SRPSKA UMETNOST U 20.

VEKU
SRPSKI IMPRESIONIZAM
1900.-1904. dolazi do prvog modernog poimanja slike u srpskoj um. 1900. je
organizovana svetska izlozba u Parizu gde je Kraljevina Srbija imala svoj
paviljon. 1904. I YU izlozba povodom 100god I srp ustanka i krunisanja kralja
Petra Karadjordjevica. Dolazi do kraja srpskog realizma i promisljanja o slici
osobenim za 19.vek.
Ruvidicev i Kapetanovicev paviljon – 3 godine su se vrsile pripreme za ovu
izlozbu. To je drzavotvorni projekat jer se predstavlja samostalna drzava, tj
kraljevina. Ispred paviljona su se tkali cilimi. Tu su izlagane slike Murata, Koena,
Vukanovica, Predica, Jovanovica.. Jovanovic „krunisanje Dusana“ 1 od 7 verzija,
namenski je naslikao za izlozbu, on kaze da je vazno da Srbija ukaze na svoju
istoriju jer je tu njeno uporiste, nauk, snaga.. Njegov govor lici na politicki
pamflet jer govori o porukama koje slike ostavljaju posetiocima, prikazuju se
trenuci borbe, sile, patnje, snage, zrtve.. U slici „car Dusan ulazi u Dubrovnik“
M.Murata vidi se pleneristicki pristup komb sa akademizmom, svetlija paleta,
nije klasicna slika nastala u ateljeu, u elementima forme se vidi moderniji
pristup.
Predicev pejzaz „vrbe kraj Tamisa“ iz 1880 je impr, razlikuje se od njegovih
dotadasnjih slika. Iskazuje njegove eksperimentalne ideje, on ocigledno ima
uvid u tadasnje umetnicke tokove, slobodnije stvara formu.
Prva umetnicka skola u Srbiji nastaje 1895, osniva je Kiril Kutlik (slovak) sto je
posebno interesantno ako se uzme u obzir velika nepismenost u zemlji,
obavezna su samo prva 4 razreda OS, a krajem I sv rata radi samo 70 fabrika.
Ovu skolu ce kasnije preuzeti bracni par Vukanovic, da bi na kraju postala
drzavna skola iz koje izmedju 2 svetska rata nastaje danasnja likovna
akademija. Skola je kuburila sa strucnim kadrom, osniva se posebno zensko
odeljenje koje vodi Beta Vukanovic – Kutlik je sebe smatrao suvise lepim i
zgodnim pa nije hteo da se zene upisuju. U ovoj skoli su ucili Kosta Milicevic,
Nadezda Petrovic i ostali umetnici koji su kasnije isli u Minhen, Pariz..
1905 I YU kolonija u Sicevu – sve to podrzava monarh Petar Karadjordjevic.
Dolazi do saradnje izmedju umetnika, npr slovenacki impr rade sa Nadezdom
Petrovic. BG, ZG, Sofija, Ljubljana su mesta odrzavanja vaznih izlozbi. 1906 je
osnovano drustvo umetnika „Lada“ sto znaci da drzava daje podsticaj kulturi,
posebno Karadjordjevici jer ulaganjem u umetnost koja se uklapa u evropske
tokove potire se varvarski atentat na Obrenovice.
Osniva se srpska umetnicka omladina na skolovanju ciji clanovi su bili Natalija
Cvetkovic, Ljuba Ivanovic i ostali po uzoru na brojna um.udruzenja sirom
z.Evrope.
Srpski impresionizam se moze podeliti u nekoliko etapa. Prvih godina veka
prisutna je tranzicija i uvod elemenata modernosti. Zatim ide prva faza koja
traje od 1907 do 1915 i druga koja traje od 1916 do 1920.
1907. je godina kada po Trifunovicu nastaju 3 slike koje su prve, prave u duhu
impresionizma – „most cara Dusana u Skoplju“ Milana Milovanovica, „dereglije
na Savi“ Nadezde Petrovic i Malisa Glisic. U mostu cara Dusana se vide nestalni
elementi u P vode i neba, crtacki nedefinisan prostor, senke koje nisu tamne
vec su bojene, primenjeni su valeri. Na dereglijama se vide prirodni efekti i
elementi onakvi kakvi su, razgradnja slike. 1915. umiru Petrovic i Glisic.
Medjutim, Trifunovic nije obratio paznju na teme koje su veoma vazne. Naime,
Milovanovic radi Hilandarske pejzaze, spomenicko nasledje, a Petroviceva nac
motive iz narodnih nosnji, stare prestonice sto je u skladu sa temema prisutnim
na sv.izlozbi jer se iskazuje srpska proslost u zenitu svoje slave i uspeha.
Petroviceva odlazi u Pariz i slika Notr Dam. Malisa Glisic odlazi u Italiju koristeci
pastozan nanos, gusto nanetu boju koja kao da izlazi sa platna i stvara efekat
treperavog poteza. U njihovom radu su prisutne senke, prosvetljena paleta i
svetlo.
Kosta Josipovic „jedrilice u Torinu“ na isti fazon
Desava se okupljanje grupe umetnika oko stare savinacke crkve u BG, predvodi
ih Kosta Milicevic. Oni rade u prirodi, slikaju iste motive u razl delovima dana i
razl atmosferskim prilikama, aktivni su od 1911-13, tu slikaju B.Stojanovic, Mara
Lukic koja je imala Sevrelovu (neki francuz vazan za poentilizam, valjda sam
potrefila prezime) koloristicku semu sto znaci da su imali ista interesovanja kao
tadasnji fr umetnici, zatim Zivan Nastasijevic... Sacuvan je dnevnik Mare Lukic
koja kaze da su nanosili puno boje, zatim na platno naslone papir koji povuku i
onda na tom papiru otisnu se boje koje lice na male Ajfelove kule (sto samo
govori koliko su bili upoznati sa fr um scenom i koliko su ih uzimali kao uzore).
Karakterisu ih kratki, sitni potezi, menja se odnos prema slici, sadrzaju (nestalni
motivi – npr zbunje na Dunavu B.Stojanovica) i motivi koji nemaju cvrstu
strukturu.
II etapa u kojoj se isticu Kosta Milicevic i Milan Milovanovic. Dolazi do
formiranja odeljenja za ratne slikare koji moraju raditi dokumentarno, iako
malo prikazuju ratna razaranja i nesrece. Uglavnom su radili crtaze i morske
pejzaze sa puno svetla i intenzivnih boja.
„plava vrata sa Kaprija“ to su oku ugodne slike, nemaju veze sa ratnim
zbivanjima na frontu. Prikazuju Mediteranske kuce i rastinje, paralelnu realnost
zarazl od aktuelnih desavanja.
Milicevic „POtomos na Krfu“ impr igra sa svetloscu, vodom, nebom, ogledanje
Sunceve svetlosti na P vode. Sudbina i splet okolnosti su primorali ove
umetnike da slikaju ovakve teme i mesta, set tema prepoznatljiv za srpski impr,
mora se posmatrati sa istorijskim kontekstom (putanja srp vojske prilikom I sv
rata), vazna je ideja nacionalnog jer ovde nema odvajanja od moderne um, dok
u z Evropi ima. Ove slike zapravo predstavljaju dnevnicke zabeleske ratnih
slikara o sudbini nacije, ali su formalno iste kao fr impr. Golubovic slika portret
Zivana Nastasijevica koji ne izgleda kao portret umetnika jer on nosi vojnicku
kapu, prikazan je trenutak predaha izmedju ratnih dejstava, neutralan pejzaz,
Zivan ima zamisljen izraz lica. Golubovic radi i teme ispracaja u prijatnom impr
tonu, formi koja dolazi iz drugacijih sadrzaja, odnosno fr impr koji prikazuje
grad, gradjanstvo, zene, decu sa ljubimcima, dokolicu i tome slicno..
