I UVOD

a) Strip kao deveta umetnost – kratak pregled istorijata stripa

Vizuelni medij, koji je priznat kao deveta umetnost, strip, nastao je u Evropi
19.veka, kao pučka zabava. Dugo osporavan i na marginama elitne kulture, u
okviru «Gutenbergove galaksije», javlja se kao posebna grana novinarskog
jezika, a dva glavna sredstva kojima se strip širio bile su novine i periodične
sveske, dobijajući pritom i dve vrste publike. Pritom se obraćao mladjoj publici,
kada se radi ostrip svesci, dok je novinski strip smatran za zreliju formu
izražavanja.
I tu, u 20.veku dostiže svoju punu autonomiju i izražajnost. To se ogleda, pre
svega, u onim vidovima nove» strip emanacije», u vidu knjiga,magazina, albuma,
plakata, grafičkog dizajna i sl.(strip medij je drugačije zastupljen u Americi, gde je
dominantna forma strip sveske, dok u Evropi, posebno Francuskoj gde ima
poseban status, prisutna je forma strip albuma, monografija i sl.)1

Kada se ide malo dalje u prošlost po nekim autorima strip zapravo ima svoje
korene još dalje u prošlosti, pa se tako kao primer uzimaju drevni egipatski reljefi,
koji su eto, radjeni u nizu horizontalnih traka, koji se tumače kao daleki
nagoveštaji postupka savremenih strip autora, gde se radnja uobličava u nizu
medjusobno povezanih kvadratića, a uglavnom čita sleva na desno i odozgo
nadole. Takodje će se uzeti za primer i»srednjevekovna tehnika kontinuirane
naracije, pri čemu se isti likovi uvek iznova pojavljuju u individualnim, prostorno
izdvojenim prizorima, što je u osnovi nalik na suštinsku tehniku u stripu, gde se u
narativno- dramskoj formi, zbivanja vezana za izvestan broj karaktera izražavaju
sledom medjusobno povezanih kvadratića»2.

Takodje će se navesti npr.Trajanov stub u Rimu, na kojem se u vidu dugog,

spiralnog i figurama krcatog reljefa prikazani ratovi sa Dačanima.
Slične komentare nastanka stripa daje i Srba Ignjatović, u knjizi «Poetizam
stripa», dodajući pri tom i Ahilejev štit »predmet detaljnog Homerovog opisa,
sadržao bi elemente stripovane predstave ili, tačnije rečeno, napor kontinuiranog
predstavljanja zbivanja kojim je nošena i ideja o stripu.»3
Mnogo bliže istorijsko utemeljenje stripa navodi npr. Stiven Beker (Stephen
Becker), u knjizi Umetnost stripa u Americi(Comic Art in America), navodeći da je
strip pre svega neposredan izdanak humorističke karikature devetnaestog veka,
koja je opet, proizišla iz vizuelnog (grafičkog) političkog komentara (ovaj podatak

1
Svakako postoje i uticaji novih medija, u eri digitalnih inovacija, tako da imamao i elektronska izdanja
stripova, da ne govorim o ranim pokušajima stripa radjenog samo na kompjuteru, što je danas mnogo
zastupljenije:Koriste se računari uglavnom u pripremi i obradi crteža , kao i samih izdanja.Ovo medjutim
zaslužuje jedno obuhvatnije ispitivanje uticaja novih elektronskih medija, ne samo u oblasti mas-medija,
nego i u tradicionalnim umetnostima.
2
Žika Bogdanović, Umetnost i jezik stripa, autorski priredjeno izdanje, Orbis, Beograd,str.11.
3
Videti u:Srba Ignjatović, Poetizam stripa, , Izdavački centar”Revija”,Radničkog sveučilišta”Božidar
Maslarič”,Osijek, 1979.,str.2.

1
će se pokazati kao značajan u kasnijem tekstu, prilikom obrazlaganja formalnih
strip karakteristika i semiotike stripa).

Pjer Kupri (Pierre Couperie), u svojoj knjizi Strip i figuralna naracija, smatra da je
evolucija stripa, nužno vezana za tehnološka dostignuća, koja su bitno uticala na
razvoj modernog žurnalizma.Pre svega, pojava foto gravire, 1873.godine, koja je
preteča jeftine novinske ilustracije, a s druge strane bitna je veza izmedju stripa i
foto albuma, tj. plakata, s tim što autor mnogo veći značaj pridaje pojavi crtanog
filma, pokretnih slika uopšte. Sledeći navod pokazuje šta bi trebalo da bude u
osnovi medija koji su počeli da se razvijaju u dvadesetom veku. »Iako su se svi
oni javili potpuno samostalno, u sebi su , izražavajući je u tri vida, objedinili jednu
jedinstvenu, duboko ukorenjenu težnju koja je provejavala čitavim dvetnaestim
stolećem»4, težnju da se uspostavi skladan odnos izmedju tehnologije i lepih
umetnosti.
Ono što je zajedničko novonastalim medijima, bio je rad Edvirda Majbridža
(Eadweard Muybridge), njegovi radovi «Ljudsko kretanje», (Human Locomotion)
1877., koji je uspeo da na svojim fotografijama konja u trku,1878, uhvati
razlaganje pokreta, što će biti temelj, kako to kaže Žika Bogdanović,»temelj
svake stvaralačke rekonstrukcije izvesne radnje, kakve ćemo kasnije,
podjednako, sretati i u stripu i u crtanom filmu.»5
Svakako, ta će fasciniranost pokretom postati mnogo kasnije omiljena tema
brojnih umetničkih avangardnih pravaca, futurista npr., ili kubizma6 (pri čemu
mislim na odredjena grafička rešenja, slikarski postupak koji u većoj meri koristi
jasnu liniju, ili mnoštvo linija dinamično iscrtanih , koja koriste Brak, ili Pikaso,
mada nastojanja Marsela Dišana, u njegovoj ranoj fazi, imaju istu dinamičnost
linija, koje hoće da dočaraju užurbani,»nervozni» pokret figura).

Po Raselu Naju7, pripovesti ispričane slikama su starije nego štampa, ali je strip
u svom modernom obliku potekao iz evropskih priča kasnog 19.veka.
Pominju se švajcarski crtač Rodolf Tepfer(Rudolphe Töpffer ), koji je radio
pustolovine g.Vjeboa, g.Kriptograma i g. Žaboa; Kako objašnjava Gojko Škarić8,
u jednom eseju posvećenom američkom novinskom stripu, pored navedenog
perioda, koji se uzima kao temelj strip medija, smatra da je rad švajcarskog
učitelja Rudolpha Tepfera, zapravo svojim praktičnim i teorijskim delom uobličio
ono što se danas podrazumeva pod terminom strip.

4
Ibid, str.13.
5
isto, str.13.
6
Uzimajući pritom u razmatranje I nastojanje jednoga Marsela Dišana,(Marcel Duchamp) I njegovih prvih
radova koji predstavljaju razradu teme pokreta, slično Majbridžu,dakle,”Naga žena koja silazi niz
stepenice”(Nude Descending a Staircase),1912, ili kasniji rad Eliota Elisofona, iz Life Magazine, koji
predstavlja samog Dišana, u nekoj vrsti omaža, kako silazi niz stepenice.
7
Pegaz, br.1,Rasel Naj, Srećne godine ili jedan isečak iz istorije
8
videti u Yu strip br.75,juli-avgust 1985, naziv teksta:Avanture avanturističkog stripa, Neki aspekti
grafičke naracije u novinskom avanturističkom stripu tridesetih godina, autor Gojko Škarić.

2
Takodje, značajna je 1880-ta godina, rad Vilhelma Buša «Pljas i Pljes» (Max
und Moritz)9.
U Sjedinjenim Državama od značajnih časopisa se pojavljuju «Judge»(1881),
«Life» (1883) i «Puck» (1887), tako da je ta činjenica uticala na to da se pojave i
priče u slikama, a već 1892.u listu «San Francisko Examiner» izlazi prvi redovno
objavljivani novinski strip «Medvedići i tigrići» (Little Bears and Tigers), Džejmsa
Svinertona.10

Svakako da se analitičari , i istoričari stripa slažu da je momenat koji je bio

presudan za razvoj devete umetnosti, bio sukob, odnosno bitka za tiraž koju su
vodila dva magnata, vlasnik»The New York World», Džozef Pulicer i vlasnik
«The New York Journal»-a, Viljem Randolf Herst.
Značaj tog rivalstva bio je u uvodjenju kolorne štampe,da bi se povećao tiraž, i
početak rada Ričarda Autkolta na nedeljnoj stranici, koji crta Hoganovo sokače, u
kojem se premijerno pojavljuje Žuti deran (Yellow Kid), prvi «pravi strip»uopšte.11
Sama priča vezana za ovaj lik ima dosta anegdotskog u sebi12, a značajna je
uopšte i za izraz »žuta štampa«, koji od tada označava vrstu novina
senzacionalističkog usmerenja.
No, značaj Herstovog žurnala je u pojavi strip-dodatka, reklamiranog kao»osam
blistavih višebojnih strana, u odnosu na koje i sama duga deluje sivo , kao olovna
cev». U taj dodatak bio je uključen i Žuti deran, sada već kao junak zasebnog
stripa. Medjutim, i u Pulicerovom listu World, pojavljivao se još jedan Žuti deran,
kojeg je crtao Džordž Luks(George Luks), Autkoltova zamena».13

Nadalje svakako bi bilo suvišno nabrajati sve one autore koji su stvarali u
pomenutom periodu s kraja XIX veka, medjutim, ono što je zajedničko svima
njima je da su ustanovili jedan specifičan grafički i narativni izraz, koji se u velikoj
meri oslanjao na anegdotu, slepstik i bufoneriju.
Pored gore navedenog Žutog derana, treba spomenuti i dela, najpoznatiji» Bim i

Bum» (The Katzenjammer Kids), Rudolfa Derksa (Rudolph Dirks), što je zapravo

adaptacija pomenutog nemačkog stripa»Pljes i Pljas»(Max und Moritz), Vilhelma

Buša(Wilhelm Busch), koji datira iz 1871. I u vezi sa ovim stripom postoje

različite verzije istog rada, koje su radila dvojica crtača, za konkurentske listove,

«The New York Journal», odnosno «The New York World».14

9
isto, str.10.
10
isto, str.10.
11
Videti detaljnije u, Žika Bogdanović, Umetnost i jezik stripa, autorski priredjeno izdanje, Orbis, Beograd,
1994., ili Pegaz, br.1,Rasel Naj, Srećne godine ili jedan isečak iz istorije,str.10.
12
Detaljnije u pomenutom delu Žike Bogdanovića, str.13-14.
13
ibid,str.15.
14
Videti:Žika Bogdanović, Umetnost i jezik stripa, autorski priredjeno izdanje, Orbis, Beograd, 1994.,

3
Dakle, čitav taj period borbi za prestiž, stvarali su se i svojevrsni uslovi za razvoj
novog medija, naročito nastankom velikih izdavačkih kuća, poput King Features
Syndicate, ogranka Herstove agencije, i Chicago Tribune-New York News
Syndicate i United Features Syndicate, su, pored autorskih prava na pojedina
dela, davali i odredjenu materijalnu nadoknadu;
Ove agencije su značajne i zbog toga, što će se istovremeno i uobličiti
odredjene teme kao predominantne, kojima će izdavači nastojati da pridobiju
svoju publiku, pritom će se menjanjem (američkog)socijalnog miljea napuštati
pojedini motivi, ili će se uvoditi novi.

Kada je reč o društvenim okolnostima koje odredjuju strip stvaralaštvo, u Americi

će to biti period tridesetih godina, koji istovremeno obeležava ekonomska kriza.
Tako će brojni kritičari, ( shodno navodu Ljubomira Kljakića15) biti saglasni u
tome da je pojava «Supermena», u vezi sa pokušajem da se da medijski odgovor
posustalom optimizmu i razočarenju američke nacije. Tako da su nastojanja
novinskih magnata, bila pokušaj da se da nekakav zajednički imenitelj populaciji
Amerike, s kraja XIX i početkom XX veka.

Stiven Beker, u knjizi Umetnosti stripa u americi, navodi sledeće godine, 1907. i
1920., kao dva pola diferenciranja američkog stripa, i sledeće teme:»bračni život,
dečje vragolije; pustolovne i romantične pripovesti; devojački snovi;
antropomorfizovan životinjski svet;geg komedije;»16

U dela koja su obeležila pomenuti period američkog stripa, spadaju i Mali Nemo
(Little Nemo), Vinsora Mek Keja, koji se (1905) koristi iskustvom art nouveau,
zatim Džo Mak Manus, i porodica Tarana, Segar i Pozorište u naprstku (tj.mornar
Popaj), i delo Džordža Herimena- Maca Šiza(Krazy cat), koja su odredila pravac
u kome će se gotovo paralelno, razvijati strip medij u Evropi, odnosno Jugoslaviji.

Nakon prvog svetskog rata promene koje će se desiti u novinarstvu, praćenje

krizom i propadanjem malih, nezavisnih izdavača, biće mnogo značajnije u
domenu novinskog stripa, koji koristi neke nove elemente, dakle ne oslanja se
više na slepstik, komične sadržaje, ili karikaturu.
Svakako da ti sadržaji, kako navodi Gojko Škarić i dalje postoje, medjutim oni
gube na svojoj oštrini, ironičnosti,»dovode i do pojave jednog potpuno novog
žanra-novinskog realističkog stripa».17
Po Škariću, je bitno razlučiti pojam «novinski realistički strip», koji označava
žanrovske odrednice unutar novinskog stripa18:

15
.Detaljnije o ovome u intervjuu sa Ljubomirom Kljakićem,Medijska kultura stripa, Yu strip br.71,
novembar 1984, str.26-29.
16
isto, str.16.
17
isto, videti detalnije, str.21.

Opširnije o žanrovskim odrednicama u III delu, kada ću se baviti žanrovskim podelama u domaćoj strip
produkciji.

4
1) Novinski -označava da se strip u svom prvobitnom obliku pojavio u novinama,
što uslovljava bitne karakteristike žanra.

2) Realistički, podrazumeva stavljanje čoveka u centar zbivanja sa svim njegovim

psiho-socijalnim karakteristikama i isključuju one avanturističke stripove čiji su
junaci antropomorfne životinje(Disneyevi stripovi), kao i one kojima je avantura
služila za isticanje humorističko-karikaturalne osnove (Popeye).
Termin koji se, nadalje manje odnosi na realizam crteža, koji nije nevažan, ali
nije ni dominantan, a još manje se odnoi na realističnost dogadjaja.

3) Avanturistički je izraz shvaćen u širem smislu kao romaneskni način

pripovedanja o fizičkoj i (moralnoj) akciji čiji je protagonista, usamljena i hrabra,
uglavnom muška figura. 19

Avanturistički strip, ili tradicionalni, se usavršava u delima autora koji stvaraju

tridesetih godina (Rejmond,Guld, Kanif), i koji čine matricu jednog grafizma koji
će razvijati bilo njihovi učenici, epigoni, ili nastavljači, i koji će svakako imati
značajnog odjeka u delima koja će stvarati autori na prostoru Jugoslavije, 30-tih
godina.

