Sa Nj. V. Kraljem Milanom Na Istoku 2

Sa Nj. V.
Kraljem Milanom na istoku

2. Sirija - Livanputni?ke bele?ke
Ra?i?, M.
Beograd : Dr?. ?tamp. Kraljevine Sbije, 1892
https://nbn-resolving.org/urn:nbn:de:bvb:355-ubr07189-9
С Њ. B. К Р А Љ Е М ^ Л А Н О М
HÂ исто
ИУТНИЧКЕ Б Б Л Б Ш Б Е
КРА.1>ЕВОГ АЂУТАИТА, А Р Т И Љ . КАПЕТАНА
II СВЕСКА
СИРИЈА - ЛИВАН
вааржавају се сва ирава
БЕОГРАД
ШТАМПАНО У ДРЖАТШОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СР1ШЈЕ
Universitätsbibliothek
Regensburg urn:nbn:de:bvb:355-ubr07189-0001-0
MONCHEN
ПРЕУЗВИШЕНОМ П У Т Н И К У - Х А Џ И Ј И
ЊНГОВОМ ВЕЈГИЧАНСТВУ
КРШ ШШВ7
КАО МАЛИ ЗНАК В Е И И К Е ЗАХВАгЛНОСТИ И О^АНОСТИ
ПОСВЕЋУЈЕ
Писаи,
Бејрут, i4. Аирила, 1889
Одмах по доручку укрцасмо се на брод. Брод полази

тек пред вече. На њему смо морали одседети у приста-
ништу пуна четири часа, али и то је боље, но остати
можда још неколико дана у Ј а Ф и . Вероватно због при-
лива, који се иа обалама Палестиие јасно опажа, свако
после подне узнемири се површина мора и због пличина
и стена у пристаништу, укрцавање постаје доста опасно.
Ну, нама не беше дуго време. Полазак из приста-
ништа, поред путника и оних што су у послу око брода,
намами и доста љубопитног света. Ми смо могли ужи-
вати у посматрању оног Фелашког и арапског света,
што се ту на чамцима беше искупио и лармаше да уши
заглуну. Пред нама имали смо лепу и оригиналну па-
нораму ЈаФе, а на западној страни хоризонта могасмо
иосматрати, како суице кроз позлаћене облачке тоне,
што на мору увек чини леп призор.
Брод се зове «niapKHJe», што ће рећи «HCTOK»,
а припада мисирском ^друштву кКедивији". У колико
нам ј е , пре укрцавања, улевао сумњу у чистоћу и
р е д , због његовог источњачког порекла, у толико
нас ]е доцније више задовољио. Брод је већи од Лоји-
дових, са лепим распоредом кајута и салона и ши-
роким шеталиштем на крову. Ручак, који на броду има-
ђасмо, достојан је спомена, због изредног и разиоврсног
мисирског воћа, а нарочито банана и диња неке осо-
бите врсте и мириса.
1
С КРАЉЕМ МИЛАНОМ НА ИСТОКУ
Кренусмо с е са заходом с у н ц а ; иза иас оста читав
рој чамаца са њиховим жустрим весларима, а на крову
брода владаше метеж због успремања пртљага, граб-
.љења седишта, аиајзад, онај светшто.не спавау скупим
кајутама, има доста посла и трчкарања док себи спреми
место за спавање.
Са иама је пошао Хајлперт, Куков агепт са два
момка, да нам се на путу за пртљаг стара. Хајлперт је
будући вођ нашег каравана, који је из Јерусалима от-
путовао у Дамаск преко Наблуса. Хајлперт је драгоман,
ког Куково друштво придаје само отменим путницима.
Чудићете се кад сазнате да је Маџар. Он је још као
дечак од 17 година тумарнуо овамо на Исток. Чита-
јући источњачке приче и путописе заволео је пустињу,
пустињу пустошнију од Потисја, ону са камилама и
Бедујииима. Он је био срећан да своје идеале види
остварене. Годииама живео је он у пустињи као прави
Арапин, научио арапски језик у млогим његовим ди-
јалектима, упознао живот и обичаје Номада и увек
остао Фанатик источњак. Он је по Аравији млого пу-
товао, интелигентан је и од природе има, или је жи-
већи овако стекао, необичан дар з а оријеитовање у
овим пределима. Он иам је био од неоцењеие користи
иа нашем путу по Сирији, а Краљ га није иикако пу-
штао од себе.
На броду је било млого света; неколико немачких
Фамилија, нешто хаџија Грка и Јермена, и ко би их знао
какве народности. Ну међ путницима нарочито нам је
пажњу привукао један млад човек. И ако је иосио Фес ?
чистоћа одела и крута огрлица, издаваху га за Евро-

пљанина, а његова господска појава и пратња немачког
вице коисула из ЈаФе, издаваше га за аристократу. Како
доцније дознадосмо, то је иекакав принц Дурак, од Фа-
милије кнеза од Монако; он поодавно путује по Истоку
без пратње и циља. Успео је да приличио арапски изучи
и доста пропутује. Овакав у к у с з а п у т о в а њ е д о и с т а ј е
похвалаи.
Вече ј е б и л о с а свим в е д р о , море р а в н о као о г л е -
д а л о , а т и х в е ч е р њ и поветарац с мора расхлађивао је
запару на угрејаном броду.
На б р о д у ј е в л а д а л а ж и в о с т д у г о у и о ћ и . Сваки
је о с е ћ а о пријатности тако дивие вечери на мору. Ноћна
тишина и тихо ж у б о р е њ е таласа, ш т о их н а ш брод бу-
ђаше својим к р е т а њ е м , млоге је успавало у њиховим
наслоњачама, а једноставна морска површина могла ј е
и з а з в а т и код п о г д е к о ј е г с а њ а л и ц е ш и р о к т о к мисли
и успомеиа.
При ј а с н о ј н о ћ и , д а л е к о н а и с т о к у , види с е црна
бразда, о б а л а с т а р е Финикије. Неколико пламенова, ш т о
с е у д а љ и н и мешају с а звездама, показују нам светила
старог света, некада велике вароши, Тир и Сидон.
Поред о в и х н а ј ж и в љ и х ц е и т а р а т р г о в и н е и ц и в и л и з а ц и ј е
с т а р и х Финичана, п р о л а з и м о с а д а к а о п о р е д г р о б љ а ; и
а к о н а м с а д и е и з н о с и слику т о г с т а р о г д о б а , о н о н а м
буди успомеие и уобразиљу, подсећајући нас на при-
временост и пролазиост свега на свзту. Време к о с и н е
с а м о н а р о д е , в е ћ и ч и т а в е к у л т у р е , и за у н и ш т е њ е о в и х
као да т р е б а м л о г о м а њ е в р е м е н а но з а подизање. Ко
з и а , ш т а ће о с т а т и од и а ш е г н а ј н а п р е д н и ј е г в е к а , д а
п о с л е 20 с т о л е ћ а п о д с е ћ а н а ш е п о т о м к е н а н а ш ж и в о т ,
р а д и идеје. Поред р а з в а л и н а и о с т а т а к а н а ш и х с п о -
меника, који би толику старост д о ж и в е л и , пролазиће
наши потомци са мање д и в љ е њ а , н о ми д а н а с поред
м и с и р с к и х , Финичанских и г р ч к и х , к о ј и с в о ј о м величином,
а ч е с т о и лепотом облика, и данас н а ш е савремене тво-
ревине надмашују. ФонограФа, телеФона, н а ш и х п а р н и х
махина, па и АјФелове Куле, н е с т а ћ е , и т о д а л е к о п о -
к о љ е њ е , или ћ е о б о р и т и све н а ш е п р е т п о с т а в к е наука
и ФилосоФске и д е ј е и с м а т р а т и н а с за к е п е ц е , и л и ћ е
в р е м е н а и з а н а с д о н е т и к а к в у р е а к ц и ј у , или к а к в у н о в у
инвазију о д народа, који с е тамо на далеком истоку
илоде као бели зечеви. Ова је мисао доста стара. Не
може се рећи да је немогуће, да оним грдним масама
средње и источне Азије не може једном. пасти на ум
оригинална мисао, да се мало разбашкаре по новијим
световима земиог шора. Америка зна већ за овакав по-
кушај у врло малој размери и у врло мирном облику,
али који је ипак био довољан, да јој зада страх и да
је натера на све могуће мере предосторожности.
Него има нечега што је непролазно, непролазно
према ограниченој моћи нашег схватања. Ово лепо море,
оно звездано небо и оне мрачие обале, на које ми с на-
сладом погледамо, чараће својом лепотом и тајанстве-
ношћу и последњег човека, разуме се, ако овоме буде
стало до тога.
Има их који и томе срачунавају крај, али им не
треба веровати на реч. За основ сумње узимам Фал-
бова срачунавања, која су нам неколико пути задавала
страх, па срећом, и по нас и по њега, увек се пока-
зивало, да, или он рђаво рачуна, или да комете, из де-
ликатне пажње према земљи, савију репове, кад близу
ње пролазе.
У оваквом реду мисли, човек долази и до једног нај-
непријатнијег осећања, осећања мизерности и сићуш-
ности, што га вежу за живот. До душе, човек иије сам
овако мајушан и са овако кратким опредељењем на
свету; са њим пролазе и губе се млоги и млоги жи-
вотни створови; али су ови у толико срећнији, што
своје ништавило ие могу осећати и појмити. То за-
довољство резервисао је Творац само свом мезимцу, ког
ће прво с лица земље и збрисати.
Срећом, овакве мисли човека често ие спопадају.
Ситне прилике свакидашњег живота везују доста чврсто
и мисли наше за нашу бедну. егзистенцију, те нам тако
и живот чине пријатнијим.
Но да преврнемо овај лист природне књижурине.
Помисао на далеку прошлост, иа живот, који је некада
на источној обали овог мора владао, на живот и рад
тих стродрезикх Еиглеза — Фшшчана, и поглед на ово
мирно и глатко море, у коме трепте ликови сићушних
звезда и сјајна мрља Зодијака, могу лако да избију
мисли из обичног колосека.
Дуго сам остао на крову брода, са укоченим по-
гледом у морску пучину. Овакве вечери врло су ретке,
хтео сам да се ове сит науживам.
Окренух се. На крову већ никог нема. Поноћ је
већ у велико превалила била, те се и ја реших да сиђем
у своју кајуту.
Бејрут, 18. Аарила,
Одселисмо у хотелу «OpnjeHTy», једном од најбољих

бејрутских хотела, који не би постидео ии какву већу
варош у Европи. Поред примерног реда и чистоће, ло-
кали су још тако високи и лепо проветравани, да у
овим топлим даиима мора сваки да ода пошту угод-
ности хотела.
При доласку, дочекали су Краља, заступник ва-
лије, Хусејии Февзи паша, са својим директором поли-
тичким Халил-Хуријем, и још неким вишим чиновницима,
нашим старим познаницима, из времена, кад смо први
иут кроз Бејрут пролазили. Селим еФендија, онај инте-
ресаитан преводилац, што сам га раније у мојим бе-
лешкама поменуо, сад је наш најбољи познаник. Он је
према нама свима веома љубазан и услужан. Њему имам
да благодарим за млога обавештења о Бејруту и Ливану.
Како смо ово три четири дана провели непрестано
у вароши, то смо имали времена и прилике, да је доста
упознамо.
Бејрут је учинио на нас утисак врло напредне ва-
роши, која, по јавном и приватном животу, по раду и
кретању популације и уређењу, подражава Европи. Кул-
на источној обали овог мора владао, на живот и рад
тих стродрезикх Еиглеза — Фшшчана, и поглед на ово
мирно и глатко море, у коме трепте ликови сићушних
звезда и сјајна мрља Зодијака, могу лако да избију
мисли из обичног колосека.
Дуго сам остао на крову брода, са укоченим по-
гледом у морску пучину. Овакве вечери врло су ретке,
хтео сам да се ове сит науживам.
Окренух се. На крову већ никог нема. Поноћ је
већ у велико превалила била, те се и ја реших да сиђем
у своју кајуту.
Бејрут, 18. Аарила,
Одселисмо у хотелу «OpnjeHTy», једном од најбољих

бејрутских хотела, који не би постидео ии какву већу
варош у Европи. Поред примерног реда и чистоће, ло-
кали су још тако високи и лепо проветравани, да у
овим топлим даиима мора сваки да ода пошту угод-
ности хотела.
При доласку, дочекали су Краља, заступник ва-
лије, Хусејии Февзи паша, са својим директором поли-
тичким Халил-Хуријем, и још неким вишим чиновницима,
нашим старим познаницима, из времена, кад смо први
иут кроз Бејрут пролазили. Селим еФендија, онај инте-
ресаитан преводилац, што сам га раније у мојим бе-
лешкама поменуо, сад је наш најбољи познаник. Он је
према нама свима веома љубазан и услужан. Њему имам
да благодарим за млога обавештења о Бејруту и Ливану.
Како смо ово три четири дана провели непрестано
у вароши, то смо имали времена и прилике, да је доста
упознамо.
Бејрут је учинио на нас утисак врло напредне ва-
роши, која, по јавном и приватном животу, по раду и
кретању популације и уређењу, подражава Европи. Кул-
турно кретање живота, са свим је узело правац запад-
њачки и оно источног зачина, што се у њему види,
све више ишчезава. Французи, који су приликом ли-
ванског устанка 1860. умели да извуку за се користи
и да се, у име европских великих сила, приме надзора
и окупације Ливана, постарали су се да придобију за
се симпатије Арапа (Ливанаца) и да од Бејрута створе
праву станицу западне културе. Тим су уједно створили
и добру основу подитичким агитацијама, које и данас
тамо воде са свом енергијом. Они претендују на Ои-
рију и спремају се да се иађу поред болесног човека*
((
при његовом грађењу тестамеита.

Трговина, коју води Бејрут, због велике индустрије
свиле, готово искључиво са Марсељом и Лијоном, млого
помаже утицају Фраицуском на Бејрут, а преко њега
и-на целу.Сирију. Француски укус, начии живота, језик,
па и идеје о самосталности и слободама, пресађују се
овде и успевају са доста успеха; јер природне тежње
Мароиита, (једне гране Арапа што живе у пределима
Ливана и у Бејруту) њихов • жив темпераменат, при-
родна интелигентност и радииост, дају им згодио зем-
љиште за извршење планова.
Са Француском агитацијом иде, руку под руку,
агитација римо-католицизма, помажући и допуњујући
ону прву.
Ливан са својим природним средиштем, Бејрутом,
служи римо - католицизму као операцијска осиова за
његов мисиоиарски посао. Маронитска секта , која се
по догмама врло мало разликује од римо-католичке,
служи им као врло удесан посредник у том Фанатичком
предузећу; али у исто време она црпи и врло велике
кбристи из свог поередничког положаја.
Бејрут је препун школа и паисијона, колежа и
стручних школа, у којима с е , о трошку римо-като-
личких Фондова, васпитава неколико хиљада деце, мушке
и женске, свију народностћ и вера. Веле да има на
А
стотину школа. Међ овима највиђеније.место заузимају:

језујитски универзитет, колеж Лазариета, паноијонат
милосрдних сестара светог Винсена и инштитут Наза-
ретских Сестара, за девојке. '
У свима тим заводима, религија се предаје корсем
за сваку групу ђака, према њеној вери; али близу је
иамети, да се римо-католички новац не расипа на то,
да се последоваоци Мојсејеви и Мухамедови утврде* у
свом веровању. Јевреји се нарочито жале иа ове ин-
штитуте; али немајући начина, да такве за се наро-
чито оснују, шаљу још увек своју децу у њих.
Језујитски ^ниверситет има права и иа давање док-
торских титула свршеним медицинарима, ФилосоФима и
теолозима. Велики део маронитских калуђера, који се
на теолошком Факултету уче, преиосе науку и римо-
католички, верски Фанатизам и у народ, који је овоме
врло подложан.
Римо - католичка пропаганда готово је искључно
Француска, са које стране, а у политичкој цељи, ве-
роватно и импулс добива. Њој конкурише јако и про-
тестантска пропаганда, која се ослања на Америку и
Енглеску. И ова има млоге своје школе и пансијоне.
Православни имају такбђе неколрхко добро уређених
иижих школа; ну они су, према осталима, у назатку, —
јер немају новаца и не знају за оца Лојолу. Мухаме-
данцима је овде један од најбољих завода за средњу,
гимнасијску наставу.
Лако је увидети, да оволики број школа, а наро-
чцто строг и уредан живот у пансијонима, имају ве-
ликог утицаја на бејрутски живаљ, па и на живаљ целе
Сирије; јер не само да из Дамаска и свију вароши за-
падне Сиријске половине, стиче се подмладак овде.на
васпитање, већ чак и из Архипелага и Цариграда. Беј-
рут је Атина истока. Љубав к раду и реду, која наро-
чито код Арапа није никад^ у моди била, развија се
мало по мало. Углађеност опхођења и нрави, у опште^
чистоћа и развиће потреба живота, опажа се у Бејруту
више но игде у западној страни Азије.
Него једновремено са наглим напретком интелек-
туалног развића, у покабаном правцу, почиње знатно
да расте и интелигентни пролетаријат. Класично ва-
спитање одузело је млоге и млоге интелигентне раденике
од тешких, занатлијских и индустријских послова. Док
се интелектуалне, душевне способности развијају, дотле
радиност пропада, а и оно што је има већ је у велико
почело губити свој источњачки тип, а с тим и квалитет
и солидност. И у томе се Европи подражава. Државпа
служба постала је прибежиште интелигеиције сиријске
и по што ова у Турској или нема довољно места, или
јој ова не даје сјајне изгледе за напредовање, то врло
радо иде у Египатску службу. Тамо мора да има врло
млого Сиријанаца у државним и приватним канцелари-
јама, или томе подобиим службама.
Лекари, једини специјалисте што из универзитета
језујитског излазе, такође врло тешко живе, јер поред
тога, што их већ доста има, имају да се боре противу
сујеверица и иародне медицине.
У последње доба, као да покушавају да уводе
неке стручне школе за занате. Него сумњам да ће тако
брзо бити добрих ресултата.
У приликама Бејрута и Ливана видим млого слич-
ности са онима код нас иа дому. Изгледа, као да је то
природан процес код оиих народа, који су, каквим било
узроком, далеко изостали иза савременог културиог на-
претка, па дођу у прилику или у нужду, да му врата
своје земље отворе. Ова струја као бујица, прође кроз
земљу, односећи јој који пут политичку, али увек еко-
иомску самосталност; старе опале расе брише с лица
земље, а једре се у њој препорођавају.
Бејрут такође спада међу иајстарије вароши. У исто-
рији, на 1600 годииа пре Христа, помиње се варош
Бијарут. Он је припадао Финичаиима и у њихово доба
цветао је као и Тир и Сидон. Бејрут су освајали стари
мксирски Фараоии, Навукодоносор вавилонски и Алек-
сандар Маћедоиски. Ои ј е био део попришта крсташких
ратова, а и у доцнијим временима судба његова била
је чврсто везана за судбину Сирије. Он је служио
Ибрајим паши као осиова за његове операције у Си-
рији. Најзад, био је често призор крвавих Фанатичких
покоља, који Друзи и Мухамеданци учинише над Хриш-
ћанима. Услед жалосне и крваве своје историје и Бејрут
је био са свим опао.
Аустроугарски консул г. Шулц прича нам, да је
ои, као млад чиновник, био у Бејруту још пре 35 го-
дина. Варош је била онда једна обична палаика, са
опалим и сиромашиим базарима, у којима су данашњи
бејрутски милијуиари продавали чивит и луле. Бејрут
се почео развијати тек од 1860 и сад још иепрестано
напредује. Старије трговачке куће још се јако богате.
Ои је сада, после Смирне, на западној обали Азије, иај-
већа варош. Као преко Смирне, тако исто и преко Беј-
рута, води један трговински пут за пределе ЕуФрата и
Тигра, водећи кроз средиште Сирије, Дамаск, за ког
Бејрут има највећег трговинског значаја. Преко Бејрута
извозе се из Сирије и далеких предела Месопотамије
млоге сировине и вештачке творевине, а туда се и
европски Ф а б р и к а т и по њима разносе. Сам Бејрут има
још доста живу индустрију тканина, налик иа оиу у
Дамаску; има нарочито велику производњу свиле, чији
извоз порасте, иеки пут, на 5—7 милијуна динара
годишње.
Варош почива иа северној падини једне косе, што
се из јачих грана импозантног Ливана, пружа у море
као језик. Варош почиње од саме обале морске, па се
дал>е пружа у таласима (ондилацијама) китњастог пре-
дела. Физиономија вароши, по њеном техничкрм уре-
ђењу, није ни иајмање источњачка. Улице су доста праве
и регулисане, но има их и тесних; али све главније
имају д о с т а в е л и к у ш и р и н у , з а у г о д н у к о м у н и к а ц и ј у кола.
Већином с у м а к а д а м и с а н е и д о б р о о б д р ж а в а н е , п а ч а к
се и поливају, д а н е би варошанима прашина досађивала.
На пијаци, испред сераја, тако званој (( топовској
пијаци^, врло ј е л е п а ц в е т н а б а ш т а , са стазицама за
шетњу.
• Куће б е ј р у т с к е м а х о м с у в р л о с о л и д н о о з и д а н е , а
у к в а р т о в и м а , г д е имућнији с в е т с т а н у ј е , оне су врло
елегантне, на три д о четири спрата, са лепом баштом
свуда унаоколо. Све су те к у ћ е по једном плану. На
с п о љ и о ј Ф а с а д и , п а д а у о ч и в е л и к и б а л к о н , с а три врло
велика отвора у зиду, који су стаклом затворени и
служе као прозори и као врата, а замењују источњачке
теФериче. Велики у н у т р а ш њ и простор, иза балкона,
с л у ж и као п р е д с о б љ е , у ком с е у топлим д а и и м а - н а ј -
више пребива. Тај простор. нема других отвора, он је
са остале три страие о к р у ж е н собама. Таваница п р е д -
с о б љ а стрчи над кровом и о д о з г о , п о д врх ограде ње-
говог терасастог крова, виде се округли отвори, који
служе предсобљу за проветравање и осветљење.
Сви л о к а л и к у ћ н и имају в е л и к е размере. Степенице,
ш т о в о д е н а разне с п р а т о в е , о б и ч н о с у н а ј е д н о ј о д
б о ч и и х с т р а и а к у ћ е , с п о љ а , и с а свим о т к р и в е н е . На
п р и з е м и о м с п р а т у има м л о г и х ћ о ш а к а и в е р а н а д а , које
с е г у б е у з е л е н и л у б р ш љ а и а , в и н о в е л о з е или у жбу-
новима ДРШНИХ р у ж а и р а з н о в р с н о г екзотичног биља.
Ну, б а ш т а је главни и најважнији саставак сваког
иоле отмеиијег дома. У томе с е т е р а д о највећег лук-
суза. Ваште с у д и в н о ^ р е ђ е н е , с н а б д е в е н е ш е д р в а н и м а ,
вештачки проведеиим поточићима, разиим кијосцима и
хладњацима; п а ипак све то једва да и у очи пада,
поред оног разноврсног, најнапреднијег и најлепшег
ц в е ћ а , к о ј е је и з д а ш н а п р и р о д а р а с к о ш и о просула. по
њ и х о в и м лејама. Зумбул, л а л а , к а р а н Ф и л , а и а р о ч и т о
р у ж е , о в д е су у својој д о м о в и н и . У м о м ж и в о т у нисам
нигде видео о в а к у и з д а ш н о с т и б о г а т с т в о п р и р о д е у
цвећу. Све биље овде буја и напредује, као из воде.
Руже, га-то се по баштама свуда виђају величике су ч
као две мушке песнице, веће од нашег највећег бо-

жура. Један цвет, то је читав букет, не зна се да ли
је легапи или миришљавији. Тако исто необичио су ве-
лики цветови и каранФИла и осталог цвећа, а и G B O
воће одликује се својом величином. Права башта док-
тора Окса!
Поднебије Бејрута је благословено, Заклоњен -Ли-
ваном са истока од сиријских пустара и једним пови-
соким гребеном од јужиих ветрова, који су у овоме
пределу чести, у њему и у његовој блиској околиии,.
иикад се не гаси зелеиило. Као што никад у њему ие
пада снег, тако га ни топли јужни ветрови запаром сво-
јом ие задишу. Најлегапа му је сезона рано пролеће до
Маја месеца. Бејрут је изредно климатско место, па ми
је чудо да није и у Европи више познато. Бедекеру,.
грех ти иа душу!
Варош има на 80.000 становника, Арапа, Грка и
Јермеиа, а поред тога доста и Европљаиа различитих
народности. По вероисповеди већином су Мухамеданци
и Маронити, али има у знатиом броју православних и
Јевреја.
Исто шареиило популације што-га видесмо ио ули-
цама Пере, сретамо и овде, са једииом разликом, шта
је источњачки елеменат овде у већој сразмери и над-
моћиости.
Нас су Маронити највише интересовали. На иашем
путу имаћемо доста прилике, да се с њима добро упо-
знамо, ну, још овде треба да поменем, да су они нај-
интелигентнији део бејрутског становништва. Оии су по
живости и обичајима налик на остале Арапе, а од
њих се разликују по својој вредноћи и схватљивости.
Они, као трговци, потпуио конкуришу Грцима и Јер-
менима, а заиати и обделаваље свилене бубе искључно
су у њиховим рукама.
З а Мухамеданце пак веле, да су овде в е о м а Фана-
тичии, строгих. нрави, а осталих к а р а к т е р н и х особина
као и они у Европи.
Језик је овде као и у целој Сирији, а р а п с к и , али
говоре се и сви европски језици. Нарочито се млого
говори Француски, који се по свима ш к о л а м а учи. Са
Француским језиком може се странац свуда најугодније
служити. Слободно м о ж е т е сваког мимопролазећег иоле
отменијег ч о в е к а или д е ч к а Француски ословити, па од-
говор неће изостати. Ако њихов говор п о ч е ш ћ е и личи
на реченице из ОлендорФа, није н и к а к в о чудо. ОлендорФ
мора да се овде продаје поред Библије.
Јаван ж и в о т доста је весео. Љубав а р а п с к а за
песму и свирку и овде се јасно опажа. По б а ш т а м а у
околини Бејрута и по тремовима, што с л у ж е место ка-
Фанских локала, или пб теФеричима каФанским, врло се
честб чују сентимеиталие мелодије а р а п с к е . Сви локали
каФански јутром и вечером препуни су света, понајвише
Мухамедаиаца, који, пућкајући у наргиле и срчући каФу,
посматрају оио ж и в а х н о к р е т а њ е кола, јахача или пе-
шака, што у разним приликама, иде, или се враћа из
бејрутских јавних башта и ш е т а л и ш т а , или иде по ка-
квом послу у дударе, околна села и п л а н т а ж е .
б к о л и н а бејрутска, као што сам и раиије једном по-
менуо у мојим з а п и с к а м а , врло је ромаитична. То је грдна
просторија, покривена б а ш т а м а и дударама. Дудови су
млади, ниског стабла, са правилном круном, богато испу-
њеном јасно зеленим, крупиим лишћем. Лист још иије
покидаи, те у ово доба милина је погледати ове б а ш т е .
Свуда по околини, над овим ниским биљиим п о к р и -
вачем, у з д и ж у се г о р о с т а с н е в и т к е палме, давајући јој
ж и в о п и с а н изглед. Поједине б а ш т е ограђеие су ж и в о м
оградом од опунције (кактуса), која своје меснато и
велико лишће гони на висину п р е к о човечијег боја. У
средини башта беле се к о ц к а с т е зградице, у којима се
негују кокони (црвићи свилене бубе).
Пластичноот терена на подножју колосалног Ли-
вана, такође даје оку разнолику Фантастичну слику. Из
блиеких чворова ливанских.,. млоги поточићи и косе
падају к малој, живописиој долиници бејрутске реке>
што не далеко од Вејрута, текући с истока на запад,
утиче у море. Иросторија Бејрута и његове околине
у ситним брежуљцима и ниским. седлима, пада к северу
према овој долини.
Јуче смо се на колима извезли на ту стрдау. Дру-
мом што води из Бејрута у Дамаск, врви силан свет.
У празничким данима странац има ту прилике, да види
представнике свију слојева друштва бејрутског, да види
дивне коње и веште јахаче што ту деФилирају пред ње-
говим љубопитним погледом. Ту смо видели лепих ин-
това и сјајних опрема коњских. То је корзо бејрутски.
Прошав поред инштитута Назаретских Сестара, што
се као права палата уздиже над једном дивотном баш-
том, лево од-друма, стиже се у прву већу јавну башту,
која је, иарочито петком, препуна Мухамеданаца. Испод
витких пистација јела (pins, pinien), које својим мрким,
високо избаченим ћубицама, као каквим сунцобраном,
сенче шеталиште, правоверни седе на клупама и по
трави, пушећи своје чубуке и иаргиле и наслађавајући се
умилним звуцима војне капеле.
Одмах је до шумице башта са цвећем, у којој су
два три лепа кијоска за валију и најотменије госте.
Мало ниже од ове баште постоји још један врт
(парк), лошији од овог али живахнији. Ту се проводе
Хришћани, а увесељава их ливанска војна музика.
Селим-ЕФендија понуди нас да ту мало сиђемо, да
се одморимо. Места нам нађоше под једним малим хлад-
њаком, где затекосмо једно мало, али одабрано друш-
тво. Ту смо упознали лепу Ливанску гувернерку, Васа-
пашиницу, младу, врло отменудаму, пореклом Пероткињу
-а типа аристократскбг.
По што је парк ка самој граници територије ли-
ванске; то нам је његоиа владаркг, указквала дома-
ћинску пажњу; јер гувернер Васа-паша на путу је у
Цариграду.
Поред неизбежног послужења, које је овде, као и
код н а с , у најстрожем обичају, имали смо срећу да
слушамо арапску «BHiny» музику, коју, узгред буди ре-
чено, нисам разумевао. Један комад, који је извођен са
сликама и пуцњавом ракета, учинио ми се сличан са
нашим ((један дан из гарнизонског живота»; мотиви су
источњачког карактра, а морао га је компоновати ка-
кав арапски Чижек.
Млого света слушало је овај шарени комад са сво-
јих кола; прасак ракета и прскаваца није застрашивао
њихове лепо васпитане коње; ови задовољно махаше
својим реповима, а њихове госе бурно пл>ескаху иза њих.
Кад се свет поче разилазити, ми се упутисмо Ру-
стем пашиној башти. Вашта лежи поред Бејрутске ре-
чице и врло је лепа. Препуна је тропског бил>а, бана-
нових (лиснатих) палми и равноврсиог цвећа. Она до-
иста заслужује пажњу странца, јер представл>а праву
изложбу питоме ливанске Флоре.
Рустем паша био је дуго година ливански гувер-
нер, а сад је амбасадер отомански у Лондону. Од њега
је доиста лепо, што је ово своје лепо добро ставио
публици на слободио уживање.
У самој вароши за странца нема никакве забаве;
јер је домаћи живот врло строг. Зими се дају јавне за-
баве само по консулатима или богаташким салонима, а
за обичиу вечерњу забаву има и овде европских тии-
})
гел-таиглова .
Мислим да ми иико неће пребацити претерано л>у-
бопитство. Љубопитство само по себи треба да је мо-
тив путовању, нарочито овом нашем на Истоку; у овом
случају пак оно ме је гонило да видим Бејрут, који ме,
као што можете закључити из досадањег читања, јако
иитересује, како при лампи изгледа. Онај, ког интере-
сује какав стран народ, треба да зна с које ће га стране
посматрати и с ког краја почети да га проучава, а то
исто важи и за проучавање живота у каквој страној
вароши. Страиац, који би пробавио у Београду, па не би
)}
ишао у подне иа пиво код учтивог Васе или код «Ко-
((
ларца", не би видео београдско отмено друштво", а

((
у вече на ^Булевар" код Пашоне, не би имао ни нај-

тамнију идеју о веселој нарави наше младежи.
То су биле побуде, што Милићевић и ја, чим уло-
висмо- прилику, да смо зараиије слободни, кренусмо се
у шетњу по вароши.
Прво се упутисмо улицом, што од нашег хотела води
на Топовску Пијацу".
((
Пролазећи поред неких гостионица, чусмо музику

и жагор, али не хтедосмо свраћати. Ту се већином ве-
селе Европљани поред ческих дамен капела", доје и
((
Исток плаве. Ишли смо даље. Хтели смо да видимо, где

проводи вече у забави чист арапски живаљ ове вароши.
Тако тумарајући и распитујући, иајзад наиђемо на једну
кавану на пијаци, у којој се дају позоришне представе
на арапском језику.
Добро смо набасали. Ми смо били врло задовољии
и спремасмо се већ за уживања и изненађења, што нас
тамо очекиваху.
Уђосмо уиутра.
У опалој каванској просторији, која више изгледа
као какво пространо предсобље, иа сламиим столицама
у редове понамештаним, седи око 40 до 50 људи. Сваки
држи пред собом наргиле или чибук, и љубопитно по-
гледа у ону страну преда се, где један прљави чаршав,
искрпљен И(]настављен из више комада, заклања поди-
јум (бину).
Разводник нас запита нешто арапски, што ми узе-
смо као питање за место какво желимо. Дуго се оба-
вештавасмо. Места доле већином су заузета и ја и
Милићевић свакојако требали смо да се са Арапима
измешгмо. Поред сзег нашег демократског васиитања,
ипак нам то беше зазорно. Од додира са Арапима веома
сам зазирао. Бојао сам се рђавих последица.
Хтедосмо да останемо стојећи, у једном ћошку, кад
нам један од послуге показа две ложе у позадној страни
просторије. Платисмо одмах некакву малу таксу и по
неким стубама попесмо се у ложе. Ложе су начињене
од дрвених сандука и више личе на к а Ф е з е за живииу,
но на седишта, намењена за боље и издашније посети-
оце; но и то је добро било, само кад се нашло.
Завеса се диже и представа отпоче. Нисам ништа
разумео, али сам ипак пажљиво гледао. А то је довољно
било да се схвати карактер забаве. Најзад, највећа за-
бава за нас ипак је била у посматрању упечатака, што
их представа чињаше на пажљиву публику. Представ-
љан је један Мухамеданац са Истока, који иде у неку
велику турску варош на Западу, сигурно у Европи. Му-
хамеданац ^авикао на строге обичаје живота мусломан-
ског, али на сваком кораку срета нешто ново и страно;
не може просто да позна Турке. Све што је видео код
Турака на Западу, иије му се допало, па је све и гр-
дио. Оне с којима је се у хану састајао буквално је
пљувао, узвикујући често «јазук бе, јазук!^ Тако, из-
међу осталог, изађе газда хана предањ', у својој европ-
ској ношњи, са Фесом на глави. Источњак га чупка за
капут, пипа га по Фесу и запиткује, шта му је то. Кад
му ханџија исприча, да је то њихова ношња и да се
код њих више не носе чалме, Источњаку се просто
смучи и, гурајући и мувајући гостионичара, доказиваше
му, сигурно, да ће са потурама, турбаиом и јеменијама ?
ђаво одвући бестрага и цео правоверни свет.

Најзад, наш Источњак, љут, ухвати гостионичког
момка, Хришћанина, и добро га издевета. Момак, огор-
чен, почне му претити влашћу и законом. Азијат први
пут чује реч закон, пита момка шта је т о , и кад му
С КРАЉЕМ МИЛАНОМ Н А ИСТОКУ 2
овај објасни, да се по њему подједнако суди и право-
вернима и Хришћанима и да ће власт њега, силеџију,
тући и апсити, због малопређашњег злостављања, до-
бродупши Источњак моли момка за опроштај. Момак
оде бајаги иа тужбу, а кад се врати, ои пристаде на
то, да Мухамеданца у један џак сакрије, па да каже да
је тужени побегао. Овај се превари и прими понуду, а
момак, представљајући судију који је улазио, добро из-
лема џак у ком се Источњак превијао од бола и љутине.
После овог Источњак бега из европске Турске, са
тврдом одлуком, да је више никад не види.
Као што се види, комад је врло наиван, а бати-
нање, пљување и псовка, чине му свеколику радњу.
Сиже до душе није рђав.
Мржња према новачењу готово је општа у свију
иарода, али код Мухамедаиаца на Истоку иарочито је
развијена; сам коран не допушта новачења, а његови
последоваоци верују, да се после Мухамеда ништа па-
метио не може измислити.
У овој представи, као што се види, она је лепо
окарактерисана. Овде се иешто исмева. Ми држимо да
је овде Источњак комичаи, овдашња публика сигурио
се смеје европској тежњи за модом; јер ииаче сумњам
да би се оваква представа допустила.
Присутии су се смејали до миле воље, пратећи са
највећом пажњом ону комедијашку игру представљача.
Једном дебелом јузбаши, што је у позадњем реду рас-
копчаи седео, трбух је одскакао од смеја и кад се све
смири, ои нехотице узвикиу «Maina^a», што је опет иов
смех изазвало.
З а време паузе млоги су се окретали к нама, хте-
јући да из наших лица читају, у колико смо ми задо-
вољеии. Ми смо се такође смејали.
После представе продужила се забава у облику
концерта. Неколико музиканата раздрљеиих груди, са
дахирама и тамбурама, продуцирало се у извођењу неких
а р а п с к и х мелодија. Једна пак играчица, превијајућк се,
кривел>ући се (гестикулирајућк) и кретајући мускулз
тела, изводила је н е в е ш т о арапску страсну и изазива-
јућу игру. По њеиом незграпном к р е т а њ у , из ког су
нам јасно у очи пали неки прикривеии покрети бале-
рински, посумњасмо да ће то бити чедо Аравије.
И нисмо се преварили. После игре, играчица ку-
пећи бакшише дође до нас. Јесте ли из Бејрута, упитам
је. Не разумевајући Француски она протепа «Rouman».
Нисмо је даље ништа питали, згледасмо се, сле-
госмо раменима, и по што платисмо понуђене наргиле,
})
каву и «долдрму , изиђосмо из овог храма арапске Та-
лије. — Силазећи низ степенице чусмо иекакав жеискм
рапав глас, да извија «Madame-Angot», сигурно наша
познаница Влахиња, да би нам показала како и то зна,
или да нам се о д у ж и за добар бакшиш.
На улици почесмо се гласно смејати, дирајући једаи
д р у г о г а , како смо обмаиути. Ја бих се кладио, рече
Миша, да је и онај ј у з б а ш а ФалзиФициран.
Бадава, Европа све имитира и свему конкурише.
Чак наша комшика, Влахиња, доспела да увесељава
Арапе у Сирији, њиховом песмом, свирком и игром!
Овде се т р е б а добро чувати преваре, јер се све
на свету ФалзиФИцира. При куповини нарочито т р е б а
бити добар п о з н а в а л а ц дотичног п р е д м е т а , јер се не
имитира и ФалзиФицира само игра и музика, већ и
п р е р а ђ е в и и е : стари ћилимови, ткаииие, стари везови,
старински новац, с т а т у е , Фајанси, порцелан, стакло и
д р у г и разноврсии предмети што се-овде радо купују, а
то богме може кад кад скупо да к о ш т а . Европска
огромна и разнолика продукција, стара се и да Исток
снабде са оним што се њему допада и како њему треба,
а наиван странац може овде за скуп новац добити оно,
што би у Европи за багателу купио. Ви, госпође, што
})
радо дајете н о в а ц за шамије « к а л е м ћ а р к е , донесене
из Цариграда, могле би приличну у ш т е д у учинити, кад
2"
бисте их из Швајцарске наручивале; јер оне отуда о
вашем трошку прошетају преко Цариграда док до вас
дођу. Мени су у Цариграду нудили праве шамије из
Шама (Дамаска), а кад сам их у Дамаску пазарио ре-
коше ми, да су цариградске, смејући се мојој наив-
ности и незнању, да се у Дамаску шамије не граде већ
поодавио.
Радо бих још што забележио, о иоћном животу у
Бејруту, али немам шта, јер Арапин иоћу не живи већ
спава, а да трагам за тим, шта раде ноћу дошљаци
Европљани или интелигентнији део младежи бејрутске,
нити имам воље, нити би то било од каквог интереса.
Млого лешпе провели смо сииоћ. Краљ је хтео да
нам припреми једно изиенађење. Одмах по вечери од-
везе се с пашом, а нама двојици нареди, да дођемо
после десетак минути. Кочијашу је наређено било где
ће да нас вози. Он заустави кола пред једном вели-
ком кућом.
Отворисмо врата и нађосмо се у елегантном пред-
собљу, обложеном мрамором и испуњеном ћупицама са
мирисавим цвећем. Предсобље је било јако осветљено,
са неколико лампи на позлаћеиим дршцима. Пред нама
је био ред белих степеница, застрвених источњачким
ћилимом, а врата, до којих оне воде, беху прекривена.
луксузиим, источњачким ткаиииама.
Нас двојица збуиисмо се. Окретасмо се по звонце г
али овог не беше; да опет тумарнемо унутра, уздржа-

ваше нас она мртва тишина, што владаше око иас. Бо-
јажљиво иђасмо даље. Кроз тешке завесе уђосмо у
друго једио предсобље, мало, али застрвено и по поду
и по зидовима ФИНИМ ћилимовима и претрпано источ-
њачким украсима. И*овде никог. Ми посумњасмо да смо
дошли где треба и већ се договарасмо да се вратимо,
кад чусмо нашин смех. Кроз звирку завеса на једној
страни, приметисмо Краљеву силуету, па се тамо и
упутисмо.
Краљ нас је гледао смешећи се. — Позвао сам вас,
вели, да видите кешто што је сад и на Истоку ретко.
У место одговора ми се окретасмо, разгледајући
нашу необичиу околину.
Ја сам опет на најбољем путу, да вам досађујем
мојим описима. Увиђам моју слабост и радо бих чи-
таоца поштедио, да ми описивање није баш сад овако
потребно; јер ие знам иначе, како да се из неприлике
извучем. Ну, часна реч, ја ћу бити кратак.
Није грех волети раскош, волети га не због лук-
суза већ због укуса. Ми смо сретали раскош по где
где у Цариграду, прошетали смо по његовим базарима,
и тамо имали прилике да се упознамо са млогим тво-
ревинама источњачке раскоши. Све што нам се тамо
допало, допада нам се и овде, али све то добива овде
још већу драж, што смо на самом Истоку, што у исто-
чњачком дому осећамо још и сада дах оиог декора-
тивног укуса и истинске љубави према раскоши свог
дома, које је Арапин имао и у дому свог сјаја, богат-
ства и своје високе културе.
У оваквом једном дому размештај разних предмета
истиче још више њихову лепоту. Оие разиоврсне шаре,
што је само распаљива машта источњака била у стању
да створи, оне меке, тамне боје, оно што се сија и
дречи, све то могао је да састави у једиу целину, Ара-
иин декоратор.^Та целииа је израз лепоте и хармоније;
у њој видите, по иашим појмовима, вашар и неред, али
пробајте да што у с п р е м р 1 т е или преместите, па ћете се
уверити да сте је окрњили. Овоме се, у последње време,
лодражава и у Европи, иу подражавање тешко достиже
савршенство оригииала.
Ово одељење, у ком смо били, није велико. То је
једна велика одаја и неколико соба. Одаја служи као
предсобље, а са неколико редова витких, змијасто уви-
јених стубова и шиљастих (олшвалиих) лукова, иша-
раних источњачким бојама, подељеиа је иа више делова.
У овим отвореним одељењима понамештани су мали и
ниски столови, израђени у дрвеним мозајку, искићени
утиснутим шарама од седеФа, или су од индијских теп-
сија. Око столова млоге клупице, ниске столице, иа-
слоњаче, дивани и соФе, покривени ФИНИМ персијским
ћилимовима, удешеии до душе за европску угодност,
али вешто подражавајући источњачке облике и укус. Зи-
дови у овом одељењу, као и по собама, већином су покри-
вени источњачким ћилимовима и богато украшени разним
тканинама; ту се виде и велике табле најситнијег дрвеиог
мозајка, арапски урешени камини, разио старо оружје,
делови скупоцених јахаћих такума (коњских опрема),
порцеланско старо посуђе, стакла и Фајанси.
Од соба иарочито заслужује помена једна, која је
сва обложена најФинијим азијатским ћиДимовима. На
ииским соФама разбацани су млоги мали и велики ја-
стуци, покривени најФииијим везовима у злату и свили.
Из једне собе излази се иа лепу веранду, окру-
жену одабраним тропским биљем. Вашту иисам могао
разгледати због помрчине, али судећи по оиом делу
око веранде, она неће уступати лепоти куће.
Вратисмо се опет унутра. Ови простори разма-
трани при оиом потмулом осветљењу иеколико црвеиих
лампијоиа, а при тихом жубору једног шедрваиа, што
преливаше воду у неколико катова, учини ми се да
се находим у иекаквој палати из прича хиљаду и је-
дие ноћи.
Посумњам да нисам где уз пут омирисао дим од.
хашиша, протрљам очи и почием подробно разгледати
сваки предмет за се.
Утисак, који су ове дивоте декорација и хармо-
иије боја, учиниле на нас, на први поглед, био је пот-
пуно стваран; јер што више разгледасмо детаље, све
смо их више ценили. Сваки најситнији предмет у тој
кући, порекла је чисто источњачког, изабран између
најбољих а и најскупљих своје врсте. Ако се иећемо
чудити луксузу и богатству, јер у Европи можемо ви-
дети л већу раокош, морамо високо ценити савршенство
укуса, оног, који је изводио уређење и декорисање и
труд што је уложен за истраживање ових предмета.
Они се данас не могу наћи нигде на окупу, па су из-
весно купљени путујући и брижд>иво их тражећи по ши-
роком Истоку.
И ако ценим речи великог песника осећање је све.
((
а име ништа", ипак ме је овог пута јако копкало да

знам, ко је тај срећан господар овог вилинског стана.
По облицима млогих предмета осећао сам рајску душу
Европљаиа, и ако нам нико од присутних не хтеде што.
рећи. На послетку, кад у једној соби угледасмо лик
цара Алексаидра II. и иађосмо неколико руских романа
у Фраицуском преводу, закључисмо, да ће то бити ие-
какав Рус или бар руски човек.
Тако је и било. Кућу је подигао неки Казимир Под-
хорски, по свом плану и о свом трошку. Наместио је
и украсио по свом укусу, предметима које је куповао
по Дамаску, Багдаду и Кајиру. Казимир је, као што и
име к а ж е , Пољак, вероватно порушен. Све што смо
довде од њега познали, за похвалу је, али ово што ћу
вам сад причати доиста је за чуђење.
Кад је кућу подигао и украсио поклонио је иашем
гостионичару Николи Басулу. Никола из благодарности
чува ово мало одељење за Казимира, а овај му -за то
плаћа закупиииу. Казимир сваке године или сваке друге
проведе овде по два до три месеца, а остало време про-
веде путујући по широком свету. Чудан човек, мора да
је што тешко згрешио!
Ми смо видели само одељење Казимирово, остале
просторе куће заузима Басул са својом породицом. Ту
?
нам служише чај, каву, чибуке и наргиле, па кад нам

је доста било гледања, вратисмо се у наш хотел, врло
задовољни оиим што смо видели.
24 КОД Г. ПЕТКОВИЋА Ц. РУСКОГ ГЕНЕРАДНОГ КОНСУЛА
Вечерас смо били на ручку код руског генералног

консула, г. Петковића.
Госпођу и госпођице, кћери г. Петковића, упознали
смо у Јерусалиму, при столу патријарха Никодима. Г. Пет-
ковић је Србин, старином из Маћедоиије, био је дуго
година руски дипломатски агенат за Црну Гору и жи-
вео у Дубровнику; српски говори врло лепо, а како
су сви у његовом дому врло љубазни и разговорни, то
смо се овде врло пријатно осећали, као у каквом срп-
ском дому.
Између млогих разговора, било ј е , разуме с е , и
запиткивања, шта смо видели у Бејруту. Милићевић је
причао о арапском позоришту и хвалио околину беј-
рутску, а ја, у намери да с њим поделим улогу, усу-
дих се да похвалим и уређење вароши.
— Госпођице, рекох једној од девојака, доиста су
за похвалу и варошке установе. Зачудио сам се да и
Бејрут има своје водоводе и гасно осветљење. Његове
се улице залевају, по обрасцу какве угледније европске
вароши.
Она прсну у смех.
— Господине, рече ми, ви сте брзо уочили комичну
(смешну) страну Бејрута; поред свих тих установа, ви
видите, да нас још непрестаио гуши прашипа, а сем
главне улице бејрутске, месец је још једино варошко
осветљење. — Јел'те?
Ја се мало збуних и, мислећи иа наш Београд, не-
хотице ми се оте питање:
— Јесте ли били који пут у Београду?
— Нисам никад, али бих желела да га видим; о
његовом живописном положају много сам слушала.
— Доиста!?
— Благо вама, не знате како сам се ужелела
Европе, концерата, опера, — продужи весела и разго-
ворна девојка. Збиља, имате ли оперу?
— Не, госпођице, ми имамо Народно Позориште.
— Али сигурно се у њзму дају оперзте?
— Ретко, наш свет јако воле драму и трагедију,
одговарах ја сухо, само да б и х једном прекинуо раз-
говор о томе, а сетих се нашег управника позоришта,
његових Јеремијада и празиих седишта у позоришту.
Г. Петковић познаје млоге наше виђеније, старије
људе и познаје млоге наше прилике. Вили смо врло за-
довољни оваквим вечером, проведеним у кругу честите
нородице, где смо могли о Србији разговарати. Врати-
смо се у хотел врло доцкан, па како сам морао своје
разбацане и цорастуране ствари паковати, то нисам ни
покушавао да лежем.
У опште, ово неколико даиа у Бејруту врло смо
vieno провели. Краља, као ловца, јако је интересовала
његова лепа околина. Селим еФендија похвали се једном
како често лови. Од тог времена Краљ га сваког дана
позива у лов. У јутру полазе у 4 сата и враћају се у
подне по иајвећој жези. И ако Краљ није могао бити
задовољаи с мршавим ресултатом лова, забављала га
је красноречива прича Селим еФендина. Селим еФеидија
познаје врло добро прилике бејрутске и ливанске, а
тако исто и предео, па је Краља с тим доста упознао.
Ми ћемо га, доциије, на нашем путу по Ливаиу често
чути, а сад да забележим још да ми је пало у очи, да
је Селим еФендија млого веселији кад се врати из лова,
но што је при поласку. Он се диви Краљевој издрж-
л>ивости.
Краљ је имао ово даиа и млога примања чинов-
ииштва, паша и одличиијих грађана.
Читалац ми неће замерити што сам га подуже за-
држао у Бејруту. Бејрут ће имати, можда у блиској
будућности, велики утицај на Исток. Европска култура
спрема од њега себи операцијску осиову; ако се сад
не може знати с каквом ће се брзииом даља радња
развијати, може се са сигурношћу тврдити, да ће се
она завршити потчињавањем Истока. Због тога вредно
је добро се упознати с Вејрутом.
Дамасн, 19. Аирила
Јутрос смо пошли из Бејрута у 2 сата раиога јутра.

Путовали смо иа поштаиским колима друштва отоман-
((
ског, за пут Бејрут-Дамаск».

