Српско Барокно сликарство

 
 
  

Александра Павловић Проф. Др Милан Просен

 Конзервација и рестаурација слика и уметничких дела на папиру

 
• Барок се појавио код Срба у првим деценијама 18. века на територији данашње Војводине
• Део српског народа који је тада успео да се склони од турске најзеде под вођством патријарха
Арсенија III Чарнојевића, одједном се нашао у потпуно другом свету, какав је представљала
Хабзбуршка монархија
• У тој новој средини српски народ и црква теже да очувају оно што је остало од националног
идентитета и културе који су се још увек заснивали на византијској традицији 14. века

• Ипак барокна култура се прихвата већ у првим годинама после Сеобе као услов опстанка

 ”Сеоба Срба” Паје Јовановића

• Напуштање традиције и прихватање барокног стила
било је прихваћено знатним отпором народа и
цркве, а процес прилагођавања најспорије се
развијао у сликарству – иконографија је била
најстрожи чувар традиције
• Сликарски сталеж састојао се у почетку 18. века од
припадника цркве и монашких редова. Ови су
сликари чували традиције и занат од свих страних
утицаја и борили су се против барокне уметности
• Заговорници новог стила били су грађани –
староседеоци, трговци и занатлије који су ту
створили неколико јаких економских упоришта
(Будим, Острог, Сент- Андрија, Сегедин и др. ) Тај
имућни слој је утицао на цркву, конзервативну и
опрезну према свему што носи обележје
западњаштва и католицизма
• У културолошком смислу 18. век представља доба
напуштања византијске традиције и реформе
религиозног сликарства
• Формирање српског барокног сликарства је било
одређено чврстом везом наручилаца и уметника, у
којој су водећу улогу имали наручиоци
• Оно се развијало под различитим утицајима:
1. руско-украјинским утицајима,
2. јужнобалканским утицајима и
3. утицајима који су пристизали из
западноевропских центара уметности
Јов Василијевич, Патријарх Арсеније III Чарнојевић,1744.
• Слика је у барокној култури добила кључно место у комуникационом систему
• У сликарству српског барока делимо црквено сликарство и сликарство профаних
тема, од којих се највише развија портрет
• Прва генерација ранобарокних сликара однегована је на поукама руских сликара Јова
Василијевича и Василија Романовича, затим васпитаника кијевопечерске сликарске
Академије, Димитрија Бачевића и Стефана Тенецког

Јов Василијевич, Девица Марија са Христом и Арханђелима, 1750.

Василије Романович, Благовести, око 1765./1766., уље на дасци
Димитрије Бачевић, Свети Јован Крститељ, 1763. Димитрије Бачевић, Благовести, 1769.
• Сликари који су донели јужнобалканске поуке стварају ослањајући се на пренесена искуства
италијанске ренесансне уметности и византијске традиције, из чега је произашао особен
модел барокне иконе
• међу њима се издвајају Христифор Џефаровић, Јован Четиревић Грабован и Јанко Халкозовић

Јован Четиревић Грабован, Рођење Богородице, 1775. Јанко Халкозовић, Крунисање Богородице са сценам из живота Св. Стефана
уље на дасци око 1770., уље на дасци
 • Традиционално или зографско
сликарство, имало је паралелни ток са
званичном и привилегованом
уметношћу коју подржава Карловачка
митрополија
• Идејне основе овог сликарства
полазиле су од традиционалне
религиозности док у ликовном погледу
ово сликарство носи етнолошка
обележја
• Поред поштовања традиционалних
иконографских правила, сликарство
ових мајстора одликује се нарочитим
осећањем за декоративност са
приметним елементима барокне
орнаментике и формалним
приближавањем барокном сликарском
маниру

Станоје Поповић, Исус Христос, 1730–1740. темпера на дасци

Никола Петровић, Св. Георгије, око 1740.
темпера на дасци
Непознати иконописац 18. века, Богородица са Христом Станоје Поповић, Богородица са Христом и медаљонима пророка
око 1750. темпера на дасци 1743. темпера на дасци
Василије Остојић, Исус Христос, 1749., темпера на дасци Василије Остојић, Богородица са Христом, 1749. темпера на дасци
Јован Четиревић Грабован,
Богородица Ватопедска „Заклана“
око 1770. темпера на дасци
Станоје Поповић, Св. Никола, 1741. темпера на дасци Станоје Поповић, Сабор архистатига Михаила,
1747. темпера на дасци
Станоје Поповић , Недремано око, 1741. темпера на дасци
Први уметник из редова цркве који
је настојао да се ослободи од
традиција био је Христифор
Џефаровић

