Univerzitet u Beogradu Matematiki fakultet

Smederevo, 19.03.1999.

Seminarski rad

Geometrija u obiajima i verovanjima

profesor: Zoran Lui student: Zoran Damnjanovi br. indeksa: 201/91

 Malo naunog rada udaljava nas od Boga, a mnogo nas Njemu pribliava Louis Pasteur

Uvod
Postoji teorija po kojoj je ono to oveka odvaja od drugih ivih bia njegova vera i, pre svega, strah od nadprirodnih sila. Po toj istoj teoriji najadekvatniji naziv za oveka bi bio Homo religiosus. Ono to je Pierre de Laplace nazvao nepotrebnom, pokazalo se da je, ako ne potrebna, onda, u svakom sluaju, prisutna hipoteza. Mnogi veliki umovi su bili veliki vernici, iako je to ponekad bilo u sukobu sa njihovim radom. Albert Einstein, na primer, je sebe smatrao duboko religioznim ovekom koji je svojom delatnou zavirio Bogu u karte. Sline primere moemo nai i dan danas. Naime, prema rezultatima istraivanja koje je 1997. godine objavio univerzitet Georgia, etrdeset procenata ispitanih biologa, fiziara i matematiara izjavilo je da veruje u Boga. Sve u svemu, moramo priznati da je uinak koji je Bog postigao neizmerljiv, ak i ako se pokae da On nikad nije ni postojao. ovek je, tokom vekova, pronaao mnogo naina na koje moe da pojaa ili ublai dejstvo viih sila. Velikom broju predmeta, figura, likova pridavan je izuzetno znaajan simboliki karakter. Naravno, i geometrijski likovi i figure nisu bili poteeni. Geometrijski likovi ispunjeni su znaenjima u svim kulturama i religijama. To je posebno vidljivo u onim religijama koje nisu ikonike, to jest u onima koje zaziru od prikazivanja ivih bia, kakve su judaizam i islam. Geometrijski likovi imaju mnogobrojna znaenja i u drugim kulturama, religijama i filozofijama. U daljem izlaganju izneemo neka od najznaajnih znaenja koje poseduju neki od geometrijskih likova. 3

Trougao
Tri je, u uglavnom svim religijama, temeljni broj. On je izraz intelektualnog i duhovnog reda, boanskog, i u kosmosu i u oveku. Najee je tri broj neba, za razliku od broja dva koji je simbol zemlje. Simbolizam trougla poklapa se sa simbolizmom broja tri. Kako se svaki lik, ako se povuku linije od njegovog sredita do uglova, moe podeliti na nekoliko trouglova, to je trougao u osnovi svega. Jednakostranini trougao simbolizuje boansko, sklad, razmeru. ovek odgovara jednakostraninom trouglu podeljenom na dva dela, to jest pravouglom trouglu. Taj trougao, po Platonovom miljenju u Timaju, predstavlja i zemlju. Svakako su vredne pomena i Pitagorine trojke. Trojke (3,4,5), (5,12,13), (8,15,17), (12,35,37) su koriene u Indiji u ritualne svrhe. Zanimljivo je da su tri od ovih trojki: (3,4,5), (5,12,13) i (12,35,37) takoe koriene i u Engleskoj i kotskoj u ritualne svrhe (na primer pri izgradnji graevina za religiozna sastajanja). Pretpostavlja se da su u neolitskom dobu postojala uenja o primeni pitagotinih trojki u religiozne svrhe. Trougao je kod starih Maya simbol plodnosti. Trougao se vrlo esto upotrebljava u ornamentima u Indiji, Grkoj, Rimu Izgleda da je njegovo znaenje bilo uvek isto. Trougao vrhom okrenut prema gore simbolizuje vatru i muki pol ; vrhom okrenut prema dole vodu i enski pol. Jednakostranini trougao u judaizmu simbolizuje Boga ije je ime zabranjeno izgovoriti. 4

