Linija

Pojam linije

Geometrijski shvaeno, linija nastaje kretanjem take po nekom prostoru. U

likovnom smislu linija je pojam koji oznaava nain i sistem likovnog izraavanja.
Svaka linija postavljena na istoj povrini dekomponuje tu povrinu i na njoj ostavlja
svoj statian ili dinamian trag.

Svojim oblikom, veliinom i jasnou svaka linija tano odreuje karakter oblika koji
stvara. Jedna prava linija postavljena na odreenu povrinu, optiki je deli na dva
jednaka ili razliita dela, vie linija deli povrinu na vie posebnih delova. Ako su
linije na toj povrini postavljene u sistemu repeticije po horizontali ili vertikali,
prostor e u zavisnosti od razmaka linija biti podeljen na vie jednakih delova veih
ili manjih dimenzija. to su linije u sistemu blie jedna drugoj, to e optika
struktura povrine biti vra i jedinstvenija. Suprotno tome, to su linije
razmaknutije, struktura povrine se gubi, a linija se svaka za sebe istie kao
samostalni grafiki znak.

Ovo pravilo treba zapamtiti i primenjivati pri proreivanju sloenih redova teksta.
Ako je prostor na kome deluju linije u sistemu repeticije zamiljeni kvadrat, on e
optiki menjati svoj lik u zavisnosti od poloaja paralelno postavljenih nizova linija.
Tako e nizovi horizontalno postavljenih linija davati utisak da je prostor znatno iri,
a nizovi vertikalno postavljenih linija da je prostor znatno vii.

Od naina rasporeda linija u grafikom prostoru umnogome zavisi nae subjektivno

raspoloenje. Razliiti susreti linija u tom prostoru donose uvek nove neoekivane
odnose i napetosti u ritmu, ravnotei, kontrastu i dominaciji.

Linija ima svoju ekspresivnu snagu. Neke linije to postiu same za sebe ili u
kombinaciji sa drugim grafikim znacima. Najjau emotivnu snagu ima linija koja
obeleava pravac kretanja glavnog dogaaja u likovnom delu.

Svi tokovi sporednih i glavne radnje u svakom likovnom prostoru, pa i u delima

grafikog oblikovanja, mogu se povezati u jedan ili vie lineranih nizova. Meutim,
poenta likovnog dogaaja u kompoziciji povezana je linijom koja postepeno sa
sporednijih likovnih detalja prelazi na delove glavne radnje, povezujui ih svojim
tokom i kulminirajui svom svojom ekspresivnom snagom na odreenoj taki
kompozicij. Ovakva linija je LINIJA DOMINANTE.

Copyright Link group

Linija dominante

U raznim periodima razvoja likovne umetnosti LINIJA DOMINANTE je nosila peat

vremena.

U renesansi svojim kretanjem je oznaavala relativno statinu formu piramidalne

kompozicije (kretanje ka vrhu bilo je simbolino kretanje ka nedostinim vrlinama)
Dominanta u baroku ima dinaminu formu, dijagonalne kompozicije (pokret,
napetost, radost-simbolino, silina prodora novog)

Slika 1. daje primer piramidalne strukture a slika 2. dijgonalne koju gradi linija
dominante

Linija i oseanja

Linija je sposobna da asocijativno izrazi skoro sva naa psihika oseanja.

Ravna horizontalna linija se vidi kao linija mira odmora, blagostanja ali i kao linija
ravnodunosti i ekanja.

Napeta horizontalna linija ostavlja utisak energinosti, jake volje, spremnosti za

mnoge napore, ali i drskosti i nasilnitva.

Lako talasasta linija je odraz enstvenosti, gracioznosti, nenosti, ali i stanja

stalne duhovne aktivnosti.

Jako talasasta linija odaje uzbuenost, emocionalnu napetost snane ideje, ali i
veitu borbu dobra i zla.

Primer navedenih tipova linja moe se videti na prikazanoj slici

Copyright Link group

Ravna, ugnuta i napeta horizontalna linija Lako talasasta i jako talasasta linija

Stilizovane jae talasaste linije odraavaju eleganciju, duhovnu nadmo, ali i

psiholoku usresreenost.

Linije kvadratnog meandra upozoravaju na mudrost, ali i na jaku muku prirodu.

Cik-cak linije simbolizuju mukost i energinost ali i brzopletost i neodgovornost.

