УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА:

ОДЕЋА КАО ЗНАК ТЕЛА

ПРЕДМЕТ:

Историја и теорија дизајна

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Проф. Александар Чучковић Тамара Милић 471/2016

БЕОГРАД, 2017. ГОДИНЕ

 Одећа као знак тела

Садржај

1. УВОД........................................................................................................................................3
2. РАЗРАДА.................................................................................................................................4
2.1. Порука коју одело шаље..................................................................................................4
2.2. Развој моде........................................................................................................................8
3. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................15
4. ПОПИС КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ..............................................................................16

2
 Одећа као знак тела

1. УВОД
Одело не чини човека,
али му помаже да личи на њега.1

Често око нас (на телевизији, у околини) можемо чути, видети, прочитати да одело
не чини човека. С обзиром на чињеницу да се ја не могу похвалити добрим слухом, могу се
похвалити својим чулом вида и, по мом мишљењу, добром способношћу запажања.
Проучавајући и истражујући литературу за ову тему, пронашла сам један наслов,
који је оставио јак утисак на мене: „Одело не чини човека: Тужна прича једног ружног,
старог мачка“2. Одмах испод њега пронашла сам и слику мачка, који је био веома тужног
лика. Иако тема мог семинарског рада није опис животиње и тужна прича напуштеног
мачета, сматрам да је то јако добра прича за уводни део у оно о чему ћу касније писати.
Маче, које је лежало на слици желело је да буде вољено, да га неко погледа и
покаже трунку било какве пажње и љубави. Звали су га „Ружни“, управо због свог изгледа.
Сваки дан у његовом животу представљао је борбу за комадић хлеба и мало воде. Сви су
бежали од њега, не знајући колико је његово срце топло и отворено за љубав. Морао је да
моли за мало нежности и љубави. Свој тужан живот завршио је у устима хладнокрвних
комшијских хаскија...
Дирљива и потресна прича овог тужног мачета навела ме је да размислим како се
свет у коме живимо променио. Људе почињемо да процењујемо на основу одела које
видимо на њима. Због тога у овом раду желим да се окренем иза себе и кроз повратак у
историју и развој моде покушам да пронађем одговор на питање: Да ли одело може
стварно бити знак тела или да и се на основу њега може добро проценити особа коју
посматрамо?
Рад ће бити подељен на неколико делова. У првом делу рада говорићу о порукама
које одело може послати средини, односно о начину комуникације путем одевних
комбинација. Након тога, речи ће бити о развоју моде, односно два правца током историје -
периоду модернизма и периоду постмодерне моде. Кроз рад ће бити представљена и
промена у стилу и начину одевања, врстама одевних комбинација, њиховим улогама како
за појединца, тако и за групу у којој живи. На самом крају рада биће изведен закључак и
пописана коришћена литература.
Рад ће, поред самосталних размишљања и коментара, бити ослоњен на радове
познатих аутора, попут Мирка Барјактаровића, Жана Бодријара, Жоржа Вујачића, Паић
Жарка, Џона Фиска, Дика Хебиџа, Дика Чејнија. Такође, у раду ће бити споменута и
чувена креаторка Коко Шанел, као и позната дизајнерка широких панталона, Амели
Блумер.
Кључне речи: одело, човек, историја, развој, мода

1
Ковић, Срђан. (2014). Како рад на себи доприноси личном и професионалном развоју терапеута. Београд:
Факултет за медије и комуникације. Департман за психологију, страна 14.
2
Одело не чини човека: Тужна прича једног ружног, старог мачка. Доступно на:
http://stil.kurir.rs/ljubimci/odelo-ne-cini-coveka-tuzna-prica-jednog-ruznog-starog-macka-clanak-32294, датум
посећивања сајта: 12.8.2017.
3
 Одећа као знак тела

