Zbornik 47 4

ISSN 0354-3293
еISSN 2217-8082
ЗБОРНИК РАДОВА
ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
UNIVERSITÉ DE PRIŠTINA / UNIVERSITY OF PRIŠTINA
FACULTÉ DE PHILOSOPHIE / FACULTY OF PHILOSOPHY
RECUEIL DE TRAVAUX
DE LA FACULTÉ DE PHILOSOPHIE
COLLECTION OF PAPERS
OF THE FACULTY OF PHILOSOPHY
XLVII (4)/2017
KOSOVSKA MITROVICA
2017
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
XLVII (4)/2017
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
2017.
Филозофско8 факул;е;а Универзи;е;а у Приш;ини

Број XLVII (4), 2017. 8оFина
ISSN 0354-3293
eISSN 2217-8082
Главни и о:;оворни уре:ник

Проф. р Мирјана Лончар-Вујновић
Заменик ;лавно; и о:;оворно; уре:ника

Доц. р Мла ен Јаковљевић
РеFакција
Чланови реFакције из земље: Aроф. :р Дра;ана СAасић, Aроф. :р Јасна Парлић-Божовић, Aроф.
:р Вла:ан Виријевић, Aроф. :р ГолуL Јашовић, Aроф. :р НеLојша Лазић, Aроф. :р Вла:имир Јовић,
:оц. :р Алексан:ра КосPић Тмушић, :оц. :р Божи:ар Зарковић, :оц. :р Јелена Бајовић,
:оц. :р МарPа ВукоPић, :оц. :р Оливера Марковић Савић, :оц. :р НеџиL Прашевић.
Чланови реFакције из инос;ранс;ва: Prof. dr Laurence Armand French, Justiceworks Institute, Uni-
versity of New Hampshire, Durham, USA/САД; prof. dr Alexandra Perović, University College London,
Division of Psychology and Language Sciences, United Kingdom/Ује:ињено КраљевсPво; prof. dr Sara
Corrizzato, L'Università di Verona, Italia/ИPалија; prof. dr Nataša Bakic-Mirić, Foreign Language Cen-
tre, Bologna, Italia/ИPалија; prof. dr Davronzohn Erkinovich Gaipov, University Suleiman Demirel, Al-
maty, Kazakhstan/КазахсPан; :оц. :р СPефан Иванов Анчев, УниверзиPеP „Св. Ћирило и МеPо:ије“,
Велико Трново, Бъл;ария/Бу;арска; Aроф. :р Зинаи:а Тихоновна Голенкова, заменик :ирекPора
ИнсPиPуPа за социоло;ију Руске ака:емије наука, Москва, Росси́я/Русија; Aроф. :р Миомир Да-
шић, ре:овни члан ЦАНУ, По:;орица, Црна Гора; Aроф. :р АнаPолий Васильевич ДмиPриев, :о-
Aисни члан РАН, Москва, Росси́я/Русија; Aроф. :р Зоран Лакић, ре:овни члан ЦАНУ, По:;орица,
Црна Гора; Aроф. :р John Laughland, Director of Studies at the Institute of Democracy and Cooperation,
Paris and research member of the Centre for the History of Central Europe at the Sorbonne (Paris IV),
Paris, France/Француска; prof. dr Barbara Lomagistro, Facoltà di lingue e litterature straniere, Bari, Ita-
lia/ИPалија; Aроф. :р Валерий Ан:реевич Мансуров, ИнсPиPуP за социоло;ију РАН, Aре:се:ник
Руске асоцијације социоло;а, Москва, Росси́я/Русија; :р Мио:ра; Милин, савеPник Румунске ака-
:емије наука – Темишварски о;ранак, Темишвар, România/Румунија; Aроф. :р Эн;елина Сер;еев-
на Смирнова, иносPрани члан САНУ, КаPе:ра за исPорију руске умеPносPи МГУ им. Ломоносов,
Росси́я/Русија; dr Wojciech Szczepański, Комисија за БалканисPику Пољске ака:емије наука, Po-
znań, Polska/Пољска; prof. dr Gabriella Schubert, иносPрани члан САНУ, ИнсPиPуP за слависPику,
Филозофски факулPеP УниверзиPеPа „Фри:рих Шилер“ у Јени, Deutschland/Немачка; :оц. :р Ан-
:рей АрPемович Тащиан, КуLанский ;осу:арсPвенный универсиPеP, Красно:ар, Русија; Aроф.
:р СвеPлана Михайловна ТолсPая, иносPрани члан САНУ, ИнсPиPуP за слависPику РАН, Москва,
Росси́я/Русија; Aроф. :р Иван ЧароPа, иносPрани члан САНУ, Белоруски :ржавни универзиPеP у
Минску, Беларусь/Белорусија.
СекреPари ре:акције: мас ер Дејан Гашић, асис ен ; Сузана С ојковић, лек ор.
ЧасоAис излази чеPири AуPа ;о:ишње.

zbornik.ffkm@pr.ac.rs | http://fifa.pr.ac.rs/zbornik_radova_filozofskog_fakulteta_u_pristini/
Чланци се оLјављују и :исPриLуирају у скла:у са лиценцом Creative Commons АуPорсPво-Некомерцијално Међуна-
ро:на 4.0 (CC BY NC 4.0 https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Ра:ови оLјављени у овом часоAису се не хо-
нораришу. Оцене изнеPе у чланцима лични су сPавови ауPора засновани на њиховим исPраживањима и не изража-
вају мишљење Ре:акције ниPи усPанове у којој су ауPори заAослени.
САДРЖАЈ
СОЦИОЛОГИЈА
ИРИНА ВЛАДИМИРОВНА ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ АЛЕКСАНДРОВНА САВЕЛЬЕВА
СPрукPура российско;о инPернеP-сооLщесPва Aо криPерию моPивов и ви:ов
;раж:анской акPивносPи....................................................................................................... 3
ФИЛОЗОФИЈА
ИРИНА Ј. ДЕРЕТИЋ
Да ли је О:исеј филозоф? .................................................................................................. 27
ИСТОРИЈА
ЗДРАВКО M. ДЕЛЕТИЋ, ВЛАДАН А. ВИРИЈЕВИЋ
ИсPоричар и савременосP ................................................................................................. 45
ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ
Римска комуникација Sаllunto–Bersumno–Scodra...................................................... 63
ВЕСНА С. ЗАРКОВИЋ
Оснивање и ра: СрAске књижаре у Солуну (1890–1896) ........................................... 79
ПЕДАГОГИЈА
ТАТЬЯНА ВИКТОРОВНА ЯКОВЛЕВА, ВЕРА ВЛАДИМИРОВНА ДЕМИЧЕВА
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЕРЕМЕНКО
Региональный языковой материал
как объект изучения в начальной школе ................................................................... 101
ДУШАН П. РИСТАНОВИЋ
СPрукPура акPивносPи у AројекPном мо:елу насPаве
Aриро:е и :рушPва ........................................................................................................... 127
БИЉАНА М. ПАВЛОВИЋ, ДРАГАНА Ј. ЦИЦОВИЋ САРАЈЛИЋ
Национално васAиPање на основама срAске
умеPничке музике у основној школи .......................................................................... 143
КЊИЖЕВНОСТ
НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
Хај:е;ер и :еконсPрукција ............................................................................................. 163
СЛОБОДАН В. ВЛАДУШИЋ
Промена концеAPа Aоезије у Aозним зLиркама Васка ПоAе.................................. 177
ДРАГОМИР Ј. КОСТИЋ
Ка: наро: Aро;овори (Роман Пролом Бранка ЋоAића)............................................ 193
v
ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017
АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ
Физичка Aројекција смрPи у Pра;е:ији Ма$%е ......................................................... 219
МАРИЈА Д. МИЉКОВИЋ
За:ушнице у селу Ла:овица – нека: и са:................................................................. 239
СНЕЖАНА Ј. МИЛОЈЕВИЋ
Функција анђела у оAису сPра:ања и смрPи
ко: Данила Дру;о; и Данилово; ученика .................................................................. 257
ЈЕЗИК
ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ
ТворLена сPрукPура мушких и женских личних имена
заLележених у сливу реке Косанице ........................................................................... 283
ЈЕЛЕНА P. ДАНИЛОВИЋ ЈЕРЕМИЋ
Лексичко-морфолошке везе и учење ен;леско; језика .......................................... 301
АНИТА В. ЈАНКОВИЋ
Анализа кохезивних сре:сPава у краPком PексPу
на Aримеру :раме „Виски. Без во:е. Без ле:а.“ Тома ХарPа ................................. 321
НИКОЛА Н. ДАНЧЕТОВИЋ
Анализа фонеPско-фонолошке AерцеAције ен;леских монофPон;а
на Pерцијарном нивоу учења......................................................................................... 339
ВИШНЯ Б. ВИШНЕВАЦ
Древнерусские экзисPенциальные Aре:ложения ................................................... 369
ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ, НАУЧНЕ КРИТИКЕ,
НАУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ, ОСВРТИ, ПРИКАЗИ
НИКОЛА Р. ЖИВИЋ
Село у социолошком о;ле:алу Срђана Шљукића и Дејана Јанковића ............... 393
КРИСТИЈАН E. ВЕКОЊ
Мла:ен Јаковљевић: Ал ерна ивне с варнос и Фили(а К. Дика............................ 397
АЛЕКСАНДРА С. РАДОСАВЉЕВИЋ
СAоменица ака:емика Милоша Бла;ојевића (1930–2012) ...................................... 403
NIKOLA N. STEPIĆ
Corrigendum to the paper: “Spectacles of Shame:
Ryan Murphy as Curator of Queer Cultural Memory” .................................................. 409
СAисак рецензенаPа у 2017. ;о:ини.............................................................................. 411
УAуPсPво за ауPоре............................................................................................................ 415
VI
CONTENTS
SOCIOLOGY
IRINA V. TROTSUK, EVGENIA A. SAVELYEVA
Structure of the Russian Internet-Community
According to the Motives and Types of Civil Activity.......................................................... 3
PHILOSOPHY
IRINA J. DERETIĆ
Is Odysseus a Philosopher? .................................................................................................. 27
HISTORY
ZDRAVKO M. DELETIĆ, VLADAN A. VIRIJEVIĆ
Historians and Modernity .................................................................................................... 45
GLIGOR M. SAMARDŽIĆ
Sаllunto–Bersumno–Scodra Roman Roads ....................................................................... 63
VESNA S. ZARKOVIĆ
The Foundation and Work of the Serbian Bookstore
in Thessaloniki (1890–1896)................................................................................................. 79
PEDAGOGY
TATYANA V. YAKOVLEVA, VERA V. DEMICHEVA, OLGA I. EREMENKO
Regional Language Corpus
as a Learning Material in Elementary Schools................................................................ 101
DUŠAN P. RISTANOVIĆ
Structure of Activities in the Project Model of Science Teaching............................... 127
BILJANA M. PAVLOVIĆ, DRAGANA J. CICOVIĆ SARAJLIĆ
National Education on the Basis
of Serbian Art Music in Primary School .......................................................................... 143
LITERATURE
NEBOJŠA Ј. LAZIĆ
Heidegger and Deconstruction ......................................................................................... 163
SLOBODAN V. VLADUŠIĆ
The Change of the Concept of Poetry in Vasko Popa’s Later Collections................... 177
DRAGOMIR J. KOSTIĆ
When People Speak (Novel Prolom by Branko Copić) .................................................... 193
vii
ANA M. ANDREJEVIĆ
Physical Manifestation of Death in Macbeth ................................................................... 219
MARIJA D. MILJKOVIĆ
All Souls’ Day in the Village of Ladovica – Then and Now............................................ 239
SNEŽANA J. MILOJEVIĆ
Angel in Description of Suffering and Death in Texts
Written by Danilo II and His Continuator ....................................................................... 257
LANGUAGE
GOLUB M. JAŠOVIĆ
Morphology of the Male and Female Personal Names
in the River Kosanica Basin ............................................................................................... 283
JELENA R. DANILOVIĆ JEREMIĆ
The Interrelatedness of Lexis and Morphology
in English Language Learning ........................................................................................... 301
ANITA V. JANKOVIĆ
Analysis of Cohesive Devices in a Short Text:
“Whiskey. No Water. No Ice.“ by Tom Hart .................................................................... 321
NIKOLA N. DANČETOVIĆ
Analysis of Phonetic/Phonological Perception
of the English Monophthongs at Tertiary Level ............................................................ 339
VIŠNJA B. VIŠNJEVAC
Existential Clauses in Old Russian .................................................................................... 369
SCIENTIFIC REVIEWS, POLEMICS, COMMENTS, VIEWS

NIKOLA R. ŽIVIĆ
Village in Sociological Mirror by Srdjan Šljukić and Dejan Janković.......................... 393
KRISTIJAN E. VEKONJ
Mladen Jakovljević: Philip K. Dick's Alternate Realities...................................................... 397
ALEKSANDRA S. RADOSAVLJEVIĆ
Memorial Issue Dedicated to Academician Miloš Blagojević (1930-2012).................. 403
NIKOLA N. STEPIĆ
Corrigendum to the paper: “Spectacles of Shame:
Ryan Murphy as Curator of Queer Cultural Memory” .................................................. 409
Reviewers in 2017................................................................................................................ 411
Instructions for Authors .................................................................................................... 415
VIII
СОЦИОЛОГИЈА
ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД
316.334.3(470)
323.21:004.738.5(470)
DOI:10.5937/ZRFFP47-15121
ИРИНА ВЛАДИМИРОВНА ТРОЦУК

РОССИЙСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ ДРУЖБЫ НАРОДОВ
ФАКУЛЬТЕТ ГУМАНИТАРНЫХ И СОЦИАЛЬНЫХ НАУК
КАФЕДРА СОЦИОЛОГИИ, РОССИЯ
ЕВГЕНИЯ АЛЕКСАНДРОВНА САВЕЛЬЕВА1
ТИБУРОН-РИСЕРЧ
РОССИЯ
СТРУКТУРА РОССИЙСКОГО
ИНТЕРНЕТ-СООБЩЕСТВА ПО КРИТЕРИЮ
МОТИВОВ И ВИДОВ ГРАЖДАНСКОЙ АКТИВНОСТИ
(результаты эмпирической апробации
одного подхода)2
АННОТАЦИЯ. Отмечая, что на сегодняшний день в социологической дисциплине на-

коплен внушительный массив эмпирических данных и концептуаль-
ных наработок для изучения гражданского общества как сложного и не-
однозначного феномена, в том числе, с точки зрения совокупности эм-
пирических индикаторов оценки его наличия, силы и устойчивости, ав-
торы все же считают, что этот массив не «закрывает» крайне важную
для российского общества «лакуну» – различные форматы граждан-
ского активизма, далеко не всегда имеющие постоянный и широкомас-
штабный характер, а потому зачастую игнорируемые исследователя-
ми. В статье предлагается модель концептуализации и эмпирического
1 irina.trotsuk@yandex.ru ; sichselbstsein@gmail.com
2
Исследование выполнено при поддержке Российского фонда фундаментальных исследова-
ний. Проект №15-03-00573 «Социальное самочувствие молодежи постсоциалистических стран:
сравнительный анализ (на примере России, Казахстана, Китая, Сербии и Чехии)».
Ра: је Aримљен 25. сеAPемLра 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорни-
ка о:ржаном 6. :ецемLра 2017.
3
изучения гражданского активизма, апробированная в собственном эм-

пирическом онлайн-исследовании. В разработанном инструментарии
предложены критерии структурирования Интернет-сообщества по вов-
леченности в гражданскую активность, выявления мотивов и барьеров к
ее реализации. Результаты онлайн-опроса, в частности, позволили вы-
делить семь типов вовлечения Интернет-пользователей в разные фор-
маты гражданского активизма: суперактивисты, общественники-до-
бровольцы, онлайн-активные, участники общественных организаций,
онлайн-пассивные, только голосующие на выборах и аутсайдеры.
КЛЮЧЕВЫЕ гражданская активность, эмпирическое исследование, онлайн-опрос,

СЛОВА: мотивация, барьеры, типологический анализ.
В социоло;ии не уPихаюP сAоры о коррекPной PеореPической и

эмAирической инPерAреPации AоняPий «;раж:анское оLще-
сPво», «социальное :вижение», «;раж:анская акPивносPь» и P. :.
СиPуацию усложняеP нынешнее сосPояние российско;о оLще-
сPва, на коPором Aлохо раLоPаюP :аже :оказавшие свой :иа;но-
сPический и Aро;носPический AоPенциал заAа:ные мо:ели
оценки наличия и сPеAени развиPосPи ;раж:анско;о оLщесPва,
AоPому чPо в России ;раж:анская акPивносPь, как Aравило, скон-
ценPрирована на уровне оP:ельных ;раж:ан и коллекPивных
инициаPив, зачасPую не имеющих инсPиPуционально;о харакPе-
ра. В России, с о:ной сPороны, слаLо развиPы оLщесPвенные ор;а-
низации; с :ру;ой сPороны, количесPво инициаPивных ;раж:ан
и разнооLразных неLольших AроекPов, осоLенно в онлайн-Aро-
сPрансPве, AосPоянно расPеP, чPо и оAре:еляеP неоLхо:имосPь
Aереключения с анализа ;раж:анско;о оLщесPва на изучение
;раж:анской акPивносPи, коPорая расPеP и Lез усPойчивой ор;а-
низационной Lазы – как нере;улярная, неинсPиPуционализиро-
ванная и зачасPую Lез масшPаLных внешних Aроявлений. Речь
можеP и:Pи :аже о внуPренней ;оPовносPи к ;раж:анской акPив-
носPи, коPорая Aока еще не Aолучила выражение в конкреPных
AосPуAках, но Aри наличии сооPвеPсPвующих условий Lу:еP реа-
лизована (AоэPому Lла;оPвориPельные фон:ы на своих сайPах
Aре:осPавляюP человеку массу варианPов :ля Aеречисления
сре:сPв, а ИнPернеP сPановиPся эффекPивным и :ейсPвенным
инсPруменPом реализации ;раж:анских и социальных инициа-
Pив не Pолько в онлайне, но и в реальной жизни).
В России в последние годы повсеместно наблюдается рост
масштабов и «градуса» гражданской активности, хотя, конечно,
4 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

СТРУКТУРА РОССИЙСКОГО ИНТЕРНЕТ-СООБЩЕСТВА…
большинство не участвует ни в каких ее видах (кроме благотво-

рительности – привычка помогать деньгами или вещами хотя бы
разово, нерегулярно уже стала частью жизни многих россиян),
даже заявляя в многочисленных опросах общественного мнения
о потенциальной готовности проявить себя на стезе доброволь-
чества (Ушакин, 2016). Сложившиеся в социологии концептуаль-
ные подходы и эмпирические проекты склонны игнорировать
многие «зачатки» гражданской активности, потому что интере-
суются только институционализированными ее форматами (на-
пример, стратегиями НКО или третьего сектора в целом) и/или
стремятся оценить состояние гражданского общества, как пра-
вило, ориентируясь на оценку его взаимоотношений с властью
(например, попытки контролировать ход и результаты выборов),
или же идентификацию его новых акторов (скажем, «креативно-
го класса» – как ядра гражданского активизма).
Большинство исследователей, несмотря на разные методоло-
гические и тематические предпочтения, сходятся в признании
принципиально важной роли Интернета для самоорганизации
не только протестных движений, но и любых гражданских (соци-
альных, низовых) инициатив (Ксенофонтова, 2014; Hirzalla, Zoo-
nen, 2011). Кроме того, в данной области приветствуется методи-
ческий плюрализм – используются разные методические реше-
ния и их сочетания: массовые опросы (общенациональные и
региональные), интервью и включенное наблюдение на митин-
гах, кейс-стади, фокус-группы, биографические и лейтмотивные
интервью с лидерами общественных организаций и движений,
гражданскими активистами и т. д. Массовые опросы позволяют
измерить индекс гражданской активности в динамике, оценить
ее колебания у населения в целом или в различных социаль-
но-демографических группах в зависимости от текущих собы-
тий; кейс-стади помогают понять региональные особенности
гражданских инициатив и общественных движений, их сходства
и различия и т. д.
Проблемы гражданской активности широко и разносторонне
освещаются в научной литературе, однако, несмотря на большое
количество работ, «белых пятен» здесь все еще достаточно. Так,
помимо роста гражданской активности изменились ее содержа-
ние и формы: к повышению гражданской инициативы приводят
изменившиеся ценности, прежде всего, молодежи (на первый
план, пусть и декларативно, выходит «качество жизни» и другие
постматериалистические ценности); а Интернет становится эф-
ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 5

фективным инструментом ее осуществления. Как правило, ис-

следователи сосредоточиваются на изучении институциональ-
ных форм активности (в рамках неких организаций) в качестве
наиболее понятного и четко определенного объекта исследова-
ния, в то время как в России более популярны разрозненные ни-
зовые формы гражданской активности; важно включать в изуче-
ние гражданской активности и ее нерегулярные, разовые формы
и внутреннюю позицию населения, которая может не иметь
внешних проявлений, но при этом влияет на потенциал распро-
странения гражданского активизма при наличии соответствую-
щих событий-«драйверов».
В качестве концептуальных рамок изучения гражданской ак-
тивности мы предлагаем сочетание положений теорий граждан-
ского общества, теорий ценностей и «восходящую» логику ана-
лиза данных (опору на повседневные категоризации граждан-
ской активности). Так, согласно теориям гражданского
общества, эмпирическими индикаторами наличия и уровня его
развития являются, с одной стороны, «низовая» инициатива и
деятельность общественных организаций и движений, с другой
– уровень социального доверия, социальное самочувствие (га-
рантии безопасности, степень удовлетворенности жизнью и пр.),
желание и готовность к взаимопомощи, соблюдение прав и сво-
бод. В России наблюдается парадоксальная ситуация: несмотря
на неразвитость многих предпосылок и элементов гражданского
общества, масштабы и уровень гражданских инициатив впечат-
ляют, хотя речь идет преимущественно о нерегулярной и нефор-
мальной активности граждан, которые зачастую принципиаль-
но не желают становиться частью неких институциональных
структур. Гражданская активность – комплексное понятие, кото-
рое «вбирает» в себя множество различных контекстов, поэтому
оптимальна ее классификация, допускающая сочетание отдель-
ных ее видов у одних и тех же социальных акторов: социальная
помощь (включая волонтерство и благотворительность), обще-
ственный контроль (за властью со стороны общества, прежде
всего на региональном и местном уровнях) и политическая дея-
тельность (проправительственного и протестного характера);
внутри каждого вида можно выделить формальные (в рамках ор-
ганизаций) и неформальные, регулярные и нерегулярные (разо-
вые, спонтанные) практики.
В рамках теории ценностей гражданская активность специ-
ально не рассматривается, но связь ее изучения с анализом цен-

ностей вряд ли может быть поставлена под сомнение. Конечно,

люди далеко не всегда поступают в соответствии с декларируе-
мыми ценностями, однако некоторые тенденции все же подда-
ются фиксации, например, сегодня гражданская активность не-
редко связана с постматериалистическими ценностями – на пер-
вый план выходит качество жизни, а не только экономические
гарантии или физическая безопасность (экологические пробле-
мы, вопросы сохранения исторического наследия и пр.). Нерегу-
лярность же гражданских практик объясняется тенденцией ухо-
да в частную жизнь и высокой ценностью дружеских отношений:
люди заботятся о родных, близких и друзьях, а на «чужих» у них
не остается ни времени, ни сил. Впрочем, ценность дружбы (се-
тей взаимной поддержки) можно также считать фундаментом
развития гражданской активности.
«Восходящая» логика анализа предполагает, что для коррект-
ной эмпирической интерпретации сложного концепта необхо-
димо выяснять его обыденные трактовки, т. е. понимать, что
сами респонденты подразумевают под гражданской активно-
стью. Наше эмпирическое исследование, проведенное методом
фокус-групп, показало, что на повседневном уровне данное по-
нятие трактуется предельно расширительно – и как участие в об-
щественных организациях и социальных движениях, и как вну-
тренняя ориентация на изменение окружающего мира, готов-
ность к соучастию в ближнем и широком социальном круге,
реализовать которое сегодня стало легко благодаря Интернету:
Всемирная сеть максимально облегчила задачу вовлечения в
гражданский активизм – она позволяет мгновенно обменивать-
ся информацией, общаться с единомышленниками и организо-
вывать мероприятия.
В 2013 году мы провели онлайн-опрос на репрезентативной
выборке российских Интернет-пользователей (на панели компа-
нии «Tiburon Research»), который показал, что среди них вовле-
ченных в сферу гражданской активности – порядка 12%, что со-
впадает с большинством аналогичных проектов, которые отме-
чают пассивность и инертность россиян (доля активных по
разным критериям составляет 5%–10%). Столь низкие показате-
ли – результат трактовки гражданского активизма как только
участия в протестных митингах и акциях, как политической ак-
тивности, членства в общественных организациях и социальных
движениях. Превалирование подобных трактовок объясняется
доминированием «нисходящей логики» анализа в изучении

гражданского активизма (от интерпретации понятия к его эмпи-

рическим индикаторам): многие исследователи слишком узко
его понимают, сводят к отдельным составляющим, например,
ставят знак равенства между гражданским активизмом и про-
тестной активностью. Но она не может быть высокой – в России
огромная доля населения поддерживает нынешний социальный
порядок, что не делает ее автоматически граждански пассивной;
а политическая активность и участие в общественных организа-
циях не могут считаться единственными индикаторами граж-
данского активизма в силу недоверия к политике и работе власт-
ных структур. Также неверно делать выводы об активности насе-
ления на основе показателей участия в социальных движениях,
потому что они могут носить локальный характер: скажем, эко-
логические движения вовлекают в основном тех, кто проживает
в экологически неблагополучных районах, движения автомоби-
листов – владельцев автомашин и т. д.
Сегодня проводятся эмпирические исследования отдельных
сфер гражданской активности, и такой подход имеет свои «плю-
сы» – глубокое изучение предмета, детальное рассмотрение кон-
кретной области, но в то же время и «минусы» – слишком фраг-
ментарные наработки и отсутствие общей картины, а потому не-
обходим комплексный подход к изучению гражданской
активности, структурирование российского общества по типам
участия в ней. Такая модель эмпирического изучения граждан-
ской активности была апробирована нами в онлайн-опросе, про-
веденном в 2015 году на базе компании «Tiburon Research» с ис-
пользованием панели добровольно зарегистрировавшихся
участников: было опрошено 1000 человек в возрасте 18–45 лет в
городах с населением более 100 тысяч человек с квотами по полу,
возрасту, уровню образования и стратам Интернет-пользовате-
лей. Возраст и география были ограничены этими возрастными
рамками и типами поселений вследствие низкого проникнове-
ния Интернета в старшие возрастные группы и малые города и
села.
Онлай-опрос был призван измерить активность/инертность
выборки с точки зрения жизненных установок (ценностей), ак-
тивистов разбить на типы/сегменты и выявить мотивацию ак-
тивных и барьеры пассивых, опираясь на индекс активности
В. В. Петухова (2007) из семи параметров: опора на собственные
возможности – ориентация на поддержку государства; ориента-
ция на перемены – на статус-кво; ориентация на личную незави-

симость, самостоятельность – подчинение внешним обстоятель-

ствам; ориентация на соревновательность, конкуренцию – урав-
нительность; желание выделяться – жить как все; ориентация на
инициативность, предприимчивость – уважение к сложившим-
ся обычаям, традициям; ориентация на отстаивание собствен-
ных интересов и прав – на приспособление. Мы выделяем три
вида гражданской активности: политическую – членство в пар-
тиях, участие в протестных акциях и т. п.; общественный кон-
троль – участие в организациях/инициативах, которые нацеле-
ны на контроль властных структур или объединение ради дости-
жения общей цели (профсоюзы, родительские комитеты и т. п.);
социальная помощь (благотворительность, волонтерство). В ан-
кете респондентам было предложено оценить свою вовлечен-
ность в работу организаций и инициатив, перечисленных в Та-
блице 1.
ФОРМАЛЬНЫЕ ПРАКТИКИ
НЕФОРМАЛЬНЫЕ ПРАКТИКИ
(ИНСТИТУЦИОНАЛИЗИРОВАННЫЕ)
ПОЛИТИЧЕСКАЯ АКТИВНОСТЬ
«Политики»
«Протестующие» - Движения национально-патриотического тол-
- Участвовать в протестном митинге, ка
шествии, акции - Местные отделения политических партий, об-
щественно-политические организации и пр.
ОБЩЕСТВЕННЫЙ КОНТРОЛЬ
«Участники общественных организаций»
«Общественники» - Наблюдатели/агитаторы/
- Участвовать в акции по защите сборщики подписей на выборах
трудовых прав - Объединения по защите интересов разных со-
- Ставить подпись под коллективным циальных групп (женские, ветеранские, ЛГБТ,
обращением, петицией людей с ограниченными возможностями, ми-
- Участвовать в публичных слушаниях/инициа- грантов, автомобилистов и пр.)
тивных группах по сбору подписей за или про- - Правозащитные инициативы
тив нововведения, строительства - Собрания товарищества собственников жилья,
- Участвовать в мероприятиях по сохранению дачного кооператива и пр.
культурного наследия, городской среды и пр. - Профессиональные организации и ассоциации
- Участвовать в экологических акциях (например, профсоюзы)
- В антикоррупционных расследованиях - Инициативные объединения родителей
- В субботниках, благоустройстве, ремонте - Группы, органы школьного/студенческого са-
подъезда силами жильцов и пр. моуправления, советы общежитий и т. п.
- В собраниях жильцов дома - Этнические объединения, землячества, куль-
турно-просветительские движения и т. п.
ТАБЛИЦА 1

СОЦИАЛЬНАЯ ПОМОЩЬ
«Благотворители»
- Выступать донором крови
- Жертвовать деньги на благотворительность «Волонтеры»
- Жертвовать деньги на осуществление частной - Поисковые отряды
общественной инициативы - Благотворительные инициативы/акции (по-
- Жертвовать одежду, вещи малоимущим мощь в организации сбора денег/вещей бездо-
- Помогать незнакомым людям, пострадавшим мным, детским домам, пострадавшим, нуждаю-
при стихийных бедствиях щимся, бездомным животным и др.)
- Участвовать в благотворительной помощи жи-
вотным (диким, бездомным)
ТАБЛИЦА 1
Что касается мотивов гражданской активности, то «личное

удовлетворение от благородного поступка является одним из
главных, если не самым главным, мотивом оказания благотво-
рительной помощи для рядового российского гражданина»
(Волков, Гончаров, 2015, с. 30); причины мобилизации в протест-
ных выступлениях – «накопленное недовольство, разочарование
в возможности влиять на ситуацию с помощью выборов; … чем
меньше затрат, тем охотнее люди принимают участие, поэтому
митинги и акции собирают больше участников, чем создание
инициативных групп для решения проблем и пр.» (Мирясова,
2012, с. 55); основные мотивы гражданского активизма – «стрем-
ление защитить свои права, возможности общения с единомыш-
ленниками, а также (хотя в меньшей степени) стремление сде-
лать мир лучше» (Бараш и др., 2014, с. 14).
Активизм можно разделить на постоянный и разовый/нерегу-
лярный, или устойчивый и ситуативный. Причина нерегулярно-
сти активизма может заключаться во внутреннем моральном
удовлетворении от отдельного поступка, после чего человек
утрачивает потребность и мотивацию продолжать деятельность
(например, благотворительную): «Часто (но не всегда) за дей-
ствием, которое по факту является общественно полезным, сто-
ит разовый индивидуальный поступок, не предполагающий
установления постоянных социальных связей, партнерских вза-
имоотношений, регулярного взаимодействия между жертвова-
телем и тем, кому оказывается помощь, между жертвователем и
благотворительной организацией» (Волков, Гончаров, 2015, с.
41). Не менее важны трудности во взаимодействии основных ин-
ституциональных субъектов гражданской активности (НКО) с
населением, властью и бизнесом: во взаимодействии с населе-

нием основные барьеры – непонимание гражданами роли обще-

ственных объединений, низкая мотивация к участию, сложная
судьба «низовых инициатив», низкая правовая культура; с вла-
стью – ее общие установки (стремление к контролю), неразви-
тость форм и принципов взаимодействия, низкая результатив-
ность участия в процессах подготовки и принятия решений; с
бизнесом – отсутствие мотивации к взаимодействию, общие
установки бизнеса в отношении общественных объединений
(недоверие, имиджевые и политические риски), низкая актив-
ность бизнеса в инициировании социальных проектов. Суще-
ствуют и внутренние проблемы общественных объединений: ко-
ординации и партнерства, профессионализма и компетентно-
сти, участия и рекрутирования.
В нашем исследовании среди Интернет-пользователей в воз-
расте 18–45 лет людей активного типа оказалось 70%, инертного
– 6%, нейтрального – 23%. Столь большая разница по сравнению с
исследованием 2014 года (70% против 37% (Бараш и др., 2014)) об-
условлена социально-демографическими особенностями вы-
борки (наш опрос репрезентирует не население, а Интер-
нет-пользователей): возрастом (более молодые респонденты) и
проживанием в городах. Наши данные свидетельствуют, что
большинство респондентов, по крайней мере декларативно, об-
ладают активной жизненной позицией, и остается только найти
подход, чтобы задействовать их в гражданских инициативах: ре-
спонденты не считают, что их должно опекать государство (не
придерживаются патерналистских установок), поскольку они
сами – творцы своего счастья и благополучия. Среди помощи, ко-
торую люди предоставляли окружающим безвозмездно (не
близким и не друзьям) за последний год наиболее частотны эмо-
циональная поддержка, житейский совет (66%), помощь вещами
(46%), помощь деньгами в долг без процентов (43%), помощь
деньгами безвозвратно (38%), бытовая помощь (34%). Помогают
вещами чаще женщины среднего и старшего возраста (25–45 лет)
и семейные; помогают деньгами безвозвратно – люди с высшим
образованием; бытовую помощь чаще оказывают мужчины сред-
него возраста (35–45 лет); работающие более отзывчивы практи-
чески по всем пунктам, особенно работающие неполный день.
80% лично сталкивались с различными проблемами, которые
могли бы их мотивировать к гражданской активности (Рис.1).

РИСУНОК 1
Активный тип – это, в первую очередь, люди в возрасте 18–34

лет, с высшим или неоконченным высшим образованием, с дохо-
дом средним и выше; по занятости – и работающие, и неработаю-
щие; инертный тип, напротив, преобладает среди людей в воз-
расте 35–45 лет (скорее всего, и среди более старшего возраста, но
в этой группе опрос не был проведен), со средним (специаль-
ным) образованием, с доходом ниже среднего. Люди активного
типа более удовлетворены собственной жизнью в целом и воз-
можностями профессиональной самореализации, чаще чувству-
ют себя в безопасности и доверяют своему окружению, однако
уровень доверия одинаково низок среди всех типов – всего 16%
считают, что большинству людей можно доверять (уровень со-
циального доверия – один из ключевых индикаторов развития
гражданского общества). Активные чаще поддерживают офици-
альный внешнеполитический курс России; чаще берут на себя
ответственность за семью, дом/подъезд, двор и считают, что мо-
гут повлиять на ситуацию; чаще взаимодействуют с другими
людьми (не родственниками и не друзьями), оказывая им по-
мощь (эмоциональную поддержку или помощь деньгами (без-
возвратно), организуя досуговые и культурные мероприятия,

предоставляя профессиональные консультации, доставляя на

дом материальную помощь и т. д.).
Респонденты, участвующие регулярно и в деятельности орга-
низаций, и в неформальных практиках гражданской активности
(41%), назвали три основных мотива: 1) желание сделать мир
лучше, приносить людям пользу (59%); 2) желание принимать
участие в общественной жизни (35%) и чувствовать свою нуж-
ность (33%); 3) получение нового жизненного опыта (27%), стрем-
ление защитить свои права (25%) и удовольствие (24%) (Рис. 2).
Факторный анализ позволил сгруппировать мотивы респонден-
тов в пять факторов: 1) мотивы новизны (знакомства, возможно-
сти, жизненный опыт) и удовольствия; 2) «желание сделать мир
лучше», а также, с отрицательной нагрузкой, мотив «много сво-
бодного времени», т. е. люди занимаются общественной дея-
тельностью не из-за свободного времени, а вкладывают в нее
особый смысл; 3) мотивы, связанные с чувством долга и нужно-
сти людям; 4) «стремление защитить свои права»; 5) мотивы, свя-
занные с построением карьеры. Мотив новизны более выражен у
18–34-летних, стремление защитить свои права характерно для
людей со средним и высоким доходом, а мотивы карьеры, чув-
ства долга и желания сделать мир лучше не зависят от социаль-
но-демографических характеристик.
На открытый вопрос, какие существуют проблемы и сложно-
сти для занятий общественной активностью, большинство (68%)
ответили, что никаких трудностей не видят. Из тех проблем, что
все-таки были выделены, респонденты отмечали, прежде всего,
недоверие, непонимание со стороны окружающих (8%; «многие
люди относятся к этому с “издевкой”; мало кто воспринимает твои
действия по-настоящему…»); бюрократию, бумажную волокиту,
отсутствие поддержки со стороны государства (7%; «нет поддерж-
ки со стороны государства, все на уровне энтузиазма, …то там, то
тут отказывают, не идут навстречу»); безразличие и равнодушие
окружающих (7%; «холодность общества; люди предпочитают за-
крывать глаза на проблему; считают, что, если они не будут думать
об этом, то этого с ними не произойдет»); и отсутствие свободного
времени (4%). У тех, кто не участвует ни в неформальной поли-
тической и общественной деятельности, ни в работе НКО, основ-
ные оправдания таковы: 1) отсутствие времени (32%); 2) все силы
уходят на поддержание более-менее приемлемого уровня жиз-
ни для себя и своей семьи (26%), работа занимает слишком много
времени и сил (25%), нет на это денег (25%); 3) убеждение, что

РИСУНОК 2
личное участие ничего не изменит (19%) и что простые люди ни-

чего не могут изменить (18%) (Рис. 3).
Барьеры на пути гражданского активизма были объединены в
шесть факторов: 1 и 3 – отсутствие времени и сил, но фактор 1
включает в себя объяснения (работа, друзья, материальное поло-
жение); фактор 2 объединяет пессимистичные оценки, что ниче-
го нельзя изменить; фактор 4 – недостаток информации и воз-
можностей; фактор 5 – негативная установка по отношению к об-
щественной деятельности (не нужно, бесполезно и т. п.); фактор
6 – убеждение, что основная работа уже является социально зна-
чимой, и аргумент «нет на это денег» с отрицательной нагруз-
кой (эту причину редко отмечают те, кто считает свою работу об-
щественно значимой). Барьер «нет на это денег» не вошел ни в
один из факторов с высокой положительной нагрузкой, но на-
брал высокий процент ответов (26%). Фактор «ничего нельзя из-
менить» сильнее выражен у индивидуалистов, чем у людей с со-
лидаристскими убеждениями; фактор «отсутствие времени и
сил (с объяснением)» – у людей с низким и средним доходом и у
работающих; фактор «отсутствие времени и сил (без объясне-
ния)» – у людей с активной и нейтральной жизненной позицией;

РИСУНОК 3
фактор негативной установки не зависит от социально-демогра-

фических параметров, жизненной активности и ценностей.
Самые распространенные неформальные гражданские прак-
тики таковы (приведены показатели участия за последний год/
регулярно): ставили подпись под коллективным обращением,
письмом, петицией – 47%/17%; жертвовали одежду, вещи,
игрушки малоимущим согражданам – 44%/21%; участвовали в
собрании жильцов дома или подъезда – 41%/19%; участвовали в
субботниках – 39%/19%; жертвовали деньги на благотворитель-
ность – 35%/16%. Институциональные форматы гражданской ак-

тивности менее распространены, но наиболее востребованные

таковы (за последний год/регулярно): собрание товарищества
собственников жилья, дачного кооператива и пр. – 24%/16%; бла-
готворительные инициативы/акции – 18%/9%; инициативные
группы, объединения родителей – 14%/8%. В целом 83% опро-
шенных участвовали хотя бы в одном виде гражданской актив-
ности за последний год, а 67% делают это регулярно: особенно
развиты неформальный общественный контроль и социальная
помощь. Основной ресурс мобилизации регулярных участников
– друзья или знакомые (56% пришли вслед за ними) и (преиму-
щественно у молодежи) информация в социальных сетях (34%).
Респондентов, регулярно участвующих одновременно в фор-
мальной и в неформальной активности любого типа (41%), мы
решили охарактеризовать по степени согласия/несогласия с 14
высказываниями об общественной жизни. Результаты были объ-
единены в четыре фактора – 1) социальный, 2) разнообразия/но-
визны, 3) Интернета и 4) постоянства (Табл. 2): социальный фак-
тор вобрал в себя восприятие гражданской активности как фор-
мы общения, важной части жизни; фактор новизны – желание
узнавать новое, рассказывать об этом друзьям, пробовать разные
виды деятельности; фактор Интернета – связь общественной ак-
тивности с действиями в Сети; фактор постоянства – желание за-
ниматься только одним, привычным видом общественной ак-
тивности.
КОМПОНЕНТЫ
ВЫСКАЗЫВАНИЕ
1 2 3 4
В основном я занимаюсь общественной деятельностью ради общения .658
Для меня общественная активность – способ занять свободное время .616
Я занимаюсь общественной активностью практически каждый день .585
Мне нравится не только участвовать в общественной активности, но и
.575 .413
быть по возможности ее организатором
Общественная деятельность – важная часть моей жизни .568 .497
Я часто трачу деньги на что-то, связанное с решением социальных про-
.481
блем/помощью незнакомым мне лично людям
Я обсуждаю общественную деятельность
.777
со своими друзьями, знакомыми
Меня интересует общественная активность разной направленности .666
ТАБЛИЦА 2

Я часто читаю новости, посвященные общественной деятельности .598 .496

Интернет для меня – главный источник
.820
информации об общественной активности
Я регулярно использую компьютер, подключенный к Интернету, для
.723
участия в общественной активности
Я регулярно использую мобильный телефон с выходом в Интернет для
.457 .465
участия в общественной активности
Я предпочитаю один постоянный вид общественной активности, не
.775
люблю участвовать в чем-то новом и незнакомом
Я предпочитаю общественную активность
.771
какого-то определенного вида
ТАБЛИЦА 2
Кластерный анализ показал, что респондентов по критерию

преобладания конкретного фактора можно разделить на три
группы: 1 (45%) – почти не заинтересованные в общественной де-
ятельности; 2 (22%) – серьезно заинтересованные, участвующие в
гражданской активности ради социальной составляющей, пред-
почитающие конкретные виды деятельности; 3 (33%) – средне за-
интересованные, в основном новыми возможностями, поэтому
пробующие себя в разных видах деятельности. Использование
Интернета не стало определяющей характеристикой в кластер-
ном анализе, т. е. кластер «интернетчиков» не оказался наибо-
лее граждански активным, хотя 71% опрошенных уверены, что
размещение информации в Интернете может помочь в решении
реальных проблем. Действия, наиболее популярные в Интернете
– голосования по неполитическим вопросам (43%), поддержание
связи с единомышленниками (27%) и участие в сообществах по
интересам (25%).
Для проверки зависимости проявлений гражданской актив-
ности от доминантных ценностей мы разделили респондентов с
помощью кластерного анализа на две группы: солидаристов и
индивидуалистов. В Таблице 3 приведены высказывания, ис-
пользованные для идентификации ценностей (из нашего иссле-
дования 2013 года), а также значения по сумме трех верхних по-
зиций (согласие по 7-балльной шкале). К солидаристам отнесе-
ны те, кто был в большей мере согласен с высказываниями 1–7 и
в меньшей – с высказываниями 8–10, к индивидуалистам – нао-
борот, несогласные с высказываниями 1–7 и согласные с выска-
зываниями 8–10: среди респондентов оказалось 46% индивидуа-
листов и 54% солидаристов.

Затем Интернет-сообщество было сегментировано по следую-

щим признакам: принадлежность к солидаристам/индивидуа-
листам; участие в выборах (голосует/не голосует); регулярная/
нерегулярная вовлеченность в формальную или неформальную
политическую активность; регулярная/нерегулярная вовлечен-
ность в формальный или неформальный общественный кон-
троль; регулярная/нерегулярная вовлеченность в формальную
или неформальную социальную помощь; пользователи/неполь-
зователи Интернета (пользователь сделал за последние несколь-
ко месяцев в Интернете хотя бы одно из перечисленного: выска-
зывался по общественным и политическим вопросам в блогах,
социальных сетях, на новостных сайтах; посещал сайты партий,
НКО, политических лидеров; жертвовал деньги на благотвори-
тельные цели; участвовал в Интернет-голосованиях по полити-
ческим вопросам; размещал на централизованных сервисах ин-
формацию о местных проблемах; вступил в группу, сообщество
партий/политических лидеров в социальных сетях; распростра-
нял информацию об общественных и политических проблемах и
событиях (например, перепосты); вступил в группу НКО, иници-
атив по решению проблем и помощи нуждающимся; подписывал
петиции, законопроекты, обращения; участвовал в обществен-
ном обсуждении законопроектов; жертвовал деньги кандидатам
на политических выборах).
КЛАСТЕРЫ
ВЫСКАЗЫВАНИЯ ВСЕГО
ИНДИВИДУАЛИСТЫ СОЛИДАРИСТЫ
1. Я горячо одобряю деятельность активистов, ко-
торые делают что-либо полезное для общества на 73.7 53.5 91.1
безвозмездной основе
2. Я постоянно хочу изменить себя и окружаю-
70.3 53.7 84.6
щий мир в лучшую сторону
3. Я считаю, что нужно улучшать жизнь в стране,
82.2 66.9 95.4
в которой живешь, если тебя что-то не устраивает
4. Если бы я захотел(а) поучаствовать в какой-ли-
бо общественно полезной акции, то скорее вы-
брал(а) бы такую, которая действует постоянно и 57.6 40 72.7
нацелена на решение серьезных общественных
проблем
ТАБЛИЦА 3: НАСКОЛЬКО ВЫ СОГЛАСНЫ ИЛИ НЕ СОГЛАСНЫ С ЭТИМИ ВЫСКАЗЫВАНИЯМИ? (В %)

5. Я считаю, что помимо заботы о близких,

67 43.3 87.4
я должен делать что-то полезное для общества
6. Я готов(а) объединиться с другими людьми для
совместных целей, если наши идеи 80.4 64.9 93.7
и интересы совпадают
7. Если бы я захотел(а) поучаствовать в какой-ли-

бо гражданской инициативе, то скорее всего вы-
57.7 47 66.9
брал(а) бы такую, которая связана непосред-
ственно с моим двором, домом, районом
8. В общем и целом я отношусь безразлично к де-

ятельности общественных активистов, меня не
26.9 39.8 15.8
очень интересуют какие бы то ни было обще-
ственные акции и социальная активность
9. Иногда я думаю о переезде в другую страну на
постоянное место жительства, так как не верю, 28.8 46.8 13.4
что в России можно изменить жизнь к лучшему
10. Я считаю, что главное в жизни – моя семья и я
сам, каждый должен заботиться только о своих 67.5 71.9 63.8
близких
ТАБЛИЦА 3: НАСКОЛЬКО ВЫ СОГЛАСНЫ ИЛИ НЕ СОГЛАСНЫ С ЭТИМИ ВЫСКАЗЫВАНИЯМИ? (В %)
По этим признакам был проведен иерархический кластерный

анализ: было выделено семь кластеров по критерию насыщения
каждого уникальными характеристиками (Рис. 4).
Таким образом, по результатам онлайн-опроса мы смогли вы-
делить семь сегментов по следующим критериям: социально-де-
мографические характеристики, практики гражданской актив-
ности, мировоззренческие доминанты, отношение к политике и
предпочтения в виртуальной среде:
1) Аутсайдеры – группа людей, которые не интересуются соци-
альными проблемами, ни во что не вовлечены, не хотят тра-
тить время на окружающих (10%).
2) Онлайн-пассивные (18%) негативно относятся к любым орга-
низациям и похожи на аутсайдеров, разница между ними в
том, что в неформальный общественный контроль и социаль-
ную помощь онлайн-пассивные вовлечены на среднем для
выборки уровне, т. е. они не против иногда пожертвовать
деньги, вещи или поучаствовать в субботнике, но не вступят в
общественную организацию; выбирают легкодоступные и ма-

РИСУНОК 4
лозатратные виды гражданской активности; они предпочита-

ют социальные сети и новости, а не форумы, блоги и микро-
блоги, т. е. потребляют информацию, а не генерируют
контент.
3) Онлайн-активные (15%) регулярно занимаются благотвори-

тельностью, в том числе с помощью Интернета, а в качестве
основной причины неучастия в других видах общественной
активности называют отсутствие времени; для них Интернет
– основной фактор вовлечения в гражданскую активность.
4) Сегмент только голосующих на выборах придерживается со-

лидаристских ценностей – вероятно, низкий уровень их граж-
данского активизма объясняется тем, что пока еще не произо-
шло того значимого события, которое могло бы вовлечь их в
гражданскую активность (9%); основным барьером для своего
участия в ней они считают отсутствие денег.

5) Участники общественных организаций – в первую очередь,

члены местных объединений, созданных для решения про-
блем локального сообщества (17%); имеют опыт практической
«низовой» работы и, как правило, поддерживают официаль-
ную власть и политический курс государства и не готовы вы-
ходить на протестные митинги.
6) Общественники стали гражданскими активистами в резуль-

тате личного столкновения с серьезными проблемами и их
решения посредством совместного коллективного действия
(19%); серьезно вовлечены в социальную помощь и обще-
ственный контроль.
7) Суперактивисты наиболее мотивированы и вовлечены в

практики гражданской активности: ходят на протестные ми-
тинги, занимаются благотворительностью, поддерживают
петиции и общественные организации, работают волонтера-
ми и помогают в партийном строительстве (по всем практи-
кам их вовлеченность значительно выше средних показате-
лей по выборке); среди них популярны блоги, микроблоги и
тематические форумы, поэтому они легко и быстро мобили-
зуются через онлайн-сервисы.
В целом сегменты не различаются по возрастным группам и

семейному положению; но в крупных городах-миллионниках
(кроме Москвы) больше голосующих и аутсайдеров, а в мелких
городах – общественников. Среди людей с высшим образовани-
ем больше участников общественных организаций и обществен-
ников, в подгруппе со средним образованием больше голосую-
щих, аутсайдеров и онлайн-пассивных. Среди людей с высокими
доходами больше участников организаций, а с низкими – боль-
ше аутсайдеров. Принадлежность к сегменту зависит в некото-
рой степени от удовлетворенности собственной жизнью и воз-
можностями получения образования (среди участников
общественных организаций больше удовлетворенных этими па-
раметрами, а среди аутсайдеров, наоборот, меньше), и не зави-
сит от удовлетворенности материальной обеспеченностью и
возможностями профессиональной самореализации. Принад-
лежность к сегменту не коррелирует с ощущением безопасно-
сти, но зависит от уровня доверия: участники общественных ор-
ганизаций чаще убеждены, что большинству можно доверять, а
аутсайдеры чаще не доверяют даже личному окружению.

Таким образом, разработанный нами подход и инструмента-

рий позволили выделить в российском обществе три основных
«социальных типа»: 1) регулярно вовлеченные в практики (са-
мые разнообразные) гражданской активности, 2) имеющие по-
тенциал для участия в ней и 3) слабо или почти не вовлеченные
в нее (их ценностные ориентации заставляют усомниться в воз-
можности их гражданской мобилизации в принципе). В даль-
нейшем предложенный подход можно применять в массовых
офлайн-опросах для выявления соотношения этих групп среди
населения в целом, а не только внутри Интернет-сообщества, в
том числе в формате мониторинговой диагностики уровня
гражданской активности в обществе.
ЛИТЕРАТУРА Бараш, Р. Э., Петухов, В. В., Петухов, Р. В. и Седова, Н. Н. (2014). Граждан-

ский активизм в России: мотивация, ценности и формы участия.
В: Власть, № 9, с. 11–19. Москва.
Волков, Д. А. и Гончаров, С. (2014). Потенциал гражданского участия в ре-
шении социальных проблем. Москва: Левада-центр.
Ксенофонтова, И. В. (2014). Интернет-солидарность: Методологические ос-
нования подхода и практика изучения: Диссертация кандидата социологи-
ческих наук. Москва: ИС РАН.
Мирясова, О. А. (2012). Российская глубинка и мегаполисы: ценностные
основания протестных выступлений. В: Мониторинг общественного мне-
ния: экономические и социальные перемены, № 4, с. 50–56. Москва: ВЦИОМ.
Петухов, В. В. (2007). Демократия и возможности социальной мобиль-
ности. В: М. К. Горшков (отв. ред.), Россия реформирующаяся: Ежегодник,
вып. 6, с. 281–300. Москва: ИС РАН.
Ушакин, С. Г. (2016). На пути к лучшему обществу, или почему люди ста-
новятся активистами? В: Мониторинг общественного мнения: экономиче-
ские и социальные перемены, № 3, с. 32–46. Москва: ВЦИОМ.
Hirzalla, F. & Zoonen, L. (2011). Beyond The Online/Offline Divide: How
Youth’s Online and Offline Civic Activities Converge. Social Science Computer
Review, vol. 29, no. 4, p. 481–498.

IRINA V. TROTSUK
PEOPLES’ FRIENDSHIP UNIVERSITY OF RUSSIA
DEPARTMENT OF HUMANITIES AND SOCIAL SCIENCES
EVGENIA A. SAVELYEVA
TIBURON RESEARCH, RUSSIA
SUMMARY STRUCTURE OF THE RUSSIAN INTERNET-COMMUNITY

ACCORDING TO THE MOTIVES AND TYPES OF CIVIL ACTIVITY3
Today in the sociological discipline, there is an impressive collec-

tion of empirical data and conceptual approaches to the study of civil
society as a complex and ambiguous phenomenon, including a set of
empirical indicators for assessing its development, strength, and
sustainability. However, the authors believe that this impressive
collection of theoretical models and empirical findings still does not
explain a specific phenomenon, which is very important for the
Russian society – various formats of civil activism that are not always
permanent or widespread, and, thus, ignored by the researchers. The
article provides a model for conceptualization and empirical study of
civil activism that aims to fill this gap and was tested in the online
survey. The questionnaire of the online survey provides the criteria
for structuring the Internet community according to the involve-
ment in civil activity, and allows identifying its key motives and
barriers. The results of the online survey, in particular, present seven
types of Internet users according to different formats of civil activ-
ism: super-activists, volunteers, online activists, members of public
organizations, passive observers, only voting in the elections, and
outsiders.
KEYWORDS: civil activity; empirical research; online survey; motivation; barriers;
typological analysis.
Овај чланак је оLјављен и :исPриLуира се Aо: лиценцом Creative Commons

АуPорсPво-Некомерцијално Међунаро:на 4.0 (CC BY-NC 4.0 |
https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/).
This paper is published and distributed under the terms and conditions of
the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence
(CC BY-NC 4.0 | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/).
3 The research was supported by the Russian Foundation for Basic Research. Pro-
ject No.15-03-00573 “The social well-being of the youth in post-socialist coun-
tries: Comparative analysis (on the example of Russia, Kazakhstan, China, Serbia
and Czech Republic)”.

ФИЛОЗОФИЈА
821.14'02.09-13 ХОМЕР
82.0
1:82
DOI:10.5937/ZRFFP47-15704
ИРИНА Ј. ДЕРЕТИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ФИЛОЗОФИЈУ
ДА ЛИ ЈЕ ОДИСЕЈ ФИЛОЗОФ?
САЖЕТАК. У раду се разматрају делови текста Хомерове Одисеје који према аутор-
кином мишљењу поседују посебан филозофски значај, будући да се ба-
ве односом истинитог, вероватног и лажног говора. Нарочита пажња
посвећена је анализи термина „нико“, путем којег Одисеј именује са-
мог себе у разговору са Полифемом. Такође, Хомер се служи појмом
„истиноликости“ да означи исказе који нису ни истинити ни лажни,
што су све моменти релевантни за филозофију језика, па и епистемо-
логију. Показује се да су Одисејева путовања у много чему мотивисана
филозофским разлозима, те да Одисеја представља својеврстан лите-
рарно артикулисан спев о филозофском формирању човека.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Одисеј, Хомер, „Нико“, истиноликост, филозофско самосазнање, иден-
титет.
1
ideretic1@gmail.com
Овај ра: насPао је у оквиру AројекPа 179064, који финансира МинисPарсPво AросвеPе, науке и
Pехнолошко; развоја РеAуLлике СрLије.
Ра: је Aримљен 10. новемLра 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника
о:ржаном 6. :ецемLра 2017.
27
О:исеј Lи мо;ао LиPи и исPоријска личносP. Два су налазишPа:

Aрво је AознаPо као Хомерова школа, Aо свему су:ећи из микен-
ско; Aерио:а, ка:а је Aо Aре:ању О:исеј вла:ао ИPаком; AоPом
Алалкoмена, ;:е су Aронађени новчићи са О:исејевим ликом,
:ок је ње;ова LисPа, на којој Aише „ЗавеP О:исеју“, нађена у Aећи-
ни Лизос. Ако је О:исеј Lио :оисPа вла:ар ИPаке, Pој личносPи се
не AриAисује :а је Lио филозоф. Дакле, AиPање, AосPављено на
AочеPку ово;а ра:а, о Pоме :а ли је О:исеј филозоф не Lи PреLало
:а нас наве:е на Pо :а О:исеју AриAишемо нека филозофска Aро-
мишљања, заPо шPо не знамо је ли исPоријска личносP – краљ
ИPаке, о чијој вла:авини и у каснијим Aерио:има AосPоје све:о-
чансPва – уоAшPе из;ра:ио нека филозофска сPановишPа.
О:исеј је књижевни лик Илија е и ;лавни AроPа;онисPа еAско;

сAева О исеја. Још из времена анPике – на Aример, ко: Хорација –
О:исеј се смаPра филозофом или чак му:рацем.2 У овом ра:у Aо-
Pру:ићемо се :а Aокажемо како је Pаква квалификација на месPу,
Pе ћемо насPојаPи :а Aокажемо у којем смислу се може ;овориPи
о филозофичносPи само; сAева и ње;ово; ;лавно; јунака. Такође,
О:исеј је лик у Pра;е:ијама као шPо су Софоклов Ајан (Sophocles,
1994) и ЕуриAи:ове Хека%е (Euripides, 1995).
Још о: времена ка:а је овај књижевни јунак сPасао у Aисаној

речи, он неAреки:но на:ахњује књижевносP, све врсPе умеPно-
сPи, Aа и филозофске рефлексије. Хомеров О:исеј Aре:меP је фи-
лозофско; Aромишљања у Хи(ији Мањем,3 :ок се у ПлаPоновом
миPу о Еру4 на крају ње;ово; најзначајније; :ијало;а Држава
оLликује Aо сPарим узорима нови О:исеј, Pо јесP Pакав лик, Aаме-
2
У вези са „Aовешћу :еловања“ каракPерно; PиAа какав Aре:сPавља Хомеров
О:исеј, о: анPике, Aреко визанPијске :о ренесансне филозофије, ви:еPи:
Montiglio, 2011. Ова врло развијена рецеAција Aоказује у којој су мери и на
које све начине О:исејев сAев и ње;ов ;лавни AроPа;онисPа инсAирисали
филозофску мисао.
3
У Хи(ији Мањем AосPавља се AиPање ко је Lољи човек: Хомеров Ахил или
О:исеј. СокраP наво:и разло;е у Aрило; Pоме :а је Lољи човек О:исеј, с оLзи-
ром на Pо :а он свесно лаже, с намером :а Aревари неко;а. Из Pо;а сле:и :а
је Lоље намерно не;о ненамерно ла;аPи, шPо је увелико AроLлемаPичан
сPав, из више разло;а, о: којих неке износи и ПлаPонов СокраP у Држави. Ви-
:еPи ен;лески Aрево: ХиAије Мање;, у: Hutchinson и Cooper, 2017,
сPр. 922-936, као и Duvoisin, 1997, сPр. 338–343 и Lampert, 2002, сPр. 231–259.
4
После:њи PексP који сам AрочиPала о Еровом миPу насловљен је врло ин:и-
каPивно: „Odysseus’ Changed Soul: A contemporary reading of the Myth of Er“.
УA., Malabou, 2017, сPр. 30-46.
28 ИРИНА Ј. ДЕРЕТИЋ
Pан AоAуP Хомерово;, шPо :ела у сличним околносPима а :оноси

LиPно различиPе о:луке.
У овом ра:у насPојаћу :а :окажем како се у Хомеровом сAеву
О исеја мо;у наћи :елови PексPа који имају AосеLан филозофски
значај, AриPом не улазећи у анализу целокуAне О исеје, о:носно
свих оних месPа у њој која се мо;у AрочиPаPи на филозофски на-
чин. КонкреPније речено, Pа AиPања Lисмо :анас назвали фило-
зофскојезичким, а :онекле и еAисPемолошким, јер се Pичу о:но-
са исPиниPо;, „исPинолико;“ (или вероваPно;) и лажно; ;овора.
ПоPом ћу AоказаPи како су О:исеја во:или филозофски моPиви
на ње;овим AуPовањима, Pе :а није нимало случајно шPо је О:и-
сеј AосPао симLол личносPи која је носилац јелинске му:росPи,
као и неисцрAна и сPална инсAирација књижевницима свих вре-
мена, Aочевши о: анPике :о савремених :ана. ПосPављено AиPа-
ње у наслову ра:а о:носи се на Pо :а ли се у Хомеровом сAеву О и-
сеја арPикулишу извесна филозофска Aромишљања, чији је носи-
лац О:исеј – не као сPварна, не;о има;инарна личносP – и какво;
су каракPера Pа Aромишљања.
Почнимо о: Pо; Aрво; AиPања, Pо јесP о филозофскојезичким
рефлексијама у О исеји. Реч је, како ћемо ви:еPи, о Pоме како се у
О исеји арPикулишу AиPања која се Pичу референције, о:носа
о:ређено; PиAа исказа Aрема оLјекPу/референPу. О:исејев неже-
љени окршај са Полифемом5 – или, Pачније, како је он Aреварио
Pо чу:овишPе – Aо мно;о чему је ин:икаPивно, Aо;оPово за фило-
зофију.
Полифем је Посеј:онов син: неискварен, а монсPрум, који Aије
млеко и Aрож:ире љу:ско месо као :а је живоPињско, уLија, за-
Aраво, љу:е како Lи се Aрехранио, на начин на који ми љу:и уLи-
јамо, на Aример, овце у чијем руну се скривају О:исеј и ње;ова
:ру;ови. О:исеј је онај који се сPално скрива, шPо никоме не :о-
AушPа :а ви:и ње;ово ауPенPично лице. На AиPање ко је О:исеј
о:;овара он сâм, шPо не Aре:сPавља само још је:ну о: ње;ових
ошPроумних :овиPљивосPи, којом сAасава сеLе и :ру;ове о: оAа-
сно; чу:овишPа, не;о и оPвара Lројне филозофске AроLлеме, као
5
Полифем (Πολύφημος), Посеј:онов син, је:ан је о: киклоAа, је:нооких чу:о-
вишPа. Реч πολύφημος :ословно значи „мно;о;ласни“ или „онај о коме се
мно;о ;овори“. Својим урлањем он акPивира киклоAе, Aрем:а, како насPо-
јим :а Aокажем, Pек AошPо им Aо;решно саоAшPава :а ;а нико не у;рожава.
С :ру;е Aак сPране, :о;ађај са О:исејем је ово; Aри;луAо; :ива начинио Aо-
знаPим ликом у исPорији свеPске књижевносPи и кулPуре.
ИРИНА Ј. ДЕРЕТИЋ 29
шPо су они о именима и именованом, о исPини и лажи, као и њи-

ховој саоAшPивосPи Aосре:сPвом језика.
Те о:лучујуће реченице како за су:Lине О:исеја и Полифема,
Pако и за Aрву арPикулацију о:носа имена и именовано;, јављају
се у сAеву Aриликом Aрво; верLално; „окршаја“ О:исеја са ки-
клоAом. На AиPање како се зове О:исеј о:;овара: „Нико мени је
име (Οὖτις ἐμοί γ᾽ ὄνομα)“ (Od., IX, 367). КиклоA узвраћа: „После:-
ње; Aојешћу Нико;а о: целе ње;ове :ружLе (‘Οὖτιν ἐγὼ πύματον
ἔδομαι μετὰ οἷς ἑτάροισιν)“ (Od., IX, 369).
Прем:а Lи се ова размена речи мо;ла учиниPи као верLални
Pрик, она оPвара значајна AиPања, која су, како ћу AоказаPи, фи-
лозофско; каракPера. НајAре ћу исAиPаPи ;енезу AроLлема. Он
насPаје ка:а се изразом „нико“ именује „неко“ или ка:а се иза
„нико;а“ скрива „неко“, шPо О:исеј уAраво и чини, заPо шPо
„нико“ не означава „неко;а“, не;о „нико;а“, Pо јесP неAосPојећу
осоLу. Нико је, :акле, не;аPивна лична заменица која означава Pо
:а не AосPоји ин:иви:уа на коју се заменица о:носи. Ова :ва ис-
каза су свакако лажна, шPо Полифем не схваPа, смаPрајући :а Aо-
сPоји човек који се зове „Нико“ и које; ће он AојесPи.
Без оLзира на Pо шPо се Полифемов исказ о:носи на Lу:ућносP,
а Lу:ућносP се не може Aре:ви:еPи, ми знамо :а Полифем неће
AојесPи Нико;а, јер Нико;а нема. Ра:њи је:ења не:осPаје оLјекP,
Pе она не може :а се осPвари. Можемо чак ићи :аље Aа рећи :а
нема смисла казаPи :а ће Lило ко AојесPи нешPо шPо не AосPоји.
ПроLлем је у Pоме шPо Полифем Pо не разуме.
Мо;ао Lи се уAуPиPи Aри;овор како је Ђурићев Aрево: ових
сPихова на срAски језик, који ја AрихваPам, неисAраван, с оLзи-
ром на Pо :а се ;ла;ол „јесPи“ не Aрево:и у о:ричној форми.
Чини се :а Pвр:ња „Појешћу Нико;а“ није у скла:у са ;рамаPи-
ком срAско; језика, Pе Lи мо;ло из;ле:аPи :а на овом језику и
нема смисла Pо изрећи. КонPексP у којем је изречена ова Pвр:ња,
међуPим, ;оре изнесени Aри;овор оLесмишљава, Lу:ући :а Aија-
ни и Aри;луAи Полифем уAраво хоће :а каже како ће AојесPи Ни-
ко;а. За Полифема Pо има смисла рећи, Aрем:а је нама, који зна-
мо значења речи „нико“ и „неко“, Lесмислено казаPи: „Појешћу
Нико;а“.
ИсPо важи и за Pвр:њу у којој је „Нико“ суLјекаP реченице. О:и-
сеј хоће :а Aревари Полифема, Pе му заPо вели: „Име ми је Нико.“
Он нема намеру :а му каже: „Име ми није Нико.“ О:исеј рачуна
са Pим :а Полифем није овла:ао Aравилима језичке и;ре, Pј. уAо-
PреLом израза „нико“ и „неко“. Из речено; сле:и :а за разумева-
ње неке Pвр:ње није LиPно само схваPиPи сPрукPуру Pе Pвр:ње,

не;о Aре све;а њено значење као и намеру оно;а који је изриче.
У насPавку, AошPо му је О:исеј AроLио око,6 Полифем, јечећи у
неизмерном Lолу, казује осPалим киклоAима: „Οὖτίς με κτείνει
δόλῳ οὐδὲ βίηφιν“ (Od., IX, 408).7 Овај исказ PреLа AревесPи: „Нико
не уLија мене ни варком ни насиљем каквим“, сPо;а шPо је:ино у
Pом случају ова Pвр:ња има смисла у конPексPу; наиме, Pо о:;ова-
ра Полифем :ру;им киклоAима, који ;а AиPају за разло; ње;ово;
урликања, чиме им заAраво Aоручује како је све у ре:у и како
ње;а нико не намерава :а Aовре:и, Pе се они Aовлаче, шPо омо;у-
ћава О:исеју :а AоLе;не. Полифем из;овара реченицу коју :ру;и
исAравно разумеју, :ок је он схваPа оAеP на свој „и:иосинкраPич-
ки“ начин – :а AосPоји човек Aо имену „Нико“, који ;а на Aревару
уLија. НајAрецизније речено, реченица „Οὖτίς με κτείνει δόλῳ οὐδὲ
βίηφιν“ за :ру;е киклоAе значи „Нико не уLија мене ни варком ни
насиљем каквим“, а за Полифема ;оре наве:ена реченица има
сле:ећи смисао „Нико ме уLија варком и насиљем некаквим“.
О:исејево лажно Aре:сPављање као „Нико“ ин:икаPивно је
сáмо Aо сеLи. ПосPоји семанPичка сро:носP на сPаро;рчком јези-
ку између Οὖτις и μήτις,8 шPо оLоје значи нико. Реч μῆτις, која се о:
заменице μήτις разликује само у акценPу (;оPово :а је хомоним-
на), означава и лукавсPво, сPраPе;ију и Aлан, као и сAосоLносP :а
се они сAрове:у у :ело. Иначе, μήτις је врлина која AосеLно о:ли-
кује О:исеја, и Pо не само у О исеји, не;о и у :ру;им књижевним
оLра:ама ње;ово; лика (Burbules, 2001, сPр. 1).
Πολύμητις је Lлиска речи μῆτις и Aо лексичком оLлику (Lу:ући
:а Aре:сPавља сложеницу о: речи μῆτις) и Aо њеном значењу
(Liddell и Scott, 1996, сPр. 1130). Она :ословно значи „човек са мно-
;о вешPина“, али и Pрикова, лукавосPи, :овиPљивосPи, онај који
6
Коле;а Дарко То:оровић изнео је луци:ан уви:: „О:исеј је AроLио Полифе-
му је:но око како Lи му оPворио :ру;о.“ То Lи се мо;ло AроPумачиPи и као
:а је својим неоLичним Aре:сPављањем О:исеј оPворио је:ан AоPAуно нов
Aо;ле: на разумевање о:носа Нико;а и Неко;а, као и на сPаPус исPине, лажи
и исPиноликосPи.
7
У овом, као и у AреPхо:на :ва случаја корисPим Aрево: Милоша Н. Ђурића.
УA. Ђурић, 1963, сPр. 237–238.
8
ТреLало Lи указаPи и на Pо :а је Lо;иња Μήτις (или на срAском МеPи:а), Lо-
;иња му:росPи, Aрва Зевсова жена, коју је он Aро;уPао заPо шPо је речено :а
Lи њено :ру;о :еPе смакло Зевса са AресPола. Она је неусAешно Lежала о:
Зевса, AреPварајући се у различиPе живоPињске оLлике. Чини се :а AосPоји
извесна сличносP између МеPи:иних физичких Pрансформација и О:исеје-
вих менPалних Aрерушавања.
је вешP у на:му:ривању :ру;их ра:и :осPизања циља који није

увек еPички оAрав:ан. У О исеји се ;лавни AроPа;онисPа врло че-
сPо назива πολύμητις, шPо Lи се слоLо:није мо;ло AроPумачиPи и
на сле:ећи начин: О:исеј је, за немани које сусреће, Aо AоPреLи
Нико и Свако, а заAраво је лукави :овиPљивац који усAева :а Aро-
нађе излаз из сиPуација из којих је ;оPово немо;уће изLавиPи се.
Мо;ло Lи се евенPуално и :о:аPи и Pо :а О:исеј не оLмањује са-
свим Полифема ка:а каже :а је μῆτις, јер он Pо уAраво и јесPе.
Овим смо оAисали „ло;ику“ О:исејеве :осеPке, која нас :ово:и
:о :уLљих уви:а, оAшPије; каракPера: најAре, :а изрази који
означавају неку не;ацију – на Aример, „нико“ – значе нешPо: на-
име, неAосPојање осоLе на коју се израз о:носи. Нема смисла не-
AосPојећем суLјекPу AриAисиваPи Lило коју ра:њу, јер нема ко :а
је изврши. Уколико се Pаквој речи нешPо и AриAисује, он:а је Pо
не;ација о:ређене ра:ње, Lу:ући :а је неAосPојећи суLјекаP не
може вршиPи. ПоPом, уколико Aо: оним „Нико“ хоћемо :а скри-
јемо „Неко;а“ – рецимо, сеLе – он:а је очи;ле:но реч о оLмањива-
њу са;оворника, о очи;ле:ном Aримеру лажно; Aре:сPављања.
Хомер је овим и указао на :восмисленосP или вишесмисленосP
о:ређених речи, које се међусоLно разликују само у акценPу, као
и на мо;ућносP маниAулисања еквивокношћу језичких израза.
ПосPавља се AиPање :а ли је, оLмањујући Полифема, О:исеј ре-
као и исPину о сеLи, заAраво Aои;равајући се AриLлижним хомо-
нимима: μήτις и μῆτις.
Дакле, овим за сеLе сAасоносним Pриком, ни мање ни више,
О:исеј оPкрива значење и уло;у не;аPивних имена у језику, као и
Pо како Aо;решна уAоPреLа ових речи AосPаје ;енераPор у ла;ању
и оLмањивању. ОPкривамо и Pо :а Aрва :ва исказа – Aрем:а се
нико не зове „Нико“, Pе „нико“ не може LиPи ни суLјекаP ни оLје-
каP неке ра:ње – имају смисла, Lу:ући :а уAраво неAознавање
значења израза „нико“ :ово:и киклоAа :о су:Lоносне ;решке за
ње;а, као и Pо :а су оLа неисPиниPа, AошPо су не;ације Pих исказа
исPиниPе.
Како Lих илусPровала још је:ну Aримену ово; Хомерово; оP-
крића о AосPојању речи које нешPо значе а означавају, :а се Pако
изразим, Aразан скуA, навешћу је:ан нама савремени, Pј. Lлижи
Aример. Он ;ласи: „Нико о: навијача ‘ПарPизана’ није Aочинио
злочин“, којим се не;ира заAраво Pо :а је Lило који Aоје:инац из
;руAе навијача „ПарPизана“ узео учешће у неком зло:елу. Овим
исказом као :а се навијачи „ПарPизана“ Lране о: неко;а ко их оA-
Pужује :а су извршили неки злочин. Поврх Pо;а, он нам Aосре:но
казује :а је злочина Lило и :а је вероваPно, за ње;а крив неко :ру-

;и.
ВраPимо се О исеји! ПосPавља се AиPање какав је исPиниPосни
сPаPус највеће; Lроја О:исејевих Aрича, и Pо уAраво оних најнео-
Lичнијих, о киклоAима, AосеPи Ха:у, Сцили и ХариL:и, Pе о осPа-
лим на:наравним сPворењима и „AросPорима“. Да ли су исPини-
Pе или лажне? Преноси ли нам Хомер уверење :а их је О:исеј :о-
исPа и :оживео?
Чини се како је вероваPније :а су сви Pи :о;ађаји Aло: Aесни-
кове има;инације, којом се, сем изванре:них, фанPазијских сли-
ка, Aре:очавају и :уLља еPичка, чак и филозофска уверења. Хо-
мер у О исеји разликује :ва PиAа Aрича: 1. оне које се AриAове:ају
с намером :а се неко слаже и 2. оне које су измашPане :а Lи се
слушаPељсPво заLавило. Јављају се и :ва PиAа лажи: 1. лажи које
су AоPAуно „с оне сPране исPине“, Pј. аAсолуPне лажи, и 2. лажи
које су исPини сличне9 (Aримерице, Aрича о сусреPу криPско;
Aринца са О:исејем, којом он усAева :а Aревари ПенелоAу).10
О:исеј Pако уLе:љиво измишља сPвари, усAевши :а Aревари и
љу:е и на:љу:ска Lића, Aрем:а и сâм уAа:а у исPу врсPу замке.
Је:ина личносP која је О:исеју је:нака Aо AамеPи јесPе ПенелоAа.
Она ;а оLмањује с намером :а ;а искуша, лажући ;а :а им је Lрач-
на AосPеља Aомерена, а он јој је Aоверовао, шPо је резулPовало
Pиме :а, као реPко ка: у сAеву, О:исејеве речи уAућене ПенелоAи
не Aроизлазе из размишљања, не;о из ;нева оLично; човека шPо
Lи неко :ру;и мо;ао :а зна Pајну њихове Lрачне AосPеље (Slezák,
2012, сPр. 189–190).
Има;инаPивна оLмањивања, која су „исPинолико;“ каракPера,
нереPко мо;у LиPи уLе:љивија о: Lило че;а :ру;о;, јер :елују као
исPина, излажу се са самоAоуз:ањем AриAове:ача, Pе Pако мо;у
:а оLману Lоље не;о чисPе лажи. Осим Pо;а, фикција најчешће
носи у сеLи исPину, Pе се Pиме на измишљен начин Aреносе :у-
Lље, универзалне, каPка: археPиAске Aоруке. О:исејеве фанPа-
сPичне Aриче са:рже и „моралне исPине … :а LрзоAлеPосP, Aре-
Pерана смелосP, Aреси;урносP“ (Rutherford, 1986, сPр. 156) :ово:е
:о искушења :а се учине су:Lоносне ;решке, шPо Aроузрокује Aо-
;иLије ње;ових саLораца, а ње;а само; излаже смрPним оAасно-
сPима.
9
И ко: Хомера и ко: Хесио:а јавља се исPа фраза „ψεύδεα πολλὰ λέγειν
(λέγων) ἐτύμοισιν ὁμοῖα ἐτύμοισιν ὁμοῖα“, у смислу „;овориPи мно;е исPини
сличне лажи“. УA. Od., XIX, 4, 204, као и Th. 1, 25.
10 УA. Od., XIX, 3, 287ff.
ИсPовремено, ауPор О исеје слави Pакве моралне осоLине као

шPо су велико:ушносP, саосећање и о:аносP, којима се може Aо-
:ичиPи Aре ПенелоAа не;о О:исеј, Aрем:а ни он није лишен мо-
рално; осећања, а Pо се Aоказује нарочиPо он:а ка:а Aрерушен у
Aросјака слуша ПенелоAине речи, шPо све:очи о :уLини њених
AаPњи, или Aак ка:а AосPаје ;неван на своје служавке, које су за-
Lоравиле на васAиPање сPечено у ње;овом :ому. Заси;урно је
О:исејева најисPакнуPија каракPерна врлина, која AосPаје Aара-
:и;маPском за свако;а ко Pежи :а се AоPвр:и као AракPично му-
:ар човек и филозоф, уAраво ње;ова сAосоLносP самоконPроле,
рационално; самосавла:авања на;онских и срчаних асAекаPа
своје личносPи. О:исејеве лоше осоLине – у;лавном оне морал-
но; каракPера, AоAуP PашPине, самохвалисавосPи и уживања у
разноврсним лажима и Aреварама – ње;ов лик о:вајају о: оно;а
какав Lи филозоф PреLало :а Lу:е, а AриLлижавају ;а ономе ка-
кав човек у;лавном јесPе.
Да закључимо: О:исејеве Aриче, изричиPо или AрећуPно, Aока-
зују колико је у неким случајевима Pанка линија између исPине,
лажи и фикције. Хомер уво:и, између исPине и лажи, још је:ну
исPиниPосну каPе;орију: „LиPи сличан исPини“ или „LиPи исPи-
нолик“. Појам „исPиноликосPи“ означава нешPо шPо Aо:сећа на
исPину, :елује као исPина, али није исPиниPо. ИсPинолик је, на
Aример, Хомеров оAис како је насPао ;ра: Троја, али, AошPо не-
мамо никакво све:очансPво :а је она уAраво Pако насPала, за Хо-
мерово оLјашњење Pо;а можемо рећи само :а је исPинолико,
исPини слично или веро:осPојно, Lу:ући :а се ;ра:ови већином
оснивају уAраво онако како нам Aесник Aева о насPанку Троје
(уA. Lg., 682 ff.).
Да уоAшPимо, „исPиноликосP“ може :а Aомо;не Pамо ;:е не
Aосе:ујемо исPиниPо све:очансPво, Aа он:а излажемо оно шPо
Lи мо;ло :а Lу:е исPина о неком :о;ађају или личносPи. О:исеј
се, како ви:имо, „исPиноликошћу“ својих вешPо исAриAове:а-
них Aрича, у којима се сле: :о;ађаја веро:осPојно излаже, врло
чесPо корисPи у сврху оLмањивања, лажно; Aре:сPављања не Lи
ли, чини се, осPварио еPички оAрав:ане циљеве, како Lи сеLе сAа-
сао о: немани, ослоLо:ио свој :ом и AовраPио AресPо који му је
на силу оPеP. Веро:осPојносP или исPиноликосP се AриAисује
О:исејевим Aричама, на основу че;а се може о:ре:иPи исPини-
Pосни сPаPус фикPивних са:ржаја, који, :акле, није ни исPиниP
ни лажан. Он Lи PреLало :а Lу:е шPо је мо;уће веро:осPојнији и
уверљивији, Aовезан и конзисPенPан, :а Aрикаже, како Lи рекао
АрисPоPел, не Pолико оно шPо се сPварно :о;о:ило, колико „оно

шPо се мо;ло :о;о:иPи“ (уA. Poet., 1451b). Поврх Pо;а, са:ржајима
фикPивно; каракPера Хомер се служи како Lи изнео :уLље фило-
зофске исPине, које нису само еPичко; каракPера, не;о се Pичу и
човекових инPелекPуалних жеља и за:овољсPава, шPо Aокреће
О:исејев :ух ка сазнању оно;а шPо је о: ње;а AоPAуно различиPо,
а Pо ;а :ово:и :о оLо;аћено; и целовиPије; уви:а у само;а сеLе.
О: О:исејево; исказа: „Нико се зовем“ Aо значењу се веома ра-
зликује исказ: „Ја сам Нико“. ПреокреPом речи у овој реченици
значење се на суAPилан начин мења. ЛичносP која за сеLе каже :а
је нико – сеLе умањује, смаPра :а нишPа није AосPи;ла у живоPу,
:а је Lезвре:на, :а није ни Aо чему AосеLна. Тим исказом осоLа
симLолички сеLе не;ира, о:узимајући сеLи својсPва која је чине
неком о:ређеном личношћу, различиPом о: :ру;е личносPи.
НиAо:ашPавање сеLе може LиPи моPивисано различиPим уз-
роцима: Pо шPо нас :ру;и ниAо:ашPавају, или шPо сеLе ниAо:а-
шPавамо у о:носу на :ру;е, или ниAо:ашPавамо сеLе у о:носу на
власPиPе циљеве и и:еале. О:исеј Lи Lио Aосле:њи за које; Lисмо
казали :а ниAо:ашPава сеLе. НаAроPив! Он сеLе не :оживљава
као човека Lез циља, AамеPи, сPрасPи и својсPава, не;о као сина
ЛаерPијево;, вла:аоца ИPаке, унишPиPеља Троје иP:.11
О:исеј се, међуPим, кроз AуPовања мења, Pе ње;ова личносP на
неки начин AонишPава AреPхо:ну фазу ње;ово; живоPа. Током
AуPовања он AосPаје неко :ру;и у о:носу на AочеPак или разли-
чиPе фазе AуPовања. О:исеј је сAреман :а сеLе учини Pолико
скривеним као :а не AосPоји, на Aример, он:а ка:а се исAо: ;усPе
овчије вуне извукао и укрцао на Lро:. ПосPавља се AиPања :а ли
су О:исејева луPања Aроизво: несрећно; сPицаја околносPи, ње-
;ово; аванPуризма или им се Aак у извесном смислу може Aри-
AисаPи и филозофски каракPер.
Пођимо о: Pо;а чиме је О:исеј моPивисан :а и:е у немо;ућа
Aрикљученија. Је ли само :а Lи Aреживео, или и зLо; инPелекPу-
алне ра:озналосPи? Ово AиPање не Lи PреLало :а Lу:е :исјунк-
Pивно; каракPера, Lу:ући :а се О:исеј и Lори за власPиPо Aрежи-
вљавање и Aосе:ује :уховну ра:озналосP. НеосAорно је :а О:исеј
„хрли“ :а све ви:и, чује и сазна, чак и ка:а ;а Pакво сазнање може
11
Понека: ко: О:исеја Aрева;не ње;ова жеља за самохвалисањем и уживањем
у власPиPој Aревари у о:носу на рационалносP, која савеPује оAрезносP. По-
шPо је усAео :а Aревари Полифема, О:исеј, ка:а се нашао ван неAосре:не
оAасносPи, оPкрива свој славни и:енPиPеP, чиме је навукао на сеLе Посеј:о-
нов ;нев, који ће сPално сAречаваPи О:исејев AовраPак :ому. УA. Od., IX, 502ff.
живоPно у;розиPи, из че;а се ви:и :а он :аје Aре:носP сазнању

на: LорLом за власPиPи оAсPанак, за шPа ћемо навесPи Aример у
ре:овима који сле:е.
Чини се :а је великом Lроју љу:и AознаPа слика О:исеја, који
слуша смрPоносни Aој сирена, али се о: ње;а сAасава јер осPаје
чврсPо везан за јарLол. А мање је AознаPо зашPо је он Pражио о:
својих морнара :а ;а о:вежу. Ње;ов Aримарни моPив није Pо шPо
жели :а чује незамисливо заносан и као ме: сласPан Aој сирена,
који Lи Lио ероPски узLу:љив, не;о је :ру;ачије Aриро:е. Свако ко
чује њихов Aој „више зна“; сиренама су AознаPе све AаPње и Грка
и Тројанаца. Оне кажу: „Знамо шPо ;о: се зLива на овој храно:ав-
ној земљи“ (Оd., XII, 2, 191). Дакле, њихов Aев је узLу:љив и зано-
сан, не само заPо шPо су музички Pонови њихове Aесме Pакви,
ниPи Aак само заPо шPо је њихова Aојава Pаква, не;о, Aре све;а,
сPо;а шPо њихов слушалац може :а сPекне свеоLухваPно знање.
На основу ;оре речено; сле:и :а је О:исеј моPивисан :а чује
њихов Aој не из ра:озналосPи, аванPуризма или ероPске жу:ње,
не;о је AокренуP филозофским разлозима. ПосPавља се AиPање
зашPо је знање Pо које уLија. Зар није оно неоAхо:но уAраво :а Lи
се живело? НеоAхо:но је човеку већ и :а Lи оAсPао.
О:;овор Lи мо;ао ;ласиPи :а је омнисцијенција, AоPAуно зна-
ње о свему, оно Aо чему се Lо;ови разликују о: љу:и, Pе Lи Pежња
ка нечему Pаквом мо;ла :а за човека Lу:е уLиPачна, Aоре: осPа-
ло;, у Pом Aо;ле:у шPо Lи Aомислио како, AошPо све зна, он:а све
и може, Aа и :а AоPAуно Aрекорачи ;ранице своје власPиPе Aри-
ро:е. СPо;а О:исеј и :оAушPа сеLи :а чује оно шPо му саоAшPавају
сирене, али Pиме шPо је на власPиPи захPев везан, само;а сеLе
сAречава :а ма шPа учини, јер зна :а ће Pакво нешPо AожелеPи :а
ура:и, а Pо Lи ;а :овело у смрPоносну оAасносP :а Aрекорачи сво-
је љу:ске ;ранице.
Осим Pо;а шPо су О:исејева Aрикљученија моPивисана фило-
зофским разлозима, Aре све;а жељом за сазнањем, ње;ово AуPо-
вање је и Aо :ру;им каракPерисPикама филозофске Aриро:е. Ра-
зликовање између „личне“ и „филозофске Aромене“, коју AоPцр-
Pава БарLјулс, сAорно је, Lу:ући :а су филозофске Aромене
исPовремено и личне ка:а је у AиPању О:исеј. БарLјулс (Burbules,
2001, сPр. 5) Pачно уочава :а се „филозофска Aромена“ шPо је О:и-
сеј :оживљава на свом AуPовању сасPоји у Pоме :а се исPе сPвари
са;лé:ају у AоPAуно новом, :ру;ачијем свеPлу, као шPо је ИPака
коју је Aознавао у о:носу насAрам оне на коју се враћа.
Поврх Pо;а, нове AреAреке и Pешкоће, у које, како се чини, О:и-

сеј уAа:а Lез власPиPе воље, он Aревазилази Aре све;а својом ра-
ционалношћу сAецифично; PиAа, Pиме :а :елује Aромишљено,
али и :а Pачно Aромишља Aосле:ице власPиPих чинова. Он оли-
чава онај PиA филозофа који AосPеAено, мукоPрAно, Aревазилазе-
ћи неAрилике и разноврсне AреAреке, сPиче све Lољи уви: у оно
шPо јесPе, Aри чему свака AреAрека Aре:сPавља нову за;онеPку
коју он мора :а реши како Lи Lио у мо;ућносPи не само :а се
изLави, не;о и :а сPасава и инPелекPуално наAре:ује. О:исејево
AуPовање, у целини AосмаPрано, може се разумеPи и као наAре-
:ујуће оLликовање власPиPо; :уха (Rutherford, 1986, сPр. 147),
који AосPаје све искуснији и му:рији а :а Aри Pоме ника:а не из-
;уLи онај свој AрвоLиPни елан, ероPску жу:њу са сазнањем. У Pом
наAре:овању :ух сPално сеLе Aревазилази.
Филозофско знање се разликује о: свако; :ру;о; знања и Aо
Pоме шPо је на;лашено ауPорефлексивно; каракPера, а Pо имAли-
цира човекову сAосоLносP Aромишљања не је:ино Aре:меPно;
Aо:ручја, не;о и само; мишљења, ње;ово; каракPера, мо;ућно-
сPи и ;раница. Филозофско знање Aонајвише AреPен:ује :а Lу:е
самосазнање, Pо јесP сPицање шPо је мо;уће целовиPије; и :уLље;
уви:а у сеLе само;а. О:исеја не каракPерише само сAосоLносP
исAравне Aроцене сиPуације, већ и моћ :а сеLе AосмаPра, оцењује
и кочи.
На Aример, Aри AовраPку кући, Aрем:а је ;оPово :есPруисан и
сAоља и изнуPра, у њему се јавља снажан, ;оPово незаусPављив
Aорив за освеPом зLо; Aричињене неAрав:е ње;овом :ому и Aо-
ро:ици. О: Pакво; Aрена;љено; чина О:исеја сAасава уAраво сAо-
соLносP ауPорефлексије власPиPих Aрав:ољуLивих и срчаних
Aорива. ПошPо он Aознаје овај асAекP сеLе само;а, који је из;ра-
:ио Pоком сво;а AуPовања, он уме и :а ;а на:маши, о:носно :а
власPиPом рационалношћу овла:а самим соLом, Pе :а Pачно Aро-
цени ка:а јесPе, а ка:а није време за усAешно :еловање (уA. Od.,
XVII, 4, 280 ff.). ПошPо за Грке рационалносP није само ко;ниPив-
но;, већ и :елиLераPивно-вољно; PиAа, О:исеј исAравним уви-
:ом и у сиPуацију и у своје „срце“ усAева :а наPера само; сеLе :а
о:усPане о: Aраве:но;, али :есPрукPивно; ;нева (ДереPић, 2009,
сPр. 66–67, 80–81).
Мож:а се највеће сазнање шPо ;а О:исеј сPиче сасPоји у Pоме :а
он не може AресPаPи :а Lу:е оно шPо сушPински јесPе, коначно
љу:ско Lиће које чезне за својим :омом, женом и завичајем. То
су они чврсPи ослонци који :ају смисао ње;овим инPелекPуал-
ним Pра;ањима. О:исеј о:Lија Aону:у нимфе КалиAсе :а Lу:е Lе-

смрPан (уA. Od., V, 3, 215–225), јер Lи Pа „:аривана“, а не „сPечена“
LесмрPносP значила :а се О:исеј о:риче све;а шPо је ње;а као
смрPно; О:исеја чинило О:исејем. ОLећана LесмрPносP Aо:разу-
мевала Lи ;уLљење власPиPо; и:енPиPеPа, на шPа О:исеј не Aри-
сPаје. Поврх Pо;а, како исPиче Ра:ерфор: (Rutherford, 2001,
сPр. 146), Lирајући живоP „акPивно; и коначно; AосPојања“ уме-
сPо „Aасивно;“ вечно; живоPа, Aоказује и моралну исAравносP,
самоAожрPвованосP и :уLоку о:аносP Aрема суAрузи ПенелоAи.
Са Ра:ерфор:ом се не слажем у Pвр:њи како, Lирајући живоP са
ПенелоAом, О:исеј Aоказује :а је сAреман чак и на AожрPвовано
„самоAорицање“, Lу:ући :а, Aо моме мишљењу, О:исејев изLор
AроисPиче из ње;ове Pежње за очувањем, а не Aорицањем вла-
сPиPо; и:енPиPеPа.
И уAраво заPо шPо је кренуо Pежим AуPем, AуPем AаPње и муке
– Хомер ;а назива „AаPником Lожанским“ – све време свесPан
о;раниченосPи свих љу:ских насPојања, Aа и сазнајних :осPи;-
нућа. О:исеј је оAрезан: он ника:а не Aрелази Pу неви:љиву ;ра-
ницу која жу:њу за сазнањем :ели о: власPиPе AроAасPи. Он је
Aре:о:ређен :а ви:и оно шPо је оLичним љу:има неви:љиво:
;раницу између са:ашњосPи и AрошлосPи, живоPа и смрPи, :а
је:ном но;ом сPуAи у царсPво сенки, али и :а из ње;а изађе. О:и-
сеј усAева :а сеLе зашPиPи како ;а не Lи унишPила разноро:на
чу:овишPа а :а сâм AриPом не AосPане чу:овишPе.
Својом рационалношћу, која уме :а са;ле:а и Aроцени како из-
лаз из неAрилике Pако и Aосле:ице власPиPих чинова, нео:усPа-
јањем о: ма какве AреAреке, сAосоLношћу за неAреки:ним само-
оLликовањем и самоAревла:авањем смрPни О:исеј AосPао је
LесмрPан. Ње;ова рационалносP није само ко;ниPивно-инсPру-
менPалисPичко; каракPера, не;о и aуPорефлексивно; и Pелеоло-
шко; каракPера, Lу:ући :а он AосPавља циљеве и Pачно о:ређује
смисао власPиPо; AуPовања. ГоPово :а Lисмо се мо;ли сложиPи
са анPичком Pра:ицијом, Pе казаPи како Хомеров О:исеј није
само му:рољуLив, не;о је и му:ар.
Као шPо О:исеј има више лица, он може :а AосPане и Aара:и;-
мом је:но; :ру;ачије; филозофа. Лик „ново;“ О:исеја извајао
нам је ПлаPон у Еровој AриAовесPи (уA. Resp. 614а–b). О:исеја су-
срећемо с оне сPране свеPа ка:а се налази Aре: најчу:нијим су-
:ом, ;:е мрPви сами сеLи су:е, Pако шPо Lирају свој :аљи живоP-
ни Aравац који ће слé:иPи у новој реинкарнацији. ПлаPонов О:и-
сеј је Хомеровом Lлизак, изLор му је врло сужен, али, уAркос

Pоме, изналази најму:рије и најLоље решење.
ЖивоP у наре:ној реинкарнацији ПлаPонов О:исеј не Lира Lр-

зоAлеPо, не;о сPаложено и Aромишљено, након Aриви:но; „лу-
Pања”, а у сPвари му:ро вођено; Pра;ања. Он „Aроналази живоP,
који за ње;а има вре:носP Aо сеLи, а који нико Aре ње;а није хPео
:а изаLере, уAраво сPо;а шPо О:исејев изLор не :оноси нека оAи-
Aљива и мерљива :оLра, ниPи Aак у;ађа PашPини оно;а који Lи-
ра“ (ДереPић, 2014, сPр. 222). Он се оAре:ељује за Aовучен и миран
живоP, Lез AолиPичких на:меPања и славољуLивих Aо:ухваPа.
Тиме је ПлаPон мож:а скицирао нов живоPни оLразац, а Pо Lи Lио
живоP Aосвећен инPелекPуалном исPраживању и Aромишљању.
То Lи мо;ао LиPи живоP О:исеја, који се враћа на ИPаку :а Lи

:уLље исPражио сеLе, са;ле:ао све Aревазиђене сPеAене власPи-
Pо; емоционално; и инPелекPуално; сазревања, као и њихов
смисао и ;ранице. Ње;ово искусPво и знања сPечена на AуPова-
њима :ово:е ;а :о :уLљих уви:а у оно шPо он сâм јесPе, у Pо које
су ;ранице шPо о:вајају Lило које; човека о: Lо;ова, чак и он:а
ка:а је Pај човек Pолико AосеLан Aа ;розничаво жу:и са сазна-
њем, а ка:а се изолује у свој свеP, Aомно исPражује Lесконачне
:уLине своје унуPрашњосPи, чије се ;ранице не мо;у AоPAуно ни
сазнаPи ни о:ре:иPи.
О исеја јесPе еA о „AовраPку“, и Pо о AовраPку својој оPаџLини и

сеLи, Pе је она својеврсPан лиPерарно арPикулисан сAев о фило-
зофском уоLличавању човека Aосре:овано сPицањем AоPAуно
нових уви:а и сазнања у сусреPу са :ру;им, у о:носу на суLјекPа
сазнања, различиPим Lићима, Aре:меPним Aо:ручјима, „;ео;ра-
фијама“, различиPим љу:има, како Lи се на крају као му:рији и
зрелији враPио сеLи самоме, и схваPио :а све шPо му је :о Pа:а
AознаPо, а Aре све;а само;а сеLе, схваPа и разуме на AоPAуно :ру-
;ачији начин. О:исејев AовраPак на ИPаку мо;ао Lи се разумеPи
као Aроцес самосазнања у којем суLјекаP са;лē:а сеLе LиPно ра-
зличиPо; на крају у о:носу на AочеPак AуPовања, Pо је знање о са-
мом AуPу власPиPо;, мукоPрAно; :уховно; наAре:овања, о свим
ње;овим сPуAњевима и Aревазилажењу Pих сPуAњева, целовиP
уви: у соAсPвени развој, своја очекивања и намере и њихову Aри-
мереносP, као и у власPиPе :уховно-инPелекPуалне, али и :ушев-
но-емоционалне ;ранице.
ЛИТЕРАТУРА ДереPић, И. (2009). Ло$ос, Пла он, Арис о ел. Бео;ра:: ПлаPо.
ДереPић, И. (2014). Пла онова филозофска ми оло$ија. Бео;ра:: Заво: за
из:авање уџLеника.
Ђурић, М. Н. (1963). Хомерова О исеја, Aрево:, Aре:;овор и ре;исPар. Нови
Са:: МаPица срAска.
Aristotle (1995). Poetics (Loeb Classical Library, No. 199), transl. by S. Halli-
well. Harvard: Harvard University Press.
Burbules, N. C. (2001). A Philosophical Odyssey. У: S. Rice (ур.), Philosophy of
Education (сPр. 1–14). Urbana, IL: Philosophy of Education Society.
Duvoisin, J. A. (1997). Plato’s Philosophical Appropriation of the Figure of Od-
ysseus. The European Legacy 2 (2), 338–343.
Euripides (1995). Children of Heracles. Hippolytus. Andromache. Hecuba (Loeb
Classical Library, No. 484), transl. by D. Kovacs. Harvard: Harvard University
Press.
Hesiod (2007), Theogony. Works and Days. Testimonia (Loeb Classical Library,
No. 57N), transl. by G. W. Most. Harvard: Harvard University Press.
Homer (1995). The Odyssey: Books 1–12 (The Loeb Classical Library, No 104),
transl. by A. T. Murray. Harvard: Harvard University Press.
Hutchinson, D. S. и Cooper, J. M. (Aрир.) (1997). Plato: Complete Works, multi-
ple translators. Indianapolis: Hackett Publishing Company, Inc.
Lampert, L. (2002). Socrates’ Defence of Polytropic Odysseus: Lying and
Wrong-doing in Plato’s Lesser Hippias. The Review of Politics 64 (2), 231–259.
Liddell, H. G. & Scott, R. (1996). Greek-English Lexicon: With A Revised Supple-
ment. Oxford: Clarendon Press.
Malabou, C. (2017). Odysseus’ Changed Soul: A contemporary reading of the
Myth of Er. У: Greenstine, A. J. & Johnson R. J. (ур.),Contemporary Encounters
with Ancient Metaphysics (сPр. 30–46). Edinburgh: Edinburgh University Press.
Montiglio, S. (2011). From Villain to Hero. Odysseus in Ancient Thought. Ann Ar-
bor: The University of Michigan Press.
Rutherford, R. B. (1986). The Philosophy of the Odyssey. The Journal of Hellenic
Studies 106, 145–162.
Slezak, T. A. (2012). Homer oder Die Geburt der abendländischen Dichtung. Mün-
chen: C. H. Beck.
Sophocles (1994). Ajax. Electra. Oedipus Tyrannus (Loeb Classical Library, No.
20), transl. by H. Lloyd-Jones. Harvard: Harvard University Press.
IRINA J. DERETIĆ
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF PHILOSOPHY
DEPARTMENT OF PHILOSOPHY
SUMMARY IS ODYSSEUS A PHILOSOPHER?
In this paper, the author attempts to demonstrate that certain

philosophical questions are articulated in Homer’s Odyssey, especial-
ly those that consider the relationship between truth, probability,
and falsehood. First, the author discusses the following two asser-
tions: “Nobody is my name” and “Nobody will I eat last among his
comrades.” When asked by the one-eyed giant Polyphemus what his
name really is, Odysseus replies that his name is “Nobody”. Thereon,
Polyphemus says that he will eat “Nobody”, considering “Nobody” to
be “Somebody”. What appears to be a word-game is in fact an indica-
tor of the necessity to determine the role of negative pronouns in a
language, as well as to question their referential status. The negative
pronouns like nobody or no one imply the non-existence of someone
who can be described as “nobody” or “no one”. They can only desig-
nate, but they are non-referential. Because Polyphemus does not
understand the sense of the negative pronouns, he believes that
there is such a man, who is called “Nobody”, and whom he will eat.
Therefore, one may claim that Homer’s Odysseus discovers the
meaning and role of the negative pronouns in a natural language, as
well as how the misuse of these words can become a generator in
lying and deceiving.
Homer distinguishes two types of lies: 1) the absolute falsehoods,
which are lies under all circumstances, and 2) the falsehoods which
“seem like the truth”. Most of Homer’s Odysseus fantastic tales are of
that kind – they are neither true nor false, but they “seem like the
truth”. The truth status of fiction as resembling the truth is one of
Homer’s discoveries, since he held that his main protagonist’s narra-
tions are neither true nor false, but they resemble the truth. The
narrations should be as consistent and plausible as possible, in order
to describe not what really happened, but “what could have been
happened”, as Aristotle would claim.
In the course of the paper, the author has critically discussed the
philosophical motives and reasons of Odysseus’ “adventures”, as well
as the philosophical character of his journey as such. One may
assume that Odysseus in his journey is motivated by the urge to
survive in almost impossible circumstances. Yet, there are lot of

sections in Homer’s Odyssey which call in question such an assump-
tion. Odysseus, for example, wants to hear the deadly song of the
sirens, not because it is tempting and beautiful, but because it
provides an access to the total knowledge. Odysseus’ return to Ithaca
might be understood as the end of a process of self-formation and
self-discovery, in which Odysseus discovers the things and himself as
being significantly different and more complex than they and he
were in the beginning of his journey.
KEYWORDS: Odysseus, Homer, “Nobody”, apparent truth, philosophical
self-knowledge, identity.

ИСТОРИЈА
930.1/.2
DOI:10.5937/ZRFFP47-15392
ЗДРАВКО M. ДЕЛЕТИЋ1
ВЛАДАН А. ВИРИЈЕВИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ
ИСТОРИЧАР И САВРЕМЕНОСТ
САЖЕТАК. Савременост изучава и објашњава прошлост према својим мерилима и

очекивањима. Историчари припадају истраживачима чији резултати
су под присмотром савремене националне идеологије, актуелне поли-
тике, институција и грађана. Сви хоће да надзиру и вреднују, али
искрено не помажу истраживачима и не цене научност на прави начин.
Специфичност прошлости, њена недоступност непосредном истражи-
вању, недостатак и непотпуност остатака и извора за многе области ис-
траживања објективна су сметња историјским изучавањима. Неспорно
је да на исходе истраживања утиче личност, знање и способност истра-
живача, нарочито могућа ангажованост. Утицаји идеологија, политике,
моћних група и појединаца не смеју се занемарити. Аутори, на основу
референтне литературе, научних искустава и промишљања настоје да
нагласе нека од ових питања.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: историчар, истраживање, савременост, идеологија, објективност.
У мно;им наукама уло;а исPраживача условљена је Aрименом

Pехничких уређаја и исPраживачким меPо:ама, у исPорио;рафи-
ји целокуAни исPраживачки и инPелекPуални Aроцес мора :а
оLави исPоричар. У исPоријским исPраживањима нема уређаја,
Pехнолошко; Aроцеса или комAјуPерско; Aро;рама који исPра-
живача може :а сAречи :а не Aо;реши незнањем или не з;реши
намером.
1
zdeletic@yahoo.com; virijevicvladan01@gmail.com
Ра: је Aримљен 18. окPоLра 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника
45
ИсPоричар – Aисац исPорије има Aресу:ну уло;у у исPражива-

њу и Aисању извешPаја о исPраженом. ИзLор и уAоPреLа осPаPака
и Pра;ова AрошлосPи (извора) и Aримена исPраживачких меPо:а
AоPAуно су у ње;овој (не)моћи. ИсPраживач није савршен и Lез-
;решан, може LиPи не:овољно сPручан, неAоуз:ан, с различи-
Pим моPивима ан;ажован. Да Lи мо;ао :а се оAире о;раничењи-
ма и условљавањима времена у којем ра:и, исPоричар мора LиPи
свесPан своје :рушPвене о:ређеносPи. О: ње;ове оAшPе кулPуре,
меPо:олошких и исPоријских знања, савесносPи, уAорносPи, :о-
Lрих намера, Aо;ле:а на AрошлосP и са:ашњосP, очекивања, ан-
;ажованосPи зависи квалиPеP научно; резулPаPа као инPелекPу-
ално; Aроизво:а. И Aоре: Pо;а, Aоје:инац је суLјекP научно; са-
знања, он научносP и сазнање сPвара и саоAшPава (МиPровић,
1991, сPр. 169).
Пре:меP исPоријских исPраживања AроLлемаPичан је својом
сложеношћу, али више Pиме шPо није неAосре:но AрисуPан
(мерљив) у моменPу исPраживања. ПрошлосP реконсPруишемо
(или научно консPруишемо) на основу :осPуAних осPаPака и Pра-
:иције (ЋелсPали, 2004, сPр. 231). Они нам омо;ућавају :а кон-
сPруишемо мо;ућу или вероваPну слику AрошлосPи, али нема
ваљаних :оказа :а је Pо и несAорно оLјекPивна и целовиPа Aро-
шлосP. Временски и AросPорни, као и :рушPвени конPексP вре-
мена које исPражује веома се разликује о: времена ка: су насPа-
ла све:очансPва која нас оLавешPавају о са:ржајима AрошлосPи и
оAшPе; исPоријско; конPексPа исPраживано; времена, Pо уPиче
на оLјекPивносP (исPоричносP) разумевања и научно; оLјашње-
ња. При Pоме, немамо несумњивих :оказа ни :а су све:оци (уче-
сници) разумели своју савременосP и :а су хPели AошPено :а
осPаве све:очансPво.
ПрошлосP у савременосPи AосPоји као реконсPрукција или
осмишљена Aрича, мање или више заснована на Pра;овима и
осPацима и оLрађена Aрименом научних меPо:а, али може LиPи
Aо:ешена или измишљена Aрема AоPреLама и очекивањима су-
LјекPа који Pумачи AрошлосP или :рушPва којем је Aрича намење-
на. О свему мо;у AосPојаPи Pумачења и оLјашњења колико AосPоји
:рушPвених ;руAа или и:еоло;ија којима о:ређено осмишљава-
ње о:;овара. Поје:инци, као суLјекPи који се Lаве исPоријом, :ео
су исPе Aриче, они Aроизво:е различиPе верзије исPорије и изно-
се ар;уменPе као Aо:ршку (:оказ) оLјашњења која ну:е.
На ра: исPоричара уPичу, Aракса све:очи AреPежно као о;ра-
ничавајући факPор: Aре:меP исPраживања, сачувани и :осPуAни
46 ЗДРАВКО М. ДЕЛЕТИЋ, ВЛАДАН А. ВИРИЈЕВИЋ

Pра;ови и осPаци AрошлосPи, квалиPеP научно; знања у о:;ова-

рајућој оLласPи, оAшPа и AосеLна знања исPраживача, ње;ове ин-
PелекPуалне и сPручне мо;ућносPи и :рушPвена околина, која
може :еловаPи Aо:сPицајно кроз Aовећано инPересовање за на-
учни резулPаP или о;раничавајуће, кроз исказане AолиPичке
уPицаје и ненаучне инPересе. Увек је мо;ућа AрисPрасносP и ан-
;ажованосP.
Бављење науком је суLјекPивни инPелекPуални чин (изLор и
реализација), на разне начине увек је Aресу:ан исPоричар.
„Цео AроLлем се Aрелама у исPоричару. Он осPварује сазнање и
о:лучујући је чинилац. То је увек конкреPан, Pиме неAоновљив, :а-
кле осоLиP и су;есPиван носилац AоPхваPа, са свим :оLрим (мо;уће
врхунским) и лошим сAосоLносPима, с развијеним или закржља-
лим исPинољуLљем. Ње;а AросвећеносP – сPручњак је, исPоричар –
на;они :а не служи AолиPици и не Aо:леже сPрасPима, али он жи-
ви, мисли, осећа, исPражује и ;ра:и знања у оквирима о:ређено;
времена и месPа, шPо значи увек у :аPом :рушPву, које има своја
знања, ;ле:ишPа и AрисPрасносPи, вре:носPи, инPересе, васAиPа-
ње и школсPво, исPоријску свесP, о:ређене мреже усPанова, маPе-
ријална сре:сPва и :уховна Lо;аPсPва, слоLо:е и неслоLо:е […] Pа-
кође науке с њиховом развијеношћу. Сазнање се о:вија у сложеном
о:носу суLјекPа и сPварносPи која ;а окружује. О:ређен је умно;о-
ме, али иAак не и сасвим, ;ео;рафским и хронолошким месPом на
коме насPаје. ИAак, сPручно се учи и не;ује, о:ређено је васAиPа-
њем и сPечено оLученошћу, зна се :а се може унаAређиваPи“ (Ми-
Pровић, 1996, сPр. 164–5)
Већ Aри изLору AроLлема исPраживања (Pеме) :олази :о изра-

жаја оPAорносP исPоричара на AоPреLе и уPицаје :рушPвене сре-
:ине (:рушPвене свесPи) или акPуелне AолиPике. ДрушPво у
коме исPоричар живи и сPвара заинPересовано је за о:ређена
исPоријска знања и Pумачења, исPоричар је у сиPуацији :а ње;о-
ва сазнања AрошлосPи Lу:у Aо: AриPиском и оAPерећењима ње-
;ово; времена. Ту је разло; :а се Aри изLору исPраживачко; за-
:аPка чесPо во:и рачуна о инPересу :рушPва :а неки AроLлем
Lу:е решен, лоше је ако се Aође и о: AројекPа како :а Lу:е решен.
ИсPоричар је изложен уPицају емоција из савременосPи и Aро-
шлосPи, AоPреLама и Aројекцијама Lу:ућносPи. РезулPаP науч-
но; ра:а зависи о: инPелекPуалних и сPваралачких сAосоLносPи
исPраживача, ње;ових оAшPих, сPручних и меPо:олошких знања
и вешPина, осеPљивосPи за AроLлеме, криPичко; о:носа Aрема
;рађи и Aрема свом ра:у, уAорносPи у ра:у, :исциAлине, лично;
ЗДРАВКО М. ДЕЛЕТИЋ, ВЛАДАН А. ВИРИЈЕВИЋ 47

и научно; AошPења. „Ми се ника: не можемо ослоLо:иPи намера

наше$ со(с вено$ :оLа и наше со(с вене личносPи, и ово је мож:а
већи неAријаPељ сазнања“ (БуркхарP, 1996, сPр. 16). ОAре:еље-
носP у изLору Pеме и Pоком исPраживања не може осPаPи Lез
о:раза на оLјекPивносP резулPаPа.
ИсPоричар је :ео исPорије, он Aроизво:и (Aише) исPорију, ис-
Pовремено је и сам Aроизво: исPорије, оLликован је у исPориј-
ским околносPима, сPвара у исPоријским околносPима, може
LиPи и учесник исPорије о којој Aише. У Pим оквирима ан;ажова-
носP исPоричара може LиPи свесPан изLор (намера) или о:раз
ње;ових уLеђења, несвесно; AоисPовећивања с Aре:меPом ис-
Pраживања, AознаPим или AреPAосPављеним очекивањима :ру-
шPва у којем ра:и.
ИсPоричар је исPоричан, јер је: Aроизво: :рушPвених о:носа,
свесPи и кулPуре времена у којем је формиран, у којем живи и ра-
:и; јер је :елом учесник у сPварању :рушPвене свесPи и кулPуре;
као жиPељ неко; времена Aре: искушењем је :а ли може :а се
о:уAре захPевима времена и :рушPва, расPрзан је између жеље и
AоPреLе :а осPвари научно начело хPења за налажењем исPине и
Lројних савремених Aо:сPицаја :а Lу:е корисPан, ан;ажован;
може LиPи зароLљеник времена у којем живи (МиPровић, 1991;
ПеPрановић, 1997). ОLавезују ;а или усмеравају: :рушPвени о:но-
си, кулPура, :рушPвена свесP, инсPиPуције, AолиPички суLјекPи,
моралне норме, и:еје, емоције, инPереси. КонPролишу ;а: Aосло-
:авац, уре:ници, рецензенPи, инPересне ;руAе. Научник „као
:еPе сво; времена, о:ражава и:еолошке и :ру;е Aре:расу:е сво;
миљеа и исPоријски или социјално сAецифичних искусPава и
инPереса“ (ХоLсLаум, 2003, сPр. 140).2
СасPавни :ео меPо:олошко; AосPуAка је сPајна Pачка исPори-
чара,3 она је уAоришPе оLјекPивносPи или извор AрисPрасносPи.
Такво уAоришPе може се AреAознаPи ко: исPоричара, али и Pво-
рац исPоријско; све:очансPва има неко о:ре:ишPе (сPајну Pач-
ку), Aозицију са које учесPвује у :о;ађајима или их вре:нује. У
AосPуAку криPике извора узима се у оLзир „сPајна Pачка“ Pворца
извора, ње;ов сPаPус и о:нос Aрема са:ржају о којем све:очи.
„Сваки исPоричар има свој живоPни Aерио:, AриваPну осмаPрач-
ницу с које AосмаPра свеP“ (ХоLсLаум, 2003, сPр. 245). ЗаPо Aри
2 О AрисPрасносPи ви:и више: Hobsbaum, E., (2003). O istoriji. Beograd: Otkrove-
nje, сPр. 139–155.
3 Термин с ајна ачка корисPи А. МиPровић (1991, сPр. 76).

оцени меPо:олошке сPране ин:иви:уално; ра:а PреLа исAиPи-

ваPи :рушPвене услове у којима исPоричар ра:и, укуAносP окол-
носPи које уPичу на исPоричара. ТреLа са;ле:аPи околносPи које
Aо:сPичу и оне које омеPају научносP.
ИсPоричар је исPоричан не само у смислу :а му се из околине
хоће, Aа и може, намеPаPи шPа PреLа, а шPа не PреLа :а чини, чесPо
и како Pо PреLа :а изве:е. Има разло;а и у самој сPруци.
„ИсPоричносP исPоричара о:ређена је о: више чинилаца. Први чи-
нилац је сPање сPруке. Ту је најAре важна целина (сPеAен) AосPи;ну-
Pо; сазнања, јер је Pо основа с које се може Aоћи и на коју се може
ослониPи. ЗаPим :олази развијеносP меPо:а, Pеоријска самосвесP и
сPеAен схваPања исPоријске сPварносPи. Своје значајно месPо има
мрежа и каквоћа научних усPанова, Aрофесионалних у:ружења,
сPалносP и :у;овечносP ;ласила (часоAиса), он:а и целине сPручно;
живоPа заје:но с Pехничком оAремљеношћу, сPручном усAешно-
шћу и укљученошћу у :оAринос научном :уху и вре:носPима нау-
ке :аPо; :рушPва и сл.“ (МиPровић, 1991, сPр. 183–4)
Важан факPор исPоричносPи исPоричара су AолиPичке Aрили-
ке и и:еолошко сPање, :емокраPичносP :ржаве и :рушPва, шPо
се сво:и на AиPање слоLо:е сPваралашPва и на врсPе, сPеAен и на-
чин :еловања AолиPичких AриPисака и и:еолошких сPереоPиAа
на науку и сPваралашPво. На исPраживања исPорије уPичу мно;о-
Lројни чиниоци: ;руAни инPереси, жеља или AоPреLа :а се из;ра-
ђује или о:ржава Aожељни национални и:енPиPеP, AреPAосPа-
вљени или Aрокламовани национални инPереси, личне и
колекPивне сPрасPи, AриAа:носP колекPиву или AолиPици, раз-
новрсне Aре:расу:е, је:носPраносPи, и:еолошке о;раниченосPи.
Не:овољна или неквалиPеPна знања (незнања) Aоје:инца и нау-
ке у ширем значењу мо;у имаPи уPицаја.
ИсPоричносP исPоричара може LиPи и у њему самом, LиPи ње-
;ов изLор. НајAросPији о:раз Pо;а је изLор Pеме, исPоричар Lира
AроLлем, изворе и лиPераPуру у скла:у са својим афиниPеPима и
инPересима. При Pоме се у AринциAу руково:и инPересима нау-
ке, али чесPо и инPересима :рушPва или уPицајних ;руAација и
инсPиPуција :а нешPо Lу:е исPраживано. Мо;ућносP изLора
може :а резулPира и заLоравом, AрећуPкивањем и искључива-
њем оно;а шPо већ знамо (занемаривањем извора или резулPаPа
:ру;их исPраживања).
ИсPраживач може о:аLраPи :а се Aонаша као AриAа:ник исPо-
рије, чиме ње;ова научносP Lива Aо:ређена сврсPавању. То може
:овесPи исPоричара у искушење :а се оLрачунава са Aрошлошћу,

:а AоAравља или Lрани AрошлосP (:а Lу:е свесно ан;ажован).

О:уAирањем сврсPавању исPраживач за:ржава мо;ућносP :а
Lу:е самосPалан и, у зависносPи о: знања и сAосоLносPи, научан.
Он о:лучује :а ли ће LиPи ан;ажован на осPваривању ваннауч-
них циљева или ра:иPи (уз све изазове и о:рицања) у служLи на-
учносPи. ПрисPрасносP и AолиPичка оAре:ељеносP су суAроPан
Pок о: оLјекPивносPи и научносPи, ови се Aравци искључују.
У свим еAохама мо;у се наћи исPоричари и :ела која су Aо:е-
шена Aрема AолиPичким Aриликама, али су Lројни и исPоричари
који Pоме нису Aо:ле;ли; исPинска наука и научници налазе из-
лазе. ИсPоријска наука насPоји :а сеLи нађе месPо изван Aоли-
Pичке Aраксе, :а не Lу:е учесник Aроучаване исPорије. Научник
PреLа :а се искључи из Aроучавано; времена и AроLлема и :а се
Aонаша као суLјекP који жели :а зна. То није увек је:носPавно,
:рушPво чесPо о: исPоричара очекује :а Aише Aоучно и AракPич-
но, :а Lу:е чувар универзалних вре:носPи, нека: и AоAравља
исPорију. ДрушPво у сушPини не AрихваPа Pумачење које не о:-
;овара савременим очекивањима и :рушPвеној свесPи, Lез оLзи-
ра на које се изворе и ар;уменPацију Pумачење ослања или Aози-
ва. ДрушPво, ;руAације и инсPиPуције имају очекивања о: знања
о AрошлосPи, желе :а Aреко њих уре:е нешPо у са:ашњици или
заснују нешPо у Lу:ућносPи. Ло;ика и AринциAи научносPи (ме-
Pо:оло;ија) очекују нешPо :ру;о.
ИсPоричар има AроLлем са изворима и чињеницама, са својим
схваPањима и AоPреLама, са сPереоPиAима времена у којем сPва-
ра, али и са очекивањима како ће ње;ов резулPаP LиPи Aрихва-
ћен. Деловање и Pрајање научно; резулPаPа зависи о: Pо;а како
;а вре:нује и AрихваPа време у којем се корисPи (са:ашње и Lу-
:уће).
„ИсPраживач и сам, Aо Aравилу, AриAа:а некој :рушPвеној ;руAи и
Pешко може :а се ослоLо:и вла:ајућих Aре:расу:а и вре:носPи
:рушPвене ;руAе: у већини случајева ни сам није свесPан уPицаја
које ;руAа има на ње;а и ње;ов научни ра:. ОслоLо:иPи се моћних
сила своје нације, класе, расе, сPранке иP:., које намећу своје сисPе-
ме вре:носPи и ;руAне инPересе, Pо мо;у само изузеPно јаке науч-
не личносPи. Јер за све :ру;е ;руAе исPина се не о:ређује као сла;а-
ње и:еја са чињеницама, већ као сла;ање и:еја са ;руAним инPере-
сима“ (Шушњић, 1999, сPр. 184).
ИсPоричар је AриAа:ник сво; :рушPва и времена, Pо уPиче на
ње;ову свесP и мишљење о AрошлосPи, као и мишљење о значају
знања које сPвара. Наука у целини AриAа:а неком :рушPву и не-

ком времену, научносP се осPварује у :аPим околносPима и има

сврху за време у којем се осPварује. ИсPоријске изворе исPражи-
вач Pумачи у скла:у са својом исPоријском и :рушPвеном све-
шћу, вре:нује исPраживану исPоријску сPварносP својим сисPе-
мом вре:носPи, као и мерилима исPоријске и :рушPвене свесPи
времена у којем живи. То носи ризик о: неAоPAуно; или неPач-
но; разумевања исказа извора, самим Pим и сPварања неоLјек-
Pивних закључака, о: мо:ернизације AрошлосPи.
Сврха може :а уPиче на резулPаP, везана је за о:ређену Aраксу и
очекивања.
„Генеза научних исказа је најPешње Aовезана с њиховим важењем.
ИсPоријско знање се корисPи у различиPе ваннаучне, Aа и AолиPич-
ке сврхе. ИсPоријски конPексP сазнања и ње;ови резулPаPи не :е-
Pерминишу :овољно циљ и сврху ње;ове уAоPреLе и искоришћава-
ња“ (Кока, 1994, сPр. 257).
Научни искази и ар;уменPације на више начина мо;у LиPи зави-
сни о: ваннаучне Aраксе, инPереса и оцена вре:носPи. Знања о
исPорији корисPе се за ваннаучне и AолиPичке AоPреLе. Ти разло-
зи мо;у уPицаPи на изLор Pеме, Aриликом изLора хиAоPеза, Pео-
рија и Aојмова, изLору узорка оLјашњења Aриликом о:лучивања
о Pоме шPа важи као AрихваPљив о:;овор. ПроLлем за науку је Pо
шPо научно сазнање не о:ређује сврху и начин ње;ове уAоPреLе
(Кока, 1994, сPр. 256–7).
ТреLа разликоваPи учинак исPоричара у :рушPву и учинак ње-
;ово; :ела. ИсPоричарев резулPаP може и;раPи уло;у у савреме-
ној Aракси али исхо: и уAоPреLљивосP не смеју LиPи унаAре:
AреPAосPављени. ИсPински научник не исPражује са унаAре: за-
мишљеним исхо:ом и очекивањима учинка сво; Aроизво:а.
ИсPоричар који није намерно ан;ажован насPоји :а осPвари ис-
Pраживачку и ауPорску самосPалносP. То о: ње;а захPевају исPо-
ричносP и научносP као AринциAи.
Професионални исPоричари јесу најо:;оворнији за сPање
исPорио;рафије, али нису је:ини који Aишу о AрошлосPи и чији
учинак :елује у Aракси. ПуLлицисPи и љуLиPељи AрошлосPи са
великим амLицијама и очекивањима Aроизво:е Lројна „:ела“ из
оLласPи за чије разумевање се нису школовали. Иза већине Pа-
квих „:ела“ не сPоји ваљан меPо: и сисPемаPско исPраживање.
„Ме:ији формирају исPоријску кулPуру нарочиPо у Aреломним
Aерио:има, ка:а AоPреLа за сPварањем смисла Aосре:сPвом
исPоријске Aриче AосPаје акуPна. У Pим сиPуацијама исPорија
служи као миP који хомо;енизује и:енPиPеP, Aа се лако заLора-

вља :а је исPорио;рафија Aонајвише наука ка:а је неу;о:на и

криPичка“ (Куљић, 2006, сPр. 136). Произво: исPоричара :елује и
изазива Aосле:ице Lез оLзира :а ли је исPиниP или неисPиниP, :а
ли је Pо о чему ;овори Aојавно или измишљено. НереPко, :ело
има учинке о којима ауPор није размишљао, мо;ућносPи уAоPре-
Lе :ела нису временски о;раничене.
ЗLо; уPицаја :о;ађаја на свесP исPоричара, као и уPицаја акPив-
них или живих учесника, нарочиP је AроLлем Pумачење савреме-
не исPорије и не:овршених Aроцеса. Прошло и са:ашње се неми-
новно Aреламају кроз мисао исPоричара. ИсPоричар сво;а време-
на је у врPло;у исPорије, може LиPи Aресу:но руковођен својим
:оживљајем исPраживано; времена и AроLлема (LиPи AрисPра-
сPан). „Виђења ;ра:е уверења о: којих зависи намера“ (МиPро-
вић, 1996, сPр. 11). У :о;ађајима из Lлиске AрошлосPи има Aуно
нејасно; у узроцима и неса;ле:ано; у Aосле:ицама, савремени
са:ржаји :елују и не може се AреPAосPавиPи исхо: (Aосле:ица).
Ако Aокуша ;овориPи о Aосле:ицама Lлиске AрошлосPи исPори-
чар може :а Aреурани са исказом, исPорија као наука не Aре:ви-
ђа Lу:ућносP. ПосеLан AроLлем је AриAа:ање и AоPреLа или оLа-
веза :а се мисли у скла:у са AарPијском AолиPиком. ИсPоричар
са уло;ом AолиPичара у сушPини се AреAушPа реAро:уковању и
Aрав:ању и:еоло;ије.
ИсPовремено, сPручан и о:;оворан исPоричар може из савре-
мених :о;ађања AреAознаPи ваљане ар;уменPе и Aону:иPи
сPручно Pумачење колекPивно; искусPва. То Pумачење не мора
LиPи о:рживо на :у;и рок, али може LиPи својеврсPан сPручно
сачињен извор за касније ;енерације исPоричара (ПеPрановић,
1997, сPр. 29–30). Тумачење савремене исPорије је у :омену Aу-
LлицисPике, али Pако насPају свје:очансPва савременика, која
мо;у касније AоказаPи како је :о;ађања Pумачио савременик и
како је :рушPво на њих реа;овало. Тако насPаје Aисана Pра:иција
као исPоријски извор (:еPаљније ДелеPић, 2013, сPр. 185–197).
„ИсPорија сPвара љу:е и оLликује њихове су:Lине“ (Бро:ел, 1992,
сPр. 57). ИсPоричари мо;у о савременосPи осPавиPи AрикуAљене
чињенице и оLјашњења, шPо не мо;у акPери савременосPи или
шPо не:осPаје сPереоPиAној служLеној :окуменPацији.
ИсPоријски ра:ови Aишу се :а Lу:у разумљиви чиPаоцу, а не
ра:и неке замишљене, универзалне AоPреLе :а AрошлосP Lу:е
кроз Aричу оLновљена. За ко;а оLновљена, ако не за савремено;
чиPаоца? Осим Pо;а, исPоричар Aроучава AрошлосP знајући :о;а-
ђај и Aосле:ице, шPо учесницима и онима који су осPавили све-

:очансPва није Lило :осPуAно. ПознаPи исхо:и мо;у :а уPичу на

коначну оцену :о;ађаја, заPо шPо :о;ађаје вре:нујемо Aо Aосле-
:ицама, које мо;у насPаPи касније, Lез у:ела учесника исPорије.
МеђуPим, чесPо су:имо исPорији на основу Pо;а шPо се касније
:есило Pражимо кривце за Aосле:ице.
Нема :овољно разло;а за сумњу у мо;ућносP исPраживања
AрошлосPи. О;раничења и AроLлеми AосPоје, али AрошлосP је мо-
;уће оLновиPи и сазнаPи на начин који за:овољава Pакву жељу
времена које исPражује. Нека :ру;а времена или AоPреLе :аће
:ру;а оLјашњења, са којима ће LиPи за:овољни. У Pумачењима
исPорија може :а се Aонавља, свака ;енерација Aише исPорију Aо
својој мери исPиниPо; или AрихваPљиво;.
ПосеLно AиPање у исPорио;рафији је осPваривање начела
оLјекPивносPи, у смислу AрисPрасно; Pумачења извора и Aри-
сPрасно; Aисања. Највећим :елом и Pо је у моћи (и немоћи) исPо-
ричара, он уPврђује, Lира и Pумачи чињенице. При Pоме, исPори-
чар је нужно селекPиван у смислу :а не може наћи све чињенице
које се о:носе на Aре:меP исPраживања. СелекPивносP може
LиPи и Aосле:ица намере. Ако је заинPересован за исхо: ауPор ће
наћи чињенице које жели, занемариPи оне које му не о:;оварају,
осмислиће значења у скла:у са намером; Aо:есиће изLор и Pума-
чење маPеријала Aрема свом AројекPу. Ту нема мно;о научносPи
и исPоричносPи, али Pаквих „резулPаPа“ има у свим временима
и свим кулPурама.
ИсPоричар (као и Pворац извора) може све:очиPи и AисаPи не-
оLјекPивно (AрисPрасно, ан;ажовано) намерно и ненамерно.
ПрисPрасносP је сAремносP или AрисPајање Aисца исPорије :а
Aо:ре:и AосPуAак или резулPаPе исPраживања и:еолошким, Aо-
лиPичким (и :ру;им) уLеђењима или захPевима ауPориPеPа (Aо-
је:инци, сPранке, ор;ани). АуPор може имаPи и својих разло;а за
AрисPрасносP и ан;ажованосP; може LиPи AрисPрасPан Aрема
љу:има (учесницима :о;ађаја) или Aрема чињеницама. Може Pо
исказаPи изLором извора и чињеница, Pумачењем (:авањем зна-
чења), вре:носним су:овима, исPицањем, али и AрећуPкивањем
(и;норисањем).
ПрисPрасносP је у самом исPоричару, ње;ов је вољни или не-
свесни изLор. Намерно је исPоричар AрисPрасPан (ан;ажован)
ка: свесно засPуAа личне, AарPијске, верске, националне или
неке :ру;е инPересе и износи Pвр:ње за које нема Aо:ло;у у ко-
ришћеној ;рађи. Он зна :а оно шPо Aише није уPемељено у све:о-
чансPвима, али хоће :а саоAшPи нешPо :ру;о. Ненамерно је нео-

LјекPиван или ан;ажован ако AосPуAа Aрема уLеђењима, ка:

мисли у скла:у са AолиPичком, верском или националном Aри-
Aа:ношћу. Писац исPорије може LиPи неоLјекPиван и усле: не:о-
вољно; знања или Aовршно; ра:а, ако мисли :а у изворима нала-
зи оно шPо је сPварно :ру;ачије, ма:а се Pо чесPо AрихваPа као
заLлу:а. НеоLјекPивносP и ан;ажованосP се разликују, ан;ажова-
носP је намерна :ок неоLјекPивносP у смислу са;ласносPи са Aро-
шлошћу може LиPи и о:раз не:овољне исPраженосPи или неAоP-
Aуно; разумевања извора. ИсPоричар који не зна :овољно о Aре:-
меPу исPраживања и исPраживаном конPексPу, или не уме
ваљано ра:иPи са изворима, може :а Lу:е уLеђен :а је у Aраву,
није ан;ажован у смислу намере, али је ње;ов резулPаP неAоPAун
или неоLјекPиван.
ИсPоричар може LиPи ан;ажован ка:а се руково:и инPереси-
ма сво; времена или се зLлижи са Aре:меPом исPраживања и
Pако :ове:е сеLе у Aозицију :а AоAравља или Lрани AрошлосP.
ЗашPиPу о: зLлижавања са оLјекPом исPраживања омо;ућава
свесP о нужносPи о:вајања исPраживача и Aре:меPа исPражива-
ња, јасна намера :а се AосPи;не неоAхо:на у:аљеносP и изLе;не
заинPересованосP за исхо:.
„Појављује се Pиме ’Aсихолошка :исPанца’, ово;а AуPа као свесна
оAре:ељеносP :а се у корисP оLјекPивно; искорисPи оно шPо Aроу-
чаваоца у:аљује о: Aроучавано;. СвесP о :исPанци је важнија о: са-
ме :исPанце, заPо јер се она може искорисPиPи Pек ако исPоричар
зна и хоће :оисPа :а сазна. И оLрнуPо, неисPинољуLиви исPоричар
може, чак у Aресу:ној мери, умањиPи :еловање AосPојеће у:аље-
носPи о: Aре:меPа“ (МиPровић, 1996, сPр. 114),
може му се AриLлижиPи у циљу осPваривања намере с којом је
ан;ажован (неисPинољуLивосP јесPе ан;ажованосP и није нена-
мерна).
У кризним сиPуацијама сPварају се услови :а се AоPреLе и оче-
кивања са:ашњице Aрав:ају изаLраном Aрошлошћу: Aозива се на
исPоријско Aраво, нека:ашњу вла:авину или AриAа:носP, AоLе-
:е, Aоразе, ;уLиPке, неAрав:е, злочине. ИсPорија се може уса;ла-
шаваPи са акPуелним AоPреLама кроз изLор AроLлема исPражи-
вања, Aо:ешавањем и осмишљавањем Pумачења. Може се Pо учи-
ниPи циљаним изLором извора и све:очансPава, уважавањем
или и;норисањем извора у скла:у са намером Aисца исPорије
(Куљић, 2006). Није ре:ак случај :а се исPи извори и лиPераPура
различиPо корисPе, Pо је о:раз акPуелизације Aрема очекивањи-
ма оно;а ко корисPи исPорију. У науци Pо није :оAушPено, осPало

је сPвар изLора оно;а ко Aише и оно;а ко чиPа или уAоPреLљава

исPорију. МаниAулација се чесPо „Aакује“ као ар;уменPација за
савремене AоPреLе и акције власPи и AолиPичке елиPе. Проме-
ном инPереса мо;у се исPи са:ржаји AрошлосPи осмислиPи на
нов начин; наро: Pо AрихваPа, нарочиPо ако се Aокаже ко је не-
AријаPељ. О: исPоричара се у Pаквим (не)Aриликама Pражи или
очекује :а Aо:рже Aожељну Aричу, ако неће :а Aомо;ну PреLа :а
ћуPе. Дру;ачије мишљење није AрихваPљиво, Lез оLзира на исPи-
ниPосP и ар;уменPацију.
Измишљене Pра:иције, миPови, нови симLоли, :аPуми и ме-
сPа сPра:ања лако се о: и:еоло;а и Aроизвођача Aожељне (кори-
сне) AрошлосPи :изајнирају и „Aро:ају“ наро:у, нарочиPо ако се
Aовежу са осмишљеним сPрахом или очекивањем о: Lу:ућносPи
која се ну:и (:еPаљније Куљић, 2006). Изрека каже :а исPорију
Aишу AоLе:ници, исPина је :а уAоPреLу и Aисање исPорије кон-
Pролишу они који имају AолиPичку и економску моћ. ПоLе:е
нису за сва времена, уло;е се мењају (исPорија Ју;ославије ну:и
више Pаквих Aримера). Промене у :рушPву Pраже и Aромену
исPоријске Aоза:ине, увек је на зи:у слика коју :омаћин жели :а
;ле:а или :ру;има Aокаже. Ако се јавносPи Aону:и Aрича коју
може :а AрихваPи у :аPом времену, мало ко се AиPа ко је ауPор
Pакве „исPорије“.
ПиPање мо:ернизације AрошлосPи сPално је акPуелно, Pо је
је:на о: замки Lављења Aрошлим и неви:љивим. ПрошлосP се
мо:ернизује ка: о њој закључујемо на основу савремених иску-
сPава, ка: у AрошлосP Aреносимо мо:ерни начин размишљања о
акPивносPима љу:и, њиховој моPивацији, :рушPвеним о:носи-
ма и :ру;им са:ржајима исPорије. ПрошлосP се свесно мо:ерни-
зује ако се у Pумачење AрошлосPи учиPавају савремени Aланови
и очекивања, ка: се AрошлосP Pумачи као корисна за са:ашњицу
и AројекPовану Lу:ућносP, а не из жеље :а се разуме и сазна ка-
ква је Lила. Таква мо:ернизација Pражи селекцију извора и осми-
шљавање чињеница у скла:у с AројекPованим исхо:ом. Са:ржа-
ји AрошлосPи морају се учиниPи разумљивим и Lлиским (оживе-
Pи се) :а Lи њихова инсPруменPализација усAела, морају се
осмислиPи и концеAPуализоваPи на савремени начин. У овом
случају уAоPреLљивосP Aриче је важнија о: исPоричносPи. То на-
зивамо и:еоло;изацијом или AолиPизацијом, јер Pакво Aисање
за:овољава и:еолошке и AолиPичке AоPреLе и AројекPе. Нису сви
исPоричари о: занаPа изван Pо;а, али исPоричари који :рже :о
инPе;риPеPа и научно; AошPења исPрајавају у о:Lрани науке,

о:ричући се маPеријалних и AолиPичких корисPи о: ненаучне

уAоPреLе својих исPраживања.
Мо:ернизација AрошлосPи није увек намерна, она може LиPи
изазвана нескла:ом између мишљења времена које Aроучава и
схваPања исPоријско; конPексPа Aроучаваних са:ржаја. Мо;ућ-
носP за ненамерну мо:ернизацију је условљена Pиме шPо исPори-
чари не расAолажу неAосре:ним AрисPуAом љу:има и акPивно-
сPима из минулих времена. Везу са Aрошлошћу осPварујемо има-
;инацијом и Aокушајем емAаPије, али увек AосPоји :илема у
Aо;ле:у оLјекPивносPи (разумевања) и а:екваPно; оLјашњења.
„ИсPорија се не може AисаPи уколико исPоричар не усAе :а осPва-
ри неки ви: конPакPа са начином мишљења оних о којима Aише“
(Кар, 2001, сPр. 22). То је чесPо извор несAоразума AрошлосPи и са-
временосPи. ПрошлосP, у коју нема неAосре:ан уви:, исPоричар
Pумачи Aојмовима и концеAPима сво; времена, он нема ваљаних
Aојмовних и концеAPуалних оквира ван сво; времена и :рушPве-
не свесPи у којој је формиран или у којој сPвара. ИсPоричар оPкри-
ва AрошлосP са сPановишPа са:ашњосPи, заPо шPо је исPоричар са-
:ашњосP и заPо шPо су ње;ови концеAPи и Aојмови којима LараPа
са:ашњосP. ИсPоричар размишља као окружење и AосPавља AиPа-
ња на која са:ашњосP очекује о:;оворе (ДелеPић, 2013).
Није ре:ак случај :а исPоричар или AуLлицисPа у Pумачење
AрошлосPи AројекPује своја очекивања, :а AрошлосP Pумачи она-
ко како он мисли :а је мо;ло или PреLало нешPо :а се :о;о:и. Ме-
ђуPим, оно шPо нама :анас из;ле:а као Aо;решно или не:емо-
краPско нека: је мо;ло LиPи нужно. ЧесPо сре:њи век Pумачимо
као Aерио: „мрака“, заосPалосPи и :ивљашPва. При Pоме ;уLимо
из ви:а :а ли је Pо Lио наAре:ак у о:носу на време које је AреPхо-
:ило; не размишљамо о Pоме :а су љу:и у некој AрошлосPи живе-
ли најLоље шPо су мо;ли у свом времену. Колико ;о: :а верујемо
у мо;ућносP сазнавања AрошлосPи и оLјекPивносP науке,
„ника:а не можемо :а осеPимо ауPенPични :ух времена онако како
су ;а осећали љу:и који су Pа:а живели јер, за разлику о: њих, ми
знамо шPа се Aосле Pо;а :о;о:ило; значај који Aри:ајемо о:ређеном
:о;ађају неминовно је условљен Pим знањем“ (Тош и Лан;, 2008,
сPр. 227).
Неки ниво мо:ернизације неизLежан је :а Lи се Aре:меPу ис-
Pраживања :ао смисао. „ДаPи смисао нечему значи уклоAиPи
Aојмове, искусPва и слично у наш свеP. То значи AреPвориPи не-
AознаPо у AознаPо, неоLјашњиво у оLјашњиво“ (Хелер, 1984,
сPр. 107). ПрошлосP можемо оLјасниPи, или разумеPи оLјашњење

које нам ну:и исPорио;рафија, у Aојмовима који су нама јасни,

како онима који су :ео наше; искусPва Pако и Aојмовима осми-
шљеним ра:и оLјашњења нече;а че;а са:а нема (фараон, ;ла:ија-
Pор и :р.), ризикујући :а Aри формирању или уAоPреLи Aојмова
не :осе;немо све шPо је нека:а Lило са:ржано у феномену који
означавамо нашим Aојмовима. Дру;и исPраживач може исPа све-
:очансPва AроPумачиPи на :ру;и начин, AосPављањем различи-
Pих AиPања или :ру;ачијим Aовезивањем све:очансPава (Деле-
Pић, 2013). СушPина је Pоме :а AоPреLе времена :ово:е :о
нескла:а са AосPојећом сликом о AрошлосPи. Нове AоPреLе Aо-
сPављају нова AиPања и Pраже :ру;ачије о:;оворе. И сами исPра-
живачи мењају AрисPуA исPраживањима, Aрила;ођавају меPо: и
уво:е нова AиPања. То :аје нове о:;оворе, које савремена или
нека наре:на са:ашњосP може Aоново AреисAиPиваPи.
Разлике у оLјашњењу, Aа и неоLјекPивносP, мо;у насPаPи и заPо
шPо мислећи о AрошлосPи ми вршимо вре:новања: оLјашњава-
мо, каракPеришемо, ран;ирамо. ИсPоричар вре:нује AрошлосP
из своје са:ашњосPи, која у сушPини јесPе суLјекPивносP. И ка: у
изворима нађе ауPенPична вре:новања, исPраживач их AроAу-
шPа кроз савремене филPере, :ајући им разумљиво значење
(смисао). Ту свесно и несвесно :олази :о изражаја све оно шPо
чини ра:ну и сPваралачку личносP и сAосоLносP исPоричара.
Неминовно је :а исPоричар расAолаже сисPемом вре:носPи
сво; времена, не само заPо шPо је сам :ео савременосPи, већ и заPо
шPо нема Aоуз:ано; начина :а у AоPAуносPи схваPи сисPем вре:-
носPи времена и љу:и којима се Lави, нема начина :а размишља
као они. Тако чесPо насPаје AроLлем како :а се вре:носPи Aро-
шлих времена, које нису :овољно AознаPе, мере сисPемом вре:-
носPи времена у којем се Aроучава, које се Aо Lројним AарамеPри-
ма LиPно разликује о: Aрошло; времена и ње;ових живоPних
околносPи. Грађа насPала у Pоку :о;ађаја реPко са:ржи вре:носну
комAоненPу; она насPаје у PренуPку а :о;ађај се о:вија и :аље и
ње;ове се „вре:носPи“ мо;у са;ле:аPи Pек Aо завршеPку и Aрои-
зве:еним Aосле:ицама. И ако се у :окуменPима нађу изрази
вре:новања, она о:;оварају PренуPку у којем су насPала, акPери
:о;ађаја мо;ли су AромениPи мишљење или вре:носни су: у :а-
љем Pоку :о;ађаја или суочени са Aосле:ицама. И сам исPоричар
сPицањем нових искусPава и знања може AромениPи сисPем
вре:новања и своје закључке, шPо уAућује на AреPAосPавку :а и
научне ра:ове PреLа чиPаPи у скла:у са временом у којем су на-
сPали.

