ernjihov

KONSTRUKCIJE ARHITEKTONSKIH I MAINSKIH FORMI

POTREBA ZA KONSTRUKTIVNIM STVARALATVOM

Potreba za znanjem principa konstruktivizma postala je potreba vremena. Konstruktivizam kao

umetniki pravac tei ka stvaranju sinteze tehnike i svih vidova likovnih umetnosti u jedinstven oblik
konstruktivistikog stvaralatva, koje se gradi u skladu s principima mehanikog, geometrijskog i
estetskog meusobnog odnosa materijala i konstrukcija (boja,platno, gvoe, staklo itd) i njenih
oblika.

SMISAO KONSTRUKTIVIZMA

Smisao konstruktivizma se krije u biti svih konkretnih principa koje on podrazumeva. Konstrukcija
moe da postoji sama po sebi i bez obavezne opravdanosti svoje primene, ali se onda njena vrednost
smanjuje i njena specifina teina postaje mala u poreenju s njenim stvarnim znaajem. Sastoji se u
tome to on daje utisak neophodnosti usklaivanja jednog elementa s drugim. Kolektivno
objedinjavanje niza elemenata obrazuje jednu odreenu celinu. Bez racionalnosti konstruktivizam je
nezamisliv. Konstruktivizam je neophodna potreba, pripada celokupnom nainu naeg ivota i bez
konstruktivnih principa nemogue je reiti veinu pitanja umetnosti i tehnike.

PRAVCI I OSNOVE KONSTRUKTIVIZMA

Pravci konstruktivizma se razlikuju po tipu onih predmeta u kojima su prisutni

Prva vrsta predstavlja najprostiju kombinaciju predmeta, tj takav poloaj u kome jedno telo proima
drugo pravac proimanja.

Druga vrsta predstavlja sluaj kada jedno telo obuhvata drugo. To je sloeniji sluaj s obzirom da po
tipu obuhvatanja tela telom imamo celu gradaciju od prostih pravolinijskih do sloenih krivolinijskih
formi. Konstruktivna naela se oseaju u veem stepenu nego kod proimanja pravac obuhvatanja.

Trea vrsta nastaje kada se niz volumena objedinjuje jednim zavrnim telom nasaenim na prvo.
Primer tipskog uvrivanja. Nekoliko predmeta dobijaju svoj zavrni oblik kada ih neko novo telo
objedini. Nasaivanje moe biti od gore, od dole ili sa strane pravac nasaivanja.

etvrta vrsta karakteristina je po tome to je monolitnom jedinstvenom telu dodana forma koja na
oigledan nain demonstrira princip i sutinu konstruktivizma.

Peta vrsta pravca nosi naziv dinamian. Na dinamian nain reen objekat poseduje konstruktivnu
funkciju. Pri objedinjavanju konstrukcije i dinamike dobija se interesantan konstruktivni tip koji ostavlja
jak utisak. Ovaj tip se deli na dve kategorije: prva prouava prosta tela kod kojih su u samom pokretu
mase tela utemeljeni konstruktivnost i dinamika, u jednoj od svojih varijanti ukljuuje element krivine
koja daje dinamiku i konstrukciju telu iskrivljeni pravci. U drugoj kategoriji su oni elementi koji
predstavljaju sloeniji sistem vie elemenata.

esta vrsta se naziva stezanje. Dato telo je kao uhvaeno drugim telom koje ga stee.
Sedma vrsta je zalanavanje delova izmeu sebe. To je poseban vid konstruktivnog reenja po tome
to dozvoljava mogunost slobodnog komponovanja bez tesne i neposredne povezanosti delova.
Drugi tip se javlja kada su elementi povezani izmeu sebe odreenije i ak prinudno. Delovi koji su ne
samo zakaeni jedan za drugi ve su i obuhvaeni ili probodeni.

