BEČ – IDEALNA DESTINACIJA ZA PRODUŽENI VIKEND

Pandorf – shopping jeste jedan od razloga zbog kojih ljudi idu u Beč i Pandorf je zaista veliki centar,
ali mi nismo imali dovoljno vremena da ga dobro istražimo jer nam je agencija dala samo 2 sata tu, što
je malo kada ste celu noć proveli u busu i prvo želite da popijete kafu i doručkujete pa onda da idete u
kupovinu. Tako da nam je za obilazak radnji ostalo oko sat vremena, što nije ni blizu dovoljnog.
Odvojite više vremena za ovaj centar i imajte u vidu da ne radi nedeljom i praznicima. Ako ste bez kola
u Beču, a hteli biste u Pandorf, postoji shuttle bus iz centra grada do Pandorfa i nazad. Raspored imate
na sajtu.

Ulica Mariahilfer – i ovde je pravi mali shopping raj, ima i kafića, restorana i poslastičarnica, robnih
kuća. Sama ulica je prelepa da se njome prošeta, čak i ako ništa ne kupujete. Čula sam da je sada
pretvorena u pešačku zonu i sigurno je još lepše nego ranije. Sećam se da sam sve što sam htela da
kupim našla u toj ulici i da nisam na kraju ni išla ponovo u Pandorf.

Katedrala Stephansdom – po mom mišljenju, jedna od najupečatljivih građevina u Beču, ostavlja baš
jak utisak, pri tom ne iz verskih razloga. Sećam se kako smo pokušavali da nađemo neki ugao da je celu
uhvatimo u kadru, što naravno nismo uspeli. U crkvu možete da uđete i da je razgledate i iznutra,
besplatno, a ako hoćete da se popnete na tornjeve, to se plaća. Postoje i ture sa vodičem u kojima
možete da vidite i katakombe. Detaljne informacije sa cenama i vremenima polazaka tura pogledajte na
sajtu.

Pešačka zona oko Katedrale – ulice Kartner, Graben i Kohlmart su pešačka zona, a zajedno sa njima
okolne ulice čine najuže gradsko jezgro Beča. Evo korisne mape sa ucrtanim pešačkim zonama. Tu je
centar svih dešavanja, takođe i tu ima prodavnica, ali onih malo skupljih. Naravno, na svakom koraku
ćete čuti srpski jezik.

Ulica Ring – ako pogledate mapu, videće kako oko užeg gradskog jezgra kruži ulica Ringstrasse. U toj
ulici se nalaze neka od najvažnijih znamenitosti grada, tako da dok se šetate tom ulicom, brzo možete
sve da obiđete – tu su gradska kuća, univerzitet, parlament, muzejska četvrt i parkovi. Samo u toj ulici
su tri parka.

Palata Hofburg – ovu impozantnu palatu smo videli samo spolja, a možete da uđete i unutra i da za 12
EUR obiđete apartmane, muzej kraljice Sisi i još puno toga. Pazite na radno vreme muzeja, jer sam ja
zakasnila za Sisi muzej i nisam ušla.

Prater park – predivna zelena površina, sa velikim zabavnim parkom i čuvenim “točkom”. Idealno je
za klince jer ima veliki broj atrakcija, kao i za šetnju, sport i izlete. Prava oaza u centru grada. Odlično
za nedelju kada su prodavnice zatvorene. 

Dvorac Šenbrun – u dvorac smo išli preko agencije i imali smo audio vodič pa smo sve slušali preko
slušalica. Tamo nije dozvoljeno fotografisanje, tako da nemam slike i sada mi je žao jer mi se čini da
sam već i pomalo zaboravila šta sam videla. Unutra je velika gužva i samo smo protrčali kroz zgradu.
Iako je unutra sve raskošno, veliko i bogato, jači utisak ostavlja park ispred. Pošto smo (opet) bili
ograničeni vremenom, kratko smo se zadržali u parku. Takođe ima i svoj zoološki vrt. I za ovaj
obilazak odvojite minimum pola dana, kako biste na miru uživali u lepoti zelenih površina.

Ako idete u zimskom periodu, posebno u vreme novogodišnjih praznika, ispred dvorca ćete videti
preslatke božićne markete – tezge sa ukrasima, slatkišima, vinom i muzikom (od 22.11-1.1). Ovih
božićnih marketa ima na više mesta u gradu (na primer, kod gradske kuće “Rathaus” u ulici Ring).
Takođe, ako volite dvorce, posetite i dvorac Belvedere, on je u centru grada, manji je od Šenbruna i
služi kao galerijski prostor (tu smo, između ostalih umetničkih slika, videli i videli čuvenu Klimtovu
sliku – Poljubac ). Odlična FB stranica na kojoj možete da pratite sve informacije u vezi Beča i da
saznate aktuelna dešavanja je Vienna Tourist Board.

Saher, hotel i torta – u samom centru je čuveni hotel Saher, koji ima svoj kafić i gde možete da
sednete sa čuvenu Saher tortu (uz odličnu bečku kafu). Nećete baš jeftino proći, sećam se da sam parče
torte i kafu platila 10 EUR. Kažu kako je samo tu jedina prava, mada je imate u svakoj poslastičarnici u
gradu. Takođe imaju i prelepe štrudle sa jabukama i ostale slatke đakonije. Torte pakuju i za poneti u
drvenim kutijama, pa možete da donesete nekome na poklon.

Toranj Donauturm (Dunavski toranj) – kada pređete preko Dunava (reka tamo nije široka kao kod
nas, već podeljena na veći broj rečnih kanala), videćete divan park (da, opet park), i na sredini toranj
(možete metroom do njega). Odatle je širok pogled na ceo grad, kao i na noviji deo grada. Tek odatle se
vidi kako Beč uopšte nije mali grad. Toranj ima i svoj restoran, cene ulaznica su na sajtu. Vredi da se
ode tamo, iako je malo izvan najužeg centra.

Muzeji – izbor je veliki, a vi birate u zavisnosti od interesovanja i vremena. Da sam bila u nekom
zimskog periodu, sigurno bih više pažnje posvetila muzejima, ovako sam bila stalno napolju i nisam
stigla da se posvetim obilasku muzeja (osim galerije-muzeja u dvorcu Belvedere) – to je ostalo za
sledeći, treći put.

Hrana: pokušaću da vam hranu dočaram kroz slike, a svakako preporučujem čuvenu bečku šniclu
(potpuno drugačija nego kod nas – tanka je i hrskava), slatkiše (sladoledi, štrudle, torte) – odličnu
čokoladnu tortu smo jeli u poslastičarnici Oberlaa, supu sa palačinkama (prija kao predjelo), a za piće –
njihov čuveni liker od alpskog bilja – Gurktaller. Malo podseća na Jeger, ali je mnogo lepši, mirisi su
izraženiji i odličan je posle obilnih obroka. Takođe, ljubiteljima slatkiša preporučujem već svima
poznate Mocart kugle (ako volite marcipan), kao i preukusne Manner napolitanke.
Ako volite originalni starinski ambijent, drvene stolice, pravu atmosferu stare kafane, posetite
kafe Hawelka. Miris kafe prožima celu prostoriju, a ako još i naručite buhtle sa džemom imaćete utisak
kao da ste došli kod nekoga kući. Društvo će vam praviti i mladi i stariji, čikice koje su došle samo da
pročitaju novine i turisti željni autentičnog ambijenta i tople atmosfere.
BEČ U 24 SATA

Malo je jedan dan kako bi se videla prestonica nekadašnje Austrougarske. Ipak, jedan dan može da
bude i dovoljan da bi se osetile draži ovog prelepo uređenog grada.
Udobna obuća, dobar san i odličan plan dobitna su kombinacija kako bi se videlo najbolje od Beča.
10.00
Karta za 24-časovnu vožnju u celokupnoj mreži javnog saobraćaja “Bečkih linija” košta 7,60 evra.
Razgledanje Beča treba početi iz samog centra - Štefansplaca, gde se nalazi najpoznatija gotska
katedrala. Katedrala je izgrađena 1433. godine i ulaznica se ne plaća, a do prelepog vrha vode 343
stepenika, i vredi se popeti.
10.30
Nedaleko od Štefansplaca nalazi se Kuća muzike, jer Beč je i prestonica lepih nota. S fantastičnim
muzejskim postavkama, neku izložbu morate pogledati. Najbolje je pešice se uputiti prema Muzejskom
kvartu, jer se prolazi pored hotela “Zaher”, Opere, Hofburga i stiže do odredišta na kojem se treba
odlučiti da li pogledati izložbu moderne umetnosti u MUMOK-u, galeriji slika, Dečjem muzeju ili otići
do Prirodnjačkog muzeja.
12.00
Ručak mora biti kratak, da bi vreme za kafu bilo duže. Ukoliko odlučite da vidite Gradsku većnicu,
svratite u kafe “Landman” (Sigmund Frojd, Marlen Ditrih i drugi su tu dolazili), a ako ste blizu
Štefansplaca, idite u kafe “Havelka”. U bečkim kafeima, koji su pod zaštitom Uneska, može se i dobro
prezalogajiti.
13.00
Zaokružite posetu “skokom” do ulice Marijahilfer, nove pešačke zone s mnogobrojnim mogućnostima
za kupovinu, pre nego što nastavite razgledanje. Nedaleko, u ulici Burgštrase, nalazi se Frojdov muzej,
a reč je o stanu u kojem je imao ordinaciju.
14.00
Oni koje ne zanima šoping treba da metroom odu do Šenbruna ili Belvederea, jer je Beč grad muzeja.
Šenbrun je prelep rokoko dvorac sa impresivnom kolekcijom iz vremena Habzburške monarhije, a tura
od 45 minuta svima se toplo preporučuje. Porodice mogu da provedu vreme u izuzetno sređenom zoo-
vrtu. Ko voli Gustava Klimta, treba da ode do Belvederea.
17.00
Fasade Hundertvaserove kuće nadaleko su čuvene i vredi ih videti. Do njih se najbrže stiže tramvajem.
Tu ne samo što mogu da se kupe suveniri, već može i da se popije kafa i pojede apfelštrudel (pita od
jabuka).
20.00
Dan u Beču treba završiti vožnjom najvećim ringišpilom na svetu koji se nalazi pored Panoramskog
točka i Kuće strave u bečkom Prateru. S visine od 117 metara puca fenomenalan pogled na grad. Do
njega treba ići tramvajem, jer je to dodatna prilika za razgledanje.
Ukoliko ostajete dan duže, ustanite ranije, pa istrčite stazu u Prateru poznatiju kao “zelena pluća
grada”, dugačku 15 kilometara.
U Beču postoji toliko stvari koje treba videti i posetiti, pa je jako teško nabrojati samo nekoliko
najvećih atrakcija. Glavni grad Austrije je jedan od najlepših gradova za život, a razlozi su:
bogata kultura, istorija i tradicija, fantastična arhitektura, način života, bezbrojne kafeterije, to
što se smatra prestonicom klasične muzike i još mnogo toga.

1. Ringstraße

Ringstrasseili „Krug“ je kružna avenija oko istorijskog centra

grada, u kom se nalaze neke od najvećih znamenitosti poput
Bečke opere, palate Hofburg, Parlamenta i Gradske većnice.
Dok šetate ulicama, sedite u predivni park Burgarten i pojedite
nešto ili popijte kafu u Palmenhausu. Dalje niz put ćete naići
na Zavetnu katedralu, a zatim na Dunavski kanal, duž kog se
nalazi mnogo restorana. „Krug“ je jedan od najlepših delova
Beča zbog svojih znamenitosti i atmosfere koja vlada u
njemu.Svaki turista koji poseti Beč će videti Ringstraße.

