LIKOVNI @IVOT br.121/122 god.
XIX 53
cehova i gildi, koje su ih sputavale. Do kraja XV veka umet-
nici }e se izdvojiti iz njih kao slobodne, obrazovane individue.
Me|utim, sa napu{tanjem starih udru`enja, pojavila se
neophodnost novih institucija koje bi {titile interese samih
umetnika i obu~avale mlade snage. Zbog toga se od druge
polovine XVI veka formiraju prve Akademije, koje }e kasnije
stvoriti ~itavu strukturu umetni~kog obrazovanja. Najranija
osnovana bila je Vazarijeva "Accademia del Disegno"
(Akademija crte`a) u Firenci 1562. god, a ubrzo je u Rimu
gilda sv. Luke prerasla u Akademiju, 1557. god. Odmah je
bila o~igledna razlika izme|u starih i novih udru`enja. Dok su
gilde uglavnom za cilj imale odr`avanje tehni~ke tradicije,
dotle se u Akademijama umetnost tretirala kroz nau~ni prist-
up, teoretski i prakti~no. Zna~i one su podrazumevale obra-
zovanje umetnika u smislu poznavanja i istorije ali i teorije
umetnosti. U ranim danima Akademije su dozvoljavale indi-
vidualno nadmetanje i nisu se obru{avale na svakog rivala
kao gilde, mada }e se i ta tolerantnost kasnije izmeniti. Ono
{to je zajedni~ko za sve Akademije jesu klasi~ni ideali, koji su
u jednom trenutku bili dosegnuti kao ne{to {to predstavlja
uzor a vodili su obrazovanju koje je podrazumevalo ugledan-
je na te uzore. Ovakav stav je doveden u pitanje tek sa
romanti~arskom pobunom, kada se ona obru{ava na klasi~an
duh (akademizam).
Jedna od nebrojenih spona antike i umetnosti perioda koji mi
danas nazivamo Novim vekom, opet se jasno ogleda kod
jednog od najve}ih autoriteta, ve} toliko puta pomenutom
Horaciju. Princip utile dolci (slatka korist) ili isticanje da je kra-
jnji cilj poezije i slikarstva prodesse et delectare (da pou~i i
zabavi) na}i }e vi{e nego igde svoju punu primenu u jednom
zna~ajnom poglavlju istorije umetnosti kao {to je barok. Na
neki na~in }e ga i opisati jer specifi~nost ovog razdoblja upra-
Vesna Adi}
GDE SE ODVIJAO UMETNI^KI @IVOT
PREDRATNOG BEOGRADA?
d pada pod tursku vlast, 1521. godine, pa sve do
O XIX veka, Beograd je bio pograni~na orijentalna
varo{ zanatlija i trgovaca, ~iji je razvoj u vi{e navra-
ta ugro`avan austrijsko-turskim sukobima. Ovo isto~nja~ko
naselje uskih ulica, na~i~kano du}anima i radionicama, sa
karavan-sarajima, medresama i d`amijama, bilo je daleko od
savremenih umetni~kih tokova u Evropi. Putuju}e dru`ine
monaha-zografa podmirivale su skromne potrebe hri{}anske
zajednice za ikonama, bogoslu`benim knjigama i predmetima,
{to je u nedostatku gra|anske klijentele predstavljalo i jedini
oblik likovnog izra`avanja.
Do naglog razvoja i evropeizacije Beograda dolazi posle Dru-
gog srpskog ustanka, kada spretnom diplomatijom Milo{a
Obrenovi}a srpsko stanovni{tvo od Porte dobija brojne
povlastice. Posle Hati{erifa iz 1830. po~inje izgradnja prvih
zna~ajnih objekata, Beograd postaje va`no kulturno sredi{te,
a u njemu se postepeno formira i mlada gra|anska klasa,
~ime se stvaraju povoljni uslovi za razvoj umetnosti. Privu~eni
dobrim izgledima za posao, ili pozvani od strane Milo{eve
vlade zbog zna~ajnijih porud`bina, u grad pristi`u umetnici i
arhitekte iz Austrougarske, a neki od njih, uglavnom srpskog
porekla, stalno se naseljavaju na beogradskoj teritoriji. Time
se postavljaju temelji procvatu umetni~kog `ivota i urban-
isti~kog razvoja, koji }e u pravoj meri uslediti posle povla~enja
turskih trupa 1867. i preseljenja srpske prestonice iz Kragu-
jevca u Beograd.
vo je proiza{la iz te`nje da slikarstvo treba istovremeno i da
zabavi ali i pou~i, da vaspitava kroz zabavu. Umetnost nije i ne
treba da bude ne{to {to zamara, ali opet ni razonoda nije sebi
sama cilj, ve} se kroz nju ostvaruje i obrazovanje. U baroku se
tako kroz emocionalnost i teatarske efekte dolazi do religiozne
istine. Ovakav stav dovodi nas do saznanja da likovna umet-
nost, u humanisti~koj koncepciji dru{tva, ima klju~nu ulogu u
obrazovanju i vaspitanju. Ako bi se ta istinitost dovela u pitan-
je, u pitanje se dovodi i ~itava humanisti~ka koncepcija dru{tva.
