Историјски Часопис 4 19

С. Р. П. С. К. А. А. К. А. Д. Е. М И Ј. А. Н. А. У К.
историски часопис
Орган Историског института САН
КЊИГА IV
1 952 – 1 953
P. E. Д. А. К. Ц И О Н И К. О. Л. Е. Г И Ј У М
ВУЧО НИКОЛА, НОВАК ВИКТОР, РАДОНИЋ ЈОВАН,

СИНДИК ИЛИЈА, ТАДИЋ ЈОРЈО
О Д. Г. О. В. О. Р. Н И У Р Е. Д. Н. И. К.
- -- - - ВИКТОР НОВАК
t. j. i t. 1.
БЕОГ РАД 19 5 4
=4aziva Ааженога.
ИЗДАВАЧКО првдузERE нAРоднЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Графичко предузеће „Академија“ — Београд — Космајска ул. 28. — Тел. 24-701
ACADÉMIE SERBE DES SCIENCES
REVUE HISTORIQUE
Organe de i' institut des Sciences historiques
LIVRE IV
1952—1953
Comité de rédaction
VUCO NIKOLA, NOVAK VlKTOR, RADONlC JOVAN,

SINDlK ILIJA, TADiC JORJO
Rédacteur en chéf
BEOGRAD, 1954
Ш
MAISON D'ÉDlTION DE LA RÉPUBLIQUE. POPULAIRE DE SERBIE
И 2 Мала (72 ), а и .
С А ДРЖАЈ – S O M M A I R E
|
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
ETUDES ET ARTICLES
А и осtav Marković, Jedan grčki ferman sultana Mehmeda II. El Fatiha – – –

|- Miroslav Marković, Ein griechischer Ferman des Sultans Muhammed II. El Fatih.
и Мирослав Марковић, О хоризми бугарског цара Јована Асена II подељеној
и у Дубровнику — — — — — — — — — |-
__
__
Miroslav Marković, Zur Urkunde des bulgarischen Zaren Asen II für die Stadt
Ragusa.
И- у Ђорђе Сп. Радојичић, О старом српском књижевнику Теодосију – – –
- - - -
13
Djordje Sp. Radojičić, Notes sur l'ancien ecrivain serbe Théodose.
Александар Соловјев, О потреби издавања српског дипломатара — — — 43
Aleksandar Solovjev, De la mécéssité de l'édition d'archives diplomatiques Serbes.
- Ненад Ђ. Јанковић, Један наш посматрач први је видео комету од 1577 и
иу нову звезду од 1578 године — — — — — — - _
71
| иNenad Janković, One of our observers saw the comet 1577 and nova 1578
before the others.
- Вук Винавер, Једна дубровачка трговачка ликвидација у Будиму – – – 83

__ |- Vuk Vinaver, Une liquidation commerciale ragusienne a Buda.
2 Д-р Љубомир Дурковић-Јакшић, Гајев покушај да издаје „Народне новине“
__ ћирилицом — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 95
- D-r Ljubomir Durković-Jakšić, La tentative de Gaj pour publier le „Journal
populaire" en cyrillique.
| __
Владимир Стојанчевић, Два оружана сукоба на српско-турској граници
из времена прве владе кнеза Милоша Обреновића – – – – – – 129
Vladimir Stojančević, Deuх conflits armés à la frontière serbo-turque pendant
le premier regne du prince Miloš Obrenović.
II
ИСТОРИСКО ГЕОГРАфCКА ИСТРАЖИВАЊА
RECHERCHES DE LA GEOGRAPHIE HISTORIQUE
| 9. Tipa А. Шкриванић, Жичко епархиско властелинство — — — — — — 147
Gavro A. Škrivanić, The Žiča Eparchic Nobility.
| I . и 4 Рад. Ивановић, Дечанско властелинство — — — — — — — — — — — 173
_ _ _ Rad. Ivanović, The Dečani Nobility.

| - Миодраг Рајичић, 1. Основно језгро државе Дејановића -- – – – – – 227
| | | Miodrag Rajičić, Le noyau fondamental de l'état des Dejanović. u - .
1V
III.
ПРИЛОЗИ
CONTRIBUTIONS
и у -Ј. Миловић, Једно необјављено писмо Леополда фон Ранкеa — — — — — 245

