo zatvara prostor. Tu se posmatra nalazi okruen delom, umesto da stoji izvan ili nasuprot
njega. On svoje delo iz galerije seli u divljinu.
130. RIARD LONG
Njegove intervencije na pejzau se svode na hodanje kroz prostore. On je hodanje pretvorio u
sopstveno, izuzetno ekonomino sredstvo kojim se zemlja moe pretvoriti u umetnost. On
izraava svoje ideje o vremenu, pokretu i mestu, ostavljajui tragove na tlu (bere cvee,
premeta kamenje, prue...) i na taj nain utie na jednostavne, osnovne oblike (prave i
izlomljene linije, krugove, kvadrate...) a rezultate tog uticaja belei fotografijama. Mogue je
njegove znake, tragove koje ostavlja staviti u ambijent (galeriju, muzej), etnja u prirodi se
zavrava kada se eta iz galerije vrati kui. Takav je npr Kameni krug.
131. ROBERT SMITSON
Robert Smitson premestio je komade peara u jednu galeriju i nagomilao ih u uglu u kome su
bila postavljena ogledala. Njegovi radovi predstavljali su sintezu neoblikovanog organskog
materijala uzetog iz prirode i strogih, pravljenih formi, tj ogledala. Spoj ovih materijala
predstavlja dijalektiki odnos izmeu entropije i reda. Njihova energija predstavlja metaforu
promene. Prvo se bavio galerijskim konceptima, zatim poinje da stvara u otvorenom
prostoru. On vidi vezu izmeu ovekovog uma i Zemlje koja se stalno nalazi u stanju erozije.
Na velikom slanom jezeru stvara Spiralni nasip, najromantiniji i najpoznatiji od zemljanih
radova. Umetnik je u jezeru natalaio zemljanu masu kojom je formirao spiralu bogatog
kolorita. Spiralni nasip je nestajao i ponovo se pojavljivao sa promenom nivoa vode u jezeru.
Forma je stvorena kombinaciojom umetnikove oaranosti entropijom postepenom
degradacijom tvari i energije u univerzumu i mogunostima da se ona zaustavi.
132. VOLTER DE MARIJA
Minhenska zemna soba sastojala se od 50 kubika bogate, miriljave crnice, nanesene po
celom prostoru galerije. To je predstavljalo teksturalni i koloristiki kontrast bljetavilu belih
zidova, a vazduh ispunio sveim mirisima prirode.
Podruje munje on kombinuje piktoralnost i efemerni karakter evropskog lend arta sa
uzvienou dimenzija i koncepta tipipnih za ameriki Earthworks. Delo je prizvalo munju
koju je privukla mrea od 400 stubova od nerajueg elika postavljenih u bazenu, okruenom
planinama. Mesto je odabrao zbog este grmljavine, delo ukljuuje i zemlju i nebo ne remetei
ni jedan ni drugi.
133. PJERO MANCONI
Postupao je kao provokator dadaistike tradicije, kada je potpisao konzerve sa svojim izmetom
Konzerva sa umetnikovim izmetom 1961. Pravio je i ive skulpture, tako to se
potpisivao na tela prijatelja ili modela, ivi redi mejd.