Пут из Бејрута за Дамаск иде с почетка иа југо-
иоток, левим гребеном бејрутске реке. Код Џемур-хана,
на 10 километара даљине, окреће управо на исток, па
пресецајући моћан ливански ланац скоро перпендику-
ларно, пење се поступно по дугим терасама и код хана
Медериџе достиже највећу висину од 1400 метара. Ода-
тле пут почиње поступно падати, док не сиђе у рав-
иицу Беку (арапски Б к а ) , на 870 метара висине. Од.
Шторе окреће опет југо-источио и, у главном тај пра-
вац задржавајући, пресеца и камеиити ланац Аити Ли-
ваиа, улази у долину Бараде и доводи у Дамаск.
Цела дужииа пута је 12'/ километара.
2
Пут је врло добар шосе (иасип), добро обдрлтваи

и снабдевеи релеима (мезуланама) поштанским, иа сва-
ких 5 до 10 километара.
Њега је подигло једно Ф р а н ц у с к о , акциоиарско
друштво, још пре 25 година и добило повластицу екс-
плоатације тог пута. Друштво се зове Compagnie otto-
((
mane de Beiruth â Damas». Назив отомапско носи с и -

((
Ј)
гурно за то, што није отоманско, но потпуио страно и

по капиталу, и по администрацији и по језику и, нај-
зад, по басиословним таксама, које иаплаћује.
Љубопитства ради помеиућу иеколико такса.
Тако, на пример, за 1 особу, једно место у пош-
таиским колима до Дамаска, стаје 145 гроша, при том
пртљаг до 10 ока бесплатно се носи, а преко тога за.
развијати, може се са сигурношћу тврдити, да ће се
она завршити потчињавањем Истока. Због тога вредно
је добро се упознати с Вејрутом.
Дамасн, 19. Аирила
Јутрос смо пошли из Бејрута у 2 сата раиога јутра.

Путовали смо иа поштаиским колима друштва отоман-
((
ског, за пут Бејрут-Дамаск».

Пут из Бејрута за Дамаск иде с почетка иа југо-
иоток, левим гребеном бејрутске реке. Код Џемур-хана,
на 10 километара даљине, окреће управо на исток, па
пресецајући моћан ливански ланац скоро перпендику-
ларно, пење се поступно по дугим терасама и код хана
Медериџе достиже највећу висину од 1400 метара. Ода-
тле пут почиње поступно падати, док не сиђе у рав-
иицу Беку (арапски Б к а ) , на 870 метара висине. Од.
Шторе окреће опет југо-источио и, у главном тај пра-
вац задржавајући, пресеца и камеиити ланац Аити Ли-
ваиа, улази у долину Бараде и доводи у Дамаск.
Цела дужииа пута је 12'/ километара.
2
Пут је врло добар шосе (иасип), добро обдрлтваи

и снабдевеи релеима (мезуланама) поштанским, иа сва-
ких 5 до 10 километара.
Њега је подигло једно Ф р а н ц у с к о , акциоиарско
друштво, још пре 25 година и добило повластицу екс-
плоатације тог пута. Друштво се зове Compagnie otto-
((
mane de Beiruth â Damas». Назив отомапско носи с и -

((
Ј)
гурно за то, што није отоманско, но потпуио страно и

по капиталу, и по администрацији и по језику и, нај-
зад, по басиословним таксама, које иаплаћује.
Љубопитства ради помеиућу иеколико такса.
Тако, на пример, за 1 особу, једно место у пош-
таиским колима до Дамаска, стаје 145 гроша, при том
пртљаг до 10 ока бесплатно се носи, а преко тога за.
1
сваку оку дању 1, а иоћу 1 / 2 грош. З а псе се плаћа
половина путничке таксе.
Који би хтео засебна кола, тај плаћа до Дамаска
1125 турских гроша (88 гроша = 20 динара). Тако
исто постоје велике таксе за поштанска пошиљања,
које су нарочито за новац и драге метале и камење
претерано велике.
Ко на својим колима путује, плаћа до Дамаска малу
таксу, нешто између 80 до 100 динара.
Као што се види, друштву се експлоатација добро
рентира и вуче дивидеиду нечувено велику. Оно има
концесију за још 25 година и још сад тражи проду-
жење коицесије за нових 50 годииа.
Европски капитали на Истоку, у опште, падају на
врло плодно земљиште, и сем тога што предузимачима
пуне џепове, још им доносе и име пионира цивилиза-
ције. Ово су доиста прави мученици, што се жртвују
за напредак човечаиства у овим дивљачким пределима!
Краљ је пошао на нарочитим колима, у Бејруту
најмљеним. Нас двојица имали смо мали, са свим отво-
рен омнибус, налик иа ловачка кола. Промаје је било
довољно, те у ваздуху нисмо трпели оскудицу.
По густој помрчини, растурили смо се били по путу.
Поред св&ких кола нашег трена, јахало је по два ли-
ванска жандарма. Марцијални људи. Сваки близу хвата
висине, широких плећа и дебелих бркова. Одело им је
такође лепо; широке плаве чакшире с туром и црвено,
кратко јелече, опшивено плавим гајтанима у више реди.
На глави врло висок Фес алеве боје, са црном свиле-
иом кићанком.
Поред нас пролажаху мали караваии камила, по-
штанска кола и доста приватних, тихо као какве мумије.
Пут је, нарочито у близини Бејрута, јако Фрекантиран
(употребљен); јер је иасељеиост на западној падини Ли-
вана доста густа и има млогих веза са Бејрутом.
Наш кочијаш добро је терао и трудио се да иза
Краљевих кола не изостанемо. С почетка смо пушили,
л а после дремали. Ноћас нисмо тренули. Поред тога,
ја и Миша били смо и лако одевени. Одело од сегел-
туха није никако подносило за ливанске висине; али
ко ће на све помишљати. И ако сам видео снег на ли-
ванским врховима, ипак иисам могао веровати, да нам,
и у овим јужиим пределима Азије, може бити хладно у
овом годишњем добу.
Последице ове бесмислице брзо сам почео осећати.
Полуспавајући ја сам већ увелико дрхтао.
Непрестано смо се пели и хладноћа је бивала све
осетљивија. Зора нас је затекла код хаиа Абу-Дошана, на
1000 метара висине. Ту смо застали ради препреге коња.
Поглед на море, које ћемо скоро из вида изгу-
-бити за подуже време, био је доиста величанствен.
У полу осветљењу, иза блиских чукарица ливаиских.
кроз ретку маглу, а према руменилу источног неба,
светлуцаше се огромиа равница, на којој већ могосмо
разликовати веће бродове.
Овде пописмо каву и коњак, да бисмо се мало
угрејали, али и то не поможе. Вуквално се зубима цво-
котало. Наш Шекер паша, коме смо се због његове
бунде често смејали док бесмо у Палестини, поче да
иам доказује добре страие сувишне предострожности.
Момент за освету био је врло подесан.
Пођосмо мало пешке поред кола. То би нам добро
чинило, али се морало журити, јер је свих 112 кило-
метара до Дамаска, требало данас проћи.
Продужисмо дремање у колима и ја и Миша туц-
касмо се главама.
Код хана Мдерице мало сиђосмо с кола, да би иам
се коњи издували. Ту близу хана, код једног бунара,
сназиемо једног издрпаиог и босог турског војника,
старог човека, где у воду умаче комад окорелог хлеба,
па га у сласт као какву паштету жвакаше. — Краљ
приђе старцу и преко наше разабра, да овај сиромашак,
од некаког гарнизона из велике даљине, путује у своју
постојбину, тамо негде око Хомса. Крал> га обдари ле-
пим бакшишом, а мени нареди да му у хану и ручак
платим. Јадан старац био се унезверио и није ни речице
благодарности умео да изговори. За њега је говорио
његов поглед и очи пуне суза. Паши је веома по вољи,
кад Краљ обдари каквог Мухамеданца, и док се он за-
хваљиваше Краљу, ја посматрах издрпану униФорму и;
испуцане ноге старчеве, сравњавајући га у мислима са
оним чилим и бесним ратницима арапским, сараценским
и туркоманским, што сваки у свом добу славе, зада-
ваху страх својим противпицима.
Одавде пут почиње да се неосетно спушта. Пре~
део је промењљив, са врло мало културе и ретким шу-
марицама.
Одједаред, наша кола почеше нагло силазити, пре-
нем и поглед ми паде на једну дубоку равницу, покри-
вену као јед зелеиим застором. Мом буновиом оку учиии
се да види море, и таман заустих да Мишу запитам
})
откуд пред иама море ? сетих се да је пред нама до-
((
лина, Бека.
И доиста то је била Бека, стара Келисирија (Це-
лисрфија) са њеном уском и дугачком степом.
Зеленило ливада и културе у њој, чини диван кон-
траст пустошном Ливану и потпуно голом, суроме Анти-
Ливану. Сенке од ситних облака, што прелетаху једиа
за другом преко овог живописног предела, преливаху
преко њега разне тонове зелене боје.
Тамо, лево од нас, виде се бокори од топола и од.
питомих воћњака, а за мало па почесмо у њима раз-
ликовати сеоске живописне кућице, из којих се по негде
извијаху провидни димови.
То је Штора. Једиа од најважнијих станица на путу
између Бејрута и Дамаска, и скоро његова половина.
Одавде, уираво иа север, одваја се пут, који водц уз
Беку, до чувеиог Балбека.
У овом треиутку нарочито ме је обрадовало, што
сам знао да нам је ту спремл>ен доручак. Није ми било
толико до јела, колико до одмора, а и да се мало угрејем,
јер и ако је хладноћа мања но горе иа Ливану, ипак
је увелико осећах.
У Штори смо се задржали читав сахат. Ту смо
застали још иеке страице, који за Бејрут путују. Наша
ливанска жандармерија, добила је овде смену од тур-
ских атлија.
Штора је једно од важнијих места у овој питомој
жупи. У њеној околини добива се врло добро вино.
Оно што га за доручком писмо i-ie уступа нашем нај-
бољем Неготинцу. Фраицузи, ти најбољи мајстори за
прераду вина, имају овде два друштва, која извозе грдне
количине вина.
Око подне креиусмо се даље. Пут иаш секао је
дивну Бекину степу. Док пролажасмо кроз њено зеле-
иило, било иам је врло пријатно. Б е к а , као какво. је-
зеро, раздваја два са свим различна предела. Око Шторе
и ие далеко одатле и према северу, варошица Захле
и читав низ села, шара шумарске и лозом обрасле па-
дине и брежуљке нижег регијоиа Ливаиског. С друге
стране Аити Ливан, суре, суморне боје; са оним масама
огромиих песковитих стена и иеколико опалих села, са
свим потсећа на пределе Палестиие. Такав је исти и
Хермон, који се тамо даље према југу, у светломе пла-
ветнилу, уздиже над низом иижих планипских греда.
Чим зађосмо у клаице Аити Ливана, наста по нова
чама и дремеж. Још један поглед у иазад јако ме је
задовољир. На једној ииској греди, око које зави иаш
пут при прелазу из зелене Беке у кланац Анти Ливана,
на два брежуљка, раздвојена ниским преслапом, два су
груписана лепа селанца Меџел-Анџар и Неби-Заур. Они
изгледају као Форови или градићи, на овој лепој пози-
цији. Положај за одбрану, као д а т а је човек од воска
градио, а намештен је тако, да би при. војним опера-
цијама против Дамаска ш обрнуто играо врло важиу
улогу. Положај би бранио дебушовање какве неприја-
тељске војске из кланаца Анти-ливанских у питому Беку.
Даљи предео Анти Ливана, не нуди никаквог ин-
тереса. Најсавршенија пустош! Ја га нисам хтео ни да
разгледам. Пријатиије ми је.било да мислим, какав је
ои некада био, у оним далеким, по Исток срећиим вре-
менима, кад је ове голе хрбате покривало пљосиато
грање кедрова, кад се по њиховим стазама преливало
•богатство трговине и производње, из Гитаие у Беку,
као из једие руке у другу.
Сретосмо неколико малих караваиа и неколико Ци-
гана, што пред собом гоне магарце претовареие ћу-
муром. Монотоно корачање камила и правилно ударање
клепетуша, што им о врату висе, уливаше целој око-
лини још већу сумориост, а ова је иа иас неиспаваие,
уморие и озебле рђаво утицала.
Били смо прилично иза Краљевих кола изостали,
па за то нашег кочијаша пожурисмо. У хану Димасу
последњи је реле. После пола сахата вожње, престаде
оиа страховита сумориост предела. Ми се спустисмо у
уску долину реке Бараде, кроз коју протиче њен јак
и врло бистар ток.
Око 4 часа по подне стигосмо у Думару, где, после
брзе вожње, од 6 сати, кроз Анти Ливан, први пут
иаилазимо иа свеже зеленило.
Думар је Дамаску то, што Топчидерско Брдо Бео-
граду. То је кампања Дамаска, где богате и одличне по-
родице Дамаштаиа, проводе лето. Него ови су у срећ-
нијем положају. Док наши кЛуФташи" трпе оскудицу .
у води и трпе жегу на оголићеиом брегу, овде се ужива
у једром зеленилу, жубору иеколико већих водопада и
свежиии ваздуха.
И с једне и с друге страие пута, поређане су баште,
шумице од мирисавих липа и врба, из којих се истичу
дугачки.редови јабланова. Долина Бараде овдеје врло
уска, прави теснац. Зелена клисура окружена је ви-
соким гребенима од голих песковитих и шљунчаних
стена. Овај контраст даје клисури вид оазе.
У клисури Вараде, река је вештачки разливена
кроз четири корита, која као јазови леже степенасто
један над другим. Корита, а иарочито оно највишег тока,
иа неколико места вештачки су отворена, а на млого
места то чини и сама вода; услед тога, тако рећи, на
сваком кораку, чујете нов жубор каквог водопада или
стрмог поточића, што се краде кроз зелеиило богате и
једре вегетације.
Долина Бараде дише свежином и мирисом башта и
цвећа, разних дрвета, што у овом добу у њој цветају.
Ништа лепше и ништа пријатније од ове клисурице,
после онако пустог и тужиог предела Анти-ливанског.
У Думару застадосмо силна кола и свет. То су
власти вилајета и отменији грађани дошли нашем Крал>у
у пресрет.
Краљ је одсео у башти летњиковца богатог трговца,
Јевреја Лизбоне, где су га очекивали валија Сирије, На-
зим паша, са својим помоћником, НазиФ пашом; даље,
заступник команданта V-or корпуса, генерала Сабит-
паша, један владика као изаслакик Антијохиског патри-
јарха и мноштво ОФИцира, коисула и грађана.
Валија Сирије, стар Турчии, са свим од старог кова
л>уди, поздравио је Краља као високог султановог госта,
са изјавом најлепших жеља за високог путиика.
Лизбонина башта је пространо двориште, патосано
црним и црвенкастим мрамором у простим, правилним
шарама. Са три стране окружена је лепим зградама и
ишарана зеленилом поморанџа, лимунова, кедрона и на-
рова, а на средини је повећи басен са водоскоком. Башта
показује б о г а т с т в о свог еопственика, а и развијеност
укуса за пољски жизот.
Него и остали летњиковци ие уступају Лизбонином.
Поред пута, с једне и с друге стране, видесмо млоге
чардаке са т е Ф е р и ч и м а и кијосцима, што се истичу из
бујног зеленила.
По што смо се одморили и освежили слатким сиру-
шша, кренусмо се даље.
За Краљевим и нашим колима отегао се беше ду-
гачак ред кола, а неколико млађих геиералштабних О Ф И -
цира и ађутаната, чинише Краљу почасну пратњу.
Вожња кроз клисуру Вараде, јединствена је. Дисао
сам пуним плућима, да се сит иапојим оног лепог ми-
риса и свежине.
После пола часа вожње, издушисмо у једну уску
равницу. Тамо, у дну ове, просијавала су мунарета жудно
ишчекиваног Дамаска, где ћемо неколико дана, на нај-
бистријем извору, напајати иаше љубопитство дражима
чистог арапско-источњачког варошког живота.
Лево и десио од нашег пута, пружају се, према
истоку, јаки огранци двеју моћних планииа, Аити Ливана
• и Хермона", које и д а љ е иза Дамаска проносе своју пу-
стош и чаму. Само што они овде н е преносе то и на
иашерасиоложење, већ, наиротив, окружавајућичаробну
Гитану као каквим масивним и моиотоним и простим
рамом, износе нам сву њену драж и лепоту у иајпот-
пунијој сјајности.
Доспев но врло плитком кориту и неколико широ-
ких јазова до Дамаска, Барада се разлева по варрши
ју стотине и хиљаде ситних поточића и млазова, да сво-
им жубором и својом свежииом слади пребивање Арапа
по млогобројним баштама, и да цвећу, воћу и осталом
зеленилу, даје довољно хране и сиаге, да одоле ути-
цају в р е л и х сунчаних зракова.
Сва ова вода, п р о ш а в тако к р о з варош, к а о к р о з
1
леје велике баште, на другој, источној страни в а р о ш и ,
С КРАЉЕМ МИЛАНЈМ НА ИСТОКУ &
иочиње опет да с е скупља, и к р о з седам корита т е ч е
и раздева с е по пространој равници, која с е благо на-
гиње к огромној Шам пустињи.
Воде Барадине најзад се губе у песку, по што су
својим свежим дахом дале хране и живота ливадама и
млогим воћњацима, расејаним по ведикој просторији,
која по пречнику може мерити преко 20 километара.
Дамаск, или арапски Шам (рај), са својом околином,
која се иза њега к истоку пружа, доиста је права оаза
у великој пустињи. У овој оази једра и буја> неким бо-
жанским дахом, не само биље, већ и све што у њој
живи. Све се ту радује животу, пева и хвали дареж-
љивост Свемогућег. Ова оаза зове се Гитана.
Гитана је створеиа да игра важну улогу у животу
арапског народа, па је до сад достојно и одиграла. Арапи
и мухамеданство, за дуго времена, иије иичега имало
да тражи на обалама Средиземиог мора, где се сути-
цаху увек и иитереси народа дадеког Запада. Таурис,
Ливан и Јудејске пданине, штитили су га од туђин-
ш т ш е , а они су свој живот и свеколику кудтуру цр-
пли у пространим пустињама Аравије. Дамаск је био
царица пустиње, срце Аравије, па за то и данас оно
бије чисто источњачким, арапским животом.
Ну, нека буде оволико довољно за први поглед на
овај, по арапским предањима, рај земаљски. Ми ћемо
га доцније боље упозиати, јер ћемо се по дуже задржати
у Дамаску, у коме, о Адаме, не било јабука за нас !
Нашем путу већ видесмо крај. Држећи се непре-
стано корита бистре Бараде^ прођосмо прво поред једиог
теке (мухамедански манастир), што се, као какра ве-
лика Фабрика, пружаше с оне стране реке, за тим по-
р е д једне лепе јавие баште препуне света и поред ие-
колико већих гостионица. Прођосмо пијацу на којој је
серај, а одатле, даље кроз базар, до једног лепог парка
у кварту Баб-Тума, у ком нам се, из цвећа и зеленида
бршљана и жбуња, истицаху беди врхови наших ча-
дора. Наш караван, иопраћен преко Наблуса, већ је
био ту.
Благодарећи доброти и пажљивости Сајид паше,
једиог овдашњет милијуиара, ми смо овде имали једио-
од иајлепших и најпријатиијих логоришта. Свуда око
нас су јавне баште, у којима се овдашњи свет врло
радо забавља, а поред иашег логора опет видимо главни
ток Бараде, коју смо већ толико заволели.
Пролазећи кроз базар, сретосмо наше сапутнике
из Јерусалима, г. барона Блана, госпођу бароницу и
све остало друштво. Из гомиле арапског света, махањем
шешира, они шиљаху Краљу пријатељске поздраве.
Остасмо вечерас у логору, да наше пољске квар-
тире уредимо и да се после тешког данашњег штрапаца
одморимо. Тишину наше цветне околине, прекидаху
мелодије арапске музике и весели усклици млога света,
што ту по баштама, око нас, уживаше дражи пролетње
вечери.
29. Аирила,
Краљ је учииио посету валији Назим паши, где смо

га, поред-Ахмет паше, пратили и нас двојица, у па-
радној униФорми. Пријем је био у серају, великој, старој
кући, на дну једне повеће пијаце. Пред серајом упара-
ђене трупе и војна музика, а на дворишту валија, окружен
својим чиновништвом, дочекаше Краља, по церемонијалу
који смо већ добро упознали. Дужност драгомана вршио
је наш познаиик из Бејрута, Халил-Хури, који је у том
циљу нарочито из Бејрута позван.
Од већег је интереса посета учињеиа патријарху.
Из сераја ишли смо у патријаршију, која се на-
лази у оном крају вароши, где и наш логор.
Њ . Светост Патријарх Антиохиски Герасим, дочекао
је Краља с највећим одликовањем. По што је кратком
дора. Наш караван, иопраћен преко Наблуса, већ је
био ту.
Благодарећи доброти и пажљивости Сајид паше,
једиог овдашњет милијуиара, ми смо овде имали једио-
од иајлепших и најпријатиијих логоришта. Свуда око
нас су јавне баште, у којима се овдашњи свет врло
радо забавља, а поред иашег логора опет видимо главни
ток Бараде, коју смо већ толико заволели.
Пролазећи кроз базар, сретосмо наше сапутнике
из Јерусалима, г. барона Блана, госпођу бароницу и
све остало друштво. Из гомиле арапског света, махањем
шешира, они шиљаху Краљу пријатељске поздраве.
Остасмо вечерас у логору, да наше пољске квар-
тире уредимо и да се после тешког данашњег штрапаца
одморимо. Тишину наше цветне околине, прекидаху
мелодије арапске музике и весели усклици млога света,
што ту по баштама, око нас, уживаше дражи пролетње
вечери.
29. Аирила,
Краљ је учииио посету валији Назим паши, где смо

га, поред-Ахмет паше, пратили и нас двојица, у па-
радној униФорми. Пријем је био у серају, великој, старој
кући, на дну једне повеће пијаце. Пред серајом упара-
ђене трупе и војна музика, а на дворишту валија, окружен
својим чиновништвом, дочекаше Краља, по церемонијалу
који смо већ добро упознали. Дужност драгомана вршио
је наш познаиик из Бејрута, Халил-Хури, који је у том
циљу нарочито из Бејрута позван.
Од већег је интереса посета учињеиа патријарху.
Из сераја ишли смо у патријаршију, која се на-
лази у оном крају вароши, где и наш логор.
Њ . Светост Патријарх Антиохиски Герасим, дочекао
је Краља с највећим одликовањем. По што је кратком
речи поздравио К р а љ а на уласку у патријаршију, по-
веде г а у салу Св. Синода.
ПОПТИФ а н т и о х и с к е цркве, з а тим опет отпоче дуг
говор, чистим Француским језиком, к а к о г а Грци у п р а ж -
њавају. У том лепом говору прво је поменуо,- к а к о црква
н р а в о с л а в н а има да, з а сва доброчинства и успешно в р -
ш е њ е свог б о ж а н с к о г позива, благодари Њ . В . Султану,
колика је драгоценост његово здравље,лто срећан, миран
и правилан - ж и в о т х р и ш ћ а н с к о г православног ж и в љ а у
Сирији, и колико су му оии сви благодарни за г о с т о -
примство, у к а з а н о православном. К р а љ у . З а тим је у в е -
р а в а о К р а љ а , колико су исиуњеии обвезама захвалности
према Њ е м у , к а о православном К р а љ у , ш т о се потрудио
да пропутује света места и крајеве, на извору х р и ш -
ћ а и с к е , спасавајуће в е р е . З а ж е л е о Му је пријатаи бо-
р а в а к у њиховој в а р о ш и и добро з д р а в љ е , а т а к о исто,
вели, молим се Б о г у и за з д р а в љ е В а ш е г узвишеиог
((
)}
Сина, К р а љ а Србије .
Гбвор је био врло леп. О в а к а в , од иатријарха, чу-
јемо овде први пут. У к о л и к о је он учинио на нас добар
у и е ч а т а к , поглавито због тога, ш т о смо га непосредно
разумели и могли схватити све оне лепе Форме говор-
ничке и и с п р е д а њ е м и с л и , ипак у њему има доста и
с в е т с к е мудрости и т а к т а . Б а р о м е т а р за оцену овога
"иије т р е б а о бољи од нашег Ахмет паше. К а д је патри-
јарх д р ж а о свој похвалан говор о султану, и а ш а се иоче
в р н о љ и т и на свом месту, а к а д патријарх п о м е н у . д р а -
гоцено здравл^е с у л т а н о в о , и а ш а се д и ж е и, подигнув
}>
р у к у з а ((Темена", узвикну гласно м а ш а л а .
((
К р а љ је, к а о . и увек, депо о д г о в о р и о : прво одао

хвалу и пошту сувереиу државном, а з а тим. з а б л а г о -
дарио лепо и патријарху, -иа његовом љубазном дочеку.
Патријарх Герасим ј о ш је млад човек, највише да
има до 45 година. Сувоњав је, висок, цринураст, са
златним наочарима на носу. О н . ј е , наравно, Грк, али
Физиономије, к а к в е се врло често у Србији сретају. Ш т о
се овако млад испео на тако висок ступањ црквеие хи-
јерархије, могло би се објасиити његовом спремом и
учеиошћу, а можда и умешношћу у саобраћају с Тур-
цима. Ово последње врло је вероватно; јер сад, кад
ове белешке штампам, патријарх Герасим седи на пре-
столу јерусалимске патријаршије, која је млого виђенија
од антиохиске.
Паша ми шаиу на ухо, да, по програму дочека,
треба и један ђак да декламује иа арапском иеку де-
кламацију, удешеиу нарочито за ову прилику.
Декламације ове врсте и иначе су иепријатна ствар,
а кад их треба слушати од једног ђачића и то на арап-
ском језику, онда је то још мање забавно. Да Краљу
уштедим једну малу непријатност, одговорим паши, да
би нас то дуго задржало, јер ћемо свакојако ићи да
посетимо и цркву патријаршије. Моја иемеродавна при-
медба доспела је до меродавног места и имала дејства.
После цркве вратисмо се у логор, а по доручку
опет иатраг у варош, да посетимо неколико најлепших
домова дамашчанских, да видимо оио о чему су нам још
у путу толико причали.
Поред паше, нама се беше придружило друштво
италијаиског амбасадера; јер је ово била удесна при-
лика и за њих за овакву екскурзију.
Посетили смо домове неколико најбогатијих муха-
медаиских, јеврејских и хришћаиских породица.
Ради спомена и сећања на љубазне иаше Дамаш-
чане, који нам гостопримство указаше, забележићу да
је Њ . В. Краљ посетио домове: Мурат еФендије Ку-
ветли, Азим Заде Абдулах беја, Азар вФендије Шамаје,
Махир БФенди Лизбоне, нашег позианика из Думаре, бо-
гатих трговаца: Собран еФеидије и Ђорђа Думаре, пра-
вославних хришћана и најзад-, дом газде нашег лого-
ришта, старог Сајид паше, команданта мухамеданских
хаџијских каравана.
Ови домови, које смо морали тражити по разним
крајеЕима вароши, у прљавим удицама, имају с поља
ограду од зида замазаног блатом, са по каквим чар-
дачићем за пребивалиште слугу.
Кад се први пут улази кроз велику, дрвену капију,
испод чардака, у двориште, једног оваког господског
дома, доиста човек не може ни и издалека да слути,
каква га изненађења чекају иза ове прљаве и опале
ограде.
Прво се уђе у једно мало четвртасто двориште
(римски атријум), чисто и лепо калдрмисано, обично са
једиим повећим резервоаром за воду у средини. У том
дворишту трчкара послуга. Оно има исти ЦИЉ, као иаша
дворишта за успрему. Ова су код нас заклоњена иза
кућа, а овде се с улице улази прво у њих.
Из овог малог дворишта улази се у право гос-
подско двориште. Улазак је обично кроз малу капију,
кроз коју, који пут, морасмо погнути пролазити. Про-
шав кроз капиџик, уђе се у пространо двориште квад-
ратног или правоугалног облика. Цело двориште пато-
сано је великим мраморним плочама разних боја, цртајући
по овом чистом и блиставом поду, разне, правилие гео-
метриске слике. На средиии дворишта мрамории је басен
напуњен водом, а у иеким има и водоскока. Тамо амо
по дворишту растурено је зеленило од лимунова, кед-
рона, шимшира и зимзелена, који својим сјајним, иепро-
лазним листом, треба да му прибаве шаренила, свежиие
и хлада.
Свуда у наоколо двориште је ограђено двоспратиим
домом, који у дворишту има и своју главну Фасаду. Из-
међу млогобројиих подурељеФних стубова, велики су
прозорски отвори Р1ли уски доксати, а на конзолима
другог спрата, уздиже се висока балустрада, која огра-
ђује терасаст кров грађевине, по ком се угодио може
шетати.
ПоЦпрозорима су шарени заотори, к а о з а в е с е , од
разнобојиих дамаскових т к а н и н а , на мдогима су р е -
довн | с а к с и ј а с цвећем, а по где који дедови Фасаде.
ћа до горњег с п р а т а . сепче густи бокори бришл>ано-

вог лишћа.
Дворнште даје донста деиу сдпку. Ч и с т о ћ а , ред и
укусан створ, показују тодико б р и ж љ и в о с т и и умеш-
ности, да чине велику противност нереду и нечистоћи
HITO кх свуда на улицама сјзетамо. У овом дворишту
нроводи Дамашчании већи део свог слободног времена.
Лепо пролећње и јесење доба, само се овако може пот-
пунце уживати.
Ну погрешно би било мислити, да је услед тога
унутрашњост куће занемарена. Источњак воли сјај и
раскош, он у томе искрено ужива, па за то, и ако цр-
љавим зидовима крије своје мирио прибежиште индис-
кретном оку спољашњег света, ипак он чини све мо-
гуће, да свој дом што величаиствеиије сагради и да га
обаспе сјајем и богатством у ткаиииама, .ћилимовима,
мрамору, стакларији, порцелану, Фајансу и тиме подобним
предметима, који до скора обиловаху на Истоку, но
који су даиас доста ретки и претерано скупи.
Две стране зграде, што попречне стране дворишта
заузимају, имају обичио симетричну Фасаду. У средини
сваке широк је отвор, који образује као неку врсту
трема или предсобља. То је унраво једна соба, којој
иедостаје зид иа Фасади. У том склоништу једиа поло-
вина пода подигиута је за 1\ стопу од пода дворишта.
По том, да га назовем, миндерлуку, који је обложен
мраморним, белим нлочама, прострте су рогозине и пер-
сијски ћилимови, а ио овима, и иоред зида, поређани
су меки јастуци. Ту се седи са прекрштелим ногама
и одатле има слободаи преглед по дворишту. -Једна
страиа се уиотребљава пре, а друга после подне, ирема
хладу од сунца.
Из трема улази се, по нижем поду, и у једну ж у
другу страну, у велике салоне, који су намењеии за
р е ђ е и отменије госте.
Салоии су врло простраии и врло високм. И.они
имају једпу ноловину нода узвишеиу као миндерлук и
по овоме обично ноиамештаие соФе и наслоњаче старе,
барок Форме, рамова позлаћених, а превучеии дамаш-
чаиским шареним тканинама. На средиии нижег иода
свуд смо видели по један басен илп шедрван. Онп су
T V , да својом хладном водом прибаве в и ш е свежине,
у летњим данима њима тако потребне. Онн су и предмет
УНУТРАШЊОСТ ДОМА ШАМИЈИНОГ
особнтог р а с к о ш а ; обично су пзрађенн од к а р а р с к о г

мрамора, иа бпло да је само камен из Италије допесен
и.ш је тамо предмет н израћен.
У зидовима су млоге плитке нише, у облику про-
зора и у њима млого старог порцелана из разиих ста-
ријих времеиа и у разним предметима. Овдашњи грађаии
сви су колектери (скупљачи), а често и продавци ових
сада врло скупих старинских предмета.
По зидовима је обично дрвеиа облога од уметнутих
дашчица, ишараиау светлим и најтврђим бојама. У иеким
богатијим кућама, цела је облога зидова од богато уре-
шеног мрамора. Тако је, на пример, код Шамаје, цео
салои обложеи лепим шарама и арабескама, урешеним
у карарском мрамору, а резервоар у њему израђен је
у једном врло великом комаду. Нацрт басенаје савремеи.
Четири лава држе иа главама један велики резервоар.
ЗМрамор Шамајиног салона, са израдом, која је у Ита-
лији извршена, стаје преко 150.000 динара.
Таваиице су махом дрвене, ишаране танким гре-
днцама и дашчицама, или су то просто греде тавањаче,
чиј је међупростор квадриран уметнутим, попречним
комадићима. Ну, и ако таванице не нуде иикаквог скулп-
тарског интереса, ипак падају у очи са својим простим,
алн врло лепим и укусним нацртима.
У друге просторије нису иас водили, али оне су,
внше мање, иалик иа оне, што смо ихвиђали по тур-
ским домовима у Европи.
У целом распореду и конструкцији, огледа се стари
еизантиски начин зидања, који је сигурно, у своје време,
из Европе и Аиадолије довде доспео и одомаћио се.
Дамашчанска кућа препуна је намештаја за сваку
удобност и домаће потребе. Ну, сем тога, у њој се
опажа и велика љубав према ситницама, према оним
предметима, који, и ако не служе за какву стварну по-
требу у домаћем животу, тако лепо испуњавају све
празне кутове разних кућиих просторија. Наклоиост
према тако званим «bibelots^, вероватно је одавде дошла
н к иама у Европу.
Од свију домова, ш т о с м о их видели, Ш а м и ј и н ми
се у ч и и и о иајвећи и најраскошнији, али не и најлепши.
Ну,-најзад, т е ш к о је и чинити с р а в њ е њ е између њ и х ;
оии су млого н а л и к ј е д н и н а друге, па з а то сам и ја
з а б е л е ж и о само оно ш т о је к о д свију једнако.
К р а љ а су с в у д а врло љ у б а з н о дочекивали, ј е р им
ј е њ е г о в а п о с е т а ј а к о л а с к а л а . К р а љ у пак, к а о и нама.
п р и р а с л и су з а срце њихови Фантастични двори. Д о и с т а .
ч о в е к т р е б а да д о ђ е у Д а м а с к , да види и с т о ч њ а ч к о г о -
сиодство и начцн у ж и в а њ а .
Свуда су н а с служили сирупом, ког овде има о с о -
бито д о б р о г и од разног
: в о ћ а и цвећа. Сируп с л у ж и
к а о д о б а р расхлађујући напитак. П о р е д тога, с л у ж е се
иаргиле, ц и г а р е т е и и е к а в р с т а у ш е ћ е р е н о г воћа, налик
на н а ш е с л а т к о , али се узима виљушкама.
Н е т р е б а мислити, да су овакви домови само у б о -
гаташа. И с в а к и обичан дом има мраморно д в о р и ш т е .
б а ш т е , в о д о с к о к е , своје д о к с а т е , ћ о ш к е и друге у д о б -
н о с т и . з а у ж и в а њ е између четири висока зида, у строго
з а к љ у ч а н о м к р у г у сопствеие породице.
Мухамедански хареми имају исте овакве куће и
д в о р и ш т а , са свим з а с е б н а од Селамлика. Т а к о бар
кажу.
Све ш т о видесмо лепо у овим домовима, ие п о т и ч е
из б о г а т с т в а , в е ћ в и ш е из љ у б а в и нрема леиоме. Имовно
с т а њ е у Д а м а с к у није велико, али је укус и наклоност
к р а с к о ш и ј о ш н е п р е с т а н о врло јасан траг н е к а д а њ е г
б о г а т с т в а и сјаја, који су у А р а в и ј и , у добу њ е н о г
културног врхунца, достигли били иевероватне р а з м е р е .
Мени је п р и р у ц и драгоцена к њ и г а «Culturgeschichte
des Orients, unter den Chalifen^ од Kremer-a. Њ о м ћу
ce по који пут п о с л у ж и т и , да читаоцу, к а к о ми и к а д
)}
з а т р е б а , помеием ш т о из тог златног в е к а
<( арапског,
у иамери, да слике из с а д а ш њ о с т и боље иацртам, а са
у в е р е њ е м , да ћ е то у в е к бити забавио.
Позиато ј е из иоторије, да је Моавија, гувернер Си-
рије, и р е о т е о к а л и Ф е к и престо од прорскове династије
и засиовао дииастију Омајада, са столицом у Дамаску.
Сам: Дамаск постао је, дакле, у самом почетку силе и
величине Аравије, средиште богатства и културе араи-
ске. Дииастија Омајада давала је калиФе склоне раскоши
и уживању, а како су они у то доба већ располагали
баснословеним дохоцима и богатством, то је са свим
природно, што су се занати и лепе вештине почеле раз-
вијати брзим кораком. Арапски народ, даровит и духо-
вит, требао је оваквог покретача, те да своју радииост,
укус и вештину испење до великог савршеистаа.
КалиФи су трошили милијуие на своје палате, укра-
шавали их Ф а н т а с т и ч н о , по свом источњачком неисцрп-
ном укусу и распаљивој уобразиљи. Њихове палате бли-
стале су у раскоши, а киптиле украсима од тканина,
мрамора, иорцелана, молераја и позлата.
Један стари писац, који је посетио Дамаск у пратњи
калиФа Мотазима, описује једиу палату Омајада овако:
«Кад дођосмо у Дамаск, прегледасмо дворове Омајада.
Тако дођосмо у једаи велики двор, који цео беше па-
тосан зеленим мрамором; у средини дворишта налазаше
се велики басеи, у који непрестано дотицаше свежа
вода ; оиа што отицаше из басена, залеваше велику
башту, у којој беху иајлепше врсте биља и дрвета.
Цвркутање иебројеиих тица певачица, оживљаваше
башту".
Из даљих описа старих калиФских дворова, увидели
бисте, да је све ово, што ми нађосмо по домовима бога-
тијих Дамашчана, бледа слика онога што је некада било,
али да је по истом обрасцу рађено и да је тежња иста,
коју су и стари имали : расипање и љубав лепоме и <3>аи-
тастичноме. У место даљег задржавања на овоме пред-
мету, гато би прешло оквир моје књиге, поменућу још
само, да је ова раскош и велељепност још само сенка,
према сјају какав су у том погледу развили били ка-
ЛИФИ млађе династије, Абасиди, у Багдаду. У араиском
ЈВавилону дизани су многи дворови, поједини су дости-
зали трошкове иа 30 милијуна динара, а Мотовакил у
Багдаду потрошио је на своје палате око 300 милијуна
дикара. У овим вилинским дворовима преливало се злато
и драго камење, иепоЈамно богатство, што га је велика
царевина могла и морала давати својим раскалашним и
иеобуздаиим деспотима.
Код Шамаје, Јеврејииа, застадосмо више његових
једновераца. Једиа млада учитељка, васпитана у Паризу,
поздрави Краља у име домаћина, изјави, између оста-
гог, и благодарност својих саплеменика Краљу, који је
иовим уставом, у својој земљи, изједначио Јевреје са
својим слободиим и напредним народом. Какву чврсту,
моралиу заједиицу чини овај народ, растурен по белом
свету!
После вечере били смо сви опет код Шамаје. Је-
врејска општина, у част Краљеву, приредила је ту, у
дворишту Шамајиног дома, позоришну представу. Света
је било млого, а седело се на столицама, поређаним у
више редова. Представа је имала за предмет нешто мо-
рално и поучио. Нисам ништа могао разумети , јер се
говорило арапски, само ми је пало у очи, да се на бини
млого плакало, а гледаоци се смејали незграпним и смеш-
ним покретима глумаца-дилетаиата, а нарочито оиима
што су узели на се женске улоге. Уз представу често
се певало. Песме су тужне, а вероватио и дирљиве.
Опростисмо се са домаћином и његовима, а и са
нашим сапутницима, који сутра путују за Александрију.
Ми смо задржали од њих млоге лепе успомене на овом
далвком и занимљивом путу. Наше лепе жеље пратиће
их на путу по жарком Мисиру.
Неће бити излишно да на овом месту поменем, да
нам је даиас млади грОФ Бозидари иричао о свом да-
леком пореклу. Чудићете се кад вам кажем, да је и
•он Србнн. Његова Фамилија има п даиас своју кућу у
Дуброзпкку. Еозидари иије иишта друго дс Божидар,
један Божидар, што је залутао међу Талијане.
Дамасн, 21—-27. Аирила,
На реду ми је да забележим шта смо ово дана у

Дамаску видели и како смо време провели. Задатак дои-
ста тежак. Дамаск иије каква стара европска варош са
музејима, старинама, знаменитостима и неким истори-
ским споменицима, у којима знате с чим ћете дневну.
шетњу почети, а с чим је завршити.
Не, Дамаск иемаиикаквих старинских споменика ни
музеја, не за то што је од скора, јер и он спада у ва-
роши из најстаријег, историског доба, већ за то, што
га је мач и угарак често походио. Дамаск немани осо-
•битих знаменитости, за то што је он цео једна велика
•зиаменитост. Цео Дамаск, са својим предграђима и са оио
150000 душа, што у њему живи, што протиче по ње-
говим улицама или се гуши по тамним базарима, цео
је Дамаск, велим, један грј^к, велик музеј. У овом ве-
ликом музеју тешко је умети се иаћи ; ТЈ не зиате где
ћете ући, а где изаћи, које ћете предмете и по каквом
реду разгледати. З а то и ми иисмо имали иикаквог плаиа.
Краљ мрзи екскурзије срачунате на дане и сате, по
путничким књижицама ; а овог пута са свим је нужио
1
било одрећи се тога. Ми смо, дакле, сваког дана из-
злазили и шетали онако, без опредељеног циља.
Ово и меие принуђава да напустим досадањи систем
описивања, по данима.
О Шаме, о рају земаљски, колевко људства, пре-
красни врте Аравије, опрости мени грешноме, што ћу
прочепркати мало по твојим лејама, да саставим једну
киту од ружа и коприва !
•он Србнн. Његова Фамилија има п даиас своју кућу у
Дуброзпкку. Еозидари иије иишта друго дс Божидар,
један Божидар, што је залутао међу Талијане.
Дамасн, 21—-27. Аирила,
На реду ми је да забележим шта смо ово дана у

Дамаску видели и како смо време провели. Задатак дои-
ста тежак. Дамаск иије каква стара европска варош са
музејима, старинама, знаменитостима и неким истори-
ским споменицима, у којима знате с чим ћете дневну.
шетњу почети, а с чим је завршити.
Не, Дамаск иемаиикаквих старинских споменика ни
музеја, не за то што је од скора, јер и он спада у ва-
роши из најстаријег, историског доба, већ за то, што
га је мач и угарак често походио. Дамаск немани осо-
•битих знаменитости, за то што је он цео једна велика
•зиаменитост. Цео Дамаск, са својим предграђима и са оио
150000 душа, што у њему живи, што протиче по ње-
говим улицама или се гуши по тамним базарима, цео
је Дамаск, велим, један грј^к, велик музеј. У овом ве-
ликом музеју тешко је умети се иаћи ; ТЈ не зиате где
ћете ући, а где изаћи, које ћете предмете и по каквом
реду разгледати. З а то и ми иисмо имали иикаквог плаиа.
Краљ мрзи екскурзије срачунате на дане и сате, по
путничким књижицама ; а овог пута са свим је нужио
1
било одрећи се тога. Ми смо, дакле, сваког дана из-
злазили и шетали онако, без опредељеног циља.
Ово и меие принуђава да напустим досадањи систем
описивања, по данима.
О Шаме, о рају земаљски, колевко људства, пре-
красни врте Аравије, опрости мени грешноме, што ћу
прочепркати мало по твојим лејама, да саставим једну
киту од ружа и коприва !
Дамаск је оригиналан. Његова Физиономија, живот
и кретање у њему, нису помућеии иритоком европског
или другог каквог елемента. Ово је чиста арапска варош,
у којој све што живи, живи, мисли и креће се арапски,
а све што је арапско, за иас је ново; па или нас и з -
иенађује, или нам допуњава и потврђује, оно што смо
до сада сазнали о оврјз страни Истока. То је, једном речи,
читава и потпуно засебна култура, која је млого што
шта прогутала од старе персијске,, грчке и римске кул-
туре, али је све то добро сварила. Она је и данас потпуио
оригииална, Још за доба Визаитије, оиа је.од европске
културе знатно одступала, а кад је, досељавањем нових
народа, настала у Европи реакција, она се отисла даље
својим засебним правцем.
Сваког дана шетњу смо почињали са одласком у
базаре, кроз које и.иначе иаш пут води у средиште
вароши. Улице смо често мењали, но оие све личе једна
на другу. Све су криве и уске. Неке чине мало изузеће,
а има и једиа, што се зове ирава улица". Ова. носи
((
то име још из доба св. апостода Павла, али, међу нама

буди речено, још је иепрестано крива ; за 18 векова
није имала кад да се.исирави.
Улице су доста мрачие, иа/;криљеие млогим опалим
чардацима, ограђене зидовима од набоја или поплетима,
олепљеиим блатом и застрешеним уским кровом од ће-
рамида. По овим оградама не би човек никад могао
слутити^ какве угодне станове и лепе баште оне крију.
Источњак износи на улицу што најгоре има.
Кроз улице пролази свет из предграђа или делова
вароши по њеном обиму, јурећи к њеном средишту, да
однесе што у базаре на продају, или се отуда враћа с
куповином. По њиме јуре босонога Арапчад, просећи
или проводећи своје не.сташлуке. Произвођачи разне
зелени, а нарочито салате, која се овде радо троши,
лебари, бозаџије, они што продају ливански лед и ли-
мунаду и сав.остали занатлијски свет, гони своју робу
Kl'A.LEM МИДАНОИ HA HCTUKi'
натоварену на магарцима, мазгама и камилама. Све
се то трља једно о друго, лармајући као на каквом
вашару.
Што се више базарима приближујемо, ларма и гун-
гула је све већа, а у равној мери расте и шаренило.
Гунгула у базарима и њиховој непосредној близини таква
је, да је саобраћај често немогућ. Гомила често стане,
у њој су Арапи измешани са четвороношцима, причека
се који тренутак, да зајажена река нађе себи какве
одушке. У тој гунгули нико иикога не штеди, ко буде
очепљен или добије какву камџију, слеже раменима и
у себи помисли «KHCMBT».
Ова руља страховито и ларма. Ми смо раније већ
уочили нервозан темперамент Арапина ; овде то млого
више пада у очи. То су прави Кикаидоњани, за које
је на свагда изгубљен «кључ умерењак". У тој заглу-
шујућој ларми нико никог не гледа. На све страие п у -
цају бичеви и хоре се громки узвици кочијаша и мукара
(они што терају натоварену живинчад) Дахарек ! Да-((
харек (чувај се) !» Странац постаје нервозан, Арапи се