2. Popijte kafu… ili više kafa

Žitelji Beča obožavaju da piju kafu. Bečka kuća kafe je svetski poznato mesto i od 2011. godine je pod
zaštitom UNESCO-a kao svetska kulturna baština. Ovo mesto se opisuje kao mesto „gde konzumirate i
vreme i mesto, a naplaćuju Vam samo kafu“ i to je istina. Naravno, postoji još stotine mesta gde možete
popiti kafu, ali ovo je najpoznatije i posetite ga čisto da biste stekli osećaj i o tradicionalnim i o
modernim delovima Beča.
3. Beč-Bratislava brodom
Beč i Bratislava su najbliže evropske prestonice. Ako ostajete u Beču duže od par dana, idite rečnim
brodom do Bratislave. U jednom pravcu put traje samo sat i 15 minuta, a za jedan dan možete videti
dve prestonice.
4. Zamak Šenbrun (sa zoološkim vrtom) i Glorijet
Dvorac Šenbrun je jedan od najvažnijih
kulturnih zdanja i turističkih atrakcija u
Austriji. Šenbrun je mnogo više od predivnog
zamka – park oko njega je zadivljujuća oaza
ako želite da odmorite od gradske gužve.
Perfektan je za dugačke šetnje ili džoging.
Mesta na kojima možete džogirati u Beču su
retka, tako da je ovaj park često pun džogera.
Zato je najbolje, ako u tu svrhu posećujete
park, da odete rano ujutru ili kasno uveče. Ako dolazite tokom božićnih praznika, nemojte propustiti
božićnu pijacu koja se održava ispred zamka.Glorijeta je najveći kafić u Beču, poslednja zgrada koja je
sagrađena u krugu dvorca dok je građen, korišćena je kao trpezarija i sala za prijeme. Danas je
pretvorena u kafe gde možete sesti i uz kafu uživati u pogledu na čitav kompleks. Zoološki vrt je
osnovan 1752. godine, što ga čini najstarijim zoološkim vrtom na svetu. Danas je ne samo obični zoo
vrt, već služi i kao naučni centar za istraživanje zaštićenih vrsta. Ovo je jedan od tek nekoliko zooloških
vrtova na svetu u kom žive i džinovske pande. Sem toga, druge atrakcije uključuju i „kišnu šumu“, u
kojoj je simulirana prava atmosfera amazonske džungle i podzemni akvarijum ispod nje, kroz koji idu
posetioci kako bi videli simulaciju Amazona „odozdo“, kao i mnoštvo životinja koje ovde žive u
rezervatima. 
5. Pijace Našmarket i Brunenmarket
Pijaca Našmarket je najpoznatija bečka pijaca i veoma popularno mesto. Bez obzira na to da li idete
tamo na ručak ili piće, naćićete kafić ili restoran po svom ukusu. Naravno, na pijaci možete kupiti
ukusno sveže voće i povrće, egzotične biljke i začine, sir, peciva, meso i ribu.
Pijaca Brunenmarket je najduža ulična pijaca u Evropi i predstavlja „novi“ Našmarket. Tokom godina,
mnogo lepih restorana se pojavilo duž ove ulice i Ipenplaca, nastavka ove pijace. Ovo područje postaje
sve življe i modernije za izlazak, što pijacu čini sve poznatijom.Ovo su mesta koje će skoro svako sa
našeg područja obavezno posetiti.
6. Lajncer Tirgate
Lajncer Tirgate je mesto za one koji žele da se odmore od gradske gužve. Ovo je ogroman rezervat u
jugozapadnom delu beža. Oko 80% površine je pokriveno šumom, tako da je ovo idealno mesto za
dugačke šetnje. Godine 1561. ovo mesto je služilo za odmor i lov Ferdidandu I Austrijskom i njegovoj
porodici. Ovde možete doći kako biste proveli mirno popodne uz ručak i kafu, ili posetiti Hermesvilu
(ili, naravno, i jedno i drugo). Car Franc Jozef I je sagradio ovaj zamak svojoj ženi, carici Elizabeti
(poznatoj i kao Sisi) jer je obožavala prirodu i želela je svoj zamak. Ime Hemlesvila je dobio po statui
Hermesa, napravljenoj od belog mermera, koji se nalazi u bašti ispred vile. Carica je zamak zvala
„zamkom snova“.
7. Tipičan „heuriger“
Heuriger je tipična austrijska kafana gde se služi vino i određene vrste hladnih jela (poput hleba sa
sirom i sl.). Heurigeri nisu otvoreni tokom cele godine, već obično dve do četiri nedelje tokom godine.
Otići u neki od njih je nezaboravno iskustvo, jer je tipično za Autstriju, tako da ako dolazite u Beč
tokom sezone, nemojte propustiti da posetite neki od njih.
8. Centralno groblje
Iako se nekome može činiti morbidnim, Centralno groblje je zadivljujuće mesto. Centralno groblje u
Beču je najveće u Austriji i drugo po veličini u Evropi. Otvoreno je 1874. godine i predstavlja
znamenitost jer na njemu možete videti austrijsku istoriju u proteklih 200 godina. Crkva Karla Luegera
je sagrađena u modernističkom stilu i jedna je od najpoznatijih crkava na groblju. Nalazi se u centru
groblja. Od glavne kapije, jedan prolaz vodi ka „grobovima velikana“, gde počivaju poznate ličnosti.
Neke od njih su Betoven, Brams, Šubert i Johan Štraus (otac i sin).
Ako prošetate i jevrejskim grobljem, možda ugledate i jelena – da, groblje je toliko veliko.
БЕЧ ИЗ ВИКИПЕДИЈЕ, СЛОБОДНЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
Беч (нем. Wien, бечки дијалект Wean, мађ. Bécs, архаично Вијена од енгл. Vienna) је главни
град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Са око 1.730.000 становника[2] (2,4 милиона на
ширем подручју града[3]) Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и
њено политичко, економско и културно средиште.
Град лежи на Дунаву у најисточнијем делу Аустрије недалеко од границе
са Словачком, Мађарском и Чешком, на раскршћу путних праваца север-југ,
повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и
даље Азијом. Историја Беча почиње пре око 4 миленијума чиме се подручје града сврстава међу
најстарије људске насеобине на свету. Беч је тако једна од најстаријих метропола у
'срцу' Европе, царски град и место укрштања разних култура и утицаја, град који је вековима
имао водећу улогу у креирању политичке сцене Европе и овог дела света. Био је седиште
императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства те Аустроугарске
монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX века и са око 2.000.000 становника
представљао четврти град по величини на свету (после Лондона, Париза и Њујорка), културно
средиште, речну луку, индустријски и трговачки центар повезан са чешким, мађарским и
јужнословенским земљама.
После периода пада, услед два светска рата и окупације града од стране савезничких снага, Беч
поново преузима старе функције трговачког центра који је у добрим односима са
источноевропским земљама, универзитетског, културног и туристичког центра који угошћава
учеснике међународних конференција и конгреса. Тиме је Беч данас један од најважнијих
конгресних центара на свету и седиште многих међународних институција, од којих су
најзначајније организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Међународна агенција за
нуклеарну енергију (ИАЕА), организација земаља извозница нафте (ОПЕК), и један од четири
центра Организације уједињених нација. Град је, између осталог, и једно од најомиљенијих
европских одредишта туриста из читавог света али и имиграната који чине, посебно последњих
година, велики удео у броју градског становништва. Град годишње посете милиони туриста
највише захваљујући многобројним културно-историјским споменицима, палатама и
разноврсној културној понуди. Беч носи и епитет музичке престонице света у којој су живели и
стварали композитори као што је Моцарт или Бетовен и једног од најзначајнијих културних
центара старог континента.
На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у
светским метрополама Беч је 2015. (као и низ година уназад) проглашен најбољим градом за
живот на свету.[4]
 Садржај
  [сакриј] 

