Југоисточни део Косова Поља чини простор који окружују планине Скопска Црна Гора

(Карадаг) са јужне, Жеговац и Козница са северне. На истоку допире до планине Веља

Глава и Коњчуљска клисура, док је југозападна страна отворена према Шарпланини и
природно повезује овај простор са Косовском равницом. У овим границама смештено је и
Косовско Поморавље, чији административно-управни, културно-просветни и привредни
центар представља Гњилане.

Гњилане се као насеље први пут спомиње за време владавине цара Душана. Нека
околна места попут Новог Брда старија су од Гњилана. Падом Новог Брда 1455. године
под османлијску властГњилане губи своју слободу. Наредних неколико векова гњиланског
краја прекривено је велом таме. Године 1830.избио је пожар у Гњилану у коме су изгореле
старије куће прекривене сламом. Гњилане је и град који је више пута мењао господара.
Ослобађано је и окупирано више пута - током Источне кризе 1875-1878.годинеГњилане је
било ослобођено 23. јанура 1878. година на само 22. дана. Миром у Сан Стефану од 3.
марта 1878. године Гњилане је враћено Османлијској империји.

Српски народ дуго је чекао на ослобађање Гњилана. Област је ослобођена тек у

време Првог балканског рата 24. октобра 1912. године. Било је слободно свега три
годинедо бугарске окупације у јесен 1915.године. Током Првог светског рата Бугари су
починили много стравичних злочина упоредо вршећи бугаризацију.Ни СПЦ није била
поштеђена - по доласку у Гњилане бугарски војници упрегли су у чезе српског
свештеника Михаила и натерали га да их вози до Бујановаца. Стрељања, интернирања,
силовања и пљачка били су стална пракса бугарског окупатора. Велики број људи из ових
крајева нашао је ''вечни покој'' у Сурдуличкој костурници. Од познатијих људи Бугари су
тамо погубили попа Косту Поповића, Тинка Катанића, Стојана Јовановића... Мало ко се
спасао бугарског окупатора - у Куршумлији са губилишта јеуспео да побегне поп Ђорђе
Катанић. Нарочито су страдали угледни и писменији људи. 1

Гњилане се након ослобођења нашло у новој држави - Краљевини Срба, Хрвата и

Словенаца. Криза капиталистичког начина производње нарочито се неповољно одразила
на заостале крајеве какво је било Косовско Поморавље са монокултурном
пољопривредом, неисплативим сточарством и без индустрије. Занати и трговина, зависни
од куповне моћи сељаштва, били су јако угрожени.

Аграрна реформа вршена је у Косовском Поморављу споро и недоследно, али била

је и повод за злоупотребе чиновника. Вршено је и насељавање ових крајева у првим
годинама од проглашења Краљевине СХС. У Косовском Поморављу насељене су
земљорадничке породице из околине Врања, Сурдулице, Топлице, Јабланице, Црне Горе,
Херцеговине и врло мали број породица из Лике. Пад цена пољопривредних производа у

1
Богомир Б. Станковић, Српски венац Косовског Поморавља, Удружење Гњиланаца ''Кнез Лазар'' ''МБ
Графика'' Д. Матејевац , Ниш, 2012, стр. 53.
време економске кризе, од 1929. до 1933. године отежавао је било какву пољопривредну
производњу.

У Гњилану је 1922. године основана и прва банка под називом ''Привредна банка“.
Друга банка под називом ''Ново Брдо'' основана је 18. маја 1926. године. Кредитна банка
''Косово'' почела је са радом 1929. године по одобрењу министра индустрије Мехмеда
Спахe. Њен уплаћени капитал износио је 2,000,000. динара.2

Основна школа у Гњилану почела је да радиу марту 1919. године. Њен први учитељ
и управник био је Живко Поповић. Гимназија је отворена 1. априла 1919. године. Радила је
до 1931. године када је по одлуци Министарства просвете укинута, а место ње отворена је
Грађанска школа са три разреда, која је радила до завршетка школске 1935/6. године. 3

Између два светска рата у гњиланском крају није било професионалних културних
институција. Културно-забавни живот у вароши и на селу одвијао се самоорганизовано од
стране љубитеља драме и фолклора. Тако су постојала драмска и фолклорна друштва
попут ''Девет Југовића'' и ''Кола српских сестара''.4

У Гњилану поред општинских институција налазилесу се и институције среза:

Срески суд, Аграрно повереништво, Пореска управа, Финансијска контрола и
Жандармеријска станица.

Са површином од 1.472 км2 Гњилански срез је био други по површини у

Краљевини Југославији, а према резултатима пописа становништва из 31. марта 1931.
године имао је 91.037 становника, а од тога 30.939. православног, 57.851 муслиманског и
2.247 римокатоличког становништва. Према званичним подацима из 1991. године
површина општина Гњилане износила је 515 км2

2
Исто, стр. 66.
3
Исто, стр. 67.
4
Исто, стр. 72.