ARHITEKTURA I

Leon Batista Alberti (1404-1472)

(izvor: beleške dopunjene izvodima iz literature; by Timon)

- rođen u Đenovi kao član važne trgovačke porodice u egzilu

- na univerzitetu u Padovi je studirao grčki i latinski, a na Bolonji pravo
- ubrzo je upoznao većinu velikih humanista sledeće generacije, među kojima
verovatno i Nikolu V, prvog humanističkog papu i, kasnije, Albertijevog poslodavca
- kada je ukinuto progonstvo njegove porodice otišao je u Firencu gde je upoznao
Bruneleskija i verovatno i Donatela i Gibertija
- ubrzo nakon toga ulazi u papsku civilnu službu, kao i mnogi humanisti toga vremena
- bio je 1. teoretičar nove humanističke umetnosti
- bavio se samo projektovanjem, dok je izvođenje radova prepuštao drugim graditelji-
ma i saradnicima prema načelu da je funkcija arhitekte «sređivanje i invencija», dok
realizaciju, po njegovom mišljenju, treba da obavlja ličnost koja se bavi matematikom

Palata Ručelaj, Firnca, posle 1446.

- by Leon batista Alberti
- predstavlja prekretnicu u profanoj arhitekturi, koja ranije zapravo nije ni postojala
- slobodnostojeća palata izrazito firentinskog tipa
- napustio je fortifikacijski tip palate i dao joj ton gradske rezidencije sa centralnim
dvorištem i reprezentativnim stepeništem
- najviše novina uneo je na uličnoj fasadi: po prvi put je pored horizontalne prisutna i
vertikalna regulacija postignuta pilastrima, pri čemu se koristio superponiranjem
toskanskog (pr) i toskansko-korintskog reda (1. i 2. sprat) (uzor: koloseum); ublažio je
i rustiku
- fasada korespondira sa srednjovekovnim nasleđem, naročito prizemlje koje je
obrađeno u rustici zbog svoje funkcije
- pošto toskanski dorski stub mora biti teži i niži od ostalih, Alberti je prizemlju dao
potrebnu visinu dodajući dugačku klupu za sedenje sa naslonom na kome je isklesan
šablon dijamanta koji imitira rimski opus retkulatum, tako da građevini daje dodatni
kontrast između glatkih pilaster i opus retkulatuma koji služi kao baza pilastera
- horizontalna podela izvedena je entablaturama ukrašenim simbolima porodice
Ručelaj a ne formalnim dekorativnim motivima datog klasičnog reda
- palata ima par glavnih vrata čiji nadvratnici nisu polukružno završeni . Traveji sa
vratima su neznatno širi, a zgrada je sagrađena da se šita AABAABAA (s tim što
poslednji travej nikada nije sagrađen, ali se jasno vidi da je postojala namera)

Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, već uz nju.
Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).
Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u slučaju učenja samo iz ovih skripti. Na
našem sajtu (www.studentski-forum.org) možete naći i kompletan spisak uže i šire
literature preporučene od strane profesora.
- traveji iznad vrata završeni su neznatno širim arhivoltama koje su za 1 sloj više od
ostalih i nose grb porodice Ručelaj)
- prozori na spratovima su bifore, a na prizemlju su nešto više postavljeni kvadratni
prozori.
- središnji sprat (piano nobile) je vertikalno raščlanjen bogatijim toskansko-korintskim
pilastrima (mesto jonskim, kao na koloseumu koji je uzor), dok je gornji raščlanjen
jednostavnijim i «ispravnijim» toskansko-korintskim pilastrima. To je urađeno da bi
se blago naglasio piano nobile, koji je takođe bio akcentovan i grbovima porodice
Ručelaj na arhivoltama prozora iznad ulaza
- drugi, gornji sprat je namenjen stanovanju
- rešenje krovnog venca je predstavljalo problem jer su niži spratovi imali vence
proporcionalne pilastrima koji ih nose, tako da je najviši venac trebao biti
proporcionalan najvišem redu, ali to bi bilo krajnje neadekvatno sa praktične strane jer
je krovni venac trebao da obezbedi zaštitu od sunca. Zato je Alberti projektovao venac
proporcionalan pilastrima, a zatim postavio jako naglašenu nadstrešnicu koju nosi niz
klasičnih konzola umetnutih u friz. Na taj način, kada se posmatra sa ulice, krovni
venac istovremeno deluje i kao deo najvišeg sprata, i kao deo cele građevine.

