Romantizam

 Prve naznake romantizma (protoromantizam) javljaju se u drugoj polovini 18. veka

 Interesovanje za iracionalno, podsvesno, onostrano i čudno
 Prvi samoproklamovani pokret; u opoziciji sa važećim društvenim i moralnim vrednosnim
kategorijama
 Insistirao na slobodi, nezavisnosti, intuiciji, subjekciji...
 Ugrubo se smešta u period od 1798. do 1846.
 1798. se vezuje za pesmu /Lirske balade, S. T. Kolridža, nezvanični poetak romantizma
 1846. se uzima kao godina u kojoj je Bodler istakao da malo ljudi u tom periodu ima pozitivno
osećanje spram romantizma
 Izvorište romantizma je povezano sa nemačkim univerzitetskim gradom Jena, kraj Drezdena
 Sa svojim bratom Avgustom Viljemom i grupom istomišljenika veruju u moderni svet; i
romantičnu poeziju vidi kao univerzalnu i progresivnu
 U časopisu Athenaeum književnik Fridrih Šlegel koristi termin Romantische Poesie da bi ukazao
na razliku između romantične i klasicističke poezije
 Već u prvoj istoriji romantizma (1829) kritičar F. R. De Toreinx je odbacio mogućnost preciznog
definisanja romantizma
 Romantizam se manifestovao u umetnosti, literaturi, muzici.
 Uglavnom manifestovan u slikarstvu; u skulpturi manje zastupljen
 Veliki uticaj na gotovo sve prirodne i društvene nauke
 Mahom vezan za medij slikarstva; prevlast boje, interesovanje za njene optičke vrednosti i
simboličku notu
 Stilski neujednačen; izražava se ponekad uzdržano, a ponekad ekspresivno, osećajnost je ono što
ga suštinski određuje i vezuje u jedan stilski i idejni idiom
 Lirski i sentimentalan, ali i divlji i razoran
 Snažna veza između literarnosti i slikarstva
 Ključni toponimi: izolacija, nemogućnost, tragično, žalobno, nedostatak, beznadežnost, patnja,
podvesno, iracionalno, misteriozno...
 Literarni i idejni okviri romantizma
 Imauel Kant je izveo ključne postavke romantizma; uspostavio je koncept bezinteresnog
dopadanja; po njemu estetski sud nije saznajni, misaoni sud; estetski sud o lepom stoji iznad
misaonog suda
 Samo u sagledavanju čiste lepote, oslobođene vrednosnog i moralnog suda čovek ostaje
slobodan; sud o lepom ne zavisi od moralnosti prikazanog objekta; čovek jedino u čistoj
imaginaciji i igri uobrazilje može da se prepusti osećanju lepote, koje pak posmatra na
subjektivan način, dakle, iz svoje osobene perspektive
 Nadilazi se normirana i objektivna lepota zasnovana na antičkim idealima, podržana i
propagirana od strane zvaničkih likovnih akademija
 Kant je propagirao i obavezu zadobijanja sopstvene slobode, ona je obavezna, protivi se svakom
političkom i bilo kom drugom despotizmu, negacija eksploatacije ljudi zarad bilo kakvog cilja
Kantova moralna filozofija (prosvetiteljski svetonazor) je okrenuta protiv dehumanizacije ljudi
 U svom istorijskom nastajanju romantizam se suprostavlja neoklasicizmu
 Neoklasicizam insistira na logičnom, proporcionalnom i simetričnom; on se poziva na stoički
moral, i univerzalne ljudske vrednost zasnovane na grčkim i rimskim moralnim uzorima, i
imaginarnoj savršenosti antičkog nasleđa
 Neoklasicizam u umetnosti ističe čist i jasan prostor, stabilnost, neretko rigidnost kompozicije,
uzdržanost forme i sadržaja
 Klasicistička načela pretrajavaju i tokom prvih decenija 19. veka. Njihov glavni predstavnik na tlu
Srednje Evrope je Hajnrih Fridrih Figer, direktor i profesor Akademije likovnih umetnosti u Beču
 Ipak, u novijoj literaturi se neoklasicizam i romantizam definišu kao – dva pola jedne epohe
(stilsko i sadržinsko preplitanje)
 Romantizam negira osnove neoklasicizma; on insistira na idealizaciji prirode, inventuje
premodernu nacionalnu prošlost (i to na slobodan način); istražuje i proizvodi daleke geografske
prostore
 Odbija autoritet, oficijelnu patronažu
 Insistira na drami, misteriji, individualnosti, i finansijskoj slobodi
 U slikarstvu negira akademski ustrojen perspektivni prostor; ističke ekspresiju forme i sadržaja
 Ističe strast i pokret, i snažno duševno raspoloženje, kao i potencijal imaginacije
 Prva slika koja je od kritike definisana kao romantique
 Bodler je rekao da predstavlja zastrašujuću himnu u slavu onih koji su osuđeni na patnju
 Stendal ukazuje da je Delakroa Masakrom načinio sadržinski i formalni masakr
 Slika predstavlja antiklimaks: patnja, misterija, subjekcija u prizoru jedne epizode iz Grčkog
ustanka (odmazda Osmnalija)
 Izvan čistoće moralnog rasuđivanja i prikazivanja (briše se granica između poraženih i
pobednika)
 Vilijam Tarner, Teodor Žeriko, Francisko Goja, Kaspar David Fridrih