1.Peta fasada?

U savremenoj arhitekturi, od perioda Le Corbusiera, uveden je pojam pete

fasade. Naziv predstavlja krov, najčešće ravan krov, projektovan i uređen
po principima parternog uređenja i uređenja fasade. Peta fasada često
sadrži: terase, nivoe, mesta za sedenje, bazen na krovu i sl.

2. Sta je nacrt?
Putem crteža prikazano rešenje nekog arhitektonskog objekta ili
gradjevine, koje služi kao osnova, podloga za izradu arhitektonskih
planova. Takodje, naziva se i: predprojekt, projektna skica ili idejno rešenje.
V. Arhitektonski projekt, Plan.

3.Sta je partena arhitektura?

 Naziv za arhitekturu koja se bavi analizom i projektovanjem slobodnih i
drugih površina u sklopu arh. objekata, neposredno uz njih, površina ulica,
trgova, parkova, zelenih površina. P.a. daje rešenja arhitektonske obrade
malih, otvorenih ili zatvorenih površina, javnih ili individualnih, kroz obradu
njihove podne površine, opremanje urbanim mobilijarom, cvećem i
zelenilom (hortikultura). Parterna arhitektura sadrži lepezu arhitektonskih
elemenata koje primenjuje, kao na pr. vrtno uredjenje, uredjenje terasa,
bašta, okućnica, parkova, itd. U sklopu pojma p.a. nalazi se i pojam
parterni urbanizam, ređe mikrourbanizam.

4.Sta je povrsina?
Definicija površine u arhitektonskom smislu ne ograničava se na njeno
dvodimenzionalno posmatranje. Ona se odnosi na čitav sklop. U sukobu
jedne površine prema drugoj, odigrava se stvaranje prostora. Stoga,
govoreći o površini sigurni smo da u isto vreme govorimo i o sklopu. Nikada
jedna površina ne živi svoj posebni, odvojen život. One su u stalnom
kretanju, jedna prema drugoj, uslovljavajući svojim opstankom i odlikama
opstanak i odlike drugih. Osnovna odlika p. je materijalnost čiju očiglednost
nije potrebno isticati. To su materijali i konstrukcije čija je primena
(priprema i obrada) vezana za tehnička dostignuća svakog vremena
ponaosob. Prema svojim obelezjima oni mogu biti primenjeni dvojako.
Sklopom je moguće negirati njihovu prirodu - sastav ili, naprotiv, sklopom
istaći njegovu istinitost. Kod ovog poslednjeg postupka konstruktivni potezi
koji osnivaju sklop jasno se razlikuju od elemenata koji ga dopunjavaju
zagrađivanjem. Time istinitost strukture dolazi do punog izražaja.
Pod izmenom strukture primenjenog materijala moramo podrazumevati i
primenu boje kojom se obično direktno deluje na izmenu dejstvovanja
površine. Večitu dilemu materijalizacije površine najbolje ilustruju reči
danskog arhitekte P.V. Jensen-Klinta, iz 1919.g.: “Kultivirajte opeku, crvenu
ili zutu. Koristite njene široke mogućnosti. Ne kopirajte detalje ni grčke ni
gotske. Činite ih sami od materijala. Ne verujte da je gips građevinski
materijal. Smejte se takođe kad vam kažu da je boja građevinski materijal.
Ako ikada budete imali priliku da gradite u granitu, ne zaboravite da je to
otmen materijal i da armirani beton postaje građevinski materijal. Ne
prestajte da tražite dok ne nađete novi stil za njega. Jer stil stvaraju
materijali, objekat, vreme i čovek.”
Arh. površina, odnosno, ravna površina ne moze da uokviri prostor već
samo uspeva da ga razgraniči, dok će kriva površina to učiniti upotpunosti.
U pogledu prostorne aktivnosti, ravna površina je kao i linija, sasvim
neaktivna. Kada je savijena, onda pokazuje svoju aktivnost. Kod ravnih
površina konvencijom utvrđujemo šta će biti širina a šta dubina. Sve zavisi
od tačke našeg posmatranja, shvaćeno horizontalno, vertikalno ili
dijagonalno.
Od posebnog je značaja organizovanost površine. Ona, materijalno
definisana, zadovoljava različite stepene organizacije, čime je sračunata i
na određenu upotrebljivost. Pod ovim se podrazumeva način spajanja
različitih površina u sklopu - odnos površine prema drugoj površini u lancu
svih stepena razmatranja jedne namene.To se odnosi kako na slaganje
otvora u vertikalnoj projekciji, tako i na odnose površina u horizontalnoj
projekciji: otvoreno, zatvoreno, odnosi u veličinama, ograđivanje jedne
prema dtugoj nameni ili njihovo međusobno uključivanje, itd., upravo na
sve ono što se dešava u višedimenzionalnoj sredini - arhitekturi.
Površina predstavlja rezultat kretanja linija poodređenim zakonitostima. S
obzirom na dvodimenzionalnost, površina fizički ne egzistira, ona je u stvari
pojam određenog odnosa drugih kategorija, projekcija stanja tih odnosa.
Površine su osnovni elementi konstrukcije prostora - one ga uobličavaju i
preko određenih materijala realizuju.