2. РАЗРАДА

2.1. Порука коју одело шаље

Живимо у свету када медији имају веома велики утицај на човечанство. У раду
Биљане Продовић „Утицај медија на ставове и понашање човека – медији и морална
паника“ пронашла сам цитат, који каже „Није битно питање шта човек ради са медијима;
колико је битно питање шта медији раде са човеком“. 3 Човеку је одузето право слободе да
мисли и говори према свом осећању. Он не може да живи онако како хоће, жели, већ онако
како мора и како му средина наметне. 4 Са немогућношћу да живи како сам човек жели, иде
и немогућност облачења по сопственој жељи.
Занимљив је пример, који је дао Дејвид Ризман у свом делу „Усамљена година“,
користећи цитат из романа „Ана Карењина“, Лава Толстоја: „Он није мењао мишљење,
мишљење се само мењало у њему, неприметно и без његовог знања. Уосталом, није ни
бирао своје политичке идеје, оне су дошле к њему, спонтано, исто онако као што је, уместо
да бира шешир или одело које ће носити, спонтано облачио оно што су сви носили.“5
Одело не чини човека, али, према мом мишљењу, оно утиче на наш утисак, који
ћемо створити о некоме. Одело, које видимо на некоме може нам помоћи да оценимо којој
друштвеној групи припада (што не мора увек бити меродавно), у каквом се друштву креће,
начину размишљања, месту на коме ради... На пример, на слици број 1 можемо видети
неке од врста униформи, на основу којих можемо проценити место на којем особа ради.
СЛИКА 1 – Одећа на основу које се може проценити место на којем особа ради

6 7

3
Продовић, Биљана. (2011). Утицај медија на ставове и понашање човека – медији и морална паника. У:
Криза и перспективе знања и науке. Зборник радова са научног скупа „Наука и савремени универзитет“.
Ниш: Филозофски факултет у Нишу, страна 380.
4
Ђорђевић, Ј. (1939). Јавно мњење. Београд: Библиотека политика и друштво 33/34.
5
Продовић, op.cit., страна 382.
6
https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?
q=tbn:ANd9GcQFKOZ24WNEl1_iiwdFTrlJgPi8WUJnSToLHe1oFefGE1WgiOIr0A, датум посећивања сајта:
12.8.2017.
7
http://static.mondo.rs/Picture/466827/jpeg/vatrogasci-mondo-stefan-stojanovic-22.jpg, датум посећивања сајта:
12.8.2017.
4
 Одећа као знак тела

Одевањем је увек било могуће слати одређене поруке околини и на тај начин човек
свом окружењу може да шаље различите сигнале. Моћ одевања сматра се невербалном
симболичком комуникацијом. Модни детаљи на човеку делују као визуелни знакови у
зависности од правила, навика и договора.9
Различитим одевним комбинацијама људи комуницирају са околином, али и дају
одређене знакове (симболе). Током историје одевне комбинације су имале различите врсте
функција. Оне су се кретале од примарних заштита, па преко естетских, еротских и
морално-религијских функција, па све до функција којима се истицао статус или
престижна улога у друштву. Одело је имало улогу да истакне животни стил појединца,
његово опредељење, духовно или емотивно стање, екононску димензију... 10 Видимо да се у
литератури могу наћи различити називи – од улоге до функције одевних комбинација.
Према мом мишљењу, то није ништа друго до само један знак, који се мора добро
протумачити.
Естетска улога, на пример, одевних комбинација огледа се у чињеници да када
угледамо човека прво што приметимо јесте да ли је он лепо или ружно одевен. Каже се у
нашем народу да лепом човеку све лепо стоји, али да ли је увек тако? Треба знати изнети
одређену одевну комбинацију.
На основу одела не можемо закључити карактер човека, кога посматрамо, али
можемо створити „неку“ слику у нашој глави. Познато је, на пример, да је униформа
полицајаца плава, која делује умирујуће, униформа хирурга зелена, која представља
контраст црвеној боји крви... Носећи скупу одећу, скупе марке и одела познатих креатора
људи шаљу поруке о свом имућном стању, али не шаљу поруку о томе какви су они као
особе. Имиџ је битан за околину, али нам он не може помоћи да откријемо своје право
лице. Иза добро одевеног мушкарца или жене може се крити особа сигурна у своје

http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/L1ektkpTURBXy81NDdjMGI1OTBiOWQ0NWNhMjkxNzVhZDc3MDg1NTF
hZi5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
9
Јестратијевић, Ива. (2015). Мода и семиотика рода. Оригинални научни рад. УДК 391:81'37.
Етноантрополошки проблеми, н.с.год. 10 свеска 4(2015), страна 839.
10
Вујачић, Л. (2008). Култура одијевања као облик комуникације – систему одјевних „кодова“. Никшић:
Филозофски факултет, страна 71.
5
 Одећа као знак тела