 1Географија
o 1.1Положај
o 1.2Клима
 2Историја
o 2.1Праисторија, римско доба и средњи век
o 2.2Хабсбурговци
o 2.3Турске опсаде Беча
o 2.4Доба културног врхунца, период барока и класицизма
o 2.5Царски град између конзерватизма и авангарде
o 2.6Први светски рат и прва република
o 2.7Нацизам и Други светски рат у Бечу
o 2.8Совјетска управа, друга република и период обнове
o 2.9Беч у другој половини 20. века, до данашњих дана
 3Становништво
o 3.1Језик
 4Култура
o 4.1Уметност
 4.1.1Музика
 4.1.2Позориште и опера
 4.1.3Музеји
 4.1.4Архитектура
 5Привреда
o 5.1Туризам
 6Градска инфраструктура
o 6.1Саобраћај
o 6.2Јавни градски превоз
o 6.3Бицикл као алтернативно средство превоза
 7Бечки окрузи
 8Галерија
 9Међународна сарадња
 10Види још
 11Референце
 12Спољашње везе
Географија[уреди]
Беч се простире на 414,65 km2 и тиме је најмања савезна држава Аустрије. Смештен је у
источнијем делу Аустрије, близу границе са Словачком. Град окружује савезна држава Доња
Аустрија. Надморска висина града варира у распону од 151 m у Лобау до 542 m на
Херманскогелу (нем. Hermannskogel). Готово половина бечког региона је под зеленим
површинама, од чега 28,4% територије града заузимају паркови и баште, 16,6% бечке шуме, док
се велики део ових површина искоришћава и у пољопривредне сврхе. Беч је тако и једна од 4
аустријске савезне државе где се узгаја винова лоза, на 1,7% територије.
Положај[уреди]
Поглед на Беч из сателита
Повољан географски положај имао је пресудан утицај на развој Беча, као једног од најважнијих
и највећих градова средње Европе. Град је смештен између североисточних венаца Алпа, у
Бечком басену на Дунаву. Историјски Беч налазио се јужно од Дунава, да би се до данас
проширио и на другу, северну обалу реке.
Беч је одувек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између
централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и севера,
на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне
инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из
разних региона Европе који су дали велики допринос и оставили јак печат на развој читавог
Бечког региона.
Након пада Гвоздене завесе 1989. године, почињу видно да јачају економске и саобраћајне везе
са суседним северним и источним земљама. Тиме је близина Беча земљама бившег источног
блока поново добила на значају. Тако је Словачка престоница Братислава удаљена свега 60 km
од Беча, те је то јединствен пример у Европи да се два главна града налазе на тако малој
удаљености један од другог (изузимајући посебан случај Ватикана и Рима). Коначно, након
ширења шенгенског простра 21. децембра 2007. године на Мађарску, Чешку и Словачку,
источне границе Аустрије се први пут након новембра 1918. године могу поново прелазити без
граничних контрола.
Клима[уреди]
Климатски график Беча
Беч има умерено-континенталну климу са влажним утицајима из западне Европе,
односно Атлантика, и хладнијим континенталним утицајем са истока. Град има релативно топла
лета са просечном дневном температуром у интервалу од 22 °C до 26 °C и најнижом летњом
просечном температуром од око 15 °C. Последњих година међутим, температуре лети прелазе и
30 °C. Зиме су хладне, но ипак и релативно благе у односу на остале делове Аустрије са
просечном температуром од око 0 °C.
Просечна годишња температура у средишњим деловима града износи 11,4 °C, док је у
предграђима и на ободу нешто нижа и износи 10,2 °C. Количина падавина генерално варира
током године и највиша је током јуна у јула. Највећа вероватноћа снежних падавина је у
периоду од друге половине децембра до почетка марта.
Историја[уреди]
Главни чланак: Историја Беча
Дворац Белведере
Историја Беча почиње пре око 4000 година, док први писани
историјски извор датира из 13. века. Подручје данашњег града
представља једну од најстаријих људских насеобина за шта
велику заслугу има његов положај. Беч је тако једна од
најстаријих метропола у 'срцу' Европе, царски град и место
укрштања разних култура и утицаја, град који је вековима имао
водећу улогу у креирању политичке сцене Европе и овог дела
света.
Праисторија, римско доба и средњи век[уреди]
Римске ископине испод Hohen Markt-а у центру Беча
На подручју које заузима данашњи Беч налазило се
првобитно келтско насеље Vedunia (нем.Waldbach).
Управо германска реч и назив града Vienna вероватно долази од
речи овог првобитног насеља. Археолошка истраживања показују
да је још за време старијег каменог доба на Бечком подручју било
спорадичног насељавања, да би од млађег каменог доба оно било
константно.
У 1. веку н. е. Римљани су на простору данашњег централног градског језгра изградили војно
утврђење (каструм) у циљу одбране границе тадашње провинције Паноније. У продужетку
каструма налазио се цивилни град Vindobona на простору данашњег 3. бечког округа
(нем. Bezirk). Још и данас се могу разазнати правац пружања зидина римског утврђења и пролаза
дуж и испод уличица Бечког старог града. Римљани су се овде задржали све до 5. века н. е.
Келтско насеље и касније војно утврђење Римљана налазили су се на крајњем истоку Западног
римског царства те су стога брзо постали жртве великих промена које су наступиле услед
сеоба германских народа. Постоје чак и докази о великом пожару који се догодио почетком 5.
века н. е. када је изгорео велики део римских складишта и утврђења, но преостали ипак нису
напуштани већ су штавише чак поново насељавани. Улице и куће средњовековног Беча пружале
су се управо правцем зида римског утврђења због чега су досељеници користили један његов
део, као подршку пре свега, који је и до данас очуван.
Центар средњовековног Беча био је Berghof (данас улица Salvatorgasse). Прво оригинално
помињање датира још из 881. године из Салбуршких анала где се описује битка
против Мађара али је нејасно да ли сама локација обухвата град или Бечку реку. Приликом
археолошких ископавања пронађени су гробови из 6. века, периода када су Бечом
владали Лангобарди. Наког тога Бечом су даље господарили Словени па потом Авари.
Након победе Отона I у великој бици против Мађара 955. године почео је успон Беча. Већ у 11.
веку Беч је био важно трговачко средиште, да би га 1105. године аустријски војвода Хајнрих II
прогласио својим главним градом. Свега годину дана касније Аустрија је постала војводство па
тиме и Беч седиште војвода.
Након завршетка Трећег крсташког рата, енглески краљ Ричард I је приликом повратка у
Енглеску заробљен у Ердбергу (нем. Erdberg) поред Беча, што је данас подручје 3. Bezirk-а.
Новцем од откупа, који је плаћен за његово ослобађање, основана је прва ковница новца и
почело је прво веће финансирање градске инфраструктуре и проширења Беча. Године 1221. Беч
је, као други град аустријског војводства после Енса (нем. Enns), добио статус града и посебан
трговачки закон (нем. Stapelrecht). To значи да су сви трговци, који су пролазили кроз град, своје
производе морали да нуде и евентуално продају потенцијалним купцима у Бечу. Управо то је
омогућило бечлијама посредну трговину и то на начин да су веома брзо успостављене бројне
трговачке везе, посебно дуж Дунава и према Венецији.
Хабсбурговци[уреди]
Рудолф IV, познат као „Утемељитељ“, имао је пресудан утицај на развој
Беча
Након победе краља Рудолфа I над чешким краљем Отакаром II у бици
26. августа 1278. године почела је владавина династије Хабсбурговаца у
Аустрији.
За време владавине династије Луксембург, политичко седиште царства
био је Праг те је Беч у новонасталим околностима остао у његовој сенци.
Рани Хабсурговци су међутим, покушавали даље да изграђују град и
тиме иду у корак са временом и актуелним приликама. Велике заслуге
припадају пре свега Рудолфу IV који је паметном привредно-економском
политиком успео да повећа животни стандард становништва. Два
кључна потеза дала су му надимак „Утемељитељ“:
оснивање Универзитета у Бечу 1365. године и изградња великог дела готске цркве Св. Стефана
(нем. Stephansdom) у центру града.
Но ипак, долазећи период превирања у династији Хабсбурга донео је како многе промене, тако и
извесни привредни пад Беча. После избора Алберта II за краља Светог римског царства 1438.
године, Беч је постао његова резиденција. За овај период и име Алберта II посебно се везују
масовна прогнанства и убијања бечких јевреја 1421/1422. године, нем. Wiener Gesera.
Од 1469. године, град у успону је постао седиште бискупије, па је тиме главна градска црква
прерасла у катедралу Св. Стефана (нем. Stephansdom). Године 1556. Беч је коначно постао и
седиште императора Светог римског царства чиме су Угарска (Мађарска) и Бохемија (данашња
Чешка) дошле под управу Хабсбурговаца.
Године 1551. почео је период реформације те се тако, доктрином Мартина Лутера,
протестанизам брзо ширио Бечом. У таквим околностима краљ Фердинанд је као одговор
довео Језуите у град који су врло брзо остварили јак утицај међу становништвом Беча. Они су
основали своје удржење и школе које је предводио Бечки универзитет те је тиме Беч постао
полазна тачка контрареформације или ткзв. католичке обнове у Светом римском царству.
Турске опсаде Беча[уреди]
Јан Собјески под Бечом
Главни чланак: Опсада Беча (1529)
Још 1529. године Беч је био први пут под турском опсадом,
која се завршила неуспехом. Граница између хабсбуршког
и османског дела Угарске лежала је готово 200 година свега
око 150 km источно од града што је прилично ограничавало
његов развој.
Са друге стране, Беч је развијао и све више модернизовао планове одбране и утврђења.
Изградња сигурносних утврђења све до половине 17. века чинила је главни и највећи део свих
грађевинских активности у граду. Оправданост ових радова показала се већ 1683. године
приликом друге турске опсаде која је трајала свега 2 месеца након чега су се Османлије морале
повући пред налетом војске пољског краља Јана III Собијеског. Ово је значило и дефинитиван
почетак повлачења Османлија из средње Европе.
Доба културног врхунца, период барока и класицизма[уреди]
Барокни Беч, поглед са палате Белведере, 1758. година)
18. век био је златно доба за грађевинарство и изградњу,
период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне
реизградње и реконструкције грађевина и градских целина у
стилу барока (Vienna gloriosa), те су тако изграђени
многобројни дворци и палате за племиће од којих су
најпознатије палата Шенбрун (нем. Schloss Schönbrunn),
Лихтенштајн (нем. Liechtenstein), Шварценберг
(нем. Schwarzenberg) као и Белведере (нем.Schloss Belvedere), раскошна палата саграђена за
аустријског принца Еугена Савојског.
Интензивна изградња одвијала се, међутим и изван градских зидина, у ближим предграђима.
Од 1704. године предграђа уз само градско језгро Беча, тј. његов зид (нем. Stadtmauer), су
добила сопствени систем заштите. Тако је изграђен и насип (Liniewall) који се пружао правцем
данашњег бечког појаса. Он је раздвајао прва предграђа (данас 3.Bezirk и даље до 9.) од
спољашњих, тј. удаљенијих (данас од 10. до 16. Bezirk-а). Заштитни насип био је укупно дугачак
13,5 km и на његовој изградњи било је ангажовано комплетно становништво града узраста од 18
до 60 година, те је тако завршен у рекордном року од свега 4 месеца. Насип широк и висок
импозантних 4 метара био је изграђен првобитно од земље и ојачан палисадом, да би тек 1735.
године добио коначан изглед пошто је озидан опеком. Око њега се пружао чак и цик-цак канал,
и то првенствено из сигурносних разлога. Новом реорганизацијом града насип је срушен 1894.
године а његови остаци се могу местимично и данас видети дуж бечког појаса.
Франц Шуберт, један од великана 'Бечке класичне школе'
Након последњих великих епидемија куге 1694. односно 1713.
године, становништво Беча је константно расло. 1724. године
град је према проценама имао око 150.000 становника, да би
крајем 18. века тај број порастао до око 200.000. У овом
периоду почело је и оснивање мануфактура. Прва је основана
у 2. Bezirk-у. Проблем хигијене у граду постепено је решаван
првом организацијом комуналних служби, грађевине и куће у
граду су нумерисане и са радом је почела и градска пошта.
Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и
један од најважнијих културних центара Европе, највише на
пољу класичне музике чији су најзначајнији
представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.
Царски град између конзерватизма и авангарде[уреди]
За време владавине Франца Јозефа I Беч је доживео процват на пољу уметности, културе и
архитектуре
Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског
царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено
укидање Светог рисмог цартсва. У Наполеоновим ратовима град је два
пута освајан и то 1805. и 1809. године. Након пада Наполеона, у Бечу
је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова
политичка мапа Европе.
Наредно доба је обележено немачком револуцијом и бројним
политичким превирањима, али и периодом бидермајера. Бидермајер је
био надахнуће у политички тешкој ситуацији и и те како се испољио
кроз културу, књижевност, моду и дизајн тог времена. То је заправо
био последњи период пре индустријализације која је веома брзо
уследила. Већ 1837. године је отворена прва линија железнице
у Аустрији. Француска револуција 1848. године имала је одјека и у
Бечу те је тако 13. марта коначно угушена немачка револуција и државни канцелар Метерних,
под притиском и масовним протестима у Бечу, поднео оставку.
Бечки Ринг-Парламент (1900)
Од 1850. године Беч се шири тако што се прва предграђа
унутар насипа урбанизују. 1858. године срушене су градске
зидине (нем. Stadtmauer) које су окруживале сам центар града
(данас 1. округ) и на том месту саграђен је бечки Ринг (прстен)
или нем. Ringstraße. Бечки Ринг је раскошна авенија дугачка
5,3 km која кружи око централног дела Беча (1.Bezirk-а).
Изградња је отпочела са наменским планом ширења града на
месту срушеног градског зида одлуком цара Франца Јозефа I.
Ринг је завршен и званично отворен 1865., да би у периоду од 1869. до 1888. године биле
завршене раскошне грађевине дуж њега попут Бечке државне опере, берзе, парламента, градске
скупштине, бечког универзитета, музеја, академија и позоришта. Ова улица јединствена је у
својој монументалности и дала је пресудан печат читавог једног периода архитектонском стилу
Беча. Захваљујући томе је у историју уметности уведен термин 'стил бечког Ринга'.
Бал у холу Бечке скупштине код градначелника Карла Лугера
Након велике поплаве 1830. године почело се размишљати о
регулацији тока Дунава кроз град, што је и остварено у
периоду од 1868. до 1875. године. Многи рукавци са обе
стране реке су исушени док је централни, који се пружао ка
центру града, претворен у канал и са главним током реке
образује острво, на коме су данас смештени 2. и 20.Bezirk. Са
почетком индустријализације средином 19. века и
становништво Беча почиње енормно да се увећава. 1870.
године град је већ имао 1 милион становника, да би свега 40 година касније, 1910-те тај број
износио 2 милиона. Најпознатији градоначелник из овог доба био је Карл Лугер. Био је у служби
од 1897. до 1910. године и познат је по реформама комуналних служби али и по
израженом антисемитизму.
Овај период представљао је уједно и последњи период културног врхунца Беча, тј.
Бечке модерне (1890—1910). Он међутим није био повезан са удружењима уметника који су
припадали бечкој сецесији и који су Беч начинили центром овог уметничког правца. На пољу
музике новитет је представљала Друга бечка школа. У оваквим веома благотворним
околностима и културној атмосфери Сигмунд Фројд је управо у Бечу развио своју психоанализу,
један од најутицајнијих психолошких праваца.
Први светски рат и прва република[уреди]
Први светски рат донео је Бечу, иако не већа разарања, општу кризу у снабдевању становништва
и пустошење. Крај рата значио је и распад Аустроугарске монархије и оснивање републике.
Република Аустрија проглашена је 12. новембра 1918. године у Бечком парламенту.
Беч је 1. јануара 1922. године раздвојен од Доње Аустрије и тиме добија статус засебне
аустријске државе. Политика градских власти у овом периоду (1918—1934) била је по први пут
демократски оријентисана, те је град носио надимак 'црвени Беч'. Но ипак, Беч је у то време био
центар привредне и политичке нестабилности међуратне Аустрије, својеврсна 'позорница' где су
се критиковале али и одобравале одлуке конзервативне владе. Непремостиве разлике, између
социјалдемократа са једне и хришћанско-социјалног 'Домобранства' савезне владе са друге
стране, кулминирале су 1934. године чак и избијањем грађанског рата. Борбе су се разбуктале
пре свега у Бечу, где је биланс страдалих и повређених био неколико стотина. Нешто касније,
након неуспеле побуне радника против аустро-фашистичког режима у Бечу, укида се
парламентаризам и проглашава се ауторитативна сталешка држава која је убрзо
припојена нацистичкој Немачкој 1938. године.
Нацизам и Други светски рат у Бечу[уреди]
Споменик настрадалим Јеврејима, жртвама Холокауста, на
јеврејском тргу у Бечу
Одмах након немачке окупације (1938. године) почеле су
претње, малтретирања, плачке и истеривања Јевреја из Беча.
Од око 200.000 бечких Јевреја у имиграцију је прогнано око
120.000 (међу њима је најпознатији Сигмунд Фројд), и око
60.000 је убијено.
Бечка градска власт је по нацистичком принципу установила
тзв. 'велики Беч' који је настао припајањем околних територија
и интеграцијом локалног становништва. Велики Беч био је површински чак три пута већи од
територије која му је заиста припадала.
Од 1944. године уследили су ваздушни напади на град при чему је уништена приближно једна
петина градског урбаног простора. Доста је страдао и сам центар Беча и грађевине од историјске
важности, пре свега здање Бечке опере и музеј Албертина. Катедрала Св. Стефана је опљачкана
и запаљена иако је пре тога претпела ваздушне нападе практично без оштећења. Укупан број
жртава ваздушних напада на град је 8.800.
Априла 1945. дошло је до завршних борби за Беч или тзв. 'бечке операције' при којој су
трупе Црвене армије поразиле Нацисте и освојиле град.

