Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

Архитектура

УВОД У АРХИТЕКТУРУ

ПЕРЦЕПЦИЈА У АРХИТЕКТУРИ
Семинарски рад

Професор: Студент:

Јануар 2017 година

 Перцепција у архитектури

2016.
Апстракт: Циљ овог рада је да укаже колики значај перцепција има у архитектури, као
науци и на који начин перцепција утиче на посмарача да би се боље разумело неко
архитектонско дело од стране неког корисника. На самом почетку текста, полази се од
претпоставке да се слика о неком архитектонском делу формира захваљујући визуелној
перцепцији посматрача, зато и сматрам да свако архитектонско дело треба да тежи да
на неки начин пружи додир и заинтригира посматрача, користећи она средства која су
доступна у архитектури. У овом раду се обрађују и многи перцепцијски процеси који
су усмерени на препознавање неких објекaта и перципирање различитих
предмета.Такође, представљени су и неки принципи у оквиру визуелне перцепције на
основу којих лакше перципирамо, односно опажамо и препознајемо предмете.

Кључне речи: перцепција, визуелна перцепција, перцепција дистанци, процеси и

принципи

Perception in architecture

Abstract: The aim of this work is tо point out how important is the perception in architecture
as a science and to showin in what way perception affects the observer in order to better
understanding of architectural work by a user. At the beginning of the text, it is assumed that
the image of some architectural work is formed thanks to the visual perception of the viewer,
so I think that every architectural work should strive in some way to give the touch and to
intrigue the viewer usung those means that are available in architecture. In this work are
processed many perceptual of different items. Also, here is presented some principles in the
frame of visual perception based on which we perceive much easier, respectively we observe
and recogniye objects.

Keywords: perception, visual perception, distance perception, processes and principles

Садржај:
1.УВОД......................................................................................................................................1
2. ВИЗУЕЛНА ПЕРЦЕПЦИЈА...............................................................................................2
2.1. Процес организације....................................................................................................2
2.2. Процес селекције...........................................................................................................3
2.2.1. Принцип интензитета.............................................................................................4
2.2.2. Принцип контраста.................................................................................................4
2.2.3. Принцип покрета....................................................................................................6
2.2.4. Принцип величине..................................................................................................8
2.2.5. Принцип понављања (ритам).................................................................................8
3. ПЕРЦЕПЦИЈА ДИСТАНЦИ.............................................................................................10
4. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................12
ПОПИС СЛИКА.....................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................14
1.УВОД

Перцепција, настаје од латинске речи „perception“ што у преводу представља психичко

опажање или опажај, заправо представља све оне душевне процесе који се изазивају
чулним надражајима. Она, заправо представља сложен психички процес који се
најкраће може дефинисати као непосредно сазнање о предметима и појавама помоћу
чулних података. Ово непосредно чулно сазнање представљ основу опажајног процеса
да би сазнајни процес направио адекватну надоградњу, која чини комплетну
информацију.
Перцепција у архитектури отвара питање простора, који представља велике ствари.
Простор не представља нов појам у архитректури, али се у савременој литератури
разликују две његове намене: Прстор као тродимензионална геометрија и простор као
поље перцепције.
Овај рад је заснован само на појму простора као поље перцепције. Само питање о
перцепцији нам омгућава да архитектуру доживљавамо ходајући кроз њу, додирујући
је а и слушајући. Само „виђење ствари“ захтева понирање у свет испод свакодневне
неурозе функционалног света. Да би се архитектура отворила као питање перцепције,
потребно је искључење рационалне половине ума и играти се и истраживати.. Такође,
како и Сократ каже „ Како наиме свако осећа тако се свакоме и чини да јесте“, где ову
његову познату мисао примењујем и у животу, могу извући из контекста и рећи да
сваки архитекта неки објекат не може на исти начин перципирати, већ се објекти
доживљавају на оне начине како се у том тренутку ми осећамо.
Порука коју архитектура носи може се тумачити на различите начине, као последица
перцепције која се мења захваљујући великом броју фактора, како физичких (када
посматрач промени свој угао гледања у простору, интензитет осветљеља...) тако и
психолошких (расположење посматрача, склоност као одређеним емоцијама...) Иако је
велики број архитектонских објеката настао захваљујући функционалним потребама,
па често по већ установљеним шаблонима и прописима, они у себи садрже односе и
концепте који их дефинишу. Тако да, према овоме, могуће је одговарајућим планским
поступком утицати на перцепцију, као и на субјективну слику који сваки појединац
ствара за себе.