Vremenom }e se pojaviti radovi koji nisu direktno naru~ivani
ali do prvih izlo`bi jo{ uvek je dalek put. Ipak, to je bio
po~etak. Po~etak za umetnike koji sa priznatim dostojanstvom
profesije, kre}u u potragu za ispunjenjem smisla samog pojma
umetnosti i umetnika kao jedinstvene individue, koja ~esto
upravo suprotstavljaju}i se nametnutom stvara radove nepre-
vazi|ene lepote.
FUSNOTA :
1 sedam slobodnih ve{tina dele se na: trivium - gramatika,
retorika, dijalektika; quadrivium - aritmetika, geometrija,
astronomija, muzika;
2 lat. ars, artis - ve{tina; gr~. tehne - tehni~ka sposobnost,
znanje;
3 dignitas - vrlina umetnosti, pre svega poezije, zapravo dos-
tojanstvo slobodne ve{tine;
4 lat. aequiparatio, ital. paragonare - porediti, raspraviti;
5 R. W. Lee, Ut pictura poesis: The humanistic theory of
painting, New York 1967.;
6 G. P. Lomazzo, Trattato del' Arte della pittura, sculptura et
architettura, Milano, 1584.;
7 ital. decoro, convenevolezza - ono {to dolikuje, ono {to
pristoji;
Krajem XIX veka otvara se prva slikarska {kola, a izlo`be
postaju u~estalije, ~ime nova prestonica sti~e sopstvenu
umetni~ku scenu. Dr`avni stipendisti odlaze na {kolovanje u
inostranstvo, odakle se vra}aju obave{teni o novim eksperi-
mentima u pravcu secesije, impresionizma i pleneristi~kog
slikarstva. Sa studija pristi`u i prvi srpski vajari, pioniri ove
discipline, koja je na na{im prostorima bila potpuno zapos-
tavljena, verovatno zahvaljuju}i tradicionalno odbojnom stavu
isto~ne crkve prema figuralnom plastici. Uprkos jo{ uvek
nepovoljnim `ivotnim uslovima za umetnike, mnogi ostaju u
Beogradu, bave se pedago{kim radom, stavljaju u slu`bu
dr`ave najpre svoje delo, a zatim i svoje `ivote u Prvom svet-
skom ratu, iz kojeg se neki nikad ne}e vratiti. Upravo sa
ovom generacijom beogradskih umetnika, koja je u burnim
vremenima poku{ala da postavi temelje srpskoj Moderni, raz-
govarao je novinar i knji`evnik Zvonimir Kulund`i}. U svojim
tekstovima, objavljenim u Beogradskim op{tinskim novinama,
on je izme|u ostalog ostavio precizne opise i lokacije ku}a
ili ateljea umetnika, kao i dragocene zapise o radu prvih
umetni~kih {kola. Iako su se intervjui odvijali u periodu
1939/1941, dakle u sam osvit Drugog svetskog rata, mnoge
opisane gra|evine su izbegle razaranje, ali sada postepeno
propadaju, jer, uz nekoliko izuzetaka, nisu progla{ene
spomenicima kulture.
U nedostatku bilo kakvog obele`ja, mi danas prolazimo pored
jedne od prvih slikarskih {kola, pored vile u kojoj je stvarao
Uro{ Predi}, ili ku}e zna~ajnog beogradskog vajara Dragomi-
ra Aramba{i}a, do`ivljavaju}i ih jednostavno kao apoteku,
frizerski salon ili de~iji vrti}. Kada je re~ o nekoliko za{ti}enih
objekata, npr. o muzeju Tome Rosandi}a ili vili Dragomira
Gli{i}a, njihovo trenutno stanje zahteva dalja ulaganja i bolju
LIKOVNI @IVOT br.121/122 god. XIX
promociju, kako bi zauzeli odgovaraju}e mesto u kulturnoj
ba{tini grada. Zato }e ~itaoci imati prilike da kroz nekoliko
predstoje}ih tekstova krenu u poseban obilazak Beograda; u
njemu }e nau~iti da prepoznaju i cene gra|evine pod ~ijim su
okriljem `iveli, u~ili i stvarali umetnici srpske prestonice iz prve
polovine XX veka.