Moglo bi se mnogo govoriti o izrazu koji su utemeljili pomenuti autori, i koji

doživljava svoju transformaciju kod izuzetnih evropskih autora, (svakako i
domaćih). No, avanturistički žanr, nosi u sebi mogućnost romanesknog
pripovedanja, takodje čini čitav niz konvencija, i to, naglašava Škarić, »kako na
planu komponovanja dužih narativnih struktura grafičko-narativnim sredstvima,
tako i na planu grafičko-narativnog stila u stvaranju «iluzije životnosti»20.

Dati «žanr će se pokazati kao podesniji za prenošenje «zdravih ideja» novog

doba»21. Osim toga uvodjenje avanturističkih sižea, donelo je mogućnost
stvaranja stripova u nastavcima, povećane tiraže novina, mogućnost masovne
serijske eksploatacije.
Sama forma novinskog stripa je značajno jezgro pomoću koga
treba»čitati»kasnije radove koji nastaju 30-tih godina, i one koji označavaju
prekretnicu, uvodjenjem novih modela heroja, pripovedanja, i grafizma.
Model novinskog dnevnog, odnosno nedeljnog stripa, po svojim formalnim
obeležjima će predstavljati tzv.tradicionalni, ili klasični model stripa.

18
Navodim autorovo obrazloženje, dato u fusnoti teksta» Avanture avanturističkog stripa, Neki aspekti
grafičke naracije u novinskom avanturističkom stripu tridesetih godina», autor Gojko Škarić. Yu strip
br.75,juli-avgust 1985.
19
isto, , vidi pod napomene, str.23
20
isto, str.23.
21
ibid,str 21.

5
Osnovna odrednica stripa je, pojednostavljeno, «pričanje priče u slikama», dakle-
fabulativni sled crteža, gde tekst i vizualizacija odredjene priče ima podjednaku
važnost, te tako stoje u značajnoj zavisnosti.
Ne može se tako, u tumačenju strip poetike, polaziti samo od literalnog ili
grafičkog predloška, pošto je strip specifičan komunikacijski medij, koji se koristi
iskustvom i nasledjem literature, slikarstva i filma, ali se ne može svesti ni na
jednu od ove tri komponente.
Strip karakteriše svojevrsna «šizofrenija» izraza, mada se ta prividna
podvojenost izmedju reči i slike u jednom složenijem tumačenju medijskog jezika
pokazuje irelevantnom.

Još je Kolton Vog, u svojoj pionirskoj knjizi «Strip»(1947), dao analitičku

definiciju, koja je postala osnova svakog iole ozbiljnijeg tumačenja i proučavanaj
stripa.Po Vogu, dakle, strip je forma koja neizostavno mora da sadrži sledeće
elemente:priču ispričanu kroz seriju slika, kontinuirane likove i tekst ili dijalog u
funkciji crteža.

Po Morisu Hornu, koji daje ovaj navod u svom eseju o stripu22, sama odrednica
je nedovoljna, i ograničena zbog pokušaja primene starih estetskih vrednosti na
potpuno novi medij, pa su Vog i njegovi sledbenici »pokušali da «došljaka»,
uvrste u kolotečinu starih i opšte prihvaćenih formi.»23
Dalja «zabluda»Voga, je po Hornu, u verovanju da se sadržaj može nekako
nezavisno razvijati od forme i strukture, a da pomenuta definicija isključuje svaki
parcijalni razvoj, da svaki dalji razvoj medija»mora biti organski povezan baš sa
tom već postojećom formom, koja sama po sebi čini sadržaj»24.
Tako da , smatra Horn, jedina upotrebna vrednost pomenute definicije (budući da
ne uvodi u suštinu stripa), jeste metodološka,» budući da sužava prostor
istraživanja, a subjekat istraživanja smešta u tačniji i izoštreniji fokus»25.

Izražajnost stripa se upravo ogleda u jedinstvu, prožimanju dva elementa,

slike/grafije, i literarnog predloška (scenarija) datog u propratnom tekstu
(zaglavljima), odnosno oblačićima, filakterama. Horn to precizno definiše kao
proizvod, ne puko (ili mehaničko )zbrajanje ovih elemenata.
Ono što je medju autorima stripa, već usvojeno kao nekakav imperativ, što
predstavlja nekakav nivo( ispod koga mogu, ali ne treba da idu) jeste da dobar
tekst (zaplet, radnja, situacija, dijalog), može učiniti podnošljivim i slab grafički
izraz, važi i obrnuto, dok u slučaju lošeg predloška i crteža, dobija se osrednje ili
loše delo.
To medjutim , nije svojstvo samo ovog medija, ili kako bi rekao Srba Ignjatović,
(razmatrajući sličnu problematiku u pomenutom delu) »privilegija»novih medija,

22
Podatak o Koltonu Vogu, njegovo odredjenje stripa, navedeno po Morisu Hornu, naziv
teksta:Grrr!Fijuuu!Tras!Ili:Kako da zavolite strip, a da ne izgubite ugled, Pegaz broj ½, jul-decembar
1974, str.6.
23
Isto,str.6.
24
isto.str.6.
25
Navedeni esej, isto, str.6.

6
mada smatra da»promašaji u domenu masovne kulture amortizuju se bez
značajnih posledica.»26

Forma stripa, ima sledeće osnovne elemente, koje treba navesti radi
razumevanja kasnije analize tradicionalnog/klasičnog izraza, i modernog stripa.

Osnovni element jezika stripa je prizor-polje: jednostavan crtež (sa ili bez
pratećeg teksta) najčešče pravougaonog ili četvrtastog oblika, pritom on je
odvojen, i povezan sa narednim, slično reči u rečenici. Ovakvu odredbu daje
Moris Horn, u navedenom eseju, i ona zaista jeste najjednostavnija. Ovaj oblik
prikazivanja neke radnje, akcije, ima, kao što je napred rečeno korene u starim
predstavljačkim umetnostima.
Srba Ignjatović27, navodi zanimljiv primer srednjevekovnog priručnika, uputstva
za korišćenje vatrenog oružja, datog u nizu sukcesivnih ilustracija, gde se kako
on kaže nastojalo da predstavi kontinuirano zbivanje, «s izražajnošću što ne
zahteva komentar ili se zadovoljava minimumom komentara».28 Osnovna
karakteristika stripa su sažimanja radnje, gde se izostavlja sve ono što se čini
suvišnim, ili se podrazumeva. Upravo u tome sažimanju on se po Ignjatoviću,
razlikuje»od bilo kakve klasične, usmene ili pisane naracije i fabuliranja.»29

Otuda treba razdvojiti strip i njemu srodne medije, koji su svakako doprineli da se
on pojavi , kao ilustracija,karikatura, i satirični crteži, ili nastaju negde
istovremeno sa stripom, kao crtani film , s tim što se (po Morisu Hornu) «crtani
fim i ilustracija koncentrišu na samo jednu tačku, svejedno da li se vrhunac
postiže u osnovnoj shemi ili u dramskoj naraciji, dok strip mora održavati stalni
kontinuitet u toku cele sekvence». 30
Kod ilustracije se daje crtež, na osnovu gotove priče, koju čitalac prati, i tu
ilustracija može da bude dopuna njegovoj imaginaciji, ili je podstiče.Kod stripa
medjutim jedno prizor polje otrgnuto iz svog konteksta, ne doprinosi razumevanju
priče, niti pomaže tumačenju celine jednog dela.

Ako bih se koristio Hornovim poredjenjem sa rečima u rečenici, prizor polje,

odn.kadar/kadrovi nižu se jedan za drugim, u horizontalnom redu, tako da daju
kaiš, ako se radi o novinskom stripu u njegovim počecima( i ta forma ostaje
dominantna i u današnjim američkim listovima), odnosno tablu(govoreći o
američkom modelu-radi se o nedeljnoj tabli).
Kadrovi su grupisani na tabli, čiji format varira(kao i njihov raspored uostalom, ali
osnovno je da oni bilo u vertikalnim(u slučaju nekih ranih engleskih izdanja), bilo
horizontalnim trakama, treba da predstave odredjenu ideju, priču, geg. 31

26
Videti u:Srba Ignjatović, cit.delo, str.28.
27
Pomenuto delo, str.7.
28
ibid,str.8.
29
ibid,str.9.
30
Upor. Moris Horn, cit.delo, str.8.
31
Sam geg strip, u svojoj najsvedenijoj formi, ako ga čine npr.tri kadra, blizak je karikaturi koja se
približila stripu, predstavljajući nešto složeniju situaciju, kada za to nije dovoljan jedan panel-crtež.

7
Dalje povezivanje kaiševa(dakle tri-četiri kadra)daje strip anegdotu, ili geg;
Strip čiji se sadržaj oblikuje nizom tabli (planši- što je izvedenica francuske reči),
dajući pritom duže narativne strukture, romanesknog karaktera, razlikuje se od
geg stripa, jer tu pripovedanje odlikuje neprestani progres, najčešće u obliku
spirale (videti komentar Morisa Horna, cit.delo, str.7). Strip koristi tri bitna
elementa- vreme, prostor i pripovedačku strukturu, «na način kako to ni jedna
umetnost nikad nije činila, čak ni film32.

Nadalje, strip jezik se odlikuje i upotrebom brojnih simbola, koji postoje od samog
njegovog nastanka, i koji čine svojevrsne konvencije strip izraza.
Te simbole takodje treba svrstati u formalne osobine stripa, budući da oni
upotpunjuju ono što se objašnjava korišćenjem teksta/dijaloga.

Po Žiki Bogdanoviću33, strip se može razumeti ako se poznaje jezik stripa, tu se

javljaju »dve vrste govora:Ikoničnih znakova i fonetskog pisma.» Datim
sredstvima sporazumevanja, Bogdanović daje veliku vrednost komunikativnosti,
zahvaljujući savremenom društvu, njegovim «opšteprihvaćenim kodeksima, i
srazmerno prihvatljivom prosečnom kulturnom nivou, ikoničke znake po pravilu
svako može razumeti.»34

S druge strane se postavlja pitanje , da li i na koji način sam medij štampe

odredjuje formu stripova, odnosno njihovo pomenuto uobličavanje na vodoravne
ili horizontalne trake(kaiševe), i da li odredjuje strukturu zapleta. Bogdanović
smatra da se to donekle dešava , i to se odnosi na same početke medija, kada
postoje stripovi u nastavcima: dnevni strip, u jednom kaišu, nužno je uslovljavao
autore da svoje priče prekidaju na»najzanimljivijem»mestu, koristeći pritom
rešenja preuzeta iz pikarskih romana, odn.feljtona; Pritom medjutim to
ograničavanje prostora, uslovilo je i neka zanimljiva rešenja, posebno u tretmanu
prostora, dinamike likova, pokreta.35

No, kada je reč o specifičnim simbolima, tu spadaju pomenute filaktere36

(oblačići), najrasprostranjeniji, čine ono što sam označio kao strip konvencije, za
koje postoji mnoštvo varijacija, jedan čitav spektar znakova i simbola, datih u
obliku reči –slika, ili vizuelnih dosetki.
Oblačić, pored toga što izražava govor, ili misao junaka, modifikovan prema
ideji, i inventivnosti autora, može da izrazi i specifična stanja duha, osećanja:Npr.
lampa(ili sijalica), predstavlja ideju koja «sine»u trenutku, crni oblačić iznad
glave junaka, predstavljaće neraspoloženje, osećaj bola.
32
Žika Bogdanović,cit.delo,str.63.Pritom Bogdanović ističe kako su za film neophodni živi glumci, upošte
tim ljudi, dok strip autor, većinu stvari sam razrešava u jednom kadru, ili tabli.
33
Cit.delo, str.62-65.
34
Ibid.,str.63.
35
Detaljnije o američkom stripu, grafičkim rešenjima pojedinih stvaralaca(Hogart, Gould, Foster)u eseju
Gojka Škarića,Avanture avanturističkog stripa(2), Dugi porodjaj,str.43-49., Yu Strip, broj 76-78, 1986.
36
Od grčkog:phylakterion, amajlija, zapis.Detaljnije u cit.delu Žike Bogdanovića, str.238.

8
Postoje brojne varijacije ovog izražajnog sredstva. Možemo razlikovati jasno
obrise, ili konture(varijeteti oblika, pored konvencionalnih-kružnih), i sadržaj
oblačića. Oblačiću je po pravilu priključen dodatni znak, u vidu latiničnog slova V,
koji upućuje na onoga ko repliku izgovara. Sam obris je moguće izostaviti, što će
biti više zastupljeno kod modernih stripova, iako se ovakav način obeležavanja
može naći i kod tradicionalnih stripova(postoji dakle samo «rep»oblačića ili jedna
linija koja spaja tekst i onoga koji tekst govori).

Sledeći element su onomatopeje, (grr!fijuu!tras!bap! i sl.), čine takodje deo jezika

stripa, uz njih slede vidljive metafore, odnosno grafička «artikulacija»
neartikulisanih glasova (Uff, Brrr,Ah, Mmmm,etc.). Bogdanović onomatopeje u
stripu definiše na sledeći način: »konotativni oblici sa grafičkom vrednošću koje
čitaocu dočaravaju šumove neke radnje ili glasove životinja, ili kao
predstavljanje šumova i životinjskih glasova fonetskim pismom».37
Na taj način, osim što izražavaju glasove, živih bića, ili zvuke predmeta,
onomatopeje imaju i grafičku vrednost pored fonetske.
Upotreba onomatopeje je prisutna još u najranijim stripovima, i takodje čini
konvenciju koja se vremenom obogaćivala i preobražavala. Svakako da je njena
upotreba nešto drugačija kada se radi o realističkom stripu i onom komičnom
(grotesknom). Upotreba onomatopeja i prenaglašavanja nešto je redukovanija u
ovom prvom, dok se kod komičnog stripa prenaglašenost izraza podrazumeva i
zahteva, da bi se pojačao komični efekat.

Svoju izražajnost onomatopeje su preuzele iz svakodnevnog govora (jezika), a

slično je i sa metaforama koje koriste strip autori.
Ove «vidljive metafore», kako ih označava Bogdanović, takodje crpu svoju
vrednost iz nekih jezičkih konvencija, slikovnih predstava.
»Vidljive metafore», Bogdanović odredjuje na sledeći način: »grafička
konvencija svojstvena stripu, koja izražava psihičko stanje likova pomoću
ikoničkih oznaka sa metaforičnim obeležjem».
Najjednostavnije, upitnikom se izražava čudjenje, nedoumica, zbunjenost, zatim
navedeni primer sa sijalicom, neko ko je pretučen , «vidi sve zvezde»,
zaljubljenost( srca koja se vrte u krug oko glave mladića, ili «slomljena srca»).
Primeri i mogućnosti inovacije, variranja su bezbrojni.38

37
Žika Bogdanović, cit.delo,str.243.
38
Detaljnije videti u Žika Bogdanović, cit.delo,str.229-249.

9
 b) Strip u Srbiji i ex-YU

Kako je napred rečeno, strip svoje postojanje duguje nekim starim oblicima
ljudskog stvaralaštva, takodje i uticaju srodnih medija, s tim što se uticaji
prepliću, tako da nije jednostavno staviti jedno nasuprot drugog ono što se
duguje filmskoj umetnosti, slikarstvu ili književnosti, a što postoji na osoben način
u mediju stripa.