1
 Перцепција у архитектури

2. ВИЗУЕЛНА ПЕРЦЕПЦИЈА

Визуелна перцепција представља процес који се догађа у нашем мозгу, од момента

када је наше око стимулисано рефлектованим зрацима са неког предмета, па све до
стварања коначне слике, односно до коначног формирања представе и идеје о том
предмету. Овај процес се одвија упркос вољи и жељи човека. Тада људкси ум налази
смисао у сваком надражају и постаје креативан у налажењу смисла и када никакав
смисао у надражају не постоји. Процеси помоћу којихум долази до смисла су следећи:
1. Најпре, морамо бити свесни да се нешто налази испред нас, како би надражј
привукао нашу пажњу.
2. Тада ум разликује надражај од његове околине, и тада ми одређујемо шта је
надражај а шта није. Заправо, овај процес предтавља однос између лика и
позадине.
3. Затим се ум усмерава на саму ту ствар, а ми почињемо да тражимо смисао
враћајући се на претходна искуства.
4. И на крају, доносимо закључак који се односи на именовање тог надражаја.
Тек када успемо да именујемо надражај, тада можемо да кажемо да смо га и
разумели.

Укратко, то можемо и рећи да, захвањујући великом броју варијација рефлектованог

зрака, наш мозак на основу предходног искуства или неке намене, организује и
формира идеју о предмету или простору које посматра. И ова фаза у процесу визуелне
перцепције, назива се процес организације.

2.1. Процес организације

Овај процес се најбоље може приказати следећим цртежом:

 Перцепција у архитектури

Сама слика заправо представља на који начин долазимо до коначне слике о неком
предмету, где први део слике предтсавља предмет који постоји испред нас.
Посматрајући тај предмет, слика пролази кроз наш мозак и захваљујући следећим
утицајима (намере, очекиваља, искуство, култура, образовање, традиција, предрасуде)
долазимо до организоване слике, односно нове слике.

Наше око, или другачије, визуелни апарат, није мехничка камера која аутоматски
снима објективну слику света око нас, јер у овом процесу организације те слике,
укључују бројни фактори, који ту слику у већој или мањој мери модификују. Иако
слика није објективна и егзактна, јер представља субјективну интерпретацију
посматрача или неког уметника, и то не умањује њену вредност која је посматрана са
стране уметника јер се читава уметност базира на индивидуалним, субјективним
интерпретацијама реалног света у чему се састоји и њена лепота.
Човек, још у свом најранијем периоду детињства, учи да организује хаотичну масу у
разумљиве облике и просторе. То дакле, није нешто са чиме се ми рађамо већ учимо
током већег периода свог живота. Гледамо заправо, да организујемо и ствари, где ћемо
шта ставити да би добили више слободног простора или простора за рад.