A. J. Milović, Une lettre inédite de Léopold von Ranke.
Ј. Г. Станојевић, Неколико података о породици Владиславић — — — — — 247

_ _- G. Stanojević, Quelques notes sur la famille Vladislavić.
vРад. М. Грујић, Која је књига код нас називана „наустицом“ — — — — 251
и у Rad. M. Grujić, Quel est le livre appelé chez nous „Naustiza“.
ји A pºjela: Медаковић, Илустровано издање Орфелинове историје Петра Великог 253
и. И рејан Medaković, L'édition illustrée de l'Histoire de Pierre le Grand par Orfelin.
Да | Miroslav Marković, Notula de manuscriptis — — — — — — — — — — — 259
IV _ ___________ - ______
КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ
CRITIQUES ET COMPTES RENDUS
F. Masai, Essai sur les origines de la miniature dite „Irlandaise“ (Mira
Trailović) __ — — — — — — — — — — 263
| Грегор Чремошник, Босанске и хумске повеље Средњега века (Ј. Кова

чевић). – – – – __ 266
Gregor Čremošnik, Les chartes de Moyen-age de Bosnie et de Houm (Ј.
Kovačević)
Petar Lisičar, Crna Korkira i kolonije antičkih Grka na Jadranu (С. Апа
нацковић) __ __________ ___________ 268
Petar Lisičar, Korkira Melayna et les colonies des Hélènes de l'Adriatique
(S. Atanacković).
Zlato i srebro Zadra (Ј. Ковачевић) - ___ ______________ ______________ ___________ ______________ _ - 270
Or et argent de Zadar (Jovan Kovačević).
Д-р Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу
српског народа (Јован Ковачевић) — — — — — — — — — — — 271
D-r Vladimir R. Petković, Revue des monuments religieuх dans l'histoire du
peuple serbe (Jovan Kovačević).
- Josip Badalić, Inkunabule u Hrvatskoj (Дејан Медаковић)— — — — — — 273
Josip Badalić, Incunables en Croitie (Dejan Medaković).
гавро Шкриванић, Дневник Дубровчанина Михајла Пешића о Пожаре
вачком мировном конгресу 1718 године (Г. Станојевић) — — — — 274
Gavro Škrivanić, The diary of Mihailo Pešić of Dubrovnik, on the peace of
Požarevac of 1718 (G. Stanojević).
Јорјо Тадић, Дубровачка архивска грађа о Београду, Књ. II (1521—1571)
(Вук Винавер) – _ - ______ - – 275
Jorjo Tadić, Acta archivi Ragusini historiam Belgradi illustrantia (Vuk Vinaver).
Дубровачко поморство (Р. Самарџић) — — — - 284
La marine de Doubrovnik (R. Samardžić).
А. Бенац, Олово, Средњовековни надгробни споменици Босне и Херцего
вине (Ј. Ковачевић)— — — — — — 287
A. Benac, Olovo, Tombeauх de Moyen-age en Bosnie et Herzégovine (J.
Kovačević).
Emil Lucka, Torquemada i inkvizicija u Španjolskoj (Вук Винавер) – – – 290
Emil Lucka, Torquemada et inquisition en Espagne (Vuk Vinaver).
Johannes Burcardus, Aleksandar VI i njegov dvor (Вук Винавер) — — — — 292
Johannes Burcardus, Alexander VI und sein Hof (Vuk Vinaver).
Војноисториски институт ЈНА, Буне и устанци у Босни и Херцеговини
у XIX веку (Глигор Станојевић) — — -
296
Institut d'histoire militaire de l' AP Y, – Révoltes et insurrections en Bosnie
et Herzégovine au XIX siècle (Gligor Stanojević).
Живко Станисављевић, Кумановска битка (Б. Павићевић) — — — — — 299
Živko Stanisavljević, La bataille de Kumanovo (B. Pavićević).
Неколико брошура Трише Кацлеровића из историје радничког покрета и
социјалдемократске партије у Србији (Даница Миљковић) — — — З00
Quelques brochures de Triša Kaclerović sur l'histoire du mouvement travailiste
et du parti social-democrate en Serbie (Dani a Miljković).
Сергије Димитријевић, Страни капитал у привреди бив. Југославије (Да
ница Миљковић) — — — — — — — — — — — — — — — — — 306
Sergije Dimitrijević, Le capital ćtranger dans economie en ex-Yougoslavie
(Danica Miljković). __
Зографски Д. — Абаџиев Г. — Митрев А. — Керемидчиев M., Eгејска