поступке, али и особа, која је плашљива, несигурна и која жели да се иза свог одела
сакрије.
Различитим одевним комбинацијама појединац може да пошаље поруку околини и
саопшти лична осећања, али и своје ставове о устаљеним вредностима, критеријумима,
идеалима... Носећи различите врсте боја, облика и материјала појединац „комуницира“ са
средином у којој се налази. Она му са омогућава да са околином у којој се налази изгради
своју индивидуалност показујући се људима око себе.11
Приликом комуницирања са околином веома је важно имати у виду ситуације у
којима се она одвија. У зависности од тога може се направити подела одеће на неколико
категорија. Тако постоји одећа за сваки дан, церемонијална одећа, национална ношња,
униформа... Према тој подели свака од наведених категорија може преносити посебну
поруку и на основу тога можемо и вршити процену појединаца. Ако нам се неко у
народној ношњи учини „чудним“ морамо првенствено сагледати ситуацију у којој се
налази. Није необично видети човека у народној ношњи за време појединих врста
манифестација, фестивала, концерата, међутим, чудна је појава видети човека у народној
ношњи „на сред улице, у сред бела дана“.
Чињеница да одевни предмети помажу у одређивању културног идентитета навела
је Жоржа Гурвича да постави питање „Да ли униформе односно одећа коју ми не носимо
симболише друштвене функције на које смо постављени, друштвене улоге које играмо
или, једноставно, естетске вредности, које су везане за посебан начин живота или за неки
сталеж?“12
Према мом мишљењу, одевни предмети помажу највише у културном одређењу
појединца. Такву културу бих, према сопственом мишљењу, поделила на две групе –
културу (културно) и некултуру (некултурно). У зависности од ситуације појединац се
може понашати на ова два начина. Ако се придржава прописаних правила и правила
облачења, нема сумње, његово понашање дефинисаће се као културно. Са друге стране,
ако се, на пример, девојчица (дечак) у школи појави у бермудама, кратком шорцу или
мајици на бретеле, упркос правилима облачења у школи, њихова понашања се могу
окарактерисати као недолична односно некултурна. Школске униформе би, на пример,
представљале један вид културне средине, која истиче квалитетне естетске и моралне
вредности.
Одевне комбинације морају се разликовати и у зависности од доба дана када се
носе. Мора се водити рачуна да ли су у питању комбинације за дан, ноћ, празнике или неке
посебне прилике. Начин одевања у зависности од ситуације и прилагођености ситуацији
представља културне стандарде у оквиру којих се могу навести вредносни и естетски
квалитети појединца, који је изабрао одређену комбинацију. Одећа је визуелно средство
које појединцу омогућује да се одреди његово место у друштву, указујући на његов
материјални статус, духовно стање, социјални положај, радни статус...13

11
Ibid., страна 72.
12
Гурвич. Жорж. (1965). Савремени позив социологије. Сарајево: Веселин Маслеша, страна 102.
13
Вујачић, op.cit., страна 74.
6
 Одећа као знак тела