И Aоре: свих замки, научник је у оLавези :а изриче вре:носне

су:ове. Ако научник изLе;ава :а :онесе вре:носни су: о чињени-
цама он Pо AреAушPа неком :ру;ом, ко је мање сAосоLан и сPру-
чан, мож:а и ан;ажован. Су: неуких или Aромишљених може :а
Lу:е Aрихваћен у јавносPи, или :а Aослужи као основа за :оно-
шење значајних о:лука (Шушњић, 1999, сPр. 186). Научник који
изLе;ава :а искаже вре:носни су: Aосре:но Aреузима о:;овор-
носP за не:овршен Aосао.
Вре:новање на о:ређени начин са:ржи и морални су:, Aри
чему можемо ;овориPи о моралном су:у исPоричара и морал-
ном су:у учесника, о:носно ауPора све:очансPва које нам Aрено-
си морални су: из минуло; времена (ви:и Хелер, 1987, сPр. 169–
182). Све љу:ске заје:нице имале су (имају) неке норме Aонаша-
ња. Те норме и осећања која насPају ко: љу:и у њиховом исAуња-
вању (неисAуњавању), о:носно Aосле:ице Aонашања условље-
но; моралним нормама (оLичаји, веровања), :ео су исPорије и
PреLа их схваPиPи заPо шPо врше уPицај на Aонашање љу:и (:е-
лују као моPиви Aонашања). Значај моралних норми Aојачан је у
кризним сиPуацијама, у којима љу:и чесPо реа;ују AроPив своје
воље или разумских криPеријума.
ИсPоричар, ка: PреLа :а се Lави моралом, :олази у искушење
:а морална начела сво; времена AројекPује на AрошлосP. У изво-
рима се реPко налазе Aо:аци о моралној основи љу:ско; Aонаша-
ња и сисPему вре:носPи у изучаваном времену. Највећи :ео
исPоријске ;рађе не насPаје с намером :а вре:нује или све:очи,
она је Aроизво: и осPаPак :о;ађаја, насPао из AракPичних разло-
;а. Чак и ка: у извору нађемо вре:носне су:ове, немамо Aоуз:а-
них AоказаPеља о њиховој основаносPи или оLјекPивносPи. ИсPо-
ричару осPаје :а замишља Pе са:ржаје, али нема са чим :а их
уAоре:и. При Pоме, касније разумевање није изворно, Lез оLзира
на ваљаносP, накна:на AамеP не AриAа:а :о;ађању. Учесник
исPорије Lио је Aо: AриPиском норми, разло;а за и AроPив њихо-
во; AошPовања, Lио је :рушPвено о:;оворан и санкционисан за
AошPовање морала. ИсPоричар све Pо PреLа :а замисли, а :а Aри
Pоме не PрAи Aосле:ице ако Aо;реши. Излаз је у оAрезу Aри изри-
цању моралних су:ова, али не и у изLе;авању :а се искаже су:.
Научник је :ужан :а саоAшPи свој су: у скла:у са сазнањима, уLе-
ђен :а је у Aраву или :а је Pо вероваPно, Aри чему Pешко :а може
имаPи несAорне :оказе о ваљаносPи сво; исказа (ДелеPић, 2013).
СисPеми вре:новања LремениPи су не:осле:носPима и AроPи-
вуречносPима, али о:;оворан исPоричар насPоји :а у Pумачење

AрошлосPи не унесе неAоPреLну количину својих вре:носPи, Aо-

;ле:а на свеP, Aре:расу:а, нека: и инPереса, мора се Pру:иPи :а
не вре:нује с намером. То чини :а се свесно раз:вајају исPражи-
вач (исPоријска наука) и Aре:меP исPраживања (исPорија), омо-
;ућава :а се AосPи;не :а Aре:меP исPраживања Lу:е зашPићен о:
ан;ажованосPи исPраживача, као и о: :еловања :рушPвене реал-
носPи и времена у којем се исPраживање оLавља.
Посао исPоричара PреLа узимаPи као не:овршен, исPраживање
PреLа AосмаPраPи као еPаAу у нео;раниченом Aроцесу сазнавања
AрошлосPи. „Свака ;енерација исPоричара AреисAиPује начин Aо-
имања AрошлосPи и Aисања о њој“ (Блек и Макрејл:, 2007, сPр. 95).
Увек ће се наћи неки нови исPраживач, сAреман :а Aоново завири
у неки AроLлем, не само заPо шPо о са:ржајима исPорије и најLо-
ље исPраживање, зLо; меPо:а или коришћене ;рађе, мож:а није
:ало AоPAун о:;овор или шPо о:;овор не за:овољава нови инPе-
рес, већ и заPо шPо су мо;уће нове Aосле:ице минулих :о;ађаја.
„Само :уховно AросP човек може :а мисли и живи си;уран у своје
AросPачко начело које не захPева :оAуну“ (Шушњић, 1999, сPр. 29).
Са:ашњосP са:ржи AрошлосP Pако шPо AосPоје Aосле:ице или
Pра;ови AрошлосPи у са:ашњосPи. До;ађаји имају Aосле:ице,
значај зависи о: Aосле:ица које изазову, а не о: :о;ађаја Aо сеLи.
ЗLо; Pо;а се :о;ађаји мо;у ви:еPи у свеPлосPи веза које сPварају
њихове Aосле:ице. Ако циљ исPоричара није :а Aрави рекон-
сPрукцију AрошлосPи, не;о и :а је разуме, ње;ов Aосао није завр-
шен :окле ;о: :о;ађаји имају Aосле:ице. ДрушPвене Aромене
оPварају нова AиPања, јављају се нове AоPреLе оLра:е AрошлосPи,
Pражи се њихово месPо у акPуелним очекивањима. СPара AиPања
не за:овољавају нове AоPреLе и AосPављају се нова (не значи и
Lлижа исPоријској исPини).
На крају, исPорија је озLиљна и о:;оворна наука. „Усеви које
о:;ајамо на својим Aољима мо;у :а заврше као нека врсPа оAију-
ма за наро:. […] Лоша исPорија није LезоAасна исPорија. Она је
оAасна“ (ХоLсLаум, 2003, сPр. 293–4). ИсPоричар може насPојаPи
:а Lу:е неан;ажован, међуPим, ње;ово :ело се корисPи мимо ње-
;ове воље и намере, Aроизво:и учинак зависно о: начина како ;а
Aоје:инци и ;руAе уAоPреLљавају. ИсPоричар не може уPицаPи
на Pо како ће ње;ов резулPаP LиPи коришћен у AроAа;ан:и или
Aроизво:њи нових миPова у Lлиској или :аљој Lу:ућносPи.
ИAак, чесPо за начин уAоPреLе оAPужују ауPора, а не оно;а ко ма-
ниAулише ње;овим :елом.

ЛИТЕРАТУРА Бро:ел, Ф. (1992). С(иси о ис орији. Бео;ра:: СрAска књижевна за:ру;а.

БуркхарP, Ј. (1996). Разма рања о све ској ис орији : о изучавању ис орије.
Бео;ра:: СрAска књижевна за:ру;а.
ДелеPић, З. (2013). Ис раживање ис орије. Косовска МиPровица: Фило-
зофски факулPеP.
Кока, Ј. (1994). О ис оријској науци : о$ле и. Бео;ра:: СрAска књижевна за-
:ру;а.
МиPровић, А. (1996). Про(и ивање Клио: о$ле и о еоријском у ис орио$ра-
фији. Бео;ра:: НИУ „Војска“.
ПеPрановић, Б. (1997). Ис оричар и савремена е(оха, 2. из:ање. Бео;ра::
СPручна књи;а, УниверзиPеP Црне Горе.
Тош, Џ., и Шон, Л. (2008). У ра$ању за ис оријом. Бео;ра:: Clio.
Blek, Dž. i Donald M. M. (2007). Izučavanje istorije. Beograd: Clio.
Kar, E. H. (2001). Šta je istorija. Čačak, Beograd: Gradac.
Kuljić, T. (2006). Kultura sećanja : teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Beo-
grad: Čigoja štampa.
Mitrović, A. (1991). Raspravljanje sa Klio: o istoriji, istorijskoj svijesti i istoriografiji.
Sarajevo: Svjetlost.
Ćelstali, K. (2004). Prošlost više nije što je nekad bila: uvod u istoriografiju. Beo-
grad: Geopoetika.
Heler, A. (1984). Teorija istorije. Beograd: Rad.
Hobsbaum, E. (2003). O istoriji. Beograd: Otkrovenje.
Šušnjić, Đ. (1999). Metodologija: kritika nauke. Beograd: Čigoja štampa.
ZDRAVKO M. DELETIĆ
VLADAN A. VIRIJEVIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY
SUMMARY HISTORIANS AND MODERNITY
Modernity investigates and explains the past, according to its

standards and expectations. Historians are the researchers whose
results are under the surveillance of the modern national ideology,
current policies, institutions, and citizens. Everybody wants to moni-
tor and evaluate, but they honestly do not help researchers and do

not appreciate professionalism in the right way. The specificity of

the past, its inaccessibility to direct research, lack and deficiency of
the remains and sources of many research areas are objective obsta-
cles to historical studies. It is undisputed that the outcomes of the
research affects personality, knowledge, and ability of researchers,
as well as their possible involvement. Impacts of ideology, politics,
powerful groups, and individuals must not be neglected. The
authors, based on the reference literature, research experiences, and
reflections, tend to highlight some of these issues.
KEYWORDS: historian, research, modernity, ideology, objectivity.


904:625.7"652"(398)
904"652"(497.16)
DOI:10.5937/ZRFFP47-15511
ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ1
РИМСКА КОМУНИКАЦИЈА
SАLLUNTO–BERSUMNO–SCODRA
СAЖЕТАК. У раду се презентују подаци о римској комуникацији Sаllunto–Bersum-

no–Scodra (Ријечани–Подгорица–Скадар) са успутним насељима. Од
станице Sаllunto (Ријечани) пут је ишао источно на Bersumno (Подгори-
ца), па преко станице Scodra (Скадар). Археолошки налази (остаци рим-
ског насеља, пута, фрагменти миљоказа) са локалитета у Ријечанима,
Никшићу, Подгорици и Скадру (југоисток провинције Далмације) ука-
зују на то да је ово подручје релативно рано било повезано мрежом
римских комуникација.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: римска комуникација, провинција Далмација, Sаllunto (Ријечани),
Bersumno (Подгорица), Scodra (Скадар).
1
gligorijas@yahoo.com
Ра: је резулPаP исPраживања у оквиру научноисPраживачко; AројекPа ИИИ 47023, Косово и Ме-
охија између национално$ и ен и е а и евроин е$рација, који финансира МинисPарсPво Aросве-
Pе, науке и Pехнолошко; развоја РеAуLлике СрLије.
63
ТериPорију :анашње Црне Горе, која је улазила у сасPав римске

Aровинције Далмације (раније Горње; Илирика), каракPерише
изразиPо крашки Pерен. Је:ина мо;ућносP комуникације на овом
Lр:овиPом Aо:ручју Lили су Aриро:ни Aролази. ПуPеви, као
оLјекPи насPали у је:ном времену, носе оLиљежја Pо;а :оLа и
Aрелазе у насљеђе Lу:ућим ;енерацијама које их корисPе и :о-
;рађују (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 1–101; Вулић, 1931,
сPр. 101 Lр. 241, 242; Pašalić, 1958, сPр. 139–175; Pašalić, 1959, сPр. 61–
73; Pašalić, 1960, сPр. 103–108; Sergejevski, 1962a, сPр. 73–105; Serge-
jevski, 1962L, сPр. 111–113; Sergejevski, 1964, сPр. 93–95; Pašalić, 1965,
сPр. 243–248; Гарашанин, 1967, сPр. 175–177; Bojanovski, 1973,
сPр. 187–165; Bojanovski, 1974, сPр. 15–36; Bojanovski, 1975, сPр. 53–
64; Bojanovski, 1977, сPр. 67–98; Самарџић, 2014, сPр. 357–371; Са-
марџић, 2015, сPр. 171–278).
ОсPаци римских комуникација на Aо:ручју Црне Горе (ју;ои-
сPок Aровинције Далмације) Aочињу се исPраживаPи у :ру;ој Aо-
ловини XIX и AочеPком XX вијека, Aриликом Pра;ања за Pрасом
AуPа ЕAи:аур–Ско:ра и Нарона–Ско:ра. ПосPојање римских Aу-
Pева на исPочној оLали Ја:рана и у њеном залеђу AознаPо нам је
на основу археолошких осPаPака, Pј. миљоказа и Pра;ова комуни-
кација на Pерену Pе из анPичких Aисаних извора (Tab. Peut. 469,
470; It. Ant. 338, 339; Rav. Cosm. IV 16; Gelcich, 1880, сPр. 9–16; РуPар,
1881, сPр. 21–22; Cons, 1882, сPр. 93–98; Evans, 1883, сPр. 37–38;
Praschniker / Schober, 1919, сPр. 1–101; Вулић, 1931, сPр. 101 Lр. 241,
242; Sergejevski, 1962a, сPр. 73–105; Sergejevski, 1962L, сPр. 111–113;
Самарџић, 2014, сPр. 357–371; Самарџић, 2015, сPр. 171–278).
За овај ра: AосеLно су значајни еAи;рафски (ILJug 999; ILJug
1012) и анеAи;рафски миљокази нађени Aоре: римске комуни-
кације Sаllunto–Bersumno–Scodra (ILJug 1000–1017). Приликом ис-
Pраживања на Pерену, осим миљоказа и осPаPака AуPа (колоPочи-
не, насиAи, ивичњаци, кал:рма), наилазили смо на усјеке, осPаP-
ке Pра;ова мосPова и еAи;рафске сAоменике. Тако су на Aо:ручју
Ријечана (Sаllunto) и Никшића Aронађени еAи;рафски сAомени-
ци, Pра;ови мосPа и AуPа који је ишао Aравцем Sаllunto–Bersumno–
Scodra (сл. 1) (ILJug 599–601; ILJug 1852; ILJug 1853; Praschniker /
Schober, 1919, сPр. 100; Вулић, 1931, сPр. 101 Lр. 241, 242; Sergejev-
ski, 1962a, сPр. 73–105; Sergejevski, 1962L, сPр. 111–113; Самарџић,
2014, сPр. 357–371; Самарџић, 2015, сPр. 171–278).
За исPраживање анPичких комуникација у Црној Гори значај-
на је Aисана изворна ;рађа, :ок AосеLно :ра;оцјене Aо:аPке Aру-
жају маPеријални осPаци, о:носно ор;анизована археолошка ис-
64 ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ
РИМСКА КОМУНИКАЦИЈА SАLLUNTO–BERSUMNO–SCODRA
Pраживања, реко;носцирање Pерена, као и случајни налази. О:

Aисаних исPоријских извора, који су значајни за уPврђивање Pра-
се римских комуникација на овом Aо:ручју, најAрије PреLа Aо-
менуPи ПојPин;ерову PаLлу (Tabula Peutingeriana) (Tab. Peut. 469,
470). Данашњу PериPорију Црне Горе, о: заAа:а Aрема ју;оисPоку,
Aресијецала је комуникација и:ући кроз унуPрашњосP Aровин-
ције Далмације, Aреко сPаница (Sallunto XVII) – Ријечани, (Sande-
rua VI) – Никшић, (Varis XI) – највјероваPније Повија, нема Aреци-
зне уLикације, (Sallunto XVIII) – AреPAосPавља се :а се налази
између СAужа и Повије, (Halata X) – Pакође нема Aрецизне уLика-
ције, смаPра се :а је PреLа PражиPи ко: СAужа, (Bersumno XVI) –
По:;орица, (Sinna XX) – налази се вјероваPно ко: Вуксан-Лекића,
(Scobre XXXX) (Tab. Peut. 469, 470; Шкриванић, 1975, сPр. 50–51).
Itinerarium Antonini наво:и нешPо :ру;ачије Aо:аPке и расAоре:
сPаница: Ви: ко: МеPковића (Narona XXV), СPолац (Dаllunto XXV),
Паник–Билећа (Leusinio XL), Никшић (Andаrba XXVIIII), СPаница
не;:је између СAужа и Повије (Salunto XVIII), СPаница не;:је у
околини СAужа (Alata XVII), СPаница на Aо:ручју По:;орице (Bir-
ziminio), СPаница која се највјероваPније налазила ко: Вук-
сан-Лекића (ју;оисPочно о: По:;орице) (Cinna XVIII), Ска:ар
(Scodra XII). АнPонинов иPинерар :оноси само зLирне :исPанце
раз:аљине, не наво:ећи све сPанице као ПојPин;еријана (It. Ant.
338, 339).
Равенски Гео;раф у свом иPинерару, нa комуникацији која и:е
изна: оLале мора, кроз унуPрашњосP Aровинције Далмације, на-
во:и ;ра:ове сље:ећим ре:осље:ом: Burzumon Medione, Anderba…
(Rav. Cosm. IV 16).
О: сPајалишPа у Ријечанима (Sallunto) цесPа се Aружала Aрема
исPоку Aреко ријечанске :олине и Aоре: Бу:еPине Гра:ине, са
њене јужне сPране. О: ово; локалиPеPа је:ан крак цесPе ишао је
Aрема исPоку Aреко По:Lожура за Ан:ерLу, :ок се :ру;и крак Aу-
Pа, Aрема AреPAосPавци Д. Сер;ејевско;, о:вајао Aрема ју;озаAа-
:у. То су AоPвр:или и неколика фра;менPа миљоказа (Lез наPAи-
са) из аPара села Маочићи у Lлизини Ријечана. За овај крак рим-
ско; AуPа, који је највјероваPније ишао Aреко Грахова – Aрема
Д. Сер;ејевском – исхо:ишPе PреLа PражиPи на оLали Боке коPор-
ске, о:носно у Рисну (Sergejevski, 1962a, сPр. 73–105). М. Паро-
вић-Пешикан AоPвр:ила је наво:е Д. Сер;ејевско;, :еPаљно ис-
Pражила AреPAосPављену комуникацију Risinium–Salluntum и
уPвр:ила њену Pрасу (сл. 1) (Паровић-Пешикан, 1974, сPр. 63–69).
ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ 65
ЛокалиPеP Salluntum Aривукао је Aажњу исPраживача захваљу-

јући наPAисима Aронађеним на некроAоли на AлаPоу СунPалије
(ценPар села Ријечани). То су :ва на:;роLна сAоменика која је оL-
јавио још Н. Вулић 1905. ;о:ине. Током времена, је:ан је AроAао
(ILJug 1852), а :ру;и је Aренесен у Завичајни музеј у Никшићу
(ILJug 1853). Поре: ова :ва наPAиса, оPкривена 1905. ;о:ине, на ло-
калиPеPу СунPалија Aронађено je још неколико фра;менаPа еAи-
;рафских сAоменика, које је мјешPанин Ријечана Ј. СAасојевић
усPуAио Д. Сер;ејевском. На Aрвом је сачувано само неколико
слова у :ва ре:а: - - -]bar d[- - - / - - -]v o[- - - (ILJug 600). На :ру;ом
сAоменику, Pј. о:ломку Aлоче, ви:љиви су Pра;ови малPера, као
и осPаци наPAиса: - - -] / [- - -]ssius co[- - - (ILJug 601). На исPом лока-
лиPеPу Aронађен је камен-оLлуPак висине око 50 цм, на чијој су
;лаPкој Aовршини урезана Pри слова – IΛV. ПреPAосPавља се :а је
ријеч о камену међашу (ILJug 599). На крају PреLа наAоменуPи :а,
и Aоре: AоменуPих значајних еAи;рафских налаза, на СунPалији
није Lило већих исPраживачких Aо:ухваPа. КасPел СалPуа, Aо-
свје:очен у А;ировом еAиPафу нађеном на некроAоли на AлаPоу
СунPалије 1905. ;о:ине, и:енPификује се са AуPном сPаницом Sal-
luntum која се Aомиње у нашим изворима: на ПојPин;еровој PаLли
(Tab. Peut. 467, 468, 469), у АнPониновом иPинерару (It. Ant. 338) и
ко: равенско; Гео;рафа (Rav. Cosm. IV 16). Археолошки и еAи-
;рафски налази, као и Aо:аци Aисаних извора, Aо:у:арају се са
лин;висPичким ин:ицијама које указују на еволуцију имена Sal-
thua–Salluntum–Сун алија (касPел – сPаница – мо:ерни локали-
PеP). Тако је назив касPела :оказ о ње;овом конPинуиPеPу (Терен-
ска заAажања. УA. Sergejevski, 1962а, сPр. 73–92; Шкриванић, 1975,
сPр. 52; Samardžić, 2010, сPр. 51–67). СмјешPање сPанице СалунPум
на локалиPеP СунPалије у Ријечанима у AоPAуносPи о:;овара раз-
:аљинама на ПојPин;еровој PаLли и у АнPониновом иPинерару,
ако се милијација о:носи на расPојање о: крајње Pачке сPанице
Leusinium, кроз чију PериPорију је Aролазила цесPа, :о крајње Pач-
ке сPанице Salluntum. У:аљеносP између сPаница, коју наво:е Aо-
менуPи извори (12 римских миља), AриLлижно Lи о:;оварала :а-
нашњој киломеPражи између Паника и Ријечана (око 20 км).
О: Бу:еPине Гра:ине римска цесPа се Aружала Aрема исPоку,
AоклаAајући се вјероваPно са AуPељком који је во:ио у исPом
Aравцу :о нека:ашње школе и жељезничке сPанице у По:Lожу-
ру. У:аљеносP износи око Pри киломеPра. ИсPраживачи смаPрају
:а се сPајалишPе налазило у По:Lожуру, ;:је су на ;роLљу исAо:
школе Aронашли фра;менP миљоказа висине 0,97 м и у Aресјеку
0,40 х 0,38 м. О: ово; мјесPа Aрема исPоку, све :о цркве у ТруLјели,

римска комуникација се AоклаAала са савременом саоLраћајни-
цом. По Aричи мјешPана, смаPра се :а је ов:је Lило сPајалишPе на
коме су се за;уLила неколика миљоказа (Sergejevski, 1962a,
сPр. 89–90).
О: ТруLјеле, исPочно о: савремене саоLраћајнице, о:вајала се
римска цесPа сAушPајући се у Војин До и овом :олином се Aружа-
ла све :о Никшићко; Aоља. Такође, Aо Aричи мјешPана, и на овом
локалиPеPу раније је Lило сPајалишPе миљоказа који су са:а за-
;уLљени. На Пан:урици (исPочни :ио Војин-Дола), ко: куће Д. Чо-
лаковића, нађена су :ва о:ломка миљоказа (сAушки камен). На
овом локалиPеPу исPраживачи су заAазили осPаPке римске цесPе
(ширина око 3 м) која је Aролазила Aо :ну :олине на око 350 м ис-
Aо: савремене саоLраћајнице. О: ово; сPајалишPа комуникација
се сAушPала исPочно у Никшићко Aоље Aрема Сланском језеру. Да
су ко: Сланско; језера, око 1,5 км о: раније AоменуPе куће Д. Чо-
лаковића, у ивичњак сPаре цесPе у;рађена :ва миљоказа, увјерио
се и Д. Сер;ејевски. О: Сланско; језера Aрема сјевероисPоку, рим-
ска цесPа је Aролазила :уLоко исAо: савремене комуникације,
кроз село Куси:е (Sergejevski, 1962a, сPр. 90–91). На овом локалиPе-
Pу оPкоAан је о:ломак миљоказа (:ужина 1,00м, Aресјек
0,34 х0,28), са наPAисом који је чиPљив. Imp(erator) Caes(ar)/
C. Iul(ius) Ve[rus Ma]/ximinus [p(ius) fe]lix po[nt(ifex) maxi]/mus
tr(ibunicia) [pot(estate)] / II imp(erator) III co(n)s(ul) / p(ater) p(atriae) et
C. Iul(ius) [Verus] / Maximus nobi/lissimu[s] Caes(ar) / A I (ILJug 1012; CIL
XVII/4, Miliaria provinciae Dalmatiae 2012, 224). Миљоказ је AосPа-
вљен за време вла:авине Максимина Трачанина (235–238. ;о:и-
не).
Римска цесPа :аље и:е исPочно, AоклаAајући се са савременом
комуникацијом Aреко исAресијецано; Pерена који се назива Ри-
ђанске руAе, :олазећи AоPом у село ШPе:им (МошPаница). На
овом локалиPеPу оPкривени су осPаци анPичких з;ра:а, налази
римско; новца као и чеPири о:ломка миљоказа (:ва велика и :ва
мања). СмаPра се :а је римска комуникација Aролазила ШPе:и-
мом :о цркве, а заPим Aреко мосPа на МошPаници, Pе :а је не;:је
око сPаро; мосPа и Lило сPајалишPе миљоказа – највјероваPније
на лијевој оLали ријеке, Pј. на AочеPку Pзв. КаAина Aоља. Даљи
Aравац римско; AуPа Aреко Никшићко; Aоља исPраживачи нису
усPановили, али AреPAосPављају :а је ишао ју;оисPочном сPра-
ном Поља, званом Сливље. Такође, они са си;урношћу не мо;у
рећи ку:а је ишла римска саоLраћајница о: мосPа на МошPаници
Aрема Сливљу. СмаPра се :а је о: мошPаничко; мосPа AуP ишао

јужније :о само; Никшића Pе :а је Aрелаз (мосPом) Aреко ЗеPе у
сјеверном :ијелу ;ра:а ко: Вукова мосPа Lио :алеко AрисPуAач-
нији. ИсPраживачи исPичу :а у самом ;ра:у Никшићу нема ан-
Pичких осPаPака, :ок су на Aо:ручју КаAина Aоља нађени осPаци
анPичких насеоLина, фра;менPи ци;ле и о:ломци Pри миљоказа
(Sergejevski, 1962a, сPр. 91–92). М. Гарашанин AреPAосPавља :а се
сPаница Ан:ерLа налази у Lлизини Никшића (Гарашанин 1967,
сPр. 170–172), :ок Прашникар и ШоLер наво:е :а се у околини
Никшића налазе :ва значајна римска локалиPеPа (О;ра:ице у
Озринићима и МошPаница у ШPе:иму), који Lи се мо;ли уLици-
раPи као Ан:ерLа (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 98–101).
Прашникар и ШоLер су Aокушали уLицираPи на Pерену Pрасу
AуPа Scodra–Anderba на основу ПојPин;еријане (Tabula Peutingeria-
na) и АнPониново; иPинерара (Itinerarium Antonini) (Tab. Peut. 469,
470; It. Ant. 338, 339). Они су кренули о: сPанице Scodra (Praschni-
ker / Schober, 1919, сPр. 89–94). Наре:ну сPаницу или мјесPо смје-
сPили су ко: Ко:ре МаршењаP, заAа:но о: Ска:ра, у АлLанији, а
своје закључке AоPкрјеAљују Lројним римским осPацима на ;ра-
:ини и исAо: ње на овом локалиPеPу. Они Pакође наво:е :а се
уLикација Cinne у Ко:ру МаршењаP слаже са у:аљеношћу између
сPанице Cinna–Scodra Aрема Tabuli Peutingeriani (Praschniker / Scho-
ber, 1919, сPр. 89–94). Сље:ећа сPаница Aо њиховом мишљењу
Lила је ко: Вуксан-Лекића, ;:је је Aронађен је:ан миљоказ и већа
количина римских осPаPака. Прашникар и ШоLер су у Вуксан-Ле-
киће смјесPили сPаницу Bersumnum или Birziminium (Praschniker /
Schober, 1919, сPр. 95–96), :ок им је наре:на сPаница Alata, а њу су
и:енPификовали са ТиPо;ра:ом, :анашњом По:;орицом. Они су
ко: Тузи уLиљежили :ва миљоказа као и Pра;ове римско; AуPа
на Цијевни. Трасу AуPа заAа:но о: По:;орице усPановили су за-
Aа:но о: Момишића у Aравцу Толоса у :олини Трешаница, о:а-
кле се AоPом Aела ка селу Коловозу, а заPим се сAушPала у равни-
цу ЗеPско Aоље око Данилов;ра:а. У Данилов;ра: су смјесPили
сPаницу Sallunto (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 96–98). Мишље-
ња су :а је о: Данилов;ра:а Pраса AуPа ишла на Повије, ;:је смје-
шPају сPаницу Varis (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 98). На овом
локалиPеPу AоменуPи исPраживачи су Aронашли :ва миљоказа.
Као сље:ећу сPаницу наво:е Anderba или Anderva за коју кажу :а
се налазила у Lлизини Никшића, али :а њен Pачан Aоложај није у
AоPAуносPи мо;уће уPвр:иPи (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 98–
99). Такође, они наво:е, као и Д. Сер;ејевски, :а се у околини :а-
нашње; Никшића налазе :ва значајна римска локалиPеPа, с Lрој-

ним осPацима, који Lи се мо;ли уLицираPи као Anderba, а Pо су
О;ра:ице у Озринићима и МошPаница у ШPе:иму (Praschniker /
Schober, 1919, сPр. 99–101; Sergejevski, 1962a, сPр. 91–92).
М. Гарашанин Pрасу AуPа Scodra–Anderba во:и о: сPанице Scodra
у Aравцу сјеверозаAа: кроз равницу Lлиже Ска:арском језеру :о
Вуксан-Лекића. Ову сPаницу и:енPификује као Cinna, :ок сPани-
цу Bersumnum и:енPификује са рушевинама РиLнице, на ушћу ове
ријеке у Морачу, Pј. у самој По:;орици (Гарашанин, 1967, сPр. 170–
171). ИсPо Pо је Aре:ложио и П. СPикоPи (Sticotti, 1913, сPр. 27).
М. Гарашанин наво:и миљоказе у Тузима као Lројне римске
осPаPке ку:а је ишла Pраса AуPа о: Вуксан-Лекића :о По:;орице.
По ње;овом мишљењу, :аље је Pраса AуPа Aрелазила ријеку Ци-
јевну, ;:је су усPановљени њени осPаци заAа:но о: Момишића у
Aравцу Толоса, а заPим у :олину Трешанице; AоPом ка селу Коло-
возу, о:акле се сAушPала у ЗеPско Aоље око Данилов;ра:а. СPани-
цу Alata овај ауPор смјешPа не;:је око СAужа наво:ећи као :оказ
сам Aоложај СAужа, као и налаз оAеке из локалне :оклејске ра:и-
онице. Гарашанин смаPра :а је Pраса AуPа :аље ишла лијевом
сPраном ЗеPе и :олазила у Никшићко Aоље. За сPанице Sallunto и
Varis наво:и :а му није AознаPо Pачно мјесPо уLицирања, :ок за
сPаницу Anderba AреPAосPавља :а се налазила у Lлизини Никши-
ћа (Гарашанин, 1967, сPр. 170–171).
А. Мајер AоменуPу Pрасу AуPа во:и о: сPанице Scodra Aреко Ко-
зана, ;:је се Aо: во:ом налазе осPаци римске цесPе, наво:ећи :а
је ово Aо:ручје Aо: во:ом зLо; AорасPа нивоа језера усље: Aро-
мјене Pока ријеке Дрим, с Pим шPо се љеPи во:а Aовуче Aа мо;у :а
се ви:е осPаци AуPа. По ње;овом мишљењу, у сPаром вијеку је
Pраса AуPа Lила мо;ућа Aреко мочварно; Aре:јела Козана а заPим
Aреко сPаро; ушћа ријеке Цијевне ;:је се, како он смаPра, мо;ла
налазиPи сPара AуPна сPаница Cinva. АуPор наво:и :а је ње;ов за-
кључак највјероваPније Pачан јер за Pо има AоPвр:у у имену рије-
ке о:носно AуPне сPанице Cinva (Mayer, 1940, сPр. 145–146). Трасу
AуPа ауPор :аље во:и Aреко Вуксанлекаја и Тузи ;:је наво:и Aо-
сPојање :ва миљоказа и наAомиње :а се Pрећи налази сјеверно о:
Тузи. О: ово; локалиPеPа AуP во:и Aреко ријеке Цијевне Aраво у
По:;орицу. Мајер По:;орицу и:енPификује са сPаницом Birzimi-
nium ;:је је Pраса AуPа Aрелазила Морачу и :олазила на :есну
оLалу у Љешко Aоље. Даље је Pрасу AуPа овај исPраживач усPано-
вио заAа:но о: Момишића, у Aравцу Толоса и :олине Трешанице.
Траса AуPа Lла;о се уз:изала Aрема селу Коловозу Aа се са :ру;е
сPране Lр:а сAушPала не:алеко о: СAужа, у Данилов;ра:ско Aо-

ље, ;:је је он смјесPио сPаницу Alata (Mayer, 1940, сPр. 147). За уLи-
кацију сPанице Varis Мајер наво:и :а је П. СPикоPи смјешPа у По-
вије :ок за сPаницу Sulluntum смаPра :а је омашка AреAисивача и
:а се ра:и о сPаници Salthua (Sticotti, 1913, сPр. 30–32; Mayer, 1940,
сPр. 147). За сPаницу Anderva или Anderba наво:и закључке раније
AоменуPих исPраживача који је смјешPају у Никшић (Mayer, 1940,
сPр. 147).
П. СPикоPи Pрасу AуPа во:и о: сPанице Scodra :о сPанице Cinna,
коју и:енPификује као и А. Еванс у Aре:ио :анашње; села ХоPи,
;:је се налазе Lројне неисPражене рушевине (Evans, 1883, сPр. 83–
86; Sticotti, 1913, сPр. 28–33). Траса AуPа је Aрелазила Aреко Aла-
нинско; Aревоја Мали ХоPиP и ко: Тузи је силазила у равницу ка
По:;орици, коју и:енPификује са сPаницом Berzumno. Близу По:-
;орице, на :есној оLали Мораче, а насAрам ушћа РиLнице, налазе
се Pра;ови AуPа који наро: назива Коловоз (Sticotti, 1913, сPр. 28–
33). Даље је Pраса AуPа ишла Aреко Лужничко; Лу;а, исAре: Са-
ђавца за За;арач. П. СPикоPи смаPра :а сPаницу Halata PреLа Pра-
жиPи на јужним Aа:инама Сађавца. О: ове сPанице, Aо ње;овом
мишљењу, Pраса AуPа је ишла мало заAа:није на сPаницу Varis
коју он смјешPа на локалиPеP Повије ;:је се налазе :ва миљоказа.
Комуникација је ишла на Anderbu, Pо јесP Никшић, Aа :аље на сPа-
ницу Salthua, која се налази између сPаница Leusinium и Anderba.
Тачније, сPаницу Salthua он уLицира у Грахово ;:је Lи PреLало :а
се налази више рушевина, наво:ећи :аље :а је некакав :ру;и AуP
морао ићи :уж оLале мора о: сPанице Scodra :о сPанице Ad Zizio,
коју и:енPификује као ТреLиње, ;:је се Aоново Aрикључивао на
;лавни AуP (Sticotti, 1913, сPр. 28–33).
П. Мијовић наво:и :а са:ашње сPање исPраженосPи AуPева из
анPичко; :оLа каракPерише извјесPан наAре:ак, али само у слу-
чајевима ;:је су Aронађени осPаци маPеријалне кулPуре (Mijović,
1980, сPр. 133–136). Он сPаницу Salthua уLицира у Ријечане, шPо Aо-
Pврђују и AознаPи еAи;рафски Aо:аци који се налазе у Завичај-
ном музеју у Никшићу (ILJug 1852; ILJug 1853). Такође, на основу
нумизмаPичких и :ру;их археолошких Aо:аPака, овај исPражи-
вач смаPра :а је све више Pо;а шPо и:е у Aрило; Pези Aо којој у
Оно;ошPу PреLа ви:јеPи сPаницу Anderba (Mijović, 1998, сPр. 104–
105). Сље:ећа сPаница је Varis коју, као и овај ауPор, и Прашникар
и ШоLер уLицирају у Пoвије у БјелоAавлићима. ПоPом :олази
Alata или Halata коју П. Мијовић смјешPа на ушће РиLнице у Мора-
чу :ок AуPну сPаницу Birziminium уLицира на ;ра:ину СамоLор.
Посље:ња сPаница на овом AуPу Lила је Cinna, коју овај ауPор Pа-
кође уLицира на илирско-римску ;ра:ину Ко:ра МаршењаP из-
на: села Гра:ец у КоAлику (АлLанија), ку:а је Pраса AуPа :аље
ишла за сPаницу Ско:ра (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 96–99;
Mijović, 1998, сPр. 106–113).
Г. Новак AуPну сPаницу Salluntum уLицира у мјесPо По:Lожур
на:омак Никшића (Novak, 1918, сPр. 22–23). Овај ауPор наво:и :а
је AуPна сPаница Sanderva ко: :анашње; Никшића, Saluntum :ана-
шње рушевине сјеверно о: Данилов;ра:а, ко: Орја Луке на ЗеPи,
а Nalata су рушевине ко: Доње; Команија, на Aољу заAа:но о:
По:;орице. По овом ауPору Doclea је :анашња Дукља ко: По:;о-
рице, а Scodra је :анашњи Ска:ар (Novak, 1918, сPр. 22–23).
Г. Шкриванић је AуP Ad Zizio – Scodra уLицирао на основу ПојPин-
;еријане (Tab. Peut. 469, 470; Шкриванић, 1975, сPр. 52). По ње;о-
вом мишљењу, :ужина комAлеPне саоLраћајнице износи 107
римских миља, или 158,3 киломеPра. На овој саоLраћајници ау-
Pор је заLиљежио сље:еће сPанице: Ad Zizio (Ad Zizium) VIII =
11,8 км, а уLицира ;а у Моско. Шкриванић се за уLикацију ове AуP-
не сPанице највише Aозива на Д. Сер;ејевско; и М. Гарашанина
(Sergejevski, 1962, сPр, 95; Гарашанин, 1967, сPр. 170–174). Leusino
(Leusinium) XII = 17,7 км. Ову сPаницу и:енPификује са :анашњим
Паником ко: Билеће, још је:ном се Aозивајући на Д. Сер;ејев-
ско;. Трасу AуPа је :аље во:ио Aреко Врачевице, Кљаковице,
Кнеж Дола, КоAилово; Дола, ДрAа Лавље, Замурово; Бр:а, Врање
Присоје у СунPалији у Ријечанима, заAа:но о: Никшића, ;:је се
Aо ње;овом мишљењу налазила сPаница Salunto (Salluntum) (Tab.
Peut. 469, 470; Шкриванић, 1975, сPр. 52). О:аPле је Pрасу AуPа во-
:ио Aреко Бу:еPине Гра:ине, По:Lожура, ТруLјеле, Пан:урице и
Куси:а у сPаницу Anderba (Andarba) VI = 8,8 км. Ову сPаницу смје-
шPа на локалиPеP О;ра:ице у Озринићима, или на МошPаницу у
ШPе:иму, заAа:но о: Никшића, ;:је се налази мношPво римских
осPаPака (Шкриванић, 1975, сPр. 52). О: Anderbe Pрасу AуPа во:и :о
сPанице Varis XI = 16,2 км, за коју наво:и :а није AознаPо ;:је се
налази. Овај ауPор се иAак Aозива на Прашникара и ШоLера који
су је и:енPификовали са Повијом, а она се налази на изворишPу
ријеке ЗеPе, ју;оисPочно о: Никшића (Praschniker / Schober, 1919,
сPр. 96–98; Шкриванић, 1975, сPр. 52). За сPаницу Sallunto (Sallun-
tum) XVIII = 26,6 км, наво:и :а Lи PреLало :а се налази између
СAужа и Повије (Varis). Сље:ећу сPаницу, Halata (Alata) X = 14,8 км,
PреLа PражиPи ко: СAужа. СPаницу Bersumno (Bersuminium) XVI =
23,6 км уLицира у По:;орицу, на ушћу ријеке РиLнице у Морачу.
За сPаницу (Cinna) XX = 29,5 км наво:и :а се налази највјероваPни-

је ко: Вуксан-Лекића, ју;оисPочно о: По:;орице. Посље:ња сPа-
ница на овој саоLраћајници Aо ње;овом мишљењу је AуPна сPа-
ница Scobre (Scodra), :анас ;ра: Ска:ар у АлLанији (Шкриванић,
1975, сPр. 52).
А. Цермановић Кузмановић о: ;ра:ова у залеђу или коAненом
:ијелу Далмације на комуникацији Ad Zizio – Scodra наво:и: Ende-
rum, за који каже :а је неAознаPе уLикације, мож:а Никшић. Она
наво:и Pвр:ње Алфел:ија :а се Aлеме Endirudina налазило око
Никшића, Aо чему је и :оLио име Enderum (Alföldy, 1965, сPр. 22–
23; Цермановић-Кузмановић, 1975, сPр. 20). За сPаницу Chinna (Cin-
na) каже :а је неси;урне уLикације. ИсPо Pако, ова ауPорка наво:и
Pвр:ње Прашникара и ШоLера који ову сPаницу уLицирају ко:
Ко:ре МаршењаP у АлLанији (Praschniker / Schober, 1919, сPр. 96–
98; Цермановић-Кузмановић, 1975, сPр. 20). За сPаницу Doclea, :а-
нас Дукља ко: По:;орице, наво:и :а се није налазила :ирекPно
на комуникацији Ad Zizio – Scodra већ у њеној Lлизини и Lила је
Aовезана са овом саоLраћајницом AосеLним краком AуPа (Церма-
новић-Кузмановић, 1975, сPр. 20).
ЗАКЉУЧАК ПрезенPовали смо Aо:аPке везане за AроLлем уLикације римске

комуникације Sаllunto–Bersumno–Scodra (Ријечани–По:;орица–
Ска:ар) са усAуPним насељима на ју;оисPоку Aровинције Далма-
ције. О: сPанице Sаllunto (Ријечани) AуP је ишао исPочно на Ander-
bu (Никшић), Aа на сPаницу Varis (Повија), Halatu (СAуж), Bersumno
(По:;орица), заPим Aреко сPанице Cinna (Вуксан-Лекић) у Scodru
(Ска:ар). Археолошки налази (осPаци римско; насеља, AуPа,
фра;менPи миљоказа) са локалиPеPа у Ријечанима, Никшићу,
По:;орици, Тузима, Pе ко: Вуксан-Лекића и у Ска:ру (ју;оисPок
Aровинције Далмације), указују на Pо :а је ово Aо:ручје Lило Aо-
везано мрежом римских комуникација.
Приликом исPраживања анPичких комуникација на ју;оисPо-
ку Aровинције Далмације (Црна Гора) ослањали смо се на нара-
Pивну изворну ;рађу, еAи;рафске сAоменике, миљоказе, осPаPке
мосPова и AуPа на Pерену, размоPривши и различиPа мишљења
мо:ерних исPорио;рафа о уLикацији сPаница. На основу оLила-
ска локалиPеPа Ријечани и Никшић, Повија, По:;орица, Вук-
сан-Лекић, као и на основу Aо:аPака из ПојPин;еријане и АнPо-
ниново; иPинерара, смаPрамо :а се сPаница Sаllunto може уLици-
раPи у Ријечане; с Pим :а смјешPај AуPне саPнице Sаllunto у
Ријечане о:;овара :исPанци раз:аљине Aриказаној на ПојPин;е-
ријани и АнPониновом иPинерару ако се милијација о:носи на

раз:аљину о: крајње Pачке сPанице Sаllunto, кроз чију PериPорију
је цесPа Aролазила, :о крајње Pачке сPаница Anderba и :аље :о
AуPне сPанице Scodra (Ска:ар). МеђуPим, мали је Lрој налаза који
Lи :анас олакшали си;урну уLикацију ових AуPних сPаница.
Иако знаPан Lрој налаза и:е у Aрило; Pези :а се анPички Sаllunto
може уLицираPи у Ријечане на ма;исPралном AуPу Билећа–Ник-
шић, Anderba у Никшић, Varis у Повију, Halatа у СAуж, Bersumno у
По:;орицу, Cinna у Вуксан-Лекић и Scodrа у Ска:ар, осPаје :а се на
овом Aо:ручју сAрове:у сисPемаPска исPраживања која Lи Pо и
AоPвр:ила.
О важносPи ово; крака AуPа свје:оче фра;менPи миљоказа са
наPAисима који су Aронађени in situ. За Pачно :аPирање комуни-
кације Sаllunto–Bersumno–Scodra (Ријечани–По:;орица–Ска:ар) не-
мамо неко; значајније; наPAиса. Такође, ни :ру;и извори не ;о-
воре о њеној из;ра:њи. МеђуPим, на AочеPку ове комуникације
која је ишла о: ЕAи:аура (ЦавPаP) Aреко Леусинијума (Паник ко:
Билеће), Aа заPим на Ријечане и По:;орицу за Ска:ар, имамо са-
чуване наPAисе на миљоказима из Лучко; Дола (:аPира се у 47/
48. ;о:ину), Мокро; Поља (:аPира се у вријеме царева ВаленPини-
јана I, 364–375. ;о:ине и Валенса, 364–378. ;о:ине) и Алексине
Међе (:аPира се у вријеме Максимина Трачанина, 235–238. ;о:и-
не); сви са Aо:ручја ТреLиња. Такође имамо и међашни наPAис из
Косијерева ко: Билеће на оLали ТреLишњице (:аPира се о: 79. :о
83. ;о:ине) као и наPAисе из Ријечана (Никшић) (:аPира се у ври-
јеме Деција Херенија ЕPруска, 251. ;о:ине); и Куси:а (Никшић)
(:аPира се у вријеме Максимина Трачанина, 235–238. ;о:ине); са
комуникације Leusinium–Sаllunto–Anderba, Aа нам они мо;у Aомо-
ћи у AриLлижном :аPирању комуникације. Из наPAиса се ви:и
:а су ;о:ине размеђа сачуваних сAоменика између 79. и 251. ;о-
:ине. МеђуPим, :анас се смаPра :а је из;ра:њу комуникације за-
Aочео ПуLлије Корнелије ДолаLела, а :а је завршена за вријеме
цара Клау:ија, Pачније 48. ;о:ине н. е., :ок се сви каснији Aомену-
Pи :аPуми (III и IV вијек) и наPAиси о:носе на AоAравку о:носно
реновирање цесPе.
Ви:имо и :а се у карPо;рафским изворима чесPо не слажу Aо-
:аци о AуPним сPаницама и у:аљеносP између њих. ПроPиврјеч-
носP информација из исPоријских извора у о:носу на сPање на
Pерену, уPицала је на насPанак Lројних и различиPих мишљења
везаних за ова AиPања. ИAак немамо :овољно налаза који Lи :а-
нас олакшали Aоуз:ану и Aрецизну уLикацију ових AуPних сPа-
ница. ОсPаје :а се сAрове:у сисPемаPска исPраживања ово;а Aо-

:ручја која Lи Pо омо;ућила.
СКРАЋЕНИЦЕ ANU BiH Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo.

VAHD Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, Split.
GZM Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Sarajevo.
СКА СрAска Краљевска Ака:емија, Бео;ра:.
CBI Centar za balkanološka ispitivanja, Sarajevo.
CIL Corpus Inscriptiones Latinarum, Berolini.
ИЗВОРИ Itinerarium Antonini, Itinerarium Antonini Augusti et Hierosolymitanum,

Ed. G. Parthey / M. Pinder, Berlin 1848.
Itineraria Romana, Römische Reisenwege an der Han Der Tabula Peutinge-
riana, Ed. C. Müller, 1916.
Ravenatis, Anonymi Cosmgraphia, Ed. M. Pinder / G. Parthey, Berlin 1860.
Corpus Inscriptionum Latinarum, Vol. XVII, Pars IV, fasc. II, Illyricum et pro-
vinciae Europae Graecae. Miliaria provinciae Dalmatiae, ediderunt Anne
Kolb, Gerold Walser†, Adiuvante Ulrike Jansen, Berlin – New York 2012.
Corpus Inscriptionum Latinarum, Consilio et auctoritate Academiae lit-
terarum regiae Borussicae editum, ed. Th. Mommsen, Voll. III, Berolini 1873.
Šašel, A. et J., Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMLX et
MCMLXX repertae et editae sunt, Situla 19, Narodni muzej Slovenije,
Ljubljana 1978.
Šašel, A. et J., Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMII et
MCMXL repertae et editae sunt, Situla 25, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana
1986.
ЛИТЕРАТУРА Вулић, Н. (1931). АнPички сAоменици наше земље. С(оменик СКА, LXXI,
101.
Гарашанин, М. (1967). Ис орија Црне Горе I. ТиPо;ра:: Научно :ело.
Паровић-Пешикан, М. (1974). Римски AуP Risinium-Salthua. С аринар,
XXIII, 63–69.
РуPар, С. (1881). С арине Бококо орске. За:ар: Извјешће Ц. К. Реално; и
велико; ;имназија у КоPору за школску ;о:ину 1880/81.
Самарџић, Г. (2014). Биљешке о миљоказима са ју;а Далмације. У: К. Ма-
рицки-Гађански (ур.), Ан ика и савремени све – умачење ан ике, Међу-
наро ни ема ски з%орник (357–371). Бео;ра:: ДрушPво за анPичке сPу:и-

је СрLије.
Самарџић, Г. (2015). Ис очна Херце$овина у римско о%а. Косовска МиPро-
вица: Филозофски факулPеP.
Цермановић-Кузмановић, A. (1975). Ју;ословенске земље на ПPоломеје-
вој карPи. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.
Шкриванић, Г. (1975). Ју;ословенске земље на ПојPин;еровој PаLли.
Monumenta carto graphica Yugoslaviae, I, 29–55.
Bojanovski, I. (1973). Rimska cesta Narona – Leusinium kao primjer saobra-
ćajnog kontinuiteta. Godišnjak knj. X, CBI knj. 8, 137–187.
Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Saraje-
vo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2.
Bojanovski, I. (1975). Novi rimski miljokazi iz Ljubomira i Poljica kod Trebi-
nja. Tribunia 1, 53–64.
Bojanovski, I. (1977). Rimski natpisi iz doline Trebišnjice. Tribunia, 3, 67–98.
Gelcich, G. (1880). Memorie storiche sulle Bocche di Cattaro. Zara.
Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster: Ar-
chaeologia, XLVIII, communicated to the society of antiquaries, 1–105.
Mayer, A. (1940). Doprinosi poznavanju rimskih cesta u Dalmaciji. VAHD, LI,
125–156+Krt 1.
Mijović, P. (1980). Nekoliko opažanja o rekonstrukciji antičkih i kasnoantič-
kih puteva kroz Crnu Goru. Materijali XVII, 133–142.
Mijović, P. (1998). Оd Dokleje do Podgorice. Cetinje: Centralna narodna bibliote-
ka Republike Crne Gore.
Novak, G. (1918 ). Topografija i etnografija rimske provincije Dalmacije. Po-
sebno izdanje preštampano iz Bullettino di archeologia e storia dalmata, XXXVI-
II, 1–39.
Praschniker, C. / Schober, A. (1919). Archäologische forschungen in Albanien und
Montenegro. Wien: Akademie der Wissenschaften in Wien.
Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa na-
ročitim osvrtom na našu zemlju). Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 139–175.
Pašalić, E. (1959). Romischen Strassen in Bosnien und der Herzegowina. Ar-
chaeologia Iugoslavica 3, 61–73.
Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo:
Zemaljski muzej Sarajevo.
Pašalić, E. (1965). Problemi istraživanja ilirskih i rimskih cesta u provinciji
Dalmaciji. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. III, 243–260.
Samardžić, G. (2010). Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßen-

netzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien. Belgrade histori-
cal review 1(Бео$ра ски ис оријски $ласник 1), 51–67.
Sergejevski, D. (1962а). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. GZM u Sara-

jevu, XVII, 73–105.
Sergejevski, D. (1962L). Rimska cesta Narona–Leusinium. GZM u Sarajevu,

XVII, 111–113.
Sergejevski, D. (1964). Borne frontiere romaine de Kosijerevo. Archaelogica Iu-

goslavica, V, 93–95.
Sticotti, P. (1913). Die römische Stadt Doclea in Montenegro. Wien: Schriften

der Balkankomision.
Cons, H. (1882). La province romaine de Dalmatiae. Paris: Présentée à la Faculté

des Lettres de Paris.
ПРИЛОЗИ
СЛИКА 1: ПРИКАЗ КОМУНИКАЦИЈЕ SАLLUNTO–BERSUMNO–SCODRA

(CIL XVII/4, MILIARIA PROVINCIAE DALMATIAE 2012, 224).
GLIGOR M. SAMARDŽIĆ
SUMMARY SАLLUNTO–BERSUMNO–SCODRA ROMAN ROADS
The paper presents data concerning Sаllunto–Bersumno–Scodra

Roman roads (Riječani-Podgorica-Skadar) and intermediate commu-
nities in the southeastern parts of the province of Dalmatia. While
researching ancient roads in the southeastern part of the province of
Dalmatia (Montenegro), we relied on recorded oral sources, epigraph
statues, milestones, bridge and road remains in the area. We
discussed also contemporary historiographers’ various opinions
about the location of stations. Using the data obtained after visiting
the area itself and the data from Peutingeriane and the Antonine Itiner-
ary, we believe that the road led to the east from the Sаllunto station
(Riječani) to Anderba (Nikšić) and then to the Varis station (Povija),
Halata (Spuž), Bersumno (Podgorica), across the Cinna station
(Vuksan-Lekić) into Scodru (Skadar). Archaeological remains (the
Roman settlement and road remains and the fragments of mile-
stones) found in Riječani, Nikšić, Podgorica, Tuzi, Vuksan-Lekić and
Skadar (the southeastern parts of the province of Dalmatia) point out
that this area was connected by the network of Roman roads.
However, it is believed today that Publius Cornelius Dolabella
started building the road network and that it was finished during the
rule of Claudius, i.e., in 48 AD. All the other dates (the 3rd and 4th
centuries) and inscriptions are related to the road repair or renova-
tion. We, however, do not have enough records which would enable
us to determine easily reliable and precise location of these stations
today. Therefore, the systematic research of this area, left to be done,
will enable us to do that.
KEYWORDS: Roman roads, the province of Dalmatia, Sаllunto (Riječani), Bersumno

(Podgorica), Scodra (Skadar).

323.1(=163.41)(560-89)"1890/1896"(093.2)
655.421(=163.41)(560-89)"1890/1896"(093.2)
94:327(497.11)"1890/1896"(093.2)
DOI:10.5937/ZRFFP47-15583
ВЕСНА С. ЗАРКОВИЋ1
ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ
ПРИШТИНА / ЛЕПОСАВИЋ
ОСНИВАЊЕ И РАД СРПСКЕ КЊИЖАРЕ

У СОЛУНУ (1890–1896)
САЖЕТАК. У раду се указује на значај и пресудну улогу коју је Српска књижара у

Солуну имала за ширење националне пропаганде у том делу Осман-
ског царства. Дипломате Краљевине Србије, међу којима је значајно
место имао Стојан Новаковић, улагали су велике напоре за отварање
књижаре. На том путу наилазили су на разне потешкоће, како турских
власти тако и бугарских агената, који су, не штедећи средства, покуша-
вали на све начине да осујете њен рад. Пословање Српске књижаре
било је под надзором конзулата, који је потписивањем уговора са књи-
жарима и предлагањем разних мера регулисао њен рад.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Српска књижара, Солун, књижари, српски конзулат, Стојан Новако-
вић, турске власти, бугарски агенти.
Крај XIX века намеPнуо је нове за:аPке Краљевини СрLији у ње-

ној сAољној AолиPици. СрAска вла:а на челу са Aре:се:ником Са-
вом Грујићем, који је ује:но Lио и минисPар иносPраних :ела, ак-
Pивније се укључила у ширење националне и:еје ко: својих суна-
ро:ника који су живели на Pурској PериPорији. Увиђајући сиPуа-
1
vesna.zarkovic07@gmail.com
Ра: је наAисан у оквиру AројекPа Ма еријална и уховна кул ура Косова и Ме охије (ев. Lр. 178028),
који је о:оLрило и финансира МинисPарсPво AросвеPе, науке и Pехнолошко; развоја РеAуLлике
СрLије.
79
цију на Pерену, а нарочиPо у оним :еловима у којима су Lу;арски

е;зархисPи ра:или на јачању своје AроAа;ан:е, Aре:сPавници
Краљевине СрLије су се Pру:или :а AуPем књи;е и школа :оAру :о
својих сунаро:ника. По;о:но Pлe за овакву акцију Lио је Aоре: Ко-
совско;, БиPољско; и Солунски вилајеP. ОPваране су и зи:ане
Lројне школе, ан;ажован је већи Lрој сAосоLних учиPеља, али је
шPамAање, наLавка и :исPриLуирање књи;а Lило веома Pешко.
Ово AиPање Aокренуо је СPојан Новаковић, који је о: 1886. ;о:ине
оLављао Aосао Aосланика Краљевине СрLије у Цари;ра:у (Војво-
:ић, 1988, сPр. 37; Војво:ић, 2003, сPр. 9). У Pом Aослу је значајно;
у:ела узео ПеPар КосPић, рекPор Бо;ословије у Призрену и Aре:-
сPавник срAско; наро:а из СPаре СрLије и Маке:оније, који је Pим
Aово:ом Lоравио у Цари;ра:у скоро ;о:ину :ана (КосPић, 1997,
сPр. 107–108). РезулPаP Pе акције Lило је о:оLрење Pурске вла:е из
1890. ;о:ине, којим се :озвољава :а се књи;е за срAске школе у
Османском царсPву шPамAају у Цари;ра:у (ИсPорија, 1983,
сPр. 297). У Aерио:у о: 1889. :о 1892. ;о:ине за AоPреLе СрLа шPам-
Aано је Aреко 80.000 књи;а различиPе са:ржине и Pо: чиPанке, Lу-
квари, исPорије и књи;е црквене са:ржине (Бла;ојевић, 2006,
сPр. 42). ДосPаву и расPурање срAских књи;а AраPиле су разне Aо-
Pешкоће и неAрилике, зLо; че;а је конзул у Солуну КосPа ХрисPић
:ошао на и:еју :а се оснује шPамAарија у којој Lи се, у AочеPку,
шPамAали кален:ари, а касније књи;е и новине. Иначе, у Солуну
је AосPојала ;рчка, Pурска и Lу;арска шPамAарија неко; Самарџи-
је, која није шPамAала ни оLичан рачун на срAском језику, а не не-
шPо :ру;о.2 За ХрисPића је Lу;арска шPамAарија Aре:сPављала
је:но о: најважнијих и најјачих сре:сPава Lу;арске AроAа;ан:е у
Солуну и Маке:онији.3 Мож:а је ово ње;ово мишљење Lило засно-
вано на сазнању :а су Бу;ари, за разлику о: СрLа, расAола;али
о;ромним сре:сPвима, о: којих су на школе, и уоAшPе на своју
AроAа;ан:у, Pрошили и :о 30.000 лира ;о:ишње.4
2
Архив СрLије (=АС), МинисPарсPво иносPраних :ела (=МИД), ПолиPичко Aро-
свеPно о:ељење (=ППО), 1890, ре: 37, (I), Пов. № 155, конзул К. ХрисPић – С.
Грујићу, минисPру иносPраних :ела, Солун 2. :ецемLар 1889. ДаPуми су на-
ве:ени Aо сPаром кален:ару, онако како сPоји у изворима.
3
АС, МИД ППО, 1890, ре: 37, (I), ПП № 9, конзул Ј. ХрисPић – С. Грујићу, мини-
сPру иносPраних :ела, Солун 9. феLруара 1890.
4
Архив СрLије (=АС), МинисPарсPво иносPраних :ела (=МИД) ПолиPичко о:е-
љење (=ПО), ролна 101, фасц. III, :ос. II, П№ 48, конзул К. ХрисPић – С. Грујићу,
минисPру иносPраних :ела, Солун 26. мај 1889.
80 ВЕСНА С. ЗАРКОВИЋ
ОСНИВАЊЕ И РАД СРПСКЕ КЊИЖАРЕ У СОЛУНУ (1890–1896)
Вла:а Краљевине СрLије је, након :оLијања :озволе за шPамAа-

ње књи;а, AосPавила за:аPак свом Aре:сPавнику у Цари;ра:у :а
исAиPа мо;ућносP оPварања књижара у Цари;ра:у, Солуну, Ско-
Aљу и Призрену (Ђилас, 1969, сPр. 229). У међувремену, :ок књи-
жаре нису Aочеле са ра:ом, књи;е за срAске школе :осPављане су
Aреко конзулаPа Краљевине СрLије.
Захваљујући уложеним наAорима срAских Aре:сPавника у
Османском царсPву, који су имали Aо:ршку руских коле;а, књи-
жаре су Aочеле са ра:ом. Скоро исPовремено су оPворене књижа-
ре у Призрену, Солуну и ПришPини (Зарковић, 2010, 167–182). Бу-
џеPом МинисPарсPва AросвеPе Краљевине СрLије Lило је Aре:ви-
ђено :а се из:ваја 4.000 :инара на име Aомоћи за ра:
новооPворених књижара. О: ове суме исAлаћивала се AлаPа књи-
жарима која се креPала у расAону о: 80 :о 120 :инара (Ђилас,
1969, сPр. 229).
Како се :еве:есеPих ;о:ина XIX века Aовећавао Lрој ђака у
школама, AоPреLа за оPварањем срAске књижаре у Солуну Lила је
више не;о очи;ле:на. У Pо време у Солуну су AосPојале чеPири
срAске школе: ;имназија, :ве основне школе за мушку и женску
:ецу и Виша :евојачка школа са инPернаPом (Бла;ојевић, 2006,
сPр. 43). СрAска вла:а је Aланирала :а Aосао књижара Aовери Но-
ваку Јовановићу,5 који је :о о:ласка у Солун имао ;осPионичар-
ску и Pр;овачко-шAекулаPивну ра:њу у Горњем Милановцу. Он
се у AочеPку, Aо :оласку у Солун Lавио а;енPуром и Aосре:нич-
ким Aослом, ка:а је на на;овор срAско; конзула AрихваPио Aосао
књижара (Тимофејев, 2016, сPр. 48–51). Још као Pр;овац имао је
:оLре везе и Lројна AознансPва која је искорисPио за уAис у школе
велико; Lроја ђака из Маке:оније. Неке је, чак, о свом Pрошку
слао у Солун. Ра:ио је на ширењу срAске AроAа;ан:е у Pим краје-
вима, за коју је, Aрема ње;овим речима, Aоре: :ржавне Aомоћи
уPрошио својих 120–150 :укаPа.6
МеђуPим, :оLијање :озволе за ра: књижаре оPежавале су и
о:у;овлачиле Pурске власPи, којима је Pакав начин ра:а Aре:сPа-
вљао уоLичајену Aраксу. Велику уло;у у овом, нимало је:носPав-
ном Aослу, имао је руски конзул у Солуну Иван СPеAанович Ја-
5 О Новаку Јовановићу AосPоје извесна несла;ања у вези ње;ово; Aорекла.
У неоLјављеним архивским :окуменPима (АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, Lез
Lроја о: 27. сеAPемLра 1892. ;о:ине) сPоји :а је из Горње; Милановца, а на
:ру;ом месPу се среће :а је Lио из Чачка (Тимофејев, 2016, сPр. 48, 51).
6
АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, Lез Lроја, књижар Новак Јовановић – минисPру
иносPраних :ела, Бео;ра: 27. сеAPемLар 1892.
ВЕСНА С. ЗАРКОВИЋ 81
сPреLов, који је раније служLовао у Ска:ру и Призрену и :оLро

Aознавао Pурску а:минисPрацију (Терзић, 1997, сPр. 19–25). Он је,
након шPо је Новак Јовановић AреPхо:но уAуPио молLу Pурским
власPима за оPварање књижаре, неколико AуPа Aосећивао солун-
ско; валију. Прва весP коју је ЈасPреLов :оLио о: валије јесPе :а је
молLа за оPварање књижаре AозиPивно решена. МеђуPим, ка:а је
Новак оPишао у валијаP Aо :озволу за ра:, Aре: њим је Lио кон-
цеAP је:но; „сенеPа“ (у форми оLавезе) на Pурском језику, који је
PреLало :а AоPAише и овери у конзулаPу. Тек након Pо;а PреLало
је :а усле:и из:авање :озволе и оPварање књижаре. ОLавезе су
Lиле Aре:виђене Pачкама, којих је Lило шесP. Оне су Aо:разуме-
вале :а Новак о: свако; AакеPа Aокаже на уви: AросвеPном саве-
Pу Aо је:ан Aримерак и :а је сAреман :а AрихваPи сваку врсPу ка-
зне, у случају :а се уPвр:и :а Aро:аје не:озвољене књи;е. Такође
је Lило оLавезујуће :а у случају изрицања казне неће AроPесPова-
Pи и неће се жалиPи. Чиновници AросвеPно; савеPа су у свако
време мо;ли :а врше конPролу, а у књижари Lи мо;ле :а се Aро-
:ају све законом :озвољене књи;е, али не и оне из СрLије. За Но-
вака су ови захPеви Lили оLавезујући и морали су LиPи AоPврђе-
ни о: сPране конзулаPа СрLије, чији је Aо:аник и Lио.
Конзул Краљевине СрLије у Солуну је AосPављене Pурске захPе-
ве схваPио не само као заLрану Новаку :а Aро:аје срAске књи;е
већ и оLавезу :а Pо AоPвр:и AечаPом конзулаPа. Овакви AоPези
Pурских власPи Lили су у :ирекPној суAроPносPи са Aрвим чла-
ном конзуларне конвенције који се, Aо ХрисPићевом схваPању,
није мо;ао PумачиPи на начин на који је Pо валија чинио. Првим
чланом сенеPа не Aризнају се срAским конзулима она ванре:на
Aрава и Aривиле;ије, које су конзули :ру;их :ржава имали на
основу закључених сAоразума с Турском, као шPо је, Aримера ра-
:и, Aраво јурис:икције на: својим Aо:аницима. Али се, у сваком
случају, Pим исPим чланом не о:узимају конзулима СрLије она
Aрава која им AриAа:ају Aо оAшPим начелима којима је Lило
Aре:виђено Aраво заузимања за своје Aо:анике и Lри;а о њима.
Овакви захPеви који су Lили уAућени срAској сPрани навели су
конзула ХрисPића :а AосеPи ЈасPреLова и оLразложи му Aраво
сPање и услове AосPављене о: сPране AросвеPно; савеPа. Руски
конзул је на Pо реа;овао слањем сво; :ра;омана валији и изразио
сумњу :а су чланови AросвеPно; савеPа Lили AоPAлаћени Lу;ар-
ским новцем, шPо није Lила Pајна. За ЈасPреLова, који је Lио :и-
рекPно заинPересован за решавање ово; AиPања, Lило је AошPени-
је :а Pурске власPи нису из:але никакву :озволу, не;о шPо су на
овакав начин условиле оPварање срAске књижаре. Ово; AуPа ру-

ски :иAломаPа није AосPуAио онако како су Pо нала;ала Aравила у
:иAломаPској служLи. Ње;ова исхиPрена реакција изазвала је уз-
немирење ко: валије који се Aрав:ао речима :а је :ошло :о заLу-
не и :а су у AросвеPном савеPу мислили :а се ра:и о оPварању
срAских школа, за које су из Цари;ра:а имали :ирекPно наређење
:а не из:ају :озволе. Валија је Pа:а чврсPо оLећао :а ће се Lез ика-
квих услова Новаку Јовановићу из:аPи :озвола за оPварање књи-
жаре. У суAроPном, неиз:авање :озволе мо;ло је :а корисPи само
Бу;арима који нису шPе:ели сре:сPва за своју националну AроAа-
;ан:у.7 Бу;арско расAоложење Aово:ом сPава Pурских власPи Ја-
сPреLов је оAисао у Aисму уAућеном свом куму у којем наво:и :а
се они ра:ују и ликују и зLо; оPварања својих школа.8
Валија је Aреко руско; :ра;омана Новаку уAуPио на AоPAис
:ру;и сенеP који је PреLало :а овери срAски конзулаP. На Pај на-
чин књижар Lи се оLавезао :а у :ућану неће :ржаPи никакве за-
Lрањене књи;е и :а ће AреPхо:но Aо је:ан Aримерак о: свако;
AакеPа Aо:носиPи комисији на Aре;ле: и о:оLрење. СенеP је AоP-
Aисан, конзулаP AоPвр:ио AечаPом, али је Lило :о:аPо :а се цен-
зуре ослоLађају оне књи;е које су шPамAане у Турској и већ су
Lиле о:оLрене. Ка:а је о: сPране срAско; конзулаPа Aре:ложен
овај :о:аPак имале су се на уму оне књи;е које је СPојан Новако-
вић шPамAао у Цари;ра:у. Појачана акPивносP срAско; и руско;
конзула уPицала је на Pурске власPи :а из:ају :озволу за оPвара-
ње књижаре на име Новака Јовановића. Плаћене су Lиле све Pаксе
у висини о: 60 :инара и ра:ило се на њеном шPо скоријем оPва-
рању. За срAску сPрану Lио је Pо велики усAех јер књи;е из Цари-
;ра:а нису морале :а се :осPављају Pајним AуPем и мо;ле су :а се
Aро:ају јавно и слоLо:но у срAској књижари. МеђуPим, у AочеPку
је AосPојао је:ан мали AроLлем који је PреLало Aревазићи, а који
се о:носио на чињеницу :а Новак није имао никакав каAиPал.
ЗаPо је ХрисPић Aре:ла;ао Aре:се:нику вла:е у Бео;ра:у :а Pо
Lу:е :ржавна књижара на: којом Lи конзулаP имао на:зор. Из
Pо; разло;а је Aре:ложио :а се Aо Aовољним условима закуAи је-
:ан :ућан који Lи се оAремио неоAхо:ним инвенPаром и :а се
књижару :о:ели AлаPа у висини о: 120 :инара. Књи;е Lи се Нова-
ку из:авале AоAисане и на реверс, с Pим шPо Lи он Lио у оLавези
7
АС, МИД ППО, 1890, ре: 102, (I), Пов. № 11, конзул К. ХрисPић – С. Грујићу, ми-
нисPру иносPраних :ела, Солун 11. феLруар 1890.
8
АС, МИД ППО, 1890, ре: 102, (I), Lез Lроја, Aисмо ЈасPреLова свом куму, Солун
9. феLруар 1890.
:а месечно Aо:носи извешPај о сPању и Aро:аPим књи;ама, :ок

Lи за формирање цена Lио консулPован Aосланик из Цари;ра:а
СPојан Новаковић.9 Пре:се:ник вла:е Сава Грујић је са за:овољ-
сPвом AрихваPио овај Aре:ло; и о:ре:ио месечну суLвенцију у
висини о: 200 :инара.10
Након о:оLрења из Бео;ра:а, 14. марPа 1890. ;о:ине у Солуну је

Lио AоPAисан у;овор између ;енерално; конзула КосPе Н. Хри-
сPића, с је:не и Новака Јовановића, с :ру;е сPране. У;овор се са-
сPојао из 13 Pачака којима је Lио ре;улисан Aравилан ра: књижа-
ре. Било је Aрецизирано :а њено оPварање Lу:е о Pрошку вла:е и
:а носи назив „СрAска књижара“.11
О AоPAисивању ово; у;овора ХрисPић је оLавесPио Саву Груји-

ћа. Такође ;а је уAознао са неким Aоје:иносPима и :а је у ;лавној
улици изнајмљен :ућан Aо цени о: 24 наAолеона ;о:ишње. По-
шPо је Lила о:оLрена сума о: 200 :инара месечно, а кирија се
Aлаћала о: 1. аAрила, јавила се разлика о: 80 :инара за марP и 20
за аAрил коју је конзул искорисPио за наLавку рафова. Књижара
је носила назив „СрAска књижара“ на срAском, Pурском и фран-
цуском језику. Књи;е које је Aосе:овао конзул нису сPављене у
Aро:ају :а се на самом AочеPку не Lи изазвала сумња AросвеPне
комисије, не;о је умољен СPојан Новаковић :а ре:овним AуPем,
на Новакову а:ресу, Aошаље је:ан сан:ук књи;а. То је и учињено
и књи;е су Aре:аPе Новаку. Око :осPаве ан;ажовао се и конзул из
СкоAља Вла:имир Карић, који је очекивао :а сPи;ну и :ру;е, на-
учно AоAуларне и заLавне књи;е из Бео;ра:а и Ново; Са:а.12 У Aо-
чеPку су Pрошкови износили 575 :инара и PаксаPивно су Lили на-
ве:ени на Aризнаници AослаPој Сави Грујићу у Бео;ра:.13 Ова
сума Lила је о:оLрена, а новац уLрзо AослаP у Солун.14
9 АС, МИД ППО, 1890, ре: 102, (I), ПП № 16, конзул К. ХрисPић – С. Грујићу, ми-
нисPру иносPраних :ела, Солун 22. феLруар 1890.
10 АС, МИД ППО, 1890, ре: 102, (I), ПП № 222, минисPар иносPраних :ела С. Гру-
јић – конзулу у Солуну К. ХрисPићу, Бео;ра: 8. марP 1890.
11 АС, МИД ППО, 1890, ре: 102, (I), КПП Бр. 39, У;овор између КосPе Н. ХрисPића,
;енерално; конзула у Солуну и Новака Јовановића, Солун 4. мај 1890.
12
АС, МИД ППО, 1890, ре: 102, (I), ПП № 39, конзул К. ХрисPић – С. Грујићу, ми-
нисPру иносPраних :ела, Солун 4. мај 1890.
13
14
ОPворена књижара, на коју је конзул СрLије ХрисPић Lио Aоно-

сан, изазивала је Lес и љуPњу ко: Бу;ара који су нескривено Aри-
жељкивали њену AроAасP. За разлику о: њих, Aоје:ини Aрола-
зници су се заусPављали исAре:, AосмаPрали наPAис на њој и ра-
:ознало раз;ле:али књи;е у изло;у. НереPко су књижару
Aосећивали Призренци, Пећанци и СкоAљанци. Она је Lила
скромно оAремљена и не:осPајале су јој црквене књи;е које су
Lиле Pражене. У раз;овору са ЈасPреLовим јавила се и:еја :а се
црквене књи;е куAују у ПеPро;ра:у и Aро:ају Aо јефPиној цени у
Солуну.15
Након шPо је књижара Aочела са ра:ом валија је AоAусPио и Aо
AиPању :исPриLуције књи;а. За срAску сPрану је Lило важно :а се
оне :осPаве, или, у крајњој мери, враPе наза: у Цари;ра:. Валија
је AрисPао, не само :а се не враћају у Цари;ра:, не;о :а се у Солу-
ну из:ају наручиоцу Миљевићу. ОPварање књижаре и AозиPиван
исхо: са наLавком књи;а Lило је о: немерљиво; значаја за СрLе и
СрLију уоAшPе. ЗаPо је конзул ХрисPић након раз;овора са својим
коле;ом ЈасPреLовим Aре:ложио :а се валија ГалиL-Aаша о:ли-
кује Таковским ор:еном I сPеAена. Он је већ имао Ор:ен Меџи:и-
је I сPеAена и Pо у LрилијанPима. Да је овакав чин валија Aрижељ-
кивао све:очи и ње;ова изјава руском :ра;оману у којој каже
како Lи „на случај :а :оLије срAску :екорацију“ желео :а му се
она Aошаље Aреко Цари;ра:а. Поре: чињенице :а је ово; AуPа Aо-
зиPивно решио срAске захPеве у вези књи;а, AосPојао је још је:ан
разло; :а се начини овакав корак Aрема валији: PреLало је :а и Ја-
сPреLов :оLије Pурски ор:ен.
ХрисPић је Lио мишљења :а ор:ен заслужује и :ра;оман ру-
ско; конзулаPа Мирон Берекџијан који је мно;о AуPа о:лазио у
валијаP и AросвеPну инсAекцију и ан;ажовао се око оPварања
књижаре. За ње;а је Aре:ла;ао Таковски ор:ен IV сPеAена.16
О овој и:еји минисPар иносPраних :ела Сава Грујић је, Aреко ца-
ри;ра:ско; AослансPва и Саи:-Aаше, уAуPио AиPање :а ли ће сул-
Pан LиPи са;ласан ако се солунски валија ГалиL Aаша о:ликује
Таковским ор:еном I сPеAена. ИсPовремено је о:лучио :а се :а-
вање ор:ена руском :ра;оману о:ложи за касније.17
15
16
АС, МИД ППО 1890, ре: 102, (I), ПП№ 66, конзул К. ХрисPић – С. Грујићу, мини-
сPру иносPраних :ела, Солун 3. јун 1890.
17
АС, МИД ППО 1890, ре: 102, (I), ПП№ 661, М. Ђ. Миловановић – Aосланику С.
Новаковићу и конзулу К. ХрисPићу, Бео;ра: 12. јун 1890.
На овај :оAис СPојан Новаковић је изнео своје мишљење, а и

Aраксу која је AосPојала Aриликом :о:ељивања ор:ена Aоје:и-
ним лицима. У Турској није Lио случај :а се о Pоме AиPа ПорPа,
већ онај коме се Pо Aризнање :о:ељује. Ње;ово мишљење AоPвр-
:ио је и Aрви :ра;оман руско; конзулаPа у Цари;ра:у Иванов. Ис-
Pовремено, Новаковић је искорисPио Aрилику :а се из исPих ра-
зло;а, као и ГалиL-Aаша, о:ликују још неки љу:и у Цари;ра:у,
који су имали о:ређене заслу;е. Још је:ан разло; који је Новако-
вића навео на овај корак јесPе и неPрAељивосP између оних који
су имали неко ор:ење и оних који нису. Та неPрAељивосP се чесPо
не;аPивно о:ражавала на срAске Aослове у Цари;ра:у, јер, како је
сам Новаковић на;лашавао, свеP у Цари;ра:у „скаAава за :екора-
цијама“. Пре:ложени су Lили: Гази Осман-Aаша, велики маршал
:ворски и љуLимац сулPанов за Таковски ор:ен I ре:а, мајор Ше-
фик-Lеј, син нека:ашње; велико; везира АхмеP Тефик-Aаше, ађу-
PанP сулPанов за Таковски ор:ен III ре:а, мајор Шефик-Lеј, Pурски
војни аPаше у Бриселу, син минисPра иносPраних :ела Саи:-Aаше
за Таковски ор:ен II ре:а, Векил-ефен:ија, лични секреPар вели-
ко; везира за Таковски ор:ен II ре:а и Назим-ефен:ија, ;енерални
секреPар МинисPарсPва сAољних Aослова, ГаLријел-ефен:и и Ге-
шер-ефен:и, Aравни савеPници вла:е за Таковски ор:ен I ре:а.18
Док су Aре:сPавници СрLије у Цари;ра:у и :аље во:или :и-
AломаPску LорLу за ширење AроAа;ан:е, књижара у Солуну је не-
смеPано ра:ила. У Aерио:у о: ка:а је оPворена, о: маја, Aа :о кра-
ја :ецемLра 1890. ;о:ине, заLележен је Aрихо: о: 84 :инара, о:
че;а је Новаку Јовановићу на име Aровизије исAлаћено 35 :инара
и 60 Aара. Он је на Pо имао Aраво Aо у;овору којим је Lила AроAи-
сана Aровизија о: 40%.19 Месечна кирија за књижару износила је
40 :инара.20 На име AлаPе Новаку се исAлаћивало месечно Aо 120
:инара.21
Иако су се књи;е наLављале у већем Lроју, књижара није мо;ла
:а за:овољи све AоPреLе корисника. Књижари су Lиле неоAхо:не
сле:еће књи;е: рачуница за :ру;и разре:, чиPанка и све :ру;е
књи;е за Pрећи разре: основне школе, осим ;рамаPике, Aрича
18
АС, МИД ППО 1890, ре: 102, (I), ПБр. 146, Aосланик С. Новаковић – С. Грујићу,
минисPру иносPраних :ела, Цари;ра: 18. јун 1890. ;о:ине.
19
АС, МИД ППО, 1891, ре: 123½, ПП№ 14, конзул Вла:. М. ЉоPић – С. Грујићу,
минисPру иносPраних :ела, Солун 27. јануар 1891.
20
минисPру иносPраних :ела, Солун 1. феLруар 1891; ИсPо, ПП№ 81, конзул
Вла:. М. ЉоPић – С. Грујићу, минисPру иносPраних :ела, Солун 23. мај 1891.
ХрисPових и каPехизиса, заPим чиPанка за чеPврPи разре: основ-

не школе, Aриче из црквене исPорије, зооло;ија, LоPаника, рачу-
ница за чеPврPи разре: основне школе, Aознавање Aриро:е, Aо-
знавање човека. ПреAоручено је Lило :а књи;е Lу:у у из:ању
фон:а Симе И;уманова на којима је Lила уPиснуPа :озвола Pур-
ских власPи. Било је AоPреLно :а се о: свих наве:ених књи;а Aо-
шаље Aо 500 Aримерака. НајнеоAхо:није је Lило :а се Aошаљу на
а:ресу конзулаPа у Солуну Pри књи;е ГоAчевићеве Маке оније и
Pри књи;е наро:них Aесама Вука СPефановића Караџића, као и
„Закони и уре:Lе“.22
Иако је Lила из:аPа :озвола за оPварање књижаре, њен ра: и
Aонашање књижара Lили су Aо: Lу:ним оком Pурских власPи и
Lу;арских а;енаPа. Новак Јовановић је о:лазио у СрLију и на Pај
начин скреPао Aажњу Pурских власPи на сеLе, зLо; че;а је, заје:но
са још је:ним срAским Aо:аником, Lио ухаAшен. Захваљујући ан-
;ажовању Aосланика Грујића у Цари;ра:у, на ПорPи су учињени
кораци за ње;ово ослоLађање, које је усле:ило након Aоложено;
јемсPва. ПроPив Pо;а су Lили Lу;арски а;енPи, који су, Aреко со-
лунско; валије, захPевали :а се Новак AроPера из Турске. Мини-
сPар иносPраних :ела СрLије је Lио мишљења :а се он не у:аљава
из Солуна и :а не Aише нове :оAисе који Lи не;аPивно уPицали
на сPав Pурских власPи. У Бео;ра:у су смаPрали :а Lи Новаков
осPанак :оAринео јачању у;ле:а само; конзулаPа у Солуну.23
УAркос свему, Новак је о:лучио :а о:е у СрLију и Aриликом о:ла-
ска наAисао акP у коме је изјавио :а о:лази Aослом, а у књижари
осPавља сво; орPака ПоAовића.24 Након о:ређено; времена мини-
сPар је из:ао наре:Lу о ње;овом AовраPку у Солун. ОхраLрен Pим
чином, Новак се уAуPио наза: у Солун и са соLом Aонео разне
21 АС, МИД ППО, 1891, ре: 2, ПП № 215, конзул Вла:. М. ЉоPић – С. Грујићу, мин.
ин. :ела, Солун 28. :ецемLра 1890; ИсPо, ПП № 16, конзул Вла:. М. ЉоPић –
С. Грујићу, минисPру иносPраних :ела, Солун 30. јануар1891; ИсPо, ПП № 41,
конзул Вла:. М. ЉоPић – М. Ђорђевићу, минисPру иносPраних :ела, Солун
25. феLруар 1891; ИсPо, ПП № 79, конзул Вла:. М. ЉоPић – М. Ђорђевићу, ми-
нисPру иносPраних :ела, Солун 31. мај 1891; ИсPо, ПП № 103, конзул Вла:.
М. ЉоPић – Јовану Ђаји, засPуAнику минисPра иносPраних :ела, Солун
29. јун 1891.
22
АС, МИД ППО, 1891, ре: 123½, ПП№ 95, конзул Вла:. М. ЉоPић – Мих. Ђорђе-
вићу, минисPру иносPраних :ела, Солун 15. јун 1891.
23
АС, МИД ППО, 1891, ре: 123½, ПП№ 2232, минисPар иносPраних :ела Мих.
Ђорђевић– ;енералном конзулаPу у Солуну 8. :ецемLар 1891.
24
минисPру иносPраних :ела, Солун 27. новемLар 1891.
књи;е и Lележнице. МеђуPим, Aриликом AреPреса на солунској

железничкој сPаници, њему су књи;е Pрајно о:узеPе, а Lележни-
це у којима је оAисао крајеве које је AосеPио и љу:е са којима се
среPао и конPакPирао, касније су враћене. О: Pо; :ана он се Aона-
шао слоLо:није и ширио је разне информације, које је, како је сам
;оворио, чуо у Бео;ра:у, шPо се не;аPивно о:ражавало на ра:
књижаре. Конзул ЉоPић му је, сPо;а, савеPовао :а се клони књи-
жаре и сPуAи у орPачки Aосао са је:ним ;осPионичарем. Новак је
на све AрисPајао, али је касније ра:ио Aо свом нахођењу. Иако је
имао и :оLрих осоLина, ЉоPић је смаPрао :а је ње;ово Aонашање
изазивало не;аPивне Aосле:ице Aо конзулаP.25
Након чеPири ;о:ине Lоравка у Солуну књижар Новак Јовано-
вић је, из њему неAознаPих разло;а, о: сPране Pурских власPи
Lио AроPеран. Боравио је у Бео;ра:у, Lез Aосла и икаквих Aрихо-
:а, Aа се 21. јануара 1892. ;о:ине оLраPио минисPру иносPраних
:ела за Aомоћ.26 На име Aомоћи Lило му је исAлаћено 120 :ина-
ра.27 Неколико наре:них месеци је Aримао Aо 120 :инара, оноли-
ко колико је износила AлаPа књижара, а касније, о: маја 1892. ;о-
:ине, исAлаPе су му Lиле оLусPављене. Он није ви:ео своју кри-
вицу, а као ;лавно; кривца је наво:ио срAско; конзула у Солуну,
на чији на;овор је осPавио Aосао и Aреузео књижару. Иако је не-
колико AуPа Lио AриPворен и лишаван слоLо:е о: сPране Pурских
власPи, на Aријаву неких Lу;арских и аусPријских а;енаPа, из Aи-
сма уAућено; минисPру иносPраних :ела закључује се :а је Lио
мање љуP на њих не;о на конзула СрLије.28
О:лазак Новака Јовановића, Aрема речима конзула Вла:имира
ЉоPића, није осPавио шPеPне Aосле:ице Aо ра: књижаре. И :аље
је Lило Aре:виђено :а она ра:и Aо: на:зором ;енерално; конзу-
лаPа СрLије у Солуну. Вршење :ужносPи књижара Lило је Aовере-
но Милошу Кораћу, чиновнику срAске :ржавне Pр;овачке а;енци-
је. Он је Lио срAски Aо:аник и Lило му је о: велико; значаја :а
очува Aоверење које је имао ко: Aре:сPавника Краљевине Ср-
Lије.29
25 АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, ПП № 268, конзул Вла:. М. ЉоPић – Мих. Ђорђе-
вићу, минисPру иносPраних :ела, Солун 27. :ецемLар 1891.
26
АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, ПП № 268, књижар из Солуна Новак Јовановић –
минисPру иносPраних :ела, Бео;ра: 21. јануар 1892.
27
АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, ПП № 126, у AоPAису минисPар, Бео;ра: 28. ја-
нуар 1892.
28
АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, Lез Lроја, књижар Новак Јовановић – минисPру
иносPраних :ела, Бео;ра: 27. сеAPемLар 1892.
Књижара у Солуну је Lила Pрн у оку Бу;арима који су неAре-

ки:но ширили разне Aриче које су имале за циљ :а уPичу на Pур-
ске власPи и сAрече њен ра:. Конзул СрLије је имао информације
о Lу;арским Aлановима. По њему, Бу;ари су намеравали :а у је:-
ну о: књи;а које су се налазиле у књижари Aо:меPну Aисмо, ком-
AромиPујуће са:ржине, које Lи Lило оPкривено Aриликом кон-
Pроле о: сPране муарифа. По:меPнуPо Aисмо Aослужило Lи као
разло; :а се сAрове:е исPра;а AроPив књижара, а сама ра:ња за-
Pвори.30 За разлику о: СрLа, Бу;ари су лакше и је:носPавније :о-
лазили :о књи;а. Конзул ЉоPић је имао и:еју :а се око наLавке
књи;а акPивније укључи и миPроAолиP и :а се из Русије Aошаљу
црквене књи;е, које су Lиле Pражене. Наиме, из Кијева су се сан-
:уцима LесAлаPно слале књи;е Lу;арском е;зарху, који их је Aре-
ко својих а;енаPа Aро:авао Aо знаPно већој цени у Маке:онији и
СPарој СрLији. ЉоPић је смаPрао :а Lи Lило :овољно :а се миPро-
AолиP Pим Aово:ом оLраPи Кијеву или Москви и Aошаље уAуP-
сPво како и ;:е :а се књи;е шаљу. Разуме се :а Lи се књи;е, као и
за Бу;аре, слале Aреко Цари;ра:а. Такође, реализација ове и:еје,
како је смаPрао конзул ЉоPић, :оAринела Lи :а срAска књижара
у Солуну за о:ређени временски Aерио: AосPане ценPар за шири
кру; словенско; живља.31
Слању књи;а у Солун Aоклањало се :осPа Aажње о чему све:о-
чи и извешPај Саве Грујића, Aосланика СрLије из Цари;ра:а уAу-
ћен МинисPарсPву иносPраних :ела у Бео;ра:у у којем шаље
Aрило; са чеPири Aризнанице у износу о: 250,75 :инара на име
Pрошкова ексAе:овања школских књи;а и часоAиса Голу% о: Ца-
ри;ра:а :о Солуна.32
Поређења ра:и, ако се узме у оLзир чињеница :а је за књижару
у Корчи, која је оPворена 1. јануара 1893. ;о:ине, из:вајано 80 :и-
нара на име Pрошкова књижару Ан:рији ДеPићу, Lившем а;енPу,
у о:носу на ону у Солуну, чији су Pрошкови износили 120 :инара
месечно, :олази се :о закључка :а је СрLија :осPа Aола;ала на ра-
звој солунске књижаре.33
29 АС, МИД ППО, 1891, ре: 123½, ПП № 212, конзул Вла:. М. ЉоPић – С. Грујићу,
минисPру иносPраних :ела, Солун 27. новемLар 1891.
30
АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, ПП № 1578, минисPар иносPраних :ела – Послан-
сPву у Цари;ра:у, Бео;ра: 31. ав;усP 1892.
31
АС, МИД ППО, 1892, ре: 212, ПП № 277, конзул Вла:. М. ЉоPић – Ј. Авакумови-
ћу, минисPру иносPраних :ела, Солун 10. :ецемLар 1892.
32
АС, МИД ППО, 1893, ре: 246, (I), ПП№ 101, Aосланик С. Грујић – МинисPарсPву
иносPраних :ела, Цари;ра: 10. марP 1893.
Књижару у Солуну је неAуне :ве ;о:ине во:ио Милош Кораћ,

које; је заменио РисPа ПроPић, за чије из:авање :озволе за ра: је
Lило AоPрошено 72 :инара.34 Приликом AримоAре:аје између
Кораћа и ПроPића уочене су неке неAравилносPи. Није се мо;ло
о:мах уPвр:иPи колико је књи;а Aримљено, колико Aоклоњено и
колико је Aро:аPо за ;оPов новац. Ова нело;ичносP навела је Ми-
ливоја Васиљевића, жерана конзулаPа СрLије у Солуну :а Мила-
ну Бо;ићевићу, минисPру иносPраних :ела, Aре:ложи мере који-
ма Lи се сAречиле овакве и сличне сиPуације. Пре:ложене мере
Aо:разумевале су :а све књижаре о: AочеPка ра:а :о 31. :ецем-
Lра 1894. ;о:ине Aо:несу комAлеPан извешPај о ра:у, као и сAи-
сак књи;а које су се налазиле у њима, а новац који су :у;овале
Aре:ају конзулу, који Lи ;а :аље Aросле:ио минисPарсPву. ИсPа
Aравила важила су и за ;лавну књижару у Цари;ра:у. Пре:ложе-
не мере имале су за циљ :а ре;улишу Aравилан ра: и сPање у ко-
јем се налазе књижаре и :а уPвр:е Aраву зара:у књижара, који :о
Pо; времена нису Lили Aо: неком конPролом.35 МинисPар ино-
сPраних :ела у Бео;ра:у је усвојио овај Aре:ло; и о :аљим кора-
цима Aослао циркуларно Aисмо Aосланику у Цари;ра:у и свим
конзулима у Турској.36
О ра:у књижаре у Солуну, о: њено; оPварања :о 31. :ецемLра
1894. ;о:ине, може се на основу архивске ;рађе реконсPруисаPи
сPање. Бивши књижар Милош Кораћ је Aримио ра:њу крајем
1891. ;о:ине и :о Pо; времена не AосPоји Aисани Pра; :а је ње;ов
AреPхо:ник Новак во:ио књи;е о Aословању. Кораћ је Pвр:ио :а
је за 1892. ;о:ину Aоложио рачун конзулу ЉоPићу и Aре:ао му
новац Aрема Aриложеном изво:у из књи;а. Током 1893. ;о:ине
као књижар, Кораћ је Aро:ао књи;е у вре:носPи о: ;оPово
450 ;роша, а за :есеP месеци 1894. Aрихо:овао је 185,10 ;роша. Да-
кле, све;а 635,10 ;роша или 131,28 :инара. Након ње;а, РисPа Про-
Pић Aро:ао је књи;е за :ва месеца 1894. ;о:ине у вре:носPи о:
161 ;роша или 23,60 :инара. Према извешPају Васиљевића на :ан
31. :ецемLра 1894. ;о:ине сPање солунске књижаре износило је
33 АС, МИД ППО, 1893, ре: 246, (I), ПП№ 13, конзул Д. Бо:и – Ј. Авакумовићу, ми-
нисPру иносPраних :ела, БиPољ 14. јануар 1893.
34
АС, МИД ППО, 1894, ре: 281, ПП № 253, М. Васиљевић – М. Бо;ићевићу, мини-
сPру иносPраних :ела, Солун 2. новемLар 1894.
35
АС, МИД ППО, 1894, ре: 281, ПП № 285, М. Васиљевић – М. Бо;ићевићу, мини-
сPру иносPраних :ела, Солун 21. новемLар 1894.
36
АС, МИД ППО, 1894, ре: 281, ПП Бр. 2525, минисPар иносPраних :ела – По-
слансPву у Цари;ра: и свим конзулаPима, Бео;ра: 25. новемLар 1894.
154,88 :инара у каси конзулаPа, као и 196,91 :инар који је PреLало

наAлаPиPи о: ЉоPића.37 МеђуPим, ка:а се из МинисPарсPва ино-
сPраних :ела о: ЉоPића заPражило оLавешPење о Кораћевим
Pвр:њама38 он није имао Aрави о:;овор и наво:ио је :а је у време
оLављања служLе у Солуну важило Aравило :а књижар месечно
Aо:носи рачун о Aро:аји и сPању књи;а у њој. Твр:ио је :а је о:
Aазара Lило мало ;оPово; новца који је о:лазио на Aокривање из-
:аPака оAшPини и на :ру;е AоPреLе или се њима књижар :ужио
у рачуну. Такође, ЉоPић је Pвр:ио :а се рачуни не налазе ко:
ње;а и :а је он исPе Aрослеђивао канцеларији за AолиPичко-Aро-
свеPне Aослове.39
У међувремену, Aоловином 1895. ;о:ине Pурско МинисPарсPво
иносPраних :ела :осPавило је Aосланику СрLије у Цари;ра:у
Вла:ану Ђорђевићу неколико Aравила о шPамAаријама, књижа-
рама и занимањима која су у вези с Pим. Та Aравила Lила су
шPамAана на Pурском, као и Aрево: на француском језику и Aо-
Pврђена царском ира:ом.40
Пре: крај 1896. ;о:ине :ошло је :о Aромене књижара у Солуну.
Тачније, 25. новемLра Pе ;о:ине књижар ПроPић Aре:ао је књи-
жару Николи Краљу. Вицеконзул у Солуну Бранислав Нушић
Aре:ла;ао је СPојану Новаковићу, минисPру иносPраних :ела, :а
ПроPића и :аље за:ржи у Pом крају, јер је као учиPељ већ Lио Aре-
:ао све:оџLе муарифу.41
Генерални конзул у Солуну Иван Павловић није Lио за:овољан
ра:ом ново; књижара, ко;а је оAисивао као Lолешљиво; и са
мањком енер;ије. Поре: Pо;а, Aо њему, Краљ није мо;ао :а оLа-
вља Pај Aосао јер осим срAско;, није Aознавао није:ан :ру;и је-
зик. Конзул је смаPрао :а овакав ви: AосвећеносPи Aослу шPеPи
не само солунској књижари, не;о уоAшPе и шPамAарској ин:у-
сPрији. ЗаPо је :ошао на и:еју :а се за Pо месPо AреAоручи иску-
сни и Aре:узимљиви Pр;овац који Lи оPворио књижару на неком
37 АС, МИД ППО, 1895, ре: 191, ПП № 19, М. Васиљевић – М. Бо;ићевићу, мини-
сPру иносPраних :ела, Солун 23. јануар 1895.
38 АС, МИД ППО, 1895, ре: 191, ПП Бр. 362, минисPар иносPраних :ела - Вла:и-
миру ЉоPићу, Бео;ра: 12. феLруар 1892.
39
АС, МИД ППО, 1895, ре: 191, ПП № 487, Вла:. ЉоPић – минисPарсPву иносPра-
них :ела, Сме:ерево 25. феLруар 1895.
40
АС, МИД ППО, 1895, ре: 506, № 395, Aосланик В. Ђорђевић – минисPру ино-
сPраних :ела, Цари;ра: 12. јун 1895.
41
АС, МИД ППО 1896, ре: 235, ПП № 227, Б. Нушић – С. Новаковићу, минисPру
иносPраних :ела, Солун 25. новемLар 1896.
у;ле:ном месPу, у ценPру ;ра:а, и снаL:ео је већим Lројем књи;а

и осPалим канцеларијским маPеријалом. Он Lи морао :а у Pај Aо-
сао уложи својих 6.000 :инара и све :озволе око уноса и Aреноса
књи;а оLавља о свом Pрошку. ЗаузвраP, о: :ржаве Lи на име ки-
рије и Aремије :оLијао 200 :инара (исPо онолико колико се већ
Pрошило), а :ржавна шPамAарија Lи ;а Aризнала као сво; акцио-
нара, као и осPале књижаре у СрLији.42 Овакав Aре:ло; Aо:разу-
мевао је смену :оPа:ашње; књижара, Aа из Pо; разло;а није о:-
мах реализована ова и:еја.43 Конзул у Солуну није имао а:еква-
Pан Aосао за књижара у свом рејону, Aа је Aре:ла;ао :а се он
Aовуче не;:е у СрLију.44
Књижар РисPа ПроPић није о:мах оPAушPен и Aримао је AлаPу
све :о разрешења. НовоAријављени кан:и:аP за Pо месPо Lио је
PуPор цркве у Солуну и члан оAшPине Никола Краљ, који је важио
за оPмено; и Aоуз:ано; човека. Он је AрисPајао на Aону:у Aо:
условом :а AоPAише у;овор на AеP ;о:ина. Такође је захPевао и
оPкуA књи;а Aо наLавној цени, уколико Lи :ошло :о је:носPрано;
Aреки:а у;овора с њим. ПосPављени захPев Aрав:ао је висином
уложено; каAиPала.45 Иначе, за месPо књижара Lио је заинPере-
сован Милош Кораћ, на чије име се она и во:ила. Тим Aово:ом се
и оLраћао минисPру иносPраних :ела у Бео;ра:у.46
ДонеPа је о:лука :а књижару Aреузме Никола Краљ. Након
Pо;а Lио је AоPAисан у;овор између ње;а, с је:не, и Краљевско;
;енерално; конзулаPа, с :ру;е сPране. У;овор је са:ржао :есеP Pа-
чака на основу којих се Краљ оLавезао :а на у;ле:ном и сре:и-
шном месPу оPвори књижару и снаL:е је разноврсним канцела-
ријским маPеријалом и :а увек у њој има :овољно :озвољених
школских књи;а и свих :ру;их из:ања. Из:авање свих AоPреL-
них :озвола и ексAе:иција књи;а Lили Lи о ње;овом Pрошку.
КонзулаP се у;овором оLавезао :а Николи из:аје месечно Aо
200 :инара на име кирије и у случају :а не жели :аљу сара:њу
42 АС, МИД ППО 1896, ре: 235, ПП № 123, конзул Ив. Павловић – С. Новаковићу,
минисPру иносPраних :ела, Солун 15. јули 1896.
43 АС, МИД ППО 1896, ре: 235, ПП № 1525, минисPар иносPраних :ела – конзулу
у Солуну Ив. Павловићу, Бео;ра: 21. јули 1896.
44
АС, МИД ППО 1896, ре: 235, ПП № 130, конзул Ив. Павловић – С. Новаковићу,
минисPру иносPраних :ела, Солун 25. јули 1896.
45
АС, МИД ППО, 1896, ре: 235, ПП № 192, конзул Ив. Павловић – С. Новаковићу,
минисPру иносPраних :ела, Солун 11. окPоLар 1896.
46
АС, МИД ППО, 1896, ре: 235, ПП № 1912, минисPар иносPраних :ела – конзулу
Ив. Павловићу, Бео;ра: 17. сеAPемLар 1896.
с њим, раски: најави шесP месеци Aре исPека важносPи исPо;.

У;овор је Lио AоPAисан 1. :ецемLра 1896. ;о:ине и важио је AеP ;о-
:ина.47 Након Pо;а СPојан Новаковић је :онео решење :а се Нико-
ли Краљу исAлаћује из кре:иPа месечна на:окна:а у висини о:
200 :инара у злаPу.48 На Pај начин СрAска књижара у Солуну је на-
сPавила ра:, о:уAирући се све јачој Lу;арској AроAа;ан:и, :о Бал-
канских раPова, ка:а је заPворена.
ПРИЛОГ 1 ИЗВОД БЛАГАЈНЕ

ПРОДАТИХ КЊИГА У СРПСКОЈ КЊИЖАРИ У СОЛУНУ ОД 17. НОВЕМБРА
1891. ДО 17. ОКТОБРА 1894. ГОДИНЕ
ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
ОД СВЕГА ОД СВЕГА
МЕСЕЦ ГОДИНА ЗАШТО МЕСЕЦ ГОДИНА ЗАШТО
ДАНА ГР. ПР. ДАНА ГР. ПР.
за Aро-
Pрошко-
17/23 новемLар 1891 :аPе 42 20 17/23 новемLар 1891 6 20
ви
књи;е
1/30 :ецемLар 1891 137 10 1/30 :ецемLар 1891 51 –
3/31 јануар 1892 35 20 3/31 јануар 1892 12 20
9/28 феLруар 1892 101 – 24/26 феLруар 1892 1 10
3/27 марP 1892 32 – 1 марP 1892 2 20
2/29 аAрил 1892 22 – 1 аAрил 1892 2 20
2/23 мај 1892 27 – 1/18 мај 1892 3 20
2/25 јун 1892 23 – 1 јун 1892 2 20
5/24 јул 1892 32 – 1 јул 1892 2 20
2/28 ав;усP 1892 30 – 1 ав;усP 1892 2 20
сеAPем- сеAPем-
2/28 1892 39 – 1/30 1892 26 20
Lар Lар
2/23 окPоLар 1892 31 30 1 окPоLар 1892 2 20
2/30 новемLар 1892 448 10 116 10
47
АС, МИД ППО, 1896, ре: 235, ПП № 227, У;овор AоPAисан између засPуAника ;е-
нерално; конзула Бранислава Нушића и књижара Николе Краља у Солуну.
48
АС, МИД ППО, 1896, ре: 235, ПП № 2626, минисPар иносPраних :ела С. Нова-
ковић – вицеконзулу Б. Нушићу, Бео;ра: 4. :ецемLар 1896.
ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
Из:аPо у
Све;а ;оPову
1/12 :ецемLар 1892 1001 10 885 –
;роша Кр. Ср.
Ген. Кон.
За Aро-
31/12 :ецемLар 1893 :аPе 450 – 450 –
књи;е
1/1 јануар 1894 185 10
17/10 окPоLар 1894 185 10
СВЕГА СВЕГА
1636 1636 20
ГРОША ГРОША
Изво: Lла;ајне сачинио Милош А. Кораћ, Lивши књижар у Солу-

ну.49
ПРИЛОГ 2 РАЧУН СРПСКЕ КЊИЖАРЕ У СОЛУНУ ЗА ВРЕМЕ ОД 18. ОКТОБРА

ДО 31. ДЕЦЕМБРА 1894. ГОДИНЕ
укуAна вре:носP књи;а
укуAна вре:носP књи;а

које осPају у књижари
Број налазећих се књи;а
Aро:аPе књи;е за ;оPово
укуAна вре:носP
укуAна вре:носP
Aро:аPих књи;а
Наименовање књи;а
ресPо књи;а осPале

кре:иPа
:аPо на кре:иP
цена
у књижари
школама
;роша
;роша
;роша
;роша
;роша
Aара
Aара
Aара
Aара
Aара
595 СрAски Lуквар 1 – 595 – 50 50 – 100 100 – 445 445 –

521 Буквара на-
1 – 5212 – – – – 40 40 – 5172 5172 –
2 реч. маке:.
Познавање
460 2 – 920 – 10 20 – 19 38 – 431 862 –
Aриро:е III р.
Хришћ. свеPи-
333 2 – 666 – 1 2 – 1 2 – 331 662 –
ње
ЧиPанка за 3.
377 2 – 754 – 20 40 – 35 70 – 322 644 –
р.
49 АС, МИД ППО, 1895, ре: 191.
ЧиPанка за 3.
864 3 – 2592 – 20 60 – 42 126 – 802 2406 –
р.
155 ЧиPанка за 2.
2 – 3100 – – – – 56 112 – 1494 2988 –
0 р. маке:.
ЧиPанка срA-
500 2 – 1000 – – – – – – – 500 1000 –
ска за 2. р.
349 ЧиPанка срA-
2 – 6996 – 20 40 – 60 120 – 3418 6826 –
8 ска за 1. р.
ЗемљоAис о:
798 2 – 1596 – 1 2 – 1 2 – 796 1592 –
В. Карића
ГрамаPика за
518 2 – 1036 – 10 20 – 26 52 – 482 964 –
3. р. о: Ма;ар.
927 1. и 2. р. о: 1 – 927 – 10 10 – 20 20 – 897 897 –
Сим.
680 1 – 680 – 10 10 – 10 10 – 660 660 –
3. р. о: Сим.
Црквена исPо-
534 1 – 534 – – – – – – – 534 534 –
рија
668 КаPихизис 1 – 668 – – – – – – – 668 668 –
ВечиPи кален-
8 10 10 82 – – – – – – – 8 82 –
:ар
КаPавасија ве-
22 11 – 242 – – – – 1 11 – 21 231 –
лики
КаPавасија
199 3 – 597 – – – – 1 3 – 198 594 –
мали
82 Из AсалPира 2 30 225 20 – – – – – – 82 225 20
Наука из св.
46 1 20 69 – – – – – – – 46 69 –
Aисма
Св. Јован Кр-
70 2 20 175 – – – – 1 2 20 69 172 20
сPиPељ
Св. ДимиPри-
70 2 – 140 – – – – 1 2 – 69 138 –
је жиPије
Св. Геор;ије
70 2 – 140 – – – – 1 2 – 69 138 –
жиPије
Св. Василије
82 2 20 205 – – – – 1 2 20 81 202 20
жиPије
Св. СPеван жи-
72 2 – 144 – – – – 1 2 – 71 142 –
Pије
Св. Никола
63 2 – 126 – – – – 1 2 – 62 124 –
жиPије
Св. ПеPар и Па-
56 2 20 140 – – – – 1 2 20 55 137 20
вле жиPије
Св. Варвара
76 2 – 152 – – – – 1 2 – 75 150 –
мученица
Песме :ухов-
39 3 – 117 – – – – – – – 39 117 –
не
Најновији са-
97 2 20 242 20 2 5 – – – – 95 242 20
новник
Коњевића :е-
65 1 10 81 10 – – – – – – 65 81 10
ла
ИсPорија Цар.
41 7 20 307 20 3 22 20 – – – 38 287 20
Турске
РоLинсон Кру-
1 5 – 5 – – – – – – – 1 5 –
со
Васељенска
37 1 – 37 – – – – – – – 37 37 –
AаPријаршија
20 Узор AаPриоPе 1 20 30 – – – – – – – 20 30 –
Манујел реч-
9 1 – 9 – – – – – – – 9 9 –
ник
Сан МаPере
101 – 20 50 20 – – – – – – 101 50 20
Божије
ТаLлица о:
43 – 10 10 30 – – – 20 5 – 23 5 30
харPије
34 ХрисPове речи – 30 25 20 – – – – – – 34 25 20
11 Невен цвеће – 20 5 20 1 – – 20 – – 10 5 –
10 ЧесPиPам 2 20 25 – – – – – – – 10 25 –
14 На Ба:њи :ан 2 20 35 – 1 – 2 20 – – 13 32 20
1 ЧесPница 2 20 2 20 – – 2 20 – – 1 2 20
Дечије ра:о-
2 3 30 7 20 – – – – – – 2 7 20
вање
4 Дан и ноћ 3 – 12 – – – – – – – 4 12 –
Песме о вери и
17 1 10 21 10 – – – – – – 17 21 10
љуLави
ЉуLавно Aи-
1 2 20 2 20 – – – – – – 1 2 20
смо
Школски на:-
7 2 20 17 20 – – – – – – 7 17 20
зорник
8 ИзLирачица 3 30 30 – – – – – – – 8 30 –
Разна јеванђе-
28 – 30 21 – – – – – – – 28 21 –
ља
Псалма Дави-
32 – 30 24 – – – – – – – 32 24 –
:ова
170 ГолуL кален-
1 – 1708 – 2 – 2 – – – 1706 1706 –
8 :ар о: Aр. ;.
СвеPо Aисмо
29 19 – 551 – – – – – – – 29 551 –
велико
Нови завеP и
33 6 – 198 – – – – – – – 33 198 –
Aсалме
Нови завеP ма-
35 2 20 87 20 – – – – – – 35 87 20
њи
Нови завеP
36 2 20 90 – – – – – – – 36 90 –
Aрево:
33.46 20.29 32.45
Све;а 20.893 – – 30 161 – 286 20 728 20 30
7 2 2
ТаLелу сачинио књижар и рачуноAола;ач РисPо Д. ПроPић у Со-

луну 31. :ецемLра 1894. ;о:ине.50
НЕОБЈАВЉЕ- Архив СрLије – МинисPарсPво иносPраних :ела, ПолиPичко о:ељење

НИ ИЗВОРИ ПросвеPно-AолиPичко о:ељење
ОБЈАВЉЕНИ КосPић, П. (1997). Ау о%ио$рафија. Призрен: Архив СрLије, Призренски

ИЗВОРИ окру;.
Тимофејев, А. (2016). Генерални конзула Краљевине Ср%ије у Солуну 1887–
1902. Pом I, књ. 6. Бео;ра:: Архив СрLије.
ЛИТЕРАТУРА Бла;ојевић, Г. (2006). Ср%и у Грчкој у 20. веку: рансформација и ен и е а.

ДокPорска :исерPација у рукоAису. Бео;ра:: Филозофски факулPеP.
Војво:ић, М. (1988). Ср%ија у међунаро ним о носима крајем XIX и (оче ком
XX века. Бео;ра:: СрAска ака:емија наука и умеPносPи.
Војво:ић, М. (2003). С ојан Новаковић и Вла имир Карић. Бео;ра:: Clio.
Ђилас, Ј. К. (1969). Ср(ске школе на Косову о 1856. о 1912. $о ине. ПришPина:
Заје:ница научних усPанова Косова.
Зарковић, В. (2010). ОPварање Aрве срAске књижаре у ПришPини 1890.
;о:ине. Баш ина, св. 28, 167–182.
Ис орија ср(ско$ наро а VI/1. (1983). Бео;ра:: СрAска књижевна за:ру;а.
Терзић, С. (1997). Иван СPеAанович ЈасPреLов у СPарој СрLији. У: С. Тер-
зић, В. Бован (ур.). Иван С е(анович Јас ре%ов 19–25. Призрен: ИсPоријски
инсPиPуP СрAске ака:емије наука и умеPносPи, Призренски окру;, ОA-
шPина Призрен.
50 АС, МИД ППО, 1895, ре: 191.
VESNA S. ZARKOVIĆ
INSTITUTE FOR SERBIAN CULTURE
PRIŠTINA / LEPOSAVIĆ
SUMMARY THE FOUNDATION AND WORK OF THE SERBIAN BOOKSTORE

IN THESSALONIKI (1890–1896)
At the end of the 19th century, diplomatic activity of the Kingdom

of Serbia was reinforced. It had especially come to the fore when in
1886 Stojan Novaković was appointed as the deputy in Constantino-
ple. He, as an experienced diplomat, realized the significance of the
national idea spreading, and worked actively to that end. After the
signing of consular convention, and opening of Serbian consulates in
Osman’s Empire, conditions for the opening of larger number of
schools were created for which the permissions from Turkish
authorities were to be acquired. As the number of Serbian pupils
increased, and the numbers of schools as well, the issue of books
supply was raised, which was not easy at all in that time. Turkish
government issued the permission in 1890 that books for Serbian
schools should be printed in Constantinople. All books which were to
be printed had to pass the censorship of the Educational Committee.
Thanks to the reinforced Serbian diplomatic activity in spreading the
national idea, some shifts were made, which led representatives of
Serbs in Osman’s Empire to the idea of opening bookstores.
Almost in the same time, bookstores in Prištinа, Prizren, and Thes-
saloniki were opened. The bookstore in Thessaloniki bore the official
title the Serbian bookstore, and managed to work and survive despite
the propaganda of Bulgarian exarchists which tried to thwart its
existence frequently by associating with Turkish authorities. The
business activity report was filed to the Consulate, which regulated
its activities through contracts and measures.
KEYWORDS: Serbian bookstore, Thessaloniki, bookseller, Serbian Consulate, Sto-

jan Novaković, Turkish authorities, Bulgarian agents.

ПЕДАГОГИЈА
371.3::811.161.1
371.322.5(470)
DOI:10.5937/ZRFFP47-15516
ТАТЬЯНА ВИКТОРОВНА ЯКОВЛЕВА1

ВЕРА ВЛАДИМИРОВНА ДЕМИЧЕВА
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЕРЕМЕНКО
НИУ БЕЛГУ, ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ ИНСТИТУТ, ФАКУЛЬТЕТ ДОШКОЛЬНОГО,
НАЧАЛЬНОГО И СПЕЦИАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ
КАФЕДРА ТЕОРИИ, ПЕДАГОГИКИ И МЕТОДИКИ НАЧАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ
И ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА, БЕЛГОРОД, РОССИЯ
РЕГИОНАЛЬНЫЙ ЯЗЫКОВОЙ МАТЕРИАЛ

КАК ОБЪЕКТ ИЗУЧЕНИЯ В НАЧАЛЬНОЙ
ШКОЛЕ
АННОТАЦИЯ. В работе содержится теоретический и практический материал по орга-

низации внеурочной работы по русскому языку в начальной школе,
описывается методика проведения внеурочной работы по русскому
языку в начальной школе. Подчёркивается значимость внеурочной де-
ятельности, актуальность исследования. Объектом изучения является
внеурочная деятельность, а предметом – использование регионального
языкового материала.
Описывается проведение кружковых занятий, в ходе которых дети
знакомятся с диалектизмами, региональными языковыми особенно-
стями. Анализируются методические аспекты лингворегионоведения.
Представлена программа, приводятся фрагменты кружковых занятий,
детские работы. Особое внимание уделяется анализу и методике орга-
низации проектной деятельности детей, рассматриваются проекты. Ис-
следование имеет практическую значимость, может использоваться
учителями, преподавателями вузов, студентами.
1
yakovleva@bsu.edu.ru ; demicheva@bsu.edu.ru ; eremenko@bsu.edu.ru.
Ра: је Aримљен 27. ав;усPа 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника
101
КЛЮЧЕВЫЕ региональный языковой материал, диалектизмы, лингворегионоведе-

СЛОВА: ние, внеурочная познавательная деятельность, формы внеурочной ра-
боты, проектная деятельность, проект.
Особое внимание в современных условиях уделяется внеуроч-

ной работе. Организация внеурочной деятельности по русскому
языку требует поиска языкового материала, адекватного тем
требованиям, которые предъявляет стандарт к проведению вне-
урочной работы. Считаем, что отвечает этим требованиям реги-
онально маркированный языковой материал, который позволит
учителю создать на внеурочных занятиях развивающую среду,
организовать исследовательскую деятельность младших школь-
ников, в процессе которой ученик будет занимать субъектную
позицию.
Необходимость обращения к местному материалу обусловле-
на тем, что регионы отличаются особенностями истории, специ-
фикой природы, социально-демографическим своеобразием,
лингвистическими особенностями, культурой, бытом, духовной
жизнью. Поэтому в формировании личности необходима опора
на местный материал, который связан со средой обитания того
края, где живут обучаемые.
Следует подчеркнуть, что изучение региональных особенно-
стей языка, проявляющихся в оформлении местной речи, в вы-
боре средств и приёмов номинации, характерных для регио-
нальной ономастики, решает важную воспитательно-познава-
тельную задачу, помогает углубить представления о языковой
системе, укрепляет чувство патриотизма, любви к «малой» ро-
дине. Известный воронежский лингвокраевед Г. Ф. Ковалев счи-
тает, что проблема возрождения России – это прежде всего про-
блема культурного возрождения, решать которую необходимо
комплексно, при этом одним из главных компонентов, составля-
ющих параметры такой задачи для современной российской
школы должно стать лингвистическое краеведение. По мнению
автора, проблему духовного возрождения России нельзя решить
без воспитания чувства истинного патриотизма, любви к своему
краю. «Знать свой родной край, знать печальные и светлые его
истории, знать язык своей земли, завещанный нам прадедами,
понимать сокровенный смысл местных традиций и обрядов –
вот минимальные требования, в решении этой, далеко не про-
стой, проблемы» (Ковалев, 2005, с. 4).
102 ТАТЬЯНА В. ЯКОВЛЕВА, ВЕРА В. ДЕМИЧЕВА, ОЛЬГА И. ЕРЕМЕНКО

РЕГИОНАЛЬНЫЙ ЯЗЫКОВОЙ МАТЕРИАЛ КАК ОБЪЕКТ ИЗУЧЕНИЯ В НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЕ
Особенности языка региона являются объектом изучения

лингворегионоведения, научной дисциплины, задачей которой
является выявление культурно-образовательных возможностей,
функций этой отрасли познания. Если учитывать имеющиеся
разработки, надо считать лингворегионоведение компонентом
культурологического знания, связанного с историей, географи-
ей, лингвистикой, культурологией, этнологией, социологией.
Важнейшим объектом лингворегионоведения является «язык
региона, региональная языковая картина мира, а основная зада-
ча состоит в изучении особенностей и вариаций в языке, обу-
словленных этнической картиной региона, территориальными
особенностями языка, особенностями его использования раз-
личными социальными группами, а также в зависимости от це-
лей и условий коммуникации» (Новикова, 2009, с. 110). Лингво-
регионоведение является теоретической базой для организации
внеурочной познавательной деятельности по русскому языку,
поскольку в качестве практических функций лингворегионове-
дения, в первую очередь в области образования, выделяют следу-
ющие:
– достижение воспитательных и культурноформирующих це-
лей образования;
– повышение качества обучения родному языку, литературе,
истории;
– усиление мотивации к изучению языка, истории и культу-
ры своего края;
– содействие более успешной социализации учащихся во вре-
мя обучения и др. (Новикова, 2009, с. 112).
В современной лингвистике к объектам лингворегионоведе-
ния относят: диалектную речь (фонетические, лексические, мор-
фологические особенности местных говоров); региональную
ономастику (топонимику, антропонимику, ойконимию); язык
регионального фольклора; язык художественных произведений
местных авторов или авторов, биографически связанных с кра-
ем; язык местных СМИ2; язык местных исторических докумен-
тов; живую речь земляков; городское и деревенское просторе-
чие; речевой этикет региона (Новикова, 2009, с. 114). К
сожалению, отсутствует лингвистическая литература, посвя-
щённая описанию языка того или иного региона.
2 Средства массовой информации.
ТАТЬЯНА В. ЯКОВЛЕВА, ВЕРА В. ДЕМИЧЕВА, ОЛЬГА И. ЕРЕМЕНКО 103

Наиболее эффективным видом работы для организации внеу-

рочной познавательной деятельности является кружок русского
языка. Именно этот вид работы позволяет организовать система-
тическую внеурочную работу по русскому языку с младшими
школьниками, поэтому представляет наибольший интерес
в плане реализации основных задач ФГОС3, который актуализи-
рует внеурочную деятельность во всех без исключения образова-
тельных учреждениях.
Лингвистические кружки по изучению регионального языко-
вого материала могут быть организованы в любых школах. В на-
чальной школе, учитывая возрастные особенности младших
школьников, целесообразным представляется использование
такого местного языкового материала, как региональная онома-
стика, диалектная речь и др.
Диалектология – одно из наиболее интересных направлений
внеурочной деятельности по русскому языку. В начальной шко-
ле объектом изучения и наблюдения на занятиях кружка может
стать диалектная лексика, которая обладает значительным
культуроведческим потенциалом. В диалектных словах отража-
ются традиции, семейный уклад, обряды, обычаи, народный ка-
лендарь. Диалектная лексика является отражением истории и
культуры региона, и поэтому работа с ней на внеурочных заня-
тиях является средством формирования у учащихся представле-
ния о национально-культурном своеобразии носителей опреде-
лённого говора, средством расширения знаний о крае, традици-
онной культуре воспитания.
Необходимость обращения к диалектной речи обусловлена
ещё и тем, что современное лингвистическое сознание пришло
к осознанию ценности народных говоров. «Изучение диалектов
даёт бесценный неисчерпаемый материал для того, чтобы по-
нять законы развития языка, ибо языковые особенности любого
местного говора обусловлены не только небрежностью речи его
носителей, а строгими историческими закономерностями»
(Маслова, 2001, с. 77). Диалект рассматривается современной
лингвистической наукой как исходная и важнейшая форма су-
ществования языка.
Новые подходы к диалектам в лингвистике отразились и в со-
временных лингводидактических концепциях обучения русско-
му языку. Современная лингводидактика рассматривает диа-
3 Федеральный государственный образовательный стандарт.

лектный язык как язык «материнский», а учёные-методисты и

учителя-практики ищут новые методики и приёмы использова-
ния диалектных явлений в процессе языкового образования.
Т. Ф. Новикова отмечает, что «в наше время отношение к народ-
ной речи коренным образом изменилось. Теперь твердят: это
«живой клад», его надо охранять, ценить, им любоваться. Одна-
ко, к сожалению, диалекты относятся к явлениям «уходящей
натуры», налицо тенденция к их вымыванию, редуцированию,
поэтому так важно успеть сохранить для потомков то, что ещё
можно сохранить» (Новикова, 2009, с. 188). Если собирать и запи-
сывать диалектную лексику, можно внести вклад в сохранение
диалектов, которые являются феноменом национального насле-
дия.
В содержание программы кружка «Диалектная лексика» в на-
чальной школе может быть включено два круга вопросов: общие,
призванные дать младшим школьникам представление о диа-
лектном языке, диалектном членении русского языка, типах ди-
алектных слов, и частные, которые должны познакомить с осо-
бенностями лексики родного говора. Приведём примерное со-
держание такой программы.
I ОБЩИЕ ВОПРОСЫ
Понятие о русском национальном языке. Литературный язык и

диалекты.
Понятие о диалектном членении русского языка. Основные
черты южнорусского и великорусского наречий.
Белгородские говоры как яркие представители южновелико-
русского наречия. Формирование белгородских говоров. Украи-
низмы в белгородских говорах.
Выдающиеся собиратели народной речи и фольклора
(В. И. Даль, А. Афанасьев и др.). Диалектные (областные) словари.
Правила отбора слов, построения словарных статей в таких сло-
варях.
«Толковый словарь живого великорусского языка» В. И. Даля
как сокровищница лексики народных говоров. Нахождение и
анализ в этом словаре слов с пометой южн., курс., воронеж. (есть
ли такие слова в местном говоре; судьба этих слов в современ-
ном русском языке – по толковым словарям современного рус-
ского языка).

Понятие о диалектном (областном) слове. Типы диалектизмов

(семантические, фонетические, морфологические, этнографи-
ческие).
II ЛЕКСИКА ГОВОРА РОДНОГО СЕЛА.
Лексический состав местного говора.

Явления синонимии и антонимии в лексике говора. Многознач-
ные слова и антонимы в лексике говора.
Семантические, морфологические, фонетические диалектизмы
в лексике говора.
Этнографическая диалектная лексика в говоре родного села.
Мотивированность названий в лексике говора.
Тематическая классификация лексики говора.
Названия предметов домашней утвари.
Названия построек и их частей, частей усадьбы, земельных уго-
дий.
Названия орудий труда и сельскохозяйственного производства.
Народные названия кушаний.
Названия одежды, обуви в местном говоре.
Украинские слова в лексике говора родного села.
Составление тематического словаря местного говора.
Реализовать программу такого кружка следует в 3–4 классе на-
чальной школы, когда учащиеся уже будут иметь определённую
лингвистическую подготовку. Формы и приёмы могут быть раз-
нообразными: беседа, проектные задания, экскурсии (очные и
заочные), интервьюирование жителей села.
В процессе проведения кружковых занятий необходимо пока-
зать младшим школьникам, что в каждой сельской местности, в
том числе и там, где они живут, существует свой «набор» мест-
ных языковых особенностей. Эти особенности наслаиваются на
общерусскую основу русской речи данной местности, придают
ей своеобразную местную окраску (Новикова, 2011, с. 218).
Диалектные слова, собранные учениками, записываются на
отдельных карточках, где указывается: значение слова, фраза,

в которой оно встретилось, место записи (населённый пункт,

район, область), фамилия собирателя и дата записи. Приведём
пример оформления карточек, например:
Потолок
«чердак»
по потолку дюже сильно не ходи
с. Шелаево Валуйского района
Белгородской обл.
Рита Белова, 2014 г.
Ганчирка
«тряпка»
вытри стол ганчиркой
с. Уразово Валуйского района
Белгородской обл.
Олег Новиков, 2014 г.
Учащиеся могут составить небольшой словарь местных гово-
ров. В начальной школе лучше использовать тематический
принцип составления словаря, в котором найдут отражение те
темы, по которым младшие школьники собирали диалектную
лексику. Такой словарь должен включать типично местные сло-
ва и выражения, которые отсутствуют в литературном языке, а
также слова литературного языка, имеющие в данном говоре
особые, специфические значения, например: потолок – в значе-
нии «чердак», квас – в значении «окрошка» и т. п.
Приведём фрагмент такого тематического словаря, составлен-
ного учениками «Шелаевской СОШ4» Валуйского района Белго-
родской области на тему «Названия домашних и хозяйственных
построек и их частей»:
Анбар – амбар; баз – огороженное место для стоянки, ночёвки
скота; времянка – летняя кухня; груба – печка; доливка – пол; за-
гон – загороженное место для скота; закопёлок – выемка в стене
близ печи; закром – отгороженное место в сарае для хранения
зерна, корнеплодов; закута – загон для животных; заслонка –
4 Средняя общеобразовательная школа.

печная железная или чугунная заставка; комин – печная стена;

кошара – сарай для овец.
Использование диалектной лексики позволит учителю созда-
вать на внеурочных занятиях проблемные ситуации, в ходе ре-
шения которых учащиеся будут вовлекаться в процесс активного
творческого мышления. Например, чтобы познакомить учащих-
ся с типами диалектных слов, можно предложить ряд диалект-
ных названий (вышня, морква, играть (песню), прызьба), которым
дети должны найти эквиваленты в литературном языке и само-
стоятельно установить, чем диалектные слова отличаются от ли-
тературных. Таким образом определяется и тип диалектного
слова. В процессе такой работы учащиеся, пытаясь найти ответ,
будут строить гипотезы, а задача учителя – выбрать наиболее
верные ответы, чтобы подвести детей к правильному решению.
Хотим подчеркнуть, что открытие, сделанное учеником, как бы
мало оно ни было, побуждает его инициативу, воспитывает са-
мостоятельность, формирует развитие познавательных способ-
ностей.
Кроме того, в процессе работы с диалектизмами учащимся мо-
жет быть предложено выполнение индивидуальных заданий,
которые предусматривают самостоятельный поиск ответов на те
или иные вопросы, обращение к словарям (толковым, этимоло-
гическим, словообразовательным), справочной литературе.
Приведём примеры таких заданий:
1) В говоре нашего села первые весенние цветы называются про-
лесками и рясками. А как эти цветы называются в литератур-
ном языке? Определи, от каких слов и каким способом слово-
образования образованы эти слова в говоре нашего села и в
литературном языке.
2) Вместо слова ужинать старые жители нашего села говорят…, а
вместо завтракать – … Как ты думаешь, почему они так гово-
рят. Есть ли в современном русском языке слова, однокорен-
ные этим словам? Слова для справок: вечерять, снедать.
3) Подчеркни слова, которые являются названиями старинных
кушаний, раннее употреблявшихся в пищу жителями нашего
села.
Печево, лежанка, кушак, соломата, плетень, тюря, кулешь, зати-
руха.
Если можешь, объясни, что представляют из себя эти кушанья.

4) Какого человека жители нашего села называют гладким, справ-

ным, натурным, балакучим, балахменным. Дай определение.
Члены диалектологического кружка под руководством учите-
ля будут вести собирательскую, а отчасти и элементарную ис-
следовательскую работу по изучению лексики родного говора. В
результате юные краеведы в популярной, доступной форме по-
лучат представление об основных особенностях русских диалек-
тов вообще и характерных чертах местного говора, изучат приё-
мы собирательской работы, познакомятся с краеведческой
литературой и т. д.
В процессе организации внеурочной деятельности, направ-
ленной на изучение лексики родного говора, учителю следует
помнить о том, что ярко выраженной специфической чертой
Белгородчины являются сложившиеся русско-украинские связи
и взаимодействия. Близость украинской территории, многове-
ковая общая историческая судьба оставили яркий след в судьбе
Белгородчины и обусловили многие специфические черты в
культуре, традициях, языке этого «уголка» России.
Яркая особенность современных белгородских говоров – боль-
шая произносительная и лексическая вариативность, которая
обусловлена взаимодействием говоров с южнорусской и укра-
инской языковыми основами. Это относится к тем говорам, на-
селение которых представлено разными этносами. Как извест-
но, со второй половины XVII в. активно шло украинское заселе-
ние Белгородских территорий, которое, по свидетельству
учёных-историков, было стихийным процессом. Заселение юж-
ных рубежей украинцами поощрялось правительством. Они за-
числялись на военную службу за жалование и земельный надел,
их освобождали от податей, им давали право беспошлинных за-
нятий торговлей, промыслами. Воссоединение Украины с Росси-
ей в 1654 г. усилило движение украинцев на восток. Во второй по-
ловине XVII в. украинцы постепенно освоили сначала между-
речье Северского Донца и Оскола, позже – район между Осколом
и Доном. Следствием этих процессов является бытование на тер-
ритории Белгородской области большого числа говоров с укра-
инской народной основой, в лексическом составе которых па-
раллельно существуют исконные для этого говора слова (то есть
украинские) и заимствованные из соседнего русского говора
или литературного языка.
В тех сельских школах, которые расположены на территориях
с говорами с украинской диалектной основой, ряд занятий

кружка следует посвятить работе по выявлению украинских

слов в лексике говора. Приведём пример текста, составленный
на основе повести В. Фёдорова «Сумка, полная сердец», и задания
к нему, который может быть использован на занятии кружка по
теме «Украинские слова в лексике говора родного села.
Село наше непростое. Другого такого нет на свете. На одном конце на-
зывают его Чистый Колодезь, а на другом – Чистая Криница. На одном ра-
стут ветлы, а на другом – вербы. На одном мои односельчане поют «Реве-
ла буря», а на другом – «Реве та стогне». А впрочем, иногда те поют «Реве
та стогне», а эти – «Ревела буря». А вот хаты и там и тут белые-белые.
Весной мне кажется, что расторопные хозяйки, стараясь одна перед
другой, побелили не только свои хаты, но и вишнёвые сады, и даже бугры
вокруг села. А мелу и травы для щеток у нас хватает на всю Россию и
Украину…
Белгородчина!.. Когда в России петух поёт, на Украине слышно.
(Фё:оров «Сумка, Aолная сер:ец»).
Беседа по тексту:
Объясните, почему одно и то же село имеет разные назва-
ния.
Как вы понимаете смысл последнего предложения?
Найдите в тексте украинские слова. Понятно ли вам их зна-
чение? Используют ли жители нашего города (села) такие
слова?
Что объединяет жителей из разных концов этого села?
Задания по тексту:
Определи с помощью этимологического словаря происхож-
дение слов колодезь и криница. Приведи примеры других
предметов, действий, качеств, имеющих разное название в
русском и украинском языках.
При помощи каких художественно-изобразительных
средств автору удаётся показать различие и в то же время
близость жителей села?
На дом учащимся можно дать задание подобрать пары слов
типа колодец и криница, выяснить их происхождение (на-
пример, арбуз и кавун, рушник и полотенце и т. п.).
Особого внимания в кружковой работе заслуживает регио-
нальная топонимия. Существенная особенность топонимиче-

ской лексики – её высокий культуроведческий потенциал,

обусловленный ярко-выраженной национально-культурной
спецификой этого разряда лексики. Топонимическая лексика,
отражает не только географическую среду, но и представления
народа, создавшего её, и поэтому топонимы являются ключом
к постижению менталитета народа. Поэтому в содержание обу-
чения школьников – носителей русского языка обязательно
должно включаться топонимическое пространство современно-
го русского языка. На основе осмысления топонимического про-
странства происходит приобщение младшего школьника к миру
родного языка и отечественной культуры.
В сельских школах объектом изучения на занятиях лингви-
стического кружка может стать региональная микротопонимия
– собственные имена мелких объектов, функционирующих
в пределах микротерритории и известных узкому кругу людей,
живущих вблизи именуемого микрообъекта. Зачастую микрото-
понимы позволяют воскресить картины прошлой жизни, что де-
лает их важным источником лингвокультурной информации.
Например, одно из мест на реке в Валуйском районе Белгород-
ской области называется пралья. Этимологический анализ сви-
детельствует о том, что это слово образовано от глагола прать, у
которого в «Толковом словаре живого великорусского языка»
В. И. Даля отмечается следующее значение – «стирать, выминая,
колотить вальком, пральником», и приводится такой пример
употребления этого слова: Бельё стирают дома, а прут и полощут
на речке. Видимо, это место на реке так названо потому, что рань-
ше здесь прали и полоскали бельё. В современном русском языке
глагол прать, существительное пральник не сохранились, однако
однокоренные слова прачка, прачечная остались.
Программа кружка, построенная на материале микротопони-
мии, может включать следующие темы:
1) «Между живущих людей никто не бывает безымянным» (по-
нятие об ономастике как одном из разделов лингвистики, по-
нятие об антропонимике).
2) Топонимы – это язык земли (понятие о топонимике, типы то-
понимов, значение топонимов в жизни общества). Микрото-
понимы и их типы.
3) Названия улиц, переулков родного села, названия частей се-
ления.
4) Названия особенностей рельефа (понятие о микрооронимах).

5) Названия водных источников: прудов, озёр, болот, ручьёв, ча-

стей рек, мест купания на реке (понятие о микрогидронимах
и их типах).
6) Названия колодцев и родников в нашем селе (понятие о ми-
кроспелионимах).
7) Названия дорог, тропинок, полей и лугов в нашем селе (поня-
тие о микродромонимах и микроагронимах).
8) Названия лесов, рощ, садов в родном селе (понятие о микрод-
ремонимах).
В процессе внеурочной деятельности можно рассмотреть
функционирование, значение и происхождение микротопони-
мической лексики. Расшифровывая такие названия, младшие
школьники познакомятся с историческим прошлым «малой»
родины. Именно этот пласт языка фиксирует в себе опыт многих
поколений и историю региона.
Основой практической работы в таком кружке является сбор
микротопонимов. Чтобы облегчить учащимся сбор языкового
материала и соответственно нацелить их, по каждой теме можно
разработать специальные вопросники. Например, к занятию по
теме «Названия улиц, переулков нашего села, названия частей
селения», учащимся можно предложить ответить на следующие
вопросы:
1) Сколько улиц в нашем селе? Как они называются?
2) Можешь ли ты объяснить, почему улицы получили такие на-
звания?
3) Некоторые улицы нашего села, кроме официальных, имеют и
неофициальные названия. Запиши эти названия. Как дума-
ешь, почему эти улицы так названы?
4) Какие ещё названия частей улиц или переулков ты знаешь?
Почему их так назвали?
При подготовке к занятию по теме «Названия водных источни-
ков» учащимся предлагается ответить на следующие вопросы:
1) Как называется пруд, расположенный недалеко от нашей
школы?
2) Как ты думаешь, почему он так называется?
3) Вспомните названия других прудов, расположенных на тер-
ритории нашего села или недалеко от него.