Solomonov peat je zapravo estokraka zvezda, sainjena od dva jednakostranina meusobno ukrtena trougla. Taj lik u sebi sadri etiri osnovna elementa: 1. Trougao sa vrhom prema gore predstavlja vatru 2. Trougao sa vrhom prema dole predstavlja vodu 3. Trougao vatre okrnjen osnovicom vode oznaava vazduh 4. Trougao vode okrnjen osnovicom vatre oznaava zemlju Uzmu li se etiri take zvezde, izuzimajui gornju i donju, na kojima su zgodno smetena etiri temeljna svojstva materije, otkrivaju se odnosi izmeu etiri elemenata i svojstava suprotstavljenih dva po dva.

Solomonov peat obuhvata i sedam osnovnih metala, kao i sedam planeta u kojima je saeta sveukupnost neba. U sreditu su zlato i Sunce ; na gornjem vrhu srebro i Mesec ; na donjem olovo i Saturn ; na gornjem desnom vrhu bakar i Venera ; na donjem iva i Merkur ; na gornjem levom gvoe i Mars , a na donjem kalaj i Jupiter.

Celokupna misao i trud alhemije sastoji se u tome da se postigne prevoenje nesavrenog, koje je na obodu, u jedinstveno savrenstvo, koje je u sreditu, a koje simbolizuju zlato i Sunce. Svoenje mnogostrukog na jedno, nesavrenog na savreno, san svih naunika i filozofa, izraeno je u Solomonovom peatu. U Indiji sureemo estokraku zvezdu pod imenom Yantra, a nalazimo je i kod nekih srednjeamerikih civilizacija. Trougao je u alhemijskom pogledu simbol vatre, a isto tako i simbol srca. U vezi sa tim valja imati na umu odnos izmeu trougla sa vrhom nagore i obrnutog trougla koji je odraz prvog: to je simbol boanske prirode Hrista i njegove ljudske prirode. Broj 36 je broj neba, 72 broj zemlje, a 108 broj oveka. Zbog toga su i jednakokraki trouglovi sa uglovima od 36, 72, 72 i 108, 36, 36 vrlo esto primenjivani kao simboli, naroito kod nekih tajnih udruenja. Trougao sa uglovima na osnovici od 72 se naziva Uzvieni trougao. Trougao sa uglovima na osnovici od 36 se naziva Svetlea delta.Ovaj trougao je najvaniji simbol slobodnog zidarstva. Osnovica ovog trougla oznaava trajnost, a strane koje se sastaju u vrhu tamu i svetlost, to predstavlja kosmiko trojstvo.

Uzvieni trougao

Svetlea delta

Na kraju, vredi spomenuti i trapez, koji se smatra i krnjim trouglom. Kao takav, on oznaava nedovrenost, nepravilnost i promaenost.

etvorougao
Kvadrat je meu simbolima, uz krug, jedan od najeih geometrijskih oblika. Na jednom nivou on je simbol zemlje u odnosu na krug koji je simbol neba, a na drugom on je simbol stvornog univerzuma, zemlje i neba, naspram nestvorenog i stvoritelja. Mnogi sakralni prostori imaju etvorougaoni oblik: rtvenici, hramovi i gradovi. esto se kvadrat upisuje u krug, tako to se na vrhu okruglih breuljaka grade logori i hramovi kvadratnog oblika, ili na prostoru u obliku kruga koga zatvaraju breuljci grade gradovi (na primer Rim). Po Plutarhu, pitagorejci su tvrdili da kvadrat spaja mo Reje, majke bogova, Afrodite, koja simbolizuje vodu, Hestije, simbola vatre, Here, simbola vazduha i Demetre, simbola zemlje. U hrianstvu kvadrat, zbog jednakih strana, simbolizuje svemir, dok njegova etiri ugla oznaavaju etiri elementa. Kvadrat je simbol postojanosti, pa su mnogi trgovi (na primer atinski javni trg) i gradovi graeni u kvadratnom obliku. I osnove mnogih crkava u Engleskoj, Nemakoj i Francuskoj su kvadratnog oblika. Postoji i veoma bogata tradicija arobnih kvadrata, jer kvadrat evocira smisao tajne i smisao okultne moi. Maginim kvadratom moe se zarobiti i pokrenuti neka mo. 4 3 8 9 5 1 2 7 6