1920. umire K.Milicevic, iz ove plejade umetnika jedino ostaje ziv Milovanovic,
ali on se bavi pedagoskim radom.
U tematskom spektru se pojavljuju novine sto se najbolje vidi u tome kako se
srpsko drustvo vidi na odredjenoj slici.
1904 ustanovljen javni prevoz u BG, parkovi su izletista (npr Kosutnjak,
Topcider, Avala, Savsko kupaliste..), na Topcideru ljudi klizaju i skijaju, igrao se
tenis kog donose skolovani oficiri, islo se na izlozbe, setalo se korzom, postojale
su i javne kuce na donjem Dorcolu ali se sve ove aktivnosti malo vide na slikama
nasih impr.
1994 je odrzana najveca izlozba srpskog impresionizma u galeriji SANU gde je
izlozeno oko 200 radova od kojih samo 50 nisu bili pejzazi sto govori da su
slikari imali manje hrabrosti da prikazu ono sto nije pejzaz zbog mogucnosti
gubljenja svog drustvenog statusa. Golubovic „Kosovo Polje“ napusta se crtez i
klasicna/akademska koncepcija slike, vuce na apstraktnost, javlja se razbijen
potez. Kod Nastasijevica se vide obrisi sume i drveta ali u slobodnoj razradi,
koristi siroke monohromne P, voda i nebo dominiraju, napusta se klasicna
kompozicija i struktura slike sto se vidi i kod Natalije Cvetkovic.
Pejzaz je povezan sa idejom nacionalnog jer kod nas gradjanstvo dugo nije bilo
uspostavljeno pa nije bilo potrebe za autsajderima u drustvu, tezi se ka
gradjanstvu jer ono oznacava napredak i prosperitet, ali slikari ipak postepeno
preispituju svoj status u drustvu, a postojace i otklon prema modernoj um
stoga je tema balans jer prikazuje prepoznatljivo, uvazava se proslost, ne
raskida se sa njom. Koristi se termin modernizam nerazvijenosti jer se nastavlja
sa tradicijom.
Nadezda Petrovic 1911-13 slika Gracanicu primenjujuci nekonvencionalnu
komp, crkva je u III planu, nebo je apstr, u I planu je polje bozura ali takodje u
apstr formi poput spektra igre bojom, zeli da uspostavi kontinuum sa istorijom
na koju se gleda sa postovanjem. 1910 ona ide u Pariz i radi u Mestrovicevom
ateljeu, slika zapadnjacke ekvivalente nasim manastirima npr Notr Dam. To radi
jer prati rasprave fr javnosti o romanickim i gotickim katedralama. Naime,
smatralo se da je takvo nasledje ogroman teret uzasnog nasledja proslosti, da
se mnogo porede sa tom epohom sto narocito isticu mladji intelektualci, dok
neki smatraju da bez ovih katedrala ne postoji fr identitet. U Parizu je slikala
ciklus zivota kraljevica Marka od kog su ocuvane samo 2 skice, sto je cudno jer
stvara i zivi u dosta velikom, modernom gradu. „Vezirov most“ na poledjini ove
slike je ostavila zapis koji zvuci kao ratni izvestaj, retorika sa politickom notom,
nacionalni identitet je iskazala modernim slikarskim jezikom. 1907 je odrzana
Balkanska izlozba u Londonu, ona ucestvuje, tu su bili ljudi obuceni u narodnu
nosnju, a Nadezda slika devojku obucenu u takvu nosnju – kaze da sto slika sto
vise treba biti sa ljudima odevenim u nosnje, da se cesto slikaju sela, obicaji,
manastiri i ostali kult ist sp, preporucuje drzavnu politiku u kulturi sto radi i
Milovanovic koji se potpisuje kao Srbin izbeglica. Ovo se radi u cilju
upoznavanja zapada sa nasom kulturom, nasi umetnici nisu bili odvojeni od
drzavne politike kao fr impr. Nadezda slika seljanku kao urednu, estetsku zenu,
kostim svedoci o njenoj svecanoj pojavi, ali to nije realan prikaz svakodnevnice
vec vise estetska potreba da se simbol nacije estetski prikaze, zena predstavlja
alegoriju Srbije, ukazuje na vrline nacije.
Medjutim, treba pokazati i gradjanski potencijal a portret upravo to moze
iskazati pa se prikazuju zene obucene po fr modi, dolazi do spoja 2 sveta –
taraba i moda, sudar razl tonova sa kompl bojama.
Dolazi do pojava zena na um sceni kao i u z Evropi – 1908 Bozidar Nikolajevic
konzervativni lik kriticar Politike povodom izlozbe um skole Vukanovica kaze da
je u toj skoli nekima slikarstvo izbor u zivotu, a nekima dokolica i hobi, ne
podrazumeva se da ce biti umetnici – ovo se odnosi na zene kojima nije bilo
omoguceno slikanje na javnom prostoru o cemu svedoci primer Bete Vukanovic
koja je u 5 ujutru oslikavala fasadu da je niko ne bi video. Nadezda Petrovic
istice da zeli biti slikar, a ne zena. Natalija Cvetkovic dobija stipendiju za
zanatsku skolu, odsek za vez. Postoji fotogr V.Kovacevic i A.Marinkovic na
Kalemegdanu dok slikaju koja svedoci o stegama drustvenog ugleda, prvi zenski
strajk je odrzan u fabrici sesira. Vidosava slika Anu, memorise njihove akcije u
prirodi. Veljko Stanojevic slika njih dve na kupalistu sto svedoci o novom
impulsu sredine.
Zene slikaju cvece, m prir, sporadicno i pejzaze, aktove cak ni muskarci ne
slikaju sto je posebno osobeno za nas impr. Postoji izrazit drustveno odredjen
izbor sta slikaju zene, a sta muskarci. Na karikaturi je prikazan odnos sredine
prema aktu, postoji drustvena nelagodnost prema nagosti koja nije opravdana.
Borivoje Stojanovic „devojcica sa knjigom“ devojcica je pristojna, odmerena,
smerna, ne iskace iz svoje drustvene uloge, zene su mahom citale u prirodi i to
tanje knjige, nikako novine jer su one simbol informisanosti, cesto se smatralo
da je ovo sto rade pasivno dokolicarenje.
Prikazuju se setovi privatnih prizora – LJ.Ivanovic „zena veze“ iz serije slika koje
prikazuju zene kako pletu, vezu, strikaju, znaci manuelni poslovi prigodni i
tipicni za zene, to su slike u slici. Cvetkovic slika seriju ulja i akvarela sa vise
prostora, prikazuje prozor koji oznacava pogled ka spoljnom svetu, ali je on
zatvoren i ne vidi se sp.prostor. Calic „zena veze“ zena nema osecaj samosvesti,
gordosti jer ne gleda posmatraca u oci.
K.Milicevic slika akt ali nagost svodi na minimum tako sto zenu slika okrenutu
ledjima, njen polozaj tela neutralise nacin na koji slika izgleda, lice se nikako ne
moze prepoznati ili naslutiti.