OD "UMETNI^KOG AZILA" DO MEMORIJALNOG MUZEJA
Toma Rosandi}, hrvatski vajar koji je veliki deo svog `ivota
proveo u Beogradu, na{oj javnosti je najpoznatiji po monu-
mentalnim grupama ispred Narodne Skup{tine, koje nose
naziv "Igrali se konji vrani".
Ro|en 1878. u Splitu, prve susrete sa svojim budu}im
pozivom do`ivljava u klesarsko-kamenoreza~koj radionici
svog oca. Ne zadovoljiv{i se `ivotom zanatlije i dekoratera,
1903. odlazi u inostranstvo u potrazi za umetni~kim
usavr{avanjem. Prvo samostalno delo izla`e 1906. na Svet-
skoj izlo`bi u Milanu, nakon ~ega sve ~e{}e skre}e pa`nju
javnosti na svoj rad. Blizak sa ve} afirmisanim vajarom
Ivanom Me{trovi}em, pristalicom ideje jugoslovenstva, Rosan-
di} se ubrzo uklju~uje u tokove stvarala{tva koje je nacional-
no-oslobodila~kim poletom povezalo hrvatske i srpske umet-
nike tog doba. Na Svetskoj izlo`bi u Rimu 1911., veliki broj
njegovih dela na{ao se u Srpskom paviljonu, a slede}e
godine se prvi put predstavlja beogradskoj publici, na zajed-
ni~koj izlo`bi "Lade" i "Meduli}a". Zbog povoljnih kritika i
pozitivnih utisaka koje je poneo iz srpske prestonice, Rosan-
di} odlu~uje da se u njoj stalno nastani sa svojom suprugom
Marom, umetni~kim fotografom.
Suo~avaju}i se sa materijalnim pote{ko}ama koje ~esto prate
njihovo zanimanje, bra~ni par umetnika se, u potrazi za
sme{tajem, dva puta morao osloniti na pomo} op{tinskih
organa. Nekoliko meseci pred izbijanje rata 1914. god. prov-
eli su u staroj ku}i preko puta Saborne crkve, koja im je ustu-
pljena zahvaljuju}i direktoru Dru{tva za osvetljenje i tramvaje.
Umetni~ka dela nastala u toku tog boravka propala su pri-
likom bombardovanja zajedno sa gra|evinom, a Rosandi}i uz
dozvolu Nikole Pa{i}a napu{taju zemlju.
Po povratku u Beograd 1920., op{tina im stavlja na raspola-
ganje jedno od najstarijih zdanja u gradu, koje po svom
prvom vlasniku nosi naziv "Bo`i}eva ku}a".
Miloje Bo`i} bio je uspe{ni trgovac stokom, koji je odr`avao
bliske poslovne veze sa knezom Milo{em. Po preseljenju iz
Kragujeva~ke nahije u Beograd, kao mesto svog boravka
odabrao je neposrednu blizinu Dositejeve Velike [kole, koju
je i poha|ao. U Gospodar Jevremovoj 19, podigao je
prizemnu gra|evinu simetri~nog prostornog plana, u kome je
nekoliko manjih odaja grupisano oko velikog centralnog
predvorja. Ona pripada tipu balkanskih varo{kih ku}a, na
kojima se orijentalna dekoracija me{a sa uplivima zapadno-
evropskog na~ina gradnje. Na uli~noj fasadi isti~e se trem
ispred glavnog ulaza, sa~injen od poligonalnih stubova koji
nose istureni timpanon. U njegovom vrhu nalazi se {tuko
dekoracija u vidu razvijenog svitka, sa }irili~nim natpisom koji
sadr`i godinu izgradnje i inicijale vlasnika - 18.M.G.B.36.
Kao kontrast ovom neoklasicisti~kom elementu, slu`e plitke
ni{e iznad prozora sa sedlastim lu~nim zavr{etkom, tipi~nim
za graditeljstvo islamskog sveta. Ova zanimljiva gra|evina
prodata je trgovcu - izvozniku Risti Had`i-Popovi}u, koji je
beogradsku op{tinu o{tetio "crno-berzija{enjem". Zbog toga
mu je, posle Prvog svetskog rata, nekretnina oduzeta i stav-
ljena u funkciju robnog magacina.