Совјетска управа, друга република и период обнове[уреди]

Фонтана и споменик Црвеној армији на Шварценберговом
тргу
Одмах након освајања Беча и завршетка ратних дејстава
новоформирана совјетска управа побринула се за поновно
успостављање градских структура, те је брзо дошло до
формирања политичких партија и обнове политичког живота. Но тек у пролеће 1945.
године совјетске трупе су допустиле улазак трупама 3 земље савезнице у град: Сједињених
Америчких Држава, Уједињеног Краљевства и Француске. Беч је тиме од 1945. године био
подељени град, и то на 4 засебна сектора.
На Шварценберговом тргу (нем. Schwarzenbergplatzt), који се у периоду од 1945. до 1956. године
звао Стаљинов трг, Црвена армија је подигла Споменик ослобођења и јунака или Споменик
Црвене армије. Споменик је откривен 19. августа 1945. године и његово очување у првобитном
облику загарантовано је уставом Аустрије.
Након завршетка рата у Бечу је уследио општи привредни успон и обнова, у чему је велику
улогу одиграо и Маршалов план. Трупе савезичких сила повукле су се дефинитивно из града до
пролећа 1955. године, да би потом 15. маја исте године Аустрија усвајањем устава коначно
повратила и потпуни суверенитет над својом територијом.
Беч у другој половини 20. века, до данашњих дана[уреди]
У пролеће 1956. године Беч је прихватио мноштво избеглица из Мађарске које су бежале
западно након неуспеле побуне против комунистичког режима. Други талас исељеника кренуо
је ка Бечу већ 1968. године али овог пута из Чехословачке, након слома Прашког
пролећа и совјетске окупације. Све ово значило је да Аустрија поново постајала земља
досељеника, након што је после Другог светског рата велики број становништва емигрирао
у САД у потрази за бољим животом. Томе у прилог иду и споразуми потписани
са Турском (1964. године) и Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом (1966.
године) о примању радне снаге из ових земаља. То је узрок и томе да данас највећи број
досељеника у Бечу потиче са простора бивше Југославије, који се чак и додатно повећао
избегличким таласом 90-их година.
Комплекс зграда Уједињених нација — Бечки интернационални
центар
Друга половина 20. века предстваља и најдуже мирнодопско
раздобље у историји града које је довело до развоја Беча у
модерну, према свету отворену метрополу. Већ 1957. године Беч
је постао седиште међународне агенције за атомску енергију
(ИАЕА), прве интернационалне организације након 1945. године.
Од 1965. град је седиште и организације земаља извозница нафте
(ОПЕК-а). У Бечу је 1961. године одржан састанак на највишем нивоу председника САД Џона
Ф. Кенедија и совјетског председника Никите Хрушчова. Веома важна година за Беч била је
и 1980-та када је отворен Бечки интернационални центар (ВИЦ) или УНО-град те је тиме Беч
постао треће службено седиште Уједињених нација. Све ово је допринело да се Беч позиционира
као препознатљиви конгресни и посреднички центар за решавање конфликата у светским
размерама. Управо су у Бечу 2006. године вођени преговори о статусу Косова и Метохије.
Беч 21. века, небодери на северној обали Дунава
Изградњом Дунавског торња на северној обали Дунава 1964. године и нешто касније комплекса
зграда Уједињених нација, панорама Беча је знатно измењена духом модернизма. Значајан
импулс развоју градске инфраструктуре дала је и изградња подземне железнице (нем. U-Bahn) те
је још 1978. године отворен први део прве линије, док радови на усавршавању и проширењу
подземне мреже возова трају непрекидно до данашњих дана.
Данас се Беч по свим међународним критеријумима и истраживањима сврстава међу градове са
највишим квалитетом живота на свету. Томе доприноси велики удео зелених површина на
градском подручју (близу 50%) па тиме и веома добри еколошки услови и стандарди у граду,
изузетно висока социјална сигурност, ниво заштите и поштовања људских права, првокласан
здравствени и високо развијен образовни систем, ефикасна и модерна јавна управа, јако
развијена градска инфраструкутра (путна мрежа, систем јавног градског превоза и квалитет
становања), богата и квалитетна понуда алтернативних активности и најзад шароликост култура.

Становништво[уреди]
Становништво Беча, као престонице Аустроугарске монархије (1867—1918), се константо
повећавало, што је била последица индустријализације и миграција из других делова Монархије
и Европе. Непосредно пред Први светски рат, 1910. године, Беч је имао преко 2 милиона
становника и био један од 5 највећих градова на свету. Највећи број досељеника био је чешког
порекла, због чега је Беч постао „други највећи чешки град”, после Прага.
Након завршетка Првог светског рата и распада Аустроугарске, велики број чешких и мађарских
имиграната се враћа у своје новонастале државе, чиме укупан број становника Беча почиње да
се смањује. Све до 80-их година прошлог века број становника се смањује да би у скоријој
прошлости поново почео да расте. Томе је допринела и изузетно велика миграција
становништва са простора бивше Југославије, махом из Србије и Босне и Херцеговине. По
подацима из 2001. године, око 16% становништва Беча има држављанство неке друге државе, од
чега је половина са простора бивших југословенских република, највише Срба. Потом
следе Турци (3,5%), Пољаци, Немци итд.[5] Процењује се да данас у Бечу живи око 180.000 Срба.
[6]

Језик[уреди]
Беч је центар у коме се сусрећу различите варијанте аустријских дијалеката немачког језика,
што се граматички односи на класични немачки језик са аустријским или бечким изговором и
акцентом. У употреби је често и бечки дијалект (винериш) који представља средње-источно
баварски дијалект немачког језика.
Велики део данашњих становника града наводи неки други језик као матерњи, а проценат оних
који савладају бечки дијалект је доста различит и непознат.

Култура[уреди]
Уметност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вредност и међунарднои значај има
културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били светски познати
композитори и музичари. У светским размерама су познати Бечки валцер, Хор бечких дечака,
традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније,
бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских
позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних
форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.
Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа
музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка
школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.
Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од
посебног значаја и под заштитом Унеска.[7]
Уметност[уреди]
Музика[уреди]
“Златна Сала” здања музичког удружења, у којој се
одржава чувени Бечки новогодишњи концерт
 Беч важи за светски главни град музике јер су у њему радили и вековима стварали
композитори који су дали пресудан печат светској музичкој сцени, пре свега на пољу
класичне музике.
Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг
Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан
Штраус (млађи), Јохан Штраус(старији), Франц Лехар, Антон Брукнер, Густав Малер као и
чланови Друге бечке школе почетком 20. века (Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг)
и Ернст Кренек.
Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен
је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по оцени међународних музичких
стручњака.
Музичари и музички продуценти новог доба на пољу електронске музике донели су граду
међународну популарност и у једном релативно новом музичком домену, тзв. Даунтемпу. Овај
нови музички жанр заправо потиче и оригинално из Беча и представља опуштени жанр
електронске музике, спој више врста жанрова као што су чил аут (енгл. Chill Out), трип
хоп, џез, фанк и други.
Беч има развијену и поп-рок музичку сцену, чији је најзначајнији представник Фалко, поп, рок и
хип-хоп музичар који је 1986. године доспео на 1. место америчке топ-листе синглова Билборд
хот 100 (енгл. Billboard Hot 100) са песмом Rock Me Amadeus.
Позориште и опера[уреди]
Дворско позориште (нем.Burgtheater) на Рингу
Сценска уметност има посебно дугу традицију и важно
место на пољу културе и уметности у Бечу.
Поред Дворског позоришта (нем. Burgtheather), једне од
најеминентнијих позоришних сцена немачког говорног
подручја, познати су и Народно
позориште (нем. Volkstheather), престижно јозефштатско
позориште као и Позориште на бечкој реци.
Позориште на бечкој реци је последњих година прерасло у важну позоришну сцену на којој се
изводе светске премијере многобројних мјузикла, међу којима је далеко најпознатији и
најуспешнији Елисабетх, мјузиклизвођен широм света и на многим језицима. Луткарско
позориште палате Шенбрун нуди другачији приказ, кроз уметничку игру скупоцених марионета,
различитих позоришних комада и опера за децу и одрасле. Од 2000. године додељује се и
престижно Нестрој — позоришно признање најуспешнијим великанима сценске уметности у
различитим категоријама, најважније признање ове врсте на немачком говорном подручју.
Бечка државна опера је једна од најпознатијих оперских кућа на свету. Поред ње значајна је
и Народна опера (нем. Volksoper), позната пре свега по типичним бечким оперетама, али и
класичним мјузиклима. Здање у којем је премијерно изведена Бетовенова опера Фиделио од
2000. године поново је искључиво зграда опере. Концерти класичне музике одржавају се још и у
здању Бечког музичког удружења (пре свега у чувеној “Златној сали )”) и најзад у Бечком
концертном дому (нем. Wien Konzerthaus ). Занимљиво је да се у оквиру Музичке куће, која је
отворена 2000. године у Бечу, налази и Музеј звукова за децу и одрасле, први такав музеј на
свету.
Музеји[уреди]
Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу
најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, део читаве колекције сабраних експоната од
прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска
круна Аустријског царства. Овде се налази и ткзв. Сиси-музеј посвећен аустријској
царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.
Технички музеј у Бечу
Чувена Албертина припада такође дворском комплексу
Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика
са око 65.000 цртежа и преко милион графика што је чини
највећом на свету. У новом делу комплекса Хофбурга
налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја
историје уметности, колекција старих музичких
инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