Milovanovic „muski akt“ takodje nema lika, spaja pozadinu sa kosom,
neutralise fizicke osobenosti, prikazan lik deluje androgeno, bilo je
neprihvatljivo da muski slikar slika nagog muskarca.
Cvetkovic „zenski akt“ sa impliciranom seksualnoscu. Ovo je akvarel koji nikada
nije javno izlozila, ovu sliku nije radila za publiku, to je licna, voajerska
implikacija teme, nastala je spontano, bez promisljanja i bojazni od osude.
N.Petrovic „muski akt“ takodje nije izlagala javno ovaj rad, izgleda kao skica,
nedovrseno je. Profil neutralise sporne delove, prikazala je akt u ateljeu.
NE POSTOJI AUTO AKT.

KULTURNI I ISTORIJSKI KONTEKST U KRALJEVINI SHS

U Kraljevini SHS je prisutna neverovatna homogenost koja utice na nac.svest, tu
su razliciti stepeni razvijenosti u razl regionima (npr jezik, pismo, stepen
prosvecenosti, obicaji, religija..). Regioni se razlikuju po tipovima naselja i
zivota. Ovi delovi su dugo bili potlaceni Habzburzima i Osmanlijama, pa se tako
stvara razlicitost u svim aspektima zivota npr poreskim, pravnim, monetarnim,
takodje je otezavalo integraciju u 1 zajednicku drustvenu celinu.
YU je izgledala kao zemlja malih, seljackih poseda, zaostalih agrarnih
mogucnosti, prisutan je jak strah od gladi prouzrokovan ratovima sto uslovljava
ponasanje ljudi koji gaje zitarice, udaljavaju se od boljih proizvodnih kultura,
dominiraju mali posedi i ivica siromastva. Ljudi nisu mogli sakupljati visak koji
moze dovesti do bolje finansijske situacije. Brdska sela su siromasnija zbog
tezeg kultivisanja zemlje, dok je ravnica bila pod Habzburzima pa se razvoj
poljoprivrede vise pratio.
1921 je bio I popis st – 79 posto ljudi se bavilo ribarstvom, stocarstvom i slicnim
aktivnostima tj poljoprivredom, nesto manji br se bavio industrijom i zanatima
koji su odredjivali moderni nivo drzave, ali su po evropskim normama bili
manuelni, takodje ljudi su se bavili trgovinom, vojskom, javnim sluzbama.. Zivot
je bio oblikovan mogucnostima drzave.
Dolazi do povecanja stanovnistva u prvim decenijama drzave, ali to nije odraz
dobrog zivota vec patrijarhalnog mentaliteta, smatra se da decu treba radjati
drzavi, vise njih kako bi vec br preziveo, moraju pomoci porodici i sl..
Pojavljuje se ideja odlaska u gradove koji nisu bili opremljeni za veliki br st pa se
oko gradova stvaraju tzv obruci siromastva – dolazi do nelegalnih naselja koja
odisu seoskim mentalitetom tzv mentalitetom zavicaja – samo su muskarci isli u
grad, tesko su prihvatali gradski nacin zivota, u Evropi se potencira na gradskom
mentalitetu i nacinu zivota sto nikako nije bio ekvivalent seljastvu (npr Eng
radnici nisu isto sto i Eng seljak). Najuze jezgro BG-a je malo, nije moglo imati
ozbiljnu gradsku strukturu za toliki br ljudi.
Fabrike proizvode mahom prehrambene proizvode zbog straha od gladi,
potrebe za nuznim i elementarnim. Manje od 1 posto prave masine i motore –
elektrifikacija je apsolutni simbol modernosti u Evropi, dok je u BG tek u povoju
i to u centralnoj gradskoj ulici, pa se ulicni zivot drugacije oblikuje sto znaci da
izostaje futurizam. Konfekcija u industrijskoj proizvodnji fakticki ni ne postoji,
dominira kucni razboj i abadzije gde se pravi onoliko koliko treba zadovoljiti
osnovne potrebe.
U gradu postoji drugaciji odnos prema modi izmedju 2 rata, moda dobro
pokazuje klasu i socijalni status, profesiju, upadljive promene.. Fr moda je
prisutna, 1 od takvih radnji je bila u zgradi SANU jer je Fr mirodopska zastitnica
Srbiji, politicki drug, Srbija zeli da se udalji germanskom, austrougarskom
modelu, postaje pop franko model – stipendije, drustva prijateljstva,
spomenici, hrana, um, moda..
Javlja se svest o dnevnoj i vecernjoj odeci, nose se sesiri, krace suknje.. Postoji
fotografija Anke Adamovic gde je prisutno kostimiranje u nac proslost da se ne
bi izgubio nac identitet. Vera Hristic je obucena evropski. Medjutim, ove slike su
skroz iscenirane, ovi ljudi pokazuju kako zele biti upamceni, koju poruku salju o
sebi. Kod Anke Adamovic dolazi do mesanja evropskog i naseg, sto svedoci o
neprekidnoj ideji ambivalentnog stava i neodlucnosti.
Pismenost je uzasna, po tome je YU poslednja u Evropi, prisutna je velika
disprop. Do prvih ozb pomaka dolazi u komunizmu posle II sv rata kada je
pismenost zakonski obavezna.
20ih Kraljevina SHS za potrebe vojske i zandarmerije odvaja puno zbog
uspostavljanja cvrste ruke. Kultura je u domenu prosvete u sta spadaju muzeji,
bibl, arhivi, izjednaceni su pa tako nema strateskog boljitka u domenu kulture.
Naucna politika postoji samo deklarativno.
Pjer Krizanic je tada istaknut kriticar i satiricar koji pravi karikature pa tako
prikazuje 2 punacka muskarca jer tako iskazuje odsustvo straha od gladi, oni se
lepo hrane, okusavaju prve elemente modernosti. Svaki nivo kulture koji nije u
domenu etnografskog izaziva politicke tenzije.
1921-1941 jaka je potreba pojedinca da prosperira, sto se vidi u nasim um koji
putuju po Evropi – Bijelic „borba dana i noci“, „apstr predeo“ nakon boravka u
Drezdenu i Berlinu sve je publikovano u Micicevom Zenitu.
1921 Sumanovic „mrtva prir sa satom“ kubisticka slika i struktura pod uticajem
fr jer se skolovao kod A.Lota u Parizu, ali to je umeren kubizam
Ivan Radovic „seoske kuce“ razlikuje se od kubizma zbog tema
Konjovic „m prir“ ovo je slikao tokom boravka u Parizu, sam je za sebe pricao
kako se nije snasao u kubizmu
Moskva, Kolarac, Sesir i 2 jelena su glavne kafane gde se ljudi okupljaju.
Branimir Cosic 1925 opisuje BG u prvim posleratnim godinama, kaze da je
svuda prisutna zabava kako bi se nadoknadilo izgubljeno. S pocetka 30ih klub
Kleopatra je omiljen u nocnom zivotu.
Nusic pokrece otvaranje paviljona Cvijeta Zuzoric prilikom 1 kafanskog
razgovora, to je prvi namenski izlozben prostor u BG. Zalaganjem kneza Pavla
osnovani su danasnji muzeji koji su tada bili sintetizovani pod imenom muzej
kneza Pavla. Izlagana je savremena srpska, poljska, fr, ceska i madjarska um.
Opera i balet su osnovani 1919. Gledale su se komedije i sentimentalni
holivudski filmovi, omiljeni glumci su bili Caplin i Valentino, Svetislav Petrovic.