Najjednostavnija podela linija je na prave i krive. Po nekim autorima prava linija nije
lepa, a kriva linija iskazuje svojim nepredvidivim tokom kretanja zagonetnost i
neoekivne radosti. Po drugima, prava linija je linija lepote, jer je u njoj
kondenzovana sva lepota siline udara i sigurnosti. Kriva linija je po njima linija
nesigurnosti, neodlunosti, veitog lutanja i traganja i neizdefinisanih oseanja.
Oigledno je da se nikakvo pravilo o upotrebi linije u likovnom prostoru ne sme
prihvatiti kao opte i da su sve linije korisne i neophodne u procesu oblikovanja
grafikog prostora.

Primer spiralne, pravougaone i testeraste linije moemo videti na priloenoj slici:

Podela linija po pravcu kretanja

Jedna od moguih podela koje prevazilaze optu, na krive i prave, a u cilju

objanjavanja ireg i sveobuhvatnijeg indentiteta linija, je podela na sledee 4
grupe:

- prema pravcu kretanja

- prema nainu kretanja
- prema funkciji koju obavljaju
- prema izgledu

Copyright Link group

Prema pravcu kretanja (smeru) linije se dele na horizontalne, vertikalne, kose i
krive.
Prema nainu kretanja linije se dele na: prekinute i kontinuirane.
Prema funkciji koju obavljaju linije se dele na obrisne i strukturalne.
Prema izgledu linije se dele na debele i tanke.

Horizontalna linja deluje vrsto, ukroeno i strogo. Horizontalna linija proiruje

prostor. Kada je isprekidana deluje neodluno i umorno. Kada je talasasta sugerie
zadovoljstvo i nenost.

Ukoliko se horizontalnom linijom sugerie akcija ili drama, onda se u nekom delu
svog toka povija na gore ili dole. U grafikom oblikovanju, optika sugestija
horizontale se najee koristi kada se umiruje dinamizirana povrina plakata ili
nekog drugog grafikog sredstva ( primer horizontalnog sloga ).

Vertikalne linije streme u visinu i prkose sili tee. One optiki poveavaju prostor
na dva naina. Jedna linija vertikale ostavlja utisak vertikalnog poveanja prostora, a
nekoliko vertikalnih linija poreanih jedna pored druge ine optiki prostor irim.
Ravne vertikalne linije deluju snano i sigurno. Isprekidana vertikala odaje utisak
tekog uspona i stalnog zaostajanja u kretanju. Talasasta vertikala sugerie
snalaljivost i upornost ( primer naglaavanja naslova knjige vertikanim
postavljanjem istog ).

Kose linije su ive, nemirne, vrlo izraene i pokretljive. Kada presecaju horizontalne
linije deluju punom estinom, nasilniki i agresivno. U primeni se odlino ponaaju
kao element iznenaenja.

Kose linije. Koso postavljen tipografski red, fotos, crte, neka geometrijska slika ili
linija neobino deluju i trae dinamiku pratnju svih drugih elemenata koji uestvuju
u kompoziciji. Takve kompozicije se brzo zapaaju i due pamte. Zbog svoje
nestabilnosti krive linije deluju lake od horizontalnih i vertikalnih linija, a oko sebe
podnose samo laku i vazduastu kompoziciju.

Kose spiralne linije imaju veliku prodornu mo i ne deluju estoko i graciozno kao
kad se pojavljuju u horizontalnom poloaju. Kada se pojavljuju kao dominantne
linije, one imaju oblik jako talasaste linije.

Krive linije su u stalnom pokretu i promeni pravca i svojom nepredvidljivou

uspeno razbijaju svaku monotoniju grafike povrine. Kada su date u jednom
zamahu, deluju isto i vrlo efektno. Krive linje sugeriu blagost, smirenost i
prefinjenost. Kada su u energinom zaokretu deluju svojeglavo i prkosno.

Krive linije su linije baroka i rokokoa. Mogu se preobraziti i u krune linije, koje su, u
stvari zatvorene krive linije. Krune linije se veoma dobro dre pravom linijom ili sa
geometrijskom slikom ravnih linija.

Oblici koji proizilaze iz krunih linija uzbuuju samo ako su koncentrini krugovi
smiljeno postavljeni sa veim ili manjim meuprostorom ili ako se nekoliko takvih
linija dodiruju i presecaju pri emu dolazi do otrih sudara i presecanja (primer
narodnih ara).

Kriva linija moe biti i isprekidana. Takva linija se najee upotrebljava u graviranju

Copyright Link group

maraka i novanica.

Krive linije mogu se pojaviti i kao polukrunice koje grade ornament u sistemu
inverzije. Tako se kriva linja pretapa u likovnu formu otvorenog, poluotvorenog i
zatvorenog tipa.

Grupe krivih linija mogu sugerisati i strukturu odreenih materijala ili iluziju o
materijalizaciji vremena.

Na slici su prikazani razni oblici grupisanih krivih linja

Copyright Link group