Impuls medija stripa Evropa, samim tim i Srbija, odn.Jugoslavija, doživeće tek
tridesetih godina. Svakako da pomenute oblike grafičkog izražavanja, koji
predhode stripu, možemo naći i ranije, tako će Slobodan Ivkov navesti primere
ostvarenja bliskih stripu, koje je radio naš poznati pesnik Jovan Jovanović
Zmaj.»Prve protostripove u relevantnijem obliku publikovao je u drugoj polovini
XIX veka samo jedan čovek, pesnik, ali i ondašnji intelektualac renesansnog tipa,
Jovan Jovanović -Zmaj.» 39On je preštampavao iz inostrane , uglavnom nemačke
i austrougarske štampe tadašnja ostvarenja, mada je i sam kreirao nizove
sukcesivnih crteža, zatim karikature, a od posebnog je značaja list «Kamila», koji
Zmaj pokreće sa Ilijom Ognjanovićem-Abukazemom40.
Dalje, spominju se izdanja «Mesečar», humoristički list, takodje radio Jovan
Jovanović-Zmaj, sa Dimitrijem Mihajlovićem, u Novom Sadu 1860.,zatim
list»Komarac»,1861.(pokreće ga Dragutin Keserić, uredjuje opet, Jovan
Jovanović.)41
Značaj i razlog ondašnjoj publicistici dalo je otkriće litografije Alojza Zenefeldera
(Aloys Senefelder, 1771.( Prag)-1834(Minhen)).42
Posmatrajući period kada se pojavljuju prva ovakva izdanja, 1860., pa do prvog
svetskog rata, pojavljuje se priličan broj izdanja namenjenih deci, i onih
humorističko-satiričnog sadržaja(navešću tek neke, «Starmladi», «Švigar»,
pokrenuti 1906, u Novom Sadu, a u Beogradu»Karikature»»Srpski list» i
«Raketla».)Posle rata, 1919. takodje se nastavlja sa objavljivanjem časopisa
sličnog usmerenja, ili novina koje su imale šaljive dodatke, sa karikaturama i
stripovima.

U Jugoslaviji se mogu odrediti tri perioda izuzetno značajna u razvoju stripa.

Prvi period počinje negde oko 1935. godine i traje do pred rat. Konkretno, 1934.
se u listu «Politika», prvi put pojavljuje, po tadašnjim svetskim standardima
produciran agencijski strip»Tajni agent X-9», scenariste Dešajela Hemeta i
crtača Aleksa Rejmonda. Ubrzo kreću razne interpretacije ovog rada,dakle,
1935., u ilustrovanom listu «Nedelja», objavljuje se prvi kaiš»Avanture detektiva
Hari Vilksa», u kaiševima u nastavcima.

39
Upor.katalog izložbe»60 godina domaćeg stripa u Srbiji»,str.1., Galerija» Likovni susret», Subotica,
24.februar-24.april 1994.,
40
isto, str.1.,Ivkov ovo označava kao početak stripa kod nas.
41
Detaljnije faktografske podatke izdanja u pomenutom katalogu, str.2,3.
42
isto, str.3.

10
Ovaj period ima vrhunac 1938. i1939.godine, što se u istoriji stripa označava kao
beogradski krug, zagrebačka škola isl.

Za ovaj period je karakteristična izuzetno plodna i intenzivna izdavačka

delatnost, koja je omogućavala i stimulisala rad tadašnjih strip autora.Slede
takodje brojne publikacije koje će preštampavati tadašnje aktuelne stripove(neki
od njih su već pomenuti),Hal Fosterov «Tarzan», Rejmondov»Džim iz džungle»;
Od časopisa koji su objavljivali stripove izdavajaju se nedeljnik» Ilustrovane
novine»,dnevnik «Vreme», a»Strip», «Crtani film»,kao specijalizovani magazini,
od kojih su najvažniji»Mika miš»(1936-1941),»Mikijevo carstvo»(1939-1941), i
«Politikin zabavnik»(1939-1941).43
U Srbiji se kao autorsko jezgro čini ruska emigracija, koju političke okolnosti i
posledice oktobarske revolucije, dovode u Srbiju.

Nakon toga , posle duže pauze (rata i ideoloških predrasuda)44, sledi period
šezdesetih godina, kada počinje da izlazi «Plavi vjesnik», koji se oslanja na
domaće autore, i produkciju(Jules Radilović, Beker, i neki od predratnih autora,
Maurović, Nojgebauer(Neugebauer).

Tema iz Narodnooslobodilačke borbe (NOB), po Slobodanu Ivkovu45, biće veoma

popularne posle delimične rehabilitacije stripa.
Period od gotovo četiri decenije(1945-1985), neprekidno će se pojavljivati
partizanski heroji, mladi SKOJ-evci, ilegalci, isl.Ovaj navod koincidira sa pitanjem
kojim se ovde bavim, a odnosi se na tematiku, odnosno žanrove zastupljene u
Yu stripu. Ivkov dalje, govori o stereotipnosti ovakvih likova, «a da je svaki otklon
izazivao pažnju ideoloških policajaca, bar u prvih desetak godina»46 (misleći
pritom na period posle rata); Delima sa tematikom NOB u Srbiji najviše su se
bavili crtači «Dečjih novina». Neki od autora su već spomenuti, Ivica Koljanin, Ivo
Kušanić, Dragan Savić, Zdravko Sulić, Ratomir Petrović –Raca, Bojan Kovačević
(adaptacija romana»Nikoletina Bursać»Branka Ćopića), Branislav
Kerac...»Možda je crtač Branislav Kerac uz saradnju scenariste Svetozara
Obradovića sa stripovima «Poručnik Tara» i «Troje nesalomivih» iz magazina
«Kliker» i»Yu strip» i dostigap najviše domete»obrade»NOB.»47

Potom, kraj sedamdesetih godina doneo je sasvim novi medijski pomak,

kvalitativni i kreativni, koji Ljubomir Kljakić, u brojnim svojim tekstovima,
označava sintagmom «treća generacija». Radilo se o pokušaju da se označe
novi moderni pristup stripu, koji je zapravo koincidirao sa uticajima koji su se javili

43
Upor.navedeni katalog, str.4-5.
44
Ibid.str.21-26.
45
Upor.katalog izložbe»60 godina domaćeg stripa u Srbiji»,str.22.
46
ibid.str.22.
47
isto, str.22., Po Ivkovu, to su najubedljiviji stripovi radjeni po modelima partizanskih avantura.

11
šezdesetih i sedamdesetih godina u Jugoslaviji, u oblasti rok muzike, drugačijim
filmovima od dotadašnjih («Crni talas»), drugačijom kulturnom scenom uopšte.
Novi stvaralački senzibilitet koji je došao iz Francuske (preko revije» Metal
Hurlant» i autora koji su u njoj objavljivali), bio je značajan kao nadahnuće mladoj
generaciji autora, koji su prethodno objavljivali po omladinskoj štampi svoje
radove.

Posebno se u ovom periodu izdvaja zagrebačka grupa autora »Novi kvadrat»,

prvi put se pojavljuje 1977. u okviru «Beogradskog leta» u Domu omladine
organizuje izložba njihovih radova.
Izdavačko»uporište»ove grupe do odredjenog perioda biće omladinski listovi
poput «Poleta», «Vidika», ili »Pitanja». Kasnije će se neki od njih predstaviti široj
publici preko Yu stripa, nekih drugih glasila, ili će se posvetiti radu na grafičkom
dizajnu.
Početkom osamdesetih, dolazi do oseke ovog talasa. Pomenuti omladinski
listovi su suzili, ili potpuno izbacili prostor za strip, grupa «Novi kvadrat «se
raspala, slične grupe takodje su prestale sa radom. Kasnije će se neki od njih
predstaviti široj publici preko Yu stripa, nekih drugih glasila, ili će se posvetiti
radu na grafičkom dizajnu48. Od autora se izdvajaju Igor Kordej, Mirko Ilić,
Krešimir Zimonić, Ninoslav Kunc.
«Daleko važnija je stvar što je delatnost ovog autorskog usmerenja s kraja
sedamdesetih godina nesumnjivo imala vrlo ozbiljnog udela u stvaranju jedne
sasvim drugačije situacije i kada je reč o publici i kada je reč o izdavačkim
kućama koje se stripom bave»,( Kljakić, cit.intervju,str.29.).

Pritom se, svakako pojavljuju i oni autori koji neguju tradicionalni pristup, koji
zadržavaju način rada karakterističan za period rada autora «Plavog vjesnika», ili
crpu svoju inspiraciju iz francuske, španske škole stripa, pored američkog
standarda. Primer autora klasičnog izraza, su Kerac, Sinovčić, Miletić, Slavković,
D.Jovanović-Fera, Omerović, Kovačević.

c) YU strip 1977-1987. godine

Samo izdanje je , a to želim ovim radom da pokažem pretrpelo značajne

promene, koje imaju jednu uzlaznu putanju, dok su transformacije koje su se
odvijale, sada vidljive,( kada se posmatra korpus radova, na uzorku od 85
brojeva, uz tri specijalna izdanja). Izdanje Yu strip se najpre pojavljuje kao
specijalno izdanje EKS almanaha iz Gornjeg Milanovca, prva tri broja, u naslovu
je stajalo»Specijal Hit stripovi, Eks almanah, Yu strip;49

48
Danas, jedan deo njih dugi niz godina radi za inostrane izdavače(Kordej, kao najplodniji autor se bavi
stripom, Mirko Ilić se bavi grafičkim dizajnom).
49
Jedna napomena je potrebna povodom “YU stripa”, izdanja “Decjih novina”. Izdavac se nalazio u
Gornjem Milanovcu. Redakcija “YU stripa” je bila smeštena u Beogradu. Ovo je važno, buduci da se
kulturni život redakcije i njenih saradnika zbivao u beogradskom ofisu.

12
Posle ova tri broja YU strip izlazi bez podnaslova»Specijal Hit stripovi», ali se
zato dodatak»Eks almanah»zadržao pored zaglavlja YU strip sve do broja 200/1.
Sledeći broj Yu stripa pojavio se septembra 1980. i nosio je numeraciju 22.
Ubuduće, Yu strip izlazi svakog meseca sa sopstvenom numeracijom.50

Praćenje specifične «geneze»domaćeg stripa na našem tržištu, bilo je uglavnom

omogućeno postojanjem revije kakav je bio Yu strip, nastao, najpre kao
drugorazredni, dakle «B»magazin, krajem sedamdesetih godina, da bi se onako
kako su to vremenom i sami urednici zahtevali, prerastao u magazin okrenut
modernim strujanjima u svetu.51

Značaj ovog izdanja je u tome što se od samog početka orijentisalo ka domaćim

stvaraocima, koji su i ranije stvarali za razne edicije edukativnog sadržaja
namenjene deci, na primer izdanja» Nikad robom», koje je donosilo istorijske
stripove i one sa NOB tematikom.52

Medjutim, Yu strip pored početnog profila, koji donosi»lagodan» materijal, kada

je prevashodno «zabavljačkog»karaktera, donosi radove koji su humoristički, ali
postoje i stripovi, poput «Jasne», Ivice Bednjanca, koja nosi pored zabave i
svojevrsne edukativne tonove, namenjena tinejdžerima, osnovnoškolcima. 53
Kasnija evolucija Yu stripa, i neznatna promena imena u Yu strip magazin, ( od
broja 61/62, jan.-feb.1984.) doneti veći raspon stripova.

Iako je bio časopis okrenut pre svega avanturističkom žanru, Yu strip je s

početka povremeno, iako dosta stidljivo, odvajao prostora za onu vrstu
ostvarenja koja su grafički, ili narativno, prilično odskakala od uobičajenih
tradicionalnih dela.
Tako da ono što je bilo značajno u ovoj analizi moglo se pratiti tek od godišta
'85.-'87., kada je veći broj stripova SF žanra, ili onih radova koji se odlikuju
subverzivnošću, ili kratkom formom, gde je naglašena grafička perfekcija, ili
potreba da se prenese odredjena poruka, često korišćenjem (crnog) humora, ili
naglašenom ironijom.
Karakteristično je za prvi period Yu stripa, koji se završava oko 1984/5., što je
predhodno pomenuto, prisutan je tzv.partizanski strip, koji je jako dugo bio
uporište mnogih domaćih autora, i zastupljenost junaka umivenih i besprekornih,
koji očigledno pokazuju da je «duh vremena», kraja sedamdesetih i prve polovine
osamdesetih bio jako pogodan za razvoj ovakvih ostvarenja, dok se na drugoj

50
Svi navedeni podaci su hronološki izneti u Yu stripu broj 65-66, maj/jun 1984
51
Bez obzira na kvaliitet radova koji su objavljivani, Yu strip je čini se jedini nedostatak imao u kvalitetu
opreme, koja je pokazalo se bila uobičajena za oo podneblje, i svakako za materijalne prilike, tako da je
otisak stripova radjen na jeftinijoj (uglavnom roto)hartiji, u odnosu na npr.francuska izdanja, daleko
skromniji.
52
U navedenom izdanju nastaje poznati strip Mirko i Slavko, koji će doživeti svoju potpunu degradaciju,
na tragu parodije.
53
detaljnije o tematici u III delu.

13
strani, u studentskim listovima inaugurisao stil tzv,»treće generacije»54, i
vizuelnih «eskapada» Mirka Ilića i Kordeja.

Ljubomir Kljakić, o datom periodu kaže sledeće:»U svakom slučaju, ova je

razvojna linija, u vreme kada je bila definisana, imala već za sobom dosta širok
krug autora koji su učestvovali u njenom uspostavljanju na nivou senzibiliteta pa i
nivou osvešćenog odnosa prema mediju».55

d) Definisanje predmeta istraživanja

Razmatranje problema koje želim da istražim tiču se upravo edicije Yu strip, na

čijem se uzorku od 85 redovnih brojeva, uz tri posebna izdanja, a u periodu od
skoro deset godina može pratiti postupan razvoj medija, kroz zastupljenost dva
osnovna modela, ili ovde, pravca razvoja, koje delim na tradicionalni/klasični i
moderni/alternativni.

Pomenuti problem se posmatra u svetlu dve karakteristične struje izraza. Ovde

se opredeljujem za klasičnu formu predstavljanja odredjene teme, korišćenjem:
a)realističke figuracije

b)klasičnom kompozicijom table

b) iskustva novinskog stripa ( korišćenje standardizovanih kaiša)

c) osnovnih strip elemenata, njihovim kombinacijama.

I obradom odredjenih tema, zastupljenošću pojedinih žanrova.

Analiza jezika stripa bi se najpre odnosila na formalne osobine/karakteristike,

sredstva koja strip koristi da bi preneo odredjenu poruku, ideju, priču.

e) Cilj istraživanja

Nastoji se da se utvrdi u kom su se obliku, i na koji način odvijale promene u

mediju, koje su evidentne, da li je osnova razlikovanja tradicionalnog od
modernog pristupa, zasnovana na čisto formalnim karakteristikama, ili je veći
značaj promena koja se odvijala u narativnoj strukturi dela, kako se formalna
sredstva pojavljuju u klasičnom, a kako u modernom stripu.