Najposecenije izlozbe su bile „moderno fr slik“ gde su izlagani Mone, Van Gog,
Delakroa 1936, „it portret kroz vekove“ 1938, „100 god fr moderne um“ 1939,
sve reprodukcije su stampane sa izlozbi u kataloge.

MONUMENTALNI REALIZAM 20IH

20ih dolazi do velike upitanosti o civilizaciji, covecanstvu, modernizaciji i
napretku zbog izbijanja I sv rata, javljaju se razl pokreti u m.um koji se bave
ovim pitanjima. Dolazi do povratka redu u Fr i It, nova stvarnost u Nem, o
slicnim temama su razmisljali i nasi um – o proslosti, tradiciji i ulozi mon.slik.
1921 se paralelno sa raznim realizmima u YU pojavljuju i avang fenomeni npr
dada i Zenit ali hronoloski kasnije nego u Evropi, i to u delatnosti 2 coveka
(Micic i Aleksic). Ovakve ideje su bile prisutne jer su nasi um isli po Evropi, tamo
su se skolovali. I katalog iz serije kataloga muzeja savremene um se zove III
decenija konstr slik jer je ono po standardima 60ih bilo najteze i najnejasnije.
Ovo je vreme kada se prikazuju naturalisticke scene stradanja, brutalna
svakodnevnica, posledice rata, ali i posleratna stradanja i tezak zivot. Narativno
je drugacije od prethodnih slika rata jer je u prethodnim vekovima rat bio velika
tema po standardima hijerahije zanrova, namenjen za veliku um, uplicu se
velike mecene pa je rat promovisan kao nesto izuzetno, on je za njih veliki
interes pa se ne prikazuju zrtve, strah, tuga i razaranja vec se sve idealizuje,
nema veze sa realnim stanjem stvari. Moderna um pokazuje sta je rat zapravo,
koje su posledice (sirocad, hendikepirani vojnici, ubijeni ljudi, razruseni
gradovi...). Medjutim, ponovo su popularne arkadije, alegorije, povratak
evropskoj kulturi i umetnosti novog veka (npr renesansa) jer se bezi u
progresivnu proslost.
Petar Dobrovic „pokolj u Sapcu“ nije bilo lako naslikati ovakvu sliku u
posleratnim god jer je ljudima trebala uteha kada izgube sve, smrt treba
izgledati kao herojska zrtva. Bas zato nema mng ovakvih slika jer je nova drzava
glorifikovala stradanja na kojima je izgradjena. Dobrovic je u I sv ratu izgubio
brata Djordja, u ratu je doziveo tesku licnu tragediju. U Sapcu su stradali civili,
potpuno nevini i neduzni, imaju pravo na tragicnost smrti zarazl od vojske koja
je porazena, iako su i vojnici te vojske neciji sinovi, braca, muzevi.. Lici na
Gojinu sliku „3.5.1808“ koja je definisan prikaz univerzalnog prizora konkretnog
dogadjaja koji pada u II plan zbog vanvremenske poruke. Na obe slike se nalaze
nenaoruzane zrtve u belom, kod Dobrovica je prisutna forma Y raspeca jer se
aludira na Hristovu zrtvu nad zrtvama, smrti zarad vece ideje, za druge. I Mane
je ovako naslikao „ubistvo cara Maksimilijana“ kao i Pikaso, na ovakav nacin se
jasno salje poruka. Sustina prizora je univerzalna, sto je osobeno za realizme
20ih – tacno se zna o kom istorijskom dogadjaju se radi u naslovu slike, ali je
univerzalna poruka, ovo su u izvesnom smislu alegorije jer predstavljaju
univerzalne price o stradanju nevinih u ratu. Vidi se jasno lik zrtava da bi se
posmatrac identifikovao sa njima, njihova sudbina je izvesna, kroz nekoliko
trenutaka oni vise nece biti zivi. Ubice su depersonalizovane, ne mogu se
pojmiti kao pojedinci vec kao kolektivne masine za ubijanje, posmatrac treba
biti uz stradalnike koje moze prepoznati. Konjanik na Dobrovicevoj slici je sv
Djordje, upotrebljen jer se isto zove kao njegov brat, on je zastitnik vojnika i
ratnika, prikazuje vizuelno jasnu figuru ali jasnu na podsvesnom nivou, ona se
tumaci sama od sebe jer je mnogo puta vidjena. Prikazuju se svetitelji koji imaju
zitija prigodna za aktuelne dogadjaje.
Dobrovic „oplakivanje Hrista“ vise ne postoji. Smatralo se da ima antiratnu i
antidrzavnu poruku, lici na exp nem tipa jer je on upoznat sa takvim
tendencijama pre svega jer je veci deo zivota proveo u AustroUgarskoj. Belo
platno dodatno naglasava Hristovu zrtvu, zene su univerzalne slike tuge za
necijom smrcu, ovu sliku je uradio za avang casopis, njom se siri preispitivanje o
ratu i posledicama a vlada to ne zeli jer se brine za moral vojske, ovakva slika je
izdaja jer sabotira drzavnu politiku i ciljeve.
Mladen Josic „Suzana“ i Dobroviceve Venere iz prve polovine 20ih – ove 2
komp su vekovima najvise prikazivane jer opravdavaju zensku nagost iskazujuci
moralizatorske pouke, iz ovakvih prizora posmatrac uci o vrlini, pravdi,
postenju.. Venera je univerzalna lepota, ne vezuje se za odredjenu osobu,
oznacava estesku i umetnicku nagost oslobodjenu seksualnosti. Dobrovic
razmislja o mon slik 20ih gde se traga za velikim idealima proslosti gde su
vrednosti antike i renesanse.
Milunovic „akt sa ogledalom“ sl je kao slika Maria Sironija. Pejzaz lici na
kubisticku sliku, a figura odise fizickom mon tela, vazna je skulptorska forma,
treba da lici na Karijatide koje su stubovi proslosti na koje se oslanja novo doba,
primenjuje tipicne ren komp – portret, akt, pejzaz u II planu kao najmanje
vazan po hijerarhiji zanrova, ali na kubisticki nacin – ovakav spoj novog i starog
ukazuje gde nesto vodi i cime se vraca, prisutan je dualitet proslog i modernog.
Sumanovic „zena sa ogledalom“ isti fazon, ogledalo je sujeta, simbol zenskog
zanimanja, povrsnosti i idealne lepote. Kubisticka forma, na ostacima evropskih
rusevina se radja nova Arkadija, Evropa je postavljena na mostove i stubove
antike. On barata ranih 20ih elementima klasike po formi, strukturi i
dekorativnim elementima – u slici „devojka i casa“ casa je aluzija na drugo
vreme, ona je veza sa tim vremenom, stolica ukazuje na aktuelno vreme,
draperija i figura su voluminozne, lice je tipsko, nema portretske osobenosti sto
znaci da je to metafora, alegorija bas kao i Pikasove zene na izvoru.
Sumanoviceve slike gde je prikazan koncept pastorale, arkadijski san – prir je
utociste, tu se nalazi izvorno, neiskvareno, predindustrijski svet gde su vrline,
ono sto covek u biti jeste a uruseno je u I sv ratu. „Beracice“ ce raditi krajem
30ih u klimi II sv rata. U formalnom smislu je to kubisticka forma u Lotovskom
maniru – Lot je imao akademiju u Parizu, nasi um su se tu skolovali, zadrzava se
sadrzaj, dok se za narativ ocekuje da ga posmatrac prepozna, svaki element je
prepoznatljiv, znacenje je prisutno, sadrzaj i forma su ravnopravni, prikazane su
teme koje su prikazivali i npr renesansni slikari, ali na nov nacin. Logicno
naslanjanje na proslost koja se postuje, nema radikalnih prekida sa njom.
