A

.
. ,
.




().
.
:

. :
, .

1.
7 . : " " " "
.
3
:
- ,
- ,
- ,
,
. .
, .

, .
" . ,

.

,

.

2.
- ,

. .
4
:" ", " ", " ", "".
,
. , ,

. ,
t.

je ,

.
, ,

. ,
, ,
. , .
, ,
.

, .


.

. ,
.
. . , ,
,

.

.
, ( ) ,

, .

.
() , ,

. .

3.
- .

,
.
, .
.

(
)

(
).

, .

, .
, .

,
.
,
, , , ,

.

4
: , , ,
. .

 .
,
.

.
.

.
. ,
. .


.


, .
. ,

.

10 , ,
.
,

,
.

, . 1 ,

,
2,
, 3, ,
4.
. .

-


().
, .
, .

.

, (, , , ,
5 ). 9
( 10)

.


. , .
.


(, ).
(-,
-).

.
: , , .
.
. ,
,
.

, .

, ,
e ,
: , .
,
.
1. K
snovni stavsenofanove filozofije je Sve to jeste je Jedno ili Bog. U njegovoj filozofiji bog se izjednaava sa celinom svem
takva slika sveta se naziva
PANTEIZAM
. ().
,
,
, ,
. .

:
- , ,
-
- ( ),
-
( ).
, .
.
, . Ksenofan izvrgava
antropomorfne (bogoljudske) predstave o bogovima kod Homera i Hesioda
kae: Jedan je Bog i ni likom ni umom nije nalik
smrtnicima koji misle da su bogovi roeni kao oni, da imaju odeu, glas i uzrast kao oni.
2.
- .

2
: -
letheia
( ),

1.

-
doxa).
( ,
. .

, , , ,

.
. ,

.
,
,
.
:
- ( ) - ,
-
-
-

-
- -
,
(
)
- -
-
- -
.
,
,

, ,
, .
3.
-
.
, ,
.
,
.
40 ,
,
A
.
, .

, ()
.
3 :
:
()
(
).
- , .

. , .



, .
, .
, . .
-
,
, .
,

2.

. ,
. ,

, . ,
3.

a) . ,


,
,

b) .
, ,

, .

, , .
,

, .
c) . .
,

,
.
.
d) . , , . .
. ,
.
, .
, . ,
, .
.

.


. ,
.

.
, ,
.

. , , , ,
.

. .

( ).
, ,
.
,

, , ,

.
,
.
.
,
, - .
, .

, .
, .

,
.
,

.
.
. ,

, , .


. .
,
: , .
.


,
. ,

.
, ,
" ", .

.
,


,
,
.
E
. 4 " , ,
.
.

""
, "".

.
, .

.
,
,
.
4 :
1. - ,
. ,

, .
.
2. - ,
:
- , (,

,
-, .

3. -
.
,
.
, .
.
4.
.

.
.
, . ,

, . ,
,

.

: .
, ,
, .

. .
()
- ,
.
.

 , .

.

.
,
.

,
.
,
.
,
. , , .
, , ,
. .

, , , ,
,

.

,
.
,
.


- .

.
, .

,

( )

.

.

, , ()
,
.
1.
.

,
.
,
.

.

, . ,

. ,
, .
.
.




: - (, ,

:-
-
-
,
- ,
-
- .

.


, , , . , ,
.
.
-
,
, .

.

:
-

-
4
2.
,
.

,
.


4 .
, , - ,
.
.

.

 .

. ,

,
.
2
:
- - (, ,
, ).
- -

(, ,
).
.
2 :
1. - .
2.
- .
, ,, .
,
. .
.

,
,

(, ,
...).

.
.

.

V . .
, .
, ().


,
( ,
..),
.
(
), ,
. ,
, ,
,
. .
. . : , , , , ,
, .
1.
. .
, "
: , ,

". , . ,
. ?
? , .

, , ,
. ,
.


, ,

.

,
,
, .

, .

, .
, ().
.
2.
, (
) ( ).
.
3:
1) ,
.
) , , ,
. , , .
, , ,
.

) . , ,
, .
.
2) .
, . ,
.
3) , .
, .

.
.
. ,
.

.
.
, . , ,
.
30 . .
.
, . ,
.

,
.
- . .

. , .
. ,
().
,
. , , .

,
: . , ,
.
:
1.
.
, , ,
2. , .
, , .
3. ,
,
.
,

- .
: -
- - ,
.
,
.
( )

, ,
. .

.
,
.

,
. ,
, ,
. .
: ? ? ?
. .
, .
. , ao
.

, . ,
: , , , , .
, ,
. .
, , , .
, , ,
, , . , ,
.

- .

.

, .
, .
3 : , . ,
. ,
. ,
.

1.
. ,
, .
. ?
. ,
. .
.
,
. .

2.
.
. .
, . .
. .
, ,
. , .
,
. , ,
.
.

3.
- .
. ,
. .


.
() . .
, . ,

(
, )

, ,
. . ,
.
, . ,
. , ,

.
. , !
.
.

.
:
(
) ( ).
(
) - .
, ,
.
, ,
.

: -
-
- ( )
-
.
.

x ().

4
, :
-
-

-
-
, .
.
, .

Platonje u filozofijipoznatkao objektivniidealista, zato to iako kod njega racionalnomiljenje preovlauj ima mnogoelemenata
iracionalnog,mistike, poezijei mita.
Njegovaosnovnafilozofskamisao jeste to da postojeobjektivnodate ideje koje su sutina i koje su nepromenljive
. One su jedni
pravi svet. Materijalnestvari (pa i sam ovek) su samo odrazi, senke ideja. Sutina oveka nije u njegovomtelu nego u dui, a dua je
otpala ideja koja tei da se vrati u carstvo venih ideja. ovek moe postii sreu samo ako se spoji sa idejama u njihovom ve
carstvu.
Zadatakje etike da nae nain ivota koji bi to omoguio, a taj nain ivota zavisi i od drutva i njegovogureenja. Znanjemse
ovek oiuje od zemaljskog, odnosnoprolaznog, i pribliava venim idejama. Znanjemraspolau filozofi i zato oni treba da vladaju.
Oni su najsavreniji ljudi.
U 7. knjizi Platonovog dela Drava navodo se uvena parabola o peini, koja prestavlja simbol njegovog sistema objek
idealizma.

( , .
. ,
. ,
, . . .

.


, .
.
,
.
)

, . ,
,
.
,
.

. 2
. , , , ,
3
:
-
-
-
, , .
.

.
3 :
1.) . ,
, ,

2.) . ,
.
)
)
.

(
)
)

)
)

)

3.) ,

. 2 : )
( . )
) (, ).
: ?.

:
() ,
.
. () .
,
.
,
.

.
,
, .
,
.

, ,

1.
.

.
, .

,
.





, .
3
(
):
1. ( ,
).

2.
( ,
)

3. ( ,
.

, , : ,

:
1.

,
.
2.
,

,
.
3.
, ,
,
.
4.

. .
.
5.
, , (

.

).

2.
, . ,
. ,
.
, ,
.
, .
.

:
) -
) -
) -

) -

, .
.
, ,
.

,
,
.
3.
4.

,

,
.
10 , . ,
, .

.
, ,
.
1. .
, .
. ,

2. .

.
,
. .
, , , , .
,
, .
, . ,
. .
.

 . , ,
. , .
. , ,
. . 1000
, :
1) , . .
2) - .
. ,
3) -
4) -

.
.
5 5 :
- - ,
-
(

) - , ,
, ,
- ,
- -
- - .
.
, . , .

,
. ,
. . ,
.
, .

. .

U Zakonima Platon opet opisuje idealnu dravu, ali ne vie kao apsolutno savrenu.

Ovde
.
on vie vodi rauna o
stvarnosti i ljudskim slabostima.
Glavnaideja je da drave stradajukako zbog preteranojake vlasti, tako i zbog preteranovelike slobod. Da bi se obe slabosti
izbegle treba stvoriti takvu dravu u kojoj e biti dovoljnoslobode i dovoljnojake vlasti. Poto vrhunacvlasti predstavljamonarhija, a
vrhunacslobodedemokratija,najboljije spoj monarhijei demokrat , tj meovita vlada. Umestogenijalnihdravnika, koji su retki, treba
stvarati mudre zakone po kojima e i obini ljudi moi dobro da vladaju dravom. Uz svaki zakon treba dati obrazloenje zato se on
uspostavlja.
Drava ne treba biti ni suvie blizumora ni suvie daleko od njega. Ne bi smela da ima vie od 1050 porodica. Da se bro
porodica ne bi uveao ni smanjio treba regulisati raanje. Zemljine parcele su neotuive, ime se postie da u zemljitu (osn
bogatstvu) svi graani budu jednaki. Platon smatra da je najbolji komunistiki reim, ali kako je on neostvarljiv prihvata se raz
bogatstvu, pod uslovom da postoji granica preko koje je zabranjeno bogatiti
U takvoj
se. dravi bi bili zabranjeni zanati i trgovina.
Trgovnom bi se mogli baviti stranci- naseljenici. Platon smatra da je razvijena privreda rav osnov za dravu, jer je uviao ekon
uzroke nemira u dravi.
U ovakvoj dravinema slobode miljenja
. Kritika se ukida. Za protivnike drave se uvodi smrtna kazna, a protivnici su oni ko
ele da menjaju dravno ureenje.
Da bi se zadrala stalnost dravnog ureenja zabranjuje se putovanje u inostranstvo. To je dozvolj
samo starijim i sigurnim ljudima radi zavravanja poslova ili upoznavanja stranih ureenja. Dravna religija je obavezna
Dravnu vlast vri skuptina svih graana koja nema stvarnu vlast nego samo bira dravne funkcionere. Skuptina bira dva
glavna organa: uvare zakona i venike. uvari zakona su zakonodavna,a venici izvrna vlast. Trea vrsta organa su cenzori koji vre
nadzor nad zakonitou i kojima svaki organ vlasti odgovara zbog nezakonitosti
. Ova dravna organizacijaima u sebi demokratske
elemente (skuptina) i oligarhijske(podela u 4 klase po bogatstvui vei uticaj bogatih klasa). Pri kraju knjige Platon uvodi jo jedan
vrhovniorgan tzv. noni savet, koji bi inilo 10 najstarijihuvara zakona, zatim ljudi koji su dobili nagraduzbog vrline i putnicikoji su
ili u inostranstvoi ijim je izvetajima vlada bila zadovoljna. Ovaj savet bi radio samo nou. Uloga saveta bila bi da daje glavne ideje
koje drava treba da ostvari, ali se to ne vidi jasno poto je delo ostalo nedovreno.
Platon je daoprikaz razvoja oveanstva
od primitivnog doba do drave. Po njemu je oveanstvo vie puta stradalo od poto
i drugih nesrea o kojima govore mitovi i uvek iznova poinjalo. Posle takvih katastrofa preiveli ljudi su bez ikakve kulture i
planinama. Oni ive usamljeno, a meu njima vlada sloga i ljubav. Ljudi su dobri, a vladaju obiaji i patrijarsi. Sa umnoa

porodica stvara se velika zajednica, donose se zakoni i uspostavlja monarhija ili aristokratija. Na ovaj nain Platon je stvorio osnov
o prirodnom stanju na koju su se dalje nadovezivale teorije drutvenog ugovora.

njegovoj
.


