Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Seminarski rad

Karolinka renesansa

Profesor: dr Smilja Marjanovi Duani

11/117

Branko Milovanovi
Br. indexa: IS

Beograd, maj 2016

Sadraj
Uvod........................................................................................................................... 1
Svet renesanse i njen poetak.................................................................................... 1
Otkrie antike kulture............................................................................................... 2
Vizantija i njena uloga u poetku renesanse...............................................................4
Izumi u doba renesanse.............................................................................................. 5
Humanistiki svet....................................................................................................... 5
Religija........................................................................................................................ 6
Cvetanje nauke........................................................................................................... 7
Umetnost.................................................................................................................... 8
Zakljuak.................................................................................................................... 8
Literatura.................................................................................................................... 9

Uvod
Renesansa predstavlja jedno od najkreativnijih razdoblja u knjievnosti I umetnosti. Renesansa
znai preporod ili novo raanje . Predstavlja buenje ljudskog roda posle dugog spavanja ili
vaskrsenje posle smrti, gde u novom ivotu ljudi pronalaze lepotu ivljenja.

Termin renesansa se odavno koristio, ali se konano afirmisao u 19. veku I na taj nain stvara
ideju o jednom period u Evropskoj istoriji. Fenomen renesansa se najpre zaeo u Italiji da bi se
kasnije proirio Evropom. Izraz kultura renesanse je uveo u upotrebu Jakob Burkhardt svojim
delom Kultura renesanse u Italiji objavljenom 1860. godine1.

Svet renesanse i njen poetak

Svet renesanse je vie tragian nego raadostan. Dok cvetaju skirastvo, arhitektura I ostale
umetnosti ekonomija gradova je uzdrmana, crkva se kvari, a gradska autonomija se klima. Na
sve to se pojavljuju Turci koji osvajaju Carigrad I samim tim stvaraju strah u Evropi od novih
varvarskih invazija. Vreme Krstakih ratova je prolo .
Papa Pije II je pokusao u Mantovi 1459. godine da pokrene Krstaki pohod , ali nije uspeo.
Prola su vremena velikih vitezova koji su sad ustupili mesto proraunatim diplomatama.
Zbog svega ovoga umetnici renesanse se bave mranim temama, kao to su vizija katastrofe
kojima je bio opsednut Da Vini ili rom ljudskog roda obuzetog borbom bez milosti kojom se
bavio Makijaveli.
Pokret renesanse je zapoeo u Italiji . Zasnivao se na povrtku u antiki svet I klasinom znanju I
proklamova je zavrenje jedne epohe ljudske istorije, srednjovekovne. Pojavljuje se mit o
1 E. Garen, Kultura renesanse, Firenca 1973., str. 13.
3

vaskrsavanju Antike koji se razvija uporedno sa idejom da je zavren prelazni period izmeu
krize Rimskog carstva pobedom nad varvarstvom.
1447. godine Lorenco Giberti sastavio je delo Commentarii u kome govori kako je smrt
antike umetnosti najvie doprinelo Hrianstvo, razaranje hramova I slika Bogova I borba
protiv paganstva2.
oro Vazari u svom delu ivot najizvrsnijih slikara, skulptura I arhitekta iz 1550. godine
govori o komponentama ponovnog raaanja. Za njega postoji staro I moderno

kojima

suprostavlja antiko. Staro je Vizantijski svet koji je predstavljao trajanje klasinosti, ali
iscrpljenje I ispranjenosti, dok je moderno predstavljalo gotski manir koje je stvorilo
srednjovekovno varvarstvo. Antiko prestavlja jaanje kole koja je inspirisana stvarnim bilo da
se radi o prirodi ili o oveku.

Leonardo Bruni, kancelar Firentske republike, u svom delu Commentarii utvrdio je da mrana
vremena traju 7. vekova. On e pozvati na izuavanje grkog jezika, kako bi se klasina grka
dela mogla itati u originalu, a takoe je I Petrarku I njegovo delo oznaio kao polaznu taku
ponovnog raanja. Putem Petrarke je krenula armija mislilaca, umetnika I literata. Pojavljuje se
ideja da treba formirati velike biblioteke, da treba pronalaziti klasikekoji e se pronalaziti,
prevoditi, itati I iriti.