MUMOK, Музеј модерне уметности

Са супротне стране Ринга у односу на Хофбург налази
се Трг Марије Терезије и два, готово идентична музејска
здања, Природњачког и претходно поменутог Музеја
историје уметности. Музеј историје уметности обухвата
обимну колекцију слика из доба ренесансног сликарства,
мајсторска дела Бројгела, Рембранта, Рубенса, Тициана и
других, док се у Природњачком музеју чува
статуета Вилендорске Венере, ремек-
дело палеолитске уметности.
Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свету. Он
обухвата Музеј модерне уметности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна
збирка дела Егона Шилеа поред колекција дела из доба Бечког сецесионизма, модерне и
аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија уметности,
Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Дечји музеј Зоом.
Музеј Белведере, смештен у истоименој барокној палати, презентује уметност Аустрије од
средњег века, преко доба барока, до почетка 20. века, од чега су најпознатији радови Густава
Климта и Егона Шилеа. Посетиоце привлачи и Моцартова кућа где је он компоновао познату
оперу Фигарова женидба (због чега је и ранији назив овог здања био Фигарова кућа).
На Карловом тргу налази се Музеј града Беча (нем. Wien Museum) који документује
различите епохе у историји града кроз једну сталну и многобројне сезонске поставке и
експонате.
Од осталих музеја значајно је поменути Музеј примењене уметности (нем. МАК), Јеврејски
музеј, Технички музеј, Музеј сатова, Сигмунд Фројд музеј, Лихтенштајн музеј, Војно-
историјски музеј, Музеј трамваја и Криминалистички музеј. Поред ових, треба споменути и
познато изложбено здање бечких сецесиониста, изложбени простор уметничког форума
аустријске банке (нем. Bank Austria Kunstfroum) као и квартовске музеје сваког од 23 округа
града Беча.
Архитектура[уреди]
Унутрашњост цркве Светог Петра у стилу рокока
Бечку архитектуру карактерише шароликост стилова
многобројних историјских епоха почевши од
романске Рупретове цркве, преко готске катедрале
Светог Стефана и барокне Карлове цркве, до грађевина
из доба класицизма и модерне. Посебно треба издвојити архитектуру историцизма (у
Аустрији ткзв. Време оснивача, (нем. Grunderzeit)) до пред крај 19. века која је и у осталим
градовима Монархије попут Прага и Будипештеоставила аутентично архитектонско
обележје. Примери из овог периода су неоготска као и посебно интересантна и ретка
архитектура неорококоа која се употребљавала углавном у унутрашњости здања у обради
ентеријера. Југендстил је најбоље уочљив на чувеној згради Сецесије, станици подземне
железнице Карлов трг као и цркви Св. Леополда Отоа Вагнера.
Купола цркве Св. Леополда у Штајнхофу
У Бечу су се састајале и школовале многе светски
познате архитекте, обликовавши своје идеје неретко
под утицајем бечке архитектуре. Неки од њих
су Адолф Лос, Ото Вагнер, Јоже Плечник, Рихард
Нојтра, Јозеф Франк и други.
Читав низ нових градских квартова настао је
након 1990. године, пре
свега Винерберг (нем. Wienerberg) на југу града
и Донау Сити (нем. Donau City) на северној
обали Дунава. 202 метра висок Миленијум торањ је
од 1999. године највиша грађевина у Бечу[8], која је
симболично означила преокрет и почетак
архитектонских иновација у граду. Последњих година је уочљиво комбиновање старих
грађевина са модерном архитектуром. Класичан пример је реконструкција Гасометара 2001.
године која је својим занимљивим решењима привукла светску пажњу.
Беч има статистички мање високих грађевина у поређењу са другим метрополама. Тренутно
у граду постоји 40 небодера високих преко 40 метара. Тиме је Беч дао приоритет квалитету
становања наспрам квантитета при чему је циљ градских власти очување зелених оаза града
као и културно-историјских целина, посебно старог градског језгра које је под
заштитом Унеска.
У прошлости је било више покушаја градње и пренамене старих грађевина у високе
стамбене и пословне зграде што је довело до оштрих полемика и критика градске управе.
Као резултат тога данас постоји строга регулатива[9] која недвосмислено регулише изградњу
вишеспратница пре свега у централним зонама града. На основу ових прописа је на свега
26% територије града уопште дозвољена градња пословних и стамбених торњева који чак и
на том подручју морају испунити специјалне услове тако да не ремете панораму и видике
како тог дела града тако и целокупног Беча.

Привреда[уреди]
Беч спада међу најпросперитетније регионе Европске уније. У поређењу са просечним БДП-
ом Европске уније (ЕУ просек:100%) Беч је 2007. године досегао БДП индекс од 180% и
тиме је 5. најбогатији град-регион Европске уније, уз регионе Ужег Лондона
(303%), Луксембруга (251%), Брисела (248%) и Хамбруга (195%).[10] Град ужива и високу
међународну репутацију у погледу животног стандарда, ниске стопе криминалитета и
високог нивоа личне и социјалне сигурности становништва.
На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер, Беч је 2015. године
заузео 1. место ранг листе градова са највишим животним стандардом, заузевши водећу
позицију у већини оцењиваних категорија у највећим градовима света.[4]
Туризам[уреди]
 Туристички фијакер у старом делу града
Захваљујући разноврсној културној понуди,
репрезентативној архитектури, чувеним
композиторима и у новије време запаженој позицији на
пољу конгресног туризма, Беч је једна од
најомиљенијих и најпознатијих европских дестинација
туриста из читавог света.
Познат као Престоница музике, град у коме су
стварали Моцарт, Бетовен и други светски познати
композитори, Беч и данас негује културу класичне музике, балова и оперета што посебно
привлачи велики број заљубљеника у музику. Међу бројним атракцијама посебно место
заузима Бечка опера, Шенбрун, Хофбург, катедрала Св. Стефана, барокна
палата Белведере, Албертина, Пратер, Кварт музеја, Карлов трг, мноштво галерија, музеја
(преко 100) и позоришта. Једна од најпознатијих градских авенија је Ринг која окружује само
историјско језгро града и уз коју су смештене многе репрезентативне грађевине и паркови,
такође важне туристичке атракције (Парламент, Дворско позориште, Универзитет, Берза
итд.). Захваљујући свему наведеном, Беч остварује годишње велике приходе од туризма
(преко 4 милијарде евра), па је тиме то једна од најзначајних привредних грана за град. Само
бечке музеје годишње посети 8 милиона људи, док је Шенбрун 2007. године посетило близу
2.6 милиона туриста.[11] Највише туриста у Беч пристиже
из Немачке (20,6%), Италије, Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства (2008).

Градска инфраструктура[уреди]
Беч има јако добро развијену саобраћајну инфраструктуру која се константно и плански
даље развија и усавршава. Кроз 35% свих саобраћајних праваца на подручју града пролази
макар једна линија градског превоза што је један од најбољих резултата у поређењу са
осталим европским метрополама. Даље 32% (2007) саобраћајних траса у граду има уређену
бициклистичку инфраструктуру и најзад 28% (2007) су уједно и пешачке.
10 мостова (укључујући железничке, метро и пешачке) повезују град са леве и десне
обале Дунава, 7 леву обалу Дунава са Дунавским острвом, док Дунавски канал премошћава
укупно 35 мостова.
Саобраћај[уреди]
A 23 — Бечка Тангента
Бечка саобраћајна мрежа састоји се од 6.772 улица
укупне дужине 2.800 километара. Бечки
појас (нем. Wiener Gürtel Straße), B221, једна је од
најзначајнијих саобраћајница у граду, трећи по реду
саобраћајни правац који окружује централне делове
Беча, након Ринга и „Круга друге
линије“ (нем. Zweierlinie). Са Појаса се одвајају
значајне магистралне саобраћајнице које одводе саобраћај из центра ка удаљенијим
деловима града и Бечког региона.
Ауто-путеви се од града одвајају у облику звезде и углавном носе назив по правцу којим се
пружају: А1 ка западу (нем. Westautobahn), А2 јужно (нем. Südautobahn), А4 исток
(нем. Ostautobahn) и А22 (нем.Donauuferautobahn) правцем леве обале Дунава. Ауто-пут А3
ка Бургенланду се одваја од ауто-пута А2 јужно од Беча, док је А5, северни ауто-пут,
тренутно у изградњи и треба да буде надовезан на чешку мрежу ауто-путева. Ауто-пут А6 је
отворен 2007. године и пружа се од одвајања од А4-исток ауто-пута ка Братислави.
A22 код Бечког интернационалног центра
А23, Бечка југоисточна Тангента
(нем. Wienersüdosttangente) или градски ауто-пут је
најпрометнија саобраћајница Аустрије. Овај ауто-пут
облика прстена повезује ауто-путеве А2, А4 и А22 на
јужном ободу града и један је од најфреквентинијих и
најоптерећенијих европских праваца. Тако је 2006.
године у промет пуштен тзв. „Спољашњи Ринг“ у виду
брзе, експрес магистрале (S1) који је значајно
растеретио Тангенту на југу, но у плану је његов наставак ка северу и повезивање са ауто-
путем А5 који је изградњи (у правцу Брна). Поменути „Спољашњи Ринг“ (S1) је са А1 и А2
повезан ауто-путем А21 који представља западни „Спољашњи Ринг ауто-пут“.
Проблеми са паркингом јављају се углавном у централним деловима града па су уведене тзв.
зоне кратког паркирања (нем. Kurzparkzonen). У циљу решавања проблема са паркингом, за
људе из региона који свакодневно путују у град ради посла, Беч подстиче и нуди могућност
паркирања на ободу града на специјалним паркинзима који су смештени одмах до почетних
станица неког од видова јавног градског превоза. Град генерално прави и развија планове
редукције индивидуалног саобраћаја како би се екологија града и квалитет живота грађана
побољшао.
Јавни градски превоз[уреди]