62

134. PERFORMANS
Umetnici su se oseali uskraeno zbog ogranienosti pisanih rei to daje prednost
performansu. Performans umetnicima daje slobodu izbora teme, medija i materijala. Stvaraju
neoptereeni pravilima i tradicijama, jer nisu imali pozorinog iskustva. Oni imaju neposredni
odnos sa publikom bez posredovanja kritiara, kustosa i trgovaca. Performans moe biti
reirani ili nereirani umetniki rad koji umetnik izvodi pred publikom, ali moe biti i privatni
bez publike ili sa sluajnom publikom. Moe biti galerijski i muzejski ili u prirodi ili urbanom
prostoru. Autor performansa moe ali i ne mora biti njegov izvoa. Performans se moe
izraavati u razliitim medijima. Stvaranje predmeta u dogaaj. Nastaje oko 1910. godine sa
futurizmom. Za performans je karakteristino foto dokumentovanje.
135. INA PANE
Kontrola smrti 1974. Stavila je sebi crve na lice, oponaa uzbudljivog lea. Secka sebi
ruke iletom.
136. DILBERT & DORD
Radili su komine performanse i bavili se fotografijom, esto su njihova dela imala politiki
sadraj. Favorizuju homoseksualni sadraj, postavljaju religijsku estetiku.
Pevajua skulptura 1991. Obojeni jarkim bojama po telu (lice i ake) stoje u ukoenom
stavu poput skulpture i pevaju, transformisani u ive skulpture. Njihov odgovor na apstraktnu
englesku skulpturu. Obueni u karakteristinu englesku odeu, popeli su se na sto po kom su
se kretali i otvarali usta. Postoji vie ovakvih performansa koje variraju od 70-ih godina.
Skulptura koja pije
137. KRIS BARDEN
Stekao je slavu na performansu Pucanj 1971.kada mu je jedan prijatelj pucao u ruku.
Vrata raja dve eketrine ice je gurao u grudi koje su se ukrstile i eksplodirale.
138. MARINA ABRAMOVI
Marina Abramovi je srpska umetnica performansa sa internacionalnim renomeom. Slikarstvo
je u samim poecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajui na
jeziku tela igraa, akrobata, seoskih vraeva, tibetanskih kaluera i amana. Iscrpljivanje tela
postala je osnovna karakteristika njenog performansa.
U Njujorku je osnovala Nezavisnu performans grupu, jedan forum za aktuelnu performans
umetnost gde eli da radi sa izabranim mladim umetnicima i umetnicama.
Bodi-art u koje je Marina poela da ispituje granice psiho-fizike izdrljivosti, vezuju se za
festival u Edinburgu 1973. godine.
Performans sa dvadeset noeva bio je prvi u nizu deset akcija nazvanih "Ritmovi" i
Marina je tada sebi prvi put nanela lake telesne povrede. Noeve je koristila tako to ih je
brzo zabadala izmeu prstiju, a kad god bi pri brzini zasekla prst uzimala bi drugi no. Njena
ideja bila je da ritam udaraa tako uskladi da uvek unapred zna kada e no dodirnuti njenu
kou.
U akciji "Ritam 5", izvedenoj na Aprilskim susretima 1973. godine, izloila se novim
opasnostima. Zapalila je vatru oko zvezde petokrake i, nakon spaljivanja pramenova kose i
noktiju, legla u njen centar. Umalo se nije uguila, publici trebalo dosta vremena da shvati
kako Marina ne glumi trans, ve je zaista ostala bez svesti.
U Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu 1974. godine ona je pred publikom uzimala tablete
za leenje akutne izofrenije, elei da dovede svoje telo u nepredvidljiva psiho-fizika stanja