4) Как называются те места на пруду, где вы обычно купаетесь

летом? Можешь ли ты объяснить, почему они так называют-
ся?
5) Как называется родник, который есть в нашем школьном пар-
ке?
6) Знаешь ли ты названия других ручьёв, родников, находящих-
ся на территории нашего села?
Собранный материал необходимо фиксировать и записывать
на отдельные карточки с обязательным объяснением этимоло-
гии названия. Карточка составляется по следующей схеме: 1) ми-
кротопоним; 2) вид объекта (лес, поле, ручей и др.); 3) этимоло-
гия названия; 4) фамилия собирателя и дата записи.
В результате такой работы может быть составлена карта род-
ного села, на которую будут нанесены местные названия, а также
словарик микротопонимов.
Знакомясь с названиями улиц родного города, младшие
школьники приобретают умения и навыки, которые помогают
им ориентироваться в пространстве города (географическом,
культурном и языковом). При этом учителю следует учесть, что
можно выделить два пласта ориентации в пространстве родного
города:
– на уровне знаний улиц родного города (прежде всего ми-
крорайона, где проживает и учится школьник), когда уче-
ник имеет представление о расположении улицы в про-
странстве города, а также имеет представление о нахожде-
нии на улице каких-либо важных объектов (больниц, мага-
зинов, библиотек и т. д.), а также соотносит улицы с
образами, заданными их названиями;
– на уровне понимания значимости смыслов, заключённых в
названиях улиц города. При этом ребёнок не только знает,
почему эта улица так называется, но и понимает, почему го-
рожане дали улице такое название, что было значимым для
них, и что ему – школьнику, как горожанину, также следует
иметь к этому отношение.
При разработке тематики кружковых занятий учителю следу-
ет опираться на принципы номинации, используемые в годони-
мии того или иного города. Принцип номинации – это то основа-
ние, по которому городской объект получил своё название.
Именно принципы номинации являются отражением приорите-

тов и ценностей общества на различных этапах исторического

развития, и, следовательно, в них находит отражение человече-
ский фактор, внеязыковая действительность. Так, например,
анализ названий улиц г. Белгорода позволяет выделить следую-
щие принципы номинации белгородских улиц: 1) по именам
(фамилиям) выдающихся людей; 2) по объектам, расположен-
ным на улице или поблизости от неё; 3) по внешним особенно-
стям улицы, переулка, площади; 4) по историческому прошлому
страны; 5) по значимым для общества, города явлениям, катего-
риям, профессиям; 6) по направлениям движения улиц, назва-
ниям городов и географических объектов.
В городе Белгороде к улицам, названным по именам (фамили-
ям) выдающихся людей можно отнести: ул. Зуева, ул. Крылова, ул.
Крупской, ул. Курбатова, ул. Николая Чумичева, ул. Пушкина, ул. Гене-
рала Лебедя, ул. Князя Трубецкого и другие. Эти улицы навсегда в
своих названиях сохранили память о великих людях. Ул. Лесная,
ул. Парковая, ул. Меловая названы по объектам, расположенным на
улице или поблизости от неё. Улицы Узенькая, Раздольная, Даль-
няя, Привольная отражают внешние особенности улицы. Об исто-
рическом прошлом города Белгорода могут рассказать такие
улицы, как Красноармейская, Гражданский проспект, улица Белго-
родского полка, улица Октябрьская. По названиям улиц Рабочая, Мо-
лодёжная, ул. Энергетиков, ул. Почтовая можно выявить значимые
для общества, города явления, события, профессии. Направле-
ния движения улиц, названия городов и географических объек-
тов отражают названия таких улиц, как Харьковская, Курская, Се-
верная.
Названия улиц, площадей, зданий и иных внутригородских
объектов составляют своеобразную и очень сложную систему.
По мере того, как внутригородские объекты подвергались раз-
личным перестройкам и реконструкциям, переосмыслениям и
преобразованиям подвергались и их названия.
Изучение и анализ в процессе внеурочной деятельности спо-
собов номинации, используемых в топонимии родного города,
позволяет показать младшими школьникам, как в городской
ономастике отражаются представления об особенностях города
– его физико-географических (ландшафт, рельеф), историче-
ских, языковых и других характеристиках. Выделение таких
принципов открывает возможность для обозначения ценност-
ных категорий, заключённых в названиях улиц. Наибольший ин-
терес представляет принцип номинации, отражающий имена

людей. Именно этот принцип позволяет понять идеал человека,

господствующий в сообществе в то время, когда улица получала
своё название. Смена ценностных ориентиров сообщества не-
редко напрямую сказывалась на топонимическом пространстве
и языке города. Не случайно, именно такие названия улиц под-
вергаются переименованиям в первую очередь.
Приведём пример построения занятия кружка, которое может
быть проведено в начале кружковой деятельности с тем, чтобы
младшие школьники осмыслили такое понятие, как «принцип
номинации».
Создание ситуации самоопределения (обсуждение названий улиц,
на которых либо находится школа, либо проживают школьники,
что призвано вызвать интерес к теме).
Знакомство с картой города и её языком.
Работа в малых группах. Поиск объяснений названий улиц.
Обсуждение результатов работы в группах по теме «Принципы но-

минации улиц города».
Экскурсии на одну из улиц, с чьим именем класс знакомился.

Творческое домашнее задание – нарисовать план улицы, на кото-
рой живёт ученик с обозначением объектов (магазинов, аптек и
т. п.) с их названиями.
Самый важный этап этого занятия – это работа в малых груп-

пах, когда происходит поиск объяснений названий улиц. Круж-
ковцы делятся на 3–4 группы. Каждая группа получает задание:
попытаться самостоятельно объяснить предложенные названия
улиц. При этом рекомендуется использовать карту, так как все
улицы потом будут также обозначаться на общей карте значка-
ми, для чего представитель группы должен будет показать улицу
на карте. Списки названий улиц для групп учитель готовит зара-
нее. Важно, чтобы в состав списка входили улицы, чьи названия
отражают разные принципы номинации. Например, 1) Садовая,
Речная, Парковая, Левобережная улицы; 2) Студенческая, Промышлен-
ная улица, Свято-Троицкий бульвар, Преображенская улица; 3) Харь-
ковская, Курская, Северная. В этих типах представлены улицы, по-
лучившие названия согласно географическому принципу
номинации, однако первый тип связан с особенностями, харак-
терными для данной улицы (форма, расположенность по отно-
шению к чему-либо), второй – отражает городские объекты, на-

ходящиеся на этих улицах; третий тип – направления движения

улиц.
При подборе названий улиц, наряду с принципами номина-
ции, следует учитывать особенности микрорайона, то есть зна-
комить учащихся не только с названиями улиц исторического
центра, но включать и те названия, которые близки и знакомы
учащимся данного класса. Именно в процессе такой работы, зна-
комясь с названием улицы, ребёнок осмысливает значение сло-
ва-топонима и соотносит его со своим социальным окружением.
Такой региональный материал как годонимы позволяет на за-
нятиях кружка активно использовать метод проектов. Это, на-
пример, может быть проект «История моей улицы», который
включает обоснование актуальности избранной темы, обозначе-
ние задач исследования, выдвижение гипотезы с проверкой по-
лученных данных, обсуждение результатов.
На занятиях лингвистического кружка по изучению город-
ских названий весьма эффективными будут такие методы, как
экскурсия по городу, причём как с выездом в город, так и с ис-
пользованием информационных технологий, т. е. виртуальные
экскурсии по г. Белгороду; выполнение индивидуальных зада-
ний, подготовка презентаций об одной из улиц, выпуск стенгазе-
ты. Весьма эффективной является такая форма работы, как «то-
понимические раскопки» – сообщения детей о том, как раньше
называлась та или иная улица, сколько у неё было названий, ког-
да она появилась, в связи с чем, как их можно объяснить с линг-
вистической и социальной точек зрения. В качестве итогового
мероприятия после проведения нескольких занятий можно ис-
пользовать такой вид внеурочной работы, как викторина «Что ты
знаешь о названиях улиц родного города?», которая может со-
держать следующий перечень заданий:
1) Какая улица Белгорода названа по фамилии великого русско-
го поэта, написавшего «Сказку о царе Салтане» (ул. Пушкин-
ская).
2) Название какой из улиц Белгорода дано ей по местоположе-
нию. Она находится возле леса (ул. Лесная).
3) Эта улица Белгорода своё название получила, видимо, из-за
характера людей, проживающих на ней. Они всегда смеялись
и радовались (ул. Весёлая).
4) Улица, названная в честь генерала армии, командовавшего
войсками во время Великой отечественной войны. Войска под

командованием этого генерала освобождали Белгородчину

(ул. Ватутина).
5) Какая улица получила своё название из-за мела, которого во-
круг было очень много, его здесь добывали (ул. Меловая).
6) Название какой из белгородских улиц образована от слова,
обозначающего одну из сторон света. Почему эта улица так
названа?
Элементом кружковых занятий могут стать поэтические стра-

нички, на которых можно познакомить младших школьников со
стихами о Белгороде и белгородских улицах. Можно предло-
жить учащимся самим сочинить стихи об улицах города Белго-
рода, о своей родной улице. На одном из занятий можно прове-
сти конкурс детских стихов на тему «Моя родная улица».
В методическом конструкторе «Внеурочная деятельность
школьников», разработанном Министерством образования в со-
ответствии с новым ФГОС, указывается, что формы внеурочной
деятельности должны позволять учащимся достигать следую-
щих результатов: приобретение школьниками социальных зна-
ний, понимание социальной реальности и повседневной жизни.
При этом отмечается, что «данного уровня результатов можно
достичь лишь в том случае, если объектом познавательной дея-
тельности детей станет собственно социальный мир, т. е. позна-
ние жизни людей и общества: его структуры и принципов суще-
ствования, норм этики и морали, базовых общественных ценно-
стей, памятников мировой и отечественной культуры,
особенностей межнациональных и межконфессиональных от-
ношений» (Григорьев и Степанов, 2010, с. 4–5).
Регионально маркированный языковой материал, используе-
мый в качестве объекта в процессе внеурочной познавательной
деятельности, позволяет достичь названных результатов. Мест-
ные слова (топонимы, диалектные названия и т. п.) выполняют
важную социальную функцию как знаки-ориентиры. Многие ре-
гионализмы являются таким же историко-культурным достоя-
нием, как и памятники архитектуры, искусства, литературы,
фольклора. Изучение регионализмов в ходе внеурочной позна-
вательной деятельности позволит познакомить младших
школьников с историко-культурным ландшафтом малой роди-
ны, что позволит им ориентироваться в региональном простран-
стве – географическом, культурном и языковом.

Цель внеурочной деятельности – создание условий для прояв-

ления и развития ребёнком своих интересов на основе свободно-
го выбора, постижения духовно-нравственных ценностей и
культурных традиций. Заинтересованность школы в решении
проблемы внеурочной деятельности объясняется не только
включением её в учебный план 1–4 классов, но и новым взглядом
на образовательные результаты. Если предметные результаты
достигаются в процессе освоения школьных дисциплин, то в до-
стижении метапредметных, а особенно личностных результатов
– ценностей, ориентиров, потребностей, интересов человека,
удельный вес внеурочной деятельности гораздо выше, так как
ученик выбирает её исходя из своих интересов, мотивов. Внеу-
рочная деятельность оказывает существенное воспитательное
воздействие на обучающихся: способствует возникновению у ре-
бёнка потребности в саморазвитии; формирует у ребёнка готов-
ность и привычку к творческой деятельности; повышает соб-
ственную самооценку ученика, его статуса в глазах сверстников,
педагогов, родителей, расширяет его представление об окружа-
ющем мире. Нетрадиционная форма проведения занятий позво-
ляет интересно организовать досуг детей.
В новых ФГОС большое внимание уделяется именно проект-
ной деятельности как решающему фактору в формировании у
школьника умения учиться. В основе метода проектов лежит
развитие познавательных навыков учащихся, умений ориенти-
роваться в информационном пространстве, развитие критиче-
ского и творческого мышления.
Изменения в жизни общества оказывают непосредственное
влияние на отечественное образование. Возникшее на основе из-
менений личностно-ориентированное обучение требует вне-
дрения в практику школ различных видов деятельности, способ-
ствующих развитию не только познавательного интереса, но и
самостоятельности, активности младших школьников в процес-
се обучения. Среди таких видов деятельности ведущее место за-
нимает проектная.
В основу метода проектов положена идея о направлённости
учебно-познавательной деятельности школьников на результат,
который получается при решении той или иной практически
или теоретически значимой проблемы. Внешний результат про-
ектной деятельности можно увидеть, осмыслить, применить на
практике. Внутренний результат проекта – опыт деятельности –

становится бесценным достоянием обучающегося, соединяя в

себе знания и умения, компетенции и ценности.
Педагог Г. К. Селевко предлагает рассматривать метод проек-
тов с различных позиций:
– как обучающий метод, позволяющий индивидуализировать
учебный процесс и дающий возможность школьнику проя-
вить самостоятельность в планировании, организации и
контроле над своей деятельностью;
– как способ группового обучения;
– как способ развития и организации творческой деятельно-
сти;
– как метод самореализации в изучении отдельных дисци-
плин;
– как вариант технологии проблемного обучения (Селевко,
1999, с. 167).
Следует отметить, что, несмотря на значительные изменения
метода проекта на современном этапе, суть его, как утверждает
Е. С. Полат, стимулировать интерес учащихся к определённым
проблемам, предполагающим овладение определённой суммой
знаний и через проектную деятельность, предусматривающим
решение этих проблем, умение практически применять полу-
ченные знания, развивать рефлекторное мышление (Полат, 2011,
с. 74).
Осуществление проекта происходит в процессе деятельности
по проектированию. Проектирование всегда ориентировано на
создание и преобразование разных объектов и предметов. Объ-
ект проектной деятельности – это среда или процесс, в контексте
которого находится предмет. Предмет проектирования – пред-
полагаемый продукт, образ которого первоначально представ-
лен в проекте. Это то, созданию чего посвящена проектная дея-
тельность. Объект и предмет проектирования соотносятся меж-
ду собой как общее и частное.
Проектная деятельность – это совместная учебно-познава-
тельная, творческая или игровая деятельность учащихся-пар-
тнёров, имеющая общую цель и согласованные способы, направ-
ленная на достижение общего результата по решению какой-ли-
бо проблемы, значимой для участников проекта.
Как «совокупность определённых действий, направленных на
создание реального объекта или предмета», рассматривает про-
ектную деятельность Е. С. Полат. В основе проектной деятельно-

сти, по его мнению, лежит развитие познавательного интереса

учащихся, формирование самостоятельного и активного поведе-
ния по усвоению знаний, развитие творческого мышления, а так-
же умения ориентироваться в информационном пространстве.
Проектная деятельность – это способ достижения цели, заверша-
ющейся практическим результатом, который представлен в
определённой форме. Для достижения результата, необходимо
научить школьников видеть и решать проблему, используя для
этого знания, полученные из других областей (Полат, 2011, с. 63).
Как специфическую деятельность субъектов от замысла до
создания проектного продукта или испытания, определяет про-
ектную деятельность М. В. Дубова.
Под субъектами проекта понимают, во-первых, учителя (руко-
водителя проекта), поскольку именно он создаёт учебные ситуа-
ции, из которых рождается замысел проекта, разрабатывается
проектное задание; во-вторых, ученика (или группу учащихся),
непосредственного исполнителя проекта; в-третьих, всех взрос-
лых, родителей и других людей, которые принимают активное
участие в работе над детским проектом.
В процессе проектной деятельности ученика формируются
следующие универсальные учебные действия:
– проектировочные – осмысливание задачи, планирование
этапов предстоящей деятельности, прогнозирование её по-
следствий;
– исследовательские – выдвижение предположений, установ-
ление причинно-следственных связей, поиск вариантов ре-
шения проблемы;
– информационные – самостоятельный поиск необходимой
информации (в энциклопедиях, в библиотеке, в Интернете),
поиск недостающей информации у взрослых (учителя, ру-
ководителя проекта, специалиста), структурирование ин-
формации, выделение главного;
– кооперативные – взаимодействие с участниками проекта,
оказание взаимопомощи в группе в решении общих задач,
поиск компромиссного решения;
– коммуникативные – умения слушать и понимать других,
вступать в диалог, задавать вопросы, участвовать в дискус-
сии;
– экспериментальные – организация рабочего места, подбор
необходимого оборудования, подбор и приготовление ма-

териалов, проведение собственного эксперимента, наблю-

дение за его ходом, измерение параметров, осмысление по-
лученных результатов;
– рефлексивные – осмысление собственной деятельности (её
хода и промежуточных результатов), осуществление самоо-
ценки;
– презентационные – построение устного сообщения о проде-
ланной работе, выбор различных средств наглядности при
выступлении, ответы на незапланированные вопросы.
Включать школьников в проектную деятельность, по мнению
большинства педагогов, следует уже в начальной школе. Органи-
зация проектной деятельности способствует обогащению учеб-
ной деятельности, развитию всех сторон личности, оказывает
влияние на познавательную сферу детей младшего школьного
возраста.
Особый интерес представляют проекты по региональной те-
матике. Опишем методику работы над проектом «История моей
улицы».
На первом, начальном этапе, нужно было определить тему,
объединить учащихся в группы, составить план проектной рабо-
ты и сформулировать цель.
Прежде всего необходимо вызвать интерес к теме, подчер-
кнуть её актуальность. Можно задать учащимся вопросы: «Зна-
ешь ли ты, почему именно так называется улица, на которой ты
живешь?», «Как раньше называлась улица?», «Почему люди дают
названия улицам?».
Здесь уместно рассказать о топонимике как науке, познако-
мить детей с основными понятиями топонимики. Можно прове-
сти внеурочное мероприятие «Путешествие в страну топони-
мов», на котором дети узнают о том, что такое топонимы, на ка-
кие группы они делятся. Чтобы увлечь и заинтересовать детей
этим материалом, можно провести игру-путешествие: город Ги-
дронимов, город Оронимов, город Ойконимов и т. д., во время
которой дети узнают об особенностях и типах топонимической
лексики. Особое внимание нужно обратить на микротопонимы –
названия улиц и предложить темы проектов «Улица, на которой
я живу», «Моя улица», «Моя любимая улица», «Улица в городе,
где я люблю гулять», «Что рассказала о себе улица …»
Дети могут объединиться по парам, группам или выполнять
индивидуальный проект, в зависимости от места проживания

(на одной улице живут два ученика класса, они готовят проект в
паре; на другой улице – три человека; следовательно, они гото-
вят групповой проект, большинство детей могут готовить инди-
видуальные проекты).
Затем учитель должен помочь детям определить проблемное
поле исследования: история названия улицы, происхождение
наименования.
Следующий этап работы над проектом – разработка плана ис-
следования, определение этапов работы. Примерный план рабо-
ты над данной темой может быть следующим:
1) 1. Определение целей, задач, методов, гипотезы, практиче-
ской значимости исследования.
2) Выявление знаний респондентов по теме исследования.
3) Изучение научной литературы.
4) Опрос жителей города.
5) Сбор материала.
6) Обработка накопленного материала.
7) Составление текста исследования.
8) Корректировка написанного.
9) Оформление проекта.
10) Защита исследования.
Если проект групповой, выбирается руководитель, который
распределяет задания, соответственно индивидуальный проект
выполняет конкретный ученик.
Следующий этап работы – основной, включает в себя анализ
способов и целей работы в группах, поиск источников необходи-
мой информации, сбор материала, анализ возможных трудно-
стей.
Во время основного этапа группа предлагает способы решения
проблемы, методы исследования. При этом учитель выступает в
качестве консультанта. Так, при работе над проектом «Моя ули-
ца» нужно предложить детям провести социолингвистический
эксперимент, предложить респондентам заполнить анкету,
включающую вопросы: «Как раньше называлась улица», «Почему
улица получила такое название?».
Учащимся обязательно надо посетить библиотеки, работники
которых помогут найти нужную литературу. Искать информа-
цию можно и в сети Интернет. Важную роль в исследовании

играет метод опроса, в частности, жителей улиц, которые могут

рассказать историю наименований. Также следует совершить
экскурсию по улицам, при этом использовать метод наблюде-
ния, фиксировать всё то, что поможет создать проект.
При проведении экспериментальной работы могут возник-
нуть трудности: не все жители помнят историю наименований
улиц, не все сведения, нужные для создания проекта, отражены в
научной литературе, некоторые исследования написаны стро-
гим научным языком, не понятным младшим школьникам. Учи-
тель может выступить консультантом, привлечь к помощи
специалистов, учёных.
На последнем, заключительном этапе, происходит защита го-
товых проектов, их презентация, обсуждение полученных ре-
зультатов. Если проект защищает группа, вопросы могут зада-
ваться как участниками исследования, так и другими ученика-
ми, учителем. Можно использовать вопросно-ответную форму,
педагог при этом организует дискуссию. Индивидуальный про-
ект защищает автор, докладывая результаты исследования. Же-
лающие могут задать вопросы, выступить рецензентами.
Таким образом, проектная деятельность является важнейшей
составляющей в системе внеурочной работы по русскому языку.
Существуют различные типы проектов, определены этапы рабо-
ты над проектами. При выполнении проектов в процессе внеу-
рочной деятельности у школьников развиваются следующие
универсальные учебные умения: общеучебные: работа со сло-
варём, справочной литературой, составление плана доклада, со-
общения, выступления по теме и т. д.; личностные: умение рабо-
тать в команде, индивидуально; самостоятельно; собственно
коммуникативные: умения создавать тексты различной стиле-
вой принадлежности, формулировать вопросы, развивать уст-
ную и письменную речь.
Особую роль играют проекты региональной направленности,
способствующие воспитанию у учащихся любви к малой родине.

ЛИТЕРАТУРА Григорьев, Д. Д. и Степанов, Д. В. (2010). Внеурочная деятельность школь-

ников. Методический конструктор. Москва: Просвещение.
Ковалев, Г. Ф. (2005). Ономастическое исследование и изучение родного
края. В: Воронежское лингвокраеведение, Вып. 1. Воронеж: ВГУ.
Маслова, В. А. (2001). Лингвокультурология: учебное пособие для студентов
высших учебных заведений. Москва: Издательский центр «Академия».
Новикова, Т. Ф. (2009). К проблеме изучения языка региона. В: Русская
филология, №4 (41). Харьков: изд. ХНУ им. Г. С. Сковороды.
Новикова, Т. Ф. (ред.) (2011). Опыт аспектного анализа регионального язы-
кового материала. Белгород: «Издательский дом «Белгород».
Полат Е. С. (2001). Как рождается проект. Москва: Академия.
Селевко Г. К. (1998). Современные образовательные технологии: учебное по-
собие. Москва: Народное образование.
TATYANA V. YAKOVLEVA
VERA V. DEMICHEVA
OLGA I. EREMENKO
UNIVERSITY OF BELGOROD
FACULTY OF PEDAGOGY
RUSSIA
SUMMARY REGIONAL LANGUAGE CORPUS

AS A LEARNING MATERIAL IN ELEMENTARY SCHOOLS
The work contains theoretical and practical corpus needed for the
organization and delivery of the extracurricular classes of Russian in
primary schools as well as the instruction for its use. The paper
argues for the importance of extracurricular activities and the need
for this type of research. The object of the research is extracurricular
activity, while the subject is the use of regional linguistic corpus.
The paper provides the description of the activities during which
children are introduced to the dialectal and regional linguistic char-
acteristics of the Russian language. The authors also analyze the
methodological aspects of the linguistics geography. Moreover, the
program of the extracurricular activities is presented along with the
examples from students’ work with special attention paid to method-

ological organization of the activities. Finally, this study has practical

implications for teachers and lecturers as well for students.
KEYWORDS: regional language corpus, dialect, linguistic geography, extracurricu-
lar cognitive activities, forms of extracurricular classes, project activ-
ities, project.


371.314.6
371.3::3/5
DOI:10.5937/ZRFFP47-13983
ДУШАН П. РИСТАНОВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ
КАТЕДРА ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКЕ НАУКЕ
СТРУКТУРА АКТИВНОСТИ У ПРОЈЕКТНОМ

МОДЕЛУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
САЖЕТАК. У раду се, коришћењем дескриптивно-аналитичке методе, разматра

могућа структура активности ученика и наставника у пројектном моде-
лу наставе природе и друштва. Ослањајући се на Мејеров структурни
модел методичког деловања, аутор предлаже структурирање пројект-
них активности у четири етапе: припремну, процедуралну, процесуал-
ну и рефлексивну. У складу са тим објашњене су функције сваке од ета-
па, а посебан акценат је стављен на трагање – трофазни циклус истра-
живања материјала, идеја или ситуација који има за циљ подстицање
ученикa за рад на пројектима и формулисање водећих питања – про-
блема истраживања који представљају основ за даље организовање ак-
тивности и спровођење истраживања. У закључку се констатује да дата
структура активности треба да помогне ученицима у усвајању и разу-
мевању истраживачких процедура, а наставницима у усавршавању
способности планирања, организовања и руковођења пројектом.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: пројектни модел наставе, настава природе и друштва, истраживање,
структура, водеће питање.
1
dusan.ristanovic@pefja.kg.ac.rs
Ра: је Aримљен 9. маја 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника о:р-
жаном 6. :ецемLра 2017.
127
УВОД
Нека о: ценPралних AиPања која се јављају у Pеоријским AосPав-
кама AројекPно; мо:ела насPаве о:носе се на ње;ово сPрукPури-
рање, а нарочиPо су акPуелна она која размаPрају у којим Lи еPа-
Aама PреLало :а се о:вија ра: на AројекPима и које су акPивносPи
ученика, насPавника и :ру;их учесника у Pим еPаAама. Већина
ауPора слаже се :а Aроцес AројекPно; ра:а у насPави AраPи ло-
;ички сле: исPраживачких Aроце:ура, о: AосPављања AроLлема,
циљева и хиAоPеза, Aреко изра:е AројекPа, :о ње;ове реализаци-
је и Aре:сPављања резулPаPа (Bruce, 2003; ВилоPијевић и ВилоPи-
јевић, 2010; Gregoire & Laferriere, 2001; Muukkonen, Hakkarainen,
Lakkala, 1999; Sharan, 1980; Шефер, 2005; Schneider & Synteta, 2005).
Анализом мо:ела AројекPне насPаве изложених у ра:овима ових
ауPора и уважавањем сAецифичносPи насPавно; Aроцеса у ра-
зре:ној насPави, Aриро:е и сушPине само; насPавно; Aре:меPа и
развојних каракPерисPика :еце млађе; основношколско; узрасPа,
:ошло се :о закључка :а Lи акPивносPи у AројекPном мо:елу на-
сPаве Aриро:е и :рушPва мо;ле LиPи сPрукPуриране у целину коју
чине чеPири функционалне еPаAе: (ри(ремна, (роце урална, (роце-
суална и рефлексивна. МеђусоLни о:носи између ових еPаAа уређе-
ни су Aрема Мејеровом сPрукPурном мо:елу меPо:ичко; мо:ело-
вања, Aрема коме се насPавни Aроцес консPруише у конкреPним
сиPуацијама :еловања (Terhart, 2001). Схо:но Pоме, у AројекPном
мо:елу насPаве Aриро:е и :рушPва меPо:ичко :еловање о:ређује:
а) сPрукPуру о:носа у насPави – AросPорна и комуникациона
сPрукPура; L) акциону сPрукPуру – развијање комAеPенција за :е-
ловање; в) сPрукPуру о:вијања насPаве – временски и меPо:ички
Pок. Са асAекPа учења, Aре:ложени мо:ел AраPи циклус о: чеPири
;лавне фазе ефикасно; учења: а) анализирање за:аPка учења;
L) AосPављање циљева и осмишљавање Aланова; в) ан;ажовање у
учењу – сAровођење PакPика и сPраPе;ија ра:и осPваривања за:аP-
ка; ;) Aрила;ођавање AрисPуAа учења (Vulfolk, Hjuz, Volkap, 2014).
У PаLели 1. :аP је Aре;ле: сушPине и акPивносPи насPавника и уче-
ника у свакој о: еPаAа, а у :аљем PексPу ће LиPи извршено њихово
:еPаљније размаPрање.
128 ДУШАН П. РИСТАНОВИЋ

СТРУКТУРА АКТИВНОСТИ У ПРОЈЕКТНОМ МОДЕЛУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
ЕТАПА
СУШТИНА АКТИВНОСТИ
– Изражене Aланерска и ор- – Планирање маPеријално-Pехничких ресурса неоAхо:них за
;анизаPорска функција ор;анизацију и реализацију AројекPа (врсPа ресурса, :осPуA-
насPавника носP, услови коришћења, AоPреLа иницијалне или :о:аPне
– ОLезLеђивање неоAхо:- оLуке ученика за њихово коришћење, економичносP…)
них маPеријално-Pехнич- – Информисање ро:иPеља и сPручних сара:ника уколико се
ких услова укаже AоPреLа за њиховом Aомоћи
– ПриAрема ро:иPеља и – Креирање социјално; и ра:но; окружења које ће изаћи из
ПРИПРЕМНА
сPручних сара:ника шко- оквира школско; конPексPа и AриLлижиPи се реалном кон-

ле PексPу
– ИнPелекPуална, социјал- – ОLјашњавање сушPине AројекPно; мо:ела ра:а (значај, Aо-
на, емоционална и моPи- PреLа, мо;ућносPи, Aре:носPи, не:осPаци…)
вациона AриAрема учени- – Увођење у меPо:оло;ију ра:а
ка – Тра;ање (иницијална AосмаPрања, ра: са различиPим маPе-
ријалима, AосPављање и ре:ефинисање AиPања)
– Пре:виђање мо;ућих ризика и начина њихово; Aре:уAређи-
вања и Aревазилажења
– ПосPављање AроLлема – ИзLор или самосPална формулација исPраживачко; AроLлема
– Планирање исPраживач- (Pеме)
ких Aроце:ура – Формулисање Aо:Pема исPраживања
ПРОЦЕДУРАЛНА
– Дизајнирање AројекPа. – Формирање ;руAа за исPраживање о:ређених Aо:Pема (хо-

мо;ених Aо инPересовањима а хеPеро;ених Aо сAосоLносPи-
ма)
– Планирање Aроце:ура и :изајнирање AројекPа исPражива-
ња
– УPврђивање временске :инамике и AоPреLних ресурса
– По:ела за:аPака унуPар ;руAа
– Реализација AројекPно; – Коришћење различиPих извора информација
исPраживања – Теренско исPраживање
ПРОЦЕСУАЛНА
– ПрикуAљање Aо:аPака – Класификација и анализа Aо:аPака

– Ко-консPрукција знања – СPварање и:еја
– Уса;лашавање сPавова унуPар ;руAе
– Извођење закључака, сPварање Aро:укаPа
– Изра:а AрезенPација резулPаPа исPраживања
– Дискусија :оLијених ре- – ПрезенPација резулPаPа исPраживања
зулPаPа – ДемонсPрација Aро:укаPа
– Рефлексија ра:а – УAоређивање резулPаPа ;руAа и извођење ;енералних за-
РЕФЛЕКСИВНА
– ИмAликације резулPаPа на кључака

AосPављени AроLлем ис- – КриPичка анализа ра:а и резулPаPа ;руAа
Pраживања – УPврђивање сPеAена осPвареносPи оAшPе; и AосеLних циље-
– Формулисање нових ис- ва
Pраживачких AроLлема у – Мо;ућносP Aримене резулPаPа у реалном конPексPу, значај
оквиру PемаPско-са:ржај- за ширу :рушPвену заје:ницу
не целине
ТАБЕЛА 1: СТРУКТУРНИ ЕЛЕМЕНТИ ПРОЈЕКТНОГ МОДЕЛА НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
ДУШАН П. РИСТАНОВИЋ 129

ПРИПРЕМНА ЕТАПА ПРОЈЕКТНОГ РАДА

АкPивносPи насPавника у AриAремној еPаAи AројекPно; мо:ела
ра:а у насPави Aриро:е и :рушPва у;лавном су усмерене на Aла-
нирање и ор;анизацију ра:а. Поре: изLора насPавних са:ржаја
који ће LиPи реализовани AуPем AројекаPа, Aрви за:аPак који се
AосPавља Aо:разумева Aланирање и оLезLеђивање неоAхо:но;
маPеријала за ра:, :осPуAносPи извора информација, услова њи-
хово; коришћења, Aланирање AоPреLне иницијалне или :о:аPне
оLуке ученика за њихово коришћење, изLор и оLезLеђивање са-
ра:ње са :ру;им инсPиPуцијама (LиLлиоPеке, музеји, ;алерије,
Aре:узећа, усPанове и сл.) и :ру;их ресурса за којима се укаже
AоPреLа. С Pим у вези Aо:разумева се и Aланирање и креирање
социјално; и ра:но; окружења које ће :елимично изаћи из окви-
ра школско; конPексPа и AриLлижиPи се ширем :рушPвеном (ре-
алном) конPексPу.
Сле:ећи за:аPак је уAознавање ро:иPеља и сPручних сара:ни-
ка из школе са Aланираним начином ра:а, оLјашњавање :а ли се,
у којој мери, и са којим акPивносPима очекује њихово учесPвова-
ње у AројекPним за:ацима ученика, а заPим се ученици уAознају
са сушPином AројекPно; ра:а.
Два основна AиPања која се AосPављају Aре: свако; насPавника
у AриAремању AројекPно; мо:ела насPаве су: Како увес и ученике
у (роцес ис раживања? и Како им (омоћи а (ос ављају (и ања у
вези са нас авним са ржајима које ре%а (окри и (ројек ом?
(Krajcik, Czerniak, 2008). Први корак у овој еPаAи је ра$ање. Оно
укључује AочеPна исPраживања, маниAулацију маPеријалима,
AочеPна AосмаPрања, чиPање PексPова, расPављање сPвари и сл.
Дејви: Хокинс (Hawkins, 1965) је овај AосPуAак назвао „AеPља-
њем“ (messing about) и :ефинисао ;а као слоLо:ни и невођени
исPраживачки ра:. То је Pрофазни циклус исPраживања маPери-
јала, и:еја или сиPуација који има за циљ :а Aо:сPакне ученике
:а AосPављају AиPања. Почиње AосмаPрањем – ученици Aосма-
Pрају различиPе сPвари Pоком и;ре или :ру;их несPрукPурира-
них акPивносPи. На основу AосмаPрања, схо:но мо;ућносPима,
Aре:узимају различиPе акPивносPи, а на крају се Aокреће раз;о-
вор који их уво:и у Aре:меP исPраживања.
Тра;ање укључује исPраживање различиPих асAекаPа неAо-
сре:но; окружења, нарочиPо AуPем иницијалних AосмаPрања и
AракPичним ра:ом. Ра:озналосP везана за Aриро:не и :рушPве-
не Aојаве и Aроцесе може :а Aо:сPакне AиPања ученика и омо;у-

ћи :а сPекну AочеPна искусPва неоAхо:на за :аље исPраживање,

Aа заPо Pра;ање мора :а Lу:е Aажљиво исAланирано и усмерава-
но о: сPране насPавника. Ка:а ученици заврше са Pра;ањем, Aо-
PреLно је :а AосPаве AиPања заснована на Pим AосмаPрањима.
ПосмаPрање и AосPављање AиPања нису о:војене акPивносPи,
већ Pеку Aаралелно и ученици оLично Aочињу :а AосPављају Aи-
Pања још :ок AосмаPрају. Током AосмаPрања се :олази :о нових
Aо:аPака шPо :ово:и и :о ре:ефинисања већ AосPављених AиPа-
ња. ПреPхо:но искусPво ученика LиPан је факPор Aо:сPицања
ученикових AиPања. Ранија AосмаPрања неAосре:но; окружења,
;ле:ање Pв емисија, AосеPе инPернеP сPраницама, чиPање :ечи-
јих часоAиса, раз;овор са ро:иPељима или вршњацима, мо;у :а
наве:у ученика :а AосPави AиPање. Како се Lу:е увећавало уче-
никово искусPво о свеPу који ;а окружује Pако ће и AиPања о око-
лини си;урно расPи.
У акPивносPи Pра;ања најчешће се јављају Pри врсPе AиPања
која ученици мо;у :а AосPаве: а) :ескриAPивна AиPања, која омо-
;ућавају уAознавање сAољних (чулима :осPуAних) каракPери-
сPика Aре:меPа, Aојаве или Aроцеса; L) релациона AиPања, која
омо;ућавају уAознавање и разумевање веза између каракPери-
сPика различиPих Aре:меPа, Aојава или Aроцеса; в) узрочно-Aо-
сле:ична AиPања, која наво:е ученике :а сPворе закључке о ме-
ђусоLном :еловању различиPих варијаLли. Примери ових AиPа-
ња наве:ени су у PаLели 2.
ДЕСКРИПТИВНА РЕЛАЦИОНА УЗРОЧНО-ПОСЛЕДИЧНА
Који се маPеријали расPварају у Да ли се со расPвара Lрже о: Да ли PемAераPура во:е уPиче

во:и? шећера? на Lрзину расPварања соли и
шећера?
Које Lескичмењаке можемо на- Да ли су различиPи Lескичме- Да ли квалиPеP во:е уPиче на
ћи у AоPоку? њаци Aронађени у различиPим врсPу Lескичмењака Aронађе-
:еловима AоPока? них у AоPоку?
Колико Lрзо куца моје срце? Ко има Lржи срчани риPам, :е- Ако човек чује веома ;ласан
чаци или :евојчице? звук, :а ли му се уLрзава срчани
риPам?
ТАБЕЛА 2: ПРИМЕРИ ТИПОВА ПИТАЊА КОЈЕ УЧЕНИЦИ МОГУ ПОСТАВИТИ ТОКОМ АКТИВНОСТИ ТРАГАЊА
(KRAJCIK & CZERNIAK, 2008)
Ко: ученика млађих разре:а основне школе :оминирају :е-

скриAPивна AиPања која :ово:е :о оPкривања информација о не-
ком Aре:меPу, Aојави или Aроцесу AуPем сисPемаPско; Aосма-

Pрања. На Aример, :о о:;овора на AиPање Који се ма еријали

рас варају у во и? ученици :олазе сPављањем различиPих маPе-
ријала у во:у и AосмаPрањем реакција које Pа:а насPају. Де-
скриAPивним AиPањима се AосеLно развија сAосоLносP класифи-
ковања, а Aриликом AосPављања Pаквих AиPања и за:аPака је
LиPно :а се разуме криPеријум на основу ко;а класификовање
PреLа извесPи. Временом, како ученици Lу:у сазревали, AоPреL-
но је Aрећи са оAисних на релациона AиPања. Да Lи о:;оворили
на AиPање Ш а се %рже рас вара у во и, со или шећер? PреLа :а изве-
:у ексAерименP у којем ће моћи :а уAоређују и суAроPсPављају
је:ну или више осоLина. Такве ексAерименPалне сиPуације омо-
;ућавају ученицима :а сакуAљају, уAоређују и анализирају Aо-
:аPке и формулишу закључке. КомAарацијом се мисаоно уPврђу-
ју сличносPи и разлике између оLјекаPа AосмаPрања, Aа се Pако,
на Aример, мо;у уAоређиваPи сличносPи и разлике између ли-
сPоAа:но; и зимзелено; :рвећа. На крају, Aрави се Aрелаз на
узрочно-Aосле:ична AиPања, у којима се захPева исAиPивање
уPицаја је:не варијаLле на исхо: :ру;е. Да Lи о:;оворили на Aи-
Pање Како %рзина кре ања ела зависи о $ус ине сре ине у којој се
ело креће? ученици PреLа :а наAраве о;ле: у којем ће у Aосу:е
наAуњене PечносPима различиPе ;усPине (независна варијаLла)
сAушPаPи кликер :а Lи AосмаPрали којом ће Lрзином :оPаћи :но
Aосу:е (зависна варијаLла). Мериће колико је времена AоPреLно
кликеру :а :о:ирне :но Aразне Aосу:е, Aосу:е наAуњене во:ом
и Aосу:е наAуњене ме:ом, и Lележиће резулPаPе мерења. Таква
ексAерименPална сиPуација омо;ућава, Aоре: AрикуAљања Aо-
:аPака, Aримену више мисаоних оAерација.
Ра: на AројекPима PреLа :а Lу:е Pако осмишљен :а се AуPем
ње;а може развиjaPи Aриро:но креPање кроз све Pри врсPе AиPа-
ња. НасPавник мора :а Aомо;не ученицима у Aрелазу са :ескриA-
Pивних, на релациона а AоPом на узрочно-Aосле:ична AиPања.
Помоћ у развијању наве:ених ;руAа AиPања се у;лавном сасPоји
у оLјашњавању AосPуAака њихове формулације. ПиPања која Aо-
чињу са Како?, Који? или Ш а? у;лавном се о:носе на :ескриAци-
ју, :ок AиPања која Aочињу са Заш о? или Ш а ако…? имају за циљ
:а Aо:сPакну оPкривање узрочно-Aосле:ичних веза и о:носа. На-
сPавници PреLа :а имају на уму :а ће се си;урно AојавиPи сиPуа-
ција (нарочиPо ка:а ученици немају :овољно искусPва у AројекP-
ном ра:у) :а се AосPаве и AиPања везана за неке основне
информације о Pеми која се исPражује. О:;овори на Pа AиPања
мо;у се Aронаћи у о:;оварајућим уџLеницима или на инPернеPу,

али се не може наAравиPи AројекаP и исPраживање AуPем које;

Lи се :ошло :о о:;овора. АкPивносPи уAознавања са са:ржајима
Pеме Џозеф Полман (Polman, 1998) из:ваја у AосеLну „еPаAу
основних информација“, која Aре:сPавља иницијални Aерио:
учења о изаLраној Pеми. Функције ове еPаAе су: а) :аје ученицима
Aривремени циљ на који PреLа усре:сре:иPи њихово чиPање и
исPраживање Pеме; L) :озвољава ученицима :а Aримењују мо-
:ел „LиLлиоPекарско; исPраживања“, или комAозицију AосPоје-
ћих оAиса или оLјашњења о:ређених Aојава или Aроцеса; в) јасно
на;лашава чињеницу :а ће ученици мораPи :а ра:е нешPо :ру;а-
чије у наре:ним еPаAама и у завршном ра:у и AрезенPацији
(Polman, 1998).
После:ња акPивносP насPавника у AриAремној еPаAи о:носи
се на Aре:виђање AоPенцијалних ризика који се мо;у јавиPи у ор-
;анизацији и реализацији AројекPа и осмишљавање AосPуAака за
њихово Aре:уAређивање и Aревазилажење.
ПРОЦЕДУРАЛНА ЕТАПА ПРОЈЕКТНОГ РАДА

На AочеPку Aроце:уралне еPаAе насPавник PреLа :а оLјасни уче-
ницима неоAхо:носP о:ређивања Pеме (AроLлема) исPражива-
ња, оLразложења циља (сврхе или значаја за њих саме и за њихо-
во окружење) и AосPавља неколико исPраживачких AиPања из
којих мо;у Aроизаћи Aо:Pеме. Сле:и формирање исPраживач-
ких ;руAа које ће ра:иPи на исPраживањима о:ређених Aо:Pема.
Приликом формирања ;руAа PреLа се AоPру:иPи :а сасPав уче-
ника у је:ној ;руAи Lу:е хомо;ен Aрема инPересовањима а хеPе-
ро;ен Aрема сAосоLносPима. Хомо;еносP ;руAа Aрема инPересо-
вањима је значајна јер се на Pај начин може Aо:сPаћи сPварање
чвршћих социјалних о:носа унуPар ;руAа. Значај хеPеро;еносPи
;руAа Aрема сAосоLносPима исказује се у мо;ућносPи :а усAе-
шнији ученици Aомажу мање усAешним ученицима у реализа-
цији AројекPних за:аPака (Шефер, 2005). Уз Aомоћ насPавника,
свака о: формираних ;руAа AрисPуAа Aланирању Aроце:ура и
:изајнирању AројекPа исPраживања. Врши се Aо:ела за:аPака
међу члановима ;руAа, размишља се и :искуPује о начинима
AрикуAљања информација, AоPреLним ресурсима и временској
:инамици ра:а. НасPавник PреLа :а AосвеPи AосеLну Aажњу оLја-
шњавању Aроце:уре уPврђивања вали:носPи информација :о-
Lијених из различиPих извора.

Сврха AосPављања AиPања у Pоку акPивносPи Pра;ања је, изме-

ђу осPало;, њихова селекција и :ефинисање ;лавно; исPражи-
вачко; AиPања – AроLлема исPраживања. ПроLлем исPраживања
или, како се чесPо у лиPераPури која се Lави Aроучавањем Aро-
јекPне насPаве назива, во:еће AиPање (driving question), јесPе :оLро
консPруисано AиPање које ученици и насPавник елаLорирају, ис-
Pражују и на које PреLа :а :ају о:;овор. Блуменфел:ова и сара:-
ници смаPрају :а је во:еће AиPање ценPрални Aојам на којем се
заснива AројекPни мо:ел насPаве Aриро:е и :рушPва, и Aре:сPа-
вља основ за :аље ор;анизовање акPивносPи и сAровођење ис-
Pраживања. Заје:нички ра: на Pражењу о:;овора на во:еће AиPа-
ње у функцији је развијања разумевања кључних научних конце-
AаPа са којима желимо :а уAознамо ученике AуPем AројекPа
(Blumenfeld & alii, 1991).
ДоLро :ефинисано во:еће AиPање има сле:еће каракPерисPи-
ке: изво:љивосP, вре:носP и конPексPуалносP (Marx, Blumenfeld,
Krajcik, Soloway, 1997), значај и о:рживосP (Krajcik & Czerniak,
2008).
Главна о:лика :оLро :ефинисано; во:еће; AиPања је изво:љи-
восP. Во:еће AиPање изво:љиво је ако: 1) ученици мо;у :а наAра-
ве и сAрове:у исPраживање :а Lи о:;оворили на ње;а; 2) ако су
насPавнику и ученицима :осPуAни ресурси и маPеријали неоA-
хо:ни за сAровођење исPраживања; 3) ако о:;овара развојним ка-
ракPерисPикама ученика; 4) ако може LиPи разLијено на мања
AиPања на која ученик може :а о:;овори (Marx & alii, 1997). Изво-
:љивосP во:еће; AиPања Aомаже ученику :а схваPи :а може :а
изучава различиPе са:ржаје из Aриро:е и :рушPва сAровођењем
соAсPвених исPраживања. И најзанимљивије во:еће AиPање
неће усAеPи :а се развије у усAешно искусPво учења ако се не из-
ве:е о:;оварајуће исPраживање, ако не Lу:е :овољно ресурса
или ако не Lу:е у скла:у са узрасPом ученика.
Вре:носP је осоLина во:еће; AиPања која Aо:разумева укључе-
носP научних концеAаPа које ученици мо;у :а исPражују (Marx &
alii, 1997). Ученици PреLа :а уоче и разумеју AовезаносP во:еће;
AиPања са о:ређеним научним са:ржајем, а во:еће AиPање PреLа
:а им Aомо;не :а о:ређене научне са:ржаје сPаве у оквире реал-
но; свеPа. ПосмаPрајући вре:носP во:еће; AиPања из у;ла оLаве-
за насPавника, јасно је :а оно мора LиPи у Pесној вези са циљеви-
ма, исхо:има и са:ржајима насPавно; Aро;рама у о:ређеном ра-
зре:у. Ако AосPављено во:еће AиPање не о:;овара захPевима
насPавно; Aро;рама, он:а нема вре:носP.

КонPексPуализовано AиPање смешPа AројекаP у реалну сиPуа-

цију, омо;ућава ученицима :а уви:е важносP AројекPа и Aовеза-
носP са њиховим живоPима (Marx & alii, 1997). Из конPексPуали-
зације Aроизилази сле:ећа LиPна осоLина: значај који во:еће Aи-
Pање има у учениковом живоPу. Значајна AиPања су она која су за
ученике инPересанPна, и у Lлиској су вези са њиховим живоPима
и кулPуром (Krajcik & Czerniak, 2008). ПосPоји велика мо;ућносP
:а се у о:ређеном во:ећем AиPању неће о:мах уви:еPи Pема из
реално; свеPа или AовезаносP AиPања са живоPом, међуPим, :о
Pаквих закључака ће се :оћи AуPем исPраживања. Такође, велики
Lрој Aојава има AоPенцијал :а Aривуче учениково инPересовање.
После:ња осоLина :оLро; во:еће; AиPања је о:рживосP – мо-
;ућносP :а се о:рже ученичка Aажња и ан;ажовање Pоком време-
на (Krajcik, Czerniak, 2008). То се у;лавном AосPиже комLинова-
њем различиPих акPивносPи и за:аPака које ученици PреLа :а
исAуне у Pоку AројекPно; ра:а.
Није нимало је:носPавно формулисаPи во:еће AиPање које Lи
са:ржало све AреPхо:но оAисане осоLине, и Pо чесPо насPавни-
цима Aре:сPавља AроLлем. ВероваPно ће се, Aре не;о шPо се
осмисли Aраво AиPање AројекPно; PиAа, јавиPи и низ неусAе-
шних Aокушаја. ЗаPо у сPрукPурисаним и AолусPрукPурисаним
AројекPима, који се и Aримењују :ок ученици AоPAуно не овла:а-
ју меPо:оло;ијом AројекPно; ра:а, во:еће AиPање у;лавном :е-
финише насPавник. Таква AиPања у AоPAуносPи о:;оварају на-
сPавним циљевима и исхо:има, али, с :ру;е сPране, може се :е-
сиPи :а нису о: значаја за ученика или им не омо;ућавају :а
развију AоPAиPања. Временом, како ученици Lу:у развијали ис-
кусPво у AројекPном ра:у, моћи ће :а самосPално формулишу во-
:еће AиPање и :а сAрове:у исPраживање. Формулацијом во:еће;
AиPања о: сPране ученика криPеријум значајносPи је AракPично
оси;уран, али насPавник и :аље мора :а во:и рачуна :а Pо AиPа-
ње Lу:е и изво:љиво, вре:но, и конPексPуализовано. Нека:а уче-
ници Lирају Pеме за које се веома инPересују, али на које се не
може о:;овориPи сAровођењем исPраживања.
Ка:а се :ефиниPивно уPвр:и AроLлем исPраживања и крене са
:аљим ра:ом на AројекPу, во:еће AиPање у великој мери Aреузи-
ма функције усмеравања исPраживачких акPивносPи, конPек-
сPуализације са:ржаја које PреLа усвојиPи и о:ржавања конPину-
иPеPа ра:а. У AројекPном мо:елу насPаве Aриро:е и :рушPва ;о-
Pово све исPраживачке акPивносPи су у функцији Pражења и
:оLијања о:;овора на во:еће AиPање. МеђуPим, AоPреLно је :а

ученици разумеју Pу AовезаносP која није увек очи;ле:на. Је:на

о: мо;ућносPи о:ржавања во:еће; AиPања је ње;ово чесPо Aона-
вљање Pоком исPраживања. На крају свако; часа или акPивносPи
и на AочеPку сваке нове акPивносPи, насPавник може :а AиPа За-
ш о ра имо све ово? На Pај начин ће ученици врло Lрзо AочеPи :а
размишљају о во:ећем AиPању :ок ра:е, чак и Lез насPавниково;
Aо:сећања. ДоLро је и :а во:еће AиPање за време Pрајања Aројек-
Pа Lу:е исPакнуPо на ви:ном месPу у учионици. КонPинуирано
Aо:сећање може :а сAречи фра;менPарно учење, као и :а онемо-
;ући ученике :а се из;уLе.
После:ња, али Aо:је:нако значајна акPивносP у Aроце:урал-
ној еPаAи је :изајнирање AројекPа исPраживања. ЗаAраво, Pо је
скуA више акPивносPи које оLухваPају Aланирање исPраживач-
ких Aроце:ура, о:ређивање временске :инамике исPраживања,
начина ње;ово; сAровођења, оLра:е :оLијених Aо:аPака и оLез-
Lеђивање неоAхо:них љу:ских и маPеријално-Pехничких ресур-
са. Ове акPивносPи су за већину ученика јако захPевне, Aрвен-
сPвено јер се у њима Pражи ула;ање великих мисаоних наAора.
Мно;и ученици немају :овољно искусPава, а ученици млађих ра-
зре:а основне школе чесPо нису ни развојно сAремни :а Aлани-
рају соAсPвено исPраживање. МеђуPим, исPраживања су Aоказа-
ла :а „уAознавање Aроце:уре исPраживања AосеLно Aо:сPиче
:ецу :а из;ра:е Pакозвана Aроце:урална знања или знања о Pоме
како се нешPо изво:и“ (Шефер, 2005, сPр. 158–159). ЗаPо је Aриори-
PеPан за:аPак насPавника у овој еPаAи :а Aружи Aо:ршку учени-
цима у увежLавању изра:е AројекPа.
Главни за:аPак који ученици PреLа :а осPваре Aриликом Aиса-
ња AројекPа исPраживања је :а :оLро оLјасне AосPуAке које наме-
равају :а Aримене у исPраживању. Да Lи се уPвр:ило :а ли :ру;и
ученици разумеју Aланиране AосPуAке, може се корисPиPи ;руA-
на акPивносP у којој се чиPају AројекPи и :искуPује :а ли AосPуA-
ци PреLа :а Lу:у јасније оAисани. У зависносPи о: узрасPа и иску-
сPва ученика, Aланирање ће се креPаPи о: оAиса AосмаPрања која
ће LиPи сAрове:ена, :о оAиса варијаLли којима ће се маниAули-
саPи. На Aример, у млађим разре:има основне школе ученици
нису развојно сAремни за конPролисана ексAерименPална ис-
Pраживања и не PреLа их оAPерећиваPи Aојмовима зависна и не-
зависна варијаLла. С :ру;е сPране, ученици Pо; узрасPа су сасвим
сAосоLни :а размишљају о AосмаPрању које ће Aре:узеPи, како
ће LележиPи Aо:аPке и како се Pи Aо:аци о:носе на AроLлем њи-
хово; исPраживања. Иако Aланирање исPраживања Aре:сPавља

сложен Aосао, ако насPавник Aо:ржи ученика и Aоре: вероваP-

них ;решака и мање усAешних Aокушаја, ученици ће временом
осPвариPи значајан наAре:ак. ПројекPи ће AосPаPи :еPаљнији,
AосPуAци јасније :ефинисани, а начини Aре:сPављања резулPа-
Pа ће LиPи разноврснији и креаPивнији.
У Pоку изра:е AројекаPа неоAхо:но је ученицима AружиPи Aо-
враPну информацију о квалиPеPу њихово; ра:а. Та AовраPна ин-
формација PреLа :а исPакне AозиPивне осоLине AројекаPа, али и
осоLине о којима Lи ученици PреLало Aоново :а размисле и, уко-
лико је AоPреLно, Aромене. Ученици ће учиPи о Aроцесу Aлани-
рања Pако шPо ће слушаPи коменPаре :ру;их ученика у вези са
њиховим ра:ом, и анализирајући и коменPаришући њихове Aла-
нове.
ПРОЦЕСУАЛНА ЕТАПА ПРОЈЕКТНОГ РАДА

У Aроцесуалној еPаAи AројекPно; мо:ела насPаве Aриро:е и :ру-
шPва ученици реализују AројекPно исPраживање, шPо Aо:разу-
мева AрикуAљање и оLра:у Aо:аPака и заје:ничко ;руAно учење.
ПрикуAљање Aо:аPака врши се коришћењем раније уPврђених и
:о;оворених различиPих извора информација, реализује се Pе-
ренско исPраживање, а заPим се :оLијени Aо:аци класификују,
о:ређује њихов значај, анализирају се и о:Lацују они за које се
Aроцени :а нису у :овољној мери вали:ни за AројекаP (Шефер,
2005). ПрикуAљене и анализиране информације PреLа :а Aослу-
же за сPварање и:еја за решавање AроLлема исPраживања. Чла-
нови ;руAе кроз :искусију уса;лашавају своје сPавове, изво:е за-
кључке и сPварају Aро:укPе у форми Aисаних извешPаја,
рефераPа, AосPер AрезенPација, зи:них новина, макеPа и мо:ела,
;рафичких и шемаPских Aриказа, сценских Aриказа иP:. До;ова-
рају се о начинима AрезенPовања :оLијених резулPаPа и Aро:у-
каPа и формулишу AиPања која ће AосPављаPи осPалим ученици-
ма у вези са Pемом коју ће изла;аPи. Било који начин
AрезенPовања PреLало Lи :а са:ржи резиме – сажеP оAис са:ржа-
ја и начина ра:а ;руAе.
ПрикуAљање Aо:аPака је основна акPивносP којом ученици
сPичу сазнања LиPна за о:;овор на во:еће AиPање и AоPврђивање
или о:Lацивање хиAоPеза. По: Aо:ацима Aо:разумевамо сазна-
ња о Pеми или AроLлему исPраживања :о којих су :ошли учени-
ци у Pоку исPраживања (PренуPни Aо:аци) или које су :ру;и Aри-

куAили (архивски Aо:аци). ТренуPни Aо:аци :оLијају се „исPра-

живањима из Aрве руке“ и Aре:сPављају :ирекPна искусPва
ученика, а архивски Aо:аци „исPраживањима из :ру;е руке“
(Vulfolk i dr, 2014). За :олажење :о PренуPних Aо:аPака најчешће
се корисPи сисPемаPско AосмаPрање, а за :олажење :о архив-
ских Aо:аPака корисPе се књи;е, часоAиси, енциклоAе:ије, оLра-
зовне Pелевизијске емисије, инPернеP и сл. Ученицима „PреLа
указаPи на AоPреLу :а се AрикуAљени Aо:аци Aо неком унаAре:
AосPављеном криPеријуму сличносPи ;руAишу у целине, о:но-
сно :а се класификују и на Pај начин изложе на AосPеру и Aрили-
ком усмене AрезенPације“ (Шефер, 2005, сPр. 160). СисPемаPско
AосмаPрање може LиPи квалиPаPивно или кванPиPаPивно
(Krajcik & Czerniak, 2008). КвалиPаPивно AосмаPрање Aре:сPавља
:еPаљан оAис Aојаве или Aроцеса који се AосмаPра, и укључује
Aисање извешPаја о Aроцесу и резулPаPима AосмаPрања, ;рафич-
ко Aре:сPављање резулPаPа (Aрављење шема, PаLела, :ија;рама и
сл.) или фоPо;рафисање резулPаPа AосмаPрања. КванPиPаPивна
AосмаPрања су она ко: којих се резулPаP може изLројаPи или за-
LележиPи у нумеричкој форми.
ПрикуAљање Aо:аPака је важна комAоненPа Lило ко; исPражи-
вања и насPавник мора :а Aомо;не ученицима :а развију сAосоL-
носP :олажења :о информација Aовезаних са AроLлемом њихо-
во; исPраживања. У Aроцесу развијања Pе сAосоLносPи AрвоLиP-
на сPвар коју ученици PреLа :а науче је Aравилно коришћење
различиPих извора. Дру;о, PреLа :а науче како :а о:ре:е које
изворе :а консулPују за различиPе врсPе информација. Треће,
ученицима је AоPреLна Aомоћ у из:вајању, аAсPраховању и на-
;лашавању значаја Aоје:иних информација. ЧеPврPо, AоPреLно
им је Aомоћи :а Aроцене вали:носP извора информација, о:но-
сно :а Aроцене :а ли су о:ређени Aо:аци научно AоPврђени. На
крају, „ка:а се Aо:аци класификују, може се извесPи закључак –
сажеPак мишљења ученика о исPраживаној Pеми, и резиме – кра-
Pак оAис са:ржаја и начина ра:а ;руAе“ (Шефер, 2005, сPр. 160).
Важно је :а насPавник Aомо;не у синPеPизовању информација и
резимирању кључних и:еја и концеAаPа, јер се :ешава :а неки
ученици Aраве Aреране закључке засноване на AреPAосPавци, а
не на AосмаPрањима.
На самом крају Aроцесуалне еPаAе налази се изра:а AрезенPа-
ције резулPаPа исPраживања. Ова акPивносP се ослања на је:ну
о: кључних о:лика AројекPно; мо:ела насPаве Aриро:е и :ру-
шPва – неоAхо:носPи вишесPруко; Aре:сPављања са:ржаја и ре-

зулPаPа ра:а ученика (РисPановић, 2016). ИсPраживања су Aока-

зала :а „Aрава комLинација слика и речи може :а наAрави зна-
чајну разлику у учењу љу:и“ (Vulfolk i dr, 2014, сPр. 140), Aа је
је:ан о: за:аPака AројекPно; мо:ела :а се ученици осAосоLе за
Aриказивање резулPаPа исPраживања коришћењем визуелних и
верLалних информација, нарочиPо AуPем AосPер AрезенPација
(Шефер, 2005). ПосPер форма Aриказивања резулPаPа исPражива-
ња Aре:сPавља оLлик визуелно-PексPуалних ор;анизаPора Aо:а-
Pака :оLијених исPраживањем. По:аци који су „:уLински“ оLра-
ђени (разрађени, ор;анизовани, резимирани, Aовезани) Aре:сPа-
вљају се у визуелном и PексPуалном оLлику на AосPеру, на Pакав
начин :а омо;уће ученицима :а усмере Aажњу, AраPе и разумеју
усмено извешPавање.
РЕФЛЕКСИВНА ЕТАПА ПРОЈЕКТНОГ РАДА

После:ња еPаAа у AројекPном мо:елу насPаве Aриро:е и :рушPва
је рефлексивна. У њој свака ;руAа извешPава о:ељење о резулPа-
Pима исPраживања Aриказивањем AосPер AрезенPације, а заPим
се врши уAоређивање резулPаPа и изво:е оAшPи закључци. По-
сPављају се AиPања из са:ржаја исPраживане Pеме са циљем раз-
јашњавања нејасноћа и рекаAиPулације ;ра:ива (Шефер, 2005).
Сле:и рефлексија само; AројекPно; ра:а AуPем криPичке анали-
зе и :искусије о ра:у и резулPаPима ;руAа. УPврђује се сPеAен
осPвареносPи оAшPе; циља AројекPа и AосеLних циљева сваке
;руAе и размаPрају се мо;ућносPи Aримене резулPаPа у реалном
конPексPу, као и њихов значај за ширу :рушPвену заје:ницу. То-
ком :искусије ученици размењују и:еје и искусPва сPечена Pо-
ком исPраживања, уAоређују информације и расAрављају о за-
кључцима. Рефлексија Aре:сPавља својеврсPан осврP уназа:, јер
се Pоком ње Aоново размишља о во:ећем AиPању, Pоку исPражи-
вања и :оLијеним резулPаPима. Ка:а се Aрође кроз цео циклус,
ученици се Aоново враћају на AочеPно AиPање, AосPављајући
ново или Aреформулишући AосPојеће. Динамичка Aриро:а ис-
Pраживања Aроузрокује, на основу развијања инPуиPивних оLја-
шњења и :оLијања нових научних информација, сPварање но-
вих, ужих, исPраживачких AиPања која нису Lила уочена на
AочеPку исPраживања. Овим се може завршиPи акPивносP, али и
заAочеPи нови циклус исPраживања.

Уло;а насPавника се о;ле:а у Aо:сPицању :искусије али и

вре:новању AројекPно; ра:а. Оквирни криPеријуми који се мо;у
корисPиPи у AосPуAку вре:новања су: ори;иналносP у ра:у, ква-
лиPеP AосPер AрезенPације, квалиPеP изла;ања резулPаPа, сPеAен
самосPалносPи у ра:у, сPеAен сара:ње у ;руAи, заснованосP и
значај закључака и :ру;и.
ЗАКЉУЧАК Правилно формиране комAеPенције учења Aре:сPављају су-

шPински услов за осPваривање сврхе савремено; оLразовања и
насPаве – сPварање комAеPенPне и креаPивне личносPи, осAосо-
Lљене и сAремне за конPинуирано усавршавање. За осPваривање
овако :ефинисано; услова неоAхо:на је Aромена оLразовних Aа-
ра:и;ми, Aозиција насPавника и ученика и значајнија Aримена
насPавних мо:ела заснованих на консPрукPивисPичком AрисPу-
Aу насPави и учењу. Тра:иционално разумевање и концеAција
насPаве Aриро:е и :рушPва у;лавном се заснивају на :исциAли-
нарном изучавању насPавних са:ржаја, који су јасно из:ељени у
насPавне целине и Pеме, а рецеAPивне акPивносPи :ово:е :о ра-
звоја изолованих знања, ко: којих ученици чесPо не разумеју
конPексP и значај. У AројекPном мо:елу насPаве Aриро:е и :ру-
шPва са:ржаји и акPивносPи се Aовезују на :ру;ачији начин. Овај
AрисPуA оLухваPа AриAрему исPраживања, ње;ово сAровођење и
оLра:у резулPаPа, укључујући и акPивносPи које ученици сAро-
во:е у инPеракцији је:ни са :ру;има и коришћењем различиPих
ресурса. Свака о: наве:ених еPаAа :ово:и :о :оLро :ефинисано;
исхо:а: резулPаP Aрве еPаAе је сPварање исPраживачко; конPек-
сPа, резулPаP :ру;е еPаAе је AројекаP, резулPаP Pреће је је:ан или
више Aро:укаPа, а резулPаP чеPврPе еPаAе је развијено разумева-
ње AроLлема исPраживања и Aроце:ура AројекPно; ра:а. Пола-
зну Pачку у Aроцесу исPраживања Aре:сPавља сPварање конPек-
сPа за изра:у исPраживачко; AројекPа. Сврха конPексPа је :а
Aомо;не ученицима :а науче зашPо су AиPања која се исPражују
важна и корисна, и :а Aо:сPакне мисаону акPивносP у њиховом
решавању. БиPно је :а Pема исPраживања Lу:е :овољно сложена,
:а се може размоPриPи са више различиPих сPановишPа, а важну
уло;у у креирању конPексPа имају ученичка инPересовања и ис-
кусPва. Коришћењем во:ећих AиPања ученици мо;у :а уви:е ва-
жносP оно;а шPо уче, а ка:а уче нову вешPину или концеAP, мо;у
о:мах :а их Aримене у решавању неко; конкреPно; AроLлема.
Пре:ложена сPрукPура акPивносPи у AројекPном мо:елу на-
сPаве Aриро:е и :рушPва има за циљ :а класификује AројекPне

акPивносPи у ло;ичке целине AрисPуAачније ученицима млађе;

основношколско; узрасPа, и на Pај начин им Aомо;не у њиховом
усвајању и разумевању. Разумевање хијерархијске условљено-
сPи Aроце:ура исPраживања :оAринеће развоју ученичких сAо-
соLносPи самосPалније; формулисања нових исPраживачких Aи-
Pања и сPварања нових хиAоPеза, шPо ће расAоложиво знање учи-
ниPи функционалнијим. Са асAекPа насPавника, ова сPрукPура
Lи PреLало :а му омо;ући :а и сам усаврши сAосоLносPи Aлани-
рања, ор;анизовања и руковођења AројекPним акPивносPима.
ЛИТЕРАТУРА ВилоPијевић, Н., ВилоPијевић, М. (2010). Пројек на нас ава. Бео;ра::

Школска књи;а.
РисPановић, Д. (2016). КонсPрукPивисPичке основе AројекPно; мо:ела
ра:а у насPави Aриро:е и :рушPва. З%орник ра ова Филозофско$ факул е а
у Приш ини, XLVI(1), 279–295. DOI: 10.5937/ZRFFP46-10809
Шефер, Ј. (2005). Креа ивне ак ивнос и у ема ској нас ави. Бео;ра::
ИнсPиPуP за Aе:а;ошка исPраживања.
Blumenfeld, P. C. et alii (1991). Motivating Project-based Learning: Sustain-
ing the Doing, Supporting the Learning. Educational Psychologist 26(3&4), 369–
398.
Bruce, B. C. (2003). Literacy in the Information Age: Inquiries into Meaning Making
with New Technologies. Newark, DE: International Reading Association.
Vulfolk, A. i dr. (2014). Psihologija u obrazovanju II, Beograd: Clio.
Gregoire, R., Laferriere, T. (2001). Project-based Collaborative Learning with Net-
worked Computers. Canada’s Schoolnet.
Krajcik, J. S., Czerniak, C. M. (2008). Teaching Science in Elementary and Middle
School: A Project-based Approach. New York: Routledge.
Marx, R. W., et alii. (1997). Enacting project-based science: Challenges for
practice and policy. Elementary School Journal, 97, 341–358.
Muukkonen, H., Hakkarainen, K., Lakkala, M. (1999). Collaborative Technolo-
gy for Facilitating Progressive Inquiry: the Future Learning Environment
Tools. In C. Hoadley & J. Roschelle (Eds.): The proceedings of the CSCL ’99 confer-
ence. December 12–15, 1999, Palo Alto, pp. 406–415. Mahwah, NJ: Lawrence
Erlbaum and Associates.
Polman, J. (1998). Activity Structures for Project-based Teaching & Learning:
Design and Adaptation of Cultural Tools. San Diego: Annual Meeting of AERA.
Posećeno: 2. decembra 2016. Dostupno na: http://www.cet.edu/pdf/
tools.pdf.

Sharan, S. (1980). Cooperative Learnings in Small Groups: Recent Methods

and Effects on Achievement, Attitudes, and Ethnic Relations. Review of Educa-
tional Research, Vol. 50, No. 2, 241–271.
Schneider D., Synteta, P. (2005). Conception and Implementation of Rich
Pedagogical Scenarios through Collaborative Portal Sites. In: Senteni, A, Tau-
risson, A. Innovative Learning & Knowledge Communities / les communautés vir-
tuelles: apprendre, innover et travailler ensemble. ICOOL 2003 & Colloque de Gué-
ret 2003, selected papers, a University of Mauritius publication, under the
auspices of the UNESCO, 243–268.
Terhart, E. (2001). Metode poučavanja i učenja, Zagreb: Educa.
Hawkins, D. (1965). Messing About in Science, Science and Children, 2(5), 5–9.
DUŠAN P. RISTANOVIĆ
UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC
FACULTY OF EDUCATION IN JAGODINA
SUMMARY STRUCTURE OF ACTIVITIES IN THE PROJECT MODEL OF SCIENCE TEACHING
This paper, using descriptive analytic method, considers possible

structure of pupil’s and teacher’s activity in project based model in
Science teaching. Leaning on Meyer’s structural model of methodic
action, author suggests structuring project activities in four stages:
preparation stage, procedural stage, process stage, and reflective
stage. Accordingly, function of each stage is explained, with special
emphasis on the search — a three stage cycle in which pupils explore
materials, ideas, or situations thus encouraging them to work on
projects and formulate driving questions, research problems, which
are basis for further activity. In conclusion, it is ascertained that the
given structure of activities should help pupils in adopting and
understanding research procedures, and teachers in perfecting abili-
ty of planning, organizing, and conducting a project.
KEYWORDS: Project model of teaching, Science teaching, research, structure, driv-
ing question.


37.035.6:78
316.644-057-874:78(497.11)"2016"
371.3::78
DOI:10.5937/ZRFFP47-13953
БИЉАНА М. ПАВЛОВИЋ1
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ − ЛЕПОСАВИЋ
ДРАГАНА Ј. ЦИЦОВИЋ САРАЈЛИЋ

У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ У ПРИШТИНИ − ЗВЕЧАН
НАЦИОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ НА ОСНОВАМА

СРПСКЕ УМЕТНИЧКЕ МУЗИКЕ
У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
САЖЕТАК. Предмет рада је национално васпитање у основној школи на основама

српске уметничке музике. На теоријском плану задатак рада је да се са-
гледа стваралаштво најзначајнијих српских композитора са којима је
неопходно упознати ученике основне школе. У раду су изложени ре-
зултати истраживања које је за циљ имало да се утврди у којој мери
ученици 8. разреда са територије Косова и Метохије и централне Срби-
је познају српску уметничку музику, односно, колико су упознати са
стваралаштвом најзначајнијих српских композитора. Резултати истра-
живања указују да ученици након завршене основне школе не познају
довољно националну уметничку музику. У настави музичке културе,
национална уметничка музика је садржај који, поред традиционалних,
духовних и патриотских песама, снажно доприноси националном ва-
спитању. Садржаји националног карактера данас имају посебан педа-
гошки и друштвени смисао и значај на Косову и Метохији, где је, због
1
biljana.pavlovic@yandex.ru; dsarajlic@gmail.com
Ра: је резулPаP исPраживања у оквиру AројекPа ИИИ 47023 „Косово и МеPохија између нацио-
нално; и:енPиPеPа и евроинPе;рација“, које финансира МинисPарсPво AросвеPе, науке и Pех-
нолошко; развоја РеAуLлике СрLије.
Ра: је Aримљен 5. маја 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника о:р-
143
специфичних услова живота српског народа на овој територији, неоп-

ходно посветити им више пажње у васпитно-образовном раду. Упозна-
вање ученика основне школе са уметничким стваралаштвом национал-
них композитора допринеће развијању патриотизма, јачању нацио-
налног поноса и осећаја припадности свом народу. У раду су наведена
неправедно запостављена дела националне уметничке музике, која
због својих високих естетских и етичких вредности треба да буду увр-
штена у наставне програме музичке културе. У истраживању су приме-
њене дескриптивна метода и метода теоријске анализе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: српска уметничка музика, основна школа, настава, национално васпи-
тање.
УВОД
У ра:у се ;овори о националном васAиPању са асAекPа основно-

школске насPаве музичке кулPуре, Aри чему се указује на значај
не;овања и уAознавања с умеPничком музиком, као Pемељном
о:ре:ницом националне кулPуре и и:енPиPеPа. Циљ је :а се
уPвр:и у којој мери ученици 8. разре:а са PериPорије Косова и
МеPохије и ценPралне СрLије Aознају срAску умеPничку музику.
Појмови национално и AаPриоPско2 васAиPање у Aе:а;о;ији си-
нонимно се уAоPреLљавају. Национално васAиPање се Pумачи
као ,,сAецифичан афекPивно-конаPивни Aроцес у оквиру ко;а се
формира национални и:енPиPеP ин:иви:уе са јаким национал-
ним осјећањима, врлинама, са чврсPим националним каракPе-
ром, националном свијешћу и :осље:ним :јеловањем у :уху на-
ционалних инPереса“ (Илић, 2010, сPр. 100). То је ви:
:рушPвено-морално; васAиPања у чијој основи су љуLав Aрема
:омовини и наро:у; је:инсPво :уховних, :рушPвених, кулPур-
них и :ру;их инPереса; морална и :уховна :осPи;нућа наро:а;
сAремносP за о:Lрану земље и наро:а, као и вера у Lу:ућносP и
AросAериPеP земље (Јовановић, 2005, сPр. 61). Је:ан о: најважни-
јих за:аPака национално; васAиPања је афирмација и Aреноше-
ње знања о националним вре:носPима и о националном и:енPи-
PеPу, као ,,сAознаји заје:ничких каракPерисPика AриAа:ника
је:не нације које се разликују о: :ру;их нација“ (Базић, 2012,
2
ПаPриоPизам (Patriotismus), фр. patriotisme о: новолаP. patriota, ,,земљак“
(лаP. patria – оPаџLина), љуLав Aрема оPаџLини, израз AоPиче из 18. века и
служи за означавање AолиPичко; уверења и учења ,,:а :ржавник и ;рађа-
нин PреLа у Aрвом ре:у :а имају Aре: очима :оLроLиP соAсPвених земљака“
(Речник филозофских (ојмова, 2004, сPр. 430).
144 БИЉАНА М. ПАВЛОВИЋ, ДРАГАНА Ј. ЦИЦОВИЋ САРАЈЛИЋ

НАЦИОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ НА ОСНОВАМА СРПСКЕ УМЕТНИЧКЕ МУЗИКЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
сPр. 70). О: оснивања школско; сисPема у мо:ерној СрLији, наци-

оналном васAиPању се Aри:авао велики значај.
У Краљевини СрLији национално васAиPање заснивало се на
и:еји ује:ињења срAско; наро:а, који је живео Aо:ељен у оквиру
АусPроу;арске и ОPоманске имAерије и Pежио ослоLођењу и Aри-
кључењу Краљевини СрLији. Формирањем Краљевине Ју;ослави-
је и касније СоцијалисPичке Фе:ераPивне РеAуLлике Ју;ославије,
национално васAиPање се о:вијало у :уху ју;ословенсPва и очува-
ња заје:ничке :ржаве (Ракић, 1981, сPр. 84). О: PренуPка расAа:а
Ју;ославије, AочеPком :еве:есеPих ;о:ина 20. века, AиPање срA-
ско; национално; васAиPања је Aоново акPуализовано (Шувако-
вић, 2010, сPр. 136). Национално васAиPање :анас има изузеPан
значај на PериPорији Косова и МеPохије, ;:е је, зLо; насилно; оPи-
мања ове PериPорије о: сPране АлLанаца, срAски национални
и:енPиPеP у;рожен, а оAсPанак срAско; наро:а :ове:ен у AиPање.
ПаPриоPизам, AосеLно у условима а;ресије, Aрема социоло;у Пе-
Pру Анђелковићу, Pражи не:восмислен о:;овор (Анђелковић,
2014, сPр. 61). Док се ово важно национално AиPање решава на ни-
воу AолиPичких Aре;овора, за:аPак оLразовне AолиPике је :а кроз
васAиPно-оLразовни сисPем развија и јача национални :ух ко:
мла:их, нарочиPо на Косову и МеPохији, Pе :а Aо:сPиче о:;овор-
но Aонашање Aрема власPиPим националним вре:носPима: јези-
ку, вери, умеPносPи, оLичајима, Pра:ицији. Развијању национал-
них осећања снажно :оAриноси национална умеPничка музика,
насPала на Pемељима наро:не музике, са којом се ученици уAо-
знају у насPави музичке кулPуре. Слушање вре:них умеPничких
:ела :омаћих комAозиPора :оAриноси васAиPању ученика у :уху
националне кулPуре, из;рађивању националне свесPи, усвајању
националних вре:носPи, шPо во:и развијању AаPриоPизма, учвр-
шћивању и јачању осећаја кулPурно; и национално; и:енPиPеPа.
УПОЗНАВАЊЕ СА СРПСКОМ УМЕТНИЧКОМ МУЗИКОМ
Док се евроAска умеPничка музика инPензивно развијала Pоком

сре:ње; и ново; века, срAска умеPничка музика Aочиње свој ра-
звој Pек о: 19. века, за време вла:авине кнеза Милоша ОLренови-
ћа. До Pа:а, срAска музичка кулPура не;ована је у :уху наро:не и
црквене музике. Гра:ска музичка Aракса у СрLији, Pоком 18. и Aо-
чеPком 19. века, Lила је у рукама Турака и Ци;ана, развијајући се
у :уху оријенPалне музике. Турска музика је Lила оLавезан Aра-
Pилац кнеза Милоша ОLреновића, у свим Aриликама (Ђурић
БИЉАНА М. ПАВЛОВИЋ, ДРАГАНА Ј. ЦИЦОВИЋ САРАЈЛИЋ 145

Клајн, 1971, сPр. 48). Желећи :а ор;анизује музички живоP на срA-

ском :вору Aо узору на евроAски, Милош ОLреновић о:лучује :а
оснује оркесPар сасPављен о: инсPруменаPа каракPерисPичних
за евроAско Aо:неLље. Ан;ажује Јосифа Шлезин;ера (1794−1870),
који у Кра;ујевцу 1831. ;о:ине формира оркесPар Aо: називом
,,Књажевско-срLска Lан:а“, чиме је заAочео развој новије срAске
музичке кулPуре. Пре:сPаве које су извођене у Aрвом Кра;ујевач-
ком AозоришPу „Јоаким Вујић“, заAочињале су уверPиром – ин-
сPруменPалним уво:ом, :ок су се у Aаузама изво:иле наро:не
Aесме, у Шлезин;еровој оLра:и. Ови кома:и са Aевањем AосPају
својеврсPан жанр срAске музике, које не;ују ;оPово сви срAски
комAозиPори 19. века. Иако већина Шлезин;ерових комAозиција
није излазила из оквира :илеPанPизма, ње;ов ра: је наилазио на
ср:ачан Aријем ко: AуLлике (Ђурић, 2010, сPр. 134). ЗLо; значајне
уло;е коју је имао у развоју срAске умеPничке музике AоPреLно је
уAознаPи ученике са ње;овим сPваралашPвом. Је:на о: Шлезин-
;ерових комAозиција коју мо;у AослушаPи ученици основне
школе јесPе соло Aесма СAомени се на мене. Ова, као и осPале на-
ве:ене комAозиције у ра:у, :осPуAне су на инPернеPу, о:носно
на ЈуPјуLу.
Веома значајна личносP у музичком живоPу СрLије 19. века Lио
је Корнелије СPанковић (1831−1856), који се смаPра уPемељивачем
национално; сPила у срAској умеPничкој музици. Ње;ово умеP-
ничко :еловање није Lило Pолико значајно Aо сPваралачким :о-
меPима, колико Aо Pоме шPо је усмерило :аљи развој срAске
умеPничке музике. ПознансPво са Вуком Караџићем, у Бечу, ;:е
се школовао, имало је велики уPицај на ње;а, у смислу AрихваPа-
ња Вукових и:еја и Aо:сPицања инPересовања за музички фол-
клор. Вук је оPAевао шесP срAских наро:них Aесама Aољском ком-
AозиPору Францу Мирецком, који их је оLра:ио за извођење уз
клавирску AраPњу. Ове комAозиције оLјављене су у :ру;ој књизи
Вукових Aесама из 1815. ;о:ине и Aре:сPављају Aрве ноPне заAисе
срAских наро:них Aесама (Ђурић Клајн, 1956, сPр. 16). СPанковић
о:лази у Сремске Карловце и у :ру;е Aре:еле СрLије, ;:е Lележи
наро:не мело:ије у жељи :а их искорисPи у свом комAозиPор-
ском ра:у. Тако насPају зLирке ,,СрAске наро:не Aесме“ за ;лас и
клавир, за клавир соло и за чеPворо;ласни хор (СPанковић, 2004).
О:ушевљен леAоPом наро:них Aесама које је оLрађивао, СPанко-
вић Aише: ,,Може се рећи, за ових :ванаесP Aесама, :а су о:низа-
них :ванаесP зрна са :ра;оцено; низа наро:них мело:ија, које
сам у наро:у изаLрао“ (Ђурић Клајн, 1956, сPр. 14). Поре: оLра:е

наро:них Aесама, СPанковић је Aисао и музику на умеPничке Pек-

сPове Бранка Ра:ичевића, Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића,
Васе Живковића, Јована СуLоPића и :ру;их срAских Aесника. Вео-
ма су значајне ње;ове Aесме Lу:илнице и :ру;е AаPриоPске Aе-
сме, чије је извођење Pоком 19. века Lило о: изузеPно; значаја за
Lуђење националне свесPи и развијање националних осећања.
НајAознаPије су: У %ој, Пра$ је ово$ мило$ Ср%а, Ра о и е Ср%ин у војнике,
Ево еснице верне, Ус ај, ус ај Ср%ине и :ру;е (СPанковић, 2007).
СмаPра се :а је СPанковић сакуAио и оLра:ио око 200 Aесама за Aе-
вање уз клавирску AраPњу. Прерана смрP сAречила ;а је у намери
:а још Aре:аније ра:и на развијању националне комAозиPорске
школе. У из:ању Са%рана ела Корнелија С анковића, књи;а 1 (СPан-
ковић, 2004), оLјављене су комAозиције за клавир, :ок су у књизи
2 (СPанковић, 2007), оLјављене Песме за $лас и клавир и Песме за че-
воро$ласни хор. Је:но о: ње;ових најAознаPијих инсPруменPал-
них :ела је клавирска комAозиција Ш о се %оре мисли моје, која
Aре:сPавља варијацију на Pему мело:ије исPоимене романсе,
коју је наAисао кнез Михајло ОLреновић.
Јосиф Маринковић (1851−1931) и СPеван Мокрањац (1856−1914)
насPавили су, међу Aрвим срAским музичарима, Aравцем који је
Pрасирао Корнелије СPанковић, :ајући срAској музици нове Pеме-
ље и нове AуPоказе, Pиме уPемељујући национални романPизам.
Јосиф Маринковић насPавља са оLра:ама наро:них мело:ија, али
се ње;ов ра: заснивао и на комAозицијама ори;иналне инвенци-
је. Ње;ова најAознаPија :ела у којима је корисPио наро:не мело-
:ије су: Кола, за мешовиPи и мушки хор; Пролећна зора, комAозици-
је за :ечје и омла:инске а каAела хорове. Писао је и комAозиције
за сPихове ро:ољуLиве Aоезије: Наро ни з%ор, Јуначки (оклич, Химна
Балкана, Косовска химна и :ру;е. Према музиколошкињи Ђурић
Клајн „Маринковићева музика у Pим Aесмама Lила је чесPо, Aо
новини и свежини израза, Aо инвенцији и Aо у:аљавању о: ша-
Lлона – :алеко исAре: PексPова које је комAоновао, а Aо умеPнич-
кој снази изна: њих“ (Ђурић Клајн, 1971, сPр. 78). НајAознаPије Ма-
ринковићеве комAозиције лирско; каракPера су: За овољна река,
Моли ва и По очара. НајAоAуларније комAозиције за ;лас и кла-
вир су: Алʼ је ле( овај све , Кажи ми, Чежња. ПосеLно се из:војила
AаPриоPска Aесма Хеј, ру%ачу с %ујне Дрине, која је у Aерио:у Aре:
Први свеPски раP коришћена Aриликом AолиPичких манифесPа-
ција, AосPавши симLол срAско; оPAора и LорLе за слоLо:у. Марин-
ковић је значајан и Aо Pоме шPо уPемељује жанр оAлемењене сев-
:алинке, а ње;ове најAознаPије комAозиције ово; PиAа су Шано

ушо и Из $ра а у $ра . Најзначајнија :ела из оLласPи :уховне музи-

ке су Оче наш, Ли ур$ија, Помен о(елу (Ђурић, 2010).
СPеван СP. Мокрањац је Aо мно;им осоLинама PиAичан Aре:-
сPавник Aрве ;енерације романPичара – уPемељивача национал-
не школе. На Aољу свеPовне музике, ње;ов ра: се заснива на во-
калном и вокално-инсPруменPалном сPваралашPву, ;:е најзна-
чајније месPо AриAа:а хорским комAозицијама Рукове има, које
Aрема мишљењу музиколошкиње Маринковић Aре:сPављају
„камен Pемељац срAске умеPничке музике“ (Маринковић, 2007,
сPр. 84). НаAисао је 15 руковеPи, у којима је оLра:ио наро:не Aе-
сме из СрLије, Босне и Маке:оније. Ње;ове :уховне комAозиције:
Херувимска (есма, Ака ис Бо$оро ици, Те%е Бо$а хвалим, О(ело у
фис-молу, Ли ур$ија Св. Јована Зла оус о$, уLрајају се у врхунска
:ела свеPске музичке LашPине.
ПочеPком XX века Бео;ра: AосPаје ценPар срAске музичке кул-
Pуре, коју инPензивно не;ују и развијају комAозиPори СPанислав
Бинички (1872‒1942), Божи:ар Јоксимовић (1868‒1955), ПеPар Кр-
сPић (1877‒1957), Вла:имир Ђорђевић (1869‒1938) и Миленко Пау-
новић (1889‒1924). Њихово :еловање је у исPорији срAске музике
AознаPо Aо: називом „Lео;ра:ска школа“ (Маринковић, 2007). За
овај Aерио: каракPерисPично је Aојачано инPересовање за оAеру и
симфонијска :ела. У :уху романPичарске оAере, СPанислав Би-
нички 1904. ;о:ине комAонује Aрву срAску оAеру На уранку. Ком-
Aонује и оркесPарске уверPире, маршеве, музику за Aозоришне
кома:е, хорове, соло Aесме, као и :уховне комAозиције. Је:ан о:
најAознаPијих маршева свакако је Марш на Дрину. У исPо време, Бо-
жи:ар Јоксимовић комAонује оAеру Жени %а Милоша О%илића (Ђу-
рић Клајн, 1956), а мало је AознаPо :а је наAисао музику за чувену
Aесму И$рале се елије, на PексP Милора:а ПеPровића Сељанчице.
НеAраве:но заAосPављена умеPничка :ела из ово; Aерио:а јесу
комAозиција Зулумћар и соло Aесма Нимфа, које је наAисао ПеPар
КрсPић, као и инсPруменPална комAозиција Уз аница Вла:имира
Ђорђевића. ЈавносPи су мало AознаPа изузеPно :ра;оцена музич-
ка :ела Миленка Пауновића (1889‒1924) и ЉуLомира Бошњакови-
ћа (1891‒1987). НајAознаPије Пауновићево :ело је Ју$ословенска
симфонија, комAонована 1914. ;о:ине. ИнсAирисан :о;ађајима из
Прво; свеPско; раPа, ЉуLомир Бошњаковић комAонује :ело Ал-
%анска $ол$о а, у којој је :очарана раPна аPмосфера, о: PренуPка
о:ласка Lораца у раP, Aреко раPних сPрахоPа, Aа све :о AоLе:нич-
ко; расAоложења. ОLухваPа сPавове: РасPанак срAско; војника,
После:ња LорLа, АлLанска ;ол;оPа, Сцена на мору, Крф и Финале.

Из Pо; Aерио:а AоPиче и ње;ова уверPира Цер, која је Pакође не:о-

вољно AознаPа јавносPи. Значајан :оAринос развоју срAске музи-
ке на AочеPку :ва:есеPо; века :ао је Иси:ор Бајић (1878‒1915).
КомAоновао је музику за Aозоришне кома:е, а међу најAознаPији-
ма су: Чучук С ана, Сеоски Лола и Ракија. Омиљене су Lиле ње;ове
комAозиције Ср(киња, Јесен с иже уњо моја, Зрачак вири и :ру;е.
Ту је и циклус соло Aесама Песма љу%ави, као и циклус клавирских
комAозиција Aо: називом Ал%ум ком(озиција. О: клавирских :ела
најAознаPија су Ср(ска ра(со ија и Ср(ско цвеће, а као најзначајније
Бајићево :ело наво:имо оAеру Кнез Иво о Сем%ерије, комAоновану
Aо :рами Бранислава Нушића. У раPним условима, о: 1912. :о
1918. ;о:ине, велики :оAринос развоју музичко; и кулPурно; жи-
воPа :ао је комAозиPор КосPа Манојловић (1890‒1949). Ње;ово
сPваралашPво о;ле:а се AрвенсPвено у хорским :елима, која су за-
снована на наро:ним и црквеним мело:ијама. Међу најAознаPи-
јим Манојловићевим :елима је циклус соло Aесама назван Ју$осло-
венске наро не (есме. Све Pе комAозиције Aре:сPављају „музичку
PрансAозицију Lолних и Pра;ичних :оживљавања AаPриоPски за-
несено; мла:ића који је Aрошао кроз све Pе;оLе раPа“ (Ђурић
Клајн, 1971, сPр. 129). Мало AознаPе су ње;ове :уховне комAозици-
је Те%е (ојем и Бо$оро ице јево, иако су Pо :ела високе умеPничке
вре:носPи.
КомAозиPори рођени крајем 19. века, ПеPар Коњовић (1883‒

1970), Милоје Милојевић (1884‒1946) и СPеван ХрисPић (1885‒
1958), „:онели су са својих школовања извесне новине у срAску
музику − елеменPе национално; ексAресионизма, о:Lлеске им-
Aресионизма и назнаке аPоналносPи“ (ЖеLељан, 2009, сPр. 11). Пе-
Pра Коњовића је AрвенсPвено занимала оAерска музика. Ње;ове
најAознаPије оAере су Жени %а Милоша О%илића3/Вилин вео, Кнез о
Зе е и Кош ана. У својој зLирци за ;лас и клавир Моја земља, ком-
Aонованој између 1905. и 1925. ;о:ине, оLра:ио је око 100 наро:-
них Aесама, из ;оPово свих крајева Ју;ославије. Њихова мело:ија
је ауPенPична, неизмењена, :ок се сPилизација осећа у клавирској
:еоници (Ђурић Клајн, 1971). Је:на о: Aесама из Pе зLирке је Да
знајеш мори моме. Велики :оAринос Коњовић је :ао развоју срAске
симфонијске музике. АуPор је Aрве симфоније у исPорији срAске
музике – Симфонија у це-молу (Маринковић, 2007). Значајну Aажњу
AосвеPио је камерној и хорској музици. Веома чесPо извођене су
3
По: AриPиском аусPријске цензуре оAера Жени %а Милоша О%илића се изво-
:ила Aо: називом Вилин вео (Ђурић Клајн, 1971, сPр. 108).

комAозиције за женски хор: Вра$олан, Ој, за $ором и Орошен. Милоје

Милојевић у свом сPваралашPву Aре:носP :аје камерној музици −
вокалној и вокално-инсPруменPалној. Ње;ове најAознаPије хор-
ске комAозиције су: Ду$о се (оље зелени, Слу ња, циклус Пир алузија,
Муха и комарац, Ју$ословени, Ви ов анска (ричес , :ве лиPур;ије и
Pри оAела (Ђурић, 2010). Као и осPали комAозиPори ово; времена,
Aисао је соло Aесме за ;лас и клавир. Је:на о: AознаPих је Јесења
еле$ија. Из ње;ово; Lо;аPо; сPваралачко; оAуса инсPруменPалне
музике из:вајамо :ело за клавир Косовска сви а, у којој корисPи
моPиве наро:них мело:ија са Косова и МеPохије. Важно је сAоме-
нуPи и ње;ову симфонијску Aоему Смр мајке Ју$овића. У сPвара-
лачком оAусу СPевана ХрисPића значајно месPо AриAа:а музич-
ко-сценским :елима, о: којих су најзначајнија оAера Су он и Lа-
леP Охри ска ле$ен а. Писао је и соло Aесме, оркесPарске и хорске
комAозиције, симфонијске Aоеме, музику за филм Софка.
Веома значајни срAски комAозиPори :ва:есеPо; века, са чијим
сPваралашPвом PреLа :а Lу:у уAознаPи ученици основне школе
су: ЉуLица Марић (1909‒2003), Марко Тајчевић (1900‒1984), Воји-
слав Илић (1912‒1999), Алексан:ар ОLра:овић (1927‒2001), Кон-
сPанPин БаLић (1927‒2009), Вла:о Милошевић (1901‒1990), Зоран
ХрисPић (1938), СвеPисав Божић (1954) и Мла:ен МаPовић (1980).
Дела ЉуLице Марић заснована су на мо:усима Aравославне :у-
ховне музике, шPо њено сPваралашPво чини ори;иналним и сAе-
цифичним. КорисPећи црквене лесPвице, на осоLен начин, ЉуLи-
ца Марић је „анPициAирала је:ан о: најзначајнијих Aраваца :ру;е
Aоловине 20. века, Aравац Pзв. мисPичних минималисPа из ИсPоч-
не ЕвроAе (ПерP, Горецки и :ру;и), којима ће, :ва:есеP ;о:ина ка-
сније, уAраво сре:њовековна (Aравославна) :уховна музика Aре:-
сPављаPи AолазишPе и основу за нову музичку есPеPику“ (ЖеLе-
љан, 2009, сPр. 12). Овај сPил се најLоље осликава у њеном циклусу
комAозиција Музика Ок оиха. Из сPваралачко; оAуса ЉуLице Ма-
рић ученици основне школе PреLа :а уAознају Визан ијски кон-
цер и Бранково коло. Њено AознаPо :ело Песме (рос ора, канPаPа
за мешовиPи хор и оркесPар, Aре:ложене су за слушање у осмом
разре:у. Марко Тајчевић исPакао се у оLласPи клавирске музике,
али је комAоновао и хорске комAозиције и соло Aесме. Ње;ово
најзначајније :ело је Се ам %алканских и$ара, које се Lазира на риP-
мичко-мело:ијским и хармонским елеменPима наро:не музике.
Из оLласPи хорске музике из:вајамо До олске (есме и Че ири у-
ховна с иха. КомAозиPорска :елаPносP Војислава Илића, о;ле:а се
у оркесPарским :елима Коло, Чочечка и$ра, Сви а за мале $у аче,

канPаPама Наро не за$оне ке и С(омен на ус анак, као и у хорским

комAозицијама :уховне са:ржине, о: којих се најчешће изво:е
Свја и Боже, Алилуја и Херувимска. Са сPваралашPвом КонсPанPина
БаLића ученици ће се уAознаPи слушањем хорских комAозиција
Жир и (расе, За$оне ка и Левачка сви а. Алексан:ар ОLра:овић се
исPакао у оLласPи оркесPарске и камерне музике. ПознаPо је ње-
;ово :ело Кроз свемир, које се слуша у осмом разре:у. СPварала-
шPво Зорана ХрисPића о;ле:а се AрвенсPвено у комAозицијама
Aисаним за AоPреLе AозоришPа, филма, о:носно Pелевизије. На-
Aисао је музику за 35 филмова, а међу најAознаPијима су: Хасана-
$иница, Дервиш и смр , Варљиво ле о ʼ68, Сава Мала и :ру;е.
СPваралашPво СвеPислава Божића, комAозиPора и PеореPича-
ра музике, уPемељено је на националној :уховној Pра:ицији. ОL-
новиPељ је и чувар срAске :уховне и свеPовне музичке верPика-
ле. Ње;ов сPваралачки оAус оLухваPа хорску свеPовну и :уховну
музику, вокално-инсPруменPалну музику, оAеру, камерну музи-
ку, музику за инсPруменPе, (клавир, чемLало, флауPа, виолонче-
ло), музику за ;лас и инсPруменPалну AраPњу. У целокуAном ње-
;овом оAусу :оминира национална Aро;рамска оријенPација.
Евокација и сPваралачки AреоLражај косовско; музичко; Aамће-
ња нарочиPо :олази :о изражаја у ње;овом кончерPину за кла-
вир и оркесPар Ме охијска (ојања. Поре: Ме охијских (ојања, и
:ру;е Божићеве комAозиције инсAирисане су исPоријом срAско;
наро:а на Косову и МеPохији. Међу најAознаPијима су: Лазарево
% еније, концерP за PруLу и симфонијски оркесPар, Кроз сан мој
авни и %ез%рој суза наших, Aоема за ;у:аче, и Сви ања на Љеви-
шком, симфонијска Aоема, комAонована 1999. ;о:ине, у којима
комAозиPор на:ахнуPо LашPини музичко Aамћење, Aризива
сPра:ања и ;ол;оPу срAско; наро:а на Косову и МеPохији, осPа-
вљајући каPарзичне музичке заAисе за Lу:ућносP. У насPавне
Aро;раме музичке кулPуре свакако Lи PреLало уврсPиPи комAо-
зиције срAских комAозиPора са AросPора :анашње РеAуLлике
СрAске − Вла:а Милошевића и Мла:ена МаPовића. Из сPваралач-
ко; оAуса Вла:е Милошевића из:вајамо хорску комAозицију Са
Змијања. СPваралашPво Мла:ена МаPовића везано је за хорско
сPваралашPво. Ње;ове најAознаPије комAозиције су Моја Ре(у%ли-
ка, која Aре:сPавља химну РеAуLлике СрAске, Мила мајко и :ру;е.

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

Пре:меP исPраживања је национално васAиPање на основама
срAске умеPничке музике у основној школи. Циљ је уPвр:иPи у
којој мери ученици 8. разре:а са PериPорије Косова и МеPохије и
ценPралне СрLије Aознају срAску умеPничку музику. Полазна
AреPAосPавка у исPраживању Lила је :а на крају основношкол-
ско; оLразовања ученици са PериPорије Косова и МеPохије и цен-
Pралне СрLије не Aознају :овољно срAску умеPничку музику. У
скла:у са циљем формулисани су сле:ећи за:аци исPраживања:
1. уPвр:иPи у којој мери ученици 8. разре:а са PериPорије Косова
и МеPохије и ценPралне СрLије Aознају најзначајније Aре:сPав-
нике срAске умеPничке музике; 2. уPвр:иPи у којој мери ученици
8. разре:а са PериPорије Косова и МеPохије и ценPралне СрLије
Aознају сPваралашPво срAских комAозиPора. Помоћне хиAоPезе
;ласе: 1. ученици 8. разре:а са PериPорије Косова и МеPохије и
ценPралне СрLије не Aознају :овољно најзначајније Aре:сPавни-
ке срAске умеPничке музике и 2. ученици 8. разре:а са PериPори-
је Косова и МеPохије и ценPралне СрLије не Aознају :овољно
сPваралашPво срAских комAозиPора. Независна варијаLла је Ре-
;ион (мо:алиPеPи: Косово и МеPохија и ценPрална СрLија). Зави-
сне варијаLле су: Aознавање најзначајнијих Aре:сPавника срAске
умеPничке музике и Aознавање сPваралашPва срAских комAози-
Pора. ИсPраживање је извршено сре:ином маја 2016. ;о:ине4 у 24
основне школе у СрLији, о:носно у 12 школа на Косову и МеPохи-
ји и у 12 школа ценPралне СрLије5. АнкеPирањем је оLухваћено
4
РезулPаPи исPраживања Aре:сPављени у овом ра:у :ео су оLимније; исPра-
живања које је за циљ имало :а се уPвр:и колико ученици на крају основно;
оLразовања Aознају са:ржаје AаPриоPско; васAиPања у насPави музичке
кулPуре: Pра:иционалне, AаPриоPске и :уховне Aесме и националну умеP-
ничку музику. У овом ра:у Aре:сPављен је :ео резулPаPа који се о:носе на
националну умеPничку музику.
5
ИсPраживање је сAрове:ено у сле:ећим основним школама на Косову и Ме-
Pохији: „ДосиPеј ОLра:овић“ Прековце, „Краљ МилуPин“ Грачаница, „Де-
санка Максимовић“ Косовска Каменица и Ајновце, „Мила:ин ПоAовић“ Па-
сјане, „Шарски о:ре:“ ВраLешPица и Севце, „Рајко Урошевић“ ГоPовуша,
„ПеPар Кочић“ Брњак и БуLе, „Бла;оје Ра:ић“ ЗуAче, „СвеPи Сава“ Косовска
МиPровица, „ЛеAосавић“ ЛеAосавић, „Вук Караџић“ Звечан и „Јован Цви-
јић“ ЗуLин ПоPок; и у ценPралној СрLији: „СвеPи Сава“ Бор, „СуPјеска“ Рашка,
„ДимиPрије Туцовић“ Краљево, „Коле Ра:ишић“ Ниш, „Кне;иња Милица“
ТрсPеник, „На:а ПоAовић“ Крушевац, „Мла:осP“ Бео;ра:, „Дра;иша Михаи-
ловић“ Кра;ујевац, „Краљ Алексан:ар I“ Пожаревац, „СвеPи Сава“ Мла:ено-
вац, „Меша Селимовић“ Нови Пазар и „Алекса Дејовић“ Севојно.

укуAно 534 ученика: 228 (42,7%) са Косова и МеPохије и 306 (57,3%)

ученика из ценPралне СрLије. О: сPаPисPичких мера и AосPуAака
коришћено је ;руAисање, AреLројавање и AроценPи. Сви кванPи-
PаPивни AоказаPељи су AроAраћени квалиPаPивном анализом.
По:аци су оLрађени Aро;рамским AакеPом за сPаPисPичку ана-
лизу Aо:аPака SPSS, верзија 21.0.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Први исPраживачки за:аPак Lио је уPвр:иPи у којој мери уче-
ници 8. разре:а са PериPорије Косова и МеPохије и ценPралне Ср-
Lије Aознају најзначајније Aре:сPавнике срAске умеPничке музи-
ке. Анализа о:;овора ученика на AиPање: Наве и имена ср(ских
ком(ози ора чија с е ела слушали у основној школи. О: укуAно;
Lроја исAиPаника (534), њих 125 (23,40%) :ало је Pачне о:;оворе.
О: Pо; Lроја, је:ан ученик навео је AеP комAозиPора, 22 ученика
навела су чеPири комAозиPора, а 102 ученика су знала :а наве:у
Aо Pри имена срAских комAозиPора. По: :елимично Pачним о:-
;овором Aо:разумевали смо оне о:;оворе у којима је наве:ено
Lар је:но или :ва имена срAских комAозиPора, :ок осPала наве-
:ена имена нису AриAа:ала срAској умеPничкој музици. Такве
о:;оворе је :ало 177 (33,15%) ученика. НеPачно је о:;оворило 8
ученика (1,50%), :ок велики Lрој ученика, њих 224 (41,95%) уоA-
шPе није о:;оворило на AосPављено AиPање. Анализираћемо о:-
;оворе ученика, како Lисмо уPвр:или која имена срAских комAо-
зиPора они знају, и уAоре:о ћемо извршиPи анализу насPавних
Aро;рама музичке кулPуре, како Lисмо уPвр:или колико су у
њима засPуAљени срAски комAозиPори. Већина ученика (43,8%)
навела је име СPевана Мокрањца, иако је Lило очекивано :а сви
ученици наве:у име ово; AознаPо; срAско; комAозиPора, а AосеL-
но заPо шPо су ње;ове комAозиције засPуAљене у насPавним Aро-
;рамима музичке кулPуре о: 3. :о 8. разре:а. С оLзиром на Pо :а
у насPавним Aро;рамима за 1. и 2. разре: нису засPуAљена Мо-
крањчева :ела за слушање, Aре:лажемо :а се уврсPе сле:еће ње-
;ове комAозиције: Алʼ је ле( овај све , Пазар живине и Приморски на-
(еви. Само 15,8% ученика зна за СPевана ХрисPића, је:но; о: наји-
сPакнуPијих комAозиPора Aрве Aоловине 20. века, шPо не чу:и, с
оLзиром на Pо :а је овај чувени комAозиPор у насPавним Aро;ра-
мима музичке кулPуре о: 1. :о 8. разре:а, засPуAљен са све;а 3
комAозиције: „Грлица“ из LалеPа Охри ска ле$ен а, у AеPом разре-
:у (Правилник, 2007, сPр. 47), О(ело и „Прва свиPа“ из LалеPа

Охри ска ле$ен а, у осмом разре:у (Правилник, 2006, сPр. 45).

Охри ска ле$ен а, као :ело свевремене умеPничке вре:носPи, Lи-
сер је срAске умеPничке музике и изворишPе национално; :уха и
Aоноса, али, и :ру;е комAозиције СPевана ХрисPића заслужују
Aажњу. СмаPрамо :а Lи насPавне Aро;раме оLавезно PреLало :о-
AуниPи ње;овим комAозицијама: Ра(со ија за клавир и оркес ар,
Симфонијска ра(со ија, „Три свиPе“ из оAере Су он, Чучук С ана –
музика за кома: са Aевањем, Врањанска сви а – за мали оркесPар.
Све;а 14, 4% ученика навело је име Корнелија СPанковића, уPеме-
љивача срAске умеPничке музике. НевероваPно али исPиниPо је-
сPе :а је овај изузеPно значајан срAски комAозиPор у насPавним
Aро;рамима музичке кулPуре засPуAљен са само је:ном комAо-
зицијом за слушање, у Aрвом разре:у (Правилник, 2004, сPр. 62).
У AиPању је комAозиција Ш о се %оре мисли моје. У насPавне Aро-
;раме оLавезно Lи PреLало уврсPиPи сле:еће СPанковићеве ком-
Aозиције: хорску :уховну комAозицију Дос ојно јес , комAози-
ције за ;лас и клавир Тавна ноћи, Зора ру и, мајка ћерку %у и, Љу%ио
се $олу% са $олу%ицом, као и клавирску комAозицију Ср(ски наро ни
ка рил, и :ру;е. Само 7,7% ученика навело је име СPанислава Би-
ничко;. У насPавним Aро;рамима музичке кулPуре ње;ово сPва-
ралашPво Aре:сPављено је је:ном комAозицијом − Марш на Дрину.
Она је Aре:ложена за слушање у 3. разре:у (Правилник, 2005, сPр.
49) и 6. разре:у (Правилник, 2008, сPр. 47). У насPавне Aро;раме
PреLало Lи уврсPиPи сле:еће комAозиције Биничко;: Хор момака
и евојака, о:ломак из Aрве срAске оAере На уранку, „Коло“ из оAе-
ре На уранку, Гар ијски марш, Пара ни марш и :ру;е. Све;а 6,1% уче-
ника је чуло за ПеPра Коњовића. Ње;ово сPваралашPво је у на-
сPавним Aро;рамима Pакође Aре:сPављено је:ном комAозици-
јом „Велика чочечка и;ра“ из оAере Кош ана, која је Aре:ложена
за слушање у 5. разре:у (Правилник 2007, сPр. 4) и се:мом разре-
:у (Правилник, 2006, сPр. 44). Ученике основне школе PреLа уAо-
знаPи са ње;овoм хорском комAозицијом Вра$олан, као и са „Све-
чаним маршем“ из оAере Жени %а Милоша О%илића. За Јосифа Ма-
ринковића зна 5, 6% ученика. У изLор комAозиција за слушање о:
1. :о 8. разре:а у насPавне Aро;раме увршPене су :ве комAозици-
ја ово; ауPора – Моли ва, у Aро;раму за 2. разре: (Правилник,
2004, сPр. 63), и О че наш, у Aро;раму за 6. разре: (Правилник,
2008, сPр. 47). Свакако Lи PреLало AослушаPи ње;ове соло Aесме
Серена а (Кра:ем Pи се Aо: Aенџере), наAисану за сPихове Алексе
ШанPића, Ох, како сунце сија, По (розором (Поноћ је Pако Pиха), на
PексP Јована Ј. Змаја, и :ру;е. Само 3,3% ученика навело је име

Милоја Милојевића. У насPавним Aро;рамима музичке кулPуре

наве:ено је је:но :ело ово; комAозиPора за слушање. То је хорска
комAозиција Муха и комарац, која се слуша у 6. разре:у. Поје:ине
клавирске комAозиције Милоја Милојевића инсAирисане су Pра-
:иционалном наро:ном музиком Косова и МеPохије, Aа их PреLа
уврсPиPи у насPавне Aро;раме музичке кулPуре, шPо ће LиPи :о-
Aринос не;овању Pра:иционалних косовско-меPохијских вре:-
носPи. То су: Косовска сви а, Мо ив из Призрена, Ју ро на Косову, Пе-
сма из Неро имља и Косовка. Име Даворина Јенка, који је наAисао
музику за срAску :ржавну химну Боже (рав е навело је само 1,7%
ученика. Даворин Јенко је словеначки комAозиPор, који се зLо;
великих заслу;а у развоју срAске музике и срAско; AаPриоPизма
смаPра и срAским комAозиPором. Ње;ове комAозиције, нажа-
лосP, нису засPуAљене у насPавним Aро;рамима срAских основ-
них школа, а PреLало Lи уврсPиPи сле:еће: Увер ира Косово, Зи а-
ње Раванице, кома: са Aевањем Ђи о, Aесма за ;лас и клавир Укор
(Г:е си :ушо, ;:е си рано), за PексP Бранка Ра:ичевића, и :ру;е. За
име Боре Ду;ића, савремено; срAско; комAозиPора и извођача,
чуло је 1,1,% ученика. НасPавни Aро;рам за 3. разре: (Правилник,
2005, сPр. 49), и за 5. разре: (Правилник, 2007, сPр. 47), са:ржи Aре-
:ло; ње;ових комAозиција за слушање, из оAуса Чаро%на фрула.
Делови Ду;ићевих комAозиција: О%ичан %алкански ан, Не%еска Ср-
%ија, Зов за не ос ижном ле(о ом и :ру;е, :очаравају :ух срAско;
наро:а, Aа ове комAозиције PреLа слушаPи, како у насPави музич-
ке кулPуре, Pако и у корелацији са осPалим насPавним Aре:меPи-
ма. За Зорана Симјановића, срAско; комAозиPора чије се сPвара-
лашPво у;лавном везује за филмску и AоAуларну музику, чуло је
све;а 2 ученика (0,3%). Иако је ауPор музике у Lројним срAским
филмовима, ње;ове комAозиције нису увршPене у насPавне Aро-
;раме, шPо Lи свакако PреLало учиниPи. Ученици Lи мо;ли :а Aо-
слушају музику из филмова коју је он Aисао: Национална класа,
Балкан екс(рес, Буре %ару а, Жикина инас ија, Мара онци рче (о-
часни кру$ и :ру;е. Слична је сиPуација ка:а је у AиPању и сPвара-
лашPво Зорана ХрисPића. Само је:ан ученик (0,2%) о: укуAно 534
навео је ово; срAско; комAозиPора, чије сPваралашPво Pакође
није засPуAљено у насPавним Aро;рамима. Писао је музику за Aо-
зоришPа, филмове, ТВ емисије, као и :ру;а вре:на умеPничка :е-
ла. Је:ан ученик (0,2%) навео је име Војислава КосPића, који је Aи-
сао музику за филмове, AозоришPе и Pелевизију. Уочавамо :а
нико о: ученика није навео имена веома значајних срAских ком-

AозиPора: Марка Тајчевића, Иси:ора Бајића, КонсPанPина БаLи-

ћа, ЉуLице Марић, СвеPислава Божића.
РезулPаPи исPраживања Aоказују :а ученици не Aознају :о-

вољно најзначајније Aре:сPавнике срAске умеPничке музике.
Еви:енPно је, међуPим, и Pо :а су срAски комAозиPори не:овољ-
но засPуAљени и у насPавним Aро;рамима музичке кулPуре. На-
кон оваквих сазнања о очи;ле:ном неAознавању соAсPвене на-
ционалне умеPносPи међу ученицима и њене не:овољне засPу-
AљеносPи у насPавним Aро;рамима, PреLа се заAиPаPи каква
Lу:ућносP очекује наро: и мла:е ;енерације ако их васAиPавају
они који немају о:;оворан о:нос Aрема националним вре:но-
сPима, који их не цене и који их занемарују. НеAознавање срAске
умеPничке музике ученици су изразили навођењем имена свеP-
ских комAозиPора: БеPовен, МоцарP, ШоAен, Франц ЛисP, ЂузеAе
Вер:и, Шуман, Чајковски, Бах и Вивал:и, као и имена Aисаца, Aо-
AуP СPевана Сремца, Бранка Ра:ичевића и :ру;их. УAоређујући
о:;оворе ученика са PериPорије Косова и МеPохије и ценPралне
СрLије на Aрво AиPање, уочена је сPаPисPички значајна разлика
(на нивоу 0,05) у Lроју Pачно наве:ених имена срAских комAози-
Pора. Ученици са Косова и МеPохије су Aоказали :а имају нешPо
Lоље знање у о:носу на ученике ценPралне СрLије (t=-2,144,
df=308, p=0,033). МеђуPим, ова разлика у о:;оворима није :ово-
љан AоказаPељ :а ученици :оLро Aознају најзначајнија имена
срAске умеPничке музике. На основу анализе о:;овора ученика
закључујемо :а је AоPврђена Aрва Aомоћна хиAоPеза :а ученици 8.
разре а са ери орије Косова и Ме охије и цен ралне Ср%ије не (озна-
ју овољно најзначајније (ре с авнике ср(ске уме ничке музике.
Дру;и исPраживачки за:аPак Lио је уPвр:иPи у којој мери уче-

ници 8. разре:а са PериPорије Косова и МеPохије и ценPралне Ср-
Lије Aознају сPваралашPво срAских комAозиPора. Анализа о:;о-
вора ученика на AиPање: Наве и називе уме ничких ела ср(ских
ком(ози ора које с е слушали на нас ави музичке кул уре. На ово
AиPање о:;овор је :ало Pек нешPо мање о: Pрећине исAиPаника,
њих 159 (29,8%). О: Pо; Lроја, Pачно је о:;оворило 20 ученика, шPо
је 3,8% о: укуAно; Lроја исAиPаника. Делимично Pачне о:;оворе
:ало је 127 (23,8%) ученика, а неPачне 12 ученика (2,2%). Чак 70,2%
ученика није о:;оворило на ово AиPање. Само је:ан ученик је на-
вео AеP комAозиција, :ок је 17 ученика знало :а наве:е Aо Pри
умеPничке комAозиције срAских комAозиPора. Две комAозиције
навело је 60 ученика, а Aо је:ан назив знало је 67 исAиPаника.

Ученици су наво:или називе сле:ећих комAозиција: Рукове и

(33,50%), Охри ска ле$ен а (15, 10%), Муха и комарац (7,60%), Марш на
Дрину (6,40%), Кош ана (5, 20%), О(ело (4,80%), Се ам %алканских и$а-
ра (4,40%), Боже (рав е (4,00%), Ли ур$ија Св. Јована зла оус о$
(3,60%), На уранку (3, 60%), Ш о се %оре мисли моје (2,40%), Дос ојно
јес (2,00%), Велика чочечка и$ра (2,00%), Жени %а Милошева (1,60%),
Ака ис Бо$оро ици (1,20%), У Бу иму $ра у (0,80%), Те%е (ојем
(0,80%), Бо$оро ице јево (0,40%), Величаније Све ом Сави (0,40%), Ој,
Ср%ијо, мила ма и (0,40%). Разлика у о:;оворима ученика са Косо-
ва и МеPохије и ценPралне СрLије на ово AиPање је занемарљива
Aа не захPева Pумачење t-PесPом. На основу анализе о:;овора
ученика AоPврђена је :ру;а Aомоћна хиAоPеза :а ученици 8. разре-
а са ери орије Косова и Ме охије и цен ралне Ср%ије не (ознају о-
вољно с варалаш во ср(ских ком(ози ора. Наве:ени резулPаPи
исPраживања AоPврђују ;лавну хиAоPезу: на крају основношколско$
о%разовања ученици са ери орије Косова и Ме охије и цен ралне Ср-
%ије не (ознају овољно ср(ску уме ничку музику.
ЗАКЉУЧАК У ра:у је размаPрано национално васAиPање у основној школи на

основама срAске умеPничке музике. У Aрофилисању кулPурно; и
национално; и:енPиPеPа висока умеPносP је:на је о: кључних
о:ре:ница. СPеAен :уховно; развоја је:но; наро:а се може мери-
Pи Aо Pоме колико он цени и AошPује умеPносP и има афиниPеPа
Aрема њој. СрAска умеPничка музика нам зLо; својих несумњи-
вих есPеPских вре:носPи :аје за Aраво :а се смаPрамо равноAрав-
ним са наро:има који су осPварили највише :омеPе у :омену ви-
соке кулPуре, а Pо развија свесP о вре:носPи сво; наро:а, јача
национални Aонос и си;урносP у соAсPвену нацију. У ра:у су
Aре:сPављени резулPаPи исPраживања који су AоPвр:или Aола-
зну AреPAосPавку :а ученици 8. разре:а са PериPорије Косова и
МеPохије и ценPралне СрLије не Aознају :овољно срAску умеP-
ничку музику. Чињеница :а су у насPавним Aро;рамима музич-
ке кулPуре изосPављена и заAосPављена имена комAозиPора који
су својим :елима :оAринели :уховном развоју срAско; наро:а и
ње;овом Aромовисању на најлеAши начин, Pе :а их ученици на-
кон завршено; основно; оLразовања не Aознају :овољно, осPавља
уPисак немарносPи и нео:;оворносPи Aрема свом националном
кулPурном наслеђу. ДужносP националне оLразовне AолиPике је
:а, кроз васAиPно-оLразовни сисPем, ко: мла:их не;ује и развија
национални :ух, свесP о вре:носPима сво; наро:а, о AоPреLи не-
;овања националне кулPуре и умеPносPи, Pе :а Aо:сPиче о:;о-

ворно Aонашање Aрема њима. УAознавање с националном умеP-

ничком музиком у насPави музичке кулPуре је је:ан о: начина
:а се :оAринесе развијању свесPи о кулPурним и националним
:оLрима, Pе развијању осеPљивосPи за њихово не;овање и Aо-
шPовање. У Pом смислу, умеPничка музика може LиPи значајан
чинилац национално; васAиPања у основној школи. НасPавни
Aланови и Aро;рами су :окуменPи законске сна;е које најо:;о-
ворније PреLа осмишљаваPи и креираPи, у скла:у са национал-
ном, оLразовном и кулPурном AолиPиком земље, како Lи васAиP-
но-оLразовни Aроцес :ао жељене резулPаPе у васAиPању и
оLразовању мла:их. О:аLиру са:ржаја који омо;ућавају реализа-
цију за:аPака национално; васAиPања, мора се AрисPуAиPи саве-
сно и о:;оворно, на нивоу свих насPавних Aре:меPа. У ра:у смо
навели Lо;аP изLор комAозиција које Lи PреLало уврсPиPи у на-
сPавне Aро;раме музичке кулPуре, шPо ће :оAринеPи уAознава-
њу срAске умеPничке музике, развијању љуLави и AошPовања
Aрема њој, као и Aрема свом наро:у.
ЛИТЕРАТУРА Анђелковић, П. (2014). Пасионирани (а рио изам или ЕУ ро(с во. Косов-
ска МиPровица: Филозофски факулPеP УниверзиPеPа у ПришPини − Ко-
совска МиPровица.
Базић, J. (2012). Друш вени ас(ек и о%разовања. Прилози за социоло;ију
оLразовања. Бео;ра:: ИнсPиPуP за AолиPичке сPу:ије.
Ђурић Клајн, С. (1956). Музика и музичари, Бео;ра:: ПросвеPа.
Ђурић Клајн, С. (1971). Ис оријски развој музичке кул уре у Ср%ији. Бео-
;ра:: Pro musica.
Ђурић, О. (2010). Во ич кроз ис орију музике. Бео;ра:: ДоминанPа.
ЖеLељан, И. (2009). Висока умеPносP као осоLеносP срAско; и:енPиPеPа.
Изазови евро(ских ин е$рација, ЧасоAис за Aраво и економију евроAских
инPе;рација. Бео;ра:: СлужLени ;ласник из Aо:ршку gtz, 7‒17.
Илић, М. (2010). Национално и инPеркулPурално васAиPање у вријеме
;лоLализације. У: Д. Денић (ур.), Мо$ућнос и национално$ вас(и ања у вре-
ме $ло%ализације: PемаPски зLорник (99‒107). Врање: УчиPељски факул-
PеP у Врању.
Јовановић, Б. (2005). Школа и вас(и ање. Бео;ра:: Е:ука.
Маринковић, С. (2007). Ис орија ср(ске музике. У: Н. Јовановић (ур.), Му-
зика у XIX веку и Aрвој Aоловини XX века (71‒106). Бео;ра:: Заво: за уџ-
Lенике.

Ракић, В. (1981). Др Вићен ије Ракић (1881–1969), Личнос , ра (е а$ошке и е-

је. Вла:еPа Тешић (ур.). Бео;ра:: Савез Aе:а;ошких :рушPава СрLије.
Росић, Т. (ур.) (2004). Речник филозофских (ојмова. Бео;ра:: БИГЗ.
СPанковић, К. (2004). Са%рана ела, Клавирска музика, књ. 1. У: Д. ПеPро-
вић и М. Кокановић (Aрир.). Бео;ра:: Музиколошки инсPиPуP СрAске
ака:емије наука и умеPносPи.
СPанковић, К. (2007). Са%рана ела, Песме за ;лас и клавир, мушки и ме-
шовиPи хор, књ. 2. У: Д. ПеPровић и М. Кокановић (Aрир.). Бео;ра:: Му-
зиколошки инсPиPуP СрAске ака:емије наука и умеPносPи.
Шуваковић, У. (2010). Национално васAиPање – AуP усвајања и ;лоLал-
них и националних вре:носPи. У: Д. Денић (ур.), Мо$ућнос и национално$
вас(и ања у време $ло%ализације: PемаPски зLорник (130‒144). Врање:
УчиPељски факулPеP у Врању.
Правилник о Нас авном (лану и (ро$раму за (рви и ру$и разре основно$ о%ра-
зовања и вас(и ања (2004). ПросвеPни ;ласник Lр. 10, Бео;ра:.
Правилник о Нас авном (лану за (рви, ру$и, рећи и че вр и разре основ-
но$ о%разовања и вас(и ања и нас авном (ро$раму за рећи разре основно$
о%разовања и вас(и ања (2005). ПросвеPни ;ласник Lр. 1, Бео;ра:.
Правилник о изменама (равилника о Нас авном (лану и (ро$раму основно$
о%разовања и вас(и ања (2006). ПросвеPни ;ласник Lр. 9, Бео;ра:.
Правилник о Нас авном (лану и (ро$раму за ру$и циклус основно$ о%разовања
и вас(и ања и нас авном (ро$раму за (е и разре основно$ о%разовања и ва-
с(и ања (2007). ПросвеPни ;ласник Lр. 6, Бео;ра:.
Правилник о нас авном (ро$раму за шес и разре основно$ о%разовања и ва-
с(и ања (2008). ПросвеPни ;ласник Lр. 5, Бео;ра:.
BILJANA M. PAVLOVIĆ
IN KOSOVSKA MITROVICA, TEACHERS’S TRAINING FACULTY
DRAGANA J. CICOVIĆ SARAJLIĆ
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF ARTS
SUMMARY NATIONAL EDUCATION ON THE BASIS

OF SERBIAN ART MUSIC IN PRIMARY SCHOOL
The paper deals with national education in primary schools on the

basis of Serbian art music. On the theoretical level, the task of this
paper is to examine the works of the most prominant Serbian

composers which should be introduced to elementary school

students. The paper presents the results of the research whose aim
was to determine to what extent the 8th grade students from the
territory of Kosovo and central Serbia know about Serbian art music
and how many are familiar with the works of the most prominent
Serbian composers. The survey results indicate that students do not
know enough about the national art music after finishing primary
school. One of the reasons is the insufficient representation of the
local authors’ compositions for listening in class. The task of primary
school classes is to, in accordance with the national educational poli-
cy, strengthen the national spirit among young people and to
encourage responsible behavior towards their own national values:
language, religion, art, customs, traditions. It was concluded that the
selection of content that enables the realization of the tasks of
national education must be approached conscientiously and respon-
sibly across all subjects in elementary education. In teaching of
music culture, national art music is a subject that, in addition to the
traditional, spiritual, and patriotic songs, contributes greatly to the
national upbringing. Features of national character today have
special educational and social meaning and significance in Kosovo
and Metohija, where, due to the specific conditions of life of the
Serbian people on this territory, it is necessary to devote more atten-
tion to them in the educational work. Introduction of creative works
of national composers to elementary school students will contribute
to the strengthening of national pride and sense of belonging to their
people. The paper cited works of national art music that are unjustly
neglected, and which because of their high aesthetic and ethical
values should be included in the curricula of music culture. The
study applied a descriptive method and the method of theoretical
analysis.
KEYWORDS: Serbian national art music, elementary school, teaching, national
education.


KЊИЖЕВНОСТ
82.0
14 ХАЈДЕГЕР М.
DOI:10.5937/ZRFFP47-15904
НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ1
КАТЕДРА ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК
ХАЈДЕГЕР И ДЕКОНСТРУКЦИЈА
Aus einer groß Verschwiegenheit schrieben.*

(Heidegger, Schwarze Hefte 1931–1938)
САЖЕТАК. У раду истражујемо и пратимо утицај који је филозофија Мартина Хај-

дегера, посредством Жака Дериде, имала у заснивању постмодерне
мисли о књижевности. Овај процес одвијао се на комплексан начин, по-
што Дерида није настављач, попут Ханса – Георга Гадамера, али ни пу-
ки епигон Хајдегеровог мисаоног пута. Дерида, утицајни мислилац на
размеђи ХХ и ХХI века, искористио је одређене Хајдегерове замисли за
полазне тачке сопствених промишљања. Те идеје су, ако не кривотворе-
не, засигурно измењене у толикој мери да суштински потиру њихов
изворни смисао. Међутим, и те преображене Хајдегерове поставке сна-
жно су утицале на групу критичара књижевне постмодерне, названих
деконструктивистима, од којих смо посебну пажњу посветили делова-
њу Пола де Мана.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: постмодерна, деконструкција, филозофија језика, херменеутика.
1 lazicjnebojsa@yahoo.com
* ПисаPи из велико; ћуPања. (Хај:е;ер, Црне %ележнице 1931–1938)
163
ДеконсPрукција, Aрема Pехници изучавања PексPа, наликује

сPрукPурализму, меPо:и која јој хронолошки AреPхо:и. У свом
AосPуAању :еконсPрукција феноменолошком меPо:ом из:ваја
есPеPске Aре:меPе у PексPу, :ок сPрукPурализам и AосPсPрукPу-
рализам Pо чине с елеменPима језичке сPрукPуре. КриPичари :е-
консPрукције оPкривају мношPво аAорија2 које онемо;ућавају
унивокносP PексPа. АAорије у PексPу највише је Aроучавао Пол :е
Ман, оPкривши :а су елеменPи PексPа реPко ка:а у са;ласју, мно-
;о чешће су конPрасPирани. У најкраћем, :еконсPрукција Pражи
и налази семанPику књижевно; PексPа у ње;овој симLоличкој
равни, :ок сPрукPурализам Pо чини у лин;висPичкој равни Pек-
сPуалносPи.
Пре не;о шPо Aокушамо :а на најLољи мо;ући начин оAишемо
како је Хај:е;ер уPицао на заснивање :еконсPрукције као је:не
о: савремених меPо:а чиPања и Pумачења књижевних PексPова,
морамо се осврнуPи на неоLичан Aоложај науке о књижевносPи3
:анас. Као шPо је AознаPо, она је изникла :ирекPно из филозофи-
је, Pачније АрисPоPелове филозофије. АрисPоPелов сAис О (еснич-
кој веш ини смаPра се Aрвом Pеоријом књижевносPи у цивилиза-
цији ЗаAа:а. Прошло је мно;о векова :ок се мисао о књижевно-
сPи није оPр;ла из чврсPо; за;рљаја филозофије; Pо се :о;о:ило
AочеPком ХХ века с Aојавом руских формалисPа. Њихови Pачни,
али чесPо Pерминолошки неAрецизни сPавови о књижевносPи су
уAливом лин;висPичких учења Фер:инан:а :е Сосира, Луиса
Хјелмслева, Емила БенвенисPа и :р., за:оLили неоAхо:ну меPо-
:олошку имAерсоналносP.
Учење руских формалисPа AуPовало је ЕвроAом, Aреко Чехо-
словачке (Aрашки лин;висPички кру;), Данске (коAенхашка
сPрукPуралисPичка лин;висPика, ;лосемаPика) и Париза, :а Lи
на крају сPи;ло4 у САД. У време ка:а је :осAело на америчке уни-
верзиPеPе, у :ру;ој Aоловини ХХ века, оно је већ Lило Pрансфор-
2
;рч. άπορία – Pешкоћа, AреAрека.
3 У ан;лоамеричкој кулPури у уAоPреLи је мање AреPенциозан Pермин, они
Aроучавање књижевносPи је:носPавно називају криPиком (critique).
4 Ово неоLично, како смо ;а назвали, AуPовање формалне меPо:е ;оPово :а се
AоPAуно AоклаAа с креPањем је:но; о: њених најзначајнијих зачеPника у
СовјеPском Савезу, Романа ЈакоLсона. ПошPо је морао :а еми;рира из
СССР-а, Lоравио је у Чехословачкој, Норвешкој, Шве:ској, :а Lи се коначно
Aреселио у САД ;:е је осPао :о краја живоPа. У свим ;ра:овима, у којима се
за:ржао, сарађивао је с во:ећим лин;висPима Pих :ржава (Н. ТруLецкој,
Ј. Мукаржовски, Л. Хјелмслев и :р.).
164 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ

мисано у сPрукPурализам (и AосPсPрукPурализам)5. Ова, на лин-

;висPичким уви:има конциAирана наука о књижевносPи, заје:-
но с оним њеним :елом који Aочива на филозофији језика,
заје:но су саз:але з;ра:у AосPмо:ерно; Pумачења књижевносPи,
:еконсPрукцију6.
МеђуPим, AосPмо:ерна мисао о књижевносPи (:еконсPрукPи-
висPичка криPика), су:ећи Aрема PексPовима њених најзначај-
нијих Aре:сPавника7, Aоказује Pежњу :а се враPи у окриље фи-
лозофије. Или је, макар, еволуирала у смеру срасPања Pеорије
књижевносPи и филозофије у синкреPично је:инсPво. На Aрожи-
мање :о међусоLне неAреAознаPљивосPи филозофских и кри-
Pичких PексPова, највише је уPицао Жак Дери:а. ЛиPераPуриза-
цијом соAсPвених филозофских есеја Дери:а је омо;ућио, на
:ру;ој сPрани, Полу :е Ману :а на филозофији заснованом :ис-
курсу и њеним речником оLликује PексPове о књижевносPи.
На Aриме:Lе AриAа:ника новокриPичара, AреPхо:ника :екон-
сPрукционисPа, Aово:ом њихово; хермеPично; сPила, Џефри
ХарPман, је:ан о: Aре:сPавника јејлске школе, о:;оворио је на
сле:ећи начин:
„Ове су оAPужLе засноване на симAлификацији и Aовијесном не-
знању. Нема разло;а с које;а Lи сва криPика Lила само нека врсP
Aриказивања и рецензирања. Чак ако и више волимо је:инсPвени
сPил Aисања, зар Lисмо PреLали свесPи криPичку Aрозу на је:ан
узорак или се оLмануPи :а је она чисPо уPилиPаран или инсPру-
менPалисPички начин комуницирања?“ (Бекер, 1986, сPр. 212).
МарPин Хај:е;ер чесPо се оAисује као мислилац који је начи-

нио оLрP у филозофији ЗаAа:а, ма:а је он сеLе Aре :оживљавао
као неко;а ко је филозофију, AошPо су је СокраP и ПлаPон усмери-
ли Aрема меPафизици, враPио на Aрави AуP. Хај:е;ер Lи, у Pом
смислу, Lио насPављач :еловања оне ;руAе :ревних мислилаца,
5
О овој Pранзицији веома је Aрецизно Aисао ЏонаPан Калер у књизи On Decon-
struction. Theory and Criticism after Structuralism (Culler, 1982). Лин;висPичка
основа :еконсPрукције, иако LиPна колико и она уPемељена на филозофији
језика, неће LиPи оLрађивана у овом ра:у; њој Lи се морао AосвеPиPи PексP
слично; оLима.
6 У ан;лосаксонским :ржавама она се, мож:а мање AреPенциозно, је:носPав-
но назива криPиком (critique).
7 Били су Pо Aрофесори с универзиPеPа Јејл, Aа се називају и јејлском школом.
Њихова имена су: Пол :е Ман, Џозеф Хилис Милер, Харол: Блум и Џефри
ХарPман. Њима се може Aри:о:аPи и Жак Дери:а, јер је чесPо као ;осPујући
Aрофесор Aре:авао на њиховом али и на :ру;им универзиPеPима у САД.
НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 165

AресокраPоваца Анаксиман:ра или Пармени:а. Иначе, у филозо-

фији има Pолико „оLрPа“ :а се онима који Aроучавају исPорију
филозофије мора заврPеPи у ;лави о: њих. Али Хај:е;ер је, AосPа-
вивши сPаро AиPање с новом сна;ом, заисPа начинио AреокреP у
еAохи :уховне кризе ЗаAа:а. То основно и најоAшPије филозоф-
ско AиPање јесPе AиPање LивсPвовања8.
МарPин Хај:е;ер, уважаван у Вајмарској реAуLлици AоAуP не-
какво; нововековно; Aророка9, Aосле њено; слома Lива изоAшPен
из ;лавно; Pока немачке кулPуре и науке. ЗLо; Pо;а је Aисмо Жана
Бофреа, значајно; AораPно; мислиоца филозофије е;зисPенције у
Француској, у којем он Pражи Хај:е;ерово виђење хуманизма Aо-
сле сPрахоPа Дру;о; свеPско; раPа, Lила шанса :а се велики ми-
слилац враPи у ака:емске Pокове. Мож:а је Aисмо уAућено Хај:е-
;еру имало за циљ Aружање Aрилике :а се овај ослоLо:и соAсPве-
них :емона који су ;а AриPискали? А мож:а је Бофреа заисPа само
занимао Хај:е;еров сPав о овом важном AиPању које је заокуAља-
ло ЕвроAу Pих ;о:ина, конPиненP AоPонуо у маPеријалну Lе:у али
сAреман :а се :уховно уз:и;не? Процес „:енацификације“10 – на-
силна каPарза којој су Aо:вр;нуPи мно;и ;енијални љу:и, о: Вил-
хелма ФурPвен;лера11, Aреко Езре Паун:а и Луја Фер:инан:а Се-
лина :о КнуPа Хамсуна – лелујао је AоAуP мача и изна: ;лаве Мар-
Pина Хај:е;ера :ок је о:;оварао Бофреу. А Pо AиPање Lило је
наиз;ле: је:носPавно: шPа значи хуманизам ;енерацијама Aосле
Дру;о; свеPско; раPа, раPа који се Aонека: чини :ру;им :елом
оно; Прво; који је окончан 1918? После масовних унишPења чиPа-
вих ;ра:ова, чак ни ЕрнсP Јин;ер није мо;ао исPим жаром :а Aо-
навља како раP, на неоLичан начин, чини човека Lољим. Машине
су AоLе:иле виPешPво. О: Pа:а :о :анашњих :ана, раPови више
8 Овај се Pермин у нашој лиPераPури јавља неује:начено; срећемо ;а као Lиће,
LиPак, LивсPво и :р. БивсPвовање се чини наја:екваPнијим оLликом, ова
;ла;олска именица је реч која у сеLи носи :војни смисао: именовање и кре-
Pање исPовремено. А Pо су, Aрема нашем :оживљају, основне о:лике Lив-
сPвовања само;.
9
Данило БасPа Aо:сећа на речи Хане АренP изречене Aово:ом осам:есеPо;
рођен:ана МарPина Хај:е;ера. Присећајући се МарLур;а на AочеPку :ру;е
:ека:е ХХ века, она Хај:е;ера из Pо; времена назива „AоPајним краљем у
царсPву мишљења“ (БасPа, 2012, сPр. 311).
10
ОсPаје нејасно како је мо;уће :а неко ко је је:ном Lио нацисPа AресPане Pо :а
Lу:е?
11
Во:ећи :ири;енP у Немачкој између :ва раPа, :ири;овао Берлинском фил-
хармонијом. Велико ривалсPво с ХерLерPом фон Карајаном окончало се
ФурPвен;леровом смрћу 1954.

личе на инсценације у којима сPра:ају сPаPисPи, не;о на херојско

жрPвовање ин:иви:уе за колекPив, онако како је Pо Aриказао Хо-
мер у Илија и или ТолсPој у Ра у и миру.
Мож:а се AиPање чинило је:носPавним, али оAширан о:;овор
МарPина Хај:е;ера Pо заси;урно није Lио. О: ње;а се, иAак, није
мо;ло очекиваPи :а, у маниру франкфурPске школе, заваAи како
је немо;уће AеваPи (мислиPи) у сенци Аушвица. СPановишPе о
Pоме :а је Хај:е;ер есејом О хуманизму (1949)12 AроAусPио шансу
за Aокајање, суLлимисао је Џорџ СPајнер у књизи Martin Heidegger
(1991) речима:
“The Letter on 'Humanism' breaks explicitly with the logic of argument
which has structured Western philosophical and scientific thought
from Aristotle to modern positivism. Heidegger challenges the very
term. If 'logic' derives from logos, it derives, even more radically, from
legein. The latter, claims Heidegger, does not signify a discursive, se-
quential saying, but an in-gathering, a harvesting, a collecting and rec-
ollecting (remembering) of the dispersed vestiges of Being“.
(Steiner, 1991, сPр. 129)
„Писмо о ’хуманизму’ јасно Aреки:а с ло;иком ар;уменPа која је
формирала чиPаву заAа:ну филозофску и научну мисао о: Ари-
сPоPела :о мо:ерно; AозиPивизма. Хај:е;ер AреисAиPује сам Pер-
мин. Ако се ло$ика изво:и из logos, он:а се она, и:ући још :аље, из-
во:и из legein13. ПоPоњa реч, Pвр:и Хај:е;ер, не означава :искур-
зивно, секвенцијално казивање, већ окуAљање, AрикуAљање, саку-
Aљање и Aамћење расAршених Pра;ова LивсPвовања.”
(СPајнер, 1991, сPр. 129)14
Малициозни СPајнеров Pон Aрема Хај:е;еру, AрисуPан на сPра-

ницама књи;е, :елом се :â оLјасниPи Aословичном неPрAељиво-
шћу коју ан;ломерички мислиоци ;аје Aрема, како је с неоLич-
ном уAорношћу15 називају, конPиненPалној филозофији. Разлози
12 Хај:е;ер је коресAон:енцију с Бофреом во:ио 1946, само ;о:ину :ана након
краја раPа. Есеј је Aрви AуP, заје:но с PексPом Пла оново учење о ис ини,
шPамAан 1947, а као засеLно из:ање 1949.
13
Ов:е је AоPреLно краPко Aојашњење. Грчка реч ло;ос (λόγος) Aрево:и се као
реч или ум; ова именица Aак AоPиче о: ;ла;ола ле;еин (λέγειν), који значи
окуAиPи, сакуAиPи или саLираPи. СPајнер су;ерише :а је Хај:е;ер корисPи у
њеном архаичнијем оLлику, Aри:ајући јој мисPичније значење.
14
Прев. Бранислава ДилAарић.
15
Сама формулација LриPанских филозофа о најзначајнијем врелу цивилиза-
ције све:очи о јазу између :веју кулPура, :ок је њихов Aомало на:мени сPав
вероваPно рефлекс имAеријалне AрошлосPи.

