Stvaranje originalne drame

Jovan Sterija Popovi (1806-1856) jeste jedan od najistaknutijih i najslo enijih knj
i evnih stvaralaca svog doba. Roen je u Vr cu od oca Grka i majke Srpkinje. U gimnazi
ji je dobio solidno klasino obrazovanje i istakao se u pravljenju stihova po antik
im obrascima. Po zavr etku pravnih studija (1830) radio je u Vr cu najpre kao nastav
nik latinskog jezika, a zatim kao advokat. Kad je osnovan licej u Kragujevcu, po
zvan je za profesora. U Srbiji je iveo od 1840. do 1848, radio je najpre kao prof
esor prirodnog prava na liceju a zatim kao naelnik ministarstva prosvete. Odigrao
je znaajnu ulogu u organizovanju prosvete i kulture u mladoj kne evini, uestvovao u
osnivanju Dru tva srpske slovesnosti, narodnog muzeja i pozori ta, pisao kolske ud ben
ike iz ranih predmeta. Nezadovoljan prilikama u kojima je radio, napustio je slu b
u (1848) i vratio se u Vr ac, gde je, ivei povueno, razoaran i bolestan, ostao do smrt
i.
Sterijin knji evni rad vrlo je raznovrstan. Ogledao se u svim oblastima tada nje knj
i evnosti, bio je romanopisac, komediograf, tragiar, pesnik, kritiar, kolski pisac, a
bavio se, kao i veina tada njih knji evnika, i filolo kim pitanjima. U poetku blizak id
ejama Vuka Karad ia, kasnije se priklonio konzervativnoj struji i poslednju knjigu
objavio crkvenom irilicom. U njegovom delu do li su do izra aja svi stilski pravci i
tendencije te heterogene epohe: sentimentalizam, klasicizam, predromantizam, a u
najboljim svojim komedijama pribli io se realizmu.
Ta raznovrsnost ispoljila se ve na poetku njegova rada, kada, jo mlad, objavljuje j
edno za drugim jedan spev posveen Bugarskoj (1825), tragedije Svetislav i Mileva
(1827), Milo Obili (1828) i Naod Simeon (1830), te roman Boj na Kosovu ili Milan T
oplica i Zoraida (1828). U romanu je njegova karijera bila najkraa. Trezven i kri
tian, on je brzo uvideo la nost i kli etiranost tada njega srpskog pseudoistorijskg rom
ana. Zbog toga jo jedan slian poku aj romana ostavlja u rukopisu i pi e aljivi, parodij
ski Roman bez romana (prvi deo napisan 1832. a objavljen 1838, poku aj srpskog Don
Kihota, u kojem je ismejao glavnog predstavnika srpskog romana M. Vidakovia uop te
romane slinog tipa, pa i svoje vlastite.
Najznaajnije podruje Sterijina knji evnog rada jeste drama. Pisao je uporedo istorij
ske tragedije, " alosna pozorja", tako ih je sam nazivao, i komedije, "vesela pozo
rja".
Istorijske drame, iako brojem i obimom nadma uju njegov komediografski rad, manje
su znaajne od komedije. Teme je uzimao iz srpske, bugarske, makedonske i albanske
istorije srednjega veka; grau je nalazio u Rajievoj Istoriji i u narodnim pesmama
. U obradi se osea uticaj Viljema ekspira. Pisao ih je na poetku svog knji evnog rada
(do 1830) i 40-ih godina. Bolje su mu poznije a meu njima se naroito izdvajaju Sm
rt Stefana Deanskog (1841), Vladislav (1842) i Lahan (1842). U sve tri je obradi
politiku tematiku; borbu za vlast u na im srednjovekovnim dr avama, unosei u tu sliku
politika trvenja svog vremena kao i sumorno, melanholiko raspolo enje zrela i iskusn
a oveka. U svoje vreme Sterijina " alosna pozorja" bila su vrlo popularna zbog svoj
e istorijske sadr ine i rodoljubive tendencije. Smeta im preterana sentimentalnost
, te nja k melodramskim efektima, nedovoljna motivisanost radnje i karaktera.