arobni kvadrat, Wafk, u svom najjednostavnijem obliku ima devet odeljaka, zbir svake stranice je 15, a u njemu je upisano svih devet prvih brojeva. Znaajni su i magini kvadrati sa 7 7, 4 4 i 5 5 odeljaka. U islamskom svetu se u XII veku, a na zapadu XVI veku, pojavljuju kvadrati povezani sa planetama i metalima. Zanimljivi su, svakako, i kvadrati u koje se upisuju slova tako da se mogu itati sleva na desno, sdesna na levo, odozgo na dole i odozdo na gore, a da se redosled, priroda rei i njihov smisao ne promene. I u astrologiji kvadrat oznaava zemlju,materiju, a krug nebo i beskraj. Interesantno je da je do XIX veka grafiki prikaz horoskopa bio etvrtast, najverovatnije zbog toga to je kod srednjevekovnih i renesansnih astrologa u kvadraturi kruga bio sadran problem uvoenja materijalnog u duhovno. Okrugao oblik horoskopa, koji su izumeli engleski astrolozi u XVIII veku, znatno je prikladniji za rad, racionalniji i nauniji, ali je izgubio nekadanji simboliki kontekst. Pravugaonik ima vanu ulogu u masonskoj simbolici. Moemo ga nai u masonskim hramovima, a moe imati trojake razmere (3 4, 1 2, 1 1.618). Poslednjoj razmeri, koja je razmera zlatnog preseka (ili zlatnog broja), pripisuju se mnoga znaenja. Takvi pravougaonici se nazivaju i kvadratom-sunce. Oni simbolizuju savrenstvo odnosa izmeu zemlje i neba i zelju lanova udruenja da budu deo tog savrenstva. Romb je u mnogim kulturama, naroito kod nekih amerikih Indijanaca i u Srednjoj Americi enski simbol. est je sluaj (na primer u Gvatemali i Meksiku) da ene istiu svoju funkciju simbola enskosti, prikazujui ga na odei. U Kini je romb jedan od osam glavnih amblema i simbola pobede. U veoma izduenom obliku, poput dva jednakokraka trougla spojena svojim osnovicama, romb znai dodire i razmene izmeu neba i zemlje, izmeu gornjeg i donjeg sveta. Za kraj, jedna zanimljivost: u talogu kafe romb je znak sree u ljubavi.

Petougao (pentagram)
Pentagram je jedan od najzanimljivijih i esto primenjivanih simbola. Njegova simbolika se uglavnom vezuje za simboliku zlatnog preseka, koji je u njemu sadran. Zlatni presek, ili zlatni broj, mnogi smatraju kljuem geometrije. Nazivaju ga jo i proprtio divina, ili boanska proporcija. Smatralo se da je zlatni presek boanski dar i da graevine koje imaju te osobine imaju poseban uticaj na ljude u njima. O zlatnom preseku se naroito vodilo rauna pri graenju hramova (na primer Partenon). Partenon Pentagram se javlja u dva oblika: kao petougao i kao zvezda (deset uglova). Simbolika pentagrama se temelji i na broju pet, koji izraava jedinstvo nejednakih delova, to jest zbir brojeva 3, koji oznaava muki, i broja 2, koji oznaava enski princip. Prema Paracelzusu1 pentagram je jedan od najmonijih znakova. Smatralo se da je pentagram jedan od kljueva koji otvaraju put do tajne. Pentagram znai i brak,sreu,ispunjenje. Nekada se smatrao simbolom savrene ideje.