Македонија во нашата историја (Сотировски Н.) — — — — — — 309
Zografski D. – Abadžiev G. – Mitrev A. – Keremidčiev, M., Macédoine
d'Egee dans notre histoire (Sotirovski N.).
Зографски Д., За работничкото движење во Македонија до Балканската
војна (Сотировски Н.) – – – – – _
311
Zografski D., Le mouvement travailiste en Macédoine jusqu" a la guerre
Balkanique (Sotirovski N.).
- Јован Кујачић, Прилози историји здравствене културе Црне Горе до краја
1918 год. (Б. Павићевић) __ _ ______ - __
314
Jovan Kujačić, Contributions à l'histoire de culture sanitaire de Monténégro
jusqu" a la fin de l'année 1918 (B. Pavićević).
Ристо Бесаровић, Васо пелагић (Андрија Раденић) — — — — — — — 316
Risto Besarović, Vaso Pelagić (Andrija Radenić).
Д-р Војислав Михаиловић, Из историје санитета у обновљеној Србији од
1840–1860 (Владимир Стојанчевић) __ - _
320
D-r Vojislav Mihailović, Contribution a l' histoire sanitaire de la Serbie ré
stauréе 1804—1860 (Vladimir Stojančević).
Четврта пролетерска 1942—1952 (Б. Павићевић) — — — — — — ___________
325
Quatrième brigade des prolétaires 1942 1952 (B. Pavićević).
Ретар Томац, 1V непријатељска офанзива (Б. Павићевић) — — — — — 326
Petar Tomac, IV offensive ennemie (B. Pavićević).
Економист, орган Друштва економиста Србије (Даница Миљковић) – – 327
Economist, organe de la Société des economistes de Serbie (Danica Miljković).
Историски списи и извори у издањима Српске књижевне задруге (М. Жи
вановић) — — — — — — — — — — — — -
328
Oevres et sources historiques dans les éditions de Srpska književna zadruga
(M. Živanović).
Годишњак Историског друштва Војводине (Ж. Сечански) — — — — — 331
Annuaire de Société historique de Voivodina (Ž. Sečanski).
VI
| Churchill Winston, The second world war (Ljiljana Aleksić). – – – – – 333

Војноисториски гласник, орган Војноисториског института ЈНА (Глигор
Станојевић) — — — __ -
337
Vojnoistoriski glasnik, organe de l'Institut d'histoire militaire de l' APY (Gligor
Stanojević).
Documents on German foreing Policy 1918 1945 (Ljiljana Aleksić). – – – 339
Степиниус Едвард, Рузвелт и Руси — Конференција у Јалти (Љиљана
Алексић) — — — — — — — — — ___ _ _ _ _______ 343
| Stettinius R. Edward, Roosevelt and the Russаns (Ljiljana Aleksić).
Revue des Nations Unies-Paris (Ljiljana Aleksić) – – – – – – – – – 345
- Државна Архива НР Србије (1900—1950) (Владимир Стојанчевић) – – 345
Archive d'état de la RPS (1900—1950), (Vladimir Stojančević).
Архивист, Орган главног архивистичког савета ФНРЈ (Радмила Поповић
Петковић) __ __
352
Archiviste organe, du Conseil des archives de RFPY (Radmila Popović
Petković).
Мисије Мексика, Кубе, Бразилије и Колумбије у европским архивама (Рад
мила Поповић-Петковић)— – – _- __ 354
Les missions de Mexico, Cuba, Brésil et Columbia dans les archives euro
péennes (Radmila Popović-Petković).
ИНДЕКС ИМЕНА – – – – – ___________ |- - – 359
INDEX DES NOMS._ _ _ __
| |
| ||
|-
| | - -
|
|
|- __
__ __
__ __
|
---- _ __ |
__
__ |
| ||
Pr. _ - |- |
I . __ - I
- - - - |
| || II. i 1. |- |- | we
| Е. || ||
__ _
у JEDAN GRČKI FERMAN SULTANA
MEHMEDA ILI EL FATIH A
+
Među novopronađenim grčkim dokumentima Dubrovačkog arhiva
najveću pažnju na sebe privlači jedan nov ferman sultana Mehmeda
II (1451—1481), izdat u Carigradu 8 februara 1471. (godina ne stoji
na samoj povelji, ali se može sa sigurnošću utvrditi na osnovu ostale
dubrovačke gradje).
Tekst fermana glasi:
Т u g r a
MEHMED, IBN MURADHAN, EL MUZAFER DAIMA
to pay 28 ozojevrč g хоzi perdoo žмогрди /* ототу цехомет рле прg