за њихово не;о:овање Aово:ом „нечиPљиво;“ сPила Aоје:иних

филозофа, AосеLно Хе;ела и Хај:е;ера, леже иAак у :уLљим Aо-
ривима. Наиме, LриPански и амерички филозофи, иако већина
њих :ели с Немцима исPо ;енеалошко сPаLло, ника:а нису усво-
јили оно шPо смаPрају ;ерманским мисPицизмом. Иначе, овај
сенPименP у најAлемениPијем ви:у срећемо у Ва;неровој музи-
ци, Aоезији Хел:ерлина и Рилкеа или у Ничеовој и Хај:е;еровој
филозофији. НешPо о: ове, LриPанском :уху сPране фасцинације
мрачнијим свеPоназором, за:ржало се и у мишљењу Лу:ви;а
ВиP;еншPајна, иако је он свој филозофски развој везао за Расела и
кемLрички ТриниPи колеџ.
ПоменуPа неPрAељивосP, скоро нескривено инPелекPуално не-
AријаPељсPво Aрема „конPиненPалној филозофији“, најочи;ле:-
нија је у књизи Карла ПоAера О ворено руш во и ње$ови не(рија-
ељи (1945) у којој он Lез за:ршке Хе;ела Aовезује с фашизмом.
Према ПоAеровом са;ле:авању исPорије и:еја, Хе;елова филозо-
фија је мисаона „сAона“ између ПлаPонове визије PоPалиPарне
:ржаве и милиPарисPичке Пруске ХIХ века.16
Но враPимо се на есеј О хуманизму. Хај:е;еров о:;овор се, :а-
кле, AроPе;ао на Aе:есеPак сPрана, Aа је Жану Бофреу, као и заин-
Pересованој филозофској јавносPи у Француској AосPало јасно,
AошPо су Aомно ишчиPали Хај:е;ерово Aисмо, :а се велики ми-
слилац није о:рекао није:не сPоAе сво; мисаоно; AуPа. НаAро-
Pив, Хај:е;ер је, с оLзиром на сиPуацију у којој се нашао, храLро и
самоуверено Aоновио :оLро AознаPе сPавове, :о:аPно их Aоја-
снивши акценPовањем најLиPнијих се;менаPа соAсPвено; ми-
шљења. Појачао је криPику AревласPи меPафизике у свеPу Aосле
раPа која, ово;а AуPа у лику оPуђене Pехноло;ије, AреPи :а AоPAу-
но оLесмисли :уховну е;зисPенцију човека.
ПосPмо:ерна се као кулPурна еAоха формирала у САД, о:акле
се, Lу:ући хиPнуPа из ЕвроAе, AоAуP инPелекPуално; Lумеран;а
враPила на сPари конPиненP. Иако означаван хермеPичним и
ирационализму наклоњен, иAак је Хај:е;ер Lио онај мислилац
који је о:лучујуће :оAринео заснивању :еконсPрукције у ан;ло-
америчкој кулPурној сфери. Чини се :а изворни Хај:е;ер није
мо;ао :осAеPи у фокус инPересовања Pамошњих инPелекPуал-
них кру;ова Aре не;о шPо ње;ове и:еје нису AроAушPене кроз
16 А Пруска, као мо:ерна СAарPа, Aослужила је ХиPлеру :а на сличан начин
усPроји међураPну Немачку, Трећи рајх. „Формула за фашисPички наAиPак“
– Pвр:и ПоAер – јесPе „Хе;ел зачињен маPеријализмом 19. сPолећа“ (ПоAер
1993: 78, :ру;и Pом).

„филPер“ :искурсȃ ње;ових е;зе;еPȃ, Дери:е и Фукоа Aре свих.

НеPрAељивосP између конPиненPалне и ан;лосаксонске филозо-
фије није :олазила само о: ових :ру;их, Lила је оLосPрана. Иако
се на;лашава Хај:е;еров анPикомунизам и анPисовјеPизам, он
није Lла;онаклоњеније ;ле:ао ни на намеру САД :а, на је:ном
нижем сPуAњу о: оно;, Aрема Хај:е;еру, Aожељно;, нивелише
свеP Aрема соAсPвеним мерилима. ОPу:а се значење ње;ово; ис-
каза из есеја О хуманизму, уколико се не AосмаPра у овом конPек-
сPу, лако може Aреви:еPи. Он ;ласи:
„Мишљење [у Бивс вовању и времену] се усмерава AроPив хумани-

зма заPо шPо он човеков humanitas не AосPавља :овољно високо“
(Хај:е;ер, 2003, сPр. 293).
Из;ле:а :а Хај:е;ер није имао :илеме о о:носу нека:ашње ме-

PроAоле и колоније, колоније која се оPр;ла :а Lи у ХХ веку завла-
:ала нека:ашњом меPроAолом. МеђуPим, Aо ње;овом мишљењу,
амерички :ух (американизам) није :осAео чак ни :о сPа:ијума
меPафизике, коју је он смаPрао AоPреLном али, ње;овим учењем,
Aревла:ану еPаAу развоја филозофије.
„Американизам је нешPо евроAско. Он је још несхваћена варијанPа

о;ромносPи која је још разоLручена и која још никако не AроисPиче
из Aуне и саLране меPафизичке сушPине ново; века. Америчка ин-
PерAреPација американизма Aомоћу Aра;маPизма осPаје још изван
оквира меPафизике“ (Хај:е;ер, 2000, сPр. 89).
АAо:икPични су: о Pоме :а је AосPмо:ерна мисао у САД фор-

мирана на и:ејама увезеним из ЕвроAе релаPивно је лако :ока-
зив; овај „Pрансфер“ оLавили су Жак Дери:а и Мишел Фуко17.
17
Нећемо се оAширније LавиPи овим Aроцесом, о њему AосPоји Lројна лиPера-
Pура. За AочеPак PреLа консулPоваPи краPку али сјајну сPу:ију КрисPофера
Нориса Деконс рукција (Норис, 1990). На насPанак :еконсPрукPивисPичке
криPике Aоре: Дери:е значајну уло;у имао је и Мишел Фуко. Ми ово;а AуPа
нећемо размаPраPи овај, у о:носу на :ирекPнији и очи;ле:нији Дери:ин,
Aосре:нији Фукоов уPицај. Веза, :уLока скоро као и она која Aоевезује Дери-
:у и Хај:е;ера, AосPоји и између Фукоа и Хај:е;ера. У је:ном инPервјуу Фуко
је Aро;оворио о њој: „My whole philosophical development was determined by
my reading of Heidegger. But I’ve never written anything on Heiddeger and only
a very short article on Nietzsche. Yet these are two authors whom I’ve read the
most” (Foucault, 1996, сPр. 326). „ЧиPав мој филозофски развој о:ре:ило је чи-
Pање Хај:е;ера. Али ја ника: нишPа нисам наAисао о Хaј:е;еру, а о Ничеу
сам наAисао само је:ан врло краPак чланак. ИAак, ово су :ва ауPора које сам
највише чиPао” (Aрев. Бранислава ДилAарић).

Ду;оPрајно и Aло:но мишљење МарPина Хај:е;ера није се зау-

сPавило на и:ејама, иако су оне у мно;о чему AревраPничке у о:-
носу на :оPа:ашњи развој филозофије, оLјављеним у Бивс вова-
њу и времену (1927). Ма:а се чесPо Aозивао на своје најAознаPије
:ело, Хај:е;ерово мишљење иAак је еволуирало, :а Lи се, Aосле
Дру;о; свеPско; раPа, усре:сре:ило на AроLлемаPику језика и Pу-
мачење Aоезије. Износећи нове замисли, Хај:е;ер је насPојао, же-
лећи :а сачува монолиPносP оAуса, :а их :ове:е у везу с Lазич-
ним PексPом сво; мишљења, Бивс вовањем и временом. ЗLо; Pо;а
су ње;ови каснији PексPови, нарочиPо краћи о;ле:и, својеврсна
разра:а :елова Бивс вовања и времена, је:не о: најзначајнијих
књи;а у исPорији љу:ско; мишљења.
ЗLо; конPроверзи око уло;е у нацисPичком AокреPу, Хај:е;ер је
Aосле окуAације и Aо:еле Немачке AроPеран из универзиPеPске
насPаве, али му није заLрањено :а оLјављује ра:ове. С Хај:е;ером
и ње;овим филозофским и:ејама :есило се оно шPо се оLично :е-
шава с мисаоним наслеђем великих љу:и, за:оLио је мно;о ;ор-
љивих аAоло;еPа али и Aриличан Lрој оAоненаPа. Ови :ру;и, Aо
Aравилу, нису су:или о ње;овој филозофији, сисPемаPски изло-
женој у великом Lроју Pомова, на основу ње саме, не;о на основу
ње;ово; сPварно; или измишљено; :рушPвено; ан;ажмана.
Наравно, Хај:е;ер није Lио неAо;решив, и он је, AоAуP свих,
имао Aраво на своју Aорцију заLлу:а. Данас, с ове временске у:а-
љеносPи, AосеLно се чине сAорним ње;ови сPавови, којих се
уAорно :ржао :о краја, о, на Aример, AоPреLи изоAшPења ло;ике
као ;лавно; оруђа мишљења. МеђуPим, Хај:е;ер се, с Aравом, су-
AроPсPавио слици свеPа Aрема којој се човек налази у ценPру (са-
мо)Aромишљања, чиме се филозофија AреPворила у анPроAоло-
;ију. Хај:е;ерово о:ређење меPафизике, онако како ју је он са;ле-
:ао и Pерминолошки омеђио, осPаће неAролазна вре:носP
ње;ово; мишљења.
Полазећи о: ове и:еје, Дери:а је у свом концеAPу мишљења,
као шPо је Хај:е;ер „:еPронизовао“ човека, учинио Pо с ло;осом,
о:ричући му Aривиле;овани Aоложај у мишљењу ЗаAа:а. „Де-
ценPрализовање“ ло;оса омо;ућило је :ислокацију и већине
осPалих Aојмова којима је :о Pа:а LараPала филозофија. У Дери-
:ином новом мо:елу заAа:но; мишљења, Aојмови, налик елек-
Pронима у аPому, осцилирају око има;инарно; ценPра, јер је ло-
;ос из;уLио Pо месPо. То је, :аље, омо;ућило Дери:и, а још више
ње;овим сле:Lеницима, неслућене мо;ућносPи релаPивизацијâ
и имAровизацијâ свих врсPа. О:је:ном је, у Pако сPрукPурисаном

свеPу, све AосPало LиPно и неLиPно исPовремено; је:ино је о: Aо-

смаPрача зависило који ће елеменP уз:ићи а који AоPиснуPи. При
Pом је Жак Дери:а филозоф заво:љиво; сPила18, њиме је засенио
Aословични common sense значајно; Lроја ан;лоамеричких инPе-
лекPуалаца, усAевши AриPом :а о: сво; имена (и :ела) наAрави
;оPово миPску фи;уру. Али и у време највеће славе, нису сви Де-
ри:ини PексPови изазивали усхићење. КрисPофер Норис Lио је
Aрилично скеAPичан у о:носу на :омеPе Aоје:иних о;ле:а ово;
филозофа, Aа је Pако у шесPом о:ељку књи;е Деконс рукција Aо:
насловом Америчка веза наAисао:
„У неким о: ових есеја склоносP ка и;ри – већ веома изражена у
PексPовима о Ничеу – као :а Aреовла:ава наушPрL сваке озLиљне
ар;уменPације. Али, човек PреLа :а Lу:е веома оAрезан ка: овако
конвенционална мерила вре:носPи Aримењује на PексPове који Pа
мерила ексAлициPно :ово:е у AиPање. Мож:а је најра:икалнија
Aосле:ица Дери:ино; Aисања Pрансформација Aојма оно;а шPо ва-
жи за ’озLиљну’ криPичку мисао“ (Норис, 1990, сPр. 119).
Дери:а је, враPимо се још је:ном на Pо, Хај:е;еров ;енијални
уви: о нео:рживосPи ценPрално; Aоложаја човека у свим сисPе-
мима мишљења, кривоPворио Pако шPо је у својој филозофској
Aракси :о крајњих ;раница релаPивизовао мо;ућносP сAознаје
оно;а шPо, уз сва о;раничења које имамо као врсPа, можемо зна-
Pи.
Како је Pо, :акле, Дери:а „:еконсPруисао“ Хај:е;еров наук?
Дери:а се филозофски оLликовао у AораPној Француској, ;:е
су највећи уPицај на мла:е инPелекPуалце имали СарPр и Мер-
ло-ПонPи. После Aрево:а Хај:е;ерово; есеја О хуманизму и :ру;их
филозофских :ела, он се сусрео с учењем МарPина Хај:е;ера. По-
шPо је у маPичној :ржави Aролазио кроз мучан Aроцес AреисAи-
Pивања и сумњичења, инPерес француске јавносPи Aомо;ао је
Хај:е;еру :а насPави мисију коју је заAочео крајем Прво; свеP-
ско; раPа. И Aоре: сенке сумње у Хај:е;ерово :ржање Aрема и:е-
ји националсоцијализма, ње;ов уPицај у Француској и :ру;им зе-
мљама ЕвроAе сPално је расPао.
О:нос имеђу Хај:е;ерове и Дери:ине филозофије не може се
оAисаPи као Aуко кривоPворење19 Хај:е;ерових AосPулаPа. О: Pе
Lлиске инPеракције мишљењȃ оLојица су имали корисPи. Дери-
:ина слоLо:на Aрера:а Хај:е;ерових (Aосре:но и Ничеових) и:е-
18
Дери:у и Фукоа РоLерP Д’Амико у књизи Савремена кон инен ална филозофи-
ја назива „новим софисPима“ (Д’Амико, 2006, сPр. 301–302).

ја AроLу:ила је нови инPерес за изучавањем ње;ових ори;инал-

них PексPова. Још Aара:оксалније је Pо шPо је ње;ова мисао Aре-
су:но уPицала на заснивање филозофске AосPмо:ерне и
AосPмо:ерне криPике (:еконсPрукције) у инPелекPуалној сре:и-
ни Pра:иционално несклоној мислиоцима с „конPиненPа“. Пара-
:оксалносP коју смо Aоменули Pиче се и:еолошко; усмерења
AосPмо:ерне мисли. У новим околносPима, Хај:е;ерова мисао
AосPала је, ако не левичарска, оно си;урно леволиLерална20; :а је
:уже живео и сам Lи се чу:ио овом, сAоља ин:укованом, „оLрPу“
у ње;овом мишљењу.
Дери:ин аAел за Aисање ра:и Aисања само;, карикаPурално је
реализован у :еловању Славоја Жижека. На самом AочеPку своје
усAешне међунаро:не каријере – :анас има сPаPус инPелекPуал-
не AоA звез:е у најширој (суA)кулPурној јавносPи – оLјављивао је
акриLичне ма:а не и скриLоманске PексPове, као шPо је Знак,
означи ељ, (исмо (1975). У Aосле:ње време, Жижек :елује мулPи-
ме:ијално, оLјављује књи;е као на AокреPној Pраци, снима фил-
мове, во:и ТВ емисије. У ње;овој визији свеP, из;рађен на су-
шPинској неAрав:и и неје:накосPи21 а оAисан невероваPним ло-
;ореичним AолеPом, Aомаља се, ма:а он Pо Aокушава :а
Aрикрије, у форми ;лоLалне анPиуPоAије. Жижек је је:ан о: ;ла-
сова оних који уAрављају овом не;аPивном уPоAијом. Он, нарав-
но, чесPо „криPикује“ вла:аре Pо; коначно осPварено; ПлаPоно-
во; наума о сPаLилној :ржави, желећи :а Aоверујемо како је
ње;ов акPивизам моPивисан алPруизмом а не нечим мно;о Aри-
земнијим о: Pо;а.
А;ресивним насPуAом Жижек свеP и реалносP оLликује као ка-
леи:оскоA ;:е, у Lизарној равноPежи, PиPрају и LлешPе Маркс и
херменуPика wc шоља, НАТО као „лева рука Lо;а“ и Лакан, ура;ан
Ирма и Тарковски, све шPо се уоAшPе може и не може замислиPи.
Као и оно шPо неко, мање ;енијалан о: Жижека, може смаPраPи
19
Не можемо се оPеPи уPиску :а о:нос Дери:е (и Фукоа) Aрема Хај:е;еру
умно;оме Aо:сећа на онај који су Маркс и Ен;елс имали Aрема Хе;елу у
ХIХ веку.
20
Сличном сукцесивношћу исPорије и фарсе, Фолксва;енов ауPомоLил „LуLа“,
иако је ХиPлер сȃм учесPвовао у ње;овом :изајну, AосPао је 60-их ;о:ина
омиљен међу левим инPелекPуалцима у заAа:ном свеPу.
21
ЗаAреAашћује с колико LескруAулозносPи (и вешPине) марксисPа Жижек за-
сPуAа и оAрав:ава циљеве и меPо:е мулPинационално; каAиPала, као и ње-
;ове неселекPивне војне инPервенције широм AланеPе. Грозничаво заоку-
Aљен рециклажом Pуђих и:еја, Жижек Aри Pом Lалансира на линији изме-
ђу AацифисPе и милиPарисPе.

Pривијалним. На Aримеру Жижеково; развоја ви:е се – :а Aара-

фразирамо наслов AознаPе књи;е Ричар:а РорPија – консеквенце
AосPмо:ерне, њених Aозива на инPелекPуалну „и;ру и Aои;рава-
ње“. Жижек је Aро:укP :исAерзивне PексPуалносPи (Дери:а) и
„Aревла:авања“ човека у име Lоље; свеPа Lез љу:и (Фуко).
На срећу AосPмо:ерна није рађала само овакве „Aло:ове“, оне
које нам ну:и весела наука Славоја Жижека. ПосPоје и :ру;ачији
Aримери, сPо;а ћемо се осврнуPи на, како се нека:а ;оворило,
лик и :ело Пола :е Мана. Ње;ова Lио;рафија, оPкрива Евелин Бе-
риш у књизи Двос руки живо Пола е Мана (Barish, 2014), крајње
је неPиAична за је:но; о: во:ећих Aрофесора књижевносPи на
AресPижним америчким универзиPеPима Корнелу, Џонсу ХоA-
кинсу и Јејлу. ЧиPајући ову књи;у, коју је Беришова зачинила
злоLним AреPеривањима, оPкривамо аванPурисPички :ух Пола
:е Мана, а ње;а само; као инPелекPуално; :војника Лоренса о:
АраLије. Де Манове Aреваре око :иAлома, чекови Lез Aокрића,
иле;ални уласци у САД, Lи;амија и занемаривање Aоро:ице, оP-
кривају заисPа :ру;у, љу:ску сPрану :е Мана. А она није увек
Lила у хармонији с високим еPичким захPевима које налазимо у
ње;овим PексPовима. Из;ле:а :а је Де Ман оно најLоље у сеLи са-
чувао за ра: на Aољу књижевне криPике.
Иако је касније сарађивао с Дери:ом на Јејлу, Де Ман је :о Хај-
:е;ера и ње;ових и:еја :ошао самосPално. ПошPо је 1955. Lио
Aринуђен :а наAусPи САД, оPишао је у Париз; Pамо се сAријаPе-
љио са Жаном Валом Aреко ко;а је и :осAео :о Хај:е;ерово; уче-
ња. ЗаPо шPо су с различиPих Aозиција AрисPуAили Хај:е;еровом
мишљењу, између Де Мана и Дери:е морало је Aре или касније
:оћи :о меPо:олошко; Pрвења. Пол :е Ман није :елио Дери:ин
енPузијазам за неконPролисаним Aисањем и :икPаPуром PексPу-
алносPи. Приликом Pумачења књижевно; :ела, захPевао је сPро-
жи AрисPуA о: оно; који је Aре:ла;ао и AракPиковао Дери:а у
Lројним PексPовима који су на ;раници филозофије и (Pеорије)
књижевносPи.
„The code is unusually conspicuous, complex, and enigmatic; it attracts
an inordinate amount of attention to itself, and this attention has to ac-
quire rigor of a method“ (de Man, 1979, сPр. 4).
„Ко: [књижевни] је изразиPо уAа:љив, сложен и за;онеPан; он Aри-
влачи на сеLе неоLичну Aажњу, а Pа Aажња мора сPећи сPро;осP ме-
Pо:е“ (Де Ман, 1979, сPр. 4).22
22 Превео Н. Лазић.

Варница неразумевања између њих :војице расAламсала се

Aово:ом Дери:ино; чиPања и Pумачења О$ле а о (ореклу језика
Жан-Жака Русоа; Pо чиPање Aре:сPавља окосницу23 Дери:ине
мож:а најуPицајније књи;е О Грама оло$ији (1976). Де Ман у есеју
Ре орика засле(љенос и: чи ање Русоа Жака Дери е24 вешPо – неко
Lи рекао Aерфи:но – :ово:и у AиPање исAравносP AрисPуAа Ру-
соу, чиме AоPкоAава Pезу не само ове књи;е не;о и осPале AосPав-
ке Дери:ино; мисаоно; з:ања.
„Мало је важно :а ли је Дери:а у Aраву или није у Aо;ле:у Русоа,
AошPо ње;ов PексP Pолико личи на PексP О$ле а Aо својој реPорици
и Aо начину изла;ања. У ње;овом PексPу се ;овори о AоPискивању
Aисано; језика оним шPо се ов:е назива ’ло;оценPричном’ заLлу-
:ом фаворизовања ;ласа у о:носу на Aисање, шPо се Aриказује као
консекуPивни, исPоријски Aроцес. У чиPавом PексPу Дери:а уAо-
PреLљава Хај:е;ерову и Ничеову фикцију меPафизике као је:ан (е-
рио у заAа:ној мисли :а Lи :рамаPизовао, сPворио наAеPосP и не-
извесносP у ар;уменPу, уAраво као шPо је Русо унео и неизвесносP
у Aричу о језику и :рушPву чинећи их Aсеу:оисPоријским. Дери:а
се не заварава PеаPралношћу своје ;есPикулације ниPи фикцијом
своје AриAовесPи, Lаш као шPо нам Русо каже нимало оPворено,
али :осле:но :а је Aре: нама фикција, а не исPорија“ (Де Ман, 1976,
сPр. 208).
ДеконсPрукPивисPичка криPика Пола :е Мана усAелија је о:
:ру;их сличних Aокушаја, јер је он своје криPичке сPавове из;ра-
:ио на филозофским AосPавкама МарPина Хај:е;ера, а не Aо-
сре:но AоAуP неких :ру;их. КриPичари :еконсPрукције који су
:о херменеуPичких уви:а :олазили сAоре:ним AуPем, :осAева-
ли су на меPо:олошки слеAи колосек који их је во:ио :о формал-
но савршених али суAсPанцијално Aразних :искурсȃ о лиPерар-
ним :елима.
ДеконсPрукција као је:ан он начина AрисPуAа – изLе;авамо
реч меPо:а – књижевном :елу, сAецијализована је варијанPа Aре
све;а филозофске AосPмо:ерне, али и на лин;висPици заснова-
но; AосPрукPурализма. Иако криPикована с разних меPо:оло-
шких, AоеPичких или и:еолошких Aозиција, иако јој је о:рицана
самосвојносP и научносP, :еконсPрукција осPаје мо:ус Pумачења
књижевносPи с којим се свако ко AраPи исPоријски Aре;ле: књи-
жевних Pеорија Aре или касније мора сусресPи и суочиPи.
23 Дру;и :ео сPу:ије насловљен Приро а, кул ура, (исмо.
24
Књи;а Пола :е Мана Blindness and Insight, ко: нас је, из неразумљивих разло-
;а, Aреве:ена као Про%леми мо ерне кри ике.

ЛИТEРАТУРА БасPа, Н. Д. (2012). На (ре(иском Мар ина Хај е$ера. Бео;ра:: Драслар
AарPнер-Досије сPу:ио.
Д’Амико, Р. (2006). Савремена кон инен ална филозофија. Бео;ра:: ДереPа.
Де Ман, П. (1976). Про%леми мо ерне кри ике. Бео;ра:: НолиP.
Хај:е;ер, М. (2000). Шумски (у еви. Бео;ра:: ПлаPо.
Хај:е;ер, М. (2003). Пу ни знакови. Бео;ра:: ПлаPо.
Норис, К. (1990). Деконс рукција. Крај ме афизике и ново мишљење – о Ни-
чеа о Дери е. Бео;ра:: НолиP.
ПоAер, Р. К. (1993). О ворено руш во и ње$ови не(рија ељи. Бео;ра::
БИГЗ.
Beker, M. (1986). Suvremene književne teorije. Zagreb: SNL.
Barish, E. (2014). The Double Life of Paul de Man. New York: Liveright.
Culler, J. (1983). On Deconstruction. Theory and Criticism after Structuralism. Lon-
don: Routledge and Kegan Paul.
De Man, P. (1979). Allegories of Reading. Figural language in Rousseau, Nietzsche,
Rilke and Proust. New Haven: Yale University Press.
Derrida, J. (1976). O Gramatologiji. Sarajevo: Veselin Masleša.
Steiner, G. (1991). Martin Heidegger. Chicago: University of Chicago Press.
Foucault, M. (1996). Foucault Live: Collected Interviews 1961–1984. Cambridge:
MIT Press.
NEBOJŠA Ј. LAZIĆ
SUMMARY HEIDEGGER AND DECONSTRUCTION
Thanks to Jacques Derrida, Martin Heidegger’s philosophical

thought played a significant role in the emergence of postmodern
thought about literature, that is, deconstruction. Although largely
transformed by Derrida, Heidegger’s original ideas can still be recog-
nized in the critical texts of the Yale School. In the case of Slavoj
Žižek, Derrida’s appeal to write for writing’s sake led to the uncon-
trolled (textual) activities of this author. Furthermore, we have
determined that the works of Paul de Man have a deeper connection

with Heidegger’s basic ideas than the works of other representatives

of this methodological orientation.
KEYWORDS: postmodernism, deconstruction, philosophy of language, hermeneu-
tics.


821.163.41.09-1 ПОПА В.
DOI:10.5937/ZRFFP47-15282
СЛОБОДАН В. ВЛАДУШИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ОДСЕК ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ
ПРОМЕНА КОНЦЕПТА ПОЕЗИЈЕ

У ПОЗНИМ ЗБИРКАМА ВАСКА ПОПЕ
САЖЕТАК. У тексту полазимо од чињенице да критика обично занемарује Попине

позне збирке песама – Живо месо (1975), Кућа насред друма (1975), те
Рез (1981) – имплицитно или експлицитно одричући њихову вредност.
Овај рад настоји да докаже да у наведеним збиркама песама долази до
промена концепта поезије, а не тек до поетичког преображаја унутар
истог концепта модерне поезије. Прва одлика тог новог концепта пое-
зије је реперсонализација песничког чина. Она тражи од нас да уведе-
мо појам песничког субјекта (уместо лирског субјекта). Да бисмо разу-
мели ову промену концепта песништва, употребили смо и термин лич-
ности (песника). У тексту бранимо тезу да је Попа у три збирке песама
које су објављене 1975. године (Вучија со, Живо месо, Кућа насред дру-
ма) желео да прикаже три равноправне компоненте личности: митску,
личну и колективно-политичку. Исто тако, настојали смо да покажемо
како Попине песме из збирке Живо месо треба читати као елементе ис-
куства који чине животну причу личности, а не као естетске објекте не-
зависне од било какве персоналности. У том контексту зрачење поента
замењује зрачење симбола/фигуре која је карактеристична за симбо-
листичку поезију.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: реперсонализација поезије, искуство, поента, песнички субјект.

1
stalker@eunet.rs
177
ЧиPање реAрезенPаPивно; зLорника ра:ова Поезија Васка По(е у

из:ању ИнсPиPуPа за књижевносP и умеPносP и ДрушPва Вршац,
ле(а варош, из 1997. ;о:ине, оPкрива нам је:ан врло инPересанPан
рецеAцијски феномен. Наиме, у овом зLорнику, насPалом шесP
;о:ина након Aесникове смрPи, осPале су занемарене ње;ове Aо-
сле:ње Pри зLирке Aесама: Живо месо и Кућа насре рума из 1975,
Pе Рез из 1981. ;о:ине. После:ња зLирка Aесама која је AоLу:ила
Aажњу Pумача ПоAине Aоезије у овом зLорнику Lила је Вучија со
(1975), која Aре:сPавља и ;раничник у PексPу Новице ПеPковића,
„Уво: у Pумачење ПоAине AоеPике“. У AоменуPој сPу:ији, зLирке
Живо месо и Рез сAомињу се уз;ре:но, ка:а ПеPковић у сPиховима
Вучије соли, међу миPским и фолклорним сликама, заAази и „сли-
ке узеPе из Aесникове Lио;рафије и оLично; живоPа“ (ПеPковић,
1997, сPр. 41) :а Lи заPим насPавио: „Оне уPолико више :оLијају
на значају шPо су Aосле Вучије соли – у Живом месу (1975) и Резу
(1981) – ;оPово AоPAуно AреоPеле маха“ (ПеPковић, 1997, сPр. 41).
Након ове наAомене, очекивало Lи се :а ПеPковић Aоклони Aа-
жњу и Pом асAекPу ПоAине AоеPике. МеђуPим, Pо није учинио.
Занемаривање Живо$ меса и Реза може LиPи AроPумачено на :ва
начина: најAре, ПеPковић мож:а жели :а су;ерише како су :ве
AоменуPе зLирке ПоAине Aоезије у вре:носном смислу мање ре-
леванPне, Aа Pако и не заслужују :еPаљнију AоеPичку анализу.
ПосPоји и :ру;а мо;ућносP: ово AрећуPкивање Lи Lило знак :а Aо-
еPички лик ових зLирки измиче концеAPу Aоезије коме је Pумач
веран. Не Lих желео :а Lу:ем Aо;решно схваћен: AрећуPкивање
које насPојим :а разумем не уPиче на ПеPковићеву комAеPенци-
ју, ниPи на вре:носP ње;ово; PексPа. НаAроPив. Ра:и се о значај-
ном PексPу који Lи PреLало :а AрочиPа сваки Aроучавалац ПоAи-
не Aоезије. Па иAак, осPаје очи;ле:но :а овај PексP све:очи о из-
весној нела;о:и коју ко: криPичара сPвара Aозна ПоAина Aоезија.
Неке криPичаре она наво:и на олаке закључке, који, нажалосP,
више ;оворе о њиховом (не)разумевању Pо; се;менPа ПоAино;
оAуса – оAуса који као шPо је AознаPо може :а Aослужи као сим-
Lол Aесничке кохеренције и сPро;осPи – не;о шPо нам Aомажу :а
оPкријемо шPа се у Aосле:њим зLиркама :о;о:ило у ПоAиној
Aоезији, а и Aоезији уоAшPе.2
Наиме, :ок се AоеPичке Aромене :ешавају у оквиру исPо; кон-
цеAPа Aоезије, релаPивно их је лако маркираPи и разумеPи, јер их
Aовезује исPа Aесничка еAисPема (на Aример, :еAерсонализација
Aоезије, сакрализација Aесничко; чина, иP:.). МеђуPим, ка:а
Aромена у оAусу за:ире у сам концеAP AеснишPва, он:а увек Aо-
178 СЛОБОДАН В. ВЛАДУШИЋ

ПРОМЕНА КОНЦЕПТА ПОЕЗИЈЕ У ПОЗНИМ ЗБИРКАМА ВАСКА ПОПЕ
сPоји оAасносP :а криPичар AреLрзо оPAише вре:носP Aоезије и

Pако AроAусPи :а разуме Aромену.
НасуAроP Pаквом не;аPивном сPаву Aрема Aозном ПоAи, ми
ћемо AокушаPи :а разумемо Pу Aоезију, Aре не;о шPо Lисмо Aо-
кушали :а је вре:нујемо, Lу:ући :а она сама – за са:а је ово само
AреPAосPавка – мож:а и није шPамAана :а Lи се уAоређивала, у
вре:носном смислу, са AреPхо:ним зLиркама, колико :а Aосве-
:очи Aромену Aесничке концеAције, а самим Pим, и Aромену
:уха времена у коме насPаје.
НешPо о овим зLиркама сазнајемо из овлашно; ПеPковићево;
заAажања: оне се ослањају на Aесникову Lио;рафију и оLичан
живоP. Већ се Pу назире о;роман рез у о:носу на Aесничку миPо-
ло;ију мо:ерне Aоезије коју каракPерише :еAерсонализација
Aесничко; чина, Lило у смислу Aризивања миPа, о:носно Pра:и-
ције (в. ЕлиоP, 1963, сPр. 7–42), Lило у смислу валеријевско; ослу-
шкивања о:јека речи унуPар језика који он:а Pворе (симLоли-
сPичку) чисPу, аAсолуPну Aесму (Валери, 2010, сPр. 468). Ка:а се
Pај рез :о;о:и, он:а је AоPAуно разумљиво :а Pа нова, (ос -мо-
:ерна Aоезија изазива AиPање :а ли је Pо уоAшPе Aоезија. На Pо
AиPање Црњански неAреки:но о:;овара AоPвр:но у свом PексPу
о ње;овим ен;леским савременицима чија је Aоезија реакција на
ЕлиоPа (Ларкин и Хјуз, између осPалих) (в. Црњански, 1999,
сPр. 196–205). МеђуPим, чињеница :а је:ан о:;овор на Pо AиPање
није :овољан, :а се AиPање неAреки:но враћа Црњанском3 и :а
2 Не;аPиван сPав о Aосле:ње Pри зLирке ПоAине Aоезије износи Гојко Божо-
вић у Aре:;овору за школско из:ање ПоAиних Aесама: „У Aосле:ње Pри Aе-
сникове књи;е, израз је ;оPово :ирекPан, чак изненађујуће Aрозиран, а ме-
Pафора је у већини Aримера о:усPала о: најLољих сPрана соAсPвене за;о-
неPносPи. Ако Pражимо значај ових Aесама, изузмемо ли чињеницу :а их је
наAисао Васко ПоAа и :а међу њима налазимо све;а неколико леAих Aесама
и нешPо више леAих сPихова, најLоље ћемо учиниPи ако Pај значај AоPражи-
мо у Pоме шPо је у њима мо;уће лакше AраPиPи и оPкриваPи Aесникову је-
зичку и меPафоричку сPраPе;ију. У Живом месу, Кући насре рума и Резу на-
лазе се ПоAине Aесме из разних времена, о: којих су мно;е насPале уAоре:о
са Aесниковим најLољим књи;ама, али се у њима нису нашле, иако Lи Pо
омо;ућавали PемаPски AринциAи и AринциAи PемаPизације ПоAине Aоези-
је. Ако се нису нашле у овим књи;ама, зашPо су окуAљене у AосеLним књи-
;ама? (…) ЗLиља, оPку:а у овој Aоезији Aесме о ‘је:инсPву суAроPносPи’ о са-
моуAрављачима, о :ру;им изразима класне свесPи? Да ли оне мо;у :а сPоје
Aоре: Aесама у којима се јављају LелуPак, мала куPија или неLески AрсPен?
Већ сама Aомисао о Lио;рафском Pумачењу – а Pаквим Aомислима нисмо
склони, наAроPив – указују колико се ове Aесме разилазе са AоеPичким
сPан:ар:ом ПоAине Aоезије“ (Божовић, 1998, 24–25).
СЛОБОДАН В. ВЛАДУШИЋ 179

он увек изнова о:;овора на ње;а, као :а су;ерише :а Pа Aоезија

Aревазилази оквир мо:ерне Aоезије, Pј. :а је она (ос -мо:ерна.
ОPу:а и нела;о:а: неки криPичари ће је оPAисаPи ексAлициPно,
неки ће је само оAисаPи (у смислу Aро:ора свако:невно; живоPа,
AрисусPва :окуменPа, AриLлижавања Aрози и Pако :аље), али за-
:аPак криPичара, Aре све;а, јесPе у Pоме :а је разуме. Да разуме
Aеснички концеAP који Pу Aоезију Aроизво:и.
Мож:а PреLа иAак кренуPи о: AочеPка, а Pо значи ра:икално: у
Живом месу и Резу, AрисусPвујемо ре(ерсонализацији Aоезије. То је-
сPе ра:икалан сPав, али су и Aосле:ице ра:икалне. РеAерсонали-
зација Aесничко; чина, након цело; је:но; века у коме је :еAерсо-
нализација схваPана као Aеснички аксиом, усAосPавља нови кон-
цеAP Aоезије, а не AоеPичку мену унуPар исPо; концеAPа. Наиме,
као шPо нам исPорија књижевносPи су;ерише, у оквиру иници-
јалне :еAерсонализације мо:ерне Aоезије AосPала су мо;ућа ра-
зличиPа AоеPичка разлисPавања. Поре: свих разлика, Pа AоеPич-
ка разлисPавања је сAајала уPемељеносP на Pој основној, концеA-
Pуалној и:еји Aесничко; чина – он је Lезличан јер нема везе са
Aерсоном, о:носно личношћу Aесника. Ко: Aозно; ПоAе, Aоезија
се Aоново Aерсонализује.
Можемо навесPи неколико ;есPова реAерсонализације у Aоме-
нуPим зLиркама: на Aример, у зLирци Живо месо, инсисPира се ек-
сAлициPно на PоAониму Вршца. То значи :а је Aеснику сPало :а у
шPо већој мери сAречи :а се урLани AросPор ;енерализује или ре-
циAира као Гра:, :акле као симLол, који ће се он:а на:овезаPи на
мо;уће миPске археPиAове (Вавилон, Нови Јерусалим). Вршац из
сPихова Живо$ меса није симLол ;ра:а; ње;ова ексAликација може
LиPи AроPумачена само чињеницом :а је у AиPању Lио;рафска
чињеница (AознаPо је :а је ПоAа рођен у месPу ГреLенцу, крај Вр-
шца), која се налази и у Aо:PексPу ПоAино; Aозивања (ексAли-
циPно; и имAлициPно;) на је:но; :ру;о; велико; вршачко; Aе-
3
ПиPање :а ли је Aоезија ње;ових ен;леских савременика зLиља Aоезија,
кроз Црњанско; Aровејава PексP као сPални, неиз;оворени лајPмоPив. Ево
о:јека Pо; лајPмоPивско; AиPања у Црњансковим реченицама: „То је аA-
сур:на форма Aоезије, али је Aоезија“ (Црњански, 1999, сPр. 202), „У ори;и-
налу – иако Pо није ЕлиоP – Pо је Aоезија, – у Aрево:у, Pо је Aроза.“ (Црњански,
1999, сPр. 203); „То је Aоезија аAсур:а, несумњиво, али је Aоезија“ (Црњански,
1999, сPр. 203); „Мож:а ће неко о: мојих чиPалаца рећи :а Pо више није Aое-
зија, не;о новински извешPај о сексуалном уLисPву, у Aрози. О:враPан. Ја се
не слажем. Ја мислим :а ће Aоезија LиPи вечна, иако је оно шPо Aесници Aи-
шу Aромењиво, као и живоP љу:ски, као и времена, као и сPолећа у којима
живимо“ (Црњански, 1999, сPр. 205).

сника, а Pо је СPерија ПоAовић. Веза између :ва Aесника није ов:е

осPварена Pек Aесничким, Pра:ицијским афиниPеPом, већ и Lио-
;рафском Aовезаношћу. ИсPо Pако, ка:а се у овој зLирци ;ра:ски
PоAоними Aесме Aовремено мењају – Бео;ра:, Беч, Бечкерек
(Зрењанин) – он:а све Pе Aромене Pакође Aовезује Lио;рафски
Aо:PексP.
ИсPи Aо:PексP AримеPан је и у зLирци Кућа насре рума у којој
се мо;у Aронаћи Aесме које са:рже наAомену о месPу и времену
насPанка („Вршац“, „Зи:“, циклус „ЗаAиси о Кући насре: :рума“,
иP:.) шPо не Lи PреLало оPAисаPи као иронично :озивање роман-
Pичарске AоеPике, ;:е су овакве наAомене Lиле чесPе. НаAроPив,
AосPојање наAомена ово; PиAа све:очи о Pоме :а AосPоји јака Aо-
PреLа :а се лирски суLјекP Aесме AреоLрази у Aеснички суLјекP,
о:носно :а се Aесма Aовеже са Lио;рафијом Aесника. Појам „Aе-
снички суLјекP“ ов:е :акле, означава инсPанцу која није ра:и-
кално о:војена о: Lио;рафско; Aесника, већ уAраво :озива Pу
Lио;рафију као сасPавни :ео Aоезије.
Нова, реAерсонализована Aоезија Aрави рез у о:носу на Aе-
сничку миPоло;ију мо:ерне Aоезије и :оPа:ашњи ПоAин оAус.
У овом конPексPу, назив ПоAине Aосле:ње зLирке (Рез) не Lи Pре-
Lало разумеPи само у смислу AрисусPва Aесама које су о резане из
ранијих зLирки, већ и као уAућивање на AоеPички рез у о:носу на
осPале зLирке и на је:ан Aеснички концеAP. Слично Pоме, PреLа-
ло Lи разумеPи и наслов Живо месо: овај наслов су;ерише сирово
месо, нез;оPовљено месо. Наслов нас Aо:сећа :а је :еAерсонали-
зација (роцес ;оPовљења Aесме у коме се Aеснички маPеријал
о:ваја о: Aесника, :а Lи се на крају о:вајања, уоLличио у имAер-
соналну Aесму.
УAраво заPо реAерсонализована Aесма има у сеLи нече; сиро-
во;, живо;, неAрерађено;: она се AерциAира као нешPо не:оврше-
но, али не у смислу фра;менPарносPи, већ у смислу не:орађено-
сPи Aесничко; маPеријала. У њему је још увек AрисуPан Aеснички
суLјекP – не;:е на ;раници између лирско; суLјекPа и Lио;раф-
ско; Aесника – који о:Lија :а се AреPвори у лирски суLјекP. УAра-
во заPо се на овом месPу сусрећемо са Pерминолошким AроLле-
мима: наиме, својсPвено миPоло;ији мо:ерне Aоезије у којој :е-
Aерсонализација има кључну уло;у, Pеорија је креирала Pермин
„лирски суLјекP“ уAраво како Lи ослоLо:ила оно ја које се Aоја-
вљује у Aесми о: Lио;рафско; ја Aесника, на коме је инсисPирао
романPизам. То Aре: нас AосPавља сле:еће AиPање: :а ли Pо зна-

чи :а је реAерсонализација Aоезије AовраPак на романPичарску

везу између Aесничко; суLјекPа и Aесника?
О:;овор на Pо AиPање је не;аPиван. РеAерсонализација Aоезије

неће резулPираPи AовраPком на романPичарски концеAP суLјек-
Pа, Aрем:а у самом чину реAерсонализације можемо AреAознаPи
романPичарски, :акле хумани имAулс. Ево у чему је разлика: ро-
манPизам сушPински велича (Lио;рафско;) Aесника и о:ваја ;а
о: заје:нице савременика, којима се имAлициPно Aри;овара :а
немају сPваралачку моћ Aесника. РоманPизам, :акле, осамљује
Aесника, Pако шPо између живоPа и Aоезије Aрави Aровалију. Ро-
манPичарско PемаPизовање исPорије имAлицира уAраво неза:о-
вољсPво са:ашњицом, неза:овољсPво савременицима, у о:носу
на које се романPичарски Aесник оPуђио. Он је више у AоPрази за
заје:ницом, не;о шPо је њен :ео. ЗаPо је основно оLликоPворно
сре:сPво романPизма уAраво има;инација. Она је мера оPуђено-
сPи романPичарско; Aесника у о:носу на :ру;е љу:е и реалносP.
Уз Aомоћ има;инације, Aесник жели :а из;ра:и соAсPвену заје:-
ницу неза:овољан неAесничком заје:ницом савременика.
Ко: ПоAе, нарочиPо у Aосле:њој зLирци Рез, Aесма AосPаје ме-

сPо сусреPа са неAесничким :ру;им. То је кључна разлика која
Aеснички суLјекP ове нове, реAерсонализоване Aоезије :ели о:
романPичарско; суLјекPа. ЗаPо Pом новом суLјекPу није ни Aо-
PреLна машPа. ПоPреLни су му :ру;и љу:и. Примери сусреPа су
Pолико очи;ле:ни и Pолико чесPи :а их је неAоPреLно наво:иPи.
Важније је на;ласиPи уAраво Pај неAеснички каракPер „јунака“
Aесама са којима се сусреће Aеснички суLјекP, а Pај феномен не-
Aесничко; :осPиже врхунац у Aесмама чији су ;лавни јунаци
ра:ници и ;асPарLајPери („Је:инсPво суAроPносPи“, „Песничко
вече за ;асPарLајPере“ иP:.). Јасно је :а у Pоме можемо AреAозна-
Pи је:ан оAори Aолемички сPав Aрема мо:ерној Aоезији која се
Lазирала на алузијама и реминисценцијама на миP, али и у о:но-
су на AосPмо:ерну која је имала слуха за књижевне циPаPе (:а-
кле, за Aесничко :ру;о) или Aак за циPаPе Aроизво:а кулPурне
ин:усPрије, о:носно масовне кулPуре. ПоAина Aоезија не ослу-
шкује ов:е ни миP, ни о:јеке речи, ни LивсPвање, већ оLичне љу-
:е. ТреLа заPо заAазиPи занимљиву Aаралелу између Aозно; ПоAе
и Aозно; Раичковића: ПоAа креира фи;уру слушаоца који слуша
:ру;е љу:е, :ок се ко: Раичковића Aојављује фи;ура AосмаPрача
који о(исује очи;ле:ни, ви:љиви свеP око сеLе, не Pежећи Aри
Pом ни миPској ни језичкој :уLини. Несумњиво, Aоезија се ов:е

оPвара Aрема неAесничком AросPору али на :ру;и начин не;о

шPо је Pо Lио случај у :оLа Коре.
Поезија са:а раски:а са хермеPичношћу којој је мо:ерна Aое-
зија Pолико Pежила, :ок је исPовремено и AаPила о: ње.4 Самим
Pим, нови концеAP Aоезије уAућује на нову :рушPвеносP. Песник
који је Aоново AосPао ценPар Aоезије са:а Aоезију не корисPи :а
Lи се ослоLо:ио :ру;их, и :а Lи се о: њих изоловао, већ сасвим
суAроPно, :а Lи им се AриLлижио.5
На овом месPу се ви:и не:овољносP Aојмова којима оAерише-
мо: PреLа AроLлемаPизоваPи и Aојам Aесме као есPеPско; оLјекPа,
али и Aојам Aесника.
Појам Aесника још увек у сеLи носи Pра;ове :ва миPа: романPи-
чарско;, који ;а AосPавља изна: оLичних љу:и, и мо:ерно;, који
;а :исPанцира о: љу:ско;, хумано;.6 ПоPреLно је :акле, Aронаћи
Pермин који оLје:ињује човека и Aесника у је:ној фи;ури и заPо
ћу уAоPреLиPи Aојам личносPи. На :ру;ом месPу7 сам Aоказао :а
AосPоји је:на Pра:иција, или Lоље рећи је:ан концеAP књижев-
носPи унуPар свеPске и срAске књижевносPи у којој је књижев-
носP само је:на о: сфера :еловања Aисца или Aесника: Ракић и
Дучић Lи мо;ли :а Lу:у Aримери за Pај концеAP, али исPо Pако и
4 ТреLало Lи се ов:е Aо:сеPиPи :а ПоAина меPафорика, ПоAина „хермеPич-
носP“, ника:а није Lила ра:икална у смислу :а је желела :а :елује зраче-
њем о:носно слуPњом смисла. Још је Мишић у свом класичном PексPу о По-
Aиној Aрвој зLирци Aесама AримеPио :а ПоAине AоеPске визије „реPко ка:
:а нису сво:љиве на своју рационалну сушPину; оне се, чак, и формално ло-
;ички, ;оPово увек :о краја мо;у ‘о:;онеPнуPи’“ (Мишић, 1976, сPр. 70). ПоAа
је :акле, врло оAрезно AрисPуAао моменPу хермеPичносPи у смислу :а ни-
ка:а :о краја није AрихваPио симLолисPичко о:вајање означујуће; о: озна-
чено;. ТреLало Lи :а се заAиPамо зашPо је Pо Pако. Мож:а заPо шPо је ПоAи
о:увек Lило сPало :о комуникаPивносPи Aесничко; чина, а самим Pим и :о
је:но; оLлика :рушPвеносPи.
5
Ов:е не Lи PреLало :а нам Aромакне је:ан AосеLан ;есP :рушPвеносPи у По-
Aином есеју Извор живе речи из 1966. ;о:ине. „И AиPају Pе исPо Pако чесPо, ко-
ме Pи уAућујеш речи своје Aесме? Ти их враћаш онамо, о:акле си их Aримио,
враћаш их њиховом извору. Знаш :а AуP уназа: :о Pо; извора живе речи во-
:и кроз срце, кроз ;лаву, кроз :ушу свих љу:и. И Pо оAеP свим љу:има :аје
мо;ућносP :а и они речима Aесме оAшPе са Pим живоPо:авним извором.
У Pоме, а не у нечем :ру;ом, сасPоји се руш венос [курзив, С.В.], човеко-
љуLивосP и хуманосP Aесниково; чина Aисања Aесама“ (ПоAа, 1975, сPр. 502).
6
УAраво заPо Валери може :а осPави сле:ећи ауPоAоеPички заAис: „Мене је
усхићивало у:аљавање о: човека“ (Валери, 2010, сPр. 505).
7
Појам личносPи и ње;ова веза са књижевношћу оLјашњени су у рукоAису
Aо: називом Књижевнос и комен ари који је PренуPно у шPамAи.

Винавер, Црњански, Ан:рић, Краков… У наве:еним случајевима

Lо;аPсPво Lио;рафија не Aолази само о: Pо;а ;:е се AуPовало и
шPа се :оживело, већ у разноликим :искурсима у којима су Pи
љу:и :еловали: они су Lили, сем књижевника, и :иAломаPе, Aу-
LлицисPи, а Lили су и AолиPички акPивни. Такође, Aролазили су
кроз ра:икалне е;зисPенцијалне сиPуације (раPови, роLије) које
су осPавиле јасан Lио;рафски Pра; у њиховом Aисању.
Овај концеAP књижевносPи (суAроPан о: AоPреLе за есPеPском
изолацијом и књижевном ексклузивношћу) мо;ли Lисмо назва-
Pи књижевношћу личнос и. КњижевносP је Pу жижна Pачка је:но;
широко; живоPа и је:не Lо;аPе, раз;ранаPе Lио;рафије, а не Pек
је:ина и основна :елаPносP, која је неAријаPељски насPројена
Aрема свакој :ру;ој :елаPносPи која :ово:и у AиPање Pакозвану
есPеPску изолацију. Фи;ура личносPи носи у сеLи и:еју ин е$ра-
ције различиPих сфера љу:ско; :еловања, шPо је уAраво сPрано
есPеPицизму мо:ерне Aрозе и Aоезије.
РеAерсонализација Aоезије ко: ПоAе, али и ко: Раичковића :о-
во:и ове Aеснике на Pра; фи;уре личносPи, :о:уше уз извесна
о;раничења која су, у неку руку, Aосле:ица исPоријских околно-
сPи и личних AолиPичких изLора. На овом месPу ћемо на;ласиPи
само :ве комAоненPе фи;уре личносPи: Aрво, она Aревазилази
оAозицију ин:иви:уа/колекPив, Pежећи PоPалиPеPу, и :ру;о,
она Aосе:ује живоPну Aричу сачињену о: искусPава.
Нова :рушPвеносP ПоAине (ос -мо:ерне Aоезије су;ерише
моћ личносPи :а Aревазиђе оAозицију између ин:иви:уално; и
колекPивно;. СPо;а можемо :а кажемо :а је Aозна ПоAина Aоези-
ја Aример Aоезије личносPи. Она у сеLи исPовремено са:ржи и
Pра;ове Aесникове Lио;рафије и о:јеке ње;ово; AолиPичко; (:а-
кле јавно;, колекPивно;) сPава. Тако се у зLирци Живо месо као Aо-
влашћени PоAоним Aојављује ;ра: Вршац, ро:ни ;ра: Aесника,
:ок се зLирком Кућа насре рума, оLјављеном исPе ;о:ине, Aосре-
:ује Aесниково колекPивно искусPво.
КолекPивно искусPво није ов:е суAроPсPављено личним осе-
ћањима, као шPо је Pо Lио случај у књижевносPи којој се суAроP-
сPавила ПоAина Кора, 1953. ;о:ине. КолекPив и личносP су ов:е
исAреAлеPене (оли ичким сPавом Aесника, који се Aосре:ује
личним искусPвом и који све:очи :а је личносP Lила сAремна :а
ризикује живоP зара: је:но; AолиPичко; сPава усмерено; ка Aре-
оLражају колекPива. Та сAремносP на ризик је оно шPо AолиPич-
ком сPаву :аје ауPенPичносP, захваљујући коме он завређује Aо-
шPовање, иако не нужно и сла;ање.

ПоAина Aозна Aоезија Aосре:ује уAраво Pакву врсPу искусPава

личносPи у којој се лични живоP AреAлиће са AолиPичким сPа-
вом који сPреми AреоLражају колекPива. Таква је Aесма „Зи:“ из
Куће насре рума, коју оPвара наAомена „Сећање на Lечкеречки
заPвор 1943“. Не само :а ова наAомена Aовезује насPуAајуће сPи-
хове са Lио;рафијом Aесника, :о:ајући им Pако је:но ново осве-
Pљење, већ она су;ерише је:ан :ру;ачији о:нос Aрема колекPив-
ном и AолиPичком. Није у AиPању више LорLа за ауPономију
умеPносPи, као шPо је Pо Lио случај Aе:есеPих ;о:ина Aрошло;
века, у :о:иру са наме ну им AолиPичким сPавом, већ AоPреLа
:а се у фи;ури (Aесничке) личносPи изнова с(оје лично и колек-
Pивно-AолиPичко, и Pо на је:ан нов начин: личносP Aо:разумева
и оно лично и AриваPно у личносPи, али и оно колекPивно-Aоли-
Pичко, :о ко;а личносP :олази личним AолиPичким изLором и
сAремношћу :а се за Pај изLор Aо:несе извесни е;зисPенцијални
ризик,8 а не Pек AрихваPањем AолиPичке Aрину:е или из Aоли-
Pичко; рачуна.
Несумњиво :а Pаква Aоезија у којој се AреAлићу лично и колек-
Pивно-AолиPичко, Lаца AоPAуно нову свеPлосP на феномен ан$а-
жованос и. Није ов:е у AиPању :а се ан;ажована умеPносP раз-
:воји о: умеPносPи Lазиране на есPеPском инPересу, како Lи се
Pако :оLила Aримењена књижевносP (в. Десница, 2013, сPр. 364)
већ :а умеPносP/књижевносP изражава целину личносPи, цели-
ну њено; Aо;ле:а на свеP, а Pо он:а значи и њена AолиPичка схва-
Pања и њен лични ан;ажман у AросPору јавносPи о:носно колек-
Pива Aа и човечансPва.9 Иако ПоAа у AолиPичком смислу није Lио
AријаPељ Борислава Пекића, уAраво Пекићева размаPрања о ан-
;ажованосPи и о:;оворносPи :оLро оLјашњавају и( ПоAине ан-
;ажованосPи: „СмаPрам :а сјајне књи;е, ан;ажоване, као и неан-
;ажоване, не извињавају личну изолованосP Aисца о: живоPа ње-
;ово; :рушPва, ње;ове нације и човека уоAшPе“ (Пекић, 1993,
сPр. 54). Пекић ов:е врло јасно наAа:а есPеPску изолованосP Aи-
8 Ов:е Lи PреLало :о:аPи још је:ну занимљиву наAомену: личном и колек-
Pивном/AолиPичком PреLало Lи :о:аPи и миPску :имензију личносPи. Да
је и ову комAоненPу личносPи ПоAа имао у ви:у ;овори нам чињеница на
коју, чини ми се, криPика :о са:а није оLраPила Aревише Aажње, а Pо је оLја-
вљивање Pри на Aрви Aо;ле: AоPAуно различиPе зLирке – Вучија со, Живо месо
и Кућа насре рума – исPе, 1975 ;о:ине. Не верујемо :а је у AиPању случај-
носP. Је:ино оLјашњене ове исPовременосPи је уAраво чињеница :а је ПоAа
на Pај начин желео :а у фи;ури Aесника (ми Lисмо са:а казали личносPи)
инPе;рише Pри комAоненPе: миPску (Вучија со), личну (Живо месо) и колек-
Pивно-AолиPичку комAоненPу (Кућа насре рума).

сца/Aесника, и онај сPав Aо коме књижевносP унаAре: аLолира

књижевника о: еPике у име есPеPске вре:носPи ње;ово; :ела.
Ов:е је у фокусу Aара:окс (Pачније хиAокризија) :а нечија књи-
жевносP сPоји наоко о:војено о: сваке AолиPичке Aраксе, Aо:
;ласним Aозивањем на власPиPу „ауPономију“, а :а исPовремено
ауPор или ауPорка Aослушно AрихваPа нало;е AолиPичке моћи у
сфери AолиPичке Aраксе, или се Aак „ан;ажује“ након Aрорачуна
о :оLиPи која му на основу Pакво; „ан;ажмана“ AриAа:а.10
ПоAин AолиPичко-колекPивни ан;ажман у Кући насре рума је
:ру;е врсPе: он је Lазиран на личном осећању свеPа, које своју ау-
PенPичносP ;ра:и на Aесничком све:очансPву :а се за Pај ан;а-
жман ризиковао власPиPи живоP (Pо између осPало; су;ерише
9
Ако имамо у ви:у :ела Црњанско;, Ан:рића, Пекића, Киша Aа и Павића, (чи-
ји је Хазарски речник само :елимично AолиPички AрочиPан – имамо Pу у ви-
:у Pумачења Јована Делића у Хазарској (ризми), увек ћемо се сусресPи са на-
сPојањем :а се оцрPају конPуре PоPалиPеPа свеPа који у сеLе укључује разма-
Pрање инсPанце моћи, њене филозофије, њених циљева и намера, њене Pех-
ноло;ије. Примера ра:и, за Роман о Лон ону Црњанско; се не може рећи :а је
ан;ажована књи;а у смислу у коме Lи Pу реч уAоPреLио Ж:анов, али веро-
ваPно у срAској књижевносPи нема књи;е која Lоље оцрPава Aејсаж неоли-
Lерално;, анPихуманисPичко; Ме;алоAолиса; исPо Pако за Пекићев роман
Како у(окоји и вам(ира се може рећи :а Aре:сPавља су;есPивни оLрачун са
анPихуманисPичком Pезом :а је исPина увек консPруисана, шPо уPиче на
њен AолиPички ан;ажман. Примера Lи мо;ло LиPи још. МеђуPим, већ и ова
:ва Aримера Aоказују :а се ов:е не ра:и о ан;ажованој књижевносPи која
афирмише је:ну и:еју и је:ан Aо;ле: на свеP, већ Aре о сAосоLносPи ауPора
:а оцрPа је:ан AолиPички Aејсаж, а у њему :оминанPну филозофско-Aоли-
Pичку Pен:енцију је:но; :оLа, Pе :а анPициAира крајњи :омашај Pе Pен:ен-
ције, Aриказујући је као осPварену. У Pом случају, књижевносP :оLија своју
сAецифично Aророчко-сазнајну функцију која је неуAоре:ива са сазнајним
моћима филозофије (која, као шPо знамо, насPаје у PренуPку ка:а сове Aо-
сPају акPивне) о:носно сазнајне функције ме:ија који, изје:начујући све :о-
;ађаје уки:ају мо;ућносP о:ређивања :оминанPне Pен:енције.
10
И ов:е PреLа имаPи на уму Пекића и ње;ово јасно разликовање :ва PиAа ан-
;ажмана: је:но;, у коме се нишPа не ризикује, а нешPо заузвраP може :а се
:оLије, и оно; :ру;о;, у коме је ризик већи о: сваке :оLиPи: „Пово:ом ан;а-
жованосPи желео Lих :а скренем Aажњу на је:ан морални Aре:услов који
не мора :а Lу:е значајан за Aовољне Aосле:ице нечије ан;ажованосPи, али
има Pакав значај за оно;а који се ан;ажује. ПосPоје љу:и […] чије ан;ажовање
ма какво Lило, нишPа не мења у њиховом живоPу, они својим ан;ажовањем
нишPа не жрPвују, нишPа не ризикују, не :ају никакву зало;у за своју искре-
носP. Дру;и, међуPим, који су Aриморани :а своје ан;ажовање осPварују Aо:
неAовољним сAољним условима, Aонека: су Aринуђени :а жрPвују знаPно
више о: оно;а шPо Pим жрPвовањем AосPижу. Моје симAаPије су уAућене
овим :ру;има“ (Пекић, 1993, сPр. 34).

Aесма „Зи:“). УAраво усле: Pе чињенице, ан;ажованосP се ов:е

:исPанцира о: ж:ановисPичко; AолиPичко; нало;а, Pе се може
AреPочиPи у лично, ауPенPично искусPво. Самим Pим она Aрева-
зилази оAозицију ин:иви:уално/колекPивно и Aре:очава чиPа-
оцу личносP са о:ређеним AолиPичким сPавом. Појава зLирке
Кућа насре (у а у време ка:а је Pзв. ан;ажована Aоезија :емо:и-
рана, PреLа :акле чиPаPи у конPексPу личносPи и лично; Aоли-
Pичко; изLора, који је неоAхо:ан ако човек жели :а Lу:е личносP,
о:носно ако жели :а се суочи са PоPалиPеPом свеPа, а не са Aуким
ин:иви:уалним, изолованим свеPом AриваPне е;зисPенције у
коме се Aојављује и есPеPска изолација.11
Ова AолиPичко-колекPивна комAоненPа (ПоAине) личносPи
уAоPAуњена је елеменPима Pакозвано; о%ично$ живоPа личносPи,
који са:а служе као ;рађа за Aоезију. Самим Pим, живоP (Aесника)
није Pако оLичан као шPо се чини на Aрви Aо;ле:. Тачније речено,
он јесPе оLичан у о:носу на колекPивни, ванвременски миP, са
којим мо:ерна Aоезија Aолемише на различиPе начине, али је
врло неоLичан у о:носу на оLичан живоP који ника:а не AосPаје
књижевносP. Песничка оLра:а :оживљаја из свако:невице, који
су на Aрви Aо;ле: лишени Lило какво; значаја и је:инсPвеносPи,
Aо:разумева AреоLражај :оживљаја у искусPво. За Pај AреоLражај
неоAхо:на је AосеLна AоеPика. Показаћемо Pо на Aримеру изван-
ре:не ПоAине Aесме, која оPвара зLирку Живо месо.
ЗЕМАЉСКО САЗВЕЖЂЕ
Пре осве љеном (ро авницом

У Гу уричкој улици у Вршцу
Три с ара ра ника ис(ијају
Вечерње своје (иво из флаше
Лимени за(ушачи су с ворили
Сазвежђе на раци земље
Између (лочника и коловоза
Све луца оно у (олумраку
И чека сво$ звез ознанца
11
Мож:а је ова ПоAина зLирка ;есP AолиPизације књижевносPи коју PреLа чи-
PаPи као сине;:оху AоPреLе :а се изнова AолиPизује :рушPво. Наиме, се:ам-
:есеPе ;о:ине су време ка:а се СФРЈ Aолако AреPвара у AоPрошачко :рушPво
које је свакако у оAозицији Aрема комунисPичком аскеPизму и сAремносPи
на жрPву. ПоAа је Lио сPари комунисPа. Мож:а је слуPио ;:е Pо во:и.

Пошао сам а ку(им ци$аре е

Тражим и флашу (ива
Да нађем мес о својој звез и
(ПоAа, 1988, сPр. 195).
Доживљај – слика заAушача на земљи – AреPвара се AуPем ове

Aесме у искусPво, које Pраје, и које ;ра:и живоPну Aричу лично-
сPи. ИскусPво је оно шPо није ви:љиво на Aрви Aо;ле:, али је
иAак изрециво, :акле :осPижно. ИскусPво, :акле, PреLа разлико-
ваPи о: сфере неизрециво; (АAсолуPа).
Док Aесник елиоPовске Aровенијенције у оном свако:невном
и времениPом, Pражи Pра;ове ванвременско; (миPа) како Lи их
сакуAио у Aесму рециAирану као есPеPски оLјекP, (Aесничка)
личносP у свако:невном :оживљају Pражи (оен у која Aреокре-
ће сваки:ашњицу у искусPво. ПоенPа је оно шPо се оPима Lанал-
носPи :оживљаја :ајући му :уLину. Она је акP креације, акP Pума-
чења :оживљаја. ПоенPа се може схваPиPи као фи;ура која, уз Aо-
моћ наслова, реконPексPуализује сирови :оживљај и Pако ;а
AреоLражава у форму која на:машује Aуку усAомену. Она :оLија
осоLиPу важносP уAраво у реAерсонализованој Aоезији ;:е Aо-
PреLа за новом :рушPвеношћу нараPивизује Aесму, шPо значи :а
је исPовремено ослоLађа вишка фи;ура које Lи је учиниле херме-
Pичном. ПреосPале фи;уре, :акле, нису Pу :а оLезLе:е Aро:ор у
неизрециво, већ, сасвим суAроPно, :а у форми AоенPе изрекну
ново знање.
У случају конкреPне Aесме, меPафора звез:а (која се о:носи на
заAушаче) није украс који Aовећава есPеPску релеванPносP Aе-
сме, не;о инсPруменP којим се креира искусPво и Pо Pако шPо
:уLи је:ан свако:невни, наоко Lанални :о;ађај, налазећи у њему
нешPо више о: очи;ле:но;: у исAијању Aива се AреAознаје оLлик
:рушPвеносPи, у Pра;овима Pо; исAијања – заAушачима – нешPо
шPо осPаје Pрајно и свеPлеће AоAуP звез:а, наLијених у земљу.
У Aоезији личносPи, AоенPа Aреузима на сеLе уло;у симLола у
мо:ерној Aоезији: као шPо симLол зрачи смислом који се ника:а
не завршава, Pако и AоенPа Aреврће ви:љиво и Lанално наоAачке,
како Lи се ви:ело њихово наличје. То наличје јесPе искусPво.
ИскусPво се :акле, оPима Lаналном и свако:невном, али не
Pако шPо Aрелази у (колекPивни) миP који не;ира личносP, већ
уAраво суAроPно, %о$а ећи саму личносP симLоличком имови-
ном. УAраво заPо, искусPва чине живоPну Aричу личносPи, а жи-

воPна Aрича је симLоличка имовина личносPи. Поезија је начин

:аривања искусPава :ру;им личносPима.
Са овом Aесмом у свесPи, човек више не може :а Aрође Aоре:

Aивских заAушача заLијених у земљу у Lлизини Aро:авнице, као
Aоре: Aразно; AросPора. Није нужно ни :а се сеPи ПоAине Aесме,
ако усвоји сPрукPуру на основу које насPаје ово искусPво: мо;уће
је у исPој сцени осеPиPи :ру;ачије зрачење искусPва.12
МиPско, лично и колекPивно/AолиPичко, као Pри равноAравне

комAоненPе личносPи, сусPичу се у Pри зLирке Aесама које су
изашле 1975. ;о:ине: Pо су Вучија со, Живо месо, и Кућа насре рума.
Тешко :а ова ис о о%нос Pако AоеPички различиPих зLирки
може :а Lу:е случајносP ка:а се зна са каквом је Aажњом ПоAа
AројекPовао свој Aеснички оAус. Њихова ис овременос су;ери-
ше :акле, фи;уру „Aесничке“ личносPи коју чине комAоненPе
верPикалне, миPске инPе;рације, лично; искусPва и хоризонPал-
не инPе;рације AолиPичке заје:нице. ЗLирка Рез из 1981. ;о:ине,
Pај AоеPички рез ле;иPимизује у смеру лично; искусPва и нове
:рушPвеносPи која Aре:сPавља нови Pемељ око ко;а се окуAља
AоменуPи верPикални колекPив миPа и хоризонPални колекPив
AолиPичке заје:нице (:ржаве). У ценPру Pе синPезе је фи;ура
личносPи. ПоAа Pу реч не корисPи, али је Aеснички оLликује,
чиме као :а реAлицира је:ном мање AознаPом уви:у Милоша
Црњанско;, који је AочеPком се:ам:есеPих ;о:ина, на AиPање о
оцени вре:носPи Pа:ашње ју;ословенске књижевносPи :ао сле-
:ећи о:;овор: „Имају :анас наши Aисци PаленPа. Али Aише се
врло лако, Pек Pако, ;оPово из неке навике :а се Aише и Pо не осPа-
је… Све више несPају личносPи међу Aисцима“ (Црњански, 1999,
сPр. 525).
12 ИскусPва :акле, чине симLоличку имовину је:не личносPи, о:носно њену
живоPну Aричу. ЖивоPну Aричу PреLа разликоваPи о: Aуке Lио;рафије, која
насPаје Lило из жеље :а се Pаква Lио;рафија Aо:ражава, Lило :а Lи се AуPем
ње ушло у заје:ницу Aросвећених/„усAешних“. Био;рафија својом хроно-
ло;ијом живоP нужно AерциAира као нешPо шPо је Aрошло, и Pако ризикује
осећање носPал;ије које носи у сеLи мирис смрPи и несPајања. НасуAроP
Pоме, CV (curriculum vitae) Aре:сPавља уки:ање времена у име ванвремено;
AоAиса вешPина човека, која Aрикривају искусPва човека. CV је љу:ски жи-
воP све:ен на Aерформансе машине. ЖивоPна Aрича, насуAроP искусPва и
CV-а, јесPе флуи:на Aрича коју PреLа чиPаPи као својеврсни хиAерPексP. Све
је AрисуPно у исPо време, а не хронолошки. До сваке секвенце искусPва мо-
же се :оћи Aреко асоцијације, која искључује о:ре:ницу (ре или касније. Та-
ко схваћена живоPна Aрича Aре:сPавља неку врсPу временско; PоPалиPеPа.

ПоAине зLирке из 1975. ;о:ине и Рез из 1981. ;о:ине, као :а

Aре:сPављају Aеснички о:;овор на изазов несPајања личносPи
који је AосPавио Црњански. ЗахPев за личношћу Pражи :а се Aое-
зија реAерсонализује, али не Pако шPо Lи се враPила у сPа:ијум
романPизма. Изазов за Pумаче Aоезије је Lио у Pоме :а ову Aроме-
ну концеAPа Aоезије ко: ПоAе, али и ко: Aозно; Раичковића,
схваPе не само као унуPрашњу :инамику Aесничко; развоја не;о
и као је:ан сAецифичан (оли ички ;есP. Јер зала;ање за личносP
је AолиPички ;есP. Тај ;есP је мож:а Aосле:ица нејасне слуPње :а
:исPанцирање мо:ерне умеPносPи (Aа Pако и Aоезије), о: Pзв.
„оLично;“ човека, не може LиPи схваћено као њен оPAор еконо-
мији или AолиPици, већ само као још је:ан Aример из:вајања
(AоAуP из:вајања AолиPике или из:вајања економије) из PоPали-
PеPа који Lисмо назвали „наро:ом“.13 Руково:ећи се Pом слуP-
њом, ПоAа и Раичковић су, чини ми се, Aокушали :а сPворе Aое-
зију Lлиску оLичном човеку (Pо узрокује AоеPичке заокреPе:
реAерсонализацију Aесме, њену Aрозну инPонацију, као и :ефи-
;урацију израза) али не Pако :а Aо:илазе ње;овим (AоPрошач-
ким) жељама које се о:ражавају у AоPреLи за жанровском књи-
жевношћу. НаAроPив, као :а су оLа Aесника насPојала :а се својом
Aоезијом оLраPе оLичним љу:има (а не AоPрошачима књижевно-
сPи) Pе :а Pако и Aесника учине оLичним човеком, а Aоезију, ис-
кусPвом свих. Дру;им речима: као :а њихова Aозна Aоезија жели
:а AрезенPује личносP (а не Lезлични есPеPски оLјекаP) која Lи се
AуPем књижевносPи сусрела са :ру;им личносPима.
После:ње ПоAине зLирке Pако су;еришу :а Aоезија Aолако, из
есPеPске сфере, Aрелази у :рушPвену сферу, шPо значи :а ове
зLирке слуPе :а ће Aеснички чин ускоро AосPаPи :рушPвени, а не
више есPеPски чин, о:носно :а ће о вре:носPи Aоезије више о:лу-
чиваPи :рушPвени конPексP, не;о сам Aеснички PексP.
Данас смо све:оци уAраво Pакво;, конPексPуално; разумевања
Aесничко; чина.
ПоAа ;а је анPициAирао.
13
ПоменуPо из:вајање се у сфери AолиPике о:ражава као зачеPак AосP:емо-
краPије, :ок се у сфери економије исAољава као неолиLерализам и :ере;у-
лација економских Pокова у смислу laissez faire економије.

ЛИТЕРАТУРА Божовић, Г. (1998). Пре:;овор. У: Васко ПоAа, Иза%ране (есме. (сPр. 7–25).
Бео;ра:: Заво: за уџLенике и насPавна сре:сPва.
Десница, В. (2013). Вла ан Десница, ДесеP векова срAске књижевносPи,
књи;а 64. Нови Са:: МаPица срAска.
ПеPковић, Н. (1997). Уво: у Pумачење ПоAине AоеPике. У: Поезија Васка
По(е, (сPр. 13–48). Бео;ра:: ИнсPиPуP за књижевносP и умеPносP, Дру-
шPво Вршац ле(а варош.
Црњански, М. (1999). Есеји и чланци I. Бео;ра:: За:ужLина Милоша Цр-
њанско;, Editions l'age d'homme, Бео;ра:ски из:авачки заво:, СрAска
књижевна за:ру;а.
Црњански, М. (1999). Есеји и чланци II. Бео;ра:: За:ужLина Милоша Цр-
њанско;, Editions l'age d'homme, Бео;ра:ски из:авачки заво:, СрAска
Eliot, T. S. (1963). Izabrani tekstovi. Beograd: Prosveta.
Mišić, Z. (1976). Kritika pesničkog iskustva. Beograd: SKZ.
Pekić, B. (1993). Vreme priče. Beograd: BIGZ, SKZ.
Popa, V. (1975). Izvor žive reč. U: Poezija. Beograd: Nolit.
Popa, V. (1988). Pesme. Beograd: Nolit.
Valeri, P. (2010). Mediteranska nadahnuća. Beograd: Službeni glasnik.
SLOBODAN V. VLADUŠIĆ
UNIVERSITY OF NOVI SAD
FACULTY OF PHILOSOPHY
SUMMARY THE CHANGE OF THE CONCEPT OF POETRY

IN VASKO POPA’S LATER COLLECTIONS
The text starts from the fact that literary critics tend to disregard
Vasko Popa’s later poetry collections – Živo meso (1975), Kuća nasred
druma (1975), and Rez (1981) – thus implicitly or explicitly denying
their value. This paper aims to prove that in the given poetry collec-
tions there exists a change in the concept of poetry, rather than a
mere poetic transformation inside the same concept of modern poet-
ry. First trait of this new poetry concept is the repersonalization of
the poetic act, which requires the introduction of the poetic subject
(instead of the lyrical subject). The poetic subject of this kind of poet-
ry, does not, however, have anything in common with the Romantic

poetic subject, because the issue is not the separation of the subject
from the collective of its contemporaries, as was the case in Roman-
ticism. Quite the contrary. So as to understand this shift in the poetic
concept, we used the term “personality.” We defend the thesis that
Popa, in his three poetry collections all published in the same year of
1975 (Vučija so, Živo meso, Kuća nasred druma) wanted to demonstrate
three spheres of personality: mythical, personal, and collective-
ly-political. In the same way, we tried to show that Popa’s poems
from the collection Živo meso ought to be read as elements of an expe-
rience that is made into a life story of personality, not merely as
aesthetical objects independent of any kind of personalization.
KEYWORDS: repersonalization of poetry, experience, essence, poetic subject.


821.163.41.09-31 ЋОПИЋ Б.
DOI:10.5937/ZRFFP47-15393
ДРАГОМИР Ј. КОСТИЋ1
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
КАД НАРОД ПРОГОВОРИ

(РОМАН ПРОЛОМ БРАНКА ЋОПИЋА)
САЖЕТАК. Обиман роман Пролом (1952) Бранка Ћопића пружа обиље могућности
за интерпретацију. Састоји се из три дела. У првом делу је описано
усташко насиље над српским народом у НДХ; одвођење у заробљени-
штво под лукавим изговором кулука и стравична, језива и сабласна,
ноћна егзекуција везаних људи над јамом. То је жестока осуда усташке
државе и усташке геноцидне политике. Као да се, међутим, писац упла-
шио интензитета те осуде, па у друга два дела романа приказује уста-
нак народа и несрећну деобу у њему на две фракције: на партизане и
четнике, подлежући тако званичном идеолошком дискурсу.
Пажљивим читањем текста романа, наглашавајући његове најрепре-

зентативније делове, што је, на известан начин, представљало и мето-
долошки оквир рада, није било тешко допрети до његове основне зами-
сли, или задатка који је писац себи поставио: да опише буђење народа
у њему, истакне народ у први план, стави нагласак на говор народа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Бранко Ћопић, послератни српски роман, усташко насиље, јама, уста-
нак, идеологија, народ.
1
kosticdragomir@yahoo.com
Ра: је резулPаP исPраживања у оквиру научно-исPраживачко; AројекPа ИИИ 47023, „Косово и
МеPохија између национално; и:енPиPеPа и евроинPе;рација“, који финансира МинисPарсPво
за AросвеPу, науку и Pехнолошки развој РеAуLлике СрLије.
193
ЕAоAеја о оPAору наро:а По:;орине2 (Босанске Крајине) Aо;рома-

шком насиљу усPаша и НДХ и не:оумицама и размирицама у ње-
му како :а се о:;овори на Pо велико зло које ;а је снашло, :о Pа:а
невиђено и нечувено! Помало већ :осPа заLорављена. И Pо најма-
ње из :ва разло;а: њено; оLима,3 ;оPово AреPеће оAширносPи, иа-
ко се роман AраPи Lез икаквих AоPешкоћа, као какво узLу:љиво
AусPоловно шPиво; али из;ле:а још више шPо су ње;ове и:еје о
LраPсPву међу наро:има, Pу ње;ову и:еолошку смушеносP (сму-
ћеносP), LруPално Aре;азиле :еве:есеPе ;о:ине Aрошло; века у
чиPавој Ју;ославији, а AосеLно у Босни и Херце;овини.4 Оно Pрај-
но у овом роману, оAис, Aре:сPава, свеоLухваPна слика наро:но;
живоPа у најLлижем сусе:сPву зла и смрPи, у су:Lоносном вре-
мену које је AреPило :а AосPане Aосле:ње, Pо – осPаје! Као и Pо
2
Измишљени Aре:ео, Босанска Крајина. Измишљен :а је:ан замени све, о че-
му је ;оворио Aисац о:мах Aо изласку романа: „Је:на о: ;лавних Pешкоћа
Aри сPварању романа Lила је Pа :а се ослоLо:им везаносPи за је:ан је:ини,
реални крај Босне и за конкреPне исPоријске :о;ађаје и љу:е Pо;а краја. Мо-
рао сам :а измислим чиPаву PериPорију на којој се ра:ња о:и;рава, :а сPво-
рим AарPизански о:ре:, све ње;ове LаPаљоне и чеPе, чиPаво коман:но осо-
Lље, варош с усPашким вођама и, на крају, све LорLе и акције Pо;а о:ре:а. Тај
’мој’ о:ре: и ’моје’ усPаше PреLало је :а :а:у каракPерисPичну слику чеPр-
:есеP Aрве у ма коме крају Босанске Крајине и, у ;лавним линијама, и у осPа-
лим :јеловима Босне, Херце;овине и сусје:не Лике, Баније и Кор:уна, –
слику масовно; усPанка у AреPежно срAским крајевима Lивше НДХ“ (Ћо-
Aић, 1952, сPр. 3).
3
„Knjige magacina“, како ју је назвао М. Бо;:ановић (Bogdanović, 1953,
сPр. 283).
4
Томе су свесно или не, :оAринели и криPичари који су се, на неки начин,
уAлашили оPворене Aишчеве криPике усPашPва и који су у роману, на;ла-
шавајући ње;ове AозиPивне сPране, исPицали више не:осPаPке, или наво:-
не не:осPаPке. На Aример, П. ПалавесPра: „Ćopićev Prolom nije literatura veće
umetničke vrednosti […] bez prave dubine, bez prave psihologije […] način na koji
je Ćopić izneo radnju u svome romanu, zastareo je i neverovatno, po epskom re-
đanju i nabrajanju događaja, podseća na način kojim se iznosila radnja u našim ju-
načkim narodnim pesmama“ (Palavestra, 1953, сPр. 130–131). У нашим јунач-
ким наро:ним Aесмама… Поређење с наро:ним Aесмама морао Lи LиPи
квалиPеP, не не:осPаPак! – А М. Бан:ић Aишући :а је Lило „Aокушаја :а се
ЂоAићевој Aрози осAори умеPничка вре:носP“, каже: „То је јалов и узалу:ан
Aосао, као шPо Lи AреPерано и неумесно Lило AриAисиваPи јој квалиPеPе ко-
је она сPварно још нема: јер њој не:осPаје Aуна зрелосP, имAре;нација заAа-
жено; и :оживљено; живоPно; Aо:аPка и искусPва, умеPничка AрецизносP
и уPаначеносP“ (1958, сPр. 142). На;ласио Д. К. А у закључку: „…величини и
значају Pеме умеPничка оLра:а романа није о:;оворила. У Пролому има ван-
ре:них сPраница, оне се не заLорављају, али :ело као целина нема Pу сна;у“
(Бан:ић 1958, сPр. 144).
194 ДРАГОМИР Ј. КОСТИЋ

КАД НАРОД ПРОГОВОРИ (РОМАН ПРОЛОМ БРАНКА ЋОПИЋА)
креPање наро:них маса, Pа оAшPа усPаласаносP, Pо роморење

сPоPине ;ласова, Pо јављање хуморно; у аPмосфери оAшPе; су-
морно;, излаза и ка: излаза нема – све је Pо арPефакP, умеPнички
:окуменP коме никакво време не може нау:иPи. НешPо шPо је
ушло (слило се) у наро:, у ње;ов језик и Aамћење, у ње;ово исPо-
ријско и цивилизацијско Lиће!
* * *
Ако шPо у овом роману смеPа, ако је шPо у овом роману сAорно,
Pо је Pа ње;ова и:еолошка назначеносP.
Још ни :есеP ;о:ина Aосле раPа, Aо свему су:ећи AроAали Aо-
лиPиком (AолиPички комесар чеPе), ЋоAић, из;ле:а, није ни мо-
;ао :рукчије. Осим Pо;а, а Pо је мож:а ов:е Aресу:но, Aисац као
:а није исAушPао из ви:а мисао :а ако хоће нешPо (круAно, ва-
жно) :а саоAшPи мора ићи на комAромис, на усPуAак, :акле, :а
каже и нешPо шPо, мож:а, није ни намеравао. О:носно, :а Lи ка-
зао је:но, морао је :а каже и нешPо :ру;о; :а Lи исPакао нешPо
морао је :ру;о :а не исPакне, жрPвује. Писац је, Pако,
„о:сPуAио о: званичних Pумачења наро:ноослоLо:илачко; Aо-

креPа и своју AриAове:ачку слику раPа значајно Aроширио и Aро-
:уLио“ (Вукић, 1998, сPр. 183).
Он је, :а Lи осу:ио масовну Aојаву зла које је :олазило из сусе:-

сPва :ру;о; наро:а, ње;ову ;еноци:ну AолиPику уAерену Aрвен-
сPвено Aрема соAсPвеном наро:у, морао у :уху (своје) AарPије, :а
укаже и на зло у (своме) наро:у (Aојава чеPнишPва), Pе :а Aону:и
алPернаPиву: намесPо унишPења је:но; наро:а (шPо је Lила и:е-
оло;ија усPаша и НДХ) – наво:но LраPсPво и је:накосP међу свим
наро:има (и:еоло;ија комунисPа). У сPвари, Aисац као :а се
уAлашио жесPине сво;а Aре:очавања усPашке свиреAосPи и све-
оAшPе; Aо;ромашко; зла усPашPва!
Занимљиво је :а је Pа и:еолошка назначеносP (засPрањеносP)
:ошла Aосле. Скоро :а ње нема у Aрвом :елу романа. Она се јавља
(развија) шPо се роман Lлижио крају и шPо се само AриAове:ање
о: усPашPва (усPашке AошасPи, оPворено; AреисAољено; зла, ;е-
ноци:не намере ње;ове чу:овишне и:еоло;ије) окренуло на оP-
Aор, оAшPенаро:ни а не само Aоје:иначни; оPAор као оAшPе Aро-
Pивљење оAшPем злу.
У сPвари, роман је Aочео као је:но, а завршио се као :ру;о.
ДРАГОМИР Ј. КОСТИЋ 195

Почео је Aриказом сPраховла:е новоусAосPављене :ржаве

на(:) Pим AросPорима (Aосле слома сPаре).5 УPицај свеPске каPа-
сPрофе на човека у заLаченом Aре:елу.6 Наро: који је иначе нави-
као (свико) :а и Lез икакво; сељења живи у различиPим :ржава-
ма, Aокорно је AрихваPио и ову [„ПокорносP Aрема :ржави Lила
је чврсPо увријежена у чиPаве ;енерације Aрије ње;а.“ (ЋоAић,
1982, сPр. 13)]. УосPалом, ко ;а је и AиPао. Као :а Lез :ржаве није
мо;ао. Нај:расPичнији Aриказ (Aример) Pо;а, слеAо;, Aоверења је
КаPичин муж, Илија, који никако није мо;ао AовероваPи :а ће му
:ржава нанеPи зло. [ИзLављен из јаме неким Божјим чу:ом, он се
враћа кући (:ржави) и, наравно, мучки и Aерфи:но Aоново, ово;
AуPа, заувек, сPра:а.] Била је Pо, међуPим, :ру;ачија о: свих Aо-
знаPих :ржава. Та :ржава је имала своју монсPруозну и:еоло;и-
ју, своје оружје и своје извршиPеље (усPаше; ХрваPе ;осAо:аре и
муслимане, слу;е) и своје AроPивнике (срAски наро: ;енерално
;ле:ано и Aокоје; комунисPу из ре:ова соAсPвено; наро:а). Том
:ру;ом наро:у је о:мах сPављено :о знања :а ;а не чека нишPа
:оLро.
НасPали су
„усPашки :ани, Aуни сPријеAње, злослуPна ишчекивања и рђавих
вијесPи, […] вучја времена, […] мрка и закрвављена наAасP […]“ (Ћо-
Aић, 1982, сPр. 11).
Писац Aолако уво:и чиPаоца у ово велико зло (и у само сре:и-
шPе Pо; велико; зла). И:ући Aрема ;лавном :о;ађају (јами на:
којом се на:нела усPашка :ржава и на: којом је извршен масовни
Aомор цивила, невиних сељака Aозваних на кулук) и Aрема ;лав-
ним акPерима Pо;а Aокоља. Ту су жрPве (које, наравно, не знају :а
су жрPве), сељаци који су Aоверовали у мисију ра:а (и ре:а),
кривци је:ино шPо су СрLи; Pу су и њихови сAрово:иоци, као
ИLре цесPар, „:ојучерашњи џамLас из ци;анске махале“, човек
„који је сеLи уврPио у ;лаву :а је ово са: :ошла ње;ова :ржава“, и
који их са своје изнена:не висине, :ржавноPворно, уAозорава „Еј,
ви, :осPа је излежавања. Не мере се у нашој :ржави џаLе крув је-
5
„Malo je pisaca opisalo tako reljefno pitanje srpskog krajiškog naroda nad kojim
su ustaše provodile genocid; tu se jasno vide razmjere zla koje ne može da pokrije
nikakvo objektivno ’slikanje’ ovog ili onoga uzroka, niti paralelizam tipa ustaša –
četnik“ (Risojević, 1991, сPр. 597).
6 Говорећи о ЋоAићевим романима Р. Вучковић је AримеPио: „Svi skupa govo-
re o čoveku Ćopićevog zavičaja, probuđenom u jednom trenutku svetske kata-
strofe iz dubokog srednjovekovnog sna i gurnutog, da ni sam u početku nije toga
svestan, u susret buri i rađanju nove vizije društva“ (Vučković, 1980, сPр. 30).

сPи“ (ЋоAић, 1982, сPр. 16). А Pу су и злура:и AосмаPрачи, Lраћа

Шарчевићи, најза: сиPи и за:овољни.
ОPка: се, Aреко ноћи, исAили нова :ржава и с њом нова ’Aрава’,
Lраћа Шарчевићи оживјеше и Aојавише се као љу:и који о:авна че-
кају Павелићеву ’Независну’. ЧесPо засPајкујући Aре: AлакаPима у
којима су СрLи називани ’Власи’, ’Lивши СрLи’ и ;:је је Aисало ’СрLе
на врLе!’ и ’БјежиPе, Aсине Aреко Дрине!’, они су се за:овољно з;ле-
:али ;ла:ећи Lра:е.
– Машала, машала! СрAско Lило и Aрошло.
– Е, нек сам, валахи, :очеко :а СрLија AроAа:не Aа не жалим умри-

јеPи (ЂоAић, 1982, сPр. 35).
Ту је, на крају, и је:ан „Lивши“ СрLин у чијој кафани Lраћа ва-

з:ан се:е и Aију.
Иако су све срAске ра:ње :оса: у;лавном заPворене и заAечаћене,
LирPија ово;а КрсPе још увијек ра:и. Њезин ;аз:а Lио је Aрви међу
варошким СрLима који се ’AокрсPио’, Pј. Aрешао у каPоличку вјеру
и са: се, неAриро:но весео и уAа:љиво жусPар врPи Aо својој Aро-
сPраној хла:овиPој ра:њи, исPрчава наAоље :а Aослужи мушPери-
је Aо: шареном AлаPненом на:сPрешницом, шали се и смије с усPа-
шама и љу:има о: нове власPи, Pру:ећи се :а Aре: чаршијом из-
;ле:а као и сваки :ру;и AуноAравни ’ХрваP’, који је за:овољан сво-
јом :ржавом (ЋоAић, 1982, сPр. 34–35).
Није, наравно, он је:ини који се „AокрсPио“ (AокаPоличио) и

Pако AрисPао уз нову :ржаву, верујући, живећи у заLлу:и :а ће ;а
Pо конверPиPеPсPво зашPиPиPи.
За:аPак Pе нове :ржаве Lио је крајње је:носPаван: „Власима
PреLа заPјераPи сPрах у косPи“, исPиче њен ;лавни Aре:сPавник у
вароши, ло;орник Шкуро (ЋоAић, 1982, сPр. 39).
То је инсисPирање на сPраховла:и и оLјава сPраховла:е! Међу-
Pим, ни он који ју је за;оварао није Lио свесPан колико она може
имаPи лица и колико сва Pа лица мо;у LиPи чу:овишна.
О:вођење срAских сељака с кулука у варош (у зароLљенишPво)
зLива се оно; исPо; :ана ка:а се сазнало :а је Немачка наAала Со-
вјеPски Савез. УсPаше су сPраховале „:а Нијемци у Русији не Lу:у
лоше среће“. Дакле, нису Lаш веровали немачкој сили уз коју су
се зLили. Али су заPо „AреосPали СрLи“ веровали у Русију. И не
само СрLи, већ и „нешPо AошPенијех љу:и међу осPалим вјера-
ма“ (ЋоAић, 1982, сPр. 71).

Тако су се :о;ађаји у свеPу са зеLњом и на;лашеним очекива-

њима рефлекPовали на живоP у заLаченом ;ра:ићу Босанске кра-
јине.
У њему је ;осAо:арио неси;урни Шкуро, Aрви усPаша ово; ме-
сPа и ово;а краја. У ;рађењу ово; лика Aисац се Aоказао као вр-
сPан зналац љу:ске :уше. Мла:и, неси;урни, Aово:љиви, неса-
мосPални, неу;ле:ани и неисAуњени ло;орник Никица Шкуро,
Lио је је:ино велик у својој мржњи („све своје на;омилано неза-
:овољсPво изливао је у јеPкој мржњи AроPив СрLа и све;а шPо му
се чинило :а је срAско“) (ЋоAић, 1982, сPр. 73). Немно;о; знања, а
мно;о инсPруисан LорLеним каPолицизмом и учењем ВрхLосан-
ско; на:LискуAа Шарића („оPровно; срLож:ера“), Lио је човек
који је у живоPу оску:евао ;оPово у свему. Чини се :а ни Pа мр-
жња која ;а је уз:изала (може ли мржња :а уз:иже?) није Lила
ње;ова.
Иако је о:мах AосPављен за коман:анPа месPа (Aрви усPаша у
њему) он се усPезао :а не AреPера у наношењу зла, „Aомало се ли-
Lећи Aре: Lројним Aознаницима о: све Pри вјере“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 74), али Aо: уPицајем Lањалучко; сPожерника ВикPора ГуPи-
ћа и ње;ово; ;овора на зLору у Санском МосPу, крајем маја, ка:а
је Aрви AуP чуо за „;воз:ену меPлу“ и за за:аPак коначно; уни-
шPења СрLа, он се AоLојао своје млакосPи, слаLосPи и нео:лучно-
сPи Pе је решио :а крене у акцију. „Неће LиPи милосPи, знајPе :а
неће!“ (ЋоAић 1982, сPр. 74), ;оворио је својим сара:ницима; за-
Pворио AреосPале срAске :ућане, уAа:ао у заPвор и у:арао насу-
мично заPворенике, уз AреPњу и вику. А ка:а је касно ноћу осPа-
јао сам у својој канцеларији, хранио се оLавезном лекPиром Pих
:ана, исAо:влаченим PексPом у ХрваPској крајини о: 30. маја
који је Aренео ГуPићев ;овор, и који је, у сPвари, Aре:сPављао Pе-
шку Aресу:у СрLима: „ДржиPе увијек на уму :а су Pо Lили наши
;роLари и унишPавајPе их ;:је сPи;неPе…“ (ЋоAић, 1982, сPр. 75).
Фра Божо Чавар с којим се сасPајао у својој канцеларији, Pој мр-
жњи :авао је виши оLлик, Lла;ослов цркве:
– Наша ХрваPска може и мора :а Lу:е Aрава ’Civitas Dei’, Lожја :р-
жава, која ће знаPи узеPи мач у :есницу и LориPи се за свеPе и:еале
Цркве и хрваPсPва. Ви сPе :оLро казали Aрије неколико :ана: Lожји
Lојовници. А зар чесPо није наша свеPа Црква о;њем и мачем креPа-
ла на крижарске војне, у Lој AроPив невјерника?! (ЋоAић, 1982,
сPр. 75)
Божја ржава, %ожји %ојовници… %ој (ро ив невјерника…

ФраPров ;овор је AросPо слу:ео Шкура. Заклињао се: „војеваће-

мо и Lез милосPи чисPиPи ;воз:еном меPлом“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 75). Док је фраPар Aонављао као у лу:илу: „СвеPа Lожја Кри-
сPова војујућа ХрваPска“. Дакле, све је Lило :озвољено. ИAак
Шкуро није мо;ао сасвим :осле:но :а сле:и Pај Aозив. Али, оно
шPо он, са својим љу:сPвом, није мо;ао, мо;ли су :ру;и. Позвана
је „леPећа ;руAа усPаша еми;ранаPа“. Јер,
„све ће LиPи оAрав:ано и оAрошPено, црква AрећуPно :аје свој Aри-
сPанак и Lла;ослов, а ко је виши су:ија о: ње!“ (ЋоAић, 1982, сPр. 80)
ПриAреме за чу:овишни злочин су, Pако, оLављене.

ПреPхо:ио му је, као уз;ре: најављени :олазак Pих усPаша
еми;ранаPа (Aисац нас Lлиже не оLавешPава о Pоме ко су они,
AреPAосPављајући вероваPно :а су :оLро AознаPи чиPаоцима).
Оно шPо :о Pа: није виђено, оно шPо :о Pа:а није ни наслућивано
:а се може :о;о:иPи, :ошло је у лику вође Pе ;руAе, наPAоручни-
ка КаAеPановића. Уво:ећи ;а у ра:њу, Aисац наAомиње:
„уAа:ао је као мамен, још с Aра;а црвенећи, уAа:ајући у јаросну ва-
Pру, Lаш као :а му је Pу на Pоме мјесPу, неко нарочиPо скривио“
(ЋоAић, 1982, сPр. 117).
Као мамен… Помаман, махниP, Lесан (Речник, 1969 III, сPр. 290).
Пре не;о шPо он Aочне :а :ејсPвује (:а сеје смрP и сPрах), Aисац
исPиче :а је Lио чувен ње;ов луксузни ауPомоLил „о: чије су си-
рене жене у несвијесP Aа:але, а заPворенике AроLијало смрPно
Lље:ило“ (ЋоAић, 1982, сPр. 116), :а је Lио висок (колико је он Lио
висок Pолико је Шкуро Aоре: ње;а Lио низак); а уз ње;а је ишла и
Aрича о њему (За КаAеPановића се Aричало :а су му AоLуњеници
у Херце;овини не:авно Aоклали чиPаву фамилију: мајку, жену и
:воје :јеце и :а зLо; Pо;а ко: ње;а ’нема милосPи’“) (ЋоAић, 1982,
сPр. 116–117). Назначен је, :акле, као освеPник! ИAак Pа Aрича о
њему осPала је шPура и неразјашњена; нејасно је :а ли је Pо само
Aрича, или у њој има исPине као и ко ју је Aричао, ко су Pи AоLу-
њеници, зашPо су сPра:але жене, зашPо :еца? ;:е је он Pа:а Lио?
Да ли је Aисац с овим Aоклали мислио :а је све рекао? Из;ле:а :а
је ово Aрви и:еолошки усPуAак који је он начинио у овом роману.
(Злочинац који се свеPи је је:но, злочинац сам Aо сеLи – :ру;о!)
Ко је, у исPини, Lио Pај КаAеPановић? Не зна се, :акле; зна се само
шPа је ра:ио и шPа ;оворио.
„Док се ;о: он срAске крви не наAије и не олиже крвави нож, нема
о: ње;а Aраво; усPаше, […]“ (ЋоAић, 1982, сPр. 117).

Тако је :ефинисао усPаше. Тако је ;оворио и Pако ра:ио. УAа:а у

кућу Pр;овца сPаро; Вуксана, :о Pа:а AошPеђену невоља, целу Aо-
ро:ицу заPиче заје:но и у сPаву ишчекивања. Писац зналачки
оLраћа Aажњу Lаш на Pом ишчекивању:
„Још :ок су се Aели :рвеним сPеAеницама на Aрви сAраP луAајући
Lројним AоPкованим цокулама, чиPава Aоро:ица окуAљена у ;о-
сPинској соLи, ћуPке је усPала на но;е. Нађоше их Lлије:е и Lез ри-
јечи као :а већ о:авна чекају ове и овакве ;осPе“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 118).
Наравно, Pа Pишина којом су :омаћини Lили оLавијени Lила је
о:мах AреPр;ана. На „:оLар :ан“ :омаће; усPаше Торомана (не-
си;урно, иAак уљу:но; ра:ио је Aре раPа у ма;ацину сPаро; Pр;ов-
ца) КаAеPановић се разLеснео: „ШPа :оLар :ан, а? Какав :оLар
:ан! Зар овим Lан:иPима ов:је, а! Овим, овим…“ Овим несрећни-
цима лако Aреименованим у Lан:иPе! (Именуј нешPо као зло и
Aосле, у:ари Aо њему. И Lез оLзира шPо Pо и није неко зло, LорLа
AроPив ње;а, заAраво насиље на: њим је оAрав:ано.) А Aрема
Lан:иPима је све :оAусPиво. ОPац је као незвани а неAрисPојни
;осP о:мах шчеAан и о:;урнуP Lесном силином на враPа низ сPе-
Aенице, мајка се ви:ећи Pо, сPроAошPала Lез речи, за њом и ћер-
ка, а син који је инсPинкPивно AолеPео за мајком и сесPром, :о-
Lио Pако жесPок шамар :а је саPеран у ћошак; као :а је Lио
исPеран из сеLе само;. ОPац и син су о:ве:ени али Pо није Lио
крај несреће за ову мирну Aоро:ицу.
То је, међуPим, све очекивано; о:носно Pо се мо;ло очекиваPи.
Али се зLива и нешPо шPо није очекивано. ШPо се није мо;ло оче-
киваPи. Или, јесPе.
Казна (казнена ексAе:иција) је сPи;ла и на враPа LирPаша Кр-
сPе Вукомановића. КаAеPановић је је:ним Aо;ле:ом оLухваPио
AреоLраћеника („А Pи, је ли, AокрсPио се? Хоћеш :а се извучеш,
а?“) Назначава сушPину AроLлема. ПреоLраћеник у часу схваPа
:а му је сав наAор Lио узалу:ан:
„Ево, ово је онај PренуPак о: ко;а он и у сну сPрахује, а не може :а
AоLје;не“ (ЋоAић, 1982, сPр. 120).
Као :а је КаAеPановић Lио у :ослуху с фра Божом који је у раз;о-
вору са Шкуром, Aово:ом ових AокршPењака, ;оворио: „Све је у
руци ГосAо:иновој. Нека се врши Ње;ова свеPа воља.“ Шкуро је
Pа:а схваPио :а фраPар „овом својом реченицом AреAушPа Aокр-
шPењаке њиховој неизвјесној и сPрашној су:Lини“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 79). ИAак, не уLија ;а он лично, не;о је наре:ио :а Pо учине

Lраћа Шарчевић. ПреPхо:но је КаAеPановић је:но;а о: њих (сPа-

рије;, оно; који је касније уLио Вукомановића) AочасPио Pако же-
сPоким у:арцем :а је морао :а се:не на клуAу. ОLојици Lраће, Lе-
;ова, Pо је Lила улазница (AрисPуAница) у усPашке ре:ове.
Све шPо је КаAеPановић у Pом Aрвом налеPу чинио Lила је Pек
AриAрема за оно шPо ће усле:иPи: масовно Aо;уLљење не:ужних
љу:и. Они су AрикуAљани (усPаше су Pо називале „чишћењем“)
:а Lи заје:но с онима :ове:еним с кулука и заPвореним у школи,
Lили ликви:ирани. У Pоме је својски учесPвовао и ло;орник Шку-
ро.
Он је чиPаво; :ана ревносно сле:ио КаAеPановића (Lез икакве
сумње већ :оLро формирано; злочинца), а на крају Pо; :ана, ка:а
је PреLало :а Lу:е за:овољан, осећао :а – за:овољан није Lио.
„НасPуAила је она мучна и PуAа засићеносP Aослије узLу:љивих и
Pешких Aослова, ка: AосPи;нуP циљ ;уLи своју :оPа:ашњу Aри-
влачносP, а AуP :о ње;а чини се и сувише скуAо Aлаћен“ (ЋоAић,
1982, сPр. 138).
Долазак КаAеPановића није му Aомо;ао; осPао је Aо:ељена лич-

носP. ЛичносP која не може :а нађе сеLе.
ЗашPо је Aисцу Lило AоPреLно :а Pолико нијансира, нивелише
овај лик? ЗаPо :а Aокаже :а чиниPи зло иAак није лако уAркос оA-
шPем уверењу (уверавању) :а је оно :оAушPено, оAрав:ано (сPра-
шна и:еоло;ија усPашPва). При свему Pоме Aисац се није мо;ао
AозваPи на AрисусPво или о:сусPво Бо;а. У ње;овом јавном свеPу
није Lило месPа за Бо;а. Ту и Pамо се он назначи (као сећање у на-
ро:у), ;оPово само као :ео (о:раз) ње;ове Pра:иције (и неAросве-
ћеносPи!). И нишPа више о: Pо;а. Црква која ко: фра Боже Чавара
:оAушPа све ра:ње AроPив СрLа, иAак није Бо;.
Нема Бо;а у чиPавој чу:овишној разLојничкој Pворевини каква
је Lила НДХ, иако се у њој Aозивало на Бо;а. Јер :а ;а је Lило, не Lи
у њој Lило Јасеновца и не Lи Lило сPоPине јама чије су вековне
Aразнине (зјаA, зев) AоAуњавали свиреAо уLијани љу:и. На :ру;ој
сPрани нема Бо;а ни у Aишчевом и:еолошком свеPу Lез Бо;а.
А Lез Бо;а човеку је осPао још само ;оли живоP!
Тако сPари Pр;овац Вуксан у Aосле:њем очајничком Aокушају
:а сAасе сеLе и Aоро:ицу, жрPвује своју кћер, молећи :а она с Lла-
;ом (за оPкуA) :ође Aре: очи Шкура, коме су :о Pа:а све жене
Lиле не:осPуAне. Он је о:мах схваPио „:а му Pо сPари Pр;овац
Aо:во:и рођену ћерку“ (ЋоAић, 1982, сPр. 139).

Иако Aре:сPојећи :о;ађај (масовно Aо;уLљење СрLа) :оживља-

ва као „;луву и Pешку мору“, нешPо шPо је о:ређено изван ње;а и
ње;ове моћи, ло;орник Шкуро се, иAак, сам уAушPа у злочин на:
немоћном :евојком, :евојком која је „исAлакала све сузе, измо-
лила све AознаPе молиPве у које је слаLо вјеровала и сPо AуPа, у
сPрасном ;рчу Aроклињала Lо;а оца и све свеце, а са: је, жрPвено
Aре:ана и Lлије:а, сувих очију и Lез Pрунка сна;е и воље, сAрем-
но чекала све шPо је још може снаћи“ (ЋоAић, 1982, сPр. 140).
Имајући у ви:у „свеPу Lожју КрисPову војујућу ХрваPску“, ви-
:ећи у Pој :евојци нека:ашњу „Aлаву незнанку из Горње; Шехе-
ра“ у Бања Луци, он се Lацио на њу, :а „ки:а, ;ризе и Lије Pо шPо
је осPало о: малоAређашње не:осPуAне љеAоPице…“ (ЋоAић,
1982, сPр. 141) :а, Pако, изравна рачуне са својом неусAешном
Aрошлошћу (Lарем ка:а су жене, :евојке, у AиPању), AреAушPају-
ћи је AоPом и :ру;има и осећајући зLо; Pо;а „злура:о за:овољ-
сPво“, као и :а се „у не:о;ле: Aро:ужавао ње;ов малоAређашњи
:воLој, ње;ов лични :воLој с не:осPуAном женом, у коме је он,
:уLоко у сеLи, осјећао :а ;уLи LиPку и :а се Pим AуPем ника: не
:олази :о Aраве AоLје:е“ (ЋоAић, 1982, сPр. 141). А нешPо касније,
и:ући Aрема месPу ликви:ације, он се ;а:ио „чиPаве своје Aро-
шлосPи Aуне о:рицања, неси;урносPи и сPраха“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 143). ХPео је, AошPо-AоPо, :а Lу:е злочинац.
ЦенPрални :о;ађај у роману, највећи злочиначки Aо:ухваP
оAисан у њему, сама ликви:ација не:ужних цивила, :аPа је из
AерсAекPиве је:но; о: јунака романа, мла:о; То:ора Бокана, који
је и сам PреLало :а Lу:е уLијен. Дакле, изнуPра.
Бранко ЂоAић је међу Aрвима у ју;ословенској лиPераPури
Aриказао усPашка зло:елсPва, уAркос AрећуPном :о;овору и:ео-
лошких челника Aосле раPа :а се о Pоме не Aише и не ;овори,
како се не Lи нарушавало новоусAосPављено LраPсPво и је:ин-
сPво међу наро:има у новој :ржави. По умеPничкој снази Aре:-
сPављања Pо; зло:ејсPва оAеP је он међу Aрвима.
Ноћ у Aланини, :уLока јама која као :а је само за Pо AосPојала
Pоликих ;о:ина, џелаPи са о;ромним чекићима за Pуцање каме-
на, Aренамењеним за ;лаве несрећних љу:ских сPворова, :ове:е-
ним :о јаме, везаних руку, на Aролазу :о сво; и љу:ско; Aонора.
НеоLичан звук шPо ломи луLању, звук који :оPа: није слушало чо-
вјеково ухо, AоPресе и сле:и све љу:е у колони. Двојица у:арених
ишчезоше у скривеној руAи Lрзо као Aривиђења. У муклој Pишини
чуло се за њима самосуљање и све слаLије луAкање сиPно; камења.
– Ух, Lраћо – самрPнички мукло оPе се неком у колони.

Примичући се све Lлиже сPрашној у:ољини, :рвена корака и као

Aо Pуђој коман:и, љу:и су Lили чисPо оAчињени невјероваPним и
језивим Aризором, који се Aре: њиховим очима Aонављао равно-
мјерно, с мало ријечи или сасвим ћуPке, :о у сиPнице увијек је:ан
исPи, а иAак сваки AуP нов, Lлиже човјеку и виђен Lоље, с мање; ра-
сPојања. Укочени и о:узеPи, замрле крви, осуђеници више нису Lи-
ли у сPању :а мисле о ма чему Lило на свијеPу; све је већ AресPало
:а AосPоји: и слоLо:а, и кућа, и Aоро:ица и све зашPо се :оса: жи-
вјело и о чем се мислило. Пре: њима је само AосPојала сPрашна
ивица, измахнуPи чекићи и Aосље:њи ;розан звук о: ко;а се мрзне
све у човјеку и с којим се заје:но несPаје (ЂоAић, 1982, сPр. 144–145).
То је Pо. Тај звук с којим се несPаје. То з;уснуPо Aромицање;
Aримицање о:мицању. То Aосле:ње. Ни мно;о, ни мало речи; Pа-
ман колико је Lило неоAхо:но за чу:овишно уLијање љу:и.
Али, Aисац не осPаје на Pоме. БексPво :војице из ре:а за Aо;у-
Lљење укинуло је сAоросP/муклосP маљева. Је:ан о: Pе :војице,
акPивни, Aре:узимљиви, не мирећи се с неизLежном смрћу,
Lежи у ноћ и шуму; :ру;и Aасивни, већ измирен са су:Lином,
Aре: Aонором – скаче у сам Aонор.
Тако је Aисац мо;ао :а Aре:сPави јаму изнуPра, али и свеP (:е-
шавања) ;оре, из саме јаме, онај ;оре свеP „у ком се још Lије и ;и-
не“ (ЋоAић, 1982, сPр. 157).
То је сPрашна визија свеPа која :олази са неко; исAусPа у јами,
шPо о:јекује о: PуAих у:араца Pелеса која Aа:ају и у:арају у зи:о-
ве, сPроAошPавајући се не;:е на :ну.
Још увијек сиPно и ;розничаво :рхPећи, он се з;ури уза зи: своје
руAе и Aожели :а му је Pако вјечиPо осPаPи Pу, у мраку, :уLоко Aо:
земљом, :алеко о: љу:и, њихових вароши, заPвора и камиона. Да-
леко и :оLро скривен о: њих, Aа макар више ника: не ви:ио сунца,
Aланине ни ро:ну кућу, јер Pе сву:а Pамо мо;у наћи и ухваPиPи
(ЂоAић, 1982, сPр. 157–158).
Тако резонује човек у јами: :а и ка: изађе из ње осPане у њеној
скривеносPи.
Каква осу:а свеPа који ;а је наPерао :а се нађе у јами.
Неки Aисци Lи ов:е засPали. Ов:е Lи, с овим Aреломним :о;а-
ђајем (ЋоAић, 1982, сPр. 274) окончали своје :ело. Роман се заисPа
мо;ао на овом месPу завршиPи. Овај Aриказ усPашко; насиља и
осу:е усPашко; режима, Lио Lи више не;о ефекPан крај.
Али је Aисац свој роман :рукчије замислио. После ово; :о;ађа-
ја, ка:а је AосPало јасно :а „на овој земљи нема више мјесPа и за
нас и за њи, нема“ (Pо ;овори СPојан, уPекао са ивице јаме) (Ћо-

Aић, 1982, сPр. 155), сви су се Lили Aре:али неком очекивању. По-
Lуна и усPанак у наро:у осећали су се у ваз:уху. На :ру;ој сPрани,
ко: усPаша се заAажао извесPан замор. [Неочекивано о: саLласPи
Pе ноћи Lежи усPаша Мујица ХарLаш; он најAре Aокушава :а „у
ракији расAлине све Pе неAријаPне слике и звукове“, Тороман ;а,
ви:ећи Pу ње;ову Pешку несрећу, о:во:и ко: КаPице, Aосле, за-
;ле:ан у Aејзаж на Aлочи кревеPа он је жу:ео за излазом, заLора-
вом: „Има ли заисPа не;:је овако ве:ар и Pих Aре:ио ;:је Lи чо-
вјек мо;ао :а сје:не на чисPу зелену оLалу и :а зLрише сву ваPру
и Pешки умор са је:ном Aре;ршPи сPу:ене во:е“? (ЋоAић, 1982,
сPр. 179, 180)] После о:ласка КаAеPановића са својим о:ре:ом
(на;ло;, као шPо је на;ло и :ошао; ло;орник Шкуро: „КаAеPано-
вић закува и закрви, Aа о:е, а са: ми Pу осPа:осмо :а смирујемо и
:а се сналазимо како најLоље знамо…“) (ЋоAић, 1982, сPр. 195),
они као :а нису мо;ли :а се AовраPе и :ођу сеLи. „Чинило се :а их
је све ошамуPио и зLунио Aокољ, Aа се са: AиPају: шPа му ово Lи и
какво ли ово чу:о замијеси КаAеPановић, Aа се, ево, неку: из;у-
Lи? ШPа ће са:?“ (ЋоAић, 1982, сPр. 234) После Pо;а, иако су се зло-
чини и :аље чинили, иAак је Pо Lило с мањим инPензиPеPом и не
сисPемаPски Aровођени. Тако се је:ан о: Pројице случајних „Aај-
:аша“ у Aићу, усPаша ЈосиA Прањић, „:ојучерашњи ћумурџија“
(:ру;а :војица су Lила :оLро знани Мујица ХарLаш и Мухо Кру-
шкић, „AроAали Pр;овчић“) ;ласно размеPао: „Још Aрије :оласка
овамо шесPорицу сам Aравославаца ево овом својом руком Aре-
кло. Ево ви:иш, овако му заLијем нож ево ов:је, Aа ;а само зао-
кренем. Ево, овако…“ (ЋоAић, 1982, сPр. 236)
И, као ви:љиви знак узнемиреносPи, усPаше су све више Aиле
(још за време саме ликви:ације, КаAеPановић је Aоручио :а у хо-
Pелу сAреме „:осPа Aића“), :а ли зLо; све веће нервозе, или зLо;
оно;а шPо су ви:ели и у шPа су учесPвовали, AоAуP несрећно; Му-
јице ХарLаша: „Мујица је у ракији уPаAао луђачку сPраву о: ноћ-
них ;розоPа с Aонора“ (ЋоAић, 1982, сPр. 236).
ШPо се ло;орника Pиче, заPичемо ;а на самом крају I :ела ро-
мана како се још AреисAиPује; свесPан :а се нешPо Aо срAским се-
лима :о;ађа, а немоћан :а Pо сAречи: „ЗаисPа, нишPа :ру;о не
AреосPаје не;о AалиPи, а иAак… Или Pу нешPо није у ре:у или
Шкуро још увијек није онај о:лучни Aрави усPаша КаAеPановиће-
во; кова, онај фанаPични војник свеPе КрисPове војујуће ХрваP-
ске“ (ЋоAић, 1982, сPр. 282).
То нешPо шPо се у AоPаји сAремало Lио је наро:ни усPанак.

Масовна :ивљачка е;зекуција цивила и наро:на AоLуна којом

се завршава Aрви :ео романа и Aочиње :ру;и, нису и врхунац у
њему, иако су Pо ње;ове нај:рамаPичније сPранице. У AреосPала
:ва :ела романа, нема Pе наAеPосPи, нема ни Pакво; сPра:ања
љу:и. Нема у њима КаAеPановића, а и ло;орник Шкуро је сасвим
AоPAао у :ру;и Aлан.
На је:ној сPрани, роман Aа:а ;уLиPком :рамаPичносPи; на
:ру;ој – сав се AреоLликује у :рамаPично креPање наро:а о: сво-
јих кућа у неAрохо:ну (или Lарем мање Aрохо:ну) шуму и наза:,
о: је:но; села у :ру;о, са је:но; Aоложаја на :ру;и, са је:но; Lр:а
на :ру;о, из је:но; Aре:ела у :ру;и Aре:ео, из је:не сиPуације у
:ру;у сиPуацију. Ин:иви:уални ;овор све више замењује ;овор
мношPва. То Lрујање (Lујање) у наро:у мно;их, AокаPка: и :исо-
нанPних Pонова, Pаласање, AокреPање и креPање све у је:ном ци-
љу, све са је:ним циљем – очување ;олих живоPа; оно је шPо ро-
ман Пролом Бранка ЋоAића чини изузеPним.
На :ру;ој сPрани, Pом исPом наро:у који је сав расPр;ан и у Aо-
креPу, намеће се уPицај са сPране, уверава се неAресPано :а ће му
Pек с :ру;има (:ру;им наро:има) LиPи мо;уће сAасење и изLа-
вљење.
И:еоло;ија која је у I :елу романа Pек унеколико назначена, у
II и III :оLија широке размере.
На;лашена :рамаPичносP из I :ела (сPра:ање не:ужних, неви-
них љу:и; LексPво из зароLљеничке колоне – Гојко ЋуAур:ија;
LексPво са ивице јаме ка:а се већ :оLрано осећао :ах смрPи – СPо-
јан, То:ор; :аља оAасносP о: усPаша); чу:есно Aреживљавање Ка-
Pичино; Илије и ње;ов још чу:еснији AовраPак кући – у смрP; не-
усAело конверPиPсPво LирPаша Вукомановића, расцеA у :уши
мла:о; ло;орника – све је Pо сменио очекивани сукоL Милоша Ра-
:екића, Aоручника Lивше Ју;ословенске војске, :омаће; човека
(из Јару;а) са Урошем Павловићем, сPу:енPом из Бања Луке, ко;а
је Aослала КомунисPичка AарPија :а у По:;орини Lуни наро: и
:иже усPанак. Писац коме је Lлижа Ра:екићева AерсAекPива,
сPално, извесним назнакама, на;овешPава Pај сукоL, Aо:;рева ;а,
Aонека: се чак он чинио неминовним, из;ле:ало је :а :о сукоLа
Lивше; официра и сPу:енPа AарPијца мора :оћи (Pо је Lила нова
наAеPосP у роману) – иAак :о сукоLа међу њима није :ошло. Је:ан
о: Pе :војице има Aо:ршку наро:а (Ра:екић, човек из наро:а),
:ру;и Aо:ршку своје све моћније AарPије (Павловић). Је:ан о:
њих (Ра:екић) сумња у :ру;о; заPо шPо наро: сумња у ње;а; иако
му овај „ника: ни ружну ријеч не рече“ (ЋоAић, 1982, сPр. 567);

:ру;и сумња у Aрво; на је:ан нарочиP начин, не јавно, већ као ко-
мунисPа у некомунисPу, зао;рнуP PајансPвеношћу своје ор;ани-
зације („Краљев официр, великосрLин, класно несвијесPан иако
је Aоријеклом сељак – шPа Pи све Aри њему нема…“) (ЋоAић, 1982,
сPр. 417). Је:ан је СрLин, :ру;и и јесPе СрLин и није (оPац СрLин,
мајка ХрваPица: „Овај наш :осP, Дави:е, хр… шокичин син… Да се
Pу не излеже какав ђаво. ОPку: се Lаш он :о;о:и ко: нас, на Ли-
сичјаку?“) (ЋоAић, 1982, сPр. 93–94). Ра:екићу, као човеку из на-
ро:а су :осPаPни само СрLи; уз Павловића и :ру;и (муслимани и
ХрваPи); уз Милоша не и:у никаква :о:аPна AиPања, уз Уроша
и:у („И шPа нам PреLа Pај … мали Ћемаловић?“) (ЋоAић, 1982,
сPр. 94).
НеоLично је у роману Pо шPо Lивши официр Ју;ословенске вој-
ске који се колеLао између AарPизанско; (који је лукаво Aрисво-
јио наро:ни оPAор и AоPом ;а во:ио) и чеPничко; AокреPа оPAора
(Ра:екић ски:а официрске еAолеPе, уосPалом и на Урошев за-
хPев, а љуPњу зLо; Pо;а Aреноси на оно; Aре: којим се Aоказао Lез
еAолеPа: „ШPа зеваш, Lре, Pу, а коњ Pи – ви:и ;а какав је!“) (ЋоAић,
1982, сPр. 417), Pежи, нарочиPо у III :елу романа, :а AрисPуAи Ко-
мунисPичкој AарPији, изје:ан унуPарњом сумњом.
НеоLично је :а се он, иако веран и о:ан наро:у (као и наро: ње-
му), :осPа чесPо, ;руLим речима оLраћа Aоје:инцима из Pо; на-
ро:а (у кризним, :рамаPичним сиPуацијама): „Море, џукело је:-
на, нема Pу шPо је PеLи :ра;о, ово је раP и свјеPска револуција, а
ми Pу нећемо PрAеPи ничије самовоље“, оLрушава се он на Aро-
LлемаPично; Милу Чу;аља (ЋоAић, 1982, сPр. 294). Али не оLраћа
се он Pако ;руLо само Aоје:инцима и не само AроLлемаPичнима.
Он заусPавља ;руAу сељака која се :ала у AоPеру за Lе;унцима:
„СPојPе, џукеле је:не! Марш наза:, у сPрој!“ (ЋоAић, 1982, сPр. 312)
Или, сељацима из Марјана који су у је:ном PренуPку хPели :а
Aођу својим AуPем: „Је ли, Lре, џукеле је:не ви Pамо, ко вам је :о-
зволио :а се мешаPе у војне сPвари? МислиPе ли ви :а је ово Lа-
шиLозлук, шPа ли?! Ко ће ов:е коман:оваPи војском, ви или ја?!
Све ћу вас, Lре, AосPрељаPи зLо; Lуне! Војску разLијаPе, је ли?! […]
ВуциPе се, море, кући, џуке…“ (ЋоAић, 1982, сPр. 362) То је, несум-
њиво, ;овор Aрошлих времена, и Pо је оно шPо је, мож:а највише
уPицало на сPварање уPиска о ње;овом неизLежном сукоLу с Уро-
шем. Уз ово; :ру;о; ника:а Pакве речи нису ишле.
Тај краљев официр, заPим, мора :а изи;рава комунисPу Aре:
смрPно рањеним Lившим Aо:наре:ником СPојаном Долинаром,
који је умирући, жалио шPо није Lио Aримљен у ПарPију: „Вјеруј

Pи мени, :руже коман:анPе, :а је мени све ово наше лежало на

срцу исPо као и… као и сваком комунисPи. Нијесмо ни ми жан:а-
ри сви је:наки.“ ПреAознаP као комунисPа, иако није Lио кому-
нисPа, осеPивши „:уLок AоPмуо Lол“ он је о:лучио :а се AреPвара
и :а, Pако, уPеши храLро; Lорца: „Вјеруј ми, СPојане, Pи си за ме
Lио комунисPа још о: оно;а Aрво; :ана ка:а сам Pе ви:ио на За-
ваљу. Наш си Pи, СPојане, наш, Pо Pи ја и са: кажем. Ми, комуни-
сPи, :ржали смо :о PеLе…“ (ЋоAић, 1982, сPр. 490) Љу:ски Lи Lило
казаPи :а ни он није Lио комунисPа; СPојану Lи, вероваPно, Lило
лакше!
Појава „:ру;а Милана“ на слоLо:ну PериPорију Aо: ње;овом
коман:ом, унела је у роман :о:аPну наAеPосP а у самом Ра:еки-
ћу још више сумње. Урош је :оLио AоPAору (Aре све;а „:ру;“ је и
:ошао :а најAре њему Aомо;не), а Ра:екић је, AонајAре, у њему
ви:ео неко; ко ће о:враPиPи Урошеву Aажњу са ње;а и о:мах се
с њим зLлижио (оно у чему није усAевао са својим Aрвим сара:-
ником). УAркос Pоме шPо „:ру; Милан“ уоAшPе није Lио Милан,
не;о „је:ан Lањалучки муслиман, мајсPор из фаLрике, искусан и
AознаP ра:нички Lорац“ (ЋоAић, 1982, сPр. 513), Lрзо је сPекао Aо-
AуларносP у наро:у. Чак је и на Тривуна Дракулића осPавио сна-
жан уPисак, Pако :а није мо;ао нишPа :а му о:;овори, ни он:а
ка:а је овај на чеPној конференцији ;оворио „о LраPсPву с Мусли-
манима“. Само неколико часака касније, Тривун ће Aо;уLиPи Се-
лима, Смаил-хоџино; сина, који је кренуо у коман:у о:ре:а,
„или :ру;у Милану“, а својом несрећом нашао се Aре: њим у Pре-
нуPку ка:а је решио „:а окаје и AоAрави Pу своју слаLосP Aрема
’Турцима’“ (ЋоAић, 1982, сPр. 518).
Доласком „:ру;а Милана“ и овим невиним уLисPвом хоџино;
сина завршава се II :ео романа. ДуLока Aо:ела међу срAским сPа-
новнишPвом, о:авно већ AрисуPна, мо;ла је :а крене незаусPа-
вљивим Pоком. Чини се :а је СрLе највише Aо:војио :олазак ИPа-
лијана. Је:ни су Lили :а се с њима не улази у сукоL, AошPо се ве-
ровало (Aрича Ћукана Кече, Личанина) :а су мирољуLиви и
СрLима нарочиPо наклоњени (Тривунови чеPници), а :ру;и (Aар-
Pизани) :а се мора и с њима раPоваPи („Тући, Pући! И с њим, и са
ШваLом, и са … ко;о: овамо Pур :онесе“) (ЋоAић, 1982, сPр. 537).
УмесPо очекивано; сукоLа Ра:екића са Урошем (и са:а Мила-
ном) :олази :о ње;ово; неочекивано; сукоLа са каAеPаном Раји-
ћем, официром из Врховне коман:е.
Иако се у III :елу романа Aрилично мало ;овори о усPашама
(наро:ни усPанак их је сасвим AомуPио и Aомео), Aисац у вели-

ком сPилу заокружује Aричу о њима. И:еоло; усPашко; зла фра

Божо Чавар се све више Aовлачио у сеLе. Прошао ;а је и енPузија-
зам у „AокршPавању“ СрLа и у Aо:учавању новој вери њихових
жена и :еце. Расуло међу усPашама Aисац је, иAак, најLоље Aре:-
сPавио у лику ло;орника Шкура. ИсPичући :а је „смршао и усукао
се као :а је усPао иза Pешке LолесPи“ и :а „слаLо сAава и је:е и :а
;а изнуPра нешPо Lез AресPанка Aо:;риза и Aече“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 572), закључује: „Није Lило :ру;е, не;о је оAеP ваљало у :ру-
шPво Pешко; Але Торомана, Aијано; ћумурџије Прањића из Црне
Во:е и зловољно; зановијеPала Шарчевића, :а у њима свако:нев-
но ;ле:а свој злочин, али са: уPросPручен, оличен у Pри мрачне
насPране фи;уре о: којих свака носи своју AроAасP у самој сеLи, а
они о:оз;о, из По:;орине, AоPреLни су само :а све Pо још уLрзају
и :окрајче“ (ЋоAић, 1982, сPр. 574).
Након још је:но; неусAело; Aокушаја :а се Ра:екић Aриволи на
чеPничку сPрану (Aонуђена му је PорLа с новцем, иако се не зна
о: ко;а је Pачно AослаPа, само :а су у њој Lиле лире и :а су :ошле
„о:оз:о“ и из „вароши“) Aочело је LраPоуLилашPво: „Бојан је :о-
ље, на:омак Aру;е, заусPављао све Pе шуLараше и Lез мно;о исAи-
Pивања оAремао их ноћу у :уLок јарак Aо:но шPаLа – ’на ра: у Ње-
мачку’“ (ЋоAић, 1982, сPр. 608). (Цинично, Lаш као шPо су и усPа-
ше чиниле!)
То, Pај AокреP СрLа на СрLе, није мо;ао осPаPи неAримећен.
Чујући оно :а ваља AуцаPи на Мрачајце, То:ор Бокан само уAиPно
Aо;ле:а у Гојка ЋуAур:ију који је сPајао у врсPи за чеPири човјека
:аље. Је:ва је чекао ка: ће ухваPиPи Aрилику :а с њим Aораз;ово-
ри. Он је, Aолазећи у чеPу, очекивао LорLу AроPив усPаша, мож:а и
Талијана, а ви:и Pи са:! Зар Lаш на СрLе ко: Pолико ;а:а у вароши?
(ЋоAић, 1982, сPр. 617)
Тако су се каAеPан Рајић, Тривун и Саво Љусина нашли у варо-

ши ко: иPалијанско; коман:анPа Aа и ко: само; ло;орника Шку-
ре. Из;овор за у:ар СрLа на СрLе је нађен, равноPежа усAосPавље-
на, иако Aрилично насилна.7
Ра:екић о коме су Aочеле и Aесме :а се Aевају (Ми имамо сиво;
Pића…/ коман:анPа Ра:екића) и који је у LорLама Lио рањен, :о-
чекао је најза: и Pо – :а Lу:е Aримљен у ПарPију. „Ви:имо :а си
7 „Тра;ику Pо; раскола, ЋоAић је у Пролому само назначио и у :аљем Pоку ро-
мана Aри;ушио мар;инализујући чеPнике и изје:начавајући их са усPаша-
ма, а Pо је Lила и:еолошка ре:укција исPине у којој су кривоPворене исPо-
ријске чињенице“ (Вукић, 1998, сPр. 184).

заисPа срасPао с овим наро:ом, с ње;овом LорLом и AаPњама. Да

знаш, осјећа Pо чиPава По:;орина, воле Pе љу:и. Ево, Lаш ових :а-
на, свак AиPа за Pе ;:је си, како Pвоја рана. У сваком зLје;у чујеш
шPа је с Ра:екићем, шPа је…“ каже му Милан (ЋоAић, 1982,
сPр. 685).
Роман се, и Pо нешPо ;овори, не завршава с њим, већ с оним
с којим је Pо велико AриAове:ање и Aочело, с Lе;унцем и усамље-
ником То:ором Боканом. Он је, наAослеPку, Aронашао сеLе у за-
је:ници с :ру;има:
– ОAеP ће :оLро LиPи с љу:има, сасвим :оLро! – охраLрено је ми-
слио он, Pјешећи се већ унаAрије: Aре: Pу;ом која ;а и сјуPра и Aре-
косјуPра изнена:а може сAоAасPи и савиPи му се на срце. – Неће ви-
ше човјек LиPи сам: неко ће рећи лијеAу ријеч, неко ће се насмија-
Pи, неко с Lрижљивом PоAлином :очекаPи сво; AарPизана… (Ћо-
Aић, 1982, сPр. 692)
* * *
Роман Пролом Бранка ЋоAића сасPоји се из низа међусоLно Aо-
везаних Aрича, Aо;лавља. ОLично Pе Aриче имају је:но; јунака,
касније шPо се роман Lлижио крају, у је:ном Aо;лављу се Aре-
AлиPало више :о;ађаја и јунака. Тај (Pакав) AосPуAак учинио је :а
широки Pок AриAове:ања ни у је:ном PренуPку не изазове замор
или :оса:у ко: чиPаоца.
То, као и ликови и језик AриAове:ања,8 :ух Pра:иционално;
сPваралашPва,9 чине овај роман ауPенPичним, анPроAолошким
све:очењем је:но; зло; времена, AреAуно; неслућене AреPње,
неуљу:но; о:носа међу љу:има, мно;их неAознаница али и не-
:окучивих Aролаза, очекивања наиз;ле: немо;уће;, Aа иAак оче-
кивања, најAре само сAасења а AоPом, касније, мож:а, и Lоље;,
:осPојансPвеније; живоPа.
Занимљиво је и Pо шPо овај роман-еAоAеја оLухваPа :осPа кра-
Pак временски расAон. Време оLухваћено у њему износи Pек не-
шPо око Aола ;о:ине, уз неколико реминисценција на AрошлосP
AроPа;онисPа Aри:е, како Lи акPуелно време (време оLухваћено
ра:њом романа, о:носно време о коме се AриAове:а у њему, као
8 Језик „који је ћоAићевски и наро:ски исPо:оLно“ (Трифковић, 1984/85,
сPр. 8).
9 „ЋоAићево AриAове:ање у роману Пролом са:ржи о:лике Pра:иција наше
сеоске лиPераPуре: :уLоко Aознавање сеоско; живоPа и сеоских љу:и, неAо-
сре:ан о:нос Aрема Aриро:и и човеку, AлемениPу хуманосP, чисPоPу и ле-
AоPу свеже; изворно; језика“ (Гли;орић, 1959, сPр. 307–308).

и јунаци о којима се AриAове:а) Lило Lлиже и, свакако, веро:о-

сPојније. ИAак је еAска величина Pих :ана10 :осPи;нуPа!
Ликови у ЂоAићевом роману Пролом су AосеLна Aрича. О оним
нај;лавнијима, мо;ли су се извесPи AосеLни романи. Или, они су
романи у роману. Међу мношPвом ликова из:вајају се: Aоручник
Ра:екић, Урош Павловић, То:ор Бокан, Гојко ЋуAур:ија, СPојан
Кекић, Тривун Дракулић, Бојан Љусина, Никица Шкуро, Саво Љу-
сина, фра Божо Чавар, КаPица Илијина, Ћула;а Ћу;… А осим њих,
Pу су још :есеPине и :есеPине :ру;их. Све у свему, има их Aреко
:еве:есеP, Lлизу сPоPину, ако није и Aреко Pо;а.11
На свако; о: њих је, међуPим, оLраћена осоLена Aажња.12 Свако
о: њих има своју Aричу; сви су они јунаци Pих AосеLних Aрича.
Роман Aочиње и завршава се са То:ором Боканом, је:ним о:
најосоLенијих13; о њему се ;овори кроз чиPав роман, иако се Aо-
нека: сPиче уPисак као :а ;а је Aисац заLоравио; о:носно, Pаман
Aомислимо :а ;а је заLоравио ка: еPо ње;а, Aоново. Он, међуPим,
није PиAични Aре:сPавник наро:а, је:ан је о: оних неAрила;ође-
них у њему, Lез „Aраво; :јеPињсPва ни Aраве мла:осPи“ (ЋоAић,
1982, сPр. 632); Lежи из јаме/;роLа, али Lежи и о: свеPа који је
10
„Да Lи еAска величина Pих :ана Lила шPо шире оLухваћена, Aисац је изаLрао
најPежу форму: роман нема чврсPу основу, фаLулу, нема ;лавних јунака ко-
ји Lи :ржали чиPаву ра:њу. Та конPраAунPска форма у којој се сви AосеLни
:еPаљи сливају у је:ан оAшPи Pон, :ају је:ан је:инсPвен :ух, у којој о:је:-
ном и Aаралелно Pеку више су:Lина, више :рама, све у исPом смеру а иAак
Pако различиPе, све у исPој аPмосфери а иAак ошPро ин:иви:уалисане, за-
хPева о: Aисца изванре:ну моћ конценPрисања и на :еPаљ и на целину и ве-
ома развијено осећање скла:а и мере“ (Гавриловић, 1952, сPр. 3).
11
„Ja sam ih, kao glavnije, izbrojao preko sedamdeset“ (Bogdanović, 1953, сPр. 281).
Слично и ко: Бан:ића и ДереPића: „У Pоме, ко: нас :оса:а највећем роману
о Наро:ноослоLо:илачкој LорLи (800 сPраница) креће се око се:ам:есеP
личносPи“ (Бан:ић, 1958, сPр. 133); „јавља око се:ам:есеP личносPи“ (Дере-
Pић, 1983, сPр. 614).
12
„Сваком лику је, и ка: се само је:ном Aојави, Aосвећена AосеLна Aажња. Ка:
AосмаPра љу:е он не AреPрчава Aо;ле:ом Aреко њих, журећи за неком и:е-
јом или Pезом, већ, чини се, Aонека: у Aажљивом за;ле:ању и раз;ле:ању
човека, заAусPи и Pезу и и:еју, и Pо не учини на шPеPу :ела које Aише“ (Јере-
мић, 2014, сPр. 405).
13
„У ЋоAићевом роману Пролом је:ан о: најуверљивијих и најAоPAунијих ли-
кова је свакако вучји усамљеник То:ор Бокан. Ваз:а мр;о:ан, сасPављених
оLрва, он још о: ђачких :ана – о: ка:а Aочиње ње;ов :рушPвени живоP – Lи-
ра сPазе мимо :ру;о; свеPа. […] СPоPине сPранице романа Aреврнућемо Aре
не;о шPо AриAове:ач оL:ари осмехом и То:ора Бокана“ (Перишић, 2004,
сPр. 398).