54
Očigledna aluzija kritičara Ljubomira Kljakića istoimeni film Fasbindera;Inače teoretičar Ljubomir
Kljakić je uveo sintagmu» treća generacija» u mišljenje o jugoslovenskom stripu, nastojeći pritom da
pojasni postojanje različitih, drugačijih strip autora u domaćoj omladinskoj i strip publicistici.Detaljnije o
ovome u intervjuu sa Ljubomirom Kljakićem, Yu strip br.71, novembar 1984, str.26-29.
55
Uporediti, navedeni intervju sa Ljubomirom Kljakićem, str.28, Medijska kultura stripa, Yu strip br.71

14
Nastojaće se da se utvrdi da li su se desile odredjene promene u formalnim
karakteristikama, zatim koliko su pojedini žanrovi zastupljeni na početku izlaženja
publikacije, a koliko tokom perioda od deset godina, da li dolazi do pojave novih
modernih stripova naglo, kako se promena odvijala.
Namera mi je da pokažem da se i u slučaju klasičnog, kao i modernog izraza
može govoriti o dva načina, pravca (diskursa) stripa, ne isključivo o njihovom
antagonizmu, jer se oba smera medija stripa koriste sredstvima koja su
prepoznatljiva, da ih jedan i drugi pristup stavljaju u službu onog drugog pola
medija: to je pripovedanje.

f) Zadaci istraživanja

Neophodno je odrediti jasne i precizne kategorije, koje će se koristiti za analizu

formalnih karakteristika stripa, odnosilo bi se na pitanje kako je nešto rečeno,
(pitanje forme) i onih koje će se odnositi na sadržinske karakteristike(šta je
rečeno) stripa.
Stoga ovde pravim razliku izmedju osobina koje poseduje klasičan strip,
izdvajanjem kategorija kojima će se pratiti formalne karakteristike klasičnog i
modernog izraza.

U okviru analize formalnih karakteristika biće posmatrana sledeća formalna

sredstva izražavanja I njihova prisutnost u stripovima:

1) Kadar, osnovni nosilac informacije, linearan, sadrži prikaz likova;

2) scene akcije;

3) zaglavlja ,captions(engl.);

4) švungovi (vizuelne onomatopeje udaraca, pokreta, buke);

5) oblačić-filaktera, kružni,elipsoidni;

6) Kompozicija table, koja koristi

a)realističku figuraciju (veće ili manje stilizacije)

b) slobodnu kompoziciju table;

Radiće se kvantitativna analiza sadržaja, sadržinskih karakteristika na

pomenutom uzorku, uz razlikovanje sadržine koja će biti karakteristična za period
početka izdavanja publikacije, središnji i završni period. To bi pokazalo kojim se
temama daje prvenstvo, koje su više, koje manje zastupljene, u sadržaju

15
komunikacije. Sadržaj će se klasifikovati u zavisnosti od frekventnosti osnovnih
formalnih osobina, kao i zastupljenosti žanrova u YU stripu.

U okviru analize sadržinskih karakteristika stripova objavljenih u Yu stripu u

periodu 1977. do 1987. godine biće analizirana zastupljenost sledećih žanrova:

a) avanturistički
b) kriminalistički
c) ratni/partizanski
d) vestern
e) istorijski
f) super heroji
g) fantastika (SF,SF parodija, antiutopijski SF)
h) erotski
i) metafizički
j) komični (jedna tabla i više tabli)

U skladu sa ovom podelom biće učinjen pokušaj analize promene trendova za

dati period vremena (1977.-1987).

16
 d) Metod analize sadržaja

a) Istorijat analize sadržaja

Metod analize sadržaja se( po Stjepanu Gredelju)56,koristi u opisivanju različitih

aspekata sadržaja poruka u procesu komunikacije,» kao simboličke artikulacije
specifično ljudskog oblika društvenosti, u kojem pojedinac ili grupa saopštava
sebe drugom pojedincu ili skupini»57,gde središnje mesto zauzima sadržaj
poruka.

U tom cilju se i primenjuje metod analize sadržaja, gotovo tri veka, nastojanjem
brojnih istraživača i metodologa,» poprima obeležje naučnog pristupa tako
značajnom segmentu društvenosti, kakva je simbolička komunikacija.»58

Budući da u metodologiji ne postoji jedinstveno gledište šta je analiza sadržaja,

potrebno je osvrnuti se na istorijat ovog metoda, najranije pokušaje empirijskih
istraživanja.

Navode se pokušaji empirijskog istraživanja sadržaja komunikacije koji datiraju s

kraja 17.veka, kada su teolozi nastojali da ocene koliko su pojedini nereligiozni
sadržaji verski prihvatljivi, a prvi dokumentovani primer je iz 18.veka, u Švedskoj,
kada je analizirano 90 svečanih pesama nepoznatog autora, pod sumnjom da su
jeretičke.59

Moderna istraživanja se vezuju za pojavu štampanih medija, odnosno

proučavanje sredstava javnog informisanja u obliku «kvantitativne analize»
štampe, početkom 20.veka.Radi se o istraživanju obavljenom u School of
Journalism na Columbia University, naročit značaj je imalo u istraživanju
Malcolma Willeya The Country Newspaper 1926. godine.
Zanimlivo je istraživanje u kome se posmatralo u kojoj meri su ozbiljne teme,
odn.vesti o religiji, nauci, književnosti, potisnute u korist
zabavnih,»lakih»sadržaja, sportskih i zabavnih informacija i reportaža o
senzacijama i skandalima. Ovo istraživanje se odnosilo na njujorške listove
izmedju 1881. i 1883.godine.

56
Upored.: Bogoljub Pejčić, Metode empirijske sociologije,Beograd, Defektološki fakultet, 1995.,str.505-
509, ili originalno delo:Stjepan Gredelj, S onu stranu ogledala, Beograd, Istraživačko-izdavački centar SSO
Srbije,1986.
57
ibid., str.505.
58
ibid.,str.505.
59
isto, str.506.

17
Slično istraživanje iz 1910.godine, pokušalo se da se merenjem novinskih
stubaca odredi odnos «vrednih»sadržaja, prema «demorališćim» i «trivijalnim»,
sa ciljem da se otkrije profiterska orijentacija, koja radja jeftinu»žutu štampu».60

Rana istraživanja na osnovu analize sadržaja, ticala su se književnosti, gde su se

istraživale različite stilske karakteristike poezije i proze, a najpoznatije
istraživanje u ovom domenu izveo je ruski naučnik Markov 1913. godine.Izvršio
je statističku analizu uzorka iz Puškinovog romana «Jevgenije Onjegin».

Max Weber je takodje nastojao da , 1910. se preduzme obimna analiza pisanja

štampe, i to analizom sadržaja, što je iste godine i predloženo na prvom sastaku
Nemačkog sociološkog društva, istina bez mnogo uspeha, ali je ostalo značajno
kao prvi pokušaj da se analiza sadržaja uvrsti u sociološki istraživački postupak.

Dve decenije kasnije, krajem 30-tih godina dvadesetog veka, narastao je interes
za probleme i pitanja propagande, prenošenje odredjenih ideoloških poruka, što
je bilo povezano sa pojavom novog medija radija, kao veoma uticajnog sredstva
masovnog komuniciranja.Naročit doprinos dali su Harold Lasvel (Harold Laswell),
i Pol Lazarsfeld(Paul Lazarsfeld).
Lasvel je posmatrajući javno komuniciranje uveo nove probleme, postupke, i
kategorije u ovo područje, oslanjajući se pritom na svoju psihoanalitičku teoriju
politike.Naročito je značajna usmerenost ka ispitivanju javnog mnjenja i
propagande, odn. poruka, što je vodilo primeni analize sadržaja.

Pol Lazarsfeld se, s druge strane naročito angažovao na istraživanju sadržaja

radio programa, medija koji je bio u ekspanziji.Zapravo, značaj novih elektronskih
medija, težina društveno-političke situacije, ekonomska kriza, mnoštvo
empirijskih istraživanja društva, uticali su na to da se analiza sadržaja, u većoj
meri koristi u proučavanju javnog mnjenja, izučavanju stereotipa, tretmana
rasnih/nacionalnih manjina u sredstvima informisanja, pa do
ispitivanja»pristrasnosti», «objektivnosti» srednje čkolskih udžbenika istorije ili
identifikacije načina na koji je literatura za decu(američka, britanska, uopšte
evropska) prožeta nacionalističkim stavovima.61

Dalje, Gredelj navodi da analizu sadržaja od «kvantitativne analize štampe»,

razlikuju:»a)razradjeniji teorijski okviri za istraživanja:b)novi, precizno definisani
pojmovi, koji orijentišu prikupljanje gradje:stavovi, stereotipi, simboli,vrednosti,
propagandne poruke, itd.c)složeniji i usavršeniji statistički metodi koji se
primenjuju u obradi gradje, i d)primena analize sadržaja kao pomoćnog metoda u
kompleksnim istraživačkim projektima.»62

Značajnu primenu analiza sadržaja imala je u toku II svetskog rata u proučavanju

nacističke propagande. I ovde je značajan udeo Lasvela, odn. eksperimentalnog

60
Upor.cit.delo.str.506.
61
Ibid, str.507.
62
isto, sit.delo,str 507.

18
odeljenja za proučavanje ratne komunikacije pri Kongresnoj biblioteci,
stvaranjem uzoraka, posvećujući se problmima merenja valjanosti i pouzdanosti
kategorija za klasifikaciju sadržaja.

Istraživanjem oblika totalitarne komunikacije, bavila se ekipa sa New School of

Social Research , u saradnji sa Analitičkim odeljenjem Intelligence servicea za
proučavanje stranih radio emisija(pri američkoj federalnoj komisiji za
komunikacije,FCC).»Oni su pratili u prvom redu emisije neprijateljskih radio
stanica, da bi na osnovu njih rekonstruisali i predvidjali zbivanja u nacističkoj
Nemačkoj i zemljama Osovine, kao i da bi ocenjivali kakve efekte na nemački
borbeni moral stvaraju izveštaji o uspesima saveznika.»63

Posle II svetskog rata, analiza sadržaja nalazi široku primenu u brojnim naučnim
disciplinama- psihologiji, sociologiji, političkim naukama, teoriji književnosti, ali i u
praktičnim delatnostima.Berelson navodi čak 17 tipova korišćenja ovog metoda,
ali je jeno od najrasprostranjenijih sredstava za proučavanje različitih oblika
masovne komunikacije.

2)Definicija analize sadržaja

Harold Lasvel govoreći o komunikaciji uopšte(a to će važiti i za masovnu

komunikaciju)odredjuje tri osnovna i dva prateća elementa.Ovi elementi čine
Lasvelovu klasičnu «šemu komunikacije».Osnovni elementi su:pošiljalac(Who
says), poruka(what) i primalac(to whom);
Prateći su:sredstva(in which channel) i efekti(whith what effects).64Gredelj ovu
šemu dopunjuje sledećim elementima:
«a)pitanje o stavu pošiljaoca prema sadržaju poruke(how): da li je poruka »
mirna»,»objektivna», ili nosi u sebi izvestan emocionalni naboj, dozu
pristrasnosti, odnosno pozitivnog ili negativnog vrednovanja sadržaja: i b) pitanje
o ciljevima pošiljaoca poruke(why).»65

Berelson smatra da je «analiza sadržaja istraživačka tehnika za objektivan,

sistematičan i kvantitativan opis manifestnog sadržaja poruke».(Berelson,
1952;p.37)66 .Medjutim, po Gredelju, nedostatak ove definicije je u tome što ne
ukazuje na društvene okvire i uslove u kojima poruke nastaju i cirkulišu, kao što
je i zahtev za kvantifikacijom ograničavajući,»pošto ne treba potcenjivati ni
mogućnosti primene kvalitativnih metoda».67

63
Videti: nav delo.str.507.-508.
64
Navedeno prema Stjepanu Gredelju, cit.delo, str 508., navod prema Lasvelu.
65
Isto, str.508.
66
ibid, str.508.
67
isto, str.508.

19
 Po Šušnjiću68, osnovni cilj analize sadržaja jeste da nam otkrije osnovna
pitanja, probleme, ideje, vrednosti, koja su u središtu interesovanja sredstava
masovnog komuniciranja u toku odredjenog vremenskog perioda.

Ono što je značajno kada su u pitanju sredstva mas- medija je da se najčešće

stvarni problemi u medijima televizije, štampe, radija, ili novih elektronskih
medija tipa interneta, zaobilaze ili potiskuju, a umesto njih se pojavljuju
veštački, sporedni ili čak izmišljeni problemi.To je indikator da se u javnom
šivotu jednog društva nastoji da se pažnja javnosti usmeri sa suštinskih
prema kvazi-problemima, koji «naoko» imaju epitet» gorućih pitanja».

Zapravo, tek sa većim krizama u društvu(gradjanski rat, ekonomske krize,

revolucije)pokazuje se naličje jedne izvitoperene(kulturne, i svake druge,
ekonomske isl.)politike, a upravo zbog toga što su sredstva masovne
komunikacije hranila javnost informacijama, daleko od stvarnih problema i
služila održavanju odredjenog ideološko-političkog status quo-a.
Svakako da ovaj problem može da se prati istraživanjem
učestalosti(frekventnosti),inteziteta odredjenih problema, stavova i ideja.

Na konkretnom primeru, analizom Yu stripa se pokušalo da se najpre utvrdi

koliko se pojedine ideje ondašnjeg društvenog poretka tzv.»stare»Jugoslavije,
mogle pratiti i pronaći u vrsti grafičkog medija kakav je strip, ali koji kao
masovni medij(o čemu je već bilo reči), takodje podložan raznim
izvitoperavanjima i izneveravanju njegove prvobitne namere.Brojni su primeri
korišćenja stripa u propagandne svrhe, i o tome postoje zanimljive studije i
napisi pojedinih teoretičara69.U ovom slučaju bi se moglo govoriti o onim
latentnim porukama koje nose pojedina ostvarenja, što se ne može otkriti na
površini(koja je recimo zabava), odn.onog manifestnog u sadržaju poruke.

Upravo je to jedan od zadataka analize sadržaja, nastojanje da se dodje do

objektivnijih podataka o osobenosti nekog dela;
Ono što je odlika mas-medija, svakako i stripa, je da se često javljaju teme
koje nemaju nikakav društveni značaj, a retko teme od sudbinskog značaja za
zajednicu.Opet ako se i pojedini bitni problemi javljaju, njihov tretman može
biti lišen objektivnosti, i da se «kreće u okvirima institucionalizovano
definisanih istina»,(dakle zatvorenog, okoštalog sistema, T.R.)»tj.u okvirima
definicija onih koji drže moć i vlast u svojim rukama.»70

68
Videti: Djuro Šušnjić, Kritika sociološke metode, Niš, Gradina, 1979.
69
Ovde bih samo spomenuo studije dvojice autora, Dorfman i Mattelart:How to Read Donald Duck-
Imperialist Ideology in the Disney Comics, detaljnije u pomenutom delu Srbe Ignjatovića, str.33.i dalje.
70
Upor.Djuro Šušnjić, cit.delo, str.249.