Otkrie antike kulture

Glavna funkcija u otkrivanju antike kulture I zaetku renesanse pripada Franesku Petrarki. On
je sakupio kodekse koje je prouavao I ispravljao. U tim kodeksima se pojavljuje slika kako I
antikog Rima I njegove mudrosti tako I poziv na oslobaanje Italije od senke varvarstva. Kada
je bio u Rimu impozantne ruevine koje je tamo zatekao su mu dale oseanje ogromne veliine
koje je nekad Rim predstavljao, a sa tim I oseanje za obnovom te veliine. Petrarka se susreo sa
Kolom de Riencom, narodnim tribunom, koji je izvrio veliki uticaj na njega. San Kolone je bio
2 Isto, str. 21.
4

obnova Rima I proglaavanje Rima za prestonicu sveta. Ovaj njegov san vri veliki uticaj na
Petrarku kod koga se javljaju misli o obnovi kao I oponovnom raanju koje treba da predstavlja
raanje slobode I mira.
Otkriem Antike zapoinje kultura renesanse koja je vrsto vezana za klasian svet Grke I Rima
i koji predstavlja ist izvor i model koji se vremenom degenerisao. Pojavljuje se ideja o vraanju
antikim vrednostima i kulturi. Javlja se ideja o izuavanju latinskog i grkog, a kasnije
hebrejskog jezika.
Renesanse je pojavljuje u autonomnim Italijanskim gradovima. Ti gradovi osokoljeni svojim
poletom trae dostojanstvo i seme kulturnog naslea koje pronalaze u Antici. Kod njih je bila
razvijena svest o njihovom poreklu i vezi sa antikim Rimom.
Petrarka se zalagao za uenje grkog jezika I prevoenje grkih tekstova kako bi se narodu
pribliili antiki pisci poput Platona i Homera. On na ovaj nain predstavlja provog u nizu
humanista, koji e kao njegovi naslednici nastaviti njegovo delo.
U sakupljanju kodeksa se posebno istakao Poo Braolini (1380-1459) 3. On je otkrio niz
kodeksa od velikih vanosti koje publikuje, iri i velia. Na ovaj nain stie vanost otkria
knjiga I povratku antike.
U nastavi se istakao grk Manojlo Hrisolor koji je na poziv kancelara Firentske republike Kolua
doao iz Vizantije I uspostavio grku katedru u Firenci. Sa Manojlom je poeo ne samo priliv
uitelja ve I grkih knjiga I prevod.

Ono to je oigledno je to da nije samo otkrie antikih knjiga I izuavanje grkog jezika
predstavljalo polaznu taku renesanse, ve I nain na koji se deavao taj povratak. Humanistike
studije pretvaraju graamatike kole u kole stvarnog ljudskog odgoja. Umetnost I njene vetine
se oslobaaju. Sve ovo izaziva ogromni zanos, koji dovodi do toga da mladi italijani odlaze u
Vizantiju da izuavaju grki jezik, a iz nje se nisu vraali samo sa iskustvom I znanjem ve I sa
knjigama.

3 Isto, str. 31.

5

Vizantija i njena uloga u poetku renesanse

U 14. veku Vizantija je bila u tekoj situaciji. Sa istoka su je ugroavali Turci osmanlije, a sa
zapada su je muuli Srbi i Bugari. Poetkom 15. veka Istono Rimsko carstvo je obuhvatalo
samo Carigrad sa okolinom. U takvoj sredini ueni ljudi u Carigradu su traili pribeite na
zapadu.Treba istai da se u Vizantiji sve vreme odrala jedna linija kontinuiteta sa klasinim
svetom.
U Italiju poinje priliv kako knjiga iz Vizantije tako i veliki broj ljudi meu kojima su bili
najvei uenjaci tog vremena. Kardinal Visarion koji je bio jedan od najveih vizantijskih
humanista. U Italiji 1468. godine darovao je Veneciji svoju biblioteku od 482 grke knjige i 264
latinske4. Ovo predstavlja simbol definitivnog prelaska helenskog znanja u Italiju. U pismu koje
je on poslao dudu stoji Samo kultura i knjige antikih autora mogu nas uiniti svesnim nae
ljudske sutine dajui nam kroz seanje. Smisao nas samih u proticanju vremena i u poreenju sa
prolou.
Ove knjige pored toga to omoguavaju oveku da upozna prolost predstavljaju zbirku onog
najboljeg to je postojalo na terenu prirodnih i matematikih nauka. Antiki pisci su postali
dostupni u kolama i Akademijama to dovodi do toga da mnogi velikani poput Kopernika i
Galileja svoje uitelje pronalaze upravo u antikim matematiarima, astronima, itd.
Italijani su takoe imali mngoo da naue i prime autentino znanje od Georgija Gemista Pletona,
Visariona Argiropulosa i da njihovom uenju nae odgovor na svoja pitanja.
Vizantija nije izazvala renesansu, ali je svakako podstakla njen razvoj i smatra se da bez grkog
uticaja, jezika, mudrosti i kulture renesanse ne bi bilo.