на то и не осврћу.
Колико нам је пута преседала вожња на колима
због страха, да ког не прегазе или да које од деце,
што се окаче позади кола, ие скрха руку или ногу.
Свет је иаучен на ларму и гунгулу, и равиодушно сноси
све што га у њој снађе. Колико пута наша гломазна
кола закаче по какво иатоварено магаре или камилу,
по каквог небрежљивог Арапина или надувану Фереџу
какве хануме ; точак их закачи и вуче са собом, док
се не откаче. Нико се на то н е љути, магаре отресе
ушима, а оии други опипају повређено место, па, и не
удостојавајући нас ни погледа, продуже цут даље. Ми
викнемо иа нашег кочијаша, а он, ие разумевајући нас,
заустави кола и окреће се збуњено, не зна шта то ми
хоћемо.
Кад идемо пешке,- ми се иеирестано осврћамо, а
кад јашимо, ми, као прави Арапи, зичемо из свег грла:
Дахарек ! Дахарек !
Силан свет што базаре плави, и ако иема европ-
ског примеска, као у Цариграду, ипак даје најшаренију
слику. Разне ношње, типови, кретање и занимање чине
живописиу збрку. Сем оне мало Грка, чаршилија, што
носе европско одело с Фесом, не може се ништа од
ношње видети, што би ма колико подсећало иа европски
крој. Ношње што се ту виде, широке су, уске, дугачке,
кратке, ја управо не знам како да их опишем и како
шта да назовем ; да ми нисмо први суседи Истоку, ја
бих одавно већ посустао ; овако, пак, пабирчићу оир
мало назива што знам, само да бих колико толико дао
слици колорита.
Типова има врло оригиналних и врло лепих. Масу
света чине Арани, лика махом сличног ономе, што сам
га у ЈаФи спомеиуо ; опаљена лица, а носева од разних
калибра. Махом носе браду, а теме бријају. Браде су
кратке и врло кржљаве. Одећа им је такође разнолика,
а почиње од гаћа, па свршава са најФинијим каФтанима
у разноврсним шарама, од свиле, дамаста и броката. На
глави носе чалме, ћулаве, подеране Фесове, и, иарочито
оии са села, кеФире. Варошки пролетаријат врло је н е -
уредан и прљав, одрпан и хаљкав.
У маси оваког света падају у очи Турци. Њих има
мало, а врло их је лако познати. Они су чисти, тихи,
а као противност оном ватреном и живом погледу Ара-
пииовом, Турчиново око оличава некакву тиху резигна-
цију. Богатији Турци врло се лепо носе. У црном каФ-
тану, белим чарапама, плитким ципелама од саФтијаиа
у разиим бојама, видећете га где иде ногу пред ногу,
одбрајајући зрнца на својим дугачким, ћилибарским бро-
јаницама. Њихови бели турбани издају их на далеко из
овог прљавог света.
У овом шареиом свету Ш Ј Д И СС МЛОГО И Јевреја.
махом у антеријама, налик на оне, ш т о их к о д нас носе
ЈЕДАН АРАПСНИ ТИП
Цинцари, а п р и п а с а н е и с т о ч њ а ч к и м шаловима; њ и х о в а г о -
јазност ч ш ш очнту противиост сухоњавим Друзима. Друз
млого подсећа на пастрму ; његовом кукастом носу и
испалој бради потпуно доликује онај с г р о г и оштар
поглед, из ког му читате дивљаштво и зверство; оии
махом носе чакшире са доста дугимтуром, а ногавице
подсечене до колеиа ; из ових.се виде голе, сухе ноге
у меканим понџукама. Ко би још могао уочити све на~
родиости и типове Азајата, што се овде слежу из Ана-
долије, Персије, Месопотамије, Аравије и Мисира. Међу
странцим има нарочитих слика, које својом појавом за-
чињавају овој Фаитастичан хаос. Мислим иа оне дивље
синове пустиње, иа Ведујине, оне, који се одваже, да
к р о з базаре Дамаска прошетају на својим поноситим ко-
њима, увијени у бурносе, са сабљом што о рамену виси,
с бамбусовим копљем у руци, с црвеним саФтијанским
чизмама. То су често доиста живописне појаве. Живо-
стан поглед, што испод кеФира сева, издаје збуњеног
ратника; то је страх што га имају курјаци, кад ускоче
у торове.
Ну, половину шаренила у базарима и по улицама
чине жеие. Оне се ту врло радо баве, па имале посла
или не имале. Све без разлике носе широке и бесФормне
Ф>ереџе. Мухамеданке их носе од вунене тканине, дама-
ста и броката, у бојама жутим, зелеиим, љубичастим
у свима нијаисама; најчешће су пак у пругама жутим
и црним. Хришћанке и Јеврејке носе Фереџе беле као
снег. Ту одећу и жене ие воле, јер њом, као каквим
великим чаршавом, често скривају најскупоценије и еле-
гантне источњачке ношње. Фереџа је у обичају, а шта
је обичај на Истоку види се лепо и по овоме, што пред
њим и такви јуиаци полажу оружје.
Мухамеданке плаве базаре, у којима читаве дане
проводе. Намерно сам обратио пансњу да уочим с чим
се баве, па ми ипак није испало за руком ; јасан знак
да ништа не раде. Хришћаике и Јеврејке проводе дан
у шетњи и по јавним баштама. Него о томе доцније ;
-биће прилике.
Базари дамашчански чувени су у свету ; они су
на Истоку не само највећи, већ и оригинални. У њих се
стиче из ближе и даље околиие млого света; из Алепа,
Багдада, Мосула и јужне Аравије многи каравани са
робом и путницима ; они су најзад и за сам Дамаск
средиште варошког живота. Ту је рад, ту живот, ту су,
иајзад, шетње и забаве. Свет, што врви по базарским
улицама, није сав заиет куповицом и продајом. Млого
и млого њих ту цроводи време, разгледајући изложеиу
робу и увеличавајући гомилу око појединих, који што
пазаре, цењкајући се и водећи разговоре од «Кулина
бана". Млоги ту помажу као посредиици, да се пазар
што пре сврши. Сиротиња ту вреба прилику, да вам
укаже какву ситну услугу, ишчекајући бакшише, који
су овде јако у обичају ; а гладни и жедни облизују се
око ћепецака претрпаних јестивима, слаткишима и шер-
бетима.
На све стране се иазари, хвали, моли, пита, опо-
миње и све то гласно, коликр ком силе допуштају. Док
се човек не иавикне на овај уриебес, доиста дахне ду-
шом, кад се за који тренутак иађе у каквој мањој зау-
зетој (Фрекантираној) улици. Обична наша улична ларма,
била би као необична тишина према овој базарској вреви.
Базари су јако разгранати. То су читаве улице као
и у Цариграду, покривене дрвеним кровом или асурама,
које врло штедљиво пропуштају диевиу светлост. Нови
базар је широк и доста проветраван, док су сви остали
врло загушљиви и влажии.
Силни дућанчићи, с обе стране, препуни су робе,
искључио источњачке. Ту се првеиствеио продају тка-
иине и чувени дамасти и дамаскови брокати, свилени
и памучни или измешано, са врло лепим шарама у ватре-
ним бојама. Ту се продају ћилимови багдадски, персијски,
курдистански, бухарски и с других крајева Азије. Они
се овамо довлаче караваиски и депонују у нарочита сла-
галишта, «xaHOBe». Ти ханови врло су пространа сла-
галишта. Кроз велика врата, улази се у једно простраио
квадратно двориште, покривено плитким, округлим ку-
бетом, иа коме су отвори за пропуштање светлости. На
средини је дворишта велики басен од мрамора, у који
непрестаио дотиче свежа вода. Свуда су у наоколо
ступци са аркадама, што припадају двема галеријама,
постављеним у два спрата. У галеријама су уласци за
непрекидне редове соба и магацина, у којима страии
трговци излажу и продају своју робу.
Поред ћилимова, овде се могу купити индијски ша-
лови, кашмир, каФа и персијски чај, што све са багдад-
ским караванима, из најчистијих њихових извора, овамо
доспева.
Сем ових артикала, у базарима се продају и разни
производи домаће индустрије, која је врло развијеиа.
Европски Фабрикати, што доспевају у Дамаск, ограни-
чавају се на платно и вунене тканине (ШТОФОВИ). Све
остало, што је потребно Дамаску и његовој широкој
околини, израђује се овде. Занати су врло усавршеии
а производи лепи, јеФтини и врло трајашии.
Овде има и вредиих руку и капитала. Производња
тканина, дрвенарије, ишаране седФом, тепсија и месин-
гаиог посуђа, доиста цвета ; јер је и извоз за Европу
велики. Неколико овдашњих Ф а б р и к а н а т а имају своја,
слагалишта у Кајиру, Паризу и Лондону.
Ми смо обишли млоге радионице тканина и осталих
поменутих предмета. Разбој је савршено једнак са нашим
)}
домаћим разбојем, само су «чунци и ^брда" сложеии,
јер су им потребни за Финије шаре.
Базари су подељени по производима. Као огш у
Стамбулу, и овде су еснаФи груписани, дућан до ду-
ћана. Ово налази своје практичне вредиости у конку-
ренцији и угодиости за купце. Базари се називају по.
занатима, а и по вероисповести (грчки — хришћански и
јеврејски).
Базари cy махом стари и y врло опалом стању. Неки
од њих стари су по иеколико векова; све што се на
њима оправља, опет задржава свој старииски облик, па
се мисли да оии и данас изгледају онакви какви су
били пре 10 векова.
Ми смо се млого бавили по базарима ; ту смо раз-
гледали, запиткивали, куповали и најзад цењкали се
онако, као што то чиие и сви овдашњи. Краља су ин-
тересовале старинске ствари, израђиване у Аравији, у
прошлом и старијим вековима, кад је вештииа ручне
творевине била на иајвећој висини. Тих предмета има
још доста у базарима Дамаска, али се морају трудно
истраживати. Готово сви базарски трговци, поред савре-
меиих творевина, продају и старе предмете, али са мало
разумевања. Често им се мора цео дућан да претресе
да се нађе по какав леп и скупоцеи предмет. Ну ово
неразумевање није им ипак од штете. Ако се купцу
што допадие, постави се цена према купцу и према
ступњу допадања. Милићевић и ја често смо збијали
шале. Питамо за ма какву стварчицу, колика јој је цена,
па онда говоримо српски. Продавац чини оглушке, а
пази иа иас, па ако смо дуго разговарали о ствари,
оида је, разуме се, и цеиа неколико пута већа, по што
би била за каквог мештанина. Сви су рђави познаваоци
старинске робе, али добри психолози.
Од свију продаваца старих предмета, ми смо нај-
више имали посла са тако званим «Абу—Антиком".
Он је заинтересовао Краља својим лепим и богатим збир-
кама, а и својом окретношћу и умешношћу. И он иема
више знања од својих суседа, али је велики препре-
дењак. Чим вам покаже какву ствар, ои јој измисли и
порекло или какву историју. Ако му се примети за што
год, да је имитација, он одговара са пуно поуздања «код
Абу — Антика Финита Фабрика". Он зиа из млогих језика
само поједине речи, које је научио од својих купаца, па
их тако меша и брзо изговара, да га је милина слушати.
Нас двојица, кад немамо другог посла, прођемо по-
ред његовог дућана, он истрчи и зивка нас да свратимо.
Могли смо се извињавати, да нећемо да пазаримо, то
никад не помогне. Абу Антика зове иас само да му
уђемо у дућан, да нас послужи кавом и дуваном. Кад
најзад уђемо, онда он трља задовољно руке и пита
нас, да ли смо видели какав индијски шал, што га ј е
не знам од куд добио. Не чекајући одговора, почне
превртати своје раФове. Његова цењкања врло су ори-
гинална, али са нама иикако није био срећне руке.
Ако Абу Аитика нема какву ствар или исцрпе своје
елагалиште, он позајмљује ствари од својих суседа и
продаје их са таком енергијом, као своје сопствене. То
чине и сви остали трговци из истог базара. Често пута
једна иста ствар иде за нама из дућана у дућан ; со-
лидарни суседи протурају је од руке до руке, док је
не узмемо или се одлучно не изјаснимо да нам не треба.
Ако нам шта у базару не продаду, то доносе к
нама у логор, где су створили читаву изложбу врло
лепих, али и скупих предмета. Често наваљивање њихово
прекорачи границе пристојности, те пазар довршује Хак-
ЕФендија, комаидант жандармерије, који надзирава наш
логор. ,
Поред све уздржљивости иаш је пртљаг овде јако
нарастао; брбљиви и вешти продавци врло често успе-
вају да вас преломе у одлуци.
Сем ове месне трговине, Дамаск је пијаца за целу
Сирију. Његово трговинско кретање у том погледу има
в е з е с а Приморјем, Месопотамијом, Палестином, Персијом
и млогим другим провинцијама западне Азије. То се јасио
види по хановима, по караванима што у њ долазе и по
оном страиом азијатским свету, што се у њему виђа.
Ну свеколика трговина данашње Сирије, као и ра-
диност њена, не може се ни из далека сравнити са онима
из доба калиФата.
Трговина, што ју је онда арапски народ водио, била
је прва у свету, а тешко би било и данас јој наћи срав-
њења. Она је у свом срећном добу простирала своју
моћ од Индијских обала па до Пиринеја. Средиземно
Море и Индијски океан прекриљавали, су арапски бро-
дови, а по млогим, врло дугим путевима Азије, АФрике
и Шпаније, од Каспијског Мора, па до Чад језера у
централној АФрици, кретали су се каравани њихове сло-
бодне трговине.
Док је Европа тонула у дивљаштву и док је тадањи
Ф е у д а л и з а м све јаче окивао сваки напредак њених на-
рода, дотле је у калиФово царство притицало злато, тада
познатих светова. Силно богатство Аравије, поколебало
је наравственост, унело сјај и раскош у њихов домаћи
живот, али је тим радиност веома добила. Биће заним-
љиво, да је мало разгледамо.
Тако на пример, производња стакла била је у Ара-
?
вији врло развијена. Још за првог Омајада прича се, д а

је поклоиио некоме грчком патрицију врло леп кристални
пехар, израђен од ш л и Ф о в а н о г стакла^. З а тим је у Баг-
((
даду била велика производња стакла, које су употреб-

љавали за израду луксузиих предмета. Они су врло рано
знали за разне врсте најлепшег стакла, које сад имамо.
Једаи иознавалац израде стакла, учеваи хемичар; писао
је књиге о томе и покушавао да даје упутства за из-
раду лажног бисера. Знали су и за бојадисање стакла
и позлаћивање. Један пехар из калиФовог двора продат
је био за 3600 динара.
Израђивање разних предмета од гвожђа такође је
било познато. Гвожђе се извозило и у Кину, а од њега
је израђивана оружје и оклопи. Од свију врста, што их
Кремер по разним крајевима Аравије налази и помиње,
ја ћу поменути само јеменска сечива и дамасцени челик.
Обоје су били па великом гласу, а дамасцеии челик по-
казује велико савршенство израде. Ои се израђивао од
челичних жица, везаних у снопове и искиваних у разне
ТРГОВПНА И РАДИНОСТ У АРАПА ПОД КА ШФАМЛ 59
предмете. Сабље димшпћије" лако је познати по лепим

((
џеФерастим шарама, што се на еечиву виде, а ко]е по-

стају од начина њихове израде. •
Производња дамасценог челика већ је одавно про-
пала. Димишћије могу се сад добити у Солингену, у Не-
мачкој, а у Дамаску има доста старог оружја те врсте,
али је врло скупо.
Ну, као што се из досадањих описа лако може
увидети, производња тканииа и ћилимова под Абасидима
достигла је врло висок стулањ развића. Како данас, тако
се и од вајкада арапски народ преимућствено бавио
сточарством; услед изобиља у вуии и камилиној длаци,
његове су тканине далеко познате биле у раном добу
његове културе. Доцније се почео обделавати и прера-
ђивати памук и свила, а велики извоз њихов увеличавао
је и размере ове радиности.
Са увеличавањем државе и богатства почеле су се
код овог духовитог иарода развијати животне потребе
и љубав к раскоши. Свака провииција имала је своје
специјалитете, који су тражени били по целом свету и
веома се скупо Цлаћали. Тако су чувени били јужно —
арапски огртачи и хератско одело; чувене су биле па-
мучне тканиие из Р1рака и Персије, а у Кбрману рађени
су, поред Ф И Н О Г одела, још нека врста велова, за по-
кривање главе, од којих је једаи комад коштао по 300
динара.
Ткаиине су биле с почетка без шара, али кад су
шаре уведене у обичај, онда је и ткиво постајало рас-
кошиије и лепше. На тај начин постали су дамаст, бро-
кати и свилеии тапети. Шаре су према првделима биле
разнолике; нацрти су представљали аждаје, разна чу-
довишта, догађаје из лова, разне геометријске иацрте и
најзад написе. Услед овога почела се развијати вештииа
лепих везова од свиле, а доцније иарочито од злата.
Арапске жене иосиле су, према опису, огртач налик
на данашњу Фереџу, који се позади вукао по земљи;
огртачи су били претрпани везовима у сребру и злату.
који су предотављали какве записе. Главе су покривале
некаквим танким веловима, такође са златним везовима.
Робиње нису изостајале у луксузу млого иза својих
госпођа, а манија за богатом одећом прешла је брзо и иа
људе. Разни сталежи, мало по мало, образовали су себи
нарочиту одећу, која је увек била скупоцена. Него, што
је највише потпомогло радиност ове врсте, то су по-
клони, које су калиФи и гувернери провинција чинили
својим потчињенима. Омајади и Абасиди имали су оби-
чај да дају почасно одело и друге поклоне заслужним
људима, војсковођама, оФицирима и дворјанима; доциије
су давали више хаљина на један пут. Тако је калиФ
Мотадид послао једном свом војводи, освајачу Египта.
дванаест почасних хаљина. сабљу, дијадему и опасач.
Поклоии су и даље расли, по сразмери, како су калиФи
били слабији и иесигурнији на својим престолима. Тако
се прича, да је један калиФ поклонио свом везиру 400
почасних хаљииа на једаред. Источњачки дворови мо-
рали су, услед овог, да имају читава слагалишта оваких
скупоцених одећа. Помиње се један министар, који је
имао 28.000 најФинијих турбана. намењених за поклоне
тадањим научницима права и песиицима.
Из овог се јасно може закључити и каква је била
развијеност укуса за одевање и чистоћу. Арапи су ио-
сили и кошуље, које су прво Германи употребљавали.
Прича се још за пророка (Мухамеда), да је имао две
вунене кошуље, без сумње « J e r e p o B e » .
Ћилимарство је било развијено на Истоку још у пра-
старим временима; отаџбина му је била Персија, а код
Арапа је такође било јако развијено ; јер су ћилимови
првеиствено били употребљавани за иамештаје по па-
латама и чадорима. У Египту нису могли да употребе
ћилимове и лети, за то се тамо развила нарочита инду-
стрија рогозина. Ове су плетене од трске или сламе, а
преплетане златом и сребром, те су биле и лепе и врло
скупоцене. 0 ћилимовгша било је до сад често помена,
те у мес^о да се код њих задржим, биће интересније да.
разгледамо други један. предмет источњачког раскоша.
Честа путовања по далеким пределима, по путевима.
кроз ненасељене пределеи пустиње, а поглавито обвезно
путовање на хаџилук у Меку, учигшло је, да су Арапи
обратили велику пажњу изради чадора. Тежња за угод-
ношћу и раскош, и овом су предмету на скоро ударили
арапски жиг.
Арапи су били вешти, да из једиог комада грубог
платна, створе лак, покретан кров, који ће, путем и же-
гом измученом хаџији, да прибави одмориште у хладу
или да га заштити од непогоде. За силне и богате било
је чадора начињених од скупоцених тканина; они гшсу
уступали њиховим чаробгшм палатама. На те чадоре
подсећа чувеии чадор Сајид паше, вице-краља Мисир-
ског. Под овим чадором он је приређивао велике руч-
кове. Овај чадор од тешке свиле, разапет је био на
једиој јединој мотци, дужиие 40—50 стопа, а захватао
је толико простора, да се угодио могло сместити више
стотина људи. Ну, чадори ранијих господара далеко су
овај надмашавали. У музеју калиФа Фатимида, чуван је
чадор калиФа Мотавакила; он је био од јерменских тка-
нина, пурпурио црвеи и проткан златом. Врло је рас-
кошан био и чадор Харуна ал-Рашида. Он је био од.
црног атласа, украшен шаловима, мотке су му биле око-
ване сребром, а беочузи од злата. Други један чадор у
музеју Фатимида, разапињао се иа једиој јединој мотци,
дугачкој 65 риФи. Ова,ј чадор био је састављен од 64
платна, а за његов пренос требало је стотину камила.
Обрађивање драгих метала није могло изостати иза
производње других раскошних предмета. Филигран ра-
дови, које ми имамо у Нипгу и који се често сретају-и
у Европи, остаци су вештиие израде и употребе злата
што су је Арапи имали. Јувелирски занати у осталом
и даиас цветају на Истоку. Драго камење такође је-
Мћого цењено било и вешто углачавано. Оно је упо-
т£>ебл>авано у накитима, оружју, оклопима, опасачима,
оделу и разним кућевцим предметима. Харун ал-Рашид
украшавао је њима своје пехаре. Жене су јако цениле
накит. Драго камење и златне гривне носиле су на врату,
ногама, мишицама и рукама. Прстење су носиле ћа на
прстима ногу. Собајида, жена раскошног Харуна ал-Ра-
шида, описује се тако претрпана накитом, да се при
ходу морала наслањати на две робиње. Накитом су укра-
шавали и децу, а сиромашнији свет узимао га од ју-
велира под најам. Вредност накита била је и онда ве-
лика. Једне бројанице, жене првог Абасида, цењеие су
5Ф0.000 динара.
Са развићем радиности, живота и углађености,
у Арапа, се јако развила и књижевност. Познато је из
историје на каквом је високом ступњу она била у вре-
мену цветања њихове културе. Производња хартије је
у млогоме потпомогла књижевност. До Арапа био је
у употреби мисирски папирус. Доцвцје се хартија уво-
зила из Кине, а један Кииез подигао је у севериој Ара-
вији Фабрику хартије од лана. Са увећањем обделавања
памука, Арапи су на скоро почели израђивати хартију
од памука. Ова је била мање трајашна, али је у брзо
сузбила кинеску хартију и развила потрошњу. Колико
су се књиге онда писале и како су по где које би-
блиотеке биле велике, види се из тога, што је трго-
вина с књигама била на Истоку врло развијена. На-
води се пример за једну књигу, која је продата за
3000 динара. Књиге су биле мож'да скупе, алн су би-
блиотеке и приватних л>уди ипак достизале неверо-
ватне размере. Вели се, да је славии државник Сахиб
Ибн Абад, при сеоби, требао за своје књиге 400 камила;
ово може бити претерано, али показује, да су ипак оваки
људи имали јако развијену потребу књига.
Имао бих још много и много да причам о иека-
дашњем културном стању Арапа, све би то врло за-
'бавно било, али би ме то удалило од мог циља. Кад
буде прилике, бацићемо јога који поглед на ово славно
арапско доба.
Овде постоји и нарочита пијаца за продају коња.
Једног четвртка отишао сам да је видим ; јер је тог
дана највише посећена. Ну преварио сам се мало у оче-
кивању. Коња истина има доста. Бедујини их дотерују
гомилама, али су махом лошији, лошији у смислу овог
краја; јер сви, што смо ихвидели, ипак су чврети, ва-
трени и лаки јахаћи коњи. Ружног и тромог коња тешко
ј е наћи. Њ и х има само у колима, што за награду возе
по Дамаску, али то су коњи изнурени и матори, који
мису ни за што друго.
Цене су им овде доста велике, 50 до 100 златних
лира; ну ја мислим да се постављају тако због обичаја
цењкања, — вероватно могу се добити и за трећину ове.
Него ко хоће да види чисту арапску расу коња,
тај треба да се потруди до Сиријске пуетиње, до про-
страних степа у горњим пределима ЕуФрата и Тигра.
Ту се гајењу коња поклања већа пажња, но гајењу деце.
Арапин воли да јаше, а Бедујин, пастир, има непосредиу
потребу да равие, бесконачне пешчаие просторије, пре-
лази на-коњу.
Једном одомаћена љубав к овом благородном створу,
прешла је у обичај и традицију. Још се непрестано по-
мињу старе расе племенитих коња, из доба пророкова.
Извесна племена имају своје расе, које најбрижљивије
чувају од дегенерације и подмлађују их пажљиво. —
Запитајте Бедујина, колико цени његову бедевију,
па ћете често чути да је не би дао ни за што на
свету; ако вам постави цену, она ће бити између 300
до 1000 злат. лира. Често каква бедујинска задруга
дође у н у ж д у да прода пастува или, што им теже пада,
кобилу; за коња се онда тражи врло велика откупнииа
и још се чине уговори, да прво или друго ждребе при-
падне продавцу, а често се, нарочито кобиле, продају
само на извесан број година, па се после тог времена
враћају своме старом господару.
Доцније, кад сам био мало међу Бедујинима, имао
сам прилике да видим, у чему се састоји њихова нега
коња. Цео дан јашемо и јуримо, кад у вече дођемо у
логор, коњ се ућустечи унакрсно и ћустек веже на оба
краја за ниско коље, у земљи побијено. Коњ остане онако
знојав док се не осуши, за тим се чешагијом протрља
по његовом витком телу, напоји ое, па му се најзад на-
бије на главу зобница пуна јечма, измешаног са ситном
исецканом сламом. Коњ предува у ову зобницу готово
целе ноћи. Око 2 сата по поноћи обиови му се зоб још
једаред, пред зору се иапоји, па у зору јаши. Бедујин
онда целог дана нема више бриге за коња, ако га преко
дана још једном напоји, то коњ сигурно рачуна за ретке
празнике.
Ово ми се допада и паметна је ствар, а за нас
војнике било би од иеоцењене користи, кад би и наши
коњи били овако научени. Верујем да је иавика друга
прирбда и да би се дало урадити што по овоме и код
наших војничких коња, који су претераном негом већ
разнежени.
Вештина јахања јако је развијена. И старо и младо,
и мушко и женско, седи гордо на лепом арапском
коњу, спремљеном са седлом и уздом у самим свилеиим
китама, које висе коњу до копита", а богатији тр-
<(
пају у прибор коњски и врло млого сребрних окова и

украса.
Кола су искл>учио Фијакери, махом отрцаии и гло-
мазни; она ни чим не одговарају уским и кривим ули-
цама и џомбавој калдрми. Мора бити да се овде про-
дају она кола, што већ иису за Бејрут. Иначе нема кола
нигде у Сирији, па вероватио и даље на Истоку. Ту се
само јаше, а терети се преносе на камилама, које овде
с л у ж е место жељезница.
У доба к а л и Ф а било је и великих тркачких у т а к -
мица. Ка једној таквој трци утркивало се на једаи пут
1000 коња. Такмачења има'и данас у Бедујина.
Имали смо срећу, што смо се овде десили у добу
Рамазана. Рамазан је код Мухамеданацаиекаврстапоста;
он пада у девети месец њихове годиие и траје 29 дана,
а после њега долази тродневни празник Бајрам, један
од највећих празника. З а време Рамазана коран забра-
њује правовернима дању свако телесно уживање, као:
јело, пиће, дуваи и т. п. а у накиаду за то ноћу имају
да читају молитве и да уживају и веселе се.
Пред зору, топ са цитаделе огласи почетак днев-
ног поста, који Источњацима мора да је веома тежак.
Правоверки проводе даи у зевању и читању корана, па
чак и Хришћани, њима за хатар, не усуђују се јести или
пушити иа улици; јер се њиховим господарима то не
допада.
У овим топлим даиима овакав пост често је и
немогућа ствар. Верујем да многи правоверни и пре-
греше; али се при том брижљиво крију, ие од пророка,
који с в е в и д и и све зиа, већ од лукавих суседа; јер
с е и овде више боје оговарања, но изгнања из раја.
Коран ч и н и изузеће од овог поста за путнике, па наш
паша ипак улази у чадор за ручавање с позадне стране;
а Беширу, пашииом кцрнцу" , који је у више прилика
показао да ие тражи популарности, препоручено је, да
сиушта чадорска илатна кад једе. Ко би целом свету
објашњавао коран. !
Са заласком сунца, пуцањ топа са цитаделе огласи
престанак дневног поста. Мухамеданци , који се целог
д а н а тромо вуку по улицама, или на дому спавају, на
једаред оживе. Сваки хита дому, да заседне за готову
совру, а млоги су пре тога припремили луле и наргиле,
иа чим топ пукие, мећу жижак и распаљују их.
У то доба кретање у базарима и улицама дости-
ж е свој врхуиац. Улица, што из базара води на пијацу
С КРАЉЕ.Ч МИЛАНОМ НА ИСТОКУ 5
пред серајом, тако је закрчена, да се не може проћи.
То више није гунгула, то је лава што споро отиче. Ж и -
вост на великим париским булеварима далеко је мања.
Тамо се пешаци крећу само по тротоарима, а овде целом
ширином доста простране улице, и то измешано: људи,
коњи, камиле и томе подобно.
Са заласком суица настаје пазар за једиу нарочиту
врсту производа, за оне силие дућаниће што по «но- ;
вом базару" и чаршији продају посластице. Пролазећи

дању поред њихових ћепенака, претоварених тепсијама
са млогим слаткишима, човек би се чудио откуд то-
лика потрошња, па ипак у вече све се то дигне.
Источњаци су велики прождрљивци слаткиша, па
се услед тога јако развила и вештииа у справљању
ових. Међу млогим врстама посластица, што сам и х ви-
ђао, спазио сам и наше познанике из Србије: баклаву,
татлије, кадајиФ и још неке, што су ихТурци и до нас
донели. Са слаткишима иду и шербети, сирупи, лиму-
иаде, сладоледи, ледеие сутлије и томе подобне ствари;
оне служе за насладу, а поглавито за освежење.
Ми смо се задржавали у базарима и у ово доба,
па љубопитно слушали оне запевке и вику, којима се име-
иује и хвали добра роба, која «тек што није нестала";
ону звеку и вештачко куцање чаша и тасова, са ко-
јим продавци иапитака маме купце и надражују им
апетите.
У доба калиФа и прождрљивост (гурманство) није
остала запуштена; иа против, она се развила пре но
све друге вештине; са брзииом и до размера онаких,
какве су могуће само код страсне природе Арапа. З а
време Омајада, Дамаск је био чувен са својих јестива;
прождрљивост достигла је била ону римл^анску, у добу
њиховог опадања. КалиФима служени су Лукулини руч-
кови, од којих је један коштао по 10.000 динара. Један
гувернер Египта трошио је иа кухииу 230.000 динара
месечно! Јела су служена у златном и сребрном посуђу;
али више од овог помагало је добром сваривању вино,
које се у изобиљу уживало. Ну треба знати, да су дво-
рови калиФСки били велики. Сем часника дворских, било
је у њима по неколико хиљада робова и слугу.
Ово уживање нису имали само богати и силни; си-
ротиња га је имала по господским кухињама и двориш-
)}
тима, а један калиФ установио је «народиу кухињу , у
којој је хиљадама безгаћника имало добар « KOCT». Добар
апетит с једне стране, а велика издашност према си-
)}
ротињи с друге, створили су велики прождрљивачки
((
}>
пролетаријат, који је имао нарочито име ТоФалије . <(
ТоФалије су развили иарочиту вештииу, да намиришу

добре ручкове и да до њих дођу. Од једног оваквог
паразита остао је леп спомен и у арапској књижевности.
Овај важни докуменат гласи:
Ово је диплома од Н. Н. З а Н. Н. написана при
((
здравој памети, поквареном стомаку, ослабљеном жва-

кању и бризи за варење: при крају живота и почетку
)}
вечности .
«Даје се за опомеиу и савет племенитим почетни-
цима вештине, СуФијевим савременицима, чанколизима
и ненаситим пробирачима ТоФали-еснаФлијама , чиј се
жрвањ вечио креће, чија лакомост никад не стаје. 0,
ви људи разјапљеиих уста, ненаситог ждрела, Бог нек'
вам је у помоћи ! Хвалим Бога јединога, што вам даде
зубе да млавите јела, што вам даде уста и дубока
ждрела. Пророку пакхвала, што даде Ислам, «што на-
})
ложи браћи, да деле ручкове с иама .
«3најте да увиђам, како су све ређи људи наше
прождрљиве дружине, како су све ређи мајстори жде-
рачке вештине. Њих је све мање, звезде једна за другом
тамне; у вароши и у селу све је мање вичних јелу; све
мање правих вештака, све више празиих шака. Ви не
знате, како треба ући у коморе, како се пак дошуњати
до пуне совре; седате за столове учтиви и скромни;
а сваки од вас мале комаде ломи. Све је то противно
5*
стар.ој, .доброј школи, која наређује п а р ч а д велику, уме-
реиост малу. К а д к а к а в с м е т е њ а к , ш т о добро смаже,
прави се да је сит, п а се п р е н е м а ж е ; једе л и ш т о више,
то чини к а о гости или обичне п р а т и ш е . Т а к а в ш е п р т -
љанко-'учини у јелу, к а о други гости у обичном весељу.
Т а к о , ви честити, с т р а ћ и с т е вештину с огромне висиие
доле у прашину. Н е з н а т е правила ни з а в а ш е старе,
не знате з а ћугаке, нити з а ш а м а р е . Дај да в а с поучим
сад овом, помолимо се прво ђаволу неситом".
3 н а ј , д а к л е , д р у ж е од кујне и л о н ц а : ш т о већи
((
с п а д а л о , то пуније ж д р е л о ; ш т о већи пробирач, то

све боље јело. Купајте се д а њ у , трљајте- с т о м а к е , од-
морте се добро од ноћне лумповке. Р а з м и л ' т е се т а д а
к у д а су м е х а и е , вребајте в е с е љ а и г о с п о д с к е кујне.
))!
Вребајте и а с л е ђ а и «овновске б о р б е ) . Т р а ж и т е к а л у -
ђ е р е , т р а ж и т е с т а р е б а б е , ту се м о ж е ч е с т о добити
ш т о џ а б е . Миришите к р о з в р а т а , да познате ј е л а , не
бојте се батина, то је само ш а л а . П с о в к е и г р д њ е само
су п а к о с т и , а п р е т њ е лакеја, п р а в е малеикости. В р а -
тару не дај, да ти пред иосом з а т в о р и в р а т а , з а т в о р и
})
ли их, с к а ч и преко п л о т а .
< 0, к а к о сам се ч е с т о љутио и био, примао ударце
(
а ћ у ш к е дарив'о. Сад сам само старац, без сиаге и воље,

о д а в н о . в е ћ прође ш т о б е ш е најбоље. Моју стару главу,
већ нокрива ћела, а из мога ока варница не сева;* на
ипак све би било м а л о , к а д би ми се само прилика
дала. З а то ме слушајте, ви стари и млади, Свемогући
})
н е к ' вам за^огај у с л а д и .
Из овог ш а љ и в о г с а с т а в а види се још, колико је
х у м о р и с т и к е у А р а и а било и к а к о је провођен весео
в а р о ш к и живот. Ш т о се тиче в е ш т и н е , о којој ј е реч,
оиа је д а н а с веров.атно у опадању. Слатки и укусии
залогаји још се в и с о к о цене, њ и х се не л и ш а в а ни сиро-
тиња, а к о их не м о ж е да к у п и , оиа их и с п р о с и ; али
Ј
) Арапн су радо гледали борбу овнова, паса u петлова и радо
се кладнли.
издашност према сиротињи, као да почиње да опада,
"уодед сиромаштва ; које сс све више шири.
По ш т о п р в а навала на јело п р о ђ е , распале се н а р -
тиле. Дуж чаршије, коју раније помеиух, испред ду-
ћаичића, седе правоверни у иепрекидном реду, на ниским
с т о л и ч и ц а м а и, п у ш т а ј у ћ и г у с т е д и м о в е ( ( тумбећије ', п о -
} )
сматрају ГЈ с т у гомилу задовољиог и веселог света. Ка-

ваие и јавне баште препуне су, а са њихових доксата
и теФерича светлуцају жишкови са лула, као свитци
за време жетве.
По живахној ларми лако је познати где с у Арапи.
Они су ж и в а х и и и неуздржљиви, а т у р с к е власти не у л е -
вају им н и к а к в о г страха. Ово сигурно потиче из сло-
боде, која и м је урођена.
Полиција је на доброј нози са становништвом, па
и то помаже развићу ( ( уставних > }
слобода и морала.
Побију се двојица на сред улице, свет се око њих не
купи, то су тако обичне појаве ; заптија, ту близу,'седи,
пуши и гледа, к а д в и д и д а је п р а в д и за д о с т а у ч и њ е н о ,
или п р и м е т и д а је б о р б а н е ј е д н а к а , диже се са своје
столичице, приђе завађеиим странама, опали један ша-
мар лево, други десно, и завађени се растају, сигурио
благосиљајући благотвораи утицај закоиа.
Ауторитет власти овде је врло мали. Арапин н и к о г
не познаје и ником се ие к л а њ а ; он је овакав био увек,
али је за доба калиФата полиција б и л а ип-ак добро у р е -
ђена и са млого угледа. У интересу јавног морала она је
онда имала и овакве д у ж н о с т и : да бди, да се удовице
не удају пре извесиог времена, по смрти мужевл^евој;
д а им бира п о д е с н е младожење; да спречава злостав-
љање слугу, робова и животиња; да спречава посећа-
вање сумњивих места; да се људи јавно не појављују
са женама; да се вино јавно ие продаје; да пијане хапси;
да забрањује музику на јавиим местима; да забрањује
ФалсиФиковаиу робу; да коитролише тачност мере и да
тегове штемплира; да мусломаии не псују ииоверце и
т. д, Управник вароши имао је дужност, да пази на
ношњу и спољну појаву, а нарочито «да казни оне л>уде,
који браде црио боје, да би се женама допадали; што
се допуштало само господи из војске", Ну, што је карак-
теристично за оно време, све поменуто спадало је у
делокруг власти, ако се десило јавно ; јер је власти било
забрањено да се увлачи у породичне тајне, и да улази
у приватне станове.
За све време ове ноћне вреве нигде се не виђају
мухамеданске жене. Оне се, по наредби валијиној", са
((
^акшамом" затварају у своје хареме. У мојим запи-

скама о Цариграду ја сам поменуо, како жене, мало по
мало, стресају окове ропства. Овде је домаћи мухаме-
дански живот млого строжи. а има још доста и млого-
женства.
Хришћански и јеврејски свет, дакле трећина ста-
иовништва вароши, има своја уживања сваког дана
после подне и о празиицима. Послови, и тргрвачки и
занатлијски, почињу јутром тек од 8 или 9 сати, а свр-
шавају се рано пред вече.
У вече, већина света иде у јавне баште, којих има
доста, шета се по улицама или се забавља у својим
двориштима и баштама, у породичном кругу. Ту људи,
ако иначе носе европску ношњу, облаче своје лаке
каФтане, најчешће жуте, поморанџине боје, а жене на-
влаче нахнуле, које се овде радије носе, но папуче.
Искупљена породица ужива у лепој хладовиии, која
после дневне жеге наилази редовно вечером; ту се
празие чашице мастике, а за ^мезе^ једу кисели кра-
ставци, ротквице и томе подобне посластице.
Жене су по цео дан беспослене. Свака иоле углед-
нија кућа има несразмерно велики број послуге, па ипак.
што за храну треба, купује се готово по базарима.
Жеие, дакле, имају са свим слободну употребу свог вре-
меиа, ну и оне се њоме лепо користе. Најрадије се купе
у групице по јавним баштама и на слободним местима
поред бистрог потока. Ту заседну, срчу каву, пућкају
у наргиле, ћератају, а мож'да се узајамно и огоЕарају.
Башта до нашег логора препуна је жена, од раног
јутра па дубоко у ноћ; оне ту седе и мотре на наш
логор. Нико не уђе и не изађе неиспраћен њиховим
љубопитним погледима. У вече им се придруже и људи
и тад настаје често и музика и песма, која дуго траје.
Има иешто, што им се мора признати. Све су махом
лепе. Ова раса у опште је лепа; у опште, и мушких и
женских типова има особито лепих. Бела Фереџа не
крњи природну белоћу коже, а истиче оштре црте лица.
Мрке, велике очи, надстрешене густим веђама, севају
необичном живошћу.
Ношња у опште могла би бити лепа, да јој се по-
клања мало више брижљивости. Сваки овде иде рас-
копчан, већина иоси кондуре на босим ногама. Старији
и отменији Турци носе се врло чисто, а оФицири врло
хаљкаво. Махом иду без сабаља, а одело им је срезаио
од чохе, каква им се нашла при руци. Мундире нерадо
скопчавају, а често се виђају са папучама на б о с и м
ногама. Није чудо срести оФицира са сунцобраном у
руци, а већ сам се иавикао да их виђам са бошчицом,
у којој носе кући куповину; сви иосе бројанице.
Официри не уживају овде никаквог угледа. Има их
млого, јер је овде столица 5-ог корпуса. Комаидант, Реџеп
паша, који је ово дана дошао овамо из Солуна, на
место Хусејин Февзи паше, млад је човек, али и врло
енергичан. Остали ОФицири махом су овамо отерани из
Цариграда и као да су интернираии. Наш паша пред-
стави ми их до сад већ више од туцета, који су били
у двору султаиовом. Кад се представљени удали, паша
обично дода и он је отеран из двора, јер је доказано
((
да је био шпијун".
Сви ови љубе паши руке и падају преда њ на ко-
лена, аманајући да их по ново у милост господареву
врати, а тим, разуме се, и на боља места. Паша све
HAB A 3
молбе прима са љубазношћу, молиоца потапше по ра-
мену или помилује но •образу и све им обећава. — Како
ћете, запитам га једном, расправити толике молбе и ио-
руке? — Ба, одговори паша, зар би то и било могуће?
У јавна места за забаву спадају и купатила. Оиа
су сва као иаши амами; има их млого, сва су врло чиста,
а по нека и врло раскошно озидана и украшеиа. У купа-
тила се искупља по иекад читаво друштво, а у извесие
дане жене, које проведу у њему по половину дана, па
ту и потроше закуску, коју са собом доиесу.
Пали су му очи вешти трљачи и велики бакшиши,
које треба давати. Трљачи тако протару сваки мускул,
као да су бог зиа како учени. Кад се купање сврши,
чине се млоге понуде у кави, шербету, сутлији и т. п.
Кад се плати и пође, поређа се читав низ момака, које
све треба наградити. Заборавног странца сами опо-
мињу на то, пружајући руку и шаићући добро нам по-
зртту светску реч ((бакшиш^.
Врло често излази се у ноље, да ее где, у доброј
хладовини, у друштву поједе оио што је сваки за се понео.
Ово често чиие и коисули. Аустро-угарски коисул, г.
Бертран, често нам је помињао њихове «пик-ник-OBe^,
кгЈЈи су им, као странцима, вероватно и једина забава.
Стално насе./Бених страиаца у Дамаску иема млого,
и оно што их има брзо се претопи у Араие. Тако зва-
них Левантинаца има још по највише, али они сви говоре
арапски, живе као Арапи, те их је тешко разликовати.
Левантинци су потомци Европљана, иајвише Фраицуза,
који су се изродили овде од матера Арапкиња и Гркиња.
У Дамаску има и Срба. Највећи и иајлепши хотел
у Дамаску држи Далматинац Павличевић. Ми смо често
к њему ишли и код њега ручавали или вечеравали. Павли-
чевић је као дечак дошао овамо. Био је Куков агент,
па се најзад овде окућио, оженио се из Сира, има и
красног синчића, који не говори српски, јер^деца уче
језик од матере; ну отац му говори за петорицу. Па-
вличевић говори лепо српски, пуи је шала и натучеи
Згурсузлука; али ипак врло поштен и честит човек.
Колико нас је пута забављао својим врло интересан-
тим и духовитим причама о Дамаску, његовим станов-
ницима и његовом животу; колико смо се.пута смејали
његовим лепим досеткама. Он нам је био врло искрен,
од њега смо млого што шта иаучили и иикад нам није
скупо иаплаћивао трошкове. Био се са свим за нас за-
лепио; ако ког дана не дођемо к њему, онда ето њега
к нама у логор.
Ои нам је причао, да је године 1879 било у Дама-
ску толико Мухамеданаца Срба из Босне и Херцеговине,
да.није било никакво чудо, кад се у базарима и ули-
цама.чуо српски говор равиоправно са другим азијат-
ским језицима овде. Ови Срби дошли су амо по окупа-
;
цији, овде су се задржали подуже, али их је сад иестало.
Ко зна где су сада. Наше браће има сад извесно по
Курдистану и по далеким пределима средње Азије, где
ће, мало по мало, заборавита и свој језик, као што су
већ давно, са примањем мухамедаиства, заборавили своју
иародиост.
Једном нам дође у логор један слабуњав старчић,
у врло прдераном и прљавом оделу. Краљ га познаде
и заповеди Милићевићу, да му даде 6 златиих лира.
Старац заблагодари чистим српским језиком и оде. Краљ
нам је причао, да га је проиашао у вароши, кад је из
гомиле шареиог света узвикнуо српски живио Госпо- ((
д а р у Р Краљ му је казао, да пред наш полазак дође

опет да му..да трошка за повратаку Србију, у његово
>}
Смедерево равно .
((
Павличевић позиаје овог нашег одрпаног брата Сме-

деревца. Смедеревац је још пре 6—7 година путовао
иа хаџалук, па залутао овамо. Он је пошао из Смеде-
рева без трошка; јер је берберин, па је мислио да ће
себи уз пут зарадити тронц^а. И није се преварио; од
свог заната могао је да живи, али, на иесрећу, пропије
се и тако сад међ одрпаицима дамашчаиским високо
носи барјак смедеревски.
Кад Павличевић сазнадедаје Крал> дао Смедеревцу
новаца, не могаше се уздржати од примедбе: «Bauie Ве-
личанство унесрећило га ј е ; јер он се иеће трезнити,
док све не попије". — С т а р а ц иедође за путни трошак!
На реду би било да помеием што о просвети Да-
мас-ка; ну, ту сам у неприлици. Свеколике школе Сирије
стрпане су у Бејрут, као што смо видели, из врло про-
стог разлога, што их тамо туђиици издржавају. Деца
Дамашчана посећују тамошње школе, а отуда, мало по
мало, пресађује се овде и европска образованост, оби-
чаји и живот. У самом Дамаску децу уче оџе по моше-
јама, на примитиваи иачин.
Крал> је посетио завод «Мектебе Идадије Милкије",
мухамедански институт у рангу гимнасије, где се дечаци
спремају за ступање на лицеј, или друге Факултете у
цариградским вишим заводима. Школа је у једној пре-
красиој кући, врло лепој и пространој; у њој има и
салона, купатила, мала мошеја и све друге угодности.
Ред и чистоћа у школи и пансијону просто су нас зади-
вили. Доиста, дивили бисмо им се, да смо их видели
II где на Западу, а некмоли овде.
Управник је млад човек, сестрић цашег паше. Поред
њега, у овом заводу, предају њих четири п р о Ф е с о р а , л>уди
у годинама, као противност њиховом врло младом управ-
нику. Чудиовато доиста, да овај младић, у служби тек
од 2 — 3 месеца, одмах дакле по изласку из школе, има
положај и плату равну пуковничком чину. Ово се даје
објаснити једино утицајем ^протекција", које, овамо
на Истоку, још имају велику моћ. |Паша ми је већ гово-
рио, да ће због овог примерног реда у заводу пред-
ложити ^директора за повишицу плате. За оне старе
проФесоре не рече ништа. Оии ће бити награђени у
лицу њихбвог младог управника.
Дамаск нема млого старина. Раније сам забележмо
за што. Ми смо често пролазили «Праву улицу". На ула-
ску њеном, са стране нашег логора, показали су нам јед-
ну опалукућицу, где се неко кратко време крио Савле,
наш Св. Павле, од гиева својих саплемеиика, Јевреја;
а ту је близу, у једном старинском рову, и место, где
су га у једној котарици по ужету спуштали да умакне
из варогаи , али се ту ништа друго не види сем места.
З а кућицу сумњам да је то она иста од пре близу две
десетиие векбва.
Као старина знаменита је мошеја, стара црква св.
Јована Главосека.
У мошеју улази се кроз један капиџик из базара.
Оиа има пространо и лепо дворигате, ограђеио тремо-
вима у виду двоспратне галерије. У средини дворишта
је стара грађевина, мошеја, иа чијим зидовима виде се
и сада остаци старог мозајка и архитектонских украса,
који јој сведоче њено хришћанско и византијско порекло.
И доиста, ова мошеја по судбрши је сестра Аја
СОФР1]И. Њу је подигао исти Јустинијан и на њој је по-
лумесец крст замеиио, и она зиа да прича о страшним
крвопролићима.
Унутрашњост мошеје доиста је величанствена. Она
има четири дугачка реда камених стубова, са коринт-
ским капителима. Распоред и архитектонски створ са
свим су јој налик на Ел-Аксу у Јерусалиму и мана-
стир рођења Христовог у Витлејему. Њен под цео је
застрвен најлепшим багдадским и персијским ћилимо-
вима, а иа средини мошеје има врло леп кијоск — турбе
— у ком, по предању арапском почива тело св. Јова-
на, са главом одвојеиом од трупа. Турбе је велика све-
тиња мухамедаиска, јер Мухамеданци св. Јована уврш-
ћују међ пророке Ису, Мусу и т. п. као што смо ви-
дели за нашег бављења у Јерусалиму.
Из мошеје поведоше нас у галерију, где нам. у
једној страни, показаше турбе, у ком почивају земни
остаци силног Оаладииа, чувеног противника крсташ-
ког и његсвог сина.
Мало даље је велики- тороњ, по ком ће Свемоћии
сићи на земљу, кад настане страшни суд. Арапи верују
да је ово највећи тороњ на свету; нама пак неверни-
цама учиии се, да је мањи и од оиог нашег на Сабор-
ној цркви у.Београду. Пели смо се, и са те висине имали
врло леп поглед на варош и околину.
})
Велика мошеја , како се ова зове, играла је важну
((
улогу у арапском културном и државном животу. Ту су

калиФи, из породице Омајада, држали моралне проповеди
правовериима; тује Моавија, оснивалац династије Омаја-
да, својим ватреним речма, распаљивао правоверне про-
тиву Мухамеданаца јужне Аравије. Показујући им крваве
хаљине и коран трећег калиФа Османа, означио им је
Алију, новог калиФа, као убицу, и, као оио Антоиије у
Риму, зграбио власт у своје руке, а доцније и кали-
Фатство. Ту су, најзад, у доцније доба збацивани ка-
ЛИФИ, који , предајући се иечувеном мекуштву и раз-
врату, заборављаху на своју двоструку улогу, државиог
II верског поглавице.
Ова мошеја позната је у целом мухамедаиском свету
и поштује се као светиња четвртог реда, после Меке,
Медиие и Омарове мошеје у Јерусалиму.
Овде у Дамаску, после месец дана, искупиће се
силаи мухамедански свет, из свију крајева Истока и
европске Турске. Ту се уређује велики караван од ха-
џија, који, носећи поклоне калиФОве (султанове), посе-
ћавају гроб прброков.
Некада су ове караване предводили најстарији прин-
чеви, данас их предводи богати Сајид паша, иазван
})
акараван паша . Ово је даиас једно између највиших
достојаистава у земљи.
Каравани иду старинским, хаџијским путем, што,
остављајући лево Хауран, иде равноодстојно са Јорда-
ном, левнм његовим брегом.
Лако је добити појма о тешкоћама овог дугог пута,
који тамо и амо траје по 80 дана. Пут води кроз нена-
сел>ене пределе и пустињу, где често оскудева и вода
и храна, а јадне хаџије, поред очајне борбе са песком
и жегом, морају да се бране од разбојничких, бедујин-
ских напада, или да равнодушно подлежу колери и
другим епидемијама, које често полове караване.
Па опет свет радо иде да се поклони спомену про-
рока, иа његову гробу. Паша ми је причао, да у Меци
има шурака, који тамо већ одавно командује једном
бригадом. На моју примедбу, да то неће бити пријатан
гарнизон, одговори ми са пуно озбиљности, да је, иа
против, један од најбољих, јер је у светом месту.
Свакојако, врло је занимљиво видети полазак овог
великог каравана, али како он пада у дане великих
врућина, то га је мало Европљаиа видело.
Било је енергичних путника, који су са овим ка-
раванима, поред иајвеће строгости и контроле, доспевади
до самих светиња мухамедаиских и описали их. Прво
Бурхард 1814, а за њим Биртон (Енглез) 1854 год. про-
путовали су Медину иМеку, прерушени као мухамедаиске
хаџије. Биртон је свој хаџиски пут предузео из Мисира,
по што је дуго времена заметао свој траг, добро се
упознао с кораном и обичајима при молитви и изучио
арапски језик, као свој матерњи. Од њега је остао леп
и врло иитересаи опис гроба пророкова и других све-
тиња у Медиии, опис ћабе и чувеног жртвеника у Меци,
на ком се рађа колера.
Међу ове учене људе, што зарад испитивања и
науке мећу радо главу на коцку, и излажу се нечувеним
напорима и мукама, спада и иаш поштоваии сусед, сад
већ добро нам позиати Маџар Вамбери. Он је пропутовао
централну Азију, и његов путопис : «Пут у цеитралну
Азију, од једног лажног дервиша" био би и за нашу
читалачку публику од иајвећег интереса.
Околина Дамаска је врло лепа. Излета иа коњу, па
и колихма, има врло лепих; али између свих, шетња до
Думаре најлепша је.
Ми смо се чешће извозили у разним правцима, а
два пут смо ишли до села Салахије, што се наставља
од северног краја вароши и лежи на голој падини једног
стрмог брега. Арапи верују, да су на овом брегу Каин
и Авељ пасли стада. Овоме нема никаквог видљивог
доказа; али није невероватно, да нешто Адам и Ева
нису згрешили, да бисмо ми сви били сад овде у Да-
маску. Ту бисмо уживали благодети земаљског раја,
ваљали бисмо се по цвећу и слушали жубор бистре
Бараде, а за све то само не бисмо смели јести јабука.
У селу има једно место, са ког је врло леп поглед
на Дамаск. Ми смо чули били за ово место; али како
бејасмо без вође, премишљасмо, како да се обавзстимо.
Миша зиа мало арапски, па састави једну речеиицу,
запита првог ког смо срели, а овај, ие разумевајући а
и не слушајући Мишин чист арапски дијалект, рече нам
питајући : «Салахија — Фантазија" ? Ми се сетисмо да он
ч
погађа, шта ми хоћемо, па одобравајући пођемо за њим,

припремајући му бакшиш. Можете погодити, како ]е
овај сељак Арапин дошао до овог чудног израза ?
Поглед са овог места на Дамаск и његову околину
доиста је диван. Пред нама је чаробиа Гитана са својом
бујном вегетацијом. Из овог мора од зелеиила вири лепо
бело острвце, из ког се извирују врхови чардака, ду-
гачки, ваљкасти сводови базара, млоги округли сводови
што, као капице, покривају мошеје, амаме, ханове и
масивне домове; из те блистајуће беле цовршине, стрче
витка мунарета и тороњ велике мошеје, украшавајући
лепу панораму вароши оригиналним, источњачким на-
китом.
Од вароши ВИДР1 се само већи део њене средине^
са лепом цитаделом, као средиштем. Кућице и муиарета,
што по где где избијају из густог грања, дају у неко-
ХРИШЋАНСКИ ДЕО ДАМАСКА
лико појма о просторности вароши. Уживајући лепоту
овог погледа, постарасмо се да у неколико створимо
себи појма о величини и облику вароши.
Дамаск изгледа, како неко рече, као велика ка-
шика, којој се држак налази иа јужној страни, под имеиом
кМајдана", дугачке улице, којом се може читав сат
пешачити. Варош је подељеиа иа квартове са свим за-
себно уређене, а по њима је и живот строго одел>ен ;
само је заједничко средиште вароши са базарима.
Овај квартовски сепаратизам постао је из нужде,
њега су створили они страховити покољи, који, распа-
љени најљућим Фанатизмом, често опустошаваху Дамаск.
Верски Фаиатизам овде је још врло велики, а услед тога
и страховита мржња дели Мухамеданце, Хришћане и
Јевреје на три непријатељска логора. Друзи (Друзини),
којих има доста у Дамаску и околини, кад се деси сукоб,
врше џелатску улогу. Они ие припадају ни једној од
поменутих вера, или боље рећи, они немају иикакве вере;
њих, дакле, не покреће на покоље верски Фанатизам,
ио иекакав зверски наступ за проливањем људске крви.
Они пређу на страну једие партије, обично мухамедаиске,
и отпочну борбу или управо сечу, јер, нарочито у по-
следњем случају, оне друге вере су без одбраие и, као
мирио стадо, падају под оштрим иожевима крвожедиих
пустахија.
Последњи и иајстрашиији овакав покољ био је 1860.
Дамаск га је платио са иеколике десетине хиљада жр-
тава. Европи служи на част, што је, и ако доцкан, ин-
тервенирала, а цивилизована Енглеска, и у овој прилици,
била је солидарна с Турском !
У тој прилици учинио је велике услуге гоњенима,
некадањи вођ Бедујина и страховити противиик Фран-
цуске, Мухамедаиац Абдел — Кадер. Слава његовог
имена, чувеног са јунаштва и вештог вођења у aJirfrp-
ским ратовима, увенчаиа је овом приликом и једиим слав-
ним, хуманим делом. Његова породица још живи овде;
С КРАЉЕМ МИДАНОМ НА И С Т 0 К У б
једиог његовог сина видели смо једном, како у лаком
интову тера два бесна арапска враица.
Нема сумње, да ова верска раздраженост и мржња
шкоди млого иапретку вароши и узајамиом саобраћају.
Хришћани и Јевреји населили су источии крај ва-
роши, али одвојени једни од других Правом улицом". <(
Мухамеданци заузимају цео остатак вароши, и то бо-