.
. ,
. ,
.
.
, , .
. .

. O :
, ,,
. .
. , , ,
).
. ,
, . .

. .
, ,

.
,
... , .
, ,
. .
, , , .

.
, , . ,
,
,
, .

, , , .

,
.

.

,
.

- . ,
. ,
, .
, . : ,
.
:

.
, , ,
.
,
.



(
900
) ,
;

(

),
. .

U grkom jeziku jedna ista re (episteme) oznaava i znanje i nauku. Aristotel je, poavi od podela svojih prethodnika, nauke i
podelio na:
a
( theologica)

( )
( )

( )
( )
( )

( )
( )
(
U skladus tim, on je razlikovaoi 3 naina ivota:
Apolausticki ivotpriblizno odgovara onom sto bismo mi nazvali potrosacko-proizvoackim ivotom, koji protie u ,proizvo
zaraivanjui troenju. Tom ivotu odgovaraju "poeticka" (tvoracka) znanja,
omoguuju poboljavanje materijalnih uslova
ivota i stvaranje uslova za ulno uivanje (pesnika, retorska, slikarska, trgovaka, zanatska i sl.)
Prakticki ivotu Aristetolovoj podeli je sinonim za politicki ivot, tj. za aktivno uestvovanje u javnim poslovima. Prakticka znan
znanja upravljanja, koja mogu biti:
-upravljanje samim sobom -znanje koje donosi individualne vrline i sreu;
-upravljanje domacinstvom - koje obezbeuje dobrobit i sreu porodice
-ucesce u upravljanju javnim poslovima - koje obezbeuje dobrobit i sreu drzave
Teorijski ivotzahteva odreenu izolaciju od svakodnevnog i javnog ivota da bi se sve to je vredno prouavanja moglo to
posmatrati i shvatiti. Jedino teorijski ivot obezbeuje potpunu nezavisnost, samostalnost i zadovoljstvom samim sobom, a
najvecu moguu sreu za oveka. Ovaj ivot je vezan za izuavanje, istraivanje i razumevanje postojeeg, odnosno za filo
Ipak, Aristotel je smatrao da onaj ko ivi teorijski ivot ne mora u svakom pogledu da se odrie radosti koje proishode iz s
bogatstva i uivanja vezanih za materijalnu obezbeenost.
Podelom nauka na teorijske, prakticke i poeticke, Aristotel je, izmeu ostalog, hteo razlikovati nauke s obzirom na odnos prema pre
U teorijskim naukama
, principi se nalaze u samom predmetu. Istrazivac tu nista ne dodaje niti oduzima, on samo razumeva i shvata
sto jeste i to mora da bude.
U praktickim naukama
, principi se nalaze delom u predmetu, a delom u samom istraivau. To znai da se ovek istraiva tu ne m
potpuno izdvojiti iz okvira svog predmeta, jer je taj predmet drava, drutvo, porodica...
U poetickim naukama
, principi se nalaze u samom akteru: on je taj koji oblikuje spoljasnji materijal, po svojim sposobnostima
svom ukusu. Ali u ovoj oblasti Aristotel nije svoja ispitivanja doveo do kraja. Jer, da je to ucinio, pred njim bi se otvorila jedn
oblast problema. Morao bi da odgovori na jedno od glavnih pitanja: nisu li u tom smislu sve nauke onda "poeticke"?

.9
.
:
1.
2. ( ) . , ,



.
3.
4. ,

5.

 : ,
.

.

,
.
(,
, , ).
,
. .


. , () .
,
. .
, , ,
. , , , .
,
.

: -
-
-
-
( )

(
),
.
.
10 :
1.
6.
2.
7.
3.
8.
4.
9.
5.
10.
,
, 9
, ,
: - ,

-.
3
:
1.
(
2.
( )
3.
( , )

-
.
. ,
, .
, (
) .
.
2 : -
- .

heologica
A obradio .

, ,
(.

)
(

).
, ( )
,
,
,
.

,
a.

 ()

. 4


:
1.

2.
3.
4.
( )
.

.
, , .
,

, .
.
, , () ,
, .
.

. , , .
, , .

. , .

,
. , .
.
.

. .
, . , .


. .

,
. , .
,
.
2
: )
)
. , , , .
: , .
.

. (.).

.
, . , ,
. , : ,
, ... ,

, .
.
.
, .
. .
2
:
- , . , .
. .
(
) - , . -
.

( -)

, , .
. .
.

. :,
.
:
-
-
- ( )
.
, . ,
. ,
.

- . ,
, . .
, .

() .()
a)
. ,
, .
.
. ,
.
b)
, .
, , , .
- . , ,
.
.
, . .
.

. :
-
-
-

. ( )
.

( ).
, .
3
:
- , ,
- ,
-
,

, . (),
. ,
. , , , .
, .
.
.

 .
().
. . ,
.

, -.
.
.
, . :
.
, .
!.
, . , , ,
, , , , .
, , . ,
.
.
-
.
.
, :
-
-
-

.
, , : ,
.
, .
, .
. , .
. .


(
), . ,
.

: ,

.
, ,

.


, , , ,
.
.
3 - , .
.
. ,
, , . : ,
. . 100
.

.
, , . 3 , , ,
,

( ).

(
). , . ,
. : .

, , .
, ,
...
:
-
()
.
-
,
, .
.
, .
: 9.. 13..
7 13.. ( .
13.

- .
. , .
, , :
. , ,
. ,
, , . .
, 313..
, . .



.
, ,
. .
,
.


. 2.,
. , .

. ,
().
, , .

,
.
, .

.
.
,
, ,
.

.
()
. , :
- ( ).
- .
- , ,
, .
.
. .
, , , .
, ,
.

 ,
, .

A .
2. 4. . ,
.
,
3
:
- : , : , , ,

- - : , , .
- ()

. ,
. :
, .
.

, .


.

,
.
,
,
,
. .
, .
,
.

,
.
,
.

i o .

.

.

, 325.
,

.

.

: - - ,
- - , ,

.
, ,
.

AURELIE AVGUSTINje najznaajniji teolog patristike. Posthumno je kanonizovan tj. proglaen za sveca.
U svojoj filozofiji Avgustin polazi od sigurnog postojanja jedino subjektivne svesti. Jedina sigurna istina je istina o sopstvenom psi
ivotu (miljenju, oseanju, postojanju). Iz te istine se mogu izvui sve ostale istine. U tom pogledu Avgustin je neka pretea Dekar
Za Avgustina je filozofija ljubav prema mudrosti iji je izvor i cilj Trojedni Bog. Istine razuma imaju smisla jedino k
dopunjavaju iskrenom verom. Saznanje Boga se odvija u stepenovima: od ula, preko razumskog saznanja i pamenja, do vere u
koja daje konane odgovore na pitanja o svim stvarima. Avgustin smatra da je vera isto to i volja. Iz voljev.izvire ljub
Bog je dobar i on ne zna za zlo. Prisustvo zla u svetu on tumai nepotpunou stvorenog sveta. Zlo je rezultat prvobitnog
Adama i Eve praroditelja koji su izneverili Boga. Tako je greh, tj. postojanje
a zla, z
Avgustina istorijski fenomen. Budui Hristov povratak na Zemlju znaie ujedno i kraj greha i zla.
Delo O Bojoj dravije nastalo nakon to je Rim prvi put u svojoj istoriji pao u ruke neprijatelj Avgustin je svojim de
pokuao da objasni taj dogaaj u skladu sa hri. uenjem, stvorivi tako prvu filozofiju istorije i prvo hri. uenje o dravi.
Glavna misao jeuenje o predestinaciji
, tj. uenje da je tok istorije oveanstva unapred odreen voljom Bojom. Rim je p
jer je bio nepravedna drava, zasnovana na bratoubistvu. Rim nije bio Boja, ve zemaljska drava koja je plod ljudskog greha.
drava nije deo ovog sveta i ne moe se u njemu ostvariti. Ona je konaan cilj ispravnog ivota, mesto do kojeg se stie v
pravednou. Boja drava je zasnovana na ljubavi Bojoj i ine je aneli i vernici, a zemaljska je zasnovana na ljubavi prema
sebi i ine je nevernici i zli duhovi. Prva je apsolutno dobro, druga apsolutno zlo. Prava drava se bori sa zemaljskom i na kraju po
Konanom pobedom dobra uspostavlja se Boje carstvo na zemlji.
ovek se moe vratiti Bogu ako ivi na osnovu Hristovih rei i dela. Smisao istorije je povratak u okrilje mira i spokojstv
e doiveti oni koji su uspeli da odole iskuenjima zemaljskog ivota.

BOETIJE je bio poslednji predstavnik antike filozofije. Za razliku od crkvenih otaca, Boetije se neposredno nadovezao na a
filozofiju, pre svega na Platona i stoike.
Boetije je dao je veliki doprinos konstituisanju latinske filozofske terminologije. Preveo je delove Aristotelovog Orga
Porfirijeve Isagoge na latinski jezik. Boravei u zatvoru, napisao je dijalog
Uteha filozofije
, u kom ne trai utehu u Bibliji, nego kod
Homera i Platona. Slino Sokratu, on pie kako ivi u vremenu koje nema sluha za filozofiju. U ovom delu se filozofija prikazuje
uene, milosrdne ene koja tei mudrou. Boetije prihvata stoiki stav ivota u skladu sa prirodom i o traenju sree u samom sebi
On pie da za razliku od zlog oveka koji je nemiran i slab, dobar ovek je jai i sreniji, jer zna ta je pravedno i delu
skladu sa tim dostie blaenstvo. Boetije smatra da svaki ovek poseduje slobodu da ini dobro i bude blaen. Smatra da je pra
slobodan i kada je u lancima. to je ovek nezavisniji od materijalnih stvari to je slobodniji i blii Bogu. Za njega je Bog, k
Platona, najvie Dobro. Svetom upravlja provienje koje je razliito od sudbine.
Filozofija traga za mudrou, tj. Bogom. On daje presdnost teologiji nad filozofijom i kae da je funkcija filozofije razja
onoga do ega je vera ve dola. Boetije je pogubljen bez suenja.. Hrianst ga je prihvatlio zbog toga to je govorio o jednom
(iako nije pominjao Hrista ni Bibliju
). Katolika crkva ga je proglasila muenikom, a njegov spis je bio itan i prepisivan tokom ita
srednjeg veka.
etiri godine nakon Boetijevog pogubljenja, 529. car Justinijan je zabranio rad svih filozofskih kola, uveren da om
hrianstvo. Period mranjatva srednjeg veka za kratko e prekinuti Karlo Veliki koji e ponovo otvoriti kole.

,
, .
,
( , ),
.


- .
( ),
:
( , , )
- (, , )
. ,
, .
, .
:
1. ,
2. .
, .

.

, ,
.