Христофор Џефаровић
Св. Димитрије
око 1740. темпера на дасци
• Он је 1737. године насликао фреске у манастиру Бођанима
• На појединим сценама из "Стварања света" дао је прве пејзаже и нагу људску фигуру у духу
новије уметности
• Још се више ослободио од окова прошлости монах Амвросије Јанковић; он се још више
удаљио од традиције у великој зидној слици "Косовска битка" из 1771. у трпезарији манастира
Врдника
• Равој црквеног зидног сликарства карактерише постепено напуштање традиционалног
принципа прекривања свих зидова храма сликом
• Сликарство Крушедола представљало је врхунац напора да се барокна схватања прилагоде
традиционалном простору православног храма
• Представе пејзажа и мртве природе из Крушедолског храма су прве самосталне слике природе
у српској барокној уметности

Стефан Тенецки, Blessed are those who Hunger and Thirst for Justice, 1756.
( копија фреске са наоса манастира Крушедола из 1958. Душана Михаиловића)
Стефан Тенецки, Пејзаж са реком и птицама, 1756.
( копија фреске са наоса манастира Крушедола из 1956. Душана Михаиловића)
• Иконостас се у доба барока усложњава, како
структуром, тако и елементима
дрворезбарских форми; садржина и форма,
посматрани као слика и оквир, постају једно
тело и носе заједничку поруку

• Иконостас представља пример транзиције

уметности ка идејама високог барока

Иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима

Највећа пажња била је посвећена престоним иконама
Теодор Крачун Јанко Халкозовић Георгије Давидовић Опшић
Пророк Данило (Манастир Ново Хопово) Св. Јован Златоусти Св. Јован Претеча
1776. уље на дасци 1769. уље на дасци 1764. темпера на дасци
• Развијени високи иконостас имао је
сложен ликовни репертоар који је, са
малим изузецима, обухватао скоро све
теме барокног сликарства

• Српски барокни иконостаси, попут

украјинских, показују велику разнородност

• Карактеристични примери су иконостаси

чије је сликање било поверено Димитрију
Бачевићу. Његов програм је био везан за
Христово искупитељско жртвовање и улогу
Богородице у том чину
Димитрије Бачевић,
Царске двери са иконостаса цркве манстира Шишатовца,
1767./1769., темпера на дасци
Јанко Халкозовић - Марко Гавриловић, дрворезбар;
Царске двери са иконостаса српске православне
цркве у Опатовцу, 1772.
(стари иконостас манастира Кувеждина) уље на
дасци
• Црквено барокно сликарство нужно је сагледавано у светлости барокног проповедништва,
због чега се често понављају исте теме и формулација

• Због честог и доследног ослањања на изнађена решења, у српском барокном сликарству

прихватају се многобројни илустровани приручници и графичке мапе, илустроване Библије и
амблематски зборници који постају општеприхваћени узори
Захарије Орфелин, Први приказ Новог Сада, 1774.
Захарије Орфелин, Св. Лазар кнез српски, 1773. Захарија Орфелин, Манастир Кувеждин, 1772.
бакрорез на папиру бакрорез на папиру
Христофор Џефаровић
Богородица живоносни источник, 1745.
бакрорез на папиру
 • Театрализована барокна афектација, која је у сликарству католичког барока имала изузетан значај,
није била прихваћена у барокном православном сликарству - функција слика није била да
превасходно делује на емоције, него на разум посматрача

Василије Романович, Успење Богородице, око 1765/1766. уље на дасци Непознати иконописац 18. века, Скидање са крста, 1786. темпера на
дасци
 • Сликари који су се појавили средином 18. века су били сликари-занатлије, становници богатих
"слободних краљевских градова", трговачких и занатлијских средишта Карловачке митрополије
• Они не раде само иконе већ и портрете, историјске композиције, па и мртве природе