5.Sta je volumen?
Predstavlja zapreminu prostora koju zauzima svojom masom i oblikom
jedno prostorno arhitektonski oblikovano telo. Volumen kompoziciono
nameće veoma složene probleme. Potrebno je odrediti međusobne odnose
arh. delove sa celinom, njihove proporcije, mere, modul, simetriju,
harmoniju, ritam ili kontrast u odnosu na prostor ili granice, dubinu, svetlost,
prostiranje i položaj posmatranja u odnosu na sam oblik. Osim površina i
oblika, v. je jedan od tri najznačajnija elementa arh. kompozicije.
Volumen je trodimenzionalna geometrijska kategorija. Arhitektura se
manifestuje kroz volumene koji nastaju odnosom površina kao elemenata
koji ih konstruišu. Volumen određuje kvantum prostora, to je “masa” ili
“šupljina” oblika koji volumenu daje formalnu - kvalitativnu vrednost. Forma
je, znači, ekspresija volumena kao mase ili sadrzine prostora.
Volumen se ispoljava kroz formu. U njemu je sublimisana osnovna
koncepcija dela. Arhitektura koristi i interpretira sve moguće pojave
formalne konstrukcije volumena, od njegovih euklidovskih praoblika do vrlo
složenih izraza jednačina višeg reda. Lopta je, na primer, simbol totalnog
jedinstva oblika. Ona ima i to svojstvo da ostaje nepromenljiva iz svih
tačaka osmatranja. Za percipiranje volumena potrebna je stalna promena
tačke osmatranja, upravo, potreban je niz tačaka, tj. kretanje.

6.Sta je proporcija?
(lat. proportio razmera, skladnost) - U likovnim umetnostima, razmera
između pojedinih delova celine ili odnos jednog od delova prema celini.
Razmere “dobro proporcionisanog” lika uopšteno odgovaraju razmerama u
stvarnosti. U ant. skulpturi (Poliklet) fiksiran je kanon idealnih proporcija
ljudskog tela, a postavka je da je “čovek mera svih stvari” (Protagora)
primenjuje se kod određivanja proporcija u arhitekturi. Za vreme renesanse
formira se u arhitektui, kao i u slikarstvu poseban pojam idealne proporcije,
tzv. zlatni presek (zlatni rez). U savremenoj umetnosti, naročito u
arhitektonskim rešenjima, javlja se teznja za poštovanjem prirodnih
proporcija (Le Corbusierov “modulor”).

7.Sta je prostor?
Arhitektonski prostor. Prostor je fundamentalan element arhitekture, a arh.
je umetnost građenja u prostoru. Prema B. Zeviju: “Svaka zgrada u
nastajanju sarađuje sa dva prostora: unutrašnjim, potpuno određenim
pomoću same zgrade i spoljnjim p. ili urbanističkim p.. Sada mozemo
odabrati sasvim jednostavan sadrzaj kakvog neutralnog prostora,
zamišljajući konkretne strukturalne elemente, zidove, slobodne podupirače,
razne horizontalne nivoe ili kakav drugi konstruktivni element. Potrebno je
sve to organizovati u jednu celinu, što zahteva deljenje i artikulaciju ili
povezivanje, odnosno, stavljanje u vezu jednog prostora sa drugim,
enterijera sa eksterijerom ili jednog nivoa sa drugim, da bi najzad
uspostavili određene odnose horizontalnih sa vertikalnim površinama. Ovo
slaganje obavljalo se odavna kroz slične procese, bez obzira na različite
epohe u kojima su majstori ili graditelji koristili slične kombinacije između
površina i volumena za stvaranje odgovarajućih arh. kompozicija različitih
po namenema, strukturi, prirodi i vrsti. Oni su unosili u gradnju niz
komponenata: intelektualnih, ekonomskih, socijalnih, tehničkih,
funkcionalnih, estetskih.

7.Kretanje- vistruko definisi?

 Niz tačaka u prostoru određuje čovekovo kretanje. On je istovremeno
posmatrač i aktivni učesnik u percepciji prostora. Ako zamislimo da on
stalno menja mesta ili se kratko zadržava u jednom određenom trenutku, iz
jedne usvojene tačke geometr. oblici doživljavaju se kroz perspektivna
skraćenja. Promenimo li tačku posmatranja, ovi će se oblici sasvim
drugačije videti.

8.Modulor vrednost modulora?

(franc., engl.) - Sistem proporcija koji je unapredio Le Corbusier u svom
delu Le Modulor (1951.g.). Modulor je zasnovan na merama muške figure i
korišćen je da bi se odredile mere i proporcije jedinica i elemenata gradnje.
Modulor je u teoriji arhitekture naziv za proporcionu skalu koju je postavio
Le Corbusier sa svojim saradnicima, koja je prema Albertu Einsteinu
“učinila loše teškim a dobro lakim”. Modulor ja zasnovan na dve linije, koje
proističu iz Zlatnog preseka i koje su date u odnosu prema ljudskom tellu.
Inicijalna dimenzija je 226 cm (7 ft 5 in), što predstavlja visinu stojećeg
čoveka sa podignutom jednom rukom, a čija polovona je 113cm. Pri tome,
čovekovom visinom se smatra visina od 183cm. U slučaju kada je
čovekova visina 175cm, inicijalna dimenzija m. je 216 cm.