IDEJE KONSTRUKTIVIZMA

Osnovna ideja konstruktivizma sastoji se u tome to se objedinjuju predmeti ili tela po izvesnim
principima njihovog meusobnog kombinovanja tako da oni predstavljaju harmoninu formu koja
naem mozgu daje savreno precizan utisak. Konstruktivne ideje su na primer:

1. Ideja konstruktivnog oblikovanja sobe za stanovanje racionalnim povezivanjem okolnih

predmeta
2. Ideja konstruktivnog reenja zgrade tako da opta konstrukcija odraava funkciju zgrade.
3. Ideja konstruktivnog reenja pozorine scenografije odreenog sadraja.
4. Ideja konstruktivnog reenja mesta praznovanja, trijumfalnih kapija, kula, tribina i dr.
5. Ideja konstruktivnog slikanja plakata-reklame na principima bespredmetne konstrukcije.
6. Ideja konstruktivnog oblikovanja pokretnog aparata
7. Ideja konstruktivnog reprodukovanja nekog detalja maine.
8. Ideja konstruktivnog reprodukovanja sistema cele maine.
9. Ideja konstruktivnog grada sa njegovim raznovrsnim funkcijama kretanja.
10. Ideja konstruktivne reprodukcije fabrike.
11. Ideja konstruktivnog prikazivanja grandioznih dizalica, kranova, poluga itd.
12. Ideja konstruktivnog spomenika velikanu.
13. Ideja konstruktivnog fantastinog motora.

MELODIJA KONSTRUKTIVIZMA

Skladnost formi u svojoj harmoninoj kompoziciji raa melodiju. Konstrukcija koja objedinjuje odvojena
tela izmeu sebe deluje na nas ne samo vidljivom masom, ve i uzajamnim odnosima meusobno
povezanih tela. Pod utiskom pravaca konstruktivnog sistema koje posmatramo, kod nas se stvara
ovakvo ili onakvo raspoloenje

Moe se rei da postoje sledee vrste konstruktivnih melodija:

1) Mirna, sigurna spajanja tela, obino se dobija kod sklopova horizontalne kompozicije.
Uopteno je primeeno da ako neki predmet poiva na horizontalnoj ravni i pritom se nalazi u
horizontalnom poloaju, onda on deluje na nae oko i psihu kao masa tela koja se nalazi u
mirnom stanju.
2) Velianstvena ustremljenja spojeva tela, u veini sluajeva deluju na nas time to je opta
masa grupisanih elemenata povezana uzajamnom kompaktnom konstruktivnom
kompozicijom. To je primeeno kod graevina gotike i kod letelica.
3) Teke, stegnute kombinacije tela deluju izdvojeno zbog svojih osobenih obeleja. Melodija
mranih, sopstvenom teinom pritisnutih mesta, ostavlja pod jakim utiskom. Ne malu ulogu
igra i kolorit i osvetljenje. Mnogi monolitni objekti religiozne kulture ostavljaju ovakav utisak.
4) Lake, dinamike kombinacije tela imaju takav naziv jer konstruktivna dinamika u veini
sluajeva daje utisak lakoe. Lakoa se dobija iskljuivo na raun dinamike. Oseamo se lako,
prijatno.
5) Zatvoreno, uvreno sastavljanje tela izazivaju utisak jedinstvene mase tela kojoj su nama
nepoznate funkcije. Izaziva oseaj sigurnosti i vrstine, u prvom trenutknu je shvatamo na
intuitivan nain. Melodija uvrivanja se sankcionie saznanjem pravilnosti spajanja tela
izmeu sebe.
ZAKONI KONSTRUKCIJE

Prvi zakon. Sve to moe biti objedinjeno na principima konstruktivizma, moe biti materijano i
nematerijalno, no uvek podlee zapisu naeg mozga uz pomo vida, sluha i ula dodira.

Drugi zakon. Svaka konstrukcija je samo onda konstrukcija kada ima racionalnu opravdanost
objedinjavanja svojih elemenata.