,
.

. .
.

,
17..
:-
- (, , )
- (, ,
)
, , , , , ,
.

10
.
. ,
.

. ,
- - .
. .


(
).
.
.
2
.

,
.


, ,
.

,
.

. .
.
,
.
.
.


o .
, , , , . .

, ,

.

.

:
,
. , ,
.
. . ,
.
. .

. 4 (
):
- ,
-
- , ,
- ,
, .
, , , . , ,
. .

(
) .
. :
? 3 : ,
.
. ,
.
, .
. .
.
. .
.. .
, .
, .
,
.

. , .
, . ,

. , , , .
,
, 1092..
,

. , .
.
,
)
(
(
).
, .
.
.

. , .

AlbertVeliki(Albertus Magnus)je veliki sholastiki filozof, teolog i prirodnjak

. Pod njegovim uticajm se sholastika odvratila od Platona
i priklonila Aristotelovoj filozofiji. Prozvan je Doktor univerzalis zbog izuzetno velikog
Albertovi
znanja. spisi se preteno sastoje
od parafraza i komentara Aristotela. Smatrao je da razlika izmeu filozofije i teologije, ne treba da znai njihovu suprotnost. U
da je objava iznad uma, a ne njemu protivna. Proglaen je za sveca.
ajslavniji
N uenik Alberta Velikog bio je Toma Akvinski.

Uenje Tome Akvinskogpredstavlja vrhunac skolastike filozofije. Akvinski je napisao veliki broj dela, koja predstavlj
ju neku vrstu
enciklopedije iz oblasti teologije, filozofije, morala, prava, a najznaajnije mu je delo Suma teologije. Prvo je bio prihva
vrhovnog uitelja Dominikanskog reda, a kasnije je njegovo uenje postalo zvanina doktrina Rimokatolike crkve. Proglae
sveca.
Njegovojsintezi katolianstva i aristotelizma, prethodila je Averoesova sinteza islama i aristotelizma i Majmonidova si
jevrejstva i aristotelizma.
Akvinski
odbacije Averoesovu tezu
o postojanju dve istine, jer se tako umanjuje vrednost teologije. Za njega je vera ir
dublja od razuma. Teologija je data, a filozofija slui za dokazivanje verskih dogmi. Teologija je najvanija, sveta, nauka, jer
predmet Bog. Filozofija protivrei teologiji samo onda kada se pravilno ne upotrebljava. Filozofija moe dokazati neke
dogme, ali ne sve. Ona moe dokazati postojanje Boga, ali ne i besmrtnost due, Vaskrsenje i Strani sud.
Akvinski je smatrao da se sve postojee sastoji
materije
iz
i forme
, osim Boga. Bog je samostalna forma. Materija je, kao i
kod Aristotela, pasivna, dok je forma aktivni princip koji oblikuje materiju.
Iako je Aristotel za Akvinskog najvei autoritet, postoje 2 bitne razlike izmeu njihovih
: uenja
-za razliku od Aristotela, Akvinski smatra da materija nije vena i nenastala, ve da je Boijom voljom stvore
-Aristotelov Bog misli samog sebe i sa svetom ne odrava nikakve veze, dok Akvinski smatra da Bog mora
saznavati i neto izvan sebe samog (inae bi to bio panteizam), mora saznavati
i opte i pojedinane stvari
Akvinski navodi 5 dokaza postojenja Boga:
1. mora postojati prvi pokreta
kosmoloki
(
dokaz, postoji i kod Majmonida
)
2. mora postojati prvi eficijentni uzrok sveta
lanac
( uzronosti mora odnekud krenuti, slino kod
Avic
)
3. mora postojati nuno bie sveta
tj. uzrok
(
svim nenunim, propadljivim biima,
(postoji i kod Majmonida)
4. mora postojati neto apsolutno i savreno
stepenovanje
(
savrenosti nuno vodi najsavrenijem
)
5. mora postojati krajnja svrha svega
(mora postojati bie ijoj svrsi iva bia slue)

, .
, .
.
.
.
,
,
.
,

o.
.

. ,
.
, , , .
. ,
, 3:-

-

-
. , ,
.

.
,
. .

.
, 15. 16..
.

, , .

. 1458. ,
. , .

.
, ,
,
.
:
1453., 1491.,
, , .
, ,
1572.

,
.
: , , , , , ,


, :
, , , , .
)

.
. , ,
. .
.
: .
, .
.

:
- ()

- ()
,
- ()

-

, . .
, ,
.
-
.
-
- .
...
- . , , .
,
-
.
.
.
, .

 :
- ()
-
- .

. : ( (
().

.
- , .
, . . () ,
. ,
.


. ,
tabulla rasa.

, :

. , .
, .

:
-
: - ( )
- ( )

- :
- . ( )
( ). .

.
, (, , ..),
(, ,
-
. :
- , , .

: -, -, -, -

.
, .

-

-

-

:
, .
, .
, .

zaje da postojesamo pojedinane stvari

, dok je opte izmislio ovek.
ime se svrstao u nominaliste i
suprotstavio srednjevekovnim teorijama po kojima su pojmovi prava realnost, a stvari tek izvedene
Po izHobsu.
njih. postoje 3 vrste
pojedinanih tela
: prirodna tela, ovek i drava. Ta tela je obradi
svem
u delu "Elementi filozofije".Trei deo je Levijatan kom je
razvijena Hobsova teorija o prirodnom stanju
Hobs, slino Bekonu, smatra dacilj
je svakog saznanja
mo koja se ogleda u korisnosti.
Znanja Hobs deli
a)-znanje o injenocama
- koje je predmet istorije prirode ili istorije
drutva
b)-znanje o konsekvencama injenica - to je filozofsko znanje i podudara se sa naunim znanjem. Hobs iz filozofije iskljuuje te
i kae da su predmet filozofije tela u pokretu, odnosno uzroci i svojstva tela.
Hobs se smatraosnivaem ugovorne teorije drutva
. Smatra da prirodno stanje oveka nije ni dravno ni drutveno stanje
nego je ovek po prirodi slobodan. ovek je egoista, a njegova osnovna tenja je tenja za samoodranjem. Ljudi su po prirodi jed
poto svi imaju pravo na sve, ovek postaje oveku vuk i nastaje rat svih protiv sviju. Strah od smrti i potreba za mirnim i ud
ivotom podstiu oveka da trai izlaz iz prirodnog stanja. Prirodni zakon je pravilo razuma koje propisuje ta ovek mora, a ta
raditi, kako bi se to uspenije odrao u ivotu. On nalae oveku da osnuje dravu, kako bi izaao iz stanja rata.
Drava je vetako telo koje nastaje ugovorom. Pojedinci prenose na suverena deo svojih prirodnih prava u zamenu za si
ivot. Ljudi se povezuju dvostrukim ugovorom. Po 1.ugovoru pojedinci se udruuju meusobno, a po 2. se ti udrueni pojedinci u
sa onim kome predaju svu vlast. Tako mnotvo pojedinaca postaje jedinstveno bie, odnosno Hobsov Levijatan. Levijatan je preds

kao ovekoliko udovite sastavljeno od siunih pojedinaca, koje u rukama dri biskupski tap i sablju kao simbole duhovne i sv
vlasti. Suverena niko ne moe optuiti ni kazniti niti mu oduzeti vlast.
Religija, po Hobsu, ima koren u ovekovom neznanju i strahu. On smatra da treba da postoji je
dravna religija u kojoj vrhovnu vlast ima suveren.
Hobs asnije odstupa od svojih stavova
uvidevida monarhija koi razvoj kapitalizma i buroazije i zastupa pravo ogranienj
vlasti monarha.

, .
, (

. ,
. , ,
, , .
3
:
- -
-
(, ..)
-
2 (, ..)

.
, ,
, , . .

.

.

3
:
- -
-
-
- , .
: - ,
- .
, . ,
.


.
. .
.
. , , .

.
.
, .
. .


: ,
,
. .


. .
, . . , ,
, .
, .

, , ,
.
3
; -


, ,

,
. ,
, .
, .

.
. , , , .
, .


,
(, ...) , .
, .

. ( , ).
,
2 :
-
- . ,
. ?
)

.
. , .

4 :
1. () - .
.
2. -
3. -
4. - , .

, . , :
, (
). .
,
.

,
. ,
causa
sui). (
1. ,

(RES COGITANS
)
2. , , .
, ,
2
-
(, ..) ,
.
-
.
, .

os j RES
( EXTENSA)
( )
,
, , . ,
OG ,

.

, ( )
, .

.

, .
, causa
(sui). , ,
.

, 2
. , ,
.

, , .

,
. ,
. , .
, .
.

, , .
, .
.
.
:

1. ( , , , )
2. ,
3. - ()




:
1.
, ,

.
2.
, , ,
.
3. ,
.

,
. - .

.
:
-
- ()

,
.

.
, , . .
. , , .
. .
.
, . .
, ,
. , , .

.
. , .

.


. . ,
.
. ,
. ,
. .
. , .

:
1.


2.


2 :
1.

 .

.
.

:
a.
b.
c.
d.

e.
.
, , ,
, , .
. . ,
. ( ), ( )
(). , .

4
:
- - ,
- ,
-
-
4
:
1.- . .
,
2.- ,
,
3.-
4.- - .
2.

18. .
1690.

1781.

.
, , ...
.

.
. () .
, ,
. .

, .

,
.
, .
( II, II
)
.


,
1776. 1779. .

, .
. .
.

.
. , ,
.

.

,

.
: , , , , ,
, .

)
18. 19.. .
, .

je ,
3 :
? ?
3 : ,
.
3
: ?

, .

. :
priori?
,
.

,
.

: - ,
-
-
,
priori.

: 1.- ()
2.- ()
3.- ()
1.
(
)
, . .

.
. vreme
:
uslov svih pojava uopte
.
. ,
:
Vreme
" nije neto to bi postojalo samo za sebe ili to bi
pripadalo stvarima kao njihova objektivna odredba
"
, ,
. .
, .
. o
.
2. .
,
, .
je ,
.
.


. 4
:
- (, )
- (, )
- (, )
- (
?,
. , .
()

: - , - , -
:
I - a . (
)
- , (
).

II - .
(: . ,
).
- . . (.
)
, , - ,
3.
.
. ,
.
.
, ().
,
. 3
: - ( ),
- ( ),
- .
,
. .

, ,
.
: ?
oo e o a oaao a ee a (o, eo e ooa) oe oe

ao a oae a e oa oa a e oao
e

() .
ao a
a aoe oaa
e oea ea oa e e oa oaa oo
aoo, o, e a aooa ee eooa, a a ea aa o.
,
.
.
1. )
. ,
. , , ,
. . ,
, .
2. )
, , ,
.
.
aeoo eaa a o
3 oaa ao a
:
1.) . ,
.
.
, .
.
2.)
, .
oa ae eo,

e oe aeo
e oe o e.
3.) .
,
a
aeo, e ae o ooa ao ao a (o).
o aa ooe3 oae oao aoa
(aeoo eaa
):
1. oa aoa oe oe oe a ao
o ao.
2. oa ao a oeo oo o o ao o oea, a ao , a

3. ea oe ao ao a
ea aooaa.


