Karikatura

Re karikatura potie od italijanske rei caricare koja znai preterati, opteretiti, pretovariti. Sama re ukazuje na to da karikatura treba da prikae nekoga/neto preteranim isticanjem odreenih osobina. Isidora Sekuli pie da karikatura predstavlja crtanu alu i razlikuje dve vrste karikatura politiku i drutvenu. Poreklo karikature ona vidi jo u minijaturama srednjovekovnih rukopisa u prikazima avola i straila. Poetak moderne karikature se vezuje za usavravanje tamparskih vetina, a poetak politike upotrebe karikature u Evropi je u vezi sa Francuskom revolucijom. U vreme Napoleonovih osvajanja, karikatura dobija i elemente nacionalistikih obeleja, a tokom druge polovine XIX veka postaje jedno od glavnih sredstava nacionalne i politike propagande. to se tie likovnog jezika same karikature, on se sastoji u isticanju kontrasta izmeu heroja (predstavnika i prijatelja nacije ili odreenog tipa linosti, ponaanja i sl. koje se smatra poeljnim) i onoga to se karikaturom ismeva (protivnik nacije, loe osobine i sl). Karikatura vrlo dobro izraava psiholoku i politiku stvarnost vremena u kome je nastala. Kako je prvenstveno vezana za tampu, moe da deluje na veliki broj ljudi, pa predstavlja vrlo mono sredstvo propagande. Takoe je, kao i sama tampa, podlona cenzuri. Prvom karikaturom u Srbiji se smatra crte ora elea, koji je knez Milo 1824. godine naruio od Pavela urkovia, zarad uveselenija kneevog. Iz pisanih izvora se saznaje da je knez esto naruivao sline crtee svojih savetnika i inovnika zarad svoje zabave. Vuk Karadi u delu Tajni spisi o knezu Milou Obrenoviu opisuje kneza kao veselog i aljivog oveka, kome nita nije bilo milije od sprdnje. Vuk pie o nizu dogaaja koji ovo potvruju, kao to je bilo i izdavanje tzv. Amidinog pasoa samom Vuku. Naime, Vuku je paso bio potreban da bi preao u Zemun na leenje i on je pisao knezu da mu izda taj dokument. Vuk je dobio paso koji je bio ispisan i iscrtan po itavom tabaku i u kome su se nalazile karikirane predstave Vuka. Na sredini tabaka je bilo napisano kako, zarad prepoznavanja na granici, se stavlja njegova (Vukova) skaredna figura i tu je bio prikazan Vuk kako mokri u iniju. O slinim dogaajima Vuk pie u svom delu, istiui time Miloevu vladu kao tiransku, kada su ljudima koji knezu nisu ba bili dragi izdavana dokumenta, koja je trebalo da ih ismeju i ponize. Knez Milo je svojim najbliim saradnicima davao ideje za

ovakve crtee, koje su oni morali da izvedu. Zanimljivo je da je vlada, izdajui ovakva dravna dokumenta, na neki nain i sebe ismevala i karikirala. Prvu tampanu karikaturu je naruio Jovan Sterija Popovi za svoj aljivi kalendar 1830. godine. Autor je ostao nepoznat, a prikazan je Vinko Lozi. Prva novinska karikatura je objavljena u januaru 1847. godine u Novinama italita beogradskog, a njen autor je Dimitrije Avramovi. Ona nije sauvana i ostao je samo opis sadran u vestima istih novina. Bio je predstavljen Srbin kako prima novine i izraava radost zbog njih reima Boe pomozi! Nove novine od nove godine! Dimitrije Avramovi je tvorac i prvih politikih karikatura u Srbiji. One se odnose na dogaaje iz 1848. godine i nastale su po narudbini tadanjih srpskih vlasti. Delile su se kao pamfleti Srbima u Vojvodini u vreme bune i tampane su kao dodatak Novina srbskih. Kroz njih je izraen antimaarski stav, pa su tako Maari i oni koji su sa njima saraivali prikazani u izoblienom obliku, dok je Srbija predstavljana u liku ene u krznenom ogrtau i sa krunom na glavi, koja hrabro dri ma i koju esto prati figura Pravde. Namena ovih karikatura je bila da osnai i prui podrku srpskom nacionalnom pokretu u Habzburkoj monarhiji. Jakov Ignjatovi je pisao kako na sve strane vlada uasna agitacija protiv Maara. Po ugledu na evropske satirine asopise koji su doiveli izuzetnu popularnost u drugoj polovini veka, pokretani su slini srpski listovi. U periodu od 1850 1870. godine bilo ih je dvadesetak, od kojih su se posebno isticali umadinka, Vragolan, Komarac, ia i Zmaj. Humoristiko satirini listovi bili su po pravilu opoziciono usmereni prema onovremenim vlastima u Srbiji i Austro Ugarskoj. Jedini izrazito reimski asopis bio je Rua. Karikature su publikovali aljivac, Mesear, Komarac, Zmaj, Rua i Ren. Pored Dimitrija Avramovia, njih su izraivali i Karlo Kli, jedan autor koji se potpisivao kao Langer i veliki broj onih koji se nisu potpisivali. Dimitrije Avramovi je za aljivac 1850. i 1851. godine izraivao po jednu karikaturu nedeljno. On je u tim karikaturama prikazao veliku galeriju srpskog drutva i one se mogu posmatrati kao pandan Sterijinim komedijama. Ismevani su pomodni graani, njihovo ponaanje i neuki bogatai. Na ovim karikaturama je radio sa Eduardom Braumanom, koji je bio litograf Knjaeske knjigopeatnje u Beogradu i iji potpis se moe uoiti na nekim radovima. Nije sasvim sigurno koliko je on imao udela u njihovoj izradnji.