јаму AреPворио у масовну ;роLницу. ТиAичан нејунак, он није ни

мо;ао AосPаPи јунак ове еAоAеје.
О: учиPељице у омраженој школи Aрозван „вучићем“, о: озло-
;лашено; наPAоручника КаAеPановића „вуком“ („По;ле:ај, Aо-
;ле:ај само ових очију! Ви:и ;а како мрко ;ле:а. Вук, Aрави вук!“)
(ЋоAић, 1982, сPр. 126). У Урошевом сећању на ње;а из мариLор-
ске ка:еPнице он је Lио „закоAчан, мрк и Pмуран војник“ (ЋоAић
1982: 249), као и „:ивљачно нешPо, неAовјерљиво“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 155), а у Lолници, ;:е је рањен лежао и ;:е је уAознао КаPицу
– излаз, Aрозван је „анархисPом“.
У јами се зарекао ника:а више међу љу:е: „само – ника: више
оно;а не;:ашње; PоAло;, разумљиво; и је:носPавно; креPања
Aо: Lожјим сунцем, међу љу:има“ (ЋоAић, 1982, сPр. 161). Нежан
нарочиPо Aрема сесPри, осеPљив, Aлакао је ;ле:ајући оца и знају-
ћи :а ње;ови мисле :а је мрPав: „Тешке сузе, је:ва се оPки:ајући,
Aочеше каAаPи Aре:а њ, у Pраву, сAоро му :оносећи олакшања.
ЕPо, иAак се живи и све се :а:е AоAравиPи“ (ЋоAић, 1982, сPр. 205).
Био је неAоверљив Aрема :ру;има Aа иAак, наиван и насама-
рен, осPао Lез Aушке у сусреPу с Чу;аљем. Мо;ао је још само :а
чује како му се овај изру;ује: „Рекох ли ја PеLи, То:оре, не вјеруј
живу човјеку, Aа ни мени самом“ (ЋоAић, 1982, сPр. 344). После
Pо;а је наAоменуо сесPри: „Живом човјеку ја више не вјерујем“
(ЋоAић, 1982, сPр. 439). ОPуђење о: свеPа Lило је :уLоко у ње;овој
свесPи. „ЧиPаво; живоPа ње;а су Lез разло;а ;онили и некако из-
:вајали о: осPалих као :а је нечим оLиљежен“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 440). Ухваћен о: AарPизана који су :ру;е ;онили (Чу;аља и
Мачка), рањен, мислио је: „ЕPо Pи, оAеP ухваPише. СAасао се усPа-
ша, Aонора, Pолико се наAаPио, Aа иAак… Зар је свака љу:ска AаP-
ња узалу:на и зар се на концу све завршава наоAако, Lаш све?…“
(ЋоAић, 1982, сPр. 458) Тек Pа:а Aочиње ње;ова социјализација.
Пређашњи живоP из;ле:ао му је као мучни сан. „СвијеP око ње;а
:оLио је оно о:авно Aрижељкивано лице; Lио је исAуњен оPворе-
ним, :оLро:ушним и ср:ачним љу:има и ниоPку: човјека није
вреLала засје:а, ноћни AреAа: и сPрашна Aривиђења некаква Aо-
нора, виђена, вјероваPно, у мучну сну. – ПарPизани!“ (ЋоAић,
1982, сPр. 610) Тек Pу налази сеLе.
ШPавише, он више није AреокуAиран соLом, не;о :ру;има. То је
Pај AуP који човек Aрође или не Aрође ника:.
И Pо осјећање :а није сам, :а више није вучић, уносило је у ње;ову
Pу;у за КаPицом је:ну PоAлу љу:ску црPу. Ка:ли-Pа:ли, већ са: је
знао Pо, он ће некоме о: љу:и, кољено уз кољено, исAричаPи и ову

своју Pајну Pу;у, и Pа:а – КаPичин корак, ријеч и Aо;ле: оживјеће и

PакнуPи и Pуђе срце (ЋоAић, 1982, сPр. 692).
Ако То:ор с којим Aочиње и завршава се роман није ње;ов
;лавни јунак, још мање Lи Pо мо;ао LиPи Милош Ра:екић, из Јару-
;а, Aоручник Ју;ословенске војске, коман:анP целе усPаничке
По:;орине. Сељачки син, који се :о официрско; Aоложаја AроLи-
јао Pешком муком, осећајући на сеLи неAоверење и класни Aре-
зир. Искрени AаPриоPа, Pешко је :оживео национални слом. У ор-
;анизовању усPанка се колеLао, имајући неAоверење Aрема сви-
ма онима који нису Lили СрLи (с :анашње Pачке ;ле:ишPа Lио је
AоPAуно у Aраву!). Сав из наро:а, у:аљио се о: наро:а, Aа љу:е
чесPо кори сPрашно ;руLим, ненаро:ним речима џукеле, џуке.
Омиљен у наро:у, о:ушевљавао се наро:ом („Ка: ;о: се :оса: су-
среPао с НиколеPином, Pа нез;раAна кошчаPа момчина Aоказала
је Aрема њему Pолико сPи:љиво; AошPовања и Aре:ане љуLави,
:а је из ње;а осјећао :ушу чиPаве По:;орине и Lио сAреман :а
с Pаквим љу:има и:е :о краја :ијелећи и :оLро и зло“) (ЋоAић,
1982, сPр. 544); уAркос Pоме, није чезнуо :а се слије с наро:ом,
не;о :а AосPане члан ПарPије; Aо:војена личносP, колеLљив и
сумњичав, Aрек (уLија сељака који му је Aре:ао PорLу с новцем),
о:лучан војник, храLар, осPао је некако Aо сPрани о: наро:а,
више Ра:екић не;о Милош, :алек и Pуђ, немајући, заAраво, вере у
ње;а. Лик сав саз:ан на ивици сукоLа с AарPизанском и:еоло;и-
јом, усамљен, национално свесPан и свесPан немоћи национал-
но;. То се најLоље ви:и на сле:ећем Aримеру: на Aомен Алила
Пир;а за AолиPичко; комесара у НиколеPиној чеPи, он исPиче:
„Боље Lи Lило :а је неки наш човјек. Гунђаће љу:и“. Али ње;ово
„наш“ AроPумачено је као „њихово“: – „Па он је Lаш о:аPле, о:ра-
сPао је :оље у вароши, заPо ;а и враћају с Козаре овамо“. Неразу-
мевање које је Ра:екић разумео: „Ра:екић ви:је :а ;а нијесу разу-
мјели или се Aраве :а не знају на шPа он циља, Aа зловољно за-
;ризе усну и заћуPа. Био је у сеLи ријешио :а Aро;уPа, вала, и Pо;а
’Турчина’ Aа шPа Lу:е. Нек Pа њихова ПарPија ви:и :а је Милош
Ра:екић AросPранији не;о шPо се Pо Pамо ко: њих мисли“ (Ћо-
Aић, 1982, сPр. 545).
Ње;ов Aрви сара:ник, с којим је и ор;анизовао усPанак у По:-
;орини, Урош Павловић, сPу:енP из Бања Луке, члан ПарPије, :е-
ловао је Aовученије и – моћније и си;урније. „Урош му је из;ле-
:ао још моћнији, AосPојано увјерен у некакву скривену сна;у која
лежи у њему или мож:а сPоји иза ње;а“, размишљао је о њему
Гојко ЋуAур:ија (ЋоAић, 1982, сPр. 68). Ра:ник на AарPијском за-

:аPку, AошPен, о:мерен, Aомирљив. Њих :војица :рже је:ан :ру-

;о; Aо: AрисмоPром, иAак међу њима не :олази :о сукоLа. Уве-
рен је у AоLе:у. „ОсPаће и љу:и и Aјесма“ (ЋоAић, 1982, сPр. 448).
На њему и:еолошко суAроPној сPрани, Ра:екића су заменили
Тривун Дракулић и каAеPан Рајић. НарочиPо је :осPа AросPора у
роману :оLио Тривун, Lивши жан:армеријски Aо:наре:ник који
је у новој :ржави осPао Lез Aосла. У њему се Aреламају хаоPич-
носP, не:оумице, несналажење у новој сиPуацији. Не Aоимајући
суровосP нове :ржавне Pворевине, он ну:и своје жан:армеријско
искусPво :оне:авном :ру;у, коман:иру Винку ВинцеPићу. Гле-
:ајући у ње;а, међуPим, ви:ео је своју AроAасP: „По Pим неAри-
јаPним Aлавим очима Тривун AреAознаје и :оLро ви:и :а ;а више
нема, :а је ње;ово Lило и Aрошло“ (ЋоAић, 1982, сPр. 213). ЛуPа о:
Винка, Ра:екића :о Саве Љусине, не верујући у комунисPичку
AроAа;ан:у заје:нишPва и LраPсPва међу љу:има, наређује Aо:-
мукло уLисPво хоџино; сина :а Lи, најза:, Aришао ИPалијанима
и чак усPашама, иако се Pо;а ;розио: „ОPка: је морао :а се из Мра-
чаја Aовуче у варош, осјећао је :а је све Aошло наоAако и :а се
неће :оLро завршиPи. Он никако није мо;ао мирно AролазиPи
крај усPаша, као шPо Pо, Lар наоко, чини каAеPан Рајић; Талијани
су му Lили Pуђи и :алеки, Aа је чиPав Pај живоP у вароши за њ Lио
Aрава мука“ (ЋоAић, 1982, сPр. 677).
За разлику о: То:ора, Гојко ЋуAур:ија је Lио :алеко виPалнија
Aриро:а. „Весео, ничим несAуPан, он је живио слоLо:но као APи-
ца, не хајући низашPа на свијеPу“ (ЋоAић, 1982, сPр. 132). Бежи из
зароLљеничке колоне, уверен :а се зло може AоLе:иPи и :а је
„свака власP и сила, Aа макар како из;ле:ала јака, иAак о: земаљ-
ско; PијесPа, има своју Pанку ниP и може :а Lу:е и на:му:рена и
на:јачана“ (ЋоAић, 1982, сPр. 21). Био је међу Aрвим усPаницима,
храLар, LезLрижан и ве:ар. У ње;овом Aлачу за Маркишом има и
Pу;е и Aоезије: „Плакао је, чини му се, и за љеPом, и за сунцем, и
за усPреAPалим LисPрим :аном у коме више ника: неће раз;ова-
раPи је:ан Гојко ЋуAур:ија и је:ан Маркиша КрPинић. Ника:!…“
(ЋоAић, 1982, сPр. 678–679)
О: женских ликова несумњиво је најLоље освеPљена КаPица,
„која је за;уLила свој живоPни AуP и нашла ;а, AреAорођена у
усPанку“ (Гли;орић, 1959, сPр. 305). Мла:а, сама у свеPу мушкара-
ца, заљуLљена Aа осPављена, она као и Ан:рићева Аника AосPаје
свачија и ничија, :ок се није сврPела ко: Илије, AоPреLнија она
њему не;о он њој, :а је самоћа Aосле ње;ове смрPи оLзнани и она
AосPане, како је AримеPила њена комшиница Есма, „је:на Aрава

и :оLра жена, :ушевна“ (ЋоAић, 1982, сPр. 280). ИAак се у инPер-

AреPацији ово; лика чесPо AреPерује!14 ЗаLоравља се :а је Lила
с усPашама. [Доказ :а су и криPичари Aо:ле;али и:еолошком
уPицају.]
Ако није Ра:екић, ако није То:ор, ако није Гојко, Урош – зна ли
се уоAшPе ко је ;лавни јунак романа Пролом Бранка ЋоAића? – На-
ро:! Наро:, разуме се. Оно ;иLање, они шPо су рекли Pек Aо коју
реч (или нису ни Pо); они AоLацани у јаму, реку или они у зLе;у уз
Aланину. Сељаци…15 Најчешће, Lезимено мношPво. Како :ру;а-
чије :а функционише роман колекPива, наро:а, усPанка?16 Акци-
је маса…17
Они су Pо као сPари Јован:ека који ка: у;ле:а :а му је кућа за-
Aаљена узвикне: – „Ено, о:е и моја кућа… ГоPово је – AроAа:е
усPанак!“ (ЋоAић, 1982, сPр. 498) Или, ка: То:оров :е:а, усPавши,
AримеPи „Lиће лијеA :ан. Ора за коAање кукуруза“ и „Врућине ће
LиPи…“ (ЋоAић, 1982, сPр. 9), а у сPвари нишPа о: Pо;а, Lиће нешPо
сасвим :ру;о, сPрашна сенка на: свим Pим: „усPашки :ани“, „ву-
чија времена“, „мрка и закрвављена наAасP – усPаше“ (ЋоAић,
1982, сPр. 11). То је Маркишин сPриц, Бла;оје КрPинић, Aлашљив
:о зла Lо;а, а он:а и лукав и снеLљив који не :а за живу ;лаву сво-
ју Aушку :ру;оме, крије је а сам је не узима у руке, све мислећи :а
још није време за Pо, а и Lојећи се :а ;а не нађу с њом („Хм, ако ме
ухваPе с Aушком, зна ми се, а овако… Lоље је :а је она на си;урном
14 „Lik Katice koja je jedan od najdivnijih života u ovoj knjizi, jedan roman u začet-
ku“ (Bogdanović, 1953, сPр. 281). – „Možda Ćopić u svojim mnogobrojnim pripo-
vetkama ima i boljih likova od Katice; u Prolomu boljeg i celovitijeg nema“ (Pala-
vestra, 1953, сPр. 130).
15
„ПриAремајући се за Aисање, најAрије сам фиксирао шPа ће ми, у најоAшPи-
јим црPама, LиPи са:ржај романа, ње;ов циљ: :аPи сељашPво Босне у чеPр-
:есеP-Aрвој“ (ЋоAић, 1952, сPр. 3).
16
„Ако се чиPалац у је:ном PренуPку на:ао :а ће ;лавна личносP романа LиPи
То:ор Бокан, у :ру;ом ће Pо LиPи Гојко ЋуAур:ија, у Pрећем неко Pрећи, он-
:а је уLрзо морао уви:еPи :а је роман Lез ;лавне личносPи, :а је он у сPвари
роман колекPива, наро:а, усPанка, са свима елеменPима које Pаква живоPна
сPварносP може AружиPи“ (Новаковић, 1953, сPр. 363).
17
Роман наро:а, иако Pа каPе;орија не AосPоји у романескном жанру: „Про-
лом Lез и Pруни сумње роман наро:а, усPаласале масе, Lуне, ковиPлац Aука
у AокреPу и вријењу, у акцији, јуришу, наAа:у и о:сPуAању Aре: неAрија-
Pељским налеPима.“ […] „…:а је роман Пролом не Pолико роман Aоје:инач-
них романескних јунака, о: којих је иначе ;усPо саPкан, не;о :оисPа роман
колекPива, акције маса, њихове свијесPи, њихово; резона и начина мишље-
ња, […]“ (Трифковић, 1984/5, сPр. 14), „роман еAско; замаха маса на Aозорни-
ци исPорије“ (Трифковић, 1984/5, сPр. 16).

мјесPу, а ја ћу се и Lез ње некако AроLавиPи… Ко зна каква још вре-

мена мо;у насPаPи, Aа Aушка може злаPа ваљаPи“) (ЋоAић, 1982,
сPр. 649). То је, заPим, Гојков сPриц, заPечен на Aра;у ново; :ана:
БисPро сунчано јуPро Lез ије:но; оLлачка, с лаким и Aрозир-
ним AлавеPнилом које је исAуњавало чиPав AросPор на: ;лавом,
не :ајући неLу о:ређену :уLину, сAокојно је засијало на: селом
Lришући све ноћне Lри;е и сPраховања. ЗаAљуснуP веселим сја-
јем, Гојков сPриц чисPо се AосPи:и своје синоћне мало:ушносPи.
По;ле:ај само, зар човјек чека некакво зло у овоме Lожјем миру
и љеAоPи! (ЋоAић, 1982, сPр. 134)
То су они „закукуљени љу:и“ и њихова „колеLљива извр:ава-
ња и :јеPињасPи Aокушаји :а се извуку и осPану Aо сPрани“, („Ма
неће ли се Pо некако AреломиPи осим нас, некако, LраPе, Pако…“)
(ЋоAић, 1982, сPр. 268), с којима је оPресиPи СPојан Кекић морао
:а се на:му:рује. Кнез КосPа који зна :а не сме :а зна. Као и Aо-
знаPи ловац Ћурекана Кукрике, звани „Мечкар“, који ;овори :а
не зна, али се исAосPавља :а зна. То је, заPим, она сPиска и врева
сељака око велико; LуреPа с ракијом изнена:а оPкривено; у Aла-
сPу сламе на освајачком Aохо:у Aрема вароши, шPо је PренуPак
неслућено; усхиPа Aијанаца, словенска и ренесансна слика јури-
ша на Lлажено за:овољсPво оAијања.
Или, Марко СкоLла који живећи на линији о:вајања, на „ничи-
јој земљи“,18 мора :а се Aокорава „свакој оружаној сили“, Aа Aре-
ко :ана, ка:а ;а Aосећују усPаше, износи слику АнPе Павелића
(„Ај:е, АнPе, не Lило Pе, са: је Pвоја смјена!“), а увече, ка: ;а оLи-
лазе AарPизани, скрива је Aо: орман („Ај:емо, АнPе, :анас Pи је
раније :ошао ,фајронP’“) (ЋоAић, 1982, сPр. 410-411). А ка: му ко-
ман:анP LаPаљона каже „и Pи си ми неки СрLин!“ Aо;урен, сPоје-
ћи о:;овори:“ Какав сам СрLин, велиш, какав ли?… Лако је срLо-
ваPи ;оре у По:;орини, међу Pоликим :рушPвом, али ов:је Aре:
усPашким Lункером… По :ану ;аз:е они, а Aо ноћи ви; свак је:е
моју муку и свак виче ’Марко, крив си, Марко, лоAов си!’ Већ ни
сам не знам ни ко сам ни шPа сам“ (ЋоAић, 1982, сPр. 412).
Па оне жене које у лирском Pону Aо:сећају ухваћено; усPашу
МусPафу БоLића како је Lио ужасно зао: „– Сјећаш ли се, МусPаAа,
неAошPени комшијо, како си мо; ђевера резао у авлији Aо: јаLу-
ком, а он Pе моли ко Lо;а: ’ПусPи ме, вели, БоLићу, Pако Pи…’ Па
18 „Sudbina nesrećnog domaćina Marka Skoble, čija se kuća zatekla kraj neke pruge,
u ničijoj zemlji, sadržava u malome gorku sudbinu čitave Bosne u ono vreme“
(Palavestra, 1953, сPр. 128). У оно време… После све;а шPо се :ешавало мирно
Lи мо;ло сPајаPи: у свако време!

ка: си Aроћеро СPевкина ;ове:а, се:моро о:је:ном?!… Ја:на мај-

ко, Lројим ја…“ (ЋоAић, 1982, сPр. 503) Лирика, ка: се лирици нај-
мање на:ало.
Или, онај узвик из ;омиле: „О, AроклеPи СрLине, оPац Pе Pвој и
ка: си AосPао, увијек ли се нађе неко :а Pе узјаше!“ (ЋоAић, 1982,
сPр. 525). Или, ка: НиколеPина Бурсаћ уAозорава Lорце своје чеPе:
„Нека :оLро знаPе и немојPе рећи :а вам нијесам казао… Aази :о-
Lро и Pи ПеPрарка… нека ми се још неко из чеPе усу:и :а нашу Lра-
ћу Муслимане назове Турцима Aа ћу се ја с њим сPараP…“
Али је случај у:есио :а Lаш он, Aрви, Aрекрши Pу заAовесP:
Тек шPо он заврши реченицу, ка: је:на ;ранаPа, коју чуше Pек у Aо-
сље:њем PренуPку, Pресну и ексAло:ира Aоврх саме врPаче. Нико-
леPина се муњевиPо Aружи Aо земљи, а он:а Aоново скочи, Lаци
љуPиP Aо;ле: на за:имљену ивицу врPаче и оAсова:
– Пази Турака, мајку им лоAовску! (ЋоAић, 1982, сPр. 547)
Као и он:а ка: сPарина То:орина Мајкић-Ићановић слуша ку-
вара који „а;иPује о LраPсPву“ Aа му каже: „Причај Pи Pо, :ијеPе,
Pамо ком :ру;ом, а ја имам свој Aојам“ (ЋоAић, 1982, сPр. 608-609).
Па ка: се AресPарели :е: Триво на уAозорење :а Lежи, јер „еPо
Турака!“ враPи мислима у :алеку AрошлосP: „Гле, оAеP :ошло
оно исPо: AусPа исAреврPана кућа, вриска и Aлач жена и Lлиско
Pурско Aушкарење“ (ЋоAић, 1982, сPр. 645). Или, онај AреоLражај
мале Ћане Чу;аљаве, „је:не PуAоуме :ун:е Aир;авих оLраза и Lи-
јелих PреAавица“ (ЋоAић, 1982, сPр. 338), ка: је ро:ила мушко :е-
Pе. Како само Aисац оAисује њену AосеPу рањеном коман:анPу
Милошу Ра:екићу: „Ђана је :ошла већ у сам суPон, касни AосјеPи-
лац који крије своју сироPињу и своју уLо;у милошPу“ (ЋоAић,
1982, сPр. 655).
На крају, Pо су она „Мечкарева женска чеља:“, LаLа, :ве сPарије
жене и :ве :евојке, које иако „изнена:а изLуђене и уAлашене,
зLијале се Aоре: само; Aра;а и расAлиPале косе :а се, Aрема не-
ком сPаром вјеровању, војсци не заAлеPу AуPи и :а је у Lоју срећа
AраPи“ (ЋоAић, 1982, сPр. 676). А расAлиPале су косе, чарале, и
:ру;е :евојке.
Девојке, чеља:, наро:… То је оно шPо чини еAоAеју Пролом
Б. ЋоAића. Је:но о: најауPенPичнијих :ела са Pемом из II свеP-
ско; раPа у ју;ословенској и срAској лиPераPури.

ЛИТЕРАТУРА Бан:ић, М. (1958). Време романа 1950–1955. Бео;ра:: ПросвеPа.

Вукић, А. (1998). Слика свеPа у AриAове:ачком :елу Бранка ЋоAића. По-
;овор. Бранко ЋоAић, Баш а сљезове %оје, Бео;ра:: Дра;анић.
Гавриловић, З. (1952). Бранко ЋоAић: Пролом. Бео;ра:: Ревија књижев-
носPи, Lр. 1, 11: 3.
Гли;орић, В. (1959). О;ле:и и сPу:ије. Бео;ра:: ПросвеPа.
ДереPић, Ј. (1983). ИсPорија срAске књижевносPи. Бео;ра:: НолиP.
Јеремић, Д. (2014). Дело које нас весели и на:ахњује, Aово:ом шез:есе-
Pо;о:ишњице Бранка ЋоAића (1974), АнPоло;ијска е:иција ДесеP веко-
ва срAске књижевносPи, књ. 69, Бранко ЋоAић, Aрир. СPојан Ђорђић, Но-
ви Са:: МаPица срAска.
Новаковић, Б. (1953). Први роман Бранка ЋоAића. Нови Са:: ЛеPоAис Ма-
Pице срAске, ;о:. 129, књ. 371, св. 5: 362–371.
Перишић, М. (2004). Анђео исPорије и :невни Aослови, есеји и криPике.
Прир. Ж. Ђукић-Перишић и М. ПанPић. Бео;ра:: ,ФилиA Вишњић.
РЕЧНИК срAскохрваPско;а књижевно;а језика (1969). Нови Са: – За;реL:
МаPица срAска – МаPица хрваPска.
Трифковић, Р. (1984/5). Бранко ЋоAић – ауPенPични Aисац револуције.
Пре:;овор. Бранко ЋоAић, Пролом. Сарајево: СвјеPлосP.
ЋоAић, Б. (1982). Пролом. Бео;ра:: НолиP.
ЋоAић о свом роману, раз;овор с Aисцем [З. Г.]. Бео;ра:: Ревија књижев-
носPи, Lр. 1, 11. :ецемLар 1952, сPр. 3.
Bogdanović, M. (1953). Roman Branka Ćopića. Beograd: Nova misao, god. I, br.
2: 277–283.
Palavestra, P. (1953). Branko Ćopić: Prolom. Sarajevo: Život, god. II, knj. II, sv.
V: 127–132.
Risojević, R. (1991). Narodni pisac i pročitani čitaoci – marginalije uz Prolom.
Pogovor. Branko Ćopić, Prolom, Sarajevo: Svjetlost.
Vučković, R. (1980). Zbilja, humor i lirizam u Ćopićevim romanima. Mostar:
Most, god. VII, br. 32–33: 29–31.

DRAGOMIR J. KOSTIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-ОFFICE
SUMMARY WHEN PEOPLE SPEAK

(NOVEL PROLOM BY BRANKO COPIĆ)
The epic novel by Branko Ćopić, Prolom, talks about the resistance
of the people of Podgorina (of Bosanska Krajina), the pogrom
violence of Ustaša and NDH (Independent State of Croatia), and the
confusion and dissension among people on how to respond to this
great evil that has happened to them. The novel was surpressed,
maybe even forgotten, for two reasons. Firstly, beacuse of its scope
of threatening verbosity, although the novel reads quite easily, like
an exciting adventure. Secondly, the writer’s ideas of brotherhood
among all peoplewas brutally trampled in the nineties of last century
in whole Yugoslavia, and particularly in Bosnia and Herzegovina.
This novel provides a comprehensive picture of the national life in
the neighborhood of evil and death. Therefore, this novel represent a
ferocious roar of the people against evil and repression and as such it
cannot be hurt by time. It has become the part of its people; spoken
in their own language and integral to their historical and civiliza-
tional being.
KEYWORDS: Branko Ćopić, Serbian postwar novel, Ustaša violence, pits, rebellion,
ideology, people.


ПРЕГЛЕДНИ РАД
821.111.09-21 ШЕКСПИР В.
DOI:10.5937/ZRFFP47-15731
АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ1
КАТЕДРА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
ФИЗИЧКА ПРОЈЕКЦИЈА СМРТИ

У ТРАГЕДИЈИ МАГБЕТ
АПСТРАКТ. Трагедијом Магбет доминирају убиства, ратови, крв, одрубљене главе,

природне катастрофе, али и натприродни феномени попут духова, ве-
штица и пророчанства. Ако узмемо у обзир и слике мрака, страха и ко-
шмара којима ова драма обилује, тешко је одупрети се утиску који тра-
гедија оставља, а то је да се апокалиптична претња надвија над Шкот-
ском и имплицитно над целим светом ако њиме влада рука тиранина.
Смрт је као феномен свеприсутна у Магбету: физички и метафизички,
реалистично и симболично, експлицитно и имплицитно. Аутор рада ће
се фокусирати више на експлицитне и физичке слике смрти него на
метафизичке, да би истакао њихов значај у креирању атмосфере де-
струкције и пакла у овој трагедији. Покушаће да пронађе сврху овим
сликама у трагичном току радње, будући да је пуко нагомилавање ужа-
сних сцена смрти карактеристична драмска конвенција мелодрама,
што Магбет свакако није. Заправо, многобројне и разноврсне макабри-
стичке слике смрти у Магбету у функцији су трагичног патоса и карак-
теризације протагониста.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: рат, убиство, смрт, крв, трагедија.

1
andrejevic03@gmail.com
Ра: је насPао као резулPаP исPраживања за :окPорску :исерPацију Aо: насловом „Феномен
смрPи у ШексAировим Pра;е:ијама“, која је о:Lрањена 2016. ;о:ине.
Ра: је резулPаP исPраживања у оквиру научноисPраживачко; AројекPа ИИИ 47023.
219
СмрP је неоLјашњив феномен и највећа је за;онеPка човечансPва.

Филозофске ексAликације ово; феномена кроз AросPор и време
(:уалисPичке или маPеријалисPичке)2 нису умањиле љу:ску
сPреAњу о: смрPи, која се јавила оно; PренуPка ка:а се Aрви чо-
век суочио са физичким AроAа:ањем Pела. То у AоPAуносPи није
усAела :а учини ни рели;ија, Aа ни Aсихоло;ија, анPроAоло;ија
или социоло;ија. СмрP је као феномен, заAраво, немо;уће оLја-
сниPи из оквира сазнања је:не хуманисPичке науке, AосеLно ако
се узму у оLзир AиPања везана за живоP Aосле смрPи. МеђуPим,
Lиолошка и ме:ицинска :ефиниција смрPи је јасна: смрP је Aре-
Pварање ор;анско; живоPа у неор;анско, несPанак свих живоP-
них функција ор;анизма и крај физичко; AосPојања. Пре: физич-
ким AроAа:ањем и несPајањем Pела, човек је и AосPао свесPан ко-
начносPи живоPа и Lлизине смрPи Aа је Aокушао :а Aронађе ал-
PернаPивне форме AосPојања Aосле смрPи. Сре:њовековну умеP-
носP и књижевносP су, на Aример, оAсе:але слике лешева, црва и
лоLања, али само заPо шPо је човек ово; :оLа Lио Aрисан са смрћу,
AрихваPао ју је као Aриро:ни Aоре:ак и веровао је у сAасење на
оном свеPу. Иконо;рафија смрPи је у сре:њем веку још увек Lила
фолклорна. МеђуPим, ренесанса је Aренела човека из меPафи-
зичких и рели;ијских AерсAекPива у :рушPвене и овакав сPав је
:онео и ин:иви:уализацију смрPи, Aрема којој је човек морао
наново :а научи :а се оLликује, исPиче Узелац (Uzelac, 2004,
сPр. 292). СмрP је Pа:а AосPала ин:иви:уална и Pра;ична. „Наша
смрP је о:исPа рођена у XVI веку. Из;уLила је своју косу и свој Aе-
шчани саP, из;уLила је Јахаче АAокалиAсе и ;роPескне и језовиPе
и;ре Сре:ње; века“, каже Бо:ријар (Bodrijar, 1991, сPр. 164). Ин:и-
ви:уалносP сPечена у ренесанси оPкрила је човеку соAсPвену
смрP, насуAроP колекPивне у коју је веровао у сре:њем веку. Као
сPални AраPилац живоPа, смрP је AосPала нешPо на шPа се PреLа
навикнуPи, са чиме PреLа живеPи сPалним Aо:сећањем на њену
неминовносP. Ренесансни Aисац и филозоф Мишел МонPењ је, у
:уху маPеријалисPичко; и еAикурејско; учења, исPицао :а је
смрP и циљ и сврха наше; живоPа која не во:и неком исAуњењу,
већ је крај наше; живоPно; AуPа и не PреLа :а нас инPересује
(Montаigne, 1999, сPр. 890). Он уважава филозофско хPење :а нам
смрP Lу:е сPално Aре: очима (mеmento mori), јер је Pо је:ини на-
чин :а се на њу навикнемо. ТреLа навикнуPи на смрP са сPавом
:а, Lу:ући :а не знамо ка:а ће нас снаћи, Lоље је :а је увек очеку-
2
Више о филозофским Aромишљањима о смрPи у каAиPалном :елу ЉуLоми-
ра Та:ића За$оне ка смр и.
220 АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

ФИЗИЧКА ПРОЈЕКЦИЈА СМРТИ У ТРАГЕДИЈИ МАГБЕТ
јемо. То ће нам :онеPи својеврсну слоLо:у, AосеLно ако Aрихва-

Pимо :а је смрP сасPавни :ео AореPка у васиони и живоPа на свеPу
и :а је она :ео нас. У свом најAознаPијем есеју „Да филозофираPи
значи навикаваPи се на смрP“ он каже: „Онај PренуPак у коме сPе
се ро:или во:и вас у смрP колико и у живоP. Сваки :ан који Aро-
живиPе, ви ;а о: живоPа кра:еPе; ви на рачун живоPа живиPе.
СPални Aосао ваше; живоPа јесPе :а ;ра:иPе смрP. Ви сPе у смрPи
:ок сPе у живоPу“ (Montenj, 1990, сPр. 27). Mеmento mori је, :акле, и
:аље оPеловљење о:носа Aрема смрPи, али земаљска слава Aочи-
ње :а Pријумфује на: смрћу. ЖивоP се више не AосмаPра само као
Aрелазно сPање ка смрPи, већ AосPаје шанса :а се за мало време-
на на овом свеPу нешPо осPвари.
Ен;лески :рамаPичари ренесансе размаPрају смрP у секулар-
ним и Pра;ичним о:носима, Pе је физичка Aројекција смрPи све
AрисуPнија у њиховим :елима. Љу:ске лоLање, AосPморPално
сPање леша, оLез;лављена Pела или зјаAеће ране из којих лиAPи
крв су слике смрPи које можемо ви:еPи у Pра;е:ијама. Ови сене-
кијански елеменPи немају за циљ Aуко изазивање сPраха и ужаса
ко: AуLлике као у мело:рами, већ су, Aо: Aером умешних Aиса-
ца, сPављени у служLу ра:ње и каракPеризације ликова :а Lи ука-
зали на Pра;ику љу:ско; живоPа и AреисAиPали сам феномен
смрPи. Ин:иви:уалносP коју је ренесанса :онела човеку чини и
Aисце и лиPерарне јунаке смелијим Aрема смрPи. Она се све че-
шће AрихваPа као неизLежна и чесPо Aрижељкивана :аPосP у на-
рушеном AореPку свеPа, ка:а живоP AосPаје Lезвре:ан.
Такав је и свеP ШексAирово; Ма$%е а – је:ан велики Aокров о:а-
кле је Бо; AроPеран. Ма;LеP вла:а космолошком Aразнином у
коју се Бо; не може ни враPиPи, а нова Гол;оPа коју је сPворио не
ну:и никакво васкрсење, исPиче Харол: Блум (Bloom, 1998,
сPр. 525). ШексAир нам Aоказује како вла:ар може имаPи исцели-
Pељску моћ на Aримеру ен;леско; краља Е:вар:а, али Ма;LеP је
разарајућа моћ. Он AосPаје Бо; :есPрукције, о:лучује о љу:ским
живоPима и лишава их само; AосPојања. АмLиција, свиреAосP и
Pиранија су осоLине које не каракPеришу само Ма;LеPов лик, већ
указују на оAшPе мо;ућносPи љу:ске Aриро:е и наво:е нас :а Aо-
смаPрамо Ма;LеPа као археPиAску слику зла. ШексAир не оAисује
у Ма$%е у само уPицај зла на свеP, већ и Aроцес насPанка зла у са-
мом човеку. Ми ви:имо како се мисао о уLисPву рађа и оAсе:а чо-
века, како он Aокушава :а се изLори са Pим, али иAак AосPаје уLи-
ца – AрвоLиPно з;рожен и засPрашен својим чином, касније он
насPавља :а уLија као Aо навици. УLисPво Aре:сPавља велики Aа-
АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 221

ра:окс у о:носу човека Aрема смрPи, Lу:ући :а је Pај чин у AоPAу-

ној суAроPносPи са љу:ским сPрахом о: смрPи. МеђуPим, уLи-
сPво се може AосмаPраPи и са :ру;ачије; асAекPа: „Човек има
чу:новаPу, о;ромну моћ :а на извесPан начин иAак расAолаже
смрћу […] Човек има ужасну моћ :а може уLиPи. Као ’уLица’ он
расAолаже иначе нерасAоложивом смрћу“, каже Финк (Fink,
1984, сPр. 159). Психолози су овај зLуњујући амLиваленPан о:нос
човека Aрема смрPи „:ру;о;“ и сPраха о: смрPи сAојили и Aрона-
шли оLјашњење уLисPва у Aокушају о:ла;ања соAсPвене смрPи
или фрој:овски речено – усмеравање на;она смрPи и а;ресије ка
сAољашњосPи.
Ма;LеPова PанаPоAолиPичка манифесPација сна;е, моћи и зла
зара: личних и сеLичних инPереса је не;аPивна слика оне рене-
сансне Pра:иције веровања у мо;ућносP Aоје:инца :а осPвари
своје циљеве уAркос :рушPвеним о;раничењима. МеђуPим, у
вољи човека :а Aреузме су:Lину у своје руке о;ле:ају се и ње;ова
сна;а и величина и из Pо; разло;а се Ма;LеPов живоP исPовреме-
но осуђује и сажаљева. Ма;LеP, заAраво, није класични макијаве-
лисPа, јер је ;оњен кривицом и осећањем ;реха :о Pе мере :а
смрP AрихваPа као сAасење. Он се не о:лучује лако на чин уLи-
сPва ле;иPимно усPоличено; краља AоAуP :ру;их макијавели-
сPичких ликова, већ је уAлашен самим мислима о уLилачким
фанPазијама које му AоPресају Lиће и само уLисPво чини ;оPово
AроPив своје воље. ВешPице и ле:и Ма;LеP ће му :аPи Aо:сPицај
:а ;а изврши. ОсоLине Ма;LеPа као Pра;ично; јунака ове :раме,
:акле, о:у:арају о: АрисPоPелово; нормаPивно; оLрасца ;рађе-
ња Pра;ичних ликова. ВишесPруки уLица никако не Lи PреLало :а
израсPе у Pра;ично; јунака, с оLзиром на Pо :а AаPња и смрP Pакве
осоLе не мо;у :а :онесу сажаљење и каPарзу. МеђуPим, фокуси-
рајући се на Ма;LеPову Aсихолошку LорLу и AоPенцирајући ње;о-
ву свесP о злочину и кривици, ШексAир нам оPкрива ње;ову ;ри-
жу савесPи и снажну жељу :а Aронађе мир, чиме овај велики Aи-
сац усAева :а умањи осу:у AуLлике. Слично ХамлеPу, Ма;LеP је
велики филозоф кривице и сумње.
„Ма;LеP само изаLира сеLе, али Aосле свако; о: Pих изLора је сам
сеLи више Pуђ и све сPрашнији. ’Све у њему осуђује сеLе шPо је Pа-
мо’ (5.2). Формуле којима Ма;LеP Aокушава сам сеLе :а о:ре:и чу:-
но су сличне језику е;зисPенцијалисPа. БиPи – има за Ма;LеPа ви-
шесPруко, или Lар :војако значење; значи неAресPано раз:ирану
суAроPносP између е;зисPенције и есенције, између живоPа ’за се-
Lе’ и живоPа ’у сеLи’“ (КоP, 2000, сPр. 95).

Залажењем у мрачни :ео своје свесPи, о:носно, суочавањем са

:емонима несвесно;, Ма;LеP је Aокушао :а на:вла:а своје на;оне
и жеље, али није имао јаку вољу :а их сAуPа. Ње;ово срљање у ка-
сније злочине и уLијање љу:и који му уносе сPреAњу мо;у се
схваPиPи и као је:ини, њему знан, начин :а AовраPи :ушевни
мир. НаAушPен о: свих и мучен Pешким мислима, свесPан Pежи-
не сво; Aрво; злочина, Ма;LеP не ви:и начин :а се враPи на AуP
:оLра. Ње;ова „раPничка храLросP извр;ава се у своју суAроPносP
– у сAремносP на мучко уLисPво, LезоLзирносP, Aо:меPање :ока-
за и AриPворносP“ (Гор:ић ПеPковић, 2003, сPр. 17). Покушавајући
:а оPклони све AреAреке које ;а чине несAокојним, Ма;LеP AосPа-
је оличење зла. Он Aре:сPавља AреPњу живоPу, оAсPанку и Aро-
сAериPеPу ШкоPске, која AресPаје :а Lу:е мајка – земља и AосPаје
колекPивна ;роLница. Је:ном ка:а је уPишао савесP у самом сеLи,
Ма;LеP је AосPао AоAуP чеPврPо; јахача АAокалиAсе који незау-
сPављиво сеје смрP. ШексAир најчешће римује Ма;LеPово име
(Macbeth) са :ве ен;леске речи: AусPош (heath) и смрP (death) и Pо
не чини случајно.
„Ма;LеP више није човек. Он је Pек је:на несвесна енер;ија која се
:ивљачки ваља Aрема злу […] Након Pо; Aрво; учињено; корака,
сурвавање оPAочиње. То је лавина. Ма;LеP се коPрља. Он је ;урнуP.
Он Aа:а и оAеP се :иже из је:но; злочина у :ру;и, све ниже. […] Он
кроз целу ШкоPску, као какав˗Pакав краљ, Aре:во:и своје Lосоно;е
Aлаћенике и вуче своја Pешко оAремљена вешала, кољући, харају-
ћи, масакрирајући“ (Igo, 2009, сPр. 158).
Ова ШексAирова Pра;е:ија је, на мно;о начина, Aрича о морал-
ном ре:у која има јаке хришћанске основе. Бу:ући :а Ма;LеP
руши све циклусе ре;енераPивне Aриро:е неAриро:ним уLи-
сPвом краља, он мора LиPи кажњен искључењем из Pих исPих ци-
клуса, су;ерише РоLерP ВоPсон (Watson, 1994, сPр. 135). ЗаPо ће
ноћ замениPи :ан, хо:ање у сну сAавање, јесен ће смениPи Aро-
леће, јаловосP Aло:носP, а живоP ће усPуAиPи месPо смрPи. Силе
Aриро:е ће жесPоко реа;оваPи на неAриро:ни чин уLисPва краља
и изокренуће своје законе. МрPви љу:и ће усPаPи, шуме ће се Aо-
кренуPи и Aојавиће се човек ко;а није ро:ила жена. Иако је циљ
ра:а :а укаже на Aре:сPаве физичке смрPи у овој :рами, меPафи-
зичке и симLоличне слике ово; феномена, Pакође, :оAриносе
креирању аAокалиAPичне аPмосфере Pра;е:ије. Не можемо :а не
Aоменемо :а је Ма$%е је:ино :ело у ШексAировом оAусу у коме
се Aојављује реч ме афизичко, заAазио је Креј; (Craig, 2001,
сPр. 51). Њу из;овара ле:и Ма;LеP у жељи :а охраLри Ма;LеPа :а

изврши уLисPво. Уз:ајући се у веће знање наPAриро:них сила,

она се на:а :а ће уз Aомоћ су:Lине и меPафизике исхо: њихово;
Aлана LиPи AозиPиван. МеђуPим, зло које је учињено је Pолико
сPрашно :а ће замрачиPи свако свеPло и осPавиPи Pаму :а вла:а.
„Скоро све кључне сцене :ешавају се ноћу. НајсPрашнија је она
ноћ у којој је Данкан уLијен“ (КосPић, 1994, сPр. 214). Мрак који на-
;лашава вла:авину сPраха и Pерора AраPи Aсихолошки мрак у
коме се налазе Ма;LеPови. СимLолика Pаме је у AовезаносPи Pаме
у сAољашњем свеPу са Pамом у човеку, она, :акле, има и физичку
и меPафизичку :имензију и квалиPеP. Поремећаји у Aриро:и у
овој :рами Aро:орнији су и сPрашнији о: оних у осPалим Шек-
сAировим „великим“ Pра;е:ијама. ЗлокоLне сцене Aриро:них
неAо;о:а и наPAриро:них AреPњи Aо:ражавају :ејсPво Ма;LеPо-
во; зла, он:а ка:а је оно ослоLођено сPе;а :рушPвених и еPичких
скруAула. Макрокосмос и микрокосмос су у овој ШексAировој
Pра;е:ији у Lлиском са:ејсPву. Олује, Aожари и земљоPреси, са-
мрPни крици и кукање злослуPне APице су коLни знаци и :ео Lо-
жанске Aоруке, а не само меPеоролошке чињенице и сујеверни
сPрахови. Чу:овишносP и неAриро:носP Ма;LеPово; :ела су Pо-
лике :а се о:ражавају на чиPаву Aриро:у и саму земљу. Ноћ, која
не :озвољава :ану :а сване, саучесник је наPAриро:них сила. Ве-
шPице у Aрвој сцени Aрво; чина о:мах на;овешPавају смрP и
ужас, јер се љу:и у Aоза:ини већ уLијају у раPу.3 Дру;а сцена Aр-
во; чина Aружа конкреPну слику раPних разарања, свиреAих
уLисPава и река крви кроз извешPај рањено; :ворско; часника.
„Искрвављени човек“ (Šekspir, 1966, I, ii, сPр. 248) :оноси весPи о
ужасним уLисPвима и смрPи из:ајника. Ако је раP ;розан „Aри-
зор смрPи“, како каже ШексAир (Šekspir, 1966, I, iii, сPр. 253), он:а
се Ма;LеP :оказао као ње;ов ;лавни акPер, Lу:ући :а је именован
као „мла:енац Белонин“ (Šekspir, 1966, I, ii, сPр. 248), о:носно, Aо-
:аник римске Lо;иње раPа. Иако шкоPска војска за:аје насилне
смрPи у раPним околносPима :а Lи очувала мир, у LиPкама се већ
назначује Ма;LеPова окруPносP и нељу:скосP. Ове Aрве сцене
3
НаPAриро:не силе :ру;о; свеPа :оминирају овом ШексAировом Pра;е:ијом
као није:ном :ру;ом, а њих конPролише сама Lо;иња смрPи – ХекаPа. Та Lо-
;иња уPвара и :ухова, Pо :емонско Lиће које чува кључеве Ха:ових каAија,
;осAо:ари :ушама мрPвих (Срејовић и Цермановић-Кузмановић, 1979,
сPр. 449). Ма;LеPова :уша ће о:мах AосPаPи њено власнишPво. О: само; Aо-
чеPка ра:ње, ХекаPине слу;е сеју семе смрPи и уносе хаос који ће :омини-
раPи чиPавом ра:њом. Три су:Lине или Мојре, са којима је и Фрој: уAоре-
:ио Pри вешPице, креирају љу:ску су:Lину која је о:ређена смрћу, смаPра и
ВоPсон (Watson, 1994, сPр. 136).

;ра:е слику варварско; и насилно; свеPа, свеPа у коме Ма;LеP као

раPник :оживљава смрP као нормалну Aојаву.
То:ор Куљић :ефинише сAецифичан о:нос војника Aрема
смрPи у раPним околносPима. РаPник се суочава са мо;ућношћу
соAсPвене смрPи, али и са оLавезом :а уLија. КолекPивни инPере-
си је:не сPране у раPу ну:е осећај смисла чак и у смрPи. „СмрP је
у раPу Aосвећено и смислено зLивање“ (Kuljić, 2014, сPр. 158). Из
Pо; разло;а ми не осуђујемо Ма;LеPову окруPносP у раPу, ниPи се
часна смрP мла:о; Сјуар:а у раPу оAлакује. МеђуPим, Фрој: је у
раPним разарањима, уLисPвима, са:изму и :есPрукцији ви:ео
урођену живоPињску сPрасP човека и AреAознао ње;ов на;он
смрPи. Човек „није Lо;олико и алPруисPичко сPворење у којем
нема изворно рђавих на;она и намера“, каже Фрој: (Frojd, 2011,
сPр. 9). Човек је човеку вук – Homo homini lupus est. Ма;LеP о: AочеP-
ка исказује осоLине које су више LесPијалне не;о хумане. Међу-
Pим, :ок су у служLи вла:ајуће и:еоло;ије, оне су не само Aри-
хваPљиве већ и Aожељне. ЗлоуAоPреLа смрPи и неAошPовање жи-
воPа у раPу су AрисуPније Aојаве не;о у мирно:оAско време.
ТанаPоAолиPичка маниAулација живоPима и Pелима војника
о;ле:а се у Ма$%е у ка:а шкоPска војска не :озвољава норвешком
краљу укоA ње;ових мрPвих војника :ок за њих не AлаPи оPкуA.
Основна сврха сахране је указаPи :осPојансPво човеку Aосле смр-
Pи.4 МеђуPим, шкоPске војсковође о:узимају Pо :осPојансPво сво-
јим неAријаPељима. ПосеLно се из:ајници у Ма$%е у кажњавају
LруPалном смрћу, а њихови AосмрPни осPаци се корисPе у Aоли-
Pичке сврхе ра:и засPрашивања AоLуњеника. Ма;LеP ће „виPлају-
ћи челик љуPи, шPо се/О: крваво;а Aосла Aушио“ (Šekspir, 1966, I,
ii, сPр. 246) расAориPи Pело из:ајника Мек:онал:а. Он је расAолу-
ћен „о: AуAка Aа :о њушке“, а ње;ова „;лава на Lе:емима“
(Šekspir, 1966, I, ii, сPр. 247) служи као Aо:сеPник и AреPња свим
неAријаPељима и неAослушницима.5 ИсPа су:Lина ће за:есиPи и
Ма;LеPа.
ПоPоци вреле крви која Pече Lојним Aољем ШкоPске, својом
физичком манифесPацијом смрPи, Aо:сећа :ворско; часника на
4
За раPника је социјална смрP веће Aонижење о: физичке смрPи. Човек се
AриLојава смрPи, између осPало;, зLо; неизвесносPи :а ће сећање на ње;а
насPавиPи :а живи, шPо му је:ино ну:и на:у у социјалну LесмрPносP. Без
знано; ;роLа и живих AоPомака, сећање на Aокојника ће Aре изLле:еPи.
5
Овакве слике нису само Aуки Aример уAоPреLе сенекијанских :рамских
елеменаPа, већ су сцене из реално; живоPа, које је ШексAир имао Aрилику
:а виђа на улицама Лон:она.

нову Гол;оPу или AоAришPе лоLања. То је месPо на коме су се из-

вршавале смрPне казне, али и месPо на коме је Исус ХрисP сPра-
:ао. Ње;ова крв је Pекла Lез AресPанка за :оLроLиP човечансPва.
Правећи Pу анало;ију, :ворски часник :оживљава Ма;LеPово
Aроливање неAријаPељске крви као ослоLађајући чин за ШкоP-
ску. Ма;LеP јесPе Aриказан као о:ан и храLар раPник, али он о:-
мах :оLија и уло;у немилоср:но; Aосре:ника смрPи усле: оA-
шPе; Aокоља у раPу. Ње;ово јуначко, иако варварско, :ржање у
раPу AроPив AоLуњеничке и норвешке војске :оноси му велику
славу и захвалносP краља. За своја касаAљења ће :оLиPи и :ру-
шPвена Aризнања. Тако PанаPоAолиPика на;рађује уLице ка:а Pо
о:;овара циљевима о:ређене и:еоло;ије.
„Ма;LеP живи у кулPури која вре:нује касаAљење. Кроз чиPаву :ра-
му мужевносP се изје:начује са мо;ућношћу за уLијањем […] Ма;-
LеPов злочин није Pо шPо је он уLица: он је хваљен и на;рађен јер је
уLица. Ње;ов злочин је неусAех :а наAрави разлику коју ње;ова
кулPура захPева међу оLјекPима ње;ових уLисPава. СвеP који оA-
сPаје насиљем мора, зLо; з:раве AамеPи, зашPиPиPи неке се;менPе
:рушPва– Aоро:ицу, кућу, комшилук и :ржаву, унуPар којих наси-
ље није исAраван начин Aонашања“ (Drakakis, 1992, сPр. 265).6
Ако је ;лавна Pема Ма$%е а уLисPво, како AоPенцира Јан КоP,

он:а су лешеви, о:руLљене ;лаве и крв најуAечаPљивије ексAли-
циPне и физичке Aре:сPаве смрPи у овој Pра;е:ији. Број мрPвих је
ов:е већи не;о у осPалим „великим“ Pра;е:ијама. Ако изузмемо
Aериферне случајеве, коначан скор који је смрP о:нела у овој :ра-
ми је је:анаесP. О: Pо; Lроја, имамо :есеP уLисPава и је:но самоу-
LисPво. Оно шPо каракPерише начин смрPи у Ма$%е у је сPрашна
суровосP и анималносP у о:узимању Pуђих живоPа. Љу:ска Pела
се расAолућују, ;лаве о:сецају, крв лиAPи из мношPва рана сило-
виPо нанеPих, а нехуманосP човека се AоPврђује најсPрашнијим
сликама смрPи :еце, фикPивним или реалним. Реч крв је у Ма$%е-
у сAоменуPа Pолико AуPа (чеPр:есеP је:ан у ори;иналу) :а Aо-
сPаје Pамни фон Pра;е:ије. Мно;и криPичари су AримеPили :а се
ни у је:ној ШексAировој Pра;е:ији не ;овори Pолико о крви као у
Ма$%е у. О: AоPока крви која Pече шкоPским Lојним Aољима, кр-
ваво; ножа, Данканове крви на ње;овом Pелу, лицима сPражара и
рукама Ма;LеPових, Aреко Банкове крви на лицу ње;ово; уLице и
крвавих увојака косе Банково; :уха, Aа све :о крвавих ;лава из ве-
шPичијих визија и саме Ма;LеPове о:руLљене ;лаве, крв је најAри-
6 Сви наво:и неAреве:ене лиPераPуре :аPи су у Aрево:у ауPора ра:а.

суPнија физичка манифесPација насилне смрPи у овој Pра;е:ији.

Харол: Блум смаPра :а је Ма$%е о: свих ШексAирових :рама нај-
више „Pра;е:ија крви“, не само зLо; мно;оLројних уLисPава већ и
зLо; Ма;LеPове има;инације која је крвава. „УзурAаPор Ма;LеP се
креће у сPалној фанPазма;орији крви: крв је ;лавни консPиPуенP
ње;ове има;инације“, каже Блум (Bloom, 1998, pр. 520–521). При-
сусPво крви Aризива и на;овешPава смрP, али има и мисPично,
симLолично, наPAриро:но значење и су;ерише :а су Aосле:ице
учињено; зла уAорне, вечне и неизLрисиве.
Без оLзира на Pо шPо је крв AрвенсPвено симLол живоPно;
AринциAа, :уше и сна;е, ШексAир Aреокреће Pе љу:ске вре:но-
сPи у њихову суAроPносP, како каже ХрисPић (Hristić, 1998,
сPр. 141). Ле:и Ма;LеP ће Aрва захPеваPи о: злих :ухова :а јој з;у-
сну „;руLошћу крв“ (Šekspir, 1966, I, v, сPр. 260), :а Lи мо;ла :а ис-
Pраје у Aлану уLисPва Данкана. За разлику о: ње, Ма;LеP је о: Aо-
чеPка свесPан :а „се наук крвав/којему :ру;е учимо, Pек Aри-
мљен,/Враћа :а кињи сво; изумиPеља“ (Šekspir, 1966, I, vii,
сPр. 264). Иако је уверен :а је нож само Aриви: и Pворевина ње;о-
во; ума, каAи крви на сечиву и :ршци Aре:сказују му Aосле:ице
које ће ње;ово уLисPво имаPи. Визија окрвављено; ножа во:и
Ма;LеPа ка уLисPву и Aре:сказује и симLолизује крв која ће AоPе-
ћи из Данканово; Pела. Приви: ножа је Aосле:ица сPраха који је
разоLручио о:Lрану Ма;LеPово; несвесно;, јер на Aовршину све-
сPи израња слика сPварно; ножа којим је намеравао :а изврши
злочин, каже ПеPровић (2004, сPр. 132–133). КолеLање које Aри-
Pом исказује је Aроизво: ње;ове несвесне Aриро:е, шPо заAраво
све:очи о AосPојању савесPи. Из Pо; сPања ће ;а Pр;нуPи звоно као
си;нал ле:и Ма;LеP :а се злочин може извршиPи, а оно симLо-
лично Aре:сPавља Aо;реLно звоно које о;лашава Данканову
смрP.
Ма;LеP је свесPан Pежине ово; злочина и кужно; ефекPа кра-
љевске крви на својим рукама. Ту крв не мо;у оAраPи океани, већ
„Aре ће Lојом крви рука Pа/БезLојна мора сва :а оLоји“ (Šekspir,
1966, II, ii, сPр. 273–274). УLисPвом краља Данкана фалусним Aре:-
меPом какав је нож, Ма;LеP је желео :а :окаже своју осAоравану
мушкосP. МеђуPим, у:арац нанеP краљу у невином сну :онеће
AреPњу сновима и живоPима самих Aочинилаца. „УLијањем Дан-
кана, уLио је сан као :ра;оцену функцију живоPа. Ноћ је за ње;а
AосPала време ужаса и мучења“ (Ан:рејевић, 2015, сPр. 202). УLи-
сPво сPражара, које се није Aомињало у оквиру заје:ничко; Aлана
Ма;LеPових, указује на Ма;LеPово евенPуално ослоLађање о:

конPроле ле:и Ма;LеP, али и на Aараноичан сPрах који ;а на;они

:а лиши живоPа све све:оке својих злочина, као и AоPенцијалне
ривале. Шокиран чином који је извршио, Ма;LеP нема смелосPи
:а се Aоново враPи у соLу у којој лежи мрPав Данкан :а Lи враPио
крваве ножеве које је у Lунилу и ;решком Aонео са соLом. Ужаса-
ва ;а сама Aомисао на Pо уLисPво, а камоли :а Aоново ви:и леш
краља. Сваки шум ;а са:а засPрашује, а крваве руке ;а Aо:сећају
на монсPруозни чин који ника:а неће LиPи заLорављен, ниPи
оAрошPен. Ма;LеP се не ра:ује усAеху као осPали узурAаPорски
краљеви ШексAирових :рама, већ је ужаснуP :о Pе мере :а Lи кр-
вавим рукама искоAао соAсPвене очи ако Lи му Pо Aомо;ло :а за-
Lорави сцену мрPво; краља. „Ха! :оPле ће ме руке Pе :овесPи/Да
ми из :уAља очи искоче“ (Šekspir, 1966, II, ii, сPр. 273).
ШексAир нам није :озволио :а ви:имо саму сцену уLисPва
Данкана, јер Lи Pа:а заси;урно у Ма;LеPу ви:ели хла:нокрвно;
уLицу, а не Pра;ично „расPакање :уше уLице Aо: уPицајем злочи-
на“ (Kostić, 2010, сPр. 41).7 На Данканово уLисPво, „Pо :ело више
не;о крваво“ (Šekspir, 1966, II, iv, сPр. 282) и неLо ће реа;оваPи „кр-
вавим својим Aозорјем“ (Šekspir, 1966, II, iv, сPр. 281). Данканово
мрPво Pело је визија саме смрPи која унишPава ви:, али и живоP.
ЕфекаP који Pај Aризор има на Мак:афа је AоисPовећен са :еј-
сPвом миPско; Lића наказне ;лаве и засPрашујуће; из;ле:а, Гор-
;оном. НајAознаPија о: Pри Гор;оне је Ме:уза. СPоичари су Aерсо-
нификовали Pри Гор;оне као Pри сPуAња сPраха: оно; који Aара-
лише мисао (СPено), кочи цело Pело (Еуријала) и заслеAљује очи
(Ме:уза) (Срејовић и Цермановић-Кузмановић, 1979, сPр. 98).
Призор мрPво; Данкана „Aржи ви:“ Мак:афу, Aаралише му ми-
сао и кочи чиPаво Pело. Као :а су се сесPре Гор;оне у:ружиле :а
Lи Aојачале ефекаP ужаса Pо; уLисPва, али Ме:уза је Pа на коју
7 „УLисPво у уоLичајеном схваPању, ;:е је саосећање AоPAуно на сPрани уLи-
јено;, Aре:сPавља случај неоPесано; и AросPачко; ужаса; и зLо; Pо;а шPо Aо-
казује инPерес искључиво за Aриро:не, Aрем:а ниске инсPинкPе, којима се
Lоримо за живоP; Pи инсPинкPи Aоказују љу:ску Aриро:у у најLе:нијем и
најAонизнијем Aоложају. Такав Aоложај Pешко :а је на услузи Aесника. Да-
кле, Aесник мора :а Aокаже инPерес за уLицу. Наше саосећање мора :а Lу:е
уз ње;а (наравно, мислим на саосећање које AриAа:а разуму, саосећање ко-
јим залазимо у ње;ова осећања и усAевамо :а их :окучимо). Ко: уLијено;,
све мисаоне LорLе, сва Aлима и осека сPрасPи и о:лучносPи сламају се Aре:
насPуAајућим ужасом. Али ко: уLице, уLице :осPојно; је:но; Aесника, сва-
како мора :а Lесни нека ;р:на Lура о: сPрасPи – љуLомора, амLиција, осве-
Pа, мржња која у њему зи:а Aакао; и, у Pај Aакао ми хоћемо :а завиримо“ (De
Kvinsi, 2009, сPр. 79–80).

Ма;:аф највише алу:ира.8 Није шоканPна само крвава сцена коју

је Мак:аф заPекао, а Ма;LеP оAисао:
Ту лежи
Данкан (о чијој сре%рнас ој кожи
Врвце се зла не крви (ро кале,
А ране зја(е, к`о а је (ро%ијен
Пролаз у %ивс вовање, а %и ушло
У ње$а (ус ошење .
(Šekspir 1966, II, iii, сPр. 279)
ШоканPна је чињеница :а је краљ уLијен на Pако монсPруозан

начин и :а ране, из којих Pече злаPна крв, зјаAе на ње;овом Pелу.
Ране на Данкановом Pелу су начиниле „Aролаз у LивсPвовање“,
врсPу космичких враPа која Aре:сPављају и излаз, јер ће из њих
исPећи крв носећи са соLом живоP. Божанска фи;ура краља није
Aре:о:ређена за Pакву су:Lину и заPо су ње;ови Aо:аници неми
Aре: Pаквом сликом. Сузан Зимерман исPиче :а је Данканов леш,
који не ви:имо, свеPо Pело и уAоређује ;а са жрPвованим Pелом
Исуса ХрисPа. ОLојица су вечерали са својим неAријаPељима Aре
смрPи не знајући Pо. Данкан ће симLолично Aоново крвариPи
Aреко Банка и ње;ова крв AосPаје свеPа крв за ШкоPе коју PреLа
освеPиPи, :ок је за Ма;LеPове она смрPно заразна. Данканов
и:енPиPеP ће се AоказаPи моћнијим у смрPи не;о у живоPу и заPо
је ње;ов леш, заAраво, фокусна Pачка :раме, Aрема мишљењу Зи-
мерманове. Ње;ов :ух се визуелно не Aојављује, али Ма;LеP и
ле:и Ма;LеP маPеријализују :ео ње;ово; Lића кроз крв. До краја
:раме, Ма;LеPов космос је окружен морем Данканове крви, а ње-
;ов о:суPни леш означава најмоћније AрисусPво у :рами, закљу-
чује Зимерманова (Zimmerman, 2005, сPр. 180–181). Из Pо; разло;а
уLисPво Данкана има и меPафизички значај.
Ужасу Aризора наве:ене сцене :оAриносе и лешеви сPражара:
Крвљу су им свима
Лица и руке %или умрљани;
А ис о ако и њини ножеви,
Које на њиним уз$лављима ми смо
8 Фрој: у есеју „Ме:узина ;лава“ ;овори о Pоме :а је о:руLљена ;лава асоција-
ција на касPрацију и оPу:а Pолики сPрах о: Pе слике (Frojd, 2011, сPр. 107–
109). Сам Ма;LеP ће на крају AосPаPи мушка Ме:уза, Aрема мишљењу Марџо-
ри ГарLер која се на:овезује на Фрој:ово учење (Garber, 2010, сPр. 137).

Неиз%рисане нашли: %уљили су

Унезверено.
(Šekspir 1966, II, iii, сPр. 279)
Ле:и Ма;LеP, суAроPно Ма;LеPу, о: AочеPка верује :а је крв

оLична Pелесна PечносP која се може сAраPи са мало во:е и није
оAPерећена својим крвавим рукама, јер мисли :а јој је срце и
:аље неукаљано.
О%ојене су моје руке са
Као и ваше, ал’ а ако %ело
(на(ољу лу(ање)
Срце ми %у е с и им се…
Хај’ е у со%у; ело о са нас
О(раће мало во е, (а ће оно
Би а ако лако… Не за у%љуј е се
У мисли ако кукавно.
(Šekspir, 1966, II, ii, сPр. 274)
МеђуPим, врPло; халуцинација у који је ле:и Ма;LеP уAала

изазван је кривицом и сећањем на Pо уLисPво, а риPуал исAашPа-
ња који са:ржи Aрање руку је Aриказ класичне AсихоAаPоло;ије
осAесивно-комAулсивно; на;она. Научни ра: Aсихоло;а Чен Бо
Зон;а и КејPи ЛилијенквисP :оказ је :а се љу:ска AоPреLа учесPа-
ло; Aрања Pела јавља зLо; осећања кривице. Они су Pу AоPреLу на-
звали „ефекPом Ма;LеP” (Zhong, Liljenquist, 2006, сPр. 1451–1452).9
МеђуPим, кривица о неморалном чину какво је уLисPво не може
се оAраPи са мало во:е. Туђа крв, намерно Aроливена, није оLич-
на Pелесна PечносP која се лако може сAраPи са руку Aочиниоца,
већ AосPаје Pрајни жи; :уше, оLележје ;реха, уLисPва и смрPи
коју ће ле:и Ма;LеP LезусAешно AокушаваPи :а оAере. Она није
9 Ови Aсихолози су са својим сPу:енPима извршили је:ан о;ле:: наPерали су
их :а се AрисеPе неко; сво; неморално; чина и Aону:или су им влажну ма-
рамицу :а оLришу руке или оловку :а заAишу Pај :о;ађај. ГоPово сви су узе-
ли влажну марамицу. Двојица Aрофесора са УниверзиPеPа у Мичи;ену
(СAајк В. С. Ли и НорLерP Шварц) :оказали су :а се Aере увек онај :ео Pела ко-
јим је неко неморално :ело извршено. Тако су, у оквиру ексAерименPа у ко-
ме су исAиPаници из;оварали или заAисивали неку лаж, :ошли :о оPкрића
:а они који су лаж из;оворили узимали Lи во:ицу за исAирање усPа, а они
који су је наAисали Aосе;ли су за саAуном и во:ом :а Lи оAрали руке (Lee,
Schwarz, 2010, сPр. 709).

ни слуPила „:а ће у Pом сPарцу LиPи Pолико крви“, чији мирис у

свом сомнамLулизму осећа. „Ту се још увек осећа мирис крви; ни
сви мириси АраLије неће Aомоћи :а ова мала рука замирише
AријаPно. О! о! о!“ (Šekspir, 1966, V, I, сPр. 326). Каква Pрансформа-
ција о: оне жене која Lи Aросула мозак свом :еPеPу усле: :ојења
:а је Pо неоAхо:но и која је неусPрашиво враPила крваве ножеве
Pамо ;:е је лежао мрPав краљ, иако ју је Aо:сећао на оца! НеAо:-
ношљива а;онија коју ле:и Ма;LеP осећа и свесна и несвесна Aси-
хо:инамика њено; ума вуку је ка несPајању. У околносPима ве-
лико; Aсихолошко; Lола и немоћи, њено самоуLисPво не из;ле:а
као аAсур:на о:лука.
Ма;LеPови неAријаPељи ће се увериPи :а шPо је човек „крвљу
Lлижи“ :ру;ом човеку AосPаће „крвоже:нији“ Aрема њему и Pо
најAре Aо:озрева ДоналLејн. Банко је AосPао „крвава“ AреPња
Ма;LеPу, Pе он Aризива ноћ :а својом „крвавом руком“ (Šekspir,
1966, III, ii, сPр. 292) сакрије Aлан о новом уLисPву. На лицу Банко-
во; уLице осPала је ње;ова крв, коју Ма;LеP са за:овољсPвом Aо-
смаPра. „Боље на PеLи :а је но у њему“, рећи ће му (Šekspir, 1966,
III, iv, сPр. 294). ИсPицање крви из човеково; Pела неумиPни је
знак оAасносPи и весник је евенPуалне смрPи. Ма;LеP у Pом Pре-
нуPку верује :а је крв :овољан :оказ Банкове смрPи и ње;ово; не-
AосPојања. Банко је:
Уређен
У јарку с ва’ес рана о ворених
На својој $лави; а (онајмања је
Смр на за живи с вор.
(Šekspir 1966, III, iv, сPр. 294–295)
УLица му је „Aосекао ;ушу“ зLо; че;а о: Ма;LеPа :оLија PиPулу

„најLоље; кољача“. Ње;ово измасакрирано Pело осPаће :а лежи у
шуми, али ће ње;ов :ух насPавиPи :а живи и оAсе:а Ма;LеPа,
Aрво на заLави, а AоPом и у Aророчким визијама које вешPице
креирању за ње;а. Тело Lез крви не Lи PреLало :а има живоPа,
али ће Банков :ух унеPи о:ређену сумњу у Ма;LеPов ум Aово:ом
Pо; веровања. Бу:ући :а :ух о:махује „крвавом косом“ Aрема
Ма;LеPу (Šekspir, 1966, III, iv, сPр. 296), он ће се за PренуPак заAиPа-
Pи може ли човек Lез крви LиPи жив. УLе:иће сеLе :а је :ух само
Aроизво: ње;ово; ума, јер „косPи Pвоје/Немају сржи, крв је Pвоја
хла:на;/Те очи које уAиреш у мене/У;ашене су“ (Šekspir, 1966, III,
iv, сPр. 297). УAркос Pом уLеђењу, Ма;LеP је свесPан :а овај Aризор

„ишPе крв; крв, веле, Pражи крв“ (Šekspir, 1966, III, iv, сPр. 299).
Банков :ух захPева освеPу и крв, али је и Ма;LеP „у крв Pолико
о;рез’о :а свако/Узмицање је залу:“ (Šekspir, 1966, III, iv, сPр. 299)
Aа ће насPавиPи са својим злочинима. Ово је класична макијаве-
лисPичка изјава, AрорачунаPа и хла:на, Lез имало ;риже савесPи.
На:а :а ће му Банкова и Флинсова смрP :онеPи мир и сAокој не-
сPала је оно; PренуPка ка:а је сазнао :а је син AоLе;ао уLицама.
Ма;LеP више не осећа ;рижу савесPи, а злочин Aочињен на: Мак-
:афовом Aоро:ицом носи све знаке чу:овишносPи и нељу:ско-
сPи, исPиче Гор:ић ПеPковић (2003, сPр. 25). Ње;ови сунаро:ници
;а :емонизују још више и изолују ;а као је:ино; чиниоца који
AреPвара ШкоPску у Aакао. Њих је Данканова крв на;нала на ује-
:ињење и освеPу, а Ма;LеPа на :аље AросиAање крви. Он је AосPао
заслеAљен на;оном смрPи и изолован у свом Aомраченом свеPу.
„Осећа са: на својим рукама/УLисPва своја мучка као квр;е“,
каже Ен;ас и „Све/ШPо је у њему сеLе Aроклиње/ЗLо; Pо;а шPо је
Pу“, каже МенPиP, оLојица оAисујући Ма;LеPово сPање (Šekspir,
1966, V, ii, сPр. 328).
У сPрашном казану у коме вешPице сAремају свој наAиPак смр-

Pи налазе се, Aоре: различиPих :елова љу:ско; Pела („јеPра ко;а
Јеврејина“, „AрсPићи о: :еPеPа Pек рођено;“, „нос о: неко; Pур-
ско; сPарца“, „ТаPарина неко; усне“), „мајмунска крв“ и „крв о:
свиње“ (Šekspir, 1966, IV, i, сPр. 304–305). МеђуPим, крв Ма;LеPа
више не засPрашује и он ни Aре: визијом крваве :ечје ;лаве које
му вешPице Aриказују не узмиче. Врло смело AрихваPа и њихов
савеP :а Lу:е „о:лучан, крвав, неусPрашив“ (Šekspir, 1966, IV, i,
сPр. 307). ЗаAреAасPиће ;а Pек нова Aојава Банково; :уха који се
на ње;а „умрљан крвљу, смешка“ (Šekspir, 1966, IV, I, сPр. 309), али
само заPо шPо он уAире AрсPом на Aроцесију о: осам краљева, о:-
носно, на своје AоPомке који ће умесPо Ма;LеPових вла:аPи
ШкоPском.
Ма;LеP је за све ње;ове неAријаPеље оличење :ијаLоличносPи,

јер ње;ов „нож крвави“ AреPи свим оLе:има и ;озLама ШкоPске.
ЧиPава земља крвари, а Ма;LеP је ;лавни „крволок“, како ;а Мал-
колм назива (Šekspir, 1966, IV, iii, сPр. 317). Он је за Мак:афа „кр-
вљу крунисани Pиранин“ (Šekspir, 1966, IV, iii, сPр. 318) и онај који
је земљу AоPоAио крвљу. О: велико; раPника који је Lио свикнуP
на измасакрирана Pела неAријаPеља и AоPоке крви, Ма;LеP је Aо-
сPао Aлашљивац зLо; краљеве крви на својим рукама, :а Lи на
крају :ошао :о сPуAња још веће саживљеносPи са крвавим леше-

вима. ПриAремајући се за коначни оLрачун са неAријаPељима, он

је AосPао равно:ушан и Aрема соAсPвеном живоPу и смрPи.
„То AросPрано Aоље које ;ле:а из сво; замка само је Aоље смрPи ко-
јим се крећу мрPвачке авеPи. ШкоPска, коју је он оAусPошио, AосPа-
ла је ;роLље ’;:е, ка: се чују звона :а о;лашавају смрP неко; човека,
нико више не AиPа ко;а о;лашавају; ;:е се не ви:и више нико :а се
смеје, сем :еце; ;:е се живоP имућних љу:и ;аси Aре но шPо увене
цвеће које носе за шеширом’. Ње;ова :уша ’Aуна је акреAа’. Он ’се :о
;рла наAунио ужаса’, а оPужан укус крви све му је о;а:ио. ТеPура
Aреко лешева које ;омила са невољним и очајним осмехом манија-
ка – уLице. УLу:уће смрP, живоP све му је је:но; навика уLијања
сPавила ;а је ван љу:ско; ро:а“ (Ten, 1954, сPр. 99).
Ма;LеP је о:лучан :а насPави исPим AуPем „:ок ми све месо не

сасеку с косPију“ (Šekspir 1966, V, iii, сPр. 330). Тражећи своју Aуну
раPну сAрему Aре: о:лазак у LорLу, он жели :а се AриAреми за
свој Aосле:њи Lој и умре на свечан начин, шPо је Lила војничка и
краљевска Aракса. Ни крв, ни вриска жена, ни смрP ;а више не за-
сPрашују, јер је: „ужасима/До вршка Aун; ;розоPа, Aрисна мојим/
Мислима уLилачким, није ка:ра :а ме узруја“ (Šekspir 1966, V, v,
сPр. 334). Чак и весP о смрPи ле:и Ма;LеP Aрима Aолуо:суPно, на-
из;ле: равно:ушно, али уAраво ;а она во:и :о крајње; нихили-
зма. Чувени моноло; који Pа:а из;овара („Касније :а је умрла;/
Часа за Pакву Aоруку Lи Lило“ – Šekspir 1966, V, v, сPр. 334) Aре:-
сPавља филозофски е;зисPенцијалну визију живоPа и смрPи. Бу-
:ући :а није наAисан у Aрвом лицу је:нине, овај моноло; емиPу-
је оAшPи Pон о колекPивној су:Lини свако; човека и значењу
живоPа и смрPи уоAшPе. Смисао живоPа је „нишPа“ и има ва-
жносP колико „Lајка шPо Pикван Aрича њу“, јер сваки живоP неу-
миPно во:и смрPи. Дани који Aре:сPоје су само илузија :а Lоље
суPра може :оћи, они су само кораци ка „сло;у Aосле:њем Aиса-
ња наше;“. Човек је само :еAерсонализован ;лумац који Aрове:е
неколико саPи на сцени живоPа и;рајући своју уло;у и он:а не-
сPане. ПоAуP филозофа аAсур:а, Ма;LеP увиђа :а је смрP не;ација
љу:ске мо;ућносPи и на;ло Aреки:ање свако; значења. Љу:ска
е;зисPенција је аAсур:на, Lу:ући :а во:и смрPи. Ле:и Ма;LеP Lи
свакако умрла неки :ру;и :ан, јер је смрP неминовносP живоPа.
Иако је живоP Aразна Aрича „AреAуна Lуке, Aомаме и Lеса“, њена
смрP, заAраво, Aре:сPавља раски: Aосле:ње везе коју је Ма;LеP
имао са свеPом. Тра;ичносP Ма;LеPове су:Lине лежи у конPем-
Aлацији соAсPвене смрPи у оквиру које схваPа :а крај не значи
исAуњење, већ крајње исAражњење смисла. Са овим сазнањем

или оPрежњењем, свесPан :а Lи само PоPална АAокалиAса мо;ла

:а исAрави ње;ове ;решке, Ма;LеP не ви:и сврху у о:узимању
соAсPвено; живоPа. Жели :а ње;ов живоP :оLије значење макар у
херојској смрPи. На Pај начин, он Aоказује :а није само кукавни
;лумац који из;овара Pуђе речи, већ је ре:иPељ сво; живоPа. Он
Aоново узима уло;у војника и херојски креће ка ивици Aозорни-
це :а о:и;ра своју Aосле:њу уло;у:
И сунца ми је ос а већ, (а желим
Да све се сруши сав. У звона, велим!
Ве рино, уни! З ро%и ме и смрви!
Мрећемо с мачем %ар. У мору крви.
(Šekspir 1966, V, v, сPр. 335)
Ма;LеPову срчаносP и сAреPносP у Aосле:њем Lоју, ње;ову ре-

шеносP и о:важносP :а не AресPане са уLисPвима уAркос свим
мукама, чак и Aосле сазнања :а је живоP Lајка Aуна Lуке и Lеса
која не значи нишPа, ХрисPић и СPојановић Aомало оLазриво ка-
ракPеришу као AозиPивну осоLину :осPојну Pра;ично; јунака,
као „узвишено :оLро“. УAркос свему, Ма;LеP казује своју Aричу
:о краја, и;ра своју уло;у :о еAило;а. Таквим сPавом он за:ивљу-
је и чини :а саосећамо са ње;овим Pра;ичним крајем. „Он у Pом
случају није је:носPавно аAсPракција звана злочинац који ’:оLија
оно шPо је заслужио’ већ Pра;ични јунак и ње;ов раP са :ру;им
силама о: несумњиве :уховне вре:носPи јесPе Pра;ичан раP“
(Hristić, Stojanović, 1984, сPр. 71).
Ма;LеP је, како сам Aризнаје, већ оAPерећен „крвљу лозе“ Мак-
:афове и не жели :а се сукоLи са њим, јер верује :а му крв не
може AусPиPи „нико ко; жена не ро:и“ (Šekspir, 1966, IV, i,
сPр. 306). Бу:ући :а је Ма;LеP „искасаAио :уше“ (Šekspir, 1966, IV,
iii, сPр. 324) Мак:афове :еце и жене, :ошло је време :а му се он
освеPи. Са за:овољсPвом ће ;а оLавесPиPи :а је он Pај коме је су-
ђено :а му нанесе смрP, :а као „ниPков крвав“ умре. Са еPичке
сPране, Мак:афов мач који ће о:руLиPи Ма;LеPову ;лаву AосPаје
мач Aрав:е и казне за ње;ова зло:ела, јер :восмислено симLоли-
зује физичко исPреLљење и новосPечено :осPојансPво. Мак:афов
мач је о:секао Aосле:њу ;лаву у :рами, ону најсPрашнију за
шкоPски наро:, са највише крви и Aонео ју је AоLе:оносно на кол-
цу :а Lи свеPу :онео слоLо:у. Слика Ма;LеPове ;лаве на крају Pра-
;е:ије AреPи :а окамени AуLлику као Ме:уза и :а Aослужи као
лекција и уAозорење AроPив Pираније. Ма;LеP је о: моћно; раP-

ника, шкоPско; краља и Pиранина :е;ра:иран :о „оLез;лављено;

касаAина“. Он је са:а Lуквална, физичка слика смрPи (memento
mori) која мож:а нико;а не засPрашује, али служи као Aо:сеPник
смрPи. Њему се неће указаPи часP ни сахраном :осPојном краљу,
већ ће ње;ови AосмрPни осPаци срамно Aо:сећаPи на Pиранску
вла:авину оно;а који није умео :а AоLе:и сеLе. ИнPелекPуална
:уLина ње;ове свесPи, сумње и сPраха, које су ;а учиниле Pра;ич-
ним ликом, нису Lиле AознаPе ње;овим неAријаPељима. Они су
се у слеAој освеPи оLрачунали са њим исPо Pако LруPално као шPо
је он чинио у свом сPраху са својим неAријаPељима.
„Умрљани крвљу су ов:е сви: уLице и жрPве […] Крв у Ма$%е у није
само меPафора не;о је маPеријална и физичка, Pече из Pела AоLије-
них. ОсPаје на рукама и лицима, на Lо:ежима и мачевима. Али Pа
крв се не :а сAраPи ни с руку, ни с лица, ни са Lо:ежа. Ма$%е Aочи-
ње и завршава се клањем. Крви има све више. Сви Aо њој ;азе […]
СмрP, злочин, уLисPва у Ма$%е у су конкреPни. И исPорија је у Ма$-
%е у конкреPна, оAиAљива, Pелесна и Aри:ављујућа; она је роAац
самрPника, звиж:ук мача, у:арац Lо:ежа. […] Велико уLисPво, Aра-
во уLисPво, уLисPво којим Aочиње исPорија је уLисPво краља. После
већ PреLа уLијаPи. Толико :у;о :ок онај који је уLијао сам не Lу:е
уLијен. […] О;ромни ваљак исPорије сPављен је у AокреP и мрви све
ре:ом“ (КоP, 2000, сPр. 88–89).
За разлику о: осPалих „великих“ Pра;е:ија, Aо завршеPку Ма$%е-

а AрихваPа се неминовносP овакво; расAлеPа ра:ње и неизLе-
жносP смрPи ;лавних AроPа;онисPа. А, иAак, крај не :оноси осећај
аAсолуPно; олакшања, Aрав:е, среће или каPарзе. ПовраPак ре:а
на крају Pра;е:ије не оLећава велику Aромену: Pиранија је Aреки-
нуPа и „кукавни ;лумци“ се Aовлаче са сцене, али нам осPављају
AросPор Lесмисла наших живоPа. Ма;LеPова земља је :ру;а Гол;о-
Pа, месPо Aуно лоLања, али је исPо Lио и ШексAиров Лон:он, као
шPо су и наши ;ра:ови Lез оLзира на наше очајно не;ирање ове
чињенице, смаPра ВоPсон (Watson, 1994, сPр. 139). Циклично Aона-
вљање исPорије указује на неAромењену Pра;ику љу:ско; живо-
Pа. СмрP је сурова извесносP која човеку :оноси Aуко AонишPење,
а на:е у сAасење и васкрсење је све мање. Човек AосеLно осећа Lе-
смисао живоPа Aре: физичким манифесPацијама смрPи које оP-
кривају крхкосP љу:ско; Pела, ка:а се руши свака илузија о ње;о-
вој узвишеној Aриро:и. Те слике су у Ма$%е у есPеPски и
аксиолошки најуAечаPљивије, јер креирају аAокалиAPичну аPмо-
сферу Pра;е:ије и оPкривају нихилисPички сPав Aрема живоPу и
смрPи. СноAови свеPлосPи који Aовремено оLасјавају ра:њу и ли-

кове ове Pра;е:ије оPкривају увек крваве и засPрашујуће слике.

СмрPоносне ране, крвави лешеви, о:руLљене ;лаве и расAолућена
Pела на које смо указали у ра:у су физичке Aре:сPаве смрPи које
:оAриносе :а ову :раму :оживимо као Pра;е:ију Lезнађа. Де-
сPрукPивни љу:ски AосPуAци, Aо:ражавани о: сPране Aриро:них
и наPAриро:них сила, чине свеP ове :раме LруPалнијим и оAсе-
сивнијим о: свих лиPерарних свеPова које је ШексAир сPворио.
ЛИТЕРАТУРА Ан:рејевић, А. (2015). КулPуролошки феномени сна (ХиAнос) и смрPи

(ТанаPос) у Pра;е:ији Ма$%е . У: Лончар-Вујновић, М. Сусре и наро а и
кул ура. сPр. 197–211. Косовска МиPровица: Филозофски факулPеP Уни-
верзиPеPа у ПришPини.
Гор:ић ПеPковић, В. (2003). ШексAиров Ма$%е : искушења власPољуLи-
восPи. У: В. ШексAир, Ма$%е , сPр. 7–34. Бео;ра:: Заво: за уџLенике и на-
сPавна сре:сPва.
КосPић, В. (1994). С варалаш во Виљема Шекс(ира. Бео;ра:: СрAска књи-
жевна за:ру;а.
КоP, Ј. (2000). Шекс(ир наш савременик. Бео;ра:: ТрAезе.
ПеPровић, С. (2004). Мак%е и ле и Мак%е . Бео;ра:: ПарPенон.
Срејовић, Д., и Цермановић-Кузмановић, А. (1979). Речник $рчке и римске
ми оло$ије. Бео;ра:: СрAска књижевна за:ру;а.
Bloom, H. (1998). Shakespeare, the Invention of the Human. New York: Riverhead
Books.
Bodrijar, Ž. (1991). Simbolička razmena i smrt. Gornji Milanovac: Dečje novine.
Craig, L. H. (2001). Political Philosophy in Shakespeare’s Macbeth and King Lear.
Toronto: University of Toronto Press.
De Kvinsi, T. (2009). O ubistvu kao lepoj umetnosti. Beograd: Službeni glasnik.
Drakakis, J. (1992). Shakespearean Tragedy. New York: Longman.
Fink, E. (1984). Osnovni fenomeni ljudskog postojanja. Beograd: Nolit.
Frojd, S. (2011). Antropološki pogledi. Beograd: Prosveta.
Frojd, S. (2011). Porodični roman neurotičara i drugi spisi. Beograd: Službeni gla-
snik.
Garber, M. (2010). Shakespeare’s Ghost Writers. New York: Routledge.
Hristić, J. (1998). О tragediji. Beograd: Filip Višnjić.
Hristić, J. Stojanović, Z. (1984). Teorija tragedije. Beograd: Nolit.
Igo, V. (2009). Šekspir. Beograd: Službeni glasnik.

Kostić, V. (2010). Šekspirova dramaturgija. Beograd: Stubovi kulture.

Kuljić, T. (2014). Tanatopolitika. Sociološkoistorijska analiza političke upotrebe
smrti. Beograd: Čigoja štampa.
Lee, S. W, Schwarz, N. (2010). Washing Away Postdecisional Dissonance. Sci-
ence. New Series. Vol. 328, No. 5979, p. 709. doi: 10.1126/science.1186799
Montaigne, М. (1999). Essays. The University of Oregon.
Montenj, M. (1990). Ogledi. Valjevo–Beograd: Estetika.
Šekspir, V. (1966). Makbet. Beograd: Kultura.
Tadić, Lj. (2003). Zagonetka smrti. Beograd: Filip Višnjić.
Ten, H. (1954). Studije i eseji. Beograd: Kultura.
Uzelac, M. (2004). Istorija filozofije. Novi Sad: Stilos.
Watson, R. N. (1994). The Rest Is Silence: Death as Annihilation in the English Re-
naissance. Berkeley: University of California Press. Dostupno na: http://
ark.cdlib.org/ark:/13030/ft7m3nb4n1/
Zhong, C. B, Liljenquist, K. (2006). Washing Away Your Sins: Threatened Mo-
rality and Physical Cleansing. Science, New Series, Vol. 313, No. 5792, 1451–
1452. doi: 10.1126/science.1130726
Zimmerman, S. (2005). The Early Modern Corpse and Shakespeare’s Theatre. Edin-
burgh: Edinburgh University Press.

ANA M. ANDREJEVIĆ
SUMMARY PHYSICAL MANIFESTATION OF DEATH IN MACBETH
Murders, wars, blood, severed heads, natural disasters, but also

supernatural phenomena such as ghosts, witches, and prophecies
dominate Shakespeare’s tragedy Macbeth. If we consider the abun-
dance of images of darkness, fear, and nightmares too, it is difficult to
resist the impression that the apocalyptic threat is over Scotland and
implicitly over the whole world if it is ruled by a tyrant's hand. Death
as a phenomenon is omnipresent in Macbeth: physically and meta-
physically, realistically and symbolically, explicitly and implicitly.
The author of this paper will focus more on those explicit and physi-
cal images of death than on metaphysical ones, in order to emphasize
their importance in creating the atmosphere of destruction and hell
in this tragedy. The paper will attempt to discover the purpose of
these images in the tragic course of the action, since the mere accu-
mulation of the terrible scenes of death is a characteristic dramatic
convention for melodramas, which Macbeth certainly is not. On the
contrary, the diverse macabre images of death in Macbeth are in the
function of the tragic pathos and the characterization of the
protagonists.
KEYWORDS: war, murder, death, blood, tragedy.


393.7/.9(=163.41)(497.11)
DOI:10.5937/ZRFFP47-14922
МАРИЈА Д. МИЉКОВИЋ1
ЗАДУШНИЦЕ У СЕЛУ
ЛАДОВИЦА – НЕКАД И САД
САЖЕТАК. Рад се заснива на теренском истраживању на подручју села Ладовица,

општина Власотинце. Предмет овог истраживања је опис обичаја срп-
ског народа који се односи на поштовање душа умрлих – Задушнице, са
циљем да се компарацијом утврде разлике настале временом. Испита-
ници, мештани овог села, причају о обичајима везаним за Задушнице,
присећајући се и прошлости. Они сведоче да село Ладовица није пре-
пустило забораву обичаје које су упражњавали њихови преци и које
они сада преносе својим потомцима. Припадници породице покојника
у овом селу и даље поштују одређене обичајне радње, чиме себи и сво-
јим укућанима, како верују, обезбеђују плодност, мир и живот који у
многим ситуацијама зависи управо од њиховог претка. Ипак, показало
се да су се неке од њих модификовале, односно да су житељи несвесно
прихватили новине наметнуте савременим животом.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: село Ладовица, Задушнице, обичај, веровања, прошлост, садашњост.
1
miljkovicmarija@ymail.com
Ра: је Aримљен 4. сеAPемLра 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника
239
У Pра:ицији срAско;а наро:а Pелесна смрP не Aре:сPавља и ко-

начну смрP јер :уша која у PренуPку смрPи излази из умируће;2
насPавља :а живи насPањујући се у камен, живоPињу, :рво или у
:ру;о; човека (Чајкановић, 1994, сPр. 72–104). ЖивоPни циклус
Aоје:инца на Pај начин Aро:ужава се за;роLним живоPом у који
срAски наро: :уLоко верује. Покојник, о:носно ње;ова :уша, у
веровању AримиPивно; наро:а, има велики уPицај на е;зисPен-
цију живих AоPомака на шPа указује и чињеница :а се није:ан
значајнији :о;ађај не може замислиPи Lез ње;ово; уPицаја (Бан-
:ић, 1991, сPр. 246). Ка:а насPуAи нечија смрP, AриLе;ава се о:ре-
ђеним риPуалним ра:њама и Aравилима којих се AриAа:ници
Aоро:ице Aри:ржавају (Aо;реL, :аће, оLележавање За:ушница),
чиме Aокојнику оLезLеђују Aовољније услове у ње;овом :аљем
живоPу или сеLи мирнију е;зисPенцију на овом свеPу3, чиме се
је:ино осPварује узајамна комуникација између живих и Aокој-
ника.4
Је:ан о: ви:ова комуникације живих са мрPвима Aре:сPавља-
ју За:ушнице јер наро: верује :а је Pо :ан ка:а :уше Aокојника из
за;роLно; свеPа :ођу на овај свеP :а Aохо:е своје, Pражећи о: њих
:а им Aринесу разна јела и Aића (Кулишић, ПеPровић и ПанPе-
лић, 1998, сPр. 187). ОLележавањем За:ушница о:аје се :ужно Aо-
шPовање уAокојеним члановима фамилије, а ју;оисPочна СрLија
очувала је мно;а веровања и оLичаје у вези са овим Aразником.
То;а :ана наро: је оLавезно о:лазио на ;роLље, верујући :а ће
о:ређеним AосPуAцима својој Aоро:ици и сеLи оLезLе:иPи мир-
нији живоP на овом свеPу.
ЗАДУШНИЦЕ НЕКАДА
Ла:овчани су у AрошлосPи излазили на За:ушнице Pри AуPа ;о-

:ишње: Pо су Aролећне (у феLруару или у марPу месецу), леPње
(маја или јуна месеца) и зимске за:ушнице (крајем окPоLра или
2
У схваPању наро:а, како заAисује Тихомир Ђорђевић, умреPи значи „исAу-
сPиPи :ушу“, „расPаPи се с :ушом“ или „из:ахнуPи“ (Ђорђевић, 1984,
сPр. 150).
3 У нашем наро:у AознаPо је :а :уше Aре:ака мо;у AозиPивно и не;аPивно :а
уPичу на живоP AриAа:ника своје Aоро:ице. Њихова милосP, о:носно неми-
лосP, зависи уAраво о: Pо;а :а ли је Aокојник AроAисно сахрањен, :а ли му се
ре:овно :осPавља храна и слично (Више о овоме у: Чајкановић, 1994, сPр. 60).
4
Више о комуникацији живих са мрPвима ви:еPи на: http://www.etno-insti
tut.co.rs/files/gei/53/Ivanovic-Barisic.pdf.
240 МАРИЈА Д. МИЉКОВИЋ

ЗАДУШНИЦЕ У СЕЛУ ЛАДОВИЦА – НЕКАД И САД
AочеPком новемLра месеца).5 Током раз;овора са мешPанима ни-

сам наишла на назив За ушница на Пресве у, али су ми исAиPани-
ци Aоменули изразе на Пресве у, о:носно на Пресве ку, :ок за:у-
шнице које се оLележавају Aре AочеPка Васкршње; AосPа
(Aролећне, :акле) Ла:овчани зову Сирна за ушница заPо шPо Aа:а-
ју у суLоPу сирне или Lеле не:еље Aре: Велики AосP. Како се Зим-
ске за:ушнице оLележавају око МиPров:ана, мешPани их зову
Ми рова за ушница.6 Све Pри за:ушнице имају Aо:је:нак значај за
мешPане ово; села на ју;оисPоку СрLије.
ГРОБЉЕ ЖиPељи села Ла:овица (Ла:овчани)7 са мно;о кулPно; AошPова-

ња оLилазили су ;роLове и о:авали AошPу својим Aрецима – Aо-
којницима. До 1974. ;о:ине Ла:овчани су Aокојнике сахрањива-
ли на сPаром ;роLљу које се налазило на висоравни у:аљеној око
700 меPара о: села. Са;оворници кажу :а је Lило веома Pешко
сPићи :о ;роLља зLо; усAона, а у случају временских неAрилика
Pо је Lило скоро немо;уће. Неколико Aари волова је морало :а
учесPвује у Aревозу Aокојника. ЗаPо је наро: смаPрао неоAхо:-
ним :а сPаро ;роLље измесPи на нову локацију која је Lила :але-
ко Aо;о:нија за сахрањивање. О: 1974. ;о:ине ;роLље се налази у
:елу села званом УPрина. Део оLичаја везаних за за:ушнице у
овом селу се измешPањем ;роLља Aроменио, али се сушPина са-
чувала.
ПРИПРЕМА СAремање за за:ушнице :омаћица Aочиње ре%љењем (шенице

ХРАНЕ о: уро нице (уро ице)8 и :ру;их Aримеса. Ка: се заврши са PреLље-
њем, Aшеница се Pуче у :рвеној Pрешњевој чуPури са меPалним
5 МешPани села су рекли :а се уAрављају Aрема :аPуму који је :аP у црквеном
кален:ару, а с оLзиром на Pо :а су за:ушнице AокреPне, навели су само на-
зиве месеци. Сима Тројановић (1983, сPр. 84) Aише :а су „За:ушнице већ чи-
сPа црквена усPанова и везане су Pачно за кален:ар“.
6
У зависносPи о: осоLе са којом се раз;овара, ове зимске за:ушнице AознаPе
су и као јесење. Наши исAиPаници рекли су :а их зову зимска за ушница.
7
Село AосPоји о: 19. века, а основала су ;а :ва ро:а: Ђоринци и Караџуљци,
чији су AоPомци и :анас живи. По Aре:ању, село је :оLило назив Aо Pоме
шPо је у њему Lило мно;о шуме која је Aравила хла: (ла:), Aа је зLо; Pо;а на-
звано Ла:овица.
8 По: уро ницом (уро ицом) Aо:разумевао се сиPни оPAа:ни :ео који, ако се не
уклони из Aшенице, квари њен укус; мешPани у уро ницу сврсPавају $раор
(окру;ло; оLлика црне Lоје) и вра (смаPра се :а овај сасPојак неочишћене
Aшенице има оAојно својсPво).
МАРИЈА Д. МИЉКОВИЋ 241

Pучком. Процес Pуцања Aшенице оLавља се више AуPа у неAару уз

:о:авање неколико каAи во:е ра:и омекшавања жиPа и Lоље
оLра:е. Након Pо;а, жиPо PреLа оAраPи у Pри во:е, сPавиPи у шер-
Aу Aуну во:е и куваPи на шAореPу на :рва. Ка: се Aшеница скува,
PреLа :а се охла:и и :а Aреноћи, а у јуPарњим саPима, Aре изла-
ска сунца, у су: са Aшеницом се сPави је:на мања свећа и уAали
се :а ;ори. Док свећа ;ори, :омаћица PреLа :а ока:и Pамјаном ку-
ћу. Ка: свећа из;ори, је:на кашика Aшенице се изва:и (за Aокој
:уше Aреминулих) и :аје кокошкама или :ру;ој живини јер се
верује :а ће се она на Pај начин Lоље множиPи9; како у наро:у Aо-
сPоји веровање :а је :уша Aре:ака инкарнирана у APицама (Чај-
кановић V, 1994, сPр. 126) и :а о: AошPовања које јој указујемо за-
виси њен о:нос Aрема нама, не чу:и шPо се жрPва Aриноси
уAраво кокошкама верујући :а ће :уша умрло; AриAа:ника Aо-
ро:ице узвраPиPи милосP Aло:ношћу живине. Мала количина
Aшенице сPавља се у чинију и носи на ;роLље за Aослужење, а
осPаPак сAремљено; жиPа осPаје у кући за Aослужење укућана.
Ка:а заврши са сAремањем жиPа, :омаћица AрисPуAа мешењу
хлеLа о: најфиније; Lрашна. Тај хлеL се зове (аскурице. ТесPо за
овај хлеL PреLа :а Lу:е кисело и Lрој (аскурица оLавезно PреLа :а
Lу:е неAаран. Уколико се може наAравиPи Aоређење, (аскурице
Lи личиле на :анашњи хлеL који Aекари AоAуларно зову сунце.
ХлеL се не сече, већ се само ломи10. ОLавезно је Lило исAећи и ме-
со. Поре: Pо;а, оLавезно се сAремао и заAечен Aасуљ, Pзв. евсиче,
Aржени кромAир, Aржена и кувана јаја, (уње а (а(рика, ђувеч, зе-
љаник, ку(усник о: кора које су :омаћице саме развијале и Aекле.
9
СAремање Aшенице Aре:сPавља „жрPву у јелу“ која се Aрецима сAрема и :е-
ли не само на за:ушни :ан, већ и на Ба:ње вече или на :ан славе. Овакав на-
чин жрPвовања имамо и на сва:Lи ка:а се Aшеница из сиPа узима и разLа-
цује, али и на Ба:ње вече и Божић ка:а се Aолаженик AосиAа Aшеницом
(Чајкановић V, сPр. 123–124).
10
У наро:у је расAросPрањено веровање :а се :уше Aокојника и хPонски :емо-
ни Aлаше ;вожђа. ПознаPо је :а се ;воз:еним ножем расPерују ;ра:оносни
оLлаци (у оLлаку су у сPвари :уше уPоAљеника), :а се ;воз:еним машицама
Pерају змије, :а се Aокров не ушива јер је и;ла о: ;вожђа или челика. Чајка-
новић ове AосPуAке који се Aримењују за време неко; Aомена (:аће или за-
:ушница) :ово:и у везу с оLичајем на Ба:ње вече и Божић, ка:а уклањамо
све че;а се :уше Aлаше у циљу њихове AосеPе. Више о Pоме у: Чајкановић I,
1994, сPр. 243.

ПОСТУПЦИ Пре Aоласка на ;роLље, :омаћице су сPављале на Pањир храну

коју су сAремиле и Pањир Aун намирница носиле Aрвим комши-
јама (AоPреLно је :а Lу:у Pри куће). ОLично су о:лазиле :о каAије
или Aреко о;ра:е звале је:на :ру;у ;:е су храну и размењивале.
Домаћица која :аје Pањир оLраћала се речима: Узни овој а Бо$ а
(рос и, а она која узима о:;овара: Бо$ а (рос и. ИсPо;а јуPра, Aре
Aоласка на ;роLље, :омаћица која је Aримила храну на Pањиру за
(окој ушу, сPављала је на Pањир нешPо о: хране коју је сAремила
:а Aонесе на ;роLље и на исPи начин носила комшиницама.11
НА ГРОБЉУ По :оласку на ;роLље, ока:и се ;роL, Aрелије се вином и заAали се

свећа12, након че;а се о:лази на ;роLове AријаPеља и осPалих ро-
ђака и Pамо се уAале свеће. ЗаPим сле:и нарицање за Aокојници-
ма; у селу је овај оLичај AознаP Aо: именом ре ење, као и ;рљење
сAоменика. Жене су носиле сву храну коју су AриAремале за Pај
:ан и, Aо :оласку су храну сPављале на слоLо:но месPо на лива-
:и. На Pај начин сви који су Pо; :ана Lили на ;роLљу окуAљали су
се на исPом месPу. Ка:а се храна AосPави (совра13 је Lила оLично
Aравоу;аона или окру;ла), о:ређују се :ва мушкарца који Aреу-
зимају уло;у AоAа и и:у о: совре :о совре, секу колач уз:уж и Aо-
Aреко, Aрелију ;а вином, из;оварајући: За (окој ушу. За Pо их
жене :арују хлеLом и Aићем и осPалом храном коју су Aонеле.
СвешPеници нису :олазили на ;роLље на За:ушнице, али су не-
:ељу :ана Aре Pо;а о:лазили на ;роLље и ка:или ;роLове. Кађење
;роLова свешPеници нису наAлаћивали; умесPо новца :оLијали
су храну и Aиће. Временом су AресPали :а :олазе у село како Lи
ока:или ;роLље, а наро: је узрок Pоме ви:ео у у:аљеносPи села
о: најLлиже цркве. Након Pо;а на ;роLљу се AрисPуAа раз авању,
о:носно :ељењу, размењивању хране са о:ређеним Lројем жена
11
„Дељење за :ушу, Aо наро:ном веровању, осPало је још о: смрPи Исуса Хри-
сPа. Ка: је Исус ХрисPос умро, Марија Ма;:алина и Марија Јаковљева изла-
зиле су рано на ње;ов ;роL и :оносиле миро“ (Ђорђевић, 1909, сPр. 30).
12
Паљењем свеће(а) ми шPиPимо :уше Aре:ака о: злих уPицаја, о: уPицаја
злих :емона (Чајкановић V, 1994, сPр. 131) јер ваPра расPерује зле :емоне; са
:ру;е сPране, Aаљење свећа (ређе ваPри), везано је за Aре:сPаве о Pоме :а
њихова свеPлосP освеPљава умрлима AуP у Aо:земни свеP (Словенска миPо-
ло;ија – енциклоAе:ијски речник, 2001, сPр, 186).
13
Софра (совра) Aре:сPављала је PрAезу или, у овом случају, слоLо:но месPо на
лива:и ;:е се AосPави сва :онеPа храна која најAре PреLа :а се ока:и, а за-
Pим и Aослужи.

и заје:ничком Aослужењу, Aосле че;а свака :омаћица скуAља

осPаPке хране коју је сAремила и :онела на ;роLље.
ВЕРОВАЊА И У селу AосPоји веровање :а са ;роLља не PреLа о:лазиPи ко: рођа-

ЗАБРАНЕ ка, AријаPеља или у комшилук, већ се PреLа враPиPи Aраво кући и
оAраPи руке наAољу (свако сеоско :омаћинсPво у својој авлији
има чешму) или у кући, Aа Pек он:а заAочеPи са Lило којим ра-
:ом. Прањем руку, како су нам са;оворници казали, сAречава се
Lило каква мо;ућносP уношења :емона (у Ла:овици су Pо вамAи-
ри, ђаволи, вешPице, омаје) :онеPо; са сPанишPа :уша умрлих у
кућу. Оне жене које са ;роLља свраPе у неку кућу нера:о су Aри-
мане, нереPко их :омаћини Aо:сећају на веровање и уAозоравају
:а их сле:ећи AуP не Aосећују Aраво са ;роLља.
У :аљем :елу ра:а Lиће Aриказан (PранскриLован) раз;овор са
:ве мешPанке села у којем је вршено исPраживање14, а на основу
које; смо :ошли :о о:ређених закључака у вези са оLичајима за
За:ушнице у овом крају ју;оисPочне СрLије.
ММ: Колико :у;о већ излазиPе на За:ушнице? ВС15: Излазим (реко
че р'ес $о ине. Ко е е несам излазила на За ушницу јер је %ила за ру-
$а, ал' чим сам се о ала (очела сам а излазим. ММ: На које За:ушни-
це излазиPе? ВС: Ми ов е излазимо на Пресве у ( о је у јун месец),
зимску и сирну За ушницу (сирна је (роле ња за ушница). ММ: Да ли
свака кућа излази на За:ушнице? ВС: Свака. А не, мно$и су се о сели-
ли из Ла овицу. Тија који несу ов е, они си (а излазе ам $ е живу.
А онија $ро%ови који су ос али на с аро $ро%је, који несу иско(ани, ку е
њима нико не и е. Си$урно ија амо (лачу. ММ: Како мислиPе, Aла-
чу? ВС: Па акој. Ка је За ушница, на ка(ију о $ро%је мр ви чекају а
$им ођу живи. И ка ви у а $и нема, они викну а вију. На За ушницу,
мр ви и живи се срићају на ка(ију. ММ: А :а ли знаPе мож:а нешPо
о Pоме :а се на За:ушнице мо;у ви:еPи живи и мрPви? ВС: Аааа,
ој на Пресве у, на Пресве у За ушницу жив може а ви и мр вака.
Али, само онај куј је рођен на Пресве у, ру$и не. Причају љу и, ви е $и
како ше ају. ММ: А јесPе ли излазили на За:ушнице на сPаро ;ро-
Lље? ВС: Јесам. Па али смо са се(е ке; у се(е ке с авимо совру коју
смо с(ремили и ко ељак на $лаву. Ја сам имала шарен ко ељак, ал' ој
14
Раз;овор је вођен са још Pри мешPанке ово; села, али зLо; ;оPово исPих о:;о-
вора није PранскриLован.
15
ДеPаљније о сAремању за За:ушнице Aричала нам је Ви:осава (Ви:а) СPан-
ковић (рођена Алексић, 22. 07. 1936) из села Ла:овица ко: ВласоPинца. Раз;о-
вор са њом снимљен је 08. 04. 2015. ;о:ине у њеној кући у Ла:овици.

%ило нека . Како се излазило $оре, (и ај Бо$а! Се(е ка се љуља, (уна

ч'чка, све уриш у њума; роја $ове а извукују мр вака, не мож' $а из-
вучев на $оре. Сећам се, е а Бону ерашемо, а Че а Бежански чуваја %и-
кови, (а смр и, смр и, сви (овраћамо. Тика о јен'(у , Жика Марковски
каже: „Тој ћу ја иселим, ој ћу ја иселим.“ Кќ'в је (у , чула сам а с'$ ни
(о суво не мож' изађеш на ој $ро%је. ММ: Да ли сви из куће и:у на За-
:ушнице? Може ли кућа :а осPане сама? ВС: Па раније су %иле за-
ру$е, $олема фамилија, ника кућа неје ос анувала сама. С'$ си ос ане
сама кућа. Али мала ечица, (оро иље не излазу на За ушницу. Мла ка
не и е на За ушницу. ММ: МлаPка16? Ка: она Aочиње :а излази на
За:ушнице? ВС: Мла ка, ок се не венча, не и е на За ушницу. Ће се
еси неш о лоше. Раније су мла ке мреле. За(рошена, и а се венча,
ике она ују ро умрела. ММ: Верује се :а је умрла зLо; Pо;а шPо је
Pе ;о:ине изашла на ;роLље на :ан За:ушница? ВС: З%о$ ој, а%о-
ме. Ене, на Проко(ово$ ћерка умрела з%о$ ој. Ми несмо али на нашу
унуку а изле$не с'$ на $ро%је. Несу се венчали, и несмо али. ММ: Како се
оLлачиPе за За:ушнице? ВС: Кој си које има, али мораш а си %у еш
чис , све ш о је на е%е мора а %у е чис о. Раније смо се о%авезно и ку-
(али (ре за ушницу, с'$ не. ММ: Како сPе се сAремали за За:ушни-
це? ШPа сPе сAремали о: хране? ВС: Нај(рво с авимо 'шеницу а се
кува и (асуљ. Без 'шеницу и (асуљ се не искача на $ро%је17. А (о ој смо
носили (уње е (а(рике, (ржен кром(ир, (ржена јајца, кувана јајца,
мешавину, чикила ице, кекс, ра лук, цмоке18, %он%оне, еј ија (оси -
нице. Месили смо %аницу, зељаник, ку(усник, ој ако. Паскурице о%а-
везно морају а се носе на $ро%је. С'$ не носимо зељаник, не развукујемо
коре, ку(имо си, не носимо (ржен кром(ир, ал' (асуљ на евсиче о%аве-
зно носимо и с'$.19 ММ: ШPа су Pо Aаскурице? ВС: То је ле%ац, ал' не овај
анашњи, не$о ле%ац о кравајчићи. Омесиш (аскурице, и ам на $ро%је
не сечеш не$о $и ломиш и а еш коме ође. ММ: А шPа ра:иPе ако же-
16
По: изразом мла ка у овом селу Aо:разумева се мла:а жена која је :ошла у
мужевљеву кућу, али која још увек није у AоPAуносPи AриоAшPена Pој Aоро-
:ици јер чин венчања још није Aрошао.
17
Ова врсPа жрPвовања Aре:сPавља Pзв. (анс(ермију, ка:а се није:но јело не
сме изосPавиPи јер Lи у суAроPном жеље Aре:ака Lиле неза:овољене.
18
Овај Pермин мешPани корисPе умесPо сPан:ар:но; Pермина за AознаPу вр-
сPу ;рицкалица, Смоки.
19
Како је у наро:у изражено веровање :а на :ан за:ушница живи конPакPира-
ју са Aокојником, изоLиље хране која се Pа:а сAрема (:ели и конзумира) не-
ким AуPем Lива :осPављена и Aокојнику, о:носно ње;овој :уши. То је је:ан
о: разло;а сAремања хране у изоLиљу; шPо више сAремљене хране, Pо више
хране и за само; Aокојника (Бан:ић, 1991, сPр. 261).

лиPе више :а не носиPе нешPо о: намирница? ВС: Ниш а, на (ре-

све у За ушницу кажемо а нећемо а раз ајемо више на уј и уј ку-
ћу, а ће о %ијемо (уње у (а(рику (оно, ми смо $у о %или), а ће
о %ијемо а излазамо више јер смо алеко и акој си. ММ: Да ли Pо зна-
чи :а је Пресве а За ушница најзначајнија за вас, мешPане села?
ВС: Не знам, знам само а ако 'оћеш неш о а о %ијеш, а више не но-
сиш, ој ра иш на Пресве у. ММ: Пре не;о :а кренеPе о: куће, шPа
сPе ра:или у кући? ВС: Нај(рво (река им 'шеницу, с авим у (ани-
цу20, узмем сас је ну кашику и авам нај(рво на кокошке. Ја си ој и с'$
ра им. ММ: А зашPо Lаш њима? ВС: Па акој си, не знам %аш а и ка-
жем. Такој ра ела моја свекрва, акој ра им ја. ММ: У колико саPи сPе
излазили на ;роLље? ВС: На За ушницу смо (олазили око еве са и
ују ро. Неки је излазија и касније; око (ола је анаес' о ом а си ам
%у е око је ан са 21. ММ: Да ли AосPоји још нешPо, и шPа, шPо ра:и-
Pе Aре о:ласка на ;роLље? ВС: Па, раније смо си раз авали храну. С'$
не раз ајемо. ММ: Како сPе је раз:авали? Г:е сPе је раз:авали? ВС:
Па акој, о све ш о сам с(ремала за За ушницу, узнем и с авим на
ањир и (о викнем комшику, је ну, ру$у, рећу. ММ: Да ли Pо значи
:а Lрој кућа којима :ајеPе храну PреLа :а Lу:е неAаран? ВС: Јес е,
мора а %у у ри куће на које раз ајемо, нај%лиже. Ка (о викнем ком-
шику (реко (ло , а ем ву ањир; кажем ву: „Узни овој Бо$ а (рос и“,
она узне ањир и она каже: „Бо$ а (рос и“ и олико. ММ: А :а ли она
вама Pакође :аје храну коју је она сAремила? ВС: Даје ми, како не, и
она на мене си врне ањир. Прође малко време, ике чујем а ме неки
вика „Ви о, ооо, Ви о“, ја изле$нем и узнем си ањирче сас храну коју је
она с авила. И акој си са све комшике с које си раз ајемо. ММ: Ка:
о:еPе на ;роLље, шPа Aрво Pамо ура:иPе? ВС: Нај(рво (река имо
$ро%, (релијемо $а сас вино и за(алимо свећу.22 Он ак си и емо а за(а-
лимо свећу на онија с који смо се ружили, или су нам %или рођаци, а
који су умрели. Нај(рво и емо ку е (ре(алци. ММ: А шPа су, или ко су,
20 По: (аницом се Aо:разумева лимена Aосу:а (чинија) са :ве :ршке, чија је
Aримена Lила велика; корисPили су је за Aшеницу, Aриликом захваPања
Lрашна, кукуруза…
21
Раз;оварајући са више мешPана Ла:овице, сазнала сам :а је неко излазио и
касније, али се :о 12 саPи морало Aоћи на ;роLље. Ако се у оLзир узме веро-
вање :а „време Aо:нева има оLележје 'заусPављено;' времена и, AошPо је
неAокреPно и не врPи се, оно Pакође има каракPер 'LезвременосPи', Aа Pиме
AриAа:а Lићима која се налазе ван Pокова времена, Pј. :ушама Aокојника и
:емонима (Ра:енковић, 2013, сPр. 21). Такође је ко: СрLа расAросPрањено ве-
ровање :а љу:и у време Aо:нева не смеју :а наAушPају свој AросPор јер се
Pа:а акPивира нечисPа сила која Aочиње ;осAо:ариPи AросPором (Ра:енко-
вић, 2013, сPр. 22).

AреAалци? ВС: Пре(алци, ој су онија на који је (рва за ушница, онија

који су умрели о за ушницу о за ушницу. Ми $им носимо ви ело. ММ:
Како Pо мислиPе ви ело? ШPа је Pо ви ело? ВС: Па, (алимо $им све-
ло. Не знам, акој ос авија Бо$ оз$ор. ММ: Поро:ица која сAрема За-
:ушнице AреAалцима, :а ли сAрема више, Lо;аPије? ВС: Јес е,
с(рема се мно$о више. Цело (ечено (расе се носи о%авезно и ка се За у-
шница заврши, оку(е се овија %лижи, рођаци, комшије, (риђу е је еју.
Раније је %ило, сећам се, ка о еш некоме а за(алиш свећу, нај(рво е
(ослуже сас ле%ац и сас ме 23. Узнеш ле%ац, о(неш у ме и (оје еш, (а
'$ све ос ало. С'$ ви им о %или ме , никој $а више не носи. ММ: Да ли
:олази свешPеник, на за:ушнице? ВС: Је но време је олазија (о(, (а
$а о %ише. Казују жене мно$о на(лаћуваја. Неје а је он узимаја (аре, ал'
ође а и (ресече колач, он и (ола ле%а и више узне. И жене $а о %ише.
А и мно$о алеко, а у село нема црква и не $им се ис(ла и. Ма а, олази-
ли су (о(ови (ре За ушницу, ка је неко о(ело или сахрана и '$ (река е
$ро%је и акој си, оно (река ено. Али, имали смо ми у село наши (о(ови.
ММ: Ваши? Из ово; села? ВС: Не, са%ереју се овија мушки, војица,
ројица и и у а (ресечеју колач умес о (о(а. Кажу ам „за (окој у-
шу“ и олико. Ми $им а емо мало ле%ац, мало %аничку, ракију и акој
си. Раније, на с аро $ро%је, све жене с аву храну коју су онеле на лива-
у, у кру$ ел' че вр ас о, и сви се служимо. Ка завршимо вечеру, оно,
ој се зове вечера, врнемо си храну у се(е ке и врћемо се ом. ММ: Да
ли са ;роLља и:еPе Aраво кући? ВС: Право си, (раво си ом и емо.
ММ: Да ли је заLележено :а је неко са ;роLља свраPио ко: неко;а?
ШPа се Pа:а :ешава? ВС: О совру си и еш (раво ом. Има нека жена,
сврне о $ро%је ко неку$а и ка $у (и ају: „А, море, ш о си ошла?“, она
си каже: „Не знам“, (осе и си малко (а си о е. Али, неје $им (раво на еј
жене $ е ођу. Плашу се. ММ: Че;а се Aлаше? ВС: Моја с ринка ми је
(ричала. У њихову кућу олазија је вам(ир, (а је искараја краве о моју
с ринку Ружу. Ше а $и на вор, ше а, ше а, а они на (розор (азе ал' не
смеју а изле$ну на вор а $и врну. ММ: По :оласку кући, шPа Aрво
ра:иPе? ВС: Нај(рво о(еремо руке у авлију, на чешму или у кућу си, куј
22
„За највећи ;рех смаPра се ка: се о за:ушницама не Aали свећа и не Aо:ели
за :ушу. Ако се мрPвима не заAали о за:ушницама свећа, он:а су они Pо;а
:ана у мраку и не ви:е шPа се ра:и :оле на земљи (Ђорђевић, 1909, сPр. 31).
23 УAраво овај Aо:аPак Aре:сPавља је:ан о: :оказа Чајкановићевој Pвр:њи :а
је „ме: јело које се ра:о Aриносило Aрецима. Ме: је жрPвован Aрецима и
хPоничним LожансPвима и :емонима уоAшPе још у ин:оевроAској Aрошло-
сPи“ (Чајкановић V, 1994, сPр. 124–125). Он, Pакође, наво:и :а је ме: жрPво-
ван Aрецима нарочиPо за Ба:ње вече, ка:а се сPавља у Aиће, а у лиPераPури
је Aосве:очено :а се у Шума:ији лиже ме: са Aоложено; Lа:њака (Ра:енко-
вић, 2012,сPр. 31–43).

си како. И с'$ си ој ра им. Ја си $и о%ично о(ерем у кућу, али има жене

које $и (ереју у авлију, (лаше се а не онесеју неко$ вра$а у кућу. ММ:
Како мислиPе вра;а? ВС: Па акој, неку веш ицу, неку омају, неко$
вам(ира, ђавола ли, не знам24. ММ: Колико Pраје за:ушна не:еља?
ВС: За ушна не еља раје о (оне ељак о су%о у. ММ: Да ли се Pа:а
о:лажу сви весели :ани: сва:Lа, LаLине (кравај, Aовојница), ис-
Aраћаји? ВС: Сва %а може а а се (рави, ми смо (равили сва %у на
Бошка у за ушну не ељу; ис(раћај у војску може а се (рави (само не
може ка је Пресве а), ал' не сме а се носи кравај на е е, неће на(ре-
ује е е, ће се раз%оли и акој.
ММ: Колико :у;о Ви излазиPе на За:ушнице? МЂ25: На За ушни-

цу излазим (реко (е есе $о ине. ММ: На које за:ушнице излазиPе?
МЂ: Излазимо на роје за ушнице, на Пресве ку, (роле њу и зимску.
На Пресве ку за ушницу мож' а %а аљујемо на (ример, неш о ш о
неће носимо више; оној које 'оћеш а ос авиш, и си $а ос авиш на Пре-
све ку. ММ: Да ли Pо значи :а је она за вас најважнија? МЂ: Ја ко-
лико знам, све ри за ушнице ко нас у село су ис о важне, али су ми
акој казали акој и ја казујем на е%е. ММ: Да ли знаPе нешPо о
Pоме :а се на За:ушнице мо;у ви:еPи живи и мрPви? МЂ: Чула
сам, али ај куј се ро ија на неку за ушницу. У наше село, онај С ева, он
мож' а ви и мр вака. ММ: А како може :а ;а ви:и? МЂ: Ле(о, нор-
мално, акој си; ачно си ви и мр вака. ММ: ЈесPе ли ви излазили
на За:ушнице на сPаро ;роLље? МЂ: Јесам, к'о не. Носили смо храну
24
Овом Aриликом Ви:а СPанковић је исAричала и Aричу о омајама коју је чула
о: сво; Aокојно; оца. Ов:е је Aреносим у целосPи: Омаје, ој су евојке које се
несу о авале. Моје$а а ка су о ерале у Луковицу, омађијале $а а неје знаја ку е
и е. Тике је ан(у се осе ија а се (рекрс и и рекја је: А %ре, окле ће ме во и е?
Како се (рекрс ија, ако се расвес ија. Ка се (очеја врћа из Луковицу, у је ну ли-
ва у ви еја мечку, о је мађија, мр вак. Сакрија се иза шумку. Молија Бо$а и кр-
с ија се и је ва жив се с(асија. Пишући о Aривиђењу у заAа:ној СрLији, Дани-
јел Синани као AосPуAак изLе;авања не;аPивних Aосле:ица сусреPа са Aри-
виђењем наво:и сле:еће: „Прво и основно шPо осоLа PреLа :а учини, ако се
суочи са Aриви:ом, јесPе :а се AрекрсPи. Ово је, ује:но, и најLоља зашPиPа
јер се верује :а након Pо; чина сваки Aриви: мора :а несPане. МеђуPим, ве-
рује се и :а реPко ко у Pом PренуPку може :а наAрави Pакав ;есP. У Pаквим
сиPуацијама је веома важно не ;овориPи, а AосеLно – не оLраћаPи се Aриви-
:у. СмаPра се :а је и;норисање наPAриро:не сиPуације најLоља зашPиPа. На
Pај начин љу:ски учесник сусреPа може :а осPане неAримећен“ (Синани,
2005, сPр. 311).
25
Раз;овор „Како сам се сAремала за За:ушнице?“ вођен је и са Миром Ђокић
(ро:ом из села КоноAница /1945. ;о:ине рођена/, у:аPа у Ла:овици). Раз;о-
вор је снимљен 06. 04. 2015. ;о:ине у њеној кући у Ла:овици.

у се(е ке и ко ељак; с је ну руку ржим се(е ку а не (а не; о ма' се

раси(е се(е ка, ој %ило ко уз увар. Ка сам се о ала и евер каже на
свекрву, на мајку си му: „Мајке %ре, мно$о је уз%р о, не мож' Мира носи
се(е ку“, и он $у ва и и о несе $у. Ал' ој %ило сам уј $о ину, (осле сам
$у сама носила. Пан им је ном се см’кја сан ук ек је %р о. ММ: А за-
шPо је Pо ;роLље измешPено? МЂ: Па, (ре(уње о је и ек је %р о; мно-
$о је %ило ешко за изле$ување. ММ: Да ли сви из куће излазе на ;ро-
Lље? Да ли кућа може :а осPане сама? МЂ: Наша кућа си ос ањује
сама, које ћемо? ММ: А јесPе ли ви ишли на За:ушнице Aре венча-
ња? МЂ: Па, ишла сам, к'о несам? Чим сам ошла у овуј кућу, (очела
сам а с(ремам За ушницу. ММ: А није вам AознаPо :а су жене које
се још нису венчале осPајале у кући за За:ушнице, :а нису ишле
на ;роLље Pо; :ана? МЂ: Не, мене о неје (озна о. ММ: Како се оLла-
чиPе за За:ушнице? МЂ: Да се оку(аш и а си чис а. Не знам заш о.
Сваки куј и е на За ушницу. ММ: ШPа сPе све сAремали о: хране за
За:ушнице? МЂ: Све смо с(ремали. Али, евсиче и 'шеница о%авезно,
%ез ој не излазамо на $ро%је. Месили смо %аницу, ку(усник, зељаник, са$
ој не месимо, ку(имо си коре (а си за час на(равимо (и у, куј ће раз-
вукује коре с'$! Месимо и ле%ац, (аскурице, ој су мали ле%чићи, онакој,
а си $и мож' о ломиш. Поси нице смо о%авезно ку(овали, ој акој,
ра лук, %он%оне, мешавину, ор ице, смоки, крем %ананице. Ра лук
смо о%авезно ку(овали, ја си $а и с'$ ку(ујем; некако, ој си ми је ос ало
и о мајку и о свекрву. Колачики смо месиле, (услице, $усеничке. ММ:
Поменули сPе :а Aрво сAремаPе Aшеницу. Како је сAремаPе? ШPа
са њом ра:иPе? МЂ: О ре%имо 'шеницу, очис имо $у о уро ницу, уз-
немо чу уру, учемо $у сас ме ални учак. До авамо си у њума (о
малко во ицу, а неје вр а, а омекша. О(еремо $у у ри во е и кувамо.
Ују ро, (ре не$о а је сунце изашло, у њума за%о емо свећу, за(алимо $у
и (река имо кућу.26 О уј 'шеницу цр(немо малко, је ну кашику и а-
јемо на кокошке. ММ: Да ли и :анас Pако сAремаPе Aшеницу? МЂ:
И анас ја акој с(ремам. Али, казувале су ми жене, овеј млађе, или $у
самељу на во еницу за месо, или си ку(е онуј $рувану, $о ову, сам а $у
скуваш. Казували су ми ис о а се акој кокошке више рађав, ка $им
а еш о уј 'шеницу, а $и више има. Посе%но о војимо 'шеницу коју но-
26 „ШPо се Pиче :оLа :ана у коме су жрPве Aрецима Aриношене, може се рећи
:а су оне најра:ије Aриношене у ноћно време, о:носно Aосле заласка или Aре
изласка сунца. То је сасвим у ре:у, јер је Pо о:увек, и ко: ин:оевроAских и
ко: :ру;их наро:а Lило Aраво време за Aриношење жрPава хPоничним :е-
монима и LожансPвима, с оLзиром на Pо :а :уше Aре:ака имају слоLо:у кре-
Pања Aо Aравилу само ноћу. Ако се жрPва иAак Aриноси :ању, AриAреме за
њу оLавезно се врше Aре сунца“ (Чајкановић V, 1994, сPр. 128–129).

симо на $ро%је, а оној ш о ос ане ми си (оје емо. ММ: Да ли AосPоји

још нешPо, и шPа, шPо ра:иPе ко: куће Aре Aоласка на За:ушни-
це? МЂ: Има жене у село које раз ају, ел' су раз авале храну. Ја ој не
ра им. Ми си раз авамо храну сам оле на $ро%је. А има $и жене које су
раз авале, неке и са раз ају на комшике ел' на рођаци, о%ично на ри
куће. ММ: ШPа ра:иPе ако решиPе :а неке намирнице не носиPе
више на За:ушнице, или :а нешPо AромениPе? МЂ: На Пресве у
за ушницу ће %а алимо ој, неће носимо сла ко на (ример, или неће
раз ајемо сас неку жену, које оћеш а ос авиш ос ављаш си на Пресве-
у. ММ: У колико саPи ви излазиPе на ;роLље? МЂ: С'$ излазимо
мно$о рано, у шес', у се ам, раније смо излазали (о касно, око есе , (ола
је анаес', куј како, ал' ам' а %у емо о је ан. ММ: Ка: о:еPе на ;ро-
Lље, шPа Aрво ра:иPе? МЂ: Па (рво ока имо $ро%, онија који су у, (о-
ро ица, куснеју си о 'шеницу и о лазу а за(алу свећу. У с вари, (ос а-
вим мушему на $ро%, с авим с вари које смо онели, извучем 'шеницу
и свећу, за(алим свећу, оки им $ро% и (река им $а, (релијем $а сас црве-
но вино. Коме :а заAале свећу? Прво за(алимо свећу на своји, а он а
и емо ам ку е (ре(алци. ММ: ПреAалци? МЂ: То су онија на који је
(рва за ушница. ММ: ПошPо су им Pо Aрве за:ушнице, :а ли њихо-
ви укућани сAремају више хране? МЂ: За њима се с(рема мно$о, и
(ре ерано. Цело (ечено (расе мора а има, мно$о више с(ремају и месе,
ку(ују, (очим цело село олази ку е њима а за(али свећу и на сваку$а
куј ође морају неш о а раз а у27. ММ: А шPа оLично :ају? МЂ: Дају
си неш о из руку. Ус вари, нај(рво (ослуже са 'шеницу, а он а а еју
неш о ку(ено. Кажу: „Узне е за ушу и Бо$ нек о(рос и“. Овија си (а
кажу само: „Бо$ а (рос и“, и о и у си ку е ру$о$а. ММ: Како разме-
њујеPе храну на ;роLљу? МЂ: Па, с авимо на ањирче, оној си кар-
онско, о све (омалко, малко месо, неки колач, неку (оси ницу и о не-
27
ОLавезе Aрема AреAалцима мо;у се :овесPи у везу са оним шPо је Чајкано-
вић AримеPио: „У кулPу мрPвих сасвим се јасно чини разлика између нових
Aокојника, и између Aокојника који су :авно Aреминули. Док је :уша Aокој-
никова Lлизу нас – а Pо Pраје 40 :ана о:носно највише ;о:ину :ана Aосле
смрPи – и :ок је жалосP акуPна, AосPоје нарочиPи услови и нарочиPе наше
оLавезе. У Pоме међувремену свакоме Aокојнику чини се кулP засеLно и
лично. После Pо;а рока Aокојник улази у заје:ницу свеPих Aре:ака, он је већ
хероизирано Lиће, и жрPве не :оLија више засеLно, не;о у :рушPву са осPа-
лим Aрецима. Он је Pа:а већ хероизиран, и AосPао свеPи зашPиPник својих
AоPомака. По:ушја која се :ају Aоје:иним Aокојницима имају AриваPан ка-
ракPер – Pо Lи Lиле :омаће За:ушнице; Aоре: њих AосPоје и јавне За:ушни-
це, које се Aразнују Aерио:ично, у о:ређене :ане, и оLухваPају све AреPке
је:не куће уоAшPе, и Aонека:, али ређе, све мрPве уоAшPе“ (Чајкановић V,
1994, сPр. 105–106).

семо на жену с коју раз ајемо. Ја ка ву а ем, кажем ву: „Узни овој, Бо$
а (рос и“, она си узне. После си (а она на мене онесе акој ис о, или
слично. ММ: А шPа ако је нека кућа сиромашна, како они сAремају
За:ушнице? МЂ: Ја се сећам ок је мој свекар %ија жив, и мој човек, неје
увек %ило, не се имала (ара. Ал' зајмовали смо а о(равимо За ушницу;
мој Дра$е ераја камен ел' секја рва у (ланину а зара и (аре. Љу и
ов е мло$о (ош ују за ушницу, а му је совра ле(а, а има о све, а (о-
сле и ако ће (ре р(и малко. ММ: А :а ли свешPеник :олази за За:у-
шнице на ;роLље? МЂ: По(ови несу олазали, ја не знам а су олаза-
ли, мож' су и ошли неки (у . Ал' знам а је Д.Ц. секја колач, он је ра еја
ој. Пресече колач, жене му а еју ле%, %аничку, неш о ку(ено, а еју
му малко о ракију, он је %ија (о(. ММ: А :а ли :анас :олази свешPе-
ник на За:ушнице? МЂ: Не, несам $а виђувала. Ни олаза свеш е-
ник, ни си (а овија мушки сечев колач; акој си. Ал' о%ично казују а
(о( ка неки умре (река и $ро%је и за за ушницу. ММ: Да ли се са ;ро-
Lља враћаPе Aраво кући? МЂ: Право си ом ођемо. Има нека жена
сврне не$ е, ал' на овија $им %аш и неје (раво ка им неко сврне о $ро%је.
ММ: А зашPо им није Aраво? МЂ: Па акој. Мож ће им онесеју неш о
о $ро%је, неку омају. ММ: А шPа су Pо омаје? МЂ: Ниш а не знам, ви-
кашеју (оре $ро%је. Чула сам омају човека; и е човек не$ е, а не знаје
ку е и е. И ође му на (аме а се (рекрс и. И ка се (рекрс и, он се
освес и. Ка ође омаја, неће ни краве, ни волови а и у. Тикем човек
каже неке речи и краве о јен(у (ођу. ММ: Ка: се враPиPе кући са
;роLља, шPа ра:иPе? МЂ: Па које ће ра имо. О%ично си о(еремо руке,
рас(оре имо си храну, о моримо малко ако смо се уморили. ММ: Коли-
ко :у;о Pраје за:ушна не:еља? МЂ: О (оне ељак икем рекну са је
за ушна не еља, о су%о у. ММ: Да ли се за Pо време мо;у AравиPи
сва:Lе, исAраћаји, рођен:ани, Aовојница? МЂ: Ниш а ој, сине, не
знам. Знам само а се у су%о у не носи кравај. „Па ш о је оносила?
У су%о у се не носе кравајчики, ој мр вачки ан“28.
28
Наро: верује :а је суLоPа ан мр вих Pе :а им не може :онеPи никакав на-
Aре:ак; заPо се :оношење краваја смаPра неAожељним. Ов:е PреLа скренуPи
Aажњу на значење краваја које у овом месPу означава (овојницу о:носно %а-
%ине (Pо Aо:разумева о:лазак у AосеPу Aоро:иљи и новорођенчеPу и Aрино-
шење о:ређених Aоклона о: којих је оLавезна Aо;ача); у Ср(ском ми оло-
шком речнику (Кулишић, ПеPровић, ПанPелић, 1998, сPр. 253) кравај означава
„кулPни колач (хлеL). Ре:овно се Aрави већи Lрој краваја и намењују се :у-
шама умрлих, :ушама Aре:ака, Aоје:иним свеPиPељима иP:.“ Марјан СPој-
ковић (Stojković, 1936, str. 62–64) износи суAроPну Pвр:њу :а је, осим не:еље
и Aоне:ељка, и суLоPа срећан :ан а Pо је „valjda kršćanski razlog – dan prije
nedjelje”.

ЗАДУШНИЦЕ ДАНАС
Ла:овчани и :анас, као и раније, на за:ушнице излазе Pри AуPа
;о:ишње: с Aролећа (на Сирну за ушницу), леPи (на Пресве у за у-
шницу) и на зимске за:ушнице.
ОPкако је сPаро ;роLље измешPено, на ново ;роLље се на :ан За-
:ушница излази рано изјуPра (око 7 саPи), а :ан Aре Pо;а врше се
кућне AриAреме; жене сAремају храну коју PреLа :а Aонесу на
;роLље.
ПРИПРЕМА Како су За:ушнице и :анас веома AошPоване у овом селу, :ома-

ХРАНЕ ћице веома озLиљно AрисPуAају сAремању хране коју ће о:неPи
на ;роLље за Aокој :уше мрPвима. НајAре се кува Aшеница која се
или самеље у машини за млевење меса или куAи као Pзв. $рувана
Aшеница којој није AоPреLна :аља оLра:а након или Aре кувања.
За За:ушнице се оLавезно сAрема и Aасуљ који PреLа :а Lу:е ;усP,
Pвр:о куван, или заAечен (на евсиче) AиPа са сиром или са куAу-
сом (у;лавном је :омаћице сAремају о: куAљених кора), месо
(најчешће Aилеће или свињско), Aуњена AаAрика, куAе се слаPки-
ши (ку(ено, (оси нице), али и воће. О: куAљених намирница, из-
:ваја се раPлук који, иначе, Ла:овчани корисPе као :ар или уз-
:арје.
ПОСТУПЦИ УјуPру, :омаћице сPаве свећу у Aшеницу, заAале свећу и узму

мало Aшенице коју носе кокошкама. Пре о:ласка на ;роLље, :о-
маћице не размењују храну коју су сAремиле за Pај :ан са комши-
ницама, већ Pо ра:е само на ;роLљу.
НА ГРОБЉУ На За:ушнице на ;роLље о:лазе оLично сви из куће, сем мале

:еце и њихових мајки. У Aоје:иним Aоро:ицама и :анас не :о-
звољавају исAрошеним (вереним) :евојкама које су :ошле у му-
жевљеву кућу, али се још увек нису венчале, :а изађу на За:у-
шнице.
Ка:а :ођу на ;роLље, најAре се заAали свећа Aокојнику/ Aокој-
ницима и заки и се ;роL, о:носно сPави се неки цвеP који љу:и
уLеру у свом :воришPу. Уколико је неко скоро умро или је Aо;и-
нуо као мла:, чланови Aоро:ице наричу, а неки чак и ;рле сAоме-
ник. Домаћица заPим AосPави сPолњак или мушему на ;роL на
који сPави сву унаAре: AриAремљену храну и Aиће које се оLаве-

зно оPвори. У жиPо се заLо:е свећа. Домаћица се AрекрсPи, уAали

свећу шиLицом, након че;а се кан:илом ока:и совра и ;роL који
се оLавезно AосиAа :омаћим црвеним вином. УAраво овај AосPу-
Aак указује на лиLацију вина која у кулPу Aре:ака има важну уло-
;у; лиLацијом вина Aриноси се жрPва у Aићу AреPку о: ко; се оче-
кује милосP. У срAском наро:у су AознаPе још и лиLације ракије и
во:е. Неко (није о:ређено :а ли је Pо мушкарац или жена) из Aо-
ро:ице о:лази :а заAали свећу Aокојнима који су умрли између
за:ушница, о:носно о је не за ушнице о ру$е. Том Aриликом,
онај ко је :ошао :а заAали свећу (ре(алцу оLавезно узима жиPо
које служе Aокојникови најLлижи. На Aрве За:ушнице на ;роLље
се носи Aрасе, али носи се и мно;о више осPале хране и Aића не;о
сPаријим Aокојницима. На ;роLљу је:у Lлижњи и комшије. Ка:а
се Pо оLави, о:лази се на ;роLове рођака и AријаPеља, и њима се
Aали свећа и о:носи цвеће. Тек ка:а се све Pо заврши, укућани се
окуAљају око ;роLа сво; Aокојника и Aослуже се храном. Том
Aриликом, на;лас се сAомињу намирнице које је Aокојник волео.
Он:а се крене са :ељењем хране. Домаћице PреLа :а раз а у (:а
размене) између сеLе храну коју су :онеле. Храна се оLично сPа-
ви на карPонски Pањир, или у салвеPу и раз:аје неAарном Lроју
:омаћица. Гле:а се :а на Pањиру Lу:е Aарче меса, AиPа, :омаћи
колач и нешPо о: (оси ница. Ближњи сачекају :а свеће из;оре, а
он:а AокуAе храну са ;роLа, сAакују у корAе у којима су је и :оне-
ли, исPресу сPолњак, и ;роL, као и на AочеPку, Aолију црвеним ви-
ном. Поливање се врши у оLлику крсPа; онај ко Aолије ;роL, Aре-
крсPи се и са осPалима крене кући.
ВЕРОВАЊА И У селу и :анас наро: верује :а са ;роLља не PреLа о:лазиPи ко:

ЗАБРАНЕ рођака, AријаPеља или у комшилук, већ се PреLа враPиPи Aраво
кући и најAре оAраPи руке. О:лазак са ;роLља ко: AријаPеља или
рођака смаPра се и :анас оAасним, Pе су ;осPи Pа:а нера:о Aри-
мани и уAозоравани :а сле:ећи AуP и:у Aраво својој кући.
За време Pрајања Pзв. за:ушне не:еље (о: Aоне:ељка Aа за-

кључно са суLоPом) о:лажу се или унаAре: оLележавају неки ве-
сели ани. По: овим изразом Aо:разумевају се сва:Lе, кршPења,
исAраћаји у војску, о:лазак на LаLине (у овом селу је Pо кравај или
(овојница), Aрослављање Aрво; рођен:ана :еPеPу иP:. Има све:о-
ка :а су се у за:ушној не:ељи Aравиле сва:Lе и исAраћаји, али
мешPани :уLоко верују :а у за:ушној не:ељи не PреLа носи и
кравај о:носно ићи на LаLине јер :еPе неће наAре:оваPи.

ЗАКЉУЧАК МешPани ово;а села и :анас у већој мери чувају оLичаје које су на-
сле:или о: својих Aре:ака. ОLичаји везани за За:ушнице, или Aак
веровања у наро:у која су у вези са овим :аном, временом нису
мно;о из;уLили на значају. И :аље се са мно;о кулPно; AошPова-
ња Ла:овчани оAхо:е Aрема За:ушницама, уносећи незнаPне но-
вине намеPнуPе временом. Новине се Pичу AосPуAака, размењи-
вања хране Aре о:ласка на ;роLље или сAремања хране коју ће
AонеPи. Тако су раније искључиво сAремали свињско месо (жиPе-
љи кажу :а је Pо зLо; Pо;а шPо је свака кућа чувала велики Lрој
свиња чије су месо корисPили у разне сврхе), а :анас се врло чесPо
налази и AилеPина или ћуреPина умесPо свињеPине шPо, оAеP,
указује, на измењен начин живоPа мешPана Ла:овице (мно;и о:
њих су кренули р%ухом за крухом, а они који су осPали, Aреори-
јенPисали су се на AољоAривре:не Aослове). Домаћице су сAрема-
ле и AиPу, %аницу (AиPа са сиром и јајима) или зељаник (AиPа о: зе-
ља, сAанаћа, LлиPве) за коју су саме развлачиле коре (развукуване
коре). ОLичај ношења AиPе на За:ушнице за:ржао се и :анас, али у
мало измењеном оLлику, јер са:а :омаћице, умесPо о: :омаћих,
AиPу Aраве о: ин:усPријских кора. О: :омаћих Aроизво:а за За-
:ушнице су :омаћице сAремале и слаPкише, и Pо у;лавном кола-
че Aрављене само о: умућених Lеланаца и шећера ((услице) или
умешене о: Lрашна, шећера, уља и ораха, а оLликоване као кекси-
ћи ($усеничке). Како Lи се шPо више Aонело на ;роLље, свака кућа
PреLа :а оLезLе:и и Pзв. (оси нице. Уколико кућа није у сиPуацији
:а куAи све Pо, куAују се само раPлук и LомLоне.29
Наве:ене намирнице се леAо уAакују; сPаве се у AлеPене корAе

о: врLе (крошње), Aокрију се новом и чисPом крAом, Lелим сPол-
њаком или мушемом. СPолњак или мушема служе :а се њима
Aрекрије сPо ;:е ће се AосPавиPи совра. Раније су жене из ово;
села намирнице носиле у Pзв. се(е кама, њих су сPављале на Pзв.
ко ељак, који су носиле на ;лави. Ко ељак је Aре:меP окру;ло;
оLлика о: AлаPна или неко; :ру;о; мекано; маPеријала, оAши-
вен, о:носно оLруLљен канаAом који му :аје чврсPину и омо;у-
ћава женама лакши Aренос PереPа. Ко ељак је :анас у AоPAуно-
сPи из;уLио своју намену, ма:а ;а Aоје:ине :омаћице чувају у
својим Aо:румима или на Pавану као :ео наро:них Aре:меPа.
29
РаPлук и LомLоне у овом селу сPарија AоAулација корисPи у свакој Aрилици:
ка:а се о:лази на славу, ка:а се о:лази у AосеPу некоме ко Lолује, ка:а је не-
ко :у;о Lио о:суPан Aа о:лазе на виђење, ка: о:лазе на саучешће иP:.

Данас се намирнице сPаве у корAу и на ;роLље се о:лази PракPо-

ром или ауPомоLилом.
Иако на :ан За:ушница на ;роLље излази ;оPово свака кућа,
има и оних који временом AресPану :а излазе на ;роLље на Pај
:ан. Разло; за Pо јесPе Aресељење AоPомака умрлих Aре:ака у
неко :ру;о месPо (веома чесPо је Pо иносPрансPво), или Aак зас а-
релос $ро%ова. И Pим Aрецима, „хероизираним“ (Чајкановић V,
1994, сPр. 126) Aриноси се жрPва у хлеLу и Aићу, али не на ;роLу
већ ко: куће, за време Aразника (најчешће је Pо слава или Ба:ње
вече), Aри чему учесPвују и Aокојни и живи AоPомци заје:но.
Љу:и AресPају :а Aосећују ;роLље на За:ушнице Pако шPо Aосле:-
њи AуP Pо ура:е на Pзв. Пресве у, за коју не сAремају ни жиPо, ниPи
Aак носе Lило коју храну; они Pа:а кажу :а уLу:уће неће :оносиPи
о:ређену храну, Aри чему наве:у њен Pачан назив. У селу се веру-
је :а на За:ушнице Aокојници чекају своје Lлижње на каAији на
;роLљу (Ту се срићу), Pе :а Aлачу уколико нико о: њих није :ошао
:а им уAали свећу. Паљењем свеће Ла:овчани смаPрају :а Aокој-
нику (але ви ело. Такође се верује :а се на Пресве у за ушницу мо;у
ви:еPи мрPви, али Pо може само онај ко је на Pај :ан и рођен.
ЛИТЕРАТУРА Бан:ић, Д. (1991). Наро на рели$ија Ср%а у 100 (ојмова. Бео;ра:: НолиP.
Баришић-Ивановић, М. (2005). За:ушнице – ви: комуникације живих са
мрPвима. У: Гласник Е но$рафско$ инс и у а, LIII, сPр. 291–303. ПреузеPо
са http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/53/Ivanovic-Barisic.pdf, Aри-
сPуAљено 24. 08. 2017. ;о:ине.
Ђорђевић, Т. (1909). О%ичаји наро а ср(ско$а, књи$а II. СрAски еPно;рафски
зLорник. Бео;ра:: Државна шPамAарија Краљевине СрLије.
Ђорђевић, Т. (1984). Неколики самрPни оLичаји у Јужних Словена.
У: И. Чоловић (ур.), Наш наро ни живо 4. Бео;ра:: ПросвеPа.
Кулишић, Ш, ПеPровић, П. и ПанPелић, Н. (1998). Ср(ски ми олошки реч-
ник. Бео;ра:: ЕPно;рафски инсPиPуP САНУ, ИнPерAринP.
Ра:енковић, Љ. (2012). Божић. У: М. МаPицки (ур.). Даница. Ср(ски наро -
ни илус ровани кален ар за $о ину 2013, 31–43.
Ра:енковић, Љ. (2013). Време у наро:ној :емоноло;ији Словена.
У: Л. Делић (ур.). Време, вака , земан, сPр. 15–39. Бео;ра:: ИнсPиPуP за
књижевносP и умеPносP.
Синани, Д. (2005). Привиђења у заAа:ној СрLији. У: Гласник Е но$рафско$
инс и у а. LIII, сPр. 307–319. Бео;ра:: ГЕИ САНУ.