Иако, по мом мишљењу, одело не треба да чини човека, према мишљењу

Александра Тодоровића, без обзира о којој се одевној комбинацији ради (дневна, ноћна,
свечана) она у великој мери утиче на коначан изглед сваке индивидуе. У том случају ради
се о личном бонтону одевања. Према његовом мишљењу, уколико се особа на свечаном
пријему појави у џинсу (фармеркама) и мајици на кратке рукаве, сматраће се да је
недолично обучена. Исто тако, шетња, бављење спортским активностима или одлазак до
продавнице не подразумева кошуљу, кравату и панталоне као одевну комбинацију.14
Осим што начин одевне комбинације говори о стилу појединца и материјалном
стању, одевна комбинација често може много рећи о старосној категорији појединца.
Млађе особе углавном носе лежерније, слободније одевне комбинације (џинс, мајице на
бретеле, кратке сукње), док се код старијих жена могу видети озбиљније одевне
комбинације (дуже сукње, хаљине, мајице на кратке рукаве, једнобојне, евентуално одећа у
две до три боје). На основу одеће можемо и закључити каквог је расположења особа. На
пример, особе, које су у породици имале смртни случај често ћемо видети у црном (или
некој тамнијој боји), док ћемо особу која је весела видети у пролећним, веселим бојама.
Наравно, ово су само чињенице, које не морају увек бити тачне и истините.
У претходном делу рада наведене су униформе, као један од знакова распознавања
радног места појединца, што је и приказано на слици број 1. Професионалне униформе
(полицијске, војничке, ватрогасне, куварске, конобарске, радне...) одређују припадност
појединца одређеним професионалним групама. У историји су познате и класне униформе,
којима се могло препознати грађанство, односно племство. Униформе су, за разлику од
одеће за сваки дан, знак једнакости и неразликовања.15
Церемонијална односно пригодна одећа се носи у посебним приликама. Пригодна
одећа се носи у жалости и карактеристична је по црној боји, док се, на пример, на свадби
носи бела, односно одећа светлијих боја. Било која одевна комбинација која се носи на
посебним манифестацијама сматра се церемонијалном односно пригодном.16
Занимљив је податак о одевним комбинацијама, које се носе приликом тужних
догађаја односно комбинације којима се исказује жалост за неком драгом или блиском
особом. Овакве одевне комбинације разликују се, углавном, по боји. У Египту особе које
су у жалости носе одећу претежно плаве боје, док Кинези носе одећу беле боје. Код
савремених народа, Словена, на пример, према истраживању Мирка Барјактаревића, носи
се црна боја.17
Лични избор појединца, без обзира да ли он прати моду или не, потврђује, како
закључује Дик Хебиџ, класу, статус, слику о себи и привлачност. 18 Свака одевна
комбинација може околини послати знак о нечему што се налази у телу појединца.
Поред поруке, коју појединац шаље носећи различите одевне комбинације, оне могу
бити и знак животног стила односно супкултурне припадности. Осим личних
преокупација, одећа може много рећи о естетским, идеолошким и модним преокупацијама
14
Тодоровић, Александар. (1980), Социологија моде. Ниш: Градина, страна 115.
15
Вујачић, op.cit., страна 78.
16
Ibid., страна 81.
17
Барјактаровић, Мирко. (1977). Одећа и украшавање тела. У: Основи опште етнологије. Београд:
Савремена администрација, страна 110.
18
Хебиџ, Дик. (1981). Поткултура – значење стила. Београд: Рад, страна 101.
7
 Одећа као знак тела

у групи. На овај начин животни стил се сматра доступним сваком појединцу у оквиру једне
заједнице, којим се развио посебан начин визуелизовања – имиџ. Њиме се истиче
посебност појединца у оквиру групе.19

2.2. Развој моде

Говорећи о начину облачења, поставила сам себи питање колико се заправо
променио начин облачења и да ли су те промене везане за културу, трендове, традицију.
На једној интернет страници пронашла сам податак да се током осамдесетих година носио
топлес, што је за данашње време неуобичајена појава. За време шестдесетих и
седамдесетих година жена која је на посао долазила у панталонама сматрана је
непристојном. Данас је другачије и све је чешћа појава „пословна жена у панталонама“.
Панталоне на жени знак су њене сигурности, храбрости, озбиљности. На слици број 2
могу се видети предлози пословних комбинација за жене у 21. веку, са акцентом на
панталонама.
Слика 2 – Примери пословних комбинација за жене у 21. веку

20

У историји развоја моде могу се уочити два периода – период модернизма и период
постмодерне. Период модернизма се развијао као култура буржоаског капиталистичког
друштва за време Француске револуције, па све до Хладног рата. Друштвени поредак
одевања у овом периоду темељио се на друштвено-класној диференцијацији. 21 Одевање се
у том периоду манифестовало успостављањем и потврђивањем фиксних идентитета и
хомогеног одевног кода. Други период, период постмодерне моде представљао је
надилажење вредности, смисла и начина живота модерног друштва. Одевање тела је
указивало на губитак свих фиксних и стабилних одређења идентитета, а та врста моде

19
Чејни, Дик. (2003). Животни стилови. Београд: Клио, страна 60.
20
http://jollymagazine.com/wp-content/uploads/2016/09/mm-200x300.jpg, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
21
Паић, Жарко. (2007). Вртоглавица у моди: према визуалној семиотици тијела. Загреб: Алтагама, страна
167.
8
 Одећа као знак тела