2.2. Процес селекције

Наши визуелни апарати примају велики број слика које наш мозак региструје. То
заправо и прдставља несавладив посао, да у току те регистрације слика не долази до
интензивног селектовања, тако да наш мозак само 5-10% слика прослеђује даље, а
остале се елиминишу. Што нам и говори да, поред процеса организације који је битан
за визуелну перцепцију, постоји и процес селекције који представља најјачи ефекат у
овом процесу јер има свој постављени циљ нашег посматрања. Што значи да ћемо
одабрати само оне слике које су релавантне унапред постављеном циљу или неком
интересу, док остале слике нећемо регистровати. Ми, као архитекте или пак уметници,
желимо да се допаднемо и наметнемо посматрачу без обзира на његов циљ и програм,
на који ми често и не можемо да утичемо. Такође, желимо да он регистује неке
предмете, објекте као и делове тих објекта. Односно, све што ми желимо јесте да
интервенишемо одговарајућом снагом на његов процес селекције. Овај наш утицај на
посматрача, можемо постигнути помоћу одређеног броја принципа, који су снажни и
који омогућавају да се одређеним површинама, предметима или објектима намећемо
пролазнику.
Ови принципи делију у свим областима ликовних уметности, примењене уметности,
као и у областима из архитектуре и урбанизма. Постоји пет принципа и то су:
интензитет, контраст, покрет, величина и понављање.
 Перцепција у архитектури

2.2.1. Принцип интензитета

Предмети, површине и волумени који су интензивније обојени или пак осветљени,

више се намећу нашој пажњи од истих, који су обојени неутралним бојама и слабо
осветњени. Такође, светлост анимира облике а време им даје своју димензију без
дејства светлости, свет боја и облика био би мртав. Захваљујући снопу светлости,
форме се оживљавају, површине се сенче а простори се крећу. Игра светлости и сенки
открива димензије и уводи нас у дубине пространства. Архитектура је игра простора
под сводом сунца. Интензитет заправо предтавља количину осветљења површина
облика и пружа непосредни утисак о стварима. Према степену зрачеља светлости,
интензитет се креће на широком распону од светлог до тамног. Боја је посебан вид
одражавања светлости и има своје валере и свој интензитет. Најбоље се може
приказати на сликама неких архитектонских дела.

Слика 1. Музеј Линер, Швајцарска

Архитекта овог музеја, koji je изграђен у периоду од 1996 do 1998. године, је Gigon
Guyer. На фасади преовладава челик као основна облога. Интензитет се на овом музеју
огледа у кровној конструкцији која је наглашена оштрим ивицама.

2.2.2. Принцип контраста

Контраст представља еквивалент јединства. Јединство је резултат разрешених

противречности. Једнакост није исто што и јединство. Јединство се омогућава
преовладавањем доминанти а не мрвом једнакошћу. Само се кроз доминанту, као
нешто што је наглашено, осигурава интегритет дела. Експресивна моћ уметности,
базира се на егзистенцији контраста. Контраст, композицију драматизује и подстиче
заинтересованост посматрача. Без контрастних елемената светлости и сенки, пуног и
празног, као и других стимуланса перцепције, архитектура би остала хладна и безлична
маса материјала.
 Перцепција у архитектури

Овај принцип има велики значај за визуелну перцепцију, а могућност представљања

контраста може дати различите ефекте у процесу селекције. Контраст се може
остврити:
a. У боји (тамно-светле, топле-хладне, интензивне-неутралне, комплементарне
боје)
b. У осветљењу (осветљене-неосветљене површине)
c. У текстури (грубо-глатка текстура)
d. У композицији (пуно-празно ниских и високих волумена)
На следећим примерима се овај принцип може боље објаснити.

Слика 2. Клизна кућа у Енглеској

На клизна врата и прозоре смо се одавно навикли али је клизна кућа нешто што је
сасвим ново. Овакву кућу је саградио Енглез Ross Russel у Suffolku. На први поглед
кућа пружа осећај традиционалног, али само једним притиском на дугме, почиње
мењати свој облик. На овој слици контраст се огледа у текстури, чију основу чини
стакло, и која се може променити у дрвену конструкцију за само шест минута. Тада се
дрвени оквир клиза на једну или другу страну па отвара или затвара кућу стаклених
зидова која је обасјана дневном светлошћу. Russel, који је желео да са својом супругом
сагради кућу на селу која ће се разликовати од осталих, за своју кућу каже: „ Зими
ћемо навући зидове и кров како би у кући било топлије, а у летењим вечерима
прекрасно је искуство седети у кући под зраком залазећег сунца и уживати у погледу
на прекрасну природу.“
Поред овог изванредног дизајна куће који је изазвао велико одушевљење у свету, од
великог значаја је и Лотусов храм, у којем се, такође, огледа принцип контраста али
сада не у текстури већ у боји, где тамне боје наглашавају њен облик. Овај храм је
пројектовао и дизајнирао архитекта Fariborz Sahba из Канаде. Храм је грађен у
експресионистичком стилу. Од мермера, цемента, доломита и песка. Дизајн овог храма
 Перцепција у архитектури