Trei zakon. Kada se elementi grupiu na osnovu harmoninog odnosa jednog prema drugom, dobija
se potpuna konstruktivna kombinacija.

etvrti zakon. Elementi koji se objedinjuju u novu celinu, obrazuju konstrukciju u sluaju kada se oni
proimaju jedan drugim, obuhvataju, zalanavaju, pritiskaju jedan drugog, tj. ispoljavaju aktivno
uee u procesu objedinjavanja.

Peti zakon. Svako konstruktivno objedinjavanje je celokupnost naglaenih momenata, koji u razliitom
stepenu doprinose celini utiska.

esti zakon. Svaka nova konstrukcija je rezultat ovekovih istraivanja, njegovih pronalazako-
stvaralakih potreba.

Sedmi zakon. Sve to je uistinu konstruktivno je prekrasno. Sve to je prekrasno je savreno. Sve
to je savreno jeste doprinos kulturi budunosti.

Osmi zakon. U svakom konstruktivnom objedinjenju je utemeljena ideja kolektivizma oveanstva. U

tesnoj povezanosti elemenata izmeu sebe odraava se zdruenost svih najboljih ovekovih tenji.

Deveti zakon. Svako konstruktivno reenje mora da ima povod, na osnovu koga se gradi konstrukcija.

Deseti zakon. Da bi se stvorio konstruktivni pravac neophodno je apsolutno znanje, ne samo osnova
konstruktivizma, ve i osnova proizvodnje.

Jedanaesti zakon. Pre nego to primi konaan oblik, konstruktivni izraz mora da proe sve neophodne
i mogue etape svog razvoja i izgradnje.

POJAM KONSTRUKTIVIZMA

Pojam konstruktivizma odreuje svaku pompaktnu kombinaciju i spoj meusobno razliitih objekata
koji mogu da se objedinjuju u jednu celinu. Jedinstvo svih elemenata koji uestvuju, govori o tome da
da kombinacija ovih elemenata stvara pojavu koju nazivamo konstrukcija.

NASTANAK KONSTRUKTIVNIH PRINCIPA

Nastanak konstruktivnih principa dogaa se samo onda kada za tim postoji stvarno neophodnost i
potreba. Taj nastanak je mogu samo ako mu prethode izvesne pripreme i znanja.

OSNOVI KONSTRUKTIVIZMA

Osnovi konstruktivizma predstavljaju raznovrsnost moguih objedinjavanja elemenata koji uestvuju u

stvaranju konstrukcije. Za takve osnove mogu se smatrati: a) proimanje, b) spajanje, c) obavijanje, d)
obuhvatanje, e) nasaivanje, f) savijanje, g) zalanavanje, h) prodiranje i drugo. Kao dopuna ovim
osnovama slui dinamika koja ponekad uestvuje u konstruisanju.
ELEMENTI KONSTRUKCIJA

Za nadostupniji, najrazumljiviji i najbolji elemenat treba smatrati monolitno telo. Povrina nema
samostalan znaaj ve igra pomonu ulogu. Predstavlja pre svega granicu volumena i svretak
opipljivog i vizuelnog ina. Zatim povr ravni, povr pokreta tela, sloena tela.

PRAVILA I NORME KONSTRUKTIVIZMA

a) Nikada ne treba iane konstrukcije objedinjavati sa monolitnim telima.

