1

UVOD

Na istorijskoj potki sedamnaestog i osamnaestog veka, barokna umetnost i rokoko do`ivljavaju potpun uspeh. Strogom intelektualizmu, savr{enim kompozicijama, izve{ta~enim pozama, spoljnoj otmenosti manirizma i prevazidjenim uzorima italijanizma koji se {irio u kasnom {esnaestom veku, barok i rokoko suprotstavljaju razdragano obilje, dinami~nu smelost, zapanjuju}u spektakularnost. Rokoko nije stvorio sopstvenu organsku esteti~ku teoriju. Sebi nije dao ~ak ni ime. Po{to je njegov umetni~ki tok ve} odavno presu{io, ovo sada{nje ime dali su mu njegovi klevetnici, karikaturalno izobli~avaju}i termin rokaj (rocaille), groteska, koji je ozna~avao njegovu glavnu vrstu dekoracije. Upravo su, dakle, protivnici rokokoa i istori~ari umetnosti poku{ali da defini{u ovaj stil. Cesto su polazili sa suprotnih stanovi{ta, ali u svakom slu~aju morali su ustanoviti da se u umetnosti evropskog XIII veka veliki broj ostvarenja dobro uklapa u jedan op{ti ukus koji se jasno mo`e nazreti, mada se te{ko mo`e odrediti. Odredjivanje granica rokokoa zaista se ~esto vr{i u terminima ukusa. Podvla~i se da rokoko te`i ljupkosti, eleganciji, istan~anosti, radosti, igri, a isto tako neobi~nom, fantasti~nom, egzoti~nom, `ivopisnom, izve{ta~enom, preteranom. Na vi{e filozofski na~in poku{ava se napraviti razlika izmedju rokokoa i baroka, koji se slu`i umnogome sli~nim formalnim i dekorativnim aparatom. Barok i rokoko ~esto `ive uporedno u jednoj istoj zemlji, pa ~ak i u jednom istom delu; prime}uje se da rokoko tra`i bellum, to jest graciozno, dopadljivo, ljupko, rafinirano, slatko, harmoni~no, neusiljeno, tanano senzualno, dok barok te`i ka pulchrum, to jest ka impozantnom, uzvi{enom, veli~anstvenom, slavnom, visokoparnom. U jo{ op{tijim terminima epoha se odredjuje time {to se utvrdjuje da na svim poljima ni`e sfere preovladavaju nad vi{im: narodni plesovi potiskuju dvorske, laka komedija plemenitu tragediju; `iva inteligencija ceni se vi{e od ~vrstog razuma, prisno I udobno od sve~anog I dostojanstvenog. Postoje, medjutim, i odgovaraju}e stilisti~ke karakteristike. U arhitekturi se napustaju klasi~ni stilovi, ili bar gvozdena pravila njihove upotrebe, zgrade se razlikuju prema njihovoj nameni, radja se pojam enterijer kao jedinstvena definicija, nezavisna od ostalog dela zgrade, ambijenta, od opste dekoracije do najsitnijih pojedinosti. U vajarstvu i u slikarstvu napu{taju se grandiozne teme veli~anstvenih proporcija u korist lak{ih I dopadljivijih sadr`aja, malih i tananih dimenzija, ne`nih i vazdu{astih boja. Svuda se javlja te`nja da se stvara umetnost radi umetnosti, u svakom slu~aju umetnost za poznavaoce umetnosti. Po~inje se ceniti primenjena umetnost, koja tada do`ivljava svoje zlatno doba: izgradjuje se name{taj, ogledala, tapiserija, porculan, srebrnarija. Francuska je taj proces zapo~ela. Medjutim, bar u arhitekturi, Nema~ka je najvi{e ostvarila, a isto tako, jo{ samo na polju arhitekture, stvorila i najzna~ajnija dela pro{iruju}i i primenu stila. On se u zemlji u kojoj je

pronikao, prakti~no ograni~io samo na pariske gospodske ku}e, dok se u zemljama nema~kog jezi~kog podru~ja primenjivao u monumentalnoj arhitekturi, svetovnoj i crkvenoj, ne samo neposredno, prihvatanjem tipa francuske rokaj-dekoracije, ve} i razvijanjem kasnobarokne tendencije, sve do formulisanja jednog izraza tako sli~nom rokokou da se na kraju sa njim stopio.