P.A.Paracelsus, 1493-1541, vajcarski alhemiar i lekar

Ako pentragram nije petougao, ve petokraka zvezda, kod masona se on naziva i Plamenom zvezdom. Za masone ona je amblem duha koji duu uzdie do velikih stvari. Pentagram slui i kao znak raspoznavanja lanovima istog drutva: u antici, na primer, pitagorejcima. Pitagorejci bi ucrtavali taj simbol na svoja pisma poput pozdrava. Pentagram se u Grkoj nazivao i ugeia, po Higieji, boginji zdravlja. Svako od slova koja sainjavaju tu re postavljalo se na jedan vrh pentagrama. Pitagorejski pentagram se javlja i kao sredstvo vraanja i sticanja moi. Likove pentagrama ubotrebljavali su arobnjaci: bilo je pentagrama ljubavi, uroka itd...

Osmougao
Krstionice esto imaju osmougaoni oblik. Osmougaoni oblik simbolizuje uskrsnue, dok je estougao simbol smrti, prema hrianskoj simbolici svetog Ambrozija, koja je nasleena iz antike simbolike. estougaoni oblik, koji se ponekad primenjuje, istie drugi aspekt krtenja, potapanje grenog bia u njegov grob, predigru njegovog ponovnog roenja u bie milosti.

10

Broj osam u Japanu je simbol mnotva stvari. Tako su stanovnici Japana, u pradavna vremena, nazivali svoju zemlju Veliko-Osam-Ostrvlje, to zanai da se Japan sastoji od nebrojeno mnogo ostrva. Osam je za Japance sveti broj. U Yokohami je 1932. godine podignut nacionalni centar za duhovno vaspitanje. Oblik mu je osmougaoni, a u njemu se nalaze kipovi osmorice mudraca sveta (Cakyamuni, Konfucie, Sokrat, Isus, princ Shotoku, Kobo Daishi, svetenici Shinran i Nichiren). Osmougaoni oblik nije odabran zato to na svetu ima osam mudraca (broj mudraca uopte nije ogranien na osam). Oblik hrama i broj mudraca simbolizuju beskrajnu mudrost sa bezbroj oblika u svakom duhovnom naporu, svakom obrazovanju i svakom istraivanju.

Krug
Krug je, sigurno, najznaajniji i najee primenjivani simbol. Za krug se esto vezuje pojam take. Krug se naime, posmatra kao proirena taka. Taka i krug su srodni po savrenstvu i imaju zajednika simbolika svojstva: savrenstvo, homogenost, odsutnost razlikovanja ili podele... Krug tako, simbolizuje i savrenstvo praiskonske take i stvorene posledice. Koncentrini krugovi predstavljaju stepene bivstva.