63

(grenje miia, gubljenje orijentacije). Nakon toga, slino dejstvo je elela da oseti pod
dejstvom fizikih sila.
U performansu "Ritam 4", odranom u galeriji Dijagram u Milanu iste godine, Marina je svoju
akciju ovako opisala: "U praznom osvetljenom prostoru postavljen je snaan ventilator koji
kroz iroki otvor izduvava veliku koliinu vazduha. Postepeno se pribliavajui pokuavam da
udahnem sav vazduh... Video kamera prati itav proces i preko dva ekrana u galeriji publika
moe samo da vidi krupni plan moga lica i promene na njemu pod uticajem snanih naleta
vazduha. Ventilator je van kadra, te posmatrai ne znaju ta izaziva te deformacije i grimase."
U poslednjoj akciji iz ove serije, Marina Abramovi je odluila da se suoi sa smru. Na poziv
Studija Mora u Napulju, ona izvodi "Ritam o" 1975. godine koji je mogao da se ostvari samo
uz saradnju sa publikom. Pre poetka performansa, Marina je ostavila uputstvo posetiocima:
"Na stolu se nalaze predmeti (ileti, noevi, pitolj) koje moete upotrebiti na meni, ja sam
objekt. Akcija e trajati 6 asova. Svu odgovornost za vae ponaanje preuzimam na sebe."
Sve je te veeri poelo pitomo. Neko ju je okrenuo u krug. Neko ju je dodirnuo na dosta prisan
nain. Ali treeg sata stvari su poele da se menjaju. Publika je poela da se transformie i na
kraju je izbila tua izmeu onih koji su je titili i onih koji su je povreivali.
U periodu izmeu 1976. i 1988. godine ona e sa Ulajom (Uve Lajsipen) kojeg je upoznala i
koji je bio roen istog datuma kao i ona, putovati po svetu. Prvih pet godina stanovali su u
automobilu a performanse, koji su im bili jedini izvor prihoda, radili su spontano. Od 1980.
godine pa sve do 1983. boravili su u pustinjama Australije, u Sahari i pustinji Gobi. Kraj
putovanja, ali i njihove ljubavi bio je Kineski zid. Za oboje bilo je to mesto apsolutne esencije,
novi spiritualni svet. U performansu "Hod po velikom zidu" 1988. oni su peice krenuli sa
razliitih krajeva te graevine i za tri meseca preli 2000 km, kako bi se tano odreenog
datuma, prema dogovoru, sastali u jednoj taki zida. Taj susret je bio rastanak ovog
umetnikog dueta. Marina Abramovi je ponovo radila sama.
139. VITO AKONI
Sidbed tokom svakog izvoenja ovog performansa on je iz dana u dan provodio sate
onaniui ispod iroke rampe dok su posetioci iznad njega sluali zvukove njegove fantazije. U
svom radu umetnik izlae posmatraima svoju ranjivost, dok se bavi linom aktivnou.
140. POSTMODERNIZAM
Postmodernizam ili postmoderna je evropski pravac u umetnosti, filozofiji, muzici, arhitekturi i
kulturi sa kraja 20. veka. Moe se opisati kao reakcija na modernizam.
Termin postmoderna umetnost koristi se za umetniki pokret koji se suprotstavlja nekim
aspektima modernizma, a koji se iz modernizma razvio. Umetnika instalacija, lend-art,
konceptualna umetnost, performans umetnost i multimedija, odnosno raunarska umetnost
obino se smatraju oblastima postmoderne umetnosti.
Postmoderna umetnost trudi se da ponudi alternativu modernoj umetnosti i trudi se da ponudi
dela koja nisu usmerena kulturnoj eliti. Ne znai da su dela razumljivija za iru publiku iako se
to umetnici trude da postignu. U postmodernizmu zadrala se ironija koja je odgovarala
konceptualizmu, kao i sloboda izbora koja je umetnicima omoguavala da se bave bilo kojom
tematikom.
Sa razvojem brojnih, novih, umetnikih pristupa krajem 60-tih i tokom 70-tih te sa snanim
drutvenim i politikim kritikama koje su dolazile od feministkinja i boraca za ljudska prava,
postalo je oigledno da su tradicionalne istorije i tumaenja modernizma jednostavno
neprimereni. Tokom 80-tih izvestan broj umetnika je proglasio novu, postmodernistiku epohu.
Postmodernizam je oznaavao nezadovoljstvo ogranienjima moderizma, koji je davao primat
dostignuima belih umetnika evropskog porekla, manjina i ena umetnica. U vreme kada je
64