гатији класа западни део.
Варош је по просторности врло велика, испрепле-
тана млогим уским и кривим улицама, да се у њој нај-
лакше може залутати. Мени самом то се десило.
Једиом, враћајући се из шетње иа коњу, у место
да уђем у Нови базар", ја ухватим некакав други, и
((
кад сам се освестио и приметио да сам залутао, ја сам

већ толико био забасао, да ми је иемогуће било да се
сам вратим. Неприлика је била велика, сунце је већ
седало, а ја, не знајући ни речице арапски, премишљах
како да се помогнем.
Зауставим коња код једног ковачког дућана. Чадор ((
)}
Малек Сербистан , запитам ковача понизно, унапред
очекујући иеразумљив одговор.
Мој ковач одмах отпоче да говори, као да је раз-
везао врећу, и у тренутку меке опколи млого радо-
знала света, а ја. брижаи, премишљах шта ћу. Отпочием
Француски, не би ли ме ко из гомиле разумео. Нико.
Окреием иемачки, не поможе.
Најзад ободем коња и с муком се пробијем кроз
гомилу, озбиљно забринут, какав ће бити крај овоме.
Ну, кад човек што мисли, мора и да смисли. Сетих
се да потражим који коисулат, па како је талијанскн
близу нашег логора, то првог адраповца, који ми се
учини промућурнији, заиитах : консул талијаио", а да
((
би у овом простом изразу било што више красноречи-

вости, додам још ((бакшиш" , показујући му, при том,
сребрну меџедију. Овај застаде, замисли се, погледа иа
меџедију и она му разагна мрак у глави. Он ме поведе
натраг.
Нисмо тако лако доспели.до талијанског консулата,
били смо залутали у неке баште, али најзад сам опет
нашао логор.
Стиг'о сам у неко доба ноћи. У логору затечем
све у з&0уни и зебњи, да ми се није десило што не-
ббично. П а ш а ј е већ разаслао био заптије, да ме траже.
Кад ме је видео, сшгсрао је за дужност, да ме очински
покара што сам сам ишао.
Од тог доба лишен сам био слободе. Где год се
макнем, приметио сам да ме полиција прати.
28. Аирила
Остаје ми још да дирнем у најтање струне Арапи-

иове душе. Мож'да је с тим требало почети ову скицу
Дамаска, али ја н icaM крив, што ми се тек данас дала
прилика за то.
Проучавати живот и културу арапску, а не уочити
Фине вибрације душе тог народа, не упозиати његову
љубав за појезију и музику, било би то исто, што гле-
дати цвет, а не омирисати га. У овом цвећу не мирише
све, или боље, има га што мирисом подсећа и на ЈаФу ;
али ја волем да се позабавим оним што је лепо ; за
оним што је рђаво, нек трагају они, који морају или
имају потребу.
Арапски народ увек је имао своју појезију. То је
био пастирски иарод, који је живео без бриге за свој
опстанак ; јер су му животне потребе биле мале, а сто-
чарство му их је довољно подмиривало. Живео је у
природи, која је увек била и остаје извор лепоте и вр-
хунац идеала људских. Ми сами, на нашем дому, па и
други европски иароди, који су високо одскочили у
6*
меџедију и она му разагна мрак у глави. Он ме поведе
натраг.
Нисмо тако лако доспели.до талијанског консулата,
били смо залутали у неке баште, али најзад сам опет
нашао логор.
Стиг'о сам у неко доба ноћи. У логору затечем
све у з&0уни и зебњи, да ми се није десило што не-
ббично. П а ш а ј е већ разаслао био заптије, да ме траже.
Кад ме је видео, сшгсрао је за дужност, да ме очински
покара што сам сам ишао.
Од тог доба лишен сам био слободе. Где год се
макнем, приметио сам да ме полиција прати.
28. Аирила
Остаје ми још да дирнем у најтање струне Арапи-

иове душе. Мож'да је с тим требало почети ову скицу
Дамаска, али ја н icaM крив, што ми се тек данас дала
прилика за то.
Проучавати живот и културу арапску, а не уочити
Фине вибрације душе тог народа, не упозиати његову
љубав за појезију и музику, било би то исто, што гле-
дати цвет, а не омирисати га. У овом цвећу не мирише
све, или боље, има га што мирисом подсећа и на ЈаФу ;
али ја волем да се позабавим оним што је лепо ; за
оним што је рђаво, нек трагају они, који морају или
имају потребу.
Арапски народ увек је имао своју појезију. То је
био пастирски иарод, који је живео без бриге за свој
опстанак ; јер су му животне потребе биле мале, а сто-
чарство му их је довољно подмиривало. Живео је у
природи, која је увек била и остаје извор лепоте и вр-
хунац идеала људских. Ми сами, на нашем дому, па и
други европски иароди, који су високо одскочили у
6*
култури и већ изгубили и традиције свог патријархалног
доба, имамо у својој лакшој појезији: пастире, стада,
ливаде, росу, поточиће и т. п. Па је са свим природно
што су и Арапи, већим делом и данас иомадски народ,
волели природу, осећали њеиу лепоту, па њој и певали.
Место наших степа и планина, Арапин је иалазио драж
природе у пустињи. Он је живео у топлој клими, у су-
хом, провидном и здравом ваздуху, он ј е имао своје
непрегледие пашњаке, своје оазе и своје Ф а т е — мор- ((
гане", који су на његову распаљиву уобразиљу чиииле

јаке утиске. За то је Арапин од вајкада певао природи.
описивао њене лепоте, увек само у лепим сликама м
лаким изразима.
Са консолидовањем илемеиским, а доцније са по-
станком државе и културних центара, настале су уза-
јамне борбе, па с тим се развијали и идеали јунаштва,
славе, племенитости и других карактерних црта ратнич-
ког иарода. Њихова је појезија с тим узела и други,
озбиљнији вид ; али иије никад имала потребе да се
уздигне до епа. Иаше народне песме могле су онакве
понићи само за време иашег страдања и патње, и одр-
жати се у народу дотле, док су те патње трајале; данас
пак, у слободној Србији, оне се губе и, једиио благо-
дарећи Вуку Караџићу и другим скупљачима, оне ће
бити сачуваие од потпуиог заборава. Арапи нису имали
судбину оваквих иарода. Они су били увек слободан
народ, а кад су им дошли на врат какви завојевачи,
то им је Ислам и њихова култура помагала, да их брзо
у се усисају.
У књизи, којом се служим (знате јој наслов), при
разматрањЈ прошлости Арапа, има дивних примера, који
показују лепоту изразајј, слика и начина посматрања.
Описи су увек лепи, а слике млогостручие и лепо иза-
бране, како су то могли само Арапи да учине.
Мој аутор тврди, да су арапске песме. за дуго
времена, биле без икакве дубље мисли, па, испитујући
разне перијоде развића њихове појезије, иајзад, налази,
да су се и оне доцније развијале. Он иас поступно до-
води до једног песника ФилоооФа, у кога је сваки стих
пуи науке, свака врста дубока мисао, која би се на
дугачко могла испредати. Ту су уткане тадање ФИЛО-
соФске идеје, ту се говори о вери (Исламу) са млого
скептицизма, ту се упоредо проповеда милосрђе, хума-
ност, морал, како их ми даиас схватамо, не верује се
у пакао, хурије, ускрснуће и страшан суд; на природу
се гледа светлошћу данашњих наука, верује се у веч-
и о с т времеиа и т. д. Све је то врло интересно, то иас
може да упозиа са идејама, каквих је било за времена
Харун ал-Рашида; али за све то позваии су да пишу
и говоре оии, који те ствари знају и разумеју. Ја, пак,
могу да забележим по што год, што се с пол>а лако
види и што боде у очи, а овај кратак поглед нек буде
подигнути крајичак завесе, колико да слика добије мало
светлости.
Са развићем наклоности за уживања и појезија је
морала узети други правац. Виио, ласкање калиФима и
великашима и л>убав к нежном полу, постали су пред-
мет песми, а оно последње (љубав) унело је у песму
сентименталност. Слушајући арапске песме и разбира-
јући за њихово зиачење, увек сам наилазио на једио
и исто. Увек се пева лепотицама. Није невероватно, да
босанска елегија има нечега арапског у себи, јер је
могуће, да су је Турци и код нас пресадили.
У овом се стадијуму, чини ми с е , данас находи
арапска варошка иесма. Бедујини сигурио још имају
онај примитиваи облик, они још певају камилама, овцама
и т. п. Оии су, као што ћемо доцније видети, у свему
задржали своје старииске, патријархалне обичаје, па
су ваљ'да и у начину певања остали доследни, ако ни
због чега другог, а оно мени за љубав.
У Арапа је и музика увек била у великом пошто-
вању. Оиа је прешла к њима од Византинаца и Пер-
сијанаца, т у с е и д а љ е р а з в и ј а л а , д о к није д о б и л а са
свим о р и г и н а л а н , а р а п с к и т и п . Како је Арапин, п о с в о м
темпераменту, н е р в о з а и и осетљив, то с у му лепи тонови
веома годили.
Ј о ш з а в р е м е н а п р в и х калиФа. б и л о ј е у н е к и м ва-
рошима музичких ш к о л а , где су се нарочито робиље
о д а в а л е и з у ч а в а њ у п е в а њ а . Овакве р о б и њ е б и л е с у з а
тим и а в е л и к о ј ц е н и .
Музику ј е п о т п о м а г а л а п о ј е з и ј а , а о б о ј е с у , у з е в ш н
ромаитичан правац, утицали иа одгајивање каваљер-
отва, у г л а ђ е н о с т и и в е л и к о г п о ш т о в а њ а п р е м а л е п о т н -
цама. У о н о с р е ћ н о д а м а ш ч а н с к о д о б а , за в р е м е калиФа
Омајада, п р е Ф и њ е н о с т о с е ћ а ј а и п о ш т о в а њ а п р е м а л е -
пом полу, доспела је била д о свог врхуица. Као што
с у били у Европи Трубадури, т а к о с у с е и г о с п о д с к н
с и н о в и Аравије о д а в а л и в е ш т и н и м у з и к е и п о ј е з и ј е , да
би с е могли д о п а с т и « д а м а м а с в о г с р ц а и мисли".
У р а и о д о б а Исламизма, о д р е д б е к о р а и а о с т р о г о -
сти и скривености породичног живота, о потчињеиости
у л о г е ж е н и н е у д р у ш т в у , н и с у с е млого ц е и и л е , п а з а
то ј е и д р у ш т в е н и ж и в о т имао довољно зачииа, па и
иогодаба, д а с е у помеиутом правцу развије.
Ове п е ж и е б и љ к е , з а л е в а н е в и н о м , б у ј а л е с у ; п е с м а
и игра били с у иајмилија з а б а в а . Певачи и и г р а ч и ц е , који
с у в и ш о м в е ш т и и о м в л а д а л и , били с у ч у в е н и п о ц е л о ј
Аравији. Поједиии в е ш т а ц и с л а в љ е н и с у в и ш е о д . н а ј -
б о љ и х калиФа, а ј е д а и т а к а в п е в а ч и м а о ј е п р и с т у п а у
и а ј о т м е и и ј е д о м о в е , п а и у калиФОв д в о р ; г д е г о д с е
појавио, одмах је почињаља^несма и в е с е љ е .
Од свију калиФа Омајада, Валид II. н а ј в и ш е с е о д а -
в а о пићу и уживању ; о н j'e- сам б и о п е с н и к , а м у з и к у
је в о л е о д о б е з у м љ а . Ј е д а н о ч е в и д а ц з а б е л е ж и о ј е ово :
(сКалиФа н а ђ о х г д е с е д и на п р е с т о л у ; н а с е б и и м а -
ђаше две.жуте хаљине, притегнуте опасачем, а огрнут
ш а Ф р а и о - ж у т и м б у р и о с о м . Код њ е г а се н а л а з а ш е Мабад,
п е в а ч . и з Меке, Малик Ибн Абу Сам и рвегов о с л о б о -
ђеии роб Абу Камил. Он се учини неко време као да
ме не вкди, док се моје узбуђење ннје стишало, а за
)}
тим ми иареди да му певам .
Кад сам песму довршио, нареди своме пехарнику
Сабри : дај му један гутљај! Овај ми даде да испијем
три пехара вииа, од чега ме нрође некаква топлота од.
главе до пете. Сад зажеле калиФ, да отпевам још једну,
па оида другу. па трећу. Најзад, калиФ се расположи
лепо и викну : Сабра, Сабра, дај ми Фараоиову кесу I
Донеше му један бокал,. налик па козији рог, ког ои
})
испразни двадесет пута .
.((Т-ад уђе управник двора и јави, да је ту човек,
но ког је калиФ поручио био. КалиФ наредн да ов&ј
уђе, и иа вратима појави се врло леп младић, са мало
искривљеном иогом. Сабра! викиу калиФ, понуди му
чашу! З а тим заповеди калиФ да младић пева. Младић
је невао.
«Мабада издаде стрпљење и рече: 0, господару ира-
воверних, ја сам у мојим годииама допутовао из Меке
овамо, па сад ме остављаш д а ч е к а м , а ухо и око по-
клањаш овом младићу! — Бога ми, одговори калиФ, ја
ценим твоју песму, а тако исто твоју старост и заслуге,
о Мабаде., али ме је песма овог младића тако забав-
л^ала, да сам на то и заборавио.
«Овај дечко, који је такав утисак учииио, био је
Ибн Аисха из Меке, који је на скоро надмашио Мабада
)}
и био први певач свог доба .
По ономе, што сам из историје учио о Харуи ал-
Рашиду, иавикао сам се био да га сматрам за араш-
ског Перикла; али он иије био такав. То је била страсна
нрирода, која није зиала за границе ни у чему, а на-
рочито у пићу и весељу. Он је имао свог дворског
певача, некаквог Ибрајима, који је умео да га развесели
и у трзнуцима највећег гнева. КалиФ ;је често ишао у
посету свом певачу, а награђивао га бакшишима, који
су који пут достизали суму од 100.000 динара.
Између млогих епизода прича се и ово : «Собајида,
калиФова жена, хтела је једном да одврати калиФа од
некакве зле намере, па се обрати за савет својој ро-
ђаци, принцези Олајаји. Ова брзо састави једну нову
песму, компонује мелодију и иаучи Собајидине и своје
робиње да је певају. Одмах после ручка, Собајида и
Олаја, праћене од хиљаду робиња, најлепше обучених и
окићених, изађу пред калиФа и у хору испевају нову
арију. КалиФ. је био тако раздраган, да је сав новац,
што га је у благајни имао, разбацао присутнима. Сума
је била од шест милијуна динара".
Оваквих примера има млого ; сви, поред осталог, по-
казују велико уживање у песми и музици.
Ну доцније се и то изменило; позиији пророци, сво-
јим проповедима и својим примерним животом, утицали
су, да се одредбе корана за приватан и јаван живот
строже примењују и више поштују, те је тако сузбијен
и штетан утицај веселог и раскалашног живота по иа-
равственост. Виио је Мухамедаицима по ново строго
забрањиваио, а његово место заузела је глупа мастика.
Ну наклоност уживању у песми и весељу, још се
увек може приметити; у том се Арапи од Турака јако
разликују.
Синоћ смо били иа једиој приватиој забави, код
Хришћанина Ђорђа Думаре, богатог трговца, ког смо ра-
иије посетили били ради његове лепе куће. Забава је
била управо концерат, на коме се певало и играло.
Данас у Дамаску, као и по другим варошима Ара-
вије, нема музичара, који би се само тим занимали. То
су сада људи, који после свршених диевних послова,
љупким мелодијама мандолине. тамбуре или цитре, за-
слађују себи свршетак дана. Више њих често се групише
и свирају на породичним забавама, за какву новчаиу
награду.
Музиканти' свирају са осећањем. Из ока једиог ова-
чог свирача мол:е се читати, колико он сам иалази
уживања и осећања у својим тоновима.
Песме, што се уз свирку певају, чисте су арапске,
и то или старинске. најчешће. од општег значаја, или
су пак локалие, чиј су јунаци и догађаји целом Дамаску
познати. Ну и једне и друге певају искључно љубави.
Мелодије су им више мање тужне; тугујући они певају
и осећања радости. Карактер њихове музике веома је
сличан иашој иародиој музици; њихова песма је елегија,
коју проветрава нежна сентименталност, као и иашу.
Поред музике воле се и игра. Играчице су, као и
некада гато су биле, нарочите вештакиње. То су младе
и лепе девојке из сиромашиих кућа, које се од малена,
поред својих старијих сестара или рођака, поступно
обучавају у вештини играња. Ова вештина као да је на-
следна у појединим*иородицама.
Арапин варошаиии, акб мало и иевуши или свира
за своје задовољство, никад неће заиграти. Ои ужива
у гледању, како други играју, па за то је и играње
постало нарочита вештина; оно се добро плаћа, па је
и развијено до вештиие европских балерина. У Аравији
играју само младе девојке.
Игра се изводи уз музику и песму, а састоји се
из комбииованих тихих покрета једног лепог пара. Веш-
тина се састоји у лакоћи покрета и малих, одмерених
скокова, а поглавито пак у покретању мускула руку и
изразу лица и погледа. Цела игра има, разуме се, л>у-.
бавне мотиве, али у њој иичега иема што би се косило
са арапским појмовима о пристојиости, а и онима, какве
их ми у Евроии имамо.
Код нашег домаћина Думаре, била је једна музичка
дружина првог реда. Поред три свирача, биле су и три
лепе девојке, које су наизмеице свирале, певале и играле.
Нарочито су игру с вештином изводиле. Њихова лепа
арапска одећа, са врло дугачким, ушиљеиим руковима,
у в е ћ а в а ш е еФект њихове игре и елегаицију њихове мла-
д а л а ч к е појаве.
Игра је имала облик н е к а к в о г кадрила, који је имао
да изведе р а д њ у опевану у песми. Ја нисам разумео
песму, али ми је игра млого ш т о ш т а објаснила.
О-
1
т
Играчице се з о в у : Фатма, Т а х и р е и Р о џ и н а ; оне

су прве в е ш т а к и њ е у Дамаску и к а о т а к в е чувене су
и у Бејруту, па ћа и Кајиру. Њ и х о в у вешту иг[)у не
треба никако бркати са игром циганских играчица, које
лутају по Европској Турској, па се који пут дотакну
и Србије. Игре ових последњих право су страшило и у
моралном погледу, а и у вештини.
Нама се игра допала, а наш домаћии, његови домаћи
и гости мештани, уживаху у њој отприлике са онаквим
осећањима. као што Срби Босанци севдалишу уз своје
љубавие песмице и шаркије; свакојако, осећања и на-
сладе својствене само Фантастичном источњаку.
Краљ је данас учинио опроштајне посете валији и
патријарху. Ја и Милићевић пратили смо га тамо, а за
тим смо, нас двојица, посетили г. Бертраиа, аустријског
вице коисула, који иас је својом добротом јако обвезао.
Паша беше мало изостао, иа у место да посети г. Бер-
трана, он иабаса на талијанског консула. Овај је паши
вратио посету после једног сата, а још се ваљ'да и
данасчуди, какојепостао предмет толике пажњепашине.
Приметило се да ћемо скоро одлазити, па иам стижу
млоге молбе од појединаца за милост и помоћ у новцу^
а и од разних друштава, к о ј е з а то исто моле, само
иод лепшим изговором.
Краљ је, по својој доброти и издашности, дао мн-
лостињу неколициии, а по примеру принчева, који су
овуда пролазили, давао је бакшише и онима, који су нам
чинили какве услуге; ну, при том пало ми је у очи, да
се бакшиши примају радо и са потпуном савесношћу,
као да им је то заслужеиа иаграда.
Овде су бакшиши још више у обичају, но што ми
се то учииило у Цариграду. Њих овде примају и чн-
новиици, сви од реда. Ко мисли, да је чиновнику, ма какве
струке он био, довољно само што има положај и власт,
па да се мора задовољити и са најмањом наградом,
требао би да тај систем екоиомије проучи на Истоку. Ту
примају поклоне они, што имају у рукама јавну и личну
безбедност својих суграђана; они, што деле правду; а
најзад и 'они, што наплаћују разне дације и рукују др-
ж а в н и м добром и новцем. Ну цела ствар ие своди се
само на примање б а к ш и ш а и к р њ е њ е свога угледа, у
очима оних, који т р е б а да имају у њ и х п о в е р е њ а и п о -
ш т о в а њ а . Ако се б а к ш и ш и н е дају добровољно, они се
силом и з и у ђ а в а ј у ; јер кадији, полицајцу, ђумругџији,
порезнику и т. п. т р е б а д а ж и в и и д а храии своју, ма-
хом повећу породицу, а кад с е дође до избора између
опстанка и п о ш т е њ а , т у је избор са свим л а к . Да су
Аристиди т а к о чести, не би с е онај грчки толико в е -
личао.
У овој борби за о п с т а н а к највише страдају д р ж а в а
и грађани, чиј п р о т е с т овде не вреди ни колико мла-
ћење празне сламе, а који ни у Европи, под оваквим
приликама, ие би в и ш е вредио. Полицијски чиновници,
заптије, судије, оФицири и цела чииовничка махииерија,
т р а ж и оштете, или управо могућиости за живот, у свима
могућим злоупотребима свог положаја и власти, у миту,
глоби, насиљу, п а ч а к и у превари.
Бакшише су од н а с примали и ОФИцири, а ово ми
је дало повода, да се б о љ е известим о њиховим мате-
ријалним приликама. Ти људи доиста воде бедан живот,
а нарочито д о к су у нижим оФицирским чиновима. Плата
једног потпоручика, не износи в и ш е од 160 г р о ш а ме-
сечно, а поред тога добивају тајин, који се састоји из
хлеба, меса и пиринџа. С тога није чудо, ш т о с е ОФИ-
цири мало разликују од заптија и по д р ж а њ у , а и по
угледу који имају.
У овој појави л е ж и и семе општој корупцији. Грам-
ж љ и в о с т за новцем у с т а њ у је да угуши све врлине,
које т р е б а да красе поштеног и религијозног ч о в е к а ;
а она има ј о ш в е ћ е рушеће дејство, кад прво захвати
највише слојеве д р у ш т в а . Опадању Турске т р е б а и у
овом п о т р а ж и т и у з р о к а .
Спремамо се д а оставимо Дамаск. Први је циљ на-
шег пута, језеро Агејба, н а западиом крају велике Шам
пустиње, око 35 к и л о м е т а р а одавде н а исток.
Валија, наш паша и млоги други, одвраћаху Краља
од овога пута. Кад то није псмогло, паша се обрати
мени, да, као ађутант Његова Величанства, употребим
«мој утицај^ да Краља одвратим од пута, на ком може
бити опасности по Његов живот. Причало се за тим о
иекаквим борбама бедујинских племена у околини; али
и то не поможе.
Вечерас, кад краљ изађе из чадора, паша опет поче:
— Ама кажите ми, Рашид беј, шта имате да видите
у пустињи ?
— Па да видимо пустињу, пашо.
— У пустињи, драги мој, имате само да видите
прљаве Бедујиие, а сама пустиња, то је једио велико
ништа.
— Господу из Европе може и то интересовати,
уплете се ненадлежно Куков гостионичар Ебде, који
воли лаконизме.
Учини ми се да нас Ебде исмева, окретох се к њему
и погледах га значајно. Он је стајао укочен, а његови
дебели и велики брци издаваху сву његову озбиљност.
Ну, што ме је највише зачуђавало у овој ствари,
то је потпуно непознавање околиие Дамаска, што сам
га код овдашњих чиновника приметио. Иико од њих ие
умеде нам дати каква објашњења о Атејби. Од нас су
први пут чули и за њеио име. Језеро Атејба лежи јужно
од пута Палмирског, са ког вероватно нико није скре-
нуо мало даље на југ. Решисмо се, да се држимо карте
Тилијерове (L. Thuillier), што је при руци имађасмо.
30. Аирила
Кренули смо се зором; било је приличио хладно,

а јутарња роса тако нас је била навлажила, да смо
дрхтали од зиме.
Валија, наш паша и млоги други, одвраћаху Краља
од овога пута. Кад то није псмогло, паша се обрати
мени, да, као ађутант Његова Величанства, употребим
«мој утицај^ да Краља одвратим од пута, на ком може
бити опасности по Његов живот. Причало се за тим о
иекаквим борбама бедујинских племена у околини; али
и то не поможе.
Вечерас, кад краљ изађе из чадора, паша опет поче:
— Ама кажите ми, Рашид беј, шта имате да видите
у пустињи ?
— Па да видимо пустињу, пашо.
— У пустињи, драги мој, имате само да видите
прљаве Бедујиие, а сама пустиња, то је једио велико
ништа.
— Господу из Европе може и то интересовати,
уплете се ненадлежно Куков гостионичар Ебде, који
воли лаконизме.
Учини ми се да нас Ебде исмева, окретох се к њему
и погледах га значајно. Он је стајао укочен, а његови
дебели и велики брци издаваху сву његову озбиљност.
Ну, што ме је највише зачуђавало у овој ствари,
то је потпуно непознавање околиие Дамаска, што сам
га код овдашњих чиновника приметио. Иико од њих ие
умеде нам дати каква објашњења о Атејби. Од нас су
први пут чули и за њеио име. Језеро Атејба лежи јужно
од пута Палмирског, са ког вероватно нико није скре-
нуо мало даље на југ. Решисмо се, да се држимо карте
Тилијерове (L. Thuillier), што је при руци имађасмо.
30. Аирила
Кренули смо се зором; било је приличио хладно,

а јутарња роса тако нас је била навлажила, да смо
дрхтали од зиме.
Наш логор, иодељеку^зр^.одељења, отпшао је још
раније. Једно одељење је отишло на ушаро. а друго у
Адру, село на палмирском путу, где смо требада да
преноћимо.
Свита Краљева била је велика, па ипак мања но
што је имају овдашње паше на оваквом иуту. Муке нас
је стало да убедимо пашу, да су нам излишии читави
ескадрони жандармерије и башибозука. Ми смо више
ценили сигурност у Сирији, но њене сопствене власти.
У свити је био бимбаша (мајор) Хак — еФендија, са јед-
ним водом жандармерије, неколико бедујинских шеика
из иепосредне околине Дамаска, који су на доброј нози
са властима, и још наши и пашини сејизи.
Наша каваљкада беше се растројила; озебли, а дуго
иејахани коњи, ненавикнути једии на друге, пропињаху
се и удараху се вриштећи. Муке иас је стало, док смо
проиашли, који поред кога сме јахати. Милићевић је
имао некаквог вранчића, а ЈозеФ «jerep^, на једној бе-
лави гунђао је и љутио с е ; онај арсенал од пушака,
чутурица, Ф и ш е к л и ј а и разиих алата, што на њему ви-
саше о разним кајишевима и навлакама, облетао је око
њега, чим му коњ покаса.
Рађање суица застало нас је подаље од вароши,
у лепим, зеленим ливадама, на којима трептаху крупни
брилијанти, јутарња роса, која овом цределу замењује
кише. Свуда по овом једром зеленилу, као по каквом
једноставном ћилиму, посејани су шумарци и гајеви од
маслииа, нарова, смокава и другог благородног воћа,
које овде добро успева и млого се гаји. По где где ка-
кав велики усамљен раст или кедар, подсећа-ме сво-
јом мрком сенком на наше дивно Поморавље око Сви-
лајнца , Ћуприје и Параћина, јер сам тамо овако и с т о
уживао лепоту и драж питомог предела. Овај овде иије
лепши од оног, али је интереснији; јер још само који
тренутак, пак ћемо се наћи у пределу потпуне пустоши.
Мм смо овде на самртној постељи зеленила и вегетације.
У касу, а још више у трку, пролетасмо села, ра-
стуреча па источној отраии Гитане , окружена лепим
баштама. Радознао свет излеташе из јадних, сиротињ-
ских колеба, гледајући нас преплашено. Овакве каваљ-
каде (од заптија) често су биле судбоносне по њих;
па кад прођосмо мора бити да им је лакнуло.
Од времена на време иђасмо ходом , да се коњи
одморе и издувају; од њих се дизаху облаци паре, а они
још непрестано весело подскакиваху.
После два часа јурења, изађосмо из плодне и лепе
Гитане. Прво сретасмо млоге пешчане брежуљке (што
их Немци зову Dunnen) , на којима су посађена беду-
јинска селанца, а за тим баруштиие.
Ништа тужније и бедније од ових села, са домо-
вима блатом олепљеним, који личе на пећи за хлеб.
Оиа н и с / сиромашна , јер иа пространим пашња-
цима виде се безбројна њихова стада. Бедујип ие по-
знаје угодиости стана, јер је задовољаи и са покретним
кровом, чадором; у ове јазбине он се завлачи само кад
га хладиоћа на то иагоии.
Мало по мало јутарњу свежину заменула је жега; а
брежуљкасти предео бескоиачна равиица, с почетка
ишараиа острвцима од трске , које издаваху мочари.
По овој равници видели смо млога велика стада
бедујинска , са пастирским прљавим чадорима и мло-
гим камилама и коњима. Овде већ иастају Номади, пле-
меиа, која немају своје куће ни кућишта, него са сво-
јим великим стадама, једином својом имовином и богат-
ством, прелазе ове огромие пустаре, тражећи паше !
Наш хоризонт све се више ширио. Ми смо непри-
метио све дубље газили у песковито море , због ког
смо се овамо и потрудили. Пространу равиицу ограни-
чавао нам је са севера, голи подрубљен гребен Анти
Ливана; југоисточно, у великој даљини, а у љубичастој
магли, јасно смо разликовали све облике тајанствеиог
Хаурана, а са стране Дамаска надвириваше нам се Хер-
мои, са својим белим ћулавом.
Јужно од Аити Ливана , а управо према истоку .
подиже се једна осниска тераса, далеко преко ње је
Палмира, за то се и тераса назива Палмирска пустиња.
Све су ове даљиие огромпе, па ипак их ми пре-
гледасмо тако јасно, да нам се чииило, е би до њих
стигли за 1—2 часа, док би у ствари требало трудно
путовати цео даи, а до Хаурана и више. Ваздух у овим
источним пределима веома је сух и провидан. Даљине
вида овде су зиатно веће, но у магловитој Европи.
Мало по мало пут иам је бивао све тежи. Језера
нигде да спазимо, а кроз баруштине већ смо с муком
пролазили.
Веома уморни од дугог јахања, иајзад угледасмо
подалеко наш бели чадор. Са новом енергијом пожу-
рисмо се књему и најзад иађосмо га ие поред језера,
већ поред једног блата препуног разие трулежи. Исиа-
рење је било страшно, да сам осећао, како ме кроз целу
кожу иекаква језа прожмава.
Наше језеро Атејба. у ово доба, већ не постоји.
Зими и у пролеће сливају се овде све кишие и сиежне
воде са Гитане, а ту се слива и Варада , која се сад
губи у песку; те воде покрију ову велику локву , на
изгледа као језеро. Лети владају овде наступне гроз-
иице, које и саме Ведујине косе као снопље.
Сишав с коња чух иза наших леђа некакву дивљу
вику, окренем се, и, на моје велико чудо, спазим једиу
појачу групу Бедујина, где у дивљем трку са дугачким
копљима, узетим за напад, јуре к нама. У мало се нисам
постидео. Као оно Серваитесов јуиак, маших се револ-
вера, иу срећом спазим Краља и пашу да равнодушно
посматрају ову трку, па се сетих, да ће ово бити бедујин-
ска џигитовка (представа у вештини јахања и борења).
Ова група дивљих Бедујииа, од 25 до 30 њих, дои-
ста је страшна. На оним коњима, као ветар брзим, за
напред погнутим телом, голом полуобријаном главом и
перчином, што га ветар у пргменове растреоа, оик су
доиста у стању да преплаше своје противнике.
Њихови су коњи лаки, окретни и савитљиви; они
са њима чиие иајтежа окретања и заустављање на месту.
У тренутку коњ стане , окрене се и по ново полети.
Коњ и јахач потпуна је целина; једног служе брзе
ноге, а другог чврста мишица, што са копљем вешта-
чки измахује.
Група се заустави према нама, па се напозив ста-
решина подели у парове и групице за двобоје. Вештина
јахања и брзина коња задивљавали су нас, а овога пута
први пут видим, шта вреди копље «у рукама Манду-
шића Вука V У руци оног, који га носи од детињства.
У дивљем трку гонитељ не испушта свог противника
испред оштрог врха свог копља, које би у збиљи тре-
бало само мало да се потисне, иа да противника обори
с коња за навек.
Бедујин на коњу доиста је живописна слика. То
је идила јахачка, да је се човек ие може нагледати.
Кад би Турци могли да Бедујине придобију за своју
војску, онда би оии имали страшну коњицу. Ова би била
боља и од козачке и врло подесна за самостална ко-
њичка предузећа, у позадини непријатељеве војске.
Поред оваквих забава ипак смо једва дочекали време
поласка; јер се поред блата, где нам логор беше, већ
иије могло дисати.
Нашој свити придружише се сад и Бедујини, чиј
коњи уиесоше нов неред у нашу коњичку колону. Мало
по мало извукосмо се из баровитог предела, а прола-
жасмо поред нових стада, у правцу севериом, к Анти
Ливану. Краљ је често сјахивао и пуцао на неку врсту
јаребица са променљивим успехом. Један Друз, ловац г
што иам се беше придружио , пешачио је поред нао

не пуштајући иаше хитре коње да му измакну.
С КРАЉЕМ МИЛАНОМ НА ИСТОКУ 7
Дођосмо на једну широку равницу, покривену твр-
дом скрамом од шалитре, а местимице ниском кржљавом
травом, која даје песковитој тлини некакву чврстоћу.
Ово би требао да буде почетак пустиње.
Краљ пусти дизгине свом ватреном коњићу, и ми
потекосмо за Њим.
Дуго смо тако јурили, ваздух нам је Фијукао поред
ушију, а недогледна равница мамила нас је к себи. Паша.
заптије, Бедујини и наши момци, изостајаху једаи за
другим. За Краљем смо јурили још само нас двојица.
секретар и ађутант. Миша, истина, неправилио сеђаше
на.коњу, али се већ био прекалио, па нас иигде ие
остављаше. Његова дипломатска крв беше узаврела;
да га је, нешто, у том тренутку Бизмарк могао видети,
би пролио сузе радости.
Јурисмо тако добар сахат, док нам се отвори нов
хоризонт. Равница, коју прелетасмо, поче благо да пада
к подножју Анти Ливана, где се свршава у једној лепој
степи. У том зелеиилу одсијаваху наши чадори, као ио-
јева јаја из песка, а мало даље приметисмо и село Адру.
Десно нам је била боље видна тераса Палмирске пу-
стиње, а лево североисточна ивица Гитане. Свуда по
овој лепој пољани пасу млогобројна стада, а поред па-
стирских мрких чадора извијаху се димови вечерњих
ватри.
Адра је последње насељено место на овом крају,
нрема Сиријској пустињи. Ту, поред ње, спазисмо и та- ((
бију" (редут), који обележава границу отоманске власти

на овој страии. Тамо даље живе Бедујини, који не дају
)}
цару арача . Турски војник, или заптија, ако прекорачи
<(
овај Рубикон, дома се више не враћа. Половина турске

царевине у Азији не зна ни за какву државу и власт,
и само се на геограФским картама под тим именом бе-
лежи, да не би геограФи морали проучавати толика силна
илемена номадска, а под врло неугодним приликама за
научие студије.
У хладовини наших чадора иађосмо заслужени одмор
после усиљеног јахања и жеге, коју смо данас имали.
Паша и Бедујини дођоше тек после једног сата; а на
скоро за тим веселе ватре, рзање коња и логорски уз-
вици, оживеше наш логор.
Вече је било ванредно лепо. Оно је покрило ову
простраиу равницу некаквом суро-тамном бојом, кроз
коју смо могли разликовати мрке групе стада бедујин-
ских, а да нам околне ватре и не издаваху њихова ноћна
склоништа. Сух, здрав ваздух, свежина и тајанствена
тишина, кроз коју, од времена на време, пробијаху
усклици песама и свирке бедујинске, испуњава човека
некаквом милином, налик иа ону штб би је у тихој ноћи
на мору осећао. Ну, дражи пустињских лепих ноћи Б е -
дујин још више осећа и ужива. Кара^ани, што из Ме-
сопотамије преко Палмире овамо иду, или они што се
враћају, крећу се дању тромо; ж е г а , ж е ђ , онај јак
одблесак сунчаних зракова од песка, отроме кораке
камиле и мукара и принуђава их на честе застоје и
дуже одморе. Кад место сунчево заузме месец, који у
пустињи необично лепо сија, кад место жеге, влажан
дах разгали мртву природу. каравани пусте кораке, да
што више простора пређу. Они брзо просецају пешчано
море и мртву тишину. Од времена на време, јек какве
јеине или шушањ брзоногих антилопа или лаких газела,
најежи кожу сујеверног Арапина; он промрмља молитве
из корана, од којих нечастиви беже, па још хитрије
измиче све даље и даље.
Хајлперт ме је вечерас забављао лепом причом,
коју ћу иа овом месту и да забележим.
Пре тридесет и неколико година, по неколико исто
овако лепих ноћи, промицао је нечујно, кроз Палмирску
пустињу, један мали караван. Караван не бејаше на-
товарен џаковима или дењцима робе, као што су обичии
каравани. Камиле беху натоварене мешинама с водом,
чадорима и млогим лепим ковчезима, на којима одси-
јаваху метални окови. Поред путовође, иа једној камили,.
седео је чудан путник, са великим палмовим шеширом,
с ког се лепршаше дугачак вео од газира, с којим се
тихи ветрићи заиграваху.
Бедујиии, који га иа овом дугом путу, по који пут,
сретаху, упознали су у овом дрском караваиу, који се
без бедујинске повеће пратње усуђиваше на овај далек
и опасан пут, путника жену. Они нису могли бити у
заблуди. То није била каква лепа краљица Саба или
духовита палмирска царица Зенобија, о којима садањи
Бедујини ништа не знају, а баш и кад би били што
чули за њих, знали би, да такри путници воде и нео-
бично велику пратњу. Они су у путници познали Евро-
пљаику ; да смо је, нешто, ми видели, ми бисмо у њој
познали чедо Албионово, а да ју је по чему могао ви-
дети Едмонд Абу, духовити књижевник Фраицуски, он
би се слатко насмејао својој кЈанти^.
Караван је мирио напредовао к Палмири. Бедујин
напада караване, ако их не прати добра стража од
Бедујина, или ако им није у иапред послата царина за
миран пролазак кроз пустињу. Али ови дивљи синови
пустиње поштују жену; према женама бедујинских пле-
мена они су преиспуњени поштовањем, а према стран-
кињама, иекаквим пијететом. Због тога млоги путници
прибегавају лукавству, па узму себи за путовођу какву
Бедујинку, и оида безбрижно путују.
Леди Дигби путовала је мирно већ пет дана. Своме
вођи често се смејала, што од сваког шушња стрепи.
Она је мислила да боље познаје њихове прилике, но и
сами синови пустиње.
Ну, да иије изузетка, веле, ие би било ни иравила.
Шестог даиа смео караван мало се узбуни. Не да^
леко од стазе, којом је караван гредио, виђаше се једно
мало разбојиште, покривено лешевима где, млого беду-
јинеких жена ћутећки избираху лешеве. сигурно својих
мужева и рођака, па их товараху на камиле.
Судари непријатељоких чета бедујинских остављају
увек јасне трагове њиховог дивљаштва и зверства, али
и њиховог јунаштва. Кад се два противника сударе, њи-
хове жене, што им иа камилама носе воду и храну,
посматрају борбу из даљине и, кад се ова сврши, онда
се оие, с обеју страна, слежу на разбојиште, те видају
рањене и односе мртве. При томе не плачу; јер поги-
иули јунаци једним скоком долазе у седмо небо, где им
пророк припрема сласти, какве на суровој земљиној кори
нису познавали.
Леди Дигби окрете главу од овог страшног призора,
караваи убрза корак, а мукари шапутаху побожие мо-
литве.
Караван је далеко био измакао. Подне је већ пре-
валило било. Леди је мислила на страхоте, што их је
мало пре видела; а њени Бедујини на одмор, који их
ту негде близу ишчекиваше.
Кад је сунце почело да седа, караван, по што се
одморио, поче да се спрема на пут. Натоварене камиле
почеше устајати, а одморни мукари везиваху иху дугачак
ред; помолишеј се пророку и кренуше се даље. Одморан
и чио, освежен ноћном хладовином која наступаше, ка-
раван је брзо измицао.
Није се дуго путовало, кад се кроз вечерњу ти-
шину зачу потмуо топот коњски. Леди Дигби сад измени
улогу са својим вођом. Она је дрхтала од страха, а
њен вођа и тумач тешио ју је, да су то завађена бе-
дујинска племена, која се вијају по овој равиици, док
једна страна не буде засићена крвљу, а друга са свим
« е подлегне.
Ну овог пута Дигби је имала право. Топот се све
јасније чуо, а црни пега, коју су кроз сумрак приметили.
лостајала је све већа. Мало по мало већ су застрашени
путиици могли разликовати и широке огртаче бедујинске.
што их у трку ветар надуваше, и фрку њихових арап-
ских бедевија. Пред групом је јахао поносан шеик,
јуначки вођ дружине од стотину дивљих коњаиика. Да
су г а иа дану видели, познали б и га и по црвеиим, с а Ф -
тијаиским чизмама, златом и сребром окованим пи-
штољима, што их иоси за појасом, по кривој сабљи
што му о рамену виси, што су све украси ових поно-
ситих шеика. Наши путници чуше већ и алахање и
видеше одсев голих сабаља, па, престрављени, стадоше.
Путовође и Бедујини мукари дигоше иекакву ларму.
Јуришећа чета стаде, а шеик приђе ближе каравану.
— Ко сте ви, дрски путници ? Запита гиевно шеик.
Ми смо, о силни Ибн Раби, скромни путници, што
под закриљем пророка и твог јуначког племена Анеза,
мирно путујемо у Палмиру, спроводећи ову Хинглиз —
Ђаурку ! — Осмели се путовођа, који по вођи познаде
ово бедујинско племе.
— Вас и тражим! одговори жустро шеик, па се
окрену својима, да им изда налоге.
Леди Дигби иије ништа разумела, шта се прего-
варало. Кад из махииерије обичних мисли испадне ма
и најмања чивија, онда цела махина почие да клопара
и да производи иеобичне и чудне мисли.
Леди Дигби виде себе као робињу шеикову. Оиа
иије познавала слободаи и природан живот бедујинских
жеиа; са свог пута иа Истоку, она је знала о мухаме-
данским женама само онолико, колико је научила иа
Дон Жуана и других песама Бајронових. Она је знала
за евнухе, шилтета, халве и шербете, за рахатан и
Ф а н т а с т и ч а н , харемски живот; али је зиала и за регаетке
на прозорима, за ропство, у ком Мухамеданке своје дане
без промене проводе; а то њој, слободној жени, не би
никако годило. При помисли да је постала робиња бе-
дујинска, Дигби се стресе. У том тренутку приђе јој
путовођа.
— Госпођо, рече јој, шеик захтева вашу кесу и
ваше адиђаре.
Леди Дигби лакну на срцу, изнађе и предаде све
што је имала од драгоцености, новаца и ствари, које су
Бедујини хтели да узму. Пажљиви пљачкаши не дар-
нуше у ковчеге са њеном одећом и рубљем, а из за-
вежљаја вратише јој библију, неколико романа од Вал-
тера Скота и појезију Бајронову.
Кад Бедујин пође стазом добра, он и ту тако да-
леко тера, као и у гресима. Ови племеиити људи, пре-
дузеше сад да прате караваи до саме Палмире. Ја ре-
кох да мислим, да је иовод томе покајање за учињењу
штету и погрешку против њихових старих обичаја; Хајл-
перт пак мисли, да кад се Бедујии острви, може овако
што да учини из саравњивости, да други какви пљач-
каши не придигну и оно, што су они Леди Дигби до-
бровољио оставили.
Бадава се Леди Дигби трудила да избегие ову љубаз-
ност. Караван је дуго путовао , праћен овом четицом
јунака.
Сунце је било високо одскочило. Хајлперт не уме
да га мери копљима; али рече, да је оно већ у велико
слало било своје топле таласе по јутарњој свежини пу-
стиње. Леди Дигби већ је у велико, преко свог тумача,
разговарала са поносним шеиком , који јој причаше о
својој скорашној борби са Тудмурсима. Ои признаваше
да је његова чета окренула леђа, али су, како он вели,
Тудмурси покрили поље својим псећим лешинама, и ако
их је било млого као његовог (шеиковог) стада.
У сред свог хвалисања, шеик преиу. Намаче окра-
јак свог свиленог кеФира на очи и погледа у даљину*
До мало час услужан, љубазан и разговоран, на један
мах он се преобрази, то поста кобац, који смотри своју
пљачку, или још боље , као што ћете видети, кобац
који преза од орла. Леди Дигби сагледа му црне очи,
из којих севаху муње гнева и крволоштва, па се пре-
паде. Пехар искушења још не беше испијен.
Ибн Раби издиже се у седлу, подиже руку према
челу , и из његовог ока сену још једна муња. Ои се
хитро окреиу својој дружини, изговори гласио иеко-
лико арапских речи , па појури иапред. За мало још
дружина застаде , па хитро пови у лево, и, заклоњена
облаком прашине, што га хитри коњи својим трком по-
дизаху, измицаше све даље.
Не потраја дуго , а наши путници сиазише други
један стуб од прашине, који, као да га вихор гоњаше,
креташе се од стране Палмире њима у коб. Путници,
скамењени од чуда, видеше другу једну бедујииску дру-
жину, у чијим рукама таласаху се витка копља , као
какве гује. Ова дружииа окрете иа исту страну, где хра-
бри Анези измакоше. Вођа каравана протепа неколико
речи страха и зебње, а Леди Дигби беше се већ пре-
дала својој судбини и сад концептираше у памети чла-
нак за «Тајмс».
Како је сукоб текао, није нико од путника могао
видети, па за то вам Хајлперт не уме о њему да прича.
То читалац може наћи у својим мислима, кад замисли
два крвожедна, дивља звера, кад се ухвате за вратове.
Као облаци пуни туче, кад прелетају ведро небо, тако
и ова два облака кретала су се брзо у истом правцу,
са све мањим растојањем и, баш кад требаше да их
нестане са хоризонта, изгледаше као да су се слили у
једно.
Караван је ишао даље. Сви су ћутали, а камиле,
које су иначе мелаихоличне, убрзаваху сад своје ко-
раке, осећајући нешто мало од страха својих јахача.
Да ми описивање не би заузело млого места, и да
не бих морао да понављам Хајлпертове облаке, прашииу
и т. п. хајд, да му скратим причу.
Она друга дружииа били су Тудмурси. Оии су стигли
и победили Анезе. Јуначки вођ Тудмурса, шеик Мижуји,
опљачкао је Анезе, наишао на адиђаре Леди Дигби и
^сазнао, том приликом, што је синоћ било. Он је своје
подле противнике довољио казнио за ово, а са својом
трупом стигао каразан. Леди Дигби по ново се беше
препала, али као што је већ толико промена и разо-
чарања до сада имала, тако се и овог пута нешто не-
обично десило. Шеик Мижуји извини се Леди Дигби з а
суров напад, што га је синоћ имала, поврати јој све
њене адиђаре, па и новац, који се лако могао издвојити,
јер је био у Фунтама штерлинга.
И он се понуди да Енглескињу прати у Палмиру.
Овога пута понуда је била примљена, колико због ри-
терског поступка шеиковог, толико и због његове мла-
дости, лепоте и јуиачке појаве. Пратилац није жалио
труда и да врати караван у Дамаск, те је тако био с
караваном пуиих 12 даиа. Ну то иије био пут само ради
каваљерства и учтивости. Наш Ведујин иавикао је на
бураи живот, пун борбе и промена, па је и на овом путу
водио борбу. То није била борба у налету с копљем и
бритком ђордом, то је била борба њему до сада ие
позиата, то је била минска борба, која дуго траје и
као црв буши себи канале и олуке. Разумећете, да је
поприште ове борбе било срце шеиково.
Наш мали караван, без оружја и спреме за отпор,
изашао је као победилац.
Шеик Мижуји, непобедии вођ Тудмурса. страх и
трепет Анезима, Тамерсима, Акаратима и другим не-
пријатељским илеменима по пространој Сиријској пу-
стињи, од Јордана па до ЕуФрата, чувен на далеко, ћа
међ Тарабинима, Дијапсима, Товарсима, Исмајинима,
племенима бедујинским што живе од Јудејских планина
и Моабита, па преко пространих пустара Аравије, Ара-
вије Петре, до Синаја, и по далеким Мисиру; тај исти
силни Мижуји притезаше себи ропски ланац што му га
понуди несташаи дечко Купидон, притезаше г а сопстве-
ним рукама, преко својих црвених, саФтијанских чизама.
Наша путница није давала овоме повода. З а све
то крива с у њена два плава ока, у којима Мижуји, син
и љубитељ природе, виде своје лепо пустињско небо..
Оно тамо горе, могли су да уживају и његови непри-
јатељи Аиези, а ово овде, хтео је да буде само његово.
Хајлперт ми не умеде причати о томе, шта је Леди
Дигби осећала. То је енглеска природа, покривеиа хлад-
ном и густом маглом, која вам натерује кијавицу, не
дајући вам да што даље видите. Ну, како се овај роман
свршава, као и сви други, жеиидбом, то се ја усудих
да помислим, да ако Леди Дигби иије загревао исти
жар који и Мижуји-а, онда мора да је побуда њена за
овакав пристанак потекла из љубави према рекламама
и авантурама.
Било како било, ствар се свршила свадбом. У Б е -
дујииа је обичај, да прошевину и брачие уговоре прво
утаначе ж е н е , мати или рођаке, а тек после оцеви
то коначно утврђују. Мижуји посла Леди Дигби своју
матер, која са нашом јунакињом углави уговор односно-
будућег заједничког живота и мираза. Бедујин сматра
мираз своје жене као њену сопственост, а у исто
време и од свог имања, обично стада, одређује јој,
извесан део, који она, по његовој смрти, или на слу-
чај развода брака, носи као своје добро. Стара Бе-
дујинка морала је поменути, да Мижуји има још једну
жену. Бедујини могу имати више жена; јер им то Ислам
допушта, али су врло ретки случајеви млогоженства;
а и то кад се деси, бива обично кад није било. деце у
браку, па се новом везом мисли то да постигне. Мижуји
је имао деце. Леди Дигби није имала ништа против тога,
а њој је учињено такође млого уступака, јер јој је до-
пуштеио било да се не тетовира, што све жене у Бе-
дујина чине.
Свадбеио весеље чињено је у пустињи ; весеље је
трајало седам дана, а овај чудаи догађај намамио је био
на ово весеље и иајудаљенија пријатељска бедујинска
племена, која су доносила своје поклоне у јањцима,
адиђару и т. п.
У Бедујина постоји још онај старински дивљачки
обичај, коментарисања невиности младе: овога је пута
и то изостало. Нема сумње, да оволике измене у оби-
чајима, нарочито кад потичу од шеика, нису биле у вол>и
његовом племену, ну најзад, из деликатних обзира према
странкињи, морали су слегнути раменима.
Доцније се већ сазнало било и међ Ведујииима, да
је млада била некада вице-краљица индијска (lady Ellen-
w }>
borough) гроФица T . и бароница Ф. , ну ни данас
(( (<
ие знају, да су јој, у то доба, сва три ранија супруга