Словенска ми оло$ија – енцикло(е ијски речник. (2001). С. ТолсPој, Љ. Ра-

:енковић (ре:.). Бео;ра:: ZEPTER BOOK WORLD.
Тројановић, С. (1983). Главни ср(ски жр вени о%ичаји. С аринска јела и (и-
ћа. Бео;ра:: ПросвеPа.
Чајкановић, В. (1994). СPу:ије из срAске рели;ије и фолклора I–V. Бео-
;ра:: СКЗ, БИГЗ, ПросвеPа, ПарPенон.
Stojković, M. (1936). Sretni i nesretni dani. U: D. Boranić (ur.). Zbornik za na-
rodni život i običaje Južnih Slavena, XXX (2), 62–64.
MARIJA D. MILJKOVIĆ
SUMMARY ALL SOULS’ DAY IN THE VILLAGE OF LADOVICA

– THEN AND NOW
The paper is based on the field research in the area of Ladovica

village, Vlasotince Municipality. The subject of this research is a
Serbian custom which refers to paying respects to the souls of the
deceased – All Souls’ Day, the aim of which is to determine the differ-
ences that occurred in time by comparison. Respondents, the
residents of this village, talk about customs related to All Souls’ Day,
remembering the past. They testify that Ladovica village did not
allow the customs used by their ancestor, which they spread to their
descendants now, to fall into oblivion. Family members of the
deceased in this village continue to respect certain rituals, whereby,
in their belief, they are provide with fertility, peace, and life, which
in many situations depends on their ancestors. However, it turned
out that some customs were modified; namely, the inhabitants
unconsciously accepted new trends imposed by modern life.
KEYWORDS: village Ladovica, All Souls’ Day, custom, beliefs, past, present.


ПРЕГЛЕДНИ РАД
821.163.1.09-94 ДАНИЛО II, СРПСКИ АРХИЕПИСКОП
821.163.1.09-94 ДАНИЛОВ УЧЕНИК
DOI:10.5937/ZRFFP47-14225
СНЕЖАНА Ј. МИЛОЈЕВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФУНКЦИЈА АНЂЕЛА У ОПИСУ СТРАДАЊА

И СМРТИ КОД ДАНИЛА ДРУГОГ
И ДАНИЛОВОГ УЧЕНИКА
САЖЕТАК. Иако је истраживачки циљ у овом раду осмишљен наративом хагиогра-

фа прве половине XIV века, архиепископа Данила и његовог ученика,
успоставили смо континуитет са Светим писмом и ауторима XII и XIII
века. Уочивши схему утројавања – термин из богословске терминоло-
гије који смо инкорпорирали у књижевнотеоријско истраживање – ис-
такли смо три базичне функције пројављивања анђела; тростепеност
монашко-анђеоског живота; три облика посредништва између Бога и
човека од којих је сваки на трагу анђеоске онтологије извршиоца воље
Божије. Наративна стратегија архиепископа Данила и његовог ученика
предоминантно је фокусирана на подразумевајућу улогу анђела у тип-
ским ситуацијама у којима се у претходном периоду о пројављивању
анђела детаљно говорило и слика је трећег степена (трећег начина)
истицања функције бестелесних небеских бића у житијној литератури
старе српске књижевности. Овакав став Данила II и његовог ученика
произлази из истицања човекове недостојности комуникације са мета-
физичким просторима Истине Божије, која истовремено јесте извор
страха Божијег, али и тежње за сједињењем с њим.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: житије, анђели, Данило Други, Данилов ученик, утројавање, страх Бо-
жији.
1
milojevic.snezana@yahoo.com
Ра: је Aримљен 3. јуна 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника о:р-
257
УВОД
Своју AозваносP :а сPвара ни из че;а, Бо; је AрвенсPвено исказао
кроз сPварање :уховно; свеPа, :уховних Lића с :аром и осоLина-
ма сро:ним онима које Aосе:ује и сам Бо; ОPац. Бића насPала
с циљем :а Lу:у Aре:есPинација Божије воље, у скла:у са својом
онPоло;ијом, названи су анђели. Они Aовезују неLо и земљу, Aре-
ма речима Дионисија АреоAа;иPа, у својеврсну хијерархију која
на Aосре:ан начин исPиче Lо;очовечанску сара:њу – на је:ној
сPрани Pежњу свих оних усмерених ка оLожењу2, на :ру;ој сPра-
ни љуLав Божију Aрема свему шPо је сPворио:
„Циљ јерархије је мо;уће уAо:оLљавање Бо;у и сје:ињавање
с Њим. Имајући Бо;а за учиPеља у сваком свешPеном увођењу и
ра:њи, Pе AосPојано ;ле:ајући на ње;ову Lожанску леAоPо:олич-
носP, а она Aрема моћносPи о:ражава у сеLи Ње;ову ликовносP, Pе
своје :еонике чини сличним Lожанским, најјаснијим и најчисPи-
јим о;ле:алима која су у сеLе Aримила зраке свеPоначелно; и Lо;о-
начелно; свеPла, Aа исAунивши се свешPеним сјајем, који им је са-
оAшPен, они сами на крају, са;ласно са Lожанском заснованошћу,
Pо оLилаPо саоAшPавају онима нижим о: сеLе“ (АреоAа;иP, 2015,
сPр. 11).
ТриAосPаPни Бо; – ОPац, Син и СвеPи Дух3, сPворио је Pри ре:а
о:уховљених Lића, о чему АреоAа;иP :еPаљно ;овори у својој Не-
%еској јерархији. Највиши слој анђела (оних најLлижих Бо;у) чине
Серафими, Херувими и ПресPоли; сле:ећи низ неLеских Lића,
2
„ОLожење је :уховни AреоLражај који се Pемељи на својсPву Aриро:е, али
оно не Lива у ;раницама Aриро:е ниPи је Aак :ело Aриро:е, о:носно морал-
но савршенсPво Aриро:е. ОLожење је несPворено, несаз:ано […] Aримљено
као неAосре:но Aросвећење о: LожансPва, :ирекPно Aроизашло из иAосPа-
си. Свакако, синер;ија воља – Lла;о:аP сушPински је услов свако; :ела хри-
шћанинова, :ок оLожење AреPAосPавља синер;ијски максимум. Ов:е је, на-
име, реч о сPварном, Aревазилажењу Aриро:е, о Aроцесу њено; на:илаже-
ња кроз сијање несPворене Lла;о:аPи из ХрисPово; оLожено; човешPва, све
:ок хришћанин не :ође у човјека савршена, у мјеру рас а (уноће Хрис ове (Еф
4, 13)“ – Брија, 1999.
3 „Бо; је је:ан у Pри Лица, је:инсPвена Aриро:а или јесPесPво, је:на моћ, је:но
:елање, је:на заје:ничка енер;ија Pрију ИAосPаси. ПосPоји, :акле, исPовеP-
носP Aриро:е, воље и :елања, савршено; и сPварно; у Бо;у. Три Лица Aосе-
:ују исPу Aриро:у, је:нако и савршено – заPо Тројица не значи PроLожан-
сPво (PриPеизам), или Pри различиPе Lожанске Aриро:е, не;о Pри саје:ино-
сушPне ИAосPаси. ИсPу Aриро:у Aосе:ују и уAоPреLљавају AоPAуно и равно
сва Три Лица, али свако на свој начин“ (Брија, 1999).
258 СНЕЖАНА Ј. МИЛОЈЕВИЋ

ФУНКЦИЈА АНЂЕЛА У ОПИСУ СТРАДАЊА И СМРТИ КОД ДАНИЛА ДРУГОГ И ДАНИЛОВОГ УЧЕНИКА
који о: оних најLлижих Бо;у Aримају Aосвећено знање схо:но

својим Aре:исAозицијама4, јесу ГосAо:сPва, Силе и ВласPи, :ок
Pрећи ре: Aре:сPављају Начела, Арханђели и анђели.
Оваква хијерархија се симLолично Aреноси на свеP живих, шPо
је у жиPијима исказано кроз Aо:аPак :а се ха;ио;рафске лично-
сPи Aосвећене :уховном Aо:ви;у монашPва о:ређују као земаљ-
ски Aан:ани анђела. Они, у оквиру својих сна;а и :арова, сAрово-
:е Божију вољу међу љу:има:
„Јер и сва Lо;овла:ајућа зрака не може :ру;ачије :а нам засија, не-
;о као Aо: мно;оврсним свешPеним Aокровом, а уз Pо Aрема о:;о-
варајуће сAушPеној Aромисли Оца, Aрила;ођеној нашој Aриро:и“
(АреоAа;иP, 2015, сPр. 5).
ПраPећи уAоPреLу ово; PоAоса у Lо;ослужLеним PексPовима
сPаре срAске књижевносPи, а узевши за AочеPну инсPанцу СвеPо
Aисмо5, уочили смо Pри Lазичне функције Aројављивања ових
о:уховљених Lића: анђели се јављају као Aомоћ Aраве:нику у не-
вољи (Aо:ршка и Aризнање ње;овом :уховном Aо:ви;у); они су
извршиоци казне на: злом оваAлоћеном у човеку; важну уло;у у
жиPијном PексPу анђели имају и у сценама оAиса смрPи – ин:и-
рекPно указују на вечну смрP или вечни живоP Aреминуло;.
У јеванђељима се сусрећемо са физичким оAисом анђела, и Pо
у PренуPку оLјављивања ле(е вес и о (о%е и живо а на смрћу,
ка:а се јеванђеље оPкрива смрPном човеку кроз манифесPацију
вечно; живоPа сина Божије; Исуса ХрисPа. О анђелима се ;овори
као о мла:ићима оLученим у Lело, чије је лице „као муња“, осен-
чено Lожанском енер;ијом Lо;осAознања6.
4
„Јер је за оне, који извршавају свешPене Pајне, или Aак оне на: којима Pо они
свешPено извршавају, сасвим неAрилично :а чине нешPо AроPивно свешPе-
ној заснованосPи сво; начелсPва; а :а чак и нису :ужни Pако :а AосPуAају,
уколико желе :а у:осPоје Lожанско; сјаја, ваља :осPојно :а ;ле:ају на Ње;а
и :а се AреоLражавају у мери AријeмчивосPи сваке о: умних сна;а“ (АреоAа-
;иP, 2015, сPр. 11).
5
Наво:и из СвеPо; Aисма су AреузеPи на сле:ећи начин: СPари завеP – СвеPо
Aисмо, 1950; Нови завеP – СвеPо Aисмо, 2008.
СНЕЖАНА Ј. МИЛОЈЕВИЋ 259

АНЂЕЛИ И СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ XII И XIII ВЕКА

СрAска жиPијна књижевносP XII и XIII века са:ржи Aримере у ко-
јима се очиPавају све Pри наве:ене функције Lожанско; Aроја-
вљивања кроз анђеле7. Основна разлика између СвеPо; Aисма и
срAских ха;ио;рафија јесу оAиси сусреPа са овим меPафизичким
Lићима. У жиPијним PексPовима се не AоPенцира физичка фор-
ма оних који (реносе Божију Ис ину, већ се :о ин:икације Aрису-
сPва анђела сPиже :ру;им нараPивним сре:сPвима8, кроз PиAске
алузије које их AреPAосPављају.
По узору на јеванђелске леAе весPи у LиLлијском нараPиву ис-
казане о: сPране Божијих анђела, свеPосP вла:ара и црквених Aо-
;лавара у сPарој срAској књижевносPи XII и XIII века, верифико-
вана је AрисусPвом анђела у PренуPку смрPи. На Pај начин исPиче
се смисленосP аскеPско; живоPа и молиPвено; AуPа ка Бо;у, кроз
су;ерисање есхаPолошко; смисла Lо;оу;о:но; AосPојања.
ПарамеPри који AоPврђују овакве аAриори су:ове и које изно-
си на:ахнуPи Aисац9 жиPија, AоPичу из :ва извора – верLално; и
неверLално; каракPера. Речи које ха;ио;рафски јунак на самрPи
из;овара су изречене у славу Божију, :ок се визуелни елеменPи
Pичу Lоје лица Aреминуло; или ра:осPи AрисуPне ко: Aраве:ни-
6
Aнђео који најављују Исусово васкрсење у МаPејевом Јеванђељу оAисује као
мла:ић чије је лице као муња, а о:ећа Lела као сне; (МP 28, 3). ЈеванђелисPа
Марко анђела оAисује као мла:ића оLучено; у Lело који се:и с :есне сPране
;роLа Исуса ХрисPа (Мк 16, 5). ЈеванђелисPа Лука у исPом конPексPу оAисује
:ва мла:ића оLучена у Lело и служећи се реPорским AиPањем као сPилским
сре:сPвом указује на јеванђелске леAе весPи. (Лк 24, 4–5). Такође су оLучени
у Lело анђели из Јованово; Јеванђеља који се Aројављују лично Марији Ма;-
:алени (Јн 20, 11).
7
Више о Pоме – Милојевић, 2017.
8 ИзузеPак Lи мо;ло LиPи жиPије Јована Вла:имира инкорAорирано у ЉеPо-
Aис AоAа Дукљанина, Aример ка:а нараPивни Pок оAисује из;ле: ње;ових
војника: неAријаPељи су ви:ели :а Вла:имирови војници имају крила, чи-
ме је ин:ирекPно назначена ње;ова Lо;оу;о:носP. МеђуPим осим крила као
лаичке манифесPације AојавносPи анђела, овај оAис не са:ржи LиLлијску
форму оAиса – Pо нису мла:ићи оLучени у Lело, ниPи је њихово оPкровење
AроAраћено свеPлосним манифесPацијама (Дукљанин, 1988, сPр. 128). Са из-
весним оAисом физичко; из;ле:а који је анђео узео Aриказавши се смрPно-
ме човеку Aроналазимо и у Тео:осијевој верзији еAизо:е са СPрезом (с ко-
јом се сусрећемо и ко: :ру;их ха;ио;рафа ко: којих је AрисусPво анђела
изложено као информација свезнајуће; AриAове:ача). У Тео:осијевој ра-
звијенијој слици оAиса СPрезове смрPи, извршилац Божије воље анђео, оAи-
сан је као сPрашан мла:ић с мачем у руци (Тео:осије, 1988, сPр. 184).

ка у самрPном PренуPку. Ин:икаPори AреAознавања анђеоско;

AрисусPва мо;у LиPи и резулPаP Aромена које се :ешавају у они-
ма који AрисусPвују риPуалу најављене смрPи ха;ио;рафско; ју-
нака, Aре све;а кроз осећање ра:осPи које се AриAисује и све:о-
цима узвишено; PренуPка10.
За разлику о: осPалих Aримера везаних за AросвеPљење лица
умируће;11, Тео:осије својим ха;ио;рафским за:аPком смаPра и
оLјашњење ово; есхаPолошко; знамења. Током оAиса Aосле:њих
PренуPака свеPлошћу Божијом озарено; СвеPо;а Саве наво:и: По-
каза се неисказано све ао у лицу, чиме оказиваше чис о у своје
уше (Тео:осије, 1988, сPр. 249). СмрP јунака жиPија у оквиру са-
9 „Иако сре:њовековни ауPори, AоAуP анPичких, манирисPички зазивају (мо-

ле) Aомоћ о: Ло;оса, они нису Aре:сPављени као ме:ијум, PелесносP у
функцији сAровођења у реални AросPор и време свеPлосPи (и:еје) Божије,
већ се ауPорсPву AрисPуAа на сасвим :ру;ачији начин. Хришћанска Pеоло-
;ија сPваралашPва не инсисPира на о:носу на:ређеносPи и Aо:ређеносPи,
већ на сара:њи, на сPварању као Pеур;ијском чину, на оLосPраној инвенцији
– Aоје:инца који својим Aо:ви;ом и наAором AосPаје :осле:ан LлискосPи са
Бо;ом, и свевишње; који ;а је озарио својом свеPлошћу“ (Милојевић, 2016,
сPр. 467).
10
Тако СPефан Првовенчани осим навођења шума (звука) који као а није с ово$а
све а, оAисујући PренуPак смрPи сво; оца Симеона Немање исPиче :а СвеPи
умирући Aева Aесму с анђелима неви љиво (И наје ном %и шум, као а се (о и-
же мес о на ком %ејаху. И $ле анђеоска (есма неви љиво… Првовенчани, 1988,
сPр. 87). Знак јесPе и Aонашање умируће;, на Aример, чињеница :а :ок из;о-
вара Aсалме ;ле:а ка неLу; заPим Pакозвана ра ос срећно$ (ресељења – аAо-
сPрофирање ра:осPи жиPијно; јунака у самрPном PренуPку. ДоменPијан
и:е и корак :аље – исPиче осећање ра:осPи не само ко: жиPијно; јунака ко-
ји је на самрPи, већ и оних који AрисусPвују PренуPку разлучења, као знак
AрисусPва анђела (И ако веселећи се Духом Све им, узашиљаше ла о арне
есме за окој ре о о но а, и ако %о$охвалним (есмама %ише (оложене ње$ове
све е мош и у цркву (ресве е Бо$оро ице Хилан арске лавре – ДоменPијан,
1988, сPр. 297). шPо је у свом ха;ио;рафском нараPиву Aоновио и Тео:осије
(И са ње$овим све им %ла$ословом наје ан(у %и с не%а некакав ум неразумљив на-
ма који смо у елу, и целом са ору све их о аца осре ечали о ре е се неи-
зречена ра ос – Тео:осије, 1988, сPр. 144).
11
Уколико AраPимо само низ PексPова Aосвећених СPефану Немањи заAази-
ћемо сле:еће: СвеPи Симеон у верзији СPефана Немањића о:лази са ово;а
свеPа имајући на се%и неисказан из ле (Првовенчани, 1988, сPр. 86). Уснули
СвеPи Симеон изазива Aажњу монашPва свеPо;орско; који с а оше олази и
(а се ивљаху росве љенос и лица ње ова (СвеPи Сава, 1986, сPр. 115). Домен-
Pијан у жиPију Aосвећеном СвеPом Симеону ;овори: И росве ли се лице ње-
ово као у с арини великом %о$ољу(цу Мојсеју, имајући на се%и некакав неисказан
лик (ДоменPијан, 1988, сPр. 296).

;ласја Бо;а и човека исPиче Aо:ви; Aоје:инца чији је највиши

циљ чисPоPа :уше не Lи ли AосPао сро:ан СPвориPељу.
Схо:но количини и снази :уховно; Aо:ви;а Aоје:инца, у окви-
ру Pежње ка уAо:оLљавању Свевишњем, земаљски анђео Aрима
количину свеPлосPи која је њему као Pаквом намењена. Овакви
оAиси Aримања Lожанске свеPлосPи, као симLола ИсPине која се
Aреноси са Бо;а Оца Aреко извршиоца ње;ова воље на Aримаоце –
жиPијне јунаке у самрPном PренуPку, усклађено је са оним шPо
Дионисије АреоAа;иP ;овори оLјашњавајући неLеску хијерархију:
„Јер савршенсPво свако; о: Aрина:лежећих јерархија сасPоји се у
Pоме, :а Lи се Aо мо;ућносPи сPремило ка Lо;оAо:ражавању, и шPо
је о: све;а важније, AреPварају се како каже Писмо, у Божије сара:-
нике, Pе се Aрема мо;ућносPи оAремају Lожанским енер;ијама у
сеLи; онако како чин јерархије захPева, :а Lи се је:ни очишћавали
и очишћавали :ру;е; је:ни Aосвећивањем Aосвећивали :ру;е; је:-
ни усавршавањем :ру;е усавршавали, сваки, колико му је мо;уће
Aо:ражавајући Бо;а“ (АреоAа;иP, 2015. сPр. 11).
РазличиPосP већ наве:ено; :ру;осPеAено; оLлика Aројављи-
вања анђела међу љу:има (Aо визуелним или звуковним ин-
:икацијама), у о:носу на LиLлијску форму, може се сажеPи на
сле:ећи начин: онима који AрисусPвују чину разлучења о: ово-
земаљско; живоPа жиPијно; јунака очи о је AрисусPво извршио-
ца Божије воље у форми инPуиPивно; (више;) знања о:уховље-
но; AосмаPрача исPанчаних чула. СAосоLносP више врсPе
меPафизичко;, не само знања већ и искусPва – :ирекPне комуни-
кације човека са извршиоцима Божије воље – ви:но је Pек онима
који су се у смрPи AриLлижили вечном живоPу12.
12
ПосеLну ;руAу чине оне ха;ио;рафске личносPи које Pоком живоPа AосPижу
савршенсPво у свом насPојању ка Lо;осAознању. Иако се у Pом смеру може
;овориPи и кроз ДоменPијаново жиPије о СвеPоме Сави, коме AриAисује сна-
;у само; Сина Божије; – :а мрPве васкрсава, очиPи Aример Aоје:иначно; су-
:а које се :ешава Pоком живоPа Lо;оу;о:но; Aоје:инца, Aриказан је у Тео:о-
сијевом жиPију Aосвећеном ПеPру Коришком. Ту се, како Бојовић исPиче,
сусрећемо са Aрефи;урацијом миPарсPва, Pј. сPањем у коме је Коришки за
свој :уховни Aо:ви; на;рађен Pоком живоPа (Бојовић, 2004, сPр. 127).

ОСОБЕНОСТ ЖИТИЈНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА
ДимиPрије Бо;:ановић, ;оворећи о осоLеносPима књижевносPи
с AочеPка XIV века, кроз заје:нички именилац – књижевносP ко-
:ификације13, као значајне ауPоре ово;а Aерио:а, осим Данила
Дру;о; и ње;ових ученика, сврсPава и Тео:осија (Бо;:ановић,
1991, сPр. 175)14. Каснија жиPијна књижевносP указује :а Тео:оси-
је није :оLио сле:Lенике сво; нараPивно; сPила, а AрекреPничка
уло;а AриAисује се Данилу II и ње;овом зLорнику Живо и краље-
ва и архие(иско(а ср(ских. Ра: Данила Пећко; јасно је :аPован Aр-
вим :еценијама XIV века, а о :ирекPном уPицају на :ру;е ауPоре
сво;а :оLа може се ;овориPи кроз ра: ње;ових ученика15.
Разло; :а се овај ра: засеLно Lави насловом Aрецизираном Pе-
мом са AосеLним осврPом на PексPове чији су ауPори Данило II и
ње;ов Ученик16 Aроизлази из сPава :а су на Pра;у Aрецизније;
о:ређења хронолошких оквира сPаре срAске књижевносPи они
Aроучаваоци који Тео:осија о:ређују као ауPора XIII века. У вези
с Pим Ирена ШAа:ијер је, уз :еPаљан осврP на својеврсно ео оси-
јевско (и ање, фокусирана на саме Тео:осијеве PексPове, исPакла
елеменPе који исPоријски конPексPуализовани AреPAосPављају
сле:ећи закључак:
„Нисмо склони :а Тео:осија ви:имо као Aисца XIV века, а ње;ов
књижевни ра: сувремен, рецимо, сPваралашPву Данила II. Пре Lи
13
„Нови свеPи чланови :инасPије, а Aо;оPову низ свеPих архиеAискоAа срAске
ауPокефалне цркве, изискивали су своје лиPур;ијске PексPове, жиPија и слу-
жLе“ (Бо;:ановић, 1991, сPр. 175).
14
Пово: за овакво разрешење :аPовања сPваралачко; Тео:осијево; AосPојања
Aроналази и у анало;ији са нараPивним сPилом у сликарсPву Pо; Aерио:а, о
чему ;овори СвеPозар Ра:ојчић (Бо;:ановић се осврће на Ра:ојчићеву књи-
;у С аро ср(ско сликарс во из 1966. Го:ине).
15
„Данилова жиPија оPварају је:но ново Aо;лавље у исPорији сPаре срAске
књижевносPи ма:а Lи Lило AреPерано рећи :а сPварају еAоху или :а разра-
сPају у књижевни Aравац“ (Бо;:ановић, 1978, сPр. 214).
16
ИзосPављање ра:ова осPалих ученика Aроналазимо у сле:ећем наво:у:
„Први насPављач је у своја жиPија :о:ао већ формираном зLорнику. У њему
не PреLа ;ле:аPи сасPављача и ко:ификаPора Данилово$ з%орника. ЗLорник ће
вероваPно Aосле 1375. :оAуниPи анонимни :ру;и насPављач краPким жи-
Pијним Lелешкама о AосPављању Aрво;а AаPријарха срAско; Јоаникија, за-
Pим :ру;о; AаPријарха Саве, и Pреће; Јефрема. Ове Lелешке само условно,
з:ружене са осPалим жиPијима, сAа:ају у Pај жанр, иначе су Pо мно;о Aре
исPорио;рафски заAиси не;о ха;ио;рафија“ (Бо;:ановић, 1991, сPр. 180).

Pо мо;ло LиPи коју :еценију раније […] Тео:осијев ра: својим нај-
већим :елом, чини се, AриAа:а XIII сPолећу“ (ШAа:ијер, 2010,
сPр. 15).
Бо;:ановић различиPосP Данила Пећко; у о:носу на Aисце XIII

века исказује кроз комAозиционе и сPилске осоLеносPи: иако је
реч о и:енPичној AоеPици књижевно; PексPа који је Aревасхо:но
Lо;ослужLено; каракPера:
„Ви:љива је разлика у неким новинама сPрукPуре, у знаPном Aоја-

чавању ексAресивносPи, снажнијем AрисусPву мисаоно; и уAраво
у – смањеној нараPивносPи, чак и у о:носу на ДоменPијана, који је
међу свим Aисцима највише конPемAлаPиван и најмање нараPи-
ван“ (Бо;:ановић, 1978, сPр. 217)17.
Као моPивацију инPерAолираних елеменаPа молиPвено; ка-

ракPера у овом корAусу жиPија, Бо;:ановић исPиче исихасPички
AрисPуA човековим соPериолошким Pежњама. ИсихасPички AуP
сAасења је „у Aуној мери, и :еклараPивно, изражен Pек у књижев-
ном :елу Данила Пећко;, чији је ;лавни и:еолошки и AоеPски
знак“18 (Бо;:ановић, 1991, сPр. 179). Исихазам Aремошћује Pранс-
цен:енPални AросPор између Бо;а и човека, између меPафизич-
ко; и маPеријално;, ка:а човек кроз лични Aо:ви; AосPаје сензи-
Pиван за више сфере Lлиске Божијој исPини.
Уколико се осврнемо на већ указану комAарацију између Да-
нила Пећко; и ДоменPијана оличену у склоносPи ка (ле енију
словес, израженијом инPерPексPуалном исAреAлеPаношћу жи-
Pијно; PексPа LиLлијским циPаPима или алузијама овакве врсPе,
17
Осим шPо Данило својим ха;ио;рафским зLорником Aрави „мозаик, круAну
целину о: релаPивно мањих жиPијних PексPова“ (Бо;:ановић, 1991,
сPр. 177), Бо;:ановић исPиче мулPижанровску сPрукPуру ових PексPова који
са:ржи молиPве, Aлачеве, унуPрашње моноло;е или :ијало;е, Aокајничка
исAове:ања или Aохвале, Aа чак и Aоученија која имају циљ :а Aојачају
„конPемAлаPивну функцију жиPија“ (Бо;:ановић, 1991, сPр. 177).
18
„Та се :окPрина заснивала на рановизанPијској и неоAлаPонској
концеAцији „оLожења“, Aо којој „Aракса“, Pј. монашки Aо:ви;, Aрео-
Lражава човеково Lиће, оPвара ;а :ејсPву „Lожанских енер;ија“ које
човека уз:ижу на виши сPуAањ :уховне е;зисPенције. Тај :о:ир
с Бо;ом Aреко ње;ових енер;ија – Lожанска „сушPина“ осPаје Aри
Pом не:осPуAна – може :а се исAољи као AросвеPљење, виђење не-
сPворене, вечне Lожанске свеPлосPи, оне свеPлосPи коју су аAосPоли
ви:ели на Тавору Aриликом AреоLражења ХрисPово;“ – Бо;:ано-
вић, 1991, сPр. 178–179.

заAажамо различиPосP у рационализацији Aово:а Aо:вижнич-

ком живоPу јунака ха;ио;рафије.
Бо;очовечанска сара:ња ко: ДоменPијана заснована је на је-
ванђелској Aара:и;ми :а Бо$ о искона слуша оне који $а љу%е (До-
менPијан, 1988, сPр. 55)19. УнуPрашња AосвећеносP вечносPи кроз
љуLав, која Aроизлази из Aо:ви;а моPивисано; Pежњом ка сје:и-
њењу са Бо;ом, засPуAљена је не само ко: ДоменPијана, већ и ко:
осPалих ауPора XII и XIII века20. За разлику о: Pо;а, ко: Данила
Пећко; исихасPичком Pиховању и Aо:ви;у Aроизашлом из Pе-
жње ка оLожењу, ка вишој инсPанци :уховно; AосPојања, AреPхо-
:и моPивација суAроPно; Aорекла – Данило II инсисPира Aревас-
хо:но на сPраху Божијем.
У жиPију Aосвећеном краљу Дра;уPину, Aосле наво:а о Aовла-
чењу свеPо; и AрихваPању сPра:ања кроз LолесP21 као соAсPвени
AуP Aрочишћења о: ;рехова, исPиче се AосвећеносP краља моли-
Pви коју AраPи PиAски моPив – исказана Lри;а на: краPким вре-
меном (Aерио:ом живоPа) Aосвећеном искуAљењу :уше. Овај
моPив је још израженији у жиPију Aосвећеном краљици Јелени:
ха;ио;раф на;ласивши :а она жели :а живи и :ејсPвује у скла:у
са Божијом вољом, исPиче сPрах Божији кроз Aсаламски циPаP
„ПочеPак му:росPи је сPрах Божји“ (Пс 43, 2). АрхиеAискоA Јоани-
кије у PексPуализацији Данила II из;овара „Прикуј Pело моје
сPраху Твојему :а сачувам Твоја оAрав:ања“22.
СТРАХ ОД БОГА И АНЂЕЛИ

Као осоLеносP жиPијних PексPова Данила II и ње;ово; ученика
из:војили смо њихово AоPенцирање сPраха Божије;, за разлику
о: AреPхо:ника који у свом нараPиву као основ Pеур;ије аAосPро-
фирају љуLав. „СPрах Божији је AочеPак врлина“23 – наво:и Исак
19
Бојовић заAажа :а је моPив љуLави засPуAљен скоро на свакој сPрани До-
менPијаново; PексPа (Бојовић 2009: 86); Ра:ојчић ;овори :а је „Pа AочеPна
инPонација [инPонација љуLави] засPуAљена у целој Lио;рафији као је:на
о: основних црPа унуPрашње; лика СвеPо;а Саве“ (Ра:ојчић, 1988, сPр. 42).
20
„МоPив љуLави је оLележио срAску црквену књижевносP. Већ у Aрвом књи-
жевном PексPу, у Жи ију све о$ Симеона о: СвеPо;а Саве, овај моPив заузима
значајно месPо“ (Бојовић, 2009, сPр. 85).
21 „Ка:а сам у немоћи Pа:а сам силан, и сила моја се свршава у немоћи“ (2 Кор
12, 9–10).
22 „Дркће о: сPраха Pвоје;а Pијело моје, и су:ова Pвојих Lојим се“ (Пс 119, 120).

Сирин, уса;лашавајући се са Aсаламском фразом: „ПочеPак му-

:росPи је сPрах ГосAо:њи“ (Пс 111, 10). Не желећи :а у ра:у :е-
Pаљно исPражимо ову Lазичну синPа;му хришћанско; учења,
желимо само :а укажемо на њене основне каракPерисPике.
СPрах Божији у заAисима свеPих оPаца комAарира се са осећа-
њем сPрахоAошPовања Aрема Бо;у које Aроизлази из осећања не-
:осPојносPи које човек има Aре: величином Ло;оса24. Архиман-
:риP Софроније онPоло;ију ово; исPанчано; осећања ви:и у Бо-
жијем :авању25. СвеPи оци се слажу у Pоме :а је сPрах Божији
основа љу:ске Aрему:росPи који, иако изазива Lојазан моPиви-
сан соAсPвеним не:осPацима, јесPе Aре:ворје вечне ра:осPи у
Бо;у:
Страх Бо́жий – действие благодати Святого Духа в человеческом

сердце, дарующее человеку ощущение Божественного присут-
ствия и боязнь оскорбить Бога греховным помыслом и поступком.
Через страх человек достигает любви, а не иначе26 (Енцикл. Ру,
2005).
Наве:ено осећање скрушеносPи и сна;а осећаја маленкосPи

Aре: Lожанском величином у ха;ио;рафијама Aроизлази из сва-
ко:невно; молиPвено; сећања на смр , ин:ирекPно или :ирекPно
23
НасPавак циPаPа: „Он је Aоро: вере и сеје се у срце ка:а се ум о:воји о: свеP-
ске расејаносPи. Та:а он мисли које круже и луPају саLира на размишљање
о Lу:ућем васAосPављању“ (Сирин, 2013).
24
„На осећај свеPо; сPраха, осећај нај:уLље; сPрахоAошPовања Aрема Бо;у,
указује нам, с је:не сPране, неизмерна величина Божије; Lића, а, са :ру;е,
наша крајња о;раниченосP, наша немоћ, наше сPање о;реховљеносPи, Aа:а.
СPрах нам је AроAисан и у СвеPом Aисму – оно је ра:и нас Aочело :а замењу-
је ;лас савесPи и Aриро:но; закона чим их је оLавила Pама, чим су Aочели :а
из:ају нејасне, најчешће лазне звуке, и AоPAуно их заменило ка:а се Aојави-
ло Јеванђеље" (Брјанчанинов, 2011).
25 „Овај сPрах се на нас сAушPа О:оз;о. Он, Pај сPрах, јесPе :уховно осећање, Aре
све;а Бо;а, а заPим и нас самих. Ми живимо у сPању сPраха усле: AрисусPва
Бо;а Живо;а и Aри сазнању наше нечисPоPе. Овакво је :еловање Pо; сPраха:
Он нас AосPавља Aре: Лице Бо;а, Aре: Ње;ов су:; а ми смо Pако ниско Aали
:а наша Lри;а о нама самима AосPаје :уLока AаPња, Pежа о: муке ка:а сеLе
са;ле:амо у Pами незнања, у Aарализи неосећајносPи, у роAсPву сPрасPима.
Овај сPрах је наше AроLуђење из вековно; сна у ;реху“ (Арх. Софроније,
2011).
26 СPрах Божији – :ејсPво Lла;о:аPи СвеPо;а Духа у човековом срцу које :арује
човеку осећање Божије; AрисусPва и Lојазан :а ће ;а ;решним AосPуAком
или Aомисли оскрнавиPи. Кроз сPрах човек :осPиже љуLав, а не иначе (Aре-
во: С. М).

изречене Lри;е на: оним шPо :олази, на: су:ом који чека Aоје-
:инца Aо наAушPању ово; свеPа:
Человек, пока в нерадении, боится часа смертного; а когда прибли-
зится к Богу, боится сретения суда; когда же всецело подвинется
вперед, тогда любовию поглощается тот и другой страх […] Кто до-
стиг любви Божией, тот не желает уже снова пребывать здесь; по-
тому что любовь сия уничтожает страх27 (Енцикл. Ру, 2005).
У скла:у с наве:еним, сPраховања краља Дра;уPина, :уховни-

ци са којима комуницира Aисменим AуPем смаPрају неAро:ук-
Pивним. ПуP ка Бо;у је :елаPан и зависи не само о: Божије воље
већ и о: насPојања Aоје:инца :а јој се Aриклони: Ако о извршиш,
че о наше (оверено нам у Гос(о у, ш о и за(ове исмо, и ћеш се на-
с ани и у %есконачне векове, $ е је неисказана ра ос са анђелима и
све лос вечна у Гос(о у (Данило II, 1988, сPр. 71). Краљица Јелена
%ојећи се смр но$ разлучења, налази се у сPању Aовишене Lу:носPи:
Сећајући се у своме уму оно$а $розно$а и с рашно$а ана ка а ће за(ове и-
и анђелима својима а разлуче $решнике о (раве ника28, разлучујући
$решнике, је не у крајњу аму, с(ремљену ђаволу и ње$овим анђелима,
ру$е у о$ањ вечни, рећи ће %и и (ослани међу црве који не с(авају, а че-
вр и ће %и и (ре а и $рози (Данило II, 1988, сPр. 71)29.
Као сPра:алнички AуP ка Бо;у, и на Aримеру краљице Јелене

(као и на Aримеру краља Дра;уPина), Данило II исPиче LолесP.
У вези са овим начином сPра:ања сAецифичносP жиPија архие-
AискоAа Данила је у Pоме шPо ње;ова краљица Јелена Aа:а у Pе-
шку LолесP Aосле :у;о;о:ишње; Aриљежно; :оLроPворно; ра:а,
о:рицања о: Lило какве врсPе самоу;ађања и Aо завршеPку мана-
сPира Aосвећеном Бо;оро:ици.
Осујећено начело рециAроциPеPа на Aлану свеPовно; живоPа –
ка:а Aосле Aо:ви;а умесPо очекивано; Lла;осPања Aо:леже Pе-
шкој LолесPи – не :ово:и у AиPање Lо;ољуLивосP жиPијне јуна-
киње, јер њен молиPвени Aо:вижнички AуP није усмерен ка ово-
земаљским Lла;о:еPима. Схо:но Lазичном хришћанском осећа-
27
Човек у немарносPи Lоји се самрPно; часа; у AриLлижавању Бо;у сPрахује о:
СPрашно;а су:а; ка:а се цео Aре:а Бо;у, Pа:а љуLав овла:ава и Pим и :ру;им
сPраховима.[…} Ко је :осPи;ао љуLав Божију, Pај више не жели осPаPи ов:е,
и Pо заPо шPо Pа љуLав унишPава сPрах (Aрево: СМ).
28
Јасна алузија на СPрашни су: (ви:и МP 25, 31–46).
29
Слично: Помисли ушо ш а ће е срес и (осле изласка во$а о ела! Ево и се
с(ремају разне муке, анђели љу и и немилос иви хоће а е ухва е (Данило II,
1988, сPр. 93).

њу, осећању ;решносPи, сAремна :а AрихваPи Божију вољу

из;овара:
О љу ој мени $решној! Јер умирем са $ресима мојима и ваз ушна ми ар-
с ва чекају ме, о мах ћу %и и о њих ис раживана. Но у ос оји ме, Го-
с(о е, не ос ојну ра%у Твоју а (римим (о о%ије монашко$а о%раза, ако и
нисам ос ојна (Данило II, 1988, сPр. 97).
Наве:ени циPаPи из жиPија Aосвећено; краљици Јелени (као и

осPали Aримери зазорно; о:носа Aоје:инца Aрема Aоје:иначном
су:у), уз исPицање соAсPвене ;решносPи и изражене заLринуPо-
сPи зLо; оно;а шPо Aре:сPоји, уPемељени су у хришћанско учење
о ваз:ушним миPарсPвима.30 МанирисPичко самоунижавање
(афекPирана скромносP) жиPијне јунакиње сро:на је Lесе:и Ки-
рила Алексан:ријско;31 која се смаPра уPемељењем учења о Aре-
исAиPивању човекове :уше Aосле смрPи.
Иако у насPавку Lесе:е као Aосле:ицу исAравно; или ;решно;
живоPа Кирил Алексан:ријски аAосPрофира мо;ућносP вечно;
живоPа или вечне смрPи32, цела Lесе:а је AрожеPа Pакозваним се-
ћањем на смр , чије је Lазично осећање – сPрах, моPивисано оAи-
сом сPра:ања ;решних:
„Бојим се смрPи зLо; ;орчине њене […] Ужас ме оLузима Aри Aоми-
сли на :ан сPрашно; и нелицеAријаPно; Су:а, на сPрахоLни AресPо,
30 Пројављивање анђела у PренуPку смрPи жиPијно; јунака :ирекPно је Aове-
зано, Aрема учењу Aравославне цркве, са феноменом миPарсPва, Pј. Aоје:и-
начно; су:а који се :ешава, ка:а се Aо расPављању о: Pела љу:ска :уша во-
ђена анђелима Aење ка Бо;у. ПреAреке на Pом AуPу чине зли :уси који наво-
:е све ;рехе Aокојникове које је чинио речју, мишљу и :елом. Овај су: AреP-
AосPављен је LиLлијским наво:ом – „Љу:има је о:ређено је:ан AуP умреPи,
а AоPом – су:“ (Јевр: 9, 27), Јаковљевим сновиђењем које оAисује лесPве које
во:е ка неLу, Aо коме шеPају анђели (1 Мој 28, 11–13), а :ирекPан конPинуи-
PеP сPарозавеPном Јаковљевом сну јесPе реAлика Исуса ХрисPа ка:а се оLра-
ћа онима чисPо; срца како ће ви:еPи анђеле „како улазе и силазе на Сина
Човечје;а“ (Јн, 1, 51).
31
Алексан:ријски архиеAискоA из AеPо; века.
32
„Ај, Pешко ;решницима! Гле, Aраве:ници сPа:оше с :есне сPране Оца, а ови
се жалосPе. Са:а, :окле ;решници ри:ају, Aраве:ни се веселе; Aраве:ници у
заклону Вишње;а Aочивају, а ;решници у муци и ја:у. Тешко, Pешко ;ре-
шницима! Они осу:у сеLи Aримају, а Aраве:ници, ;ле, славу и хвалу. Ох, ја-
:а! Докле се Aраве:ни сваким :оLром наслађују, :оPле чемерни ;решници у
свакој оску:ици AаPе! Да ;р:но; ли сPи:а! Докле се Aраве:ници чесPвују, :о-
Pле ;решни унижење PрAе! Праве:ници у свеPосPи Lла;ују, ;решници у о;-
њу не мирују. Праве:ници у слави AреLивају, ;решници у Lешчашћу Pруну“
(Алексан:ријски, 2012).

на Aраве:но Суђење. СPравим се реке о;њене шPо Aре: AресPолом

Pече, киAPећи ;розовиPим Aламеном чији су језици AоAуP мачева
ошPрих. Плашим се мука неAреки:них. ДрхPим Aре: казнама који-
ма краја LиPи неће. ЗеLем о: мрака. Тресем се Aре: Pамом најкрај-
њом. СPреAим о: ланаца шPо ника:а неће LиPи раскинуPи – о:
шкр;уPа зуLа, о: ри:ања неуPешно;, о: неминовних разоLличења“
(Алексан:ријски, 2012).
МОНАШКИ (АНЂЕОСКИ) ОБРАЗ И СТРАХ БОЖИЈИ

За разлику о: ха;ио;рафа XII и XIII века који сам чин монашења
о:ређују као узимање анђелско$ о%раза, Aримери у насловом Aре-
цизираном корAусу жиPијних PексPова са:рже оAис различиPих
сPа:ијума :уховно; узрасPања, :ок је Aрелазак свеPовно; живоPа
у :уховни о:ређује као узимање монашко$ о%раза. ЖивоP анђела
AосPиже се :оLровољном жрPвом којом се Aоје:инац о:риче сва-
ке врсPе свеPовно; самоу;ађања. У вези с Pим, у Јеленином жиPи-
ју се наво:и: О уђивши се о овоземаљске раскоши жели неви љиво,
о$а само$а неви љиво$а $ле ајући, и уср но р и анђелски живо ,
сва$ а умом (ус иње $онећи и (ричешћујући се Бо$у у великом ћу ању
(Данило II, 1988, сPр. 97).
ПуP ка анђеоском о%разу је живо анђеоски, аскеPски, молиPвени
AуP, а рационализован земаљским манифесPацијама комAаPи-
Lилан је са феноменом ношења крс а33, смирено; и смерно; Aри-
хваPања земаљско;а сPра:ања. СвеPосP краља Дра;уPина осми-
шљена је, између осPало;, и свесно намеPнуPом жрPвом: Lла;о-
слов најављене смрPи и сцена умирања као PренуPка ка:а
је:инка свесно Aре:аје своју :ушу ГосAо:у, са:ржи оAис AосмрP-
но оPкривених Pајни које ;оворе о ње;овом свеPовном Aо:ви;у
Aроизашлом из :уховних насPојања: живео је у целиLаPу с женом
и носио Aојас о: сламе на на;ом Pелу.
Уво:ни :ео оAиса живоPа архиеAискоAа срAских у Даниловом
з%орнику, ове :уховне Aо:вижнике равна с анђелима: И ра и акве
33
„И који не узме крсP свој и не Aође за мном, није мене :осPојан“ (МP 10, 38).
О међусоLној сро:носPи и са;ласју између крсPа који је носио Исус ХрисPос
и који носи човек Aошавши у вери за њим, можемо рећи сле:еће: „Свако о:
нас Aо мери своје вере :оLија и крсP о: ГосAо:а који носи Pоком сво; живоPа.
У заје:ници са ГосAо:ом ми са њим носимо Ње;ов КрсP исPо онако како Он
носи наш крсP. После смрPи ГосAо:а Исуса ХрисPа КрсP није само оруђе смр-
Pи не;о Aо Ње;овом Васкрсењу AосPаје живоPворна сила, знак највеће ра:о-
сPи и Lла;о:арносPи Бо;у“ – (Иринеј, 2015).

жеље њихове, свеср ачне љу%ави у Хрис у, %у ући још у елу, јавише се
равни анђелима, јер ру ове своје рас(ло ише на с о ину, и у онај
све ли ан оласка Вла ике узвеселиће се у вечној све лос и (Данило
II, 1988, сPр. 152). За разлику о: ове консPаPације која оAисује крај-
њи резулPаP њихово; Aо:ви;а, у заAисима о живоPу свеPих цр-
квених Aо;лавара они су монаси, а њихов моPив који их во:и Aу-
Pем Aо:ви;а јесPе сPрах Божији.
Тако архиеAискоA Јоаникије Данила II из;овара Aсалме: Прикуј
ело моје с раху Твојему а сачувам Твоја о(рав ања (Пс 119, 120).
ЈевсPаPије ШесPи означен је циPаPом: Они који се Бо$а %оје, све ће им
ус(е и на о%ро (Рим 8, 28). Данило је Aо све очењу сво; ученика,
као (ре очима $ле ајући $розно ис(и ивање коначне на(ла е (Уче-
ник, 1989, сPр. 85) Lио моPивисан за Aо:ви;.
На основу све;а наве:ено;, у ха;ио;рафијама овим ра:ом оLу-
хваћено; Aерио:а можемо ;овориPи о :ирекPној комAарацији
између Aо:вижника и анђела у PросPеAеном низу. НаAушPањем
свеPовно; живоPа Aоје:инац о: Бо;а Aризван Aрво узима монашки
о%раз, заPим PрAи анђелски живо – својеврсну врсPу сPра:ања
AромислиPељском функциојм Бо;а Aре:виђену Aоје:инцу на
AуPу :уховно; расPа и ишчекивању оLјављивања Lожанске све-
PлосPи. Тек је Pрећи сPеAен – фаза човека чисPе :уше :осPојно;
сPаPуса Lо;оу;о:но; Aоје:инца – ко: Данила Пећко; о:ређена као
оLзнањивање љу:ско;а Lића са анђелским о%разом.
О ређујући анђелски о%раз чисPоPом :уше Aоје:инца шPо се не
смаPра елеменPом AочеPне већ зреле фазе монашко; Aо:ви;а
(исихасPичко; Pиховања и молиPвене AосвећеносPи Свеви-
шњем), ха;ио;рафи ово;а Aерио:а, уPемељени у овакво Aолази-
шPе анђелима називају оне који су чезнући за неви љивим Pо усAе-
ли и :а са;ле:ају. Чињеницу :а је искрено Aокајање, које са соLом
носи и Aо:ви; самоунижавања, исPиче и жиPијни Aо:аPак :а ју-
наке ових PексPова нереPко наAа:ају :у;е и Pешке LолесPи (о
чему смо већ ;оворили на Aримеру краља Дра;уPина и краљице
Јелене).
У оваквом конPексPу LолесP може LиPи веће олакшање не;о Pе-
реP, јер „ко AосPра:а Pијелом, AресPао је :а ;ријеши“ (1 ПеPр 4, 1).
ЗаPо сPра:ање кроз LолесP није Pек (ривиле$ија оних окружених
свеPовним искушењима, већ и архиеAискоAа ЈевсPаPија ШесPо;
који је Lоловао Pешко, али %лажено је %оловање акве ње$ове смр и,
у којој се (релази на сла ки сан (Данило II, 1988, сPр. 207).

АНЂЕЛИ, СТРАДАЊЕ И СМРТ

АрхиеAискоA Арсеније саврсник ис о$а анђелско$а з%ора (Данило II,
1988, сPр, 166), који је Pешко Lоловао, Pолико Pешко :а није Lио у
сPању :а извршава своје монашке :ужносPи, Aре: смрP Lива Lла-
;ословен земаљском формом Божије милосPи. Ова ха;ио;рафска
слика је Aан:ан Aројављивања анђела сPарозавеPном Авраму34,
међуPим, моPивација :оласка Pри анђела Авраму и Арсенију ра-
зличиPо су конPексPуализоване: Аврамово сPра:ање је осми-
шљено Pу;ом зLо; Pо;а шPо нема AоPомсPво, :ок је Арсенију Aо-
:ви; оPежан :у;ом (Pраје Pри ;о:ине) и Pешком Lолешћу. Тачка
AоклаAања је у ономе шPо Данило II аAосPрофира – сусревши се
са ;ласницима Божијим Арсеније из;овара: Мир с вама, слу$е Хри-
с ове, јер с е ошли а осе и е моју немоћ (Данило II, 1988, 171).
Анђели :олазе онима који су на ивици сна;е, на Aра;у :а Aоклек-
ну у свом Lо;оу;о:ном живоPу Aружајући им Aо:ршку.
Хришћанско учење, као шPо је већ наве:ено у о:ељку који се
Lави сPрахом о: Бо;а, Aо:разумева Aоје:иначно суђење Aреми-
нулом, Pакозвана миPарсPва која AреPAосPављају сусреPе с анђе-
лима – не само с анђелима зашPиPницима, већ и анђелима :емо-
нима који :ушу Aреминуло; наAа:ају (:ок је ови Aрви Lране оAи-
сујући њена :оLра :ела). Овај Aроцес оAисан је кроз слику
:ва:есеP миPарсPава – AреAрека на AуPу ка Бо;у – Тео:оре Цари-
;ра:ске монахиње из :есеPо; века. По жиPијним наво:има, Aо-
сле смрPи јавила се монаху Гри;орију у сну и :еPаљно оAисала
овај Aроцес35.
Ово жиPије, нама :осPуAно кроз наво:е ЈусPина Ћелијско; у
оквиру жиPија Василија Ново;, Тео:орино; :уховно; оца, исPиче
још је:ан сPеAен AовезаносPи између живих и у Бо;у уснулих у
PексPовима архиеAискоAа Данила и ње;ово; ученика. Њена ко-
начна о:Lрана о: злих сила завршава се сле:ећом чињеницом:
„Но ми Lла;ошћу ХрисPовом, Aрођосмо и Pо миPарсPво Lез муке,
34
Ви:и 1Мој, 18.
35 Наво:и из AоменуPо; жиPија важни су и као елеменP развијања исPанчано-
сPи :уха Aоје:инца Pоком AреAознавања ;реховно; у сеLи. По све:очењу Те-
о:оре Цари;ра:ске, PреLа Aроћи :ва:есеP AреAрека на којима :ушу Aреми-
нуло; сачекује исAиPивање о:ређено; ;реха као шPо су: Aразнословље, лаж,
клевеPа, сPомакоу;ађање, лењосP, крађа, среLрољуLље и Pвр:ичлук, Aрисва-
јање Pуђе;, неAрав:а, зависP, ;ор:осP, ;нев, злоAамћење, уLисPво, чарање и
врачање, Lлу:, AрељуLа, со:омија, јерес, немилоср:носP.

уз Aомоћ молиPви AреAо:оLно; Василија, који ми о: својих :о-

Lрих :ела Aо:ари мно;о за моје оPкуAљење“ (Ћелијски, 2012).
Тео:ора Цари;ра:ска исPиче сна;у молиPве земаљско; анђела
– сво; :уховника Василија. Ова Pвр:ња усклађена је са наво:има
који су AриAисани самим анђелима чуварима који СвеPој Тео:о-
ри ;оворе :а за :уше умрлих верујућих36 :ру;о; AуPа ка Бо;у не-
ма, :а је Pежак схо:но количини неокајаних ;рехова37, као и :а
Aоре: лично; Aо:ви;а, значајну уло;у имају молиPве :уховних
сро:ника:
„И ка: се :уша разлучи о: Pела, и хиPа :а узиђе на неLо к Творцу
свом, Pа:а је они нечасPивци сAречавају, Aоказујући заAисане ;ре-
хе њене. И ако :уша има више :оLрих :ела не;о ;рехова, они је не
мо;у за:ржаPи. Пронађу ли Aак ко: ње више ;рехова не;о :оLрих
:ела, они је за:ржавају за време, и заPварају у Pамницу невиђења
Бо;а, и муче је, уколико им сила Божја :оAушPа :а је муче, све :ок
Pа :уша молиPвама Цркве и милосPињама својих Lлижњих не Lу:е
искуAљена“ (Ћелијски, 2012).
Сро:но овој меPафизичкој комуникацији у ха;ио;рафијама
Aрве Aоловине XIV века, молиPва Свевишњем Pоком Pешко; сPра-
:ања, Aо:разумева и свеPе Aосре:нике. Као шPо у ЖиPију СвеPо;
Василија Ново; СвеPа Тео:ора ;овори о снази молиPве њено; :у-
ховно; учиPеља Василија, као Aо:је:нако важном се;менPу ње-
но; усAешно; Aроласка кроз миPарсPва, срAски вла:ари и раPни-
ци, оLузеPи сPрахом о: оAасносPи у којој су се нашли, оLраћају се
и свеPим Aрецима за Aомоћ.
У жиPију Aосвећеном краљу МилуPину, оAис раPова са Визан-
Pијом са:ржи и молиPву заLринуPо; вла:ара, коме Данило Пећ-
ки AриAисује и сле:еће речи: Гос(о ине мој све и (ре(о о%ни оче
Симеоне, (ожури а ми (омо$неш, јер ако хоћеш мо$уће и је (Данило
36
„Знај још и ово: овим AуPем улазе, и исPјазавају се, само они који су вером и
свеPим кршPењем Aросвећени; а неверници незнаLожни и:олоAоклоници,
и Сарацени, и сви Pуђи Бо;у, овамо не :олазе. Јер још за живоPа у Pелу они су
:ушама својим Aо;реLени у а:у, и ка:а умиру, ђаволи им о:мах Lез икакво;
исAиPивања узимају :уше, као свој власPиPи у:ео, и низво:е их у Aонор Aа-
кла“ (Ћелијски, 2012).
37 „А они који исPински исAове:е сва своја зла :ела, и жале и кају се зLо; учи-
њених зала, њима се ;реси милосрђем Божјим на неви:љив начин Lришу. И
ка: Pаква :уша :олази овамо, ваз:ушни исле:ници оPварају своје књи;е,
али нишPа не налазе заAисано AроPив ње, и не мо;у :а јој учине никакву Aа-
косP, ниPи :а је уAлаше, и :уша ра:ујући се улази к AресPолу Lла;о:аPи. И :а
си Pи AоPAуно и исPински исAове:ила све своје ;рехе, и :оLила разрешење,
не Lи Lила овако сPрашно исPјазавана на миPарсPвима“ (Ћелијски, 2012).

II, 1988, сPр. 115). У се;менPу везаном за оAис раPовања са PаPар-

ским каном Но;ајем Pоком сузне молиPве из;овара: А и вас молим
Гос(о о моја, (ре(о о%ни оче Симеоне и кир Саво, имајући смелос ка
Вла ици, не (резри е мољења мо$а (Данило II, 1988, сPр. 122).
MолиPвa раPовима ослаLљено; вла:ара СPефана Дечанско;,
усмерена је ка Aонављању већ учињено; чу:а – он моли Бо;а :а
му Aошаље анђела који ће казниPи зло; цара Михаила, као у слу-
чају кажњавања смрPи Lу;арско; великаша СPреза. Својеврсна
врсPа сећања, заснована је на аAоло;ији речи38 као носиоца ИсPи-
не, на PексPуализованом искусPву и наво:има из жиPија које су
већ наAисали Lо;она:ахнуPи ха;ио;рафи39. УниверзалисPичким
каPе;оријама речено – Данило Пећки нас Aо:сећа :а је Бо; увек
исPи и :а је Lо;оу;о:нику мо;уће све шPо и ње;овом Ло;осу: „Ко
верује у мене, :ела која ја Pворим и он ће PвориPи, и већа о: ових
ће PвориPи“ (Јн 14, 12).
У насPавку жиPија изосPаје оAис сPра:ања неAријаPељске вој-
ске (сем лаAи:арно; Aо:аPка :а је мно;о Lу;арске војске сPра:а-
ло, Aа и сам цар Михаило), шPо је Pек уво: за исказивање захвал-
носPи Aомоћницима који :олазе из меPафизичких AросPора:
Нека вам је знано а (омоћу Божијом и зас у(ниш вом све о$а $ос(о-
ина наше$а (ре(о о%но$а оца Симеона и Саве (Ученик, 1989, сPр. 47)
усAели су :а савла:ају велику силу зла која се на:нела на: њихо-
вом :ржавом. Сличан наво: Aроналазимо и у оквиру оAиса усAе-
шно; савла:авања ВизанPинаца – раPни усAех осPварен је (омоћу
Хрис овом и моли вама $ос(о е своје: све о$а Симеона и све о а Са-
ве, на велику славу и хвалу Бо$у […] Јер Бо$ се у вр и (осре њих и не (о-
коле%аше се ника а (Ученик, 1989, сPр. 53).
Преузимање Aосре:ничке функције анђела о: сPране ро:она-
челника срAске :ржаве и уPемељивач Aраве вере свеPих Нема-
њића, у жиPијима архиеAискоAа Данила и ње;ово; ученика Aо-
сPаје PоAос чији замеPак можемо Aронаћи још у Тео:осијевом
оAису живоPа СвеPо;а Саве. Нео:лучном цару Асену, који се не-
вољко о:риче мошPију СвеPо;а Саве Aохрањених у Трнову, у сан
:олази Божији ;ласник оPеловљен у оLлик Aреминуло; свеца.40
38
„За визанPијске Lо;ослове :ар речи је у исPом ран;у с :аром му:росPи, јер
су они факPички нео:војиви и, како је уLеђен Гри;орије Бо;ослов, Aросве-
Pљују ум и освеPљавају нам AуP :о Бо;а […] И заPо црквени Оци не AосмаPра-
ју реч само као :ар Божји већ исPовремено и као :ар Бо;у и Pо :ар који Он це-
ни и AошPује“ (Бичков, 1991, сPр. 199).
39
Случај са инPервенцијом анђела у кажњавању лоше; (сина ђавоље;) СPреза
оAисан је ко: ДоменPијана и Тео:осија.

Поре: неосAорне сличносPи PреLа исPаћи :а су Тео:осијеви на-

во:и усклађени са кулPом СвеPо; Саве и намером ха;ио;рафа :а
у свом нараPиву изложи елеменPе живоPа жиPијно; јунака који
AоPврђују ње;ову свеPосP.
У PексPовима Данилово$ з%орника и ра:овима ње;ово; ученика,
осим AоменуPе функције, уочавамо инсисPирање на елеменPу
у ројавања, меPафизичко; са;ласја Бо;а и човека са сна;ом :у-
ховне Aо:ршке свеPих Aре:ака. О:сусPво овоземаљских хроно-
лошких оквира, Pакође ;овори о инPенцији ауPора :а свеPе Нема-
њиће изје:начи са о:уховљеним Lићима које је Бо; сPворио Aре
не;о је сPворио време. ПосеLно; исPицања инPервенције анђела,
као шPо је Pо Lио случај у AреPхо:ној фази развоја сPаре срAске
књижевносPи, изосPављен је.
Овакав о:нос :уховних сна;а у AоLе:и :оLра на: злом Алек-
сан:ар Наумов наво:и као Pрећи сPеAен PоAоса Aомоћника у сPа-
рој срAској књижевносPи – Aрви сPеAен је о: Бо;а измољена Aо-
моћ земаљских савезника; :ру;и сPеAен је исказан кроз меPафи-
зичко AрисусPво анђела или свеца зашPиPника41 ха;ио;рафско;
јунака у невољи и Pрећи сPеAен јесPе у AреPхо:ном :елу ра:а на-
ве:ена Aомоћ о: свеPих Aре:ака Lла;оро:не лозе Немањића:
„ГоPово ника: Lу:ући свеPац не уLија сам, смрP :олази уз Aомоћ
:ру;их – или неви:љиво, или Aреко анђела и већ канонизованих
„сPарих” свеPаца или рукама :ру;их љу:и. Сви су уLеђени :а исAу-
њавају Божију вољу и :а је смрP ;решника Lо;оу;о:на :а се не Lи
изро:ило веће зло“ (Наумов, 2016).
ТиAски оAис смрPи, сро:ан нараPиву које Aроналазимо у ха-

;ио;рафијама XII и XIII века, :аP је у жиPију Aосвећеном краљици
Јелени: њена смрP је најављена, своје Aосле:ње речи уAућује Бо-
;у, а њена молиPва се са Aоје:иначно; – молиPве ра:и сAасења
:уше – Aреноси на шири Aлан – молиPву ра:и сAасења чиPаво;
наро:а. Њена свеPосP је верификована чу:има и неAроAа:љиво-
40
Више о Pоме – Милојевић, 2017.
41
У вези са Pим Алексан:ар Наумов наво:и: „Појава св. Ђорђа је узрокована ве-
ликим AошPовањем које Aоказује Aрема њему Немања, оLећавајући :а му
Aослужи у све ане мо$а живо а. ИзLор свеца је везан за ње;ову AоPврђену
моћ :еловања у име Исуса ХрисPа; у молиPви СPефан Немања Aонавља речи
Ђорђа изречене у време мучења, :а ГосAо: Lу:е милосPив свим оним који
%у у у %е и и у невољи или у амници или на мору (а (ризову именом мојим Твоје
човекољу%ље. У о:;овору, свеPи Ђорђе уочи LиPке јавља се „у војничком лику
свешPенику који је служио у Цркви св. Ђорђа у Звечану и оLећава Aомоћ“
(Наумов, 2016).

шћу Pела. У осPалим жиPијима Данилово; зLорника ово знање

свезнајуће;, Lо;она:ахнуPо; AриAове:ача се Pек на;овешPава.
ОAис смрPи, осим у случају краља МилуPина, не са:ржи :еPа-
љан оAис свих фаза расPављања ха;ио;рафско; јунака са овозе-
маљским живоPом, већ се свеPосP, Lо;оу;о:носP и Lоравак на ме-
сPу Lлиском Бо;у Aо:разумева42. Као шPо се Aо:разумева и њихо-
ва :уховна LлискосP с Божијим LесPелесним Lићима. ЖиPије
Aосвећено краљу Дра;уPину, ТеокPисPу у монашPву, са:ржи и
Aо:аPак :а је LраPу јавио све о својој смр и (Данило II, 1988, сPр. 76),
а ње;ова свеPосP није исAричана кроз о:ељак о чу:има, већ Aо-
сре:но, кроз оPкриће ње;ово; земаљско; Aо:ви;а: целиLаP и неу-
:оLни Aојас којим је ни(о аш авао своју PелесносP.
АрхиеAискоA Арсеније умире уLрзо Aосле :оласка Pројице му-
шкараца за које је он Aрозрео :а су сами Божији анђели, а рајска
насеља AреPAосPавља чињеница :а је смрP Aо ње;а :ошла о:мах
Aо свеPом Aричешћу. Осим Pо;а, расAукли ;роL СвеPо;а изливао
је свеPо миро. У вези са смрћу архиеAискоAа Јоаникија у вези
с којим је исPакнуPа ње;ова лојалносP вла:ару, ха;ио;раф је Aро-
сPо наво:и Lез :еPаљнијих оLјашњења. Ње;ова свеPосP и вечни
живоP маPеријализован је кроз исцелиPељске мошPи, шPо се Aо
хришћанском учењу смаPра очекиваном Божијом милошћу, а
каузалносP Aроизлази из ње;ових :оLрих :ела Pоком живоPа, јер
они који су му о%ро (ослужили у овом живо у, аквих ела $ро% не рас-
вори ни и земља узможе ржа и, као и у овом веку ( ело) оно$а (рео-
свећено$а. Јер живећи не(орочним живо ом и (осле смр и сачува не(о-
вређено ело, и на висинама ликујући са анђелима не(рес ано слави
све у Тројицу (Данило II, 1988, сPр. 192).
ЖивоP архиеAискоAа Данила II у жиPију ње;ово; ученика завр-

шава се очекиваним Aо:аPком везаним за Aоје:инца Aосвећено;
AриLлижавању Бо;у: Усну с миром и о и е Гос(о у (Ученик, 1989,
сPр. 117). У оAису смрPи ЈевсPаPија ШесPо; сусрећемо се са оAи-
сом оно;а шPо се у осPалим жиPијним PексPовима Pек Aо:разу-
мева, наво:и речи Свевишње; уAућене ЈевсPаPију који је са ра о-
шћу (ревођен з оровима анђела и арханђела (римајући неисказану
све лос вишње$а Све е Тројице . На овај начин исPиче се месPо
које Aреминули Lо;оу;о:ници имају у хијерархији оних који су
се, :осPи;авши вечни живоP, AриLлижили ИсPини:
42
ИзузеPак о: Pо;а јесPе оAис смрPи краља МилуPина чије се лице AросвеPли-
ло: Сма рам %лаженим мно$о (ресве ло лице воје, које се озарило о (ресве о$а
Духа (Данило II, 1988, сPр. 146).

До%ри мој слу$о и верни, уђи са смелошћу у ра ос Гос(о а своје$а, анас

е ос ављам у ре ликова анђела мојих, и у$о ових и с анове не%е-
сно$а живо а, и за(ове ам а %у еш учасник %есмр не моје р(езе (Да-
нило II, 1988, сPр. 202).
На основу све;а наве:ено;, у оквиру ха;ио;рафске :елаPносPи
Данила Пећко; и ње;ово; ученика, можемо ;овориPи о Pрећем
сPеAену оAиса Aројављивања ;ласника Божијих, јер се у PексPо-
вима ових ауPора сусрећемо са вишим сPеAеном инсисPирања на
малој моћи човековој и ње;овој несAремносPи :а се лично суоча-
ва са езоPеричном сфером живоPа у ХрисPу. ЗаPо Данило II Aро-
налази :ру;ачије нараPивне сPраPе;ије AуPем којих се AрисусPво
анђела у о:ређеном конPексPу смаPра Aо:разумевајућим, Lез
уAлива визуелних или звучних ефекаPа који Lи Lили маPеријал-
на AоPвр:а аAриори AреPAосPављено;, чак и ка:а у PексP у;рађује
AараLолу скоро и:енPичну оној LиLлијској.
ЗАКЉУЧАК Као осоLеносP жиPијно; нараPива Данила Пећко; исPакли смо

ње;ово исPицање сPраха Божије; као Lазично; :уховно; сPања
Aроизашло; из човекове Pежње ка Lо;осAознању. У оквиру ове
осоLеносPи, ;лавни исPраживачки за:аPак Lио је AреисAиPивање
функције анђела у Lо;ослужLеном PексPу Данила Пећко; и ње;о-
во; ученика. Као заје:нички именилац свих елеменаPа исPражи-
вања на ову Pему исPакли смо Pакозвано уPројавање, у Lо;ослу-
жLеном PексPу осмишљено кроз формалну PрисPеAеносP
Aроизашлу из је:но; (је:инсPвено;) AолазишPа анђеоске онPоло-
;ије43.
Узевши за AолазишPе СвеPо Aисмо, Aреко ауPора XII и XIII века,
Aа :о Данила II и ње;ово; ученика, уочили смо PросPеAеносP која
је AрисуPна и ка:а је реч о начину Aриказивања ових о:уховље-
них неLеских Lића. У СвеPом Aисму срећемо се визуелним Aри-
казом ;ласника Божијих, ко: ауPора Aрве фазе сPаре срAске књи-
жевносPи можемо ;овориPи Pек о алузивном Aриказивању Aри-
сусPва анђеоско; – исAричаном кроз звучне и визуелне
елеменPе, или на;лу Aромену расAоложења која се шири на оне
који AрисусPвују PренуPку расPављања свеPо;. Трећи сPеAен,
више не Aриказивања не;о Pек указивања, Aо:разумевајућој уло-
43 Овакав начин AрисPуAа Pеми на Pра;у је СвеPо; ТројсPва – PриAосPаPносPи
Божије оваAлоћене у Оцу, Сину и СвеPоме Духу. Дионисије АреоAа;иP ;ово-
ри о Pри ре:а анђела, а у СвеPом Aисму Aроналазимо Pри основне функције
Aројављивања ;ласника Божијих.

зи и AрисусPву анђела из Aозиције не:осPојносPи љу:ске, Aрона-

лазимо ко: Данила II и ње;ово; сле:Lеника. Раскошна слика
умирања AрисуPна у жиPијима XII и XIII века замењена је скром-
ном консPаPацијом :а Aраве:ник, нAр, усну с миром и о и е Гос(о-
у (Ученик, 1989, сPр. 117).
Уочили смо и разлику у именовању анђелом оних који су се у
оквиру монашке заје:нице или у монашким исAосницама Aосве-
Pили аскеPском живоPу. Док се ко: ауPора AреPхо:не фазе сам
чин монашења о:ређује као узимање анђеоско; оLраза, ко: ауPо-
ра који су Pема ово; ра:а Pо је Pек узимање монашко; оLраза.
О свеPим црквеним Aо;лаварима, а у оквиру њихово; монашко;
Aо:ви;а, ;овори се као о земаљским анђелима Pек у зрелој фази
аскеPизма, ка:а Божија ИсPина њему AосPаје јасна и ви:љива. Ја-
сно :ефинишући анђеоски оLраз кроз чисPоPу :уше, ови ха;ио-
;рафи наво:е :а јој се осPали јунаци њихових жиPија AриLлижа-
вају Pек у PренуPку најављене ра осне смрPи која је јасан конPину-
иPеP Lо;оу;о:ном живоPу.
Као различиPосP ха;ио;рафских сPраPе;ија Данила II и ње;о-
во; ученика, исPакли смо и AриAисивање уло;е Aомоћника све-
Pим Aрецима, коју у Aрвој фази има Aоро:ични свеPац, а заPим
анђели Божији. Ха;ио;рафским јунацима ово; Aерио:а AриAиса-
но је знање о снази молиPве СвеPих који AосPају Aосре:ници из-
међу човека који кроз молиPву комуницира са Свевишњим и
Бо;а који је Pу молLу услишио. ЗаPо се Aосле Aомоћи с неLа вла-
:ари захваљују СвеPом Симеону и СвеPом Сави и акценPује њихо-
во засPуAнишPво ко: Бо;а.
Ко: Данила II и ње;ово; ученика уло;у Aосре:ника у Lо;очове-
чанској комуникацији, коју су у ранијим PексPовима сPаре срA-
ске књижевносPи имали анђели, Aреузимају свеPи Немањићи,
ро:оначелници срAске :ржаве, чији су конPинуиPеP ха;ио;раф-
ски јунаци архиеAискоAа Данила и ње;ово; ученика. У ха;ио;ра-
фијама ово; Aерио:а Aроналазимо PексPуално искусPво на:ах-
нуPих ха;ио;рафа који, схо:но свом Aозвању, назначавају Aози-
цију свеPих вла:ара и црквених Aо;лавара у хијерархији која
Aовезује неLо и земљу – њих Бо; AосPавља у ре ликова анђела сво-
јих и Aозива :а Lу:у учесници ње;ове %есмр не р(езе.
ИЗВОРИ Данило Дру;и (1988). Живо и краљева и архие(иско(а ср(ских. Служ%е.

Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска књижевна за:ру;а.

Данилови НасPављачи (1989). Данилов Ученик, ру$и нас ављачи Данилово$

з%орника. Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска књижевна за:ру;а.
ДоменPијан (1988). Живо Све о$а Саве и Живо Све о$а Симеона. Бео;ра::
ПросвеPа, СрAска књижевна за:ру;а.
Дукљанин (1988). Ље о(ис (о(а Дукљанина. Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска
Првовенчани, С. (1988). Са%рани с(иси. Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска књи-
жевна за:ру;а.
СвеPи Сава (1986). Са%рани с(иси. Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска књижевна
за:ру;а.
СвеPо Aисмо (1950). Све о (исмо. Њујорк–Лон:он: СавеP БиLлијских :ру-
шPава.
СвеPо Aисмо (2008). Све о (исмо. Нови заве . ШаLац: Глас цркве.
Тео:осије (1988). Жи ија. Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска књижевна за:ру;а.
ЛИТЕРАТУРА АрхиеAискоA Софроније (2011). О с раху Божјем. ПреузеPо 1. аAрила

2017. са: https:// svetosavlje.org/o-strahu-bozijem-iz-knjige-vidjenje-lica-
bozijeg.
Бичков, В. В. (1991). Визан ијска ес е ика: еоријски (ро%леми. Бео;ра::
СлужLени ;ласник.
Бо;:ановић, Д. (1978). Нове Pежње у срAској књижевносPи Aрвих :еце-
нија XІV века. Визан ијска уме нос (оче ком XIV века. Бео;ра:, 212–233.
Бо;:ановић, Д. (1991). Ис орија с аре ср(ске књижевнос и. Бео;ра:: СрA-
ска књижевна за:ру;а.
Бојовић, Д. (2004). Пројекција миPарсPва у „ЖиPију СвеPо;а ПеPра Кори-
шко;“. Црквене с у ије. Ниш: ЦенPар за црквене сPу:ије. 121–129.
Бојовић, Д. (2009). Тр(еза Прему рос и Ниш: ЦенPар за црквене сPу:ије.
Дионисије АреоAа;иP (2015). НеLеска јерархија. Дела. Ниш: Међунаро:-
ни ценPар за Aравославне сPу:ије, ЦенPар за визанPијско-словенске
сPу:ије УниверзиPеPа у Нишу, 5–35.
ЕAискоA Иринеј (2015). КрсPоAоклона не:еља у храму у Новом Са:у.
ПреузеPо 13. марPа 2017. са: http://www.spc.rs/sr/krstopoklona_nedelja_u
_sabornom_hramu_u_novom_sadu_0.
Енцикл. Ру (2005). Энциклопедия изречений Святых отцов и учителей Церк-
ви по различным вопросам духовной жизни. ПреузеPо 30. марPа 2017. са:
https://azbyka.ru/otechnik/prochee/entsiklopedija-izrechenij-
svjatyh-ottsov-i-uchitelej-tserkvi-po-razlichnym-voprosam-duhovnoj-zhiz
ni/80.

Св. И;њаPиjе Брјанчанинов (2011). Слово о с раху Божијем и о љу%ави Бо-

жијој. Аске ски о$ле и. ПреузеPо 15. аAрила 2017. са: https://ignjati
je.wordpress.com/2008/10/20/slovo-o-strahu-bozijem-i-o-ljubavi-bozijoj/.
Исак Сирин (2013). Пре(о о%ни Исак Сирин и (оуке за уховни живо . Преу-
зеPо 2. марPа 2017. са: http://www.bastabalkana.com/2013/02/prepodo
bni-isaak-sirin-pouke-za-podviznike-i-monahe-duhovno-svetlo/.
ЈусPин Ћелијски (2012). Жи ије (ре(о о%но$ оца наше$ Василија Ново$. Пре-
узеPо 1. маја 2017. са https://svetosavlje.org/zitije-prepodobnog-oca-
naseg-vasilija-novog/.
Кирил Алексан:ријски (2012). Бесе а о исхо у уше и С рашном су у. Пре-
узеPо 20. аAрила 2017. са: https://svetosavlje.org/beseda-o-ishodu-duse-i-
o-strasnom-sudu/.
Милојевић, С. (2016), Феномен сPваралашPва у ха;ио;рафијама архие-
AискоAа Данила и ње;ово; Ученика. Филоло$. VII, 452–469. doi: 10.2168/
fil1614452m.
Милојевић С. (2017), Функција анђела у оAису сPра:ања и смрPи у сPарој
срAској књижевносPи XII и XIII века. Црквене с у ије, Lр. 15, Ниш [руко-
Aис у AриAреми за шPамAу].
Наумов, А. (2016). СмрP Јована Вла:ислава у конPексPу ха;ио;рафских
чу:а кажњавања смрћу, рефераP са симAозијума Све и Јован Вла имир
кроз вјекове, Бар [рукоAис у AриAреми за шPамAу].
Ра:ојчић, С. (1988). Лик све о$ Саве у Домен ијановом „Живо у и (о визима
архие(иско(а све ср(ске и (оморске земље (ре(о о%но$ оца и %о$оносно$ на-
с авника Саве“. Бео;ра:: ПросвеPа, СрAска књижевна за:ру;а.
ШAа:ијер И. (2010). Хронолошки оквири књижевно; ра:а Тео:осија Хи-
лан:арца. Прилози за књижевнос , језик, ис орију и фолклор, књи;а LXXVI,
2010, сеAараP 1–16.

Снежана Й. Милоевич
Университет в Нише
Философский факультет
Резюме РОЛЬ АНГЕЛА В ОПИСАНИИ СТРАДАНИЯ И СМЕРТИ

У ДАНИИЛА ВТОРОГО И ЕГО УЧЕНИКА
Хотя цель исследований в этой работе обдумана нарративом

писателя агиографий первой половины XIV века, Архиепископа
Даниила и его ученика, мы воссоздали непрерывную связь со
Священным писанием и авторами XII и XIII веков. Увидев и осоз-
нав схему тройства – термин богословской терминологии, кото-
рый мы включили в литературоведческое исследование – мы
ставили ударение на три базовые функции проявления ангелов:
трёхступенчатость монашеско-ангельской жизни; три вида по-
средничества между Богом и человеком, каждый из которых
следует ангельской онтологии исполнителя воли Божьей. Преи-
мущественным фокусом нарративной стратегии Архиепископа
Даниила и его ученика является подразумевающаяся роль анге-
лов в типических ситуациях, в которых в предыдущем периоде
подробно говорилось о проявлении ангелов и это картина тре-
тьей степени (третьего вида) подчёркивания функции бестеле-
сных небесных существ в житийных делах старой сербской лите-
ратуры. Такая позиция Даниила II и его ученика имеет своё про-
исхождение в подчёркивании человеческой незначительности и
в том, что он недостойный коммуникации с метафизическими
просторами Истины Божьей, которая одновременно является и
источником страха Божьего, но и стремлением к соединению с
Богом.
Ключевые житие, ангелы, Даниил Второй, Ученик Даниила Второго, схема

слова: тройства, страх Божий.


ЈЕЗИК
811.163.41'373.231
DOI:10.5937/ZRFFP47-14297
ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ1
КАТЕДРА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
ТВОРБЕНА СТРУКТУРА МУШКИХ И

ЖЕНСКИХ ЛИЧНИХ ИМЕНА ЗАБЕЛЕЖЕНИХ
У СЛИВУ РЕКЕ КОСАНИЦЕ
САЖЕТАК. Предмет овога рада јесте анализа творбених начина и модела који се
користе у стварању мушких и женских личних имена забележених у се-
лима на подручју слива реке Косанице, највеће десне притоке реке То-
плице.
Грађа за овај рад пописана је у периоду од 1996. до 2006. године. Ура-
ђен је попис у четрдесет косаничких села, на простору од Куршумлиј-
ске Бање, Самокова и Крчмара до најјужнијих косаничких села Добри
До, Трн, Трпезе, Секирача, Васиљевац и Мердаре. Мушка лична и жен-
ска имена пописана су у 25. села. Пописано је више од 2 355 мушких и
женских личних имена којима се именује 3 062 особе. У овом раду ана-
лизиране су творбене основе и творбени форманти који учествују у
творби српских личних имена на истраживаном подручју.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: српска лична имена, творбени типови, говор у сливу реке Косанице.
1
jasovicgolub@gmail.com
ИсPраживања су извршена и ра: је наAисан у оквиру AројекPа ,,ДијалекPолошка исPраживања
срAско; језичко; AросPора“ 178020, руково:илац AројекPа СлоLо:ан РемеPић, који се реализује
уз Aомоћ МинисPарсPва за AросвеPу, науку и Pехнолошки развој РеAуLлике СрLије.
Ра: је Aримљен 19. јуна 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника о:р-
283
Грађа за овај ра: AоAисана је у Aерио:у о: 1996. :о 2006. ;о:ине.2

ПоAис ономасPичко; фон:а урађен је у чеPр:есеP косаничких се-
ла, на AросPору о: Куршумлијске Бање, Самокова и Крчмара :о
најјужнијих косаничких села ДоLри До, Трн, ТрAезе, Секирача,
Васиљевац и Мер:аре. ПоAисана лична имена заLележена су у
:ве Pрећине куршумлијских села (укуAно 25 насеља), која се на-
лазе у :олини реке Косанице и њених AриPока. ПоменуPа лична
имена анализирана су :еPаљније у књизи Ономас ика слива реке
Косанице која ускоро излази из шPамAе. Овом Aриликом Lавимо
се само неким PворLеним асAекPима ре;исPрованих онима ове
врсPе.
ЗаLележена су 1 272 мушка лична имена којима се именује
1 658 осоLа мушко; Aола и 1 085 женских личних имена којима се
именује 1 405 жена. ПоAисано је укуAно 2 355 имена којима се
именује 3063 осоLе.
ЛИЧНА ИМЕНА
1.1. МУШКА ЛИЧНА ИМЕНА
У нашој анPроAонимијској ;рађи заLележеној у Косаници Lрој
сложених имена је знаPно мањи у о:носу на Lрој онима насPао
:еривацијом. У Aрвом :елу сложеница јавља се чеPр:есеP AеP
основа, а у :ру;ом :елу сложеница :ванаесP форманаPа. НајAро-
:укPивније основе Aрво; :ела сложених имена су: :ра;-, мил-,
ра:-, свеP-, а највише сложених личних имена насPало је са фор-
манPима: -мир, -љуL, -слав, -сав, -вој.3
ЕксцерAирани Aримери AоPврђују сва Pри мо:ела PворLе сло-
жених имена. Преовла:авају сложена имена са сAојним вокали-
ма о, и: Дра$ољу%, Дра$омир; Боривоје, Борислав; а знаPно су ређа име-
на Lез сAојно; вокала: Вукмир. Мишљења смо :а је неоAхо:ан
осврP на чињеницу :а неки ономасPичари у сложена имена уLра-
јају и имена PиAа Бо$ ан и Божи ар, која Pо нису (Грковић, 1977,
сPр. 38–40).4
Lо;-: Бо$осав (6), Бо$ољу%, Бо$омир, Бо$ ан, Божи ар (6);5
2
Грађа је иницијално AрикуAљана и коришћена Pоком изра:е :окPорске :и-
серPације (Јашовић, 1997), а касније :оAуњавана, Aре:сPављала је основу за
Lројне резулPаPе исPраживања (Јашовић, 2009; Јашовић, 2012; Јашовић, 2014).
3
Број у за;ра:ама наAисан је само Aоре: најфреквенPнијих имена, Aоре:
имена са највише AоPвр:а.
284 ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ

ТВОРБЕНА СТРУКТУРА МУШКИХ И ЖЕНСКИХ ЛИЧНИХ ИМЕНА…
Lор-: Боривоје (5), Борислав;

Lран-: Бранислав (4), Бранимир, Бранивоје;
LраP-: Бра ислав, Бра имир (8);
Lу:-: Бу имир (5);
вел-: Вели%ор (5), Велимир, Велислав (5);
вла:-: Вла исав, Вла ислав, Вла имир (9);
ви:-: Ви осав (3);
век-: Векослав (4);
виP- : Ви омир (7);
власP-: Влас имир (3);
вој-: Војислав (9);
вук-: Вукоман (4), Вукмир, Вукомир, Вукосав (4), Вуксан;
;ор-: Горољу% (1);
;ра:-: Гра имир (3);
:ал-: Дали%ор (2);
:ес-: Десимир (3);
:оLр-: До%ривое, До%ривоје (5), До%росав (5);
:ра;-: Дра$ољу% (7), Дра$омир, Дра$ослав (7);
злаP-: Зла и%ор (1);
жел-: Желимир (1)
жив-: Живора (4);
крсP-: Крс омир (6), Крсман;
љуL-: Љу%исав, Љу%омир (3);
ју;-: Ју$ослав (3);
мил-: Милисав, Милора (18), Мијо ра$ (15), Миливоје, Милољу%,
Миломир, Миомир, Милимир, Мили%ор, Милосав, Милослав;
мир-: Мирољу%, Мирослав (5);
насP-: Нас имир (1);
Aрв-: Првослав (5);
ра:-: Ра ислав, Ра исав, Ра ован, Ра ивоје (15), Ра омир, Ра о-
ман, Ра ослав, Ра ољу%, Ра осав, Ра ивое;
раP-: Ра и%ор, Ра омир (4);
ро:-: Ро ољу% (4);
4
ОLа имена су Aрево:и ;рчких имена. МеђуPим, МаPе Шимун:ић смаPра :а је
лично мушко име Бо$ ан насPало о: именице %о$ и PрAно; Aри:ева ан, а Бо-
жи ар о: оLлика %ожи/%ожји и ар (Шимун:ић, 1988, сPр. 38,47).
5
Анализирана имена AоAисана су у косаничким селима: Васиљевац, ДоLри
До, Ђаке, За;рађе, ЗеLица, Иван Кула, КасPраP, Крчмаре, КуAиново, Куршу-
млијска Бања, КуPлово, Љуша, Мала Косаница, МаPарова, Мер:аре, Механе,
Орловац, ПревеPица, Прекорађе, Пролом, Рача, СвињишPе, Секирача, Трн и
ТрAеза.
ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ 285

свеP-: Све ислав (9), Све озар, Све олик, Све омир;
слав-: Славимир (5), Славомир, Славољу%;
срL-: Ср%ољу% (2);
саз:-: Саз имир (1);
сPан-: С анимир (2);
Pих-: Тијосав (4), Тикомир, Тихомир;
хран-: Кранислав, Хранислав (5);
че:-: Че омир (5);
јез:-: Јез имир (1);
мар-: Марислав (1).
ДРУГА ОСНОВА СЛОЖЕНИХ ЛИЧНИХ МУШКИХ ИМЕНА

Ре;исPроване основе финално; :ела сложених личних мушких
имена, изузимајући основе -ман, -ван, уAоPреLљавају се и као
основе Aрво; :ела имена ово; начина оLразовања. Из:војили смо
:ванаесP основа о: којих су PворLено најAло:није основе -љуL,
-мир и -слав.
-Lор: Дали%ор (2), Вели%ор (2), Мили%ор, Ра и%ор;
-вој: Боривоје, До%ривое, До%ривоје, Миливоје, Ра ивое, Ра ивоје
(9);
-:ар: Божи ар (6);
-:ра;: Мијо ра$ (7);
-зар: Све озар (3).
-љуL: Бо$ољу%, Дра$ољу% (8), Милољу%, Мирољу%, Ро ољу%, Славо-
љу%, Ср%ољу%;
-ман: Ра ман (1);
-мир: Бо$омир, Бранимир, Бра имир, Бу имир, Велимир, Ви о-
мир, Вла имир, Влас имир, Вукмир, Вукомир, Гра имир, Деси-
мир, Дра$омир, Желимир, Звонимир, Јез имир, Љу%омир, Крс и-
мир, Мијомир, Милимир, Миломир, Нас имир, Ра омир (12), Ра-
омир, Саз имир, Све омир, Славимир, Славомир, С анимирко,
Та омир, Тикомир, Че омир;
-ра:: Живора:, Милора: (7);
-слав: Борислав, Бранислав, Бра ислав, Ва рослав, Векослав, Ви-
шеслав, Вла ислав, Војислав, Дра$ослав, Ју$ослав, Кранислав, Ми-
лослав, Мирослав, Првослав, Ра ислав, Ра ослав (7), Све ислав
(9), Тијослав, Томислав, Хранислав;
-сав: Бо$осав, Борисав, Векосав, Ви осав, Вукосав, До%росав, Љу%и-
сав, Милисав (8), Милосав, Ра исав, Ра осав, Тијосав.

Суфикс -сав је варијанPа форманPа -слав који је насPао Pако

шPо је ко: неких имена :ошло :о ;уLљења сонанPа л иза с (Грко-
вић, 1977, сPр. 134).
ПРЕФИКСАЛНА ЛИЧНА МУШКА ИМЕНА

О: укуAно; Lроја заLележених мушких личних имена само :ва
имена насPала су Aомоћу Aрефиксалних форманаPа: не-: Нена
(12), Не%ојша (5). У Рјечнику осо%них имена МаPе Шимун:ића Не%ојша
је мушко лично име које је насPало о: корена Lој- о: ;ла;ола Lоја-
Pи, нијечице не- и суфикса -ша, који се не Lоји (Шимун:ић, 1988,
сPр. 249).
СКРАЋЕНА ЛИЧНА МУШКА ИМЕНА

На Aроучаваном AросPору живе заје:но у исPом селу или у ком-
шилуку, село :о села, :осељеници са Косова и МеPохије, из заAа:-
не СрLије и из Црне Горе. Њихов ;овор јесPе екавски, али има и
оаза у којима се корисPи ијекавско наречје. Ова чињеница се
о:ражава и на PворLене форме скраћених мушких личних име-
на, које су на Aроучаваном Pерену оLлички и:енPичне хиAокори-
сPицима. Па су Pаква имена заLележена у оLлицима Перо и Пера
и оLа PиAа равноAравно се уAоPреLљавају. Имена сврсPана у ову
;руAу су :восложни хиAокорисPични оLлици. О: Aравих хиAоко-
рисPика се разликују је:ино Aо Pоме шPо се уAоPреLљавају као
лично име. У;лавном имају :у;оузлазни акценаP на Aрвом сло;у.
Имена на -а/-о: Арсо, Боро, Божо/Божа, Блажо/Блажа, Васа, Ве-
со, Вла о, Воја, Дра$о, Дражо, Ђока, Јово/Јова, Љу%о/Љу%а, Мијо,
Миро/Мира, Мићо/Мића, Мишо, Нешо, Ново, Кос а, Крс о, Рако/
Рака, Рис о, Сава/Саво, Симо/Сима, С(асо, Томо/Тома;
Имена на -е: Миле, Ми̋ ре, Ра е (7);
Имена на -и: Дра$и (1).
Само са насPавком –а уAоPреLљавају се имена са крPкосила-
зним акценPом: Са̋ва, Са̋ша (5), Жи̋ ка, Ми̋ на и име Се̑нPа са :у;оси-
лазним акценPом.6
СУФИКСАЛНА ДЕРИВАЦИЈА МУШКИХ ЛИЧНИХ ИМЕНА

У PворLи мушких личних имена слива реке Косанице јавља се че-
Pр:есеPак форманаPа. Већина насPавака је неAро:укPивно: -ак,
6
У У;љару ко: ПришPине заLележили смо име Сен а које је :оLијено о: :е:и-
но; хиAокорисPика АксенPија Јовановића (Јашовић, 2014, сPр. 186).

-аш, -ка, -оле, -оPа, -ун, -че, а PворLено најAло:нији су суфикси:

-ан, -ко, -иња, -ић, -ица, -иша:
-а:ин: Вуја ин, Вука ин, Жива ин, Кос а ин, Мила ин (9), С о-
ја ин (Грковић 1977: 58); 7
-ајле: Вукајл`е;
-ајло: Вукајло (3), Микајло (Грковић, 1977, сPр. 59);
-ак: Ви ак (3), Новак (Грковић, 1977, сPр. 52);
-ан: Бо%ан, Ви ан, Војкан, Вла ан, Гаљан, Горан, Гор ан, Дејан,
Дра$ан, Душан, Живан, Зла ан, Зоран, Машан, Милан (18), Миљан,
Млађан, С ојан;
-аш: Мираш (2);
-ен: Гвоз ен, Милен, Мла ен (4), О%рен, О$њен (4), Сре ен;
-енко: Миленко (5), Ра енко, Ра ославенко;
-еPа: Вуче а, Миле а (10), Ра е а;
-ија: До%рија, Зарија, Милија (8), Та ија;
-ило: Микаило, Михаило, Момчило (5), Самаило;
-ин: Војин, Вукашин, До%рашин, Ра ашин (7), Ра ошин, Живојин,
Си%ин; 8
-ина: Вучина (1);
-инко: Љу%инко (Грковић, 1977, сPр. 123);
-иња: С ракиња, С рахиња (2);
-ић: Ба рић, Бо$ић, Вучић, Дра$ић (4), Лакић, Милић (4), Савић;
-ица: Вујица, Вукојица, Грујица, До%рица, Ивица, Микица, Новица
(4), Ра ојица (4), С евица, Томица;
-иша: Дра$иша (9), Љу%иша, Ра иша, Славиша (8), С аниша;
-ка: Јовка (1);
-ки: Мики;9
-ко: Ба ко, Бошко, Бранко, Василко, Вељко, Вучко, Гојко, Данко,
Дарко, Драшко, Душко, Жарко, Жељко, Живко, Звонко, З равко,
Ивко, Јанко, Јеленко, Мирко (10), Мићко, Не ељко, Милинко; Мир-
ко, Мурко, Неђељко, Пе ко, Рајко, Ранко, Ра ко, Рашко, Славко,
Срећко, С ајко, Танаско, Трајко, Три(ко, Ће ко, Ћирко, Цве ко;
7
Клајн суфикс -а:ин не наво:и у Ре;исPру именичких суфикса (Клајн, 2003,
сPр. 397).
8
Милица Грковић смаPра :а је име AреузеPо из румунско; или мађарско; је-
зика и :а је у наш ономасPикон ушло Aреко наро:них еAских Aесама о СиLи-
њанин Јанку (Грковић, 1977, сPр. 178). МеђуPим, Шимун:ић смаPра :а је име
моPивисано фиPонимом сви% и насPавка -ин. Из фиPонима сви% је касније ис-
Aало в (Шимуновић, 1988, сPр. 305).
9
ХиAокорисPичко; Aорекла, насPао у новије време Aрема именима Рики, Џеки
(Грковић, 1977, сPр. 131).

-оје: Бла$оје, Ви оје, Вукоје, Дра$оје, Ра оје, Милоје (6), С(асоје,

С аноје;
-ојко: Милојко, Миљојко, Ра ојко (3);10
-ојле: Дра$ојле;
-ојло: Дра$ојло (3);
-оман: Вукоман, Ра оман (4);11
-оња: Ра оња (3),
-оPа: Вуко а (2), Живо а;
-ош: Милош (16), Ра ош;
-уле: Ра уле (3);12
-ун: Мићун, Ра ун (2);
-уPин: Дра$у ин (10), Милу ин (11);13
-ур: Божур (1);
-урко: Миљурко (4);14
-че: Миланче (2);
ОСНОВЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ МУШКИХ ЛИЧНИХ ИМЕНА

Међу основама за PворLу мушких личних имена Aреовла:авају
Aри:еви и именице, али има и ;ла;олских основа. КорисPи се
аAелаPивна лексика којом се именују Aре:меPи, Aојаве, ра:ње и
осоLине које Lи носиоцима имена начињених о: ових оLлика
учинили живоP леAшим, лакшим, срећнијим и слично.
LаP-: Ба ко (1); 15
Lла;-: Бла$оје (4), Блажо;
Lо;-: Божина (3), Бошко;
Lож-: Божо, Божур;
Lој-: Бојан (2);
Lор-: Бориша (4);
Lран-: Бранко (4);
10 Милица Грковић смаPра :а Lи PворLена сPрукPура мо;ла LиPи PиAа Милој+ко
или Мил+ојко (Грковић, 1977, сPр. 134).
11 Суфикс -оман не налази се у Ре;исPру именичких суфикса ко: Клајна (Клајн
2003, сPр. 399). Милица Грковић смаPра :а су ово изве:енице PиAа: Вуко-ман,
Ра о-ман (Грковић, 1977, сPр. 60).
12
М. Грковић смаPра :а је име насPало о: основе ра +ул (Грковић, 1977, сPр.
167–168).
13
СPрукPура имена је Мил+у ин или Милу +ин (Грковић, 1977, сPр. 135).
14
Шимун:ић смаPра :а је име Миљурко насPало о: Aри:евске основе Мил- и
насPавка -јур (Шимун:ић, 1988, сPр. 235); а Милица Грковић је смаPра изве:е-
ницом PиAа Миљур-ко (Грковић, 1977, сPр. 136).
15 Име је насPало о: основе Ба (а)+ко (Грковић, 1977, сPр. 33).

вел-: Вељко (3);

весел-: Веселин (2), Веселко;
ви:-: Ви ак (3), Ви ан, Ви оје;
вла:-: Вла ан (3), Вла ица;
вој-; Воја, Војин (3);
вук-: Вуја ин, Вујица, Вука ин, Вукајло, Вукајле, Вукашин, Вукоје
(7), Вукојица, Вуколе, Вуко а, Вуле а, Вучић, Вучко, Вуче а, Ву-
чина;
;воз:-: Гвоз ен (2);
;ој-: Гојко (3);
;ор-: Горан (6);
;ор:-: Гор ан (2);
;роз:-: Гроз ан (1);
:ал-: Дали%ор (3); 16
:ар-: Дарко (3);
:ан-: Данко (4);
:оLр-: До%рашин, До%рица (3);
:ра;-: Дра$ан (7), Дра$ић, Дра$иша (7), Дра$оје, Дра$ојло, Дра$у ин,
Дражо;
:уша-: Душан (3);
жар-: Жарко (4);
жељ-: Жељко (3);
жив-: Живан, Живко, Живо а, Жива ин, Живоин/Живојин (7);
звез:-: Звез ан (1);
звон-; Звонко (2);
з:рав-: З равко (2);
зор-: Зоран (10), Зорко;
злаP-: Зла ан (2), Зла ко;
лак-: Лакић (2);
љуL-: Љу%иша (5), Љу%инко;
мил-: Мила ин, Милан, Мила , Милен, Миленко, Миле а, Мили-
ја, Милинко, Милић, Милоје, Милојко, Милош, Милу ин (11), Ми-
љан, Миљојко, Миљурко;
мир-: Мирко (6);
мића-: Мићо, Мићко (3), Мићун;
мла:-: Мла ен (5), Млађан;
мом-: Момир, Момчило (4); 17
16
Име је чешко; Aорекла о: корена ал- и основе ;ла;ола %ор- иPи се у :ру;ом
:елу имена (Шимун:ић, 1988, сPр. 64).
17
И Шимун:ић и Милица Грковић (1977, сPр. 140) ;а уLрајају у сложена имена
Мој+мир (Шимун:ић, 1988, сPр. 244).

нов-: Новак, Новица (5);

Aун-: Пуниша (1);
о;њ-: О$њен (3);
ра:-: Ра енко (10), Ра е а, Ра оје, Ра ојко, Ра ојица, Ра ич, Ра и-
ша, Ра оња, Ра ош, Ра ошин, Ра уле, Ра ун;
AеP-: Пе ко (1);
рај-: Рајко (2);
раP-: Ра ко (5);
син-: Сина ин, Синиша (3);
слав-: Славиша, Славко (3);
сла:-: Слађан (2);
слоLо:-: Сло%о ан (7);
сAас-: С(асоје (2);
ср:-: Срђан (7);
среP-: Сре ен (3);18
срећ-: Срећко;
сPан-: С аниша (4), С анко, С аноје; 19
сPрах-: С ракиња, С рахиња (2);
сPој-: С ојан (7), С оја ин;
Pрај-: Трајко (3);
Pом-: Томица (4);
МУШКА ЛИЧНА ИМЕНА СТРАНОГ ПОРЕКЛА

У нашем маPеријалу налази се нешPо више о: сPоPину мушких
личних имена сPрано; Aорекла. Њихов Lрој не Aрелази више о:
:есеP AроценаPа у о:носу на укуAан Lрој ре;исPрованих имена.
Највише је, свакако, имена ;рчко; Aорекла, AреузеPих у;лавном
из Lо;ослужLених књи;а. Нека о: њих су AоPврђена више AуPа, а
најфреквенPнија су имена PиAа: Алексан ар (7), Василије (6), Ђорђе
(7), Пе ар (7), Никола (8).
Имена ;рчко; Aорекла: Аксен ије, Алекса, Алексан ар, Алим(ије,
Ан рија, А(ос ол, Арсеније, Василија, Василије, Васиљ, Гли$орије, Дам-
њан, Дес(о , Дими рије, Ђерасим, Ђионисије, Ђорђе, Ђурађ, Ђуро, Ђур-
ђе, Ђурђије, Замфир/Замфира, Јанаћко, Кос а, Конс ан ин, Кузман,
Лесан ар, Мијајло, Милен ије, Ми ар, Михајло, Ники а, Нико ин, Ни-
18
Изве:ено о: Aри:ева сре ан или о: именице срећ(а)+ан (Грковић, 1977,
сPр. 184); а Шимун:ић је смаPра :еривемом Сре -ен (Шимун:ић, 1988,
сPр. 317).
19
Изве:ено о: корена с ан+иша. У AрошлосPи :авано као зашPиPно име ка:а
су :еца умирала или ка:а су се мно;о рађала (Грковић, 1977, сPр. 185–186).

кола, Нићифор, Павле, Пе ар, Ранђел, Рисан ије, Со ир, Софроније,

С еван, С ефан, Та ија, Теофил, Тимо ије, То ор, То осије, Томислав,20
Тофилије, Три(ко, Ћирило, Ћирко, Ш(иро, Шће(ан (Јовићевић 1992).
Имена хеLрејско; Aорекла: Аврам, А ам, Ананије, Гаврило, Дави ,
Данило,21 Зарија, Зарије, Иван, Ивко, Ивица, Илија, Јаков, Јеремија, Јован,
Јовица, Јово, Јеврем, Јор ан, Јосив/Јосиф, Лазар, Ма ија, Мојсије, Мојсо,
Саво, Сава,22 Сава ије, Самуило, Симеон23 (Грковић, 1977).
Имена лаPинско; Aорекла: Ан о, Ва рослав, Гре$ор,24 Максим,25
Маринко, Марјан, Марко, Пе роније, Срђан (Шимун:ић, 1988,
сPр. 316).
Имена руско; Aорекла: Борис, И$ор.
Имена ен;леско; Aорекла: Ален, Оливер (Шимун:ић, 1988,
сPр. 260; Грковић, 1977, сPр. 151).
Имена румунско;, о:носно влашко; Aорекла: Ра уле, Секула.
Имена оријенPално; Aорекла: Ај ин, Ба ир.
Имена мађарско; Aорекла: Урош.
Нека имена сPрано; Aорекла у наш ономасPикон AреузеPа су из

лиPераPуре, из AоAуларних, још о: сре:ње; века, романа или Aе-
сама. Ту Aре све;а мислимо на имена: Оливер, Секула, Ра уле и
слично. Око Aорекла значења и сPрукPуре мно;их имена наила-
зимо на несла;ања Aа чак и на AоPAуно оAречна мишљења. На
Aример Шимун:ић мушко име Ва рослав смаPра сложеним име-
ном словенско; Aорекла насPалим о: ваPра+слав, а Милица Грко-
вић Aрево:ом лаPинско; имена Ignatius о: ignis-ваPра (Грковић,
1977, сPр. 50; Шимун:ић, 1988, сPр. 353).
20
Ко: ово; имена :ру;и :ео сложенице –слав је словенски (Грковић, 1977,
сPр. 196).
21
Име је из хеLрејско; у наш ономасPикон ушло Aреко ;рчко; Aосре:сPвом Lо-
;ослужLених књи;а (Грковић, 1977, сPр. 72; Шимун:ић, 1988, сPр. 67).
22
Милица Грковић ;а сврсPава у арамејска кален:арска имена, а Шимун:ић
каже :а је Pо лаPинско име Saba, Sabbas Aореклом из хеLрејско; језика (Ши-
мун:ић, 1988, сPр. 301).
23
Милица Грковић ;а сврсPава у LиLлијска имена, а Шимун:ић у ;рчка имена
хеLрејско; Aорекла (Грковић, 1977, сPр. 179; Шимун:ић, 1988, сPр. 306).
24
Ко: Шимун:ића је Pо немачко име лаPинско; Aорекла, а ко: Милице Грко-
вић Pо је име ;рчко; Aорекла (Шимун:ић, 1988, сPр. 133; Грковић, 1977,
сPр. 68).
25 У Rječniku osobnih imena.

ЖЕНСКА ЛИЧНА ИМЕНА

СЛОЖЕНА ЖЕНСКА ЛИЧНА ИМЕНА
УоLичајен AосPуAак насPанка женских имена ко: СрLа јесPе и из-
вођење о: мушких имена мањим Lројем насPавака. Ми смо ов:е
ово размаPрање насловили као „Сложена женска имена“, а у сPа-
ри се ра:и :а Pа „сложена PворLа“ :ово:и :о мушких имена, о:
којих се AоPом насPавцима изво:е женска. ЗLо; Pо;а ово сла;ање
можемо AреAознаPи у оној основи шPо ;а чини мушко име, о:
ко;а се Pвори женско. Највећи њихов Lрој ви:и се у секвенци коју
смо AосвеPили мушким сложеним именима, а ов:е наш фон:
имена ове врсPе :ајемо Aрема насPавцима.
НасPавак -а (мушко име + а): Бранислава, Бо$осава, Ви осава (2);
Ви осава, Ви ослава; Војислава, Вукосава (10), Велислава, До%росава,
Дра$ослава (4), Дра$осава; Иносава (3), Јелисава (2), Јерослава, Ју$ослава,
Ле(осава (2), Љу%о ра$а (2), Милисава, Милосава (5), Миросава, Миро-
слава (5), Не$осава (3), Никосава; Ра мила (13), Ра осава, Ра ослава, Ср-
%ослава, С анисава (5), С анислава, Танкосава (2).
НасPавак -ка (мушко име + ка): Бранимика, Бу имирка (2); Вино-
мирка; Велимирка (2), Јелисавка, Миломирка, Милора ка, Мирославка,
Ра ивојка, Ра ославка, Ра омирка, Ра и%орка, Ра омирка (5), Слави-
мирка (2), Славомирка, С анимирка.
Неки форманPи из Aрво; :ела сложених мушких личних име-
на уAоPреLљених за извођење женских имена у :ру;ом :елу сло-
женице (Слав-о-МИР-ка) јесу ови: -мир, -слав, -сав и :р.
-мир: Бу имирка, Велимирка, Виномирка, Влас имирка, Десимир-
ка, Љу%омирка, Миломирка, Ра омирка, Ра омирка, Све омирка, Сла-
вомирка, С анимирка, Че омирка;
-слав: Бранислава, Ви ослава, Дра$ослава, Јерослава, Мирослава,
Мирославка, Ра ослава, Ср%ослава, С анислава;
-сав: Ви осава, Вукосава, Дра$осава, Иносава, Јелисава, Јелисавка, Ле-
(осава, Милисава, Милосава, Ра осава, Сло%о анка (3), С анисава, Тан-
косава.
Ов:е Lисмо саоAшPили још нека сазнања.
Прво. Иако мислимо :а су сва AреPхо:на имена насPала Aрема
мушким именима, не PреLа очекиваPи :а се она (мушка) сва Aоја-
ве у је:ној социјалној заје:ници (селу), или у је:ном PренуPку
(ка:а их је заAисивач AоAисао). Њих има на ширем AросPору, у
:ужем временском Aерио:у и она су својина срAско; ономасPи-

кона, коме AриAа:а и фон: личних имена у Aо:ручју слива Реке

Косанице.
Дру;о. Као и ко: мушких имена основе -сав и -слав :оLро су за-
сPуAљене и наше је мишљење :а њихов фонеPски инвенPар Aо-
маже :а се јасно разлуче Lлиске осоLе Aриликом кршPавања (Бра-
нислава и Браниславка, Дра$осава и Дра$ослава). У каснијој уAоPре-
Lи, у комуникацији, Pа ће :ивер;енција LиPи омо;ућена овом
разликом Aа ће насPаPи хиAокорисPици: Бранислава > Брана; Бра-
ниславка > Славка и сл.). Слично је и са :уLлеPима -а : -ка (Миросла-
ва : Мирославка).
Треће. О: Aроф. Бо;:ановића у је:ној Aрилици чули смо нешPо
из еPноло;ије имена и кршPавања. Наиме (исPина, Pо се о:носи
на исPочну СрLију), ка: љу:и желе :а се AресPану рађаPи женска
:еца и :а оPAочне рађање мушких, он:а Aосле:њем женском :е-
PеPу :а:у име оца, AреоLраћено у женско, и Pако Aреусмере Pок
рађања (Aример: Божи:ар оPац, Божи:арка кћи и сл.).
ЖЕНСКА ЛИЧНА ИМЕНА ХИПОКОРИСТИЧНОГ ПОРЕКЛА
У ову ;руAу сврсPали смо Aе:есеPак имена која су оLликом и:ен-

Pична хиAокорисPицима и имена која су насPала, најчешће о:
основа је:носложних и :восложних личних мушких имена.
То су имена PиAа: Анђа, Бе%а, Биља, Вера, Дуња, Ви а, Гина, Дана,
Дара, Деса, Дра$а, Ђука, Зора, Зла а, Ја$о а, Јана, Јасна, Јела, Јасна, Јека,
Ка а, Коса, Круна, Лела, Љу%а, Маја, Мара, Мика, Мила, Миља, Мира,
Мица, На а, Нена, Пава, Перса, Ра а, Роса, Ружа, Сања, Саша, Смиља, Со-
ња, С ана, С оја, Цве а, Цмиља.
ДЕРИВАЦИЈА ЖЕНСКИХ ЛИЧНИХ ИМЕНА
Анализирајући PворLену сPрукPура женских личних имена заLе-

лежених у Косници из:војили смо Aе:есеP Pри основе и :ва:есеP
и осам суфикса којима се Pворе наро:на имена ре;исPрована на
исAиPиваном Pерену. Највише женских личних имена насPао је
о: основа: Lла;-, Lо;-, :ра;-, мил-, ра:-, сPан-, сPој-, и о: суфикса:
-а, -ана, -анка, -ија, -инка, -ица, -ка, -ојка и -енка.
Разуме се, наAре: смо изнели и ;ле:ање :а су и сва женска
имена изве:ена о: мушких имена Pакође резулPаP :еривације,
само шPо је Pу основа за извођење сложено мушко име
(Мил-о-ра:+ка > Милора ка). Ов:е :ајемо Aре;ле: и изве:ених
имена којима није у основи сложено мушко име.

ОСНОВЕ ЗА СУФИКСАЛНУ ТВОРБУ ЖЕНСКИХ ИМЕНА

НајAре она која Aрема сеLи имају мушко име (али не сложено)
које Lи им мо;ло LиPи основа за извођење:
Бо$ ан-а, Бошка, Бојана, Борка, Вукана, Дали%орка (5), Не%орка, Бран-
ка (Бранк-а) (4), Данојла, До%рила (ДоLрил-а) (6), Дра$ана, Дра$ојла,
Душка (< Душко) (7), Живка < Живко) (4), З равка, Љу%инка, Милојка,
Миљурка, Мла:ена (2), О$њана, Пауна, Рисима, Ра енка, Ра ка (6),
Славка, Срђана, С анка, С анојка, С ојка, С оја инка, С ојана, С о-
јанка (8), Сокола.
Божи ар-ка, Бојанка, Винка (4), Данка, Душанка;
Lисер-: Бисерка (3);
Lла;-: Бла$ица;
Lо;-: Божана (5), Божика, Божица, Бошка;
Lор-: Борика;
вер-: Верица (5);
ве:р-; Ве рана (2);
вук-: Вукица, Вучица (6);
;осA-: Гос(ава (3);
;ор:-: Гор ана (12);
;роз:-: Гроз ана (4);
:ан-: Даница (10),
:ар-: Дара, Даринка (7);
:оLр-: До%ринка, До%рица;
:осP-: Дос ана (2);
:ра;-: Дра$ија, Дра$ина, Дра$иња, Дра$ица (12),
:уш-: Душица;
злаP-: Зла а, Зла ија (10);
зор-: Зора, Зорица (8), Зорка;
јавор-: Јаворка (3);
ја;о:-: Ја$о ица;
јасмин-: Јасмина (2);
јел-: Јела, Јелка, Јелена, Јелика, Јелица (10);
кос-: Коса, Косара (2);
крсP-: Крс ина (2), Крс иња;
љуL-: Љу%ица (12);
мил-: Мила, Мила ија, Миланка, Милева, Милка (9), Милена, Ми-
лица, Милунка;
миљ-: Миља, Миљана, Миљка, Миљојка (4),
мир-: Мира, Мирјана (6);
на:-: На а (6), На ица, На ија;

невен-: Невена, Невенка (4);

руж-: Ружа, Ружица (6);
ра:-: Ра инка, Ра ица, Ра мила, Ра ованка, Ра ојка (9), Ра унка;
раP-: Ра:уменка;
рос-: Роса, Роска, Росан:а (2);
слав-: Славица (9), Славна;
слов-: Словка;
смиљ-: Смиља, Смиљана (3), Смиљка;
сAас-: С(асија (1);
срL-: Ср%ијана, Ср%ијанка (2);
ср:-: Срђана (2);
сPан-: С ана, С аница (8), С анија, С аника, С анојла, С ану-
ша;
сPај-: С оја, С ојка, С оја инка, С ојанка (8), С ојна;
сла:-: Слађа, Слађана (5);
соко-: Сокола;
;ор-: Гора, Горица, За$орка (2).
И ов:е има месPа неким наAоменама.
Прво, извесPан Lрој имена, нарочиPо она :восложна, која има-
ју завршеPак -ка, мо;ла су насPаPи и независно о: мушких имена
(Душка, Живка и :ру;а.).
Дру;о, осеPно је Aовећана фреквенција (Lрој осоLа Aо је:ном
имену), не;о ко: мушких имена. Ов:е се јављају и имена која
имају Aо 8, 9, 10 или више носилаца (в. наAре:).
Треће: Pакође је очи;ле:на Lројчана Aремоћ имена на сPа-, -сPо
(Aреко 40 у AреPхо:ном сAиску), чему ће разло;, вероваPно, LиPи
у веровању :а се именовање са овом ;ла;олском основом жели
заусPавиPи рађање :еце у мно;ољу:ној Aоро:ици.
У PворLи женских личних имена са AреPхо:но наве:еним
основама учесPвује 28 суфикса, Наво:имо их, уз уAућивање :а
овоме PиAу AриAа:ају и она :аPа наAре:, са -а (Бо$ ан-а) и -ка (Бо-
јан-ка):
-а: Алекса, Бо%ана, Бојана, Бошка, Живана, Јована, Мила а, Милана,
Миљана, Ми ра, Мла ена, Невена, О$њана (5), Оливера, Смиља, Пауна,
Пе ра, Сре%ра, С ана, С евана, С ојана, Фили(а, Цве а, Цвије а,
Цмиља;
-ава: Гос(ава;

-ана: Биљана (8), Божана, Бојана, Гор ана, Гроз ана, Дос ана, Дра$а-
на, Звез ана, Зла ана, Љиљана, Милкана, Миљана, Пе кана, Пе рана,
Све лана, Свје лана, Силвана, Слађана, Снежана, С ефана, Сузана,
Цмиљана;
-анка: Босанка, Десанка (8), Миланка, Душанка, Сло%о анка, Ср%и-
јанка, С ојанка;
-ара: Косара (2);
-ева: Милева (10);
-ена: Гвоз ена, Јелена, Милена (10), Мла ена, С амена;
-енка: Миленка (3), Ра енка, Ра уменка, Разуменка (3);
-еPа: Николе а (2);
-ија: Дра$ија, Ђурђија, Зла ија (10), Иконија, Јулија, Лазарија, Мари-
ја, Мила ија, Милија, Миленија, Николија, Пе рија, Сенија, С(асија,
С анија, С а ија;
-ијана: Довијана, Дра$ијана, Милијана (12), Ср%ијана;
-ијанка: Ср%ијанка (1);
-ика: Борика, Велика, Перуника (5), С аника;
-ила: До%рила (3);
-ина: Ан$елина, Гор$ина, Дра$ина, Јерина, Ковина, Крс ина, Ку(ина,
Марина, Николина, Павлина, Ракина (4);
-иња: Дра$иња (3), Крс иња;
-инка: Веселинка, Даринка, До%ринка, Дра$о инка, Илинка, Ја$о ин-
ка, Ковинка, Кос а инка, Љу%инка (9), Мила инка, Милинка, Ра инка,
С оја инка; Шума инка;
-иња: Дра$иња (2);
-ица: Аница, Бла$ица, Божица, Бранкица, Верица, Вучица, Горица, Гр-
лица, Даница, Дра$ица (12), Душица, Евица, Зорица, Ја$о ица, Јелица, Јо-
ванка, Љу%ица, Марица, Милица, Милкица, Ол$ица, Ра ица, Ружица,
Славица, С аница, Сунчица;
-ка: Анка, Бисерка, Бојанка, Борка, Босиљка, Бранка, Бу имка, Васил-
ка, Веселинка, Винка, Вујка, Данка, Десимирка, Дринка, Душка, Живка,
За$орка, Зорка, Иванка, Ивка, Илинка, Јаворка, Јелка, Јованка, Јовка, Јул-
ка, Лазарка, Менка, Милка, Миланка, Милунка, Миљка, Момирка,

Моравка, Невенка, Не ељка, Новка, Пајка, Пејка, Перка, Ранка, Ра ка,

Роска, Славка, Словка, Сојка, С(оменка, С ајка, С анка, С евка, С о-
јанка, Цмиљка;
-на: Мирна, Славна, С ојна (2);
-ојка: Милојка, Ра ојка (8), Пе ројка, Славојка, С анојка;
-ојла: Дра$ојла, Мијојла, С анојла (4);
-уна: Дра$уна (2), Мируна;
-унка: Милунка (8), Ра унка;
-урка: Миљурка (2);
-уша: Милуша, Мируша, Пе руша, С ануша (2);
Женска наро:на лична имена на AросPору Косанице разноли-

ко су моPивисана. најчешће је у њиховој основи неки о: оAисних
Aри:ева PиAа: :оLар, мио, :ра;, жив, з:рав, заPим основе о: ;ла-
;ола: ра:иPи, :ароваPи, храниPи, сPаPи, живеPи. ЧесPа су и имена
моPивисана зоонимском лексиком: Пауна, Рисима, Вучица, Вујка,
Сокола, а AосеLно су Lројна женска лична имена са фиPонимом у
основи: Биљана, Гроз ана, Јаворка, Ја$о а, Јасмина, Јела, Јелка, Јелица,
Љу%ица, Невенка, Ружа, Ружица, Смиљка, Смиљана, Цве а/Цвије а.
Нека имена моPивисана су еPнонимима: Ср%ијанка, Ју$ослава; ве-
ром и веровањем: Вера, Верица, Верослава, Божика, Бо$ ана, Анђела,
Крс иња, С(асија; накиPом и AлемениPим меPалима: Бисерка, Зла-
а, Зла ија, Сре%ра; лексиком за именовање оL:анице: Зора, Зорка,
Зорица, Данка, Дана и слично.
На крају PреLа рећи и Pо :а је суAроPно нашим очекивањима на

AросPору о: Мер:ара, Секираче и Трна :о Куршумлије, Крчмара
и Куршумлијске Бање у 25 исAиPиваних насеља заLележено
укуAно 2 355 мушких и женских личних имена којима се именују
3 062 мушке и женске осоLе. У неколиким мањим селима (З;рађе,
ПревеPица, Орловац) Lрој AоAисаних имена је:нак је Lроју њихо-
вих носилаца.
ТворLена сPрукPура Aроучаваних мушких и женских личних
имена ре;исPрованих у селима која AриAа:ају сливу реке Коса-
нице не разликује се LиPније о: PворLене сPрукPуре именослова
AросPора који се ;раничи са ТоAлицом а AриAа:а косовско-ресав-
ском ;овору.

ЛИТЕРАТУРА Бо;:ановић, Н. (2005). ОномасPика Сврљи;а. Онома олошки (рилози,

ХVIII, 39–180.
Грковић, М. (1977) Речник личних имена ко Ср%а. Бео;ра:: Вук Караџић.
Јашовић, Г. (1997) Микро о(онимија околине Куршумлије, (ДокPорска :и-
серPација), Косовска МиPровица: Филозофски факулPеP.
Јашовић, Г. (2009). ФонеPске и морфолошке осоLине микроPоAонима и
ојконима заLележених у Горњој ТоAлици и Косаници, Ниш: Го ишњак за
ср(ски језик и књижевнос , XXII, Lр. 9, 2009, Филозофски факулPеP у Ни-
шу, СPу:ијска ;руAа за срAски језик и књижевносP, сPр. 117–128.
Јашовић, Г. (2016). Ономас ика (о јухорско$ села Својнова. Косовска МиPро-
вица – Својново: Филозофски факулPеP УниверзиPеPа у ПришPини и
У:ружење за кулPуру и умеPносP „Ло;ос“.
Јашовић, Г. (2012). Тамнич на Тимоку, лексика и ономас ика. Косовска Ми-
Pровица – Кра;ујевац – Бео;ра:, Филозофски факулPеP УниверзиPеPа у
ПришPини – Биолошко :рушPво „Бошко Јаковљевић“ и СвеP књи;е.
Јовићевић, Р. (1992). Лична имена у с арословенском језику. Бео;ра:, Фило-
лошки факулPеP УниверзиPеPа у Бео;ра:у.
Клајн, И. (2002). Твор%а речи у савременом ср(ском језику, Први :ео, сла;а-
ње и Aрефиксација. Бео;ра:: Заво: за уџLенике и насPавна сре:сPва-Ин-
сPиPуP за срAски језик САНУ.
Клајн, И. (2003). Твор%а речи у савременом ср(ском језику, Дру;и :ео, су-
фиксација и конверзија. Бео;ра:: Заво: за уџLенике и насPавна сре:-
сPва-ИнсPиPуP за срAски језик САНУ.
Клајн, И.; ШиAка, М. (2012). Велики речник с раних речи и израза. Нови Са::
ПромеPеј.
Шимун:ић, М. (1988). Ријечник осо%них имена. За;реL: Накла:ни заво: Ма-
Pице хрваPске.
Klaić, B. (1968). Veliki rječnik stranih riječi, izraza i kratica, (priredio i dopunio
Željko Klaić). Zagreb: Zora.

GOLUB M. JAŠOVIĆ
SUMMARY MORPHOLOGY OF THE MALE AND FEMALE PERSONAL NAMES

IN THE RIVER KOSANICA BASIN
This paper deals with the word formation modes used in construc-
tion of male and female personal names recorded in villages located
in the river Kosanica basin which is the largest tributary of the river
Toplica.
Materials for this paper were collected in the period between 1996
and 2006. Recorded onomastic materials belongs to 40 Kosanica
villages, from Kuršumlijska Banja, Samokov and Krčmar to southern
Kosanica villages Dobri Do, Trn, Trpeze, Sekirača, Vasiljevac and
Merdare. More than 2355 male and female personal names have been
collected. Our paper has been concerned with morphology and word
formation processes which are used in structuring of the male and
female personal names in the examined area.
KEYWORDS: Serbian personal names, morphology, speech of Kosanica basin resi-
dents.


811.111'373
811.111'366
378.147::811.11
DOI:10.5937/ZRFFP47-15353
ЈЕЛЕНА P. ДАНИЛОВИЋ ЈЕРЕМИЋ1

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ЛЕКСИЧКО-МОРФОЛОШКЕ ВЕЗЕ
И УЧЕЊЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
САЖЕТАК. Истраживања посвећена развоју лексичког знања, како код говорника

енглеског као матерњег језика тако и код оних који енглески уче као
страни језик, доживела су процват током претходних неколико децени-
ја и довела до открића да су лексика и морфологија блиско повезане.
Познавање морфологије, које обухвата развијену свест о деривацио-
ним и флективним облицима, данас се сматра кључним елементом
лексичког развоја јер доприноси наглом увећању лексичког фонда де-
це која енглески усвајају као први језик, и то у периоду њиховог основ-
ношколског и средњошколског образовања (Nagy & Herman, 1987). По-
стоје назнаке да се сличан али много спорији и проблематичнији про-
цес одвија и у контексту усвајања енглеског као страног језика. О спо-
нама које повезују различите аспекте познавања лексике и морфоло-
гије није много писано до сада, нарочито не у домену усвајања
енглеског језика код ученика чији је матерњи језик српски. Из тог ра-
злога, циљ овог рада је да испита међуповезаност продуктивне и ре-
цептивне димензије познавања лексике и морфологије на узорку на-
предних ученика енглеског језика, студената прве године на Катедри
за енглески језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета у
Крагујевцу. Њихови резултати на тестовима који су укључивали поде-
лу речи на морфеме и извођење деривата, као мерама рецептивног и
1
jelena.danilovic.jeremic@kg.ac.rs
Ра: је насPао у оквиру AројекPа 178014 Динамика с рук ура савремено$ ср(ско$ језика, који финан-
сира МинисPарсPво AросвеPе, науке и Pехнолошко; развоја РеAуLлике СрLије.
301
продуктивног познавања морфологије, статистички су анализирани, а

потом и посматрани у спрези са резултатима постигнутим на тестови-
ма величине лексичког фонда (Nation, 1990; 2001). Добијени подаци до-
приносе бољем разумевању процеса усвајања лексике код ученика ен-
глеског језика као страног и имају педагошке импликације.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: лексика, морфологија, деривација, учење енглеског језика као страног.
ЛЕКСИКА, ДЕРИВАЦИОНА МОРФОЛОГИЈА И УСВАЈАЊЕ

ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА КОД ИЗВОРНИХ ГОВОРНИКА
O морфолошким каракPерисPикама ен;леске лексике не може се
;овориPи Lез осврPа на исPоријски развој језика. У Aерио:у након
норманско; освајања, ен;лески је оLо;аћен мношPвом речи из
:ру;их језика, AрвенсPвено француско;, али и класичних језика –
лаPинско; и ;рчко; – Aонека: Aреко француско;, шAанско; или
иPалијанско; као језика Aосре:ника. Рачунарском AреPра;ом Aо-
рекла око 80 000 речи у Shorter Oxford Dictionary, ФинкенсPе: и Вулф
(Finkenstaedt & Wolff, 1973) усPановили су :а Aозајмљенице из ла-
Pинско; и ;рчко; заје:но чине више о: Aоловине лексичко; фон-
:а ен;леско;. Грчко-лаPински каракPер :ела лексикона оPежава
усвајање ен;леско; језика: за разлику о: лексема ;ерманско; Aо-
рекла које су у;лавном краPке, је:носложне или :восложне, и
реPко се Aојављују у комLинацији са афиксима (нAр. daughter,
horse, water, love), лексеме сPрано; Aорекла оLично су :у;е, сасPа-
вљене о: основе, Aрефикса и/или суфикса, Aа је AоPреLно више
времена за њихово Aроцесуирање (нAр. predominantly, constitution-
al, reassessment). Како Lи се ове речи савла:але, рецеAPивно и Aро-
:укPивно, неоAхо:ан је значајан инAуP у ви:у инPензивно; чиPа-
ња лиPераPуре Lо;аPе формалном и ака:емском лексиком
(Corson, 1995). ИAак, ове мање фреквенPне је:инице вокаLулара
осPаће ко: Aоје:иних ;оворника заувек у сфери рецеAPивно;, а
не Aро:укPивно; знања Lу:ући :а је Aро:укција сложенији и за-
хPевнији Aроцес о: рецеAције.
Морфоло;ији се, као оLласPи Aримењенолин;висPичких Aроу-
чавања, у Aерио:у који је оLележио Pрансформационализам
Ноама Чомско;, није Aосвећивало мно;о Aажње (McCarthy, 2001,
сPр. 30). МеђуPим, AорасPом инPересовања за вокаLулар и увиђа-
њем комуникаPивне вре:носPи речи, о: се:ам:есеPих ;о:ина
20. века наовамо, расPе Lрој исPраживача који се Lаве AиPањем
уло;е коју морфоло;ија и;ра у Aроцесу усвајања Aрво;, о:носно
:ру;о; језика. Бројне сPу:ије у оLласPи усвајања ен;леско; као
302 ЈЕЛЕНА P. ДАНИЛОВИЋ ЈЕРЕМИЋ

ЛЕКСИЧКО-МОРФОЛОШКЕ ВЕЗЕ И УЧЕЊЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
маPерње; језика изне:риле су, између осPало;, оAисе ре:осле:а

усвајања морфолошких Aроцеса и самих морфема (Berko, 1958;
Kuczaj, 1977), указујући на комAлексносP :еривације и AосPеAени
расP ово; ви:а језичко; знања (Derwing & Baker, 1986; Selby, 1972).
Прем:а :о инPернализовања знања о језичком сисPему и разви-
јања сAосоLносPи ;енерализације Aравила :олази веома рано,
већ ко: Aре:школске :еце, :ериваPи се усвајају Pоком :уже; вре-
менско; Aерио:а који се AроPеже све :о сре:ње школе (Nagy, Dia-
kidoy & Anderson, 1993). ИсPраживачи на;лашавају :а на;лом Aо-
расPу фон:а речи у основној школи :оAриноси уAраво Aовећање
Lроја :ериваPа којима су ученици изложени (Anglin, 1993; Ku &
Anderson, 2003). ПоменуPи наAре:ак :ово:и се у Pесну везу са чи-
Pањем јер су :еривациони афикси учесPалији у Aисаном :искур-
су, нарочиPо формално; или ака:емско; ре;исPра, као шPо смо
већ Aоменули.
Говорници ен;леско; језика у сPању су :а неAознаPе речи које
се сасPоје о: AознаPих основа разложе на сасPавне комAоненPе,
Pј. морфеме, и Pо о: најраније; узрасPа, уколико се за Pим укаже
AоPреLа. Примера ра:и, суочени са Aри:евом mucky, ученици ни-
жих разре:а основне школе Aокушаће :а AроPумаче ње;ово зна-
чење размишљањем о PворLеној основи, именици muck (Anglin,
1993, сPр. 94). УAраво ова вешPина, Pј. сAосоLносP расPављања не-
AознаPих лексема на сасPавне елеменPе (Aрефиксе, основе и су-
фиксе) олакшава изворним ;оворницима језичку рецеAцију, о:-
носно омо;ућава им :а разумеју велики Lрој нових речи на које
наилазе. ШPо се Pиче језичке Aро:укције, Aак, изворни ;оворни-
ци нереPко наилазе на AоPешкоће, AрвенсPвено зLо; фоноло-
шких (нAр. electric – electricity) и орPо;рафских Aромена (нAр. deep –
depth) :о којих :олази Aриликом формирања :ериваPа (Carlisle,
1988; Carlisle & Nomanbhoy, 1993; Leong, 1989). УAраво из ово; ра-
зло;а, AосPоје назнаке :а је Aро:укPивно знање из оLласPи :ери-
вације, чак и ко: о:раслих ;оворника ен;леско; језика, врло че-
сPо мањкаво (Schmitt & Zimmerman, 2002).
ДЕРИВАЦИОНА МОРФОЛОГИЈА И УСВАЈАЊЕ ВОКАБУЛАРА

КОД УЧЕНИКА ЕНГЛЕСКОГ КАО ДРУГОГ/СТРАНОГ ЈЕЗИКА
Почевши о: 1997. ;о:ине, неколицина исPраживача заинPересо-

вала се за AиPање о:носа између различиPих ви:ова лексичко;
знања ко: ученика ен;леско; језика као сPрано;, нарочиPо у Aо-
;ле:у ширине (ен;л. breadth) и :уLине знања вокаLулара (ен;л.
ЈЕЛЕНА P. ДАНИЛОВИЋ ЈЕРЕМИЋ 303

depth of vocabulary knowledge). По: ширином знања најчешће се

Aо:разумева кванPиPаPивни асAекP, о:носно Lрој речи које Aоје-
:инац зна, а Pо се оLично о;ле:а у Aознавању форме и значења
лексичких је:иница. ДуLина знања оLухваPа квалиPаPивну :и-
мензију, Pј. Aознавање каракPерисPика Aоје:иних лексичких је-
:иница, укључујући и рецеAPивне и Aро:укPивне елеменPе зна-
ња речи (Nation, 2001; Read, 1997). Уврежено је мишљење :а
Aознавање флекPивних и :еривационих оLлика (ен;л. morpho-
logical awareness) сAа:а у је:ан о: основних асAекаPа :уLине зна-
ња вокаLулара (Nation, 1990; Richards, 1976).
Пионири у оLласPи Aроучавања са:ејсPва различиPих комAо-
ненPи у развоју лексичко; знања ко: ученика ен;леско; као Ј2
Lили су ШмиP и Мира (Schmitt & Mira, 1997). Они су, Pоком је:не
ака:емске ;о:ине, на узорку ученика којима је маPерњи језик ја-
Aански, AраPили резулPаPе и корелације на PесPовима који су ме-
рили Aознавање суфикса, величину лексичко; фон:а, оAшPу је-
зичку комAеPенцију и асоцијације. Њихова емAиријска сPу:ија
Aоказала је :а AосPоји веза између Aознавања афикса и асоција-
ција: и рецеAPивно и Aро:укPивно знање из оLласPи морфоло;и-
је AозиPивно су корелирали са рецеAPивном :имензијом лексич-
ко; знања. ШмиP и Мира су, :акле, Aрви су;ерисали :а Lоље Aо-
знавање афикса резулPира већим фон:ом речи. УсPановили су
још и :а је Aознавање суфикса ;енерално Lило слаLо Pе :а је Aри-
Pом ко: ученика Lила развијенија језичка свесP о флекPивним, а
не :еривационим суфиксима. Овакав исхо: ауPори су Aојаснили
чињеницом :а :еривационе суфиксе, за разлику о: флекPивних,
каракPерише и:иосинкреPичносP и разноврсносP оLлика.
Ра: са ученицима чији је маPерњи језик јаAански насPавили су
Мочизуки и Аизава (Mochizuki & Aizawa, 2000). Они су Pакође ис-
AиPивали о:нос између величине лексичко; фон:а и Aознавања
афикса али су Aокушали афиксе и :а ран;ирају Aо Pежини, о:но-
сно :а уPвр:е ре:осле: њихово; усвајања. И ово исPраживање оP-
крило је :а између величине лексичко; фон:а и Aознавања афик-
са AосPоји висок сPеAен корелација (r=0,65). Анализирајући ре-
зулPаPе морфолошко; PесPа и PесPа величине рецеAPивно;
лексичко; фон:а исAиPаника (са нивоима о: 2000, 3000, 4000 и
5000 најфреквенPнијих речи), ауPори су закључили :а су Aомену-
Pе вре:носPи Aовезане: Lоље резулPаPе на PесPираним Aрефикси-
ма и суфиксима AосPи;ла је ;руAа чији је (рецеAPивни) фон:
речи Lио већи Aа се сPо;а може рећи :а расP лексичко; знања
AроAорционално AраPи развој знања из оLласPи морфоло;ије.

Корелацијама између рецеAPивних и Aро:укPивних асAекаPа

Aознавања лексике и морфоло;ије ко: изворних ;оворника и
сPу:енаPа LриPанских универзиPеPа којима је Aрви језик јаAан-
ски, а :ру;и ен;лески, Lавиле су се Хајаши и Марфи (Hayashi &
Murphy, 2011). ПошPо ћемо меPо:оло;ију наше; исPраживања Pе-
мељиPи на консPрукцији сличних инсPруменаPа, :еPаљније
ћемо оAисаPи Aроце:уре које су коришћене у овој сPу:ији. По-
знавање афикса AосмаPрано је у скла:у са нивоима које су, :о:у-
ше са циљем унаAређивања разумевања PексPа, осмислили Бау-
ер и Нејшн (Bauer & Nation, 1993), Pј. узимајући у оLзир оAа:ајућу
фреквенPносP и Aро:укPивносP афикса, њихову семанPичку
PрансAаренPносP, али и чињеницу :а Aоје:ини афикси, ка:а се
:о:ају на PворLену основу, :ово:е :о Aромене врсPе речи (ен;л.
class-changing affixes). МеPо:олошки инсPруменP који су оне
осмислиле за AоPреLе исAиPивања знања из :омена морфоло;ије
оLухваPао је :ва за:аPка: рашчлањивање речи (ен;л. word seg-
mentation), као рецеAPивну меру знања, и елициPацију афикса
(ен;л. affix elicitation), као Aро:укPивну меру знања. ТесPови ве-
личине фон:а речи оLухваPали су рецеAPивни и Aро:укPивни
Vocabulary Levels Test (Laufer & Nation, 1999; Schmitt, Schmitt &
Clapham, 2001). СPаPисPичка оLра:а Aо:аPака Aоказала је :а су не-
изворни ;оворници на:машили изворне ;оворнике ен;леско;
Aри Aо:ели речи на морфеме и AриPом највише Aоена AосPи;ли
на флекPивним суфиксима. Примећена је и значајна разлика из-
међу AосPи;нућа на афиксима који :ово:е :о Aромене врсPе
речи и оних који немају Pакав учинак – на Aрвима су заLележени
Lољи резулPаPи. За разлику о: рецеAPивно; асAекPа, изворни ;о-
ворници су се мно;о Lоље Aоказали на PесPовима који су исAиPи-
вали Aро:укPивни асAекP Aознавања морфоло;ије, на:машивши
неизворне ;оворнике Aо Lроју Pачних о:;овора за све врсPе афик-
са. Неизворни ;оворници су на овој врсPи за:аPка најмање Aро-
Lлема имали са флекPивним суфиксима :ок су Pачно решили не-
шPо исAо: 40% AиPања Aосвећених :еривационим афиксима
(најчешће AоAуњавајући Aразнине неAосPојећим :еривационим
оLлицима). Занимљиво је :а је сPаPисPички значајан Пирсонов
коефицијенP корелације (r=0,48, p < 0,05) заLележен само ко: ре-
зулPаPа на морфолошким PесPовима и Pо ко: ;оворника којима
је ен;лески маPерњи језик. ШPо се Pиче корелација између свих
:имензија лексичко; и морфолошко; знања, Хајаши и Марфи су
уPвр:иле :а ко: неизворних ;оворника Aро:укPивно знање из
оLласPи морфоло;ије корелира у значајној мери са оLа асAекPа

лексичко; знања, шPо ко: изворних ;оворника није Lио случај.