proces formulisanja postmodernistike kritike bio u toku, publika je bila sve brojnija, a trite
nove umetnosti sve vee. Umetnici su se oslanjali na vei broj istorijskih stilova, ponekad su u
samo jedan rad unosili elemente nekoliko razliitih stilova, s namerom da u novi kontekst
stave dostignua modernizma i daju im znaenje u postmodernistikom okruenju.
Taktiko pozajmljivanje vizuelne kulture i njeno prenoenje iz jednog konteksta u drugi, bila je
jedna od prvih osobina umetnosti koja e bizi nazvana postmodernistikom. Umetnici su
pravili fotografije od fotografija, fotografije od televizije, fotografije koje su izgledale kao film,
slike od slika i slike od fotografija. Pod aproprijaciju bismo mogli svrstati rad koji kopira i
manipulie, kako predstavama, tako i izraavanjem. Predstavnici aproprijacije su insistirali da
je kontekst taj koji daje smisao pozajmici, a kreativni in se sastojao u stvaranju tog
konteksta. Aproprijacija je efikasna strategija kada su u pitanju mediji masovne komunikacije,
ali i sredstvo da se ukrade njihova mo. Izdvajanjem slika iz njihovog prvobitnog konteksta u
njihovim spajanjem s predstavama, uzetim iz drugih izvora, aproprijacija oslobaa ikonografiju
prvobitnog znaenja. Postavljanje predstava u novi kontekst (rekontekstualizacija) znai i
otvaranje novih uticaja, koji ohrabruju posmatraa da izvore vidi u novom svetlu. Upravo u
ovom efektu poznate predstave vidimo na nov nain, kao da ih prvi put vidimo .

141. BARBARA KRUGER

U njenim radovima ogleda se princip dekonstrukcije, kombinuje sliku i tekst, kojima manipulie
kao kulturom masovnih medija. Radila je kao grafiki dizajner u aspopisu, ona je protiv
manipulacije mas medija, ona manipulie ljudima umetnou, uzima predstave kojima daje
novo znaenje aproprijacija. Predstave mitskih standarda enske lepote u njenim radovima
deluju kao metaforiki amar. Na fotografije poznatih linosti ili figura (skulptura iz prolosti)
dodavala je tipografske poruke koje su obrazlagale samu sr njenog rada.
142. SINDI ERMAN
Povezuje performans i fotografiju. Ima seriju fotografija Scene iz filma bez naslova, sebe
slika kao zvezdu, na slikama su rekviziti, osvetljenje, minka, perike, kostimi u kojima
prikazuje stereotipne enske likove s filmova, televizije i reklama 50-ih i 60-ih. Ulazila je u
likove od domaica do devojaka iz plejboja.
Poetkom 80-ih radi fotografije u boji, velikih dimenzija. U njima su situacije saetije,
usmerene ka odreenim emocijama, za razliku od ranijih koje nagovetavaju opirniji scenario.
Scenografija, pozadina, odea i minka kombinovani su sa performansom i stvaraju oseaj
straha, dosade, flertovanja... U ove fotografije unosi detalje kao to su tragovi udarca nogom
u vrata, komadi pocepanog papira koji dri tinejderka opruena na linoleumu u kuhinji.
Njeni projekti ispituju gledite da ena ne postoji izvan predstava koje je stvorilo drutvo i
ispituje enino svesno prihvatanje tih predstava. Na fotografijama bi imala dugi pogled, zato
to se ene objektivizuju pogledom, njih predstavljaju kao neto to treba posedovati.
Predstave ena kod Sindi erman rue dinamiku ena-model-subjekt koju otkriva mukarac
posmatra.
143. DENI HOLCER
Stvara ,,jezik radova'' koji prisvaja anonimni, esto i agresivni manir, kojim ona prenosi
poruke, upzorenja ili uputstva koja dolaze iz institucija, kao to su policija, vojska, kola i
crkva. Njeni radovi esto sadre jezgrovite, zagonetne i politike izreke koje sama smilja.
Takve izreke naziva ,,otrcanim frazama''. Tipian je primer reenica: ,,Zloupotreba moi nikoga
ne iznenauje''. Te izreke poseduju snagu reklamnih slogana. U poetku je svoje aforizme
tampala na posterima, koje je postavljala na javnim mestima (telefonskim govornicama i
65