поба ауеvoztovažovo /* žgyovozо хоћ жеvržo, to topingá8vјио тоу
i /* yотреvoy yеpodrogućу Кух х8što iz žх титу /* zbiljevtija v ps
tajovog voz ijepeta i tombo (1. tč. лфа) /* eig živ(º) paom) o čvopмати
утјžх блоag ity Traortal / to wртијšрију, а потрпетих де хту
ма /* yреостi (1. у ревоата) zov zотр(x) „у,е у тих дša trž блija
sopé8jazy /* xz i voza orgazpévoz sig to xaváатнуо у подарту /* tz
паром (то) схотер () ozbriž život to zhevtiza pus topox /* доz pozdrž
živi 6 živ(распjčo zuba vozi zovoj sigº Tv tonov tov &mday ožo
жај типу тоuts até) /*vao zbroj tv avt), Boy pustby oxyprozom »zazi to “
уз држи (1. tčita) zov toplijepiv tio zevzijaze pus v2, º četdžozervoza ()
иci vž spavati ty žv(Jраот), у хоту - º »zzi tz (1. ste) trž zampo)
стživotov revivrž пеуташ " Харијода уз отпретх. iz ty živ(Spom) ov
zorov /* voатитетом за ту портžv tija zavetoza ps/* pre nov
пароуктаж pus ax)}{3ov жих истоилажу ž º vzyyђу хтетодијотоžva.
(1. žпč тž до то Зуж vž) узу, жоzi ozebo (1. žJétog, s. žJug)
pi, /* čev révay Trept tхух држао 3х у 86),етом уз š/* yourtz tv
zyčnymy trija zorevetoza pus
/* p(a)vi petog sagti H &урđрт, šv ti, º »zaostaviti veomo),
Čitanje je dato strogo diplomatički: što bliže originalu, sa svim
greškama i osobenostima (jedino je stigma, iz tehničkih razloga,
razlučivana u от).
* Dimenzije i diplomatička deskripcija moraju nažalost izostati, jer povelju po

znajem samo na osnovu faksimila, poslatog mi ljubaznošću d-r Vinka Foretića,
upravnika Dubrovačkog arhiva. - Dugujem zahvalnost u prvom redu akad. prof. G.
Ostrogorskom, koji je rad pročitao i učinio nekoliko ispravki; napose, njemu i koleg.
Fanuli Ostrogorski dugujem za čitanje r m do 15; урварствi 1.8 i činio... Sv. 120.
Akad. Gl. Elezoviću dugujem za reč šumvija = tur. emin, a kol. I. Božiću – za stav
ljanje na raspoloženje ispisa iz Cons. rog.
Историски часопис САН |

2 Miroslav Marković
Redovna je pojava na poznim grčkim poveljama slabost pisara

u ortografiji književnog jezika. Ali ovaj pisar sultana Mehmeda II
štrči po svojoj nepismenosti iznad sviju ostalih. Međutim, njemu se
ne može poreći poznavanje grčkog (narodnog) jezika, niti izvesna
tečnost i vičnost u pismu, i pored ružnoće tog pisma.
Pisarske (ne ortografske) greške: 1.4 (у) сх; 1.15 &tsта: сата;
1.20. š (v).
Zbog corrupta graecitas povelje, nije na odmet dati njen prevod:
T u g r a
MEHMED, SIN MURATA.-HANA, VAZDA POBEDONOSNI
Od velikog gospodara i velikog emira sultana Mehmeda beja