је инспирисан цветом лотоса који представља симбол мира, љубави, чистоће и

бесмртности. Храм је у облику напола отвореног лотосовог цвета. Фасада има доста
детаља на којој доминира 27 џиновских белих латица лотоса од мермера. Латице су
наслоњене на 9 локви, и представљају девет уједиљених спиритуалних путева Бахаи
религије која пропагира јединство свог човечанства.

Слика 3. Лотусов храм ноћу, New Delhi

2.2.3. Принцип покрета

Покрет представља „промену“ стања у коме се неки објекат налази и овај принцип је
посебно снажан за привлачење пажње. Форма, односно објекат, који остварује било
какву врсту кретања, вертикално, водоравно, или пак кружно, знатно утиче на
привлачење пажње код посматрача од објеката које мирују. У визуелном смислу,
велики објекти се наизглед спорије крећу од малих. Покрет се уочава када се запази
један од следећих услова: 1. Премештање у простору које се одвија кроз низ
узастопних фаза (Директна перцепција покрета) 2. Промена стања из које закључујемо
да се одиграо покрет (индиректна, ометана перцепција покрета)
У архитектонским композицијама, покрет се може огледати у фонтанама, чија игра
воде и светлости ствара динамичну ситуацију, затим се најбоље може видети у
комуникацијама, где спадају рампе и спирална степиништа, који својом динамичном
формом предстваљају покрет, док посматрач који се креће овим степеницама мења
визуре, јер простор није исти у сваком следећем моменту. Овај принцип се боље
објашњава приказом следећих примера.
 Перцепција у архитектури

Слика 4. Плешућа кућа, Праг

Плешућа кућа, или кућа која плеше има и свој надимак који гласи “ Fred и Ginger“
представља пословну зграду у средишту Прага. Дизајнирана је од стране хрватско-
чешког архитекте, Владе Милунића, заједно са архитектом Френк Геријем. Састављена
је од два главна дела који се разликују по материјалима, али и необичним обликом
припада архитектонском стилу деконструкције (ново-барокна, за дизајнера). Стаклени,
заобљени део подупире 99 бетонских панела који су различитих облика и димензија,
веома подсећају на лепршаву хаљину плесачице у покрету, док је њен партнер на први
поглед више смиренији али је ипак и једнако разигран. Његова валовита бетонска
форма, у којој се и огледа овај принцип, разбијена је великим бројем хоризонталних
линија прозора, који прате ритам овог вала, а на самом врху се налази заокренута
метална конструкција, која је названа „Медуза“.

Слика 5. Музеј „Гугенхајм“, New York

 Перцепција у архитектури

Овај музеј представља музеј уметности. Пројектовао га је Френк Рајт, по чијем

мишљењу је храм свака зграда која је правилно пројектована. Музеј „Gugenhajm“ је
његов последњи пројекат. Представља спиралну белу, бетонску конструкцију, чији су
зидови нагнути. Ова спирална композиција расте по вертикали и на тај начин даје нам
утисак покрета, односно као да се креће ротационим смером.

2.2.4. Принцип величине

Величина представља квантитативну вредност.. Вредност величине је и условљена и

условим перципирања где велику улогу играју деформације виђења као оптичке
илузије. Све се ово односи на чињеницу да, велике површине или волумени, знатно
јаче привлаче пажњу од малих. Такође, овај принцип се примењује и у композицији
фасада да бисмо нагласили улаз у објекат или неки други посебни садржај на фасади.