1453. godine radom Vizantijskog carstva na jedan paradoksalan nain izazvano je buenje i
oivljanjvanje helenske mudrosti i preko Italije kao posrednika, Grka je postala uiteljica
moderne Evrope.

4 Isto, str. 43
6

Izumi u doba renesanse

Nakon otkria antikog sveta i popularizacije antikih pisaca, njihovih tekstova koji su vaili za
nove svete tekstove oveanstva bivaju sakupljani i prepisivani kako od skromnog kolskog
uitelja na hartiji za linu upotrebu tako i u specijalizovanim radnjama na pergamentu sa
elegantnim minijaturama za kneevske biblioteke. Tada se gotski nain pisanja zamenjuje sa
Littera antiqua5. To je bilo pismo koje je najvie oponaalo karolinka mala slova. Humanisti
to pismo nazivaju Antiqua-staro.Tada se stvara potreba da antiki tekstovi stignu do to veeg
broja ljudi, kako bi svi mogli da crpe mudrost

koju oni pruaju.Zbog toga dolaze do

umnoavanja humanistikih biblioteka koje svojom fizonomijom odudaraju od onih

srednjevekovnih. Takoe pored biblioteka se pojavljuju i muzeji. Ubrzo dolazi do izuma tampe,
tehnika koja je spremno odgovorila zahtevu za najveim moguim publicitetom knjiga. Zbog
svega ovoga publika humanista se iri.

Humanistiki svet
Pojavom antikih tekstova, njihova prouavanja i irenje izazivaju novu kulturu i nove kole koje
podstiu i preobraavaju duh. Svetu koji je bio u mraku nakon osvajanja Gota je napokon
vraena svetlost i dostojanstvo. Sve discipline su spaene, jezici obnovljeni. Svet je bio pun
mudrih ljudi, uenih uitelja i bogatih biblioteka.
ene su sada bile pouene, a konjuari su postali ueniji od nekadanjih uenjaka i
propovednika.

U ovom periodu nastaje novo vaspitanje, nova slika ovek, novo shvatanje sveta. Takoe dolazi
do naune revolucije. Nastaje humanistiko vaspitavanje koje je teilo da oveka odgaja u celini,
da bude graanin, ali i naunik, umetnik, tehniar, svetski ovek.

5 Isto, str. 59
7

Religija
U periodu renesanse kada oivljava antika kultura zajedno sa njom oivljava i antika religija i
dolazi do renesansnog paganizma. Pojavljuje se neoplatonizam.
Georgije Gemist Pleton je bio zaetnik neoplatonizma. On je bio jedan od najuenijih
Vizantinaca. Uestvovao je na saboru u Firenci kada se raspravljalo o ujedinjenju crkava.
Pripovedao je neoplatonizam. Imao je svoje sledbenike u Mistri na Peloponezu. Smatrao je da
nakon Abrahamskih religija (judeizam, hrianstvo, islam) iji je skori kraj pripovedao i da e se
vratiti grki Bogovi. Njegovo uenje je imalo mnogo sledbenika. On sam je bio proglaen za
paganina, a njegovo veliko delo Zakoni je spalio njegov veliki protivnik Georgije Eholarios.
Njegovo uenje je moda izvrilo uticaj i na kasnije pokrete paganizma koji su se pojavljivali u
Rimu. Jedni su govorili lose o svetenicima, tumarali katakombama i slavili vane datume u
istoriji Rima dok su drugi pokuavali da izvre atentat na papu. Atentat nije uspeo, a zaverenici
su pohapeni.
Sa renesansom se javlja i kritika crkve i elja za moralnom reformom. Ljudi su bili protiv
iskvarenog svetenstva i protiv svetovne vlasti. Kritika svetenstva je zajednika tema svim
humanistima. U prilog crkvi nisu ili ni razdori koji su se deavali unutar same crkve. U jednom
trenutku je postojalo vise papa i narod nije znao koji je pravi.