још били у животу.
Од тога времена срећни пар живео је лепо. Г о -
спођа Мижуји, или боље Зарка (плавоока), како је шеик
називао, проводила је лето под чадором свога мужа;
она га је наизмеице са Лејом, другом његовом женом,
служила ; носила је, при том, широке чизме, одећу и
ђердане, што их бедујинске жене носе и, за атар свом
супругу, тетовирала се. На њеном лепом лицу могли су
се читати сви цитати из корана, што чувају од урока*
Мижуји пак проводио је зиму у Фаитастичном двору
своје богате супруге, у Дамаску. Дигби је Мижуја при-
питомила, он њу подивљао; она је од њега научила.
арапски језик, обичаје и живот; он од ње еиглески, да.
сриче библију, а од њених слугу, да пије виски.
Мене је ова прича веома занимала, тим пре, што
сам још у Дамаску за овај догађај сазиао био. Хајл-
перт ми је, овом приликом, поменуо и млоге обичаје бе-
дујинске, а то ми је дало повода, да га и даље о њима
запиткујем и да прибележим млоге од њих, који се
нигде у књигама не могу наћи.
Велики део арапског народа задржао је племенску
организацију и иомадски иачии живота, какве је имао
још у прастаро доба. Као што су подземие пећине са-
чувале остатке животињске, по којима се даиас про-
учава зоологија предисторијских времена, тако је пу-
стиња сачувала културу прастарог доба. Начин живота г
обичаји, племенско уређење и управа бедујинских пле-
мена, мени се чини, дају нам најлепши пример културе
оних старих народа, који се у централној и западиој
Азији први груписаше у државне заједнице.
Исти узроци, који су допринели прву савршенију
Формацију друштвену и прву иапредиију културу, учи-
иили су, да је свеколлки напредак застао на самом свом
почетку. Пастирски или сточарски живот, који је до-
принео млого почетку бољег развића људског, наишао
је овде на све погодбе свог благостања, па се за то
и задржао овако дуго у свом првобитном облику.
Огромне пустаре и степе, у долинама Тигра и
ЕуФрата, у Сирији, Палестини и Аравији, обрасле ситиом
али сочиом травом, давале су на својим просторијама
.довољно само паше за стоку, док песковита тлииа и
окудица влаге, нису никако биле погодбе, под којима
би се земљорадња могла развити. Сточарски живот пак
условљавао је децентрализацију, па тим. и племенску
самосталност, коју и сад у Ведујииа налазимо; док су,
међу тим, обитници Мале Азије, западне Палестине,
Арапског полуострва и разних оаза, живећи под дру-
гим земљишним приликама, могли да иегују земљорадњу,
занате и трговину, да се групишу у већа културна
средишта, и тим путем да доспеју и до државних за-
једница.
Ми смо у Дамаску имали прилике да видимо како
ј е развијена била култура у арапској држави; Бедујини
су и онда били овакви какве их даиас видимо. На јед-
ном месту нашао сам, да је сам пророк Мухамед, пред
своју смрт, опраштајући се са својима, рекао : Моме((
наследнику препоручујем Бедујине; јер су они корен

Арапинов и језгро Ислама, од њиховог стада узимајте
порезу по њиховој доброј вољи и делите је међ њихову
сиротињу". Ово јасно показује и значај њихов за арапско
племе, ну, у исто време, и расцеп између културних
Арапа и Арапа Номада.
У причи сам поменуо већииу од значајиијих пле-
мена; сем тих, има још млого ситнијрхх, све су то наслед-
ници и потомци Моабићана, Амурејаца, Филистимљаиа.
и оиих млогих иародића, чиј нам је спомен сачувала
Библија.
Ова племена имају по пустињи своје просторије, по
којима пасу стада. У свакој племенској просторији зна.
се које паше припадају поједииим породицама. Кад се
паша у извесним деловима исцрпе, оида се цело племе
креће у друге, не дирнуте просторије; ну при том се не
смеју повредити граиице просторија других племена, јер
то може да изазове сукоб, па и рат између племена.
Извесна племена, или поједине породице у племеиу,
имају по где где и зиратних земаља; ове су стално
породично имање и веома се цеие, јер се на њима обде-
лавају жита, у којима Бедујини имају велику оскудицу.
Овим племеиима не владају цареви, а сумњам да
су и у оно старо, библијско доба, владали. Њима управ-
љају шеици. Шеик је патријарх свог племеиа, као оно
Аврам, Исак и Јаков у своје доба. Оии су увек из исте
породице, а могу у овој бити и изабраии ; јер не морају
увек бити најстарији чланови исте породице. Шеик је
политички поглавар свог племена; он му одређује паш-
њаке, он регулише односе према суседиим племенима
и предводи војску. Ои има уза се савет из најстаријих
и најмудријих људи свог племеиа; али је ипак неогра-
ничеи господар, јер се не мора управљати по овим са-
ветима, Бедујиии немају ни устава, ни парламента, ну
шеици се управљају у свом раду.по старинским оби-
чајима, који му дају упуства за све случајеве њиховог
делања. Не знам да ли оии примају какву награду од
свог племена; али би могли бити богати и од саме
пљачке, ако им од ове, по њиховим обичајима, припада
известан део.
Колико је строго одељен племенски живот, ипак
се по који пут племеиа везују. Имајући свако свог шеика
изберу оиа, обично из највећег племена, «шеика над
шеицима", Ето вам сад нека врста Ф е д е р а ц и ј е или, ако
хоћете, бедујинска уједињена Немачка, с разликом, што
овде нису то доприиеле националне тежње, већ сигур-
ност одбране од јачих племена или, чешће, тежња за
лљачкањем и угњетавањем слабијих.
Оваква ће заједница бити племе Џад, на просто-
ријама од Акабе до Џеде, које, веле, има на 50.000
аџина (коњаника на камилама).
Ну, шеици немају у својим рукама правосуђе. Мора
да се још пре праоца Аврама, практички знало оно.
што се данас учи из дебелих купусара, да судство и
извршење морају бити са свим одељени. Правосуђе у
племену врши кадија, опет из извесне породице. Кадије
-знају читати, али само колико је за коран потребно;
они немају потребе да читају разиа права, законике,
и поступке; они суде по законику, који се на цракси
од неколико хиљада година показао као добар, и који
они уче од старијих. Не могу да кажем, да ли је правда
увек задовољена, или има гунђања и протеста; јер се
не сетих да за то запитам Хајлперта. Ну не би било
никакво чудо и да тога има. Што се меие тиче, ја оста-
јем идолопоклоник оваквих обичаја; јер их сматрам за
јачу гаранцију морала и правде, но пуне ормане пи-
саних закона и државиих мера, које зиају само адвокати
и судије. Неће нико помислити, да би овако што могло
и на другом месту постојати. Бедујинска су племена
мала; ту се већина породица познају, па ј е , према
томе, и могуће, да један кадија и суди и води контролу.
С.друге стране, и Бедујини, ваљ'да из поштовања према
кадији, не парниче се млого; а да би нашли излива
наступима насиља, то они нападају и пљачкају туђинце.
Кадијин делокруг простире се и на брачне пар-
нице. Бедујин, као и сви Мухамеданци, раскидају брак
кад им је по вољи, и само ако не задовоље материјалне
-захтеве, који су раније у причи поменути, онда кадија
посредује. Ну, ма како изгледало, да у овој религијозиој
уредби оскудева главна копча морала и основа иоро-
.дице, ипак је развод брака врло ретка ствар, а морал
Бедујина далеко је јачи, ио на млогим местима где
строго суде, било политичке, било духовне власти. Ко-
лико је у високом угледом брак у Бедујииа, види се
из тога, што се Бедујии браком куне, али само у нај-
тежим и најизвеснијим приликама. Ако би се доциије по-
казало, да се Бедујин криво клео, или није одржао дату
реч, ои се мора развести са женом; јер се боји казни
Провиђења. Једном разведен брак може се поново ве-
зати само тако, ако је разведена жена после тога била
удата за другог.
Породица Бедујинова уређена је на патријархалној,
прастарој основи. То је обично велика заједница, у
тсојој се зна, ко заповеда, а ко треба да слуша. Нај-
старији у дому по годинама, старешина је заједнице,
а снахама заповедају свекрве. У већој заједници нај-
веће поштовање уживају младе, које су највише си-
нова изродиле; оне, које рађају само женску децу,
а иарочито оне које су нероткиње, често трпе прекоре,
и ово последње готово је једини повод разводу брака
или узимању друге жене. Старешина дома је апсолу-
таи господар , који је у праву и да дели заједиицу.
По смрти његовој, ако се због величине или каквог
било узрока заједница мора да дели, онда се све има-
1
ње дели. Синови поделе између себе */> кћери / и 5 5
!
жена умрлог добије / . 5
Ред у породичном животу врло је леп. Мужеви иду

за својим стадима или бе вежбају у јахању и борби
с копљем ; жеие раде домаће послове, припремају хра-
ну, праве сир и масло, а од вуне раде врло лепе тка-
тшне и предива. Оне саме спремају одећу и за људе
и за себе. На њиховом оделу, што га саме справљају,
виде се врло лепе шаре и у њему се огледа развије-
ност укуса за улепшавање. Жене су врло вредне. Често
се срета Бедујин на коњу, а његова лепа половина;
пешачи поред њега, са дететом у торбици на леђима,
а каквим радом у рукама.
Бедујинских породица има врло богатих, а сироти-
ње готово иема, јер и који служи, живи готово равно-
правио са осталом чељади у дому. Ну богатство са-
стоји се у стадама, камилама, коњима и, ако су у
плодном пределу, зиратним земљама. Ови срећии људи
непознају праву вредност новца ; јер оно мало што га
имају, служи им за намирице, које морају набављати
из градова. Обична продаја и куповина међу њима, у
пустињи, врши се трампом.
Хајлперт ми причаше, да Бедујиии дају шеику де-
сетак, који он треба да дели сиротињи ; ако је то и-
стииа, онда ће то бити она и онаква сиротињска по-
<(
реза^^какву је још пророк Мухамед увео био, а ово

би био идеал друштвеног уређења, нарочито са гле-
дишта оиих који иишта нехмају.
Даиас смо посетили једну од оближњих породица
бедујинских, која има три своја чадора. Да ме нешто
запитате за име породице, не бих вам га умео казати ;
јер меии је до сад била страна и реч Бедујин ; они се,
чиии ми се, зову по имеиу свог старешине.
Бедујини и Бедујинке врло су лепо Краља прими-
ли; по што су иам иоказали своје лаке дворе, свој
иамештај, ковчеге, одело, прибор за јело и т. п. по-
иудише иас да седиемо. Краљ седе на једну троногу
столичицу, каквих и у иас по селима има, а ми оста-
ли поседасмо по меканом ћилиму од камилине вуне, а.
угасито суре боје.
Бедујин носи своју кућу свуда са собом, као пуж..
Где заустави своја стада на пашу или преноћиште, ту
на неколико мотака разапне и свој чадор од чађавих,
вунених застора.
Чадор му даје само кров, који треба да га штити
од сунца и росе, а са стране је отворен. Простор под
чадором ограђен је неком врстом рогозине, у висини
једног метра, а унутрашњост овог подељена је на три
равна дела. Једно је одељење намењено за госте, а
остала д в а , одвојено , за преноћиште мушких и жен-
ских. Од покућанства види се само неколико ћилимо*-
ва од камилине вуне, неколико јастука и нешто посуђа
од гвоздеиог блеха и прибор за кување каве. Све одело
и рубље спаковано је у неколико дрвених ковчега са
ногарима, налик на ковчеге што их у нас има у врањ-
ском округу и у Старој Србији.
Из чадора види се све стадо што ту пасе, пред
самим чадором. У једном крају је огњиште, на ком се
пуши осушено ђубре од камила и коња. Иза чадора
повезани су коњи, а ту се шетају и камиле. Нечи-
стоћа, што је око чадора, даје овој пастирској идили
рђав м#рис.
Краљ је, преко Хајлперта, дуго разговарао с Беду-
јинима, који су иричали о млогим својим приликама.
За то време један је туцао каву, у једној врло лепо
ишараној, дрвеној ступи, ударајући при том својим туч-
ком по некаквој темпи у дио, и по једанпут у једну
и
Другу страну ступе. Његово туцање каве слично је
добовању. Кад је ђезва узаврела, мете се у њу кава,
а одмах за тим некакав сурогат, зриевље, налик на гра-
шак, па је кава одмах и готова. Ну, овог пута она
иије била тако брзо готова. Тек што је сасуо каву,
Бедујину се преврну ђезва. Узбуђен протепа иеколико
речи, па се поче освртати ; наједаред се иамршти, поче
говорити и осталима и сви упреше очи на ону страну,
откуда је сад долазио наш паша, весео и безбрижан
као и увек, са бројаницама у руци.
Хајлперт нам исприча на немачком језику, који
паша не разуме, да је Бедујинима преврнута ђезва на-
чинила пашу ^баксузом". Бедујини то кажу «човек
>}
злих очију , а оии се од таквог јако плаше. Бедујини
су врло сујеверни. Како ми Хајлперт причаше, они има-
С К Р А Љ Е М МИДАНОМ НА ИСТОКУ 8
у ђаволе црње но што су наши, имају читаву хијерар-
-хију нечистих духова и верују у чуда и судбину. Због
тога они још верују у млога божаиства из свог нез-
набожачког времена и имају млоге религиозне обичаје
из времена пре Ислама.
Паша поздрави Бедујине по турски, са «селам алеј-
ким", а оии му ништа не одговорише, гледаху га по-
преко и нико се не потруди да му иађе места да седне.
Бедујини су иначе врло гостопримљиви. Ко дође
под бедујински чадор, било као гост, било као патник
или гоњен, сигуран је, да ће бити заштићен по цепу
живота тог дома. Било је прилика да је неко, против
ког нека породица води крвну освету, дошао под ча-
дора те породице као непознат или гоњен од другог
ког, па му је ипак указано велико гостопримство. До-
маћин је могао терати толико далеко, да свог крвног
непријатеља испраћа и спроведе до сигуриог места, и
кад је за свог госта сигуран, онда му обично каже да
се у будуће опет чува, јер се иепријатељство и жуд-
ња за осветом обнавља.
Бедујини имају обичај крвне освете, због овог чине
се нечувена гоњења, убијања, а често су због тога
пропадала и читава племена. Овај иомадски народ за-
држао је поред старинских обичаја и стару аксијому :
>}
око за око, зуб за зуб .
((
На гробу мучки убијеног Бедујина, намешта се

стуб од камена, са одбијеним врхом, што треба да опо-
миње покојникове сродиике на освету, што су је ње-
говом помену дужни.
Као што се са осветом тера далеко, тако се исто
дуго памте и одужују пријатељске услуге и доброчии-
ства. Спомеи благодарности прелази с колена на ко-
лено, док се не деси прилика, да се мож'да унуци оду-
же унуцима каквом равном услугом.
Упознав се овако са многим обичајима Номада. у
којима се, како се мени чини, огледа прастара наша
култура, мене је, као војника, иитереоовало, да што више
сазнам о њиховој ратној вештини. Ну, сав мој труд
и пропитивања нису имали задовољавајућег ресултата,
мож'да за то, што Хајлперт није те ствари познавао,
а ја, не знајући арапски, био сам једино на тај извор
упућен, а мож'даи за то, што је и вештина ратовања
у Бедујина остала у првобитиом свом облику, облику,
кад ј е н и ј е ии било. Сва им је стратегија лукавство,
које је неисцрпно и за које нема правила, а тактика
јуриш или бегство.
Бедујинска племена не живе увек у најбољој сло-
зи. Као што између организованих држава дође до су-
коба, због повреде каквог права и иитереса, тако бива
и код њих. Ратови, или управо борбе између њих, у
толико су чешће, што је племенска солидарност врло
велика и што ова племена не знају за наше к о н Ф е р е и -
ције и конгресе, који би мирним путем могли решавати
омање спорове, на начин, као што знате, да с е и и ј е д -
на страна не задовољи, или да се задовољи јача.
Услед тога и Бедујин, лично, спрема се за борбу
врло брижљиво. У њих има и некакве врсте војних об-
веза, што они, са свог бедујинског гледишта, сматрају
више као право и част, па јој се и радо одзивају. Још
као деца они се вежбају у јахању и руковању с коп-
љем и сабљом, а од петнаесте године већ улазе у ре-
дове бораца.
Војске су им несразмерно велике, а као што сте
видели код племена Џад, оне могу да достигну и де-
сетине хиљада.
Војску састављају коњаници (хајали) и пешаци (би-
јоварди), ну последњих као да ј е мање и само у из-
весних племена , која немају коње; вероватно је њихова
улога у борби налик иа ону, што ј у је пешадија имала
у Ф е у д а л н о м — ритерском — добу.
У коњице је главно оружје копље, дугачко близу
12 стопа, са четвртастим, гвозденим шиљком, а држак
од бамбусове трске. Поред тога, коњица има и криве
сабље, које се носе цо козачки, а најзад и кубуре са
двоцевним пиштољима. Пешаци имају пушке, махом
спредњаче и кремењаче, из којих лоше бију, за тим
сабљу и буздован, који врло вешто бацају.
Повод рату обично су повреда земљишта, пљачка
или крвна освета. 0 рату решава шеик, а саветује се
пре тога са најмудријим људима, као што раније по-
менух на једном месту. По некад се претходно тражи
од непријатељског племена каква накнада у стоци, ако
је пљачка била повод размирици, а ако је ко убијен,
онда се тражи младић, који ће породицу убијеног пре-
дузети као своју и остаје у новом племену. По који
пут даје се у накнаду девојка.
Мир се закључује само посредовањем трећег пле-
мена, иначе се ратује да истребљења. Кад се мир
закључи, прииосе се заједничке жртве и шеици обеју
противничких страна поделе со и хлебац. Од тог вре-
мена та племена живе у потпуном пријатељству.
Да улазим у ситнице обичаја и живота бедујин-
ског колико га позиајем, било би за читаоца од малог
интереса; ко се пак интересује за обичаје Номада,
може млого што шта наћи и у Библији старог завета.
ОД оног доба мало се шта у њих изменило ; а ово што
је напред побележено, довољно је да нам створи пој-
* ма о првобитиом ступњу човекове културе. Вероватно
смо и ми оваки изгледали, кад смо се из Бојке овамо
иа Балканско полуострво досељавали, а Германи и
Гали ништа нису били бољи, док су билц под рим-
ском владавином.
Јутрос смо изашли биди иа коњима, цреко пу-
старе ка Хаурану, да Краљ потражи лова. Овде има
доста тица, а дубље у пустињи има газела и аитило-
па, које чопорима јуре по песковитим пољанама.
Нисмо далеко ишли, кад нам се у правцу, Атејбе
указа море, ком смо доста јасно могли разликовати
обале и као неколико питомих дрвета поред њих. Ми
смо били срећни да видимо и « Ф а т а — моргану», без
које не може бити ни један роман или прича арапска,"
јер су ово врло честе појаве у пустињи.
Из мора што га видесмо, Хауран нам је представ
љао острво. Док посматрасмо наше привидно море, оио
нас све више, с истока, окружаваше и то близу иас,
бар тако нам се чинило по камилама, које смо могли
оа свим јасио видети како корачају. Неколико камила,
што *у по пустари беху, видесмо како по плиткој води
газе, а врло смо лепо видели и њихове изврнуте ли-
кове у огледалу морске површине.
Краљ нам обрати пажњу на страну нашег логора.
Њ е г а сад више не беше ту, где смо га мало час оста-
вили, њега нам је заклонила шума и воћњаци Гитане,
који се чаролијом ту близу иас преместише.
На све стране ми изгубисмо иаш предео. Слике
су играле и мењале се и ми се нађосмо у царству
чаролија. Ко ово види може мислити како ове при-
родне појаве дејствују на распаљиву уобразиљу Ара-
гашову. Оваква привиђења често убрзају кораке умор-
иог каравана или га заводе иа странпутице, представ-
љајући му зелеие оазе са обилним изворима воде. Што
се жедан путиик брже креће, то му се ваздушие оазе
оа већом брзином измичу, док их једном и иестане.
Појава се објашњава преламањем зракова кроз
иеједнако густе слојеве ваздуха. Доњи слојеви вазду-
х а , јаче загрејани топлотом што је пешчана површииа
иоћу испушта, постану ређи од оних над њима ; ус-
лед тога бива неједнако преламање неког дела зракова
и они у кривим линијама доспевају до посматрачевог
ока. Око гледа оида предмет по последњем правцу, по
ком му је зрак доспео и онда види изврнут лик, а иа
исти начин могу се видети и ликови заклоњеиих пред-
мета.
При томе ваздух је ванредно чист и провидан.
Ми могасмо видети камиле и стада на врло великим
даљинама тако јасно, као да [су на хиљаду корака
од нас.
Најзад решисмо се да се вратимо. Наш логор час
је био видаи, час не, и ако нас иикакве неравнине не
раздвајаху од њега.
У логору застадосмо велику вреву од 'Бедујина,
сељана из Адре и нашег људства, које дизаше и то-
вараше наше логорске ствари, за повратак у Дамаск.
.. Кад је све било готово, опростисмо се с Бедуји-
нима и њиховим поглавицама, и раздадосмо бакшише
онима,.што Краљу донеше јагањце на поклон.
У Дамаск вратили смо -сепутем, којим иду кара-
вани из Палмире, а који води све подножјем оне Анти
Ливаиове греде. што затвара Гитану са северне стране.
' . Кратко време прелазили смо преко млогих јару
жица, у којима издише Барада, а за-тим уђосмо у
предео лепих воћњака, летњиковаца и чиФлика бога-
тих „ Дамашчана.
У једиом летњиковцу старог Сајид паше, где за-
текосмо само слуге, одморисмо се мало од напрезања
и од жеге, која беше већ несиосиа.
У Дамаск стигосмо касно. Краљ је још на-путу.
осетио јаке реуматичне болове у десном куку, па се
решио да у Дамаску пробавимо још који дан.
Сун — Вади — Барада, 3. Маја
По што су Краљу умииули болови и наш караван

снабдео се потребама за дужи пут, јутрос смо се кре-
нули да на коњима пропутујемо Ливан.
исти начин могу се видети и ликови заклоњеиих пред-
мета.
При томе ваздух је ванредно чист и провидан.
Ми могасмо видети камиле и стада на врло великим
даљинама тако јасно, као да [су на хиљаду корака
од нас.
Најзад решисмо се да се вратимо. Наш логор час
је био видаи, час не, и ако нас иикакве неравнине не
раздвајаху од њега.
У логору застадосмо велику вреву од 'Бедујина,
сељана из Адре и нашег људства, које дизаше и то-
вараше наше логорске ствари, за повратак у Дамаск.
.. Кад је све било готово, опростисмо се с Бедуји-
нима и њиховим поглавицама, и раздадосмо бакшише
онима,.што Краљу донеше јагањце на поклон.
У Дамаск вратили смо -сепутем, којим иду кара-
вани из Палмире, а који води све подножјем оне Анти
Ливаиове греде. што затвара Гитану са северне стране.
' . Кратко време прелазили смо преко млогих јару
жица, у којима издише Барада, а за-тим уђосмо у
предео лепих воћњака, летњиковаца и чиФлика бога-
тих „ Дамашчана.
У једиом летњиковцу старог Сајид паше, где за-
текосмо само слуге, одморисмо се мало од напрезања
и од жеге, која беше већ несиосиа.
У Дамаск стигосмо касно. Краљ је још на-путу.
осетио јаке реуматичне болове у десном куку, па се
решио да у Дамаску пробавимо још који дан.
Сун — Вади — Барада, 3. Маја
По што су Краљу умииули болови и наш караван

снабдео се потребама за дужи пут, јутрос смо се кре-
нули да на коњима пропутујемо Ливан.
Први је циљ нашег пута Баалбек, а оданде ћемо
на кедрове. Куд ћемо даље, није унапред утврђено ;
Краљ ће се решити кад томе буде време.
Дамаск смо оставили рано. Базар и чаршија у 5
сати из јутра са свим су затворени, а улице готово
празне. Цео онај свет, што је ноћас весело тумарао
по улицама до после пола ноћи, још спава, одмара се,
да би после могао по иово предузети своју бесцељну
шетњу по базарима и ону хуку-буку по улицама.
При проласку поред гостионице Викторије, зате-
космо пред гостионицом породицу нашег Павличевића,
која нам предаде неколико лепих кита црећа за Кра-
ља. ( Сетите нас се који пут, рече нам Павличевић уз-
(
буђено, а наше молитве и добре ^кел>е пратиће вас иа

целом путу до миле Србије !»
У Думари чекали су иас неколико мештаиа и наши
оседлани коњи, које одмах појахасмо и пођосмо даље.
Наш пут од Думаре водио је једном уском стазом,
што се са леве обале Бараде пење право уз брдо.
С почетка нам је путовање било врло мало заба-
вно; јер пустолиие Аитиливанске већ смо се и сувише
науживали, а сем тога, јутро је било доста свеже, а ми
опет лако одевени. Наш паша био је нерасподожен, те
се с њим није могло диванити, а то нас је иначе увек
разведравало; јер се паша и радо шалио и има увек
шта да прича. Не знам шта му је јутрос било. Или
му је тешко што оставља Дамаск, или је љут због
умора, што га очекује на иовом пут. Нама, који много
више радозналости имамо, Дамаск већ није давао до-
вољно забаве. Ми смо се већ јако жељкали Баалбеком
и кедровима. Паша познаје Баалбек, а кедрови га се
слабо тичу, јер, како он рече, то су дрвета као свака
((
)}
дрвета .
Каваљкада нам није била тако велика, као кад смо
ишли у пустињу. Кралз мрзи гунгулу, а на овом путу
и нема никакве опасиости. Примио сам био на себе, да
одвратим пашу, да не захтева више читаве водове ж а и -
дарма да иас спроводе. Муке ме је стало док сам се
с њим погодио, ну најзад уговорисмо, да с нама пођу
два жандарма, а један са пртл>агом.
Јутрос видим петорицу с иама, а поред њих и Х а к -
еФендију, њихова мајора. Паша је разумео мој питајућп
поглед. «Cher Rachid-bey, (Драги Рашид-беј) рече ми,
бадава, није било могуће. Хак-еФендија сам се понудио
да прати Краља, а она три жандара више то су њ е -
гови пратиоци".
Слегнем раменима, јер би даље протест могао на-
љутити нашег доброг пашу. Он је пратио још и друге
владаоце и принчеве, па су му сигурно и ови доиу-
штали те полицијско-војне почасти.
После једног и по сата хода и каса, почесмо си-
лазити у уску долину Бараде, коју смо код Думаре
оставили били. Долиница је покривеиа смоквом, дивљом
лозом и орасима, који нам заклањаху ток брзе речице.
Јахајући јога мало уском стазом, у страни долинице, а
изиад зеленила, стигосмо у арапско селанце Ел-Фиџе.
Наш чадор са доручком беше намештен до једног
јаког извора, који са великом брзином избацује читаву
речицу, која би могла покретати 3—4 воденичиа камена.
Над самим извором, коме лоза и бршљан чиие густ
зелен свод, виде се остаци иекаквих старих зидина, на
којима се, по традицији, уздизао некада незиабожачки
храм једног врло тајанственог божанства, које је во-
лело зелеие и густе лугове и бистре поточиће. Доиста
чаробио место за богомољу !
И после доручка пут наш непрестано је водио левом
обалом Бараде, која се целом својом дужином веруга
и крије у густом лисју врло бујне вегетације. Кад год
смо моментално изгубили из вида зеленило Бараде, жудно
смо погледали, кад ћемо га опет спазити. Аити-Ливан,
који ми сад пресецамо у северозападиом правцу, свуда
је голишав и еур. Зеленило Барадино није се могло по-
пети далеко од своје лепе долинице.
З а три сата пута, понајвише у оштром касу, већ
смо били у Сук — Вади — Барада, доста великом, но п о
изгледу сиромашиом селу, па и ако његово име каже,
да је то место вашара или пијаце за целу долину Бараде.
Док смо кроз село пролазили, приметисмо иа другој
страни реке наш велики караван, који баш тада сти-
заше иа једиу узвишену терасу и ту поче да стоварује.
Краљу се учииило да нам је данашњи пут био
врло кратак, па је Хајлперта муке стало да Га увери.
да је партија врло добра, али је скраћена добрим те-
рањем, што и паша потврди.
Остатак дана Краљ је провео вребајући и пуцајући
на орлове, који у приличиом броју лебђаху над нашим
логором, облетајући своја гнезда на кршним литицама
стеновитих висина.
Одавде уз Бараду настаје клаиац тако узак, да
мала речица с муком кроза њ протиче.
У страни, преко пута од нас, у окомичним стенама,
на 150 до 200 метара високо над Барадом, виде се
мрачне коцкасте ћелије, које је подигла човечја рука.
То су, вероватио, у римско доба били гробови, а у
рано хришћанско доба испоснице. Близу тих ћелија, иа
стрмом брегу, била је, у римско доба, варош Абила.
Северно од ћелија види се и сад мали део пута, оста-
так од војничког римског пута, сигурно оног, што је
водио од Алепа преко Баалбека у Дамаск. Абила је
морала бити мала војничка колоиија; јер другог значаја
овде не би могла имати. Снегови и кише срозали су
у корито Вараде и варош и пут. Анти Ливан се брзо
троши.
У околини има млого шакала, а и хијена. ЈозеФ је
наместио био мамац, али га ови дивљаци познадоше.
Вечерас иам је паша опет брижан; чуо је од Хајл-
перта да ће Крал> терати сутра до Ваалбека, а то чини
12 оати марша. — Мени је жао, рече паша, да се Краљ
мучи, а и караван нас не може стићи.
Покушавах да пашу умирим, изјављујући сумњу, да
ће то тако бити, како Хајлперт прича; ну како паша
оста у сумњи, и да бих га утешио, рекох му, да и иама
неће бити лако.
Баалбен, 5. Маја
Пашина се слутња испунила. Ми смо јуче дотерали

до Баалбека. Пут је био тежак, а марш усиљеи; али бар
смо данас цео дан остали у Баалбеку, а то је довољно
било да се одморимо и, што је важније, добили смо цео
дан за разгледање баалбечких знамеиитих развалина.
Од Сук-Вади-Бараде, продужили смо пут кроз кли-
суру, уз реку. Не далеко од нашег логора, пређосмо опет
на леву обалу Бараде, по једном старинском каменом мо-
сту. Више наших глава, на једној стеии, виде се иекакви
излизани записи, за које веле да су Цезарови. Шта је
записано не знам, јер нити се могло шта прочитати.
нити бих могао разумети и да сам прочитао.
У клисури, кроз коју се добар сахат путује, сретали
смо врло јаке изворе, из којих се дебели млазови воде
котрљаху са великом хуком низ тврдо стење, или се ра-
зливаху по вешто изведеним јазовима, да наводњавају
оно мало плодиог земљишта, што се још задржало по
заравиима, иа странама клисуре.
На излазу из клисуре оте нам се поглед на лепу
и зелеиу долиницу, из које високи јаблаиови издаваху
село Зебадани.
Из ове долинице почиње слив Бараде, јер је ту њен
најдаљи извор. Делница између Бараде и Литаније, која
протиче кроз долину Беке, са свим јеблизу Серагаје. Она
је тако ииска, да смо је, и поред све пажње, неприметио
12 оати марша. — Мени је жао, рече паша, да се Краљ
мучи, а и караван нас не може стићи.
Покушавах да пашу умирим, изјављујући сумњу, да
ће то тако бити, како Хајлперт прича; ну како паша
оста у сумњи, и да бих га утешио, рекох му, да и иама
неће бити лако.
Баалбен, 5. Маја
Пашина се слутња испунила. Ми смо јуче дотерали

до Баалбека. Пут је био тежак, а марш усиљеи; али бар
смо данас цео дан остали у Баалбеку, а то је довољно
било да се одморимо и, што је важније, добили смо цео
дан за разгледање баалбечких знамеиитих развалина.
Од Сук-Вади-Бараде, продужили смо пут кроз кли-
суру, уз реку. Не далеко од нашег логора, пређосмо опет
на леву обалу Бараде, по једном старинском каменом мо-
сту. Више наших глава, на једној стеии, виде се иекакви
излизани записи, за које веле да су Цезарови. Шта је
записано не знам, јер нити се могло шта прочитати.
нити бих могао разумети и да сам прочитао.
У клисури, кроз коју се добар сахат путује, сретали
смо врло јаке изворе, из којих се дебели млазови воде
котрљаху са великом хуком низ тврдо стење, или се ра-
зливаху по вешто изведеним јазовима, да наводњавају
оно мало плодиог земљишта, што се још задржало по
заравиима, иа странама клисуре.
На излазу из клисуре оте нам се поглед на лепу
и зелеиу долиницу, из које високи јаблаиови издаваху
село Зебадани.
Из ове долинице почиње слив Бараде, јер је ту њен
најдаљи извор. Делница између Бараде и Литаније, која
протиче кроз долину Беке, са свим јеблизу Серагаје. Она
је тако ииска, да смо је, и поред све пажње, неприметио
прешли. Тек кад се иосле четврт сата хода, на другој
страни долинице, окрену смо, видесмо, да нам једна зе-
мл>ишна пруга сакри село З ^ а д а н и г И с т о тако тешко
је пронаћи пругу која дели воду за Литанкју и Оронту,
близу Баалбека. Доста ретка појава у пределима висо-
ких плаиина. У Европи овакав пример £идео сам између
Драве и Бријеица, у Пустер-талу, у Тиролској.
У Серагаји, селу на уласку у клисуру приточице
ЛитанијШ1е, кроз коју води иаш пут, учинцли смо по-
дужи одмор, па се око подне кренусмо даље.
Силазисмо иепрестано низ речицу, по врло уској и
врлетној стази.
Овај део пута био нам је врло тежак, јер и добри
а р а п с к р к о њ и , пењући се и силазећи низ оштро камење
и глатке стене, беху већ доста уморни. На много места,
стаза је била и врло опасна, те смо принуђени били сја-
хивати и коње пажљиво преводити. Уз све то морила
нас је и велика жега, која је у овом котлу била у то-
лико несноснија, што не беше никакве промахе.
Кад изађосмо из ове клисуре, више ЈаФуФије, баш
дахнусмо душом.
Одавде иаш пут пресецао је иеколико ситнијих ја-
руга, што се у Беку стичу и тек после 5 сати оштрог
терања од Серагаје, избисмо на један брежуљак само
иа километар даљине од Баалбека.
Свану иам. Наш хоризонт у један мах збаци своје
стеиовите окове иа све стране. Један само поглед на овај
диван предео, био је довољна цаграда за штрапац и
умор што га доведе поднесмо. .
У једном погледу обухватисмо дивну Беку, чак до
испод Шторе, и целу источну падииу гордога Ливана
са Штором, Захле и млогим селима, Посејаиима по њој.
као и оиај сребрни конац, што дели Ливаи од плавога
неба. С картом у руци, могасмо лако распознати Џе-
бел-Барукх, Кеничех, Саиин, Монејтирах и највишу тачку
Ливана, Дахр-ел~Кодиб, који нам показиваше правац на-
шег будућег пута, јер она крије свету Кедарску шуму.
С десне руке, у челу дивотне долине Беке, уздиже се
чувеиа баалбечка акропола, са величанственим редовима
стубова, кроз које провираваше љупко плаветнило неба,
откривајући, својом лепотом, очараном оку и огромне
размере овог великог споменика.
Никад се човек не би уморио, гледајући ову дивну
слику, где поред раскбши природне романтике има, та-
маи иа најлепшем догледу, целину једног од најлепших
спомеиика старих времеиа.
Ну нама је требало благовремено сићи у.Баалбек,
где нас, поред изненађења, које очекивасмо од његових
развалина, чекаше и лепа, врло угодна гостионица, у
којој ћемо се мало одморити и од досадашњег логорског
живота; јер ма како он био угодан, ипак смо се за-
желели гостиоиичке угодиости.
Чим се иаши коњи издуваше, појахасмо и проду-
жисмо пут.
Баалбек је мала варошица, сирота и бедна као и
арапска села, која сретасмо до сада на путу; само што
јадио стање ове паланчице чини јачи утисак. Шта је
био Баалбек некада, а шта је сад, најјасиије иам по-
казују развалине величанствеиих храмова, који и данас
врло речито причају о великом зиачају места, у коме
је, на једном малом брежуљку, стрпаио толико богат-
ства, укуса и вештине.
Величанстверш храмови, што их источии народи у
разиим перијодима, један за другим, подизаху на баал-
бечком брежуљку, иису били само споменици, завештани
далеким поколењима, да се диве снази, вештини, укусу
и богатству старих; оии су морали хармоиисати са сја-
јем и богатством важне трговачке и културне вароши,
која је чувала свој значај кроз дуге и дуге векове.
Од те богате вароши, сем акрополе и храмова, иш-
чезли су трагови. Културне промене, ратови и кретање
народа, промена трговинских праваца и интереса, а
нарочито чеоти и врло јаки земљотреси, који неми-
лостиво порушише све знаменитије споменике западне
азијске стране, збрисали су све остале споменике, који
би подсећали на некадашњу величииу и славу саме
вароши.
Валбек је био чвор иајважнијих трговачких путева,
позиатих у добу његовог цветања. Ти путеви просецаху
тада Сирију дужом и попреко, везујући не само културна
средишта, већ и.оне многе државице, што цветаху на
северу њеиом — у Малој Азији, и иа истоку, у питомом
равиицама Тигра и ЕуФрата.
Данашњи Баалбек, са свим незнатиа варошица, од
3.000 душа, почива на рушевинама старог Балбека. До
скора се иије знало, да под Баалбеком леже миоги спо-
меиици старог Баалбека. На иеколико места, где су
приватиц људи, копајући подруме, дубље запали, наишли
су на сводове, лагуме и много друге крупније и сит-
није предмете.
Откоцавање у Баалбеку, без сумње, било би од ве-
ликог интереса по иауку ; али нити их турска влада
иамерава чинити, иити допушта то приватним друштвима
и појединцима — страицима.
Јуче смо се, с оно мало времена, што иам је до
ноћи остало, корЦстиА, да оверимо и допунимо прве
упечатке, што су нам их развалине учиниле, кад смо
их са јужне стране Баалбека, са помеиутог брежуљка,
посматрали. Нисмо понели иаше путописе, хтели смо
да будемо потпуно сами са овим величанственим спо-
меницама, што их је време у дивљем нереду разбацало
по малеиој платФорми тајанственог брежуљка.
Место сувопарног описа Бедекеровог, хтели смо
да пустимо иашој Фантазији са свим слободан полет.
И доиста, имали смо и право, што смо тако учи-
нили. Моја машта винула се једиим полетом у далеке
векове, у доба кад су живели људи, који су ствара-
ли овако божанско дело; она ми је оживела побожне
гомиле чезнабожачког света к њихове Фантастичке
богове, Ваала (Бала) и Јупитера. Ја самгледао како се
овим божанствима приносе жртве и чуо сам оракула.
кроз кога Бог говори људима њиховим језиком. Све
што сам знао из културне историје Финичана, Грка и
Римљана, сројило ми се у некакву магловиту и неја-
сиу целииу, коју не мбгу да опишем, али која је за
мене самог ипак тако лепа, тако идеална. То је као
сан; сан изазиваЦ погледом иа ове величанствене ра-
звалине.
Чим смо изашли из уских улица варошице, поче-
ше изненађења једио за другим; тек што човек зау-
стави поглед иа једном предмету, а други лепши. већи,
интересиији, мами му пажњу к себи. Па ипак, ово су
само делови оног мрамора, што је, намештен руком
вештог неимара, склапао целину величанствених баал-
бешких храмова.
Прво смо опазили храм бога суица, његов јужни
зид и јужни део пропилеја са његовим стубовимае Ле-
пим облицима грчке архитектуре, којима смо се још
из далека дивили, потпунце одговарају и појединости
саставних делова и богатство орнамеитике.
Цео ред стубова, који је красио ову стра^у хра-
ма. лежи на подножју стрме ескарпе, растављен у по-
једине каменове. Читав дар-мар од глава, подножја,
делова високих стубова, огромне плоче, које су вези-
вале колонаду са зидовима храма, све то лежи већ до-
ста дубоко заривено у земљу и обрасло маховином,
силазећи мало по мало у гроб заборавности ; јер си-
гурно се може рећи, да их будући храмови баалбечки
неће требати.
Лепом једном стазицом, прешав речицу, доспесмо
до главног уласка на платФорму. Улазак је кроз тав-
т
ник (тунел) дугачак преко 150 , пењући се благо,
ои изводи на платФорму, испред самог х р а м а сунчевог.
Нашег вођу пустили смо били раније, па за то се сами
кроз тавник усудисмо.
У тавнику је потпуна помрчина, а оно парче
дана, што нам се на изласку тавника као мали цла-
мичак указиваше, само нам Је правац пута показива-
ло. Ми газисмо онако натересумце, глибајући по не-
каквом блату и спотичући се о каменове, који, при
пламену Ф а к љ е , иикакве сметње посетиоцу не чине.
Далеко смо били упали, иначе бисмо се вратили. Не-
познат са овим подземним ходником, његово^старо по-
рекло и прошлост, његова дужина, која ми се чињаше
-далеко већа но што је, а највише оно тајанствено
проламање шума од наших корака, утицало је на моју
уобразиљу. Чинило ми се да се налазим у некаквом
митолошком подземном царству.
Храм сунца и стубови Јупитеровог храма, по-
јавише нам се на једаред у свој својој лепоти и огром-
ности.
Са зида, који је још заостао од уласка на узви-
шеном заравњу Јупитеровог храма, до ког се по уз-
.лазу од рушевина попесмо, имали смо лепу преглед-
иост храма. У северозападном крају, иа једном уз-
.вишенрм заравњу, био је некад Јупитеров храм. Од
^вега тога данас стоји ред од 6 стубова, држећи гре-
.• дље (круну) од архитрава и Фриса с веицем озго, који
iiM је везивао богато извајане коринтске главе. Стубо-
ви од сивог мрамора, почивају на подножјама необич-
них размера. Подножја су од једноставног камена, о-
тесани и поређани на зиду, који са јужне стране
подупире заравањ, што још више доприноси величанст-
вености стубова.
Цела слика чини утисак нечег врлог великог, о
чијој величини иикако се не може прави појам стећи.
Главе стубове, делове венца и архитрава, што
леже пред нашим ногама, никако не могосмо узети за
другове оних, што их гледасмо високо уздигнуте, по-
носним стубовима понут неба. Ови доле, то су гиганти,
који у сваком правцу по иеколико метара мере, они
горе елегаитни и у пуној хармоиији са таиким врховима
стубова. Кад би им од ока размере одређивао, погре-
шио бих за три четвртиие.
Но како нас варају поједиии делови, тако нас об-
мањује и цели ред стубова. Стубови, од главе па до
подножја, мере 20 метара. Стабло њихово састављеио
је од три ваљка, један на други намештени и саставље-
пи. тако тачно, да се на саставцима једва танка пру-
га може уочити.
Ш
Комађе срушених стубова мери 6™ дужииа и 7
у обиму. То је тесаник огромие тежиие. Каква ли је то
снага и вештина. којом су стари располагали, да ове
огромне терете дижу иа тако велику висииу и да их
тако лепо и тачно саставе ?! Свр.шено дело, које је
преживело своје творце за двадесет векова, не даје
иам никаква одговора на то, оио иас само испуњава
дивљењем и пијететом према њиховом спомену, оно
нам је сачувало само њихову узвишеиу мисао.
Кад у мислима допунимо храм, који је, како веле,
подигнут био у част највећег њиховог бога, Јупитера,
кад на заосталим подножјама замислимо подигну^е сту-
бове, као што су ови, који се у пркос разрушавајућем
дејству времена до данас одржаше, онда у њему ви-
димо идеал лепоте. Узвишеи заравањ, по његовој пра-
воугалној ивици, окружавало је коло од 60 стубова, а
у средини и.еговој вероватно је стајао био величан-
ствен кип Јупитеров.
Као што нас сад заноси поглед на снежне врхо-
ве Ливана и суичевим заласком позлаћено небо, тако
је некада овај величанствеии ваздушии храм, обасјан
суицем озго и плаветнилом небеским са стране, за-
гревао старе народе пијететом према Богу, ког су у
мислима тражили. Оквир је.био савршенији од слике;
БЛА.1БЕЧКА АКРОПОЛА
130
савршен храм к р и о је у себи несавршено божанство

