Secesija je period koji obuhvata razdoblje od 1890. do 1910 godine.

Ovaj pravac se javio u

Engleskoj, ubrzo se razvija i preplavlja evropu. Drugi popularan naziv je Art-Noveau, mada postoje
raznoliki nazivi zavisno od toga o kojoj zemlji pricamo.
Francuska i Belgija – Art Noveau, SAD-Tifani stil, Engleska – Modern Style, Austrija – Secesija
(Secessionsstil), Spanija tj. Katalonija – (Katalonski) Modernizam, Ceska – Secese, Nemacka –
Jugendsstil ili reformski stil (Reformsstil), Madjarska – Szecesszio, Italija – Cvetni stil (stile floreale).
Ovaj pravac se razvija kao novi nacin konstrukcije od armiranog betona i celika, zahteva nove
pristupe u resavanju objekata. Ciljevi su bili stvoriti pravac koji je mnogo vise organski i umetnicki,
oslobodjen od prethodnog doba istoricizma i eklekticizma, tj postovanja i sintetickog koriscenja
stilskih elemenata velikih prethodnih umetnickih pravaca. Ukratko opisano, secesija predstavlja
karakteristican stil koji uvodi elemente stilizovane imitacije prirode u arhitekturu. Za glavne elemente
secesije smatra se ornamentika i primenjuju se neobicne boje sto implicira koriscenje razlicitih novih
materijala u arhitekturi. Na zgradama su koriscene keramicke plocice kako bi se dostigle te raznolike
boje koje se pre nisu javljale u arhitekturi. Ukrasi su u obliku venaca, lisca i cveca. Oni se takodje
javljaju i u obliku ljudskih glava ili tela koji drze delove zgrade. Vrlo se cesto javljaju balkoni, ukrasene
ograde balkona, kapije i vrata su takodje cesto ukrasavani najcesce kovanim gvozdjem floralnih
motiva. U svetu su graditelji secesije najcesce bili slikari a ne arhitekte, pa se ovaj pravac odlikuje
novim shvatanjima o prostoru. Takodje je daleko veca upotreba stakla u arhitekturi.
Ukratko, karakteristicni elementi secesije su:
- Linija i kriva
- biljni ornamenti
- dekorativnost
- iluzija lakoce, beztezinska estetika
- prizornost (staklo)
- estetski izrazen “skelet” konstrukcije
Secesija u nasoj zemlji ima zanimljivu pricu, i bila je plod dve situacije: prva je bila jarka zelja mladih
arhitekti do dokazu svoje umece, potreba za licnom afirmacijom njih kao arhitekata i tako dotadasnje
starije kolege arhitekte bivaju pod znacima zbacene sa scene novopristiglih projekata i konkursa, kao
rezultat tog mini revolta koji su mladi priredili dotadasnjem akademskom i pitomom pristupu
arhitekturi. Druga situacija koja je postavila tlo secsiji za dalji razvoj jeste prosta potreba Srbije da
posle Berlisnkog kongresa stigne u korak sa drugim velikim kulturnim centrima Evrope kao sto su
Nemacka, poljska, svedska, madjarska… To je dovelo do velikog broja arhitektonskih konkursa, sto
je islo na ruku mladima koji su zudili za kreativnim stvaranjem.
U Srbiji su dva velika secesijska centra bili Beograd i Subotica.
HOTEL MOSKVA – (Viktor Kovacic / Jovan Ilkic) Ovaj hotel je projektovan kao monumentalni gradski
hotel, na ugaonoj parceli, koja ima podrum, prizemlje i cetiri sprata. Osnovna odlika fasade je
naglasen vertikalizam, kao jedan od osnovnih morfoloskih oznaka secesije. Vertikala je provucena
kroz skoro svaki deo fasade. Prozori su jednostavni, pravougaoni, bez ikakve ornamentike. Ova
zgrada kao projekat biva potpuno lisena akademskog i istoricistickog pristupa, i zbog toga predstavlja
veliki pomak u emancipaciji srpske arhitekture i priblizavanje nase zemlje drugim velikim gradovima
evrope. Kao sto vidimo nema horizontalnih podela, ornamentike oko otvora, lezena ili slicnih detalja.
Racliti materijali na fasadi potvrdjuju prihvatanje secesijskih kanona. Velikim delom je fasada
oblozena zelenim keramickim plocicama sa ukrasnim motivima. Prizemlje je oblozeno granitom.
Takodje je redak primer koriscenja armiranog betona za medjuspratnu konstrukciju.
ROBNI MAGAZIN – Ovaj trzni centar je bio prvi moderni trzni centar u Beogradu, takodje je u
generalnoj istoriografiji obelezen kao jedan od najboljih primera primene secesije. S obzirom da se
radilo o trznom centru, arhitekte su imale potpunu slobodu jer nigde nije postojalo pravilo kako treba
da se odradi trzni centar, pa se vidi potpuna sloboda u resavanju unutrasnjeg prostora, takodje se
javlja i upotreba novih materijala. Misli se da je “ideja” o trznom centru doneta iz Beca, dok su
arhitektonske crteze odradili studenti. Vidimo veliki zastaklen ulaz u gvozdenoj konstrukciji, sa
ogradama balkona od gvozdja. Uopste jedna harmonicna kompozicija, unikatna za tadasnji Beograd.
ZGRADA SANU (Srpske Akademije nauke i umetnosti) – Takodje predstavlja jednu od najoriginalnijih
secesijskih kompozicija u tadasnjoj Srbiji. Vidi se prilagodjavanje principima ovog pravca u
komponovanju masa i povrsina, kako u dekoraciji otvora tako i fasade.
KUCA SA ZELENIM PLOCICAMA.
HOTEL KREN U CACKU – Hotel je izgradjen na mestu gde se nalazila kafana “Ljubic”. Smatra se da
je secesija tj. Ar Nuvo prvi put u Srbiji primenjena upravo u arhitekturi ovog hotela.
KUCA JOVANA SMEDEREVCA – Takodje se smatra za prvi primer secesije u Srbiji. Sto se tice
osnovnog sklopa i tlocrta, bila je klasicno akademski koncipirana, ali po primeni arhitektonskih
elemenata na fasadi je bila verovatno prva zgrada u Srbiji koja je imala irazitu secesionisticku
dekoraciju.
GRADSKA KUCA – Prvenstveno centar i simbol Subotice, sagradjena je u periodu izmedju 1908. i
1912. godine. Visoka je 76m i zauzima povrsinu od 5838m kvadratnih. Na gradjevini vidimo
dekorativnost secesije, ali ona je ovde pazljivo ukombinovana elementima romantizma iz madjarskog
folklora, kao sto su sare stilizovanih cvetova i cvetni nakit od keramike i gvozdja. Takodje su brojni
vitrazi.
SINAGOGA – Je jedno od najvrednijih secesijskih ostvarenja u sakralnoj arhitekturi. Vide se moderna
arhitektonska resenja, ukrasi od vitraza, stilizacije iz madjarskog folklora kao sto su latice ruza, ljiljan,
karanfil i paunovo perje. Cetiri manje kupole simbolisu 4 strane sveta, i glavna simbolizuje univerzum.
Kupola ima konstruktivnu inovaciju. tako da stoji na gvozdenoj konstrukciji koju nosi osam gvozdenih
stubova.
PROZOR NA AMBASADI AUSTRIJE.
Kuca u ulici kralja milana