Tamara Milošević 25/2018

Čikaška škola i Luis Saliven

-Moderna arhitektura se takoreći prvi put pojavljuje u SAD-u u komercijalnim gradjevinama Henrija Hobsona
Ričardsona
. U robnoj kući Maršal Fild u Čikagu,postigao je efekat monumentalne mase upotrebom rustičnih kamenih blokova
crvenkastog peščara i granita
-Prozori su raspoređeni u nizovima arkada koje se postepeno smanjuju i pokazuju kako se zid sužava od tla prema
krovu
-Robna kuća Maršal Fild je uticala na kasnija dela Čikaške škole naročito na Luisa Salivena.
-Veliki požar 1871. Je uništio znatan deo Čikaga.Bio je to dogadjaj koji je prokrčio put novom tipu metropole koja je u
potpunosti iskoristila arhitektonske i urbanističke tehnike i materijale.
-Zgrada Osiguravajućeg zavoda u Čikagu koju je izmedju 1883. I 1885. Godine projektovao i sagradio arhitekta Vilijam
Le Baron Dženi imala je 10 spratova
-Ona je značajna jer je njome otelotvorena prava konstrukcija nebodera u kojoj je unutrašnji metalni skelet nosio težinu
spoljašnje zidane fasade
-Staklena školjka okačena o metalnu rešetku.
-Mnogi strčnjaci iz Evrope dolaze u Čikago posle požara,medju njima i Dankmar Adler. Njemu se 1879.godine pridružio
Luis Saliven a 1887. Firme Adler i Saliven zaposlila je Frenka Lojda Rajta.
-Osvećenje Adlerovog i Salivenovog auditorijuma 1889. Godine doprinelo je oživljavanju arhitekture u Čikagu nako
razarajućeg požara
-U auditorijumu su bile smeštene kancelarije,hotel,nova koncertna dvorana sa izuzetno uspelim akustičkim sistemom
koji je radjen po Adlerovom projektu
su Salivenovo umeće u osmišljavanju i primeni ornamenata
-Adler i Saliven su počeli da grade nebodere 1890. Godine a prva u nizu je bila Vejnrajt u Sent Luisu
-Saliven je potom stvorio remek-delo ranih nebodera zgradu Garanti trusta,u Bafalu.
-Problemu projektovanja je pristupio ističući vertikalnost
-Stubovi koji razdvajaju prozore kroz svih deset spratova zavrsšavaju se lukovima i krovnim vencem
-On je svaki sloj naglasio ornamentalnim trakama ispod prozora i duž celog potkrovlja a celu zgradu krunisao
naglašenim vencem,koji doprinosi utisku horizontalnosti
-Trodelna podela fasade baza,telo i krov često je poređena sa formom klasičog stuba,medjutim u osnovi ima moderan
antiakademski karakter
-Poznati Salivenov nenametljiv ornament pokriva donji deo građevine,objedinjujući fasadu i naglašavajući prirodu
oplate od terakote koja prekriva metalni kostur kao dekorativna površina
-
,,Svaki centimetar mora delovati ponosno i uzvišeno dok se diže u prozračnoj egzaltaciji od podnožja do vrha,kao
jedinica bez ijedne jedine crte koja bi odudarala
- Svetska izložba u Čikagu 1983 .
- Bila je plod saradnje mnogih arhitekata i firmi kao što su Mekim,Mid i Vajt,Bernan i Rut i Ričard Moris Hant
- Mada je bila održana po uzoru na iložbe u Evropi,afirmisala je američku dominaciju u industriji,naročito u oblasti likovnih
umetnosti
- Blještave bele kolonade građevina,projektovane sa ciljem da izazovu strahopoštovanje,raspoređene duž ogromnog
bazena u kojem se građevina ogledala, obrazovale su model budućeg američkog grada iz snova onog koji će uticati na
čitavu generaciju arhitekata i njihovih klijenata.
-Iako je arhitektura čikaške škole očuvala vitalnost i tokom prve decenije 20. Veka ,neoakademski eklekticizam u kome
su prednjačile njujurške arhitekte bio je čvrsto establiran
-Osim na građevine stil obnove gotike mogao se primeniti i na ostale konstrukcije kao što je Bruklinski most
-Most je projektovao Džon Ogastas Rebling ,koji nije doživeo završetak radova,to je uradio njegov sin Vašington sa
svojom ženom Emili
-Svojim visokim gotičkim kulama i čeličnim visećim kablovima Bruklinski most obrazuje kapiju Njujorka
-1913. godine zgrada Vulvort koju je projektovao Kes Džilbert uzdigla se 241 metar
-Pedeset i dva sprata poznogotičke kamene oplate,koja je uglavnom služila da poveća težinu i sakrije metalni kostur i
stvori utisak lebdeće vertikalnosti
-Sve do 1931. Vulvort je bio najveća građevina u Njujorku, gotička katedrala modernog doba i simbol američkog
kapitalizma
Nakon arhitekata koji su obeležili period Čikaške škole ,kraj veka je bio period sinteze u kome počinju da se ističu
polaznici škole lepih umetnosti u Parizu.