9.Marsejski blok?
Elementi Marsejskog bloka, stanbenu jedinicu, ulicu, konstrukciju,
materijalizaciju i forma mogu se objasnti kroz odnos istoka i zapada i
njihovo značenje.
Ovi odnosi istoka i zapada prepoznaju se u prostornoj orijentaciji stanbenih
jedinica. U čitanju preseka uočava se tumačenje budističke filozofije jin-
janga.
Pravo značenje jin-janga ogleda se u sprotstavljanju i dopunjavanju muškog
i ženskog elementa, toplog i hladnog, dana i noći, dobrog i zla. Marsejski
blok je projektovan nakon II svetskog rata, za ljude koji su ostali bez doma.
Na njemu Le Korbizije primenjuje principe urbanističkog projektovnja i
uvodi grad u objekat. „Ulice u vazduhu” prolaze kroz svaku treću etažu, a
apartamni su projektovani tako da oponašaju kuću. Strukturom apartmana
Le
Korbizije je pokušao da sačuva tradicionalnu porodicu i nagalasi ulogu
domaćice.
Njegova ideja je bila humana, težio je da stvori svet koji savršeno
funkcioniše, svet u skladu i ravnoteži. Pravi „Nojevu barku moderne”,
izdižući objekat iznad tla, iznad trenutnog, pokušavajući da zaštit čoveka od
same čovekove nehumanosti, ekstremno ispoljene u ratu. To je rešio tako
što je smestio veliki broj ljudi na jedena prostor i omogućivši im kvalitetan
način života.
Vrši standardizaciju čoveka, dimenzioniše ga i pakuje u modul, ne bi li time
svtorio univerzalan prostor, koji bi bio udoban svakome. Arhitektura je
čovekov stalan okvir i podrška njegove egzistencije. Problem se javlja u
interpretaciji Le Korbizejeve ideje, gde buduće generacije koriste ovaj
princip kao model u pravljenju nečega što odstupa od početnog koncepta.
Takvo pogrešno tumačenje koncepta teži uniformisanosi čoveka i gubitku
individualnosti, o čemu između ostalog govori film Ekvijalibrijum. U
Marsejkom bloku vidi se prisutvo istoka u zapadnom sistemu vrednosti.
Uspešno je realizovana njegova ideja, definisan je prostor koji služi čoveku,
i u koji čovek želi da se vrati.

10.Skeletni sistem, masivni,grede I cuda sve?

Predstavljaju one zgrade kod kojih vertikalni noseći elementi, tj. stubovi i
horizontalni noseći elementi, tj. grede i tavanice, čine jdnu celinu u
konstruktivnom i statičkom pogledu. Kod skeletnog sistema, dolazi se do
najčistijeg izraza četiri funkcije: fundiranje, nošenje, pokrivanje i
pregrađivanje. Najvažnije preimućstvo s.z. nad masivnim, je u tome što se
spoljnji i unutrašnji zidovi oslobađaju funkcije nošenja, a izvode se,
uglavnom, kao ispune u svojstvu pregrađivanja prostora i kao yoplotne i
zvučne izolacije. Skeletna konstrukcija je naročito pogodna za agrade većih
visina kao i za velike raspone. Noseću konstrukciju kod s.z. možemo deliti
na više načina:

 A - Po materijalu: drvo, armirani beton, metal (čelik, aluminijum);

 B - Po načinu izvođenja: monolitne (izvođenje na licu mesta),
prefabrikovane, kombinovane;
  C - Po opštem sklopu zgrade, tj. po konstruktivnom sistemu:
prizemne sa najraznovrsnijim konstruktivnim sistemima (okvirne
konstrukcije, koritaste, “šed” - krovovi, ljuske, kupole itd.); višespratne
- koje su najčešće u ortogonalnom konstruktivnom sistemu.

14.Sta je velicina?
Veličina je kvantitativna vrednost. Kvantitet je relativna vrednost koja se
utvrđuje pomoću druge određene vrednosti kao jedinice mere. Odnos
kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. Čovek, kao posrednik u
odmeravanju vrednosti, daje i samim ”merama” dimenzije svog bića, ili
nekih apstraktnih vrednosti vremena i prostora. Mere su stoga neka vrsta
modula i parametra, kojima se utvrđuju prostorno-vremenske dimenzije.
Određeni merni odnosi daju posebna kvalitativna svojstva stvarima, kao što
suproporcija, ritam, intenzitet, boja, itd. 

Relativna vrednost veličina je uslovljena i uslovima percipiranja gde znatnu

ulogu imaju izvesne deformacije viđenja kao optičkeiluzije, fobije i dr. Na taj
način u krug našeg interesovanja, pored estetike i tehnike, ulaze i mnoge
druge grane nauke, kao optika, fiziologija, psihologija, metrika i matematika
itd.