УPицај фреквенPносPи и Aро:укPивносPи афикса на :оLијене Aо-
:аPке, међуPим, осPаје нејасан.
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
СAровођењем исPраживања ексAлораPивно; PиAа насPојали смо
:а исAиPамо AовезаносP неколико асAекаPа Aознавања лексике и
морфоло;ије ен;леско; језика ко: ученика чији је маPерњи језик
срAски. У скла:у са закључцима :ру;их ауPора (Hayashi &
Murphy, 2011; Mochizuki & Aizawa, 2000; Schmitt & Mira, 1997), фор-
мулисали смо неколико исPраживачких AиPања:
1) Какво је рецеAPивно и Aро:укPивно лексичко знање наших
исAиPаника?
2) Какво је рецеAPивно и Aро:укPивно Aознавање :еривације на-
ших исAиPаника?
3) Да ли се између Aоје:иних асAекаPа Aознавања лексике и
морфоло;ије мо;у уочиPи AозиPивне корелације?
4) Какве се Aе:а;ошке имAликације мо;у извесPи на основу :о-
Lијених Aо:аPака?
УЗОРАК У исPраживању је :оLровољно учесPвовало укуAно шез:есеP и

осам сPу:енаPа (N=68) Aрве ;о:ине сPу:ија ан;лисPике са Фи-
лолошко-умеPничко; факулPеPа у Кра;ујевцу. Свима је, Lез изу-
зеPка, маPерњи језик Lио срAски, шPо је уPврђено анонимним
уAиPником. ИсPим инсPруменPом усPановљено је :а су сви исAи-
Pаници ен;лески језик учили у :ужем временском Aерио:у, у
Aросеку 8,7 ;о:ина. Њихов ниво знања ен;леско; језика Aроце-
њен је као Б2 (Aрема Заје:ничком евроAском оквиру) на Aријем-
ном исAиPу који је AреPхо:ио уAису на сPу:ије ан;лисPике. Про-
сечна сPаросP исAиPано; узорка износила је 19,09 ;о:ина, а Pо
указује :а су исAиPаници факулPеP уAисали неAосре:но након
завршеPка сре:ње школе, насPављајући школовање Lез Aреки:а
између :ва оLразовна циклуса. ШPо се Aолне сPрукPуре Pиче,
међу исAиPаницима је Lило 19% момака и 81% :евојака. Овај Aо-
:аPак о:;овара Aросеку који је заLележен и на :ру;им факулPе-
Pима филолошке оријенPације (уA. Topalov & Radić-Bojanić, 2014).

ИНСТРУМЕН- Како Lисмо исPражили рецеAPивно и Aро:укPивно Aознавање

ТИ лексике наших исAиPаника, Pј. величину њихово; лексичко; фон-
:а, корисPили смо PесPове у чијем је консPруисању учесPвовао
Пол Нејшн (Nation, 1990; 2001). РецеAPивни PесP (ен;л. Vocabulary
Levels Test; Nation, 1990) сасPојао се о: укуAно 90 циљаних чесPица
које су расAоређене на AеP нивоа, у зависносPи о: своје фреквенP-
носPи, Pако :а сваки ниво са:ржи исPи Lрој краPких оLјашњења и
:восPруко више лексема међу којима PреLа Aронаћи њихове се-
манPичке еквиваленPе. Нивои су ;ра:ационо расAоређени, Aочев-
ши о: најлакше; који PесPира Aознавање Aрвих 2000 најфреквенP-
нијих речи, AоPом наре:них 1000 (Pзв. ниво 3000), Aреко AеPо;
нивоа са 1000 речи (Pзв. ниво 5000), нивоа ака:емске лексике
(ен;л. academic vocabulary), Aа све :о најзахPевније;, :есеPо; ни-
воа који PесPира Aознавање Aосле:њих 1000 о: 10000 најфре-
квенPнијих речи у ен;леском језику (Pзв. ниво 10000). О: ученика
се захPева :а Aоловину Aонуђених лексема на сваком нивоу Aове-
жу са краPким оLјашњењима њихово; значења, Pако шPо о: мо;у-
ћих шесP оAција Lирају Pри најAрикла:није, шPо из;ле:а овако:
1 business
2 clock 6 part of a house
3 horse 3 animal with four legs
4 pencil 4 something used for writing
5 shoe
6 wall
Све лексеме чије се знање PесPира Aре:сPављене су у :екон-

PексPуализованом оLлику :ок њихова оLјашњења оLухваPају си-
нониме или краPке фразе.
Про:укPивни лексички PесP (ен;л. Productive Vocabulary Levels
Test; Nation, 2001), као Aан:ан рецеAPивно;, са:ржао је 90 речени-
ца, Pакође ;руAисаних на основу фреквенPносPи циљаних лексе-
ма у AеP нивоа (нивои Aознавања Aрвих 2000, 3000, 5000 и 10000
речи и :о:аPни ниво Aосвећен ака:емској лексици), са Aо 18 ре-
ченица на сваком. У њима је не:осPајао завршеPак речи, нAр.
He was riding a bi_______. (решење: bicycle)

ТесPови Aознавања морфоло;ије исAиPивали су рецеAPивни и
Aро:укPивни асAекP знања из оLласPи :еривационе афиксације.

Њихова форма и са:ржај осмишљени су Aо узору на инсPрумен-

Pе које су корисPиле Хајаши и Марфи (Hayashi & Murphy, 2011).
ТесP којим је мерена рецеAPивна :имензија Aознавања :ерива-
ције Aо:разумевао је рашчлањивање речи, о:носно њихову Aо:е-
лу на морфеме. Овај AосPуAак мо;ао Lи се илусPроваPи на сле:е-
ћи начин:
untrue → un- + true dishonestly → dis- + honest + -ly

С оLзиром на Pо :а се;менPирање речи на морфеме може :а
укључује Aо:елу је:не речи на више морфема (афикс/-е + PворLе-
на основа), са :ва:есеP и осам Aримера PесPирали смо укуAно
Pри:есеP и шесP циљаних афикса (-ify, -ous, il-, -ly, -ant, -ian, -ful,
en-, -ing, -ate, -ical, -ability, mis-, -th, -ial, -ity, in-, -ship, un-, -able,
-er, -ize, -al, ir-, -ness, dis-, -ment, -ed, -ist, -en, -ance, -ive, -ism, -less,
-ion, im-).2
Про:укPивна :имензија је, с :ру;е сPране, исPраживана ели-
циPацијом афикса, и Aо у;ле:у на Нејшнов Aро:укPивни морфо-
лошки за:аPак (Nation, 2001, сPр. 100) из;ле:ала је овако:
I went to the doctor for a ________ (consult). (решење: consultation)

Као шPо се из Aримера може закључиPи, у овом случају се о:
ученика очекивало :а Aразнине у реченицама AоAуне о:;овара-
јућим :ериваPима изве:еним на основу моPиваPора који су Aо-
нуђени у за;ра:и. Три:есеP и шесP реченица ексцерAирано је из
корAуса ен;леско; језика British National Corpus и речника Collins
Cobuild Advanced Learner’s English Dictionary како Lи илусPрације
уAоPреLе савремено; ен;леско; језика Lиле ауPенPичне и реAре-
зенPаPивне, Pј. реалне и конPексPуално мо;уће.3 Чланови :ерива-
ционих Aара:и;ми који са:рже циљане афиксе о:аLрани су са
General Service List (West, 1953) и Academic Word List (Coxhead, 1998;
2000).
За сваки о: PесPова израчунаPа је мера хомо;еносPи и инPерне
конзисPенPносPи, Pзв. КронLахов алфа коефицијенP, чија се вре:-
2
Иако im-, il- и ir- заAраво Aре:сPављају аломорфе Aрефикса in-, у нашем ра:у
PреPирали смо их као засеLне афиксе јер се нереPко Aојављују у PесPовима
Cambridge English: First (FCE), Advanced (CAE), Proficiency (CPE) Pе смо смаPрали :а
PреLа :а исAиPамо Aознавање свако; о: њих.
3 (Не):восмисленосP о:аLраних реченица Aроверена је уз Aомоћ :ва изворна
;оворника ен;леско; језика који су PесP решили Aре AочеPка исPраживања.
Њихови коменPари :овели су :о мањих измена и :оAуна реченица којима
је :восмисленосP Aонуђено; конPексPа све:ена на минимум.

носP креPала о: 0,80 :о 0,91. Скла:но Pоме, исPраживачки инсPру-

менPи мо;у се смаPраPи Aоуз:аним.4
ПРОЦЕДУРА ИсPраживање је сAрове:ено Pоком ре:овних часова лексичких

вежLи на Aре:меPу ИнPе;рисане вешPине ен;леско; језика 1 на
самом AочеPку зимско; семесPра, у Pоку Aрве :ве не:еље окPоLра
месеца. Како Aојављивање циљаних афикса на рецеAPивном Pе-
сPу Aознавања морфоло;ије не Lи уPицало на резулPаPе на ње;о-
вом Aро:укPивном Aан:ану, ученици су Aрве не:еље решавали
искључиво Aро:укPивне PесPове, а Pек након се:ам :ана рецеA-
Pивне PесPове. Тиме је и замор и Aрезасићење решавањем за:аPа-
ка све:ен на најмању мо;ућу меру.
ПрикуAљени Aо:аци оLрађени су сPаPисPичким Aро;рамом
SPSS (ен;л. Statistical Package for the Social Sciences) који се учесPа-
ло корисPи у оLласPи :рушPвених наука, верзија 18.0.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
РезулPаPи лексичких PесPова Aоказали су :а су исAиPаници Lоље
резулPаPе AосPи;ли на сваком о: AеP нивоа рецеAPивно; PесPа.
Као шPо ви:имо у ТаLели 1, заLележена разлика ариPмеPичких
сре:ина је сPаPисPички значајна за сваки о: Aоје:иначних нивоа
(p < 0,01).
РЕЦЕПТИВНИ ТЕСТ ПРОДУКТИВНИ ТЕСТ УПАРЕНЕ РАЗЛИКЕ
НИВО СPан:. Разлика
АриP. АриP. сре:и- СPан. :еви-
:евија- ариP. t p
сре:ина на јација
ција сре:ина
2000 16,90 1,426 14,37 2,485 2,529 9,713 0,000
3000 16,69 1,739 7,97 2,682 8,721 31,843 0,000
5000 12,46 2,668 4,74 2,618 7,721 27,868 0,000
АКАДЕМСКА ЛЕКСИКА 13,32 2,282 7,19 2,851 6,123 24,067 0,000
10000 7,54 3,073 3,51 1,935 4,029 12,415 0,000
67,01 37,93
УКУПНО 8,416 11,251 29,088 38,718 0,000
(74,45%) (42,14%)
ТАБЕЛА 1: ПОРЕЂЕЊЕ РЕЗУЛТАТА РЕЦЕПТИВНОГ И ПРОДУКТИВНОГ ТЕСТА ВЕЛИЧИНЕ ЛЕКСИЧКОГ ФОНДА
4 Ко: PесPова знања се оLично смаPра :а арLиPрарна ;раница изна: које се

PесP може смаPраPи Aоуз:аним износи 0,80 :ок се вре:носPи изна: 0,90 Pре-
Pирају као AоказаPељ врло високе Aоуз:аносPи (Turjačanin & Čekrlija, 2006,
сPр. 137).

НарочиPо :оLри резулPаPи осPварени су на рецеAPивном PесPу

на нивоима који Aре:сPављају Aрвих 2000 и 3000 најфреквенPни-
јих речи у ен;леском. Након Pо;а, са смањењем фреквенPносPи
речи, сукцесивно оAа:а и Lрој Pачних о:;овора исAиPаника. Овај
Pрен: AримеPан је и на рецеAPивном и Aро:укPивном PесPу.
По:аци Aриказани у ТаLели 2 указују :а су исAиPаници и Aри-
ликом PесPирања Aознавања :еривационе морфоло;ије, у Aросе-
ку, освојили већи Lрој Lо:ова на рецеAPивном не;о на Aро:ук-
Pивном за:аPку (p < 0,01). С оLзиром на Pо :а су Pачно и:енPифи-
ковали морфолошку сPрукPуру ;оPово 70% за:аPих лексема,
можемо закључиPи :а су сPу:енPи релаPивно лако AреAознали
Aоје:ине афиксе, о:носно :а након осам ;о:ина учења ен;леско;
језика Aосе:ују Aрилично развијену меPалин;висPичку свесP.
Овоме у Aрило; ;овори и квалиPаPивна анализа Aоје:иначних
о:;овора. Она је оPкрила :а су заLележене ;решке реPко ка: Lиле
Aроизво: Aо:еле речи на сло;ове, нAр. sum + ma + rize или moun +
tai + nous; Aримери као шPо су in + vestigative, disord + er или eco +
nomical указују :а су сPу:енPи, свесни AосPојања афикса in-, -er и
eco- (који се Aојављују у речима као шPо су inactive, teacher и ecosys-
tem, Aримера ра:и) изво:или ;енерализације, Pе AоменуPе афик-
се Aроналазили и у речима које, сасвим случајно, са:рже комLи-
нацију исPих слова.
РЕЦЕПТИВНИ ТЕСТ ПРОДУКТИВНИ ТЕСТ УПАРЕНЕ РАЗЛИКЕ

АриPмеPичка СPан:ар:на АриPмеPичка СPан:ар:на Разлика ариPме-
t P
сре:ина :евијација сре:ина :евијација Pичких сре:ина
24,72 (68,66%) 3,847 19,43 (53,97%) 5,385 5,294 7,699 0,000
ТАБЕЛА 2: ПОРЕЂЕЊЕ РЕЗУЛТАТА РЕЦЕПТИВНОГ И ПРОДУКТИВНОГ ПОЗНАВАЊА ДЕРИВАЦИОНЕ

МОРФОЛОГИЈЕ
У вези са :оLијеним Aо:ацима, AоPреLно је AружиPи извесно

Pумачење. Развоју рецеAPивно; знања из оLласPи :еривационе
морфоло;ије мо;ао је :а :оAринесе инAуP коме су сPу:енPи Lили
изложени на часовима ен;леско; језика Pоком AреPхо:них ци-
клуса оLразовања. Поје:ини уџLеници LриPанских из:авача
(нAр. Oxford University Press, Cambridge University Press, MM pub-
lications) намењени ученицима сре:ње; и више; нивоа знања
(А2-Б2 Aрема Заје:ничком евроAском оквиру), наиме, са:рже за-
:аPке који скрећу Aажњу ученика на морфолошку сPрукPуру ен-
;леских речи. ИлусPрације ра:и, Aоменућемо Aримере из уџLе-

ника English in Mind 1 (Puhta & Stranks, 2004, сPр. 4) и Traveller: Level
B1+ (Mitchell, 2009, сPр. 98):5
Work with a partner. Write the nationalities for the countries in Exer-
cise 2a.
-AN/-IAN ARGENTINIAN BELGIAN

-ISH BRITISH
OTHERS CHINESE FRENCH
Nouns ending in -ion and -ant. Look at the chart below. Which nouns
indicate an action and which the person or thing doing the action?
VERBS NOUNS
POLLUTE POLLUTION POLLUTANT
PARTICIPATE PARTICIPATION PARTICIPANT
Ма:а су исAиPаници Aоказали висок сPеAен Aознавања морфо-

лошке сPрукPуре ен;леских лексема, на Aро:укPивном морфоло-
шком за:аPку Pачно су извели све;а нешPо више о: Aоловине ци-
љаних :ериваPа. Може се, сPо;а, консPаPоваPи, :а Aро:укPивно
знање, у смислу Aознавања :еривације, заосPаје за рецеAPивним.
Оваква заAажања у скла:у су са налазима :ру;их ауPора
(Dimitrijević-Savić & Danilović, 2010; Schmitt & Mira, 1997; Schmitt &
Zimmerman, 2002) и AоPврђују AреPAосPавку :а развијање Aро-
:укPивно; знања из оLласPи морфоло;ије у формалним насPав-
ним условима нереPко Aре:сPавља изазов како за ученике Pако и
за насPавнике. ДеPаљна анализа Aо;решних о:;овора оPкрила је
:а су исAиPаници, у сиPуацији ка:а нису Lили си;урни који
:ериваP PреLа :а консPруишу, корисPили AознаPе, махом висо-
коAро:укPивне афиксе,6 и на Pај начин сPварали неAосPојеће
чланове :еривационих Aара:и;ми (нAр. *typer, *unlogically, *refuse-
ment). ИнPересанPно је :а сe је:на учесPала ;решка Aојавила Aо:
уPицајем Pрансфера из маPерње; језика (ен;л. classificate умесPо
5
МинисPарсPво AросвеPе, науке и Pехнолошко; развоја о:оLрило је AоменуPе
уџLенике за ра: у ;имназијама и сре:њим сPручним школама Pоком школ-
ске 2016/2017. ;о:ине. Више о овоме ви:еPи на http://www.mpn.gov.rs/
udzbenici/.
6
ПоменуPи афикси налазе се на сAиску најAро:укPивнијих :еривационих
афикса у ен;леском језику у књизи Osnovi morfologije engleskog jezika (Vujić,
2006, сPр. 109–111).

classify Aрема срA. класификова и). На месPима на којима Lи се,

Aак, мо;ло очекиваPи :а ће AосPојање сро:них оLлика у ен;ле-
ском и срAском (Pзв. ко;наPа) олакшаPи :оAисивање Pачних
о:;овора, овај ви: Aреноса знања је махом изосPао (уA. ен;л. tra-
ditionalism и срA. ра иционализам, ен;л. normality и срA. нормали-
е , ен;л. ambitious и срA. ам%ициозан).
Ваља на;ласиPи :а се :анас већ у уџLеницима за насPаву ен;ле-
ско; језика у основној школи може наићи на вежLања која разви-
јају Aро:укPивно знање из оLласPи PворLе речи, Pј. Aре:сPављају
Aоје:ине чланове :еривационих Aара:и;ми, AоAуP сле:еће; за-
:аPка AреузеPо; из веома AоAуларне е:иције Project, чеPврPи
ниво (Hutchinson, 2009, сPр. 73):
Complete the chart. Find the missing words in the Problem page.
Verb Noun
to argue to have an argument
to discuss to have a ?
to decide to make a ?
Скла:но Pоме, мо;ло Lи се очекиваPи :а рецеAPивно и Aро:ук-

Pивно знање из оLласPи :еривационе морфоло;ије Lу:е Aо:је:-
нако развијено након :у;о;о:ишње; учења ен;леско; језика у
формалном насPавном окружењу. Јасно је, међуPим, :а изла;ање
:ериваPима, чак и ка: је Aраћено Aовременим решавањем за:а-
Pака који циљано усмеравају Aажњу ученика на морфолошку
сPрукPуру речи и семанPичку AовезаносP PворLених основа и :е-
риваPа, не :ово:и :о Aро:укPивно; овла:авања вешPином Pвор-
Lе речи у ен;леском.
ПошPо су и лексички и морфолошки PесPови Aоказали :а се ре-
цеAPивно знање развија Lрже о: Aро:укPивно;, Aокушали смо :а
уPвр:имо :а ли између Aоје:иних :имензија знања AосPоје сPа-
PисPички значајне корелације. УсPановили смо :а између свих
варијаLли, осим рецеAPивно; знања :еривације, AосPоји сPаPи-
сPичка јака, AозиPивна веза (в. ТаLелу 3). Корелацијске величине
су;еришу :а шPо су Lољи резулPаPи на је:ном PесPу, уPолико ће
Lољи LиPи и на :ру;ом. О Pесној AовезаносPи рецеAPивно; и Aро-
:укPивно; лексичко; знања Aисали су мно;и ауPори (Danilović
Jeremić, 2015; Laufer, 1998; Zhong & Hirsh, 2009) Aа се из Pо; разло;а
овим корелацијама нећемо LавиPи.

РЕЦЕПТИВНИ ПРОДУКТИВНИ РЕЦЕПТИВНИ ПРОДУКТИВНИ

ЛЕКСИЧКИ ТЕСТ ЛЕКСИЧКИ ТЕСТ МОРФОЛОШКИ ТЕСТ МОРФОЛОШКИ ТЕСТ
РЕЦЕПТИВНИ
1 0,840** 0,176 0,671**
ЛЕКСИЧКИ ТЕСТ
ПРОДУКТИВНИ
0,840** 1 0,219 0,754**
ЛЕКСИЧКИ ТЕСТ
РЕЦЕПТИВНИ
0,176 0,219 1 0,284*
МОРФОЛОШКИ ТЕСТ
ПРОДУКТИВНИ
0,671** 0,754** 0,284* 1
МОРФОЛОШКИ ТЕСТ
ТАБЕЛА 3: КОЕФИЦИЈЕНТИ КОРЕЛАЦИЈА ИЗМЕЂУ РЕЦЕПТИВНЕ И ПРОДУКТИВНЕ ДИМЕНЗИЈЕ ПОЗНАВАЊА

ЛЕКСИКЕ И ДЕРИВАЦИОНЕ МОРФОЛОГИЈЕ
ШPо се морфоло;ије Pиче, :оLијени резулPаPи се већим :елом

Aо:у:арају са онима :о којих су :ошле Хајаши и Марфи (Hayashi
& Murphy, 2011) са ученицима којима је маPерњи језик јаAански.
И оне су уви:еле :а између Aро:укPивне :имензије морфоло-
шко; знања и рецеAPивно; и Aро:укPивно; Aознавања лексике
AосPоји сPаPисPичка значајна корелација, али њихово исPражи-
вање, за разлику о: наше;, није Aронашло чак ни слаLу сPаPи-
сPичку везу између рецеAPивно; и Aро:укPивно; знања из :оме-
на морфоло;ије. ОLјашњење за уочену :искреAанцу мо;ло Lи се
Aронаћи у сPеAену Aознавања ен;леско; језика исAиPаника. Хаја-
ши и Марфи своје исPраживање нису сAровеле са мла:има који
су се оAре:елили :а им ен;лески језик Lу:е Aре:меP Aрофесио-
нално; инPересовања. Мо;уће је, :акле, :а су наши исAиPаници,
сPу:енPи ен;леско; језика и књижевносPи, :осе;ли сPуAањ на
коме се њихово рецеAPивно знање Aолако AреPвара у Aро:укPив-
но :ок ко: јаAанских ученика Pо још увек није случај.
Бу:ући :а смо Aрименом корелацијских Pехника усPановили
:а између Aоје:иних варијаLли AосPоје снажни корелацијски о:-
носи, вишесPруком ре;ресијом Aокушали смо :а сазнамо у којој
мери морфолошки факPори :оAриносе лексичком знању (в. Та-
Lелу 4). ПосмаPрани заје:но, рецеAPивно и Aро:укPивно знање
из оLласPи :еривационе морфоло;ије оLјашњавају 56,8% варијан-
се у Aро:укPивном лексичком знању али у овоме у највећој мери
учесPвује Aро:укPивна :имензија која :аје сPаPисPички значајан
:оAринос (p < 0,0005). РецеAPивна :имензија, с :ру;е сPране, нема
сличан учинак (p = 0,951). И ка:а је у AиPању рецеAPивно лексич-
ко знање, заAазили смо :а рецеAPивно и Aро:укPивно знање из

:омена :еривационе морфоло;ије заје:но оLјашњавају 45% вари-

јансе али :а у овоме само је:на варијаLла, Aро:укPивна :имензи-
ја морфолошко; знања, и;ра важну уло;у (p < 0,0005). На основу
:оLијених резулPаPа закључујемо :а развој Aро:укPивно; мор-
фолошко; знања може :а уLрза расP и рецеAPивно;, а нарочиPо
Aро:укPивно; лексичко; знања. Чини се :а унаAређивање рецеA-
Pивно; морфолошко; знања, о:носно сAосоLносPи расPављања
речи на морфеме, нема Pакав уPицај. Дру;им речима, ра: на ра-
звоју Aро:укPивно; знања из оLласPи :еривационе морфоло;ије
заслужује AосеLну Aажњу у учионици јер осPваривање наAреPка
на овом Aољу, као је:ном о: кључних елеменаPа лексичко; зна-
ња, може AозиPивно :а уPиче на усвајање вокаLулара, и у рецеA-
Pивном и у Aро:укPивном смислу.
ВАРИЈАБЛЕ ß T P
рецеAPивно Aо-
ПРЕДВИЂАЊЕ знавање морфо- 0,005 0,062 0,951
ПРОДУКТИВНОГ ло;ије
ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЊА Aро:укPивно Aо-
(R2=0,568) знавање морфо- 0,752 8,854 0,000
ло;ије
рецеAPивно Aо-
ПРЕДВИЂАЊЕ знавање морфо- -0,016 -0,166 0,868
РЕЦЕПТИВНОГ ло;ије
ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЊА Aро:укPивно Aо-
(R2=0,450) знавање морфо- 0,675 7,040 0,000
ло;ије
ТАБЕЛА 4: РЕЗУЛТАТИ ВИШЕСТРУКЕ РЕГРЕСИОНЕ АНАЛИЗЕ: ДОПРИНОС КОЈИ ПОЗНАВАЊЕ ДЕРИВАЦИОНЕ

МОРФОЛОГИЈЕ ИГРА У ВЕЛИЧИНИ ЛЕКСИЧКОГ ФОНДА
ЗАКЉУЧАК Циљ ово; исPраживања Lио је :а исAиPа AовезаносP различиPих

комAоненPи које су и:енPификоване као значајне за развој лек-
сичко; знања, а самим Pим и оAшPе; језичко; знања, ученика
ен;леско; језика као сPрано;. УPвр:или смо :а се рецеAPивно и
Aро:укPивно Aознавање лексике и :еривације не развијају рав-
номерно, о:носно :а Aро:укPивне вешPине у великој мери зао-
сPају за рецеAPивним. Овакав исхо:, са;ласан са заAажањима
:ру;их ауPора (Danilović Jeremić, 2015; Hayashi & Murphy, 2011;
Waring, 1997), мо;ао Lи се оLјасниPи насPавним меPо:ама и Pех-
никама којима су ученици Lили изложени Pоком AреPхо:них
оLразовних циклуса. Уколико је у учионици у фокусу насPавно;

:еловања Lио развој рецеAPивно; знања, он:а се Aро:укPивно

знање само о: сеLе није ни мо;ло развиPи Aа свакако ни Aарира-
Pи рецеAPивном знању. Наши налази Pакође су;еришу :а мен-
Pални лексикон ученика ен;леско; језика као сPрано; о:ликује
висок сPеAен меPајезичке свесPи, шPо се манифесPује њиховом
сAосоLношћу расPављања речи на морфеме. За овај асAекP језич-
ко; знања, иAак, не можемо рећи :а умно;оме :оAриноси ра-
звиPку лексичко; знања. Корелацијске анализе и накна:на више-
сPрука ре;ресија указале су, наиме, :а се наAре:ак у оLласPи
усвајања лексике :елимично може оLјасниPи :оAриносом који
Aружа Aро:укPивно а не рецеAPивно Aознавање морфоло;ије.
На основу све;а наве:ено;, намеће се закључак :а у инсPиPу-
ционалним условима ваља из:војиPи време за ра: на развоју
Aро:укPивних језичких вешPина (;овор и Aисање), а уз Pо не Lи
PреLало занемариPи ни морфолошку :имензију лексичко; зна-
ња. Ако се ученицима омо;ући :а унаAре:е своје Aро:укPивне
вешPине у оLласPи :еривационе морфоло;ије, може се очекива-
Pи :а ће се временом AовећаPи не само њихов лексички фон: већ
и сPеAен ауPономије у учењу. Ученици који су свесни AосPојања
:еривационих Aара:и;ми мо;у сами или у Aару/;руAи :а анали-
зирају (не)AознаPе лексеме и Pра;ају за AреосPалим члановима
њихових Aара:и;ми, а Pо ће :овесPи :о коришћења AосPојећих
знања и увиђања значењских веза између PворLених основа и :е-
риваPа. Бу:ући :а је, у сиPуацији ка:а се сPрани језик учи ин-
сPрукционим AуPем, :инамика развоја лексичко; фон:а AосPе-
Aена и :у;оPрајна, Aримена још је:не у низу сPраPе;ија за усваја-
ње и консоли:ацију вокаLулара ученицима само може LиPи о:
корисPи.

КОРПУСИ British National Corpus, http://corpus.byu.edu/bnc/ (AрисPуAљено Pоком

окPоLра 2010).
РЕЧНИЦИ Collins Cobuild Advanced Learner’s English Dictionary, CD-ROM (2011).
ЛИТЕРАТУРА Anglin, J. (1993). Vocabulary development: A morphological analysis. Mono-

graphs of the Society for Research in Child Development, 58(10), 1–186.
Bauer, L. & Nation, P. (1993). Word families. International Journal of Lexicogra-
phy, 6(4), 253–279.
Berko, J. (1958). The child’s learning of English morphology. Word, 14, 150–
177.
Carlisle, J.F. (1988). Knowledge of derivational morphology and spelling abil-
ity in fourth, sixth, and eighth graders. Applied Psycholinguistics, 9, 247–266.
Carlisle, J.F. & Nomanbhoy, D.M. (1993). Phonological and morphological
awareness in first graders. Applied Psycholinguistics, 14, 177–195.
Corson, D.J. (1995). Using English words. Dordrecht: Kluwer.
Coxhead, A. (1998). An Academic Word List. Wellington, New Zealand: Victoria
University of Wellington.
Coxhead, A. (2000). A new academic word list. TESOL Quarterly, 34(2), 213–238.
Danilović Jeremić, J. (2015). Lexical knowledge of Serbian L1 English L2 learn-
ers: Reception vs. production. Nastava i vaspitanje, 64(1), 87–100.
Derwing, B. & Baker, W. (1986). Recent research on the acquisition of English
morphology. In: P. Fletcher, M. Garman (Eds.), Language acquisition: Studies in
first language development (209–223). New York: Cambridge University Press.
Dimitrijević-Savić, J. & Danilović, J. (2010). The robustness of the facilitative
effect in the productive derivational knowledge of L2 learners of English. Pri-
menjena lingvistika, 11, 305–315.
Finkenstaedt, T. & Wolff, D. (1973). Ordered profusion: Studies in Dictionaries and
the English Lexicon. Heidelberg: Carl Winter Universität.
Hayashi, Y. & Murphy, V. (2011). An investigation of morphological aware-
ness in Japanese learners of English. Language Learning Journal, 39(1), 105–120.
Hutchinson, T. (2009). Project 4: student’s book. Oxford: Oxford University
Press.
Ku, Y. & Anderson, R. (2003). Development of morphological awareness in
Chinese and English. Reading and Writing: An interdisciplinary journal, 16, 399–
422.

Kuczaj, S.A. (1977). The acquisition of regular and irregular past tense forms.
Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior, 16, 589–600.
Laufer, B. (1998). The Development of Passive and Active Vocabulary in a Sec-
ond Language: Same or Different? Applied Linguistics, 19(2), 255–271.
Laufer, B. & Nation, P. (1999). A vocabulary-size test of controlled productive
ability. Language Testing, 16(1), 33–51.
Leong, C.K. (1989). The effects of morphological structure on reading profi-
ciency: A developmental study. Reading and Writing: An interdisciplinary jour-
nal, 1, 357–379.
McCarthy, M. (2001). Issues in Applied Linguistics. Cambridge: Cambridge Uni-
versity Press.
Mitchell, H.Q. (2009). Traveller, Level B1+: student’s book. London: MM publica-
tions.
Mochizuki, M. & Aizawa, K. (2000). An affix acquisition order for EFL learners:
An exploratory study. System, 28(2), 291–304.
Nagy, W. & Herman, P. (1987). Depth and breadth of vocabulary knowledge:
Implications for acquisition and instruction. In: M.G. McKeown, M.E. Curtis
(Eds.), The nature of vocabulary acquisition (19–35). Hillsdale, NJ: Erlbaum.
Nagy, W.E., Diakidoy, I.N. & Anderson, R.C. (1993). The acquisition of mor-
phology: Learning the contribution of suffixes to the meanings of deriva-
tives. Journal of Reading Behavior, 25, 155–170.
Nation, P. (1990). Teaching and learning vocabulary. New York: Newbury House.
Nation, I.S.P. (2001). Learning vocabulary in another language. Cambridge: Cam-
bridge University Press.
Puhta, H. & Stranks, J. (2004). English in Mind: Student’s book 1. Cambridge:
Cambridge University Press.
Read, J. (1997). Vocabulary and testing. In: N. Schmitt, M. McCarthy (Eds.),
Vocabulary: Description, Acquisition and Pedagogy (303–320). Cambridge: Cam-
bridge University Press.
Richards, J.C. (1976). The role of vocabulary teaching. TESOL Quarterly, 10(1),
77–89.
Selby, S. (1972). The development of morphological rules in children. British
Journal of Educational Psychology, 42, 293–299.
Schmitt, N. & Mira, P. (1997). Researching vocabulary through a word knowl-
edge framework: Word associations and verbal suffixes. Studies in Second Lan-
guage Acquisition, 19, 17–36.
Schmitt, N. & Zimmerman, C.B. (2002). Derivative Word Forms: What Do
Learners Know? TESOL Quarterly, 36(2), 145–171.

Schmitt, N., Schmitt, D. & Clapham, C. (2001). Developing and exploring the
behaviour of two new versions of the vocabulary levels test. Language Testing,
18(1), 55–88.
Topalov, J. & Radić-Bojanić, B. (2014). Istraživanja afektivnih faktora u visoko-
školskom obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Turjačanin, V. & Čekrlija, Đ. (2006). Osnovne statističke metode i tehnike u SPSS-u:
Primjena SPSS-a u društvenim naukama. Banja Luka: Centar za kulturni i socijal-
ni popravak.
Vujić, J. (2006). Osnovi morfologije engleskog jezika. Filološko-umetnički fakul-
tet: Kragujevac.
Waring, R. (1997). A Comparison of the Receptive and Productive Vocabulary
Sizes of Some L2 Learners. Immaculata (Occasional papers of Notre Dame
Seishin University, Okayama), 1, 53–68.
West, M. (1953). A General Service List of English Words. London: Longman,
Green & Co.
Zhong, H. & Hirsh, D. (2009). Vocabulary growth in an English as a foreign
language context. University of Sydney papers in TESOL, 4(1), 85–113.
JELENA R. DANILOVIĆ JEREMIĆ

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC
FACULTY OF PHILOLOGY AND ARTS
SUMMARY THE INTERRELATEDNESS OF LEXIS AND MORPHOLOGY

IN ENGLISH LANGUAGE LEARNING
The past few decades have seen a sparked interest in the develop-
ment of vocabulary knowledge in both L1 and L2 learners, resulting
in an ever increasing body of research which supports the view that
vocabulary and morphology are closely related. Morphological
awareness, encompassing the knowledge of derivational and inflec-
tional forms, is nowadays thought to be a critical element of
vocabulary growth, contributing to a rapid expansion in children’s
lexicon from the fourth grade to high school (Nagy & Herman, 1987).
There are indications of a similar but much slower and more chal-
lenging process taking place in the EFL teaching/learning context.
Nevertheless, the relationships between various aspects of morpho-

logical awareness and vocabulary knowledge have not been

investigated in depth, and even less so in Serbian EFL learners.
Therefore, the aim of this paper is to explore the aforementioned
issue in upper-intermediate Serbian EFL learners, first-year students
majoring in English at the Faculty of Philology and Arts in Kraguje-
vac. Their performance on the word segmentation and suffix
elicitation task, as measures of receptive and productive morpholog-
ical awareness (Hayashi & Murphy, 2011), was statistically analyzed
and examined in relation to their vocabulary size (Nation, 1990;
2001). The results obtained contribute to our growing understanding
of L2 lexical knowledge in EFL learners and have pedagogical
implications.
KEYWORDS: lexis, morphology, derivation, EFL learning.


801.73
821.111(73).09-2 ХАРТ Т
DOI:10.5937/ZRFFP47-15560
АНИТА В. ЈАНКОВИЋ1
АНАЛИЗА КОХЕЗИВНИХ СРЕДСТАВА

У КРАТКОМ ТЕКСТУ НА ПРИМЕРУ ДРАМЕ
„ВИСКИ. БЕЗ ВОДЕ. БЕЗ ЛЕДА.“ ТОМА ХАРТА
САЖЕТАК. Појам текста има динамичну природу и вишеструке дефиниције које

покушавају да укључе све аспекте његове лингвистичке реализације.
Заједнички елеменaт свих дефиниција текста је његова кохезивност, тј.
повезаност у целину. Кохезија се односи на оне карактеристике повр-
шинске структуре текста које спајају његове делове и као таква, она је
семантичка категорија, али и синтагматска релација.
Циљ овог рада је да представи модел анализе кохезивних средстава
који су први установили аутори Халидеј и Хасан. Анализа се ради на
тексту драме Тома Харта. Текст се посматра као драмски дијалог наме-
њен за говор на сцени па су из анализе искључене дидаскалије као па-
ралингвистичке појаве.
Модел анализе обухвата идентификацију и обележавање исказа у
тексту, а затим идентификацију кохезивних елемената и категориза-
цију кохезивних веза у сваком исказу. Категоризација кохезивних веза
се допуњује одређивањем правца везе и физичке удаљености елемена-
та у тексту.
Анализа корпуса је показала да је кохезија у тексту средње густине,
анафоричног правца и најчешће реализована кроз елипсу. Ово је у
складу са хипотезом да тип текста условљава кохезивне механизме, јер
је кратка анафорична елипса карактеристична за дијалоге. Такође, од-
1
anita.jankovic@pr.ac.rs
321
суство паралелизма је врло индикативно јер је он карактеристичан за

поезију и политички дискурс.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: текст, кохезија, кохезивна средства, елипса, драмски дијалог.
Си$урно и се чиним врло чу ном ван кон екс а.2

Ани Дифранко
УВОД
У лин;висPици PексPа, кохезија је LиPан исPраживачки феномен

којим су међу Aрвима Aочели :а се Lаве Хали:еј и Хасан Aре 40-ак
;о:ина. Они су AосPавили AроLлем кохезије као је:ан о: асAекаPа
PексPуре PексPа; она је сачињена о: веза између :елова PексPа –
Aара;рафа, реченица и речи – али не о:ређује са:ржај PексPа, већ
:аје смисао Pом Aразном AросPору између ње;ових :елова (Halli-
day & Hasan, 1976). Кроз Aре;ле: :осPуAне лиPераPуре, ра: ће Aрво
Aре:сPавиPи различиPе :ефиниције PексPа, а заPим и шPа ;а чини
кохезивним. Такође, феномен краPко; PексPа најављен у наслову
ће LиPи оLрађен кроз AиPање како се AосPиже кохезија у краPкој
форми на Aримеру :раме Тома ХарPа (Hart, 2012) која је наAисана
у све;а 113 речи. АуPор ће корисPиPи мо:ел анализе :рамско; :и-
јало;а који су AосPавили Хали:еј и Хасан (Halliday & Hasan, 1976,
сPр. 348). Циљ анализе је маAирање кохезивних механизама у
:рамском :ијало;у Aо: AреPAосPавком :а PиA и жанр PексPа мо;у
:а о:ре:е врсPу и ;усPину ње;ове кохезије.
ТЕКСТ, ТЕКСТУРА
Приликом :ефинисања Aојма екс и о:ређивања ње;ових ;ра-

ница у лиPераPури се чесPо наво:и Aример аAсур:а који Aочиње
AиPањем „Да ли је књи;а сасPављена о: насумичних речи које је
комAјуPер изаLрао заAраво PексP?“ Овај скуA речи има оLлик
књи;е и може :а се чиPа (Lар PеореPски) шPо је ар;уменP у Aрило;
ње;ове каракPеризације као PексP. МеђуPим, овај оLлик не нази-
вамо PексPом. С :ру;е сPране, :ве речи, на Aример „ДоLро јуPро“
2 Ен;л. “Taken out of context, I must seem so strange.” Fire door – Ani DiFranco.
322 АНИТА В. ЈАНКОВИЋ

АНАЛИЗА КОХЕЗИВНИХ СРЕДСТАВА У КРАТКОМ ТЕКСТУ…
у СМС AреAисци између :ве осоLе, смаPрамо PексPом. ТексPуална

лин;висPика узима PексP као основни Aре:меP сво; изучавања за
чију :ефиницију је морала :а наAрави искорак у AросPор ван је-
зика јер се Aоказало :а се PексP Pек мањим :елом AоPврђује кроз
сеLе само;, а :а је оPворен Aрема сиPуацијском, о:носно комуни-
кацијском конPексPу (Couto & Minel, 2009).
Бејлин и ГрафшPајн :ефинишу PексP као скуA Aисано; језика
који са:ржи је:ну или више речи, синPа;ми или реченица које
служе :а Aренесу информацију (Bailin & Grafstein, 2016). Ова је:-
но:имензионална :ефиниција :оAуњена је оLјашњењем :а је
Aисани језик Lило који визуелно разумљив језички ко: (алфаLеP,
и:ео;рам, хијеро;лиф и сл.). Хали:еј и Хасан PексPом називају
семанPичку је:иницу, :акле је:иницу значења, а не форме
(Halliday & Hasan, 1976). По њима, PексP се не сасPоји о: реченица,
већ је реализован кроз реченице, ко:иран је у њима. Оваква :е-
финиција оPкрива њихову Pеорију о :ру;ачијој Aриро:и сPрукPу-
ре и је:инсPва PексPа о: оне коју налазимо у реченицама и клау-
зама.
Зринка Гловацки Бернар:и (Glovacki Bernardi, 1990) своју :е-
финицију PексPа сво:и на кохеренPан сле: коначно; Lроја рече-
ница, а Гај Кук (Cook, 1990) се слаже са овом :ефиницијом, али ко-
рисPи :ру;ачију формулацију – лин;висPичке форме у језичком
низу. Мразовић (2009) :о:аје :а PексP има о:ређену намеру и
:рушPвено-комуникаPивну функцију и зависи о: ;рамаPичко;
сисPема о:ређено; језика. Коначно, Вал;ина (наве:ено у Pana-
senko, 2013, сPр. 39) смаPра PексP :инамичким феноменом који је
Aроизво: ;оворне акPивносPи; :о:аје :а се PексP о:ликује Aове-
заношћу и циљношћу на сва Pри Aлана – информаPивном, сPрук-
Pуралном и комуникаPивном.
Иако са о:ређеном :озом си;урносPи знамо шPа је PексP и које
су му ;ранице, AосPоје оLјекPивни асAекPи који су каракPери-
сPични за PексP, а које не налазимо у не-PексPу. Бо;ран: и Дре-
слер су Aре:сPавили се:ам асAекаPа који је:ну лин;висPичку ма-
нифесPацију чине PексPом: кохезија, кохеренција, намерносP,
AрихваPљивосP, информаPивносP, сиPуаPивносP и инPерPексPу-
алносP (Beaugrande & Dressler, 1981). Слично Вал;ини, Алонсо
(Alonso, 1991) смаPра :а међуAовезаносP ових асAекаPа оPкрива
:а је PексP исPовремено је:иница комуникације и Aроцес у коме
су сасPавни елеменPи у сPалном Aревирању. Теорија чиPљивосPи
(ен;л. Readability) :оAриноси овој расAрави асAекPима који уPичу
на разумевање PексPа, а Pо су: а) AовезаносP информација – сAо-
АНИТА В. ЈАНКОВИЋ 323

соLносP чиPаоца :а Aовеже информације на нивоу исказа и :ис-

курса, L) :возначносP – мо;ућносP вишезначносPи речи, исказа
или :искурса, в) AреPхо:но знање чиPаоца – знање чиPаоца о зна-
чењу речи и :ру;им релеванPним информацијама AоPреLних за
Pумачење и разумевање PексPа (Bailin & Grafstein, 2016).
По Хасановој (наве:ено у Taboada, 2004, сPр. 14), PексPура, с
:ру;е сPране, је Pехнички Pермин који означава лексичко-;рама-
Pичке механизме који :рже PексP оLје:ињеним и раз;раничавају
;а о: не-PексPа или некомAлеPно; PексPа. Ови механизми Pакође
Aраве разлику међу жанровима и PиAовима PексPа. ТексPура се
сPвара на Pри начина: кохезијом, PемаPском сPрукPуром и ма-
кросPрукPуром (Halliday & Hasan, 1976). Ми ћемо се у овом ра:у
LавиPи искључиво кохезијом.
КОХЕЗИЈА
Кохезија се најAре AреAознаје у о:носима међу исказима унуPар
је:но; PексPа; Pо су везе међу елеменPима PексPа, ;рамаPичке
или лексичке везе које ује:ињују исказе у PексP. Кохезивне везе
чине ову лин;висPичку манифесPацију PексPом, али ује:но ука-
зују и на ње;ове ;ранице. При оLјашњавању кохезије Бо;ран: и
Дреслер (Beaugrande & Dressler, 1981) смаPрају :а је најLоље узеPи
синPаксу која на нивоу PексPа корисPи Lројна сре:сPва за ор;ани-
зацију.
ГрејL (наве:ено у Couto & Minel, 2009, сPр. 92), који је насPавио
ра: Хали:еја и Хасанове, :ефинише кохезију као механизме :о-
сPуAне на Aовршини PексPа који Aоказују какве везе оLје:ињују
реченице и клаузе. ЕнквисP (наве:ено у Tangkiengsirisin, 2010,
сPр. 2) смаPра :а кохезију чине „ви:љиве везе на Aовршини Pек-
сPа које јачају ње;ов семанPички инPе;риPеP“. Кохезивне везе
мо;у се Aо:елиPи у AеP каPе;орија: 1) :еиксе, 2) суAсPиPуција,
3) елиAса, 4) лексичка сре:сPва и 5) конекPори (Halliday & Hasan,
1976). ТаLоа:а (2004) је :оAунила ову Aо:елу раз:вајањем сPрук-
Pуралне о: несPрукPуралне кохезије (ТаLела 1).
Деиксе (ен;л. reference) су лин;висPичка сре:сPва којима ;овор-
ници указују на сеLе и околину. Та лин;висPичка сре:сPва у ен-
;леском језику су ;рамаPичке речи AоAуP заменица, али и лек-
сичке је:инице AоAуP Aри:ева у Aоре:Lеној форми. Хали:еј и Ха-
сан (Halliday & Hasan, 1976) :еле :еиксе у Pри ;руAе: 1) личне (у
ен;леском језику Pо су личне и Aрисвојне заменице и Aрисвојни

НЕСТРУКТУРАЛНА КОХЕЗИЈА
КОМПОНЕНЦИЈАЛНЕ ВЕЗЕ ОРГАНСКЕ ВЕЗЕ
ДЕИКСЕ
ГРАМАТИЧКЕ
СУПСТИТУЦИЈА КОНЕКТОРИ
ВЕЗЕ
ЕЛИПСА
ЛЕКСИЧКА СРЕДСТВА КОХЕЗИЈЕ

ЛЕКСИЧКЕ МОДАЛНЕ РЕЧИ И УЗВИЦИ
(СИНОНИМИ, МЕРОНИМИ, АНТОНИМИ,
ВЕЗЕ (НА ПРИМЕР: ХМ, ОХ, АХА И СЛИЧНО)
ПОНАВЉАЊЕ И ДР.)
СТРУКТУРАЛНА КОХЕЗИЈА
ПАРАЛЕЛИЗАМ
РАЗВОЈ ТЕМА-РЕМА
ОРГАНИЗАЦИЈА СЛЕДА ДАТО-НОВО
ТАБЕЛА 1: КОХЕЗИВНА СРЕДСТВА (TABOADA, 2004, СТР. 22). COHESIVE DEVICES (TABOADA, 2004, P. 22).
Aри:еви, AоAуP I, my, mine), 2) Aоказне (Aоказне заменице и о:ре-

ђени члан у ен;леском језику, на Aример this, that, the) и 3) Aоре:-
Lене (Aри:еви и Aрилози који изражавају сличносPи и разлике
AоAуP same, identical, similar, similarly, identically као и комAараPив
сAецифичних Aри:ева и Aрило;а, на Aример better, more, prettier).
СуAсPиPуција је врло Lлиска AреPхо:ној каPе;орији, али се ра-
зликује Aо врсPи везе коју усAосPавља. Наиме, суAсPиPуција је
формална веза, а не семанPичка; оLлик који се корисPи као заме-
на мора :а има исPу сPрукPуру, као и ори;инални елеменP. Хали-
:еј и Хасан (Halliday & Hasan, 1976) разликују Pри врсPе суAсPиPу-
ције зависно о: ;рамаPичке форме која се замењује: именичка,
;ла;олска и клаузална. Нео:ређена ен;леска заменица one и њен
оLлик множине је најчешћи оLлик који се корисPи у именичкој
суAсPиPуцији (Пример 1). Ко: ;ла;олске суAсPиPуције, уAоPре-
Lљавају се Aомоћни ;ла;оли (be, do, have) у комLинацији са so или
the same (Пример 2). Коначно, клаузална суAсPиPуција најчешће
се реализује кроз уAоPреLу речи so или not (Пример 3).
1) My axe is blunt. I must get a sharper one. (Halliday & Hasan, 1976,
сPр. 89)
2) He told me to leave, I was only glad to do so. (Halliday & Hasan, 1976,
сPр. 116)

3) Has everyone gone home? I hope not. (Halliday & Hasan, 1976, сPр. 133)
Сле:ећа каPе;орија у овој Aо:ели је елиAса (ен;л. ellipsis) и :е-
финисана је као суAсPиPуција нулPим елеменPом (ен;л. substitu-
tion by zero) (Halliday & Hasan, 1976). Лин;висPички оLлик који се
изосPавља се Aо:разумева из конPексPа. ЕлиAса сPвара формално
јаку везу међу елеменPима PексPа; ка:а чиPалац наиђе на елиA-
Pичну сPрукPуру, Aриморан је :а се враPи на AреPхо:но речено
како Lи Aравилно AроPумачио исказ. Као и ко: суAсPиPуције,
ов:е се Pакође разликују Pри PиAа: именичка, ;лавна реч (ен;л.
head) се изосPавља у елиAPичној форми (Пример 4); ;ла;олска,
;лавни ;ла;ол у Aре:икаPској синPа;ми се изосPавља (Пример 5)
и коначно клаузална (Пример 6).
4) Did you win the first prize? No, I only got the third. (Halliday & Hasan,
1976, сPр. 153)
5) Have you been swimming? Yes, I have. (Halliday & Hasan, 1976, сPр.
89)
6) How much does it cost? Five pounds. (Halliday & Hasan, 1976, сPр. 210)
Поре: начина AосPизања кохезије у PексPу, ове Pри каPе;орије
се разликују и у :ру;им асAекPима. Пре све;а, уAоPреLа :еикса
може се AроPезаPи кроз цео PексP, :акле, :аљина између :ва еле-
менPа није LиPна; насуAроP Pоме, суAсPиPуција и елиAса чесPо се
о:носе на елеменPе у конPакPној Aозицији (Paltridge, 2006). Тако-
ђе, уAоPреLа :еикса је узајамно референцирање, Pј. оLа елеменPа
у вези о:носе се на исPу сPвар, значе исPо (Пример 7). За разлику
о: Pо;а, :ру;и елеменP ко: суAсPиPуције (Пример 8) и елиAсе
(Пример 9) је увек мало :ру;ачији. ПалPриџ наво:и Хали:еја који
каже :а ако ауPор жели :а се Aозове на исPу сPвар, исPи елеменP,
уAоPреLиће :еиксе; ако Aак жели :а се Aозове на нешPо :ру;ачи-
је, уAоPреLиће суAсPиPуцију или елиAсу (Paltridge, 2006).
7) I have a new girlfriend. Who is she? (Aример ауPора)
8) Do you recognize her? No, why should I? (Halliday & Hasan, 1976,
сPр. 348)
9) Which hat will you wear? This is the best I have. (Halliday & Hasan,
1976, сPр. 149)
Лексичка кохезија AосPиже се Aонављањем лексичких елеме-
наPа у PексPу, :акле оних који носе значење, или њиховом заме-
ном која је :елимичан или AоPAуни синоним. Ова врсPа везе
:ели се на Aонављање (ен;л. reiteration) и сла;ање (ен;л. colloca-

tion); Aонављање (Пример 10) се врши уз Aомоћ синонима, анPо-

нима, меронима и хиAонима или хиAеронима, а сла;ање (При-
мер 11) уз Aомоћ „асоцијаPивних веза лексичких елеменаPа који
се чесPо јављају заје:но“ (Halliday & Hasan, 1976, сPр. 284). Лексич-
ке кохезивне везе нису фиксне, већ зависе о: PексPа; свака име-
ница, ;ла;ол или Aри:ев може имаPи кохезивну функцију. ШPа-
више, сла;ање као кохезивна веза је „врло суAPилно и
неухваPљиво“ (Хали:еј & Хасан, 1976, сPр. 288).
10) I’ve been to see my great-aunt. The poor old girl is getting very forgetful
these days. (Halliday & Hasan, 1976, сPр. 276)
11) Why does this little boy wriggle all the time? Girls don't wriggle. (Halli-
day & Hasan, 1976, сPр. 285)3
Ту су заPим конекPори (ен;л. conjunction) који везују елеменPе
PексPа семанPички, шPо значи :а разумевање Aрво; елеменPа
уPиче на Pумачење :ру;о; елеменPа у вези. Разни лин;висPички
оLлици мо;у :а Pумаче уло;у везивно; механизма, али Pо су нај-
чешће: везници, Aрилошке о:ре:Lе и Aре:лошке фразе (Taboada,
2004). КонекPори мо;у LиPи коор:инирани (Пример 12) и суLор-
:инирани (Пример 13), зависно о: о:носа који изражавају :еле
се на: а:иPивне (and), суAроPне (however), узрочне (in case) и вре-
менске (before).
12) Her brother is smart and good looking. However, he is not interested in
girls.
13) In case it rains, please close the windows before you go home.4
Коначно, сврсисхо:но је ов:е :о:аPи и Хојев мо:ел лексичко;
Aонављања који Aре:сPавља још је:ан механизам за AосPизање
кохезије PексPа (Hoey, 1991). Ње;ов мо:ел је аналиPичан и свео-
LухваPан у маAирању функције лексичко; Aонављања у PексPу
(Adorján, 2013). Хојева Pаксономија оLухваPа: је:носPавно лексич-
ко Aонављање ка:а се лексички елеменаP Aонавља у PексPу Lез
Aромене или са очекиваним Aроменама у оквиру ;рамаPичке Aа-
ра:и;ме (Пример 14) и комAлексно лексичко Aонављање ка:а
3
„Две именице у овом Aримеру очи;ле:но нису синоними; шPавише, Aре:-
сPављају међусоLно искључиве каPе;орије. МеђуPим, њихова AовезаносP
као речи суAроPно; значења :оAриноси кохезији. Дакле, кохезија се може
наћи у Lило ком лексичком Aару чији се елеменPи налазе у AреAознаPљи-
вом лексичко-семанPичком о:носу“ (Halliday & Hasan, 1976, сPр. 285) – Aре-
во: ауPора.
4 Примери ауPора.

:ва елеменPа у PексPу (у AоPAуносPи или :елимично) :еле фор-

му, али не и ;рамаPичку функцију (Пример 15).
14) Bears are usually more predictable than people. This simple fact helped us
in our encounter with the brown bear.
15) A drug used for sedating elephants leaked on the black market. Reports in-
dicate that users exhibited extremely violent behavior. 5
СPрукPурална кохезија AосPиже се уз Aомоћ: а) Aаралелизма –
Aонављање исPе синPаксичке сPрукPуре са измењеним али Lли-
ским семанPичким са:ржајем (Пример 16) и L) развоја Pема –
рема о:носно ор;анизације сле:а :аPо-ново – Pема (:аPо) је ин-
формација коју ;оворник корисPи :а уве:е или Aрошири Aре:-
меP раз;овора, а рема (ново) је нова информација коју ;оворник
Aреноси (Пример 17); овај сле: (PемаPска Aро;ресија) може :а
Lу:е сPалан (скуA исказа :ели је:ну Pему), линеаран (рема је:но;
исказа AосPаје Pема сле:еће;) или изве:ен (све Pеме у PексPу се
Aовезују хиAерPемом).
16) Ben has many hobbies, he swims, paint, plays basketball, and writes poet-
ry. (Aример ауPора)
17) John’s aunt (T) left him this duck press (R). (Halliday & Hasan, 1976,
сPр. 325)
МОДЕЛ АНАЛИЗЕ
Мо:ел анализе који се корисPи у овом ра:у AосPавили су Хали:еј

и Хасан (Halliday & Hasan, 1976) и заснива се, Aре све;а, на PиAу ко-
хезивно; механизма. Поре: Pо;а шPо Aоказују везу, ови механи-
зми Aоказују и Aравац. Па Pако, о:нос везе је увек је:носмеран, а
о:нос Aравца може LиPи анафоричан или каPафоричан. Анафора
указује на AреPхо:но AоменуPи израз који се зове анPеце:енP,
:ок каPафора уAућује на израз уAоPреLљен касније у PексPу (кон-
секвенP) (Beaugrande & Dressler, 1981). Вре:но је Aомена :а је ана-
форични Aравац најфреквенPнији јер је Aриро:но :а се везујемо
за нешPо шPо је већ AоменуPо или Aрошло (Bailin & Grafstein,
2016).
Дру;и асAекP анализе кохезије је физичка у:аљеносP везаних
елеменаPа у PексPу. Ако су елеменPи у конPакPној Aозицији, Pј. у
5 Примери ауPора.

консекуPивним исказима, веза је краPка и јака. КаPафоричне ве-

зе, иако врло реPке, увек су краPке. Сре:ња :ужина везе јавља се
ако се елеменPи налазе у реченицама које су раз:војене о:ређе-
ним Lројем Aосре:них реченица (ен;л. mediated, реченице које
раз:вајају :ва везана елеменPа али чине релеванPну сре:ину за
усAосPављање везе). Коначно, формално најслаLија веза је :и-
сPанPна јер су елеменPи раз:војени је:ном или више неAосре:-
них реченица (ен;л. non-mediated, реченице које раз:вајају :ва ве-
зана елеменPа и не :оAриносе њиховој кохезивној вези) (Halliday
& Hasan, 1976, сPр. 339).
Хали:ејев мо:ел анализе :рамско; :ијало;а Aре:виђа :ва
AрисPуAа: 1) PексP који се чиPа и 2) PексP који се ;овори (Halliday
& Hasan, 1976). У овој анализи, :ијало; AосмаPрамо као PексP
Aре:виђен :а се ;овори Aа су :и:аскалије изузеPе и смаPрају се
ванјезичким Aојавама. Кораци анализе су сле:ећи: 1) и:енPифи-
кација исказа, 2) о:ређивање кохезивних елеменаPа, 3) о:ре-
ђивање Lроја кохезивних механизама у сваком исказу, 4) :ефи-
нисање PиAа везе на основу већ AоменуPе каPе;оризације,
5) о:ређивање анPеце:енPа или консеквенPа, 6) о:ређивање у:а-
љеносPи између :ва елеменPа. Дакле, сваки и:енPификовани ис-
каз у PексPу ће LиPи оLележен ре:ним Lројем, а заPим ћемо из-
:војиPи кохезивне елеменPе и о:ре:иPи којој каPе;орији кохе-
зивних механизама AриAа:ају на основу Aре:ложено; мо:ела.
Коначно, о:ређивањем анPеце:енPа сPичемо уви: у јачину кохе-
зивне везе на основу Lроја реченица које раз:вајају кохезивни
елеменP о: анPеце:енPа.
АНАЛИЗА ТЕКСТА
За AоPреLе ово; ра:а, анализа кохезије се ра:и на :рами Тома
ХарPа „Виски. Без во:е. Без ле:а.“ (ен;л. Whiskey. No Water. No Ice.) у
ори;иналу (Прило; 1). Иако је Aримена Aри:ева „краPак“ на PексP
врло :искуPаLилна, ову :раму која има само 113 речи AосмаPра-
мо као краPак PексP, Aре све;а у о:носу на оAшPе каракPерисPике
жанра. Дру;и ар;уменP за овакву каракPеризацију PексPа налази-
мо у чињеници :а је наAисан у оквиру конкурса за краPку :раму
(ен;л. 100 word play), у ор;анизацији Краљевско; AозоришPа у Лон-
:ону 2012. ;о:ине.
Драма има Pри лица: Фре:ерик, Вилијам и Lармен у Pри ;овор-
не сиPуације. МеђуPим :рамски :ијало; увек се о:вија између

:ва лица, :ок је Pреће о:суPно или немо. У Aрвој сиPуацији (При-
ло; 1, искази о: 1 :о 13), Фре:ерик и Вилијам се:е за шанком у
Lару и раз;оварају о смислу живоPа; Lармен не учесPвује у :ија-
ло;у, већ се само Aо:разумева као AрисуPан кроз :и:аскалије
које су чак :аPе у Aасивном оLлику (Drinks are poured.). У :ру;ој ;о-
ворној сиPуацији (Прило; 1, искази о: 14 :о 18), Фре:ерик излази
са сцене, а :ијало; се о:вија између Вилијама и Lармена. Конач-
но, у Pрећој ;оворној сиPуацији (Прило; 1, исказ 19) Фре:ерик се
враћа и својим исказом се оLраћа Вилијаму.
РЕДНИ БРОЈ КОХЕЗИВНИ ЕЛЕМЕНТ АНТЕЦЕДЕНТ

ТИП ВЕЗЕ ДАЉИНА
БРОЈ ВЕЗА (ПРЕТПОСТАВЉАЈУЋИ) (ПРЕТПОСТАВЉЕНИ)
1 0 - - - -
2 1 What? ЕГЛ 0 It’s all just a bit pointless…
3 1 Life. ЕКП 0 What?
4 1 that ДЗ М-2 It’s all just a bit pointless…
5 1 I guess… ЕКО 0 that
6 1 Though, КК 0 I guess…
7 1 this ДЗ М-5 It’s all just a bit pointless…
8 1 cope ЛП 0 cope
9 1 more ДПП 0 drink
10 0 - - - -
2 Two ЕИБ 0 Bartender!
11
more ДПБ
1 Same time tomorrow? М-1 Frederick downs his whiskey and
12 ЕГЛ exits.
13 1 Yep! ЕКО 0 Same time tomorrow?

1 Though Н-6 How do you cope knowing this?
14 КК
2 Really though ЛП 0 Really though

15
you don’t ЕГЛ 0 how do you cope
16 1 Another! ЕИД Н-5 Bartender!
ТаLела 2: ПРЕГЛЕД КОХЕЗИВНИХ ВЕЗА У АНАЛИЗИРАНОМ ТЕКСТУa. OVERVIEW OF THE COHESIVE LINKS IN
THE CORPUS.

17 1 this ДЗ 0 Another!
18 1 Helps pay your wages. ЕИД 0 this

19 0 - - - -
ТаLела 2: ПРЕГЛЕД КОХЕЗИВНИХ ВЕЗА У АНАЛИЗИРАНОМ ТЕКСТУa. OVERVIEW OF THE COHESIVE LINKS IN
THE CORPUS.
a
Пре;ле: шеме ко:ирања је :аP у Прило;у 2.
Из PаLеларно; Aре;ле:а кохезивних веза у анализираном Pек-

сPу (ТаLела 2) ви:и се :а је елиAса најчешћа кохезивна веза која се
ује:но смаPра и формално најчвршћом везом у PексPу –ка:а чи-
Pалац наиђе на елиAPичну сPрукPуру, Aриморан је :а се враPи на
AреPхо:но речено како Lи Aравилно AроPумачио исказ. ЕлиAса је
Pакође каракPерисPична за краPке форме и :ијало;е (Mann, 2002;
Poulimenou at al., 2014; Taboada, 2004). Сем Pо;а, анализа је Aоказа-
ла :а су све везе анафоричне јер указују на AреPхо:но исказан са-
:ржај, а ви:ели смо :а Бејлин и ГрафшPајн (Bailin & Grafstein,
2016) смаPрају :а је анафоричан Aравац најфреквенPнији јер је
Aриро:но :а се везујемо за нешPо шPо је већ AоменуPо.
И:енPификована је клаузална елиAса са изосPављеним свим
елеменPима у функцији AиPања или :а/не о:;овора (ЕКО). У на-
ве:еним Aримерима кроз о:;овор Yep Aо:разумева се клауза
We’ll meet same time tomorrow.; као и ко: AиPања What? Aо:разумева-
мо клаузу What is pointless? ПрисусPво клаузалне елиAсе у консе-
куPивним исказима сPвара јаку кохезивну везу.
Frederick: Same time tomorrow? William: Yep.
Frederick: It’s all just a bit pointless really, isn’t it? William: What?
У Aо:је:накој мери јавља се именичка и ;ла;олска елиAса. Ко:
именичке елиAсе (ЕИД, ЕИБ), :еикса или Lрој имају функцију
;лавне речи у фрази. У Aрвом Aримеру, :еикса у форми Aрило;а
AреPAосPавља именску фразу Another drink!, ;:е је изосPављена
;лавна реч (ен;л. head). ИсPу сиPуацију налазимо и у :ру;ом Aри-
меру Two more (drinks)!
Bartender: Really though, how do you cope? William: Really though… you don’t.
Another!
William: You don’t “cope”… You just drink more. Bartender! Two more!
Гла;олска елиAса (ЕГЛ) изосPавља лексички :ео ;ла;олске фра-
зе и ослања се само на Aомоћни ;ла;ол You don’t (cope).

Референцирање, о:носно уAоPреLа :еикса је на :ру;ом месPу

Aо учесPалосPи у PексPу (AеP Aримера). ГрамаPички оLлици који
служе као везивни механизми су Aоказне заменице (ДЗ) у име-
ничкој функцији. У Aримеру :оле, this врши функцију суLјекPа и
о:носи се на именицу drinks као и Aоре:Lени Aрило; у функцији
Lроја (ДПБ) Two more! и Aрило;а (ДПП) You just drink more.
William: Really though… you don’t. Another! Bartender: (while pouring) Does
this help?
William: You don’t “cope”… You just drink more. (ДПП) Bartender! Two more!
(ДПБ)
УAоPреLа конекPора (КК) је релаPивно сиромашна, и:енPифи-

ковано је само :ва Aримера уAоPреLе и Pо конфронPаPивно; ко-
некPора (though). Нађен је и Aо:је:нако мали Lрој Aримера лек-
сичких кохезивних елеменаPа и Pо лексичко Aонављање (ЛП) са
различиPом функцијом – AиPања и о:;овора, ;ла;оли cope и help.
Као и је:носPавно лексичко Aонављање на Aримеру Aрилошке
фразе Really though. Анализа PексPа не Lележи ни је:ан Aример
суAсPиPуције.
William: Only just figured that out? Frederick: I guess… Though, I always sus-
pected…
Frederick: How do you cope knowing this? William: You don’t “cope”…
Bartender: (while pouring) Does this help? William: (downs drink) Helps pay
your wages.
Another!
Даљина везаних елеменаPа је различиPа. Иако је најчешће Aри-

суPна неAосре:на веза измећу :ва исказа (12 о: 19 исказа), ауPор
Aовезује исказе и на ширем Aлану, Pако смо AреAознали и раз:а-
љину :о 5 (M) Aосре:них (у PексPу, AовезаносP исказа Lрој 7 са ис-
казом Lрој 1 уAоPреLом :еикса) и 6 (H) неAосре:них исказа (у Pек-
сPу, AовезаносP исказа Lрој 14 са исказом Lрој 7 уAоPреLом
конекPора). Ово раз:вајање је условљено ;оворним сиPуацијама.
ШPо се Pиче сPрукPуралне кохезије, она је AосPи;нуPа ор;ани-
зацијом PемаPске Aро;ресије која је у овом PексPу линеарна шPо

је каракPерисPично за :ијало;е и нараPивне PексPове (ТаLоа:а,

2004). Анализа PексPа није из:војила Aримере Aаралелизма.
ЗАКЉУЧАК Овај ра: је кроз Aре;ле: :осPуAне лиPераPуре Aре:сPавио разли-

чиPе :ефиниције PексPа, а заPим шPа ;а чини кохезивним. Ана-
лиза је урађена на Aримеру :раме Тома ХарPа (Hart, 2012) која је
наAисана у све;а 113 речи у оквиру конкурса за краPку :раму у
ор;анизацији Краљевско; AозоришPа у Лон:ону 2012; коришћен
је мо:ел анализе :рамско; :ијало;а који су AосPавили Хали:еј и
Хасан (Halliday & Hasan, 1976, сPр. 348). Дијало; је AосмаPран као
PексP који се ;овори, Aа су :и:аскалије искључене из анализе као
ванјезичке Aојаве.
Циљ анализе је Lио маAирање кохезивних веза у PексPу и Aре-
;ле: кохезивних елеменаPа. По: AреPAосPавком :а о:ређени PиA
PексPа Aоказује Pен:енцију Aрема о:ређеном PиAу кохезивних
веза (Halliday & Hasan, 1976), резулPаPи ове анализе су Aоказали
:а је најчешћи кохезивни механизам елиAса анафорично; Aрав-
ца краPке у:аљеносPи, Pј. између :ва сусе:на исказа и Pо у 47 Aо-
сPо PексPа. У Aо:је:наком о:носу су Pри врсPе елиAсе: именичка,
;ла;олска и клаузална; :ок је најфреквенPнији PиA ;ла;олске
елиAсе изосPављање лексичко; :ела Aре:икаPа. Ово је очекивани
резулPаP јер је елиAса анафорично; Aравца каракPерисPична за
:ијало;е (Taboada, 2004), а AосмаPрани PексP је :рамски :ијало;.
Дру;о месPо Aо учесPалосPи :еле Aримери уAоPреLе :еикса,
конекPора и лексичко; Aонављања. Нису заLележени Aримери
уAоPреLе Aаралелизама који су Aак каракPерисPични за Aоезију и
AолиPички :искурс. Такође, нису нађени Aримери суAсPиPуције
у PексPу. С оLзиром на Aросечну :ужину исказа (AеP речи Aо ис-
казу), кохезија ово; PексPа је сре:ње ;усPине (Halliday & Hasan,
1976), 14 о: 19 исказа носи Aо је:ан кохезивни елеменP, :ва иска-
за носе Aо :ва елеменPа, а :ва исказа су Lез кохезивних веза. Пре-
Aоручује се :а Lу:ућа анализа кохезије оLухваPи и :и:аскалије
јер оне у великој мери :оAриносе разумевању и AерцеAцији Pек-
сPа ко: чиPалаца. Такође, анализа кохеренције :рамско; :ијало-
;а може LиPи о: значаја за језичко исPраживање ово; :рамско;
PексPа.

ЛИТЕРАТУРА Мразовић, П. (2009). Грама ика ср(ско$ језика за с ранце. Бео;ра:: Књижа-
ра Зорана СPојановића.
Adorján, M. (2013). Explorations in Lexical Repetition Analysis: The Out-
comes of Manual vs. Computer Automated Research Methods. WoPaLP, 7(1),
1–28.
Alonso, P. (1991). The Literary Text Type: Notes on a Method of Analysis
Based on Text Linguistic and a Practical Application to Katherine Mansfield’s
“The Garden Party”. Atlantis, 13(1/2), 65–92.
Bailin, A. & Grafstein, A. (2016). Readability: text and context. New York: Pal-
grave MacMillan.
Beaugrande, R. D. & Dressler, W. (1981). Introduction to Text Linguistics. Lon-
don: Longman Paperback.
Cook, G. (1990). Discourse. Oxford: OUP
Couto, J., & Minel, J. L. (2009). Text Linguistics and Navigation: Questions
about Text. Belgian journal of linguistics, 23(1), 91–102.
Glovacki-Bernardi, Z. (1990). O tekstu. Zagreb: Školska knjiga.
Halliday, M. A. K., & Hasan, R. (1976). Cohesion in English. London: Longman
Group.
Hart, T. (2012). Whiskey. No Water. No Ice. Royal Court Theater: 100 Word Plays.
ДосPуAно на: http://100wordplays.com/post/21568877320/whiskey-no-wa
ter-no-ice
Hoey, M. (1991). Patterns of Lexis in Text. Oxford: Oxford University Press.
Mann, B. (2002). What is dialogue coherence? Dialogue Macrogame Theory
[website]. University of California. ДосPуAно на: http://www-rcf.usc.edu/
~billmann/dialogue
Paltridge, B. (2006). Discourse Analysis: An Introduction. London: Continuum.
Panasenko, N. (2013). Semantic Structure of Literary Text. Studia Anglica Reso-
viensia, 10(1), 38–50.
Poulimenou, S., Stamou, S., Papavlasopoulos, S., & Poulos, M. (2014). Short
Text Coherence Hypothesis. Journal of Quantitative Linguistics, 22(3), 1–20.
Taboada, M. T. (2004). Building coherence and cohesion. Amsterdam: John Ben-
jamins Publishing.
Tangkiengsirisin, S. (2010). Promoting Cohesion in EFL Expository Writing:
A Study of Graduate Students in Thailand. International Journal of Arts and
Sciences, 3(16), 1–34.

ПРИЛОГ 1 ТЕКСТ ДРАМЕ

WHISKEY. NO WATER. NO ICE.
BY TOM HART
Frederick and William, in a bar drinking whiskey.
Frederick: It’s all just a bit pointless really, isn’t it? (1)
William: What? (2)
Frederick: Life. (3)
William: Only just figured that out? (4)
Frederick: I guess… (5) Though, I always suspected… (6) How do you

cope knowing this? (7)
William: You don’t “cope”… (8) You just drink more. (9) Bartender!
(10) Two more! (11)
The drinks are poured.
Frederick: Same time tomorrow? (12)
William: Yep. (13)
Frederick downs his whiskey and exits.
Bartender: Really though, how do you cope? (14)
William: Really though… you don’t. (15) Another! (16)
Bartender: (while pouring) Does this help? (17)
William: (downs drink) Helps pay your wages. (18)
Frederick re-enters. Sits.
Frederick: I realized I had nowhere to be. (19)
Barman pours three drinks. They down them simultaneously.

ПРИЛОГ 2 ОДАБРАНИ ЕЛЕМЕНТИ ИЗ ШЕМЕ КОДИРАЊА6
ШИФРА ОРИГИНАЛНА
ОБЈАШЊЕЊЕ
АУТОРА ШИФРА
ЕлиAса – именичка елиAса са :еикPичким елеменPом као ;лав-

ЕИД Е 11-1 ном речи у фрази
ЕлиAса – именичка елиAса са Lројем као ;лавном речи у фрази

ЕИБ Е 12-1
ЕлиAса – ;ла;олска елиAса са изосPављеним лексичким :елом

ЕГЛ Е 21-2 ;ла;олске фразе
ЕлиAса – елиAса клаузе са свим елеменPима изосPављеним са

ЕКО Е 34-6 функцијом :а/не о:;овора
ЕлиAса – елиAса клаузе са свим елеменPима изосPављеним са

ЕКП Е 34-7 функцијом AиPања
ЛП Л 1-8 Лексичко Aонављање елеменPа у AоPAуносPи

ДЗ Р 21-6 Деикса – Aоказна заменица у именичкој функцији
ДПБ Р 34-7 Деикса – Aоре:Lени Aрило; за количину у функцији Lроја
Деикса – Aоре:Lени Aрило; за количину у функцији Aрило;а
ДПП Р 34-9
СГ С 21 Гла;олска суAсPиPуција
КК Ц 21-1 КонфронPаPивни конекPор
6 КомAлеPна шема ко:ирања: Halliday& Hasan, 1976, сPр. 333–339.

ANITA V. JANKOVIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH THE TEMPORARY HEAD-OFFICE
SUMMARY ANALYSIS OF COHESIVE DEVICES IN A SHORT TEXT:

“WHISKEY. NO WATER. NO ICE.“ BY TOM HART
The aim of this paper was two-fold. Primarily, based on literature

review, it presented various takes on what constitutes a text and
what makes it cohesive. Secondly, it reported the results of the cohe-
sion analysis performed on a short drama by Tom Hart. This drama
was written as a submission for the London Royal Court Theatre
competition “100 Word Play”. The author used the model of analysis
of a dramatic dialogue proposed by Halliday and Hassan. The dramat-
ic dialogue here is characterized as a speaking text, for the stage;
therefore, the stage directions were excluded from the analysis as
para-linguistic phenomena.
The results of the analysis revealed immediate ellipsis of anaphor-
ic direction as the most common cohesive device in 47 percent of the
text. Second in frequency are referencing mechanisms, and finally
lexical devices and connectors. Furthermore, the analysis exposed
the use of reiteration, both lexical and structural, which is not
predicted by the model. However, these instances were explained by
Hoey’s model of lexical repetition. The thematic progression in the
text is linear which is characteristic of dialogues. The analysis noted
no usage of substitution nor parallelism, which is in itself indicative
of the set hypothesis because parallelisms are characteristic of poet-
ry and political discourse.
KEYWORDS: text, cohesion, cohesive devices, ellipsis, dramatic dialogue.


811.111'342
811.111'344
378.147::811.111 (497.11)
DOI:10.5937/ZRFFP47-13395
НИКОЛА Н. ДАНЧЕТОВИЋ1
АНАЛИЗА ФОНЕТСКО-ФОНОЛОШКЕ
ПЕРЦЕПЦИЈЕ ЕНГЛЕСКИХ МОНОФТОНГА
НА ТЕРЦИЈАРНОМ НИВОУ УЧЕЊА
САЖЕТАК. Рад се бави испитивањем фонолошке компетенције студената прве и

четврте године Катедре за енглески језик и књижевност Филозофског
факултета у Косовској Митровици. У раду је способност студената да
препознају релевантне елементе вокалског система енглеског језика
(монофтонге) испитивана кроз квалитативне и квантитативне опози-
ције [ɪ]-[iː], [e]-[æ], [ʌ]-[ɑː], [ɒ]-[ɔː], и [ʊ]-[uː], са циљем да се утврди на
који начин је период од две године студија утицао на свеукупну компе-
тенцију студената завршне године. У истраживању је учествовало три-
десеторо испитаника – студената, подељених у две групе. Свака група
је била састављена од десет женских и пет мушких испитаника. По за-
вршеном истраживању, приступило се анализи добијених резултата
који су даље разматрани из угла свих испитаника и засебних група, као
и у контексту фонетско-фонолошких теорија из литературе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: фонетика, фонологија, перцепција, монофтонг, самогласник, вокалски
квалитет, вокалски квантитет.
1
dzoni_gep@yahoo.com
Ра: је Aримљен 7. марPа 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLорника о:р-
339
1. УВОД
1.1. ФOНEТИКA И ФOНOЛOГИJA У УЧEЊУ СТРAНOГ JEЗИКA
ФoнePикa и фoнoлo;иja сe у сaврeмeнoj лиPeрaPури :eфинишу нa

рaзличиPe, a иAaк сушPински исPe нaчинe. Фoнe икa сe AoсмaPрa
кao нaукa кoja сe Aрe свe;a Laви физичкoм сPрaнoм, Pj. физичким
oAисoм ;лaсoвa – њихoвoм Aрoизвo:њoм, AeрцeAциjoм и клaси-
фикaциjoм. Фoнoлo$иja Aaк Aрe:сPaвљa лин;висPичку :исциAли-
ну кoja сe Aрe свe;a зaснивa нa нaчину нa кojи ;лaсoви функци-
oнишу у jeзицимa, o:нoснo нa Poмe кaкo сe ;лaсoви Aoнaшajу у
мeђусoLнoм кoнPaкPу. Иaкo je у LиPи Aрoучaвaњa и фoнePикe и
фoнoлo;иje исPи aсAeкP jeзикa – љу:ски ;oвoр, o:нoс измeђу oвe
„:вe сPрaнe исPe мe:aљe“ ниje увeк Lиo симLиoPичaн (Major,
1998). Прем:а нeкa:a нe Poликo у:aљeнe, oвe :вe :исциAлинe
у Aoслe:њих нeкoликo :eцeниja свe вишe сe рaзилaзe у лиPeрaPу-
ри. Фoнoлo;иja сe :aнaс смaPрa и eлeмeнPoм jeзичкe сPрукPурe и
:eлoм лин;висPикe, :oк сe фoнePикa Aoмињe кao :eo фoнoлo;иje
(Bright, 1990, Asher and Simpson, 1994). Рaзликe и рaз:oр измeђу
њих Aoчeли су LивaPи свe AримePниjи и изрaжeниjи Peк
у 20. вeку, AoсeLнo Aoслe сaврeмeнo; :eфинисaњa кoнцeAPa
фoнeмe, a „;рaницa измeђу фoнePикe и фoнoлo;иje Aoвлaчи сe свe
o:лучниje и сa вишe сPрaсPи, нo ;рaницe измeђу :ру;их :исци-
Aлинa кoje Aрoучaвajу jeзик“ (Пaунoвић, 2002, сPр. 2).
До:аPни разло; за раз:ор међу овим :исциAлинама PреLа Pра-
жиPи и у инPерAреPацијама (ерце(ције и (ро укције, :вaју Aрoцeсa
усвајaњa jeзикa кojи су увeк Lили o: вeликo; инPeрeсoвaњa зa ис-
Pрaживaчe, кaкo у Ao;лe:у Aрво; језика (L1), Paкo и у Ao;лe:у
сPрано; (L2). Нa фoнe скoм нивoу сe, на Aример, у Aрoцeсу учeњa
L2 нeAрeки:нo нaмePaлo AиPaњe :a ли AeрцeAциja AрePхo:и
Aрo:укциjи или oLрaPнo. Дру;им рeчимa, мo;у ли oни кojи учe L2
a:eквaPнo из;oвoриPи ;лaсoвe кoje нису :oLрo AeрциAирaли, или
je :oLрa AeрцeAциja Aрe:услoв зa Paчну Aрo:укциjу? У лиPeрaPу-
ри сe oвo AиPaњe o Poмe „:a ли je сPaриja кoкoш или jaje“ сa;лe-
:aвaлo из рaзличиPих у;лoвa. Дoк у случajу усвajaњa L1 AoсPojи
je:нo;лaснoсP o Poмe :a AeрцeAциja AрePхo:и Aрo:укциjи, ис-
Pрaживaчи имajу :ру;aчиje мишљeњe кa:a je у AиPaњу усвajaњe
L2. У Aрилo; Peзи :a AeрцeAциja AрePхo:и Aрo:укциjи ;oвoрe
нeки рa:oви зaсPуAникa Aрaшкe шкoлe (Polivanov 1931,
Trubetzkoy, 1939). Oни мeђусoLнo изнoсe сличaн сPaв :a сe
340 НИКОЛА Н. ДАНЧЕТОВИЋ

АНАЛИЗА ФОНЕТСКО-ФОНОЛОШКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ЕНГЛЕСКИХ МОНОФТОНГА…
фoнeмскe рeAрeзeнPaциje L2 AeрциAирajу и клaсификуjу Ao си-

сPeму мaPeрњe; jeзикa, o:нoснo крoз њe;oв фoнoлoшки „фил-
Peр“. НaсAрaм исPрaживaњa кoja зaсPуAajу сPaв :a AeрцeAциja
AрePхo:и Aрo:укциjи, нeкa :ру;a исPрaживaњa Aaк ;oвoрe у Aри-
лo; суAрoPнoм сPaву. У :ру;oj Aoлoвини XX вeкa, Бриjeр (Brière,
1966) je у свoм исPрaживaњу зaснoвaнoм нa хиAoPeзи кoн-
PрaсPивнe aнaлизe PeсPирao Aрo:укциjу и AeрцeAциjу вeшPaчкo;
jeзикa eн;лeских ;oвoрникa кojи je Lиo мeшaвинa фрaнцуских,
aрaAских и виjePнaмских eлeмeнaPa. РeзулPaPи :o кojих je :oшao
Aoкaзуjу :a сAoсoLнoсPи Aрo:укциje нeких o: исAиPaникa Aрeвa-
зилaзe AeрцeAциoнe. Eкмaн (Eckman, 2004) зaкључуje :a, кa:a ин-
AуP кojи учeници L2 Aримajу ниje сaмo aу:иPивaн, њихoвe Aeр-
цeAциoнe сAoсoLнoсPи мo;у LиPи нa:јaчaнe Aрo:укциoним,
уAрaвo зLo; AрисуPнe и визуeлнe кoмAoнeнPe.
С :ру;е сPране, оLлaсP L2 фoнoлo;иje je нa :иjaхрoниjскoм ни-
вoу o:увeк Aрe:сPaвљaлa Aрe:мeP Aoлeмикa и :искусиja. Проце-
си AерцеAције и Aро:укције у;лавном су Lили са;ле:авани кроз
Aризму различиPих Pеорија усвајања језика у чијој је сржи исPра-
живања Lио језички ;рансфер. И:eja Pрaнсфeрa кao уPицaja
AрePхo:нo нaучeних jeзикa нa L2, Aoслужилa je кao oснoв мнo;им
фoнoлoшким Peoриjaмa XX вeкa – o: LихeвиoрисPичких, Aрeкo
кo;ниPивних, Aa свe :o сaврeмeних Peoриja. Je:нa o: Aрвих Peo-
риja у кojoj je Pрaнсфeр кao Aojaм Aрoнaшao свoje мeсPo, Lилa je
ХиYo;eзa кoн;рaс;ивнe aнaлизe (Contrastive Analysis Hypothe-
sis). НaсPaлa нa AoсPулaPимa сPрукPурaлнe лин;висPикe и Lи-
хeвиoрисPa, oнa сe Laзирaлa нa Aрoизвo:њи ;рeшaкa, o:нoснo нa
њихoвoм oLjaшњeњу и Aрe:виђaњу. Eкмaнoвa (Eckman, 1977) Хи-
Yo;eзa o рaзлици у мaркирaнoс;и (Markedness Differential Hy-
pothesis) Laзирaнa je :eлимичнo нa ХиAoPeзи кoнPрaсPивнe
aнaлизe. Oвa Peoриja увo:и нoви Aojaм – Aojaм PиAoлoшкe мaрки-
рaнoсPи. ИсPи aуPoр (Eckman, 1991) Aрe:лaжe и ХиYo;eзу o
с;рук;урaлнoj усклaђeнoс;и мeђуjeзикa, Aрeмa кojoj су мeђу-
jeзици Aрирo:ни jeзици вoђeни унивeрзaлиjaмa кojимa су сви
Aрирo:ни jeзици вoђeни, Pj. :a их „урeђуjу исPи oни AринциAи
кojи влa:ajу у ;рaмaPици je:нojeзичнo; ;oвoрникa“ (Пaунoвић,
2002, сPр. 127). Teoриja oY;имaлнoс;и (Optimality Theory) је joш
je:нa o: уPицajних фoнoлoшких Peoриja кoja зa свoje Peмeљe
AoсPaвљa Pрaнсфeр и мaркирaнoсP. Кao и oсPaлe ;eнeрaPивнe
Peoриje, oнa у фoкусу свojих исPрaживaњa имa усвajaњe jeзикa,
унивeрзaлнe AринциAe и jeзичку PиAoлo;иjу. To je лин;висPички
мo:eл кojи Aрe:лaжe :a уoчeни oLлици jeзикa AрoисPичу из ин-
НИКОЛА Н. ДАНЧЕТОВИЋ 341

Peрaкциje измeђу сукoLљeних o;рaничeњa (constraints). Два Peo-

риjскa мo:eлa – мoFeл учeњa 8oвoрa (Flege, 1995) и мoFeл Yeр-
цeY;ивнe aсимилaциje (Best, 1995) Aoчивajу нa Aojму Pрaнсфeрa
и AрePAoсPaвци :a L1 oLликуje AeрцeAциjу L2. ОLа Peoриjска
мo:eла су Laзирaна, :aклe, нa AрePAoсPaвци :a сe ;лaсoви L2 aси-
милуjу сa кaPe;oриjaмa L1, o:нoснo :a сe зaмeњуjу нajLлижим и
нajсличниjим L1 ;лaсoвимa, кao и :a сe усвajaњe фoнoлoшких
кaPe;oриja L2 мoжe AoLoљшaPи :ужинoм учeњa L2. Прeмa oвим
мo:eлимa, сPeAeн сличнoсPи или рaзликa мeђу њимa o:рeђуje
:a ли сe нoвa кaPe;oриja L2 мoжe усAoсPaвиPи, кao и/или :a ли
клaсификaциja eквивaлeнциje измeђу ;лaсa L1 и L2 мoжe LиPи
нaAрaвљeнa. Нa oснoву Pих рaзликa и сличнoсPи Lи сe, Ao aуPoру,
и L2 ;лaсoви мo;ли AeрциAирaPи кao нoви, слични или и:eнPич-
ни ;лaсoвимa L1. Наше исPраживање Lиће Lазирано на Aровери
ових :веју Pеорија у конPексPу ен;леских монофPон;а. Дру;им
речима, на PесPу ћемо исAиPаPи :а ли исAиPаници нове каPе;о-
рије, Pј. каPе;орије које немају у маPерњем језику, Lоље или ло-
шије AерциAирају о: елеменаPа сисPема маPерње; језика Aри-
суPних и у L2.
2. ПРEДМEТ РAДA
Прe:мeP исPрaживaњa je фoнoлoшкa кoмAePeнциja сPу:eнaPa eн-
;лeскo; кao сPрaнo; jeзикa нa Peрциjaрнoм нивoу у :oмeну eн-
;лeскo; вoкaлскo; сисPeмa. У рa:у сe исAиPуje њихoвa сAoсoL-
нoсP :a Paчнo AeрциAирajу рeлeвaнPнe eлeмeнPe фoнoлoшкo;
сисPeмa мoнoфPoн;a у eн;лeскoм jeзику, кoнкрePнo, у слe:eћим
Aaрoвимa мoнoфPoн;a: [ɪ]-[iː], [e]-[æ], [ʌ]-[ɑː], [ɒ]-[ɔː], и [ʊ]-[uː].
ИсPрaживaњe oLухвaPa :вe ;руAe исAиPaникa: сPу:eнPe Aрвe и
чePврPe ;o:инe aн;лисPикe на Филозофском факулPеPу у Косов-
ској МиPровици, :aклe, сPу:eнPe зa чиjу сe фoнePску кoмAePeн-
циjу AрePAoсPaвљa :a AoсPoje oчи;лe:нe рaзликe. Крoз исPрaжи-
вaњe ћe сe исAиPaPи рaзликe измeђу нивoa кoмAePeнциje
исAиPaникa – сPу:eнaPa Aрвo; – Aримaрнo;, Pj. нajнижe;, и – Ao
рaзнoликoсPи срe:њих шкoлa и срe:инa из кojих :oлaзe – нajрaз-
нoврсниje; нивoa, и сPу:eнaPa чePврPe, зaвршнe ;o:инe, кojи
Aрe:сPaвљajу хoмo;eниjу ;руAу кoja je вeћ Aрoвeлa o:рeђeнo
врeмe нa сPу:иjaмa и :oсPи;лa виши нивo кoмAePeнциje.

3. ЦИЉ РAДA
Циљ рa:a jeсPe :a сe, нa oснoву сAрoвe:eнo; исPрaживaњa, уPвр-
:и PaчнoсP AeрцeAциje рeлeвaнPних мoнoфPoн;a кo: сPу:eнaPa
Aрвe и зaвршнe ;o:инe aн;лисPикe на Филозофском факулPеPу у
Косовској МиPровици, кao и Pо, :a ли инPeнзивaн рa: нa рaзви-
jaњу укуAнe jeзичкe кoмAePeнциje Poкoм сPу:иja AoзиPивнo уPи-
чe нa Aeрфoрмaнсу сPу:eнaPa у исAиPивaнoм :oмeну, o:нoснo,
:a ли сe, и у кojoj мeри, рaзликуje PaчнoсP AeрцeAциje кo: сPу-
:eнaPa AoчePнe и сPу:eнaPa зaвршнe ;o:инe сPу:иja у кoрисP
сPaриjих сPу:eнaPa, нa вишeм укуAнoм нивoу кoмAePeнциje.
4. ХИПOТEЗE
У склa:у сa нaвe:eним циљeвимa, исPрaживaњe ћe LиPи зaснoвa-
нo нa слe:eћим oснoвним хиAoPeзaмa:
1) Кo: свих исAиPaникa мoжe сe ;oвoриPи о извeснoм, рeлaPив-
нo висoкoм сPeAeну усвojeнoсPи eн;лeскo; вoкaлскo; сисPeмa
мoнoфPoн;a;
2) Нeки eлeмeнPи вoкaлскo; сисPeмa eн;лeских мoнoфPoн;a,
oни кojи су нajсличниjи вoкaлимa мaPeрњe; jeзикa, усAeшниje
су усвojeни кo: свих исAиPaникa, a сa o:рeђeним мoнoфPoн-
зимa, oнимa кojи сe у нajвeћoj мeри рaзликуjу o: вoкaлa мa-
Peрњe; срAскo; jeзикa, исAиPaници имajу вишe AрoLлeмa;
3) ПoсPojи рaзликa у AeрцeAциjи eн;лeских мoнoфPoн;a измeђу
сPу:eнaPa Aрвe и чePврPe ;o:инe сPу:иja; Aeриo: :ру;е и Pре-
ће ;o:инe сPу:иja Aoвoљнo je уPицao нa усвajaњe eн;лeских
мoнoфPoн;a.
5. MEТOДOЛOГИJA И ПOСТУПAК
MePo:oлoшки AoсPуAaк AeрцeAциje сAрoвe:eн je нa Pри:eсePoрo
исAиPaникa Ao:eљeних у :вe ;руAe o: Ao AePнaeсPoрo кaн:и:aPa
Aрвe, и исPo; Lрoja сPу:eнaPa чePврPe ;o:инe. OLe ;руAe Lилe су
сaсPaвљeнe o: Ao :eсeP исAиPaницa и AeP исAиPaникa. Сaм PeсP
AeрцeAциje сaсPojao сe o: кoрAусa o: Ae:eсeP je:нoслoжних рeчи
Lирaних Ao oAoзициjaмa крaPки-:у;и у фoрми CVC, Aри чиjeм сe
изLoру вo:илo рaчунa o o:aLиру рeчи нa oснoву Aрoцeнe o зaсPу-
AљeнoсPи, кao и o aлoфoнскoj :ужини2.

[ʌ]-[ɑː] [ɒ]-[ɔː] [e]-[æ] [ɪ]-[i:] [ʊ]-[u:]

some psalm cops corpse Merry marry will wheel pull pool
much March tot thought leg lag bit beat look Luke
chum charm stock stork flesh flash chip cheap full fool
cut cart cod cord said sad bid bead to two
luck lark pot port men man nil Neal bull rule
ТАБЕЛА 1: ПAРOВИ РEЧИ ЗA ИДEНТИФИКAЦИJУ ГРУПИСAНИ ПO OПOЗИЦИJAМA КРAТКИ-ДУГИ.
TeсP je зaмишљeн кao Aрoвeрa сAoсoLнoсPи и:eнPификaциje

кaрaкPeрисPикa вoкaлa у изoлoвaним рeчимa из;oвoрeним o:
сPрaнe извoрнo; ;oвoрникa Lea Nicodemoua. Зa свaку оAозицију
краPки-:у;и Lирaнo je Ao :eсeP рeчи, o:нoснo Ao AeP рeчи Ao
вoкaлу. Дa Lи сe изLe;лo лaкшe AрeAoзнaвaњe и сPу:eнPимa Lилo
oмo;ућeнo :a сe у AoPAунoсPи фoкусирajу сaмo нa слушaњe, рeчи
су Lилe измeшaнe, Pj. AрoчиPaнe рe:oслe:oм рaзличиPим o: oнo;
из PaLeлe 5.1. Taкoђe, у сврху oнeмo;ућaвaњa исAиPaникa :a свojу
Aaжњу усмeрe нa знaчeњe лeксeмa, у рa:нoм :eлу PeсPa Aoнуђeн
им je Lиo сaмo изLoр IPA крaPких и :у;их фoнePских симLoлa
вoкaлa, иaкo je сaм извoрни ;oвoрник AрoчиPao oрPo;рaфиjу
AoмeнуPих рeчи.
Зa:aPaк и PeсP сaсPojao сe o: слe:eћих инсPрукциja и рeчи:
1. Listen to the following words and circle the vowel you hear. If a
word contains more than one syllable, listen to the vowel in the first
one.
1. bead, 2. some, 3. said, 4. two, 5. wheel, 6. tot, 7. rule, 8. sad, 9. port,
10. psalm, 11. pull, 12. chum, 13. chip, 14. marry, 15. nil, 16. to, 17. pot,
18. luck, 19. bull, 20. will, 21. stork, 22. Merry, 23. beat, 24. men,
25. thought, 26. Luke, 27. lark, 28. cops, 29. man, 30. much, 31. pool,
32. leg, 33. Neal, 34. march, 35. full, 36. cod, 37. flesh, 38. lag, 39. bit,
40. corpse, 41. fool, 42. flash, 43. stock, 44. cut, 45. charm, 46. cheap,
47. cord, 48. look, 49. cart, 50.bid.
Рa:ни :eo кojи су исAиPaници AoAуњaвaли сa:ржao je слe:eћe
инсPрукциje и симLoлe:
2
У изLору Aарова вокала није Lио AрисуPан Aар [ə]-[ɜː], Lу:ући :а је кроз на-
сPаву Aримећено :а сPу:енPи немају мно;о AоPешкоћа у AреAознавању ка-
ракPерисPика ових вокала.

1. Listen to the following words and circle the vowel you hear. If a
word contains more than one syllable, listen to the vowel in the first
one.
1. /ɪ/ /i:/ 26. /u:/ /ʊ/

2. /ʌ/ /ɑ:/ 27. /ʌ/ /ɑ:/
3. /e/ /æ/ 28. /ɔː/ /ɒ/
4. /u:/ /ʊ/ 29. /e/ /æ/
5. /ɪ/ /i:/ 30. /ʌ/ /ɑ:/
6. /ɔː/ /ɒ/ 31. /u:/ /ʊ/
7. /u:/ /ʊ/ 32. /e/ /æ/
8. /e/ /æ/ 33. /ɪ/ /i:/
9. /ɔː/ /ɒ/ 34. /ʌ/ /ɑ:/
10. /ʌ/ /ɑ:/ 35. /u:/ /ʊ/
11. /u:/ /ʊ/ 36. /ɔː/ /ɒ/
12. /ʌ/ /ɑ:/ 37. /e/ /æ/
13. /ɪ/ /i:/ 38. /e/ /æ/
14. /e/ /æ/ 39. /ɪ/ /i:/
15. /ɪ/ /i:/ 40. /ɔː/ /ɒ/
16. /u:/ /ʊ/ 41. /u:/ /ʊ/
17. /ɔː/ /ɒ/ 42. /e/ /æ/
18. /ʌ/ /ɑ:/ 43. /ɔː/ /ɒ/
19. /u:/ /ʊ/ 44. /ʌ/ /ɑ:/
20. /ɪ/ /i:/ 45. /ʌ/ /ɑ:/
21. /ɔː/ /ɒ/ 46. /ɪ/ /i:/
22. /e/ /æ/ 47. /ɔː/ /ɒ/
23. /ɪ/ /i:/ 48. /u:/ /ʊ/
24. /e/ /æ/ 49. /ʌ/ /ɑ:/
25. /ɔː/ /ɒ/ 50. /ɪ/ /i:/
ТАБЕЛА 2: TEСТ ПEРЦEПЦИJE.
Пo сAрoвe:eнoм PeсPирaњу, PeсPoви су Lo:oвaни искључи-

вaњeм нePaчних o:;oвoрa. Нaкoн Po;a урaђeнa je aнaлизa :oLи-
jeних рeзулPaPa свих исAиPaникa, a oн:a и сисPeмaPизaциja у o:-
нoсу нa циљнe вoкaлe Ao ;руAaмa. РeзулPaPи су сPaPисPички
oLрaђeни и Lићe Aрикaзaни у нaрe:нoм Ao;лaвљу.

5.1. РEЗУЛТAТИ УКУПНE ИСПИТAНE ПOПУЛAЦИJE
O: укуAнo; Lрoja исAиPaникa нa кojимa je сAрoвe:eнo PeсPирaњe,

ниje:aн исAиPaник ниje усAeшнo и:eнPификoвao свe циљнe
вoкaлe у Aoнуђeним рeчимa. MeђуPим, AрoцeнaP и Lрoj исAи-
Paникa сa висoким AoсPoPкoм урaђeних рeчи изузePнo je висoк.
Нajнижи рeзулPaP изнoси 29 Paчних o:;oвoрa (58% PaчнoсPи), :oк
je нajвиши Lрoj 46/50 (92% PaчнoсPи). Je:aн исAиPaник je :aклe
имao 29 Paчних o:;oвoрa (шPo у AрoцeнPимa Aрe:сPaвљa 3,33%
укуAнo; Lрoja исAиPaникa). Je:aн сPу:eнP je имao 36/50 (72%) Paч-
них o:;oвoрa (3,33% укуAних исAиPaникa). Двoje исAиPaникa
(6,66%) имaлo je 38/50 Paчних o:;oвoрa (76%). Двoje сPу:eнaPa
(6,66%) Paчнo je o:;oвoрилo нa 39/50 рeчи (78%). ИсPи AрoцeнaP
исAиPaникa имao je 40/50 (80%) Paчних o:;oвoрa, :oк je чePвoрo
сPу:eнaPa (13,32%) Paчнo o:;oвoрилo нa 41/50 рeчи (82% Paч-
нoсPи). НeшPo вeћи :ео AoAулaциje (AePoрo исAиPaникa, или
16,65%) :aлo je Paчaн o:;oвoр нa 84% рeчи, o:нoснo 42/50. Tрoje
(9,99%) је Paчнo o:;oвoрилo нa 43/50 (86%) зa:aPих рeчи. ЧePвoрo
исAиPaникa (13,32%) имaлo je AрoцeнaP PaчнoсPи o: 88%, o:нoснo
o:;oвoрилo je нa 44/50 рeчи. ИсPи AрoцeнaP, Pj. Lрoj сPу:eнaPa :ao
je Paчнe o:;oвoрe нa 45/50 Aoнуђeних рeчи, :oк je уAoлa мaњи
Lрoj (6,66%), o:нoснo њих :вoje, :oсPи;лo нajвeћи Lрoj Paчних o:-
;oвoрa кo: укуAнe AoAулaциje сPу:eнaPa o: 46/50 (92% PaчнoсPи).
Иaкo je ;oPoвo нeмo;ућe усAeшнo AoсPaвиPи ;рaницу, Pj. Aрa;
усвojeнoсPи, зa PeсP AeрцeAциje ћeмo у oвoм случajу AрихвaPиPи
Aрe:лoжeни AoсPoPaк усвojeнoсPи o: сPрaнe T. Пaунoвић (2002,
сPр. 158) o: 75% урaђeнoсPи, шPo Lи Aрe:сPaвљaлo 38/50 Paчних
o:;oвoрa нa нaшeм PeсPу. У склa:у с Pим, мoжeмo зaкључиPи :a
je укуAнa AoAулaциja нaших исAиPaникa усAeшнo Aрeкoрaчилa
Paj Aрa;, Lу:ући :a укуAнa Aрoсeчнa врe:нoсP PaчнoсPи PeсPa ис-
AиPaникa изнoси 40/50 рeчи, o:нoснo 80%. Сaм рeзулPaP укуAнo;
Lрoja Paчних o:;oвoрa, мeђуPим, нe рeAрeзeнPуje слику свих ис-
AиPивaних :исPинкциja зLo; вaриjaциja у Aoje:инaчнoм Aрoцeн-
Pу PaчнoсPи, Pe ћe сe у нaрe:нoм Ao;лaвљу нaшa Aaжњa Aрeу-
смeриPи нa ин:иви:уaлнe исAиPивaнe вoкaлe.
5.2. РEЗУЛТAТИ ИСТРAЖИВAЊA ПEРЦEПЦИJE

У ПOJEДИНAЧНИМ ВOКAЛИМA
У oвoм o:eљку Lићe Aрe:сPaвљeни рeзулPaPи :oLиjeни aнaлизoм

циљних вoкaлa и :исPинкциja мeђу њимa, нajAрe нa нивoу укуA-

нe AoAулaциje исAиPaникa, a oн:a и кo: Aoje:инaчних ;руAa сPу-

:eнaPa. Приликoм Aрикaзивaњa рeзулPaPa, AoсeLaн aкцeнaP ћe
LиPи сPaвљeн нa :исPинкциje мeђу oним вoкaлимa зa кoje сe
oчeкуje :a ћe изaзвaPи нajвишe AoPeшкoћa у AeрцeAциjи, кao и
Aaрoвимa вoкaлa кojи су AeрциAирaни сa нajмaњим AрoцeнPoм
PaчнoсPи.
1. Вoкaл /i:/ Нa нaшeм PeсPу AeрцeAциje, рeчи у кojимa je исAиPивaнa AeрцeA-

циja вoкaлa /i:/ :aPe су у слe:eћoj PaLeли.
РЕДНИ БРОЈ РЕЧ ПОНУЂЕНЕ ФОНЕМЕ

1 bead /ɪ/ or /i:/
5 wheel /ɪ/ or /i:/
23 beat /ɪ/ or /i:/
33 Neal /ɪ/ or /i:/
46 cheap /ɪ/ or /i:/
ТАБЕЛА 3: РЕЧИ КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /i:/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
Приликoм изLoрa рeчи из PaLeлe, вo:илo сe рaчунa o нeкoликo

чинилaцa. НajAрe, у изLoру рeчи bead и beat, oчeкивaли смo
aлoфoнскo скрaћeњe кo: из;oвoрa извoрнo; ;oвoрникa и узeли
смo у oLзир :a ћe исAиPaници oву oсoLину вoкaлa узePи кao
кључну Aриликoм зaoкруживaњa и o:aLирa циљних вoкaлa. Ис-
AиPaници нереPко aлoфoнскo скрaћeњe, Pj. вoкaлскo Leзвучнo
oкружeњe мo;у AeрциAирaPи кao квaнPиPaPивну oсoLину вoкaлa,
Aa сaмим Pим и нaAрaвиPи ;рeшку Aриликoм o:aLирa фoнeмa.
ПoсeLaн AрoLлeм сPу:eнPимa у нaсPaви сPвaрajу њимa AoзнaPe
лeксeмe кoje у сeLи сa:ржe крaPкe ;лaсoвe, Pj. Aaрњaкe :у;их.
Taкaв je случaj сa рeчимa bid и bit сa нaшe; PeсPa, искoришћeних
зa исAиPивaњe вoкaлa /ɪ/.
Дру;и чинилaц кojи смo Aриликoм o:aLирa :ру;их :веjу лeк-
сeмa – wheel и Neal узимaли у рaзмaPрaњe Lиo je :ифPoн;изи-
рaнoсP вoкaлa /i:/. ДифPoн;изaциja oвo; вoкaлa je у мнo;им вaри-
jePePимa LриPaнскo; eн;лeскo; AрисуPнa у вeћoj или мaњoj мeри,
и крeћe сe o: рeлaPивнo висoкe цeнPрaлнe Aoзициje, Aрeкo срe:-
њe висoкe, :o Aeрифeрниje Aoзициje jeзикa у фoрми :ифPoн;a у
сPaн:aр:нoм LриPaнскoм eн;лeскoм, ;:e му je AoчePнa Aoзициja
сличнa вoкaлу /ɪ/. ПoсeLнo изрaжeнa, :ифPoн;изaциja je AрисуP-

нa кo: рeчи у кojимa сe Aoслe oвo; вoкaлa нaлaзи лaPeрaл /l/ у

финaлнoj Aoзициjи, шPo сPу:eнPи AeрциAирajу кao квaнPиPaPив-
ну oсoLину вoкaлa. Aу:иPивни уPисaк :oLиjeн слушaњeм извoр-
нo; ;oвoрникa, кao и сAeкPрo;рaм AoмeнуPих рeчи, jaснo укaзуjу
нa AoмeнуPи фeнoмeн.
A Б
СЛИКА 1: СПEКТРOГРAМИ РEЧИ WHEEL (A) И NEAL (Б)
У ПРOДУКЦИJИ ИЗВOРНOГ ГOВOРНИКA.
Иaкo je вoкaл /i:/ нa нaшeм PeсPу AeрцeAциje Aрeшao Aрa;

усвojeнoсPи o: 75%, у:eo Paчних o:;oвoрa Aрвe и чePврPe ;o:инe
ниje Ao:je:нaк. ПрoцeнaP o: 76,63% Paчних o:;oвoрa, кoликo je у
исPрaживaњу нa PeсPу AeрцeAциje укуAнe AoAулaциje исAиPaни-
кa зaLeлeжeнo зa oвaj вoкaл, :oLиjeн je израчунавањем срe:ње
врe:нoсPи o: 78,66% урaђeнoсPи кojи je осPварила чePврPa ;o:инa
и ;рaничним AрoцeнPoм o: 74,65% сPу:eнaPa Aрвe ;o:инe, кojи
нису Aрeшли Aрa; усвojeнoсPи.
Пoje:инaчни рeзулPaPи Ao PeсPирaним рeчимa и AрoцeнPи
усвojeнoсPи :aPи су у слe:eћим PaLeлама:
РЕДНИ БРОЈ РЕЧ БРОЈ/ПРОЦЕНАТ ТАЧНИХ ОДГОВОРА

1 bead 14 (93,34%)
5 wheel 14 (93,34%)
23 beat 7 (46,62%)
33 Neal 13 (86,58%)
46 cheap 8 (53,38%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА/i:/ 74,65%
ТАБЕЛА 4: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /i:/

ПРВE ГOДИНE.


1 bead 15 (100%)
5 wheel 14 (93,34%)
23 beat 7 (46,62%)
33 Neal 15 (100%)
46 cheap 8 (53,38%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /i:/ 78,66%
ТАБЕЛА 5: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /i:/

ЧEТВРТE ГOДИНE.
Кao шPo сe из PaLeла мoжe AримePиPи, AрoцeнaP усвojeнoсPи

нajнижи je кo: исPих PeсPирaних рeчи, и Po сa и:eнPичним
Lрojeм Paчних o:;oвoрa. У AиPaњу су рeчи Ao: рe:ним Lрojeм 23.
и 46. beat и cheap. Бу:ући :a смo у AрePхo:нoм :eлу Ao;лaвљa
Aoмeнули :a су у случajу oвих :вejу рeчи исAиPaници oсoLину
квaнPиPePa мoнoфPoн;a /i:/ PрePирaли кao Aримaрну у o:aLиру
Aoнуђeних фoнeмa, oчи;лe:нo je :a je у исPoм AрoцeнPу Paj
фeнoмeн AрисуPaн кo: oLe исAиPивaнe ;руAe. У oLe ;руAe ис-
AиPaникa зa лeксeму beat, Paj Lрoj o:нoснo AрoцeнaP изнoси 7/15
(46,62%), :oк je зa рeч cheap рeзулPaP 8/15 (53,38%).
2. Вoкaл /ɪ/ Рeчи кoje сa:ржe исAиPивaн вoкaл /ɪ/ нa нaшeм PeсPу AeрцeAциje
:aPe су у слe:eћoj PaLeли:

13 chip /ɪ/ or /i:/
15 nil /ɪ/ or /i:/
20 will /ɪ/ or /i:/
39 bit /ɪ/ or /i:/
50 bid /ɪ/ or /i:/
ТАБЕЛА 6: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /ɪ/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
УрaђeнoсP крaPкo; вoкaлa /ɪ/ Aриличнo je висoкa у o:нoсу нa

исAиPивaни вoкaл /i:/. УрaђeнoсP oвo; мoнoфPoн;a нa нивoу

укуAнe AoAулaциje изнoси 95,31%, у чeму je AрoцeнPуaлни у:eo

Paчних o:;oвoрa сPу:eнaPa Aрвe ;o:инe 94,65%, a чePврPe 96%.
У свим рeчимa oсим лeксeмe will, AрoцeнaP Paчних o:;oвoрa je
и:eнPичaн. Je:aн сPу:eнP Aрвe ;o:инe :ao je нePaчaн o:;oвoр
вишe у PeсPу AeрцeAциje oвo; вoкaлa, Pe oPу:a и нижи AрoцeнaP
усвojeнoсPи исAиPaникa oвe ;o:инe. РeзулPaPи зaсeLнe урaђeнo-
сPи ;руAa :aPи су у слe:eћим PaLeлама:

13 chip 14 (93,34%)
15 nil 14 (93,34%)
20 will 13 (86,58%)
39 bit 15 (100%)
50 bid 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА/ɪ/ 94.65%
ТАБЕЛА 7: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ɪ/

ПРВE ГOДИНE.

13 chip 14 (93,34%)
15 nil 14 (93,34%)
20 will 14 (93,34%)
39 bit 15 (100%)
50 bid 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ɪ/ 96%
ТАБЕЛА 8: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ɪ/

3. Вoкaл /e/ Tрa:ициoнaлнo, AeрцeAциja вoкaлa /e/ у нaсPaви eн;лeскo; jeзи-

кa, зLo; AрисусPвa нискo; вoкaлa /æ/, сPвaрa мно;о AoPeшкoћa у
учeњу eн;лeскo; jeзикa. СPу:eнPи Aoкaзуjу веома ниску :искри-
минaPивну сAoсoLнoсP и у Aрo:укциjи и у AeрцeAциjи oвих
вoкaлa, кojи чeсPo Lивajу AoисPoвeћeни. Рeчи кoje сa:ржe вoкaл
/e/ сa нaшe; PeсPa AeрцeAциje :aPи су у слe:eћoj PaLeли.


3 said /e/ or /æ/
22 Merry /e/ or /æ/
24 men /e/ or /æ/
32 leg /e/ or /æ/
37 flesh /e/ or /æ/
ТАБЕЛА 9: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /e/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
УсвojeнoсP мoнoф;oн8a /e/ oчeкивaнo je нискa. OLe ;руAe ис-
AиPaникa AрoцeнPуaлнo су исAo: ;рaницe усвojeнoсPи и Po Aрвa
;o:инa сa 63,97% Paчних o:;oвoрa и чePврPa сa 65,3%, шPo je рeзул-
Pирaлo укуAнoм Aрoсeчнoм врe:нoшћу усвojeнoсPи oвo; вoкaлa
o: 64,6%. Нajнижи Lрoj Paчних o:;oвoрa, 8/15, исAиPaници Aрвe
;o:инe :aли су у рeчимa Ao: рe:ним Lрojeм 22. и 32. Merry и leg
(53,38%), :ок je нajвиши AрoцeнaP урaђeнoсPи у рeчи Ao: Lрojeм
37., flesh, – 79,92%, o:нoснo 12/15. СPу:eнPи чePврPe ;o:инe Aeрци-
Aирaли су исPe рeчи сa ниским Lрojeм Paчних o:;oвoрa (Merry –
8/15 или 53,38%; leg – 9/15 или 59,94%). MeђуPим, лeксeмa flesh,
кoja je у врху усвojeнoсPи кo: исAиPaникa Aрвe ;o:инe, нa :ну je
лисPe урaђeнoсPи кo: сPу:eнaPa чePврPe (53,38%). Пoje:инaчни
рeзулPaPи Ao PeсPирaним рeчимa и AрoцeнPи усвojeнoсPи вoкaлa
/e/ Aрвe и чePврPe ;o:инe, :aPи су у слe:eћим PaLeлама.

3 said 11 (73,26%)
22 Merry 8 (53,38%)
24 men 9 (59,94%)
32 leg 8 (53,38%)
37 flesh 12 (79,92%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /e/ 63,97%
ТАБЕЛА 10: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /e/
ПРВE ГOДИНE.


3 said 11 (73,26%)
22 Merry 8 (53,38%)
24 men 13 (86,58%)
32 leg 9 (59,94%)
37 flesh 8 (53,38%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /e/ 65,3%
ТАБЕЛА 11: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /e/
4. Вокал /æ/ У сPaн:aр:нoм сaврeмeнoм eн;лeскoм jeзику, oвaj вoкaл сe

Pрa:ициoнaлнo AoсмaPрa кao крaPaк, иaкo je њe;oвa :ужинa
у;лaвнoм вeћa o: нeких крaPких вoкaлa3. ИсAрe: звучних кoн-
сoнaнaPa, :ужинa oвo; сaмo;лaсникa AoсeLнo je изрaжeнa, зLo;
чe;a смo у нaш PeсP AeрцeAциje уврсPили и :вe рeчи кoje кoнPeк-
сPуaлнo o:;oвaрajу AoмeнуPoj сиPуaциjи4. У нaсPaви eн;лeскo;
jeзикa, a AoсeLнo фoнePикe и фoнoлo;иje, нajчeшћa ;рeшкa кoja je
AримePнa jeсPe AoисPoвeћивaњe и суAсPиPуциja вoкaлa /æ/
вoкaлoм /e/, кaкo нa Aoљу Aрo:укциje Paкo и нa Aoљу AeрцeAци-
je. У PaLeли 5.8. :aPe су рeчи из PeсPa AeрцeAциje у кojимa je исAи-
Pивaнo и aнaлизирaнo AрисусPвo вoкaлa /æ/.

8 sad /e/ or /æ/
14 marry /e/ or /æ/
29 man /e/ or /æ/
38 lag /e/ or /æ/
42 flash /e/ or /æ/
ТАБЕЛА 12: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /æ/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
Зa рaзлику o: вoкaлa /e/, мoнoф;oн8 /æ/ Aриличнo je :oLрo ус-
вojeн – 83,96%. OLe ;руAe исAиPaникa Aрeшлe су Aрa; усвojeнoсPи
3
/e, ɪ, ʊ, ᴧ, ɒ/
4 Речи Aо: ре:ним Lројевима 8. и 38. – sad i lag.

o: 75%. ПрoцeнaP Paчних o:;oвoрa AoAулaциje исAиPaникa Aрвe

;o:инe изнoси 86,66%, :oк je чePврPa ;o:инa :aлa 81,27% Paчних
o:;oвoрa у свим Aoнуђeним рeчимa. НeшPo нижи AрoцeнaP урa-
ђeнoсPи исAиPaникa чePврPe ;o:инe :у;уje нискoм Lрojу 10/15
Paчних o:;oвoрa (66,6%) (шPo кo: oвe ;руAe уje:нo Aрe:сPaвљa и
нajслaLиjи рeзулPaP у исAиPивaним рeчимa зa oвaj мoнoфPoн;) у
38. Ao рe:у рeчи из PeсPa – lag, :oк je кo: Aрвe ;o:инe урaђeнoсP oвe
рeчи сPoAрoцeнPнa. ИсPoвePну рaзлику у Lрojу PaчнoсPи o: AeP
исAиPaникa Aaк нaлaзимo кo: 14. рeчи у PeсPу AeрцeAциje кo: сPу-
:eнaPa Aрвe ;o:инe – marry, ;:e je свe;a 8/15 исAиPaникa Aрвe
;o:инe Paчнo o:;oвoрилo (53,38%), :oк je кo: сPу:eнaPa чePврPe
oвaj Lрoj вeћи и изнoси 86,58% (13/15 Paчних o:;oвoрa).
усвojeнoсPи вoкaлa /æ/ Aрвe и чePврPe ;o:инe, :aPи су у слe:e-
ћим PaLeлама.

8 sad 13 (86,58%)
14 marry 8 (53,38%)
29 man 14 (93,34%)
38 lag 15 (100%)
42 flash 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /æ/ 86,66%
ТАБЕЛА 13: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /æ/
ПРВE ГOДИНE.

8 sad 14 (93,34%)
14 marry 13 (86,58%)
29 man 12 (79,92%)
38 lag 10 (66,6%)
42 flash 12 (79,92%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /æ/ 81,27%
ТАБЕЛА 14: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /æ/

5. Вoкaл /ᴧ/ Слe:eћa PaLeлa сa:ржи AeP рeчи у кojимa je исAиPивaнa AeрцeA-
циja сaмo;лaсникa /ᴧ/.

2 some /ʌ/ or /ɑ:/
12 chum /ʌ/ or /ɑ:/
18 luck /ʌ/ or /ɑ:/
30 much /ʌ/ or /ɑ:/
44 cut /ʌ/ or /ɑ:/
ТАБЕЛА 15: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /ᴧ/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ
Нa сaмoм врху усвojeнoсPи укуAнo; Lрoja мoнoфPoн;a нaлaзи
сe вoкaл /ᴧ/. УкуAaн AрoцeнaP Paчнo зaoкружeних o:;oвoрa нa
PeсPу AeрцeAциje свих исAиPaникa изнoси 99,31%. Дру;им рeчи-
мa, o: Pри:eсePoрo исAиPaникa, сaмo je je:aн сPу:eнP (сPу:eнP
чePврPe ;o:инe) :ao Ao;рeшaн o:;oвoр. УрaђeнoсP oвo; вoкaлa
кo: сPу:eнaPa чePврPe ;o:инe je сPoAрoцeнPнa.
усвojeнoсPи вoкaлa /ᴧ/ Aрвe и чePврPe ;o:инe :aPи су у слe:eћим
PaLeлама.

2 some 15 (100%)
12 chum 15 (100%)
18 luck 15 (100%)
30 much 15 (100%)
44 cut 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ᴧ/ 100%
ТАБЕЛА 16: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ᴧ/
ПРВE ГOДИНE.


2 some 15 (100%)
12 chum 15 (100%)
18 luck 14 (93,34%)
30 much 15 (100%)
44 cut 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ᴧ/ 98,66%
ТАБЕЛА 17: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ᴧ/
ЧEТВРТE ГOДИНE
Крoз нaсPaву фoнePикe и фoнoлo;иje нa Peрциjaрнoм нивoу

нису Aримeћeнe вeћe AoPeшкoћe кo: сPу:eнaPa у Aрo:укциjи и
AeрцeAциjи oвo; вoкaлa. У Aрилo; oвoм Ao:aPку и:e и свeукуAнa
висoкa урaђeнoсP и Lрoj Paчних o:;oвoрa у Ao;лe:у AрисусPвa и
AeрцeAциje сaмo;лaсникa /ʌ/ кo: свих исAиPaникa.
6. Вoкaл /ɑ:/ У слe:eћoj PaLeли, :aPo je AeP лeксeмa у кojимa je aнaлизирaн

вoкaл /ɑ:/:

10 psalm /ʌ/ or /ɑ:/
27 lark /ʌ/ or /ɑ:/
34 march /ʌ/ or /ɑ:/
45 charm /ʌ/ or /ɑ:/
49 cart /ʌ/ or /ɑ:/
ТАБЕЛА 18: РEЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /ɑ:/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
Дa су исAиPaници изузePнo сaвлa:aли :исPинкциjу измeђу

крaPкo; вoкaлa /ᴧ/ и њe;oвo; :у;o; Aaрњaкa /ɑ:/ ;oвoри и
Ao:aPaк o jaкo висoкoм AрoцeнPу Paчних o:;oвoрa зa вoкaл /ɑ:/.
Нaимe, укуAнa срe:њa врe:нoсP свих исAиPaникa o: 97,31%
рeзулPaP je Aриличнo вeликe усвojeнoсPи oвo; мoнoфPoн;a oLe
Aoje:инaчнe ;руAe. Oвa врe:нoсP je уз AрePхo:нo AoмeнуPи вoкaл
/ᴧ/ у сaмoм врху усвojeнoсPи свих мoнoфPoн;a. Првa ;o:инa
AрoцeнPуaлнo имa нижи скoр o: 95,98%, :oк je кo: чePврPe
AoсPoPaк виши зa 2,68% и изнoси 98,66%. Кo: oLe ;руAe Aри-

мeћeнa je o:рeђeнa нeси;урнoсP у o:aLиру Aoнуђeних вoкaлa кo:

исPe рeчи – psalm, Ao: рe:ним Lрojeм 10. УрaђeнoсP oвe рeчи Loљa
je кo: исAиPaникa чePврPe ;o:инe и изнoси 14/15 Paчних o:-
;oвoрa 89,34%), :oк je 12/15 сPу:eнaPa Aрвe ;o:инe (79,92%) Paчнo
o:;oвoрилo нa oвaj зa:aPaк. OсPaлe PeсPирaнe рeчи урaђeнe су сa
мaксимaлним (15/15) учинкoм.
7. Вокал /u:/ Toкoм нaсPaвe фoнePикe и фoнoлo;иje, AoPeшкoћe нa кoje смo

нaилaзили у AeрцeAциjи и Aрo:укциjи oвo; вoкaлa AрePeжнo су
Lилe вeзaнe зa AрисусPвo oвo; вoкaлa у oPвoрeнoм слo;у или Aaк
њe;oв кoнPaкP сa лaPeрaлoм /l/ у финaлнoj Aoзициjи. Први случaj
у;лaвнoм сe мoжe AoсмaPрaPи из у;лa Aрo:укциje, Lу:ући :a у
свaкo:нeвнoj кoмуникaциjи у нaсPaви сPу:eнPи Peжe кa рe:у-
кoвaњу oвo; вoкaлa, Aa сaмим Pим ;a Paкo и усвajajу. Дру;и случaj
сe сa сPaнoвишPa AeрцeAциje рeфлeкPуje крoз суAсPиPуциjу
вoкaлa /u:/ њe;oвим крaћим Aaрњaкoм /ʊ/. ШPaвишe, нeмo;ућ-
нoсP Aрaвилнo; усвajaњa квaлиPaPивних oсoLинa oвo; вoкaлa кo:
сPу:eнaPa у нaсPaви нужнo :oвo:и :o Aojaвe хиAeркoрeкциje, o:-
нoснo AрePeрaнe Peжњe :a сe нaAрaви :исPинкциja измeђу
вoкaлa /u:/ и /ʊ/. Taкoђe, je:нa o: чeсPих ;рeшaкa у нaсPaви
вeзaнa je зa и:eнPификaциjу oвo; сaмo;лaсникa кa:a сe oн нaђe
исAрe: Leзвучнo; су;лaсникa. УAрaвo из oвих рaзлo;a смo сe
o:лучили зa исAиPивaњe AeрцeAциja вoкaлa /u:/ у рeчимa кoje
o:;oвaрajу AoмeнуPим сиPуaциjaмa. Лeксeмe у кojим je исAиPи-
вaн oвaj вoкaл :aPe су у слe:eћoj PaLeли:

4 two /u:/ or /ʊ/
7 rule /u:/ or /ʊ/
26 Luke /u:/ or /ʊ/
31 pool /u:/ or /ʊ/
41 fool /u:/ or /ʊ/
ТАБЕЛА 19: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /u:/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
Вoкaл /u:/ Aриличнo je нискo нa лисPи усвojeнoсPи вoкaлa.
Прoсeчнa врe:нoсP урaђeнoсPи oвo; вoкaлa ко: свих Pри:eсePoрo
исAиPaникa изнoси 68,59%. ДрaсPичних рaзликa у AрoцeнPимa
ко: Aрвe и чePврPe ;o:инe нeмa, Lу:ући :a je кo: Aрвe ;o:инe
AoсPoPaк урaђeнoсPи 70,65%, a кo: чePврPe 66,6%. Дру;им рeчимa,

ниje:нa ;руAa исAиPaникa ниje Aрeшлa Aрa; усвojeнoсPи o: 75%.

MeђусoLнo уAoрeђуjући рeзулPaPe Aoje:инaчних PeсPирaних
рeчи, :oлaзи сe :o зaкључкa :a сe ниски Lрoj AрoцeнPa у oLe ;руAe
o;лe:a у вeликoм Lрojу ;рeшaкa кo: исPих лeксeмa – two и rule,
Ao: рe:ним Lрojeвимa 4. и 7, o чиjим рaзлoзимa лoшe
усвojeнoсPи je Lилo рeчи у AрePхo:нoм o:eљку. СPу:eнPи Aрвe
;o:инe AoсeLнo су Aoкaзaли нeмo;ућнoсP :a AрeAoзнajу квaли-
PaPивнe кaрaкPeрисPикe oвих вoкaлa, Lу:ући :a je квaнPиPeP
мoнoфPoн;a у oвим :вeмa лeксeмaмa у Aрo:укциjи извoрнo;
;oвoрникa Lлижи крaPким вoкaлимa. Taкo je у рeчи two укуAaн
Lрoj исAиPaникa Aрве ;o:инe кojи je Paчнo o:;oвoриo сaмo 4/15
(26,64%), a у рeчи rule :вoсPрукo Loљи – 8/15 (53,38%). НaсAрaм
њих, o:нoс у Lрojу Paчних o:;oвoрa суAрoPaн je кo: AoмeнуPих
лeксeмa кo: исAиPaникa чеPврPе ;o:инe – у рeчи two AoсPoPaк из-
нoси 66,6% (10/15 исAиPaникa), :oк je кo: лeксeмe rule oвaj Lрoj
:вoсPрукo мaњи и изнoси 33,3 /5/15 Paчних o:;oвoрa).
усвojeнoсPи вoкaлa /u:/ Aрвe и чePврPe ;o:инe :aPи су у слe:e-
ћим PaLeлама.

4 two 4 (26,64%)
7 rule 8 (53,38%)
26 Luke 12 (79,92%)
31 pool 14 (93,34%)
41 fool 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /u:/ 70,65%
ТАБЕЛА 20: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /u:/
ПРВE ГOДИНE.

4 two 10 (66,6%)
7 rule 5 (33,3%)

26 Luke 13 (86,58%)
31 pool 10 (66,6%)
41 fool 12 (79,92%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /u:/ 66,6%
8. Вoкaл /ʊ/ КрaPки вoкaл /ʊ/ нe Aoкaзуje мнo;o вaриjaциja у :иjaлeкPимa.

Oнe сe крeћу o: нeшPo нижe; Aoлoжaja jeзикa у aрPикулaциjи, :o
смaњeњa или Aaк AoPAунo; ;уLиPкa лaLиjaлизaциje.
Лeксeмe у кojимa je исAиPивaн вoкaл /ʊ/ :aPe су у слe:eћoj
PaLeли:

11 pull /u:/ or /ʊ/
16 to /u:/ or /ʊ/
19 bull /u:/ or /ʊ/
35 full /u:/ or /ʊ/
48 look /u:/ or /ʊ/
ТАБЕЛА 22: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /ʊ/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
У Aoрeђeњу сa вoкaлoм /u:/, њe;oв крaћи Aaрњaк, мoнoф;oн8

/ʊ/ у сaмoм je врху усвojeнoсPи сa укуAнoм врe:нoшћу o: 83,27%
исAиPивaнe AoAулaциje. OLe ;руAe исAиPaникa Aрeшлe су врe:-
нoсP усвojeнoсPи o: 75%. ПoAулaциja исAиPaникa мeђуPим, Loљe
je AeрциAирaлa :исPинкциjу измeђу вoкaлa /u:/ и /ʊ/, имajући у
ви:у вишe AрoцeнPe усвojeнoсPи у oLa вoкaлa нa PeсPирaним
рeчимa (ви:и PaLeлу 5.16а). Taкo je, кoнкрePнo, AрoцeнPуaлнa
врe:нoсP Paчних o:;oвoрa исAиPaникa Aрвe ;o:инe зa вoкaл /ʊ/
86,62%, :oк je зa исPи ;лaс срe:њa врe:нoсP AoAулaциje исAи-
Paникa чePврPe ;o:инe 79,92%. Oчeкивaнo, лeксeмa сa нajмaњим
AoсPoPкoм урaђeнoсPи у oLa случaja je лeксeмa to, Ao: рe:ним
Lрojeм 16., кoja Ao свojим фoнePским и квaнPиPaPивним кaрaк-
PeрисPикaмa у Aрo:укциjи извoрнo; ;oвoрникa у AoPAунoсPи o:-
;oвaрa рeчи two, шPo je, Aoкaзaлo сe, и :oвeлo :o вeликo; Lрoja
нePaчних o:;oвoрa.

Врe:нoсPи усвojeнoсPи oвe, кao и oсPaлих исAиPивaних лeк-

сeмa у Ao;лe:у циљнo; вoкaлa /ʊ/ :aPe су у слe:eћим PaLeлама.

11 pull 14 (93,34%)
16 to 11 (73,26%)
19 bull 13 (86,58%)
35 full 12 (79,92%)
48 look 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ʊ / 86,62%
ТАБЕЛА 23: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ PЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ʊ/
ПРВE ГOДИНE.

11 pull 13 (86,58%)
16 to 9 (59,94%)
19 bull 12 (79,92%)
35 full 13 (86,58%)
48 look 13 (86,58%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ʊ/ 79,92%
ТАБЕЛА 24: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ PЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ʊ/
9. Vokal /ɔ:/ Зa :у;и вoкaл /ɔ:/ у aрPикулaциjи PиAичнa je слaLиja лaLиjaли-

зaциja o: зa:њих вoкaлa /u:/ и /ʊ/. Бу:ући :a у нaсPaви фoнePикe
и фoнoлo;иje ниje Lилo AримePнo Aунo ;рeшaкa у AрeAoзнaвaњу
и Aрo:укциjи oвo; вoкaлa, AoсeLнo у LриPaнскoм eн;лeскoм,
oчeкивaни висoки AрoцeнaP Paчних o:;oвoрa нас ниje из-
нeнa:иo.
Лeксeмe у PeсPу AeрцeAциje :aPe су у слe:eћoj PaLeли.


9 port /ɔː/ or /ɒ/
21 stork /ɔː/ or /ɒ/
25 taught /ɔː/ or /ɒ/
40 corpse /ɔː/ or /ɒ/
47 cord /ɔː/ or /ɒ/
ТАБЕЛА 25: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /ɔ:/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
Moнoф;oн8 /ɔ:/ Ao AрoцeнPу усвojeнoсPи o: 93,98% укуAнe ис-
AиPaнe AoAулaциje Aрeлaзи ;рaницу усвojeнoсPи. ИсAиPaници
Aрвe ;o:инe су AрoцeнPуaлнo Loљe o:;oвoрили o: сPу:eнaPa
чePврPe ;o:инe. Њихoв AoсPoPaк Paчних o:;oвoрa нa нивoу свих
исAиPивaних рeчи изнoси 98,66%, o:нoснo сaмo je:aн сPу:eнP je
нe;aPивнo o:;oвoриo, и Po у случajу лeксeмe Ao: рe:ним Lрojeм
9 – port. У oсPaлим рeчимa AрoцeнaP учинкa је мaксимaлaн. С :ру-
;e сPрaнe, кo: чePврPe ;o:инe oвaj o:нoс је Aрaвилниje
рaсAoрeђeн. Ниje:aн исAиPaник, нaимe, ниje Paчнo o:;oвoриo нa
свe зa:aPкe, шPo je нa крajу рeзулPирaлo нижим укуAним Aрoцeн-
Poм o: 89,98% Paчних o:;oвoрa. O:нoс мeђу Aoje:инaчним ;ру-
Aaмa и рeзулPaPимa ин:иви:уaлних рeчи :aP je у слe:eћим
PaLeлама.

9 port 14 (93,34%)
21 stork 15 (100%)
25 thought 15 (100%)
40 corpse 15 (100%)
47 cord 15 (100%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ɔ:/ 98,66%
ТАБЕЛА 26: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ɔ:/
ПРВE ГOДИНE.


9 port 14 (93,34%)
21 stork 13 (86,58%)
25 thought 14 (93,34%)
40 corpse 13 (86,58%)
47 cord 13 (86,58%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ɔ:/ 89,28%
ТАБЕЛА 27: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ɔ:/
10. Вoкaл /ɒ/ УкуAнa урaђeнoсP крaPкo; вoкaлa /ɒ/ нe Aрeлaзи усвojeни Aрa;
o: 75%. ПoсPoPaк Paчних o:;oвoрa AoAулaциje изнoси 70,59%.
TaLeлa 5.19. Aрикaзуje рeчи PeсPирaнe у исPрaживaњу AeрцeAциje
вoкaлa /ɒ/.

6 tot /ɔː/ or /ɒ/
17 pot /ɔː/ or /ɒ/
28 cops /ɔː/ or /ɒ/
36 cod /ɔː/ or /ɒ/
43 stock /ɔː/ or /ɒ/
ТАБЕЛА 28: РЕЧИ ИЗ ТEСТA ПEРЦEПЦИJE КOJE СAДРЖE ВOКAЛ /ɒ/ И ПOНУЂEНИ OДГOВOРИ.
Нa крajу, мoнoф;oн8 /ɒ/ знaPнo je лoшиje усвojeн o: њe;oвo;

:у;o; Aaрњaкa. Иaкo je AрoцeнaP усвojeнo; вoкaлa /ɒ/ у PeсPи-
рaним рeчимa рeлaPивнo :oLар, oAшPи уPисaк, кao и AрoцeнaP
укуAних Paчних o:;oвoрa, нaрушeн je у Aoje:инaчним ;руAaмa
слaLoм AeрцeAциjoм oвo; вoкaлa у 36. рeчи cod. Нaимe, укуAни
AoсPoPaк Paчнo зaoкружeних фoнeмa нa PeсPу кo: oвe рeчи из-
нoси 46,62% (14/30). ПрoцeнaP сe, нaрaвнo, смaњуje укoликo сe
Lрoj o:;oвoрa AoсмaPрa нa нивoу o:вojeних ;руAa. Низaк Lрoj Paч-
них o:;oвoрa AoсeLнo je изрaжeн кo: исAиPaникa Aрвe ;o:инe и
изнoси 5/15 (33,3%), :oк je кo: чePврPe ;o:инe oвaj o:нoс 9/15 Paч-
них o:;oвoрa, Pj. 59,94%. OAшPa усвojeнoсP oвo; вoкaлa кo: PeсPи-
рaних рeчи свих исAиPaникa изнoси 70,59%. Oвaj AрoцeнaP je нa

нивoу ;руAa виши у случajу Aрвe ;o:инe и изнoси 73,26%, :oк je

чePврPa :oсPи;лa AрoцeнaP o: 70,59% усвojeнoсPи.
O:нoс мeђу Aoje:инaчним ;руAaмa и рeзулPaPимa ин:иви:у-
aлних рeчи :aP je у слe:eћим PaLeлама.

6 tot 13 (86,58%)
17 pot 11 (73,26%)
28 cops 13 (86,58%)
36 cod 5 (33,3%)
43 stock 13 (86,58%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ɒ/ 73,26%
ТАБЕЛА 29: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ɒ/
ПРВE ГOДИНE.

6 tot 12 (79,92%)
17 pot 13 (86,58%)
28 cops 10 (66,6%)
36 cod 9 (59,94%)
43 stock 7 (46,62%)
УКУПНА УСВОЈЕНОСТ ВОКАЛА /ɒ/ 67,93%
ТАБЕЛА 30: ПOJEДИНAЧНИ РEЗУЛТAТИ ПO ТEСТИРAНИМ РЕЧИМA И ПРOЦEНТИ УСВOJEНOСТИ ВOКAЛA /ɒ/
ДИСКУСИJA Aнaлизoм :oLиjeних врe:нoсPи нa PeсPу AeрцeAциje мoжe сe

зaкључиPи :a су исAиPaници сa вeoмa висoким AрoцeнPoм
усвojили o:рeђeнe мoнoфPoн;e. Maли je Lрoj вoкaлa чиja
усвojeнoсP, o:нoснo AрeAoзнaвaњe у :aPим рeчимa нe Aрeлaзи
AрePхo:нo o:рeђeну ;рaницу o: 75%. Taкви су вoкaли /e/, /u:/ и
/ɒ/, :oк je oсPaлих сe:aм нa нивoу укуAнe AoAулaциje исAиPaни-
кa Aриличнo :oLрo AрeAoзнaPo. У слe:eћoj PaLeли :aPe су
AрoцeнPуaлнe врe:нoсPи усвojeнoсPи AoмeнуPих вoкaлa
цeлoкуAнe AoAулaциje исAиPaникa.

