IDEOLOGIJA JE ONO

ŠTO SLIKA JESTE

I ONO ŠTO SLIKA NIJE.
 „Реконструкција околности и просудби можда
открива конкретнија својства уметничког облика, која
су у прошлости ретко била предмет пажње. Ту сада у
игру улазе врста, медиј и техника, затим место
настанка и историјско искуство, као и садржај, ако је
условио избор формалне структуре дела. Ко данас
жели да искуси само безвременост уметности,
омаловажава те чиниоце, своди историјске
информације на пуке надопуне, а не вреднује их као
истинску помоћ при тумачењу форме. [...]
Безвремена вредност неког дела каткад постаје
јаснија пред позадином историјски условљених
особина.“H. Belting, „Djelo u kontekstu“, H. Belting, H.
Dilly, W. Kemp et al., Uvod u povijest umjetnosti,
Fraktura, Zagreb 2007, 209-227.
Petar Dobrović, Streljanje u Šapcu, 1918.
Gistav Kurbe, Tucači kamena, 1849.
 Onore Domije, Putnici u
vagonu III klase, 1862-64.

Van Gog, Ljudi koji jedu

krompir,
april-maj 1885.
KONTRAGOVOR

PRECRTANI
AUTOPORTRET

RADOJICA
ŽIVANOVIĆ NOE

1924
 Countervisuality – термин који користи теоретичар Н.
Мирцоф (Nicolas Mirzoeff) да објасни такво деловање
у домену визуелног, визуелне уметности, које је са
свог идеолошког становишта противно идеологији
доминирајућег знака, политички, идеолошки,
културолошки доминирајућег система знакова,
доминирајуће репрезентације и доминирајућих
система репрезентације у име нечије или некакве
идеолошке, друштвене или политичке позиције моћи
и власти.
Сам термин у себи садржи изразите политичке
конотације постколонијалног, антиглобалистичког
карактера.
KONTRAGOVOR
ANTIGOVOR

Countervisuality
противвизуелност
антирепрезентацијско
 1921. – Процаристичка
контрареволуција
1924. Лењинова смрт. Стаљин
преузима власт.
1930. Харковски конгрес.
Почиње Стаљинова ера.
Лењинова етапа – уметност,
пропаганда, револуција
1919
1917-1921. - ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА И УМЕТНОСТ

Натан Алтман, 1918: Футуризам и пролетерска

уметност
КОМФУТ (Комунисти-футуристи), 1919. Програмску
декларацију пишу Осип Брик, Натан Алтман,
ВладимирМајаковски, Давид Штернберг. Сада
као опозиција ит. Футуризму који је себе везивао
за успон фашизма у Италији.
“Чланови КОМФУТа треба да буду чланови СКПб и
треба да спроводе “комунистичку идеологију
културе”.
 1918. Је затворена Школа сликарства,
вајарства и архитектуре и
реорганизована као ВХУТЕМАС – Више
уметничко-техничке радионице.
Програмима се бави ИНХУК – Институт
уметничке културе. Није прихваћен
програм Кандинског. Одбацује се “чисто
сликарство”.
Маљевич преузима Школу у Витебску
УНОВИС и избацује Шагала.
 VLADIMIR
TATLJIN

SPOMENIK III
INTERNACIONALI
1919-1920
 1918. – Александар Богданов, Пролетаријат и
уметност, 1918.
Богданов је главни идеолог Пролеткулта.

ПРОЛЕТКУЛТ – борбени комунизам и стварање

ПРОЛЕТЕРСКЕ КУЛТУРЕ
ПРОЛЕТКУЛТ у Лењиново време жели да буде
монополски носилац културе и уметности.