Karlo Kli je za asopis Jovana Jovanovia Zmaja, Zmaj, bez naknade 1871. godine izradio karikaturu, koja je pratila tekst. I tekst i karikatura nose naslov Blaznavstvovanija. Prikazan je knez Milan u kolevci koju ljulja Milivoj Blaznavac. Uz crte stoji komentar Junana dadilja sedi na topu, desnom nogom kolevku ljulja, desnom rukom lepezom mae, da se edo ne zagreje, peva mu i govori da se ne probudi. Sam Jovan Jovanovi Zmaj Blaznavcu stavlja u usta sledee rei Spavaj, edo, spavaj, zdravo si se umorilo, igralo si se soldati, igralo si se skuptine, igralo si se reforme ... I, vi slobodnjake muve i zmajevi... Ova karikatura i tekst koji ju je pratio predstavljaju opti komentar na prilike u vreme prvog namesnitva. Zmaj, kao i brojni intelektualci, su zamerali srpskim vlastima oklevanje da povedu borbu za osloboenje od Turaka. Za vreme srpsko turskog rata (1877 1878. godine) u asopisu Ilustrovana ratna hronika publikovan je niz karikatura koje su izmeu ostalog prikazvale i zverstva turske vojske kao to su ubijanje, pljakanje, streljanje civila i sl. Cilj ovih karikatura je bio da prue sliku o karakteru protivnika i podstaknu oseaj za borbu protiv njega. U Beogradu i Zagrebu izlazio je od 1896. godine satirini asopis Vra pogaa, koga je ureivao Simo Lazin. Karikature su kritikovale vlast kralja Milana, austrijsku dravnu politiku, hrvatsko i maarsko dravno pravo kao i sve one linosti iz verskog i kulturnog ivota, poput patrijarha Georgija Brankovia, ija je aktivnost bila tumaena kao antinacionalna. Kao pozitivni likovi u ovim karikaturama pojavljuju se Srbija i Rusija, kao njena zatitnica. Pored komentarisanja aktuelnih pitanja iz okruenja, kroz karikaturu se osvrtalo i na svetske dogaaje poput afere Drajfus (gde je izraen antisemitski stav), meunarodnih odnosa drugih drava, poput Engleske i Rusije ili panije i Amerike, kao i na probleme cenzure. Karikatura u slubi politike propagande, koja se na naim prostorima javlja u XIX, svoj razvitak nastavlja i tokom XX veka. Kao mono sredstvo propagande, koriena je u slubi reima za propagiranje nacionalnih ideja, ali isto tako i za kritiku vlasti i crkve. Svakako, likovi veliani u ovim, bili su predmet ismevanja u karikaturama drugih naroda, naroito za vreme Prvog svetskog rata. U savremenom drutvu karikatura je prisutna, ali preovladava njena kritika uloga, vie nego propagandna.

Marija Ratkovi eljka Kovaevi Ana Stevanovi

Literatura: Nenad Makuljevi, Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku. Sistem evropske i srpske vizuelne kulture u slubi nacije. Beograd. 2006 arko Roulj, as opisa asopisa IV. Srpska aljiva periodika (1850 1870). Novi Sad. 2010 Pavle Vasi, Dimitrije Avramovi. Beograd. 1970 Mina Marinkovi, Prve karikature u Srbiji karikature Dimitrija Avramovia. diplomski rad. 2000