Na sve to je 1440. godine Lorenco Vala, istoriar i filolog sastavio uvenu Declamatio u kojoj
dokazuje lanost Konstatinove darovnice.6 Na taj nain oduzima svaku pravnu osnovu svetovnoj
vlasti crkve. Ovo e izazvati pokret refornacija koje e opet podeliti crkvu i uzdrmati hrianski
svet.

6 Isto, str. 107

8

Cvetanje nauke
Zahvaljujui humanistima koji su preveli i pustili u opticaj spise velikih antikih naunika koji su
do tad bili nepoznati ili manje poznatiji omoguilo je razvoj nauke na jednom novom nivou.
Na polju matematike veliki uticaj je izvrio Arhimed. Za Galileja je upravo on bio polazna taka.
Na polju medicine je to bio Hipokrat, a na polju botanike i prirodne istorije je bio Plinije. Kada
se izuavala geometrija ljudi su izuavali Euklida.
Meutim novi naunici nisu samo uili iz starih tekstova. Kod njih se javila potreba za
novinom. Oni su koristei znanje prolosti polako sakrivali kako realno stoje stvari. U ovo vreme
skoro da nije postojala razlika izmeu naunika i umetnika. Za to je najbolji primer Leonardo da
Vini (1452-1519). Veliki umetnik, veliki inenjer i veliki istraiva na svakom polju.
U doba renesanse dolazi do novog poimanja sveta. Kristofor Kolombo (1450/1-1506) je 1492.
godine u pokuaju da otkrije pomorski put do Indije otkrio novi kontinent.
Nikola Kopernik (1473-1543) donosi svoju heliocentrinu hipotezu koju je formulisao u svom
delu O okretanjima nebeskih svetova.7 Hipoteza je govorila da je Sunce sredite sveta, a ne
Zemlja kako se do tad verovalo. On je ovo zakljuio na osnovu uenja starih Grka koji su prvi
izneli ovu ideju.
Tu je bio Johan Kepler koji se bavio fizikom kao i uveni Galileo Galilej.

Svi ovi naunici su bili osuivani od strane crkve, dok ordano Bruno koji je najvie podravao
Kopernika je spaljen na lomai. Ali to sve nije zaustavilo razvoj nauke.

7 Isto, str.137
9

Umetnost
U renesansi, umetnost ima posebno mesto. Ona u ovo vreme najvie cveta. U isto vreme
stvaraju se legenadarni umetnici. Leonardo da Vini koji se najvie istakao u oblasti slikarstva,
Mikelanelo u oblasti vajarstva, Bruneleski koji je bio uveni arhitekta, Ticijan, Donatelo, itd.

Zakljuak
Renesansa je jedna od najkreativnijih razdoblja u knjievnosti i umetnosti. U ovoj kulturi su se
razvili mnogi poznati filozofi, umetnici i knjievnici ija se dela i dan danas koriste. Razvoj
renesanse dovodi do otvaranja kola, biblioteka, sve vie uenijih ljudi, oseajnosti za
umetnou, kao i nova shvatanja sveta.
U doba renesanse dolazi i do cvetanja nauke kao to su matematika, medicina, fizika, botanika,
itd. Nije lako i jednostavno odrediti prirodu renesanse. Ceo ovaj pokret odreuje se kao
antikvarno kretanje odnosno oivaljavanje antike. Po tome se renesansa oznaava kao epoha
prelaza. Takoe se shvata kao epoha dubokog oekivanja i nadanja. Njenu prirodnu osnovu ine
svi stari i novi pokreti koji su uvaavali smisao i vrednost ljudske delatnosti, ovekovu prirodu,
dostojanstvo, slobodu i kreativnost.

10

Literatura
1. E. Garen, Kultura renesanse, Firenca, mart 1973.

11