у облику човековом, са његовим врлинама и махнама.
Ну времена се мењају, па с њима и људи и њи-
хове идеје. Даиас је иаш појам о божанству саврше-
иији. ми га осећамо у души, али нисмо у стању да
га оличимо у д е л у руку иаших са оиолико вештиие и
појезије, како су то стари могли.
Лево је од иас храм бога суица, к о г су Арапи,
као и сви источпи иезнабожачки народи звали Баалом.
Отуда је н име вароши Баалбек. Но овај храм постао
је доцкије од Баалбека. Његова архитектура је из доц-
иијег перијода грчке архитектуре, у коју је умешаиа
римска раскош. Храм Баалов постојао је иа овом ме-
сту далеко раније и од Јупитеровог храма, још у доба
Ф т ш ч а и с к о или мож'да у мрачио, Јзредисторијско до-
ба, о чему ћемо се мало час Јверити. Овај хра^м тре-
бао је да обнови успомеиу на Баала, који је у овом
перијоду храма сигурио преобраћен био у Аполона. За
време Грка и Римљаиа овај храм био је посвећен богу
сунца, Хелијосу, па отуд и име Јзароши Хелиополис.
Храм је на јужној страни платФорме, на нижем
заравњу. Зид, којим је храм ограђен, стоји још данас
онако како је постојао пре 18 векова. Свуда около
храма су редови стубова, са свим подобни онима, што су
на храму Јупитеровом заостали, оиако лепи и хармо-
нични, но само за иешто мањи. Једна страна пропи-
леја, (заравња пред уласком у храм) са четири стуба,
од којих су унутрашњи канелисани, и грздљем, што
га носе ка својим главама, даље, оквир тлавних улаз-
них врата храма и неки остаци Ф р и с а , што их одав-
де видесмо, кипте извајаним украсима, као да је њ е -
гов неимар хтео да иам остави спомен од свију облика
и украса, кој-има је располагала архитектура његовог
доба. Утисак је опет дивљење. Ми - се дивисмо где
год смо погледали; јер све што смо видели, све је
доиста тако лепо, пуно укуса и хармоније. Све нам
показује цвет вештине оног доба, у ком је оиа, у ва
јарству и неимарству, стајала на врхунцу свог савр-
шенства.
Ну, ова два храма нису све, чему има човек овде
да се диви. Окренув се источиој страни платФорме, иа-
ђосмо новог интереса, нова изиеиађења. У про.страном
дворишту, по његовим странама, открисмо много ниша
удубљења у зиду), остатак од иекаквих ћелија, прозора
и врата. Т у , иа један мах, имадосмо пред очима све
детаљие облике старог неимарства, које су иам у глав-
воме познате из данашњег Ренесанса; јер их је овај
све позајмио из тог доба. Каква хармоиија пруга и це-
лих облика, каква брижљивост израде у тврдом мра-
мору, каква симетрија и укус у шарама, и какав тачан
рачун за утисак, којим целокупност .треба да очара
гледаоца! Неимари и вајари грчки, доиста су се у сво-
јој вештини узвисили до својих богова. Они су их и
надмашили, јер су овековечили свој укус, облике и идеје.
Ништа у тим двема вештинама до данас није боље про-
иађено. Данас, кад се ум човечји испео до недогледне
висиие свог савршеиства, данас се брижљиво копи-
рају творевине грчких вештииа; а идеали, до којих-би
се наши вештаци уздићи могли, не допиру ни до онога,
што нам је случајио преостало из тог заменитог доба.
Веиеру са Милоса и Лаокона неће више рука човекова
створити.
У маси ових остатака, доиста ие знадосмо где.да
поглед зауставимо; а ни о томе, шта су они сви укупно
негда представљали, не могосмо себи створити ни нај-
тамнију идеју,
Кроз .једна велика врата, на источној страии, уђо-
смо у једио мало двориште, у ком опет има на све
стране лиша, удубљења и врата, која воде у некакве
подземне ћелије.
Беше већ касно, те се морадосмо вратити, јер нам
је требало опет кроз мрачан тавник натраг. У развали-
иама придружи нам се и њихов чувар, који се бадава
трудио, да нам својим арапским језиком даје објашњења ;
ио ипак иахм је лепу услугу учинио, што нам је кроз
тавник присветлио.
Корачасмо ћутећи. Утисци, што иам их развалине
учинише, изазивали су читаву поворку мисли. Ну ни једна
се од њих ие могаше извући из помрчиие. Ми смо много
видели на један пут, па је сваки покушај за анализу
био немогућ.
Данас опет у развалииама. Краљ је повео и дра-
гомана из гостиоиице. То је млад човек, иителигентан.
говори прилично Француски и, што му још највише служм
за добру квалиФикацију као драгомаиу, иознаје баал-
бечке старине врло добро и проучио их је историјски.
То му, у осталом, није ни било тако тешко, јер Баал-
г
бек посећавају многи путници; *у се преко лета стичу
млоги археолози и нумизматичари. Познат добро са ра-
звалинама, проведе иас са запаљеним буктињама кроз
дутачки тавник, озидаи, као што сад видосмо, огромним
камењем. Велики тесаници, дужине 3—4 метра, а близу
толике и ширине, тачно усађени један поред другог.
чине тврду облогу тавника.
Близу уласка у тавник, уведоше иас у једну ћелију,
с леве стране;, запаљеии снопови сламе осветлише нам
пространу подземну одају, украшеиу богатом орнаменти-
ком. Та ћелија је, вероватио, служила за стан ономе,
који је иадзиравао улазак у тавник. Соба је морала
добивати светлост озго, а сада је потпуио мрачиа.
Из тавника, којим смо јуче прошли, води у десно
један шири тавник, који везује први тавник са дру-
гим једним, паралелним. У овим огранцима има такође
ћелија.
Кад изађосмо на платФорму, иаш вођ проведе нас
поред храмова у велико двориште, из овог у мало и из
овог у једно мало одељење, које је служило као пре-
дверје дворишту храма. Ми пролажасмо поред свега овог,
окрећући се и загледајући. Наш вођ рече нам да иас
води почетку целог строја, одакле ћемо се натра-г вра-
тити вођени црвеним концем, да тако и све видимо и
све разумемо.
Да почиемо, д а к л е , са у л а с к о м (портиком) на исто-
чној страни платФорме.
Улазак је био у средини једиог реда од 12 сту-
бова, о д којих даиас стоје још само подиожја узидана
у зиду, који су ту Арапи подигли. На једном од ових
подножја стоји заиисано, да су ове стубове подигли
представници вароши у славу кАнтоиијаПобожног" рим-
ског ћесара (217), и Јулије Августе (матере Септимија
Севера).
На предверју иза стубова имају две ћелије, истог
облика као и оне, што их видесмо у великом дворишту.
Ове овде сигурно су служиле за склониште надзорног
особља.
Са предверја, кроз троја врата, улазило се у «ше-
стострано (ексагонално) двориште". Двојаврата зазидали
су Арапи, али се њихов дивотан стил још увек до-
вољно истиче посматрачевом оку. Шестострано двори-
ште имало је у сваком углу по једну ћелију, у којима
су вероватно становали свештеници, а на странама, с
једне и друге страие пролаза, по две капеле са сводо-
вима, подупртим према дворишту редом коринтских сту-
бова. Оне су махом порушене и познају се по остатку
сводова и ситном комађу каменова, које је у велико
разнесено или употребљеио у зидовима, које су Арапи
доцније подигли. Једна једина ћелија приличио је очу-
вана, а од капела лепо су очуване само стране на зиду.
Све су оне биле једнаке. На очуваним странама има
по четири нише, са богато извајаним базисима (под-
ножјама) и Фроитоиима (надстрешњацима), по реду, угла-
стим и округлим. На базисима виде се места, где су
почивали камени стубови, који су подупирали Фронтоие.
У свакој ниши стајао је иекада по један кип ми-
толошких божанстава, од к о ј и х никаквог трага не мо-
гасмо наћи. Њих су извесно Арапи, у свом Фанатизму,
упропастили, или их покривају рушевине и прашина
мрамора, што је већ образовало нову површину д в о -
ришта.
Кроз велики улазак на западној страни шестоуго-
иика, • улази се у велико двориште или храм свију
богова. Двориште је правоугаоник, ком су западна и
ситочиа страна дугачке по 94, а јужна и северна по
108 метара.
На све четири страие великог дворишта, било је
распоређеио 12 капела. На јужиој и северној страни
оне су наизмеице четвртасте и округле, а на осталим
само четвртасте. Задње страие капела такође су овде
добро одржане, а предње, које су образовали били сту-
бови, порушеие су. Места стубова јасно се распозиају
по заосталим подножјама.
Четвртасте ћелије врло су лепе. Ступци (пиластри)
са китњастим главама деле зидове на више поља. На
главама почива гредље са богатим Фрисом, које служи
и за иотпору округлога свода, који капелу покрива.
Између стубаца у зиду су два реда ииша један иза
другог. Доњи ред застрешен лучним Фронтонима, на
испадајућој основи, имао је кипове богова, а са обе
стране ових били су малени стубови. Горњи ред ииша
нема основа, већ само угласте Фроитоне. На Фронтонима
доњег реда, иа њиховим доњим страиама, виде се из-
вајане медузе, аждаје и сунца.
У средини овог дворишта познаје се темељ нека-
квог хришћанског храма базилике, као што нам дра*
гоман рече, коју је ту подигао био Велики Константин.
Од ње још стоје зидови уласка, у малом полукругу, иа
западној страни дворишта, који почивају на старом те-
мељу уласка у Јупитеров храм.
Цела западна страна дворишта порушеиа је.
Дворишта, к о ј а до сада прођосмо, са свима споме-
нидима к о ј и су још ту. в е р о в а т н о су подигиута у истом
п е р и ј о д у , у кохм је створен и храм суица; јер размере
капела, стил и орнамеитика, потпуно одговарају онима
у поменутог храма
Из овог великог дворишта, које иас дуго задржа,
јер га се не могосмо довољно нагледати, изиђосмо на
западни део платФорме.
Код Јупитеровог храма нисмо се дуго задржавали.
Избројасмо колико је стубова било. Заравањ, иа ком је
храм, мери 42 метра дужиие а 43 ширине. Наш дра-
гоман рече нам, да нису никакви остаци каквог другог
споменика до сад у њему откривени, и по томе се, вели,
суди, да храм Јупитеров није никад довршен био. Ја
бих пре рекао, да су одатле развучени и употребљеии
за грађевине, које доцније поникоше иа платФорми.
На једном бренсуљку од рушевииа улазак је у храм
сунца, који је скоро до половине затрпан. Попесмо се
прво на пропилеје храма, чију леву страну састављају
два реда лепих коринтских стубова, над чијим се гред-
љем уздижу сада арапски зидови са пушкарницама (ма-
згалама). Таква је иста била и друга страна иропилеја,
а под даиашњим рушевинама, пред уласком, извесно има
ред дугачких степеиа, који су доводили на мало одмо-
ришетепред улазакхрама. На спољиој ивици одморишта
такође је био ред од канелисаиих стубова, као што су
ова два, који истрајаше до данас.
Оквир уласка је врло раскошно извајан. Вештачко
длете немилостиво је испарало широке стране великих
камјенова. Могло би се рећи, да су украси претрпани.
Четвртаст улазак у виду сводова, има свој клинасти
камен, који му одржава горњу страну што виси у ваз-
духу. Овај камен отказао је већ своју услугу и скли-
знуо до половине своје висине. Један прост, нов зид,
који сада улазак на двоје дели, одржава га у том по-
ложају.
У унутрашњост храма опет се силази по нагибу од
рушевипа. Зидинз, високз око 20 метара, са миогим
ступцима и нишама, поређаних у два спрата и са свим
налик на оие у великом дворишту или храму свију бо-
гова, окружавале су храм сунца. Две трећине овог про-
стора, иа источној страни, намењено је било побожном
свету и свештенству, а западиа трећина, коју је пре-
двајао ред стубова са луковима, служила је као нај-
светије место, место самог бажанства. На средини тога
простора, на високом подножју од порФира, постављен је
био златан кип бога сунца. На том простору откривеии
су уласци у подземне ходнике, кроз које су лукави
свештеници доспевали до у унутрашњост статуе и из
ње чинили магловита прорицања. Овај храм морао је
у Сирији бити оио, што је делФИЈски оракул био за
Грчку.
Само се по себи разуме, да од кипа нема сад ни
трага ии помена. Злато је сувише атрошан^. материјал,
Да истраје тако дуго. ^
Храм је са свим откривен, али по комађу сегме-
иата и јако испалом фрису, који је служио као поду-
пирач своду, морао је бити покривеи сводом, а кроз
повећи отвор у средини тога свода, допирала је у храм
и диевна светлост.
Назиду, у страии уласка, поотпадало камење з.ида
открива уске степенице, израђене на увојак (спиралне),
које су морале водити иа кров.
Ну свакојако спољашиост храма млого је лепша
од уиутрашњости.
Ми ЈОЦЈГ једиом разгледасмо онај диван ред.стубова,
што стоји око храма, ограђујући његов перистил. Сту-
бова ових било је и е к а д а 46, »а сад их се држи још
половина, на његовој северној и западној страии.
Стубови су са свим налик на оие Јупитерове, само
као да су за 1 или 2 м. нижи. Они су поређани са
размаком од 3 м., а толика иста мера раздваја их од
зида храмовог. Тек кад човек стоји на иеристилу, види
поражавајућу величину ових камених исполина. Сва с у
стабла стубова састављена из три комада, само оиај
један, на југозападиом углу, од 2 комада. Неимар је
извесно хтео да с њим покаже, да је располагао много
већом снагом од оне> којом ј е стварао евоју грађевину.
f лаве стубови и гредље, везаии су удубљеним (кон-
кавним) плочама за зид храма. На тим огромиим пло-
чама, које у квадрату мере по 6 метара, с доње страие,
у једном кружном оквиру, на свакој је извајан лик по
каквог божаиства. Сав остали простор на цлочи, иша-
раи је ситним уресима.
Сви су ликови јако оштећени, иамерио излупаии
варварском руком. Неколико њих ипак се добро очувало.
На једиој таквој одваљеиој плочи, која лежи на земљи
посматрасмо шаре и лик. Чисто човек ие може да ве-
рује, да су то оие исте ситне шаре, које иа високој
таваници видимо тако тачио израђене, као у воску.
Рад је удешаваи за даљину, са које ће се морати да
гледа. Прави е Ф е к т Ихма своју даљину ока, као што с
њом и даиашњи живописци миого рачунају. Лик, који
иа овој плочи, измичући се од ње, прочитасмо, беше
лик Церере,, са јагњетом у руци.
На јужној страии храма, цео рад стубова срушеи
је и комади њихови леже разбацаии по нагибу (ескарпи)
јаруге и њеном дну, онако, како их је земљотрес по-
рушио. Једаи од стубова, у ком су два комада стабла
још чврсто везана, пао је на зид храма и у том косом
положају и даиас стоји. Чврсто саграђен зид Ције пре-
трпео иикакве штете од удара овако ве&иког терета.
Стубови око храма сунца и храма Јупитеровог, при-
лично су оштећеии времеиом. На цеколико њих виде
се велике пукотине, а на много места, иарочито близу
саставка каменова, јако су искрзани штетним дејством
а т м о с Ф е р с к е влаге и времена.
Доиста је велика штета, што је за ове импозаитне
споменике употребљеп зрнчаст мрамор, који псддеже
штетиом дејству данашње измењене климе Баалбекове.
Ну, разрушењу од времена, придружило се и оио
од човекове руке. Са сажаљењем и гнушањем гледали
смо излуиаие и оштећене каменове стубове на пери-
стилу. Варварска рука иајновијих покољења окјрњила
их је до њихове осовине, те да би извукла оно мало
олова и гвожђа, што је каменове један за други вези-
вало, Ово је тако подрило стубове храма сунца, да ће
и они скоро подлећи.
Не далеко од храма сунца, а на јужиој страни
платФорме, прегледасмо једиу арапску кулу, у којој на-
ђосмо неколико лепих мавријских сводова. Ииаче кула
не даје никаква интереса. Њен значај био је чисто вој-
иички, јер распоред два спрата, њених одаја и удеше-
ност за одбрану, показује јасно, да је она била цита-
дела у тврђави Акрополе. Њој одговарају и зидови од
ситног камења, тесаног из ових великих, који склапаху
старе храмове, зидови са прорезима за одбрану, који
увенчавају, целом дужииом, старе зидиие Акрополе.
Кулу је, веле, подигао чувеии Саладин, а довршио
је његов сии.
Цела тврдињица играла је улогу у крсташком рату,
а и доцније, за време Ибрајим пашине војие у Сирији.
Њен положај, на ииској делници Литаиије и Оронте,
чини је господарем тих двеју долина, врло важних за
војне операције у Сирији.
По што смо прегледали све, што нас је у унутраш-
њости Акроиоле интересовати могло, спустисмо се са
платФорме, ииз један нагиб од рушевина, у њен ров на
западној страни, да разгледамо још једно чудо, које
баца нову светлост иа ове развалине.
На западном зиду платФорме, леже у темељу доцније
подигнутог зида цитаделе 6 огромних каменова. Сваки
од ових камеиова има 10 метара у дужину, 3*5 метра
ширине и 2*5 висиие. Мало даље к северу, друга три
камена, образују зид рова. Њихове размере прелазе
сваку граиицу очекивања и вероватиости. Сваки од њих
дугачак је 19 метара, ширине и висине ио 4 метра.
Њих три састављају једаи врло дугачак зид, по чијим
леђима могу трупне колоне марширати.
Доиста право чудо! Да бисмо што потпунији по-
јам о њиховој величини створили, срачунасмо им за-
премину и тежииу. Сваки од ових камеиова запрема
простора 304 куб. метра, дакле, колико једва велика
кућа, а тежина, по приближном рачуну, превазилази
1
I / , милијун килограма.
Човек мора у чуду да се пита, каква је то огромиа
сиага, којом су располагали стари, да и иас, чеда века
механике и иаре, на толико векова после Архимеда,
доводи у удивљење. Како су могли људи, у детињском
добу своје цивилизације, покретати т.ерете овакве те-
жине, која достиже сиагу војске од 40.000 људи да-
нашње расе, и још усадити их један поред другог, да
се својим глатким странама под конац тачно сложе !
Араии. верују, да су ове зидове радили гиганти
или, како их ми зовемо, џииови, који су били далеко
крупнији и сиажиији .од данашње, како они мисле, Ф И -
зички опале људске расе. Научари пак мисле, да су
ове зидове подигли стари Фииичани, који су иа месту
данашњих развалина имали храм најстаријег божанства,
Баала. Има прича и о Соломону, као да је он творац
ових чудних колоса.
Оио прво тврди и Ламартии, иајзнаменитији путиик
Сирије, који,пропраћајући димансије највећих каменова
пнрамида и старих мисирских споменика, не иалази ии
један овима приближно раван Према томе и Фииичани,
које је више трговина заиимала ио споменици, који су
живели у времену опадања овако огромних иредузећа,
вероватно су се овим каменим брдашцима чудили као и
ми данас.
Највероватније је, да су их дизали најстарији људи.
још у оном. далеком, за иас мрачном и са свим кепо-
знатом добу, добу Фетишизма, у славу ма какаог бо-
жанства, оставив тако вечити спомен човечаиству , да
је идеја о Богу једна од најстаријих, која је ум и срце
човеково осветљавала и издвојила га и уздигла над оста-
лим створовима. Поред тога, спомен нам сведочи, да
су најстарији народи имали већ развијеиу културу и
располагали и снагом већом, но што су је њихови на-
следници имали.
На овом брежуљку, који би требало назвати све-
тим брежуљком, јер ће бити најстарији на ком су се
л^уди молили Богу кроз дуге и дуге векове, старе опале
храмове замењивали су нови. Сваки од њих оставио је
траг у својим каменовима, који су, на жалост, са на-
претком времена све ситнији. Од иајстаријег храма имамо
ова три џина; за тим су дошли Финичани, са камено-
вима другог реда ; Јупитеров храм, вероватно из грчког
доба, кад је. Јонија цветала ; храм сунца и дворишта
у доба Римљана ; Константинова базилика, и Салади-
нова кула са зидом цитаделе, удешеие за одбрану. Огро-
мност раамера донекле замењује и накнађује вештина,
лепи облици и вајарство. Од базилике овамо, опада и
величина размера каменова, а тако исто и вештииа.
Најзад споменик носи и један жиг даиашњег времена
. . . . порушене и оштећене стубове, из којих је садања
раса вадила олово.
Овај споменик, ако и даље противстане рушећем
дејству времена, суровостииварварству даиашњих Арапа,
даће најгору сведоџбу X I X веку.
Даиашња отоманска влада поставила је једног чу-
вара развалииа, који од сваког посетиоца наплаћује за
улазак 1 меџедију, и надзирава да се не чине отко-
павања. Ну то је још врло далеко од оиога. што би
требало предузети. Развалине би требало осигуравати
од даљег пада и не допустити, да се кепецка имена
данашњих посетилаца урезују на глатким каменовима
храмова, те да их руже.
Откопавања на платформи била би од највећег ин-
тереса по науку, ну она су страицима строго забрањеиа.
Са свим са основом, али би сама влада требала што да
предузме. На површини рушевина налази се и данас
старих новаца, па и ми, при нашој краткој шетњи, на-
иђосмо на ситно комађе иризираног стакла.
Не далеко од Баалбека, према Штори, у једном
каменом мајдану, лежи још један огроман камен, лепо
отесан, а размера већих и од она три највећа, о којима
је реч била. Овај овде мери 20 метара дужине и, чини
ми се, по А\/, метра шириие и висине. Њега су ту оста-
вили Киклопи, млађим ахоколењима иа пробу. Дуго ће
ош он ту лежати непомичан, док га најзад барут и ди-
Знамит новог доба не уситне, те да његовим камењем
подзиђује твоздене путеве и мостове, као што је био
случај еа остацима еФеских развалина близу Смирие.
Ми смо обишли целу Акрополу, открили на њој још
неколико великих камеиова, .дужиие 8 до 10 метара и
одговарајуће ширине и висине, па већ посустали, вра-
тисмо се иа платФорму, где нас је, у засеику једие че-
)}
творостраие капеле храма свију богова , чекао доручак.
((
Требали смо још да обиђемо Некрополу (гробље)

и неке остатке ситиијих храмова у вароши недалеко
одавде, али од тога одустасмо; јер, по иеким остацима
раздробљеног камења, Некропола се још само ;познаје
као лииија; иначе све што би иас туинтересовати могло,
развучено је по збиркама и музејима европским. Оста-
тке тако зваиог окрушог храма^, :видели смо одавде
((
доста јасно. То је мали храм, са свим налик иа кацели

у двориштима сунчевог храма.
Развалине баалбечке оставиле су нам најлепгае
утиске. Оие подједнаком силом очарења дејствују на
сваког путника, па и на оне, који су видели споменике
вечног Рима и лепе Атине. Оне су, по њиховој оцени.
л е п ш е од тих других у Европи, силније дејствују иа
у о б р а з и љ у ч о в е к о в у и и з н с с з лзп преглед опсменика кз
најдаљих времена до данас. Палмирске развалине, због
>
којпх се многи европски путницп решавају на дуг пут

к р о з Спријску пустињу, з б о г којих се излажу толпком
ш т р а и а ц у и опасностима з а ж и в о т , те р а з в а л и н е , по
о п ш т о ј о ц е н и , д а л е к о су иза б а а л б е ч к и х и по лепоти
н по о р и г и н а л и о с т и .
Због т о г а је Баалбек, ц и љ п у т а с в а к о г а образова-
иог п у т н и к а , к о ј и се до Сирије н а к а н и , т а к о ђ е потпунце
з а д о в о љ и о и Краља.
После д о р у ч к а у р а з в а л и н а м а , в р а т и с м о се у г о -
с т и о н и ц у , да се мало з а к л о н и м о од д н е в н е жеге, а н
да п о б е л е ж и м о оно што смо в и д е л и и о с е ћ а л и , онолико
к о л и к о смо з а п а м т и л и .
Пред вече и з и ђ о с м о до н а ш е г л о г о р а , ког Хајлперт
беше п о с т р о ј и о на ј е д н о ј ж и в о п и с и о ј л и в а д и ц и п о р е д
и з в о р а Оронте. Извор је ч и т а в о ј е з е р ц е , у ком ј а к и
к љ у ч е в и в о д е и з б и ј а ј у из с и т н о г п е с к а . Близу н а ш е г
л о г о р а с в и р а л а је мала, а р а п с к а м у з и ч к а д р у ж и н а , а
с в е т б а а л б е ч к и о б о ј е г п о л а , беше се и с к у п и о око.извора,
г д е , с е д е ћ и на к р у п и о м к а м е њ у , љ у б о п и т н о п о с м а т р а ш е
наш л о г о р и нас у њ е м у .
Краља п о с е т и ш е о в д е к а ј м а к а м б а а л б е ч к и и н е к о -
лико б л а г о р о д и и к а (иотабла) а р а п с к и х , а п а ш у беше
з а у з е о н е к а к а в т е л е г р а Ф и с т а , к о ј и га је и з в е с н о м о л и о
за к а к в у п р е п о р у к у или п р о т е к ц и ј у .
У Баалбеку смо н а ш л и и н а ш е г с т а р о г п о з н а и и к а ,
б л а г о р о д н и к а л и в а н с к о г , Селим еФендију Табета. Он је
д о ш а о да Краља види и да му се п о н у д и , да га прајги
на путу по Ливаиу. Краљ је п о н у д у р а д е п р и м и о , и она
Му је б и л а од к о р и с т и . Селим-еФендија је Маронит, м л а д
ч о в е к , п е с н и к и д о б а р г о в о р н и к . Овим с в о ј с т в и м а могу
да д о д а м д у х о в и т о с т и добрб п о з н а в а њ е и а р о д н и х и
п о л и т и ч к и х п р и л и к а Сирије, чим је Краљу, на н а ш е м
даљем путу, био од в е л и к е к о р и с т и .
У вече се в р а т и с м о натраг у г о с т и о н и ц у , п р а ћ е и и
г о м и л о м с в е т а , који је Краља р а д о з н а л о п о с м а т р а о . Њ и х
д о с е т а к , са у п а љ е н и м Ф е њ е р и м а , о с в е т љ а в а х у нам пут,
а о с т а л и се гураху око нас, те смо ј е д в а к о р а ч а л и .
Паша и Селим-еФендија н а г о в о р а х у Краља, д а су-
тра одавде с и ђ е м о ииз Литанију и преко Шторе да се
вратимо у Бејрут. Паша се ужасавао од дугачког марша
на коњу крсз кршии Ливак, где, по његовом мишљењу,
немајући ничега интересног да видимо, само бисмо се ба-
дава крхали и мучили. Селим-еФвндија пак имао је свој
лукави план, да нас проведе поред свога летњиковца,
близу Шторе, па да Краља сврати и у њему угости.
Нас двојица волели смо дужи пут, каваљкаду и авантуре.
Ово нам је већ крај нашег првог, а вероватно и по-
следњег пута по Азији, па бар да што више видимо и
чујемо; а ако на иамераваиом путу преко Кедрова и
не видимо ничега иитересног, била би нам добит, што
н е ћ е м о после себи пребацићати што и то не видесмо.
Па онда и сам умор, штрапац и лишавање свакоднев-
HPIX намирница, оставиће иам лепих успомена из овога
арапског краја. Најзад, иа нашу радост, Краљ изјави

паши доста одлучно, да више поговора није могло бити,
да ћемо сутра у правцу кедрова.
— «Пеки е Ф е н д у м " ! (( И ја мислим да ће то нај-
боље бити», заврши паша, да би поправио с в е , што
би се, из ранијег његовог говора, могло по њега рђаво
закључити.
Ајната, 6. Маја
Остависмо Баалбек, али од њега понесмо најбоље

успомене. Оно неколико часова, што иа његовим вечи-
тим споменицима проведосмо у разматрању и дивљењу,
урезало је. у наш ум и душу силаи утисак, ког време
иеће тако лако изгладити. Остављајући га, често к њему
погледасмо, а кад смо већ били на подиожју Ливана,
кад нам сива магла Баалбек са свим сакри, још се
високо извириваху над њом лепи стубови Јупитеровог
храма, који, као кула светлиља, кроз толики низ векова
намамљиваше путнике из великих даљина, овоме некада
С КРАЉЕМ МИДАНОМ Н А ИСТОКУ 10
вратимо у Бејрут. Паша се ужасавао од дугачког марша
на коњу крсз кршии Ливак, где, по његовом мишљењу,
немајући ничега интересног да видимо, само бисмо се ба-
дава крхали и мучили. Селим-еФвндија пак имао је свој
лукави план, да нас проведе поред свога летњиковца,
близу Шторе, па да Краља сврати и у њему угости.
Нас двојица волели смо дужи пут, каваљкаду и авантуре.
Ово нам је већ крај нашег првог, а вероватно и по-
следњег пута по Азији, па бар да што више видимо и
чујемо; а ако на иамераваиом путу преко Кедрова и
не видимо ничега иитересног, била би нам добит, што
н е ћ е м о после себи пребацићати што и то не видесмо.
Па онда и сам умор, штрапац и лишавање свакоднев-
HPIX намирница, оставиће иам лепих успомена из овога
арапског краја. Најзад, иа нашу радост, Краљ изјави

паши доста одлучно, да више поговора није могло бити,
да ћемо сутра у правцу кедрова.
— «Пеки е Ф е н д у м " ! (( И ја мислим да ће то нај-
боље бити», заврши паша, да би поправио с в е , што
би се, из ранијег његовог говора, могло по њега рђаво
закључити.
Ајната, 6. Маја
Остависмо Баалбек, али од њега понесмо најбоље

успомене. Оно неколико часова, што иа његовим вечи-
тим споменицима проведосмо у разматрању и дивљењу,
урезало је. у наш ум и душу силаи утисак, ког време
иеће тако лако изгладити. Остављајући га, често к њему
погледасмо, а кад смо већ били на подиожју Ливана,
кад нам сива магла Баалбек са свим сакри, још се
високо извириваху над њом лепи стубови Јупитеровог
храма, који, као кула светлиља, кроз толики низ векова
намамљиваше путнике из великих даљина, овоме некада
С КРАЉЕМ МИДАНОМ Н А ИСТОКУ 10
врло живом трговинском месту, а сад месту најлепших
и најинтереснијих споменика западне Азије.
Наш пут водио је напречац к подножју Ливана. У
касу и галопу прејурисмо за непуиих два сата дрена-
жом (ровови за наводњавање) наводњену равницу на
делници Литаније и Оронте. Наши коњи глибаху к р о з
блато који пут до колена, а ми се добро испрскасмо.
Добро наводњавање чини равницу врло плодном, ш т о
сведочи велика трава на ливадама и врло једри усеви.
На првом брежулжу, више села Аумунде, које лежи
на самом подиожју Ливана, застадосмо за тренутак, д а
Селим-еФендију и пашу причекамо, а и да наше коње
одморимо.
})
Паша нам је «серт . Боле га јако прст на једној
руци, па не зна шта ће с њом. Мазао је и вазелином,
који је у његовим очима један од најбољих лекова про-
тив свега што боле, и који је сваком од нас препору-
чивао већ по неколико пута. Ну против овог чира, ш т о
га паша имађаше, његово дејство беше недовољно.
Сва хвала Селим-еФендијина са његовом мазгом,
показала се неосноваиа. Јадна мазга донекле се и које
како држаше ; али сад је већ отегла и врат и реп,
не обзирући се више ни на своје лепо седло, покривено
златним ливанским тканинама, ни на своје кицошке
уздице и кускуие, са којих падаху силне китквј ни на
сребрне паФтице и окове и друге дрангулије, које је
Селимов јахачки укус немилосрдно потрпао био по њој.
Њој данас није било до шале. Тромо корачајући и су-
морно гледајући преда се, морала се чудити своме ја-
хачу, откуд му даиас оволика журба.
Највише ми беше жао Селимовог лепог огртача од
белог кашмира. Огртач је нарочито скројен по њего-
вом упуству и доиста је био врло леп; но сад је већ
сав каљав. Наше одело од дебелог сегелтуха, истина
није хармонисало са Селимовим и са пашином ађутан-
тском униФормом, али на путу се више гледа на из-
држљивост ио на лепоту ношње.
Стаза, којом смо се пели уз Ливан, водила је до-
ста право к његовом гребену, па је све тежа и тежа
бивала. На неколико места принуђени смо били и да
сјашемо, јер на нашим жустрим пастувима нисмо баш
сигурни били.
Застадосмо још на неколико места. З а нашим ле-
ђима хоризонт се толико беше проширио, да смо лепо
могли посматрати западну падину Анти Ливана и ве-
лики део иашег прекјучерашњег пута. Поглед на до-
лину Ороите и Литаније такође је величанствен, а
Баалбек и његов предео магла иам са свим сакри.
Пели смо се више од два сата, кад нам одједан-
пут допре до ушију некаква вика. Сви пажљиво по
гледасмо откуда ларма и узвици долажаху; јер смо
већ навикнути, да на нашим доста дугим путевима,
ие сретамо нигде живе душе. Селим еФендија, лукаво
смешећи се, показа иам руком једну велику гомилу
људи на једном брежуљку, доста далеко од иас. То
су, вели, сељани из Ајнате, који, по обичају ливанском,
излазе на сусрет одличноме госту. Морао их је ои бла-
говремено известити.
Што смо се више овој гомили приближавали, ла-
рма је била све већа. Кад стигосмо на једаи брежу-
љак према њима, отпочеше да пуцају из пушака, да
бацају мала копља и капе. Неколико њих на коњима
издвојише се из гомиле и почеше да коње разигравају.
Ватрени њихови коњи, јураху низ стрмен нагиб сте-
новитог брежуљка са таквом брзином и слободом, да
нам се кожа јежила од страха. Ми пажљиво пратисмо
погледом смеле јахаче, очекивајући да ће онако заоши-
јани најзад стрмоглавце слетити у дубоку јаругу према
њима. Ну, срећом, они су боље познавали чврстину и
лаку савитљивост својих коња. Над опасним нагибима
или провалама. коњ се као ласта лако окреие у стра-
10*
ну и продужи т р к о н а м о , куда га управи тренутна
воља и сигурна рука јахачева.
Неколико младих Ливаиаца свирало је у неку вр-
сту Фруле од трске, иалик иа алпијски рог, са једиом
а и са две цеви. Остали свет, и жене и људи, певали
су уз то своје сентимеиталие арапске песме, којима су
своју радост високом посетиоцу изражавали. Неколи-
ко баба, промуклих већ од дерњаве, узвикивало је сво-
јим подераним гласовима неку врсту планинских ускли-
к а , који много подсећају иа тиролско јодловање у
Европи.
Кад се приближисмо гомили иа стотину корака ,.
излете из ње један млад Арапин, на лепој бедевији и,
праћеи од неколико угледнијих јахача, упути се Краљу
у сусрет.
Кратком речи, изговореном патетички, он поздра-
ви Краља добродошлицом.
Овај је одличан Арапин Мелхем-беј, благородник
ливански. Његови стари били су шеици у овом пре-
делу, па за то он и сада ужива велики углед међ
својим земљацима.
Селим еФендија био је преводилац. Њега у овом
крају врло добро познају и јако уважавају. .Док.је.ис-
купљеии свет окружио Краља и пратио Га песмом и
бурним усклицима, дотле су се млоги придружили Се-
лим вФвндији, поздрављајући га весело и, како смо
дознали, благодарећи му, што им је довео Малек-Милана.
Од силне вике, свирке, праске пушака и планин-
ских запевања и усклика, наши се коњи узнемирише,
те смо их с муком одржавали на вратоломној стази,
која нас је водила у село Ајиату. Све лепе опомене
нису нам ништа помогле. Једна баба прилепила се беше
уз нас, да нас својом запевком и планинским триле-
рима и даље заглушава. Краљ беше већ набрао чело,
очевидно да му је већ цео урнебес био досадио. Хајл-
перт силом одјури бабу , а тај пример као да је и
осталима дао опомеиу, да се држе мало даље од нас.
Логор за одмор у подне, беше постројен на јед-
ном вису, на другој страни потока Ајнате, испод јед-
иог врло хладовитог ораха. Од села доиде, пут је врло
тежак и стрм, а да бисмо уштедили и овај умор на да-
нашњем доста тешком дану за наш караваи, Краљ иа-
реди, да се логор за преноћиште построји на источ-
ној страни јаруге, на једном заравњу близу самог, села.
Село Ајната са свим је налик на села, што их
виђасмо у Палестиии, само што му кућице иису олеп-
љене блатом. Кућице су мале, зидови иагомилаио ка-
• мење, у ком везу одржава мало посиог шљунчаног
блата, а кров од прућа или сламе. У каменитом бре-
жуљку село се примети тек кад му се човек са свим
приближи. Из даљиие оно изгледа као гомилице лом-
љеиог камеиа, разбацане по суром каменом брежуљку.
Село припада провинцији Ливану, чије границе с
ове стране почињу од подножја Ливаиа. Судећи по
њему, добио би човек рђав појам о утицају автономне
ливанске управе на благостање народа. Ну овај крај
није се могао боље ни подићи. У пустом, стеиовитом
земљишту, нити се могло подићи сточарство ни зем-
љорадња. Најзад и сама пустош и ненасељеност пре-
дела, довољно говоре о оној страховитој борби, што
је људи овде воде са природом, те да од ње очупају :
бар оно мало бедних средстава, што им је нужно за

њихов јадан живот.
После доручка појахасмо коње, да мало прођемо
низ долину Ајнатине речице.
Силазећи јужно кроз њену долииу, отвара се ова
све више, а у њој је и све богатство овог кра}а. Ту
има нешто њива, покривено комађем камена, што га
кишне воде сносе са стрмих страна, па ипак их ме-
штани брижљиво обделавају, купећи срозани камен у
гомиле, а наводњавајући земље. Неколико Арапа, саМел-
хем-бејом на челу, који се придружише драговољно
да прате Краља, пустише својим коњима узде на вољу,
те се целим путем утркиваху. Често и ми сами пуш-
тасмо наше коње, те прелетасмо преко гомила камења
и јаруга, као да нас је холуја иосила.
На јужном крају потока спазисмо дивно језерце,.
плаво као небо, а бистро као кристал, налик на оне
лепе воде, што се сливају у ииска корита са снежних
плаиина и глечера. Кршевите висине, што окружавају
језерце са свију осталих страна, дају му некакав ро-
мантичан, дивљи изглед.
Близу краја језера, вире из воде повеће гомиле*
крупног камења , које је некад било у некаквом хра-
му ту поред овог језерца. — Поред њега, у западном
брегу, лежи мало село Јамуни, по ком се и језеро
зове. Иза брежуљка, на коме је село, кроз врло стр-
му јаругу, јури јак поток', који, скачући са стене на
стену, у врло високим водопадима, диже читав облак
од раздробљених капљица воде, у којима се коси сун-
чани зраци огледаху у дугиним бојама.
Лепота овог призора намами нас ближе. Пут нам
је пречило неколико стена поред језера, које с муком
и са свим исквашени пређосмо, па за тим, верући се
једном кривудавом стазом, испесмо се до извора овог
лепог потока.
Из једне шупљине, са стране водопада, подзидаие
зидом од крупног камеиа, у облику бунара, избија јак
кључ воде, у пречнику више од 2. метра, да одатле,
низ стрму јаругу, слети у језерце. Призор доиста леп.
Висина и онај уриебес с којим се вода стропоштава
преко свог врло стрмог и стеновитог корита у језер-
це, доноси посматрачу несвестицу. Ја сам ово сматрао з а
некакав подземан ток, који подпритиском каквог, нама
непознатог, језерца, са висине преко 1500 метара, из-
бија овде на видело. Доцније, листајући путописе д-р
Лортета, нашао сам врло интересне податке и о овоме
извору и о језерцу, који обоје представљају као некак-
ву појаву, којој се до сада није могло наћи објашњења.
Д-р Лортет прича, да на неколико дана пред праз-
ник Шесет Мученика» , испод овог водеиог кратера,
((
појављује се потмуло брујање и страшни потреси окол-

ног земљишта. Наједаред полети из овог гротла силаи
млаз воде, и тако почиње изливање овог извора у је-
зерце. Појава млаза бива увек 8. Марта, а врло ретко
да ће се који пут појавити дан раније или доцније.
З а месец дана језерце се испуни на простору од
3 километра дужине и 2 км. ширине.
З а тим извор малакше, а језерце почне да се празни.
Језерце је плитко, али у средини својој има широк
левак, пречника до 60 метара, дубине 15—20 метара.
Вода из језера отиче кроз овај левак и, кроз порозне
и шупље кречне стеие, излази на више страна као јак
извор опет на површицу. Главни оток воде излази на
западиој страни Ливана, код АФке, у водопадима, које
ћемо видети на даљем нашем путу. Становници АФке
причају, да извор њихове речице 8. Марта наједаред
знатно нарасте.
Језерце се, тако, испразни са свим до Септембра
месеца. Некад и са свим пресуши.
Отицање воде из језера са свим је обична појава
у Формацијама карста, али је необично оно периодично
куљање воде из извора иад њим. Д-р Лортет мисли,
да се то даје објаснити појавом периодичних извора,
што опет ништа не објашњава.
При повратку у село Ајнату, нађосмо наш логор
за преноћиште намештен поред самог села.
Маронитски свештеник овог села дође да се Краљу
представи. Том приликом поздрави Краља лепим говором
на Француском језику, и позва и Њега и нас из свите,
да присуствујемо једном свадбеном весељу, ту у нашем
суседству. Попа је интелигентан и добро спремаи за
свој позив, као што су католички свештеници у ошпте ;
само што је живот ових овде доиста мученички. Њих
има толико у Ливаиу, да свако најсиромашније село
има по једног, двојицу па и тројицу. Сав њихов приход
једва да достигне 200 до 300 динара годишње, те због
тога морају да раде својеручно и све тешке земљо-
делске радове. Ну поред свега тога, они стоје на ви-
сини свога позива; јер науку и срца својих парохијана
обделавају са великом брижљивотћу и успехом. Углед
овог иашег попе у селу доиста је велики, судећи по
оној пошти, с којом га предусретаху његови сељани.
Зурле, таламбаси, песме и велике ватре, показаше
нам колебу нових супружника. Око ватри затекосмо
искупљене сеоске сватове обојега пола. Мелхем беј и
попа начинише нам места, а чим је Краљ сео, дадоше
знак да се продужи песма и играње. Играло се, певало
и узвикавало до миле воље. Игре су разноврсне. Прво
је играо један женски пар, налик на игре што смо их
у Дамаску видели, само са мање вештине и мање иза-
зивања. Парови су се често мењали, а поиајвише су
то биле старије жене, сигурно игри боље вичне. После
овог играчког пара, поведе се коло, које се игра за
riojac, са свим иалик као што се код нас игра. Ту су
играчи и играчице измешани и, играјући певају, наиз-
меице мушки и женске, некакве кратке и веселе песмице.
Коловођа је обично један од најбољих играча, који с
марамом или везеним убрусцем у руци; маше изнад
главе; од времена иа време напусти коло и игра сам,
чинећи веома тешке, али врло веште покрете и преви-
јања. Опомињем с е , да сам овакве исте игре гледао
код иаших Старо-Србијанаца. Наше и арапске игре,
сличне као и музика и песма, сигурно су из истог —
визаитијског извора.
Певање је такође ишло својим током. Највише је
певао један младић, који се и данас при нашем дочеку
од осталих одликовао својим сиажиим и чистим гласом.
Песма је врло често прекидана по каквим громким уз-
виком из средине сватова. Онај који узвикује метне прст
у ухо, па запне колико му грло доноси : Алах јунцур ((
Малек Милан" ( Воже поживи Краља Милана"), на шта

((
сви присутни, истим речима а страховитом виком, по-

)}
нове и заврше са алах, алах, алах ! За тим онај први:
((
Ина ибну Малек Шкандар" (и његовог сина Краља

((
Александра). З а тим тако исто и за султана, па најзад

неколико пута и за нашег Шекерли пашу. Поласкан
паша задовољно махаше главом и, тапшући се десном
руком по челу, корсем салутирајући, окреташе се на
све стране са својим : машала, машала". ((
Сватови беху у свечаиом руху, но оно је нарочито

у жеискиња најмање оригинално. До душе, оригиналиост
се иајтеже може очувати у женској ношњи, јер и ове
Ливанке имају наклоиости за моду, као и њине друге по
европским крајевима. Сигурио за то и ми овде, у место
да видимо у ношњи женскиња скуп свију оних старих
предмета ливанске ношње, што их по базарима нахо-
дисмо, — видимо грчке Фистане, либадета, па чак и ба-
јадере, који се код нас у Србији већ са свим изгубише.
})
Тканине и обавезни атлас , европски су, а овамо до-
((
лазе из акултуртрегерског" Бејрута.

Људи махом носе чохане чакшире са дугачким ту-
ром, набраном у хиљаду ситних бора. На прсима носи
се лепо јелече, а преко овога гуњац са дугачким, висе-
ћим рукавима. На глави кеФир од дамаскове, свиле, у
лепим шарама, опуштен широм низ леђа, да кићанчице
до пјаса допиру; а на ногима високе чизме или ципеле
са кожиим доколеницама.
Људи су овде, па и по целом Ливану, где смо до
сада прошли, веома стасити, чврсти и врло угледни. По-
нашање њихово врло је отворено, учтиво, али без ика-
квог улагивања. Арапин је и иначе слободан, а Ливанац
тим више; јер његова кршна домовина штитила га је
од вајкада од зла и насиља исквареног чииовништва и
војске, а данас је то автономна провинција, која има
своје власти и своју народну управу. На странца чине
врло пријатан утисак. Они се одликују од свију араи-
ских племена, што смо их сретали, нарочито својом
бистрином, радиношћу и јунаштвом. Краљев јегер дао
им је најлепшу оцеиу; посматрајући њихову окретност
у игри, њихове развијене мишиће и широка плећа, чух га
да примети, више за с е : «Kornige Kerls» (здрави момци).
Доиста, прави горштаци, али не као шашавци католички
у Тиролу и Алпима, већ као иаши Херцеговци.
Млада и младожења иикако се не показаше. На
наше запиткивање, ко су млада и младожења, сигурно
им је попа дао дозволу, или их је он и позвао да
се представе; јер, као што доцније дознадосмо, оии
се вечерас, за време игре и весеља, не показују го-
стима, већ остају у кући. И млада и младожења, пра-
ћеии попом, приђоше да се Краљу представе. Све су
младе стидљиве, али ова је стидљивија од свију. Са
сагнутом главом прилазила је к нама, спотичући се о
најмање камичке. Једном само погледа у . и а с . и упути
се к паши, што је дало повода шали и задиркивању.
Попа је поправи, показав јој Краља. Младеици ижљубише
нас све у руку. Краљ дарива младу, а паша, смешка-
јући се, помилова младожењу по образу. Младенци даље
осташе целог вечера седећи према ватри.
Било је већ доцкан, кад се, праћени сватовима,
вратисмо у наш логор. Пуцњава, песма и свирка још
се дуго орила, ио иије нам ии најмање сметала. Једна од
најбољих страна умора, без сумње је чврст и здрав сан.
Кедрови 7. Maja
Продужисмо пењање уз Ливан. Стрма, кривудава

стаза водила нас је право његовом гребеиу, до ког
се попесмо прелазећи многе снегове и сметове, које
пролећње сунце још није успело да отопи. Наилази-
смо често на читаве јаруге испуњене снегом, које ће
се тешко икад отопити, јер их покривају преко 30 ме-
тара дубоки слојеви *снега. Преко ових будућих гле-
чера, прелазисмо са свим безопасно ; јер снежна по-
вршина, често топљена и смржњавана, образовала је
већ доста тврду ледену кору. Источна страна овог ви-
соког региона ливаиског, ишарана је разноврсним ал-
пијским цвећем, у ком преовлађује љубичаста боја.
Читаве стране брежуљака покривене су трњевитим
жбуњем алпијске р у ж е , као да их је човечија рука
ту иамештала и гајила. Наше кесе препунили смо
љубичицом, дивљим зумбулом и перуником, незаборав-
ком и млогим другим цвећем, да их бајаги пресујемо и
за спомен сачувамо. Моје цвеће извесио ће се осуши-
ти непресовано ; зиам из досадашњег искуства.
Стаза, којом смо ишли, избија на гребен Ливана,
на седло, висине 2286 м., јужно испод Дахр-ел-Кодиба
највише тачке Ливана (3063).
Са ове висине, веће од нашег Копаоника, могли
смо при чистој атмосФери прегледати целу Сирију. По-
глед и к Анти Ливану и к мору , доиста је величан-
ствен ! Цео Анти Ливан са својим гредама, паралелном,
што одваја Дамаск од Веке, и оном што се управо на
исток пружа , те предваја предео Хомса од Шам-пу-
стиње, био је пред нашим очима и под нашим ногама.
Његове долинице и јаруге представљаху нам се као
мрље , а његови високи повијарци стапаху се са до-
линама. Стојећи на Ливану, посматрачу изгледа, да
сем њега нема висине. У једном погледу, ми још јед-
ном прегледасмо ону просторију , што смо је по источ-
ној страни Сирије прошли. Видесмо место,где лежи
Дамаск и оно где је Ваалбек, два места, где смо
нашли толика изненађења и толико забаве. Ово је
последњи поглед на њ и х , који нам показује ствар-
ност нашег интересног и заиимљивог пута. Чим ис-
точној страии окренемр леђа и један корак пођемо
напред, све ће то ишчезнути и прећи у пространо
царство успомена и сањарија, да међ њима заузме јед-
но од иајлепших места. На западној страни Ливана на-
ђосмо предео брдовитији, али питомији , много боље
обрађен и насељен.
Везбројни брежуљци, посејани по овој страни у
највећем иереду, чине оријентацију врло тешком. Пред
нама је био предео округа «Bexape» и ^Џени", са њи-
. ховим силним вртачама, поноритим речицама и водо-
падима.
Батрун и Кезруан, јужни део ливанске провинци-
је, заклања иам једна висока коса, а приморје око
Триполцса беше притиснуто јутарњом маглом, те га не
могосмо видети. При јасиом времену , поглед одавде
иа море, мора бити да је врло леп.
У једн.ом малом удол>у, северозападно од н а с ,
спазисмо једну малу киту растова, која због голиша-
вости и ситне вегетације на овој страни, веома пада
у очи. То су кедрови, циљ пашег данашњег пута.
Мали шумарак, у свом склонитом кутићу, доиста
изгледа тајанствено! То је живи споменик, који истра-
ј а тридесет векова, пркосећи елемеитима и, још више,
разрушавајућем дејству човекове руке. Од силних шума,
што некада покриваху вероватно цео Ливан или већи
део његов, преостаде до данас само овај мали бокор
ветерана (стараца) који, уздижући гордо своје високе
главе, маме и данас у своју дебелу хладовину умор-
ног и побожног путника.
Ова мала шумица с правом се поштује као све-
тиња, јер ови заостали кедрови, другови су оиих, што
их је Соломои употребљавао на своме монументалном
храму. Кедрсви ливаиски употребљазани су извесао и
за остале веће и знаменитије храмове по Сирији и Јо-
нији. Заоставши иза тог далеког старог времена, даиас
се они не могу обнављати и подмлађивати. Њих је време
са свим претекло, данас је и природа друкчија. Кад
ових 200 до 300 грмова угине, онда неће више бити
кедрова ливанских. Ови овде живе још оном јаком
животном снагом, што их је провела кроз две три де-
сетине векова. Њих има пресађених по европским бо-
таничким баштама, али то нису прави кедрови, какви
су ови стари.
Нама се учини да су кедрови одавде врло близу,
те за то пођосмо пешке, а коње посласмо напред. Но
грдно се у одстојању преварисмо. Дуго смо ишли, а кад
увидесмо да се одстојање од кедрова никако не мења,
заустависмо иаше коње и појахасмо. Јашило се још
читав сахат. Ишло се с једног брежуљка на други и
никако да смо начисто, колико их још до кедрова има.
Док с једног брега почиемо силазити, то се стварају
други, које дотле не приметисмо, као да из воде расту.
Место иа ком су кедрови и које нам мало час из-
гледаше да је доља, сад видесмо да је брежуљак.
Код кедрова очекивао нас је грдаи свет са пуц-
њавом, свирком и песмом. Било је више од 1000 душа.
Ларма, коју је гомила дизала, била је страховита, али
је цела гунгула остала ван пута у правилним Фалангама.
Из гомиле изјаха, на лепој арапској кобили, један
дебељко у цриом оделу, са златом извеженом огрли-
цом и нарукављем, а на кратким и дебелим ножица-
ма имађаше чизме са просеченим сарама и испалим
ушима. То је био кајмакам округа Бехаре, Ражиб беј,
чланједне велике и богате породице из Бшари близу
кедрова. Ои се овде само представи Краљу , па се од-
мах окрену гомили да ред одржава. На све стране-
орила с е песма, у којој неваху д о б р о д о ш л и ц у Малек
Милану.
Окружени м а с о м н а р о д а , и д у ћ и н о г у п р е д н о г у ,
једва једном уђосмо, кроз вратнице н а каменој огради, у
свету шуму.
Ту, п о д ј е д н и м о д н а ј с т а р и ј и х г р м о в а , Ражиб б е ј
заустави Краља, п а , д а в ш и з н а к с в е т у д а у ћ у т и , о т -
п о ч е н е к а к а в д у г а ч а к г о в о р . Дебељко к а ј м а к а м г о в о -
р и о је с а т а к в и м одушевлењем и тако течно, д а сви
и н е х о т и ц е о б р а т и е м о п а ж њ у н а њ е г о в г о в о р . Дуго ј е
г о в о р и о и в р л о л е п о . На н е к о л и к о м е с т а у ч и н и о ј е т а -
кав утисак н а гомилу света, д а узвицима ( ( алах јон-
цур Малек-Милан" није б и л о к р а ј а . Говорио ј е о з н а -
ч а ј у к е д р о в а у њ и х о в о м крају, о високој посети, њ и -
ховој радости и б л а г о д а р н о с т и . Говор н а м ј е п р е в е о
Селим еФеидија, о н ј е б и о п у н л е п и х и д е ј а и слика,
али, к а к о н а м Хајлперт р е ч е , п р е в о д ј е с а м о накарада
о д о н о г д и в н о г г о в о р а к а ј м а к о в о г . Хајлперт х в а л и овај
говор, к а о један о д најлепгаих, ш т о их је икада на
а р а п с к о м ј е з и к у ч у о . Наш д е б е љ к о је дакле један о д
ретких беседника, ш т о у Арапа м н о г о з н а ч и ; ј е р о и и
сви много говоре, али и лепо говоре. У в и ш е прилика
в е ћ приметио сам богатство арапског језика и н е о б и ч -
не облике, у к о ј е с в о ј е мисли з а о д е в а ј у . Селим еФен-
д и ј а , к о ј и ј е и у Француском као и а р а п с к о м в р л о ј а к ,
који врло лепо говори и бави с е појезијом, в е ћ толи-
ко пути, при превођењу арапских говора, нађе се у
неприлици, н е умејући п о ш т о г о д н а Француски п р е -
вести и протумачити. Он с а м п р и з н а о ми је толико
пута, д а многе арапске речи, које читаве, и то сложене
појмове изражавају, може да преведе т е к на дугачко
описујући.
По ш т о ј е Краљ Ражиб б е ј у о д г о в о р и о н а п о з д р а в ,
и заблагодарио њему и његовим земљацима на овако
лепом дочеку, кренусмо с е у наш шатор з а доручак, а
сав сакупљеии свет оста ту у шуми , певајући и ве-
селећи се.
За време доручка посматрао сам и даље Ражиб
беја. Ои говори тако лепо, отворено и логички, да је
лако у њему увидети човека даровитог и врло памет-
ног. Причао је о свом округу , о његовом богатству ,
производњи и свему што је Краља могло интересова-
ти. У сред говора, који је био доста живахаи, спази-
смо једну чету од стотииу људи, са буџама на рамени-
ма, где, певајући и узвикујући име Краљево , пролази
поред иашег чадора, са доње стране кедрова, и хита
право брежуљку, где се веселио онај с в е т , што нас
је дочекао био код кедрова.
Краљ запита Ражиб беја, који су му ово, а он му-
цајући одговори да су то сељаци из другог једног села,.
који долазе да виде Краља. Ми остали и не обратисмо
бог зна какву пажњу овој новости, јер је одговор Р а -
жиб беја, био са свим природан.
Није потрајалони десетак минути, кад нам се учини
д а с е ларма од песме и музике, преобраћа у дивљу вику.
У близини нашег логора чусмо страховиту ларму, пра-
ћену пуцњавом пушака. Истрчасмо из чадора и видесмо-
пред нама страШиу слику једие огорчене борбе и ме-
тежа. У једиој гужви од иеколико стотина људи, сваки
је викао, колико га грло доноси. Ми иисмо из рике ии-
шта разумели, али оне страшне Физиономије њихових
лица, показиваху дивљу јарост, којој иајпотпунији израз
даваху измахивања буџама и потмула лупа, што је изда-
ваху тврде лобање под њиховим додиром. Ми смо по
томе одмах разумели ситуацију. И не знајући шта је
био повод овој огорченој борби, постависмо се сви у
одбранбени положај. Сви се машисмо револвера, и у
једном ланцу испред чадора очекивасмо даљи развој
борбе и метежа. Ражиб беја видесмо у највећем ме-
тежу, где викаше, доказиваше и поједине, хватајући их
за вратове, одгуриваше испред себе. Ну, ко би био у
стању овакав заилет размрсити. Требало је да сваки
добије по какву чворугу иа глави, те да се у оној ва-
три и раздражеиости мало освести.
Иајзад, њих иеколико, издвојише једиог рањеника
и цела гунгула, оиако завађена, под борбом, крену се
к нашем чадору. Тренутак не беше тако шаљив. У
оној гуигули није се з н а л о . н и ко пије ни ко плаћа, па
је лако могло испасти, да гости плате трошак целом
весељу.
Потрчасмо сви к рањенику и, преко Хајлперта, паша
нареди, да се рањеиик другим правцем води, јер изгле-
даше као да гомила и метеж за њим иде.
Хак-еФендија са његових пег жандарма и наши
момци оградише рањеника, да му гомила не би могла
ближе ирићи. Поред њих Ражиб-беј, Селим еФендија и
Мелхем беј, који нас је још пратио, употребише сва
могућа средства да гомилу на путу зауставе. Док су се
они око тога трудили, ми смо видали рањеника, ком је
све лице било барутом опржено, те је грозно изгледао
и ако ничега опасног није било. Намажемо му лице зеј-
тином и преко тога метнемо завој од памука, натопље-
ног јодоФормом, који нам Краљ из Своје торбе пружи,
па га заједио са његовом пратиоцима упутисмо да иде
у село. Док је рањеии хукао и непрестаио запиткивао,
хоће ли му око остати чисто , дотле су његови пра-
тиоци, браћа и блиски сродници, шкрипали зубима од
гнева и, не обазирући се иа присуство пашино и на
молбе Хајлпертове, стегиутом песиицом претили некима
у гомили, довикујући им, да ће им се крви напити.
Ову страну арапског карактера још нисмо до сад
добро познавали, а сад нам она зададе велике бриге.
Метеж никако да се расправи, две завађеие стране још
се иепрестано за кике вукоше.
Краљ нареди да се рањеник одмах одведе кући.
Хтео је с тим да његове до беснила раздражеие рођаке
С КРАЉЕМ МИЛАИОМ НА ИСТОКУ 11
уклони и раздвоји од ове узрујане гомиле, којој није
миого требало, на да отпочие крвопролиће.
Селим еФендији дође срећна мисао. Долети к ра-
њеноме, ког ми већ испраћасмо низ брдо и отпочне и
њега и његове сроднике наговарати, да за љубав имена
и части Ливана попусте, и да му помогну, да се метеж
смири, те да се пред својим високим гостом, Краљем
Миланом, не брукају. Ои је од њих захтевао, да рање-
ника доведу близу метежа, да он каже свету, како му
је лице само мало опржено, и то више његовом соп-
ственом непажњом, и најзад, да позове све своје при-
јатеље, да напусте борбу и да ће сваког, који се буде
тукао и даље, да њега свети, сматрати за непријатеља.
Млади Арапин са опаљеиим лицем, који ии иначе
није показивао много срџбе и жестине, одмах пристаде :
ну са његовом браћом Селим је имао прилично муке.
док их је за овај плаи придобио.
Док су се ови дипломатски преговори водили, дотле
су буџе још непрестано севале, а ларма је била просто
страховита; ну метеж се беше зауставио на 30 корака
од нашег чадора.
Најзад, кад Селим еФеидија, са рањеником и њего-
вом пратњом, сиђе с иашег брежуљка у једну долиницу,
креиу се цео метеж тим правцем.
Селим еФендија са рањеником попе се на један ве-
лики камен. Одатле је рањеии изговорио концептирано
((Слово^. З а њим је Селим еФендија лепим говором са-
владао гомилу, па улучио и згодну прилику, да је из-
грди, да јој у тој раздражљивости њеној нађе узрока и
за нека друга њихова домаћа зла. Кад је већ довољан
утисак постигао , онда их позва да се измире међу
собом и да сви слошке узвикну: живео Султаи! живео
Краљ Милан!
Нама паде тежак камен са срца, кад чусмо громке
узвике: Алах јоицур и т. д.»
((
Мало по мало почеше се издвајати поједиие гру-
пице и са своји.м барјачићима излазити из ограде ке-
дрова, певајући веселе песме, с којима су нас даиас
дочекали, као да се ништа међу тим није ни десило
било. И око 2 сата по подие, под кедровима се све
беше смирило. Цела ова представа трајала је добра
2 часа.
Селим е Ф е н д и ј а , Х а к - е Ф е н д и ј а , Ражиб беј, његов
брат, Мелхем беј и други помирљиви духови данашњег
сукоба, почеше се искупљати код Краљева чадора.
Сваки је причао што друго о поводу сукоба. Неки су
говорили, да су то сељани из два села, неки опет да су
сви из Бшари, али се две половине јако мрзе, па кад
су се нашле близу једиа др^гој, десило се, на несрећу,
да с једне стране опали једна пушка напуњена ћ о р Ф и -
шеком, те иа другој страии, оном младићу што смо
га видели, опали лице. То се одмах узело за изазивање
и напад, и отуда после цео лом.
Ражиб беј био је већ малаксао од умора и узбу-
ђења, а по његовом пипању по рукама и леђима, као
и по сумњивом реду одеће, изгледаше ми, да је у гун-
гули и он добро повукао. Његова кајмакамска леђа
дуго ће га подсећати на данашњи даи; али и ми ћемо
се увек с благодарношћу сећати његовог пожртвовања
и честитости.
У даиашњем догађају видео сам слику дивљег не-
р е д а и пенушеће беснило раздражене гомиле света.
Случајио ми пређоше преко памети догађаји претпрошле
године у ћупријском округу, и она д у г а , иаучна диску-
с и ј а о б у џ и и ражњевима, у нашој журналистици. Раз-
дражена ћуд м а с е , то је планинска бујица (торенти) која
с а м о ако провали и а с и п , плави са нечувеном брзииом
и страхотом. Овде је у з р о к био м а л и , локалаи, али као
што од м а л и х бујица нарасту и в е л и к е реке, т а к о , кад
н е м а чврстих браника реда и законитости, од м а л и х
узрока порађају се страховита дејства и последице.
11*
Краљ се иије задовољио са објашњењем, што му
га наши пратиоци дадоше о узроку днашњег сукоба.
Ои је испитивао даље и сазнао је праву истину.
Узрок сукоба је значајнији, ио што иам га предста-
више. Тај узрок је хроничиа болест, која упропашћује
ове источие народе. Тај исти узрок донео је оне мио-
гобројне сече између Мухамеданаца, Јевреја и Хриш-
ћаиа; он је давао повода толиким бунама и посредо-
вањима Европе; ои кочи точак напретка народног; ои
је варница, која непрестано још тиња и може сваког
тренутка да Исток запали, те да причини свакојака чуда..
То је верски Фанатизам, који подједнако подгрева стра-
сну природу Арапа, Хришћана, Мухамеданаца, Друза и
Јевреја, па уноси мржњу чак и међу секте, у крилу
једне исте религије, као што је и овде био случај.
У селу Бшари , најближем кедровима, живе већи-
ном Маронити, поред њих има један мали део станов-
ника православие хришћанске вере, или, како се они
})
погрешно називају, грчки Хришћани, или просто Грци , (С
и ако су они чисти овејани Арапи. Кад се чуло за