plemenitim kneževima i gospodi (vlasteli) Dubrovnika ljbazni pozdrav
da primite od veličanstva (carstva) mi ovako: da znate da (ima) jedan
čovek po imenu Jako, koji je ranije bio emin pri sudiji (kadiji), pa
ga napustio, ostavši mu dužan 55.000 asрri (akči), koliko se našlo
i bilo zapisano u sidžil (službene knjige), te prema tome te aspre
pripadaju veličanstvu mi.
Sada međutim saznadoh da se taj čovek nalazi tamo, u vašem
mestu, te radi toga šaljem tamo svoju slugu Ahmeda. Primite k znanju
naredbu veličanstva mi, da pretražite i pronađete tog čoveka. Pa ili
te aspre, tj. 55.000, da pošaljete, ili tog čoveka da pošaljete na Portu
veličanstva mi sa ovom mojom slugom.
I na svaki način od tog dvoga jedno da bude, i drukče nikako
da ne bude u pogledu onog što naređujem — ako hoćete da imate
ljubav od strane veličanstva mi.
8 februara, napisano u Carigradu.
KOMENTAR. Lin. 1 NB gen. costevačg. L. 5 то по сј. то поc u
12 novoizdate i namerno narodnim jezikom pisane povelje Jovana
VIII Paleologa iz 1447.“ L. 7 тоб хрт, тјšpaprija = emin pri kadiji (?),
dakle, niža i viša carinska vlast. Cf. ferman sultana Bajazita II. od
28 jula 1505: „Od njih carinu neka uzimaju u mestima gde ima emin,
i kadije i emini. A u mestima gde nema emina, neka primaju kadije.
Neka sastave spiskove.““ – глодарта Сета у žтом Вžao u Mérz Metzöv
D. Dimitraku. – L. 9 катастроу – sidžil, delovodni protokol. Od
svoga osnovnog značenja u vizantisko doba („Grundsteuerkataster“)“
reč katastih možda je na ovom mestu još sačuvala nešto od svog
fiskalnog značenja: službena knjiga u koju se unose prihodi od carina
* F. B. a b i n g e r - F. D. č. 1 g e r, Ein Auslandsbrief des Kaisers Johannes VIII.

vom Jahre 1447. BZ. 45 (1952) 21.
з G. 1. E 1 e zov i ć, Turski spomenici I. 1, Beograd 1940, 393.
4. Сf. Fr. D & 1 g e r. Beiträge zur Geschichte der byzantinischen Finanzver
waltung, Leipzig-Berlin 1927, 97 Ann. 1; 98.
Jedan grčki ferman sultana Mehmeda II BI Fatiha 3
(slično tur. defter idib)“. — L. 11 NB dijalekatski oblik šva, m. stva.

(Isto napr. u pomenutoj povelji Jovana VIII, 13). — L. 13. rov oz) dipov
ps tov zурат, pomisao na Ahmeda Hercegovića, najmlađeg sina
hercega Stjepana Vukčića i docnijeg čuvenog begler-bega anadol
skog i zeta Bajazita II, koji je 1477. bio u Dubrovniku u svojstvu
poklisara (sluge) sultana Mehmeda II“, — ne može doći u obzir:
29. jula 1470 g." on se još nalazio u Hercegovini i još se nije poturčio;
a naša povelja je od 8 februara 1471. Tako brzo on nije mogao
avanzovati u carigradskom saraju. Osim toga, po fermanu od mes.
redžeba hidžr. 877 (između 2 decembra 1472 i 1 januara 1473) izgleda
da je još u zavičaju.“ — L. 20 ха одеčg pričev уšvni – odgovara
redovnoj sankcionoj formuli fermana: bir durlu dahi etniasiz („Nikako
drukčije da niste učinili!“)“. __
Ko je taj Jako o kome ferman govori — nije teško utvrditi na