почела је представљати визуелни и медијски спектакл успостављања и потврђивања

амбивалентних културних идентитета.22
Одевни предмет се тада почео јављати као ознака за класу, статус, род, сексуалност,
професију, идеологију... Сам процес одевања представља једно од средстава за родну
идентификацију и начин да се лице потврди као мушкарац односно жена. У овом смислу,
одевање је начин да се одреде припадници одређене родне категорије.23
Развојем и променом облика ношње, одећа се почиње користити за истицање чари
тела наглашавањем разлика између мушкарца и жене. Одећа више не представља ознаку
друштвеног статуса појединца, већ она постаје средство за завођење и естетизацију
појединца. Занимљив је и податак о периоду после индустријске револуције, када долази
до реформисања мушке моде и начина одевања. Мушко одело је до тог периода било
ознака средње класе. Тај период сматрао се периодом великог мушког одрицања, јер је
каснији период развоја моде посвећен више женама. 24 Сматра се да се од тада мушка мода
уопште није променила. За дизајн мушких ношњи остали су важни украси као што су
кравата, марама или лептир машна.
Средњи век је познат у историји као мрачно доба и као период који је људима
пружао могућност да се уз уметност могу на тренутак склонити из свакодневице и да би
осетили ублажену стварност без које је живот празан.25
У складу са наведеном чињеницом да се жена, која је шестдесетих година на посао
долазила у панталонама, сматрала непристојном, важи и чињеница да је дистинкција
између мушке и женске моде од средине 19. века постала веома ригидна. Панталоне су
почеле представљати најконтроверзнији одевни предмет. Тиме се хтела истаћи разлика
између мушкараца и жена, али су се жене временом побуниле. Прва жена, која је имала
храбрости да се побуни, била је Амели Блумер (Amelie Bloomer), која је дизајнирала модел
широких панталона, које су дизајниране са циљем да омогуће слободно кретање женама.
Широке панталоне биле су симбол ослобађања од владајуће моде. 26 На слици број 3 могу
се видети неки од модела широких панталона.

Слика 3 – Модели широких панталона

22
Јестратијевић, op.cit., страна 841.
23
Ibid., страна 842.
24
Флугел (1929) преме Јестратијевић, op.cit., страна 843.
25
Косанић, Вања. (2012). Развојни пут модне илустрације 20. и 21. века – ликовно представљање моде (у
сликарству, модним таблама и модним илустрацијама). Арт + медиа, часопис за студије уметности и медија,
број 4, страна 36.
26
Crane, Diana. (2000). Fashion and its social agendas. Class, gender and identity in clothing. London: University
of Chicago press, страна 107.
9
 Одећа као знак тела

27

Након ове промене, важна је и промена, која је донела „унисекс (unisex)“ одећу. Био
је то период појаве равних панталона, мајица и равних ципела, праћен недостатком накита
и шминке.28
Сваки период, који желимо споменути у историји моде, носи одређене промене и
одређене врсте знакова. Тако је било и током осамдесетих година 20. века. Тада се почињу
брисати границе између моде и антимоде, а мушки одевни предмети постају део и женске
моде. Унисекс мода постаје свакодневна, а кравата, мушко одело и кошуље постају детаљи
који се могу видети и на женама. Женске пословне комбинације почињу се ослањати на
мушку моду (видети слику број 2).
Да су се избрисале разлике између мушке и женске моде, показује и пример чувеног
певача Дејвида Боувија (Dawid Bowie), који се често на својим наступима могао видети у
светлуцавим костимима, сукњама, перикама, платформама и јаком шминком (погледати
слику број 4).
„Коса му је била чиста и сређена, био је мало и нашминкан... Давне 1972. или 1973.
Док је још био звезда глам-рока у Лондону, стално је био нашминкан, у костими који су
заиста били на ивици...“29

Слика 4 – Један од стајлинга Дејвида Боувија

27
https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcStUTLggpSdF0i5d7-
39OhM0RxdVqfr1Iwa2Y09VZXM4UF54Dd-, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
28
Јестратијевић, op.cit., страна 847.
29
Упознајте човека који већ 40 година слика Дејвида Боувија и неће престати. Доступно на:
https://www.vice.com/rs/article/gvga3w/upoznajte-coveka-koji-vec-40-godina-slika-dejvida-bouvija-i-nece-prestati,
датум посећивања сајта: 12.8.2017.
10
 Одећа као знак тела

30

Промене се дешавају и са појавом геј популација на подручју Европе и Америке.