15.Sta je konstrukcija?
 Građenje, gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; način građenja, način
gradnje; građa (ili: materijal) za građenje; sastav, način sastavljanja,
uređenje i raspored delova neke celine; dosledno, logičko razvijanje neke
misli (u učenje, u nauku, u sistem); gram. sastav, sklop, red, raspored reči
(u rečenici); geom. crtež (ili: crtanje vrstarom i šestarom) nekog
geometrijskog lika (ili: tela) radi izvođenja dokaza ili rešavanja kakvog
zadatka.  (St., Konst.) - Opšti naziv za sve vrste inženjerskih objekata ili
njihovih delova izrađenih od drveta, kamena, opeke, betona, armiranog
betona, prednapregnutog betona, čelika, aluminijuma ili drugog pogodnog
građevinskog materijala, čija je namena da nose spoljašnja opterećenja i
da ih prenesu na temelje, odnosno na tlo. Ako i konstrukcija, kao i sva
opterećenja leže u jednoj ravni, imamo ravnu konstrukciju, za razliku od
prostorne konstrukcije koja ima prostorni oblik i prima opterećenje
proizvoljnih pravaca. Kad se oslonačke reakcije izazvane opterećenjem
mogu odrediti isključivo pomoću uslova ravnoteže, imamo statički određenu
konstrukciju, u protivnom ona je statički neodređena.
16.Arhitektonska skola Bauhaus-Valter?
Bauhaus je bila škola za arhikteturu i primijenjenu umjetnost u Njemačkoj,
koju je osnovao arhitekt Walter Gropius 1919. godine u Weimaru.
Cilj je te škole bio stvaranje novog odnosa između industrije i umjetnosti,
nastavnici su trebali probuditi u svojim učenicima kreativne talente, i
zajednički sa učenicima tragati za novim tehnikama, novim materijalima i
novim oblicima koje će se primjenjivati u arhitekturi, namještaju i uporabnim
predmetima. U Bauhausu su se održavali školski programi obrade drva,
tekstila, keramike, arhitekture slikarstva, grafike i fotografije.
Praktičnom su radu bili pridodani teorijski predmeti o percepciji i boji, i to
prema programima vrlo naprednim za to vrijeme, s konačnim ciljem da u
učenicima oslobode stvaralačku energiju.

17.Merilo svih stvari jeste covek

Протагора (грч. Πρωταγόρας, /proʊˈtæɡərəs/; Абдера, 486. п. н. е.
— 411. п. н. е.)[1] је био пресократски грчки филозоф, кога
је Платон убрајао у софисте. Најзначајнији је представник софистике.
Верује се да је створио велике контроверзе током античких времена
својом изјавом да „је човек мера свих ствари“, која по мишљењу неких
филозофа, као што је Платон, значи да нема друге истине до оне коју
појединци сматрају за истину. Та идеја била је револуционарна за то
време и контрирала је другим филозофским доктринама које су
тврдиле да је универзум заснован на нечем објективном, изван
људског утицаја.

18.Korbizje pet tacaka u arhitekturi I konstrukcije?

У плану Марсељског блиставог града Ле Корбизије је дефинисао пет
тачака архитектуре односно пет његових принципа:

1. Стубови: зграда је на стубовима. Зграда са основама у земљи -

тамни и често влажни простори. Армирани бетон је омогућио да
зграда лебди у ваздуху, а комад земље испод ње је башта која
се налази и на крову објекта.
2. Кровне баште... Армирани бетон је ново средство за
хомогенизацију покривања објеката. Разлози технички,
економски и чежња за савременим конфором, разлози осећајни -
све то нам нуди да се одлучујемо за терасе на крововима.
 3. Слободна композиција. Стално се граде носећи зидови од чега
зависи пројекат. Армирани бетон је дао слободан простор и по
посебним спратовима се не морају понављати исте основе и
пројектовати исти простор, спратови су независни и то се огледа
у уштедама у простору и инвестицијама.
4. Уздужни прозори. Прозор је основни елеменат у архитектури и
пројекту зграде. Армирани бетон значи револуцију за историју
прозорских отвора. Прозори се сада могу пројектовати као
односи пуног-празног и уздуж целе фасаде.
Слободна фасада. Ступови иза фасада унутар објеката. Фасаде су
танке мембране односно опне које се састоје од прозора и испуне од
изолујућег материјала који се носи на армирано-бетонским
конструкцијама. Фасада је слободна.

19.Vila Savoja odnos stubova krovna basta?

Le Korbizije u prvom periodu svoga stvaralaštva projektuje vilu Savoj u Poisiju, u