Трамвај на Рингу
Јавни градски превоз у Бечу чини мрежа брзих
регионалних возова (нем. S-Bahn) и локални воз за
Баден (нем. Badner Bahn) који припадају Аустријски
државним железницама(нем. ÖBB), као и
мрежа Бечких линија (метро-, трамвајска- и
аутобуска мрежа), City Airport Train и мноштво приватних аутобуских линија.
Трамваји у Бечу саобраћају од давне 1865. године, првобитно на коњску вучу да би 1897. у
промет била пуштена прва линија на електрични погон. Данашњу трамвајску мрежу чине 32
линије укупне дужине 227,3 километара (податак из 2007.[12]) чиме се она сврстава међу
најдуже на свету.
Градска железница је отворена 1898. године, и она је од 1976. године сукцесивно
трансформисана у подземну железницу тј. метро. Данас пет метро линија Бечког метроа
мрежом дугачком 69,5 километара превезе преко пола милиона путника годишње (2009.
године 510,2 милиона.[13]). Мрежа се константно и плански шири те су тако усвојени планови
за њен даљи развој до 2020. односно након 2020. године[14]
Главни чланак: Бечки метро
Бицикл као алтернативно средство превоза[уреди]
Један од Citybike пунктова у граду
Удео бициклистичког наспрам осталих видова саобраћаја у Бечу је тренутно око 5%.
До 2015. године би по плану[15] надлежних служби тај удео требало да буде повећан на 8%. У
појединим деловима града, претежно у централним, тај удео је значајно већи као на пример
на потезу Мариахилферштрасе (нем. Mariahilferstraße) где износи 20%.
Мрежа јавних бициклистичких стаза и праваца у граду тренутно обухвата 1.100
километара[16] од чега је 21%[16] потпуно независно од аутомобилског саобраћаја.
Као алтернатива градком превозу постоји јединствен систем изнајмљивања бицикала,
ткзв. Citybike. Овај систем је замишљен као алтернативна могућност брзог преласка са једног
на други део ужег центра града и евентуалног преседања на одређену линију јавног превоза
којом се стиже даље до циља. Стога је и први сат вожње градским бициклом бесплатан, док
се следећи плаћа 1€. Пре прве употребе потребно је регистровати се и плаћање, уколико је
корисник задржао бицикл дуже од сат времена, се обавља преко аутомата платним
картицама на сваком од пунктова где се бицикл може изнајмити. Читав систем је
компјутеризован и фунционише јединствено тако да корисник може изнајмити бицикл на
једном пункту у граду и вратити га на било ком другом од око 60 пунктова,
тзв. Citybike станица. Према статистици, највећи број корисника задржи бицикл краће од сат
времена чиме се избегава плаћање. 2009. године је било регистривано око 210.000 корисника
који су градским бициклима прешли 1.317.000 километара[17]

Бечки окрузи[уреди]
Главни чланак: Бечки окрузи
Бечки окрузи
Беч је политички подељен на 23 округа. Бечлије
их називају по њиховом броју, а ретко кад
именом. На пример нем. 17. Bezirk, срп. 17. округ,
или такође нем. Der Siebzehnte, срп.
„седамнаести“. На сваком знаку који носи име
улице, налази се и број округа, испред имена
улице. На пример нем. 17., Pezzlgasse.
 DVORAC ŠENBRUN 
Dvоrаc Šеnbrun (nеm. lеpi bunаr) u Bеču је јеdаn оd nајvаžniјih kulturnih spоmеnikа u
Аustriјi а оd 1860-ih је tаkоđе јеdnа оd glаvnih turističkih аtrаkciја . Маksimiliјаn II, cаr Svеtоg
Rimskоg Cаrstvа, је 1569. gоdinе u vоdоplаvnој dоlini rеkе Viеn izgrаdiо krаlјеvski lоvаčki
lјеtnjikоvаc.
Тоkоm slеdеćеg vеkа, zа оvо
pоdručје ustаliо sе nаziv
Šеnbrun, pо аrtеškоm bunаru iz
kоgа sе crpilа vоdа zа dvоr.
Јоsip I, cаr Svеtоg Rimskоg
Cаrstvа, је krајеm  17. vеkа
оdlučiо dа оbnоvi dvоrаc i
nаčini gа rеzidеnciјоm
аustriјskih cаrеvа. Dvоrаc је,
zајеdnо sа vrtоm оkо njеgа,
1996. gоdinе uvrštеn nа
UNЕSKО-оvu listu mеstа
svеtskе bаštinе u Еvrоpi.
DVORCI BELVEDER  
Dvоrci Bеlvеdеr sаgrаđеni su pоčеtkоm 18. vеkа оd strаnе u tо dоbа čuvеnоg bаrоknоg
аrhitеktе Јоhаnа Lukаsа оd Hildеbrаntа i  dо dаnаs su оstаli njеgоvа nајpоznаtiја dеlа.  Sаgrаđеni su
kао lеtnjа

rеzidеnciја zа princа Еugеnа Sаvојskоg

 
Donji i gornji Belveder
 

Dvоrski  kоmlеks sе sаstојi оd gоrnjеg i dоnjеg Bеlvеdеrа sа оrаnžеriјоm i dvоrskim štаlаmа kао i

prоstrаnim vrtоm. Nаlаzi sе u bеčkоm trеćеm bеcirku. Kоmplеks sе nаlаzi јugоistоčnо оd stаrоg
grаdskоg srеdištа, а u dirеktnоm susеdstvu јеstе pаlаtа Švаrcеnbеrg Bеlvеdеr sе smаtrа јеdnоm  оd
nајlеpših bаrоknih grаđеvinа Еvrоpе  i spаdа u UNЕSKО-оvu svеtsku kulturnu bаštinu.
 
HOFBURG 
Sa оvоg mеstа su Hаbsburgоvci uprаvlјаli јоš оd 13.
vеkа, u pоčеtku kao  knеžеvi, а оd 1452. kао cаrеvi
Svеtоg Rimskоg Cаrstvа, а оd  1806. pа dо pаdа
Моnаrhiје 1918. kао аustriјski cаrеvi. Prоširеni
аsimеtrični kоmplеks kојi sе prоstirе nа 240.000 m2 sаstојi sе оd 18 trаktоvа, 19 dvоrištа i 2.600
prоstоriја u kојimа živi i rаdi оkо 5.000 lјudi.
Nајstаriјi dео Hоfburgа је Stаrа tvrđаvа,pоznаtаа kао švајcаrski trаkt а dоbilа је imе pо
švајcаrskој gаrdi kоја је u 18. vеku оvdе оbаvlјаlа službu strаžаrа. Srеdnjоvеkоvni dvоr zаdržао је dо
dаnаs svоје јеzgrо, dоk su čеtiri tоrnjа nа uglоvimа, nајvеći dео šаncа i mоstоvi dоživеli višеstrukа
оbnаvlјаnjа tоkоm vеkоvа. Srеdinоm šеsnаеstоg vеkа, fаsаdа dvоrcа оbnоvlјеnа је u rеnеsаnsnоm
stilu. U muzeju Hofburga se nalazi i Longinovo koplje kojim je navodno rimski vojnik uboo Isusa na
krstu.
 
DVORSKO POZORIŠTE 
Prvоbitnо Dvоrskо pоzоrištе nаlаzilо sе u bаlskој kući Hоfburgа kојu је 1540.gоdinе izgrаdiо
Fеrdinаnd I. Cаr Јоsif II је 17. fеbruаrа 1776. gоdinе prеimеnоvао ustаnоvu u nеmаčkо nаciоnаlnо
pоzоrištе, а оvо је pоprаtilо dоnоšеnjе јеdnе vеоmа intеrеsаntnе оdlukе. Nаimе, nе žеlеći dа kvаri
rаspоlоžеnjе cаrskim pоsеtitеlјimа, svаkа prеdstаvа оtаdа
је mоrаlа imаti tаkоzvаni bеčki zаvršеtаk (Wiener
Schluss). Bеčki zаvršеtаk је pоdrаzumеvао dа su svе
prеdstаvе mоrаlе imаti srеćаn krај štо је znаčilо mеnjаnjе
mnоgih kоmаda.
Gоdinе 1888., tаčniје 12. оktоbrа, оdigrаnа је pоslеdnjа
prеdstаvа u stаrој zgrаdi. Pоzоrišni аnsаmbl prеmеštао sе
nа scеnu nа Ringu, kоја ćе оd 1919. nоsiti nаziv Dvоrskо
pоzоrištе (Burgtheater).

DRŽAVNA OPERA  
Bеčkа držаvnа оpеrа (Wiener Statsoper) јеdnа је оd znаmеnitоsti nа bеčkоm Ringu, nајvаžniја
оpеrnа kućа Bеčа i јеdnа оd
nајpоznаtiјih nа svеtu. Nаlаzi sе u
sаmоm cеntru Bеčа u nеpоsrеdnој
blizini čuvеnоg muzеја Аlbеrtinа i
hоtеlа Sаhеr. Меđu člаnоvimа
оrkеstrа оvе čuvеnе оpеrnе kućе
birајu sе i nоvi člаnоvi Bеčkе
filhаrmоniје. Zgrаdа Оpеrе nа
bеčkој Ringštrаsе pоčеlа sе grаditi
krајеm 1861. gоdinе i u pоtpunоsti је sаgrаđеnа 1869. u stilu nеоrеnеsаnsе. Bеčkа držаvnа оpеrа
svеčаnо је оtvоrеnа izvоđеnjеm Моcаrtоvе оpеrе Dоn Đоvani 15. mаја 1869. gоdinе.  Nаziv "k.k.
Hоfоpеr" prоmеnjеn је u "Štаcоpеr"  1920. gоdinе.

 ALBERTINA
Bеčkа Аlbеrtinа spаdа u јеdnu оd nајznаčајniјih umеtničkih zbirki u svеtu.  Оd 1805. gоdine sе
nаlаzi u nајiprеsivniјoj klаsicističkoj pаlаti Еvrоpе, pаlаti Аlbеrtinа.
 Imе Аlbеrtinа је dоbilа pо svоm оsnivаču, nаdvојvоdi Аlbеrtu оd Sаksоniје-Теšеnа. Dаnаs sе
u Аlbеrtini čuvа јеdnа оd
nајvеćih i nајpоznаtiјih
grаfičkih zbirki nа svеtu sа
оkо 65.000 crtеžа i prеkо
miliоn grаfikа.Аlbеrinа sе nаlаzi u sаmоm srеdištu Bеčа u nеpоsrеdnој blizini čuvеnе Bеčkе držаvnе
оpеrе i hоtеlа Sаhеr.

U muzејu sе izmеđu оstаlih čuvајu dеlа Lеоnаrdа dа Vinčiја, Мikеlаnđеlа, Rаfаеlа, Pеtеrа Pаulа
Rubеnsа, Оskаrа Kоkоškе, Rеmbrаntа, Аlbrеhtа Dirеrа, Gustаvа Klimtа i Еgоnа Šilеа.

PRIRОDNО-ISТОRIЈSKI МUZЕЈ
Оkо 1750 gоdinе. Frаnjа I Stеfаn оd Lоtringеnа, suprug Маriје Теrеziје, kupiо је оd
Firеnčаninа Јоhаnа Ritеrа оd Bаiluа u tо vrеmе nајvеću zbirku nаturаliја, mеđu kојimа sе nаlаzilо оkо
30.000 primеrаkа, nајvišе pužеvа, kоrаlа, škоlјki,
drаgоg kаmеnjа i minеrаlа. Vеć је оndа zbirkа bilа
оrgаnizоvаnа pо nаučnim kritеriјumimа. Тоkоm
vrеmеnа, zbirkа је pоstаlа tоlikо оbimnа, dа zа
njеnо izlаgаnjе prоstоriје Hоfburgа nisu mоglе
pоnuditi dоvоlјnо prоstоrа.
U vrеmе izgrаdnjе Ringštrаsе-а i rušеnjа grаdskih
bеdеmа (1857.) plаnirаnа је izgrаdnjа dvа vеlikа
оbјеktа – Prirоdnо-istоriјskоg i Umеtničkо-
istоriјskоg muzеја. Nеkоlikо gоdinа kаsniје оnа је i
zаpоčеtа, а nаdglеdаli su је Gоtfrid Sеmpеrs i Kаrl
Frајhеr оd Hаsеnаuеrsа. Тrајаlа је dо 1889., а istе је gоdinе cаr Frаnjа Јоsip  svеčаnо оtvоriо оvе dvе
ustаnоvе.  Zа vrеmе hоlоkаustа zbirkа је оbоgаćivаnа primеrcimа kојi su pripаdаli Јеvrејimа, а mnоgi
dо dаnа dаnаšnjеg nisu vrаćеni nеkаdаšnjim vlаsnicimа. Prоcеs pоvrаćаја trаје јоš оd dеvеdеsеtih
gоdinа i јоš uviеk niје оkоnčаn. Оsim nеprimеrеnоsti оvе vrstе, Мuzејu su sе dеvеdеstih gоdinа
prеbаcivаlе i nеumеsnоsti kоје sе tiču izlоžbе о lјudskim rаsаmа, štо је izаzvаlо оgrоmnо mеdiјskо
zаnimаnjе, а nаkоn čеgа је Dvоrаnа rаsа (Rassensaal) 1996. i zаtvоrеnа.
 