Слика 6. Taipei 101, Kina

Тајпеји 101, је други по висини облакоедар у свету, који представљасветски
финансијски центар и налази се у граду по којем је и добио назив. Сврстава се у седам
светских чуда са 101 спратом. Зграда има најбрже лифтове на свету као и највећи сат за
одброајавље дочека Нове Године. Његова висина, заједно са антеном, износи 509,2
метара. Направљена је да издржи земљотресе и тајфуне, што се и показало 2002.
године. Изграђен је у старо-азијском стилу, у стилу постмодерне архитектуре.
Доминира својом величином.

2.2.5. Принцип понављања (ритам)

У архитектури, елементи који сами по себи нису интересантни, могу привући пажњу
ако их константно понавњамо у равномерном или неравномерном ритму. Ритам се у
архитектури односи на понављање пуног и празног, понављање стубова, као и
понављање хоризонталних линија прозора на фасади. Уколико је то понављање
уједначено, фасада постаје монотона, док ритмичка композиција са различитим
 Перцепција у архитектури

елементима по величини и правцу пружања дају веома занимљив ефекат. На једном

сајту где се управо говори о ритму, о томе шта је заправо ритам и какву улогу има у
нашем животу „Од ритмова смо животно зависни“, тако и за архитектуру можемо рећи
да, сваки архитектонски објекат у великој мери зависи од ритма који се јавља и огледа
на фасадама, и који је одговоран за лепшу и бољу естетику те фасаде.

Слика 7. Катедрала Notre Dame, Париз

Ова катедрала се истиче симетричношћу као и уравнотеженошћу архитектонских
елемената. Фасада је вертикално подељена стубовима на три дела, а хоризонтално исто
на три дела али не стубовима већ галеријама. Потпорни лукови и стубови распоређени
су у више редова у облику каскада. Има три портала, изнад којих се налази галерија са
28 статуа као и розета пречника 10 метара са витражима. Ритам је постигнут овим
луковима и контрафорама који су настали из жеље да се постигне што већа висина
објеката. Лукови су заправо декоративни јер се виде споља. Контрафор се завршава
посебним обликом који се понавља.
3. ПЕРЦЕПЦИЈА ДИСТАНЦИ

Перцепција дистанци је процес којим стврамо утисак дубине на слици. Или пак помоћу
ове перцепције стварамо трећу димензију на дводимензионалној површини. На основу
овога, можемо рећи да перцепција дистанци одређује перцепцију простора-волумена.
Тај волумен се доживљава на основу површина које га затварају, а растојање ових
површина до нас представља одлучујући фактор у овом доживњају. Ову перцепцију
изграђујемо од информација које нам долазе из следећих извора:

1. Бинокуларни диспаритет, који представља бинокуларну разлику и резултира из

чињенице да имамо два ока која са на растојању од 6-7 центиметара, због чега и
добијамо различите слике. Захваљујући мозгу, ове две слике се мешају и пружају
значајан ефекат дубине.

2. Преклапање представља следећи извор информација о дубини неког простора.

Непрозирни објекти који су нам ближи сечу један део објекта који је удаљен.
Преклапање различитих форми стварају утисак дубине који је појачан различитом
обрадом површина. На овим архитектонским цртежима, где су представљене фасаде
неких објеката, инсистира се на дубини простора и уводи се трећа димензија у
дводимензиоалне планове.

3. Перспектива, представља трећи извор информација и представља постепену промену

величине неког објекта у одноду на растојање од посматрача. Перспективни изглед

10
 Перцепција у архитектури

различитих форми, који су симетрично постављени на тргу, ствара утисак дубине и

појачава импресиван изглед објекта који је у средини. Што значи, да постепеним
смањивањем објекта истих величина пружају нам закључак о љиховом удаљавању од
места где се посматрач налази. Све нас ово упућује на време, где перцепција постаје
функција времена. Постоје и неки односи између времена и простора, па је време за
архитектуру четврта димензија.