Iako su u kritici tog doba bolje pro la " alosna" od "veselih pozorja", Steriji je o
d poetka bilo jasno da mu komedija najvi e odgovara. Nakon to je objavio prvu svoju
komediju La a i parala a, on je pisao Vuku Karad iu: "Dakle posle dugog tumaranja i kri
vudanja jedva na pravac izioh, a nadam se da neu s ovog puta svrnuti..." Sterijin
rad na komediji mo e se podeliti na tri perioda. Tridesetih godina u Vr cu on pi e svo
je najbolje komedije: La a i parala a (1830), Tvrdica ili Kir Janja (1837), Pokondir
ena tikva (1838). etrdesetih godina, za vreme boravka u Beogradu, on za potrebe t
eatra pi e krae aljive komade i lakrdije koje su izvoene, ali nisu objavljene za pi eva
vota. I najzad, poslednjih godina, opet u Vr cu, on se ponovo vraa ozbiljnoj komedi
ji, unosei u nju gorinu razoaranog oveka: Beograd nekad i sad (1853), Rodoljupci (ob
javljena posthumno).

Sterija shvata komediju didaktiki. "Teatar je kola gde se ljudi ue", ka e on na jedno
m mestu, a o svom delu veli: "Konac mog pisanja bio je ispravljenije...", "Moje
je leiti rod". U svim Sterijinim komedijama, ak i u onima koje se obino ubrajaju u
lakrdije, moralni, didaktiki momenat toliko je nagla en da ponekad ostaje osnovni,
konstitutivni princip strukture, potiskujui komiku. Iako se naslanja na veliku ko
mediografsku tradiciju (Molijer je bio jedan od pisaca koje je prevodio i na koj
e se ugledao), Sterija umnogome odstupa od klasine komedije, naroito u zavr ecima. K
od Sterije nema srenih zavr etaka. Njegov tvrdica ne dobija svoj novac natrag, on b
iva izigran i prevaren ne bi li tim nainom shvatio da je tvrdienje mana koja najvi e
kodi njemu samom. I druge nastrane linosti lee se slinim metodom. Jelicu iz La e i pa
rala e prisiljavaju da se odrekne itanja romana, Femu iz Pokondirene tikve na preva
ru odbijaju od njenog "noblesa" i frankomanije, Sultana iz Zle ene (1838) biva iz
leena tek po to je dobila lekciju u obilnim batinama. U veini Sterijinih komedija ot
krivamo moralnu dramu s tri glavna protagonista: zabludela linost, varalica i isc
elitelj-rezoner. Zabludele linosti na pokazani nain dovode se pameti, a varalice b
ivaju raskrinkane i proterane. Kao moralista, Sterija se ne bavi op teljudskim por
ocima nego iskljuivo konkretnim pojavama svog doba i svoje sredine. Njegova je ko
medija neposredno dru tveno anga ovana. Ona izobliava pogre no vaspitanje, pomodarstvo,
snobizam i druge mane na eg malograanskog sveta, ismeva nadriuenost na ih slavenoserb
a i njihov nakaradni "slavjanski" jezik. ak i kad se bavi univerzalnim temama, ka
o to su tvrdienje, licemerje i sl., Sterija ih posmatra iz lokalne perspektive. Nj
egov tvrdica je kir-Janja, Grko-Cincarin, tipina pojava u srpskoj sredini, i ta n
jegova lokalna boja toliko je jaka i izrazita da je tradicija izmenila i sam nas
lov dela i od Tvrdice napravila Kir-Janju. Najizrazitiji primer Sterijine anga ova
nosti jeste politiko-satirina komedija Rodoljupci, koja predstavlja neposredan odj
ek dogaaja u revoluciji 1848. "privatnu povesnicu srpskog pokreta", kako je sam p
isac naziva. Ta sumorna i gorka knjiga, jedinstvena u svom obraunu s nacionalnim
i politikim la ima tog doba, predstavlja prirodan zavr etak Sterijine komediografije,
koja je od samog poetka, suprotno onome to se od ove vrste oekuje, pokazivala malo
vedrine i veselosti.
Iako je knji evni rad zapoeo stihovima, Sterija se kao pesnik iskazao u punoj meri
tek u poslednjim godinama svog ivota. Objavio je zbirku Davorje (1854) i vi e pesam
a po listovima i asopisima. Njegova poezija je refleksivna, didaktina, intelektual
na. Ona sadr i sumorna razmi ljanja bolesna i razoarana oveka koji se povukao iz javno
g ivota. Sterija peva o prolaznosti, besmislu, ni tavilu, svuda vidi pusto , uni tenje,
smrt. Uop te, Sterija deluje kao ovek to je zalutao u vreme koje nije njegovo. Obja
vljena posle Brankove i Njego eve smrti, u vreme kada su se prvim stihovima javili
Zmaj i Jak i, njegova knjiga pesama predstavlja poslednji ali autentini glas jednog
a minulog doba.
Jovan Dereti