, .
.
: ?
, :
, ,
() ?
,
.
-
, . ,
. .
2 :
1.) () . .
( ) ( ),
. , ,
. , ,
, ,
, .
2 : -
-
()
2.) () - .
, .
.
, .

, ,
.
( ).
, , ,
. ,
. ,
.
. .

.
, .
-
-
,
:
1. - ,
2. -
-
, (-). ,

.
3. , -

: () ()
-, -, .
.

.
. .
o

, .
J
.


. ,
.

antova i Fihteova politika filozofija

Po Kantovom miljenju uprirodnom stanjuve postoji svojina. Tu nedostaje samo sila koja bi osigurala privatno vlasnitvo.
Prirodno stanje nije stanje nepravde, ali je bez sudije koji bi odluivao o sporovima. Zato pravna ideja trai da se izae iz ovog stan
da se osnuje drava.
Po Kantu pokretai ljudskog delovanja su kategoriki i hipotetiki imperativi
:
-Kategorikiimperativ preko dunosti ukazuje kako ovek mora da nastupa bez obzira na cilj i uspeh, a
-Hipotetikidoputa oveku mogunost izbora radnji ili naina ponaanja za ispunjenje kategorikog imperativa
Pravopredstavlja skup pravila ponaanja u konkretnim sluajevima u cilju ostvarenja kategorikog imperativa

obezbeuje slobodu drugih pored slobode jednog. Pravo dozvoljava primenu prisile, a povezivanje prisile sa pojmom slobode, K
reava tako to razlikuje slobodu od samovolje.
U oblasti prava i politike kod Kanta znaajno je njegovo razlikovanje legaliteta od moraliteta
:
-Legalitetje delovanje oveka u skladu sa zakonom iz razliitih motiva (interesa, straha, navike, prisile..)
-Moralitetje delovanje u skladu sa zakonom iz obzira prema samom zakonu, zbog potovanja njegove umnosti
Drava predstavlja ujedinjeno mnotvo ljudi pod zatitom zakona. Ljudi ulaze u graansko stanje ne na osnovu zajednik
interesa, ve na osnovu kategorikog imperativa sadranog u praktinom umu.
U delu Veni mir
Kant lansira ideje koje e kasnije preuzeti Drutvo naroda i UN. Kant smatra da e veni mir bi
ostvaren tek kada u republikanskim drutvenim ureenjima sami narodi preuzmu odgovornos za sve dravne posledice. Narodi
postati istinski civilizovani kada uklone stajae vojske.

Fihteova polazna taka jeuenje o neotuivosti individualne slobode

. Ta sloboda podrazumeva mogunost slobodnog delovanja
pojedinca na svet. Ali, kako je mnotvo ljudi u istom odnosu prema svetu, oni moraju ograniiti svoju slobodu da bi njiho
meusobna egzistencija bila mogua. Za ovo ogranienje slobode potrebno je pravo koje poiva na ugovoru svih sa svima, gde sva
dobrovoljno ograniava svoju samovolju. Za opstanak prava nuna je i prisila, ali ona ne treba biti mehanika, ve mora biti usmer
na volju ove
U delu Zatvorena trgovaka drava
Fihte istie da svaki ovek ima pravo na rad i da je najvia dunost drave da mu taj
rad omogui. Rad zatim stvara periode dokolice u kojima ovek oslobaa svoj duh i izdie se iznad svakidanjih briga. Pravo
slobodu duha je najsvetije pravo oveka.
Fihte tei ostvarenju ideje pravednosti u dravi. Drava treba da vodi itavu ekonomsku sferu i to tako da svi budu siti i ima
krov nad glavom, a ne da jedni uivaju u luksuzu dok drugi gladuju. Prisila drave e biti sve manja, to bude vei stepen moralno
umnog savrenstva graana. Kada umni i moralni zakon ovlada ljudima, prestae potreba za dravom. Drava je sama po sebi
vrednosti. Vrednost je u narodu.
Kod Fihtea postoje i neki elementi socijalizma. On smatra da sutina svojine nije u posedovanju, ve u pravu upotrebe nek
predmeta ili pravu vrenja neke delatnosti.
U delu Obraanje (ili pismo) nemakoj naciji
Fihte je izloio svoju teoriju o naciji
. Smatra da se samostalnost i sloboda
naroda ogledaju u njegovoj posebnosti (obiajima, pravu, umetnosti...).Iz Ideje narodi dobijaju svoj svetski poziv, odnosno zada
koji treba da izvre. Narod proet Idejom osea da se treba boriti neku optu vrednost koja je potrebna njemu i svetu. Ostvarenje ov
vieg cilja predstavlja spas nacije.
Prvi izraz stvaralake snage naroda nacionalni
je
jezik. Nemaki jezik je, za razliku od ostalih zapadno -evropskih jezika,
najsamostalniji i najizvorniji, to znai da je nemaka nacija ostala najblia svojem stvaralakom potencijalu. Najvia instanc
dravi je mudrac, koji vodi narod u carstvo slobode i savrenog pravnog stanja. Obrazovanjem naroda omoguava se sloboda sv
nacija, emu se pribliava svetska istorija.

, .

().
, ,
(, ).
, , , , .
.
. .
, . , ,
, . .
, .
.

(). ,
, , ,
.
.


, ,
. . .
,

,
. : , .

.
,
, , .
,
, .

, .
.
.
,
. ,
, ,

.
, .
.
.

3 :
1. ()
. .
2. .
, .
3. ,
.

.
, , . ,
. .
()
. () ,
. ,
, ().
, ,
. , .
( ) ,
.

.
.

() , () . ,
, .
, . .

3
: 1.-,
2.-
3.- .
1.) . .

: - ( )
- ( ).
) . .
, , .
. , ,
, , .

:
- ( )
- ( ).

) . ,
.

: -

,
.
, , .
) . .

.
-
,
-
, .
) , . ,
.
. , .
, .
2.) .
,
. .

:
- - ,

- -
, .
-
, , , .
.
3.) , , . ,
.
:
*
*
*
- - ,

: - - -
- (,
)

, ,
,
. .
()
. ,
. ,
,
: , .
: , . .

(
), .
.
. () , (
. , , ,
. , .
, .

, , , ,
. .
eeoa oceja oje je eaa, je o oa o ee a aa eo.

.
ao oje je oeo oaje e o oo oj

 e o e.oja eaje eeo aaja

e eajae oaaja oaje oae
e ao a.
oja aaje aa aoa eja,
( o) oe a e aja ee. oja eaoj, ooo
aoj a je aaea oce oje.
, . ,
. , ,
.
.
, .
ee e a e aoeo (o o oaaa ao aoe) ao oj.

, . ,
. o oj oaj a ao oo,
ae ooe oja
a ej, oaj
oa. e oj a ea ao a aoe oj aj a, je je aa
oaoee oo.
ea oja e aja o oa ea aa,
aoj
a aoe e oja 3 eae
:
1 -ojeaa oaaa - oja oaje ao oo jeoa,
( aao..)
;

2 - o-aaa - oja oaje oo e (oo aaa)
-
.
3 - ao ea aoa
, ooo aae e
oaje - oja oo oo
.
, .
o aao eeee oa
a, je o oo oa aa ea oo ee oje, o oa
a, o e, a eao aa a oo
eo a oj e aa a
aoo a ao e.

()

, , ,
.
,
, , , .
1. -

( ). 1.
, ,
.
2. -

(

) 2. .
. . .
. , ,
.
3. -
(
). 3.
. .
1.
, 2. , 3. .
. ,
. .
:
- ( )
-
-
-

.
, ,

Glavno Hegelovo delo iz oblasti prava i politike nosi naziv

Osnovne crte filozofije prava
. itav njegov sistem je zasnovan na
principu slobode, koja se otkriva kroz istoriju, a dobija svoju punu formu u modernoj dravi, posebno protestantskoj Pruskoj dr
Hegelovog doba.
Centralna kategorija Hegelove teorije drave je univerzalna sloboda, koja nije mogua bez svesti o slobodi. Drave
razlikuju prema stepenu samosvesti njenih pripadnika po pitanju slobode. Politiko ureenje je rezultat narodnog duha (uma), pa
zato opasno nametati narodu ureenje koje je konstruisano
a priori.
Po Hegelu, drava nije institucija kojoj je svrha dobrobit i sigurnost graana, ve je ona sama sebi svrha. Ta je dra
dovoljno jaka da bude tolerantna, da se ne zaokuplja intimnim ivotom graana i da ostavi religiji njeno polje, osim u situaciji k

ona ugroava samosvest ili nauna saznanja. Slobodu miljenja, govora i tampe treba podsticati ili zabranjivati zavisno od korist
tete za autoritet vlasti i interes drave. Ne predvia se opte direktno pravo glasa, jer bi ono vodilo priznavanju uloge izolovano
apstraktnog pojedinca. Narod ima suverenitet jedino ako se shvata zajedno sa monarhom i dravnim organima. Jednakost se ispolja
u tome da svaki ovek moe da postane lan upravljake klase.

Hegelova teorija drave obuhvata

: 1.-apstraktno (formalno) pravo,
2.-subjektivnu moralnost,
3.-objektivnu moralnostkoja obuhvata porodicu, gra. drutvo i dravu
1. je prvi momenat objektivnog duha i odnosi se na elementarne slobode i prava u gra. drutvu. Osnov
apstraktnog prava je apstraktna linost koja je svesna svoje slobode. Ta linost ini u svojoj svesti prvi korak kada povezu
svest o svojoj slobodi sa sveu o slobodi drugih.
2.
- predstavlja prelaz od apstraktnog prava ka objektivnoj moralnosti. Ona je vii momenat
samorazvoja duha, odnosno slobode, gde se ovek pojavljuje kao subjekat, a ne samo kao objekat. Na ovom nivu subjekt te
univerzalnosti i procenjuje sopstvene postupke i namere.
3.
- se ostvaruje u porodici, graanskom drutvu i dravi.
a) Porodica- je prvi momenat ostvarenja slobode i tu linost prvi put prevladava svoju posebnost. Porodica je i etika ustanova j
se zasniva na ustanovi braka i prirodna, jer ima obeleja prirodne elijske zajednice. Porodica nalazi svoje ispunjenje u imovini
b) Osnovgraanskog drutvaje pojedinac sa svojim potrebama. On stupa u odnose s drugima, kako bi ih upotrebio kao sredstvo
kako posluio drugima kao sredstvo. Tako se javlja meusobna zavisnost, koja postoji po prirodi, a ne na osnovu
U uma.
graanskom drutvu postoje 3 klase
:
- bitna klasa (klasa zemljoposednika)
- industrijska klasa (zanatlije)
- opta klasa (inovnici, birokratski stale)
Zemljoposednika klasa ima moralnost oslonjenu na porodicu i veru. I opta klasa ima univerzalno kao svhu svoje aktivnosti,
se birokrate bave problemima od opte vanosti. Jedino je industrijska klasa orjentisana na partikularno i zato je osuena
nesigurnost. S druge strane, ona daje kulturu i intelektualni format, jer je prinuena na rad i inteligenciju.
c) Drava je najvii oblik obiajnosti i temelji se na umu. Ona je iznad graanskog drutva, jer zalazi u sferuUduha.
dravi
postoji:
- zakonodavna vlast Gornji
i Donji dom(zemljoposednici i pripadni
opte klas)
- upravna vlast - koju nose birokrate (opta klasa). Predstavlja optu volju i nosilac je javnog
s.inter
Ukljuuje i sudsku vlast i policiju.
-vlast krune - ujedinjuje sve vlasti u liku vrhovnog vladara. Ogranienost
u tome to je njegova odluka
samo potvrivanje onoga to je utvreno od ostalih oblika vlasti.