Често се у овој области поставља и питање како се неке форме перципирају, а одговор
је следећи: Форме се перципирају на основу контраста у визуелном пољу који је
видљив на великом броју објеката а тамо где нема контраста, настају конфузије,
односно, тада се форме не перципирају. Међутим, тада се форме не перципирају на
основу контраста у визуелном пољу, већ се гледа контраст између објекта и позадине,
затим контраст осветљених повшина и површина у сенци, гледа се и контраст
површина које су обрађене различитим материјалом, док извијене линије прате
контуре волумена и на тај начин појачавају перцепцију форми. Предмети или пак
волумени аморфног облика, лакше се перципирају када су описани линијама изохипсе
које повезују тачке исте надморске висине. Такође, може доћи и до разарања форми
или можемо и употребити и војни термин за њихове камуфлаже.
Камуфлажа представља деструкцију форми и постиже се тако што се поништавају
начини за тражење контраста тамо где га нема.
4. ЗАКЉУЧАК

У овом раду, писала сам о значају перцепције за архитектуру и изнела неколико

принципа на основу којих сам то и објаснила и кроз текст као и кроз слике.
Првентсвено, као што сам и рекла у уводу, предмете и објекте перципирамо онако како
их ми доживљавамо, онако како се ми осећамо у том тренутку. За архитектуру, од
великог значаја је визуелна перцепција, на основу које перципирамо тело, међутим,
није довољна само визуелна перцепција већ и перцепција дистанци која нам пружа
ефекат дубине, и на основу чега, можемо боље анализирати неки објекат. Такође, за
визулену перцепцију су од великог значаја пет принципа: интезитет, контраст,
величина, покрет и понављање (ритам), који нам пружају лакши увид у перципирање.

12
ПОПИС СЛИКА

Слика 1: - Музеј Линер, Швајцарска (03.01.2017)

Извор : http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017//01/03/carli_620x0_620x0.jpg

Слика 2: - Клизна кућа у Енглеској (03.01.2017)

Извор : http://www.slobodnadalmacija.hr/Portals/0/images/2009-04-03/O%20ku%C4%87o
%20mala/kuca01.jpg

Слика 3: - Лотусов храм ноћу, New Delhi (03.01.2017)

Извор : http://travel4live.ru/media/India/Delhi/Delhi-4.jpg

Слика 4: - Плешућа кућа, Праг (03.01.2017)

Извор : https://img-cdn.advisor.travel/235x135px-
7591889244d1741170edb6124018120.jpg

Слика 5: - Музеј „Гугенхајм“, New York (03.01.2017)

Извор: https://silvy1105.files.wordpress.com/2013/01/muzej-gugenhajm.jpg?w=490

Слика 6: - Taipei 101, Kina (03.01.2017)

Извор: https://paulusindomitus.files.wordpress.com/2013/07/taipei-101-night-view.jpg

Слика 7: - Катедрала Notre Dame, Париз (03.01.2017)

Извор: http://kajgana.com/sites/default/files/2012/07/02/63744/71317-90672.jpg

13
 Перцепција у архитектури

ЛИТЕРАТУРА

1. Jurgen Joedicke : Облик и простор у архитектури, ОРИОНТ АРТ, 2009

2. Arnheim R. : Динамика архитектонске форме, Универзитет уметности, Београд,
1994
3.Le Corbusier: Ka правој архитектури, Грађевинска књига, Београд, 2001
4.Несторовић Богдан, Увод у архитектуру, Грађевинска књига, Београд, 1968
5.Vitruvius P.M. Десет књига о архитектури, Грађевинска књига, 2001
https://hr.wikipedia.org/wiki/Percepcija
http://www.istrazime.com/razvojna-psihologija/percepcija-kako-dozivljavamo-svijet-oko-
sebe/