b) Volumen ne treba obuhvatati velikim brojem ravni i povri.
c) Kada jedno telo obuhvata drugo telo, onda odnos treba da bude takav da masa jednog tela ne
uniti samu konstrukciju.
c) Kada mali volumeni podvlae svojstva konstruktivne kompozicije, njihova relativna veliina
prema osnovnim masama moe biti upadljivo mala.
d) Osnovna masa ne treba da bude toliko velika da drugu, konstruktivno povezanu s njom,
malog volumena uini neprimetnom.
e) Pri grafikom oblikovanju konstrukciju treba prikazivati tako, da se ona doivi u najboljem
sazvuju.
f) Volumeni se najbolje objedinjuju jedan s drugim ili po jednom optem pravcu kretanja ili
upravno izmeu sebe.
g) Najbolje kombinacije elemenata su one koje ne sadre ni ponovljene forme ni ponovlljene
dimenzije.
h) Kada oblikovana statika grupa ima suvie slab oslonac, onda vrednost konstrukcije postaje
nitavna.
i) Nepostojana kosa konstrukcija moe se pokazati kao nekonstruktivna ako u njoj nisu
potovani zakoni ravnotee.
k) Kod pouavanja konstruktivnih osnova, neznalaki izvedena konstrukcija (grafiki ili
volumenski) je najvee zlo.
l) Za dobijanje boljeg efekta konstruktivne tvorevine poeljno je korienje svih sredstava, tj.
mora se voditi rauna o: boji, fakturi, osvetljenju, materijalu, uglu posmatranja.
m) Svaka konstruktivna kompozicija mora da odgovara svojoj ideologiji i da odraava zavrenu
misao.
n) Za ideal konstruktivnog reenja treba smatrati onaj u kome se ne osea meusobno spajanje
delova.
o) Ako je neophodno spolja pokazati elemente koji ine konstrukciju, onda to treba da bude
uraeno tako da prisutni vidni elementi pojaavaju utisak koji izaziva konstrukcija.
p) Neophodno je u kompoziciji teiti ka ispoljavanju konstruktivnog naina dinamikih principa.
q) U svakoj konstrukciji moraju se uvek oseati njena nepokolebljiva snaga i jedinstvenost.
r) Nikada ne treba stvarati konstruktivnu tvorevinu u kojoj bi se kod spojenih delova oseala
teina i neprirodnost.
s) Svaka konstruktivna tvorevina mora da odraava samim svojim oblikom pravilnost odabrane
konstrukcije.
t) to je vie jednostavnosti i jasnoe u kostrukciji, tim je ona vrednija i time je njena specifina
teina vea.
u) Razumeti konstrukciju znai poznavati je; poznavajui konstrukciju lake nam je da je ispoljimo
u vizuelnim oblicima.
v) Konstrukcija je tim vie cenjena, to je u njoj vie racionalnosti; drukije reeno, smisao
konstruktivizma je u njegovoj racionalnosti.
w) Konstrukcija mora svojim oblikom d a odraava funkcionalnu pripadnost.
x) Svaku zamiljenu konstrukciju treba predstaviti u svim njenim oblicima koji ilustruju sutinu
datog konstruktivnog reenja.
y) to se vie i savesnije prouavaju konstruktivni principi tim se kod konanog oblikovanja
dobija bolji rezultat.
 z) Racionalno i fukcionalno konstruisano reenje je via forma konstrukcije.

TIPOVI KONSTRUKCIJA

I Tip objedinjenja moe da nastaje ili na osnovu kombinacije identinih elemenata, ili pak od raznih
oblika koji ine konstrukciju. Kao poseban sluaj treba istai mogunost objedinjavanja oblika bez
ikakve stvarne konstruktivne kombinacije elemenata izmeu sebe.

II Tip spajanja, pojam govori sam za sebe poto obino spajanje elemenata kostruisanja nastaje
izmeu onih koji dozvoljavaju da se to izvri bez naruavanja zakona normalnog kombinovanja.
Sjedinjujui elemente, teimo da stvorimo sklad tog spoja da bismo dobili neto novo, celovito,
harmonino. Princip spajanja karakteristian je i po tome to zahteva u veini sluajeva takozvane
tree objekte koji su ti koji vre in spajanja izmeu sebe i svih ostalih elemenata.

III Tip sastavljanja moe biti okarakterisan njemu svojstvenim posebnim konstruktivnim oblikom koji se
ispoljava uglavnom kod maine. Pojedinano ralanjeni elementi koji se grupiu u jednu celinu
stvaraju konstrukciju ovog ili onog izgleda. Samo odreena kombinacija izvesnih delova je kadra da
stvori traeno reenje Konstrukcija stvorena po ovom principu esto stoji izdvojeno jer emituje
karakteristinu strukturu kompozicije. Treba utvrditi jednu pojavu kod konstruisanja ovog tipa, a to je
skladna slikovita zavisnost delova izmeu sebe.