Тада се почињу појављивати бела одела, узани прслуци, везани оковратници, манжетне,
сатен и свила. Одела се дизајнирају према женским бојама (розе, жута, црвена), за разлику
од црне, сиве, браон и зелене, које су коришћене за дизајн мушке одеће до тог периода.
Занимљива је и појава сукњи за мушкарце.31

Ова појава није социјално прихваћена, јер је за средину (без обзира о којој средини
се ради) није прихватљиво да мушкарац носи сукњу, осим у случају да се ради о
Шкотланђанину, који носи традиционални килт (погледати слику број 5). Слична
ситуација јавља се и са цветним дезенима. Цветни мотиви сматрају се женским детаљима,
а познат је случај мушакараца који су носили кошуље на цветиће.32

Слика 5 – Шкотланђанин у традиционалном килту

30
https://vice-images.vice.com/images/content-images/2015/11/26/upoznajte-coveka-koji-vec-40-godina-slika-
dejvida-bouvija-i-nece-prestati-body-image-1448540938.jpg?output-quality=75&resize=683:*, датум посећивања
сајта: 12.8.2017.
31
Crane, op. cit., страна 194.
32
Вујачић, op.cit. страна 84.
11
 Одећа као знак тела

33

Промене, које су се десиле у вези са „џинсом“ и њиховим све чешћим

појављивањем почеле су означавати губљење родних разлика. Џинс постаје одевни
предмет за мушкарце и за жене, дајући слободу појединцима и делујући на њих
ослобађајуће од модних правила.34 На слици број 6 приказани су мушкарци и жене у
„џинс“ стилу.

Слика 6 – „Џинс“ стил

33
https://engspeakzoneonline.files.wordpress.com/2013/05/connerykilt.jpg, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
34
Фиск, Џон. (2001). Популарна култура. Београд: Клио, страна 10.
12
 Одећа као знак тела

Осим Амели Блумер, Коко Шанел (Gabrielle Bonheur „Coco“ Chanel)је у историји
остала позната као иноватор мале црне хаљине, комплета, лажних бисера и панталона. Она
се залагала за једноставност, класику и елегантност, наглашавајући удобност. Она је своју
инспирацију налазила у мушким одевним комбинацијама. И она је, као и Амели Блумер,
успела да „укине“ предрасуде о женама које носе панталоне. На слици 7 може се видети
једна од одевних женских комбинација Коко Шанел.
Слика 7 – Женска одевна комбинација Коко Шанел

У оквиру модних промена, важно је споменути и појаву женских смокинга,

захваљујући креаторки Ив Сен Лорен (Yves Saint Laurent). Њена инспирација ослањала се
на одевне комбинације Коко Шанел и већ признате панталоне, као женски одевни предмет.
Занимљиве су одевне комбинације познатих филмова, које свакако говоре у прилог
чињеници да одело не чини човека, али да могу говорити о његовом карактеру. Носећи
различите комбинације може се закључити да ли он позитивно односно негативно
размишља, да ли је срећан, тужан, расположен, нервозан, бесан... На основу костима на
слици испод проценили бисмо да су људи обучени у њих прави негативци,
недружељубиви, затворени у себе (погледати слику 8).
Слика 8 – Костими који остављају негативан утисак

35

35
http://citymagazine.rs/clanak/filmovi-o-kojima-cete-misliti-i-dugo-nakon-gledanja, датум посећивања сајта:
12.8.2017.
13
 Одећа као знак тела

Наведене промене ишле су у смеру универзалности и ослобађања од модних

правила. Појединци могу да постану оно што јесу или оно би желели да буду. Мода
почиње представљати универзални модни тренд, без обзира да ли је у питању мушка или
женска модна колекција. Наравно, разлике и даље постоје, али су оне у великој мери
смањене. Разлика између полова је смањена на минималан ниво.36

Савремен приступ моди нарушио је традиционалне приступе постављене много

раније. Срушена су правила, изједначени су полови, а слободе је много више него раније.
Порука, која се шаље окружењу и даље постоји.37

Међутим, иако се кроз историју види тежња ка универзалности, увек се појаве

неуравнотежени ставови који су у вези са овом појавом. Панталоне ће увек бити симбол
мушкости, док ће сукња бити симбол женствености. Заменом ових симбола долази до
рушења успостављених кодекса облачења препоручених за жене и мушкарце, који се
нимало не могу сматрати природним и спонтаним.