долазак Краља Милана, онда се Маронити, који су у ог-
ромиој већини, спреме да дочекају Краља и изађу
заједно са кајмакамом на брежуљак код кедрова. Пра-
вославнима ово није било право. Они су тражили да
они Краља дочекају, јер је Краљ њихове вере. Захтев
им није био уважен , и они нису смели излазити , јер
су снагу и број Маронита морали поштовати.
Доциије, кад су чули пуцањ, свирку и узвике Ма-
ронита у близини чадора Краљевог , буде им криво ,
па се за то искуие и, вођени једним барјактаром, кре-
ну-се и они у кедрове. То је оио одељење што је за
време доручка прршло поред иаш.ег чадора.
Оваким двема гомилама, кад су једиа близу дру-
ге, лако је наћи повода да једна другој пусти по мало
крви. Па, као што видесмо, тако је и било.
Из данашњег догађаја ја сам извукао поуку , да
треба ове дочеке у будуће избећи , а нарочито сам
знао да је то и Краљу неповољно. З а то, улучивши
прву згодну прилику, нагласим то и Селим еФендији ,
ког сам сматрао за виновника ових свечаних дочека.
Ну како сам се з а д и в и о , кад он то најенергичније одби
од себе. Ои рече, да је доиста из Валбека Мелхем беју
писао, да ће Краљ ићи иа кедрове, а сад, вели, то чини
сам иарод. «Види се, рече ми ои. да још иисте упоз-
нали ливански народ и његово гостољубље. Ја, веди,
ником ништа ие јављам, сад се села сама извештавају
и већ су многи изаслани улаци приспели овде, да се
о правцу пута Краљевог известе". Ја ипак ие могах
веровати, да Селим еФендија и власти нису у ову
ствар ии прст замочили ; а премишљах и о томе , шта
ћемо радити, ако се и даље на путу буду овако ту-
кли око нас.
Паши се дочеци допадају, али по његовом мњењу
треба да-имамо јачу пратњу. Ово му беше згодна при-
лика да ми докаже , како јс ои о војничкој пратњи
коректно мислио, и како се моја погрешка сад не да
исправпти.
Међу тим паши није пало у очи, као што је мени,
датурске жандарме овдеие гледају радо. Хак-еФендија ,
озбиљан и веома пажљив човек, био је са свим усам-
љен. Нико од Ливаиаца није сматрао за дужност и по-
требу да се с њим забавља, и ако је Хак-еФендија
•био једиии међу нама, који је знао арапски.
Прошетали смо по башти кедрова, у којој је на-
мештен и иаш логор за преноћиште. Огромна дрвета
са грањем и лишћем , поређаним у са свим танке во-
доравне слојеве, даваху пријатну хладовину ; а онај
пријатан мирис, који се осећа обично у боровим и
смрчевим шумама, нашли смо и овде.
У целој башти има на 300 старих кедрова. Под-
младака управо и нема никаквих, јер се они не држе.
Оштра клима и непажња публике сатире их чим ис-
клијају. Ја држим да ће онај први узрок много важ-
нији бити и да данас нема више услова за одгајивање
кедрова ; јер сем неколико врло 'младих [и кржљавих
изданака, који неће дуго трајати, не видесмо никакво
млађе дрво.
Сви кедрови, колико их има, врло су дебели и ви-
соки. Неколицини мерисмо обиме на 8 или 10 метара,
ну од свију њих највише је одвојио најстарији, њихов
патријарх, за ког научари тврде, да је стар на 3000
година. Његов обим је 11*5 метара , а пречник 3*66
метара. То је прави џин, чиј врх достиже висину од
близу стотину метара.
Раст је још потпуио свеж ; његово грање краси
зелено једро лишће , а стабло му је покривено кором,
дебелом 4 — 5 сантиметара. Дуго смо загледали овај
прастари живи споменик, који би могао да прича о то~
ликим столећима, који својим дугим животом испуња-
ва време садржано у историјама света од корица до ко-
рица. Срећна је то околност, што се шума чува и по-
штује као светиња, те ће овај консолидовани живот ,
сам по себи трајати још много и много столећа. На својој
грубој кори иосиће коју стотину годииа запис имена
. Краља Мил.ана, који урезаше два услужна мароиитска
калуђера, служитељи у једиој капелици, која је у сре-
дини баште подигиута.
Свети оци причаху нам о некаквом испоснику ,
који је у једиом грму, близу капеле, иашао једиу ду-
пљу врло високу од земље , и ту дуго година провео
у посту и молитви. Он је пре 2—3 године умр'о у тој
испосници, оставивши леп спомеи мештанима, којима су,
како рекоше , његове молитве много добра донеле. У
нама његов спомен изазива чуђење. Седети 8—10 го-
дина у једној дупљи и ту се занимати молитвом , мо-
рало је бити доиста тешко предузеће. Сада ту ника-
кав испосник не седи.
Покуписмо неколико шишарака и неколико гран-
чица. да поиесемо кући за спомен иа овај дан, про-
ведеи под кедровима ливанским.
Хадет ел Џеб. 8. Маја
Оставивши кедрове, спуштасмо се к Бшари. Мо-

радосмо пажљиво корачати, а често и сјахивати ; јер
нам стаза беше врло уска и стрма, а преласци преко
јаруга били су буквално вратоломни. Ну предео је врло
л е п , са млого дражи дивље романтике. Воде поно-
ритих речица и оне што са великом хуком слећу са
сиежних поља Ел-Кодиба, чине по који иут велике
скокове преко стрмих стена и, стропоштавајући се че-
сто са висина од 30—40 метара, пенуше се за часак
у каменим локвама, иа одатле хитају, да се кроз под-
земне пукотиие прогурају до питомијих предела ли-
ванских, где их, како би се песник изразио, на близу
очекује море, да их прими у свој загрљај.
Поредлепоте иредела, нас је иитересовало врло
развијено и вештачко наводњавање, што га овдашњи
пољопривредници изводе са млого разумевања и вели-
кнм трудом. Са водопада, па ћа и са сиежних врхо-
ва планинских, отиче вода кроз јазове ; и кад тако
сиђе Д Ј њива. оида се разлева у млоге сићушне бра-
зде, а сувишна вода прелива се из ових, по површиии
стрмих страиа, залевајући их као каква благодатна
киша.
Ну и само обделавање земље у овом крају дои-
ста изнеиађује. Помеиуо сам већ да је цео предео креч-
не Формације, дакле неплодан и стеновит ; али вредна
рука и велики труд земљорадника кадри су да и на овак-
вом зомљишту створе нлодне њиве. Где год је каква
Покуписмо неколико шишарака и неколико гран-
чица. да поиесемо кући за спомен иа овај дан, про-
ведеи под кедровима ливанским.
Хадет ел Џеб. 8. Маја
Оставивши кедрове, спуштасмо се к Бшари. Мо-

радосмо пажљиво корачати, а често и сјахивати ; јер
нам стаза беше врло уска и стрма, а преласци преко
јаруга били су буквално вратоломни. Ну предео је врло
л е п , са млого дражи дивље романтике. Воде поно-
ритих речица и оне што са великом хуком слећу са
сиежних поља Ел-Кодиба, чине по који иут велике
скокове преко стрмих стена и, стропоштавајући се че-
сто са висина од 30—40 метара, пенуше се за часак
у каменим локвама, иа одатле хитају, да се кроз под-
земне пукотиие прогурају до питомијих предела ли-
ванских, где их, како би се песник изразио, на близу
очекује море, да их прими у свој загрљај.
Поредлепоте иредела, нас је иитересовало врло
развијено и вештачко наводњавање, што га овдашњи
пољопривредници изводе са млого разумевања и вели-
кнм трудом. Са водопада, па ћа и са сиежних врхо-
ва планинских, отиче вода кроз јазове ; и кад тако
сиђе Д Ј њива. оида се разлева у млоге сићушне бра-
зде, а сувишна вода прелива се из ових, по површиии
стрмих страиа, залевајући их као каква благодатна
киша.
Ну и само обделавање земље у овом крају дои-
ста изнеиађује. Помеиуо сам већ да је цео предео креч-
не Формације, дакле неплодан и стеновит ; али вредна
рука и велики труд земљорадника кадри су да и на овак-
вом зомљишту створе нлодне њиве. Где год је каква
локва, у којој се хумус задржао, ту је засејано, а где
ових нема, ту су подзиђивањем створени заравњи, иа
које се доноси плодна земља, да би се могло што за-
сејати. Овај труд још је више за поштовање, кад се
узму у обзир врло рђави или готово никакви путеви
ливански, кад се зна, да вредни Ливанци морају оно
мало плодне земље да доиосе из далеких равница у џа-
ковима, на коњима или на сопственим леђима. Зами-
слите сад несрећу једног оваког земљорадника, кад му
једна бујица развали зидове његове њивице и сву зем-
љу спере и одвуче у јаруге.
Цела брда ишарана су уским степенима, на који-
ма су им њиве, а свако село има по неколико таквих
брда, често врло удаљених од иасељења. Поред дугог
и тешког пута до своје њиве, Ливанац има и других
тешкоћа: он нема плуга, кола или каквих пољопривред-
них махина; он све ради својом руком , служећи се
мотиком, а често и будаком
Физиономија њихових поља јако ме подсећа иа
вииограде, што сам их виђао у долиии Некара у Вир-
тембергу. Ја сам онда и због тога сматрао Швабе за
одличне земљораднике , ну Ливанци су их надмашили;
јер њихова поља показују веће приљежање и тежу
борбу са каменитим земљиштем и суровом природом.
У сред ових брежуљака, засејаиих усевима, лозом,
смоквом и свакојаким воћем, лежи село Бшари. Ш т а
је наш Ражањ, Александровац, па и Коларе, са његове
три механе, према овом грдно великом и лепо групи-
саном селу, са 8000 становиика, столицом среске вла-
сти, са његових пет цркава и једном џамијом. Бшари
би се могло назвати варош или бар варошица, ну оио
се ие љути на неблагодариост Ливаиаца, који га твр-
доглаво сељаче.
На уласку у село дочека нас млоштво света, са
заставама, свирком , певањем, усклицима и пуцњавом
прангија. На свих пет цркава звонише звона и још
су им само требали попови у одеждама , па да цео
дочек добије вид прквене литије какве има и у нас.
Краљ је још јуче обећао Ражиб беју , да ће му
бити гост на ручку, па за то нас наш домаћии, који
беше пред својим земљацима, поведе своме дому, а и
цела гуигула пође за нама.
Ту, око Ражибовог дома, створи се у часу народ-
ио весеље. Ту се играло, певало и узвикивало до миле
воље. Краљ је дуго гледао ово весеље и одушевље-
ње, што га је његово присуство изазвало. Сматрајући
сам себе као скромног путника, ои га је приписивао
гостољубљу и лепом обичају ових веселих и духови-
тих горштака.
Кућа нашег домаћина врло Џ иространа и тврдо
озидана. Она ми личи на иекакав градић, јер је и ви-
сока и врло јаких зидова.
Одаја, у којој смо боравили , врло је пространа-,
намештеиа по европски, а застрта дамашчанским тка-
нииама. Са таванице виси велики , позлаћен полелеј ,
који личи на црквеие полелеје, а показује Ражибов
хришћански уку с.
Домаћин представи Краљу своју велику породицу.
Ражибов је дом велика заједница, у којој су породице
четворице браћа. Ражиб има лепу кћер. к о ј а са сво-
јим мужем живи у очеву дому. Она је на себи имала
шарену и златом богато извежену одећу грчког кроја;
лепо говори Француски , а својим пристојним ионаша-
њем јасно показује лепо васпитање, које је добила у
заводу Назарећанских сестара.
Око подне позваше нас за постављен сто. Жене
заузеше чело стола, а Ражиб седе у дно, међу госте.
Његова млађа браћа , помагана млогим слугама , слу-
жише око стола.
Служена су арапска иародна јела. Верујући у нашу
иародну изреку , да је добар стомак најбољи кувар ,
нисам се успособио да вам кухиње описујем. Учини-
ло ми се само, да арапска јела личе на грчка, а нека
од ових, што нам их иудише , била су тешка , те их
морадох пропустити. Ну лако је могуће, да је и грчка
и арапска богатија кухиња порекла византијског. У
време Византије домаћи живот, обичаји и навике при-
мани су од ње оиако исто , као што то данас Ев-
ропа прима од Француске, која углађеиошћу, модом и
укусом господари на западу,
З а време ручка , домаћинова кћи и сродници да-
ваху живахан ток разговору. Ми се често нисмо разу-
мевали, јер нам млоги говорише арапски и ако су зиа-
ли да ми ие разумемо. И Арапи зиају за оио преФи-
њено уживање у разговору , у ком су мисли и разу-
мевање споредна ствар. То није ништа сметало забави;
иа против , чести неспоразуми даваху повода смеху и
шали. Паша је ћеретао и турски, који нико од при-
сутних ие разумеваше.
Пред свршетак ручка , верујте ми на реч , да је
и овде то било кад је пециво донесено на сто , диже
се Ражиб и наздрави Краљу у врло лепом и језгрови-
том говору, пуиом лепих мисли и слика. За тим осу-
ше здравице на Француском и арапском језику. Међу
гостима био је један стари ливаиски песник и књи-
жевник. Кад су остали, непозвани, толико говорили и
наздрављали, природно је да и он није смео ћутати,. а
да свој песнички дар не доведе у сумњу. Ои устаде,
искашља се неколико пута, сви присутни ућуташе . а
старац отпоче некакву декламацију, спремљеиу на брзу
руку , али иарочито за ову прилику. Декламација је
дуго трајала. Старац је говорио Француски, али са
арапским патосом. Не кријем, а и не жалим , што је
нисам разумео , јер ми је за уживање довољио било
да слушам његово преузношење гласа, које се често,
због старости или мож'да због вииа, преливало у
шиштање.
Ливанци, као и у опште Арапи, радо говоре а и слу-
шају говорб. Пљескању , после старчезог гсвора, не
беше краја. Он се за тим приближи иама и, почев од
Краља, куциу се чашом са свима.
Старац нас је 'данас по подие пратио на нашем
путу до Хадете. Целим путем причао ми је нешто из
историје Ливана , о Емиру Беширу а највише о свом
оцу и Фамилији. Он је доброг стања, јаши врло добро
п то ваиредно лепу аргшску бедевију, али му се, јад-
ннку, жене не држе ; јер, како ми рече, ту скоро му
је и четврта преминула ; беше ^ми зазорно да га пи-
там, да ли иомишља и на пету. Од старца сам добио
један табак, исписан арапски , на ком је, вели , цела
историја Ливана; ои ми га поклоии да се њим кори-
стим при писању ових бележака; јер његово бистро
књижевничко око нриметило је било да ја нешто шкра-
бам и кад му није време за то.
Једва око 2 сата по подне, пође Краљу за руком
да се опрости од иашег љубазног домаћина. Његова
љубазиост терала је далеко; он је наваљивао и молио
Краља да останемо ту на преноћишту, али Краљ то
увек вешто одби. Кад смо коње појахали, пође наш
домаћии са својом браћом и млогима другим да иас
прати, а цело село са зурлама, таламбасима, иесмом
и усклицима крену се за нама. Око иас се је гурало
иа тридесет коњаиика, чиј ватреии коњи често нам за-
даваху страх, на онима вратоломним стазама, куда се
кретасмо.
На граници општиие хазруанске врати се све што
иас је дотле пешке пратило, а Хазруанци иас дочекаше
са својом лармом, свирком и пуцњавом.
У Хазруану дочека Краља, пред својим домом,
стари мудир, Решид беј, брат маронитског патријарха.
Краљ не могаше отказати почаст осамдесето-годишњем
старцу, те и код њега свратисмо. Соба, у којој нас је
примио, била је препуна гостију. Чим поседасмо отпо-
чеше беседе.
Ја бејах случајно сео између два лекара; обојица
ми млого причаху о њиховом тешком положају у Ли-
вану, па ме, најзад, почеше питати о истим приликама
у нас. Тек се онда сетих да они мене сматрају за Кра-
љевог лекара. Проклете наочари, све су ми оне томе
криве; мало им је што ми јашу на носу већ толико го-
дина, него ми често стварају и овакве иеприлике. За
љубав доброггласа иаших лекара, уграбим једну удесну
лрилику, те их из заблуде извучем.
Овде се опростисмо са свима нашим пратиоцима
из Бшари, којима Краљ лепо захвали на љубазном при-
јему и .одврати их од намере да нас и даље прате. Са
нама пође још само стари књижевник, — у мало ми се
не оте реч Фарисеј, — и Мелхем беј из Ајиате.
До Хедет — ел — Џебе није иам требало више од
једног сата хода. На путу су нас пратили Хазруаици
д,о њихове општинске међе, а ту нас прихватише ста-
новиици Хадете. Од њихових песама пиште ми уши и
сада, кад ово бележим. Свану нам, кад угледасмо наш
логор; јер, између нас буди речено, љубазиости и песме
беху већ прекорачиле границе пријатности.
Наш логор намештен јена заравњу једиог брежуљка,
са ког смо уживали ваиредно • леп поглед на брдовити
предео западног Ливаиа, а нарочито на слив речице
Ед —Џоз и море.
Анура, 9. Маја
Иоћас смо имали мали догађај.

Још око по ноћи разбуди ме јако дрмање нашег
чадора и ларма наше послуге, која беше у послу око
притврђивања чадора. Али мирна савест може млого.
примио, била је препуна гостију. Чим поседасмо отпо-
чеше беседе.
Ја бејах случајно сео између два лекара; обојица
ми млого причаху о њиховом тешком положају у Ли-
вану, па ме, најзад, почеше питати о истим приликама
у нас. Тек се онда сетих да они мене сматрају за Кра-
љевог лекара. Проклете наочари, све су ми оне томе
криве; мало им је што ми јашу на носу већ толико го-
дина, него ми често стварају и овакве иеприлике. За
љубав доброггласа иаших лекара, уграбим једну удесну
лрилику, те их из заблуде извучем.
Овде се опростисмо са свима нашим пратиоцима
из Бшари, којима Краљ лепо захвали на љубазном при-
јему и .одврати их од намере да нас и даље прате. Са
нама пође још само стари књижевник, — у мало ми се
не оте реч Фарисеј, — и Мелхем беј из Ајиате.
До Хедет — ел — Џебе није иам требало више од
једног сата хода. На путу су нас пратили Хазруаици
д,о њихове општинске међе, а ту нас прихватише ста-
новиици Хадете. Од њихових песама пиште ми уши и
сада, кад ово бележим. Свану нам, кад угледасмо наш
логор; јер, између нас буди речено, љубазиости и песме
беху већ прекорачиле границе пријатности.
Наш логор намештен јена заравњу једиог брежуљка,
са ког смо уживали ваиредно • леп поглед на брдовити
предео западног Ливаиа, а нарочито на слив речице
Ед —Џоз и море.
Анура, 9. Маја
Иоћас смо имали мали догађај.

Још око по ноћи разбуди ме јако дрмање нашег
чадора и ларма наше послуге, која беше у послу око
притврђивања чадора. Али мирна савест може млого.
Ја сам се преврнуо био на другу страну, да ми сад.
друго ухо понав./Ба сву хуку и све оне песме, ксје оам
Ч ч е н а П Т
У° ЈУ У У-
На једаред преда миом се створи грдна гомила
Арапа, у некаквој шуми, налик на кедрове, иза шуме
беше баалбечка Акропола, а над свима овим разапео
своја зрачна крила бог сунца, Баал, који ми изгледаше
као какво чудовиште из Дантеовог пакла. Људи држаху
у рукама буџе и буздоване, којима ми прете, а сви
запомагаху из свег грла; шума се повијаше, а редови
стубова баалбечких климаху својим коринтским главама.
Све то као да се стремљаше к мени, све је то про-
тестововало противу нечега, а неколико жена, ту близу
мене, туцаху песиицама, пркосећи ми. Ја стајах у не-
каквој локви, престрављен и збуњен. Између жеиа уочих
једну плавооку и лепу Бедујинку, што стајаше испред
осталих, иа се усудих д а је запитам : — Госпођо Бе-
дујинко, шта сам вама натрунио ? — Ја сам Леди Дигби!
одговори она строго. Сад се препадох, знам шта је свима.
Као оно Селим еФендија под кедровима, покушах да,
говорим ; али ми глас беше врло слаб према оној хуци
и вреви. Јаче, јаче!" викну ми неко озго. Погледам
((
горе, а то мој књижевиик од јуче, разоружан, без зуба

и власуље. По иово се унлаших, прикуиим сву снагу
и проговорим нешто арапски, али мој глас беше слаб,
као цијук мишића, кад поред мачка пролећу. Наједаред,
о чудесе, мој књижевник грмну: — Кад ие умеш, што
се пачаш у иаш посао ! па ми. сјури на главу пун котао
хладне воде.
Ја скочих с постеље. Наш чадор, завитлан ветром,
одлети к а о к о м а д и ћ хартије, а јака холујииа поче да
нас шиба хладним, кишним капљицама.
Као електричном струјом покренут, у исто време
скочио је и Милићевић. Он је хукао, а ја се нервозно
смејах; милије ми је било и ово од старчева умесна.
прекора и неумесног котла с хладном водом.
Тражећи наше одело, ми помагасмо ветру, да н а м
ствари што потпуније испретура. Миша претури свој
бокал с водом, који ме добро покваси; ја из освете на-
вукох брзо његове широке цокуле, а он се чуђаше што
су му оне друге тесне; Миша нађе своје кишно јапунџе,
а ја зграбих моје бело ћебе. На шешире нико није могао
ни помишљати, јер су они и онако добро удешени да
терају ветар.
Побегосмо с нашег места, тражећи где ћемо се
заклонити. Све људство Куково беше се искупило око
Крал>евог чадора, па га са највећим^ напрезањем још
одржаваше. У помрчини натрапам на Антона и упитам
га : где је Краљ, а он ми рече да је у свом чадору.
Притрчим брзо чадору, почнем Краља звати, али ршка-
ква јава изиутра. Чудо ми беше да Краљ тако тврдо
спава, па таман хтедох да уђем под чадор, кад чух
његов глас из даљине да ме зове.
Окреием се на ту страну и спазих један жижак.
Ту, под Хајлпертовим чадором, који се, у заклону иза
једног брежуљка, беше од ветра задржао, затекох Краља
и пашу обучене, и Милићевића, где им живо прича, шта
се код нас двојице десило. Сви ми се насмејаше ће-
бету, а мало за тим приметисмо да Милићевић држи
у руци четку за косу, коју је у хитњи зграбио место свог
секретарског јанџика с иовцем.
Краљ и паша устали су и обукли се још кад их
је први пут ветар опоменуо, да се ово може десити.
Ми смо у добитку, јер смо два часа дуже спавали, а
на послетку мораћемо се и ми обући.
Ветар и ретка, али крупна киша, још за дуго не
престајаху. Пред зору, кад се време мало утиша, одосмо
да иаше ствари искупљамо.
Вледа светлост иашег Ф е њ е р а осветл>аваше иам
живописну мешавину наших ствари. Постеље, одело,
умиваоници, огледала, књиге, мастило и све што смо
још имали, беше испретураио и измешано, као да с е
кувало у каквом великом лонцу. Са великим трудом
успеомо да одело искупимо и да ствари, колико је нај-
нужније било, доведемо у ред. Наше књиге беху рас-
купусане , а мога бележника нигде не беше. За мало
па га бејах прежалио; јер онда још иисам помкшљао
да вас забављам његовом садржином. Ну, најзад, на-
ђоше ми га наши момци.
Наше људство беше се дало у посао, и са сваиу-
ћем све су нам ствари биле искупљене. Што је иај
чудније, и што је врло карактеристично за ове Источ-
њ а к е , покупили су и предали нам сав новац, који је
том приликом, а у повећој суми, растурен био. З а ово
ретко поштење, Краљ их је наградио иапојницом.
Сви смо опет били задовољни и весели, само иаш
паша непрестано обилажаше наше логориште и једну
јаружицу до њега. Доцније нам рече, да му је ветар
разнео нека његова писма. Паша је иа путу неког врага
често писао. Али би занимљиво било читати његова
писма, поред ових мојих бележака! Ну, кад већ све тра-
жење беше у залуд, паша одмахиу руком. — Па нека
их, рече, нека их ветар носи, кад је пошта одоцнила.
Селим еФендија ноћио је у селу код некаквог попа,
свог познаника. Он се зачуди кад нас застаде тако рано
на ногама.
Данашњи наш пут водио је преко великог платоа
испод Џебел — Моиејтираха, из ког млоге јаруге силазе
к мору. Предео је са свим пуст, али има добре паше,
на којој батрунска и кезруанска стока остаје на испаши
преко целог лета, као код нас на Копаонику. Цела за-
падиа страна, колико смо је могли догледати, распала
се у шиљасте чуке и огромно стење. То су доломити
са својим дивљим ленотама, са оштрим гребенима, ду-
боким пукотинама и провалама; оголићени слојеви кре-
чника, даваху својим блеском целом пределу зимски
изглед; чињаше се, као да је покривен снегом.
Наш пут ипак је био тежак. Ситне јаруге и камене
ограде принуђаваху нас да идемо једном непрекидном
гомилом камења, што је у овим пределима имала да
представља пут. Наши коњи и ако су чврсти и спо-
собни за иајвеће штрапаце, очевидио малаксаваху. Ска-
чући с камеиа на камен, одржавајући се са највећим
напорима иа стрмом и глатком стењу, јадиа створења
већ посртаху.
Поред тако великих тешкоћа на путу, мени је
особито годила она тишина, што владаше око нас. На
овом путу не беше оних непрекидних дочека, ларме и
пуцњаве. То задовољство очекивало нас је на Ла-Луку.
Ла-Лук је место, где су најбоље паше иа овом ве-
ликом степену ливанском, по коме ми путујемо његовом
дужином. Ту пасу. млогобројна стада неког номадског
племена, које се зими склања од снега и хладиоће у
питоме долинице око Триполиса.
Њихова ношња, начин живота, обичаји и заиимање^
готово је истоветио са оиима у Бедујина у пустињи ;
само што овима овде не достаје главна погодба скит-
ничког пастирског живота, — пустиња. Њихова стада
увек ту пасу на скученом простору; они су у јачем
додиру са мештанима, који се бави земљорадњом, па се
и сами лаћају обделавања земље. Они, дакле, имају
својих непокретних добара^, па имају и својих дужности
и права према властима провииције Ливана.
Како су ови Бедујини остали овде овако усггмљени
за мене је нејасно, а не могах се ни известити. Било
би вероватно, да су то остаци каквог старог племеиа,
које је живело у Ливану, па се овај мали део још одр-
лчао на бранику својих прастарих обичаја противу кул-
турног утицаја, који је народе овога краја изменио у
свима њиховим некадањим особинама. Ови ми Бедујини
млого личе на иаше ((Црновунце^^ који и у нашој отаџ-
бини налазе погодаба за свој номадски живот.
И а к о живе у овом плаиинском пределу, где ми
ие и а ђ о с м о меота, где би иокасали, ипак је љубав према
коњима остала онако исто велика, као и у њихове
браће пустињака. Ми овде видесмо неколико особито
лелих коња арапског соја, одноговаиих и кзучених с а
оиом љубављу и вештином, која је својствена само ја-
хачком народу. Неколико Бедујина, на лепо онремљеним
к о њ и м а , представљаху нам своју вештину у коњичкој
игри. И ако смо-у пустињи видели боље вештаке, ипак
н а с је смелост јахачка зачуђавала. По стрменим пади-
пама висова. где би се ми. Европљани спуштили с нај-
већом обазривошћу и пажњом, јуре ови Бедујиии у ?
највећем трку, управљајући својим чилим коњима као

да јашу по равници.
Бедујини, са свзјим жеиама и децом, одевени у
свечано рухо, са дтесмом и свирком, дочекше нас близу
својих чадора. Испред целе гомиле света била је једна
камила покривеиа шареним тканинама и украшена мло-
гим кићанкама, а на камили сеђаху две младе Бедујинке,
сигурно најбоље певачице, јер.својим пиштећим гласо-
вима извијаху иекакву арапску песму.
По што је мудир овог краја, Рашид еФендија, по-
здравио Краља подужим говором*, поведоше нас под
бедујинске прљаве чадоре, у којима сав намештај чи-
њаху неколико ћилимова, што беху по земљи разастрти
и неколико шарених јастука подозриве чистоће.
Ми поседасмо поред Краља ; мештани са прекр-
ш т е н и м колеиима, као наше паланачке терзије, а Бе-
дујини и Бедујинке отпочеше игру и песму. Иисценирање
било је као на бини, а директор балета.био је главом
с а м мудир Рашид еФендија, који се труђаше да саста-
вља парове и бира играчице, које умеју лепо да певају.
Игре су са свим налик на оие што их видесмо у Ајиати;
младе и лепе, али неумивеие Бедујинке, у својим ши-
роким и меким чизмама п о најиовијој моди, без потпе-
тица, ц у п к а х у подскакујући. Често се хватаху у коло
само ж е н е , а често парови обојег пола. Уз игру певане
су н е к а к в е а р а п с к е песме, са припевима парочито спре-
мљеним за ову п р и л и к у ; јер из њих често чусмо име
БЕДУЈИНКА
Кра.Бево, султаново, на и пашино. Једна постарија Бе-
дујинка, у некаквој бунди са лисичином. редовно је у
песми помињала «Амет-башу С(и при том га умиљаго
погледала. П а ш а се с п о ч е т к а осмејкиваше, али кхд
Бедујинка и даље продуживаше исти припев, паша се
диже и склоии, да би избегао оволику љубазност.
Одело на Бедујинкама неукусно је, али је ипак ори-
гинално. Поред црне вунеие кошуље, украшене црве-
ним везовима, која им служи и на место хаљине, оне
иосе по једну, па и по две бундице, које на њима ие-
марно висе, или су пак иритврђеие шареним, вежеиим
или сребром окованим опасачима. На грудима им висе
млоги иизови сребрних новаца, а млоге носе низове
ђинђувица, пребачене преко једног рамена, као војии-
чки бандалири. На глави носе по иеколико црних ма-
храма, небрежљиво пребачених, из којих вири опаљено
и до ушију тетовираио лице и две ковржаве витице,
што од зулуФа падају на прса. У опште се, дакле, иосе
као и Бедујинке из пустиња, само што се на овима
овде виђају чешће (справитељствене^ боје: жута, зелена
и црвеиа, које поред незграпиих чизама, што их на но-
гама имају, показују у ових овде мање укуса.
Игра и певање трајали су пуна три сата. Ослобођени
Краљевом добротом, Бедујини су већ почели претери-
вати са својом љубазношћу и изјавама радости. Млоги
од њих приђоше иам близу, почеше нас запиткивати и
загледати, а Селим еФендија био јеу правој опсади. Сваки
од њих имао је по неколико питања, па и молби, које
је Селим требао да Краљу протумачи. Једна Бедујинка
замоли га да каже Краљу, да изради код Васа — паше,
њиховог гувернера, да јој се поврати неко земљиште,
што га је Селимов рођеии ујак од њеног мужа био узео
за некакав дуг. Заједио са Селимом смејасмо се наив-
ности ове Бедујиике, али она јадница оста озбиљна.
Она је разумела, да Селим еФендија, као Краљев пра-
тилац и тумач, треба и мора да буде искрен, па да пре-
води и оно, што не годи његовим интересима.
За време иашег бављена овде, спреман нам је. и
ручак, потпуно по бедујински. У једиом гвозденом суду,
w
налик иа « c a 4 , који је још у нашег народа у употреби,
12*
чварило се ситно исецкано месо од дебеле овце, з а -
клане у част Краљевог дбласка; а на другој једној
ватри, опет на једном сачу, пекле су се танке коре р а -
звијене од пшеничног теста. Ове коре служе у целом
Ливану на место хлеба; а ја могу потврдити, да је хлеб
овако зготовљен добро печен и врло укусан.
Чистоћа огњишта и око њега улеваше ми с почетка
мало одвратиости према јестиву, па се спремах како да
се извиним.
Око подне доиеше нам суд с пецивом, њихов хле-
бац и један суд врло доброг киселог млека. На позив
Краљев сви поседасмо, па и мудир Рашид еФеидија,
који нам је непрестано нуткао добро ливанско вино.
Ту не беше чииија, виљушака и кашика. Овде то није
у моди. Њихову улогу врше печене коре, које се увију
као кашика, па се њима захвата из заједничке чииије,
а по том се залогај поједе заједио с кашиком. С по-
четка пипкасмо и нагађасмо а после . . . â la guerre
comme â la gnerre (y рату, као y рату).
Добро почашћени креиу смо даље. Рашид еФендија
и Селим еФендија наговараху Краља, да одавде идемо
у Картабу на преноћиште и да тамо будемо мудирови
гости. Краљ не хтеде да мења своју утврђену маршруту,
па за то узесмо пут к Акури.
Доцније се Краљ пбкајао што преноћиште непро-
менисмо; јер наш пут до Акуре силажаше целом својом
дужином низ оштро стење једне кршевите косе. Поред
земљишних тешкоћа, по иуту је било набацано крупно
камење, те наши коњи мал' нису ноге поломили. Један
ливански војни капетаи бирао нам је пут с највећом
пажњом, али ј е све то било у залуд, јер с е иије имало
ш т а бирати.
Срећом Акура није била далеко о д Ла-Лука, д о њ е
иема више о д кпушкомета" , који с у и овде дугачки
пуна 2 с а т а хода.
He бих ни помињао , да су нас и у Акури доче-
кали свечано, па ћа ни то, да су се потрудили пред
нас и попови у одеждама и са крстовима, да није
овде избила на површину једна ствар, коју смо у не-
колико уочили и иа досадањем путу ио Ливану.
Чешће смо могли да приметимо незадовољетво
Маронита према нашој турској зваиичној пратњи. Паши,
као султановом ађутанту, истина се ласкало у свакој
могућој прилици, али оно мало жаидарма и Хак-еФеи-
дија, њихов командант , као да су дражили њихову
осетљивост.
При уласку у Акуру , жене су певале своје пес-
мице, према којима смо ми већ постали са свим рав-
нодушни. Наједаред Хајлперт, зајапурен одгнева, истрча
из реда и поче свет растеривати. Нисмо зиали шта му
је, па га пустисмо да свој посао сврши. Кад се вра-
тио исприча нам поверљиво, да Краљ и паша не чују,
да су жене у својој иесми клеле нашу турску пратњу.
Пре иашег доласка у наш логор у Акури, у мало што
иије било дошло до боја између оно мало турских жан-
дарма, што иаш караван спроводе, и мештана , који ,
по уверавању Ебдеовом (такође Маронит) силом хте-
доше да заметиу кавгу, да би жандарме могли истући,
и Ебдеу је с муком пошло за руком да их спасе од
напасти.
Ова мржња према турским заптијама, — жандар-
мима, вероватио је заостала из оног времена, кад су
отоманске власти заповедале у Ливаиу. Акурци су им
мора бити остали веома кивни , кад се поред веселог
дочека, припремљеиог Краљу, не могоше уздржати од
протеста.
Ми се прилично забринусмо, да се Краљевој зва-
ничној пратњи не деси што рђаво. Арапи су и сувише
жустри, те да би човек могао да предвиди сукобе
међу њима и да их за времена отклоии.
Селим еФендија морао је све то опазити и сазиа-
ти, па је сигурио он, и због тога. приредио у вече ве-
лико весеље у нашем логору.
У вече скупи се пред иаш логор мал' не цело
село ; запалише се буктиње од катрана , и, при јаком
осветљењу ових, отпоче играње. Коловође одише игру
све ближе нашим чадорима и за пола сахата, цела
гуигула ушла је била у иаш логор и водила коло око
Краљевог чадора. Краљ је седео пред чадором и стр-
пељиво посматрао игру и весеље , којима су мешта-
ии хтели да прославе Његов долазак у Акуру. Игра-
ло се доста дуго, а песми усклицима не беше краја.
Нећу да помињем колико ми се ово бурио и «ве-
легласно" весеље допало, јер сам раније имао сличиих
прилика. Подбочен иа лактове, бејах се јако замислио..
Мислио сам на оио прослављено спавање Александра
Маћедонског пред битком код Гаугамеле. Млоги мисле
да је он онако тврдо спавао из сујете; а ја мислим да
е морао бити јако ^ о р а н , као ово ми сад.
Краљ се диже , за зиак да му је доста било , а
скупљеии свет поздрави Га још једном одушевљеним
усклицима, па се поче разилазити.
Наши чадори у овакој ирилици, на сваком другом
месту, б и л и - б и у великој опасности, овде у Ливану не.
Како у њима не беше никог од наших слугу , а ис-
купљени свет беше их нашим очима заклонио , то се
у њима могло баратати без икаквог страха. Марони-
ти су у том погледу врло поштени. Прича се, да је
за строге владавине Рустем пашине у Ливану , могао
човек да остави на путу пуну кесу с новцем , па је
нико ие би смео дирнути. И даиас су у Ливану крађе
најређи иступи.
Неба — ел — Лебен, 10. Маја
До АФке силажасмо левом страном поточића, што

према АФПИ окреће на запад, под имеиом Нахр-Ибра-
хим, у старо време «Адонис . Предео је млого пито-
})
мији од оног што га јуче прођосмо, а обрастао доста

ретком али једром смрчевом шумом и другим ситним
четињарима. Флора му је врло богата, а нарочито
цвеће, просуто по зелеиом ћилиму од траве, осенченом
шумарцима, тако ј е разноврсно, лепо и напредио, као
да га негује рука брижл^ивог баштоваиа. Краљ, добар
познавалац и љубитељ цв.ећа , врло је често сјахивао
да узбере какву лепу перунику, зумбул или какав бо-
кор мирисавог каранФила , дивећи се њиховим бојама
и бујности. Џебел Санин , ког по одавно не видесмо ,
био нам је сад путовођа , јер је правац нашег пута
сад к њему водио. Из лепе пролећње његове одеће ,
тамо, високо иоднебом, блисташе се његова седа глава ,
избраздана оштрим борама сиежиих сметова.
АФка је чувеиа са свог ^лепог и великог водопа-
да, због ког се млоги путници, и поред ливанских вра-
толомиих путева, накане до ње ћа из Бејрута.
Из једне велике пећине у стени јури широк по-
ток, па надајући са стеие на стену, са висине 30—40
метара, пенушећи се и избијајући читаве облаке од
раздробљених капљица, — стропоштава се са страхо-
витом хуком у уско корито старог Адониса.
Пели смо се у пећину , да извор мало из ближе
разгледамо. Река протиче кроз велики иодземни ход-
них, у чијим шупљим странама избијају са великом
силином млоги дебели млазови воде, који извесно сви
припадају истој поиоритој речици. Са свим је вероват-
но оно што сам раније забележио кодјезерца Јамуни,
да његова вода протиче кроз шупљу кречиу стеиу и
овде по ново на видело избија. Афка је на западној
страни Ливаиа , са свим близу језера Јамуни, и нижа
од његова нивоа.
Просторност пећиие, грдне одваљене стене на ње-
иом уласку , страховито проламање и пеиушење воде
која са висине п а д а , као и леп положај селанца и
живописни дрвеии мост преко речице, прибављају овом
месту романтичие лепоте. Док смо на • стеии седели
да се онако задихани, услед пењања, одморимо и
да уживамо у погледу на ову природну лепоту, до-
тле је Селимова душа пловила по зраку појезије. За
иеколико кратких тренутака, он је набацао на хартију
иеколико стихова; а кад смо доле сишли, требало му
је пуно четврт часа, да нам објасни, шта прцчају оио
неколико арапских стихова. Таква је арапска појезија.
За то и ие тражите од мене да вам тумачим Селимове
стихове.
Испод иајиижег водопада , где се вода од свог
стрмоглавог пута мало стишава, на зарављеиом теме-
ну једне широке стене, налазе се зидине некаквог
старог иезнабожачког храма. Тврди се да је тај храм
у римско доба славио Венеру, богињу лепоте, Храмо-
ве ове врсте ми смо већ раиије сретали , онај у Ел-
Фиџу, и један у Баалбеку; онда нисам хтео да о њима
више што бележим , али како је ово већ трећи, на
који ми наилазимо, а има их још млого по Ливану и
по целој Сирији , то је од иитереса да уочимо боље
овај култус, што га цивилизоваии римски дегијани ши-
рише са успехом међу дивљачке народе Истока.
Пада у очи , да су .овакви храмови подизани по-
ред јаких извора , на каквом лепом местаицу, окруже-
г
иом гајевима и шумом. Мож да је ово божанство и
раније било у поштовању иа Истоку , али је извесно
да су му Римљани углед -високо уздигли. Овај кул-
тус уносио је у ове иароде страховиту моралну пу-
стош, која је морала имати непосредне штетне после-
дице по углед , па и саму основу породице , а тим и
самог народа
Ну, то ј$ давио било па и прошло. Већ за време
цветања арапске културе, и ако је у варошана, а на-
рочито у богатог света , иаравственост била поколе-
баиа, оиа је у нар.ода ипак јачала. Разврат и демора-
лизација у овим крајевима престала је са престанком
римских војиичких колонија. Моралие особине Арапа
почеле су јачати, живот, па и уживања. хранили су се
појезијом и идеалима ; а даиас, код Бедујина , Друза,
па и Маронита, част породичиа је неприкосновена,
оиа је светиња.
Становници АФке су Метуалиси. Они састављају
велики део становништва провинције Ливана, а већином
су насељени у јужиом њеном делу , испод Бејрута.
Метуалиси су некад владали Баалбеком и ту имали свог
емира ; доцније су одатле протераии и ми их овде први
пут сретамо.
Још раиије поменуо сам на једном месту разлику
између Сунита и Шеита, двеју секата у крилу мухаме-
данства. Првој припада већина Арапа и Турци, а дру-
гој поглавито Персијанци. Метуалиси су Шеити ; они
верују у Алијино тумачење кораиа, али се по нечему
мало разликују од Персијанаца. Метуалиси су дивљи и
Ф а и а т и ч и и , они мрзе оне друге Мухамеданце као и
Хришћане и друге вере. Врло су гостољубиви, али по
што ког ииоверца угосте, полупају све судове којима
су се они служили, а хаљииу, коју иноверац додирие,
сматрају за нечисту. Због њиховог повученог живота
и због Ф а и а т и з м а , са свим су презрени од њихових
су седа.
Ну кад сам поред Маронита помеиуо и Метуалисе
било би овде место да поменем и Друзе, који такође
чине велики део ливанског парода.
0 Друзима смо чули млого чудних прича. И њи-
хов живот и обичаји, као и Метуалиса, врло су.тајан-
ствени и чудни. Прилика , у којој сам их помеиуо у
Дамаску (покољ од 1860), представља их као дивљаке.
У сличним приликама они су увек истицали једиу осо-
бину, крволоштво; док иеки, а нарочито образованији
Маронити, причају, да су Друзи на свом дому врло пи-
томи људи , да су скромии , умереии у свему и врло
радеии.
Један учени Маронит поклонио је Краљу једаи ру-
копис, у ком су Друзи лепо описани. Као Ливанац и
као просвећен човек, ои је добро разумео, да све што
сачињава стаиовништво Ливаиа, треба хвалити, без
обзира иа веру. На тај начии и Друзи су ту описани
као народ питом и способан за културу. Он припису-
је Друзима млого мање Фанатизма, но што га имају ;
помиње да су они солидарни са Хришћанима Ливана .
као што треба са својим санародницима да буду, у
свима ливанским политичким приликама и т. д.
По њему су Друзи врло гостољубиви , постојани
на датој речи , имају јако развијено осећање захвал-
иости за учињено им добро дело и млоге друге ка-
рактерне особине, које красе Бедујиие.
Између анекдота, које помиње учени Ливанац ,
поменућу две.
Фамилија Хусејније победила је Фамилију Бени-
Габдан и присилила ју је да се исели и напусти своје
село. Једног дана један Хусејииац седео је далеко од
села, на једном камену, и чистио своју пушку. Наједа-
ред наиђоше на њега два Габданца. Хусејинац је ви-
део да је пропао, скочи са свог места и наже бегати;
у том се спотакне о један камен , с којим се.заједно
откотрља у једиу јаругу. Габданци потрче за њим да
га спасу. Извуку га из камења и упуте дома, а један
од њих рече м у : за нас не би била никаква слава да
те таквог убијемо, иди кући, али нас се у будуће до-
бро чувај.
Hy, Друз Ибрахим Накед превазишао је у племе-
нигости Габдапце , па ако хоћете и млоге западњаке.
Он је сумњичио владање своје ж е н е , па се једном
креие на пут, рекав јој , при поласку , да ће се дуго
задржати. Можете у иапред зиати., да се у невреме
вратио и престао да сумња. Сад Друз постаје вели-
кодушан и углађеи човек. Свог противника охрабри ,
изведе га иа пут и испрати. Својој жени такође није
чинио никакве прекоре и иасиља. Али кад је она др-
жала да јој је већ све опроштено и заборављено, онда
је Ибрахим отпусти, под. са свим другим изговором, те
да његови суседи ни у шта ие иосумњају.
Него од највећег је интереса за нас њихова вера.
Хришћани мисле да Друзи иемају вере, а Мухамедан-
ци хоће да их сматрају за своје једноверце, и ако ови
никако то нису.
Све вере шире своју иауку : црквом , књигом и
речи, мисионарством и свима могућим ср.едствима, док
Друзи, вероватно једиии на свету, држе своју веру за
иајвећу тајну. Друз може бити упознат са тајнама
своје вере тек у четрдесетој години живота, и то
ако је дотле уљудио живео и ако је дуго постио. Не-
заслужни никад не сазнају за своју веру , а изабране
уводе у тајне вере њихови кмудраци".
Услед тога и вера Друза остала је до данас тај-
иа за испитиваче Истока. Ламартин , који је њихову
историју добро проучио, мислио је да су оии идоло-
поклоиици и да се клањају телету. Ја држим , да у
рукопису, који је Краљ добио, поред вероватних иепот-
пуиости, има ипак млого којечега до сада иепозиатог
страном свету, иа ћу из њега да прибележим оно, што
је карактеристичио за веру Друза, разуме се у кратко.
У почетку 11. века живео је у Египту један ка-
ЛИФ из династије Фатимида, по имеиу Хакем Би-Амри-
лах (владалац по наредби божјој) , који се бавио мло-
го Астрологијом и Спиритизмом. Учећи млого , ои је
дошао до закључка, да је он сам Бзг и за то се про-
зове Хакем Би-Амрихи (владалац по својој наредби) и
заповеди мусломанским шеицима , који су читали мо-
литве по мошеама , да при молитвама не читају више
Бисмилах Ел-Рахман Ел-Рахим (у име благог и мило-
стивог Бога) , него: Бисм-ел-Хакем Ел-Мохи-Ел-Момит
(у име владаоца, који даје живот и смрт),.
Ова чудна иаредба калиФова изазва раздраженост
и огорчење код правовериог света, те једиом, кад ка-
ЛИФ , по свом обичају са свим сам , на једиом белом
магарцу, изађе у шетњу ван Каира, њега убију заве-
реници, а његово одело скииу, закопчају и оставе но-
ред некаквог плавог језерца, у које су његово тело ба-
цили били.
Последоваоци његове науке, спиритисти, нађу ма-
гарца и одело калиФОво закопчано, иа закључе и про-
гласе, да је калиФ отишао на иебо.
Први ученик Хакемов, Ш е и к Мухамед Дарази, про-
кламује божаиство Хакемово, за што и он буде уби-
јен, али последоваци његове иауке приме његово име
и назову се Дарази-Друзи.
После неког времена почне тумачити Хакемову
науку Хамзе Ибн-Али; он успе да прошири његову иау-
ку и да засиује тајне храмове, у којима ће се тума^-
чити иаука Хакемова и овоме молити као јединоме
Богу. Тако Хамзе постаде код Друза први Хакемов
пророк.
Доцније су Друзи због своје вере протерани из
Египта, па су се настанили у Ливану.
Друзи верују у једииство божанства. Хакем се по-
јављивао раније као Соломон, Питагор и Беии-Керим.
У доба Мухамедово он је био Салмани Фареси , који
је створио Ал-Кбран, па га преко пророка објавио
Хакем је, дакле, иајсавршеиији облик божанства, које је
имало и своје пророке : Адама, Ноја, Аврама, Мојсеја,
Исуса и Мухамеда.
Верујући у ову метаморфозу божаиства , оии ве-
рују да је Еог створио игвзстам брсј људских душа .
које се не могу умиожавати нити нестајати, али мења-
ју своју спољну појаву. Кад човек умре, његова душа
улази у новорођено или зачето дете, Често се хоће
да иагађа, да је извесна особа пре толико година или
и векова била у другој некој познатој особи ; а душе
њихових великих мудраца , зна се већ сигурно , да се
селе у Кину.
Они верују да од створења светаима до сада 343
милијуна годииа, да је свет претрпео до.сад. 70 вели-
ких револуција , претпоследња је била појава Хакема
иа земљу, а последња биће страшан суд. Онда ће се
дићи из Киие иароди,.Јаџузи и Маџузи са војском од
два и пб милијуиа и завладаће Меком. Тад ће се у
Меци појавити и Хакем Би-Амрихи. Он ће онда цео
неверни свет осудити да служи Друзима. Од друских
мудраца постављаће цареве и краљеве , од осталих
Друза сигурно министре и велике чиновнике.
Као што се из досадањег види, вера у Друза по-
чива у главноме на старим доктринама мисирским и
Питагориним, а примила је млого што шта из верова-
ња хришћаиских, јеврејских и мухамеданских. Тако Дру-
зи читају исти Ал-Коран, који и Мухамеданци, али му
изврћу смисао. Сваки став његов , свака његова реч
има за њих друго значење , па и оии сами пишу о
својој вери само у алегорији и у бројевима.
Сви Друзи у погледу вере деле се на Акеле (му-
драце) и Џахеле (иезналице) , а у обе класе ирибра-
јају се и жене. Сами Акели деле се за се у две кла-
се : велике мудраце, који познају све тајие своје вере
и мудраце, којима се поверавају само извесне тајне и
обреди. Џахели пак немају никаквог појма о вери.
Мудраци се купе у очи петка у Калве. извесие усам-
љеие куће, и по што ту очитају молитве , почасте се
сухим грожђем, па одлазе заједно са женама, а велики
мудраци повуку се у иајтајнији кут Калве, закључају
врата, па се ту разговарају и дискутују основе своје
чудие вере.
Исток је од вајкада био поприште идеја о божан-
ству; у овом погледу он је и данас препун најиитере-
снијих примера; јер, као што из описа вере Друза
видесмо, на Истоку, поред борбе догама међу разним
сектама хришћанским, јеврејским и мухамедаиским, још
има магловитих идеја и о самом Богу. Друзи дају леи
пример религије, која тумара између идолоиоклонства
и идеја хришћанских и мухамедаиских о Богу и љубави
према ближњему. Научна испитивања по овом предмету
нашла би овде врло плодно поље. Примера има још
лепших. Северно од Ливана живи некакво племе Аиса-
рије, које се још држи старог идолопоклонства, којег
је било у Сирији у старом добу. Ансарије клањају се
псу, који је. по млогим историјским подацима био некада
идол старих народа Сирије.
Друза нема млого; сем ових у Ливану, ихчају они
једну повећу насеобину у Хаурану. Ну ипак их рачу-
нају само на стотииу хиљада душа. Они су некада били
владајуће племе на Ливану, а њихов је био и Емир Бе-
шир, познати савезиик Ибрахим пашии. Због неслоге и
честих бораба са осталим племенима ливанским, ото-
маиска влада уредила је била сва племеиа ливанска у
некакве аутономне кајмакамије. Иу како борбе и између
ових нису престајале, то, после оие сече Ј 860 годиие,
а под притиском великих сила, Порта је ујединила ове
горштаке у провинцију ((Ливан^ и сад им поставља за
гувериере Хришћане, који нису родом одатле. Полити-
чко уређење даиашњег Ливана видећемо мало даље.
Из АФке продужисмо пут даље, све дуж гребена
Ливана. Како се изиђе из слива Нахр — Ибрахим, пре-
део је опет пуст и суров, а путеви посве рђави.
Пред подие стигли смо у Неба ел — Хадид, једиу
малу пољаиу, где је извор некакве гвожђане воде, од
које долази и име овог места. Ту нас дочекаше се-
љани села Мерубе са овојим мудиром Шеик — Рашид
— Хазином.
Рашид Хазин поздрави Крал>а лепим говором на
арапском језику. Ну, по што Краљ заврши своју реч, он
м у лепо захвали на Ф р а н ц у с к о м .
— Оида сте могли уштедити труд Селим е Ф е и д и ј и ,