Razmislja se o radu starih umetnika koji se prevodi na nov likovni jezik.
Portreti Maje Vajs (Bijelic) i zene u zelenom (Veljko Stanojevic) ren komp,
portret u I planu, geom forma, klasicna valerska komp.
Milunovic „Bistro“ 2D prizor, kubisticki elementi i elementi modernosti
(trotinet, odeca, zlatne ribice..), znakovno bogat sadrzaj, puna frontalnost
figura koje stoje scenski pred posmatracem, nema zivosti zanr scene jer deluje
iscenirano, kao da figure glume same sebe, format je dosta teatralan.
Stanojevic „kupacice“ one su moderno obucene u skladu sa poslednjom
modom, ali sede na ostrim, neudobnim stenama. Nema plaze, nema logickog
prostora koji je prepoznatljiv, more je uzburkano, celo okruzenje deluje
neprijateljski, primenjuje vanvremenske elemente, kao da su figure vestacki
implicirane, posmatrac traga za porukama i pricama koje nisu na prvi pogled
jasne, on mora da masta i traga.
Ignjat Job „primorsko selo“ i „st marija“ pejzazi bez ljudi stvaraju neobicnu
atmosferu, zgrade i brodovi su surogat ljudskih figura, podrazumeva se
prisustvo ljudi jer su oni njih napravili za svoje potrebe, zanr scene sa
procesijama gde se nose figure svetih pa se tako duplira ideja prisustva i
odsustva.
Josic „berberi u Kini“ Kina je terra icognita za tadasnje ljude. Josic ide i putuje
sirom planete. Iskazana je modernost koja se interesuje za vanevropske kulture
i narode.
Konjovic „crkva u Kasisu“ sl kao prazni De Kirikovi prostori, nelagodna
atmosfera, kulise, nesto tu ocito fali, nije realno stanje prostora. „m prir“ u
Sezan maniru, rade ih Dobrovic i Bijelic, umeren kubizam, vracaju se na
prapocetke moderne umetnosti koja je prouzrokovala 2D plohu,
geometrizovane forme, znacenjski su sterilne, nema simbolike i amblematike,
akcenat je stavljen na nacin izvodjenja.
ZENITIZAM I JUGODADA
Za razumevanje zenitizma moze pomoci nadgrobni spomenik Ljubomira Micica
jer je posvecen onome u sta cvrsto veruje – iako je zivot tezak, sredina ga nije
razumela on je dosledan do kraja svojim idealima, tezi da srusi ustaljen poredak
– na spomeniku pise voimja zenitizma. 20ih se pojavljuje Zenit koji
korespondira sa sirim evropskim kult.krugom. Prisutna je potreba za
preispitivanjem temelja i vrednosti drustva koje je izazvalo I sv rat i nedace koje
uz to idu. Oktobarska revolucija takodje izaziva upitanost progresivnosti,
smatra se da ce doci period mnogo bolji od onoga sto je bilo. Tek od II polovine
20ih soc realizam postaje jedina oficijalna doktrina u Rusiji. Veruje se da ce
novo drustvo i covek biti realizovani. Micic podrzava Okt revoluciju, kaze da je
to vecni spomenik naseg stoleca i smatra da cini ostar prekid sa tradicijom.
Casopis Zenit nastaje u ZG, prva faza je od 1921 do 1923 i zove se ZG faza, a
posle 1923 je BG faza koja traje do 1926. Zenitizam nije dugotrajan fenomen,
nije izazvao veliki šok i promene, sacinjen je od manje grupe ljudi kojima je bio
privremena faza, okupljenih oko 1 vodeceg pojedinca. Zenit je Micicev pokret,
on stoji iza njega i formalno i pravno (bio je direktor, urednik..), on je autor
Zenitistickog manifesta gde iskazuje svoje ideje. Casopis je prvi takve vrste u
YU, razl se od standardnih novina, insistira se na drugacijem izgledu koji je
evidentan na prvi pogled. Micic je bio u Nemackoj, druzio se sa ruskim avang
um, der Sturm je njegov predlozak za rad (format, dizajn, tipografija). Na
casopisu su neka slova sva velika sto je suprotno od pravopisa, nema znakova
interpunkcije, kombinuju se razlicite velicine slova, koriscenje uzvicnika,
razdvojenih slova, namerno se odstupa od propisane norme i koda, razlikuje se
od formata na koji je publika navikla. Reklamiran je kao medjunarodni casopis,
sto se moze videti u naslovu gde pise internacionalni sto znaci da deluje na 1,
jedinstvenom kulturnom prostoru koji nije izdeljen sistemom vrednosti
nacionalnih kultura. Ali, Micic neguje pozitivne nacionalne fenomene, a
kritikuje se 19vekovni nacionalni model i gradjansko drustvo. U manifestu je
prisutan grub, antigradjanski nacin komunikacije, psovke, retorika iz vojne
terminologije ne bi li se srusio gradjanski koncept i kultura. Micic ne voli podelu
na male i velike narode, pominje stradanje malih u I sv ratu, kao i da mali nmg
biti autohtoni autori jer stalno imitiraju velike. Predlaze balkanizaciju Evrope tj
nov evropski model na osnovama balkanskog varvarizma, a personifikacija
novog coveka je Barbarogenije. Izbegava termine koji se vezuju za 1 naciju, oni
se vezuju za Balkan, na nivou opozicije Evropi jer nema kontinuitet
tradicionalne evropske kulture (npr kod nas posle srednjeg veka nema
renesanse) sto zapravo govori o tome da Evropa nema jedinstvenu istoriju i
kulturu, a obicno se misli da ima. Ovakva ideja je sl kao ideje neoprimitivista u
Rusiji, expr u Nemackoj (Berlin, Drezden), Gogen (izvorno, iskonsko,
neiskvareno su u prostorima sa razl logikom razmisljanja). Velika je potreba za
kulturom koja nije skolovana i akademska. Svedoci o Evropi kao mestu jedinog
izvora vrednosti, sve ostalo je trecerazredno, kao i o onome sto nije u sistemu
drustveno propisanih kategorija. Smatra da ce se posle pobede varvara
dosegnuti Zenit.
Prvih 20ih ne dominira Balkanski element, vec medjunarodni, kasnije postaje
aktuelan jer se zele vratiti na staro i izvorno. Objavljivani su clanci o um,
izlozbama, kriticki prikazi knjiga, razmisljanja o kult, itd. Objavljivali su tekstove
Kandinskog, Gropiusa, Maljevica, El Lisickog, o muzici, teatru.. 11. broj je izasao
1922 a na naslovnici je bio spomenik III internacionala sto je bila jedna od
najranijih reprodukcija ovog dela u svetu, prepoznat je znacaj ruske avang na
vreme. Tu je bio i rad El Lisickog, a Micic ih je imao u privatnoj kolekciji, zatim
linorez Moholji Nadja, expr i nach expr, nova stvarnost koja je bila socijalno
angazovana (Gros, Slihter, Hausman), Sile, Modiljani (drustveni autsajderi) sto
sve implicira na ideju da je avangardna internacionalnost zaista realizovana.