okolini Pariza. Remek-delo individualne izgradnje, vila Savoj izgrađena 1929.
godine predstavlja jedan od stubova moderne arhitekture i mesto hodočašća
mnogih generacija mladih arhitekata. Sa njom se zatvara ciklus projektovanja kuća
u kojima je Le Korbizije pročišćavao formu do krajnosti.
Vila Savoj je izgrađena 30 kilometara od Pariza, na čistini i okružena je gustom
šumom. Bila je namenjena porodici brokera osiguravajućeg zavoda, koji je odlučio
da živi u Poisiju. Njen dizajn je trebao da omogući vlasniku da se posle napornog
rada i gradske vreve odmori u okruženju šume, sunca i svežeg vazduha. Da bi se
obezbedio pogled na okolni pejzaž stambene prostorije vile su izdignute nad
terenom. Ne postoje konvencionalne glavne ili sporedne fasade i vila je izložena
suncu sa svih strana. Takođe, ona sa svih strana podjednako komunicira sa
okolinom svojim podužno tretiranim prozorskim otvorima.
Vila Savoj sadrži sve elemente arhitektonskog stila Le Korbizijea: stubove-pilotis,
krovnu terasu, kontinuirane prozore, fleksibilnu osnovu i rampu koja povezuje
spratove. Ona liči na nisku, četvrtastu kutiju postavljenu na stubove od armiranog
betona koji čine sastavni deo građevinskog kostura i dele prozorsku traku koja se
pruža duž svake strane kutije. Vila se uzdiže na prostranoj poljani između stabala
drveća i delimično se oslanja na stubove (pilotis) koji daju konstrukciji lagan
izgled. Široki prozor obavija zgradu kao traka, a ravan krov je zaštićen od vetra i
pretvoren u solarijum. Ispod kuće se mogu parkirati automobili.
Ulazni hol vile je kao staklenom opnom odvojen od okoline. U njemu su udvojeni
stubovi, spiralno stepenište i rampa. Rampa je jednim delom u unutrašnjosti vile, a
drugim u spoljnom prostoru. Uz rampu je stub kvadratne osnove, a duži hodnik
daje dubinu i prostornost ulaznom delu. Dnevni boravak-salon sa stubovima koji se
ističu na površinama linijsko tretiranih prozora dominira spratom. Poseban akcenat
u njemu daje kamin sa dimnjakom koji se stapa sa slobodnom formom solarijuma.
Salon orijentisan ka jugu, je vezan klizećim staklenim platnom sa "visećom"
baštom. Na gornje spratove se stiže rampama pod blagim nagibima.
Primenjeni kubistički princip u projektovanju vile Savoj omogućava u svakom
preseku preplitanje unutrašnjeg i spoljašnjeg. Njen funkcionalizam je određen
namenom za stanovanje, a ne mehaničkom efikasnošću. Međutim, prošlo je mnogo
vremena dok ova vila nije priznata kao remek-delo. Za vreme Drugog svetskog
rata bila je napuštena i ruinirana, a kasnije služila kao senjak lokalnim seljacima.
Izgradnjom puta i proširivanjem škole pretila joj je opasnost od rušenja.
Inicijativom Le Korbizijea izbegnuto je rušenje, a 1964. godine postala je
spomenik kulture

20. Лудвиг Мис ван дер Рое

 Стамбене зграде и концепт насеља „Weissenhof“, Штутгарт, 1927.

 Кућа Х. Лангеа, Крефелд, 1928.
 Немачки павиљон у Барселони, 1928—1929. порушен 1930. и
реконструисан у периоду између 1983. и 1989. године
 Вила Тугендхат, Брно, Чешка република, 1930.* Кућа Фарнсворт,
Илиноис, 1946. до 1950.
 „Crown Hall“, Чикаго, Илиноис, 1950. до 1956.
 Стамбене зграде „Lake Shore Drive“, Чикаго, Илиноис, 1948.
до 1951.
 „Seagram Building“, Њујорк 1954. до 1958.

21. Sta je gabarit?

Naziv za osnovni oblik jednog arh. objekta koji predstavlja njegove osnovne
dimenzije, oblike i principe arh. kompozicije. U urban. smislu, g. je pojam
koji se odnosi na oblik i dimenzije jednog terena ili urbanog područja.
Gabariti mogu da budu geometrijske ili organske prirode.

22.Sta je mera?
Dimenzija površine spada u osnovne podatke njenog određivanja. Fizička
samerljivost izražava se jedinicama dužine, širine i visine, dok se prostor
može upoređivati nizom jedinica. Pored mere, postoji merilo - prostor
meren u odnosu na čoveka, predeo, atmosferu i sl. U odnosu na prirodu
gledanja i kretanja pojavljuju se optičke ili vremenske dimenzije koje će
ograničiti jednu prostornu zamisao na veličine proistekle iz gornjih uslova.
Dimenzije ćemo posmatrati kao potrebu definisanja polozaja i osnovnih
tokova predmeta u prostoru. Istovremeno, to pruža realne uslove za
kontrolu i odmeravanje uslovljenih veličina u nekom procesu. Merama
takođe određujemo i sisteme - veličine i odnose elemenata koji čine
materijalnu osnovu sheme našeg prostora.

23.Sta je dimenzija?
(l. di-metiri izmeriti, dimensio) - Merenje, prostranstvo, pružanje; zamišljene
prave linije pomoću kojih se prostranstvo nekog tela i njegovih granica
(površine, linije) ili nekog dela prostora koji predstavljamo kao prazan,
mogu određivati i meriti. Da bismo to mogli odrediti, potrebne su nam tri
dimenzije, tri prave koje se seku pod pravim uglom: dužina, širina i visina
(ili dubina). Telo ima tri dimenzije, ono je trodimenzionalno, površina dve, a
linija jednu dimenziju. Po teoriji relativiteta, četvrta dimenzija je »vreme«;
up. koordinatni sistem.

24.Masivni sistem?
Mešoviti sistem. Ukoliko se kod skeletnih zgrada javljaju masivni zidovi koji
zamenjuju čitav red (niz) stubova, ne može više biti reči o “čistom”
skeletnom sistemu, ali s druge strane ni čistom masivnom sistemu, već o
nekoj sredini između masivnog i skeletnog sistema. Ovaj sistem se često
primenjuje i kod najsavremenijih objekata. Obično kod trotraktih objekata
srednji trakt sa vertikalnim komunikacijama, instalacijama i sanitarnim
prostorijama je između masivnih konstruktivnih zidova, dok su fasade u
skeletu sa nizom stubova.