.
, , . ,
, .
.
.

, ,
, , . , ,

. , .
, . ,
, , . ,
, ,


: ,
, . ,
.
,

. ,
.
, .
.
, .
.

.
, ,
(). , .

.
, , .
, ,
e.
, ,
, , . ,
, .

,
, .
, , .
, .
, , .
.
.
, .
.
, , ,
, .

. O ,
,
, ,
. - 40-
19..
. .
. ,
, , - . ,
: (), ( ), , , .
.
, , .
, , .
.
, .
.
, , ,
.
.
-
.
, . , ,
.
, .
- . , ,
, , .

,
.
. ,
, .
- :

1.-

, .
, .
2.- ,
, .
3.- ()

, ,
.
4.-

.
.
.-
:
- ,
- (,
-
- .
.
:
- .
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
.
.

Shvatanje slobode
Odnos slobode i nunosti za Marksa je realno pitanje ovekovog ivota, drutva i razvoja.
Marks smatra dacarstvo slobodepoinje tamo gde prestaje rad koji je uslovljen nudom i spoljanjom svrhovitou. Pored carstva
slobode postoji icarstvo prirodne nunosti
, a to je materijalna proizvodnja koja je neophodna za ivot Tu ovek moe biti slobodan
samo ako su drutveni odnosi zasnovani na principu jednakosti, a ne na eksploataciji.
Sloboda oveanstvaje cilj i smisao marksistike filozofije. U kapitalizmu postoji iluzija slobode, jer su sredstva z
proizvodnju u privatnom vlasnitvu. Tu je vrednost rada samo iracionalan izraz za vrednost radne snage i uvek je manja od vredno
proizvedenog rada. Kapitalista plaa samo nuni rad, a ne i viak rada.
Sloboda kao fraza je mogua uvek, ali kao realnost samo u drutvu koje je ukinulo eksploataciju, a to je komunizam.
Marks i
Engles su smatrali da se sloboda oveka moe ostvariti samo na visokom stepenu razvoja proizvodnih snaga, kada bude ukin
podela rada, klasna podela drutva i eksplatacija i kada bude stvorena humana zajednica slobodnih individua.
Marks istie da jeburoazija u istoriji odigrala snanu revolucionarnu ulogu, jer je po dolasku na vlast razorila feudalne
patrijarhalne odnose. Meutim, ona je umesto eksploatacije prikrivene religioznim i politikim iluzijama, uspostavila otvore
direktnu eksploataciju.
Drava je, za Marksa, organizacija koja slui zatiti interesa vladajue klase. Osloboenje se sastoji u tome da se drava,
organa koji je nadreen drutvu, pretvori u organ koji mu je potpuno podreen.
Socijalistika drava bi se razlikovala od prethodnih,
jer bi u njoj vlast pripadala radnikoj klasi, kojojcilj
je ukidanjesvih oblika otuenja.
Istorija oveka je istorija borbi izmeu eksploatatora i eksploatisanih klasa. Po Marksovom miljenju dostignut je stepen ka
eksploatisana klasa, proleterijat
, mora da postigne svoje osloboenje od eksploatat
rske i vladajue klase, t njena istorijska uloga
i zadatak.
Radnik se, meutim, u uslovima moderne industrije organizovao kao posebna klasa, koja treba da nasilnim putem preuzm
vlast i ukine ove obleke otuenja, a vremenom i samu dravu.

,
.

j. ,
.
.
, .
,
.

:
1.
4.
2.
5.

3.
6.

,
.
. , .
, .

3 :
1.
,
.
- , .
.
2.
.
- , ,
.
3.
, ,
. , .
.
- ,
.


. .
, -. ,
.

Logiki pozitivizamili neopozitivizam jefilozofski smer i pokret koji se razvio u 20-ih godina 20. veka u Beu sa namerom da
osnuje novu, sasvim naunu filozofiju. Novopozitivizam je, pritom, celokupnu tradicionalnu filozofiju vrednovao kao metafiz
lienu svakog objektivnog znaenja.
Najznaajnija epizoda je stvaranjeBekog

kruga koji je 1923.g. proizaao iz jednog seminara Morisa lika i 1929.

nastupio sa brourom Nauno shvatanje sveta. Pored lika i Karnapa ovom krugu su pripadali Ludvig Vitgentajn,
zatim Han,
Nojrat, Kraft, Kaufman, a bili su mu bliski i neki od filozofa tzv. Berlinskog kruga, kao i neki ameriki filozofi pragmatisti
kole itd. Neopozitivizam je u Americi imao znaajno uporite, jer su mnogi pozitivisti tamo emigrirali pred naletom faizma.
Logiki pozitivisti su organizovali internacionalne filoz. kongrese i izdavali mnoge publikacije. Posebno vaan bio je asop
Erkentnis (kasnije promijenio ime uJournal of Unifie Science
), a najvei izdavaki poduhvat bila je
Internacionalna
Enciklopedija Ujedinjene Nauke
.
Logiki pozitivizam prevazilazi klasini pozitivizam naglaavajui
logiku analizu jezika
. Svoj najvei filozofski domet logiki
pozitivisti su dostigli u traganju za tzv. kriterijumom smisla iskaza. Radikalno se propagira naelo o besmislenosti svake spozn
koja nije empirijski proverljiva. Kao uzor naune spoznaje predstavljen je ideal elementarnih naunih(protokolarne
izkaza
reenice),
ije logiko-matematike transformacije, mogu dovesti do jedinih stvarnih spoznaja. Elementarni empirijski iskazi odlikuju se ti
to su proverljivi neposrednim iskustvom, iskustvo koje u novopozitivizmu poprima karakter dogme.
Pozitivisti razlikuju
: - analitike iskaze logike i matematike
koji ne govore nita o empirijskom iskustvu
-injenine iskaze- koji govore neto o empirijskoj stvarnosti i imaju smisla samo ako se mogu eksperimentom
proveriti. Tako jeprincip provere ili verifikacije
jedan od osnovnih principa novopozitivizma, po kojem nijedan
neanalitiki iskaz nema smisla ako nije empirijski proverljiv. Iskazi koji nisu ni empirijski provjerljivi
analitiki, nuno su besmisleni. Stavovi matematike i logike samo su analitiki, odnosno tautoloki stavovi
priori, a stavovi nauke su empirijski stavovi a posteriori. Metafiziki iskazi koji ne pripadaju ni jednoj od ove
grupe su besmisleni pseudoiskazi. Novopozitivisti se razilaze u tanoj formulaciji principa verifikacije i
njegovoj primeni. Najvea tekoa, na koju su nailazili u vezi sa principom verifikacije, bila je odreivanje statu
tog principa. Kako princip ni sam ne moe biti proverljiv, to znai da je on metafiziki iskaz, pa prema tome i sa
besmislen.
Zajednike karakeristikesvih neopozitivistikih struja :su -naunost
-empirizam
-logika analiza
Iako je novopozitivizam upao u protivrenosti sopstvene doktrine, taj je pravac
sve do 50-ih godinapredstavljao najraireniju struju
savremene filozofije na Zapadu.

19 20..
pragma-, , .
, , .
, .

: , .

.
.
.
, ,
. , ,
.
, ,
.
: ,

)

. , ,
.
,
. 19. 20.., .
: ,
m, : , ,
.

19. ,
, , .
.
.

- .
, . ,
. - ,
.
-
. .
. , .

:- ( )
-
(
)
-

(

)
-
, . ,
, , .
,
, , . ,
.
.
,

,
.
3 :
- -

- .
, . ,
, .


.
. , , .
, ,

.. ,
. , , ,

,
,
.

,( ,
)
.
.
, .
, .

(

) ,
(

). ,

2
, 2
:
-
, .
, .
.
-
, , . , ,
, , .

2000
. .
, .
, .
, ,
. ,
. .
.
, .

2
:
-
- ,
(, , ,
) .
. . ,
, ,
.

. , , .
.
2 , :
- , ,
- , , ,

. .
, . .
, .
,
, . .

:
- -
- - .

. , , ,
.

 ,
.
, . "
" " ". , ,
.
elan- vital.

, ,
, .
, .
. .
, . ,
.
, , . "
".

:
- -

- - ,

. " " .
, . ,
. .
.

19. - .
. ,
.

-
.

.
. : ,
, , .

(
) .

,
( , .
)
.
, .
() - , .
, .
, .
. ,
.
,
, .

, . ,
, .
, , .
,
.
. ,
.
,
. , . ,
.

 - .
, .
.
, ,
, ,
. , , .

FINKOVOkritiko tumaenje misaonograzvojaFridrihaNiea ubraja se u najplodonosnijei najoriginalnijeinterpretacijetog filozofa.

U uvenoj knjizi Igra

kao simbol sveta

Fink daje originalnu kosmiku interpretaciju fenomena igre. Pritom naglaava da igra ni
nedostojni predmet filozofije, jer, iako se moe initi da filozofija, preispitujui igru, nee nita vie znati, ne treba zaboraviti da ni
znanje uopte nije bit filozofije ba zbog svoje pretenzije na konanost. Po Finku, ljudski problem igre je i svetski problem, jer se
izmeu oveka i sveta ne moe primereno misliti samo kao odnos izmeu dve stvari, dva bia.

, .
, , ,
. , , !
: , , ,

.

fenomen

, .
logos .
, ,
.
3:
1. -
2.
3. . ,
. .
, .

:
1. ,
. (
).
2. . , , ,
. ..
() ,
.... 2
:
-
-

3. ,
( ,
...). .


4. . -
, ,
eidos=,
(
).

- .
, ,
. ,
. : ,
, .

.
. , , .
, .
O , .
, ,

.
, .
. ,
. ,
. , -, -

.

.

. ,
. .
.
3 , 3
:
- , .
. , , ,
, .
, , , .
-
, ,
. ,
.

- , . 2 ,
, .
. .

.
(. . ,
.
).


. ,
- . .




,
( , .
..)
. , , .
,
, .
a
, .

, .
, , .
, .
, , .
,
.
.

: -
-
-
3 :
1.- -
2.-
3.-
1. ,

(
) .
.

,
(

).
, .

 ,
, .
. 3

(
1. -
, .
2.
- -
,
3. ,
.
2.

,
. , .


:
-(
) ,
, ,
-(
) .