Овакви облици размишљања могући су у наведеним „геј групацијама“ односно

трансродним групама. Такви људи одступају од културних вредности и, према мом
мишљењу, немају јасно дефинисан стил, па чак ни идентитет. Због тога су они често
изложени дискриминисању, увредама, презиру и одбацивању. Мушкарац, који би пожелео
да носи сукњу биће (у већини случајева) одбачен од стране своје средине. Није битан
његов карактер, његова личност, његове особине. За средину и кодекс понашања важно је
како он изгледа споља.

36
Бодријар, Жан. (2002). Мода,. Чаролија кода. У: Бартлет, Ђурђа. Цвитан-Чернелић, Мирна. Тончи-
Владиславић, Анте. (ур.). (2002). Мода. Повијест, социологија, теорије моде. Загреб: Школска књига, страна
201.
37
Davis, Fred. (1992). Fashion, culture and identity. London: University of Chicago press, страна 25.
14
 Одећа као знак тела

3. ЗАКЉУЧАК

У претходном делу рада покушала сам до кроз историју моде и промене у њој
покажем, колико су време, култура и традиција утицали на начин одевања, Међутим, тема
овог семинарског рада није у вези са променама, већ о тражењу одговора да ли одело може
стварно бити знак тела или да и се на основу њега може добро проценити особа коју
посматрамо.
На основу наведених података може се закључити да је током развоја модних
трендова обраћана пажња на разлике између мушке и женске одеће, али да се она
временом изгубила. Панталоне, као модни детаљ биле су симбол мушке одевне
комбинације, међутим временом се тај симбол изгубио и постао универзалан. То иде у
прилог чињеници да одело не чини човека и да на основу тога да ли видимо панталоне на
мушкарцу или жени не можемо процењивати њихов карактер. Жена, која носи панталоне
може бити сигурна и јака као мушкарац, али не мора увек бити тако. Слична је ситуација и
са сукњом, која је, како је наведено, постала и модни детаљ мушкарца. Ако на мушкарцу
видимо сукњу не можемо га одмах окарактерисати као слабог и плашљивог мушкарца.
У пракси није увек тако. Често ће бити одбачени они који „експериментишу“ са
својим начином одевања или они који нису још увек пронашли свој стил. У средини је
пожељно оно што је „културно“ и прихваћено нормама понашања. Мушкарац у сукњи није
мушкарац и он је од своје средине одбачен. У данашње време гледају се спољашње
особине човека, а не његова унутрашњост. Људи се процењују на основу „крпица“, које
имају на себи. Важно је носити сат од неколико хиљада евра, панталоне и мајицу познатих
дизајнера и наочаре које су „у тренду“. „Cool“ си ако на себи носиш вредност од неколико
хиљада евра.
Никада нисам или сам се бар трудила да људе не процењујем према оделу. Наравно,
не свиђа ми се све што видим. Често себи дам слободу да проценим и оценим мајицу на
некој девојци, панталоне на мушкарцу или сукњу на некој баки, али не дајем себи слободу
да их оцењујем као људе. Могу да проценим и материјално стање, и порекло, и године,
али не могу да проценим какав је ко човек. Битно је оно што се крије испод одевне
комбинације. Одело чини човека само споља. Изглед може утицати много на наш утисак о
некоме, али никако не сме бити пресудан. Некада су се поштовала правила облачења,
кодекси понашања, али су се временом она изгубила.
Запала ми је за око једна реченица у у интервју, који се бавио истоименом темом.
„Нажалост, у данашње време, на просторима Србије, добро је познато да ће се неко одрећи
залогаја хлеба у корист крпица само зато да би био in“.38
Погрешно је „пратити моду“ и носити оно што је „у тренду“. Не стоји све свакоме.
У том случају одело може бити знак тела, али опет само споља. И даље оно што је изнутра
остаје прекривено са пар комада гардеробе.
Мислите ли и даље да је одело знак тела? Ја мислим да није и да ниједан комад
крпице не може у потпуности открити оно што човек крије испод тога! Одело као знак
тела може бити само маска, никако само знак!

