Бањалука

Историја 2

Аустроугарска

Разгледница из 1903. године

Године 1878, Бању Луку је окупирала Аустроугарска. Иако је за вријеме турске власти била
административни центар регије, Бања Лука је аустроугарску окупацију БиХ дочекала као
заостало оријентално насеље са мање од 10.000 становника. Под новом влашћу град је значајно
напредовао. Добио је нове саобраћајнице, водовод, канализацију, електричну расвјету (прва
електрична сијалица засијала 1899, а од 1902. снабдијева се и сам град), а развијале су се и
привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачило дрвно богатство, које се пласирало даље
у све крајеве „Двојне монархије”. За вријеме аустроугарске владавине отворена је [16], прва
болница (1879), Српска читаоница, у дотадашњој згради поште (1879), трговачка школа (1885),
фабрика дувана (1888)[17], жељезничка станица, са директном линијом за Беч и Будимпешту
(1891)[18], прва градска штедионица (1894), гимназија („Велика реалка”, 1895) и
дрвопрерађивачко предузеће „Босна холц”. Први аутомобил у Бањалуку дошао је 1908. године.
Први биоскоп у Бањалуци, "Електро-биоскоп", отворио је 1911. године Мориц Готлиб,
часовничар и јувелир, а прве кадрове Бањалуке ухватило је предузеће "Пате Фрер". У периоду
1884-1897, град добија знатан број трговина, продавница и разноврсних радњи, а 1881. године
основано је рударско друштво "Босна". Аустроугарски генерал Алфред фон Јелзон је покренуо
акцију садње дрвореда, у којој је до 1885. године засађено 4.714 стабала, а Бања Лука постала
препознатљива по својим алејама, чија је укупна дужина тада износила 17 km.[19] Данашња
улица Веселина Маслеше, позната и као Господска улица, крајем 19. и почетком 20. вијека
поприма свој коначан изглед. Доласком аустро-угарске власти, град напредује у смислу
урбанизације, а све чешћи су примјери европске архитектуре. Најчешћи стилови у архитектури
тадашњих грађевина, осим вјерских објеката, неоренесанса, класицизам и сецесија. Многи од
тих објеката, трговачких, стамбених, културних, угоститељских и објеката друге намјене,
заувијек су изгубљени разарањима из Првог и Другог свјетског рата и разорног земљотреса
1969. године. Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац и народни трибун Петар
Кочић, рођен у оближњим Стричићима на планини Мањачи, који је оставио велики и трајни
печат у културном и политичком животу овог краја, као и у српској књижевности уопште.
Почетак Првог свјетског рата у Бањој Луци обиљежио је Велеиздајнички процес. Наиме, по
објављивању рата Србији, Аустроугарска је у овом граду похапсила 156 виђенијих Срба и
оптужила их за велеиздају. Коначном пресудом, изреченом 1916. године, 16 лица осуђено је на
смрт, а 87 их је добило затворске казне. Помиловање осуђених на смрт успио је да издејствује
Алфонсо XIII, тадашњи краљ Шпаније, и то преко своје мајке, Марије Кристине, која је била
поријеклом са аустријског двора. Захвална Бања Лука и данас има улицу у самом центру града
која носи име овога владара. Аустроугарска власт у Бањој Луци окончана је уласком српске
војске у град 21. новембра 1918. године.