-
,
, , , , .
. , ,
, .
. ,
, .
3. , , , .

.
.
.

, .
,

.

.
. , .
.
.
,
: ?
, .

,

. , , , , .
, , .
, . .
.
3
:
1. 30- ,

2. 40- -
(
)
3. 50-
(

)
2
:
1. , .
, . , .
, , . .
. ,
,
2.
. .
.
.
, , .
, .
.

.
:
,
,
, , . .

(
) .
.
. ,
.

. .
.
. ,
, .
,

, .
, , .

:

!
, , .

. , ,

(
).

:
-

,
,
, , ,
. ,
, .

. , ,
. EXELLENTIA

( )

. ,
,
. . -
EXISTENTIA
.
(, , --,
...),

(,
...).
. :

,

, .

.
.
,
(

)
. : ,
, .
,
2 :
1.

, ,
2.
.
. .
, ,
. ,

(


). ,
. .
. , ,
. ,
, .
,
. ,
.

.

, , ,
,
(
) ,
.

, ,
. :
. , , , ,

.
,


. o

.
, .

,
.
,

, .
, ,

.
.
, ,
. , , ,



. .
, .
, , .
, , .

, ,
.

, .
.
,
.
, .
homo

homini

homo. .

.
, .
.
, , .

. , .
:


. , .
.
O
, , .
. ,
, , .

.
(20-30.20.)
.

 , , . .
,
:
,
.

,
1968.


, .
.
. ,



. ,
, .
, .
, .
.

:
-

-: -

( )
- .
, .
.

:
, ,
, .
, .
,
- , .
. .

.

20..

.
,
,
,
, .

,

.

. ,
, . , ,
, . ,
, .
. , .

, , , .


:
- -
- ,
-

,

,
,
( ,
).
. .

.


. ,

,

, (, )

, , ,
, , 60- 20.
.

,
. ,



,
:
, - .

, ,
. ,
a e
.

, .

,
. ,
, .
19.. ,
. , , ,
.
.
,

,
. Teo

philos
(,
) sophia ()
. , ,


(

)
, , .
, .
, , ,

(
).
, ,
. , .
. 6. ,
, . ,
, .
, ,
,
,
(

).

,

2500 ,
. - .
,

, ,
, , .

, .
. :
-
-
-

:

1. 7. 6. , ,
, , ,
.
2. , ,
.
3. .

)
(


:
- 6.. 529..

(
)
- 529. 15.
- 15. 1831
- 1831

.
, - .
. . ,
, .
, , ,
, .
, .

, .
, :
, (
).
:

- () -
-
-
-
-
-
-
-

, .

1.
: ? , ?
?
a .

.
,
, .
, .

(, ,
..)
.
,
4 : , , . , ,
.
, 2
-(, )

(, )
.
:
I )
(
:
-
( , ,
)
-
,
(
)
-
,
(
, ,
)
II
:
- ,
,
. . ,
-
: (
)

(
)

(
)
-(
) - , , . : -
,

-- )
(
--
)(
2. , .
, . 17..,
.
, , .

. , .
.

:
I
:
1. ,
(, , ,
)
2. ,
3. , ()
4.
, .
:
()
, ()

,
II
:
-
-

(
-
(
-

3.
- . , ,
, 19.

.
.
. , , ,
. : , (
.

:

1.
,
2. ()

3.- : -

(
)
- -
-
4. , ,

.

.
, .

, .

4.
- .
, , .
mos
(moralis).
. .
, 5...

.
=.
,

.
.
, ,
( ).
.

( ).


:
-
-
- ,
.

5.
- , .
, .

6.
- .

(
)
(
), 2

.
.

. 3

?
7.
- .
.
. .

,
,
.

Odnos filozofije prema mitu i religiji

Re MIT vodi poreklo od grke rei mithos - to znai pripovest, kazivanje, legenda, a re mitologija vodi poreklo od re
mitologeo to znai priati neku priu iz starine.
Mit nastajeiz nemogunosti da se sagleda stvarnost. Prisutan je kod svih naroda i pria o sudbini naroda, Bogu, ivotu
nastanku sveta. Mit nastoji da, uz veliko korienje mate i uvoenje natprirodnih sila, objasni svet. Stari Grci su stvorili veliki b
mitova, sauvanih do danas. Najpoznatiji mitovi se nalaze u Homerovim epovima llijadi i Odiseji i Hesiodovom delu Rodoslov
bogova -Teogoni
U staroj Grkoj su postojala KULTA
3
:
1. apolonijski -Apolon je sin Zevsa i Here. On je bog lepote i vene mladosti, zatitnik prirode, dobra i istine. Ovaj kult se odliku
racionalnou i izraava filozofski duh idealizma, besmrtnost due i poricanje vredno tela i uivanja. Saglasan je sa kasni
Sokratovim i Platonovim sistemom.
2. dionizijski- Dionizije je 2. Zevsov sin, roen iz njegove vanbrane veze. On je bog vina i pijanstva. Dionizijski kult se odliku
naglaavanjem volje i prirodnih nagona. Slavi se ovek osloboen stega razuma. Ovak kult odgovara odreenim presokratovsk
orjentacijama i Nieovoj filozofiji.
3. orfejski- u osnovi kog lei filozofski stav da je ljudska dua boanska, dok je telo tamnica due i izvor zla. Ova se misao poseb
razvila u srednjevekovnoj hrianskoj teologiji.
SLINOSTI izmeu mita i filozofije
:
-i mit i filozofija na
stoje da razumeju svet i otkriju njegovo poreklo
RAZLIKE:
-mit se oslanja na matu, a filozofija na um i razum
-mit nema metodski i sistematski pristup razumevanju sveta, to je karakteristino za filozofiju
-mit nema potrebu da argumentovano obrazlae svoje tvrdnje, da bude logiki neprotivrean i proverljiv

Re RELIGIJApotie od lat. rei religare to znai vezati, spojiti, to znai da je ona veza konanog bia-oveka, sa beskonani
biem-Bogom.
Religija jetakav oblik ljudske svesti ili duhovnosti koji apsolutnu istinu sveta nalazi u liku BOG Bog je veno, svemono
dobro vrhovno bie. Smatra se tvorcem sveta i osnovom svih postojeih stvari. On je bie koje se nalazi
stranu
s on svakog iskustva i
zato oveku preostaje samo da veruje ili ne veruje.
Religija je uvekkolektivna verai nju prati zajedniko ponaanje. Praktikovanje vere se uspostavl kroz OBRED, kao jedini
mogui nain komunikacije oveka sa Bogom. Drutvena organizacij
u kojoj se praktikuje religija na institucionalizovani nain je
CRKVA. Ona ima svoje dogme, autoritete i hijerarhiju.
Ljudska religioznost poinjeprimitivnim oblicima kao to su totemizam, fetiizam, animizam, magija, preko politeistikih
do monoteistikih religija otkrovenja. Suprotnost vere je ateizam, a suprotnost religijske zajednice je sekularna zajednica.
Miljenja o tome kakav treba da bude
odnos filozofije prema religiji
su podeljena:
-U Grkoj se filozofija razvijala kroz kritiki stav prema religiji.
-Kroz istoriju se esto smatralo da je filozofija suprotna veri i da je treba ignorisati ili iskoristiti.
-Meutim, mnogi filozofi su se bavili i dokazivanjem Boijeg postojanja, naroito posle Anselmovog Ontolokog dokaza 1077. Po
ontolokog dokaza, oni su razvili i Kosmoloki i Teoloki dokaz.
-Postajali su i oni koji su smatrali da se postojanje Boga ne moe dokazati ili su Boga optuivali za zlo u s

-Poznato je i da neki filozofi nisu smeli otvoreno da priznaju svoje neverovanje u Boga, jer bi se time suprotstavili dravi.
RAZLIKE izmeu filozofije i relig
ije su:
1. - filozofija je u sutini racionalna, a religija emotivno-voljna vezanost za Boga kao apsoluta.
2. - dok religija ostaje na nivou predstava, filozofija tei da se putem uma uzdigne do teorije
3. - filozofija je zasnovana na snazi jaeg argumenta, a religija na slepoj veri u Boga
4. - filozofija ne deli svet na nebeski i zemaljski, ve tei da otkrije principe kao
svetajedinstvene stvarnos
5. - u filozofiji vlada duh otvorenosti, dok je religija puna zabrana i tabua
Meutim,filozofija i religija se posebno proimaju u oblasti MORALA.
Kod objavljenih religija, postoji kodeks moralnih normi
za koje se tvrdi da su propisane direktno od Boga.

dnos filozofije prema nauci i tehnici

NAUKA predstavlja logiki, metodski i kritiki izveden sistem znanja o pojavama iz odreene oblasti sveta ili Njen
bivstva.
osnovni
cilj je da utvrdi istinito znanje o svom predmetu.
Odnos filozofije i naukese menjao kroz istoriju. U poetku se nisu razlikovale ni po predmetu, ni po metodi istraivanja,
jer
je filozofija predstavljala majku svih nauka.Tako veina optih naunih termina ima filozofsko poreklo
kauzalnost,
(
nunost, istina
).
Meutim, razvojem ovekove delatnosti
posebno
(
proizvodnje
), javila se potreba za specijalizacijom znanja i diferencijacijom posebnih
nauka iz filozofije.Moderna nauka je bila vrlo efikasna i nala se na elu civilizacijskog pohoda.
Meutim, danas je ona
vezana za krizu i kraj graanskog drutva
. Ono to se esto smatra pouzdanim znanjem obino je
daleko od sutine, jer se nauka jo uvek dri ogranienja koje je sebi nametnula. Nauka je zaboravila etiku, dijalektiku, otvorenu
Trenutak njihovog uvoenja u nauku, oznaio bi raanje sasvim nove, drugaijeNauka
nauke.se udaljava od sutine i ne zna u kom
smeru se kree.
Filozofijatreba da obezbedi jedinstvo nauka
i da ih usmeri ka sutini.auka
N tei da ve
s zasnuje na sigurnim injenicama
, dok je
filozofija opominje da sigurno znanje nije mogue
. I u nauci i u filozofiji odvija se igra konkretnog i apstraktnog, ali su nauni i filozofs
modeli uglavnom potpuno nesaglasni. Dok se nauka jo dri linijskog napredovanja, filozofija se uporno dri poetnih pitanja.
Poto filozofija i nauka utiu na menjanje sveta i ljudi,
IDEOLOGIJAtei da ih kontrolie i u tome najee uspeva. Ideologija
stvara lanu naunu svest, navikava naunike da ne razmiljaju o ljudskim problemima i o posledicama naunih otkria.
auka iTako
tehnika danas nisu ovekova sredstva, ve
njegovi gospodari.Nauku i tehnikune interesuje ljudska sudbina
i zato se njihovi rezultati
mogu upotrebljava
ti i suprotno ovekovim interesima.
Prava nauka i prava filozofija moraju da razviju u sebi imunost u odnosu n
ideologiju ili mehanizam odstranjivanja ideolokog.
Samo otvorena misao moe da se suprotstavi nauno-tehniko
m obezvreivanju
oveka.
Nauka se temelji na 2 osnovna principa:
- ona ne ispituje svoja sopstvena polazita
, ve ih prihvata i primenjuje u konkretnim sluajevima
- svaka nauna tvrdnjaje prihvatljiva kao istinita dok se ne dokae suprotno
SLINOSTI izmeu nauke i filozofije su u tome: to
1. - obe predstavljaju rezultat metodikog rada u cilju objanjenja svog predmeta istraivanja
2. - obe otkrivaju i formuliu saznanje o njemu
3. - obe neguju duh racionalne otvorenosti
RAZLIKE izmeu filozofije i nauke: su
1. - filo zofija je utemeljena na umu, a nauka na razumu
2. - filozofija tei da izgradi celovitu viziju sveta, a nauka se bavi samo oni delom koji je njen predmet
3. - filozofija preispituje samu sebe i svoje pretpostavke, a nauka svoje pretpostavke prihvata i primenjuj
na konkretan sluaj
4. - filozofija tei da bude umno-kritika
disciplina, dok je nauka vrednosno neutralna.