Rosandi}i ku}u zati~u u lo{em stanju, ali ubrzo po adaptaciji
koju su izvr{ili, ona postaje okrilje plodnog stvarala{tva i
54
mesto okupljanja beogradskih slikara i vajara. U njoj Toma
izra|uje skice i glineni model za svoje najve}e i najzna~ajni-
je delo - mauzolej porodice Petrinovi} na Bra~u. Godine
1924. Rosandi}i, radi izrade ovog velikog projekta napu{taju
Beograd, a op{tina odlu~uje da ustupi Bo`i}evu ku}u
Udru`enju likovnih umetnika. Od tad, pa sve do 1951. kada
je dodeljena Muzeju pozori{ne umetnosti, prostorije ove ku}e
stavljane su na raspolaganje onim umetnicima koji nisu mogli
da steknu sopstveni atelje. Zbog toga je gra|evina postala
poznata pod {aljivim nazivom "Umetni~ki azil", a mnogi
istaknuti stvaraoci, kao {to su \or|e Jovanovi}, Pjer Kri`ani},
Nikola Be{evi} i Danica Anti}, boravili su u njoj tokom svog
umetni~kog formiranja.
O~igledno ponev{i posebno drage uspomene iz ove stare
ku}e, bra~ni par Rosandi}, koji se vra}a u Beograd 1927.,
odlu~uje da podigne njenu arhitektonsku repliku na Senjaku.
Projekat je 1928. poveren \or|u Bajalovi}u, koji je po
uzoru na staro zdanje zadr`ao simetri~an raspored plana,
organizovan oko centralne ose, nagla{ene na glavnoj fasa-
di zasvo|enim ulaznim tremom, koji predstavlja i osnovnu
reminiscenciju na Bo`i}evu ku}u. Po ostalim karakteristika-
ma, ovaj objekat je moderno ostvarenje, koje je odgovorilo
potrebama za ogromnim i dobro osvetljenim skulptorskim
ateljeom pod istim krovom, pod kojim se neometano odvi-
jao i porodi~ni `ivot. Prostorije svog novog doma, osim
skulpturama, Rosandi} je ispunio i velikim brojem predmeta
primenjene umetnosti - sam je projektovao name{taj, izlivao
lustere i pepeljare, a po zidovima rasporedio dela svoje
supruge i prijatelja, u o~iglednom nastojanju da ostvari
Gesamtkunstwerk. U tom prijatnom ambijentu bra~ni par
provodi gotovo tri decenije, do preseljenja u Rosandi}ev
rodni Split, 1957. Prilikom odlaska, umetnik poklanja
objekat, sva dela u njemu, vajarski pribor i vitrine sa li~nim
dokumentima i prepiskom gradu Beogradu. Ova veoma
vredna zbirka muzeolo{ki je obra|ena i otvorena za javnost
1963. godine.
* * *
Ako danas poku{ate da posetite Muzej Tome Rosandi}a u ul.
Vasilija Ga}e{e 3, i tom prilikom se rukovodite podacima koji
se nalaze na nekoliko internet stranica, kao i u {tampanim
vodi~ima kroz grad, to vam svakako ne}e po}i za rukom.
Otkri}ete da je zatvoren u toku zvani~nog radnog vremena,
i da broj telefona koji ste prona{li u navedenim izvorima ne
funkcioni{e. A ako vas posle nekoliko upornih {etnji do Sen-
jaka poslu`i sre}a da sretnete gospo|u koja stanuje u zad-
njem delu vile i zadu`ena je za njeno odr`avanje, sazna}ete
da muzej ve} du`e vreme ne radi, jer je renoviranje u pripre-
mi. Ipak, ako imate dobar razlog da pogledate zbirku,
mo`ete ugovoriti termin za posetu telefonom, koji umesto
svuda navedenog 651-434 glasi 2651-434. Da li }e vam
gospo|a otvoriti vrata - proverite sami.
Nebrigom nadle`nih organa i/ili nedostatkom sredstava, na{oj
publici je uskra}ena prilika da se susretne sa delima jednog
izuzetnog umetnika, kao i autenti~nim ambijentom u kome su
ta dela nastajala. Memorijalni muzej pretvorio se u tamnicu
za plodove vi{egodi{njeg stvarala{tva, koji ~ame daleko od
dnevne svetlosti i radoznalih pogleda.
U i{~ekivanju povoljnog re{enja ove neslavne situacije,
po{tovaoci Tome Rosandi}a mogu u`ivati u njegovim skulp-
turama postavljenim pod vedrim nebom - na Kalemegdanu i
Novom Groblju.