stanicama gradskog prevoza). Kasnije pravi elektrine oznake, koje postavlja na probranija
mesta. 1982. godine je izloila rad sa svojim izrekama na Tajms skveru. Izlagala je instalacije i
po muzejima i galerijama. Ovakav postupak je uticao na reklamiranje politikih grupa. U
Gugenhajmu je izloila traku svetleih znakova, koja je postavljena na ivicama Rajtove
spiralne lampe. Svetla koja su se uvijala oko spirale su okruivale gledaoce porukama.
144. ERI LEVIN
1981. izlae fotografije poznatih i njome privlai panju. Nakon ove izlobe, shvata da
delovanje protiv tradicionalnih standarda umetnike vrednosti ne mora da se ostvaruje samo
fotografskom reprodukcijom, ve i drugom vrstom intervencije. Ona je dekonstruisala remekdela, stvarana mukom rukom i reprodukovala ih u akvarelu, tako izraavajui svoj feministiki
stav.
,,Bez naslova, po Pitu Mondrijanu'' Koloristika ravnotea Mondrijanove slike zamenjena
je nesavrenostima, koje se pojavljuju na reprodukciji u knjizi, jer je Levin radila akvarele po
reprodukcijama iz knjige, meu kojima se nalazio i Mondrijan.
Radila je i serije ,,Genetikih slika'', koje nisu podrazumevale aproprijaciju. Radila je varijacije
na temu prikazujui iroke trake i tako izmenjujui dosadanja dela na tu temu.
,,Fontana, po Dianu'' Metal i zlato. Oduevljena je Dianovim redi mejdom. Dianov redi
mejd oblae zlatnom bojom. Slae se sa Dianom da umetnost nije ograniena na objekat,
transformacija se odvija u umu umetnika, a ne u oku posmatraa. Primenjivala je aproprijaciju,
kao sredstvo transformacije naeg razumenja poznatih predmeta.

145. GEORG BAZELIC

Njegovi radovi se odlikuju neredom koji vlada u predstavama i slobodnim potezom etke.
esto je sve okrenuto naglavake. eleo je da oivi narativnu i simboliku umetnost. Razvio je
ikonografiju junaka, ogromnih figura koje se uzdiu nad opustoenim predelima. Te velike
figure simboliu nemaku duu, koja ostaje bez doma usled rata. Modeli su mu esto bili
prijatelji, kojeje prikazivao u svakodnevnim aktivnostima, dok razgovaraju, jedu, piju.
Poveavao bi figure i pravio deformacije njihove anatomije. Pravio je i skulpture u drvetu i
uvek se trudio da sauva osobine materijala.

146. ZIGMUND POLKE

Sa jo par umetnika stvara kapitalistiki realizam, kao oblik pop arta, koji je odgovarao na
ameriku estetiku hegemoniju. Ovaj novi pop art je izvitoperi ameriku opinjenost
kapitalizmom. Bendi je osmislio proces reprodukovanja sa rasterskim takama preko
fotografija i postera (kao kod Vorhola), dok je Polke kopirao medijsku sliku sa svim
nesavreenostima i jeftinim tabloidnim temama. On je kritikovao predstave amerikih medija.
Posle 1980-ih, nije radio pop varijacije reklama, ali i dalje koristi fotografiju, postavlja je na
podlogu koju ine apstraktni motivi, koji se pravilno ponavljaju. To su esto are preuzete sa
tekstila. Figure naizmenino ulaze i izlaze iz fokusa. Polke stvara svoje karakteristine
sintetike boje.
,,Zeice''
147. GERHARD RIHTER
Uio je od grupe fluxus. Njegovi radovi kreu u konceptualistikom pravcu. Imao je
provokativnu umetniku karijeru. Posle 1962. stvorio je mnogo fotoslika. U kasnijim
66