IV Tip povezivanja doputa prelaz iz jednog stanja forme u drugo, iz jednog oblika u drugi.Povezivanje
elemenata je mono orue i dozvoljava sloene prelaze koje diktira naa mata. Uspeno reena
kompozicija na ovom principu poseduje pojedina dinamina svojstva.

PRISUTNOST KONSTRUKTIVIZMA

Prvo osnovno obeleje postojanja konstruktivizma u volumensko-prostornim ureajima treba smatrati

jasnu povezanost i tano spajanje elemenata izmeu sebe. Drugo obeleje postojanja konstruktivizma
ini obavezna zavisnost elemenata izmeu sebe. Tree obeleje je potreba za osloncem i stanje
mirovanja.

POETAK I ETAPE KONSTRUKCIJE

Etape konstruisanja mogu biti podeljene na osnovu specifinih obeleja pokretakog sistema. Ovde
treba ubrojati:

1) elju da se ima konstruktivna veza delova izmeu sebe. Bazira se na potrebi da se izvri
takva radnja i slui kao pokreta u celom procesu konstruisanja.
2) Doslednost objedinjavanja elemenata pokazuje se kao prirodna posledica racionalne
povezanosti delova i kao obavezan uslov za njihovu u sklaenost.
3) Osmiljenost kombinacija je sustina svih naih tvorevina i slui kao garancija stvarnog
ozakonjenja kombinovanja elemenata u odabranom sistemu.
4) Oblikovanje je dosledno pretvaranje objekta jednog sistema u drugi, savrenijeg oblika.
5) Ubedljivost konstruktivnog izraavanja koje se predstavlja grafiki ili prostorno, je vii dokaz
ispravnosti reenja.
6) Reakcija delovanja konstruktivnih formi na nau psihu je posledica naih vizuelno-opipljivih
doivljaja.

OSEANJA KONSTRUKTIVNOSTI

Moemo predloiti sledeu klasifikaciju oseanja konstruktivizma:

 1. Obina svakidanja doivljavanja, usklaena sa datim potrebama i reenjima.
2. Vii trenuci individualnog nadahnua pri njegovom maksimalnom naporu.
3. Depresivno stanje, kao rezultat drugih mogunosti oblikovanja svojih tvorevina.
4. Ravnodunosti prema pitanjima konstruktivizma i atrofirano oseanje konstruktivnosti.
5. Apsolutno neshvatanje konstruktivnih principa i njihovo ignorisanje u svim sluajevima.

SILA I KONSTRUKCIJA

Konstrukcija bez prisustva sile je nezamisliva Spajanje, zalanavanje povezanost i usklaivanje

delova izmeu sebe imperativno odreuju tu snagu koja se dobija uzajamnim kombinovanjem
elemenata. Obavezan uslov objedinjavanja konstrukcije i sile sastoji se u tome to oni funkcionalno
nadopunjuju jedan drugog. Prisustvo sile u konstrukciji poveava njenu specifinu teinu i stvara ono
snano oseanje koje je svojstveno veini konstruktivnih tvorevina.

KONSTRUKTIVNE FANTAZIJE

Kao osobenost takvih zadataka-kompozicija ispoljava se to to se mogu ostvarivati van zavisnosti od

realnih, nama poznatih obtazaca, bazirajui se samo na kombinovanju elemenata prostornog
karaktera Takve elemente je uobiajeno nazivati bespredmetni za razliku od takozvanih predmetnih
shvaenih u obliko objekata koji imaju neposrednu primenu u ivotu. Sledei elementi se smatraju
bespredmetnim:

1) Linija
2) Ravan
3) Povr
4) Volumen

Postavljajui zadatke za graenje bilo kakvih konstruktivnih reenja, potpomaemo ne samo oigledno
ispoljavanje naih fantazija nego i razvijamo nae konstruktivne pojmove. Pomou bespredmetnih
elemenata imamo mogunost da stvorimo niz najfantastinijih formi koje u poetku nemaju nikakvu
praktinu osnovu, ali zato poseduju svojstvo da u budunosti dobiju neposrednu primenu u ivotu.