MOНOФTOНГ УСВOJEНOСT У %
/ᴧ/ 99,31
/ɑ:/ 97,31
/ɪ/ 95,31
/ɔ:/ 93,98
/æ/ 83,96
/ʊ/ 83,27
/i:/ 76,63
/ɒ/ 70,59
/u:/ 68,59
/e/ 64,6
ТАБЕЛА 31: ПРOЦEНТУAЛНE ВРEДНOСТИ ТAЧНИХ OДГOВOРA МOНOФТOНГA НA ТEСТУ ПEРЦEПЦИJE СВИХ
ИСПИТAНИКA.
Кao шPo сe из PaLeлe мoжe ви:ePи, ниje:aн o: вoкaлa ниje

усвojeн сa мaксимaлним учинкoм AoAулaциje. MeђуPим, Aри-
личнo jaкa усвojeнoсP o: Aрeкo 90% AрисуPнa je у случajу вoкaлa
/ᴧ/, /ɑ:/, /ɪ/ и /ɔ:/. УкуAaн рeзулPaP усвojeнoсPи вoкaлa нас ниje
изнeнa:иo, AoсeLнo у случajу мoнoфPoн;a /e/, Lу:ући :a сe и у
лиPeрaPури нa Peму кoнPрaсPивнo; усвajaњa eн;лeских вoкaлa oн
Aoмињe кao je:aн o: нajслaLиje усвojeних (Maркoвић, 2007).
ЗaAaжaњe исPe aуPoркe o сличнoсPи и рaзличиPoсPи вoкaлa срA-
скo; и eн;лeскo; jeзикa Aримeнићeмo и нa нaшeм PeсPу AeрцeA-
циje. Нaимe, у oAoзициjaмa :у;и-крaPки, M. Maркoвић кao слич-
нe сaмo;лaсникe у eн;лeскoм и срAскoм :eфинишe :у;e вoкaлe,
:oк крaPкe смaPрa нoвим кaPe;oриjaмa (Maркoвић, 2007, сPр. 142).
Укoликo сe oвaj сPaв Aримeни нa усвojeнoсP свих вoкaлa кo:
укуAнe AoAулaциje исAиPaних сPу:eнaPa нa PeсPу AeрцeAциje,
мoжeмo зaкључиPи :a исAиPaници сa вeћoм лaкoћoм усвajajу
вoкaлскe кaPe;oриje кoje у нaшeм jeзику нису AрисуPнe. Oвaкви
рeзулPaPи у AoPAунoсPи су у склa:у сa Флe;ијевом ;eoриjoм
мoFeлa учeњa 8oвoрa, кoja AрePAoсPaвљa :a ћe уAрaвo кaPe;oри-

je, кoje у мaPeрњeм jeзику учeникa нe AoсPoje, LиPи Aрeцизниje

сaвлa:aнe и Loљe усвojeнe (Flege, 1995). Кao шPo je AoмeнуPo, у
сaмoм врху усвojeнoсPи вoкaлa уAрaвo су крaPки мoнoфPoнзи,
кoje сPу:eнPи нису AрeAoзнaли кao ;лaсoвe из мaPeрњe; jeзикa –
/ʊ/, /ɪ/ и /ᴧ/, кao и вoкaл /æ/, шPo и:e у Aрилo; нaшoj Pвр:њи.
MeђуPим, Aриличнo висoк AoсPoPaк усвojeнoсPи вoкaлa /ɑ:/ и
/ɔ:/ ниje у склa:у сa oвим мo:eлoм. Висoкe AрoцeнPуaлнe врe:-
нoсPи Paчних o:;oвoрa у вeзи са oвa :вa вoкaлa иAaк сe мo;у
oLjaсниPи. Кao шPo je вeћ AoмeнуPo у рa:у, je:нa o: нajчeшћих
Aojaвa у AeрцeAциjи, Aa и Aрo:укциjи вoкaлa Poкoм нaсPaвe eн-
;лeскo; jeзикa, jeсPe Pрajaњe вoкaлa кao Aримaрнa фoнoлoшки
рeлeвaнPнa oсoLинa нa кojу сPу:eнPи рea;уjу. Oву кaрaкPeрисPи-
ку oни нeрePкo узимajу кao кључну у и:eнPификaциjи сaмo;лa-
сникa, Aa je Po у Ao;лe:у oвa :вa вoкaлa Lиo случaj. У Aрo:укциjи
извoрнo; ;oвoрникa, :ужинa Pрajaњa сaмo;лaсникa /ɑ:/ и /ɔ:/
нe:вoсмислeнo укaзуje нa :у;e сaмo;лaсникe, Lу:ући :a je њи-
хoвo Pрajaњe у AoPAунoсPи у склa:у сa врe:нoсPимa лиPeрaPурe и
у Aрoсeку изнoси Aрeкo 0,24s. Oвaквo :ужeњe сaмo;лaсникa кo:
исAиPaникa ниje мo;лo oсPaPи нeAримeћeнo. Aкo :o:aмo oвoj чи-
њeници и Ao:aPaк :a je у Aрo:укциjи извoрнo; ;oвoрникa квaн-
PиPaPивни кoнPрaсP измeђу фoнeмa /ɑ:/ и /ᴧ/ изузePнo изрaжeн
и њихoвe врe:нoсPи у склa:у сa Ao:aцимa из лиPeрaPурe, oн:a
сaм врх усвojeнoсPи oвa :вa вoкaлa и нe изнeнaђуje.
MeђуPим, :a :ужинa Pрajaњa ниje увeк Aрeсу:aн фaкPoр и:eн-
Pификaциje вoкaлa у AeрцeAциjи Aoкaзуje Aримeр вoкaлa /ɔ:/ и
/ɒ/. Сaмo;лaсник /ɒ/ je сa свojoм Aрoсeчнoм врe:нoшћу Pрajaњa
у исAиPивaним рeчимa у склa:у сa AрoAисaним врe:нoсPимa,
кao и вoкaл /ɔ:/ o чиjoj je :ужини AрePхo:нo вeћ Lилo ;oвoрa.
ИAaк, рaзликa у усвojeнoсPи je oчи;лe:нa. Пoмaлo нeoчeкивaнo,
вoкaл /ɒ/ сe нaшao у сaмoм :ну PaLeлe исAиPивaних мoнoфPoн;a,
и Aoрe: AoмeнуPe врe:нoсPи квaнPиPePa. Oвaj AуP, кao Aримaрну
смeрницу у AрeAoзнaвaњу фoнeмa исAиPaници су искoрисPили
знaчeњe Aoнуђeних лeксeмa. Бу:ући :a сe кo: вoкaлa /ɒ/ зa неко-
лико исAиPивaних рeчи (stock, cod, tot) мoжe рeћи :a нису у
фрeквeнPнoj уAoPрeLи у свaкo:нeвнoм вoкaLулaру сPу:eнaPa, Pe
:a су услe: Pe чињeницe искaзaли нeмo;ућнoсP :a вoкaлe унуPaр
њих и:eнPификуjу нaсAрaм њихoвих Aoнуђeних Aaрoвa (stork,
cord, thought), мoжe сe зaкључиPи :а je низaк AрoцeнaP усвojeнo-
сPи вoкaлa /ɒ/ уAрaвo Aoслe:ицa oвo; фeнoмeнa. Рaзликa у
AрoцeнPу усвojeнoсPи oвa :вa вoкaлa Ao:у:aрa сe и сa нaлaзимa
T. Пaунoвић (2002, 508–509). Нaимe, aуPoркa je кo: свojих исAи-

Paникa уoчилa нe:oвoљну из:ифeрeнцирaнoсP вoкaлскo; Aрo-

сPoрa у њe;oвoм :oњeм :eлу, у склa:у сa Lрojeм o: AeP вoкaлa
срAскo; jeзикa у o:нoсу нa Lo;aP вoкaлски AрoсPoр eн;лeскo;, нa
шPa укaзуjу и нaши рeзулPaPи.
Joш je:нa o: Aojaвa сa кojoм смo сe сусрeли Aриликoм aнaлизe
рeзулPaPa jeсPe нeмo;ућнoсP сPу:eнaPa :a :oвoљнo, или Aaк уoA-
шPe, AрeAoзнajу квaлиPaPивнe кaрaкPeрисPикe вoкaлa. Пoлoжaj и
висинa jeзикa кao фoнePски :вa eлeмeнPaрнa фaкPoрa у Aрo:ук-
циjи вoкaлa сe у изLoру сPрaPe;иja и:eнPификaциje вoкaлa у AoP-
AунoсPи зaнeмaруjу. Дa je у :исPинкциjи мoнoфPoн;a кo: исAи-
Paникa Pрajaњe вoкaлa Aримaрни нaчин нa кojи сe oни oслaњajу
нe:вoсмислeнo укaзуjу и рeзулPaPи :oLиjeни у PeсPу AeрцeAциje.
Нaимe, лeксeмe у кojимa je oAoзициja крaPки-:у;и кo: Pрajaњa
вoкaлa изузePнo изрaжeнa AрoцeнPуaлнo су нajPaчниje урaђeнe.
MeђуPим, AoсPoPaк Paчних o:;oвoрa сe смaњуje у oним Aaрoвимa
рeчи и вoкaлa кo: кojих je у Aрo:укциjи извoрнo; ;oвoрникa :у-
жинa Pрajaњa нa ;рaници5. УPисaк je :a eксPрeмнo :у;e или eк-
сPрeмнo крaPкa Pрajaњa сaмo;лaсникa сPу:eнPи Loљe AeрциAи-
рajу, Pe :a сPo;a ниje AoPрeLнo AoсeзaPи зa :ру;им сPрaPe;иjaмa у
и:eнPификaциjи ;лaсoвa. ПриPoм сe Aри изLoру нaчинa зa
AрeAoзнaвaњe вoкaлa квaнPиPePу нa: квaлиPePoм :aje AримaP Pe
Paкo, нa Aримeр, у случajу вoкaлa /u:/ у речима fool и pool сa PeсPa
AeрцeAциje, eксPрeмнo висoкe врe:нoсPи :ру;o; фoрмaнPa F2
:oLиjeнo; aкусPичкoм aнaлизoм сaмo;лaсникa у Aрo:укциjи из-
вoрнo; ;oвoрникa исAиPaници нису усAeли :a AрeAoзнajу. ИAaк,
AрoцeнaP урaђeнoсPи oвих :вejу лeксeмa у Aрoсeку изнoси oкo
85%, шPo je Aри сaмoм врху урaђeнoсPи oвo; вoкaлa, a и извaн-
рe:aн AoкaзaPeљ AoмeнуPe Pвр:њe.
ЗAКЉУЧAК Иaкo нaс je, Aрe AoчePкa PeсPa AeрцeAциje, aу:иPивни уPисaк кojи
смo имaли Aри слушaњу Aoje:иних лeксeмa у Aро:укцији извор-
но; ;оворника нaвeo нa Aoмисao :a ћe сe сPу:eнPи лoшe снaћи у
:исPинкциjи фoнeмa унуPaр њих, рeзулPaPи :o кojих сe :oшлo Ao
зaвршeнoj aнaлизи Aoкaзaли су :a je кoмAePeнциja сPу:eнaPa oLe
;руAe нa Peрциjaрнoм нивoу изузePнo висoкa, шPо AоPврђује и
хиAоPезу 1. из уво:но; :ела ра:а. РeзулPaP oвaквe Pвр:њe jeсPe
5 Тако је на Aример, у 13. и 23. Aо ре:у лексеми са PесPа AерцеAције, cheap и
beat, алофонско скраћење вокала /i:/ и Aоре: свих квалиPаPивних каракPе-
рисPика које су у скла:у са AроAисаним вре:носPима AерциAирано као /ɪ/.
Дужина Pрајања ових вокала износи 0.09 и 0.14s.

:oLрa усвojeнoсP вeћинe мoнoфPoн;a. Дру;а хиAоPеза, :а су eлe-

мeнPи вoкaлскo; сисPeмa eн;лeских мoнoфPoн;a кojи су нajслич-
ниjи вoкaлимa мaPeрњe; jeзикa исAиPаника, усAeшниje усвojeни
кo: свих исAиPaникa о: оних елеменаPа којих у маPерњем језику
исAиPаника нема, осAорена је, Lу:ући :а PаLела 5.21. Aоказује
уAраво суAроPне резулPаPе и Pо на нивоу оLе ;енерације сPу:ена-
Pа. Ова чињеница у скла:у је са AоменуPим Фле8ијевим моFе-
лом учења 8овора. На крају, може се извесPи закључак :а хиAо-
Pеза Lрој 3. која се Pиче рaзликa у AeрцeAциjи eн;лeских
мoнoфPoн;a измeђу сPу:eнaPa Aрвe и чePврPe ;o:инe сPу:иja, о:-
носно сPава :а је Aeриo: :ру;е и Pреће ;o:инe сPу:иja Aoвoљнo
уPицao нa усвajaњe eн;лeских мoнoфPoн;a, Pакође осAорена,
имајући у ви:у :а се ко: оLе ;руAе исAиPаника може Aре ;овори-
Pи о заје:ничким каракPерисPикама и резулPаPима са минуцио-
зним разликама у AерцеAцији свих исAиPиваних монофPон;а.
У Aрило; овој Pези и:е и AроценаP усAeшнoсPи исAиPaникa Aрвe
;o:инe у усвojeнoс;и свих мoнoф;oн8a о: 82,71%, :oк je Paj Lрoj
у случajу сPу:eнaPa чePврPe ;o:инe мaњи зa 0.49% и изнoси
82,22%.
ЛИТЕРАТУРА Asher, E., Simpson, J. M. Y. (eds). (1994). The Encyclopedia of Language and Lin-
guistics. New York: Pergamon Press.
Best, C. T. (1995). A Direct Realist Perspective on Cross-Language Speech Per-

ception. In: W. Strange (ed.), Speech Perception and Linguistic Experience: Theo-
retical and Methodological Issues in Cross-Language Speech Research, p. 167–200.
Timonium, MD: York press.
Brière, E. J. (1966). An Investigation of Phonological Interference. Language,

42, pp. 768–796.
Bright, W. (ed.). (1990). Oxford Encyclopedia of Linguistics. New York: Oxford

University Press.
Eckman, F. R. (1977). Markedness and the Contrastive Analysis Hypothesis.

Language Learning, 27, pp. 315–330.
Eckman, F. R. (1991). The Structural Conformity Hypothesis and the Acquisi-
tion of Consonant Clusters in the Interlanguage of ESL Learners. Studies in
Second Language Acquisition, 13, pp. 23–41.
Eckman, F. R., & Iverson, G. K. (1994). Pronunciation Difficulties in ESL: Coda

Consonants in English Interlanguage. In M. Yavas (Ed.). First and Second Lan-
guage Phonology (pp. 251–265). San Diego, CA: Singular.

Flege, J. E. (1995): Second Language Speech Learning: Theory, Findings, and

Problems. In W. Strange (ed.). Speech Perception and Linguistic Experience: Theo-
retical and Methodological Issues in Cross- Language Speech Research, pp. 233–277.
Timonium, MD: York Press.
Major, R. (1998). Interlanguage Phonetics and Phonology. Studies in Second
Language Acquisition, pp. 131–137.
Marković, M. (2007). Kontrastivna analiza akustičkih i artikulacionih karakteristi-
ka vokalskih sistema engleskog i srpskog jezika. Doktorska disertacija. Novi Sad:
Filozofski fakultet.
Paunović, T. (2002). Fonetsko-fonološka interferencija srpskog jezika u percepciji i
produkciji engleskih vokala. Univerzitet u Nišu: Filozofski fakultet.
Polivanov, E. (1931). La perception des sons d’une langue étrangère. Travaux
du Cercle Linguistique de Prague 4, The Hague.
Trubetzkoy, N. (1939). Grundzüge der Phonologie. Travaux du Cercle Linguis-
tique de Prague 7. Christiane Baltaxe (trans.) (1969). Principles of Phonology.
Berkeley: University of California Press.
NIKOLA N. DANČETOVIĆ
SUMMARY ANALYSIS OF PHONETIC/PHONOLOGICAL PERCEPTION OF THE ENGLISH

MONOPHTHONGS AT TERTIARY LEVEL
The paper discusses phonological competences of students of the

first and fourth year of the Department of English Language and
Literature at Faculty of Philosophy in Kosovska Mitrovica. Students
ability to identify relevant elements of the English vowel system
(namely, monophthongs) is tested through qualitative and quantita-
tive oppositions of monophtongs [ɪ]-[iː], [e]-[æ], [ʌ]-[ɑː], [ɒ]-[ɔː], and
[ʊ]-[uː], with the aim to determine how the two-year period of stud-
ies affected the overall competence of students of the final year. The
research comprised thirty respondents, who were divided into two
groups. Each group consisted of ten female and five male subjects.
Upon completion of the research, we started to analyze the obtained
results, which were further discussed from the perspectives of the
respondents, separate groups, and in the context of phonet-
ic/phonological theories from literature.

KEYWORDS: phonetics, phonology, perception, monophthong, vowel, vowel qual-

ity, vowel quantity.


811.161.1'367.625
DOI:10.5937/ZRFFP47-15351
ВИШНЯ Б. ВИШНЕВАЦ1
БЕЛГРАДСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ
ФИЛОЛОГИЧЕСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ
ДРЕВНЕРУССКИЕ ЭКЗИСТЕНЦИАЛЬНЫЕ
ПРЕДЛОЖЕНИЯ
АННОТАЦИЯ. В настоящей работе рассматриваются экзистенциальные предложения

в древнерусском языке. Глагол быти в данном типе предложений пере-
дает семантические оттенки сербских глаголов постојати/не постојати,
имати/немати налазити се/не налазити се, живети, догодити се, трајати,
наступити, а глагол бывати, как вариант экзистенциального быти, и
глагола догађати се. Глагол быти в таком значении встречается в фор-
мах аориста, имперфекта, имперфективного аориста, перфекта с глаго-
льной связкой, бессвязочного перфекта, презенса и будущего времени,
а глагол бывати в формах имперфекта, перфекта с глагольной связкой
и презенса. Благодаря сохранению сложной системы прошедших вре-
мен, сербский язык может служить моделью для реконструкции древ-
нерусских форм.
КЛЮЧЕВЫЕ быти, бывати, экзистенциальное значение, древнерусский язык, серб-
СЛОВА: ский язык.
1
visnja_visnjevac@yahoo.com
369
ВВЕДЕНИЕ
В настоящей работе рассматриваются экзистенциальные пред-
ложения в древнерусском языке. В анализ включены тексты «По-
вести временных лет» (далее ПВЛ), «Слова о полку Игореве» (да-
лее СПИ), «Слова о законе и благодати» (далее СЗБ) и «Сказании о
Борисе и Глебе» (далее СкБГ). Рассматривается также вопрос о
том, как данные предложения переводятся на современный
сербский язык. Для сравнения были использованы следующие
переводы: для ПВЛ — перевод Н. Косовича2 и частичный перевод
В. Минича, для СПИ — М. Светича, Д. Медича, О. Утешенови-
ча-Острожинского, И. Шайковича, М. Панича-Сурепа, Й. Бадали-
ча, В. Недича, В. Минича и В. Хорват. В. Минич не перевел в це-
лом ни СЗБ ни СкБГ, поэтому в некоторых примерах предлагаем
наш перевод.
Современный сербский язык, в отличие от современного рус-
ского языка, сохранил сложную систему прошедших времен.
Именно поэтому временнóе значение древнерусских экзистен-
циальных предложений с соответствующей формой глагола
быти (бывати) можно грамматически верно семантизировать,
используя сербские эквиваленты. Таким образом, данное иссле-
дование актуализирует необходимость сопоставительного изу-
чения древнерусского и современного сербского языков.
ЭКЗИСТЕНЦИАЛЬНЫЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ
Экзистенциальные конструкции в старославянском языке рас-
сматриваются в составе безличных предложений, но их изуче-
ние нужно проводить отдельно. На это указывает Я. Грко-
вич-Мейджор (1993, с. 147). Такое отношение к анализируемым
предложениям находим и в исторических грамматиках русско-
го языка. В. И. Борковский в разделе о безличных предложениях
в древнерусском языке пишет: «Близки к предложениям с пошло
и безличные предложения (встречаются не только в договорных,
но и в других грамотах) с прошедшим временем вспомогатель-
ного глагола ѥсмь‒быти, выступающего с реальным значением
’быть, существовать’ и также указывающего на то или иное юри-
дическое положение, имеющее определенную давность. […]
2 Автор не перевел «Поучение детям» Владимира Мономаха.
370 ВИШНЯ Б. ВИШНЕВАЦ

ДРЕВНЕРУССКИЕ ЭКЗИСТЕНЦИАЛЬНЫЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ
а тѣмъ знати своя служба, како было при нашихъ Отцѣхъ»

(ИГРЯ, 1965, с. 417). По словам автора, глагол ѥсмь‒быти в значе-
нии бытия, существования является и частью другой безличной
конструкции, в примерах с родительным количественным име-
ни существительного, которому предшествует союзное слово
чьо, а чьто, и чьто: а цо было живота твоѥго и моѥго то все взѧ-
ли; а што будеть моихъ селъ. в новъгородьской волости. или мо-
ихъ слугъ. тому буди судъ безъ перевода (ИГРЯ, 1965, с. 417). Даль-
ше автор выделяет отрицательные предложения, в которых в
составе личных предложений употребляются глаголы ѥсмь‒
быти и бывати: нынѣ же нѣсть врем'; Тоя же веснѣ бысть вода
велика силна… за много летъ не бывала такова вода (ИГРЯ, 1965,
с. 437). На другом месте В. И. Борковский, анализируя безличные
предложения, в подгруппе Глагольные безличные предложения с
косвенным падежом имени‒носителя признака пишет: «Унаследо-
ванными от более древних периодов, хотя и редкими в употре-
блении, являются также восточнославянские обороты, состав-
ленные глаголом быти и формой родительного падежа» (ИГРЯ,
1978, с. 236). Рассматривая следующую подгруппу, Глагольные без-
личные предложения с компонентом обстоятельственного значения,
автор указывает на экзистенциальное значение глагола быти в
примерах: се ѡч҃е бѹде ли тако 'ко же нынѣ 'вивъсѧ обѣща ли
с'; И ѡтолѣ начатъ въ своѥмь монастыри вс' строити по
ѹставѹ манастыр' стѹдиискааго 'коже и донынѣ ѥсть (ИГРЯ,
1978, с. 246).
М. Ковачевич (2005, с. 212‒213) подчеркивает, что экзистенци-
альными предложениями передается информация о существо-
вании или несуществовании кого-то или чего-то. Как указывает
автор, самый частый тип такого предложения в современном
сербском языке — это безличное экзистенциальное предложе-
ние, в котором сказуемое в форме 3-го лица единственного чис-
ла среднего рода, а именное слово в форме родительного падежа
в субъектном значении.
В рассматриваемых примерах глагол быти встречается в фор-
мах аориста, имперфекта, имперфективного аориста, перфекта с
глагольной связкой, бессвязочного перфекта, презенса и буду-
щего времени, а глагол бывати, как вариант глагола быти в экзи-
стенциальном значении, в формах имперфекта, перфекта с гла-
гольной связкой и презенса. В данных примерах древнерусский
глагол быти с разными семантическими оттенками можно пере-
вести глаголами (ос оја и/не (ос оја и, има и/нема и, налази-
ВИШНЯ Б. ВИШНЕВАЦ 371

и се/не налази и се, живе и, о$о и и се, раја и, нас у(и и, а

глагол бывати также глаголом догађати се.
ГЛАГОЛ БЫТИ В ФОРМЕ АОРИСТА

Прежде всего рассмотрим примеры, в которых глагол быти упо-
требляется в форме аориста. В сербском языке глагол %и и в эк-
зистенциальном значении заменяет глаголы е$зис ира и, има-
и, (ос оја и, о$о и и се и т. п. (Ковачевић, 2005, с. 213).
В анализируемых примерах древнерусский глагол быти высту-
пает в экзистенциальном значении глаголов (ос оја и/не (ос о-
ја и, о$о и и се, налази и се/не налази и се, раја и, нас у(и и.
(1) быⷭ 'зыкъ єдинъ‧ (ПВЛ, 5)
(1а) И %и наро: је:ан. (ПМЉ, 6)
(2) и ѡ то[мъ] быⷭ м[еж]ю ими ненависть‧ (ПВЛ, 74)
(2а) И зLо; Pо;а %и међу њима — ЈароAолком и Оле;ом — мржња, […]
(ПМЉ, 46)
(3) сего же не быⷭ преⷤ в Руси‧ (ПВЛ, 209)
(3а) […] ово;а Aак раније не %и у Русији. (ПМЉ, 128)
(4) заутрⷶ приѣхаша Печенѣзи‧ и свои мужь приведоша‧ и въ на-
шиⷯ не быⷭ‧ (ПВЛ, 122)
(4а1) СуPра:ан :ојахаше Печенези и :ове:оше своје;а мужа, а у на-
ших ;а не %и. (ПМЉ, 76‒77)
(4а2) Сље:еће;а јуPра сPи;оше Печењези и :ове:оше сво;а човјека,
а ко: наших се Pакав није нашао. (ОССРК, 19)
(5а) И не бы ни единого же противящася благочестному его по-
велѣнию, […] (СЗБ)
(5а) И не би ниједнога који се противљаше његовом благочестивом
наређењу, […]
В приведенных примерах глагол быти выступает в значении
сербского глагола (ос оја и, русского существовать соответ-
ственно, в утвердительной или отрицательной форме. В первом
случае грамматический субъект выражен формой именитель-
ного падежа, т. е. является подлежащим, как в древнерусском
так и в современном сербском языке. С другой стороны, при от-
рицании, грамматический субъект выступает в форме родитель-

ного падежа. В примере №4 подлежащее опущено. М. Ковачевич

(2005, с. 218) указывает, что отрицательная форма экзистенци-
ального предложения в сербском языке чаще всего подразумева-
ет «измјену реченично; мо:ела, Pј. Aревођење Aерсонално; у им-
Aерсонални е;зисPенцијални мо:ел».
В некоPорых Aримерах серLские Aерево:чики уAоPреLляюP
имAерфекP ;ла;ола %и и вмесPо аорисPа.
(6) [и] быша ‧г҃‧ брать'‧ (ПВЛ, 9)
(6а1) И %јаху Pри LраPа: […] (ПМЉ, 8)
(6а2) И %ијаху Pри LраPа: […] (ОССРК, 11)
(7) Въ си же времѧна быша‧ и Ѡбри (ПВЛ, 11)
(7а1) У ова исPа времена %ијаху и ОLри, […] (ПМЉ, 9)
(7а2) У Pо су вријеме (ос ојали и ОLри […] (ОССРК, 11)
(8) [и] быша в ниⷯ ѹсобицѣ‧ (ПВЛ, 19)
(8а1) […] и %ијаху међу њима свађе […] (ПМЉ, 13)
(8а2) […] и имали су :осPа сукоLа, […] (ОССРК, 12)
(9) и посемь паки возропта[ша] на Моисѣ'‧ и Арона иже не быⷭ во-
ды‧ (ПВЛ, 96)
(9а) И заPим оAеP узроAPаше на Мојсија и на Арона јер не %ијаше
во:е. (ПМЉ, 60)
В примере №7а2 В. Минич употребил глагол (ос оја и, а в при-
мере №8а2 — глагол има и. В сербском языке глагол има и
выступает в экзистенциальном значении только в форме насто-
ящего времени, в составе безличных экзистенциальных предло-
жений, в то время как в прошедшем и будущем времени в дан-
ном значении употребляется глагол %и и (Лазић Коњик, 2009,
с. 367). Поэтому, в примере №8а2 в переводе В. Минича глаголом
има и выражается значение посессивности. Кроме того, в при-
мерах №7а2 и №8а2 переводчик употребил форму перфекта, ко-
торая, в отличие от форм аориста и имперфекта, в сербском язы-
ке является стилистически нейтральной (Ковачевић, 2006, с. 85‒
86).
(10) и быⷭ мѧтежь в земли Лѧдьскѣ‧ вставше людьє избиша єп-
пⷭы‧ и попы‧ и бо'ры сво'‧ и быⷭ в нихъ мѧтежь@ (ПВЛ, 149‒150)
(10а) […] и %и Lуна у земљи Пољској: љу:и који усPаше AоLише еAи-
скоAе и AоAове и Lољаре своје: и %и међу њима Lуна. (ПМЉ, 93)

(11) єгда же быⷭ моръ въ Єюптѣ‧ (ПВЛ, 95)

(11а) А ка:а %и Aомор у Е;иAPу, […] (ПМЉ, 60)
(12) В си же времена быⷭ знаменьє на западѣ‧ (ПВЛ, 164)
(12а) У ова исPа времена %и знамење на заAа:у — […] (ПМЉ, 102)
(13) Быша же си въ лѣто 6559 (1051), владычествующу благовѣрь-
ному кагану Ярославу, сыну Владимирю. Аминь. (СЗБ)
(13а) А %и ово 1051. ;о:ине ка:а кнезоваше (вла:аше) Lла;оверни
кнез Јарослав, Вла:имиров син. Амин.
В примерах №10‒13 глаголы быти и %и и соответственно мож-
но заменить глаголом о$о и и се, рус. случиться.
(14) Не бысь ту брата Брячяслава, ни другаго Всеволода; […] (СПИ,
34)
(14а1) С в е P и ћ: Ту небыло брата Брячяслава, / Ни другога оногъ Все-
волода. (ППИ, 166)
(14а2) М е : и ћ: Ал’ с њим не%и Браћиславе / НиPи храLри Всеволо:е;
[…] (СПИ ДМ, 54)
(14а3) УP ј е ш е но в ић -Ос P р ож и нс ки : Не %и Pу LраPа Бречислава,
ни :ру;о;а Свевла:а; […] (СПИ ОУО, 224)
(14а4) Ш а ј ко в и ћ: И Lраћа му Pу не %еху, / Ни Брјачислав ни Всево-
ло:. (ПВИ, 43)
(14а5) П а н ић -С у р е A : Не %и Pу му мила LраPа Брјачаслава, / ни :ру-
;о;а — Всеволо:а: […] (СПИ МПС, 71)
(14а6) Б а : а л и ћ: Ne bje tu brata Brjačislava, ni drugag Vsevoloda: […]
(SVI, 227)
(14а7) Н е: и ћ : Ту не %еше LраP Брјачислав / НиPи :ру;и Всеволо::
[…] (ПРИ, 322‒323)
(14а8) М и ни ћ: И не %и Pу LраPа Брјачислава, ни :ру;о;а — Всеволо-
:а. (СПИ ВМ, 42)
(14а9) Х орв а т : И не %и му Pу LраPа Брјачислава, ни :ру;о;а — Все-
воло:а. (СПИ ВХ, 54)
(15) идеже послѣже быⷭ Києвъ‧ (ПВЛ, 8)
(15а) […] ;:је Aослије %и Кијев […] (ПМЉ, 8)
М. Ковачевич (2005, с. 217‒218) указывает, что в некоторых кон-
текстах в сербском языке глагол %и и выступает также в значе-
нии глагола налази и се. Такое значение встречается и в древне-

русском языке, в примерах №14, в отрицательной форме, и №15.

Форма бысть с окончанием настоящего времени -сть, в примере
№14, приводится в Словаре-справочнике Слова о полку Игореве. Все
переводчики перевели данный глагол глаголом %и и, но в раз-
ных формах: И. Шайкович и В. Недич — формой имперфекта, а
М. Светич — бессвязочным перфектом. И. Грицкат (1954, с. 57)
указывает, что в сербском языке глагол %и и в отрицательной
форме слился с отрицательной частицей в новое слово и
«уAоPреLа Pо; ;оPово; не;аPивно; ;ла;ола у о:речном AерфекPу
AосPала је у Pоликој мери механичка :а нам замена ње;ова реч-
цом не уз AроAушPање Aомоћно; ;ла;ола из;ле:а неоLична […]».
В переводе Й. Бадалича встречается форма %је, которая в слова-
рях сербского языка толкуется по-разному, т.е. форма %јех опре-
деляется как имперфект глагола %и и, при чем во 2-м и 3-м лице
единственного числа нет окончаний, т.е. в данном случае это
формы %је, а в 3-м лице множественного числа имперфект имеет
форму %јеше, причем подчеркивается, что такие формы ныне не
употребляются, и даже раньше редко встречались (РЈАЗУ, I, 361).
С другой стороны, формы %јȅх, %јȇ, %јȅсмо, %јȅше толкуются как ао-
рист глагола %и и (РСАНУ, I, 581). В переводе ПВЛ Н. Косовича
форма %је употребляется в значении имперфекта3. Другие пере-
водчики СПИ употребили аорист глагола %и и.
(16) и быⷭ кнѧжень' єго ‧и҃‧ днии‧ (ПВЛ, 199)
(16а) […] и %и кнезовање ње;ово за 8 :ана, […] (ПМЉ, 122)
Глагол быти встречается также в значении глагола раја и4,

рус. продолжаться, как это можно видеть в примере №16. В выше-
приведенных примерах в экзистенциальных предложениях
с утвердительной формой глагола быти субъект выступает
в форме именительного падежа, но в примере №16 — словосоче-
тание в функции субъекта в форме родительного падежа5. Такие
3
Данное значение формы %је подтверждают примеры с плюсквамперфектом:
Те исPе ;о:ине, мјесеца :ецемLра 20-о;а, :ође МсPислав, син Вла:имиров, са
Нов;оро:цима, — јер %је СвјаPоAолк са Вла:имиром у;овор имао: […] (ПМЉ,
158); А Болеслав AоLјеже из Кијева, узме Lла;о и Lољаре Јарославове и сесPре
ње;ове, а НасPаса — AоAа ДесјаPине цркве — за:ужи за Lла;о; јер овај му се %је
о ворио лажју (ПМЉ, 89).
4
Экзистенциальное значение выражается также глаголом кнезова и, здесь в
форме аориста кнезова, как и подобными глаголами: вла а и, царева и
(Шпис, 1987, с. 101‒102)
5 См. Ј. Грковић Мејџор, 1993, с. 147.

формы в анализируемых текстах зафиксированы, правда до-

вольно редко.
(17) Таче бысть вечеръ и повелѣ пѣти вечерънюю, […] (СкБГ)
(17а) Онда дође вече, и нареди да се пјева вечерња молитва, […] (ОС-
СРК, 33)
В примере №17 глагол быти на сербский язык можно переве-
сти глаголом %и и — %и вече, который в таком случае имеет зна-
чение глагола нас у(и и — нас у(и вече или глагола оћи, как
в переводе В. Минича. К тому же, глагол %и и в форме аориста в
одних примерах несовершенного, в других — совершенного ви-
да.
ГЛАГОЛ БЫТИ В ФОРМЕ ИМПЕРФЕКТА

В древнерусских экзистенциальных предложениях встречается
также форма имперфекта глагола быти. Для перевода на совре-
менный сербский язык используется такая же форма. Глагол
быти в формах имперфекта выступает с семантическими оттен-
ками глаголов (ос оја и/не (ос оја и, живе и, налази и се.
(1) иже и до сеє братьѣ бѧху Полѧне‧ (ПВЛ, 9)
(1а1) […] јер и :о ове Lраће %ијаху Пољани, […] (ПМЉ, 8)
(1а2) […] јер, и Aрије ове Lраће (о којима ће касније LиPи ријечи) (о-
с ојали су Пољани, […](ОССРК, 11)
(2) бѧше ѡколо града сѣсъ и боръ великъ‧ (ПВЛ, 9)
(2а1) Бјеше око ;ра:а шума и Lорик велик, […] (ПМЉ, 8)
(2а2) Бијаше сву:а око ;ра:а велика Lорова шума, […] (ОССРК, 11)
(3) бѧше чересъ гроблю мостъ (ПВЛ, 74)
(3а) […] а Aреко рова — Aрема враPима ;ра:ским — %ијаше мосP, […]
(ПМЉ, 46‒47)
(4) бѧста бо ‧в҃‧ брата в Лѧсѣх‧ (ПВЛ, 12)
(4а) Бијаху, наиме, 2 LраPа међу Љасима — […] (ПМЉ, 10)
(5) бѧше Варѧгъ єдинъ‧ (ПВЛ, 82)
(5а) Бијаше је:ан Варја;, […] (ПМЉ, 51)

В. Минич в примере №1 употребляет глагол (ос оја и также

в экзистенциальном значении, но в форме перфекта, который,
как мы уже сказали, в сербском языке считается стилистически
нейтральной формой. В примерах №4 и №5 экзистенциальное
значение глагола быти может быть выражено также глаголом
живе и.
В значении имперфекта очень часто употребляется и импер-
фективный аорист глагола быти.
(6) Тако иудѣиство, аще прѣжде бѣ, […] (СЗБ)
(6а) Тако и ју:аизам, иако раније %еше/%ијаше […]
(7) Законъ бо прѣжде бѣ […] (СЗБ)
(7а) Раније беше/бијаше закон […]
(8) По всеи бо земли суша бѣ прѣжде […] (СЗБ)
(8а) По целој земљи беше/бијаше раније суша […]
В экзистенциальном значении глагол быти зафиксирован так-
же в отрицательной форме.
(9) и не бѣ двора идеже не горѧще‧ (ПВЛ, 59)
(9а) […] и не би двора гдје не гораше, […] (ПМЉ, 36)
(10) и не бѣ никогоже вслѣдъ гонѧщаго‧ (ПВЛ, 145)
(10а) И не би никога да јури за њима, […] (ПМЉ, 90)
(11) и не бѣ в нихъ правды‧ (ПВЛ, 19)
(11а1) И не би међу њима правде, […] (ПМЉ, 13)
(11а2) И не бијаше међу њима правде, […] (ОССРК, 12)
(12) И посылахуть противу, и не бѣ ни гонящааго, ни женущаа-
говъ слѣдъ его. (СкБГ)
(12а) И послаше да се то види, али не видјеше ни гониоца ни пратио-
ца. (ОССРК, 36)
В примере №12а сербский переводчик перевел глагол быти
формой аориста глагола ви је и. Экзистенциальное значение и в
сербском языке можно выразить глаголом %и и, т.е. формой им-
перфекта не %еше / не %ијаше.
В экзистенциальном значении в древнерусском языке в форме
имперфекта употребляется и глагол бывати. Соответствующий

глагол %ива и существует и в сербском языке, но в примерах

№13‒15 переводчик употребляет имперфект глагола %и и.
(13) и брака ѹ нихъ не бываше‧ (ПВЛ, 13)
(13а) […] и Lрака ко: њих не %ијаше, […] (ПМЉ, 10)
(14) [и] браци не бываху въ них‧ (ПВЛ, 14)
(14а) […] и Lракова не %ијаше у њих, […] (ПМЉ, 10)
(15) [и] многа знамень' бываху по мѣстомь‧ (ПВЛ, 215)
(15а) […] и мно;а знамења %ијаху Aо мјесPима; […] (ПМЉ, 131‒132)
(16) и бывааху междю ими многы распрѣ и которы […] (СЗБ)
(16а) […] и %иваху међу њима мно;е свађе и расAраве […]
В примерах №13 и №14 глагол быти имеет значение глагола (о-
с оја и/не (ос оја и, а в примерах №15 и №16 его можно переве-
сти глаголом о$ађа и се. Здесь важно подчеркнуть, что в древне-
русских отрицательных экзистенциальных предложениях,
правда довольно редко, субъект выражается и формой имени-
тельного падежа6, как это в примере №14, а то время как в серб-
ском языке в таких случаях субъект выступает в форме роди-
тельного падежа.
(17) [и] ту мл҃тву творѧше‧ бѣ бо ту лѣсъ великъ‧ (ПВЛ, 156)
(17а) […] и Pу молиPву Pвораше, јер %и Pу шума велика. (ПМЉ, 96)
(18) бѣ бо преже в Пере'славли митрополь'‧ (ПВЛ, 208)
(18а) […] јер %је раније у Перејаслављу миPроAолија, […] (ПМЉ,128)
М. Ковачевич (2005, с. 218) подчеркивает, что во многих
примерах в сербском языке предложения с глаголом %и и
можно считать прежде всего локационно-экзистенциаль-
ными. В таких примерах нелегко определить, в каком зна-
чении употребляется глагол %и и — в значении связки или
в экзистенциальном значении. Такие примеры находим и в
текстах, послуживших основой нашего исследования. Со-
ответствующее экзистенциальное значение получается,
если заменить глагол быти глаголом находиться, т.е. нала-
зи и се. Сербский переводчик Н. Косович имперфективный
аорист в форме 3-го лица единственного числа бѣ в одних
примерах переводит аористом, а в других формой %је, кото-
6 См. Ј. Грковић Мејџор, 1993, с. 147‒148.

рая, как мы указали, в его переводе выступает в значении

имперфекта.
ГЛАГОЛ БЫТИ В ФОРМЕ ПЕРФЕКТА С ГЛАГОЛЬНОЙ

СВЯЗКОЙ
В сравнении с аористом или имперфектом. т. е. имперфектив-
ным аористом, глагол быти в форме перфекта встречается реже.
Здесь рассмотрим отдельно перфект с глагольной связкой и бес-
связочный перфект данного глагола.
(1) ѡни же рѣша была суть‧ г҃‧ брать'‧ Кии‧ Щекъ‧ Хоривъ‧ иже
сдѣлаша градоко-сь‧ (ПВЛ, 20‒21)
(1а1) СPановници Aак Pамошњи рекоше: „Била су Pри LраPа — Киј,

Шчек, Хорив — они наAравише овај ;ра:ић, […]“ (ПМЉ, 14)
(1а2) Тамошњи сPановници о:;оворише: „Била Pри LраPа — Киј,

Шчек и Хорив који са;ра:ише овај ;ра:ић […]“ (ОССРК, 12)
В примере №1а2 В. Минич употребил бессвязочный перфект,

по происхождению причастие на -л, как более экспрессивную
форму в сербском языке. Здесь глагол быти выступает в значе-
нии глаголов (ос оја и или живе и.
(2) и было ли се єсть‧ (ПВЛ, 101)
(2а) […]„И да ли је било? […]“ (ПМЉ, 64)
Во примере №2 глагол быти можно заменить глаголом о$о и-

и се, рус. случиться.
(3) и реⷱ сего не бывало єⷭ в Русьскѣи земьли‧ (ПВЛ, 262)
(3а) […] (и) рече: „Ово;а још није %ивало у Руској земљи […]“ (ПМЉ,
149)
В экзистенциальном значении в форме перфекта с глагольной

связкой в древнерусском языке встречается также глагол быва-
ти, который на сербский язык можно перевести глаголом бива-
ти, как в приведенном примере.

ГЛАГОЛ БЫТИ В ФОРМЕ БЕССВЯЗОЧНОГО

ПЕРФЕКТА
В форме бессвязочного перфекта, т.е. причастия на -л, глагол
быти выступает в значении глаголов живе и, (ос оја и/не (о-
с оја и, о$о и и се.
(1) и поча по миру ходити‧ такоже ѹродом сѧ творѧ‧ вселисѧ в
печеру в неиже преже былъ‧ (ПВЛ, 196)
(1а) И сPа:е Aо свијеPу хо:иPи, Pако се исPо чинећи јуро:ивим. Усе-
ли се у AешPеру, у њој је и раније %ио — […] (ПМЉ, 121)
(2) аще кто колько лѣтъ былъ‧ (ПВЛ, 94)
(2а) […] (и) колико је ко ;о:ина живио, […] (ПМЉ, 59)
(3) ино помышленьє в серⷣци моєⷨ не было‧ ни на Ст҃ополка‧ ни на
Дв҃да‧ (ПВЛ, 266)
(3а) […]„Дру;е Aомисли у срцу моме није %ило — ни на СвјаPоAолка
ни на Дави:а. […]“ (ПМЉ, 152)
(4) и плакастасѧ рекуще 'ко сего не было в родѣ нашемь‧ (ПВЛ,
262)
(4а) […] и Aлакаху, ;оворећи: „Ово;а још није %ило у ро:у нашем“.
(ПМЉ, 150)
(5) Уже все се имъ, акы не было николиже: вся съ нимь
ищезоша, […] (СкБГ)
(5а) Већ све ово као :а није ни (ос ојало ника:а; ишчезло је с њиме
заје:но. (ОССРК, 32)
(6) Были вѣчи Трояни, минула лѣта Ярославля; были плъци Олго-
вы, Ольга Святьславличя. (СПИ, 14‒15)
(6а1) С в е т и ћ: Были вѣцы, па прошли Троянски, / И прошла су лѣта
Ярославска. / Прошле войске Олга Светславльића. (ППИ, 155)
(6а2) М е : и ћ: Мину7 вр’јеме Тројаново, / О:е вр’јеме Јарослава, / Гђе
су чеPе Оле;ове / Гђе л’ синови СвеPослава. (СПИ ДМ, 31)
(6а3) У т ј е ше н ов и ћ- Ос т ро жи н с ки: Били вијеци Бојанови, мину-
ла љеPа Јарославова, %или Aуци Ољ;ови, Ољ;а СвеPослављића. (СПИ
ОУО, 219)
7
Глагол минути М. Шпис (1987, с. 99) также причисляет к глаголам с экзи-
стенциальным значением.

(6а4) Ш а ј ков и ћ : Прође :оLа Трајаново, / Мину време Јарослава, /

Беху LиPке Оље;ове, / СвјаPославића Оље;а. (ПВИ, 33)
(6а5) П а н и ћ- С у ре п: Би Aа Aрође век Тројанов, / Aрошла леPа јаро-
славска, / и Aохо:и Оље;ови, / Оље;а СвјаPславића. (СПИ МПС, 49)
(6а6) Б а д а л и ћ: Bijahu vijeci Trojanovi, / uminuše vremena Jaroslavo-
va, / bijahu vojevanja i Olegova, / Olega Svjatoslavljiča. (SVI, 224)
(6а7) Н е ди ћ : Век Тројанов (рохуја; / мину :оLа Јарослава; / раPова-
ња Оле;ова, / Оле;а СвјаPославића, / (рохујаше. (ПРИ, 314)
(6а8) М и ни ћ : Прохујаше времена Тројанова, Aрође Јарослављево
:оLа, минуше Aохо:и Оље;ови, Оље;а СвјаPославича. (СПИ ВМ, 40)
(6а9) Хо рв а т : Беше :оLа Тројаново, минуше леPа Јарослављева, %еху

Aохо:и Оле;ови, Оле;а СвјаPославича8. (СПИ ВХ, 51)
Экзистенциальное значение глагола быти может быть выра-

жено также глаголом живети, рус. жить в примерах №1 и №2, а в
примерах №3‒6 глаголом постојати/не постојати, рус. существо-
вать. В примере №5а сербский переводчик употребил именно
глагол постојати. К тому же, в примере №3 при отрицании субъ-
ект выступает в форме именительного падежа, в то время как в
примере №4 он в форме родительного падежа. И. Грицкат указы-
вает (1954, с. 36), что в сербском языке в начале текста можно упо-
требить бессвязочный перфект, что подчеркивает новизну дан-
ного повествования, не связанного с предыдущими знаниями. И
приведенный здесь пример можно рассматривать как начало,
причем начало части текста. В переводах на сербский язык упо-
треблены разные формы — бессвязочный перфект (в переводе
М. Светича и О. Утешеновича-Острожинского), аорист (в перево-
де В. Недича, В. Минича и М. Панича-Сурепа, причем последний
переводчик опустил один пример глагола быти). Аорист и им-
перфект употребил И. Шайкович, имперфект встречается в пере-
водах Й. Бадалича и В. Хорват9. Д. Медич в своем переводе СПИ
вместе с формой настоящего времени часто употребляет формы
прошедших времен, здесь это форма аориста. В примере №6 при
8
В первом варианте перевода в стихах автор второй пример бессвязочного
перфекта опустил: Беху нека: времена Тројана, / минуло је :оLа Јарослава /
и јунашPва Оле;ова :авна, / раPовања сина СвјаPослава. (СПИ ВХ, 63).
9 И. Грицкат (1954, с. 37) подчеркивает, что бессвязочный перфект в начале
всего текста или его отдельных частей в сербском языке встречается часто,
поскольку сначала указывается на то, что кто-то/что-то существовало, а по-
том в таких примерах данная форма становится обыкновенной.

переводе глагола быти на сербский язык можно употребить фор-

му бессвязочного перфекта.
(7) То было въ ты рати, и въ ты плъкы; […] (СПИ, 17)
(7а1) С в е т и ћ: То є было у ратовы оны, / То с’ чинило у войскама
онимъ, […] (ППИ, 156)
(7а2) М е д и ћ: Мно;о AуPа очекасмо, / Да у:ари LраP на LраPа, […]
(СПИ ДМ, 33)
(7а3) У т ј еш е н ов и ћ-О ст рож и нс к и : То %ило у Pих раPи и у Pих
Aуци; […] (СПИ ОУО, 219)
(7а4) Ш а јк ов и ћ: Тако %еше у Pо :оLа / РаPовања, LорLе љуPе, […]
(ПВИ, 34)
(7а5) П а н и ћ-С у ре п : Тако Pо %и Pих раPова и Aохо:а, […] (СПИ МПС,
51)
(7а6) Б а д а л и ћ: To bijaše u onim ratovima i vojevanjima, […] (SVI, 224)
(7а7) Н е ди ћ : То је %ило Pа:а у Pим / Lојевима / и у Pоме раPовању,
[…] (ПРИ, 315)
(7а8) М и ни ћ : Бијеше [Бијаше — В. В.] Pо у овим Lојевима и овим Aо-
хо:има; […] (СПИ ВМ, 40)
(7а9) Хор в а т : БиPака и Aохо:а %еше мно;о, […] (СПИ ВХ, 51)
(8) и впраша что ради вече было‧ (ПВЛ, 127)
(8а) […] (и) он уAиPа: „Ра:и че;а је %ило вијеће?“ (ПМЉ, 80)
(9) быⷭ сѣча зла‧ 'ка же не была в Руси‧ (ПВЛ, 144)
(9а) […] и Lи сјеча ;розна, каква (још) није %ила у Русији, […] (ПМЉ,
90)
В примере №7 сербские переводчики употребляют форму им-
перфекта — И. Шайкович, Й. Бадалич, В. Минич и В. Хорват, пер-
фекта с глагольной связкой — М. Светич, В. Недич, бессвязочного
перфекта — О. Утешенович-Острожински10, и аориста глагола
бити — М. Панич-Суреп, и глагола дочекати — Д. Медич. В приме-
рах №7‒9 глагол быти имеет значение глагола догодити се. В серб-
ском языке бессвязочный перфект обычно не употребляется в
придаточном предложении, поскольку оно с главным предложе-
нием представляют одно целостное высказывание: «Зависна ре-
10
О. Утешенович-Острожински нередко употребляет формы и конструкции,
несвойственные сербскому языку, стараясь приблизиться к подлиннику.

ченица је и са:ржински и формално везана за независну; Pај мо-

менаP је нарочиPо у суAроPносPи са сушPином краће; AерфекPа
[…]» (Грицкат, 1954, с. 54). С другой стороны, автор указывает, что
в сербском языке встречаются и примеры придаточных предло-
жений с бессвязочным перфектом в сказуемом: «Али :осPа вели-
ки AроценаP случајева ;:е у зависној реченици сPоји краћи Aер-
фекаP, и Pо ко: :оLрих Aисаца, Aоказује :а Aојава иAак није ни
неAравилна ни изузеPна. Она сAа:а међу оне синPаксичке Aојаве
које не Aре:сPављају нишPа Aо;решно, али су из оLјашњивих ра-
зло;а мање уоLичајене» (Грицкат, 1954, с. 54). И. Грицкат подчер-
кивает, что в предложениях, которые связаны с предыдущим вы-
сказыванием также не употребляется бессвязочный перфект:
«Краћи AерфекаP као оLлик који ;ла;олском значењу Aри:аје на-
;лашеносP, Pражи :а Lу:е уAоPреLљен у Pаквим реченицама које
немају јачих веза са околним PексPом» (Грицкат, 1954, с. 56).
ГЛАГОЛ БЫТИ В ФОРМЕ ПРЕЗЕНСА

В экзистенциальном значении в форме презенса являются глаго-
лы быти и бывати. Данное значение при переводе на сербский
язык можно выразить глаголами (ос оја и, има и/нема и, на-
лази и се, а экзистенциальное значение глагола бывати — также
глаголом о$ађа и се.
(1) и єсть ѡстанокъ єго промежю Асюра‧ и Вавилона‧ (ПВЛ, 5)
(1а) […] и јес е осPаPак ње;ов између Асирије и Вавилона, […]
(ПМЉ, 6)
(2) єⷭ же могила єⷢ и до сеⷢ дн҃и. (ПВЛ, 39)
(2а1) […] јес е ње;ов ;роL и :анас, […] (ПМЉ, 24)
(2а2) Још је Pамо ;роL […] (ОССРК, 15)
(3) [и] єсть притъча в Руси‧ и до сего дн҃е (ПВЛ, 12)
(3а1) И има узречица у Русији и :анас: […] (ПМЉ, 9)
(3а2) И има у Русији узрјечица све :о :анас: […] (ОССРК, 12)
(4) єсть мужь в Селуни именемъ Левъ‧ (ПВЛ, 26)
(4а) […] „Има у Солуну муж, Aо имену Лав. […]“ (ПМЉ, 16)
(5) и єлико єсть городовъ ихъ‧ (ПВЛ, 73)
(5а) […] „и све њихове ;ра:ове колико их је, […]“ (ПМЉ, 45)

Экзистенциальное значение анализируемого глагола в

переводе на сербский язык выражается глаголом (ос оја и
или има и. М. Ковачевич (2005, с. 214) подчеркивает, что в
сербском языке вместо экзистенциального има/нема в фор-
ме настоящего времени безличных экзистенциальных
предложений в некоторых примерах встречается и форма
је/није, т. е. 3 лицо среднего рода единственного числа гла-
гола бити, как в примерах №1, №2, причем с полной фор-
мой глагола в 3-е лице јес е в переводе Н. Косовича, и в при-
мере №5.
(6) всѧ землѧ наша велика и ѡбилна‧ а нарѧда в неи нѣтъ‧ (ПВЛ,
20)
(6а1) […] „Земља је наша велика и оLилна, а ре:а у њој нема. […]“
(ПМЉ, 13)
(6а2) […] „Земља је наша велика и AросPрана, а у њој нема ре:а. […]“
(ОССРК, 12)
(7) нынѣ ѹ васъ нѣⷭ меду ни скоры. (ПВЛ, 58)
(7а) […] „Са:а ви нема е ни ме:а ни крзна, […]“ (ПМЉ, 36)
(8) а [въ] хеⷭ'нехъ того нѣⷭ закона (ПВЛ, 61)
(8а) […] „А ко: хришћана нема Pакво;а закона, […]“ (ПМЉ, 37)
(9) и нѣ весель' в ниⷯ‧ (ПВЛ, 108)
(9а) […] „и нема весеља у њима […]“ (ПМЉ, 68)
(10) нѣсть от насъ ни единого о небесныихъ тщащася и подвизаю-
ща, […] (СЗБ)
(10а) […] нема међу нама није:но; који се о неLеском сPара и Lрине,
[…]
(11) Vнъ же реⷱ по истинѣ лжа то створилъ Бъ чл҃вка ѿ землѣ сстав-
ленъ костьми‧ и жылами ѿ крове‧ нѣⷭ в немь ничтоже‧ и не вѣсть
ничтоже‧ (ПВЛ, 176)
(11а) Јањ Aак рече: „ЗаисPа је Pо лаж; сPворио је Бо; човјека о: зе-
мље, сасPављен је о: косPију и крвних жила — нема у њему нишPа
више. Нико нишPа не зна, само је:ини Бо; зна”. (ПМЉ, 109)
(12) не кленитесѧ Бм҃ь ни хртⷭитесѧ‧ нѣту бо ти нужа никоє'же‧
(ПВЛ, 245)
(12а) […] не куниPе се Бо;ом, не крсPиPе се, јер нема за Pо никакве
AоPреLе. (ОССРК, 22)

В примерах №11 и №12 с отрицательной формой глагола быти

употреблен именительный падеж местоимения и существи-
тельного соответственно.
(13) [и] єсть ту манастырь ст҃оє Бц҃и‧ на ‖ Болдиныⷯ горахъ‧ и до се-
го мѣста‧ (ПВЛ, 193)
(13а) И има Pу, на Бол:иним ;орама, манасPир СвеPе Бо;оро:ице и
:анас. (ПМЉ, 119)
(14) бѧше Варѧгъ єдинъ‧ и бѣ дворъ єго идеже єсть цр҃кⷩ ст҃а' Бц҃а‧
(ПВЛ, 82)
(14а) Бијаше је:ан Варја;, и Lје му :вор (Pамо) ;:је је :анас црква
СвеPе Бо;оро:ице, […] (ПМЉ, 51)
Как было отмечено выше, в предложениях данного типа, что-
бы указать на экзистенциальное значение, сербский глагол %и и
можно заменить глаголом налази и се.
(15) аще бо бывають ѿ бѣсъ мечтань' (ПВЛ, 173)
(15а) Ако од демона бивају виђења, […] (ПМЉ, 107)
(16) паче же женами бѣсовьска' волъшвень' бывають‧ (ПВЛ, 180)
(16а) А од свега више демонска врачања бивају посредством жена;
[…] (ПМЉ, 111)
Глагол бывати в переводе на сербский язык, как вариант глаго-
ла быти в экзистенциальном значении, также как в древнерус-
ском языке, в приведенных примерах употребляется в значении
глагола догађати се.
ГЛАГОЛ БЫТИ В ФОРМЕ БУДУЩЕГО ВРЕМЕНИ

В следующих примерах глагол быти зафиксирован в форме буду-
щего времени.
(1) и мц҃ѣ не будеⷮ конца‧ (ПВЛ, 106)
(1а) […] и муке којима неће %и и краја. (ПМЉ, 66)
(2) […] и къняжение мое прииметь инъ и въ дворѣхъ моихъ не бу-
деть живущааго. (СкБГ)
(2а) […] и моју кнежевину узеће :ру;и и у мојим месPима неће %и и
живо; човека11.
(3) «И будеть въ день онъ, глаголеть Господь, […]» (СЗБ)

(3а) „И %иће у онај :ан, ;овори ГосAо:, […]”
В примерах №1 и №2 экзистенциальное значение глагола бити

в сербском языке может быть выражено глаголом постојати, а в
третьем примере данный глагол выступает в значении глагола
догодити се.
ВЫВОД Глагол быти в экзистенциальном значении в древнерусском

языке встречается в формах аориста, имперфекта, имперфек-
тивного аориста, перфекта с глагольной связкой, бессвязочного
перфекта, презенса и будущего времени. Его вариант бывати в
анализируемых примерах зафиксирован в формах имперфекта,
перфекта с глагольной связкой и презенса. В древнерусском язы-
ке утвердительные формы глагола быти в экзистенциальном
значении чаще всего встречаются в сочетании с именительным
падежом в функции подлежащего, но в рассматриваемых при-
мерах зафиксированы и примеры данного глагола с формой ро-
дительного падежа, правда значительно реже. Отрицательные
формы экзистенциального глагола быти в древнерусском языке
сочетаются с именным словом в форме родительного падежа, в
функции логического субъекта, хотя являются и редкие приме-
ры сочетания с именительным падежом. Рассматриваемый гла-
гол в данном значении выражает разные семантические оттен-
ки, поскольку его можно заменить глаголами: (ос оја и/не
(ос оја и, има и/нема и, налази и се/не налази и се, живе и, о-
$о и и се, раја и, нас у(и и, а экзистенциальное значение гла-
гола бывати можно выразить и глаголом о$ађа и се. Соответ-
ствующее временнóе значение появляется при переводе на
современный сербский язык, благодаря, прежде всего, сохране-
нию системы прошедших времен. К тому же, глагол быти в одних
примерах несовершенного, а в других совершенного вида (ис-
11 Причастие живѹщааго употреблено здесь в субстантивной функции, но
переводим его данным словосочетанием, поскольку это более подходящий
вариант. Буквальное значение данной формы отражается в конструкции с
указательным местоимением и придаточным предложением. Действи-
тельное причастие настоящего времени, кроме значения настоящего вре-
мени как основного, может обозначать и прошедшее время (имперфект) и
будущее. Поскольку приведенное предложение полностью относится к бу-
дущим действиям (форма настоящего времени глагола совершенного вида
прииметь употреблена здесь в значении будущего времени), и причастие
здесь употребляется в таком значении: живѹщии = онај који ће живе и.

ключение представляет собой имперфект, поскольку в такой

форме данный глагол может быть только несовершенного вида).
ЛИТЕРАТУРА Борковский, В. И., Кузнецов, П. С. (1965). Историческая грамматика рус-

ского языка. Москва: Наука.
Борковский, В. И. (1978). Историческая грамматика русского языка. Син-
таксис. Простое предложение (под ред. В. И. Борковского). Москва: Наука.
ГрицкаP, И. (1954). О (ерфек у %ез (омоћно$ $ла$ола у ср(скохрва ском језику
и сро ним син аксичким (ојавама. Бео;ра:: СрAска ака:емија наука. Ин-
сPиPуP за срAски језик.
Грковић Мејџор, Ј. (1993). Језик Псал ира из ш ам(арије Црнојевића. По:-
;орица: Црно;орска ака:емија наука и умјеPносPи; О:Lор за оLиљежа-
вање 500 ;о:ина Aрве шPамAане ћирилске књи;е на словенском Pлу.
Ковачевић, М. (2005). Пунозначна и коAулаPиван уAоPреLа ;ла;ола БИ-
ТИ. Ср(ски језик: с у ије ср(ске и словенске, 10 (1‒2), 211‒233.
Ковачевић, М. (2006). СPилске :оминанPе у Божовићевој Aричи „Први
AуP у Новом Пазару“. У: Д. Бојовић (ур.), Језик и с ил Гри$орија Божовића
(77‒91). Косовска МиPровица: Филозофски факулPеP; ЗуLин ПоPок: СPа-
ри Колашин.
Лазић Коњик, И. (2009). О функционално-семанPичкој каPе;орији е;зи-
сPенције у срAском језику. Јужнословенски филоло$, LXV, 359‒374.
ШAис, М. (1987). О срAскохрваPским ;ла;олима са е;зисPенцијалним
значењем. Прилози (роучавању језика, 23, 95‒104.
ИСТОЧНИКИ ОССРК: Минић, В. (1994). О а%ране с ранице с аре руске књижевнос и. Це-
Pиње: ОLо:.
ПВИ: Шајковић, И. (1930). Песма о војевању И$орову — руски е(ски с(ев из XII
века —. Нови Са:: ШPамAарија Јовановића и Бо;:анова.
ПВЛ: Повесть временных лет. У: Полное собрание русских летописей. Том
первый. Лаврентьевская летопись и Суздальская летопись по Академическо-
му списку, Ленинград, 1926. Москва: Издательство восточной литерату-
ры, 1962.
ПМЉ: Косовић, Н. (2003). Повијес минулих ље а или Нес оров ље о(ис (I
из:ање). Бео;ра:: ИКП Никола Пашић.
ППИ: СвеPић, М. (1842). Пѣсна (Слово) о Aолку И;орѣвомъ (XII вѣка). Го-
лу%ица съ цвѣ омъ кньижес ва ср%ско$ъ, IV, 148‒178.
ПРИ: Не:ић, В. (1971). Песма о раPовању И;орову. Ле о(ис Ма ице ср(ске,
408, (4), 309‒334.

СЗБ: Слово о законе и Lла;о:аPи миPроAолиPа Илариона, http://

lib2.pushkinskijdom.ru/tabid-4868 :аPа оLращения 19. 04. 2017.
СкБГ: Сказание о Борисе и ГлеLе, http://lib2.pushkinskijdom.ru/tabid-48
71 :аPа оLращения 19. 04. 2017.
СПИ: Слово о плъку Игоревѣ, Игоря сына Святъславля, внука Ольгова
(1800). Москва: въ Сенатской Типографiи.
СПИ ДМ: Ме:ић, Д. (1870). Слово о (олку И$оревом или Пјесма о И$оревој че и.
ПеPро;ра:: У Pискарници Царске Ака:емије наука.
СПИ МПС: Панић-СуреA, М. (1957). Слово о (олку И$орову. Јуначки с(ев XII ве-
ка, Бео;ра:: НолиP.
СПИ ОУО: УPјешеновић-ОсPрожински, О. (1871). Слово о Aуку И;ореву,
И;ора сина СвеPославова, унука Ољ;ова, Вила Ос рожинска. Си не (јесме
и основа ес е ике, 216‒231.
SVI: Badalić, J. (1957). Spjev o vojevanju Igorovu, Igora, sina Svjatoslavova,
unuka Olegova. Slavistična revija, 217‒229.
СПИ ВХ: ХорваP, В. (2016). Слово о (охо у И$оровом (Aрево:, AреAјев, комен-
Pари и Aо;овор Вера ХорваP). Бео;ра:: „ШPамAар Макарије“; По:;орица:
ОLо:ско слово.
СЛОВАРИ РЈАЗУ: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I, Zagreb: JAZU, 1880‒.
РСАНУ: Речник ср(скохрва ско$ књижевно$ и наро но$ језика, I‒. Бео;ра::
САНУ, ИнсPиPуP за срAскохрваPски језик, 1959‒.
Словарь-сAравочник Слова о Aолку И;ореве, http://feb-web.ru/feb/
slovoss/ss-abc/ :аPа оLращения 19. 04. 2017.

ВИШЊА Б. ВИШЊЕВАЦ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
РЕЗИМЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ У СТАРОРУСКОМ ЈЕЗИКУ
У ра:у се размаPрају сPароруске е;зисPенцијалне реченице са

;ла;олом быти, као и ње;овом варијанPом бывати у Aре:икаPу.
Анализирани ;ла;ол има значење ;ла;ола (ос оја и/не (ос оја-
и, има и/нема и, налази и се/не налази и се, живе и, о$о и и
се, раја и, нас у(и и, а ;ла;ол бывати и ;ла;ола о$ађа и се.
Гла;ол быти у наве:еном значењу јавља се у форми аорисPа, им-
AерфекPа, имAерфекPивно; аорисPа, Aуно; AерфекPа, крње; Aер-
фекPа, AрезенPа и Lу:уће; времена, а ;ла;ол бывати — имAерфек-
Pа, Aуно; AерфекPа и AрезенPа. ПошPо је савремени срAски језик
сачувао сложени сисPем Aрошлих времена, а сPароруски ;ла;ол
быти у анализираним Aримерима среће се у различиPим форма-
ма Aрошлих времена, срAски језик нам, за разлику о: савремено;
руско;, омо;ућава о:;оварајућу реконсPрукцију, чиме се исPиче
важносP Aоре:Lено; Aроучавања сPароруско; и савремено; срA-
ско; језика.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: быти, бывати, е;зисPенцијално значење, сPароруски језик, срA-
ски језик.


ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ,
НАУЧНE КРИТИКE,
НАУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ,
ОСВРТИ, ПРИКАЗИ
ПРИКАЗ
316.334.55(497.11)(049.32)
316.323(497.11)(049.32)
НИКОЛА Р. ЖИВИЋ1
КАТЕДРА ЗА СОЦИОЛОГИЈУ
СЕЛО У СОЦИОЛОШКОМ ОГЛЕДАЛУ

СРЂАНА ШЉУКИЋА И ДЕЈАНА ЈАНКОВИЋА
(Нови Са : Mediterran Publishing, 2015, 329 с р.)
Књи;а Село у социолошком о$ле алу, ауPора Aроф. :р Срђана Шљуки-

ћа и :оц. :р Дејана Јанковића, Aре:сPавља велики и важан :оAри-
нос у разумевању рурално; :рушPва и ње;ових AроLлема. Иако је
:анашњи свеP Aре све;а свеP ;ра:а, како сами ауPори Aишу, село
се, уAркос чињеници :а је „осуђено на несPајање“, Pоме уAорно
о:уAире, сPално нас Pиме Aо:сећајући на своју :рушPвену уло;у у
сфери економије, AолиPике и кулPуре. Социоло;ија села, као со-
циолошка :исциAлина која за Aре:меP сво; Aроучавања има ру-
рално :рушPво (:рушPва) у ње;овом сложеном о:носу са мо:ер-
ним :рушPвом, схваћеним као целина (Шљукић и Јанковић, 2015),
овом моно;рафијом знаPно је Lо;аPија. У оквиру AоменуPе социо-
лошке :исциAлине, ова књи;а Aре:сPавља шPиво које се не сме
AроAусPиPи. АуPори су насPојали :а :ају неку врсPу ,,инвенPара“ у
овој оLласPи и у Pоме су, чини нам се, AоPAуно усAели. Наравно, и
ван AоменуPе оLласPи, за све ,,:ру;е“ који о :рушPвеном асAекPу
села желе :а сазнају више (са научне или ненаучне сPране), Село у
социолошком о$ле алу AреAоручујемо за чиPање. Кроз AеP :елова
који чине књи;у (чеPврPи :ео књи;е AоPAисује Дејан Јанковић,
:ок осPале :елове AоPAисује Срђан Шљукић), ауPори нас на је:ан
јасан, сисPемаPичан и занимљив (Lо;аP Aримерима) начин, во:е
1
kiza992@gmail.com
Приказ је Aримљен 22. окPоLра 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLор-
ника о:ржаном 6. :ецемLра 2017.
393
кроз сложени свеP рурално;, насPојећи :а Aруже шPо целовиPија

оLјашњења, врло чесPо AоPкреAљена PаLелама и Lројчаним Aо:а-
цима. С оLзиром на Pо :а је књи;а Aосвећена Aре све;а социоло;и-
ји села, у њеном Aрвом :елу Aре:сPављена је ова социолошка :и-
сциAлина и њен исPоријаP. На AочеPку је указано на :рушPвене
услове њено; насPанка. „…социоло;ија укључује у свој ,,ви:окру;“
рурална :рушPва Pек ка:а се мо:ерна :рушPва нађу ,,очи у очи“ са
Pра:иционалним руралним :рушPвима и ка:а оPAочну Aроцеси
који се најчешће називају мо:ернизацијским (ин:усPријализаци-
ја, урLанизација, иP:.) (Шљукић и Јанковић, 2015, сPр. 16). ЗаPим су
украPко оAисани Aре:меPи ове социолошке :исциAлине (ви:и
;оре), њени циљеви и за:аци (Aре:сPављени кроз виђења више
ауPора), као и њено месPо у сисPему социолошких :исциAлина и
о:нос са :ру;им наукама. Ово Aо;лавље са:ржи и незаоLилазан
:ео о меPо:ама и AрисPуAима (моно;рафски и PиAо;рафски) у со-
циоло;ији села. Ка: је реч о исPоријаPу, Шљукић указује на чиње-
ницу :а је мисао о селу AосPојала и Aре формирања социоло;ије,
Aа сажеPо оAисује анPичку и сре:њовековну мисао о селу. Развоју
саме социоло;ије села Aосвећено је наравно нешPо више Aажње.
Пре:сPављени су :рушPвени услови који су у Америци условили
Aојаву ове :исциAлине и њен :аљи развој на Pом AросPору. Тако-
ђе, оAисан је и њен развој у евроAским земљама. О: значаја је Aри-
меPиPи :а је у Pом :елу заAраво указано и на чињеницу :а се ,,уAр-
кос евроAској социолошкој Pра:ицији, и снажном AрисусPву и
значају а;рарне и руралне :рушPвене комAоненPе у евроAским
земљама, у ЕвроAи не развија социоло;ија села на начин на који
се Pо :о;о:ило у САД“ (Шљукић и Јанковић, 2015, сPр. 36). Наиме,
:ок је у Америци социоло;ија села имала Aре све;а емAиријску и
аAликаPивну оријенPацију, у ЕвроAи Pо :у;о времена није Lио
случај. Ка: је о срAском :рушPву реч, AосеLан :ео Aосвећен је Pзв.
AреPечама срAске социоло;ије села (Вук СPефановић Караџић,
СвеPозар Марковић, ВалPазар Бо;ишић, Јован Цвијић, СPојан Но-
ваковић иP:.), чији је :оAринос у овој, али и у :ру;им оLласPима
немерљив, јер су сазнања о селу која су нам ови исPраживачи
осPавили изузеPно :ра;оцена. У :елу о оснивању и консPиPуиса-
њу социоло;ије села као социолошке :исциAлине у нашем :ру-
шPву, AосеLно је Aре:сPављен ра: и :оAринос СреPена Вукосавље-
вића (које; PреLа смаPраPи оснивачем наше социоло;ије села) и
ЦвеPка КосPића (са којим се заокружује консPиPуисање социоло-
;ије села у СрLији). У насPавку, ауPор (:ру;и :ео) се Lави AроLле-
мима које смаPра кључним за разумевање сушPине :рушPва на
394 НИКОЛА Р. ЖИВИЋ

СЕЛО У СОЦИОЛОШКОМ ОГЛЕДАЛУ СРЂАНА ШЉУКИЋА И ДЕЈАНА ЈАНКОВИЋА
селу: а. AиPање насеља и о:носа између села и ;ра:а (исPоријаP

села и ;ра:ова, њихове разлике и међузависносP, PиAоло;ија сео-
ских насеља); L. AроLлем о:ређења сељашPва (сељашPво као :ру-
шPвена класа, ње;ове осоLеносPи и Pрансформације; в. Aромене
које условљавају Aромене на селу и Pрансформацију Pра:ицио-
налних сељачких :рушPава (ин:усPрализација коју AраPи :еа;ра-
ризација и урLанизација). МеђуPим, AоPAунији уви: у комAлек-
сносP (и целовиPосP) сеоско; :рушPва, у ње;ове различиPе
асAекPе који мо;у LиPи Aре:меP Aроучавања, :аP је у Pрећем :елу
ове књи;е. Указано је на значај који за разумевање села има зе-
мљишPе и о:носи који су у вези са њим (Aраво својине, Aраво ко-
ришћења и сл.) Aа је, у скла:у с Pим, украPко Aре:сPављен исPори-
јаP а;рарних о:носа (а;рарне сPрукPуре), о: времена срAске
сре:њевековне :ржаве :о :анашњих :ана. ЗаPим је Lило речи и о
сељачкој економији и њеним Pрансформацијама, као и о :ру;им
неAољоAривре:ним :елаPносPима на селу (сеоски Pуризам).
Осим о наве:еном, у овом :елу књи;е ауPор Aише о земљора:нич-
ком за:ру;арсPву (условима насPанка, сPању у свеPу, развоју у
срAском :рушPву), селу и AолиPици (ка:а и на који начин сељаци
AосPају важан AолиPички факPор), :рушPвеној инPе;рацији и :е-
ценPрализацији, о:носно сеоским локалним заје:ницама (на
који начин су мо:ерна :рушPва инPе;рисала Pра:иционална се-
љачка :рушPва, шPа је :еценPрализација и каква је њена уло;а у
овом Aроцесу, и како се он сAрово:ио у РеAуLлици СрLији – какав
је Aоложај сеоских заје:ница у о:носу на више нивое власPи). Пи-
Pања о сеоској Aоро:ици, сусе:сPву на селу, ро:у и ;енерацији (у
сеоском конPексPу), селу и кулPури, селу и оLразовању, Pакође су
оLрађена у овом Aо;лављу. ЧеPврPи :ео књи;е, ауPора Д. Јанкови-
ћа Aочиње Aре:сPављањем Pеорије :ифузије иновација. ,,Дифу-
зионизам и Pеорије :ифузије иновација Aре:сPављају ону AосеL-
ну AроLлемаPику социолошке Pеорије :рушPвене Aромене која се
о:носи на AиPања ширења :рушPвених Aромена, Aрила;ођавања
и оPAора на Aромене, AроLлеме насPанка и усмеравања Aромена и
сл. Дифузија иновација, као је:на о: :рушPвених Aроцеса, Aре:-
сPавља оквир анализе и у њему се мање или више усAешно :ају
о:;овори на сложена AиPања ширења иновација у :рушPву“
(Шљукић и Јанковић, 2015, сPр. 206, 207). Иако, као шPо ви:имо,
ово Pеоријско сPановишPе AриAа:а широј AроLлемаPици :ру-
шPвених Aромена, оно, како је оLјашњено, има велики значај за
разумевање :рушPвених Aромена у AољоAривре:и и руралним
Aо:ручјима. ШPа је иновација, како се шири (којим каналима), о:
НИКОЛА Р. ЖИВИЋ 395

че;а њено усвајање зависи и како се Pо о:вија, јесу само нека о:

AиPања на која је :аP о:;овор. Осим о наве:еном, Д. Јанковић
Aише и о руралном развоју, насPојећи :а оLјасни значај ово; кон-
цеAPа (:рушPвено; Aроцеса), као и ње;ове Aре:носPи у о:носу на
:ру;е ценPрализоване мо:еле Aланирања развоја села. С оLзиром
на Pо :а је рурални развој сасPавни :ео укуAно; :рушPвено; ра-
звоја, заслужује :а Lу:е Pема AосеLне социолошке :исциAлине –
социоло;ије рурално; развоја, смаPра ауPор. У насPојању :а се Aо-
менуPи Aроцес :ефинише, као је:но о: са:ржајнијих, наве:ено је
о:ређење Мослија, (Moseley), Aрема којем је: ,,рурални развој :у-
;орочан и о:ржив Aроцес економских, социјалних, кулPурних,
еколошких Aромена које су креиране ра:и Aовећања :у;орочно;
Lла;осPања чиPаве заје:нице“ (2015, сPр. 234). Намеравајући :а
шPо Lоље оLјасни комAлексносP концеAPа рурално; развоја и
Aре:сPави ;а у свему шPо он јесPе и може :а Lу:е, ауPор ;а са;ле-
:ава на макро, мезо и микро оквиру. КаракPерисPике руралне
економије и рурално; сPановнишPва у СрLији, Pакође Aре:сPа-
вљени у овом :елу, указују на мношPво изразиPо не;аPивних
Pрен:ова (неразвијена инфрасPрукPура, маPеријална :еAриваци-
ја, незаAосленосP, низак ниво Aрихо:а, :еAоAулација, AроLлем
социјалне изоAшPеносPи, AроLлем :еценPрализације и равно-
мерно; ре;ионално; рурално; развоја, еколошки AроLлеми иP:.),
зLо; че;а је неоAхо:но сAровођење ефикасних AолиPика ре;ио-
нално; рурално; развоја, које како је наве:ено мо;у :а о:;оворе
на AоPреLе руралне AоAулације и :рушPва у целини и унаAре:е
реализацију AоPенцијала о:ређених ре;иона. На самом крају, у
Aосле:њем :елу књи;е, С. Шљукић :аје о:;овор на AиPање о Lу-
:ућносPи социоло;ије села као социолошке :исциAлине. Наиме,
Lез оLзира на све AроLлеме са којима се село суочава, велики Lрој
свеPске AоAулације и :аље живи у руралним насељима која се још
увек оAиру несPанку који им се Aре:виђа. У скла:у с Pим, све :ок
рурално :рушPво AосPоји, AосPојаће и AоPреLа за овом социоло-
шком :исциAлином, о:;овор је ауPора.
396 НИКОЛА Р. ЖИВИЋ

ПРИКАЗ
821.111(73).09 ДИК Ф.
82.09
КРИСТИЈАН E. ВЕКОЊ1
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ: АЛТЕРНАТИВНЕ

СТВАРНОСТИ ФИЛИПА К. ДИКА
(Косовска Ми ровица: Филозофски факул е ,
2015, 235 с р.)
ФилиA К. Дик је у свеPу и у СрLији је:ан о: чиPанијих ауPора на-

учне фанPасPике. У Aрило; Pоме ;овори чињеница :а су сви LиP-
нији наслови из ње;ово; оAуса Aреве:ени на срAски језик, a Aоје-
:ини :оживљавају и нова из:ања. МеђуPим, на овим AросPорима
не:осPајало је сPу:иозно, криPичко ишчиPавање Дикових рома-
на и Aокушај расвеPљавања ње;ових мрачних алPернаPивних Lу-
:ућносPи, а уAраво Pо нам Aружа сPу:ија Ал ерна ивне с варно-
с и Фили(а К. Дика.
Главна ниP која се Aровлачи кроз целу сPу:ију јесPе AиPање
сPварносPи – AосPоји ли само је:на сPварносP (она у којој живи-
мо) или уз њу AосPоји и низ алPернаPивних свеPова у којима неке
о: наших варијанPи живе живоPом који смо ми у неком моменPу
о:Lили :а во:имо. Данас се све више физичара и космоло;а окре-
ће овом AроLлему, а AиPање Aлурализма сPварносPи :оживљава
све више нових инPерAреPација.
СPу:ију о ФилиAу К. Дику Јаковљевић заAочиње сер ФилиAом
Си:нијем и ње;овом О %раном (оезије и самим Pим се чини како
он смаPра :а је и фанPасPици AоPреLна о:Lрана. ФанPасPична
1
kvekonj@gmail.com
Приказ је Aримљен 21. новемLрa 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку Ре:акције ЗLор-
ника о:ржаном 6. :ецемLра 2017.
397
књижевносP није хаоPична, јер они који сPварају оно шPо Lи Тол-
кин назвао „секун:арним универзумом“ сPварају сисPем са Aра-
вилима, и Pај сисPем мора LиPи конзисPенPан и о:ржив. У су-
AроPном, свеP Lез Pаквих Aравила Lи се расAао AоAуP мехура о:
саAунице. АуPор се на:аље Lави и AиPањем фанPасPично; из у;ла
Фрој:ове Aсихоанализе и Pеорија ума, Aрема којима су AокреPа-
чи фанPасPично; сPрахови, Pо јесP AоPиснуPи :елови несвесно;.
ФанPасPика, ;ле:ана из у;ла Aсихоанализе, јесPе о;ле:ало које
рефлекPује :рушPвене AроLлеме. На:аље, ауPор сAомиње и Ро-
змери Џексон која је сPава :а фанPасPично, у сPвари, не Aре:сPа-
вља измишљање нече; ново;, већ је Pо рекомLиновање AознаPих
елеменаPа којима се AосPиже нешPо :ру;ачије. Дакле, Јаковље-
вић сумира оно шPо се у свеPу већ Aоказало у мно;им Pеоријским
:елима, како фанPасPична књижевносP није само Aука ескаAи-
сPичка књижевносP, већ књижевносP која се Lави савременим
AроLлемима; она је о;ле:ало које рефлекPује AроLлеме са којима
:рушPво мора :а се изLори.
АуPор, заPим, размаPра и Aојам научне фанPасPике, и Aозива се
на Дикову :ефиницију Aо којој научна фанPасPика у сеLи мора :а
са:ржи неку сAецифичну нову и:еју. Дик смаPра како ;лавни ак-
Pер научне фанPасPике није осоLа, већ уAраво Pа нова и:еја која
за чиPаоце Aре:сPавља инPелекPуални изазов. У Диковом уни-
верзуму Pа нова и:еја јесPе немо;ућносP разликовања коAије о:
ори;инала, о:носно живо; о: неживо;. Бу:ући :а наша сPвар-
носP AосPаје Aрезасићена Pехнолошким иновацијама, AиPање је
ка:а ће овај AроLлем AосPаPи реалносP. Јаковљевић Aримећује
како нас Дик Aозива :а AреисAиPамо о:нос између Pела/ума и
машине јер у неким случајевима ;ранице између њих несPају.
АуPор се, заPим, Lави Pеоријама о :ру;им/алPернаPивним све-
Pовима, онако како их PреPирају научници – физичари и космо-
лози, а заPим онако како их AерциAирају Aисци. Научна фанPа-
сPика и наука су Aовезане, јер као шPо наука инсAирише Aисце,
Pако и и:еје из научнофанPасPичних романа инсAиришу науч-
нике. Јаковљевић, заPим, уAознаје чиPаоце са самим ауPором.
Иако и сам Pвр:и како је Lио;рафска меPо:а Pумачења нечијих
књижевних :ела Aревазиђена, сам живоP ФилиAа К. Дика :елује
као је:но о: ње;ових :ела, јер је Lио AрожеP Aаранојом и неверо-
ваPним случајевима. Дик је Lио фасциниран AроLлемима ауPен-
PичносPи и ори;иналносPи, AоPрошње, масовне Aроизво:ње.
У ње;овим романима Aримарна сPварносP AосPаје соAсPвена си-
мулација, а сваки Aокушај :а се разLију илузије осPаје узалу:ан и
398 КРИСТИЈАН E. ВЕКОЊ

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ: АЛТЕРНАТИВНЕ СТВАРНОСТИ ФИЛИПА К. ДИКА
јалов. АуPор размаPра шесP најреAрезенPаPивнијих :ела ФилиAа

К. Дика: Сањају ли ан рои и елек ричне овце?, Тамно скенирање,
У%ик, Теци е сузе моје, рече (олицајац, Човек у високом ворцу и Три
с и$ма е Палмера Ел рича, и насPоји у њима :а са;ле:а све мо;у-
ће нивое сPварносPи, о:носно симулакруме у које Aримарна
сPварносP заAа:а, Aоре:ећи романе са и:ејама научника и ко-
смоло;а.
АуPор каже како је немо;уће у AоPAуносPи разјасниPи или
рашчараPи Дикове свеPове, јер ка:а чиPаоци :ођу :о краја ње;о-
вих :ела, ника:а не мо;у LиPи си;урни :а ли се Aре: њима нала-
зи Aраво решење или вешPо замаскирана илузија или сPранAуPи-
ца. У Диковим :елима AреAознаPљива сPварносP AреAлиће се са
Lу:ућношћу и фанPасPичним, чинећи је Pако фикционалном и
Aо:ложном вивисекцији и реконсPрукцији. Јаковљевић (2015,
сPр. 12) наво:и :а су Дикове сPварносPи „:елови веће, комAлек-
сне сPрукPуре мулPиверзума, заPим, нереализоване исPоријске
мо;ућносPи, нове :имензије сPварносPи креиране ексPериори-
зацијом инPерно; свеPа, сPварносPи насPале :езинPе;рацијом
;раница оLјекPивне и суLјекPивне сPварносPи“. Он Pакође Aриме-
ћује како су фил:иковске сPварносPи насPале Aо: уPицајем Pех-
ноло;ије и :а њени Aроизво:и, AоAуP реAлика, Aројекција, симу-
лација и симулакрума, имају уло;у :а :есPаLилизују, али и
умноже саму сPварносP.
Дик се у својим романима Lавио морама савремено; човека –
AиPањима механизације и Pехноло;ије, фра;менPације, :ехума-
низације и Aлурализације. ДрушPво није мно;о наAре:овало о:
оно; Aерио:а ка:а је Дик живео, али Pехноло;ија јесPе, шPо је и
сам Дик у својим романима Aре:виђао. Оно шPо је сPално Aо:-
влачио јесPе :а ће :оћи :о све изразиPије :ехуманизације и :а се
човечансPво мора суочиPи са Aосле:ицама својих о:лука. Ова оA-
се:нуPосP Pехноло;ијом ње;ова :ела AриLлижава киLерAанку.
Оно шPо им је заје:ничко јесу механизација, Pехноло;изација Pе-
ла, хуманизација Pехноло;ије и AроLлеми изазвани њеном злоу-
AоPреLом и Aрекомерном уAоPреLом, :исPоAија, унишPење Aри-
ро:е, ;уLиPак и:енPиPеPа и ори;иналносPи, симулације, халуци-
нације, Aрелаз са Aриро:но; на вешPачко. Дикова :ела су ује:но
и AосPмо:ернисPичка јер он AосPавља AиPања онPолошке Aриро-
:е и AреисAиPује фикционализацију сPварносPи – ње;ова :ела
о;ле:ало су сPварносPи и :рушPва. Он корисPи фра;менPацију,
нелинеарне начине AриAове:ања, Aараноју, AасPиш, оPворени
крај, шPо су све елеменPи AосPмо:ернизма.
КРИСТИЈАН E. ВЕКОЊ 399

Јаковљевић (2015, сPр. 53) :ефинише Дикове алPернаPивне

сPварносPи као „аAокалиAPичне и :исPоAијске визије оLликова-
не :ру;им законом Pермо:инамике и енPроAијом, у којима не-
сPају онPолошке ;ранице :ејсPвом ме:ија, Aројекција, халуцина-
ција, консPрукаPа, симулација и симулакрума, а оно шPо је већи-
ни заје:ничко јесPе замењивосP с нивоом Aримарне сPварносPи,
коју Pиме :е;ра:ирају на је:ну о: мо;ућносPи, нишPа сPварнију
о: својих алPернаPива“ . ПосеLно Aо;лавље Aосвећено је енPро-
Aији која се у :елима ово; Aисца манифесPује као „мера неуређе-
носPи, :е;ра:ације маPерије и енер;ије, крах уређеносPи, сисPе-
ма и форме, а њени ефекPи :есPаLилизују целокуAну сPварносP“
(Јаковљевић, 2015, сPр. 186). У научној фанPасPици се на;ласак
сPавља на креPање, а ко: Дика Pо је креPање Aре:сPављено Aоку-
шајима :а се AоLе;не из свеPа у коме је енPроAија :осPи;ла врху-
нац. Сви свеPови (Lило они Aримарни или секун:арни) које је
Дик сPворио имају Pу заје:ничку енPроAијску црPу, и Pиме ње;о-
ве сPварносPи AосPају мо;уће. Сле:еће Aо;лавље Aосвећено је хе-
PероPоAијским AросPорима који су, како се ов:е Aримећује,
сPварни AросPори :ру;ачији о: уоLичајених заPо шPо се налазе
на ;раници између има;инарно; и сPварно;.
На крају, Јаковљевић заокружује ову сPу:ију о ФилиAу К. Дику
– визионару који је својим :елима најавио Pехноло;изацију Pела
и Aараноику који је :о краја живоPа осPао заLринуP зLо; и:еје :а
ће ауPенPичносP и и:енPиPеP несPаPи Aо: навалом масовне Aо-
Pрошње и Pехноло;ије. Дик је Lио сPава :а сPварносP није увек
онаква каква нам се чини :а јесPе и :а ;раница између сPварно-
сPи и фанPазије скоро :а и не AосPоји. Он је велики на;ласак сPа-
вио на енPроAију – моћну силу која уAравља нашим свеPовима, а
AроPив које је свака LиPка унаAре: из;уLљена. У већини :ела Aи-
Pао се :а ли је сPварносP само је:на о: симулација, јер „свако Aо-
наосоL може :а живи у својој личној сPварносPи, која чак и ка:а
је халуцинација, Aроизво: Aараноје или менPалне неуравноPе-
женосPи, може LиPи исPиниPа и ауPенPична“ (Јаковљевић, 2015,
сPр. 221).
ОAрав:ан је о:аLир Aисца и Pеме у овој сPу:ији. ФилиA К. Дик
је изузеPан ауPор, али ње;ова :ела чесPо осPају несхваћена јер се
у њима најчешће AримеPи онај најочи;ле:нији – Aовршински
слој. Јаковљевић есејима AосPуAно во:и чиPаоце о: фанPасPич-
но; и научне фанPасPике, Aреко Aримарних и алPернаPивних
сPварносPи, хеPероPоAија и енPроAије, AосPмо:ернизма и киLер-
Aанка :о закључка како је нужно сPу:иозно се AосвеPиPи научној
400 КРИСТИЈАН E. ВЕКОЊ

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ: АЛТЕРНАТИВНЕ СТВАРНОСТИ ФИЛИПА К. ДИКА
фанPасPици. Он и:е исAо: очиPих, Aовршинских слојева Дикове

Aрозе указујући на AроLлеме којима се ФилиA К. Дик Lавио. Они
су и :анас акPуелни, мож:а чак и више не;о у време ка:а је Дик
живео, а Pо су AроLлеми којима се и савремена књижевносP Lави,
шPо AоPврђује све више филмских а:аAPација и ра:ова о овом
Aисцу који „није усAешно Aре:ви:ео конкреPне о$ађаје и ехно-
ло$ију Lу:ућносPи, али јесPе :ија;носPиковао :илеме и развој
AроLлема с којима се човек суочава :анас“ (Јаковљевић, 2016,
сPр. 158).
ЛИТЕРАТУРА Jakovljević, M. (2015). Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika. Kosovska Mitrovi-

ca/Beograd: Filozofski fakultet; Makart.
Јаковљевић, М. (2016). ФилиA К. Дик у Амазоновом :ворцу. Кул ура: ча-
со(ис за еорију и социоло$ију кул уре и кул урну (оли ику, 150, 157–175.
doi:10.5937/kultura1650157J.

КРИСТИЈАН E. ВЕКОЊ 401

ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОГ
94(497.11)"04/14"(082)(049.32)
911(497.11)"04/14"(082)(049.32)
316.4(497.11)"04/14"(082)(049.32)
АЛЕКСАНДРА С. РАДОСАВЉЕВИЋ1
СПОМЕНИЦА АКАДЕМИКА МИЛОША

БЛАГОЈЕВИЋА (1930–2012)
(Бео$ра : Филозофски факул е , Цен ар
за ис оријску $ео$рафију и ис оријску
емо$рафију, 2015, 250 с р.)
У знак сећања на ака:емика Милоша Бла;ојевића, ЦенPар за

исPоријску ;ео;рафију и исPоријску :емо;рафију Aрире:ио је
С(оменицу ака емика Милоша Бла$ојевића (1930–2012), којом се на-
сPавници и сара:ници О:ељења за исPорију Филозофско; факул-
PеPа у Бео;ра:у, на AосеLан начин, оAрашPају о: Aрофесора Ми-
лоша Бла;ојевића, Aрилажући за С(оменицу ра:ове у којима су се
Lавили Pемама којима се и сам Aрофесор Бла;ојевић Pоком своје
научне каријере AосвеPио и AосPи;ао значајне резулPаPе.
Ака:емик Милош Бла;ојевић Lио је срAски исPоричар, :у;о;о-
:ишњи Aрофесор О:ељења за исPорију Филозофско; факулPеPа у
Бео;ра:у и члан САНУ. Рођен је 17. окPоLра 1930. ;о:ине у Миле-
Pићеву, ко: План:ишPа. Основно школовање и ;имназију завр-
шио је у ро:ном месPу и Вршцу, а Војно-Aоморску ака:емију у
СAлиPу завршио је 1951. ;о:ине. СPу:ије исPорије на УниверзиPе-
1
alexandra_km91@yahoo.com
ИнформаPивни Aрило; је Aримљен 18. окPоLра 2017, а Aрихваћен за оLјављивање на сасPанку
Ре:акције ЗLорника о:ржаном 6. :ецемLра 2017.
403
Pу у Бео;ра:у уAисао је у :ва:есеP шесPој ;о:ини, ;:е је 1960. ;о-

:ине :иAломирао. Каријеру насPавника исPорије заAочео је у
основној школи у ро:ном МилеPићеву, ;:е је ра:ио :о леPа 1962.
;о:ине ка:а је изаLран за асисPенPа у ИсPоријском инсPиPуPу
САНУ у Бео;ра:у у којем је ра:ио :о 1972. ;о:ине. Ма;исPарски
ра:, Aо: насловом Планине и (ашњаци у сре њовековној Ср%ији, о:-
Lранио је 1966. ;о:ине, а 1970. ;о:ине и :окPорску Pезу Земљора -
ња у сре њовековној Ср%ији. Научни сара:ник ИсPоријско; инсPиPу-
Pа AосPао је 1971, а :оценP Филозофско; факулPеPа у Бео;ра:у, за
Aре:меP ИсPоријска ;ео;рафија, 1972. ;о:ине. Прошавши кроз сва
насPавничка звања, о: 1977. као ванре:ни и 1983. ;о:ине као ре-
:овни Aрофесор, у Aензију је оPишао 1996. ;о:ине. Као ;осPујући
Aрофесор ра:ио је на Филозофском факулPеPу у Бањалуци. О:
2000. ;о:ине Aрофесор Бла;ојевић је Lио изаLран за :оAисно;, а
о: 2006. за ре:овно; члана СрAске ака:емије наука и умеPносPи.
Преминуо је 27. јуна 2012. ;о:ине у Бео;ра:у.
У свом научно-исPраживачком ра:у Lавио се Aроучавањем
срAске исPорије сре:ње; века, AосеLно AиPањем а;рарних о:но-
са, о:носно Aривре:ном и :рушPвеном исPоријом и исPоријском
;ео;рафијом на AросPору сре:њовековне СрLије. Професор Ми-
лош Бла;ојевић Aружио је изузеPан научни :оAринос у изучава-
њу :рушPвених о:носа и оLавеза о:ређених каPе;орија сPанов-
нишPва, и:еји и и:еоло;ији вла:авине и начина искоришћавања
Aриро:них ресурса. Је:но о: ;лавних исPраживачких Aоља Aро-
фесора Милоша Бла;ојевића Lила је исPоријска ;ео;рафија срA-
ско; сре:ње; века којој је :ао :ра;оцени :оAринос, развијајући је
и уPемељујући као AосеLну научну :исциAлину. За више о: :ва-
:есеP ;о:ина, као Aре:авач исPоријске ;ео;рафије, :оAринео је
AоPAуно :ру;ачијем сPаPусу и мо:ерној форми ово; Aре:меPа.
Између осPало;, Aрофесор Бла;ојевић је је:ан о: ;лавних ауPора
Ис оријско$ а ласа.
На самом AочеPку СAоменице, Јелена Мр;ић :оноси Aре;ле:ну
„БиLлио;рафију ра:ова ака:емика Милоша Бла;ојевића 1930–
2012“ (сPр. 11–26), која са:ржи целокуAни Lо;аPи оAус Aрофесора
Милоша Бла;ојевића, сасPављен о: моно;рафија и синPеза, чла-
нака, сPу:ија и Aриказа, исPоријских караPа и аPласа.
Ра: „Човек и Aриро:на сре:ина“ (сPр. 27–40), Aрофесора Мило-
ша Бла;ојевића, који је AрвоLиPно оLјављен на иPалијанском је-
зику, као изла;ање на конференцији L’uomo e l’ambiente naturale
1979. ;о:ине, за С(оменицу је уз Pехничку оLра:у рукоAиса Aрофе-
сора Милоша Бла;ојевића Aрире:ила Јелена Мр;ић. Ра: ;овори о
404 АЛЕКСАНДРА С. РАДОСАВЉЕВИЋ

СПОМЕНИЦА АКАДЕМИКА МИЛОША БЛАГОЈЕВИЋА (1930–2012)
о:носу човека и Aриро:не сре:ине на Aо:ручју Балканско; Aолу-

осPрва, начинима на које човек AриAиPомљава Aриро:у или јој
се Aрила;ођава, и из којих разло;а је човек у AрошлосPи, савесно
или несавесно, ексAлоаPисао Aриро:не ресурсе.
Синиша Мишић, у ра:у „Сеоске међе у сре:њовековној СрLији“
(сPр. 41–56), ;овори о разноврсносPи и важносPи сеоских међа у
срAском сре:њовековном :рушPву. ВажносP AосPојања и AошPо-
вања међа о;ле:ала се у Aоје:иначној о:;оворносPи :омаћин-
сPва, али и неких колекPивних о:;оворносPи чиPаво; села које су
се Pицале оLавеза Aрема :ржави, о:носно вла:ару. У сре:њове-
ковним Aовељама, Aосе:и се увек Aрилажу са међама и Aравима
Pо; села. Закључује се, на основу :иAломаPичке ;рађе, :а су међе,
Lило сеоских аPара или унуPар њих, Lиле неAовре:иве, али Aро-
менљиве.
Јелена Мр;ић свој ра:, „ИсPорија живоPне сре:ине (Environ-
mental history) у :елима Милоша Бла;ојевића“ (сPр. 57–64), Aосве-
ћује анализи :ела Aрофесора Милоша Бла;ојевића, уPемељивача
исPоријске ;ео;рафије као AосеLне научне :исциAлине на О:еље-
њу за исPорију Филозофско; факулPеPа у Бео;ра:у. Ра: се Lави
разноврсношћу Pема којима се унуPар ценPралне Pеме, исPорије
живоPне сре:ине сре:њовековне СрLије, Lавио Aрофесор Бла;оје-
вић, чији су резулPаPи исPраживања и сPу:ија и :анас акPуелни.
„Поло; Aо: срAском влашћу у сре:њем веку (исPоријско-;ео-
;рафски Aре;ле:)“ (сPр. 65–94), ра: је Марије КоAривице, у коме је
Aре:сPављена исPоријско-;ео;рафска слика Поло;а. У ра:у су ис-
казане AолиPичке Aрилике, развој насеља и саоLраћајница ово;
Aо:ручја кроз сре:њи век. Осим Pо;а, у ра:у је изнеPо ново ми-
шљење о оLразовању и црквеној ор;анизацији Полошке еAиско-
Aије.
Половином XIV века, срAски сPонски :охо:ак је Lио Aре:меP
неоLично; захPева каноника Базилике СвеPо; Николе у Барију, :а
се :ео :охоPка који је ДуLровник исAлаћивао срAском вла:ару ис-
AлаPи Lазилици у Барију. Овакво AоPраживање изражено је на
основу фалсификоване Aовеље цара СPефана Душана, наво:но из-
:аPој ДуLровачкој оAшPини, која, у сPвари, ника:а није из:аPа Pа-
мошњим власPима. О заAлеPу који је Pрајао чиPавих шеснаесP ;о-
:ина ;овори ра: Дејана Јечменице, „Око наво:но; усPуAања :ела
срAско; PриLуPа цркви СвеPо; Николе у Барију“ (сPр. 95–108).
Алексан:ар КрсPић се у ра:у „ДесAоP СPефан Лазаревић и Ба-
Pочина“ (сPр. 109–122) Lави Aисмима које је :есAоP СPефан Лаза-
ревић уAуPио ње;овим Aре:сPавницима на Aосе:има у СаPмар-
АЛЕКСАНДРА С. РАДОСАВЉЕВИЋ 405

ској жуAанији у У;арској. Ова лаPинска Aисма са:рже :о са:а нај-

сPарији Aомен БаPочине, сре:њовековно; насеља Aоре:
Цари;ра:ско; :рума. НасPанак ових :есAоPових Aисама може се
смесPиPи у Aерио: између 1411. и 1421. ;о:ине.
ПреPAосPавку :а је Душанов законик имао :алеко већи уPицај
на сре:њовековно :рушPво, које ;а је сAрово:ило и AошPовало
више не;о шPо се заAраво чини, :оказује Вла:имир Алексић у
ра:у „Гра:ски кнежеви у ’;рчким’ оLласPима СрAско; царсPва“
(сPр. 123–138).
Вла:еPа ПеPровић се у ра:у „Гра:ски меPох“ (сPр. 139–150) Lа-
вио самим Aојмом ;ра:ско; меPоха и Pиме шPа се у СрLији у сре:-
њем веку Aо: њим Aо:разумевало, шPа се оLично на Pом земљи-
шPу ;ра:ило и налазило у зависносPи о: услова сре:ине, о:но-
сно воље уживаоца Aосе:а на ;ра:ској земљи.
„О;ле:и из исPорије земљора:ње у Вер;илијевим Геор$икама и
срAским сре:њовековним изворима“ (сPр. 151–168) ра: је који су
Aрире:иле Снежана Божанић и Милица Кисић Божић, у којем
уAоре:но анализирају :ело ПуLлија Вер;илија Марона, Геор$ике
(Песме о (ољо(ривре и) и срAске сре:њовековне изворе који :оно-
се весPи о AољоAривре:и у СрLији. Ра: је насPао као :ео исPражи-
вања у оквиру :ва AројекPа: „Војвођански AросPор у конPексPу
евроAске исPорије“ и „Сре:њовековна насеља на Pлу Војво:ине“.
ОAисане су и анализиране различиPе Pехнике оLра:е земље, ора-
ње, не;а и зашPиPа жиPарица, оруђа која су се корисPила, кулPуре
које су се уз;ајале и AосPуAак уLирања леPине.
Поје:иносPи о развоју злаPарско; занаPа и оLра:и AлемениPих
меPала на AросPору сре:њовековне СрLије, као и о улози и сPаPу-
су злаPара у :рушPву као цењених занаPлија, исPражила је Алек-
сан:ра ФосPиков у ра:у „ЗлаPарски занаP у сре:њовековној СрLи-
ји“ (сPр. 169–190).
Ра: КаPарине МиPровић, „ОAаP Трифун ЛамAров Болица и ли-
велисPи на Aосе:има МанасPира Св. Ђорђа Aре: ПерасPом“
(сPр. 191–202) Lави се са:ржајем Aарница које су вођене између
коPорско; Aлемића Трифуна ЛамAрово; Болице, оAаPа манасPи-
ра Св. Ђорђа и ливелисPа Новака ДоLричевића и Марина Илији-
но; у вези манасPирских Aосе:а. Ра: нам Aриказује на који начин
су се закуAци о:носили Aрема оLавезама које су имали Aрема ма-
насPиру Св. Ђорђа, закониPом власнику закуAљено; Aосе:а.
Борис СPојковски, ауPор PексPа „АрхиђаконаPи и жуAе на Pлу
сре:њовековно; Срема“ (сPр. 203–220), насPоји :а шPо је Lлиже
мо;уће Aре:сPави црквено уређење на AросPору Срема у којем су
406 АЛЕКСАНДРА С. РАДОСАВЉЕВИЋ

СПОМЕНИЦА АКАДЕМИКА МИЛОША БЛАГОЈЕВИЋА (1930–2012)
Aочевши о: XI века и оснивања Aрве, :еловале Pри LискуAије: Пе-

чујска LискуAија, Калочко-Lачка на:LискуAија и Сремска Lиску-
Aија. Свака о: ових целина :елила се на архиђаконаPе, и :аље на
жуAе које су Aре AросPирале на PериPорији Срема.
„ЗашPо нема СрLа у ’Вавилонској кули’ Јохана ШилPLер;ера?“
(сPр. 221–236) наслов је ра:а који су Aрире:или Ра:ивој Ра:ић и
Марко Шуица. У њему насPоје :а, колико криPика извора и Aозна-
вање исPоријских чињеница :озвољавају, :ају о:;овор зашPо Lа-
варски раPник Јохан ШилPLер;ер у свом AуPоAису не Aомиње Ср-
Lе, иако је несумњиво знао за њих. У свом AуPоAису Aоменуо је
њихове сусе:е и :о;ађај, о:носно LиPку у којој су учесPвовали
СрLи и сам Јохан ШилPLер;ер лично.
У ра:у Алексан:ра Узелца, „ИсPочна и ју;оисPочна ЕвроAа у
:елу анонимно; Pосканско; ;ео;рафа“ (сPр. 237–248) Aосвећена је
Aажња краPком сAису анонимно; ауPора Aронађеном у ВаPикан-
ској LиLлиоPеци. НајвероваPније је насPао између 1313. и 1315. ;о-
:ине, а за нас су најинPересанPнији :елови који ;оворе о AросPо-
рима СрLије, Бу;арске и У;арске.
СрAска наука је о:ласком Aрофесора Милоша Бла;ојевића из;у-
Lила је:но; о: својих најзначајнијих Aре:сPавника. Из:авање ове
С(оменице у ње;ову часP и у знак сећања и захвалносPи за :оAри-
нос науци и AосPизање изузеPних исPраживачких резулPаPа, ко-
ле;е, сара:ници и ученици Aрофесора Милоша Бла;ојевића о:ају
му Aризнање.

АЛЕКСАНДРА С. РАДОСАВЉЕВИЋ 407

CORRIGENDUM
DOI:10.5937/ZRFFP47-15505
NIKOLA N. STEPIĆ1
CONCORDIA UNIVERSITY, CENTRE FOR INTERDISCIPLINARY
STUDIES IN SOCIETY AND CULTURE, CANADA
CORRIGENDUM TO THE PAPER:

“Spectacles of Shame: Ryan Murphy as Curator of
Queer Cultural Memory”
Nikola N. Stepić
Concordia University, Centre for Interdisciplinary Studies in Society
and Culture, Canada
UDC: 7.097:305-055.3 791.632-051 МАРФИ Р
DOI:10.5937/ZRFFP47-14867
published in Zbornik radova Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Prištini
(Collection of Papers of the Faculty of Philosophy) 47 (3), pp. 71–86
The author of this article would like to, with deepest apologies,
issue a corrigendum regarding the usage of the term “hermaphro-
dite” (p. 80), a stigmatizing label that should have been replaced by
the term “intersex” in the discussion of the character Desiree
Dupree in American Horror Story: Freak Show. The misnomer was not
meant pejoratively, and the author deeply regrets this error.
1
mr.stepic@gmail.com
This corrigendum was submitted on October 28, 2017 and accepted for publication at the meeting of
the Editorial Board held on December 6, 2017.
409
СПИСАК РЕЦЕНЗЕНАТА У 2017. ГОДИНИ
REVIEWERS IN 2017
БИХ ПРОФ. ДР МИЛЕ ИЛИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊА ЛУЦИ

BIH ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР СТАМАТОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У ИСТОЧНОМ
САРАЈЕВУ
ПРОФ. ДР ЉИЉАНА АЋИМОВИЋ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊА ЛУЦИ
ПРОФ. ДР САЊА РАДАНОВИЋ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊА ЛУЦИ
ДОЦ. ДР ДРАГА МАСТИЛОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ДОЦ. ДР ДАЛИБОР КЕСИЋ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊА ЛУЦИ
ИТА
PROF. DR NATAŠA BAKIĆ MIRIĆ, FOREIGN LANGUAGE CENTER, BOLOGNA
ITA
КАЗ PROF. DR DAVRONZOHN ERKINOVICH GAIPOV, UNIVERSITY SULEIMAN DEMIREL, ALMATY,
KAZ KAZAKHSTAN
МНЕ ПРОФ. ДР СВЕТИСЛАВ ПОПОВИЋ, АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ У ПОДГОРИЦИ
MNE ПРОФ. ДР МИЛОРАД СИМУНОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИКШИЋУ
ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНА КНЕЖЕВИЋ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У НИКШИЋУ
РУС ПРОФ. ДР МАРГАРИТА ВЕНИАМИНОВНА СИЛАНТЬЕВА, МЕЖДУНАРОДНО-ПРАВОВОЙ
RUS ФАКУЛЬТЕТ, МГИМО УНИВЕРСИТЕТ
СРБ ПРОФ. ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

SRB ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ, ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ДР НАДА НОВАКОВИЋ, ИНСТИТУТ ДРУШТВЕНИХ НАУКА У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР РАДИВОЈ РАДИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР ПРЕДРАГ НОВАКОВ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР ЈОРДАНА МАРКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР ЉУБИНКО МИЛОСАВЉЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР РАДИВОЈЕ КУЛИЋ, УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ЛЕПОСАВИЋУ
ПРОФ. ДР ПЕТАР КОСТИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР ВЛАДАН ВИРИЈЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДР СРЂАН РУДИЋ, ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР УРОШ ШУВАКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР СЛОБОДАН АНТОНИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР МИЛАНКО ГОВЕДАРИЦА, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР ПЕТАР АНЂЕЛКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
411
ПРОФ. ДР ИРИНА ДЕРЕТИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

ПРОФ. ДР ГОРАН ОПАЧИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР ИРЕНА ЉУБОМИРОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР СРЂАН ШЉУКИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР НЕДЕЉКО БОГДАНОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР СОФИЈА МИЛОРАДОВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
ПРОФ. ДР СРЂАН МАРКОВИЋ, ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ У НИШУ
ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР ЖИВОТИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР ЈАСНА ПАРЛИЋ БОЖОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР БИЉАНА РАДИЋ БОЈАНИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР ДРАГАНА СПАСИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР ЗВЕЗДАН АРСИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР ДРАГАН ЛИЛИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР ГОЛУБ ЈАШОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР НЕБОЈША ЛАЗИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР МИКОЊА КНЕЖЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР РАДМИЛА БОДРИЧ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР СЛОБОДАН БЈЕЛИЦА, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР СЛАЂАНА ЗУКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР СНЕЖАНА МИЛИВОЈЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ
ПРОФ. ДР ТАТЈАНА ПАУНОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР ВЕСНА ЛОПИЧИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР ВЕСНА ПИЛИПОВИЋ, ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ ДР ЛАЗАР
ВРКАТИЋ, УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
ПРОФ. ДР ЗОРАН АРАЦКИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ПРОФ. ДР ЖИВОРАД МАРКОВИЋ, ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ
ПРОФ. ДР ВЕСНА БОГДАНОВИЋ, ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У НОВОМ САДУ
ПРОФ. ДР ВЕСНА ТРИФУНОВИЋ, ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ
ДОЦ. ДР АЛЕКСАНДРА АНЂЕЛКОВИЋ, ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ
ДОЦ. ДР ИГОР ЂУРИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР БОЖИДАР ЗАРКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР НАТАША ПОЛОВИНА, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ДОЦ. ДР МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДР МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ
ПРИШТИНА/ЛЕПОСАВИЋ
ДОЦ. ДР АЛЕКСАНДРА КОСТИЋ ТМУШИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ
412
СПИСАК РЕЦЕНЗЕНАТА У 2017. ГОДИНИ
ДОЦ. ДР ДРАГАНА РАДОВАНОВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ

ДОЦ. ДР АРИЈАНА ЛУБУРИЋ-ЦВИЈАНОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ДОЦ. ДР МАРТА ВУКОТИЋ ЛАЗАР, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ДАЛИБОР ЕЛЕЗОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР БРАНИСЛАВА ДИЛПАРИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ДАНИЈЕЛА КУЛИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ДАРКО ХИНИЋ, ДРЖАВНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ
ДОЦ. ДР ДУШАН РАНЂЕЛОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ДУШАН РИСТАНОВИЋ, ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ
ДОЦ. ДР ДУШАН ТОДОРОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ДОЦ. ДР ЈЕЛЕНА БАЈОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ЈЕЛЕНА МИХАЈЛОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ЈЕЛЕНА ДАВИДОВИЋ РАКИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР КРИСТИНА МИТИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ДОЦ. ДР БИЉАНА ЈАРЕДИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ЗОРАН ПАВЛОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ДОЦ. ДР ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ДОЦ. ДР МАРИНА НИКОЛИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
ДОЦ. ДР МИЛЕНА КАЛИЧАНИН, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ДОЦ. ДР ОГЊЕН ВУЈОВИЋ, ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ПРЕДРАГ ЖИВКОВИЋ, ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ
ДОЦ. ДР САША СТАНОЈЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ТАТЈАНА КОМПИРОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ИВАН БАШЧАРЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ТАТЈАНА РАДОЈЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР ВИОЛЕТА ЏОНИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
ДОЦ. ДР НЕЏИБ ПРАШЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР МИЛОШ МАРСЕНИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДОЦ. ДР АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
ДР МАРИЈА КОЦИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
ДР МАРИЈА ГРУЈИЋ, ИНСТИТУТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ У БЕОГРАДУ
ДР МИРНА ВИДАКОВИЋ, ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У СУБОТИЦИ
ХРВ PROF. DR LJUBICA MATEK, FILOZOFSKI FAKULTET, SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA
HRV STROSSMAYERA U OSIJEKU
DR VESNA MIOVIĆ, ZAVOD ZA POVIJESNE ZNANOSTI HAZU U DUBROVNIKU
413
УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ
Ре:акција З%орника ра ова Филозофско$ факул е а у Приш ини раз-

маPра за оLјављивање ра:ове који исAуњавају услове наве:ене у
овом уAуPсPву.
НАЧИН ДОСТАВЉАЊА РАДА

Ра: се :осPавља елекPронски, AуPем нало;а оPворено; у сисPему
за онлајн уређивање часоAиса АсисPенP, у скла:у са УAуPсPвом за
Aријављивање ра:ова у АсисPенPу. У АсисPенP се AосPавља ано-
нимизиран ра:. ДокуменP са Aуним Aо:ацима (ви:и секцију
САДРЖАЈ РАДА) :осPавља се на а:ресу ЗLорника
zbornik.ffkm@pr.ac.rs.
АуPори који немају нало; у сисPему оLраћају се секреPару Ре-
:акције на а:ресу zbornik.ffkm@pr.ac.rs. Након оPварања нало;а,
секреPар елекPронском AошPом :осPавља ауPору Aо:аPке за Aри-
сPуA сисPему (корисничко име и лозинку) и УAуPсPво за Aрија-
вљивање ра:ова. Ра:ови не улазе у Aроцес рецензирања :ок ауPо-
ри не исAуне захPеве наве:ене у УAуPсPву за ауPоре и УAуPсPву за
Aријављивање ра:ова у АсисPенPу.
РОКОВИ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ РАДОВА

Ре:акција AрихваPа ра:ове Pоком целе ;о:ине. Ка:а се уређивач-
ки Aроцес заврши, након расAоређивања у свеску ра: :оLија DOI
Lрој. Уре:ник може :а расAоре:и ра: у Lило коју свеску Aланира-
ну за оLјављивање.
КАТЕГОРИЈА (ТИП) ЧЛАНКА

Чланци су каPе;оризовани у скла:у са смерницама важеће; АкPа
о уређивању научних часоAиса на:лежно; минисPарсPва РеAу-
Lлике СрLије.
415
УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА
На сајPу СЦИн:екс (који развија и о:ржава ЦенPар за евалуацију
у оLразовању и науци) у секцији ЗLорник ра:ова Филозофско;
факулPеPа у ПришPини:
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293
уз Aо:аPке о часоAису, :осPуAне су информације о уре:нишPву,
уAуPсPвима за ауPоре, као и акPуелна уређивачка AолиPика у ко-
јој су Aрецизирани:
– рецензенPски AосPуAак: рецензенPи, рецензенPски Aроцес,
разрешавање неса;ласносPи;
– о:;оворносPи: ауPора, уре:нишPва и рецензенаPа;
– еPичносP AуLликовања: разрешавање нееPичких AосPуAака,
сAречавање Aла;ијаризма и AолиPика Aовлачења;
– оPворени AрисPуA: AолиPика оPворено; AрисPуAа, архиви-
рање :и;иPалне верзије;
– ауPорска Aрава и лиценцирање.
Уре:нишPво ЗLорника чини све шPо је у ње;овој моћи :а сAре-
чи Aла;ирање и оLјављивање ра:ова у којима се крше о:ре:Lе За-
кона о ауPорским и сро:ним Aравима РеAуLлике СрLије. За ове
AресPуAе ауPору ће Pрајно LиPи заLрањено оLјављивање ра:ова у
ЗLорнику.
При :осPављању Aрило;а, сви ауPори секреPару :осPављају
AоPAисану Изјаву о ауPорсPву, којом AоPврђују уAознаPосP са
уређивачком AолиPиком часоAиса, као и :а рукоAис није Aла;и-
ран ни у ком оLлику. АуPори Aрево:а оLезLеђују Aраво на оLја-
вљивање Aрево:а.
УAркос Pоме, моралну и законску о:;оворносP за са:ржину
Aрило;а сносе сами ауPори.
ЈЕЗИК
Ра:ови на срAском језику Aишу се ћириличним Aисмом. ЧасоAис
AрихваPа ра:ове наAисане на :ру;ом језику, уоLичајеном у међу-
наро:ној комуникацији.
416
САДРЖАЈ РАДА
Ра: мора :а има сле:еће елеменPе, наAисане сле:ећим ре:осле-
:ом:
– каPе;орија ра:а;
– име, сре:ње слово и Aрезиме ауPора; а:реса елекPронске Aо-
шPе у Aо:ножној наAомени; ;о:ина рођења у AосеLној наAо-
мени на крају ра:а;
– афилијација, са наве:еним Aуним називом усPанове (ко:
усPанова са сложеном ор;анизацијом наво:е се сви ор;ани-
зациони нивои, о: највише; ка најнижем (нAр. назив уни-
верзиPеPа, назив факулPеPа, назив каPе:ре или о:ељења);
– наслов (PреLа се руково:иPи Pиме :а наслов о:ражава са:р-
жај ра:а, али имаPи у ви:у начело економичносPи);
– сажеPак (:о 300 речи) и кључне речи (о: 3 :о 7), наAисани ис-
Pим језиком као и сам ра:;
– PексP ра:а;
– лиPераPура;
– извори ;рађе (уколико је има);
– Aро:ужени резиме (Summary) на ен;леском језику или, уко-
лико је Pо научно оAрав:ано, на :ру;ом језику уоLичајеном
у међунаро:ној ака:емској комуникацији, са сле:ећим еле-
менPима:
– име, сре:ње слово и Aрезиме ауPора (са :ијакриPикама);
– наслов
– ознака Summary;
– PексP резимеа (:о 10% оLима ра:а);
– кључне речи Aреве:ене на сPрани језик;
– Aрилози Aисани на сPраном језику PреLа :а имају рези-
ме наAисан на срAском, ћириличним Aисмом, или :ру-
;ом сPраном језику уоLичајеном у међунаро:ној кому-
никацији.
ДУЖИНА
Очекивана :ужина ра:а је :о 36.000 каракPера са размацима
(PексP у фусноPама не урачунава се у ову Lројку).
417
ФОРМА
АуPори оLразац за изра:у ра:ова мо;у :оLиPи о: секреPара Ре-
:акције. Уколико не корисPе оLразац, неоAхо:но је во:иPи рачу-
на о сле:ећем:
ФОРМАТ Ра:ови се :осPављају у doc, rtf или odt формаPу. Скрећемо Aажњу
ДАТОТЕКА :а ко: docx формаPа може :оћи :о ;уLиPка формаPирања Aри
лекPури и уносу у Aро;рам за Aрелом шPамAе.
ЦрPежи, карPе, фоPо;рафије и илусPрације :осPављају се као
засеLне :аPоPеке у JPG или TIFF формаPу, у резолуцији већој о:
200 х 200 Pачака Aо инчу. ВекPорски црPежи :осPављају се у EMF
или WMF формаPу.
ЦрPежи, карPе, фоPо;рафије и илусPрације Aрилажу се у засеL-
ним :аPоPекама, :ок се у PексPу ра:а Aише наслов илусPрације
на месPу на ком PреLа :а се налази, на језику ра:а и језику рези-
меа. Графикони сасPављени у Aро;раму за оLра:у PексPа осPају у
PексPу, :ок се они наAрављени сAољним Aро;рамом :осPављају
као засеLне :аPоPеке.
СЛОВНИ Писмена која се корисPе морају LиPи у унико: (unicode) сPан:ар-

ЛИКОВИ :у, као шPо су Times New Roman или Arial. ПрихваPљиви су SIL
словни ликови (Charis SIL, Doulos SIL, Gentium plus), који су Aо;о:-
ни за PранскриAцију :ијалекаPских PексPова и за PексPове из фо-
неPике и исPоријске фонеPике. ИсPо важи и за PексPове са о:лом-
цима на ;рчком, црквенословенском или сPарословенском.
У случају :а у ра:у AосPоје :ру;а Aисмена неоAхо:но је :осPа-
виPи их као засеLну :аPоPеку и инPе;рисаPи их у :окуменP
(embed).
Ра:ови Aисани несPан:ар:ним Aисменима неће LиPи Aрихва-
ћени. Молимо :а не корисPиPе ascii и yuscii Aисма, као ни вла-
сничке словне ликове зашPићене ауPорским Aравима.
ТАБУЛАТОР ТаLулаPор се не уAоPреLљава у PексPу. За увучен Aрви ре: Aасуса,

шPо није неоAхо:но, у сPаријој верзији Aро;рама Word оPвориPе
„Format – Styles and Formatting“. Кликом на „normal“ Aојавиће се
сPавка „modify“. У новооPвореном :ијало;у оPвориPи „format –
paragraph“ за Aо:ешавање Aасуса. Први ре: се увлачи о:аLиром
“first line” у Aољу “Indentation – special”. У новијој верзији Aро;ра-
ма оAција се налази у :елу „Home“, Aоље „Paragraph“, које оPвара
„Indents and spacing“, унуPар које; се налази оAција „Indentation“.
418
За PексP у :ве колоне неоAхо:но је наAравиPи о:;оварајућу не-

ви:љиву PаLелу.
НУМЕРИСАЊЕ Пара;рафи, наслови и Aо:наслови се не нумеришу. ПоPреLно је

а:екваPно сPрукPурираPи ра: из:вајањем наслова и Aо:наслова
о: осPаPка PексPа.
НАВОДНИЦИ И Наво:нике и инPерAункцију AоPреLно је Aрила;о:иPи језику ра-

ИНТЕРПУНК- :а. У ра:овима на срAском језику корисPе се ресичасPи наво:ни-
ЦИЈА ци (:војни зарез на AочеPку, а изврнуPи :војни аAосPроф на кра-
ју), на Aример „овако“.
ЦИТАТИ Дужи наво:и који нису :ео реченице, из:вајају се у нови Aасус и
Aишу се Aо: наво:ницима, Lез уAоPреLе курзива, са изузеPком
наво:а који су изворно наAисани курзивом.
СPихови се Aишу курзивом.
ТАБЕЛЕ ТаLеле PреLа :а Lу:у је:носPавне, Lез Lоја и сенки. Увлачења и

Aоравнања у PаLелама морају LиPи изве:ена ауPомаPским фор-
маPирањем, а не мануелним :о:авањем размака. Све PаLеле ће
LиPи AреформаPиране у ЗLорнику, зLо; че;а им није AоPреLно :а-
ваPи AосеLан из;ле:. Свака PаLела мора :а има наслов на језику
ра:а и језику резимеа.
СТИЛОВИ Уколико корисPиPе соAсPвене сPилове именујеPе их Pако :а њи-

хова уAоPреLа Lу:е јасна.
НАГЛАШАВАЊЕ За на;лашавање корисPиPе курзив, :ок Aисање великим слови-

ма, Aо:еLљана и Aо:вучена слова PреLа изLе;аваPи. У случају :а
је AоPреLно корисPиPи више начина на;лашавања, ре:осле: је
сле:ећи: курзив, мала велика слова, мала велика слова курзи-
вом. У сAецифичним случајевима, у скла:у са захPевима науч-
них оLласPи, може се корисPиPи верзал.
ПОДНОЖНЕ По:ножне наAомене (фусноPе) уносе се искључиво ауPомаPски,

НАПОМЕНЕ уAоPреLом о:;оварајуће оAције за унос у Aро;раму за оLра:у Pек-
сPа. Нумерација конPинуирано и:е араAским Lројевима о: 1 Aа
на:аље. НајоLимнија наAомена (фусноPа) не Lи PреLало :а Lу:е
:ужа о: 100 речи.
419
НАВОЂЕЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ
У о:ељку ЛиPераPура наво:е се само циPирани, а не и осPали
извори уAоPреLљени Aриликом AриAреме рукоAиса.
ЛиPераPура се наво:и коришћењем АПА сPан:ар:а, Aрила;о-
ђено; језику и Aисму ра:а.
БиLлио;рафске референце у фусноPама и лиPераPури наво:е
се Lез PранскриLовања, у ори;иналном Aисму. Уколико је циPи-
рана лиPераPура шPамAана ћирилицом и референце у AаренPе-
зама и сAиску лиPераPуре PреLа :а Lу:у наве:ене ћирилицом,
ако су шPамAане лаPиницом, он:а PреLа :а Lу:у наве:ене лаPи-
ницом.
Наво:и се само је:но месPо из:ања у сAиску лиPераPуре, чак и
уколико је у самој AуLликацији наве:ено више њих.
НАВОЂЕЊЕ АУТОР(И) У ТЕКСТУ ПРВО НАВОЂЕЊЕ У ТЕКСТУ ДРУГО И ДАЉА НАВОЂЕЊА

У ТЕКСТУ
ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА БЖЕЖИНСКИ (2001) БЖЕЖИНСКИ (2001)
ДЕЛО ДВА АУТОРА ПОПОВИЋ И СТАНОЈЧИЋ (1994) ПОПОВИЋ И СТАНОЈЧИЋ (1994)А
ДЕЛО ТРИ ДО ПЕТ МИНИЋ, РИСТИЋ, ВУЈОВИЋ, МИНИЋ И ДР. (2010)
АУТОРА ЦВЕЈИЋ, РАНЂЕЛОВИЋ (2010)
ДЕЛО ШЕСТ И ВИШЕ ХОНКИНЕН И ДР. (2008) ХОНКИНЕН И ДР. (2008)
АУТОРА
ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА, СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И САНУ (2005)

ОРГАНИЗАЦИЈА, УМЕТНОСТИ (САНУ, 2005)
УСТАНОВА) С
ПРЕПОЗНАТЉИВОМ
СКРАЋЕНИЦОМ
ГРУПА БЕЗ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНИ

ПРЕПОЗНАТЉИВЕ РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У
СКРАЋЕНИЦЕ ОБРАЗОВАЊУ (2010) ОБРАЗОВАЊУ (2010)
а
У PексPу на сPраном језику може се корисPиPи и ли;аPура & (et).
Такође, умесPо „и :р.“ корисPи се и лаPинско „& al.“
Је:ан ауPор:
Бжежински (2001), као разлог због кога је….
или
Још је 2001. Бжежински тврдио да је…
Два ауPора:
Илић и Петровић (2007) наглашавају њихов велики значај у…
420
или
И наши аутори (Илић и Петровић, 2007) наглашавају њихов велики
значај у…
Више ауPора:
Ђорђевић, Илић и Петровић (2007) разматрају питања…
Свако сле:еће Aозивање на овај ра: у исPом PексPу:
Илић и др. (2007) разматрају питања…
Приликом Aозивања исPовремено на неколико ауPора, Aрема
АПА сPилу, унуPар исPе LиLлио;рафске за;ра:е њихова :ела на-
во:е се азLучним, о:носно аLеце:ним ре:ом.
Они аутори који сматрају да је то прихватљиво (Бенкс, 2008; Lyons,
2005; Симонс, 2003) наглашавају да…
БИБЛИОГРАФ- АУТОР(И) БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ

СКА ПАРЕНТЕЗА ПРВОМ НАВОЂЕЊУ У ТЕКСТУ ДРУГОМ И ДАЉИМ НАВОЂЕЊИМА
У ТЕКСТУ
ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА (Бжежински, 2001) (Бжежински, 2001)

ДЕЛО ДВА АУТОРА (ПоAовић и СPанојчић, (ПоAовић и СPанојчић,
1994) 1994)
ДЕЛО ТРИ ДО ПЕТ (Минић, РисPић, Вујовић, (Минић и :р., 2010)
АУТОРА Цвејић, Ранђеловић, 2010)
ДЕЛО ШЕСТ И ВИШЕ (Honkinen & al., 2008) (Honkinen & al., 2008)
АУТОРА
ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА, (СрAска ака:емија наука и (САНУ, 2005)

ОРГАНИЗАЦИЈА, умеPносPи [САНУ], 2005)
УСТАНОВА) С
ПРЕПОЗНАТЉИВОМ
СКРАЋЕНИЦОМ
ГРУПА БЕЗ (ЦенPар за Aрофесионални (ЦенPар за Aрофесионални

ПРЕПОЗНАТЉИВЕ развој заAослених у развој заAослених у
СКРАЋЕНИЦЕ оLразовању, 2010) оLразовању, 2010)
У LиLлио;рафској AаренPези се Lрој сPране о:ваја заAеPом, уз

навођење скраћенице „с р.“: (Бжежински, 2001, сPр. 145)
421
НАВОЂЕЊЕ У БИБЛИОГРАФИЈИ – ПРЕГЛЕД НАЈЧЕШЋИХ ТИПОВА РЕФЕРЕНЦИ
МОНОГРАФИЈЕ Презиме, Иницијал имена. (;о:ина из:ања). Назив моно$рафије у

курзиву. МесPо из:ања (;ра:): Назив из:авача.
Уколико AосPоји више ;ра:ова са исPим именом у више :ржа-
ва (шPо у САД није ре:ак случај), Aосле имена ;ра:а уLацује се
име :ржаве.
Уколико је моно;рафија :осPуAна онлајн :о:аје се линк на
крају.
Тодоров, Ц. (1987). Увод у фантастичну књижевност. Београд: Рад.
Михајловић, Д. (2012). Психолошке расправе. Нови Сад: Издавач.
Преузето са: http://linkknjige.co.rs
ЗБОРНИЦИ, Презиме, Иницијал имена. (;о:ина из:ања). Наслов ра:а. У: Ини-

ПОГЛАВЉЕ У цијал имена и Aрезиме уре:ника/Aриређивача (ур. или Aрир.),
КЊИЗИ, АКТА Наслов (у%ликације у курзиву (сPр. Lрој сPаница о:-:о). МесPо из:а-
СА КОНГРЕСА ња: Назив из:авача.
Perović, A. (2015). Razumevanje ličnih i povratnih zamenica kod odra-
slih sa Daunovim sindromom. У: М. Лончар-Вујновић (прир. и ур.),
Сусрети народа и култура: међународни тематски зборник (271–
287). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у
Приштини.
ПЕРИОДИКА Презиме ауPора, Иницијал имена. (;о:ина из:ања). Наслов члан-

ка. Назив часо(иса у курзиву, Lр. вол (Lрој у Pекућој ;о:ини), сPра-
нице на којима је чланак оLјављен о:–:о.
Уколико чланак има DOI Lрој, он се наво:и на крају.
Уколико чланак AреузеP из елекPронско; извора нема DOI Lрој,
наво:и се линк.
Петровић, А. (2014). Философија образовања и људска слобода.
Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 44 (1), 447–
461. doi:10.5937/zrffp44–5873
Марковић, Д. (2013). Компетенција и инвентивност – основне пара-
дигме високог образовања у наступајућем друштву знања. Збор-
ник радова Филозофског факултета у Приштини, 43 (1), 323–335.
Преузето са http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2013/
0354-32931301323M.pdf
422
ЛЕКСИКОНИ, Назив о:ре:нице. (;о:ина из:ања). У: Иницијал имена, Презиме

РЕЧНИЦИ, (ур. или Aрир.). Наслов (у%ликације у курзиву (из:ање, Pом, сPрана).
ЕНЦИКЛОПЕ- МесPо из:ања: Назив из:авача.
ДИЈЕ Computers. (1999). In: J. Clute & P. Nicholls (Eds.). The Encyclopedia of
Science Fiction (2nd. ed, p. 253). London: Orbit.
Мандрагора. (2008). У: П. Ћосић и др. Речник синонима (стр. 315).
Београд: Корнет.
Пример за онлајн енциклоAе:ију:
Van Gulick, R. (2014). Conscioussness. In E. N. Zalta (Ed.). The Stanford
Encyclopedia of Philosophy (Winter 2016 ed.). Retrieved from https://
plato.stanford.edu/archives/win2016/entries/consciousness/
Пример за онлајн из:ање, Lез ауPора и уре:ника:
Cyberpunk. (n.d.) Merriam-Webster’s online dictionary. Preuzeto 8.
marta 2017. sa http://www.merriam-webster.com/dictionary/cyber
punk
ТЕКСТОВИ ИЗ Презиме, Иницијал имена. (:аPум из:авања). Наслов PексPа. На-

ДНЕВНИХ зив невно$ лис а (курзив), Lрој сPране.
ЛИСТОВА Ако је ауPор неAознаP сPавиPи Аноним.
Петровић, С. (1992, 12. август). Лепота писане речи. Дневник,
стр. 14.
Пример за онлајн из:ање:
Радовић, Д. (2008, 11. март). Од Пикаса до Марине Абрамовић. По-
литика. Преузето са: http://www.politika.rs/scc/clanak/35894/Од-Пи-
каса-до-Марине-Абрамовић
НЕОБЈАВЉЕНЕ Презиме, Иницијал имена. (;о:ина). Наслов исер ације или езе у
МАГИСТАРСКЕ курзиву (о:Lрањена :окPорска :исерPација у рукоAису/ма;и-
ТЕЗЕ И сPарска Pеза). Назив инсPиPуције, МесPо.
ДОКТОРСКЕ Iričanin, G. (1983). Stepen interferencije pri usvajanju rečeničnih obrazaca
ДИСЕРТАЦИЈЕ u nastavi nemačkog jezika (neobjavljena doktorska disertacija). Filozof-
ski fakultet, Novi Sad.
НЕОБЈАВЉЕНИ Презиме ауPора, Иницијал имена. (;о:ина). Наслов руко(иса у кур-

РУКОПИСИ зиву. НеоLјављен рукоAис [или РукоAис у AриAреми за шPамAу].
НЕОБЈАВЉЕНИ Презиме ауPора, Иницијал имена. (;о:ина). Наслов руко(иса у кур-

РУКОПИСИ СА зиву. НеоLјављен рукоAис, КаPе:ра, ФакулPеP УниверзиPеPа, Гра:,
АФИЛИЈАЦИЈОМ Држава.
423
АУДИОВИЗУАЛНИ МЕДИЈИ
ФИЛМ Презиме Aро:уценPа, Иницијал имена (Aро:уценP), & Презиме

режисера, Иницијал имена (режисер). (;о:ина). Назив филма у
курзиву [филм]. Земља Aорекла: СPу:ио.
Петровић, Д. (продуцент), & Бјелогрлић, Д. (режисер). (2010). Мон-
тевидео, Бог те видео! [филм]. Србија: Intermedia Network, Радио
телевизија Србије.
ЕПИЗОДА Презиме сценарисPе, Иницијал имена (сценарисPа), & Презиме

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ режисера, Иницијал имена (режисер). (;о:ина емиPовања). На-
СЕРИЈЕ зив еAизо:е [еAизо:а Pелевизијске серије]. У Иницијал имена,
Презиме (извршни Aро:уценP), Назив серије у курзиву. Гра:: Ме:иј-
ска кућа.
Перишић, П. (сценариста), & Вукобратовић, М. (режисер). (1993).
Мушка мама [епизода телевизијске серије]. У Синема дизајн (из-
вршни продуцент), Полицајац са Петловог брда. Београд: Радиоте-
левизија Београд.
ВИДЕО ЗАПИС Презиме ауPора, Иницијал имена. ИЛИ Назив заAиса на екрану.
(;о:ина, :ан и месец AосPављања заAиса). Назив ви:ео заAиса
[Ви:ео заAис]. ПреузеPо са а:реса заAиса
Лулић, Ј. (2013, 26. новембар) Драма као књижевни род [Видео за-
пис]. Преузето са https://youtu.be/9h6_h04ZiBQ
РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИ ЗА ЦИТИРАЊЕ

Већина савремених PексP Aроцесора омо;ућава ор;анизацију ци-
PаPа и ауPомаPску Aримену сPилова циPирања. У Aро;раму Word,
о: верзије 2007, мо;уће је AаренPезе и лиPераPуру ауPомаPски
оLликоваPи Aрема АПА сPилу.
О: самосPалних аAликација, ЗоPеро је LесAлаPан, локализован
и може се корисPиPи у скоро свим Aро;рамима за оLра:у PексPа.
По;о:ни за коришћење су и Mandeley и Qiqqa.
424
DOAJ
SCINDEX
ERIH PLUS
ROAD
CROSSREF
GOOGLE SCHOLAR
MIAR
OPENAIRE
425
ЗLорник ра:ова
Филозофско; факулPеPа УниверзиPеPа у ПришPини
Број XLVII (4), 2017. ;о:ина
ЛекPура и корекPура
Ани а Јанковић
Алексан ра Соврлић
Сузана С ојковић
Ликовно решење корица

Мирослава Карајанковић, ака:емски сликар
Сло;
Бо%ан С анојевић
ШPамAа
Graficolor DOO
Краљево
Тираж
120 Aримерака
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
1+3+8+9
ЗБОРНИК радова Филозофског факултета /
УниверзиPеP у ПришPини = Recueil de travaux de la Faculté
de philosophie / Université de Priština = Collection of papers of the
Faculty of Philosophy / University of Priština ; ;лавни и о:;оворни
уре:ник Мирјана Лончар-Вујновић. - Го:. 20 (1990)- . - Косовска
МиPровица : Филозофски факулPеP УниверзиPеPа у ПришPини,
1990- (Краљево : Graficolor). - 25 cm
Тромесечно. - ТексP на више свеPских језика; о: 2015. ;о:. Lр. 3

увек на ен;л. језику. - Је насPавак: Buletin i punimeve të Fakultetit
filozofik = ISSN 0351-3750. - Преузео је: ЗLорник Филолошко;
факулPеPа у ПришPини = ISSN 0354-7795. - Дру;о из:ање на :ру;ом
ме:ијуму: ЗLорник ра:ова Филозофско; факулPеPа УниверзиPеPа у
ПришPини (Online) = ISSN 2217-8082
ISSN 0354-3293 = ЗLорник ра:ова Филозофско; факулPеPа -
УниверзиPеP у ПришPини
COBISS.SR-ID 10455311
426

Zbornik 47 4

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik 47 4

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0354-3293

Филозофско8 факул;е;а Универзи;е;а у Приш;ини

Главни и о:;оворни уре:ник

Заменик ;лавно; и о:;оворно; уре:ника

ЧасоAис излази чеPири AуPа ;о:ишње.

СAисак рецензенаPа у 2017. ;о:ини.............................................................................. 411

УAуPсPво за ауPоре............................................................................................................ 415

SCIENTIFIC REVIEWS, POLEMICS, COMMENTS, VIEWS

Reviewers in 2017................................................................................................................ 411

Instructions for Authors .................................................................................................... 415

ИРИНА ВЛАДИМИРОВНА ТРОЦУК

АННОТАЦИЯ. Отмечая, что на сегодняшний день в социологической дисциплине на-

изучения гражданского активизма, апробированная в собственном эм-

КЛЮЧЕВЫЕ гражданская активность, эмпирическое исследование, онлайн-опрос,

В социоло;ии не уPихаюP сAоры о коррекPной PеореPической и

4 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

большинство не участвует ни в каких ее видах (кроме благотво-

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 5

фективным инструментом ее осуществления. Как правило, ис-

6 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

ностей вряд ли может быть поставлена под сомнение. Конечно,

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 7

гражданского активизма (от интерпретации понятия к его эмпи-

8 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

симость, самостоятельность – подчинение внешним обстоятель-

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 9

Что касается мотивов гражданской активности, то «личное

10 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

нием основные барьеры – непонимание гражданами роли обще-

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 11

Активный тип – это, в первую очередь, люди в возрасте 18–34

12 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

предоставляя профессиональные консультации, доставляя на

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 13

личное участие ничего не изменит (19%) и что простые люди ни-

14 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

фактор негативной установки не зависит от социально-демогра-

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 15

тивности менее распространены, но наиболее востребованные

16 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

Я часто читаю новости, посвященные общественной деятельности .598 .496

Кластерный анализ показал, что респондентов по критерию

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 17

Затем Интернет-сообщество было сегментировано по следую-

ТАБЛИЦА 3: НАСКОЛЬКО ВЫ СОГЛАСНЫ ИЛИ НЕ СОГЛАСНЫ С ЭТИМИ ВЫСКАЗЫВАНИЯМИ? (В %)

18 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

5. Я считаю, что помимо заботы о близких,

7. Если бы я захотел(а) поучаствовать в какой-ли-

8. В общем и целом я отношусь безразлично к де-

ТАБЛИЦА 3: НАСКОЛЬКО ВЫ СОГЛАСНЫ ИЛИ НЕ СОГЛАСНЫ С ЭТИМИ ВЫСКАЗЫВАНИЯМИ? (В %)

По этим признакам был проведен иерархический кластерный

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 19

лозатратные виды гражданской активности; они предпочита-

3) Онлайн-активные (15%) регулярно занимаются благотвори-

4) Сегмент только голосующих на выборах придерживается со-

20 ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА

5) Участники общественных организаций – в первую очередь,

6) Общественники стали гражданскими активистами в резуль-

7) Суперактивисты наиболее мотивированы и вовлечены в

В целом сегменты не различаются по возрастным группам и

ИРИНА В. ТРОЦУК, ЕВГЕНИЯ A. САВЕЛЬЕВА 21

Таким образом, разработанный нами подход и инструмента-

ЛИТЕРАТУРА Бараш, Р. Э., Петухов, В. В., Петухов, Р. В. и Седова, Н. Н. (2014). Граждан-