38
http://ideja.forum-express.net/t707-odelo-necini-coveka, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
15
 Одећа као знак тела

4. ПОПИС КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Домаћа литература:

1. Барјактаровић, Мирко. (1977). Одећа и украшавање тела. У: Основи опште

етнологије. Београд: Савремена администрација.
2. Бодријар, Жан. (2002). Мода,. Чаролија кода. У: Бартлет, Ђурђа. Цвитан-Чернелић,
Мирна. Тончи-Владиславић, Анте. (ур.). (2002). Мода. Повијест, социологија,
теорије моде. Загреб: Школска књига.
3. Вујачић, Л. (2008). Култура одијевања као облик комуникације – систему одјевних
„кодова“. Никшић: Филозофски факултет.
4. Гурвич. Жорж. (1965). Савремени позив социологије. Сарајево: селин Маслеша.
5. Ђорђевић, Ј. (1939). Јавно мњење. Београд: Библиотека политика и друштво 33/34.
6. Јестратијевић, Ива. (2015). Мода и семиотика рода. Оригинални научни рад. УДК
391:81'37. Етноантрополошки проблеми, н.с.год. 10 свеска 4(2015).
7. Ковић, Срђан. (2014). Како рад на себи доприноси личном и професионалном развоју
терапеута. Београд: Факултет за медије и комуникације. Департман за
психологију.
8. Косанић, Вања. (2012). Развојни пут модне илустрације 20. и 21. века – ликовно
представљање моде (у сликарству, модним таблама и модним илустрацијама). Арт
+ медиа, часопис за студије уметности и медија, број 4.
9. Паић, Жарко. (2007). Вртоглавица у моди: према визуалној семиотици тијела.
Загреб: Алтагама.
10. Продовић, Биљана. (2011). Утицај медија на ставове и понашање човека – медији и
морална паника. У: Криза и перспективе знања и науке. Зборник радова са научног
скупа „Наука и савремени универзитет“. Ниш: Филозофски факултет у Нишу.
11. Тодоровић, Александар. (1980), Социологија моде. Ниш: Градина, страна 115.
12. Фиск, Џон. (2001). Популарна култура. Београд: Клио.
13. Хебиџ, Дик. (1981). Поткултура – значење стила. Београд: Рад.
14. Чејни, Дик. (2003). Животни стилови. Београд: Клио.

Страна литература:

1. Crane, Diana. (2000). Fashion and its social agendas. Class, gender and identity in
clothing. London: University of Chicago press.
2. Davis, Fred. (1992). Fashion, culture and identity. London: University of Chicago press.

16
 Одећа као знак тела

Интернет странице:

1. Одело не чини човека: Тужна прича једног ружног, старог мачка. Доступно на:
http://stil.kurir.rs/ljubimci/odelo-ne-cini-coveka-tuzna-prica-jednog-ruznog-starog-macka-
clanak-32294, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
2. https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?
q=tbn:ANd9GcQFKOZ24WNEl1_iiwdFTrlJgPi8WUJnSToLHe1oFefGE1WgiOIr0A,
датум посећивања сајта: 12.8.2017.
3. http://static.mondo.rs/Picture/466827/jpeg/vatrogasci-mondo-stefan-stojanovic-22.jpg,
датум посећивања сајта: 12.8.2017.
4. http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/
L1ektkpTURBXy81NDdjMGI1OTBiOWQ0NWNhMjkxNzVhZDc3MDg1NTFhZi5qcG
eSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
5. http://jollymagazine.com/wp-content/uploads/2016/09/mm-200x300.jpg, датум
посећивања сајта: 12.8.2017.
6. Упознајте човека који већ 40 година слика Дејвида Боувија и неће престати.
Доступно на: https://www.vice.com/rs/article/gvga3w/upoznajte-coveka-koji-vec-40-
godina-slika-dejvida-bouvija-i-nece-prestati, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
7. https://vice-images.vice.com/images/content-images/2015/11/26/upoznajte-coveka-koji-
vec-40-godina-slika-dejvida-bouvija-i-nece-prestati-body-image-1448540938.jpg?output-
quality=75&resize=683:*, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
8. http://citymagazine.rs/clanak/filmovi-o-kojima-cete-misliti-i-dugo-nakon-gledanja, датум
посећивања сајта: 12.8.2017.
9. https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcStUTLggpSdF0i5d7-
39OhM0RxdVqfr1Iwa2Y09VZXM4UF54Dd-, датум посећивања сајта: 12.8.2017.
10. http://ideja.forum-express.net/t707-odelo-necini-coveka, датум посећивања сајта:
12.8.2017.

17