RITAM U KONSTRUKCIJI

Potrebno je utvrditi da se kao ritmine kompozicije smatraju sledea kostruktivna reenja:

Gupa prva. Kompozicija iji su konstruktivni delovi rasporeeni u odreenom smenjujuem,

naglaenom sistemu.

Grupa druga. Kompozicije kod kojih konstruktivni elementi idu u silaznom ili uzlaznom udaljavajuem
redu bez prisutnosti ponavljanja formi.

Grupa trea. Kompozicije koje poseduju svojstvo da objedinjuju svoje delove tako da zajednikom,
doslednom, konstruktivnom kombinacijom izazivaju utisak stabilnosti, tj. takve kompozicije koje
gamom svojih povezano-objedinjenih delova donose statinost sklopova.

Grupa etvrta. Kompozicije kod kojih kombinacije delova u svojoj tenji ka konstruktivnom
objedinjavanju, proizvode u celini utisak teine-tereta.

Grupa peta. Kompozicija konstruktivnog nanoenja elemenata koji stvaraju zakonomernu, a zajedno s
tim, ravnomernu kombinaciju kako po vertikali, tako i po horizontali

Grupa esta. Kompozicija u kojoj krivolinijsko kretanje sloeno savijenih tela u svom postupnom
kretanju spregnutih formi daje jedinstven utisak traene kombinacije.
Grupa sedma. Kompozicija koja poseduje ritam konstruktivnih podupiraa koji deluju na nau psihu
ubedljivom neophodnou takvog reenja, tj. takva kompozicija u kojoj konstruktivni ritam daje
ponovljene momente.

Prvu grupu treba ralaniti na dva dela. U jednom sluaju imamo ritam identinog ponavljanja formi, a u
drugom ritam akcenta raznovrsnih formi.

Drugu grupu treba shvatiti kao meusobnu kombinaciju elemenata kada oni ine grupaciju prelaza iz
jednog stanja u drugo. Podvrste: a) silazne i uzlazne koji daju ritam konstruktivnog vertikalnog pravca i
b) pribliujue i udaljujue koje daju ritam horizontalnog pravca.

U treoj grupi odnosi se na one sluajeve kada zahvaljujui odgovarajuoj kombinaciji elemenata
dostiemo traeno stanje kompozicije. To stanje se dobija tako to stvaramo bazu, oslonac za
konstrukciju. Ritam se stvara zahvaljujui smenjivanju elemenata u redu podreenosti simetrino ili
asimetrino rasporeenih delova.

U objektima etvrte grupe koji ilustruju teinu-teret prenoenje ritma se moe razmatrati kao takvo
stanje konstruktivne kompozicije kod koga gomilanje skladno-kompletiranih delova ide po odreenom,
obeleenom putu koji predstavlja takvu konstruktivnu kombinaciju elemenata kod koje nosei delovi
mogu biti predstavljeni kao stabilni ili nestabilni.

Peta grupa koja razmatra ritam konstruktivne slojevitosti elemenata, ima za cilj ozakonjenje
kombinacija ovog vida. Dosledno proimanje jednog tela drugim stvara utisak slojevitosti samo onda
kada je pravac tih delova ponovljen tj kada koponujemo ili horizontalne ili vertikalne elemente. Osim
toga neophodno je da ovi elementi poseduju izvestan odnos duine prema visini.

esta grupa podrazumeva kobinovanje tela ili povrina krivolinijskog karaktera s takvim proraunom,
kako bi sva celokupnost konstruktivno-povezanih datih elemenata izraavala ritmiku ustremljenost ka
prostranstvu.

U sedmoj grupi vidimo takva konstruktivna reenja koja se primenjuju u onim sluajevima kada su
nekom objektu potrebni elementi koji daju s jedne strane stabilnost osnovnom delu objekta a sa druge
strane nas ubeuju u celishodnost njihove primene.