osnovu ostale arhivske gradje: to je Jakov Bunić, jedan od najču
venijih dubrovačkih ambasadora druge polovine XV veka. Tako je on,
naprimer, 1454. g. boravio na mađarskom dvoru kod Jovana Hunjadija
i na dvoru srpskog despota Đurđa Vukovića.“ Jakov je bio očito
turkofilski nastrojen. 1465 g, on je u ime sultana Mehmeda II odneo
Mlecima ponudu za mir i sultanove uslove.“ On je, dakle, bio čovek
od sultanovog poverenja. Njegov sin se poturčio i javlja se u Dubrov
niku kao frengl. (= Franculus) Isupf Turchus.“ Iz naše povelje dozna
jemo da je kod sultana vršio carinsku službu (emin) u nekom gradu.
Trgovačke veze između Turske carevine pod Mehmedom II. i
Dubrovačke republike žive su i široke uprkos ratnih događaja i osva
janja. Kontinuelno nastavljajući tradicije poslednjih vizantiskih vladara
(cf. hrisovulju Konstantina XI. Dragaša od juna, arhirovule morejskih
despota Tome i Dimitrija Paleologa od juna i avgusta 1451. g.), sultan
Mehmed II, svojim fermanom izdatim u glavnom stanu u Skoplju
10 septembra 1462 g.,“ dao je Dubrovčanima slobodu kretanja i trgo
vanja po carskim zemljama i oslobodio ih plaćanja svih dažbina
preko „uobičajene carine“. Fermanom izdatim u Carigradu 22. februara
1475 g.“ on zabranjuje da se od dubrovačkih trgovaca ubira carina
veća od 4 asрre (akče) na sto. Iz fermana Bajazita II od 28 jula 1505 g.“
mi doznajemo da je ovaj sultan, čim je stupio na presto, svojim
fermanom od 24 novembra 1481. g., pored ostalog, snizio carinu na
2 asрre na sto.
5 E 1 e z o v i ć, 1. c.
* Lj. S to ja n o v i ć, Stare srpske povelje i pisma, 12, Beograd 1934, br. 848.
7. E 1 e z o v i ć, br. 28. __
8. E 1 e z o v i ć, 602.
9 E l e z o v i ć, br. 49, 60 itd.
* V. J. R a d o n i ć, Dubrovačka akta i povelje, 1. 2, Beograd 1934, br. 247,
249, 250 i 251.
“ Odgovor Mletačke republike Jakovu Buniću v. kod L. j. u b i ća, Listine X.,
Zagreb 1891, br. 337 i 338 (iz Mletačkog arhiva).
* Cons. rog. XIX 285 , XX, 197V.
* E l e z o v i ć, br. 12.
14. O. c., br. 39.
15. O. c., br. 130.
|
4 Miroslav Marković
Kako je stvar dalje tekla, posle sultanove note Dubrovačkoj

republici o Bunićevom dugu sultanu od 55.000 asрri (koje čine priličnu
svotu od nekih 1.100 zlatnih mletačkih dukata, ako jedan dukat raču
namo po 50 asрri, kakav je kurs u drugoj polovini XV veka pre
težno bio“)?
Ferman je izdat 8 februara. Posle mesec dana Ahmed je bio
u Dubrovniku (normalno trajanje puta od Carigrada do Dubrovnika),
jer Veće umoljenih 13 marta 1471. g. odlučuje: de donando sсlauo
imperatoris qui uenit pro querendo contra ser Jacobum de Bona.“ Dva
dana docnije isto veće odlučuje: de mittendo unam personam cum sclauo
gui uenit contra ser Jacobum de Bona.“ Republika, dakle, nije striktno
postupila po strogoj sultanovoj zapovesti: ona sa Ahmedom nije
poslala Jakova, navodeći da se on u to vreme nalazi u Mlecima (da
je to navela, vidimo iz niženavedenog ponovnog sultanovog zahteva),
a ni 55.000 asрri, već nekog svog izaslanika, da diplomatski umiri
sultana i eventualno izvidi stvar. U isto vreme, Veće je donelo odluku
da troškovi izaslanikovog puta i boravka padnu na teret Jakova Bunića
ako se ispostavi da je on stvarno dužnik, u protivnom slučaju pašće
na teret države; Jakovljeva imovina koja se nalazila kod Matije Bunića
stavlja se pod sekvestar..“
Na to je sultan 24. aprila 1471. g. uputio nov ferman, ovog puta
na srpskom jeziku, u kome veli:
. . авw рајзајва ца“ стw“ какw гvкwрите за пикова кеј не
8 кнетккš. wнк ке виw к ва“ дwшw - да такwи - запов“)“ да
ца“ ствw“ или нега да пwошле" или да дате ћ - и - i-
тисška дšгата алио цио не ш ни“ пwвегv - с аскп*ални ца“ сва" .
акw ли инанакw (!) - 8чини" - да зн“ /“ те кеј кет имати
гне“ - и неми ца“ ства“ - инакw не.“
Sultan se, dakle, nije dao zbuniti: on je obavešten da je Jakov
Bunić pre odlaska u Mletke svratio u Dubrovnik. Zato on i kaže:
„On je bio k vama došao“, i Republika mora snositi kolektivnu odgo
vornost za dugove svojih državljana u inostranstvu. Interesantno je
da je u drugome fermanu upotrebljen nešto oštriji izraz: dok u prvom
stoji „otišao je ostavši dužan“, dotle ovde čitamo „pobegao je sa
asprama carstva mi“. 55.000 dukata pretstavlja očiglednu pisarevu
grešku, što se vidi iz odmah zatim pomenutih aspiri.
Sledeća vest s dubrovačke strane datuje tek od 16 oktobra 1471. g.:
Veće umoljenih rešava da se oslobodi sekvestra imovina kod Matije
16. V. I. B o ž i ć, Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku. Pos. izd. SAN, knj.
CC. Bgd 1952, 310.
17 Cons. rog. XXI 59.
* Ibid., 60и.
* Ibid.: secunda pars est de declarando quod si iрse ser Jacobus erit debitor
dicte expense nuncii sint expensis ipsius ser Jacobi et si non erit debitor sint ipse
expense expensis comunis et interim denarii qui sunt in ser Matheam de Bona prout
ipse ser Matheus confessus fuit sint sequestrati.
* Č. Tr u h e i k a, Tursko-slovjenski spomenici dubrovačke arhive. Glasnik
Zemalj. muz. u Sarajevu, XXIII (1911), br. 31; Lj. Stoj a n o v i ć, o. c., br. 832.
Jedan grčki ferman sultana Mehmeda II. El Fatiha 5
Bunića, izuzev 50 dukata za troškove oratoribus nostris ituris ad Portan