20
3) Izvodjenje analize sadržaja

Analiza sadržaja počinje stvaranjem sistema kategorija, koje moraju biti jasno
formulisane s obzirom na problem i na sadržaj, koji se pomoću datih kategorija
opisuje i klasifikuje.Berlson71 pravi razliku izmedju čega i kako, npr. izmedju
suštine i forme. Jedna vrsta kategorija se bavi onim šta je rečeno i druga sa kako
je nešto rečeno.
Kategorija»šta je rečeno», ima značaja»u studijama analize sadržaja i daje
odgovor na pitanje :Šta je komunikacija?, koje je osnovno pitanje u analizi koja
se prvenstveno bavi odredjivanjem relativne težine koja se daje raznim temama
u sadržaju komunikacije.»72Berelson dalje obrazlaže i navodi niz značajnih
kategorija:usmerenost, standarnd, vrednost,metodi, osobenost(crta), činilac,
autoritet, poreklo, cilj.73
Sledeća kategorija «kako je nešto rečeno», značajna je zbog razlikovanja formi ili
tipa komunikacije, odnosi se na razlikovanje formi, studije sadržaja radio prenosa
počinju i završavaju klasifikacijom materijala,(u klasičnu,popularnu muziku,dramu,
vesti) u nekim studijama upotrebljen je jezik kao kategorija, analiza radio programa
namenjenog publici koja govori stranim jezikom i klasifikacijom sadržaja u engleski,
nemački, jidiš i sl.74
Konačni rezultat analize sadržaja je da otkrije osnovne probleme, kategorije,koji
zaokupljaju pažnju komunikatora, odnosno stavove prema tim problemima,
odn.učestalost javljanja odredjene kategorije u ukupnoj masi stavova.

71
Videti, Bogoljub Pejčić,cit.delo, str. 493-505, ili : Bernard Berelson, Analiza sadržaja, Beograd, Institut
društvenih nauka, 1960.
72
ibid, str.493-494.
73
Detaljnije,cit.delo,str.494-495.
74
Primeri prema Berlsonu, cit.delo,str.496.

21
II ANALIZA FORMALNIH KARAKTERISTIKA STRIPOVA U YU STRIPU 1977-
1987.

Analiza strip formalnih karakteristika strip izraza u domaćem-YU stripu

Problem koji nas ovde interesuje, tiče se svojevrsne genealogije načina

korišćenja osnovnih strip elemenata, misleći pritom na sredstva koje strip autori
koriste, pored crteža, način kadriranja, kompozicija table isl. Da se na domaćoj
(nekada YU-strip sceni), pokuša da se razluči da li su i u kojoj meri, strip autori,
radeći stripove s kraja sedamdesetih, do kraja osamdesetih, uspeli da naprave
pomak od tradicionalnog,negde i klišeziranog strip modela, i da se posvete
stvaranju radova koji imaju veću stvaralačku izražajnost, i samostalnost(autorski
strip).

Praćeni su serijali realističkog stila, s jedne strane mogla se pratiti evolucija

junaka, s druge strane postoje serijali i u okviru modernog stripa...Naročito za
kasnije godine izlaženja YS-a, učestaliji su SF stripovi i uglavnom drugačije priče
kraćeg obima, jednotabloidne storije ustupaju mesto širim formama koje opet ne
pretenduju da budu u ko zna koliko nastavaka.

Sistem kategorija:
1)Kadar
2)Scene akcije
3)zaglavlja
4)Švungovi
5) oblačić-filaktera, kružni,elipsoidni,

1)Kadar
a) predstavlja uobičajenu ekspresiju junaka,
naglašenu za dobre i loše likove;
b) linearno prati pripovedanje, jasno predstavlja junake, postupke;

c) koristi filmska sredstva,

c1)ekspresiju likova-krupan plan junaka/negativca
c2)total(predstavljanje nekog mesta u celini, najčešće za uvod u priču, ili
promenu mesta dešavanja)

d)izmene ugla posmatranja(posmatrača/čitaoca)

22
-rakursa,tako da se uvek mogu prepoznati protagonisti(pr.junak vidjen s ledja u
prvom planu, neprijatelj u drugom planu, i vice versa)
d1)naglašen
d2)standard

e)prikaz pozadine
e1)detaljan/manje detaljan

2)Scene akcije,
2a)Naglašene,dinamične; koriste proširen kadar, veći od onih koji predstavljaju
radnju sporijeg, mirnijeg toka.

2b)Koriste prenaglašene onomatopeje(Pras, Bam, Sbam-varijacije),

2c) linije koje prate pokret, prave linije-isijavanja iz ugla kadra da pojačaju efekt
udarca, opasnosti.
2d)Suptilne,
2e)radjene statično;

3)zaglavlja ,captions(engl.) ,oblik pravougaonika

a) uvodna, predstavljaju junaka,opisuju mesto gde radnja počinje,

b)izražavaju protok vremena,

c) pojašnjavaju: ono što se desilo u medjuvremenu,

c1) što se ne vidi u kadru,

c2) što se pojavljuje u kadru, a dodatno se objašnjava

d) reči naratora u prvom licu, tj.izražava misli junaka

d1)Tok svesti

e)opisuju sinhronizovane aktivnosti na različitim mestima;

f) sadrže i teskst pripovedanja i dijaloge junaka

4)Švungovi(vizuelne onomatopeje udaraca, pokreta, buke), znak (!),(?),takodje

služe da naglase uzbudjenje, strah;

5) oblačić-filaktera, kružni,elipsoidni,
a) Oblačić govora,junak komentariše naglas, šta će
uraditi;
b) izražava misli;oblik «vazdušast»
c)Oblačić dijaloga.

23
Razmatranje osnovne podvojenosti klasičnog i modernog pristupa, preko
posmatranja formalnih karakteristika strip medija, odnosno njegovih sadržajnih
odlika, što uključuje žanrovsku diferencijaciju, biće izvedeno korišćenjem tehnike
analize sadržaja.
Analiza će uključiti uzorak YU stripa, kompletnu periodiku od 1977-1987, 85
redovnih brojeva, uz tri posebna izdanja.
Ispitivanje će se vršiti putem kvantitativne analize utvrđivanjem dominantnih
vidova stvaralaštva u datom vremenskom periodu, na celokupnom sadržaju Yu
strip izdanja.
Jedinice analize će ovde biti:
1. kadar
2. kaiš
3. tabla

Analizom sadržaja kvantitativnih karakteristika se obično odredjuje jedan

celokupan sadržaj ili, što je ovde slučaj, odredjeni uzorak iz tog sadržaja za
odredjeni vremenski period. Potom se odredi jedinica analize-ovde kadar, i
posmatra učestalost unapred odredjenih kategorija. Primena kvantitativne
analize omogućuje objektivne rezultate po prikupljanju podtaka. Analiza sadržaja
je primenjena na formalne odlike stripa koje su se menjale kako se medij
razvijao.
Kao prvo je odredjen ukupan broj naslova, zatim je načinjen uvid u to koliko se
stripova odlikuje standardnim sredstvima, prebrojani su radovi koji sadrže
klasičan kadar, zatim da li se pojavljuju u broju i drugačiji radovi, modernog
senzibiliteta.

U navedenim izdanjima YU stripa, postoje i humoristički stripovi, groteskne

vizualizacije, koji su mogli biti uzeti kao poseban segment za analizu, oni
medjutim pripadaju onoj vrsti stripova koje prati pomenuta
grotesknost/komičnost likova i forma koju koristi-geg kaiš,tabla, do avanture u
komičnom duhu;
Ovaj pravac evolucije stripa ima svoj poseban razvoj i značaj u francuskom
stripu, dok je u domaćoj produkciji imao nevelik odjek kod autora.
Njegova zastupljenost u YU stripu, je takva da je zanemarljiva, u početku on se
pojavljuje u standardnom obimu,3-4 table, retko duže priče, često kaiš.Kasniji
brojevi već potpuno eliminišu ovu vrstu produkcije, i uglavnom preovladjuje
realistički strip koji je i uzet u razmatranje, kao i moderni komični, koji medjutim
koristi realističku stilizaciju, a priča nosi odlike kalambura, slepstika, ironije isl.
Osnovno je razlučiti korišćenje klasičnih strip elemenata koji služe da se ispriča
priča, od modernog, a praćenjem periodike Yu strip-a, izlazio od 1977-1987,
primenom analize sadržaja na uzorku pomenutog magazina.

24
Uzorak saopštenja činili su sledeći brojevi Yu stripa:

Yu strip br.91/1, 10.novembar 1977.

Yu strip br.139/1, 1o.oktobar 1978.
Yu strip br.160/1, 6.mart 1979.
Yu strip br.24, 11.11.1980.
Yu strip br.29, april 1981.
Yu strip br.48, decembar 1982.
Yu strip br.52, april 1983.
Yu strip br.71, novembar 1984.
Yu strip br.74. mart/april 1985.
Yu strip br.81-82, leto 1986.
Yu strip br.85, proleće 1987.

Pomenuti problem se posmatra u svetlu dve karakteristične struje izraza, ovde ih

odredjujem kao klasičan, tj.opredeljenosti za klasičnu formu predstavljanja
odredjene teme, korišćenjem:

1.
a) realističke figuracije
b) klasičnom kompozicijom table
b1) iskustvo novinskog stripa, korišćenje standardizovanih kaiša
c) osnovnih strip elemenata, njihovim kombinacijama.

I obradom odredjenih tema, zastupljenošću pojedinih žanrova:

2.
a) avanturistički
b)kriminalistički
c)ratni/partizanski
d)vestern
e)istorijski
f)super heroji
g)fantastika
h)komični
i)tinejdžerski(za decu, adolescente)

Drugi tip, moderni, se odlikuje korišćenjem:

Kompozicijom table, koja koristi

25
a) realističke figuracije(veće ili manje stilizacije)
b) slobodnom kompozicijom table,
c) osnovnih strip elemenata, nestandardnim korišćenjem, slobodnim varijacijama

Tematski, razlikuje se nekoliko modela:

a) fantastika(SF,SF parodija, antiutopijski SF)

b1) metafizički(strip s porukom/angažovani)
c) erotski

1.Klasičan oblik stripa

Model koji postoji od nastanka dnevne štampe, korišćenje strip kaiševa, dnevna
periodika listova i strip u nastavcima; takodje postoji i nedeljni strip i forma table
sastoji se iz kaiševa-popularno šlajfni(8-12).

Priča ide odredjenom dinamikom (koliko prostor dozvoljava),ali način

pripovedanja slično pikarskim romanima ili feljtonima-romanima, može da ima
beskonačno vezanih epizoda, kao što se moglo videti iz primera boljih stripova
tog vremena, heroj je maltene neumorno išao iz avanture u avanturu...
Priča se pripoveda uz pomoć nekoliko bitnih elemenata:

1) Kadar, osnovni nosilac informacije,

linearan,
sadrži prikaz likova;
Klasični kadar, ujednačene veličine, u nizu čini kaiš, broj je standardni 2-3 kadra,
dok četiri kaiša čini tablu-prosečan broj kadrova na tabli 8-9/12;

1)Kadar
a) predstavlja uobičajenu ekspresiju junaka,
naglašenu za dobre i loše likove;
b) linearno prati pripovedanje, jasno predstavlja junake, postupke;

c) koristi filmska sredstva,

c1) ekspresiju likova-krupan plan junaka/negativca
c2) total(predstavljanje nekog mesta u celini, najčešće za uvod u priču, ili
promenu mesta dešavanja)

d) izmene ugla posmatranja(posmatrača/čitaoca)

-rakursa,tako da se uvek mogu prepoznati protagonisti(pr.junak vidjen s ledja u
prvom planu, neprijatelj u drugom planu, i vice versa)
d1) naglašen
d2) standard

e) prikaz pozadine

26
e1) detaljan/manje detaljan

2) Scene akcije,
2a) Naglašene,dinamične; koriste proširen kadar, veći od onih koji predstavljaju
radnju sporijeg, mirnijeg toka.

2b) Koriste prenaglašene onomatopeje(Pras, Bam, Sbam-varijacije),

2c) linije koje prate pokret, prave linije-isijavanja iz ugla kadra da pojačaju efekt
udarca, opasnosti.
2d) Suptilne,
2e) radjene statično;

3) zaglavlja ,captions(engl.) ,oblik pravougaonika

a) uvodna, predstavljaju junaka,opisuju mesto gde radnja počinje,

b) izražavaju protok vremena,

c) pojašnjavaju: ono što se desilo u medjuvremenu,

c1) što se ne vidi u kadru,

c2) što se pojavljuje u kadru, a dodatno se objašnjava

d) reči naratora u prvom licu, tj.izražava misli junaka

d1) Tok svesti

e) opisuju sinhronizovane aktivnosti na različitim mestima;

f) sadrže i teskst pripovedanja i dijaloge junaka

4)Švungovi(vizuelne onomatopeje udaraca, pokreta, buke), znak (!),(?),takodje

služe da naglase uzbudjenje, strah;

5) oblačić-filaktera, kružni,elipsoidni,
a) Oblačić govora,junak komentariše naglas, šta će
uraditi;
b) izražava misli;oblik «vazdušast»
c)Oblačić dijaloga.

Tekstualni deo, koji podrazumeva klasičnu naraciju autor nam pripoveda priču
(za šta se koriste zaglavlja), i dijalozi(oblačići) odnosno introspekcije(ako ih ima,
tok misli junaka uopšte).

27
Svi elementi funkcionišu u kombinaciji što daje kaiš ili tablu, odnosno priču od
stotinak kaiševa, kao u američkom novinskom stripu, strip svesku kasnije,
odnosno strip album kod Francuza...Mogućnost stripa zasnovana je na toj
spojivosti elemenata, kombinacijama kadrova-kadriranjem, montažom što strip
preuzima od filma, otuda i česta korišćenja mnogih termina da pojasne strip
poetiku-kadar, montaža, planovi, rakurs etc.

2. Alternativni strip, iako ova odrednica nije toliko odgovarajuća, radi se o

modernizaciji stripa, uvodjenju novih likovnih elemenata, način pripovedanja je
drugačiji...Po čemu se razlikuje od klasičnog...

1)Kadar, osnovni nosilac informacije, veličina i oblik variraju;

Tabla, sastoji se od jednog velikog kadra, ima 3-4, broj varira;može da ima četiri
kaiša, standardnije kadrove:
Kao referenca na klasičnu formu table;
a)ima margine

b)nema margine

c)sinhron sa zaglavljem

d)preplitanje crteža i teksta

d1) prikaz junaka,varijacije,anamorfoze,apstraktne forme

d2) koristi filmska sredstva
d3) ne koristi
d4) uticaj grafike,slikarstva

e) predstavlja unutrašnja stanja junaka

f) koristi isecanje likova, predstavlja detalj (lice, šake)
g) pozadine ima
g1) stilizovana
g2) detaljna
g3) nema je

2)Scene akcije
a) nema ih
b) postoje:
b1) suptilne
b2) agresivne

3) zaglavlja ,captions(engl.)
a) postoje
a1) sadrže narativni deo,sinhron sa crtežom,nadopunjuju se.