fotoslikama, polazi od originala, tj.od snimka koji je sam napravio, ali pritom uva neto od
fotografskog izgleda. To deluje kao da je slikarstvo pomireno sa fotografijom. U poznijim
radovima prikazuje mirne pastoralne scene sa predelima centralne Evrope. Krajem 1960-ih
naputa fotoslikarstvo i vraa se istoj apstrakciji, serija monohromnih radova ,,Sive slike''.
Poetkom 1980-ih koncentrie se na boji i radi u maniru apstraktnog ekspresionizma, pravi
seriju fotopejzaa. I njegove apstrakcije su zasnovane na fotografijama. Nanosi boje u
razliitim tehnikama: kist, grebanje... Kasnije radi apstrakcije bez korienja fotografije.
148. ANSELM KIFER
Njegove kompozicije su apokaliptine. esto prikazuje prizore spaljene zemlje. Interesovao se
za nemaku istoriju, to dolazi do izraaja na seriji fotografija ,,Okupacije''. Slikao je sebe u
nacistikoj uniformi dok salutira pred spomenicima, poput Koloseuma, to je izazvalo brojne
skandale. Na svojim delima prikazuje predele od mitskih, do prikaza uasa Auvica, uz ta
povezuje i biblijske i istorijske teme. Upotrebljava raznovrsne medije, slamu i pesak,
retuirane fotografije, lak i plamen, da bi prikazao ugljenisana polja od bitaka. Pejzai
izgledaju kao da ih je opustoila vatrena stihija. Radio je i skulpture. Napravio je ,,Knjige od
olova'' i postavio ih na police. Takva biblioteka mogla je biti teka i nekoliko tona. Pravi ih od
korienog materijala. Imao je za cilj da ogromni tonovi, masivni i vrsti predstave teinu
istorije. Sredinom 1990-ih radi pejzae u svetlijim tonovima i predstavlja svoju novu domovinu
(ujedinjenu Nemaku).
149. DULIJAN NEBL
Lep i ugledan gospodin, sline telesne grae kao Gvozdijan. Stoji ponosno ispred svojih
radova. Smatramo da je uzaludno slikao, jer ga Arnason nije uvrstio u svoju Istoriju moderne
umetnosti. Da je iv, pustile bismo Luija da mu die u usta i u nos i u ui. Da mu prdne u oko i
da njegov Miki Maus jednom zauvek bude zaboravljen u kanonu istorije umetnosti. Gvozda e
biti ponosan, jer je i dalje na prvom mestu. Ovo je nadrealistika proza. Pas vae MEMENTO
MORI.
Pripisuju mu se zasluge da je pokrenuo umetniku scenu u Americi 1980-ih. Njegove slike
velikih dimenzija i jasne tematike oivele su itav repertoar religijskih i kulturnih arhetipova
koji su svojevremeno bili ponos tradicionalne visoke umetnosti. U ravne povrine je
inkorporirao treu dimenziju. Koristi smeli stilistiki postupak, koji istovremeno rui, ali i
strukturira figuru i povrinu. Bavio se i filmom u Holivudu.
150. DEJVID SEL
Jedan od predstavnika amerikog neoekspresionizma. Umetnik je napravio meavinu polovnih
i nespojivih elemenata i time stvorio novi koncept. Bio je vet u kombinovanju pastia,
kritikog asamblaa postojeih elemenata kulture sa ciljem da od gledalaca izmami analitiku
reakciju. Smatrao je da umetnost treba da prikazuje svakodnevne predmete.
,,Tenison'' Na slici je u maniru konceptualizma predstavljeno polje, na kome sa leve strane
dominira drveni reljef uha, a sa desne je enski akt leima okrenut posmatrau. Velikim
slovima je ispisan naziv slike. Slika je dobile ime po viktorijanskom pesniku. Akt je u maniru
mekog pornografizma, kopiran je sa fotografije.
151. KEJT HERING
Spona izmeu afirmisanih i neafirmisanih umetnika. Svoja dela je izlagao na crnim panelima,
na kojima inae stoje reklamni posteri, na peronima i ulicama. Tu je napravio oko 1000 crtea
kredom, oni su bili jednostavni, brzi, neposredni, jer je zbog ove aktivnosti mogao biti
uhapen. Razvio je renik strip figura: ozareno dete, pas koji laje, letei tanjir, mukarac koji
67