примети му Краљ, као у шали.
— Величанство, одговори мудир, наш је језик млого
издашнији говорнику мога кроја.
Не сумњам да је Рашид ђак каквог језујитског
завода у Бејруту.
Породица Хазин стара је преко шест векова и, како
ми Селим е Ф е и д и ј а причаше, оиа је увек била моћиа,
богата и врло угледна у ливанском племству. Некада
је цео Кезруаи био њено добро, па и сад, и ако су
Хазиии мало осиромашили, ипак имају врло велики углед
и поштовање међу Ливанцима. Сам Рашид причао ми
ј е , да Хазина има иа 200 способних за оружје и да
су увек стајали у првим редовима, кад се требало бо-
рити противу угњетача права и слободе њихове мале
отаџбине. Оии су у сродству са породицом Карама,
којој прппада ЈОСИФ Карам, вођ последње побуне ли-
ванске.
Одавде смо пошли даље, опет у т р и у м Ф у . Шеик
Рашид беше упарадио своје сељане, на иеколико сто-
тина корака пред нама. Они маршираху у најлепшем
реду, певајући своје песме са р е Ф р е н и м а о Малек Милану.
Ишли смо тако више од пола ч а с а , кад с преда
дотрча један коњаиик и нешто жустро исприча Рашиду.
Рашид и Селим е Ф е н д и ј а замолише Краља да застане
и причека, а за тим одјурише иапред.
Наше љубазне Ливанце не могосмо видети; јер нас
од њих раздвајаше један брежуљак. Али по ларми, која
допираше до наших ушију, по забуни, коју је рапорт
коњаника изазвао у Рашида и. Селим е Ф е н д и ј е , ми слу-
тисмо да се морало нешто непријатно десити.
— Сигурно су се побили, рече Краљ иемачки.
— Јест, Величаиство, одговори Хајлперт, који је
чуо цео разговор на арапском, сељаии другог неког села
дочекали су наше пратиоце и потукли се с њима.
Повод борби није могао бити свађа; јер за њу није
било довољно времена. Борбу су отпочели сељани, који
ту, на њиховом земљишту, очекиваху да нас прихвате и
кроз своју општинску територију спроведу. Кад су ви-
дели своје суседе из друге општине иа њиховом зе-
мљишту, морале су им буџе у рукама саме заиграти.
Нисмо дуго чекали, кад нам'дадоше знак да се
крећемо. Ми прођосмо између двеју раздвојених гомила,
које сад певаху. Песма је прикривала њихово узбуђење,
})
буџе беху узете к иози , а чворуга ако је и било,
((
њих су покривали дубоки ливански Ф е с о в и . Ми се чиња-

смо иевешти. Сељани што иас довде допратише одоше
натраг, а нови нас пратијаху даље.
Оио што смо већ често приметили у Арапа, и у
вароши и у пустињи, истиче се јасно и у Ливанаца.
Партикуларизам племенски и верски, који се на Истоку
срета на свакоме кораку, овде иам се јавља у општин-
ском уређењу. Ова подвојеиост морала се појавити још
у првобитиим облицима друштвеног уређења, па за то
верујем, да општинска самоуправа није нов изналазак
политичко-економски. Она постоји овде у Ливану од
вајкада, и њени практични ресултати говоре јасио, где
треба да су јој границе. У Ливаиаца не само што се
општиие брину и старају за своје унутарње уређење
и потребе, већ сматрају и своју општинску територију
за неприкосновену. Они ие знају за протесте, а пар-
нице не радо воде, али своја права бране ма и наивиим
начином — буџом. Једна општина пусти другој оно мало
луде крви што се иакупило, па мир.
Нису ми позиате поједииости уређења општинског
у Ливану, али зиам да и срезови имају исти самоуправни
систем. Срезовима управљају мудири, које поставља
меџлис, али обавезио између највиђеиијих људи у срезу.
Сва племена ливакска имају своје илемство и, као што
видесмо, мудири су махом из овога. Срезом управља
срески савет, који се бриие за школе, болнице, путеве
и иајзад и за купљење порезе. Општине имаће извесно
исти делокруг у свима тим пословима, а у свом оквиру;
јер сем мудира и неколико жандарма, иисам сазиао да
има још каквог службеиог особља при среским надле-
ттвима.
Корист од ове децентрализације управиих и адми-
нистративних послова, овде се јасио опажа, јер су сви
послови, који припадају среској управи, у највећем не-
реду. 0 путовима било би већ одвратно и даље гово-
})
рити. Њих смо ми испитали сопствено-ножно , а уверен
((
сам, да би им наши коњи и гору сведоџбу дали. Школе су

у Ливану велика реткост; где их има оне су близу ма-
настира, који се о њима старају и издржавају их. Болница
нема нигде, о њима овде нико и не сања.
Пореза је врло мала ; јер и трошкови Ливана не
прелазе један милиуи динара. Што ми се нарочито до-
пало, а гато би и млоге Европљаие очарало, она као
да се овде плаћа више од добре воље.
Разговарајући пре неког вечера са Селим еФендијом
о порези, Краљ хтеде да се увери колика је стопа по-
резе, па запита нашег гостионичара Илију Ебде, који је
ливаиски грађанин и у свом месту рођења, Едену, у
Кезруану, има повеће имање, колико плаћа порезе ?
— Ја не плаћам порезу, Ваше Величанство, одго-
вори он са свим озбиљио.
— Како ? уплете се Селим еФендија, зар од вас
никакву порезу не траже ?
— Траже оии, одговори Илија, као увек лаконски,
— али ја нећу да платим, кад не живим ту.
— Па колико времеиа нисте платили порезу ? упмта
Краљ.
— Дваиаест година, Величаиство.
Сви прскосмо у смех, а Салим еФсидија, поносит
Ливанац, поцрвеие до ушију.
Ливанци су веома размажени у погледу обавеза,
што их према својој државици имају. И ако су врло
вредан и иителигеитаи иарод, ја сумљам да би их ичји
стомак могао лако сварити, на на Фраицуски. Силом
се, истина, може млого што шта учинити, али народ
и сувише свестаи својих права, чврст и јуначин/не би
се отказао протеста. То се иајзад види довољно јасно и
по незадовољству, које се појављивало од времена сте-
чене аутономије, противу свију гувернера што се ту
измеиише.
Гувернера ливанског поставља султаи, по одобрењу
великих сила, на 10година. Од свију досадањих нај-
више се одликовао Рустем паша, данашњи отомаиски
амбасадер у Лоидону. Строгошћу и енергијом он је успео
да уведе известан ред у Ливаиу. Иа њега су викали
као и на све друге гувериере. Призиају му да је био
праведан, иеподмитљив и да је о својој земљи водио
озбиљну бригу и старање ; али веле да је претеривао
у строгости. Ну, дп је Рустем паша умео да им улије по-
штовање према властима, види се и но томе, што и д а -
нас помињу његово име са неким страхопоштовањем.
Гувериера помажу у његовом управном и админи-
стративном раду иека врста изборног сената, који се
зове меџлис, а састоји се из 12 чланова, међу којима
има их од свију вера. сразмерно њеиом броју.
Иаш логор за преноћиште опазисмо из далека, иа
једној чистој равиици испод снежног Санииа. Ту, поред
логора, паде нам у очи један брежуљак, који, према
косим сунчевим зрацима, изгледаше као да је сав обмо-
тан златном жицом. Ми смо већ имали прилике да ви-
димо вешто наводњавање њива у Ливану, али овај брежу-
љак превазилази свако очекивање. Његов изглед према
оваквом осветљењу необично је леп, а он сам даје
најлепшу сведоџбу вредиоћи и вештини руку које га
створише.
Испред наш.ег логора види се грдно велики мост,
ког је природа доиста вештачки саградила. Вода једног
поточића провалила је окомичиу стену, ширине 10—15
метара и у њој истесала са свим правилан свод, грдно
велике висине. Пре, но што смо до моста дошли, пока-
заше нам један мутан извор, који Арапи називају из-
вором меда, па отуда и име места Иеба ел — Асел.
Кад се преко оног природиог моста попесмо иа
плато, на коме је био и а т логор, нађосмо ту још једну
дубоку јаругу, кроз коју отичу снежне воде са Санина,
са великом брзипом и јаким жубором. Место ово зове
})
се Неба ел — Лебен, што значи «извор киселог млека .
Арапска Фантазија дала му је то име по једном лепом
водопаду, одмах више нашег логора, а у истој јарузи,
коју мало пре споменух. Скачући по високој и врло
стрмој стеии, вода пада у једаи котао, ког је сама у
камену издубила, па се, онако узбуркана и запеиушена,
прелива и образује једаи нов, нижи водопад. Вода у
котлу доиста има боју као кисело млеко са млого су-
рутке. Ми бисмо му нашли мож'да какву другу сличност,
али сумњам да би била тако вериа и тако лепа, да
дражи и око и непце, као што су се ђаволи Арапи
досетили.
Наш логор опет је овде изложен јаким ветровима,
иа с тога се решисмо да легиемо обучеии и да будемо
на онрези. Селим еФендија иије имао овде близу какво
село, да би могао код попа иоћити, па за то смо ве-
черас дуго седели и диваиили.
Бејрут, 13. Маја
})
Из аКиселог млека продужисмо пут испод Са-
нина , донекле равноодстојно са његовим гребеном , а
за тим једном вратоломиом, вијугавом стазом, сиђосмо
у поток Салиб , који , на 4—5 километара југозанад-
но, увећаи притоком Ајскиите, добива назив Нахр ел-
})
Келб — ((Псећа река .
Да бисмо прешли даљииу у ваздушној линији не
већу од 3 километра, требало нам је пуиа три сахата
трудног и заморног пута, већином пешице.
У Вади Салибу, малом и сиромашиом селу, одмо-
рисмо се и спремисмо за нове напоре. Наш чадор био
је иамештен на равном крову једне водеиице, која нас
је својом лупом и потресом подсећала иа лађу.
Одавде за Рејфун, који је тог дана био циљ нашег
пута, воде два пута, или боље, две стазе, Једна, краћа,
води одавде уз брдо, право у РејФун, а друга, млого угод-
иија, силази ииз реку, па се с јужне стране, из Псеће
реке, пење к њему.
Шеик Рашид предложи Краљу ону прву , као
краћу.
Пођосмо у подне. Суице је пекло преко сваке
мере, а ми, чим прођосмо село, морадосмо схајати, па
даље пешачити.
С почетка се стрпељиво пењасмо уз брдо, али нас
силе све више издаваху , а несрећан пут иостајаше
све стрменитији. Знојисмо се као у амаму. Краљ ски-
де свој ловачки капут, а паша раскопча свој утегиу-
ти мундир.
Кад стигосмо на једно мало одмориште, одакле
могасмо врло лепо прегледати леву страну Нахр ел-
Салиба, Краљ плану.
— Погледајте, рече иам Краљ , како је леп онај
други иут , а нас мудир упути овамо, да се крхамо и
ломимо.
II д о и с т а . онај други пут изгледаше иам иа овој
даљини к а о врло леп и р а в а н пут. Селим еФОкдија у с у -
ди се д а примети , д а онај пут само ш т о није стрм
к а о овај, али је ипак т е ж а к , а и врло обилазан.
— З н а м ја, р е ч е К р а љ , н а с в о д е овамо због овог
села п р е д нама, али мени се ово већ досадило. — Где
је Ш е и к Р а ш и д ? з а п и т а К р а љ оштро.
Н а срећу Ш е и к о в у , он ие б е ш е ту. П а ш а , који
је, к а о старији и т е ж и ч о в е к . о с е ћ а о сав терет и
умор о в о г п у т о в а њ а у већој мери од н а с , примети
г о р к о : — Он је сигурно отишао оним бољим путем.
Али могли с м о се љутити колико с м о хтели , мо-
р а л о се ипак напред. Вили смо већ на половини стр-
мог брега, па би н а м в р а ћ а њ е било толико исто т е ш -
ко, колико и д а љ е п е њ а њ е .
Попесмо се г о р е и мало се издувасмо. Оиако ср-
дити спазисмо малено село Лајад и испред овога јед-
ну групу сељана, који пуцаху из п у ш а к а и в е с е љ а х у
се. Њ и х о в е песме ш т о до наших ушију допираху, ни-
к а д н а м не бејаху т а к о д о с а д н е к а о с а д .
У селу, н р е д маронитском црквицом, д о ч е к а К р а љ а
црквеиа литија са барјацима и поповима, који беху у
свечаним о д е ж д а м а а у р у к а м а д р ж а х у еванђеља. У п а -
р а ђ е н и оељани и ђаци беху нам преградили пут , да
иам је једино о с т а о слободан иристуи у цркву. К а д
бејасмо близу ц р к в е , к а о з а п а к о с т , п о ч е ш е да пуцају
из прангија , а наши поплашени к о њ и п о ч е ш е да се
пропињу.
К р а љ се опет наљути. Хајлперт појури напред и
п р о к р ч и н а м пролаз путем, а К р а љ , окреиув се свити,
проговори : — Ј а нисам Мароиит !
Ово је било речено иа Фраицуском. Селим еФен-
днја, ком иије могла бити мирна савест , с л е ж е раме-
нима, к а о извињавајући се, да он није з а то крив.
Одавде појурисмо к а с о м , први пут после толико
даиа. Пут није био п о д е с а и з а к а с али наши к о њ и ,
иаоштрени ударима прутића, прескакаху жустро преко
великих џомби.
Доиста се зачудисмо, кад на крају села спазисмо,
нз далеко, на једиом лепом брежуљку , наш логор за
преноћиште. Рашиду је сад било опроштено.
РејФун ]е доста велико и богато село. Од њега
иастаје питомо земљиште Кезруаиа. Поред млого Реј-
Фунаца, дочека Краља близу логора и једна одабрана
група људи у европском оделу са Фесовима; ту су
били кезруаиски кајмакам, Емир-ЈусуФ , његов помоћ-
ник, доктор из РејФуиа , један млад дежмекаст човек.
члан ливанског меџлиса, један п о п , један ливански
мајор и више отменијих стаиовника.
По што се Краљ мало одморио, примио их је све
у заједничкој аудијенцији. Мене је зачудила њихова
образованост и умешност. Доиста, кад се човек нађе
у оваквом друштву , са свим заборави да је у Азији.
Оии су сви учинили посете и паши, па после Милиће-
вићу и мени, под нашим чадором, где их посадисмо на
наше поизвртане ковчеге.
Шеик Рашид увуче се иеопажен у наш чадор, па
слежући раменима извињаваше се због даиашњег пута.
Зна, вели, да га је Краљ тражио, па нас пита , да ли
да му се јави. Нама испаде за руком да Рашида уми-
римо и, доиста, у вече се и сам Крал^ шалио иоводом
нашег данашњег пута.
У вече су сва господа ливанска била на вечери,
Краљеви гости. Они су сви врло интелигентни ; изу-
зев оиог члана меџлиса, сви говоре Француски. а
Емир-ЈусиФ само да нема Феса на глави, могао би пре-
стављати каквог париског . реитијера.
Ливански мајор седео је до меие. То је крупаи
и стасит човек, од пуиих 6 стопа висине. Његово к р у -
то и достојанствено држање не би остало неопажено
ни у самом Берлииу , а његови дуги, црни брци , да-
ваху његовој појави млого марцијалности.
Он ми je опширно п р и ч а о o њиховој малеиој в о ј -
сци, у којој служи од њеног ностанка. У почетку , з а
в р е м е Ф р а н ц у с к е окупације, он је био помоћник Фран-
цуским и н с т р у к т о р и м а , па ј е по одласку сам постао
и н с т р у к т о р л и в а н с к е војске.
Ливанска војска с а с т а в љ е и а је из д о б р о в о љ а ц а ,
који се, при с т у п а њ у у в о ј с к у , обвезују иа трогодиш-
њ и р о к с л у ж б е . Лепа л и в а н с к а уииФорма, коју сам по-
менуо раније н а једном м е с т у , к а о и велики углед
војне у с т а и о в е код овог ј у и а ч к о г народа, примамљују
младиће, па и зрелије људе, у толикој мери, д а је војсци
у в е к осигуран д о в о љ а н к о н т и г е и а т .
Војници су махом врло крупни и развијени , к а о
ш т о су у осталом и сви Ливанци. Обријани, са дугим
и густим брцима а ш и р о к и м г р у д и м а , сви изгледају
к а о к а к в е јуиачине.
Ливанска војска има д в а п е ш а ч к а б а т а љ о н а од по
500 људи и једаи е с к а д р о н од стотине к о њ а н и к а . Ј е -
даи је батаљон р а с т у р е н по целом Ливану к а о з а п т и -
је, а други ;је иа окупу у Б а б д и . Од е с к а д р о н а т а к о ђ е ј е
половина р а с т у р е н а на заптије , а половина на окупу.
Т р у п е су н а о р у ж а н е п у ш к а м а Хенри-Мартиии.
Војници се сами хране , а з а то примају плату ,
в е ћ у ио т у р с к и п о т п о р у ч и ц и , по 200 г р о ш а . Ово је
једина војска која иема иитеидантуре. Ну о в а к в а у р е д -
ба иотиче из и у ж д е . У ливанској војсци има разних
вера, сем до сада иоменутих још млого и непоменутих;
па с в а к а од њ и х има своје п о с т о в е и и з в е с и е з а б р а н е .
А к о , на пример, Маронити д а н а с могу да једу месо, Друзи
смеју само п о в р ћ е , а М е т у а л и с и , Исмајиие и други
само сир и млеко или в о ћ е . Т о се т а к о непрестано
комбииује. К о б и могао д а у д е ш а в а јеловиик војсци од
неколико вера, које су све р а в н о п р а в и е у Ливану. З а
то, д а к л е , војиици се сами снабдевају , а млогима се
х р а п а ш а љ е од к у ћ е ; јер су махом из богатијих п о -
родица.
Виших оФицира има само три. Ј е д а и п у к о в н и к - к о -
мандант, и два мајора , овај и а ш и још један, који је
Друз. Само више оФицире потврђује султан , а н и ж е
поставља и мења г у в е р и е р Ливана.
Муниција и убојни материјал смештени су у Б е ј -
руту. Муницију издаје бејрутски (а ие ливански) в а -
лија; он ш а љ е муницију овој малој војсци, к о л и к о ми-
сли да јој треба. Мала п р е д о с т о р о ж н о с т , али паметна.
Ливански мајор врло лепо п р и ч а , ну при том н е -
престано намигује левим оком. С п о ч е т к а ми б е ш е врло
необичио, све ми је изгледало д а ироиише с т в а р о којој
прича, али к а к о намигивање не п р е с т а ј а ш е , з а к љ у ч и х
да мајор има р ђ а в у навику.
Говор з а столом био је врло ж и в а х а н ; друкчије није
могло ни бити. К а д је ч о в е к у д р у ш т в у образованијнх
Мароиита, м о ж е о чему хоће да г о в о р и ; јер су оии сви
интелигентии и врло разговорни. После в е ч е р е , млади
члаи меџлиса, који се бави и појезијом, замоли з а д о з -
волу, да прочита један свој спев, посвећен К р а љ у . Р а -
зуме се да је К р а љ то допустио.
Песиик се д и ж е и отпоче ч и т а њ е . Он је ч и т а о пе-
в у ш е ћ и , отприлике о н а к о , к а к о се у нашој цркви чи-
тају е в а н ђ е љ а ; у Apaua је, у осталом, то и обичај, они
т а к о читају и иовиие. Састав је био на а р а п с к о м , те
га не могосмо р а з у м е т и ; ал.и судећи но утисцима и одо-
б р а в а њ у , које је учинио на п р и с у т и е , морао је бити
добар. Не чусмо његов превод, јер нам ј а в и ш е да су
стигли људи, који т р е б а да нас спроведу до д о к т о р о в е
к у ћ е , ком је К р а љ , на њ е г о в у молбу, обећао био посету.
До д о к т о р о в е к у ћ е осветл^аваху нам пут б у к т и -
њама, а пред кућом паљеии су ватромети и б е н г а л с к е
ватре.
К у ћ а д о к т о р о в а изгледа к а о градић. Б е ј р у т с к и на-
чин з и д а њ а и домаће угодности развиле су се и по њ е -
говој околини, ћа до Рејфуна. У н у т р а ш њ о с т к у ћ е п о -
к а з у ј е љубав и п а ж њ у према своме д о м у , ш т о у в е к
к а р а к т е р и ш е н р е Ф и њ е н иачин ж и в о т а , домаћу срећу и
з а д о в о љ с т в о . Д о к т о р к а . млада и л е п а ж е н а , м а л с ћ у т а -
лица, али ипак љ у б а з н а и п а ж љ и в а домаћица, хармонира
с а својим мужем, интелигентиим, оштрим и енергичиим
ч о в е к о м , у к о г а ове к а р а к т е р и е особине Ливанаца п р о -
вирују из с в а к о г п о к р е т а и р а д њ е .
При и о л а с к у н а ш е м докторци би н е ш т о зло. К р а љ
беше в е ћ и з а ш а о , т е се и ми пожурисмо. До л о г о р а
с т и ж е нас и д о к т о р и р е ч е нам, да је госпођи в е ћ са
свим добро. У з р о к малој иесвестици био је р и т е р с к и
оклоп, који сад иосе ж е н е , но не п р е к о одеће и не од
г в о ж ђ а , к а о ш т о је и е к а д а био. П р о к л е т а мода т р а ж и
своје ж р т в е и међу Ливанкама !
Н а ш логор био је иостројен на једном б р е ж у љ к у ,
под једном лепом групом пистација. Са овог б р е ж у љ к а
имађасмо диван поглед на нижи предео К е з р у а н а , б е ј -
р у т с к у околину, леву страну П с е ћ е р е к е и море. Синоћ
смо посматрали з а л а з а к суица у з а ж а р е п о море, а ју-
т р о с смо п о с м а т р а л и тог великог х а м е л е о н а , који се.
са сваким дахом ј у т а р њ е г иоветарца, прелива у свима
нијаисама плаве и з е л е и е боје.
Одавде к мору К е з р у а н је иеобично леиа з е м љ а ;
ио лепоти и нитомости, Ламартии је, још пре 50 година,
сравњује са иитомом Ш в а ј ц а р с к о м , око Ж е н е в с к о г ј е -
зера. П р е д е о је б р д о в и т , али к а д с е његов висински
иоложај и е би п о мору оцењивао, могао би с е сматрати
к а о б р е ж у љ к а с т и миого нижи. Ш и р о к е к о с е , поцепаие
врло стрмим и дубоким јаругама, посејане су питомим
б р е ж у љ ц и м а , махом з а с а ђ е и и м виновом лозом и ш у м а р -
цима. Готово с в а к и ш и р и б р е ж у љ а к , нод мрачиим ћ у -
бицама својих пистација, скрива к а к в у развалину цркве
или к а к а в манастирчић. Манастира има на све стране.
они припадају разним х р и ш ћ а и с к и м сектама, а највише
их ј е маронитских. Џуни и К е з р у а и су Света Гора Сирије.
Манастири су веома богати. Врло велики део ове
леие з е м љ е припада њима. На тим добрима води се
угледно газдинство и , у последње време , иодижу се
шуме, и расадгшце за њих , које ће кроз коју десети-
ну година знатно изменити Физиоиомију нижег региона
ливанског.
На манастирска добра и њихово богатство , већ
се гледа саревниво. Наш Селим еФеидија , који сада .
као књижевиик, стоји на челу једне одабране групе
омладине лванске, дуго иам је доказивао, како црква
располаже великим богатством и има велики утицај и
на политички и на економпи живот народни. Он у то-
ме види опасност ио народие слободе , па и његову
будућност. Циљ доиста јасно одређен и примамљив .
ну дали би са његовим остварењем Ливан доиста шта
добио, то је под великим иитањем. Црква маронитска
ие нзгледа ми да има себичних циљева према своме
народу. Сву своју моћ и моралиу и материјалну ста-
вила је она у службу свог народа. То се врло јасно
види по самоме народу. Маронити , као што сам већ
више пута наглашавао , врло су радени и интелигент-
ни; верски Фаиатизам, који им је, као и свима источ-
њацима, својствен, изражава се у њих у љубави и
преданости својој вери и нетолеранцији туђих вера.
Међу тим Маронити никако нису биготи. Црква ие само
ие ограничава кодњих слободу мисли и радње, но им.
шта више, даје полета и благотвориог импулса. У ути-
цају њихове цркве , ја налазим једну од нрвих чиње-
ница, која је Мароиите истакла испред свију арапских
племена. По томе и по утицају њеном на народ , којн
и Селим признаје , по народ нема од ње никакве опас-
иости ни штете.
И сам партикуларизам, који смо нашли у уиутраш-
њем склопу њиховог племена, условљава једну чврсту
копчу, која , кад није државна заједница , најзгодније
је да буде црква. Јако Маропитство пак може време-
ном постати кристализациона тачка Арапства у Сири-
ји, код ког ће се морати пробудити свест и тежње на-
родне, док их буду заједнички иитереси ч в р ш ћ е в е з и -
в а л и , ш т с ћ з неминсвно каступитн , а к о се у опште
м о ж е в е р о в а т и у прогрес. Т а к в а црква, д а к л е , т р е б а
да б у д е народна и моћна. Ливан има д о с т а б о г а т с т в а
з а њ е г о в о р е т к о н а с е љ е њ е , па за то и идеје Селим
еФендијне изгледају ми мало и з в е ш т а ч е п е , модерне.
Иителигенција м а р о н и т с к а о д у ж и ћ е се свом племену ,
а к о моралпо потпомогне цркву у њеиом благотвориом
з а д а т к у , и ако буде довољно бдила , да се католици-
з а м е в р о п с к и не п о с л у ж и њоме з а к а к в е своје иоди-
т и ч к е смерове.
Д а н а с смо прошли и к р о з резидеицију маронит-
с к о г патријарха , мало село Б к е р х е . Мароиитски па-
тријарх, п р е к о свог иарочитог и з а с л а и и к а , изјавио је
К р а љ у р а д о с т , коју би имао , к а д би га К р а љ овом
приликом посетио. И з а с л а и и к патријархов , владика к е -
з р у а н с к и , д о ч е к а о је К р а в а у једном врдо деиом ма-
настиру. Говор, којим је К р а љ а поздравио на Францус-
к о м језику , веома нас је изненадио. В д а д и к а је сли-
к а иителигеитног ч о в е к а , који поред цркве води р а -
ч у н а и о свету.
К р а љ је примио позив врло љ у б а з и о и обећао да
ће посетити патријарха. Владика праћеи од иекодико
к а л у ђ е р а , нојаха свог к о њ и ћ а и одјури џомбавим пу-
тем, по ком ми ј е д в а ходом иутовасмо. Ми и а к оста-
досмо у манастиру, да се мало одморимо, јер врућина
беше в е ћ несносна, а нут, којим довде дођосмо , није
ништа бољи од њ е г о в е б р а ћ е испод кршиог Санина и
Монејтираха.
К р а љ е в а п р а т њ а знатно је била иарасла. Сва она
господа, ш т о Га д е ч е к а ш е у РејФуну, беху нам ое при-
дружила. К а в а љ к а д а је била велика и врло ж и в о п и с -
на. Господа су, истииа, европски одевена , али њихо-
ви депи коњићи, са својом Фантастичпом опремом, да-
ваху к а в а љ к а д и довољно и с т о ч њ а ч к о г шареиила. Ли-
в а н с к и мајор, у својој празничној униФорми, поносито
је седео на свом белцу чисте а р а п с к е р а с е н, јахају-
ћи напред, бирао је К р а љ у нут.
П р е д Б к е р х е стигосмо рано пре подне.
В е л и к а литија од деце , у ч и т е љ а и м е ш т а и а , д о -
ч е к а нас с песмама и свирком. Мало д а љ е , наиђосмо
иа дугачке р е д о в е у п а р а ђ е н и х маронитских к а л у ђ е р а ,
у црном оделу, са црним к у к у љ и ц а м а на глави. П р о ш а в
поред њих, к а о поред извиксованих к и п о в а , доспесмо
па у л а з а к једног старинског маиастира , без стила и
одређених облика.
Т у сјахасмо.
П р е д нама је стајао једаи старчић, у р у ж и ч а с т о м
оделу, а око њ е г а млоштво к а л у ђ е р а . С е т и ћ е т е се, да
је старчић патријарх мароиитски.
К р а љ му приђе руци, а он Њ е г а целива у образ.
Тихим , иечујним гласом , патријарх изговори н е -
колико речи иа талијанском језику , којим , к а к о нам
р е к о ш е , врло д о б р о влада. З а време г о в о р а , из њ е -
г о в о г благог ока, у ком је д у б о к а с т а р о с т в е ћ почела
гасити ватру ж и в о т а , одсијаваху на махове благост и
доброта, са оним тоном резигиације, што смо научени
да је гледамо у светитељским ликовима, иа нашим пра-
вославиим икоиостасима.
Б л а г а појава старог п а т р и ј а р х а , о с в е т љ е н а љу-
бављу и иризиањем њ е г о в о г парода, о којој смо се на
нашем путу к р о з Ливан и с у в и ш е уверили, учинила је
на нас све веома д о б а р утисак. С т а р а ц броји 90 го-
дииа. У овом манастиру живи п р е к о 50 годииа. 15 го-
дина био је ои једаи од иајвећих чииовника партијаршије,
а већ је 35 годииа к а к о носи бреме п а т р и ј а р ш к о г до-
стојанства.
Маронити га х в а л & к а о ч о в е к а врло мудра и учена,
а због њ е г о в е б л а г о с т и , чистоте и старости, поштују
га к а о светитеља.
Патријарх поведе К р а љ а у своју престоницу, у ма-
иастир, а ми се упутисмо за њима.
. Уведоше нас у иатријархову свечану с а л у , у којој,
као и у онима н а ш и х иравославних патријараха, нађосмо
скроман намештај и строгу чистоћу.
По што Краљ, на упорну понуду патријархову, заузе
за Њ спремљено почасно место, седе и старац поред
Њега. Ми такође заузесмо места, а мало по мало к а -
луђери и ђаци почеше пунити салу.
Сад опет отпочеше говори, који су тако мили Ара-
пима, а нарочито благоглаголивим Маронитима.
Прво је говорио патријарх. Поред одабраних израза
благодарности Краљу, за одликовање које је учииио
Својом посетом њему, а и народу ливанском ; био је
испуњен благодарношћу према Султану, високом Кра-
љевом домаћину, ком су, вели, нарочито Маронити обве-
зани за високу заштиту, што је чини њиховој цркви
и школи. Патријарх најзад заврши реч са наивном мол-
бом Краљу, да, кад буде имао прилике, изјави Њ . В.
Султану захвалност и оданост, коју гаје и црква и народ
мароиитски према његовој узвишеној особи.
Селим вФендија преводио је ово са особитим даром
и са таквим патосом, да смо се, и поред навике на
овакву садржину говора, нашли иеобично узбуђени.
Краљ је одговорио патријарху врло лепо и ласкаво
и по народ и по старог патријарха.
Н у , ово је био почетак једног низа говора без
свршетка. Калуђери иам ту читаху разне говоре у прози
и појезији, деца иам певаху и декламоваху, све саставе
прикладне овој свечаности. Мене је највише зачуђавало,
кад све то спремише; да су овакве свечане посете честе,
бих пао на грешну мисао, да је у саставима само име
промењено.
Наш паша нашао се такође побуђеи да говори. Ну
шта је говорио, то не знамо. Наједаред устаде и замоли
Краља за допуштење, да турски говори; п а се окреиу
Селим е Ф е н д и ј и и у течном говору, прилнчно а н и м и -
раио, и з г о в о р и подужу беседу, к о ј у Селим е Ф е н д и ј а п р е -
веде иа арапски. Пашин говор примљеи је био са одо-
бравањем.
Селим вФендија имао је доиста великог посла као
преводилац. Ну и добио је заслужену захвалиост. Па-
тријарх је иарочито о њему говорио и изражавао се
као његов заштитник.
Ово ми се с почетка није слагало са Селимовим
идејама о улози цркве маронитске у Ливану. Ну доц-
није сам се у иеколико уверио, да их Селим еФендија
не крије ни од калуђера и да га патријарх воли као
)}
((Најиителигентнијег Маронита .
После ових говора уведоше нас у салу за руча-
вање, где нас је очекивала господска трпеза. З а ручком
је било здравица толико, да је дошао био р е д , да се
и иама двојици н а п и ј е . Ту неблагодарну улогу примио
је био на се Селим еФендија. Нас двојица бејасмо у за-
буни, згледасмо се, па оборисмо очи — у празие та-
њире. Краљ, увек добар и пажљив према иама, извуче
нас из неприлике, заблагодарив Селиму иа пажњи, у ме-
сто нас двојице.
После ручка Краљ оде у своју собу, где Га је з а
тим патријарх посетио, а ми, са калуђером, секретаром
иатријарховим, упутисмо с е , да разгледамо цркву и
маиастир.
Црква је скромиа капелица, у којој нађосмо икиие
као и у православнима, само што оие овде нису поре-
ђане у иконостасу. Књиге, што по столовима лежаху
растурене, написане су старим сиријским нравописом,
којим се језиком и данас служи у цркви. Маронитска
секта датира још из 4-ог века, још из оног доба, кад
се хришћанство борило са многобоштвом и предрасу-
дама источних н а р о д а . З а то су Мароиити једна од иај
старијих с е к т а , која је, засноваиа на здравој т е м е љ у
Христове н а у к е , преживела толика колебања њене дог-
)}
матике. Име је добила од свог п р в о г учитеља Марона .
((
Маиастир је стара простраиа зграда, по распореду
личи на гостиоппцу. Из јздког дугачког ходника улази
се лево и десно у калуђерске ћелице, у којима је сав
намештај : дрвени креветац, сточић са прибором за пи-
сање. једна стол.ица и ковчежић за одело.
Манастир има лепу библиотеку, састављену махом
од старинских црквених и верских књига. Међ овима
има и новијих дела на латииском, талијанском и Фран-
цуском језику. То су већином историјска дела о источ-
ним народима. Секретар патријархов бави се нарочи-
то изучавањем историје ливинских племена. Ои нам
је дуго причао о догађајима за време Емир Бешира ,
прослављеног деспота ливанског , упутио иас да иека
дела о томе читамо и ми, из учтивости, обећасмо , да
ћемо то учинити, ако будемо имали времеиа".
(С
По подне се кренусмо даље. Од Бкерхе води

леп насип у Џуии , кезруанску главну варош. Жељни
добра пута , као оно који морем дуго путује земље ,
пустисмо наше коње да по вољи јуре. Силазећи по
стененима живописних брежуљака, осетисмо са особи-
том милииом морски ветрић , који нам на овој жези
дође као наручен.
У Џуни, палаичици крај самога мора, дочека нас
силаи свет, а куће варошана и јавне зграде беху оки-
ћеие заставама.
Кроз г у н г у л у и вреву једва доспесмо до дома кај-
макама кезруапског, Емир-ЈусуФ-Беламе, који је с нама
допутовао и Краља молио да његов дом Своје посете
удостоји и ту с е м а л о одмори.
Дом Емира Ј у с у Ф а врло је лепо намештеи и бо-
гато снабдевен ливанским ткаиинама. Домаћица, са још
неколико отменијих дама, дочекала је Краља иа прагу
свог дома.
Тек што смо поседали и испили по једну чашу
воде са сирупом од руже , један од ливанских чииов-
иика стаде на сред собе^ поклони се Краљу и поче
читати некакав говор. По што је Краља у име Кез-
руанаца ласкаво поздравио , поче да нам хвали фвог
гувернера Васа пашу и да нам на дугачко прича о
благостању које у Ливану влада од његове срећне
владавине, а поред млогих доказа , не пропусти да
напомене и добре ливанске путеве. Краљ је дотле
оборио био главу и стрепељиво сносио злостављања
од спекулативног говорника, а кад онај помену путеве.
Он подиже главу и значајно га погледа. Наши сапут-
иици збуњено се згледаше.
Ну још ова Филипика није ни свршепа била , а
ево од некуд још двојице са развијеним табацима у
руци, па за говорником стадоше у ред. Овима се
најзад придружи и синчић кајмакамов , који се још
сад спрема за говорника.
Чим се ово свршило поседасмо иа кола, која с у
нам из Бејрута послата била и креиусмо се пут Беј-
рута. Коње наше одведоше к нашем каравану , који
је овде у Џуни спреман за свечани улазак у Бејрут.
Наши јахаћи и товарни коњи , окићеии су бршљаиом,
цвећем и тробојним тракама , а мазги , која је напред
ишла , обесише низ клепетуша, да пролазећем свету
скреће већу пажњу на овај весели караван.
Пут за Бејрут врло је леп насип , који је у виду
кеја подигнут иа самој ивици обале , те га залутали
морски таласићи често иреливају.
Псећу реку пређосмо иа скелама, а наша је кола
прегазише; јер вода је ие давно порушила мост од
кога се сад виде само распоии на обалама.
Пре уласка у скелу срдачно се опростисмо са
нашим ливанским пратиоцима, који н а с допратише дов-
де. Они осташе на оној страии р е к е , махајући белим
махрамама.
На бејрутској страни р е к е дочекаше Краља млоги
Бејрућани, ливаиски пуковиик, гувериерови секретари
и још млоги и млоги, зиани и незнани.
С овим се заврши наш пут по Ливану , а с њим
II пут по интересној и леној Сирији.
Наш пут по Ливану био је прави триумФални марш
који нам је , изузев неке досаде церемонијала , ипак
оставио најлепше успомене. На овом путу ми смо до-
лазили у јачи додир са становништвом кршнога Лива-
на и његовим подитичким представницима; ми смо има-
ли прилике да их упознамо и да их ценимо. Ми смо у
Ливану нашли једно једро племе старе семитске расе,
један јак изданак из корена старог црвоточљивог гр-
ма, у ком ће се ои обиовити, ако га каква страна сила
пре времеиа не сломије. Ми смо у њему нашли заче-
так новије културе и млоге погодбе за њено даље
развијање.
Ну, поред тога, ми смо у Маронитима нашли људе
гостољубиве и поштене, људе са отвореиим срцима, у ко-
јима пријатељство и поверење налазе лаког одзива.
Ми смо за њих били странци, у правом смислу те
речи. Краљев пут преко Ливана, по Његовој жељи и
Његовом обичају требао је да буде тих и нечујан, као
што је био од Дамаска до Ливаиске земље (Ајнате) ;
што је, поред свега тога, било оиаквих дочека и пра-
ћења , иоказује чистоту душе и ооећаја овог интели-
гентног племена. Ми иисмо први , а нећемо бити ни
носледњи путници, које они тако дочекују. У њих има
иартикуларизма у унутрашњем њиховом склопу, али
ван тих уских граиица, у великој Фамилији човештва,
то је један члан пун оптимизма , племенитих осећаја,
идеала и љубави. То је младић , који само о добру
мисли, који све лако верује и прима ; јер увек мисли
на добро. Његова срећа и успех у даљем развићу,
зависи од његовог удеса и среће, од способности и
искрености учитеља , који ће га увести у практичаи
живот просвећених народа. Ми, Срби , треба да сим-
патишемо овом племену. И ако је по образованости
напредније но што смо ми некада били, по свом по-
литичком положају оио се иалази у приликама са свим
сличиим онима нашим, у првим десетинама овога века.
И ако наше симпатије не могу бити Ливанцима од как-
ве стварне користи, ми им ипак можемо пожелети, да
буду боље срећа од нас , да се на даљем путу свог
иапретка не разочарају онако , као што смо се ми
разочарали.
Пут по Ливану Краља је веома занимао; он је Ма-
роните студирао и нриљежио водио белешке. По искри-
цама, што из Његовог разговора до нас долетаху, оне
морају бити веома иитересне.
У Бејруту смо остали још три дана, да се одморимо

и спремимо за повратак у Цариград. Наши познаници
из Џуни и Рејфуна дођоше још једном да пожеле Краљу
срећан пут, а Селим еФендија, који нас је толико обвезао
својом љубазношћу и пријатољским услугама, не одва-
јаше се од иас.
Краљ је био веома заузет млогим аудијенцијама, за
које се молило са свију страна, па и од подјединих
корпорација. Сем тога, посетио је највише представнике
ливанске и бејрутске власти и православног овдашњег
владику.
При поласку из Бејрута силаи нас је свет испра-
тио. Селим еФендији и млогозаслуженом Краљевом дра-
гоману, Хајлперту, трептаху сузе у очима.
Отискујући се из бејрутске луке, ми с тугом посма-
трасмо наше млоге познанике, који нам махањем руку
шиљаху последње знаке пријатељства, с којим нам
њихова добра срца о.творише без икаквих себичних
смерова.
Неколико тренутка још, и ми их у реткој магли
изгубисмо из вида.
Бејрут смо још дуго гледали. Видели смо још јед-
иом онај бесконачаи ред брегова кезруанских, што се
један над другим падвирују, протежући се, како с мора
изгледаше, без прекида до самих сиежних врхова Ли-
вана. Још за неко кратко време уживасмо у погледу
на овај дивотан предео, који се пред нашим очима раз-
вијаше од најпитомије обале, искрзане малим заливима
топлога мора, до снежних врхова Санина, Монејтираха
и Дахр ел — Кодиба, зажареиих руменилом сунца што
у море тоне. Ми још једном прегледасмо по њему наш
пут од кедрова до Бејрута, док иам сутон ие сакри овај
лепи призор, као оно завеса позориицу.
Наш брод ((Минерва^ брзо нас је носио из ове
лепе, класичке земље, из које поиесмо са собом толике
чари и лепе успомене.
Нама облада иекаква туга то је нека лакасета,
која обузима сваког путиика у треиуцима растанка
са далеким циљевима пута, у којима је иашао толико
хране своме срцу и мислима, у којима је стекао мло-
га познанства и пријатељства, а у која сс никад више
ие мисли враћати.
f55er-wşrroff B

Sa Nj. V. Kraljem Milanom Na Istoku 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sa Nj. V. Kraljem Milanom Na Istoku 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sa Nj. V.

Kraljem Milanom na istoku

Beograd : Dr?. ?tamp. Kraljevine Sbije, 1892

КРА.1>ЕВОГ АЂУТАИТА, А Р Т И Љ . КАПЕТАНА

вааржавају се сва ирава

ШТАМПАНО У ДРЖАТШОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СР1ШЈЕ

Одмах по доручку укрцасмо се на брод. Брод полази

чистоћа одела и крута огрлица, издаваху га за Евро-

Бејрут, 18. Аарила,

Одселисмо у хотелу «OpnjeHTy», једном од најбољих

Бејрут, 18. Аарила,

Одселисмо у хотелу «OpnjeHTy», једном од најбољих

при његовом грађењу тестамеита.

стотину школа. Међ овима највиђеније.место заузимају:

као две мушке песнице, веће од нашег највећег бо-

ларца", не би видео београдско отмено друштво", а

у вече на ^Булевар" код Пашоне, не би имао ни нај-

Пролазећи поред неких гостионица, чусмо музику

Исток плаве. Ишли смо даље. Хтели смо да видимо, где

ђаво одвући бестрага и цео правоверни свет.

али овог не беше; да опет тумарнемо унутра, уздржа-

а име ништа", ипак ме је овог пута јако копкало да

нам служише чај, каву, чибуке и наргиле, па кад нам

Вечерас смо били на ручку код руског генералног

Дамасн, 19. Аирила

Јутрос смо пошли из Бејрута у 2 сата раиога јутра.

ског, за пут Бејрут-Дамаск».

Пут је врло добар шосе (иасип), добро обдрлтваи

mane de Beiruth â Damas». Назив отомапско носи с и -

гурно за то, што није отоманско, но потпуио страно и

Дамасн, 19. Аирила

Јутрос смо пошли из Бејрута у 2 сата раиога јутра.

ског, за пут Бејрут-Дамаск».

Пут је врло добар шосе (иасип), добро обдрлтваи

mane de Beiruth â Damas». Назив отомапско носи с и -

гурно за то, што није отоманско, но потпуио страно и

Краљ је учииио посету валији Назим паши, где смо

Краљ је учииио посету валији Назим паши, где смо

К р а љ је, к а о . и увек, депо о д г о в о р и о : прво одао

ћа до горњег с п р а т а . сепче густи бокори бришл>ано-

УНУТРАШЊОСТ ДОМА ШАМИЈИНОГ

особнтог р а с к о ш а ; обично су пзрађенн од к а р а р с к о г

Дамасн, 21—-27. Аирила,

На реду ми је да забележим шта смо ово дана у

Дамасн, 21—-27. Аирила,

На реду ми је да забележим шта смо ово дана у

то име још из доба св. апостода Павла, али, међу нама

харек (чувај се) !» Странац постаје нервозан, Арапи се

ЈЕДАН АРАПСНИ ТИП

вији врло развијена. Још за првог Омајада прича се, д а

даду била велика производња стакла, које су употреб-

предмете. Сабље димшпћије" лако је познати по лепим

џеФерастим шарама, што се на еечиву виде, а ко]е по-

пају у прибор коњски и врло млого сребрних окова и

вом базару" и чаршији продају посластице. Пролазећи

ТоФалије су развили иарочиту вештииу, да намиришу

здравој памети, поквареном стомаку, ослабљеном жва-

с п а д а л о , то пуније ж д р е л о ; ш т о већи пробирач, то

а ћ у ш к е дарив'о. Сад сам само старац, без сиаге и воље,

сматрају ГЈ с т у гомилу задовољиог и веселог света. Ка-

^акшамом" затварају у своје хареме. У мојим запи-

д а р у Р Краљ му је казао, да пред наш полазак дође

Павличевић позиаје овог нашег одрпаног брата Сме-