Tempio Malatestiano, Rimini, 1446.

- Zigismondo Malatesta, vladar Riminija, uposlio je Albertija da staru gotsku crkvu
San Frančesko preuredi u renesansnom duhu, jer je planirao da to bude njegov
mauzolej
- Tempio Malatestiano u Riminiju zauzima značajno mesto u istoriji arhitekture jer je
to prvo klasično rešenje problema zapadne fasade uobičajene hrišćanske crkve sa
visokim središnjim i nižim bočnim brodovima
- pročelje je izvedeno po uzoru na Avgustov slavoluk u Riminiju i Konstantinov u
Rimu, koji je pružio rešenje različitih dimenzija glavnog i bočnih brodova, pošto ima
veliki centralni luk i 2 manja bočna, dok su mnogi detalji direktno preuzeti sa
Avgustovog slavoluka u Riminiju
- Alberti je i dalje bio suočen sa problemom veće visine središnjeg broda pošto su
trijumfalni lukovi jednospratne građevine (eventualno sa još stikom)
- zato je Alberti na gornjem delu fasade ponovio veliki polukružno završeni centralni
otvor, sa čijih bočnih strana je su bili planirani stubovi (ili, verovatnije, pilastri)
- krovovi bočnih brodova su maskirani nižim trouglastim zidovima sa dekorativnim
motivima
- na centralnom delu građevine korišćena su 2 reda, jedan iznad drugog, što je postalo
jedno od najčešćih rešenja u zapadnoj sakralnoj arhitekturi. Ti polustubovi su jednake
visine, ali ne i jednake širine
- planirao je da podigne veliku polukružnu kupolu, kao na Panteonu, aali koju će
nositi rebra, kao Bruneleskijev Duomo
- desnu (južnu) bočnu stranu je spolja obradio kao arkadni niz stvorivši tako trem u
koje je smestio sarkofage porodice Malatesta. Bočne arkade lukova su oslonjene na
stupce umesto na stubove, te tako čine nastavak zida, dok je ritam bočnih niša
prirodan
- gotička unutrašnjost se nije mogla preoblikovati
- kod Bruneleskija su antički redovi više koncentrisani u unutrašnjosti, a kod Albertija
na spoljašnjosti

-2-
Santa Maria Novela, Firenca, završena 1467.
- fasadu je naručila porodica Ručelaj, pa se zbog toga takođe naziva i Kapela Ručelaj
- opet se radi o preuređenju postojeće građevine
- ima mnogo klasičnije detalje nego Tempio Malatestiano, verovatno zato što je ranije
Bruneleski već koristio klasične detalje na svojim građevinama u Firenci, tako da su
firentinski graditelji bili mnogo bolje upoznati sa njima, nego oni u ostatku Italije
- Alberti je namerno koristio neke od gotskih oblika starijih delova građevine namera-
vajući da napravi kompromis, a možda čak i rekonstruiše stariji stil
- zbog svog manje inovativnog karaktera, a samim tim i pristupačnijeg, fasada je
kasnije široko kopirana, jer je ponudila antički oblik fasade za gotski tip crkve
- Alberti je podelio ceo prostor tako da širina građevine bude jednaka njenoj visini,
čime je formiran veliki kvadrat koji se na pola visine dalje deli bazom detalja, voluta
koje maskiraju bočne brodove
- donji deo fasade podeljen je volutama tako da formira 2 kvadrata od kojih svaki
zauzima ¼ površine velikog kvadrata
- gornji deo fasade je ovenčan zabatom ispod koga je kvadrat jednake površine kao i
kvadrati ispod njega
- ova jednostavna matematička podela u razmere 1:1, 1:2 i 1:4 je karakteristika Alber-
tijevog rada, a oslanjanje na matematiku je ono što izdvaja Bruneleskija i Albertija od
njihovih prethodnika