KULTURNO - ISTORIJSKI MUZEJ
 
Prvоbitnа zbirkа Hаbsburgоvаcа је sаdržаvаlа tеk pоnеki pоrtrеt i vitеškе оklоpе grоfа
Fеrdinаndа оd Тirоla, umеtničku zbirku Rudolfа II, kао i zbirku slikа nаdvојvоdе Lеоpоldа Vilhеlmа,
prеtvоrеnа је 17. оktоbrа 1891. u Umеtničkо-istоriјski muzеј.    Nаkоn rаspаdа Моnаrhiје, 19.
nоvеmbrа 1918. оbа
Dvоrskа muzеја
(Umеtničkо-istоriјski i
Prirоdnо-istоriјski
muzејi) nа Тrgu Маriје
Теrеze, prоglаšеnа su
оbјеktimа pоd zаštitоm
mlаdе Rеpublikе
Nеmаčkе Аustriје.
Umеtničkо-istоriјski
muzеј је јеdnа оd prvih
аustriјskih instituciја оvоg tipа kоја sе sаmоstаlnо finаnsirа. Тај pоdаtаk nе čudi s оbzirоm nа
višеmiliоnski brој pоsеtilаcа svаkе gоdinе, štо оvај muzеј, mеđu оstаlim držаvnim, plаsirа nа visоkо
prvо mеstо sа gоdišnjim prоmеtоm оd nеkоlikо dеsеtinа miliоnа еvrа.
 KATEDRALA SVETI STEFAN 
Nа mеstu gdе је kаtеdrаlа dаnаs u srеdnjеm vеku sе
nаlаzilо grоblје, а pоčеci njеnе grаdnjе dаtirајu iz
1137. gоdinе, kаdа је skоplјеn ugоvоr о rаzmеni
zеmlјištа iz оkоlinе Bеčа izmеđu grоfа Lеоpоldа IV i
Biskupа оd Pаsаuа.
Оvаkvа rаzmеnа оmоgućilа је biskupu dа grаdi crkvu
izvаn tаdаšnjеg grаdа, kоја ćе biti pоsvеćеnа Sv.
Stеfаnu, zаštitniku Pаsаuа. Stеfаnоvа kаtеdrаlа је
zаvršеnа 1147., а sа оbzirоm nа rаskоš i lеpоtu, vеć
оndа su pоstојаlе tеžnjе dа pоstаnе biskupski cеntаr.

CRKVA SVETOG RUPREHTA 

Lеgеndа tvrdi dа је crkva svetog Ruprеhta оsnоvаnа 740. gоdinе. Nјеnо prvо spоminjаnjе
nаlаzimо u spisu iz 1200. gоdinе kојim sе pоtvrđuје dаrivаnjе bеnеdiktinskоg Šоtеnštiftа (sаmоstаn u
1. bеčkоm оkrugu) оd strаnе vојvоdе
Hајnrikа II Јаsоmirgоtа . Dаrоvnicа sе
оdnоsi i nа Ruprеhtоvu crkvu, kоја је
u spоmеnutоm dоkumеntu оpisаnа
kао nајstаriја crkvа Bеčа.
Crkvа lеži nа pоdručјu nеkаdаšnjе
rimskе Vindоbоnе (lоkаciја kојu su
nаsеlјаvаlе rimskе lеgiје). Nаkоn
uništаvаnjа rimskih nаsеоbinа nаstаlo
је uže јеzgro kаsniјеg Bеčа pа ćе Ruprеhtоvа crkva еgzistirаti kао grаdskа župа svе dо 1147. gоdinе,
kаdа оvu ulоgu prеuzimа Kаtеdrаlа Sv. Stеfаnа.
 
PARK PRATER
U početku je Prater park kraj obale Dunava pripadao samo kraljevskoj porodici, a u aprilu 1766. car
Jozef II otvorio ga je za javnost. Uz njega su brzo nikle kafane i kafei, što je označilo početak zabavnog
parka

Vurstelprater. Najveća atrakcija je „Wiener Riesenrad”, 65 m visok karusel koji je prvi put pokrenut
1897. On je simbol parka ali i celog Beča jer se vidi iz mnogih delova grada. Preživeo je sve prirodne
katastrofe i ratove kojima je bio izložen.
Veoma brzo nakon bombi i razaranja u Drugom svetskom ratu podigao se iz pepela i nastavio da se
okreće.Pre rata imao je 30 gondola, ali je kasnije zamenjeno samo 15. Sa točka možete videti
Mocartovu kuću i Dunav.
U Prateru možete videti voz duhova, karting, podzemne železnice, vrteške, streljane, kuglane,
iskrivljena ogledala...
TOP 10 znamenitosti Beča – 1. deo

Grad koji je američki onlajn portal ,,list.25.com” proglasio za najbolji grad za mlade na celom
svetu, između ostalog i zbog svoje kulture i duge tradicije je svakako – Beč. To je grad koji se
nalazi u srcu Evrope, u kom se spajaju tradicija i multikulturalnost. Može se reći i da je Beč
prava evropska kulturna prestonica. Upravo iz tog razloga, u Beču postoji toliko znamenitosti
da ih je nemoguće obići ni za sedam dana. Zato se većina ljudi koji ovde dođu, nakon nekog
vremena ponovo vrate. U ovom tekstu su izdvojene najpoznatije od njih.
 Foto: preuzeto sa www.wien.citysam.de
1. Ko god dođe u Beč, prvo mesto gde će ga rođaci ili prijatelji odvesti svakako jeste  Trg
Svetog Stefana (Stephansplatz) u samom centru grada na kom se nalazi čuvena Katedrala
Svetog Stefana (Stephansdom). Katedrala je jedan od prepoznatljivih simbola Beča, kako zbog
svoje lokacije tako i zbog njenog specifičnog krova sa preko 200.000 crepova, tornja visokog
136 metara kao i velikih i teških zvona kojih ima čak 23. Izgrađena je 1147. g. u romanskom
stilu. Nakon jednog veka, potpuno je izgorela, tako da su na njoj ostali samo tragovi ovog stila i
to na zapadnoj fasadi. Nedugo zatim je ponovo podignuta u gotskom stilu koji se jasno vidi i
danas, iako je za vreme Drugog svetskog rata ponovo izgorela. Ova katedrala je najznačajniji
verski objekat u Beču, jer je istovremeno i sedište bečkog nadbiskupa. Zanimljivo je da je baš u
ovoj katedrali održana ceremonija venčanja Volfganga Amadeusa Mocarta, kao i njegov
pogreb. Katedrala je poznata i po orguljama koje se mogu čuti svakog dana, dok se na Južni
toranj Katedrale možete i popeti, svakog dana od 9:00 do 17:30, odakle se prostire divna
panorama Beča.
 Foto: preuzeto sa www.gerstner.at
2. Bečka državna opera (Wiener Staatsoper) je jedna od najpoznatijih operskih kuća na svetu.
Sagrađena je 1869. godine u neorenesansnom stilu. Prva opera, izvedena iste godine, bila je
Mocartova opera ,,Don Đovani”. Za vreme Drugog svetskog rata, zgrada je potpuno izgorela u
požaru tokom bombardovanja, te je restaurirana i ponovo otvorena 1955. izvođenjem
Betovenove opere ,,Fidelio”. S obe strane Bečke državne opere, nalazi se po jedna fontana koja
ima posebnu simboliku. Naime, umetnik Jozef Gaser je  alegorijskim figurama predstavio svet
muzike, plesa i radosti na levoj fontani, a svet ljubavi, osvete i tuge na desnoj fontani. Bečka
državna opera, već godinama unazad, organizuje bal (Opernball), koji je poznat i van austrijskih
granica. Među posetiocima uvrstane su mnoge svetske poznate ličnosti, koje dolaze uglavnom
iz umetničkog, poslovnog ali i političkog sveta. Članovi Bečke filharmonije se inače regrutuju iz
Bečke državne opere. Među najpoznatijim imenima koji se pominju u istoriji ove opere su Igor
Stravinski, Herbert fon Karajan, Gustav Maler i mnogi drugi.
3. Kada govorimo o dvorcima, mnogi bi se složili da je u Beču najlepši
upravo Belvedere (Schloss Belvedere). Radi se o kompleksu palata, koji se sastoji od Gornjeg i
Donjeg Belvedera sa oranžerijom i dvorskim štalama. Palate su građene u baroknom stilu i
podignute su u 18. veku kао lеtnjа rеzidеnciја princа Еugеnа Sаvојskоg, velikog vojskovođe
koji je služio na dvoru Habzburgovaca. Palate spaja prelepi vrt sa skulpturama i fontanama u
baroknom stilu kao i Alpski vrt (Alpengarten), te je kompleks zaista s razlogom proglašen za
jedan od najlepših na svetu. Belvedere u prevodu znači ,,lep pogled”, jer se sa vrha gornje
palate pruža veličanstven pogled na Beč.
Ono što je zanimljivo posetiti u donjoj palati je Mramorna dvorana (Marmorsaal), okićena
raznim skulpturama i reljefima, kao i Zlatna soba (Goldenes Zimmer) koja oslikava kraljevsko
bogatstvo, prepuna zlatnih elemenata koja krase brojna ogledala. Gornji Belvedere je danas
pretvoren u muzej, gde se inače nalazi najveća kolekcija Klimtovih slika, uključujući njegovu
najpoznatiju sliku ,,Poljubac”, kao i slike Oskara Kokoške. Palate se mogu posetiti svakog dana
od 10:00-18:00 (Prinz-Eugen-Straße  27), a ulaz za studente ispod 26 godina je 17 evra.
4. Dvorac Šenbrun (Schloss Schönbrunn) je zasigurno jedan od najvažnijih kulturnih spomenika
u Austriji. Sagrađen je 1569. g. kao krаlјеvski lоvаčki lеtnjikоvаc, kada je rimski imperator
Maksimilijan II ovo područje kupio, koje se tada zvalo Keterburg. On je ovde podigao palate,
parkove, vrtove, uzgajališta divljih životinja i bašte za retke i egzotične biljke. Krajem 17. veka
dvorac je obnovljen i postao rеzidеnciјa аustriјskih cаrеvа. Dobio je naziv Šenbrun što u
prevodu znači ,,lepi bunar”, po bunaru iz kоgа sе uzimala vоdа zа dvоr. Za vreme carice Marije
Terezije dvorac je preuređen u rokoko stilu. Godine 1996. uјеdnо sа vrtоm, uvrstan je u
Uneskоvu listu svеtskе bаštinе u Еvrоpi. Dvorac (Schönbrunner Schlosstraße 47) se može
posetiti svakog dana od 08:30 – 17:30, a cena za studente je od 11,90 do 18 evra, u zavisnosti
od toga da li želite turu sa vodičem ili bez.
Međutim, nije dovoljno posetiti samo dvorac. U prostranom vrtu, divljenje na prvom mestu
izaziva Neptunova fontana (Neptunbrunnen), ali i Glorijet (Gloriette) na vrhu brda, sa koga se
pruža veličanstven pogled na ceo grad. Osim toga, u parkovima Šenbruna nalaze se
mnogobrojne fontane, lažne rimske ruševine, Kuća palmi (Palmenhaus), botanička bašta,
Pustinjska kuća (Wüstenhaus), ZOO vrt (Tiergarten Schönbrunn), Muzej kočija (Wagenburg),
lavirint (Irrgarten), zagonetke na otvorenom (matematičke igre, ogledala…) i dr.
Svake godine, između dvorca i Glorijeta (vidikovca) održava se letnji koncert Bečke
filharmonije, u kojem možete uživati besplatno. Ovaj koncert svake godine sluša čak 100.000
ljudi. Ispred dvorca se održava i jedan od bečkih božićnih sajmova (Christkindlmarkt), kao i
uskršnji sajam na proleće.
5. U Beču, u blizini dvorca Šenbrun, nalazi se i najstariji zoološki vrt na svetu – Zoološki vrt
Šenbrun (Tiergarten Schönbrunn). On je pored dvorca, istovremeno i najposećenija atrakcija u
Beču. Osnovan je 1752. g.
a 
prvi put se kao uzgajalište različitih životinja pominje davne 1452 g. Ovo je jedan od najvećih
zooloških vrtova u Evropi, jer se prostire na 17 hektara, a u njemu se nalazi više od 600
različitih životinjskih vrsta na svetu, pa čak i mnogo retkih i ugroženih vrsta. Između ostalog,
ovde možete videti pande, koale, divovske kornjače, različite divlje mačke, slonove, žirafe,
različite vrste ptica, pingvine, foke i još mnogo manje poznatih vrsta. U sklopu vrta se nalaze i
zatvoreni objekti kao što su Tropska kuća, gde se osećate kao da ste upravo ušli u azijsku
prašumu, zatim akvarijum i terarijum sa koralnim grebenom i brojnim vrstama, koje do sada
verovatno niste imali priliku da vidite, kao i posebna kuća za ptice. Zoološki vrt je otvoren 365
dana u godini. Dnevna karta za odrasle je 16,50 evra, a za studente, nažalost, ne postoji popust.