28
b) izražavaju protok vremena,
c) pojašnjavaju: ono što se desilo u medjuvremenu,

d) ne postoje
4) Švungovi (vizuelne onomatopeje udaraca, pokreta, buke)
a) koriste se,
a1) standardni
a2) suptilni
a3) agresivni
b) ne koriste se

5) oblačić-filaktera, kružni,elipsoidni,kvadrat, bez okvira;

a) Oblačić govora
b) izražava misli;oblik «vazdušast»
c) Oblačić dijaloga.
d) strip je bez reči

Radi se pre svega o modernizaciji načina vizuelizacije, svaki od pomenutih

elemenata se koristi ako ne uvek drugačije onda sa svesnom namerom ka
pomeranju od klasičnih idioma;koriste se elementi dizajna , pop kulture u širokom
spektru, grafizam na tragu litografija, afiša, tok svesti kod junaka, zaglavlja koja
objašnjavaju ono što se vidi na crtežu nestaju, osim onih koja su zaista u funkciji
priče.
Filaktera se takodje modifikuje, ili je i nema nužno uvek.
Kadar nije više u standardnom obliku menja se po potrebi, postaje kadar-tabla,
tabla ima do tri slike, sama priča može biti na jednoj strani, kada nosi odredjenu
poruku, ili je geg štos,do vinjete, ili kratka do tri strane.

Ono na osnovu čega je vršena analiza i poredjenje tradicionalnog i modernog je

tabla, gde pomenuti elementi funkcionišu u odredjenom odnosu, gde upravo to
različito korišćenje kadriranja, scena akcije, filaktera, daje tradicionalni ili moderni
pristup.
Ovde korišćena odrednica za poredjenje biće kompozicija table, koja u
tradicionalnom modelu sadrži niz kadrova, najčešće 2-3, tako da oni daju kaiš, a
četiri kaiša predstavljaju standardnu formu table.Uz sve pomenute elemente koji
idu sinhrono jedan sa drugim dajući preglednost i čitljivost.

Moderna strip kompozicija table takodje sadrži one osnovne elemente:kadar,

kaiš, filaktere, samo što postoji udaljavanje od jasno zadatog formata, oblika, i
smeštanja kadra/kaiša,slike i teksta na tabli, gde postoji slobodniji odnos , ne
toliko ujednačavanje.Dakle, pr. Tablu će činiti: tri kadra, kao tri kaiša, jedan
kadar, kadrovi koji idu vertikalno ili horizontalno preko cele table i sl.

29
 Ovakvoj kompoziciji bi odgovarala odrednica-razbijena, podrazumeva slobodu
izražavanja i korišćenja strip elemenata.
Kratke forme modernog stripa(od po jedne table)smenjuju serijali, SF ili komični
stripovi...Serijal u standardnom smislu podrazumeva jednog heroja koji može da
se eksploatiše u bezbroj varijacija, njegove avanure se smenjuju jedna za
drugom...

Klasični strip će sadržati kompoziciju gde kadrovi čine niz koji daje kaiš,
odstupanja postoje ponegde, prikazom scena akcija, gde je kadar proširen,većeg
formata, ali kompozicija table se drastično ne menja, jer osnovu čini četiri kaiša,
nešto kasnije taj standard će biti tri kaiša.

4. Rezultati

Godište 1977.

Za ovu godinu se vezuje početak izlaženja Yu stripa, izlazi jedan broj.

Profil prvog izdanja odredjuju klasični stripovi, ukupno 6, a dominantne formalne

karakteristike su kadar kao osnovni element klasičnog izraza ima u svim
slučajevima ujednačen, radjen u formi kaiša, prati priču, predstavlja junake na
standardan način. Scene akcije dominiraju u 3 slučaja, i to one dinamične,
suptilne i statične, kojih ima u 2 slučaja, linije pokreta se koriste u 3 stripa, onih
koji koriste prenaglašene onomatopeje ima jedan. Zaglavlja se najviše koriste
kao uvod u radnju(3), zatim izražavaju protok vremena, i pojašnjenje onoga što
se desilo u medjuvremenu. Značaj zaglavlja jeste u pojašnjavanju priče, gde je to
neophodno, s tim što se njihova preterana upotreba odražava na kvalitet dela.

Preovladjuje i upotreba švungova koriste se standardni(3), dok ih u tri rada

nema.Oblačić je takodje prisutan(3), dakle kružni, izražava govor i misli junaka.

Modernih stripova u prvom izdanju nema, što je dijametralno suprotno periodu

pred gašenje izdanja, kada se pojavljuje takodje jedan broj za 1987.godinu, u
kome tradicionalnih stripova više nema.

30
Godište 1978.

1978.godine izlazi 3 broja;

I dalje preovladjuju ujednačeni materijal klasičnog stila, koji u većoj ili manjoj meri
koristi standardna sredstva izražavanja. Na tabeli 1. se može videti koje od
formalnih karakteristika dominiraju.

Izdvajaju se stripovi u kaiševima, scene akcije su suptilne, što znači da autor ne

preteruje sa efektima, negde su one i statično predstavljene (1), kao izrazita
osobenost klasičnog stripa i ovde je prisutno korišćenje zaglavlja da pokažu ono
što se ne vidi u kadru, što se vidi u kadru-2 stripa, a što predstavlja rdjav manir ,
koji strip verovatno duguje feljtonistici, i romanima u nastavcima. Primećuje se da
je upotreba klasičnih simbola i strip konvencija zastupljena srazmerno obimu i
prisutnim tradicionalnim ostvarenjim,upotreba švungova je uobičajena, kao i
oblačića(3).

Može se zapaziti na ovom uzorku, odsustvo modernog stripa.

Tabela 1. Zastupljenost formalnih strip karakteristika u 1977-1978.

Godište 1979.

Ukupno je analizirano 3 klasična stripa, nijedan moderni. Kao preovladjujući

model postoji klasična kompozicija, zastupljen klasičan kadar, u formi kaiša kao
karakteristična pojava su i scene akcije, odnosno zaglavlja.Scena akcije koje su
dinamične i koriste prenaglašene onomatopeje ima u jednom radu, onih suptilnih
imaju dva stripa.Suptilni prikaz akcionih scena bi podrazumevao da se zarad
jeftinog efekta ne ide na uštrb pripovedanju ili kompoziciji slike, s tim što njihovo
predstavljanje na dinamičan način ne znači da je njihova upotreba prenaglašena.
Kao što je ranije bilo reči onomatopeje i prateći elementi(švungovi, i dr.simboli)
jesu konvencije strip jezika.Njihova upotreba se ili obogaćuje isto tako u
vrhunskim ostvarenjima, ili se prevrednuje u modernom, ili alternativnom stripu.
Elementi zaglavlja, najviše je onih koja izražavaju protok vremena(3), odnosno
misli, što je element koji je jako prepoznatljiv u klasičnom stripu, kao i uvodnih
kojih ima 2;

31
Švungovi, koji se koriste kao svojevrsni efekti, zastupljeni su na sledeći način,
koriste se u jednom slučaju, agresivni, dok se ne koriste u 2 slučaja.
Element oblačića takodje je prisutan,govora-3, kružnih-3, takodje onih koji
izražavaju misli.(videti tabelu 2.)
U ovom popisu modernih stripova nema.

Godište 1980.

Pored klasičnog stripa od ove godine se pojavljuju povremeno modernija

ostvarenja, kojih naizgled ima više, ukupno četiri , dok je klasičnih stripova 2.
Medjutim, razlika je u dužini stripova, jer su moderni stripovi najčešće bili
zastupljeni kratkom formom najviše do tri strane.

Osnovne karakteristike klasičnog stripa:ujednačen kadar, kaiš, prati priču, ima

margine, predstavlja junake(2), zatim prikaz pozadine je detaljan(2);filmska
sredstva se koriste u 2 slučaja.

Za moderni strip karakteristične su sledeće karakteristike;Kadar postoji u formi

kaiša, (1), prati priču, predstavlja junake, ekspresiju junaka -4, margine imaju 3
stripa.Predstavljanje pozadine je u dva stripa negde je manje detaljna, odn.nema
je (1)-Videti tabelu 2.

Dalje je značajno napomenuti kako se predstavlja junak. U klasičnom stripu

kadar sadrži predstavljanje junaka(100%), što se odnosi i na moderne radove.
Odnos, kada se radi o ekspresiji junaka, je identičan, u obe vrste stripa se ovome
poklanja pažnja. Medjutim drugačiji je odnos klasičnog i modernog stripa u
sledećim elementima; Najpre moderni strip za razliku od klasičnog prikazuje
unutrašnja stanja junaka, zatim to se može povezati sa tokom svesti(25%),
odnosno u 50% slučajeva imamo reči naratora u prvom licu.

S druge strane, ako klasičan izraz naročitu ili bar značajnu pažnju posvećuje
prikazu pozadine u modernom stripu je on manje detaljan, najveći procenat,
odn.pozadine i nema.

Značajno je da se u 3 slučaja švungovi ne koriste, odnosno strip je bez teksta,

dok se upotrebljavaju oblačići govora kvadratnog oblika ili bez okvira(1),
odn.kružni(2), (tabela 2.)

32
 Godište 1981.

U ovoj godini odnos klasi;nog prema modernom stripu je 3: 2;

Tradicionalno kadriranje je zastupljeno na sledeći način.

Godište 1982.

Godište 1983.

Godište 1984.

Godište 1985.

Godište 1986.

33
GODINA 79 80 81 82 83 84 85 86 87
trad mod trad mod trad mod trad mod trad mod trad mod trad mod trad mod trad mod
broj stripova 3 0 2 4 3 2 3 2 3 2 3 5 2 10 / 9 / 10
kompozicija
1)kadar
a)ujednačen 1 - 2 1 2 - 1 - 2 1 1 - / / / /
b) kaiš 1 2 1 2 1 1 - 2 1 1 1 1 2 / /
c)prati priču 1 2 4 3 2 3 1 3 2 3 4 2 9 9 10
d)ima margine 1 2 3 3 2 3 2 3 2 3 4 2 10 9 10
e)nema margine - - 1 - - 1 / /
f)predstavlja 1 2 4 3 2 3 2 3 2 3 4 2 10 9 10
junake
f1) standardno 1 2 - 3 1 3 2 2 1 3 4 1 6 9
f2)ekspresija 1 2 4 3 - 3 1 2 2 3 4 1 4 8 8
junaka
f3)unutrašnja - - 1 - - - - / 1 / /
stanja junaka
g) prikaz pozadine 1 2 2 3 1 3 2 3 1 3 4 2 9 8 9

g1)detaljan 1 2 1 2 1 2 2 2 2 3 1 6 8 8

g2)manje detaljan 2 - 3 1 - 1 1 1 1 1 1 2 / 2
g3)nema je - 2 1 - 1 1 1 1 1 /

34
h)filmska sredstva 3 2 3 3 2 3 1 3 1 3 4 2 9 8 9
h1)total scena 1 2 2 3 1 3 2 2 1 3 3 2 9 8 9
h2)frontalni prikaz 1 2 4 2 2 3 2 3 1 3 - 2 9 9 9
junaka
i) preplitanje crteža - - 1 - - 2 1 - / / / 1
i teksta
i1)sinhron sa - - 1 - - - - / / / /
zaglavljem
j)uticaj - - 3 - 2 1 1 / 3 3 4
grafike,slikarstva
2.Scene akcije
a)dinamične 1 2 - 1 - 2 1 2 1 2 2 1 3 3 4
2b)koriste 1 - - 1 - 2 1 1 1 2 2 / 3 2 2
prenaglašene
onomatopeje
c)linije pokreta 1 2 - 1 - 2 1 1 1 1 2 2 3 2 3
d)suptilne 2 1 - 1 1 1 - 1 1 1 1 / 1 1
e)statične - - - 1 - 1 1 - / 1 / /
f)ne koriste se - - 4 - 1 1 2 3 / / 4 6
3.zaglavlja
a)uvodna 2 2 - 2 - 2 1 3 - 1 2 1 / 3 3
b)izražavaju protok 3 2 - 3 - 3 1 3 1 2 1 2 1 4 1
vremena

35
c)pojašnjenja onog 3 2 - 3 - 2 1 3 - 2 - 2 / 3
što se desilo
umedjuvremenu
c1)što se ne vidi u 1 2 1 1 - - 1 3 - 1 - 2 / 3 1
kadru
c2)što se vidi u 2 2 - 1 - 2 1 3 - 2 1 1 3 1
kadru
d) reči naratora u - - 2 1 1 2 1 3 - 1 2 1 1 2 2
prvom licu
d1)Tok svesti - - 1 - - - - - - - / 1 / 1
(složene
introspekcije)
d2)misli 3 2 1 3 1 3 2 2 1 3 3 2 1 / 2
e)opisuju 2 2 - 3 - 1 - 3 - 1 - / / 3 /
sinhronizovane
aktivnosti/paralelne
radnje
f) sadrže i teskst - - - - - - 1 - - / / / /
pripovedanja i
dijaloge junaka-
zajedno
g)sinhron sa - - 1 - 1 - - - . - / / / /
crtežom
h)nema ih - - - 1 1 7 3 1

36
4)Švungovi
a)koriste se 1 - 1 1 1 2 1 1 1 3 3 1 7 7 4
a1)standardni - - 1 - - 2 1 1 3 1 1 3 1 3
a2)suptilni - - - - 1 . - 1 1 2 4 3

a3) agresivni 1 - - 1 2 1 1 1 3 1 2 2 1

b)ne koriste se 2 2 3 2 1 - 2 1 2 1 3 2 6

5) oblačić-filaktera
a) Oblačić govora 3 2 2 3 1 3 2 2 2 3 4 2 7 9 9
a1)kružni 3 2 2 3 1 3 2 2 3 4 2 4 5 7
a2)nema okvir - 1 - - 1 - 1
a3)kvadratni - - - 1 -- 2 2 3
b) izražava misli 3 2 1 3 1 3 2 2 4 2 1 5 5
b1)vazdušast 3 2 - 3 1 3 1 2 3 - 2 1 3 /
b2)nema okvir 1 - - 1 - / / /
c)strip je bez reči - - 1 - 1 - - 1 1 2 / 1
d)ostali 1 1 1 2 2
Total

37
Godište 1987.

U ovom periodu, ukupan broj analiziranih stripova je 10, svi se odredjuju kao
moderni, klasičan strip nije zastupljen.
Kada se posmatra prisutnost kaiševa kao standardnog načina da se komponuje
tabla, u modernim stripovima rezultati su sledeći, od 10 radova samo jedan
koristi preplitanje crteža i teksta, dok ujenačenih kadrova i kaiševa nema.Scene
akcije se koriste u jednom slučaju, u 6 nisu zastupljene.Korišćenje zaglavlja,
uvodnih ima 3, onih koja izražavaju reči naratora u prvom licu odnosno misli, 2,
dok onih koja izražavaju protok vremena ima 1, ne koriste se u jednom
slučaju.Švungova , tako uobičajenih za klasični strip ovdese koriste u 4 slučaja,
standardnih i suptilnih ima 3, agresivnih jedan.
Oblačić,
I dalje se koristi oblačić govora, 9 stripova, kružnih ima 7, kvadratnih 3;Izražava
misli 5, bez reči ima 1, ostalih, koji koriste podjednako i jedan i drugi oblik, kružni
i kvadratni ima 2.
U periodu od 1979-1983, preovladjuju stripovi koji su nosili pečat klasičnog,
tradicionalnog pristupa, postepeno pojavljivanje autora drugačijeg, modernog
senzibiliteta, u početku po jedna tabla, kraće priče, potom se javljaju duža
ostvarenja, odnosno serije.
U domenu grafičkog izraza, zastupljenosti pojedinih kategorija kao
preovladjujućih u tradicionalnom, odnosno modernom stripu, primetno je
usvajanje novih formalnih obeležja, ali i zadržavanja osnovnih elemenata, kao
što su kadar, kompozicija table, zaglavlja, i da su promene nastale u korišćenju
na jedan slobodniji način, gde se nastoji da strip bude u funkciji priče, što je
momenat koji je nemoguće prenebreći.