San Sebastiano, Mantova

- započeta je oko 1460., a 1472., kada Alberti umire, još nije bila završena
- zgrada, onakva kakva danas postoji, nije u skladu sa Albertijevim radovima jer je
jako loše izvedena, tako da je rekonstrukcija prof. Vitkovera mnogo pogodnija za
proučavanje od postojeće građevine, pošto je ta rekonstrukcija u potpunosti u skladu
sa teorijskim zahtevima koje je Alberti izneo u svom delu «De re aedificatoria»
- postavljena je na visoko stepenište jer je Alberti smatrao da crkve treba da stoje na
visokoj bazi, izolovane od okruženja
- pošto je plan eliminisao bočne brodove, Alberti je namerno upotrebio tip fasade
klasičnog hrama
- fasada je trebala da ima 6 pilastera koji podupiru entablaturu (postojeća građevina
ima samo 4)
- osnova u obliku slobodnog grčkog krsta je važnija od fasade, jer je crkva San
Sebastiano prva u nizu duge serije građevina osnove grčkog krsta, od kojih su mnoge
podignute u 16. veku
- u teoriji Alberti je smatrao građevine centralnog tipa superiornijim jer svojim
savršenim oblikom simbolišu savršenstvo Boga
- sa druge strane, moguće je i da je bio pod uticajem ranohrišćanskih crkava, jer
obližnji grad Ravena pruža 2 moguća prototipa (Mauzolej Gale Placidije i crkvu Sta
Kroče, obe izgrađene oko 450.)
- ipak, osnova grčkog krsta nije nikada bila naročito popularna na zapadu, delimično
zbog problema smeštanja pastve
- zabat je prekinut da bi se naglasila centralna zona i ulaz

-3-
Sta Andrea, Mantova
- projektovana je 1470., samo 2 godine pre Albertijeve smrti
- izgradnja je započeta tek nakon njegove smrti, ali veći deo njegove crkve nije
završen do 18. veka
- osnova je revolucionarna – «bazilika» osnove latinskog krsta bez bočnih brodova,
umesto kojih je uveden sistem sistem bočnih kapela – serija naizmeničnih velikih i
manjih prostora koji se pod pravim uglom otvaraju u glavnom brodu, pri čemu se veći
prostori koriste kao kapele
- stojeći u glavnom brodu posmatrač ima 2 aksijalna pravca od kojih se jedan sastoji
od ritma mali-veliki-mali, koji se pruža lateralno niz zidove glavnog broda, i drugi,
longitudinalan, koncentrisan na istočni deo, koji je obezbeđen tunelskim karakterom
glavnog broda
- unutrašnjost je oblikovana prema rimskim prototipima
- glavni brod je veoma mračan i zasvođen je kasetiranim poluobličastim svodom
širokim oko56 stopa
- zbog svoje ogromne težine svod je morao da počiva na masivnim stupcima (po
uzoru na Dioklecijanove terme i Konstantinovu (Maksencijevu) baziliku), nema
jednostavnosti i lakoće, dok je masivnost ublažena obiljem dekorativne plastike
- kupola je slabije izvedena, verovatno zato što Alberti nije završio crkvu
- masivna i monumentalna unutrašnjost je tu da bi se izjednačila sa spoljašnjošću
- fasada se sastoji od kombinacije motiva trijumfalnog luka (samo 1 luk) i fasade
klasičnog hrama
- fasadu formiraju 4 velika toskanska korintska pilastra na visokim bazama koje nose
entablaturu sa zabatima od kojih je jedan utisnut u drugi
- trijumfalni luk se sastoji od jednog pri vrhu lučno završenog otvora, odmah ispod
entablature, koji je okružen pilastrima i ima svoju entablaturu kaja se pruža iza pila-
stara. Ovo rezultira malim otvorom između 2 pilastera u nivou prizemlja, zatim sledi
veliki lučni otvor, i na kraju ponovo manji ulaz. Ritam je ovde isti kao i ritam smenji-
vanja malih i velikih kapela u unutrašnjosti crkve, a potiče sa trijumfalnog luka
Septimija Severa u Rimu
- dominiraju vertikale, a horizontalna entablatura do te mere deluje umirujuće da stva-
ra ambijent pun spokoja, ravnoteže i umerenosti