25.Svetskih cuda koliko ima I koja su?

Седам светских чуда старог света је скуп архитектонских дела које
су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем
људске креативности и генијалности. Међутим, од ових седам чуда
још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји.

1. Артемидин храм (550. г. п. н. е.) у Ефесу, Турска.

2. Великa пирамидa у Гизи у Египту
3. Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Набукодоносор II,
око 8. века г. п. н. е.
4. Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. г. п. н. е. — 280. г. п. н.
е.)
5. Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
6. Статуа Зевса у Олимпији (око 457. г. п. н. е.)
7. Фарос у Александрији, светионик направљен 270. г. п. н. е. на
острву Фарос близу Александрије.

26.Sta je kuca?
Predstavlja pojam u najpotpunijem smislu reči za privatne prostore koje
nalazimo u običnom urbanom nivou. K. nas prima u sebe, unutra i
zadovoljava našu potrebu da znamo kuda spadamo - da imamo svoje
boravište. Međutim, ima i k. javnog karaktera. Drugim rečima, koncept
“doma”, “kuće” ili “stana” može imati različite stupnjeve. Neki oblici življenja
doista pridaju prvenstveni značaj zajedničkoj, javnoj životnoj sredini; tu
stanovnici stanuju zajedno, kao jedna velika skupina, dok je na drugom
mestu porodična kuća osnovni element čovekovog stanovanja. U oba
slučaja dolazi do svog punog izražaja fundamentalna funkcija stanovanja.
Heidegger o tome kaze: “Šta to znači kad kažemo graditi?” Stara nemačka
reč za građenje je glasila “buan” i značila je “stanovati”, što znači ostajati,
boraviti... Nemačka reč “bin” (sam) dolazi od stare reči graditi, tako da
izrazi “ja sam” ili “ti si” znače “ja stanujem”, “ti stanuješ“. Prema
Heideggeru, stanovanje je osnovno načelo postojanja”, a kuća je njegovo
sredstvo.

27.Sta je razmera?
Razmera crteža. Odnos jedinice mere arhitektonskog crteza i jedinice mere
objekta ili prostora na terenu. Arhitektonaska razmera predstavlja stepen
umanjenja prirodnih dimenzija objekta i dimenzija objekta koji je nacrtan u
planu. Uobičajene arhitektonske razmere su: 1:200, 1:100. 1:50.
Uobičajene urbanističke razmere su: 1:25.000, 1:2.500, 1:1000, 1:500,
1:200.

28.O Vitruvije?
Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у
првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и
аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri
decem“ (Десет књига о архитектури).
Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може
закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не
идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч
о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у
трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да
је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара.
Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному
(данашњи Фано).

Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео

с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано
Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али
и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о
скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет
поглавља: планирање града, грађевински материјали,
изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно
грађевинарство (позоришта, бање), приватне
грађевине, декорација пода и зидова, хидраулика и цивилне и војне
машине.

29.Koliko ima 10 ar m2
 (1 ha = 100 a = 10 000 m²).
1 hektar = 100 ara = 10.000 kvadratnih metara

30.Na Kalemegdanu u Bg sta spomenik drzi u levoj a sta u desnoj

ruci?
U levoj ruci Pobednik drži sivog sokola, a u desnoj spusten mac

30.Mera B Milenkovic?
Dimenzija površine spada u osnovne podatke njenog odreĎivanja.

Merilo – prostor meren u odnosu na čoveka, predeo, atmosferu i sl.

