10 zanimljivosti o Berlinu

Venecija možž da ima reputaciju grada kanala i mostova, ali Berlin, mesto susreta reke Havel i ŠŠ pre, poseduje
visž e od 960 mostova u okviru svojih granica sž to je dva puta visž e od ovog italijanskog grada.
Kontrolna tačka Čarli, ižgrađena 1961. godine u ulici Fridrihsž trase možž da je i najpožnatiji prolaž ižmeđu
istocž nog i žapadnog Berlina. Šamo je strancima bilo dožvoljeno da ga koriste. Uklonjen je 1990. godine na
ceremoniji gde je držž avni sekretar Džž ejms Baker ižjavio: "Ovo mesto je 29 godina unažad olicž enje Hladnog
rata. Nalažimo se u miru danas, sa namerom da ga demoliramo i sahranimo sukob koji je stvarao." Replika
ove kontrolne tacž ke sada stoji na njenom mestu, dok je original premesž ten u gradski mužej Allied.
Brandenburška kapija, koju je ižgradio pruski arhitekta Karl Langans ižgrađena je u periodu od 1788. do
1791. godine po užoru na atinsku kapiju na Akropolju.Postavljena na nekoliko dorskih stubova, a struktura
je visoka 66m i sž iroka 213m. Dve male žgrade sa strane ižgrađene su 1990. godine, žamenjujucć i one koje su
unisž tene tokom Drugog svetskog rata.
Ižmeđu Brandenbursž ke kapije i Postdamer Placa nalaži se Spomenik ubijenim Jevrejima širom Evrope,
mocć no i ižražž ajno delo u cž ast 6 miliona žž rtava Holokausta. Otvoren je 2005. godine i žaužima 19. 020
kvadratnih metara neravne povrsž ine, na kojoj se nalaži 2711 betonskih stubova, raspoređenih geometrijski
pravilno. Interesantno je da nijedan stub nije iste velicž ine.
Najvisž a građevina u Nemacž koj je berlinski televizijski toranj. Visok je 368 metara, a ižgrađen je 1969.
upravo s ciljem da postane prepožnatljivi simbol Berlina. U njegovoj kupoli se nalaži i restoran, pa už obrok
možž ete užž ivati u pogledu na grad od 360 stepeni.
Uobicž ajan prižor na ulicama Berlina su dugačke cevi roze boje. One se uvijaju svuda po gradu, negde cž ak i
preko prometnih raskrsnica. Glavna funkcija ovih cevi jeste da pomažž u pumpanje podžemnih voda i
usmeravanje ka kanalima, buducć i da je Berlin prirodno mocž varno tlo. Pitate se žasž to su cevi basž rože boje?
Pre mnogo godina, psiholog je rekao da ovu boju deca obožž avaju,kao i ljudi koji su mladog duha.
Most Oberbaum na reci ŠŠ pre povežuje okruge Krojcberg i Fridrihshajn i smatra se simbolom Berlina.
Ižgrađen je na dva sprata: na nižž em nivou mosta tecž e drumski saobracć aj, dok na visž em nivou putuje vož.
Jedan od najspektakularnijih pogleda u Berlinu predstavljaju terasa i kupola krovova Rajhstaga - žgrade
žakonodavstva. Rajhstag je osmislio Paul Valot, a žgrada je žavrsž ena 1894.godine. Osž tecć enja tokom Drugog
svetskog rata su nanela veliku sž tetu građevini, a vecć i deo obnove se dogodio nakon ujedinjenja. Do kraja
1999. godine, njen žasž titni žnak, kupola je rekonstruisana i žgrada je ponovo otvorena, omogucć avajucć i
posetiocima pristup vidikovcu, napravljenog od 32.292 kvadratnih metara stakla i 800 tona cž elika.
Najpopularnija brža hrana je požnati kobasica s karijem,pa ako posetite Berlin ne žaboravite da probate
ovo jelo. Godisž nje se u Berlinu servira oko 70 miliona porcija ovog specijaliteta.
Berlin ima visž e muzeja nego kisž nih dana. Grad se možž e pohvaliti sa oko 180 mužeja. Vecć ina je posvecć ena
istoriji, umetnosti i kulturi, ali postoje i oni malo neobicž nijeg sadržž aja. Neki od žanimljivijih su: Mužej
Currywurst-a (kobasice sa karijem), Mužej seksa, Mužej racž unarskih igrica, LGBT mužej i Mužej sž ecć era.