causa aptandi factum dicti ser Jacobi prout ordinabit dictus ser Jacobus.“
Republika se, dakle, nije dala uplašiti, niti je stvar smatrala za naro
čito ozbiljnu: ona je, prvo, stvar odugovlačila, a drugo – nije postu
pala po sultanovoj alternativi, već je ostajala pri svome, – neka
spor izglade dubrovački izaslanici kad idu na Portu, onako kako im
Jakov Bunić kaže.
8 januara 1472 g. nalazimo u zapisniku tog Veća dva mišljenja:
prvo, da se oslobode sekvestra i onih 50 dukata, jer je Jakov Bunić
dao jemstvo da će, u slučaju da se utvrdi da je on zaista dužnik,
podmiriti troškove izaslanika Radonje Srbina u visini 30 dukata;*
drugo mišljenje je da se pusti sam Jakov da ide na Portu i tamo
uredi svoju stvar, pošto prethodno ostavi u Dubrovniku četiri jemca,
koji će, u slučaju da on pobegne, imati da isplate 55.000 asрri.“
Verovatnije je da je otišao samo Radonja. Jer da je otišao sam Jakov,
on bi na Porti stvar i likvidirao. Međutim stvar nije likvidirana, pošto
u odluci Veća umoljenih od 15 oktobra 1472 g. nalazimo: de addendo
in commissionem oratorum iturorum ad Portam pro facto ser Jacobi de
Bona prout fuit arengatum (a kako je diskutovano, mi ne znamo).“
:
Kako je i kada rešen ovaj spor, nama nije poznato. Ali da je

on rešen na zadovoljavajući način po obe strane, vidimo mi iz toga
što je Jakov Bunić mogao da slobodno ide na Portu, kao zvanični
poklisar Republike: 11 oktobra 1476. g. Veće umoljenih rešava da
harač sultanu Mehmedu II odnesu Paladin Lukarić i Jakov Bunić“.
I zaista, svojim fermanom od 17 decembra 1476 g., izdatim u Bolvanu
(Вovanu kod Aleksinca), sultan potvrđuje da „Jako Bunić i Paladin
na ime harača nevernika Dubrovčana. doneše i položiše mojoj carskoj
blagajnici 10.000 franačkih zlatnih dukata.“
Miroslav Marković
Zusammenfassung
M i r o s1av M a r k ovi ć
Ein griechischer Ferman des Sultans Muhammined II. El Fatih
| Der hier veröffentlichte griechisch geschriebene Ferman Muham

meds II. von 8 Februar 1471 aus dem ragusanischen Staatsаrchiv
bezieht sich auf die „Affaire“. Jacobo de Bona (Jakov Bunić), die hier kurz
besprochen wird. Die Angelegenheit wurde schliesslich beigelegt, da
wir Jacobo de Bona 1476 wieder als Gesandten bei der Pforte finden.
* Сопs. rog. ХХ1. 142.