Merama je moguće utvrĎivati iskoristljivost površina u pojedinim procesima. Kako bi mere bile što
usklaĎenije sa prirodom procesa potrebno je dvojako ovladati njima:
- na temelju veličina usvojenog graĎevinskog materijala – sistem poznat pod imenom modularna
koordinacija;
- i na temelju odreĎenih veličina i njihove meĎusobne, često geometrijske povezanosti.
I jedan i drugi sistem karakterišu se uvoĎenjem jedinačne vrednosti, koja omogućava da se sve mere
u sklopu izraze kao proizvod izabrane veličine i celog broja.
Prvi sistem – predstavlja osnovu za standardizaciju graĎevinskih elemenata i uvoĎenje nužnih uslova
za industrijsku proizvodnju.
Drugi sistem – usvajanje odreĎenih kvantitativnih jedinica i njihovih umnožavanja po geometrijkom
ili postupku prostog udvajanja, odnosno prepolovljavanja.
Većina dimenzionih sistem (pre uvoĎenja metarskog) pokazuje očiglednu povezanost sa potrebama
korisnika, proisičući iz karakteristične veličine njegovog tela: prst, dlan, stopa, lakat itd.
Uobličavanje prostora usklaĎeno je sa osnovnim radnjama: sedenje, stajanje, ležanje i kretanje.
Ernest Neufert - šema čovečije figure sa 14 modula po 12,5cm
A. V. Zeising – karakteristične delove tela izrazio brojevima tzv. Fibonačijevog niza:
1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233, 377, 610, 987...
Zaokrugljujući jedino 89 na 90 i 610 na 613. Ukupnu visinu od 990 delova u odnosu na središte tela
Zeising
razlaže na sledeći način:
= 1,626 = = 1,618 (razlika 0,8%).
E. Neufert je takoĎe uspeo da zaokrugljivanjem broja 55 na 56 u Fibonačijevom nizu broj 987
zameni brojem 100: 1000, 618, 382, 146, 90, 56, 34, 21, 13, 8, 5, 3, 2, 1, 1 i time u praktičnom pogledu
ovaj
niz poveže sa decimalnim sistemom.
Predloženi raster za čovekovu figuru 14 x 12,5 predstavlja takoĎe i primenu antičkog kao i verovatan
pokušaj da se stara nemačka stopa sa svojim podelama integriše u metričke mere, tj. 31,3854 = 31,25 = .
Le Corbusier – Le Modulor – čovek od šest stopa čiji vitalni delovi tela u meĎusobnom odnosu daju
rezultate neprekidne podele. Oni pokazuju osam karakterističnih položaja ljudske figure u
prostoru: od
sedelja do stajanja i odlučujuće su vrednosti za odreĎivanje svih prostornih jedinica.
U postupku unifikacije veličina prednost ima broj 60 i njegovi delovi. Ovo je prvenstveno posledica
njegove izvanredne deljivosti.
Posmatrano linearno ili kao površinska jedinica, 60 cm pruža u projektovanju, posebno stambene
izgradnje, čvrste tačke kontrole: osigurava vrednosti koje nisu samo dimenzionalne prirode.
Za shvatanje postupka u odreĎenoj situaciji pri osnivanju sklopa i koordinaciji njegovih strukturnih
delova, objašnjava se i potreba za ključem proporcija. One mogu da otkrivaju projektantski postupak u
ma
kojoj eposi – i to definisanjem jedinice iz čega proističe mogućnost praćenja razvitka standarda –
osnovnog
problema svakog vremena. U primeni razlikujemo tri načina:
a – putem analogije, sličnosti veličina izraženih mernim brojem ili njihovom recipročnom vrednošću;
b – putem unapred usvojene osnovne geometrijske forme;
c – putem usvojene mere (modula) – racionalne veličine kojom su izraženi u odreĎenom
geometrijskom poretku delovi i celina.
31. Tipicne organizacije B.M.
Horizontalni plan je početni plan u kome su vidljive i ostale odlike budućeg prostora.
On se

prvenstveno razvrstava po tipu meĎusobne veze njegovih površina. To bi dalo uslove za

postojanje tipičnih
organizacija.
Drugi deo, koji bi ulazio u kompletnu njegovu sadržinu i tretirao njegov odnos prema
svim
planovima prostora (dvodimenzionalna i višedimenzionalna analiza), daje uslove za
definisanje karaktera
sklopa.
Osnovna organizacija, korisne – upotrebljive površine može se podeliti u dve velike
porodice:
jednoprostorne i višeprostorne. U višeprostornoj organizaciji opažamo grupisanje članaka
osnivanjem
sredotežne površine ili njihovim prostim dodavanjem.
Stanovanje u pojasu mediterana je organizovano oko centralnog dvorišta. To je jezgro koje
grupiše
sve površine, dunkcije stambenog sklopa.
Renesansna palata ili Paladijeva vila iz unutrašnjeg jezgra, komunikativne i paradne površine,
razvija
sklop oko sebe. Odnos prostora je dinamičan, u stalnoj smeni i razlici utisaka

TIPIČNE ORGANIZACIJE (II)