Re tehnika vodi poreklo od grke rei tehne to znai STVARANJE. Prvi su problemom tehne poeli da se bave stari G
koji su i meu bogovima imali i kovaa Hefesa. Pre sofista se ne spominje tehne ve kibernetikos. Po Heraklitu, kibernetikos z
upravljanje svim pomou svega. Pojam tehne se nije upotrebljavao samo da oznai pravljenje stvari, ve i izlazak stvari na videlo.
to se automatski pravilo izlazilo je iz okvira tehnike.
Danas se pod tehnikom obino podrazumevaju znanja, postupci i istraivanja koja mogu da budu upotrebljena za dostiza
vee produktivnosti, veeg profita i vee moi. Moderna tehnika vodi specijalizo to za posledicu ima gubljenje iz vida cel
odvajanje oveka od sveta. ovek je sve vie samo stvar meu stvarima. Tehnika moe da ostvari poboljanje ovostranog ivota i d
produi, ali moe i da ga otea i skrati.
Tako razlikujemo 2 krajnja suda o tehnici
:
1. prema prvom se ona uzdie do osnovnog inioca ljudskog napredovanja i tvorca ljudske stvarnosti
2. a prema drugom se ona proglaava najvanijim izvorom otuenja i krivcem propadanja postojeeg
Dok prva krajnost vodi nekritikom poverenju u tehniku, u drugoj se zanemaruje da bez tehnike nema uspenog preobraaja i pro
ka boljem svetu.

Da li je bolje govoriti uslovno o dve tehnike

?
1. Prvoj, postojeoj tehnici je cilj vea produktivnost, profit i mo, a njena osnovna karakteristika je nezainteresovanost za pojedin
nedostatak vrednosnog sistema. Ona se neprijateljski odnosi prema prirodi i proizvodi lane potrebe.
2. Drugaija, nepostojea, ali mogua tehnika ima za najviu vrednost poboljanje ovekovog poloaja: punu slobodu, sreu, dostojanstvo.
razvoj bi znaio razvijanje pravih potreba i otvorenost ka novom, boljem svetu.

: ? , ?
.
A.
17., - -.
(,,
..) , .
, .

.

. , .
Kako dolazimo do toga da Bie jeste, a Ne-bie nije?
Ne-Bie je, kao i Bie, izvan saznanja. Do njega se ne moe do
direktno, ve samo preko negacije onog to smo uspeli da saznamo o
Biu.
, .
Nita, meutim, ne predstavlja samo kraj pojedinanog i bivstvujueg, ve i njegov poet
Poetno Nita moe da bude nodreeno, ali je ispunjeno mogunou, pa iz njega moe nastati neto bivstvujue.
,
:
-
-
Moe li se jezikom izraavati Bie?
Jezik nije sasvim prilagoen izraavanju onog opteg. Jeziko se Bie ponekad nazi
nikad ne obuhvata. Dok smo ivi Bie nam izgleda udaljeno, samo u smrti, ono nam se potpuno otvara.
FILOZOFIsu na razliite naine reavali problem odnosa Bia. Svaki filozof ima svoj projekat probijanja ka istini
Moemo da cenimo ozbiljnost projekata, ne i da neopozivo sudimo o njihovom rezultatu, jer bi samo Bog mogao da odredi koji se
vie pribliio istini Bia.
Elejski filozofisu smatrali da postoji samo Bie koje je beskonano, veno i nepromenljivo.
Parmenida
Od
poinje uobliavanje
filozofskog govora o biu, ali jo nema pune svesti o ontolokom pitanju.

,

, . ,
.

.

-
. , .

, .
.
Kae kako u vek
kada hoemo da shvatimo Bie, kao da zahvatamo u prazno
. T
a .
( ,
) .

dnos filozofije i politike

U vreme svognastajanja filozofija je sadravala u sebi zaetak svih drutvenih i prirodnih nauka, tako da se misao o politici pr
javila u okviru filozofije. U antikoj Grkoj je nauka o politici je bila tesno vezana za filozofiju, da bi vremenom ta veza slabila,
obzirom da je nemogue odvojiti shvatanje politike od shvatanja sveta i njegove sutine, ta se veza nikada nije sasvim prekin
Meutim, jedinstvo filozofije i politike, za koje se zalagao Platon, nikada nije bilo opteprihvatljiva zamisao.
POLITIKAse odreuje kao nauka i vetina upravljanja dravom, nauka o ciljevima drave, sredstvima i nainima ostvare
tih ciljeva.
Ono to politiku odvaja od filozofije je to to je politika vie u delu,
manje
a u znanju i saznanju. Ona, za razliku od nauke i
filozofije, uvek ima lini peat oveka koji je vodi.
Znaajno filozofsko i nauno istraivanje politike zapoeto
Platonovom
je
Dravom,u kojoj je data njegova vizija idealne
drave koja bi imala strogo podeljene klase i u kojoj bi bila ostvarena pravda, jer bi svako radio posao za koji je ima sklono
sposobnosti.
Aristotelovapolitika I pravna teorija data je u delu
Politika. Osnovna crta njegove filozofije je savlaivanje Platonovog
misticizma i idealizma i stvaranje jednog materijalistiko-realistikogma.
siste
Politika nema takvu umetniku vrednost kao
Drava, ali je ona zato prva potpuna rasprava o dravi i drutvu, zasnovana na podacima iz iskustva. Pojmovi i zakoni ko
Aristotel utvrdio, najee vae i danas, a i prvi put je dato pravno razmatranje drave i obraeni neki pravni pojmovi (ustav).
Aristotel je isticao usvakom oveku postoji prirodni nagon za dravom:
ovek po prirodi dravno (politiko) bie, a bie
koje po prirodi, a ne sluajno, stoji van drave ili je ravo ili neljudsko. ovek se potvruje tek u dravi, tj. politikoj praksi.
Glavno Hegelovo delo iz oblasti prava i politike Osnovne
je
crte filozofije prava.
Centralna kategorija Hegelove teorije
drave je univerzalna sloboda, koja nije mogua bez svesti o slobodi. Drave se razlikuju prema stepenu samosvesti njenih pripad
po pitanju slobode.Po Hegelovom miljnju sloboda dobija svoju punu formu u modernoj dravi, posebno protestantskoj Pruskoj dr
njegovog doba.

Po Hegelu, drava nije institucija kojoj je svrha dobrobit i sigurnost graana, ve je ona sama sebi svrha. Narod ima suverenitet je
ako se shvata zajedno sa monarhom i dravnim organima. Jednakost se ispoljava u tome da svaki ovek moe da postane
upravljake klase.
Tri su pravca u nauci o politici koji imaju razliite filozofske osnove:
-Prvi je onaj koji za osnovu ima pozitivistiku filozofiju
-Drugi, spekulativnu filoz
ofiju (polazi od osnovnih ideja o ljudskoj prirodi, slobodi, jednakosti)
-Trei pravac je onaj koji za osnovu ima marksistiku
filozofiju

dnos filozofije i prava

Pravo je ono to je u skladu sa idejom pravednosti, ispravno, opravdano i odgovara zahtevima pravnog poretka. Kao sistem no
pravo regulie odnose meu drutvenim subjektima.
U prolosti su najznaajnije pravne kole bile prirodno pravo i istorijska pravna kola, a u nae vreme to su pravni m
pozitivi
i razne marksistike orjentacije.
Kada je re o odnosu filozofije i prava tu postoje 3 gledita:
1. shvatanje o suvinosti prava
- pravo je deo filozofije koja raspravlja sve probleme ljudskog postojanja
2. istovremeno postojanje filozofije i prava
gde obe imaju poseban predmet i sadraj
3. stapanjefilozofije i prava pri emu se formira posebna nauka filozofija prava
Filozofsko pitanje o biti prava zapoinje ve
kod predsokratovaca i sofista.
Sofista Protagora npr. tvrdi da drutvena pravila
nisu boanskog porekla, niti su nepromenljiva, ve su samo drutveni proizvod koji je relativan i moe se promeniti.
One zavise od
obiaja i drutvenog gledanja, tako da ono to jednoj dravi izgleda pravedno, za nju i jeste pravedno. Ipak je smatao da graani t
da potuju zakone svoje zajednice jer e u protivnom biti kanjeni.
Kod Platona i Aristotelapravo stvara celinu sa etikom i filozofijom politike, a slino je takohrianskom
i u
pravnom
miljenju.
Novovekovnafilozofija prava je usko povezana sa ugovornim teorijama drave od Hobsa doHobs
Rusose smatra osnivaem
ugovorne teorije drutva. Po njemu prirodno stanje oveka nije ni dravno ni dru stanje, nego je ovek po prirodi slobodan. Ljudi s
prirodi jednaki, a poto svi imaju pravo na sve, ovek postaje oveku vuk i nastaje rat svih protiv sviju. Prirodni zakon je pra
razuma koje propisuje ta ovek treba da radi da bi se to uspenije odrao u ivotu. On nalae oveku da osnuje dravu, kako bi iz
iz stanja rata.Drava je vetako telo koje nastaje ugovorom. Pojedinci prenose na suverena deo svojih prirodnih prava u zamenu
siguran ivot. Suveren ima svu vlast i niko ga ne moe osuditi niti kazniti.
Ruso, nasuprot Hobsu,polazi od prirodnog stanja u kom su svi ljudi bili jednako slobodni, a postojala je samo fizika nejednakost.
Nije bilo privatnogvlasnitva, niti nepravde. Ljudi su iveli u slobodi, jednakostii estitosti. U ovom stanju ovek je dobar, ali je bio
najsreniji kad su se ljudi poeli meusobno povezivati. Meuitm, strah od osvete za eventualnu uvredu ili nepravdu,
dovodi do
stvaranja zakona.Obradive povrine su dovele do privatnog vlasnitva, ropstva i bede i prva
to je nejednakost
. Postankom drave
pojavila se druga nejednakost- politika. Suprotnost izmeu bogatih i siromanih dopunila se suprotnou izmeu vladajuih
podreenih. Kada je zakonitu vlast zamenila despotska javio
trei
se stepen nejednakosti
, gde svi ljudi u svojoj nejednakosti prema
despotu postaju jednaki, odnosno jednako bespravni. Ruso u svojim delima
i politiko
tra
reenje socijalnenejednakosti.
Teorija pravadostie svoj vrhunac uHegelovom sistematskom razmatranju prava, morala i drave kao celine u pogledu
ostvarenja slobode.