TEORIJSKI RAD
- napisao je 3 traktata: o slikarstvo, skulpturi i arhitekturi
- nijedan njegov traktat nije bio priručnik za praktičare, a traktat o arhitekturi se više
obraća investitorima nego graditeljima

De re aedificatoria (O stvarima građenja), 1452.

- 1452. Alberti je rukopis dao papi Nikoli V (drugi kandidat je bio Frederigo da
Montefeltro, vojvoda od Urbina)
- 1485. traktat je prvi put štampan
- traktat ne prate ilustracije, pošto je namenjen investitorima, a Albrti ga je napisao
kao društveni filozof, obraćajući se obrazovanoj publici koja zna ponešto o morfolo-
giji arhtekture, prošle i sadašnje
- uzor mu je bio Vitruvijev traktat De Archiectura koji opisuje arhitekturu iz 1. veka
p.n.e., koji je 1415. pronašao Pođo Braćolini u švajcarskom manastiru San Galen

-4-
- De re aedificatoria nikako ne treba shvatiti kao poboljšanu verziju De Architedtura
- Alberti suočava klasičnu tradiciju sa savremenim problemima. Preuzima zakone
harmonije i neke konstrukcijske principe pokušavajući da pođe od antike, ali NE da
je obnovi, već da upotrebi to nasleđe dodajući mu svoj racionalizam
- i Albertijev i Vitruvijev traktat imaju za cilj da definišu arhitekturu i pravila koja je
sačinjavaju
- Alberti se pridržava Vitruvijijevih saveta kada se radi o:
1. nekim informacijama o istoriji
2. nekim informacijama o relativnoj istoriji za arhitekturu
3. nekim tehnikama građenja
4. tipologiji antičkih građevina
5. stilskim redovima
6. nekim saznanjima o klimi o odnosu ljudi i okruženja
7. savetima o formiranju lika arhitekte
- Vitruvije iznosi pravila koja su poreklom tradicionalna, dok Alberti svoj red izvodi
iz čistog razuma i predlaže stvaralački i opšti metod
- metodološka koncepcija se sastoji od razvijanja opštih principa i stvaralačkih pravila
koja omogućuju kreativni rad, ali Alberti nikada ne predlaže «gotove» koncepcije ili
«recepte»
- prema Albertiju, arhitektura zauzima prvo mesto među umetnostima jer jedino ona
može da zadovolji 3 nivoa ljudskih potreba
1. prikladnost (necessitas) – funkcionalnost, želja za zadovoljenjem funkcije
2. prijatnost (commoditas) – veza funkcije i konstrukcije
3. uživanje (voluptas) – lepota; duhovni, estetski doživljaj
- građenje deli na 6 principa ili delova:
1. suvo mesto (za gradilište)
2. podela ili plan (deli projektovanje i građenje)
3. pregradni zidovi
4. otvori
5. krovni pokrivač
6. okruženje
- ceo tekst karakteriše sveprisutnost koncepta traženja sredine (mediocritas), što znači
da ne treba preterivati, već da treba biti umeren. Treba misliti kako da se upotrebom
minimuma rada i materijala postigne najbolji efekat
- tvrdi da je duh osnova svakog arhitektonskog dela i da građevina mora da predstav-
lja jedno telo (harmonija; da se ništa ne može ni oduzeti ni dodati)

-5-