Dieter Jahming: „Građevine i trgovi, stele i sprave nisu bile odraz ili izraz nečeg prije
postojećeg...
Novovjekovnim načinom mišljenja rečeno oni su utemeljivači povjesti... Graditi je značilo:
postavljati znak
tj. mjesnost, dakle mogućnost orijentacije.“
„Hramovi na Akropolisu nisu za antički polis bili naknada informacija o stanju stvari,
nego
prethoddna formacija sadržaja, intencija“
Polazeći od ljudske prirode, suštinskih ljudskih potreba i fundamentalnih gradskih
problema koji
nastaju u odnosu čovek – društvo, arhitektura se pridružuje začetom sistemu nauka o čoveku.
Arhitektonska analiza u svom uvodnom delu istražuje i utvrĎuje rasporede meĎu
jedinicama koje
obrazuju organizacije – prostor. Ona sistematizuje sredinu i ne bavi se ispitivanje pojava, otkriva
meĎusobnu
zavisnost u jedinicama imajući uvek u vidu tetalitet pojave.
U konkretnom slučaju pojava se utvrĎuje samo prema totalitetu i meĎusobnom odnosu jedinica,
pa je
potrebno objasniti samo taj raspored, a ne pojavu kao zaseban i svojstven fenomen prostorne
organizacije.
Time se mnoštvo mogućih rasporeda u organizaciji prostora sistematizuje u jedinice i sklopove
odreĎenih
svojstava a koji u tim rasporedima, u meĎusobnim akcijama omogućavaju pojavu novih
struktura. U ovom
pravcu činjeni su pokušaji da se organizacije objasne kao mogući pojani nivoi stvarnosti, tako je
Doxiadis
predložio tzv. ekističke jedinice: čovek, soba, boravište, boravišna grupa, malo susedstvo,
susedstvo, mali
grad, grad itd., dok Norberg Shulz daje tabelu nivoa prostora i to: predmeti, jedinice, kuća, grad,
pejzaž i
geografija.
MeĎusobna akcija korisnika – upotrebnog predmeta – dogaĎaja i kretanja, osnovnih
učesnika u
svakoj prostornoj organizaciji uz uticaje prirodne, urbane – životne sredine, nacionalnih normi za
higijenu
osnova je za razvijanje pojavnih vrednosti prostora tj. jedinica, skupova i sklopova.
TIPIČNE ORGANIZACIJE su organizacije čiji su sastavni delovi, odreĎeni delatno
posebnim
rasporedom i meĎu sobom odnosima prema višim i nižim organizacijama i sadrže u sebi tu
„stabilnost u
raznolikostima“, koja nam daje za pravo za ispitivanje materije na bazi njene formalne ili
neke druge
odredbe – odredbe na primer prema delatnoj pripadnosti i slično (monumentalne, graĎanske,
privredne ili
stambene, društvene i sl. zgrade).
U očiglednom dvojstvu kako čoveka, tako i prostora – njihovij unutarnjih i spoljnjih
grugova
ispoljavanja, u individualnom i kolektivnom domenu, uočava se stanje, namera
ograĎivanja ograĎene
teritorije za svrhe izvršenja odreĎenih ciljeva a da istovremeno ova ograĎenost uvodi i mesta,
tačke u kojima
će se sa namerom izvršiti uključivanje u neposrednu okolinu.
U svrhe ograĎivanja i izvršenja predpostavljenih delatnosti ljudske namere su uvek
praćene
grupisanjem – osoba i sredstava – čineći tako odreĎena, po formi različita mesta življenja
spojena takoĎe
različitim po formi pitanjima, prostorima njenih kretanja potpomenuta često i drugim prikladnim
sredstvima
za uštedu čovekove energije i vremena.
UtvrĎivanjem opšteg stanja jedne organizacije, njenog grupisanja i odnosa ovog prema
drugim
vidovima grupisanja, obuhvaćen je tip njenog ograĎivanja – prema prirodi, gradu i svih načina
uključivanja,
u prirodu, u grad; svaki prostor ograĎuje a da se pri tome na specifičan način i uključuje, pa se
tako otvaraju
svi suštinski, organski prelazi s jednog pola na drugi – od graĎenja do uključivanja. U
takvom svetlu
posmatrana organizacija se svrstava u neku od porodica.
Ocena porodičnosti – tipičnosti – omugaćava svoĎenje raznolikosti na jedinstvo, pa su prema
ovom
„zakonu ekonomije“ utvrĎena četiri osnovana koloseka njihovog ispitivanja i to: u oblasti
hijerarhije sredine
(odnosa jedinice i mnoštva), prema kvalitetu sredine (odnosa sfera individualnog i kolektivnog
ispoljavanja
korisnika), u oblasti usmeravanja i ograničenja (standarda) i u mogućnosti poreĎenja i
procene prema
obštem svetskom iskustvu.

32.Sta je asimetrija?
(grč. asummetria, asymmetria: nesklad, nesrazmera; engl. asymmetry) - Nije identično
sa obe strane centralne ose. Suprotnost simetriji, t. j. nejednak odnos količina
(kvantiteta), odnosno oblika obzirom na obostrani smeštaj oko jedne osovine ili tačke. U
arh. se koristi radi postizanja posebnog ritma, oživljavanja masa ili površina. Asimetrija
po sebi ne znači negaciju formalno shvaćene celovitosti deloa. Ona mora proisticati iz
karaktera i sklopa prostornih elemenata koji sudeluju u formiranju kompozicije kao
prostorne koncepcije dela. Asimetrija odražava složenost i raznovrsnost programa, ona
napušta statičnost i zatvorenost oblika i unosi više bogatstva u odnose između delova i
celine.

33.Sta je avangarda u arhitekturi?

Naziv se koristi da bi predstavio i naznačio prethodnicu jednog arhitektonskog pokreta ili
stila. Arhitektonsku avangardu predstavljaju pojedinci ili grupe koje po prvi put donose
odredjene nove ideje i nove stavove u arhitektonskoj teroriji i praksi. Značajni
avangardistički pokreti u istoriji arhitekture bili su svakako humanizam i renesansa, ruski
konstruktivizam, pokret moderne arhitekture ili prethodnih decenija post moderna
arhitektura. U osnovi, svaki novi pokret predstavlja u izvesnom smilu avangardu.

34.Sta je standard?
(eng. standard) - Svaka zakonom utvrđena mera, normalna mera, merilo; zakonska novčana stopa i
sl.; nešto što važi kao uzor, obrazac, što je priznato kao klasično: standard života (eng. standard of
life) prosečna mera zadovoljavanja ekonomskih potreba pojedinca, pojedinih društvenih klasa
(apstraktno – naroda); standard zlato normalno, novčano zlato od 22 karata; standard obrazac trg.
obrazac, uzorak neke robe kome mora i isporučena roba da odgovara.

35.