Micic termine ne konotira negativno, u casopis stavlja reprodukcije crnacke
plastike, ukljuceni su u koncept izvornosti. Tu su bili i prilozi u vidu fotografija
gradova, o filmu, karikature koje su satiricne zbog kritickog stava, a film je
vazan jer se tu gube konvencionalne podele um.
Tu su graficki radovi Mihajla Petrova sa konstruktivistickom poetikom, apstr
iako ima geom forme, neprepoznatljivi elementi.
Bijelic „borba dana i noci“ radi nakon boravka u Drezdenu, forma je apstr ali
ima narativne elemente na koje upucuje naziv, kasnije Bijelic nece davati
deskriptivne naslove. Zeli da apstr sadrzaj bude jasan publici, upucuje ih na
sadrzaj.
Smatra se da slika nmz biti kopija stvarnog zivota, da je fotogr nepotrebna ako
detektuje stvarnost, pa tako Micic u Josifu Kleku prepoznaje zenitistickog
slikara. To je zbog toga sto je on emancipovan od literarnosti i istorije,
kopiranja, pruza elemente nove um – formu, boju i prostor, sto je slicno
konstruktivistickim idejama. Prikazuje motive novog modernog zivota – kiosk je
fenomen urbanog prostora, geom forme, reklame kao novu formu skretanja
paznje u vizuelnom prostoru i njegove demokraticnosti jer je dostupno svima.
Autoportret Mihajla Petrova – Micic ga je posebno postovao jer se priblizava
apstr, dok ujedno zadrzava prepoznatljivost.
Zenitova medjunarodna izlozba moderne um je odrzana 1923, pod Micicevom
organizacijom, a sledece godine je odrzana u muzickoj skoli Stankovic. 25. broj
je f-sao kao katalog te izlozbe, izlagalo je nekoliko desetina autora iz 11
zemalja. Bili su izlozeni listovi Zenita sto je nekonvencionalan nacin izlagacke
prakse jer nema razlika u formama viz.izrazavanja.
YUGODADA – nastaje i f-se istovremeno sa Zenitom. Ideja o njenom osnivanju
se javlja 20ih medju studentima slavistike jer zele nov um izraz. Traje do 1922
kada je organizovana poslednja dada predstava u bioskopu Korzo (Subotica)
gde su ritualno iskazali svoj kraj. Vezuje se za Dragana Aleksica. On u Pragu
propagira ovaj fenomen, ali i svoj um pronalazak org art (organske umetnosti) i
slogan „kako te dragost“ sto postaje kredo yugodade, sugerise sveopstu
slobodu umetnickog stvaranja, svaki umetnik nek stvara onako kako zeli –
istinski, slobodno, nesputano. Skup dadaista je poceo slucajno, karikira ideju
konvencionalnog int okruzenja, kosi se sa promisljanjem, kontra ritam
ponasanja, svi clanovi su drustveni autsajderi. Aleksic je upoznat sa evropskim
dadaistima, sebe je proglasio balkanskim vodjom dade. Voli apsurd, nagone i
paradoks.
Micic ga kritikuje, kaze da svesno brljaju iako kaze da stvaraju nesvesno – da li
je moguce reci da je njihovo delo nesvesno kada zapravo imaju ideju da ga
naprave? Medjutim, 1921 saradjuju zajedno, pridruzuje im se i Micicev rodjeni
brat Ve Poljanski.
Prva dada predstava je realizovana u YU sali u Pragu, izazvana je tuca zbog
pesme „ljubavna farmakopeja“ puna besmislenih reci koje se ne poklapaju i
nemaju smisao, prisutan je kontra ritam gde se sprdaju sa poezijom kao
najstarijom um formom. Micic je 1921 Aleksiceve pesme objavio u Zenitu.
Aleksic je boravio u Vinkovcima gde je formirao lokalnu cetu dadaista, svadja se
sa Vinaverom, Crnjanskim, Petrovicem zbog ishitrenih reakcija. Prvi pravi dada
casopis se zove „dada tank“ izasao je 1922 u ZG, a II izdanje je objavljeno kao
„dada dzez“ kada je osnovan i dada klub, uz prisustvo Tristana Tzare.
Ve Poljanski je zbog sukoba Aleksica sa Micicem hteo da se revansira, pa
stampa casopis „dada jok“ i naziva ga anti revijom. Tu je podlistak u vidu
pamfleta „zenit express dada jok“ gde su haoticne performanse izvodili i jedni i
drugi u vidu javnih beskompromisnih svadja.
Mihajlo Petrov radi u Aleksicevim novinama, na slican nacin kao u Zenitu npr
grafiku „zacarani krugovi“. U dadi je vazna ideja o brzom i naglom razvoju, sa
ucestalijim prociscenim formama, medjutim, stanje soka i iznenadjenja ne traje
dugo, ne moze nagli razvoj imati kontinuitet pa je to mozda odgovor zasto je
jugodada tako kratko trajala.
 NADREALIZAM
Hronoloski se ne vezuje za 20te, vec za 30te. Ovu pojavu oblikuje i definise
vreme u koje se tumaci – ranije se mislilo da samo Noa slika na ovakav nacin, ali
to je pogresno, funkcionise multivalentno jer umetnici rade asamblaze,
fotografisu, kolaziraju isto kao i njihove kolege u Evropi. Iz spektra
nadrealisticke aktivnosti su proistekli brojni casopisi gde se moze videti pozicija
prema levici isto kao u Evropi, funkcionise paralelno sa umetnoscu u Rusiji koja
je doktrinarna, posle II sv rata nadrealisti su bliski komunistickoj partiji – Koca
Popovic, Milan Bogdanovic koji su imali vazne politicke i drzavne funkcije. Javlja
se sukob soc realizma i formalne m jer je bila neophodna vizuelna drugacija
pojavnost za novo vreme i drustvo sto ce uticati na tumacenje nadrealizma u
poratno doba. Milanka Todic je napisala sadrzajno i iscrpno novo tumacenje
ovog fenomena. Pravovremeno se prepoznaje, odnosno u isto vreme kao u
Francuskoj javlja se svest o postojanju nadrealizma. Marko Ristic je fr manifest
prikazao u casopisu i knjizi Vane Bora u vidu anti-zida sa posvetom Bretonu, sto
znaci da su bili u kontaktu sa Bretonom, ali i drugim nadrealistima.
Primenjuju metodu lepih cudovista/leseva sto je zapravo pokusaj simulacije
nesvesnog stvaranja, deca su masovno crtala na ovaj nacin, svako dodaje nesto
svoje, prisutna je i igra recima. Na kraju se dolazi do kolektivnog dela jer se
negira ind um licnog pecata i autorstva gde je jasno vidljiv umetnikov autenticni
slikarski jezik i rukopis. Sadrzaj je slucajan, nasumican i spojen u neobicnu
celinu. Igra reci ne postuje ustaljenu formu slaganja sadrzaja, nema smislenosti.
Tekst nije logican i nema narativ. U almanahu „nemoguce“ je opisan ovakav vid
stvaranja – svako moze biti umetnik, nema tradicionalnog, akademskog
obrazovanja i talenta, ne postoji stvaranje uzvisenog pojedinca. Ovi radovi su
sacuvani i mogu se videti u MSU.