11

Dionizije Areopagit2 opisao je, kao filozof i mistik, veze stvorenog bia sa njegovim uzrokom, sluei se simbolizmom sredita i koncetrinih krugova: udaljavanjem od sredinjeg jedinstva sve se deli i umnoava. U zen budizmu esto se susreu crtei koncetrinih krugova, koji simbolizuju postignuti sklad duha. Krug simbolizuje nebo, krunog i nepromenljivog oblika. Preme filozofskim i teolokim tekstovima krug moe simbolizovati boanstvo koje nije sagledano samo u njegovoj nepromenljivosti, nego i u rasprostranjenoj dobroti. Uopteno, krug je simbol onoga to je nebesko: neba, Boga i due. Ve kod Vavilonaca postoji spoj nebo-zemlja koji se iskazuje krugom i kvadratom. Shema kvadrata iznad koga je luk i struktura kocka-kupola, koje su este u muslimanskoj i romanskoj umetnosti, materijalizuju tu dijalektiku zemaljskog i nebeskog, nesavrenog i savrenog. Takav oblik dovodi do raskida ritma i poziva na potrebu za kretanjem i novom ravnoteom: on simbolizuje tenju za viim svetom. U islamskom svetu kruni se oblik smatra najsavrenijim od svih. Pesnici kau da je krug koji prave usta najlepi od oblika, jer je savreno okrugao. U islamskoj arhitekturi postavio se problem prelaza sa kvadrata na krug, budui da je mesto okupljanja vernika etvorougaona dvorana, ali je samo kupola dostojna da predstavi boansku neizmerljivu veliinu. U Meki crna kocka Ka be stoji u belom krunom prostoru, pa povorka hodoasnika ispisuje oko crne kocke krug neprekidnih molitvi. Povezanost krug-kvadrat susreemo i kod Hindusa, budista i tantrista, na mandalama, slikama koje se koriste pri obredima i meditaciji. I u tibetanskoj tradiciji mandala je vodi meditacije. Razliitim kombinacijama krugova i kvadrata ona izraava duhovni i materijalni svet i dinamiku veza koja ih ujedinjuje. Mandala Kruno je kretanje savreno, nepromenjivo, bez poetka, bez kraja i bez odstupanja: stoga simbolizuje vreme. Od najdavnijeg doba krugom se iskazivala celovitost, savrenstvo, njime se vreme obuhvatalo da bi se bolje merilo. Vavilonci su se sluili krugom za merenje vremena. Iz njega su izveli pojam beskonanog, ciklinog, sveopteg vremena; nasledila ga je antika, na primer grka epoha, u liku zmije koja se grize za rep. U hriaskoj
2

Dionizije Areopagit, prvi atinski episkop, uenik apostola Pavla

12

ikonografiji motiv kruga simbolizuje venost, a tri spojena kruga simbolizuju trojstvo Oca, Sina i Duha svetoga. Kod Kelta krug ima magijsku funkciju i vrednost. Krug, naime, simbolizuje arobnu granicu nepremostivog. Vercingetoriks3 je, u trenutku predaje, jaui na konju opisao veliki krug oko Cezara. Krug nalazimo i u religiji: veliki idol Irske, Falski kamen, okruen je sa dvanaest neto niih kamenova, razvrstanih u krug. Kod Hriana i Jevreja krug izraava dah boanstva, bez poetka i bez kraja. Taj se dah nastavlja bez prestanka i u svim pravcima. Sunce i njegova slika, zlato, takoe se oznaavaju krugom. Krug je i simbol zatite. Otuda u magiji upotreba kruga kao odbrambenog pojasa oko grada, oko grobova, oko hramova, koji e spreiti neprijatelja, lutajue due i demone da prodru. Borci bi, pre nego to zaponu borbu, nacrtali krug oko svojih tela. Zatitni krug esto poprima oblik prstena, narukvice, ogrlice, pojasa ili krune. Prsten-talisman, arobni krug oko prsta, upotrebljava se od najdavnijih vremena i kod svih naroda. To se dovodi u vezu sa zatitom najosetljivijih taaka, prstiju na rukama, koji su kao instrument odailjanja i primanja maginog fluida, vrlo ranjivi. Narukvica-keltska kultura Takav simbolizam objanjava zato su antiki ratnici nosili toliki broj narukvica. Verovatno su ih dobijali od svih osoba koje su ih nakon povratka elele videti u dobrom stanju, due vrsto vezane uz telo. Tu je i objanjenje obiaja da se prsteni ili narukvice skinu ili zabranjuju onima ija se dua mora vinuti, kao kod mrtvih.

Vercingetorix, knez i voa ustanka Gala protiv Rimljana u I veku p.n.e.