Конструктивисти, чланови ПРОЛЕТКУЛТ-а залажу се

за синтезу уметности и производње (индустрије) –
ПРОИЗВОДНА УМЕТНОСТ или ПРОИЗВОДНИ
КОНСТРУКТИВИЗАМ
Rodčenko, 1930, 1936
 A. Mitrović navodi:
“Borbeni realizam socijalizma je
proistekao iz novih revolucionarnih i
nasleđenih istorijskh okolnosti Rusije i
boljševičkih procena istorijske potrebe da
što širi društveni krugovi doprinesu
učvršćivanju pobeda revolucije.”
Angažovano i lepo, Beograd 1983, 107.
Kostodiev, Boljševik, 1920
Peredvižnici – Ilja Rjepin, 1870-73.
Pimonenko, Prodavačica cveća, 1897
Poetret vođe.Ivanov, Lenjin govori
PORTRET VOĐE. Brodski
Staljin organizuje Oktobarsku revoluciju
Šurpin, Jutro naše otadžbine, 1946-48.
PORODICA - Vasiljev, Zapovednikova porodica, 1938.
Obrazovanje
mladost
budućnost
Radništvo (Vladimirski)
Sport, U zdravom telu zdrav duh (Samohvalov)
Samohvalov, Parada sportista, 1935.
 Vajmarska republika – nemačka situacija –
simbol nade novog početka posle Velikog rata
 1919-1933
VAJMARSKA REPUBLIKA je
proglašena nakon “nemačke
novembarske revolucije” 1918, po
abdikaciji cara Wilhelma II i posle više
događaja, od kojih je najznamenitiji
“Spartakov – spartakistički - ustanak”
iz januara 1919, kada je KPN pokušala
da trajno preuzme vlast.
- Ekspresionizam, - Neue Sachlichkeit, - Bauhaus
ili “poricanje civilizacije kapitalizma”
Gribel, Internacionala, 1928-30.
Antiratni stav – KRITIKA IDEJE ZA STVARANJEM
IMPERIUM GERMANICUM

Bekman: “Ja sam sada usred samlevenih

ljudskih ostataka i očekujem svakog trenutka
da postanem njihov deo”

Mark: “Uopšte ne mogu da opišem šta se ovde

dešava. Suviše je strašno”. Poginuo kod
Verdena.
Otto Dix, Serija rat, 1923-24
Ekspresionizam i Neue Sachlichkeit –
Nova stvarnost
Otto Dix, Rat, triptih, 1929-32.
Otto Dix – Autoportret 1914 1926
Max Beckmann, Autoportreti
Bekman, Noć, 1918-19.
Otto Dix, Veliki grad (Metropolis), 1927/28.
 Dix,
Metropolis,
detalj
 Dix,
Društveni
hodočasnici,
1926.
Dix, Prodavac šibica, 1920.
Silvija fon Harden, 1926.
Dix, Žena na leopardovom krznu, 1927.
Paris
Expo
1937
 
Kristalnacht, 9. novembar 1938
Nandor Glid, Dahau memorial, 1968.
Nandor Glid, Kolica smrti, serija, 1979-1989.
Minhen, 1937.
Nazi kunst
Portret vođe
 Arno Breker – državni skulptor Trećeg rajha
Partija, 1939. Spremnost, 1940.
Breker
Mitološke teme – Dijanin odmor
Porodica
 Žena

“Seoska
Venera”
Radništvo
Leni Rifenštal – Trijumf volje
Rifenštal, Olimpija (Olimpijada, Berlin 1936)
Nemačka kritika nacizma
 Bertold Breht:

“Spaljivanje knjiga je prethodilo

spaljivanju ljudi”

“Neće se govoriti: vremena su bila

mračna, već: zašto su njihovi
pesnici ćutali?”
John Heartfield (Helmut Herzfeld)
1891 - 1968
John Heartfield
Hartfild
Georg Grosz 1893 –1959
Bio je član berlinskog DADA pokreta.

Napisao je autobiografiju
“Malo DA i veliko NE”.
 Gros,
Za nemačka
prava i
nemački
moral,
1919.
Georg Gros, Komunizam pada, novčana razmena raste, 1919
Gros
Renato Bertelli, Rotirajući portret,
dvadesete