FRANCUSKA

Da bismo bili ta~ni, treba priznati da je preobra`aj unutra{njeg ukrasa po~eo u vreme Luja XIV. U apartmanima koje je kralj sazidao u Versaillesu odrekli su se arhitektonskog ukrasa u vi{ebojnom mermeru i pozla}enoj bronzi, zbog pozla}ene i slikane drvenarije koja ukra{ava odeljenja. Ovaj razvoj se ubrzava u gospodskim ku}ama koje su sagradjene u Germain Boffrand. Ovalni salon zdanje Soubise, Pariz Parizu vec na po~etku XVIII veka; pozla}eno drvo i ogledala, koja ostavljaju malo mesta za likovne kompozicije, zamenjuju sve~ane ukrase i velike slike iz prethodnog veka. Oko 1720. taj ukras dobija izrezuckane oblike i prihvata oblik rocaille. Pocinje vi{e da se te`i aristokratskoj rafiniranosti nego vladarskoj veli~anstvenosti. To ipak nije slepa reakcija koja te`i da pokopa ~itavu pro{lost, ve} je re~ o pomeranju naglaska interesovanja. Ovaj stil vlada u Francuskoj u prvoj polovini XVIII veka, sa gradacijama koje polaze od prvobitne faze namesni{tva i nastavljaju se do vrhunca rokaja i do kasne faze stila iz vremena gospodje Pompadur. Prva faza vlada izmedju 1715. i 1730, druga izmedju 1730. i otprilike, 1745. i poslednja do 1765. Medjutim, rokoko se brzo {iri i van francuskih granica i njegov uspeh se znatno razlikuje u pojedinim zemljama.
Novi stil se savr{eno iskazao u hotels particuliers, pariskim prebivali{tima visokog dvorskog plemstva. To je bila klasa koja je najvi{e te`ila promenama u skladu sa novim slo`enim kanonima. Kao osnovu, ti su kanoni imali trazenje jedne o~igledne, ali ne i izvikane rafiniranosti, jedne plemenite jednostavnosti. U isto vreme, kao sredstvo da se ona dostigne, nagla{avali su dekorativne elemente. U arhitekturi, dekorativni elementi vi{e ili manje potpuno zamenjuju tradicionalne arhitektonske strukture. Jedan od sredi{njih elemenata pokreta, onaj koji ce dati i ime tom delu, upravo je jedan dekorativni motiv, rokaj, to jest ukra{avanje motivima i oblicima izvedenim iz {koljke. To zahvata i preobra`ava ~itavu strukturu gradjevinarstva. Zgrade se ra{~lanjuju da bi vi{e odgovorile svrsi kojoj su namenjene, a njihove fasade se odlu~no poravnjavaju. Ukida se sve ono sto stvara neki sna`an kontrast: tradicionalni arhitektonski stilovi koji su isticali zidove, slobodni stubovi ispred zida gradjevine, polustubovi uklopljeni u zid, ukra{eni zabati na gradjevinama. Odbacuju se pravougli venci i prihvataju se prozori sa punim ili spljo{tenim lukom, koji su uokvireni jednostavnim svodom. Menjaju se i proporcije: uvode se niski krovovi, spratovi iste ili gotovo iste visine, a isti takav preobra`aj trpi i unutra{njost gradjevine. I tu nestaju arhitektonski stilovi ili se primenjuju samo u reprezentativnim prostorijama. Trg Carriere u Nencyu. Here

OVAJ RAD IMA 20 STRANICA

- - ZA SAMO 5 EURA - -

MOETE NARUITI OVAJ RAD U CELINI AKO NA TEKUI RAUN

BANKA INTESA - 0100100028411 Dejan Gaji - uplatite navedeni iznos

RAD MOETE DOBITI E-MAIL ADRESOM, ILI NA CD-u, KAO KOMPRESOVANU ARHIVU (RAR ILI ZIP), U FORMATU .DOC ILI .PDF.

E-MAIL ZA KONTAKT: degaja@gmail.com