38
Ako se uporede radovi iz 1977, i oni iz 1987, u početku postoji potpuno odsustvo
modernih radova, dok je na kraju izlaženja Yu stripa situacija obrnuta. Postupno
su se uvodili drugačiji sadržaji, '79- '83, prisutni su uglavnom klasični autori,
potom 1985-1987, broj modernih ostvarenja, gradira ka potpunoj prevlasti jednog
modernog strip izraza. Tako da u 1987 godini preovladjuju isključivo moderni
stripovi, tj.odsustvo klasičnog izraza. Prema grafikonu se najbolje može videti
ova disproporcija, gde je ključni period 1984-85.

Tabela pokazuje kako se osnovni elementi kadar, kompozicija razvijaju postupno

u periodu 1977, potom se pokazuje disproporcija u radovima koji su moderni i
onih koji neguju klasičan način pripovedanja, često su u periodu do 1982-83, bili
zastupljeni i reprinti iz predratnog perioda, što daje jedan dobar kontrast, novim
radovima.

GODINA 1977 1978

trad mod trad mod
broj stripova 6 0 3 0
kompozicija
1)kadar
a)ujednačen 6 3
b) kaiš 6 / 3
c)prati priču 6 3
d)ima margine 6 3
e)nema margine
f)predstavlja junake 6 3
f1) standardno 6 3
f2)ekspresija junaka 6 3
f3)unutrašnja stanja junaka
g) prikaz pozadine 6 3

g1)detaljan 6 3

g2)manje detaljan /
g3)nema je /
h)filmska sredstva 6 3
h1)total scena 6 3
h2)frontalni prikaz junaka 6 3
i) preplitanje crteža i teksta / /
i1)sinhron sa zaglavljem / /
j)uticaj grafike,slikarstva / 1
2.Scene akcije
a)dinamične 2
2b)koriste prenaglašene onomatopeje 1 /

39
c)linije pokreta 3 3
d)suptilne 2 2
e)statične 2 1
f)ne koriste se / /
3.zaglavlja
a)uvodna 3 2
b)izražavaju protok vremena 3 2
c)pojašnjenja onog što se desilo umedjuvremenu 3 1
c1)što se ne vidi u kadru 1 2
c2)što se vidi u kadru 2 2
d) reči naratora u prvom licu /
d1)Tok svesti /
(složene introspekcije)
d2)misli /
e)opisuju sinhronizovane aktivnosti/paralelne radnje /
f) sadrže i teskst pripovedanja i dijaloge junaka- /
zajedno
g)sinhron sa crtežom /
h)nema ih /
4)Švungovi
a)koriste se 3 3
a1)standardni 3 3
a2)suptilni / /

a3) agresivni 3 /

b)ne koriste se 3 /

5) oblačić-filaktera
a) Oblačić govora 3 3
a1)kružni 3 3
a2)nema okvir / /
a3)kvadratni / /
b) izražava misli 3 3
b1)vazdušast 3 3
b2)nema okvir /
c)strip je bez reči / /
d)ostali /
Total

a)dinamične-1
2b)koriste prenaglašene onomatopeje-1
c)linije pokreta-1

40
d)suptilne-2
e)statične--
f)ne koriste se--

GODINA 1980
trad mod
broj stripova 2 4
a)ujednačen 2 1
b) kaiš 2 1
c)prati priču 2 4
d)ima margine 2 3
f)predstavlja junake 2 4
f1) standardno 2 -
f2)ekspresija junaka 2 4
g) prikaz pozadine 2 2

g1)detaljan 2 1

g3)nema je 2 1
h)filmska sredstva 2 3
h1)total scena 2 2
h2)frontalni prikaz junaka 2 4
a)dinamične 2 -
c)linije pokreta 2 -
a)uvodna 2 -
b)izražavaju protok vremena 2 -
c)pojašnjenja onog što se desilo umedjuvremenu 2 -
c1)što se ne vidi u kadru 2 1
c2)što se vidi u kadru 2 -
d2)misli 2 1
e)opisuju sinhronizovane aktivnosti/paralelne radnje 2 -
b)ne koriste se 2 3

a) Oblačić govora 2 2
a1)kružni 2 2
b) izražava misli 2 1
b1)vazdušast 2 -
d)suptilne 1 -
e)nema margine - 1
f3)unutrašnja stanja junaka - 1
g2)manje detaljan - 3
i) preplitanje crteža i teksta - 1
i1)sinhron sa zaglavljem - 1

41
j)uticaj grafike,slikarstva - 3
2b)koriste prenaglašene onomatopeje - -
e)statične - -
f)ne koriste se - 4
d) reči naratora u prvom licu - 2
d1)Tok svesti - 1
(složene introspekcije)
f) sadrže i teskst pripovedanja i dijaloge junaka- - -
zajedno
g)sinhron sa crtežom - 1
h)nema ih -
a)koriste se - 1
a1)standardni - 1
a2)suptilni - -

a3) agresivni - -

c)strip je bez reči - 1

kompozicija
1)kadar
2.Scene akcije
3.zaglavlja
4)Švungovi
5) oblačić-filaktera
a2)nema okvir 1
a3)kvadratni -
b2)nema okvir 1
d)ostali
Total

GODINA 1981 1982

trad mod trad mod
broj stripova 3 2 3 2
kompozicija
1)kadar
a)ujednačen 2 - 1 -
b) kaiš 2 1 1 -
c)prati priču 3 2 3 1
d)ima margine 3 2 3 2
e)nema margine - - 1
f)predstavlja junake 3 2 3 2
f1) standardno 3 1 3 2
f2)ekspresija junaka 3 - 3 1
f3)unutrašnja stanja junaka - - -

42
g) prikaz pozadine 3 1 3 2

g1)detaljan 2 1 2 2

g2)manje detaljan 1 - 1
g3)nema je - 1
h)filmska sredstva 3 2 3 1
h1)total scena 3 1 3 2
h2)frontalni prikaz junaka 2 2 3 2
i) preplitanje crteža i teksta - - 2
i1)sinhron sa zaglavljem - - -
j)uticaj grafike,slikarstva - 2 1
2.Scene akcije
a)dinamične 1 - 2 1
2b)koriste prenaglašene onomatopeje 1 - 2 1
c)linije pokreta 1 - 2 1
d)suptilne 1 1 1 -
e)statične 1 -
f)ne koriste se - 1 1
3.zaglavlja
a)uvodna 2 - 2 1
b)izražavaju protok vremena 3 - 3 1
c)pojašnjenja onog što se desilo umedjuvremenu 3 - 2 1
c1)što se ne vidi u kadru 1 - - 1
c2)što se vidi u kadru 1 - 2 1
d) reči naratora u prvom licu 1 1 2 1
d1)Tok svesti - - - -
(složene introspekcije)
d2)misli 3 1 3 2
e)opisuju sinhronizovane aktivnosti/paralelne radnje 3 - 1 -
f) sadrže i teskst pripovedanja i dijaloge junaka- - - -
zajedno
g)sinhron sa crtežom - 1 - -
h)nema ih - -
4)Švungovi
a)koriste se 1 1 2 1
a1)standardni - - 2
a2)suptilni - 1 .

a3) agresivni 1 2 1

b)ne koriste se 2 1 -

5) oblačić-filaktera

43
a) Oblačić govora 3 1 3 2
a1)kružni 3 1 3 2
a2)nema okvir - - 1
a3)kvadratni - 1
b) izražava misli 3 1 3 2
b1)vazdušast 3 1 3 1
b2)nema okvir - - 1
c)strip je bez reči - 1 - -
d)ostali 1
Total

GODINA 1983 1984

trad mod trad mod
broj stripova 3 2 3 5
kompozicija
1)kadar
a)ujednačen 2 1 1 -
b) kaiš 2 1 1 1
c)prati priču 3 2 3 4
d)ima margine 3 2 3 4
e)nema margine
f)predstavlja junake 3 2 3 4
f1) standardno 2 1 3 4
f2)ekspresija junaka 2 2 3 4
f3)unutrašnja stanja junaka -
g) prikaz pozadine 3 1 3 4

g1)detaljan 2 2 3

g2)manje detaljan 1 1 1 1
g3)nema je 1 1
h)filmska sredstva 3 1 3 4
h1)total scena 2 1 3 3
h2)frontalni prikaz junaka 3 1 3 -
i) preplitanje crteža i teksta 1 -
i1)sinhron sa zaglavljem -
j)uticaj grafike,slikarstva 1
2.Scene akcije
a)dinamične 2 1 2 2
2b)koriste prenaglašene onomatopeje 1 1 2 2
c)linije pokreta 1 1 1 2
d)suptilne 1 1 1

44
 e)statične 1 1 -
f)ne koriste se 2 3
3.zaglavlja
a)uvodna 3 - 1 2
b)izražavaju protok vremena 3 1 2 1
c)pojašnjenja onog što se desilo umedjuvremenu 3 - 2 -
c1)što se ne vidi u kadru 3 - 1 -
c2)što se vidi u kadru 3 - 2
d) reči naratora u prvom licu 3 - 1 2
d1)Tok svesti - - -
(složene introspekcije)
d2)misli 2 1 3 3
e)opisuju sinhronizovane aktivnosti/paralelne radnje 3 - 1 -
f) sadrže i teskst pripovedanja i dijaloge junaka- 1 - -
zajedno
g)sinhron sa crtežom - . -
h)nema ih 1 1
4)Švungovi
a)koriste se 1 1 3 3
a1)standardni 1 1 3 1
a2)suptilni - 1

a3) agresivni 1 1 3 1

b)ne koriste se 2 1 2

5) oblačić-filaktera
a) Oblačić govora 2 2 3 4
a1)kružni 2 3 4
a2)nema okvir -
a3)kvadratni --
b) izražava misli 2 4
b1)vazdušast 2 3 -
b2)nema okvir -
c)strip je bez reči 1 1
d)ostali 1
Total

GODINA 85 86 87
trad mod trad mod trad mod
broj stripova 2 10 / 9 / 10

45
kompozicija
1)kadar
a)ujednačen / / / /
b) kaiš 1 2 / /
c)prati priču 2 9 9 10
d)ima margine 2 10 9 10
e)nema margine / /
f)predstavlja 2 10 9 10
junake
f1) standardno 1 6 9
f2)ekspresija 1 4 8 8
junaka
f3)unutrašnja / 1 / /
stanja junaka
g) prikaz pozadine 2 9 8 9

g1)detaljan 1 6 8 8

g2)manje detaljan 1 2 / 2
g3)nema je 1 1 /
h)filmska sredstva 2 9 8 9
h1)total scena 2 9 8 9
h2)frontalni prikaz 2 9 9 9
junaka
i) preplitanje crteža / / / 1
i teksta
i1)sinhron sa / / / /
zaglavljem
j)uticaj / 3 3 4
grafike,slikarstva
2.Scene akcije
a)dinamične 1 3 3 4
2b)koriste / 3 2 2
prenaglašene
onomatopeje
c)linije pokreta 2 3 2 3
d)suptilne 1 / 1 1
e)statične / 1 / /
f)ne koriste se / / 4 6
3.zaglavlja
a)uvodna 1 / 3 3
b)izražavaju protok 2 1 4 1
vremena
c)pojašnjenja onog 2 / 3

46
što se desilo
umedjuvremenu
c1)što se ne vidi u 2 / 3 1
kadru
c2)što se vidi u 1 1 3 1
kadru
d) reči naratora u 1 1 2 2
prvom licu
d1)Tok svesti / 1 / 1
(složene
introspekcije)
d2)misli 2 1 / 2
e)opisuju / / 3 /
sinhronizovane
aktivnosti/paralelne
radnje
f) sadrže i teskst / / / /
pripovedanja i
dijaloge junaka-
zajedno
g)sinhron sa / / / /
crtežom
h)nema ih 7 3 1
4)Švungovi
a)koriste se 1 7 7 4
a1)standardni 1 3 1 3
a2)suptilni 1 2 4 3

a3) agresivni 2 2 1

b)ne koriste se 1 3 2 6

5) oblačić-
filaktera
a) Oblačić govora 2 7 9 9
a1)kružni 2 4 5 7
a2)nema okvir 1
a3)kvadratni 2 2 3
b) izražava misli 2 1 5 5
b1)vazdušast 2 1 3 /
b2)nema okvir / / /
c)strip je bez reči 2 / 1
d)ostali 1 2 2
Total

47
III ANALIZA SADRŽINE STRIPOVA U YU STRIPU 1979-1987.

1. analiza zastupljenosti žanrova u YU stripu (a) avanturistički, b) kriminalistički,

c) ratni/partizanski, d) vestern, e) istorijski, f) super heroji, g) fantastika(SF,SF
parodija, antiutopijski SF), h) erotski, i) metafizički, j) komični (jedna tabla i
više tabli);

Nastojalo se da se najpre, polazeći od manifestnog u sadržaju, dodje do

zastupljenosti pojedinih ideja koje bi u većoj meri propagirale odredjene ideje,
npr.oličene u modelu NOB, i slične tematike.Kako to nije bilo moguće pristupilo
se proučavanju i traženju latentnih poruka u delima koja pripadaju partizanskom
žanru.S druge strane indikativna je i učestalost ovih ostvarenja u odredjenom
vremenskom periodu, «upornost», kojom se te teme javljaju do
1985.(Upor.tabelu broj 2).