se moli. On ih je meao sa opte prepoznatljivim znacima, poput krsta, oreol, piramida, srce i
dolar. U komercijalnim radovima koristio se mastilom, flomasterima i markerima na papiru,
fiberglasu ili platnu. Saraivao je sa piscima grafita. Nisu ga cenili u amerikim muzejskim
krugovima. Bio je politiki aktivan, posebno sa posterima. Otvorio je pop radnju, kako bi
pribliio umetnost obinim ljudima. Tu se prodavala jeftina roba, npr. ukrasne igle i majice sa
prepoznatljivim motivima. Ova radnja postoji i danas.
152. DEF KUNS
Prvo je radio elegantne aranmane robe, iroke potronje i to izlagao u nezavisnoj galeriji.
,,Novi huveri'' Rana skulptura. Vidi se klasian minimalizam, koji spaja ekonomsko i
psiholoko zadovoljstvo, lepu umetnost i robu.
Kasnije izlazi iz minimalizma i prelazi na neizvesne potencijale robe, koja je banalnija od
usisivaa. Izloba Banalni ou, na kojoj izlae porcelanski ki (od klozeta do visoke mode) koji
niko ne upotrebljava kao objekat u umetnosti. Njegov cilj je da otkrije istinsku prirodu objekta,
tako to ih postavlja na mesto gde e ta priroda biti vidljiva. Banalni uo je zamijen kao
celina, postignut je efekat kompozicije, u ijem je sreditu sam Kuns, u konoj jakni, kao
maneken.
,,Majkl Dekson i Babls'' Skulptura od porcelana. Prikazuje ameriku kulturu.
153. AN MIEL BASKIJAT
Transformisao je grafite u slikarstvo. U poetku je flomasterima i markerima po gradu ispisivao
poruke, koje je ilustrovao neobinim simbolima. Potpisivao je svoje radove sa SAMO, to
znai ,,same old shit''. Pokuavao je da afirmie svoju umetnost u kontekstu galerijskog
sistema, gde su preovladavali belci. Projekat SAMO je uestvovao na kolektivnoj izlobi na
Tajms skveru. Nakon toga, njegovi crtei postaju neto vie od ulinih grafita, to predstavlja
posvetu Pikasovoj Gernici. Umetnost mu postaje puna boja, sa ematizovanim figurama, koje
imaju velika pljosnata lica, kao afrike maske. Postavljene su na polje snano aktivirano
reima i frazama, strelama, mreama, krunama, raketama i neboderima. Njegov figuralni stil
bio je blizak simuliranom primitivizmu neoekspresionista, ali potie iz njegove rase i biografije.
154. LEON GOLUB
Bio je slavan po tome to su ga ignorisali.
Serija slika ,,Najamnici'' Prikazuje politike kriminalce, kao humane, fascinantne i posebne
po kaubojskoj razmetljivosti i zloinakom zadovoljstvu, a uplaene rtve svodi na
dehumanizovano, bezizraajno stanje, nedostojno saoseanja. eleo je da prikae zlo muenja
i terorizma. Slike je sastavljao od fotografija politikog zverstva, uz koje stavlja ljude uhvaene
u dnevnom poslu. Ti ljudi su visoki po tri metra, pozadina je crvena i smea, kao simbol
imperijalistike sile. Zloincima odseca noge i postie efekat scene koja se preliva u
posmatraev prostor. eleo je da podstakne oseanje sauesnitva u sistemu koji manipulie
pojedincima, a druge navodi da ignosrie ono to se dogaa.

68