13

Pravilni poliedri
Sasvim je izvesno da su pravlini poliedri ljudima bili poznati i u praistorijsko doba. Materijalni dokazi poznavanja nekih od ovih tela dolaze iz drevnog Egipta. Kao pojam, pravilan poliedar ustanovljen je u klasinoj Grkoj. Njegovo uvoenje imalo je, pored Grcima veoma bliske kosmolole, i estetsku motivaciju. Imajui u vidu izvanrednu pravilnost Platonovih tela Grci, skloni metafizici, doveli su ih u vezu sa etiri elemenata i univerzumom. U svome Timaju Platon kae: Treba sada da kaemo koja su ta etiri najlepa tela, meusobno nejednaka, pa ipak sposobna da se uzajamnim razlaganjem raaju jedna iz drugih. Jer ako pronaemo odgovor na ovo, imaemo pred sobom istinu o postanku zemlje i vatre kao i onih tela koja se usrazmerena nalaze izmeu njih. Jer, nikome neemo dati saglasnost da su vidljiva tela lepa nego ova od kojih je svako pojedinano jedinstven rod. Postoji jo jedan, peti sastav; Bog ga je upotrebio za svemir, oslikavajui na njemu likove (zodijaka). Johan Kepler4 u svome delu Harmonices Mundi je razvio i dopunio ovu ideju. Po Kepleru, kocka oslonjena na svoju osnovu simbolizuje stabilnost pa je u vezi sa Zemljom. Oktaedar koji slobodno rotira ako se pridravaju njegova naspramna temena simbolizuje pokretljivost vazduha. Meu pravilnim poliedrima tetraedar ima najmanji, a ikosaedar najvei broj pljosni pa zato tetraedar oznaava suvou vatre, a ikosaedar vlanost vode. Na kraju, dodekaedar je nebeski simbol jer ima dvanaest pljosni koliko je i znakova zodijaka, pa je pridrien Univerzumu.

Kocka
Kocka, kao kvadrat kvadrata, ima meu geometrijskim telima isto ono znaenje koje ima kvadrat meu povrima. Simbolizuje materijalni svet i skup etiri elemenata. Zbog vrste osnovice postala je simbolom
4

J. Kepler, 1571-1630, nemaki astronom i filozof

14

postojanosti, pa je esto podnoje prestola. U mistinom se smislu smatralo da je kocka simbol mudrosti,istine i moralnog savrenstva. Kocka je vie nego kvadrat simbol postojanosti i zaustavljanja ciklikog razvoja, jer odreuje i fiksira prostor u njegove tri dimenzije. Kockasti kamen masonskog simbolizma obuhvata pojam dovrenosti i savrenstva. Pojam osnova, temelja i postojanosti nalazimo i u simbolizmu Ka be u Meki, takoe kockastog kamena. Arapske kue su kockastog oblika, a i mauzoleji sa kupolom na grobovima svetih muslimana. Kocka mauzoleja predstavlja zemlju ili telo sa njegova etiri elementa, a kupola nebo ili duh. Ka ba Kocka uz loptu simbolizuje celokupnost zemaljsku i nebesku, stvorenu i nestvorenu, ovu ovde i onu gore.

Dodekaedar
U nizu od pet pravilnih poliedara dodekaedar izraava najsavreniju sintezu. Prema geometrijskoj simbolici dodekaedar izraava itav univerzum. Stoga su u pitagorejskoj tradiciji pripisana najneobinija svojstva matematikog, fizikog i mistinog reda. Dodekaedar nije samo slika kosmosa, on je njegov broj, formula teinu moemo rei da je on sam kosmos. 5 Pronaeni drevni predmeti potvrda su toj simbolikoj vrednosti. Nije udno da su ti tajanstveni predmeti sluili u magijske svrhe. Drevna i duboka vrednost simbola, preobratila se u elju za vlau. Nije iskljueno taj je taj simbol kosmosa upotrebljavan u kultne svrhe i da je postao idolom. Budui da je odreeni broj dodekaedara pronaen u Galiji, neki su ih tumai povezivali sa zmijskim jajima, po kojima Plinije Stariji kae da su u Galiji uivala veliki ugled. To su jaja od gmizavaca isprepletenih i

Leonard Saint-Michel u Lettres d humanite,Paris

15