Sprovodi se anketa pod nazivom „pred jednim zidom“ u casopisu „nadr danas i
ovde“ ali koriste skracenice za casopis (ndio). Cilj ankete je uvid u to kako 1 isti
materijalni sadrzaj, vizuelnu cinjenicu interpretiraju razliciti ljudi, pri tom su
uzorci bili nasumicni zbog heterogenosti ispitanika. Zid je efemeran, nebitan, a
tumace ga ljudi svojim subjektivnim dozivljajima ostavljajuci asocijacije,
komentare, zid je za njih bio podsticaj da komentarisu bez pravila i ustezanja.
Stimulise se kolektivno interpretiranje na vise nacina, nema jednog konacnog
tumacenja, nema pravila i tacnih odgovora koji ogranicavaju.
Kolazi i asamblazi nastaju bez medijskih zakonitosti, primenjuju se razliciti
sadrzaji i postupci montiranja. Na jednom od njih je prikazan Ristic, a rade ga
Matic i Vuco – nije uredno, pravilno izveden, vec nemarno, zalazi u 3D prostor,
ne prati se prepoznatljiva forma izrazavanja, vise struktura cini sastavni deo
sadrzaja. Koriste i neumetnicki materijal poput slame, kostiju, dugmica jer su to
materijali koji nisu predodredjeni za umetnicko delo, negira se ustanovljena
konvencija medija. Radovi su zajednicki (radi vise od 1 umetnika) jer se
odustaje od autorstva, nadahnutog i talentovanog genija.
Predistoriju nadreal predstavljaju casopisi „putevi“ i „svedocanstva“ koja su
izlazila izmedju 1922-1925, nisu bili razradjeni u vizuelnom smislu kao „almanah
nemoguce“ iz 1930 jer je ipak bio glasilo nadreal. U ovim casopisima se javlja
teznja da se publika izbaci iz nametnutih poimanja um i kulture, inace su
proizasli iz II Bretonovog manifesta (1929), javljaju se zaokreti ka soc revoluciji,
pomirenju Frojda i Marksa. Na pocetku almanaha „nemoguce“ se nalazi
programska izjava koju potpisuju 12 pesnika i 1 slikar (Vuco, Davico, Noa,
Jovanovic, Kostic, Koca Popovic, Ristic...) i to svojim licnim imenom i
prezimenom. Unutra se nalaze razl vizuelni sadrzaji, kao i literarni. Na korici su
prisutna 2 jezika – srp i fr jer se aludira na povezanost sa nadreal u Fr. Obojeno
je u pink boju koja je uvek bila osudjivana, najmanje vazna kao zenski kolorit, ali
je oni koriste namerno jer ruse ustaljena shvatanja i dogme. Prelom odstupa od
naucne, umetnicke publicistike. Oni zele da se jasno vidi drugaciji model
razmisljanja, zato sve ovako prikazuju. Manifest je objavljen u Politici, dostupan
je svima, nema elitizacije umetnosti, nema preduslova za njeno poimanje i
razumevanje.
Kolaz Marka Ristica iz 1926 – tu su isečci iz fr novina, 1 karta iz spila, apstr
elementi, intervenisao je rukom – razliciti sadrzaji su tu jer pokusava nesvesno
da stvara pa tako nasumicno ubacuje sadrzaje koji nisu povezani. Tu su
autsajderski elementi – crnci, crnacka plemena, istrebljene zivotinje jer se ne
uklapaju u klasicnu, akademsku, evropsku dogmu i doktrinu. Namerno se
prikazuje jer africka kultura tada nije vidjena kao umetnost, vec kao etnoloski i
antropoloski fenomen.
Dedinac „javna ptica“ gde aplicira razl sadrzaje, stvara imaginaran svet, bica u
kreativnom postupku, a prizor dobija potpuno novo znacenje.
Vuco radi fotografiju „bez naslova“ jer testira mogucnosti nove tehnologije
poput ideje pokreta, mnogo ruku koje se pomeraju, vazan je trenutak koji je
vidljiv i koji traje u brzini i neuhvatljivosti jer to nije moguce i realno, dirke
deluju kao da se krecu i ispustaju zvuk. Vuco takodje fotogr zenu, ali ne vidi joj
se lice sto stvara utisak kao da je fotogr izvedena pogresno, u centru je crna
boja, odstupa se od uobicajenog portretisanja, ali opet se moze prepoznati,
fotografija zapravo upucuje na subj razmisljanje jer nista nije definisano
pogledom autora, posmatrac moze iznositi nova znacenja na slobodan nacin.
Noa „autoportret“ on je jedino formalno obrazovan u grupi nadreal, ali
preispituje svoja znanja, ne veruje slepo u njih. 1929 radi ovu sliku koja je kao
performans u nastanku, intervenisanju i prikazivanju javnosti. Radi u kl tehnici,
obucen je u prepoznatljiv gradjanski kostim i time jasno ukazuje na sebe i svoje
poreklo, ali sve je precrtano – publikovano je u almanahu nemoguce, a cinom
precrtavanja negira sve sto je prikazano – gradjanski stalez, autoportret koji
svedoci o autorstvu posebnog genija, samim tim sto je prikazano u casopisu
automatski znaci da se moze umnozavati pa nema unikatnosti i aure
umetnickog dela koje vidi izabran, mali br ljudi.
Noa „bez naziva“, „prividjenje u dimu“ medij je klasican, ali sadrzaj nije, nema
prepoznatljivog i realnog, slika nije prozor u svet, vec je izvan sveta.
Rade se i fotogrami uz previse osvetljenja, kontraritmovima i negativima, sve sa
razlogom da se negira prepoznatljivost, treba da zbuni i ponudi izlaz iz
stvarnosti. Dekontext je iz primarnog okruzenja jer sadrzaj nije sadrzaj, sve je
nepovezano i nelogicno. Ostaci sveta i necijeg prisustva se haoticno i slucajno
spajaju.
Bor „Edip u prostoru“ platno je naborano, a na njemu lepljen papir, mislio je da
ovako samo on radi, to je njegov izum. Nije sacuvano. „kugla sa algama“
prikazuje fantamazgoricne sadrzaje
Iako rade grupno, ipak vode racuna o licnom identitetu o cemu svedoci njihovo
uvek prisutno potpisivanje.

KOLORIZAM
Ovaj termin nije adekvatan za pojavu koju opisuje. To je tako zbog usvojenih
evropskih modela ali zadrzavanja osobenosti i izvesnih odstupanja od njih, pa
se zato javljaju terminoloski problemi.
Krajem 20ih/poc 30ih boja dobija poseban status u nacinu na koji se realizuje
slika, pa se javlja i naziv koloristicki expr kog koriste Protic i Denegri. Medjutim,
Denegri kaze da to ipak nije dobar termin, medjutim nastao je zbog decenijske
izlozbe kako bi se prepoznao u sirem evropskom smislu, Denegri koristi taj naziv
jer formalno lici na expr (sirok i upadljiv potez, nema jasne crtacke logike, gruba
crna linija, naglasena boja lici na nemacki expr, ali izostaje expr poruka odnosno
sadrzajni, narativni deo slike – nema kritike grada, otudjenja, drustvenih
autsajdera i glorifikovanja primitivizma). Prefiks koloristicki ukazuje da se expr
odnosi na bojene vrednosti. Ne moze se nazvati fovizmom jer je boja osnovna
vrednost koja funkcionise samostalno, nezavisno od realnosti, ona je
samostalna realnost slike, sto kod nas ne postoji, nije realnost za sebe.