Јоаким Марковић, Секула Витковић, оберкапетан Петроварадинског шанца Стефан Тенецки, Ранко Текелија, оберкапетан Поморишке милиције у
око 1734., уље на платну Араду, 1740–1750. уље на платну
 Стефан Тенецки, Аутопортрет

Никола Нешковић, Аутопортрет

 • Портрет као самостална ликовна форма у српској уметности појављује се у 18. веку када
грађанска класа преузима водећу улогу у економском и културном развитку; ослања се
директно на западноевропске узоре и омогућава бављење индивидуализацијом личности

Јаков Орфелин, Марта Текелија рођ. Ненадовић, мајка Саве Текелије, Теодор Илић Чешљар, Алојзија (Алка) Путник, сестра Саве
пре 1791. уље на платну Текелије, 1783–1790. уље на платну
Стефан Тенецки, The Rebel of Rakocszi on horse, 1750–1760 Стефан Тенецки, Austrian tzarist Cavalier, 1750–1760
• Уметници 18. века нису неговали цртеж као уметничко дело на начин како је то чињено у 19. и
20. веку; њихови цртежи су представљали врсту припремних скица или предложака за иконе,
портрете и графике, услед чега их је веома мали број сачуван

Теодор Крачун, Студија женске фигуре; Марија Магдалена, 1788. Теодор Крачун, Студија за Св. Јована Крститеља, 1788.
• Генерација академски образованих сликара прекинула је радикално са прошлошћу
• Ретроспективном православном наслеђу супротставља се наглашена емоционалност и покрет
као основни елемент ликовног израза. Сцене се смештају у реалан свет, Христ и Богородица
сликани су према правилима профане владарске иконографије
• Један од првих и највећих српских сликара, Теодор Крачун, најпотпунији је представник
српског барока; динамичан у цртежу, патетичан у композицији, свечан у портрету, а изнад
свега сензибилан као колорист

Теодор Крачун - Арсеније Марковић, дрворезбар, Сусрет Марије и Јелисавете

око 1780. уље на дасци
Теодор Крачун - Арсеније Марковић, дрворезбар, Улазак Христа у Јерусалим, око 1780. уље на дасци
Теодор Крачун - Арсеније Марковић, дрворезбар, Налажење
Мојсија, око 1780. уље на дасци
 Теодор Крачун - Арсеније Марковић, дрворезбар Богородица живоносни источник, око 1780. уље на дасци, 41,5 x 64,5 cm

Теодор Крачун - Арсеније Марковић, дрворезбар, Богородица живоносни источник, око 1780., уље на дасци
 • Сликају се и прве монументалне штафелајске композиције српског барокног сликарства

Теодор Илић Чешљар, Мучење Свете Варваре Теодор Илић Чешљар, Визија Св. Јована Јеванђелисте, 1790.
уље на дасци
• Последњи велики, али и најмање познат уметник из ове генерације, Георгије Тенецки; он ради
у духу љупког рококо-сликарства које се у доба појаве класицизма губило у претераној
деликатности колорита и лабавом моделовању

Георгије Тенецки, Млади Сава Текелија, око 1785. уље на платну

• Напуштање старих канона и истицање нових норми утицало је на стварање потребе за
строгим духовним вођењем сликара и провером његовог рада. Ову улогу преузима висока
црквена јерархија. Касније истицање нових и сложенијих задатака мењало је и профил –
постепено се формира нововековни тип образованог сликара од којег се захтевало да буде
"неми теолог“

• Лик ученог барокног уметника најбоље илуструје Захарије Орфелин

• Са сликарством Георгија Тенецког и Јакова Орфелина, српски барок уступа место класицизму,
младом и полетном грађанском сликарству са краја 18. века
• Те последње деценије 18. века обележиле су идејне промене доба просвећеног и ученог
човека − доба просветитељства.Учени уметник, путник по европским метрополама
уметности, прихвата и спроводи идеје просветитељских реформи
• Оно што српском барокном сликарству даје значај у средњеевропским оквирима је, пре свега,
наглашен идентитет, тежња да се визуелно искаже верска, па и национална самосвојност у
вишеверској и многонационалној Хабзбрушкој монархији

• Српско сликарство је створило низ значајних и репрезентативних примера барокне уметности

православног света
Хвала на пажњи! 