Šenbrun Bečki dvorac - Schloss Schönbrunn

LAST MINUTE: paket aranžman - 3 noćenja sa doručkom u Moskvi i noćenje sa
doručkom u Varšavi (hoteli sa 3*) i prevoz. Broj mesta je ograničen. Pozovite odmah 060-
500-61-60.

U gradu poput Beča gde je sve u savršenom redu, gde njegovi meštani žure da slučajno ne
zakasne na svoje odredište, zgrade stoje onako identične bez znaka propadanja i orunulosti baš
kao što su ih ljudi od pre mnogo godina mogli videti, gde nove i moderne zgrade laganim
potezima arhitektonskih majsora ne stvaraju nesklad sa svim onim silnim znamenitostima Beča,
kao što su npr. čuveni turistički magneti, Šenbrun i Belvedere, vrlo je teško odabrati najveću
atrakciju i dati joj tu laskavu titulu. Sve to možete videti, ako vam nova godina 2017. započne u
Beču.

Nećemo biti subjektivni u nego ćemo prednost dati statistici i brojkama i na taj način opravdano
doći do najveće popularnosti dvorca Šenbrun koji godišnje poseti skoro 2,5 miliona turista.
Istorija Šenbrunske palate počinje 1569 godine. Naime rimski imperator Maksimilijan II privučen
zoološkim vrtom kupuje Kateburg, lokacija koju danas krasi palata Šenbrun. Privukla ga je ideja
da verovatno do tada bude prvi koji će divlje životinje moći da čuva blizu svoje rezidencije. Mnogi
iz kraljevske porodice su svoje odmore provodili u Šenbrunu što u prevodu znači „lepi
bunar“,a ime je dobio zbog pitkosti vode iz njenog bunara. U 17 veku vojska Osmanskog carstva
je opsela Beč, a Kateburg je skoro skroz bio uništen.
Nova palata

Iako je izlgledalo da je skoro nemoguće restaurirati palatu, zahvaljujući imperatoru Leopoldu I koji
je zahtevao od arhitekte Johana Bernhara Fišera da isprojektuje novu palatu čime će joj vratiti
stari sjaj. U njegovom prvom nacrtu arhitekta je želeo da spoji antičke i savremene ideale, ali ipak
se ostalo na drugom projektu koji nam je dao realističniju građevinu. Tri godine je trajala gradnja
palate, počev od 1696. godine i već tada kao reprezentativan model moći u srednjem delu palate
održane su prve svečanosti. Decenije i vekovi su prolazili pa danas ne možemo da stvorimo
pravu sliku nekadašnjeg Šenbruna, jer je svaki njen vladar menjao neke delove palate po svom
ukusu i željama, želeći da istakne neke svoje ideale. U tom trenutku carica Marija Terezija je
želela da se palata preuredi u stilu rokoko ere, završnog obilka baroka. Za taj posao unajmljen je
jedan od najboljih stručnjaka tog vremena, arhitekta Nikolaus Pakasia. Marija se dosta bavila i
ulagala u palatu tako da se posle njene vladavine mogao uvideti da je palata postala snažan
centar carstva. Ime koje je vezano za ovu palatu i 19. vek je car Franc Jozef I, koji je svoje
poslednje dane proveo u palati Šenbrun. On je bio zaljubljenik u šenbrunsku palatu i govorio je
kako ga ona ispunjava i nadahnjuje, a u to vreme su ceo kompleks zvali Gesamtkunstwerk, što
kad prevedemo na naš znači kompletno umetničko delo. Ono što je u to vreme i za Jozefa bio
pojam bogatstva i luksuza su lažne rimske ruševine na kojima je on insistirao.

Bliža istorija Šenbruna

Kasnije Austrijska republika preuzima vlast nad Šenbrunskom palatom, tačnije to se dešava
nakon pada monarhije 1918. godine. Već tada su znali da će ona biti velika atrakcija, tako da je
netaknutu pretvaraju u muzej, što i danas jeste. U 20. veku Šenbrun ugošćava mnoge bitne
zvanice u važnim događajima, a između ostalih u ovom prelepo enterijeru uživali su i Džon Kenedi
i Nikita Hruščova pri svom istoriskom susretu 1961. godine. Ono što je posebno zanimljivo istaći
je i pristustvo lavirinta u vrtovima kompleksa Šenbrun palate, kao i dosta drugih zagonetki na koje
ćete naići šetajući ovom palatom.

Zoološki vrt Šenbrun

Najstariji Zoološki vrt na svetu osnovan je davne 1752. godine. U njemu su kao što smo već i
napomenuli i dosta pre toga bile čuvane životinje, ali tek kasnije je bilo dozvoljeno svakom
stanovniku da dođe i da ih pogleda. U to vreme neverovatna atrakcija i nešto do tada ne viđeno u
ljudskoj istoriji. Vrt u Šenbrunu je i danas zadržao svoju posebnost i zaista prednjači u odnosu da
ostale objekte ovog tipa, tako da je u nekoliko navrata proglašavan za najbolji u Evropi 2008.
2010. i 2012. godine. Pande, danas nažalost ugrožena vrsta, može te videti u ovom žoološkom
vratu i one predstavljaju ponos ove zajednice. Ono što krasi ovaj kompleks je neverovatan osećaj
prijatnosti, zaboravićete da ste u centru velikog grada i uživaćete i prirodi, ali nakon obilaska ako
ste turista po povratku na Bečki asfalt zasigunro će vam biti drago što ste i dalje u ovom prelepom
gradu.

Beč je lep u svakom godišnjem dobu jer zrači toplinom i posebnošću, ali oni koju su ga obilazili
zimi znaju da mu sneg i novogodišnja noć daju neku posebnu notu i draž. Ako se dvoumite gde
 ćete provesti najpopularnije veče na svetu, izaberite Beč i osetetite sve ono žašto ga ljudi
neprestano hvale.

Šenbrun
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šenbrunska palata, pogled iz vrtova

Šenbrun (nem. Schloss Schönbrunn) je palata u Beču, jedan od najvažnijih kulturnih spomenika u Austriji,

a od 1960-ih takođe jedna od glavnih turističkih atrakcija u Beču.

Sadržaj
  [sakrij] 

 1Rana istorija
 2Moderna palata
 3Skorija istorija
 4Spoljašnje veze

Rana istorija[uredi]
Godine 1569. sveti rimski imperator Maksimilijan II kupio je Katerburg koji se nalazio na širokom području
između Madlinga i Hajcinga, gde se danas nalaze Šenbrunski parkovi i različite građevine. On je pokazao
veliki interes za novoosnovani zoo-vrt Tiergarten Schönbrunn Zoo Vienna, i pokušao je da ustanovi ne
samo sistematsko čuvanje divljih životinja, već i botaničku baštu sa retkim i egzotičnim biljkama. S pravom
je nazvan kreatorom Šenbrunskih parkova.
Novo ime, Schönbrunn („lepi bunar“), ima svoje korene u bunaru vode iz koga se koristila voda na
kraljevskom dvoru u Beču. U sledećem stoleću mnogi članovi kraljevske porodice Austrije provodili su svoj
letnji odmor i odlazili u lov u Katerburg. U vreme turskih opsada Katerburg je skoro uništen i činilo se da je
nemoguće obnoviti zamak.

Moderna palata[uredi]
Gloriette na vrhu brda iza palate

Imperator Leopold I dao je arhitekti Johanu Bernhardu Fišeru zadatak da projektuje novu palatu. Njegov

prvi nacrt bio je vrlo utopijski, pokušavajući da poveže antičke i savremene ideale. Njegov drugi nacrt
prikazao je manju i mnogo realističniju građevinu. Izgradnja je počela 1696. i posle tri godine prve
svečanosti su održane u novoizgrađenom srednjem delu palate.
Nažalost, mnogi delovi prve palate nisu preživeli sledeće stoleće zato što je svaki novi vladar dodavao ili
menjao unutrašnjost i spoljašnjost zgrade. Po naređenju carice Marije Terezije, arhitekt Nikolaus
Pakasi preoblikovao je Šenbrunsku palatu u stilu rokoko ere. Na kraju tzv. terezijanske epohe Šenbrunska
palata bila je snažan centar austrijskog carstva i carske porodice.
U 19. veku jedno ime je tesno povezano s Šenbrunom, bio je to car Franc Jozef I. On je u njoj proveo
najveći deo svog života a i umro je 21. novembra, 1916. u svojoj spavaćoj sobi. Za vreme njegove
vladavine, Šenbrunska palata se smatrala za Gesamtkunstwerk (kompletno umetničko delo) i preuređena
je u skladu s svojom istorijom.
Kompleks palate uključuje i neke lažne rimske ruševine i voćnjak narandži, pojam luksuza u evropskim
palatama te vrste.

Skorija istorija[uredi]
Posle pada monarhije 1918. novoosnovana Austrijska Republika postala je vlasnik Šenbrunske palate i
sačuvala je divne sobe i odaje kao muzej za posetioce. U 20. veku palata je nekoliko puta korišćena za
važne događaje kao što su istorijski sastanak između Džona Kenedija i Nikite Hruščova 1961. godine.
UNESKO je uvrstio Šenbrunsku palatu na listu Svetske baštine 1996.
U prostranim vrtovima Šenbruna nalazi se i lavirint. Ulaznica u vrt omogućava ulaz u lavirint, kao i pristup
jednom broju ostalih zagonetki na otvorenom, uključujući matematičke igre i seriju fontana.
https://www.turizmopedija.com/dvorac-senbrun-u-becu-obavezna-stanica-svih-turista/