Kolorizam je faza mnogim umetnicima krajem 20ih i traje do kraja 30ih/pocetka
40ih ako se grubo hronoloski gleda. 20te se javlja ideja povratka redu, tezi se
monumentalnom slikarstvu jer je tu prikazano klasicno, civilizovano nasledje
koje treba nanovo uspostaviti, umetnost se treba ucvrstiti kao alternativa avang
pokretima, upitanost nad ratom polako jenjava, umetnici zele da promisljaju o
svom radu na drugaciji nacin. Zele da se vrate „cistom“ slik koje se bavi svojim
mogucnostima i vrednostima, a ne narativom, slika treba da se gleda, ne cita,
vazna je forma.
1929 grupa „Oblik“ tj njen predsednik Branko Popovic na prvoj org izlozbi se
obraca publici i govori da umetnost treba da se bavi sama sobom, ova grupa
tezi ka Parizu, imaju fr moderne uzore npr Parisku skolu, bice kontrateza grupi
„Zograf“ koji rade sl kao prerafaeliti; ali i grupi „zivot“ i „zemlja“ koji su clanovi
KPJ i levicari, akcenat stavljaju na sadrzaj koji je funkcionalan. U kolorizmu radi
set umetnika koji artikulisu promisljanja o umetnosti, razliciti vodeci fenomeni
koegzistiraju, a neki drugi pokreti npr srp impr nisu imali ovako razvijena
teorijska promisljanja. U ovo doba Sezana smenjuje Van Gog, on postaje
popularniji pa se tako razmislja o boji kao o primarnom pitanju.
Sumanovic „m prir“, Dobrovic „maslinjak“ nastaju 20tih sa motivima iz
svakodnevnice, prikazani su jednostavni prizori, nema konstruisanja nove
realnosti, vec prikazivanje umetnikovog ambijenta i okruzenja u kom boravi.
Dobrovic najdalje testira nove slikarske elemente i postupke sto se vidi u
odstupanju deskripcije boje – stablo drveta je jarko crveno, iskazan je
hedonizam tipican samo za Mediteran (Dalmaciju), boja iskazuje sve blagodeti
Mediterana, ona je nosilac znacenja takve energije koju on u boju ocitava.
Bijelic „Maja Vajs“ 20te i „violinista“ 30te – ljudi iz int okruzenja. Formalno se
razlikuju. Maja – valerska paleta (smedja i oker), osnovni nosilac radnje je Maja,
boja je neutralna da ne bi odvlacila paznju od sadrzaja. Zidovi kod violiniste su
nerealno obojeni, ali to je namerno tako, vide se mrljice, neobavezujuci potezi
cetkom na kravati sto ozivljuje kompoziciju.
Milenko Šerban „autoportret“ iz 1927 je redukovanog kolorita jer dominira
smedja boja, a autoportret iz 1932 je ozivljen potezima razl boja, kosulja je
dekorisana, a njegov stav manje konvencionalan dok je na prvoj slici ugladjen,
ima kicicu sto jasno ukazuje na njegovu profesiju plus da je iz gradjanskog
drustva. Na drugoj slici je opustenijeg stava, nema kicicu, akcenat je na boji,
onome sto je slikarevo na slici tj njegov pecat, prepoznatljiva forma koju cesto
praktikuje.
Dobrovic „m prir“ iz 1917 lici na Sezana po naglasenoj 2D, znacenjski je sterilno
kako se posmatracu ne bi odvlacila paznja, ne treba ovu sliku vezati za odredjen
ambijent, kulturu, vek, region.. 10ak god kasnije radi opet m prir ali na drugaciji
nacin – na zidu je Modiljanijev akt i isecak Dobroviceve slike sto jasno ukazuje
da je Dobrovic prisutan na pariskim izlozbama i da prati desavanja u svetu
umetnosti, pise kritike za nemacke novine koje su citane u Parizu, njegov rad je
pandan Modiljaniju, oni su pripadnici istog um kruga, ne razlikuju se, podseca
na sebe i svoje prisustvo. Potez i forma su slobodniji, kao i kolorit – stolnjak je
zelen na plavom stolu (slicno slika i povrsinu mora), bojena vrednost je utisak i
subjektivni dozivljaj prizora.
„Kosta Hadzi“ je Dobrovicev surak sto znaci da nema strogih pravila i zahteva
koje Dobrovic mora postovati dok slika ovo delo. Na zidu je slika maslinjaka,
potpisao se crvenom bojom na sredini sto je njegov dupli potpis, roze zid je
nerealan, igra se sa pozadinom, stolica je crvena i neuskladjena sa zidom, a crna
kosa dodatno kontrastira kao i naocare, igra se potezima na odelu i to debelim
potezima, gustim nanosima boje, a rezultat je ziva, treperava slika ciji prizor nije
statican i konacan, a vizuelni efekti su izvedeni bojom. On usvaja Matisovo
shvatanje o velikoj i intenzivnoj kolicini boje koja se pastozno nanosi.
„portret Mihe Fabrisa“ katolickog prelata. Kod Fabrisa najvise eksperimentise
sa njegovom odezdom zbog jake boje, ali dodatno je naglasava zutom
pozadinom i bojom inkarnata, u pozadini se vidi Mihin odraz sto dodatno
ozivljava prizor. U portretu Olge Dobrovic nema logickih komplementarnih
parova boja vec boja iz istog spektra sto izaziva vizuelnu napetost i iritaciju pa
se tako posmatrac jos vise intrigira. Dobrovic je svojoj zeni birao odecu pre
nego sto je naslika sto znaci da konstruise realnost.
Bijelic „zena u crvenom“ igra se potezom i bojom, insistira na bojenoj vrednosti
Konjovic i Nikola Besevic rade porodicne portrete – Konjoviceva zena ima
zelene oci sa jarkom odecom, a kod Besevica se vidi pejzaz sa prenaglasenim
potezima.
Konjovic „zena cita“ komplementarne suprotnosti boja, sam aranzira razigranu
kompoziciju
Sumanovic „rusinka iz Sida“ ima pitoresknu nosnju punu boja
Dobrovic „cvece“ puno cvetnih aranzmana na vazi i pozadini. „portret Ane
Terzibasic“ odevena u neutralnu crnu haljinu koja je ozivljena pozadinom
punom cveca i boja sto je osobeno za njegov manir
Mrtve prir Zore Petrovic i Sumanovica – cilimi sa sarama. Kod Zore je
neprepoznatljiva forma, siroki potezi boje, njoj su pozirale Romkinje u poznim
godinama
Dobrovic „m prir“ tu je Stijoviceva drvena skulp koju mu je poklonio i
nepoznata knjiga (zna se da je citao Krlezu), jasno aludira na okruzenje u kom
obitava.
Bijelic „m prir“ tu je Palavicinijeva skulp, svedoci o svojim kolegama
istomisljenicima, kolektivno razmisljaju na sl nacin
Aktovi – Job radi zenu izvedenu na slobodniji nacin, prikazuje niz motiva koji
ozivljavaju akt.
Sumanovic radi crtacki preciznije ali sa kontrastima pozadine, naga zena sto je
neuobicajeno pa se javlja cudna nelagoda koja izaziva upitanost, to je voajerska
nelagoda
Olga Dobrovic i Ajsa (cuvena parizanka pozira Sumanovicu) cilimi nose
k7yoloristicku vrednost i ozivljavaju sliku, biraju se predmeti koji su sami po
sebi dekorativni i imaju puno boja (npr vaze sa cvecem, samo cvece, cilimi...)