Takodje jedan od pokušaja je da se utvrdi rigidnost jednog totalitarnog režima u

opadanju i njegova «liberalizacija» krajem 80-tih.Postavlja se pitanje da li je veća
zastupljenost stripova sa fantastičnim, komičnim SF, i SF (anti)utopijskim
temama, pa i erotskim, indikator otvorenosti jednog društva ili njegove
hermetičnosti? Ili se radi o svojevrsnom eskapizmu, ili pokušaju kritičnosti?
Na koji način se može posmatrati veća prisutnost izrazito pesimističkih i
crnohumornih stripova sredinom 1985. Primer ovoga može biti sam
specijalni(poslednji od tri)broj «Vidika» i» Yu stripa», iz 1985.Indikativan je i
uvodnik jednog od urednika Slobodana Ivkova.75

S druge strane značaj pojavljivanja i zastupljenosti Sf tematike, i onih

metafizičkog sadržaja, predstavlja značajan pokazatelj potrebe menjanja ,
promene:najpre u domenu samih mogućnosti medija, pokazano je kako se to
odvija u formalnim karakteristikama, dok je još značajnije bavljenje odredjenim
temama, kojima se nastoji da se pred čitaoce postave neka druga pitanja, a i da
se pokuša da se promeni sam čitalački doživljaj.Svakako da promene koje se
odvijaju u mediju stripa nisu munjevite, delimično i zbog(tadašnje, i
sadašnje)tehnike štampe, ritma izlaženja magazina, nemogućnosti brzog
menjanja čitalačkih navika .Ipak pokazalo se da se promena koja se odvijala u
periodu od deset godina, išla u pravcu modernizacije medija, napuštanja frivolnih
i stereotipnih pričica, mada se ne može reći da su sve imale takav preznak.Radi
se o onim ostvarenjima koja nisu nadišla primarni strip»okvir», i koja se obično
uzimaju kao argument kojm se stripu odriče svaka(ne samo umetnička )vrednost.

75
U jednoj drugoj analizi bi se mogla posvetiti pažnja uvodnicima, koji su možda rečitiji primer i
pokazatelj trenutnih stanja u društvu, promene cene časopisa, pogoršavanje ekonomskih uslova, neredovna
periodika i ritam izlaženja magazina.

48
Moderni stripovi, prvo nose obeležje SF-a, kao dominantne sfere izraza i
interesovanja mladjih autora.Takodje priča ovde ostaje celovita, gd su nastavci
često bili nužno zlo, ili potreba periodike, ali gledano u celini serijali kao Brek, El
Azar, ili Bernard Panasonik, sva tri potpuno drugačija, po načinu pripovedanja,
herojima i temi.Jedan će funkcionisati u okviru nešto duže forme-ekvivalent-
novela, ili kratkih pripovetki po uzoru na Borhesa(EL Azar), odnosno parodija pop
kulture u celini, ili njeno slobodno citiranje, slepstick, kalamburi, dečji
humor...(B.P.)

2. analiza promene trendova zastupljenosti žanrova u periodu 1977. do 1987.

godine

77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87
Godina

Pristup realizam 4 6 29 36 35 30 51 23 10 1
fantastika 0 0 8 23 27 11 18 38 50 28 10
komični 3 11 48 72 48 21 12 18 3 1
kod nas 3 4 18 26 15 15 16 4 2 1
Lokacija
inostranstvo 0 4 14 7 17 20 35 13 6 2

49
 neodredjeno 3 6 48 101 75 28 35 53 55 37 10

Tabela 1.Pristup koji preovladjuje u periodici Yu strip, 1977-1987.

ŽANR GODINA 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 TOTAL

a)avanturistički 0 0 187 134 57 80 52 81 36 16 - 652
b)kriminalistički 0 6 43 12 - 12 32 - 5 - - 160
c)ratni/partizanski 22 0 105 124 84 58 42 - - - - 443
d)vestern 0 73 - - 31 97 190 27 21 - - 470
e)istorijski 9 0 34 140 90 79 83 - - - - 475
f)super heroji 0 0 - - 32 48 - - - - - 100
g)fantastika(SF) 0 - 37 100 71 60 69 236 107 271 81 1077
h)erotski 0 - - - - - - 8 8 - 6 14
i)metafizički 0 - 2 15 10 - 1 12 10 - - 68
j)komični 3 - 164 149 113 106 107 55 57 44 7 895
k)tinejdžerski 18 29 54 9 - - - - - - 100
neodredjeno 14 - 1 5 - - 6 26 32 2 - 89

Tabela 2.Broj strana (žanrovi) - ukupno

Hronologija izlaženja po godinama:

1977- 1 broj;
1978- 3 broja;
1979-11 brojeva;
1980-12
1981-11 brojeva, 1 godišnjak;
1982-12 brojeva;
1983-12 brojeva; 1 godišnjak;
1984-9 brojeva;
1985-3 broja; specijalno izdanje Yu stripa i časopisa «Vidici»
1986-4 broja;
1987- 1 broj

IV ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

50
Osnovna namera ovog rada je bila da se pokaže u kojoj meri su postojeća strip
ostvarenja pretrpela evoluciju, promenu u pogledu izražajnih sredstava.Kao
osnovna odredjenja klasičnog strip izraza uzeta su u analizu dva elementa, kao
dve bitne kategorije kadar i kompozicija table.

Pri analizi pomenutog uzorka obuhvaćeni su stripovi realističke figuracije,

ispitivanjem preovladjujućih strip modela, strip serijala, i kratkih stripova.
Analizom sadržaja kvantitativnih karakteristika se obično odredjuje jedan
celokupan sadržaj ili, što je ovde slučaj, odredjeni uzorak iz tog sadržaja za
odredjeni vremenski period.Potom se odredi jedinica analize-ovde kadar, i
posmatra učestalost unapred odredjenih kategorija. Primena kvantitativne
analize omogućuje objektivne rezultate po prikupljanju podtaka. Analiza sadržaja
je primenjena na formalne odlike stripa koje su se menjale kako se medij
razvijao.
Kao prvo je odredjen ukupan broj naslova, zatim je načinjen uvid u to koliko se
stripova odlikuje standardnim sredstvima, prebrojani su radovi koji sadrže
klasičan kadar, zatim da li se pojavljuju u broju i drugačiji radovi, modernog
senzibiliteta.
Jedinica analize bio je pojedinačan kadar, odnosno tabla, da se pokaže kako
postoji različita kompozicija kod klasičnih i modernih radova.
Polazna hipoteza bila je da se u tradicionalnom-klasičnom izrazu odvijala jedna
postupna ali suštinska promena, koja je ovim radom pokušana da se pokaže
proučavanjem formalnih karakteristika stripa.

Pokušaj da se ustanovi da li zastupljenost pojedinih tema i žanrova koincidira sa

društvenim uredjenjem, koje s početka biva rigidno prema ovoj vrsti umetnosti, ali
promoviše neke svoje ideološke modele putem njega, kada se to uvidja kao
potrebno, zatim lagano slabljenje tih istih društvenih uticaja, njihova prisutnost
kroz autocenzuru uredništva, labavljenje kontrole, veća zastupljenost fantastičnih
tema, erotike, onih metafizičkog sadržaja.
Može li se posmatranjem zastupljenosti i nestankom pojedinih žanrova,
javljanjem potpuno novih tema socijalnih, pesimističkih motiva(specijal Vidika i
Yu stripa, 1985, pomenuta godina, kao medjaš) sve manje zastupljenosti
klasičnih sadržaja.
Kako jedan totalitarni režim sa demokratskim aspiracijama podnosi kritiku, koliko
je alternativni strip nosio željenu subverzivnost poruke.

51
(4) SPISAK LITERATURE:

1.Djuro Šušnjić, Kritika sociološke metode, Niš, Gradina, 1979.

2.Vojin Milić, Sociološki metod, Beograd, Nolit, 1996.

3. Bogoljub Pejčić, Metode empirijske sociologije,Beograd, Defektološki fakultet,

1995.

4. Sreten Petrović, Kultura i umetnost, Niš, Prosveta, 1993.

5. Nikola Božilović, Sociologija i kultura, Knjaževac, Nota, 1985.

6. Edgar Moren, Duh vremena, 1, Neuroza, Beograd, Bigz, 1979.

7. Edgar Moren, Duh vremena, 2, Nekroza, Beograd, Bigz, 1979.

8. Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Beograd, Naučna knjiga, 1991.

9. Aleksandar Todorović, Teorije i metode sociologije kulture, Niš, 1981.

10. Dragan Žunić, Sociologija umetnosti, Niš, Filozofski fakultet, 1995.

11. Ivo Antić, skica za jednu teoriju stripa, u: ISTRA, časopis za kulturu,
književnost i društvena pitanja, br.6-7, Istarska naklada Pula, 1986.

12. Zoran Djukanović, Tomas Man ili Filip K.Dik, eseji o stripu, Vidici.Beograd,
1988.

13. Medijska kultura stripa, Zoran Djukanović, intervju sa Ljubomirom Kljakićem,

Dečje novine, Gornji Milanovac, Yu strip br.71, novembar 1984;

14. Leonid Šejka, Traktat o slikarstvu, Zlatna grana, Sombor, 1995.

15. Srba Ignjatović, Poetizam stripa, Izdavački centar”Revija”,Radničkog

sveučilišta”Božidar Maslarič”,Osijek, 1979.,str.2.
16.Bogdan Tirnanić, Ogled o Paji Patku, biblioteka XX vek, izdavač Iva Čolović,
Beograd, 1989.

17.Branislav Miltojević, Tragovi u plavoj ilovači, Dom, Niš,1994.

18. Žika Bogdanović, Umetnost i jezik stripa, autorski priredjeno izdanje, Orbis,
Beograd, 1994.

19. Pegaz, revija za istoriju i teoriju stripa , 1-2/jul-decembar 1974, Kulturni

centar Beograda;

52
20. Pegaz, broj 3/januar-mart, 1975, Kulturni centar Beograda;

21. Pegaz, broj 6/ oktobar-decembar 1975,izdavači Nip Forum, i Kulturni centar

Beograda,1976.

22. Pitanja, društvo-znanost-kultura, br. 10/prosinac 1979, naslov:»Novi

kvadrat», Centar društvjenih djelatnosti SSO Hravtske, Zagreb, 1979.

23.Treći program, zbornik tekstova III programa radio-Beograda, br.30/leto 1976,

naslov temata»Fenomeni:strip», Beograd, 1976.

24.Katalog izložbe»60 godina domaćeg stripa u Srbiji», Galerija» Likovni susret»,

Subotica, 24.februar-24.april 1994.

1.Hronologija , opšti popis, takodje može da ide na kraju.

Prva tri broja, u naslovu je stajalo»Specijal Hit stripovi, Eks almanah, Yu strip;

1. Hit specijal stripovi, EKS almanah), YU strip 91/1, 10.novembar 1977:

Pozlaćena rdja, Bednjanec
Partizani, Jules Radilović
Kagan, N.Mitrović- Kokan
Damir, M.Miletić
Hotka i njegova motka, B. Nikolić

2. broj, 139/ 1, 10 oktobar 1978.

Vinetu, A.Hecl,
Potamnela zvezda, I. Bednjanec
Krapa , V. Afanasijev
Neverovatni Gule Gusar, B.Nikolić

3. broj 144/1, 14 novembar 1978.

Luda trka, I.Bednjanec
Baf vodja karavana, A.Hecl
Cepanica, S. Slavković,
Zamka, D.Jovanović -Fera
Tarziko, B.Nikolić
Kometko, B.Obradović

Posle ova tri broja YU strip izlazi bez podnaslova»Specijal Hit stripovi», ali se
zato dodatak»Eks almanah»zadržao pored zaglavlja YU strip sve do broja 200/1.
Posle broja 144/ 1, sledili su:

53
4.broj, 148/1, 12 decembar, 1978.
Kiki Rot, N.Mitrović- Kokan
Izum,S.Slavković
Invazija, D.Jovanović- Fera
Skitnice,Šušteršić
Nježni, Bednjanec I.
Tarziko, B. NIkolić

152/1, 9. januar 1979

Pakao u Vosteru, Šušteršić
Šerlok Holms, kralj maske, J.Radilović,
Obračun u Krezle –sitiju, M.Dobrić
Tarziko, B. NIkolić

156/1, 6. februar 1979.

Crveni obaveštajac, P.Radičević
Inspektor Žuća, M.Dobrić
Krokodil»Ted», Nadj
Hotka i njegova motka, B. Nikolić
Kometko, Obradović

160/1, 6. mart 1979.

Kobra, Obradović-Kerac
Mladi ilegalci, Zdravko Suljić
Košmar, S.Obradović,B.Obradović
U vrtlogu,I.Bednjanec
Izvidjač Todor, B.Nikolić
Leka Eureka, B.Nikolić
Kometko, Obradović

164/1, 3.april
Dogadjaj na putu, M.Marković
Kobra, Obradović-Kerac
Uljez, I.Bednjanec
Nesalomivi, I.Koljanin
Zumić, T.Kulić
Trifun, I.Kojanin
Tarziko, B. NIkolić

168/1, 1.maj
Biznis je biznis,Obradović, Kerac
Mineri, A.Muminović
Nesalomivi, I.Koljanin
Šerif,I.Bednjanec
Tarziko, B. NIkolić

54
174/1,12.jun

LjubaTruba,M.Dobrić
Kurir Fića, M.Dobrić
Kobra, Obradović-Kerac
Nićifor, Z.Kovačević
Inspektor Žuća, M.Dobrić
Sunčica i Zvezdan, M. Bukovac
Ares, K.Zimonić
Trifun, I.Kojanin
Izdajnik,Željko Lordanić
Hatšepsut, N.Mitrović

178/1,10.jul,1979
Kobra, Obradović-Kerac
Nićifor, Z.Kovačević
Svemirska avantura,M.Dobrić
Vendes, Obradović, S.Slavković
Trifun, I.Kojanin
Iskupljena čast

182/1, 7.avgust
Nićifor, Z.Kovačević
Trifun, I.Kojanin
Armon sa zvezda, B.Djukić, A.Popović
Zuzuko, Z.Zupan
Biti čovek, Ž.Pahek
Sunčica i Zvezdan, M. Bukovac

186/1,4.septembar
Kobra, Obradović-Kerac
Nićifor, Z.Kovačević
Trifun, I.Kojanin
Luna, K.Zimonić
SF,D.Jovanović
Rič Lard, N.Mitrović
Zuzuko, Z.Zupan
Lutki sa košinske gore
Sunčica i Zvezdan, M. Bukovac

190/1,2.oktobar
Kobra, Obradović-Kerac
Nesalomljivi,I.Koljanin
Otmica,O.Omerović

55
Nićifor, Z.Kovačević
Zuzuko, Z.Zupan
SF,D.Jovanović

196/1,13.novembar
Kobra, Obradović-Kerac
Gule gusar, B.Nikolić
Trofehina umetnost, Masli, M.Bukovac
Gospodin Pjer, N.Kunc
Kako je nastao soc-realizam,K.Zimonić
Dogadjaj u planini, Ž.Beker
Kiki Rot, N.Mitrović
Nićifor, Z.Kovačević
Trifun, I.Kojanin

200/1,11.decembar,
Zaviša, Z.Furtinger,Ž.Beker

Nićifor, Z.Kovačević
Trifun, I.Kojanin
Zuzuko, Z.Zupan
Poslednji vek, Ž.Pahek
Krapino, D.Vukojev,R. Mijatovič
Zaseda, B.Djukić, D.Bosnić
Gule Gusar,B.Nikolić
Sunčica i Zvezdan, M. Bukovac

204/1,8.januar 1980

208/1,5.februar

212/1,4. mart

56
216/1, 1.april

222/1,13.maj 1980

226/1, jun 1980

230/1, juli

234/1, avgust 1980.

Sledeći broj Yu stripa pojavio se septembra 1980. i nosio je numeraciju 22.

Ubuduće, Yu strip izlazi svakog meseca sa sopstvenom numeracijom.76

76
Svi navedeni podaci su hronološki izneti u Yu stripu broj 65-66, maj/jun 1984

57