Pitanje istine
Istina je jedan od OSNOVNIH POJMOVAfilozofije koji je razliito definisan s obzirom na razliite polazne pozicije i usmerenj
pojedinih filozofa. Slino je i sa pitanjem gde je istina?
Da li je istinau logici, filozofiji, gnoselologiji, ontololgiji...Zatim, da li postoji
jedna ili vie istina? itd.
Istina do koje ovek dospeva
je uvek DELIMINA i RAZVOJNA
. Verovatno se ne moe stii do poslednje, celovite istine,
ali se zato ne treba zaustavljati ni kod jedne delimine istine.
Filozofiju ne interesuju razliite istine, ve jedna, istina o istini, koja nije
mi moja, ni tua.
Istina nekog sudapoiva na ovekovomSAZNAVANJU i VREDNOVANJU
. Putevi saznavanja i vrednovanja nisu kod ova 2
oveka isti, pa se i njihove istine razlikuju. Tako potpuno objektivnog miljenja nema, jer iz njega ne moemo da iskljuimo sebe.
Istinu u KLASINOJ TEORIJIdefiniemo kaoslaganje misli i stvari
to znai da mora posto slaganje suda s onim o
emu sudimo, a to ostaje onakvo kakvo jeste bez obzira na to kako o tome sudimo.
VERI
U je istina data i vernik ne postavlja pitanje
ima li istine u drugim verama.
-Mnogi filozofi tvrde da istina
ne postoji nezavisno od oveka
, budui da samo misao o predmetu moe
biti istinita ili lana, a ne predmet sam.
-Fenomenolozi govore istini
o
samoj po sebikoja je nezavisna i od miljenja i od materijalnog sveta
-Lok, Lajbnic i drugi smatraju da postoje
faktike istinekoje su zavisne od iskustva (u prirodni naukama) i

logike istinekoje su nezavisne od iskustva (u logici i matematici).

Da bi tvrenje moglo biti istinito, ono mora :biti
-jasno formulisano (rei kojima je ono objanjeno moraju biti drutveno razumljive
)
-dokazano
d( okazati iskaz znai pokazati da on nuno sledi iz drugog iskaza ija je istina ve utvrena)
-praktino provereno(odluujuu ulogu u utvrivanju istine jednog tvrenja ima njegova primena u praksi)
TEORIJE ISTINE
:
1. TEORIJA KORESPODENTNOSTI
: je najstarija i najznaajnija teorija. Filozofija polazi od nje, jer je ona najblia zahtevim
zdravog razuma. Ovu teoriju je formulisao Aristotel u Metafizici na jednostavan nain:
Istina rei o onome to jeste da jeste, a o
onome to nije da nije
, odnosno, istina je ono to odgovara
korespondira
(
) stvarnosti p( redmetu na koji se odnosi
). Ova teorija, meutim,
ima 2 slabosti:
- koplikacije nastaju kada se govori o predmetima koje nismo u stanju ulno da opaamo, a o ijem postojanju zakljuujem
osnovu sloenih naunih istraivanja.
- ova teorija kae ta je istina, ali ne i kako se utvruje istinitost tvrenja. Ona nas obavetava ta je sutin
istine, ali ne i koji su kriterijumi saznanja
2. TEORIJA EVIDENTNOSTI:
kae da su istiniti oni iskazi koji su praeni naim oseanjem neposredne oiglednosti
evidentnosti
( ).
Nedostatak ove teorije je u tome to je oiglednost subjektivna, tako da neto moe biti oigledno jednoj osobi, ali ne i drugoj, naro
ako pripadaju razliitim kulturama
3. TEORIJA KOHERENTNOSTI:
reava problem prethodne teorije. Koherentnost predstavlja unutranji logiki sklad miljenj
neto potpuno objektivno. Prema ovoj teoriji tvrenje je istinito kada se slae sa svim ranije prihvaenim tvrenjima, odnosno
pripada skladnom sistemu u kome nema protivrenosti. Istie se da istina ne moe biti u posebnom izolovanom sudu, ve u misa
celini. Meutim, i ova teorija nije savrena jer je mogue da neki sistem iskaza bude konherentan, a da, ipak, u celini bude pogrean
4. TEORIJA VERIFIKACIJE:
nudi trei kriterijum koji nedostaje teoriji koherentnosti.
Da bi tvrenje bilo istinito ono mora biti
iskustvom provereno. Dve kole u savremenoj filozofiji su insistirale na proverlji (verifikaciji) kao bitnoj odlici
To istine.
su:
-logiki empirizam - istiniti su oni iskazi iz kojih se logiki mogu izvesti iskazi koji su provereni u ulnom i
-pragmatizam - istinita su ona uverenja koja funkcioniu u praksi, odnosno, koja su korisna
5. DIJALEKTIKA TEORIJA:
Prema ovoj teoriji istina je u saglasnosti naeg miljenja sa stvarnou uz postavljanje pitanja Otku
to znamo? Da bi iskaz odgovrao stvarnosti moraju biti zadovoljeni sledei uslovi - uslov smislenosti
- uslov koherentn
- uslov proverljivosti
6. U najnovijimONTOLOKIM TEORIJAMA
o istini (Jaspers, Hajdeger) istina se shvata kao bitak u svojoj neskrivenosti. Istina je
bit bitka.

. : ,
.
, . ,
.

. .
. , , .

.
...


. ,
, , .
. , ,
.


. ,
, . , .
.
. .
, .

,
. .
. , , . ;
, , .. ,
.

. .
. ,
.


,
. ,
, .
. ,
. , , .

, .

,
. .

. , ,
.
, , .

AKSIOLOGIJA
. 19.
.
. , , ,
.
, .
, .
, . ,
. .

:

1.
,
2. (
)
3.- : -

(

)
- -
-
4. , ,
,
:

( )
.
, , .

, , .
.
,
. ,
.
.
. ,
: - ,

-, .
, , , .
,
.
. .
, . .
,
. ,
. ,
.

.
.
,

? ,
, ,
.
. 10(
)
.

. ,
. , , 2
. ,
. , , ,
.

, .
. ,

2
:

- , , , , .

-
. , , .
.
.

Filozofski metod

Re metod potie od grke rei methodos to znai put, traenje. Danas se pod ovim terminom podrazum
postupak za postizanje
nekog cilja na filozofskom, naunom ili praktinom podruju.
Nauna metodapodrazumeva put utvrivanja istine, odnosno postupak koji se u istraivanju stvarnos primenjuje da bi se sazn
istina. Metode se moraju osloniti na osnovne zakonitosti pojedinih predmeta nau
METODIKA (metodologija
) je sistem metoda neke nauke datih u svom jedinstvu. Problem metodolo u irem znaenj
eksplicilno je postavljen tek u novijoj filozofiji i vezan je za razvoj empirijskih nauka.
Filozofija moe da ponudi razliite metode saznavanja stvarnosti, ali oni ne mogu da obezbede sasvim sigurno saznanje. Naj
filozofi se nisu pridravali jednom odreenih metoda i pojmova, nego su sami otkrivali nove.
U svakom sluaju, filozofske metode treba birati prema filozofskom problemu koji se prouava i prema tome da li je njime mo
promiljati celinu.

Problem slobode

Sloboda, kao osnovna kategorija ljudskog postojanja, moe se shvatiti veoma razliito. Zavisno od toga kako se tumai posto
oveka i sveta, sloboda je ili
ETIKOGili ONTOLOKOGkaraktera.
1.) Ukoliko se postojanje oveka i sveta vidi kao zavisno od prirode i njenih nepromenljivih zakona (kao u helenskoj filozofiji), i
volje Boije i boanskih zakona, ovek se javlja kao neslobodno bie, tj. kao bie
ETIKOM
sa
slobodom. lako taj ovek misli da
je slobodan, zato to moe slobodno da bira izmeu vie datih mogunosti, on je u sutini neslobodan, jer sama datost ne
slobodu. Bunt oveka protiv zakona koji njegovu tenju za onolokom slobodom.
2.) ONTOLOKAsloboda, za razliku od etike, podrazumeva da je postojanje oveka veno i da izraz njegove(slobode
volje),
odnosno da nije uslovljeno ni prirodnim ni boanskim zakonima.
HELENSKA FILOZOFSKA MISAO
o svetu i ivotu ostala je zavisna od naela
koji( je postavila sebi jo u predsokratskom
periodu, a koji traje do neoplatonizma
), da je osnov postojanja svih bia jedno jedinstveno, tj. veno bie. Po tom naelu, svako bie
vezano za to jedno, veno bie iz kojeg proizlazi i u koje se ponovo vraa. U skladu sa ovakvim shvatanjem raa se teorija da sv
bie treba da se povinjava zakonu koji dri svet u postojanju. I ne samo ljudi, ve ni bogovi nisu mogli da se ponaaju slobodno
ine ono to im je volja, ve su mogli initi samo ono to je bilo u skladu sa optim principom postojanja. rtvovati sebe za
princip smatrano je najveim dobrom i najveom mudrou. U takvom svetu nije bilo mesta za veno i slobodno postojanje lin
Sve je bilo nuno. Sloboda kao budue veno ovekovo postojanje, poistoveivala se sa grehom ili buntom protiv prirodnog pore
bilo je zlo. I pored toga, ovek nije prestao da se buni protiv zakona prirode, pa je greh izraavao ovekovu slobodu, iako ona
imala ontoloku podlogu. Tako helenska filozofija nije nala reenje za ovekovu tenju za slobodnim postojanje
JEVREJSKO UENJEprikazuje Boga kao apsolutno nezavisnog u svom postojanju u odnosu na svet. Meutim, svet
ovek su, po jevrejskom tumaenju, zavisni od volje Boije. Bog nagrauje one koji su po njegovoj volji i sudi neistomiljenic
Zato je problem slobode kao ontoloke kategorije i kod Jevreja ostao nereen.
Na ovaj prublem jedino je
HRIANSTVOdalo odgovor zahvaljujui Boijem otkrovenju u Hristu koji je vaskrsenjem iz
mrtvih potvrdio da je Sin Boiji i spasitelj sveta.
Meutim, i ovde se postavlja pitanje: Da li ovek moe biti ontoloki slobodan ako
mu je bie dato? Sveti Oci hrianske crkve smatraju da postojanje nije izraz prirode ve linosti. Slobodno i veno postojanje o
nije svojstvo prirode, niti plod milosti Boije, ve zajednitva Boga, oveka i sveta u Hristu.

( )

, ,
,
. , , . ,
- . . ,
. , , ,
- , .
. , .
. . - , ,

 . - , , ,
?
:
1.

2.
3.

4.
5.

Filozofija i umetnost

6.

7.

Filozofija i drutvo