* Ib., 170 : prima pars: ... dante plegiariam a ducatis 30 infra solutione Ra
dogma Serblin alias misso ad Portam si per presens consilium declarabitur ipsum
esse debitorem.
* Ib., 170: in margine: plegii: ser Matheus Tho. de Bona, ser Paladinus Маr.
de Gondola, ser Helias de Bona, ser Blasius de Menze ... Quod plegiaria smprascripta
intelligatur pro summa asprorum quinquaginta quinque millium ...
24. Ib., 259.
* Cons. rog. XXIII 46и.
* E1 e zov i ć, br. 46; cf. St o j a n o v i ć, br. 846.
6 Miroslav Marković.
| |- | | | - I . i. i. __ - “ |- I . -- -, i.
po nav - raz --3 re-se- -e-no- -- ен

| | |- -- |- -- - - i. _ 3. _- __ |
- А то - - - - Peri i pr- - - - и и -- - - -- - -
-2 _ 1 -
m - - - - ras- - . и нетра А. -- . __ | | | -z
са и у - |.
__ |- ------- || ka | | ---- „“. - |
7" r. a. e-a , e- - - - - . . . .
| - Pee-
--P - a| -zi -
g. -z.j
---- rr: i- - - - - - ..
|- --
Jedan grčki ferman sultana Mehmeda 11 El Fatiha 7
_________________________________________________________________________________________________________
__Te У те Т У ту- Novarsko- ка- ----- are A

|
__
|
__
__
|
|
|
|
__
__
|
|
|
_______
________________
________________
_________ 2- ---- __
W -су
__
---- ________________
--- 3 resa -ov sve were Lºv
.
__ __
__ __
__
__ __
________
| __ __ __
__ __ ----
- - - - - - --- -
|------- __
__
__
__----
______________
__ __
-__
----
|- __
__
__
__
__ __
__
___________ ----
__
New ye were are 2 e- za - „ se vr

Ј О ХОРИЗМИ БУГАРСКОГ ЦАРА ЈОВАНА АСЕНА II +
ПОДЕЉЕНОЈ ДУБРОВНИКУ
Позната и са гледишта политичке историје, историске гео
графије, лингвистике и палеографије занимљива повеља Јована
Асена II, подељена Дубровнику ускоро иза Клокотничке битке
и још под утиском велике победе, нас ће овде интересовати (тач
није, један њен део) због свога економског значаја.
Санкција повеље гласи: ктw ли илих спакwсти: & (ц)wм
ливw : или на клисšрk : или на фw/"pwckxx. или гд(е л)ивw
прikза закw iz о кšмерки то да е већсти : тwи е прwтивника.
цр о ми . . .“
У последњем, посмртно изашлом тому своје Историје Бугар
ске В. Златарски то место преводи: „Којито имљ напакости вљ
нћишо: или при клисури, или на пазаришата, или гдето и да било
спореда закона за митата, тоћ да знае, че е противникњ на цар
ството ми . . . “ “
Одмах затим, он изводи закључак: „И твћ, споредљ това
постановление дубровчанитив получавали право на свободенљ твр
говски вност, износљ и транзитљ отљ и презњ бљлгарската двpжава
за цћли и полуостровљ, като се освобождавали ота вcћкакви мита
и бериш, които е предвиждала погава даржавната фискална уредба.““
Дакле, израз прkз закон о кšмерки Златарски је схватио
„по (на основу) закону о царини“ и извео закључак да су Дубров
чани овом повељом били ослобођени свих царина и намета на
територији бугарске царевине. __
Да прђ3љ нема значење по и да је превод Златарског погре

шан,“ истакао је Дујчев,“ који то место преводи: „Којто ли пљкљ
* Текст по најновијем издању: И. Дујчевљ, Изљ старата бљлгарска книж

нина, ПI, Софиa 1944, 42, линее по класичном издању: Г. А. Илвинскiћ, Грамота
цара Поанна Асвна II. Извbстia. Русскаго археол. инст. вљ Конст-полb VII 1 (1901)
27 (= Грамотњи болгарских љ царећ, Москва 1911, 6–7). (Miklosich, Monumenta
Serbiса 2—3; остала издања в. код Иљинског 25 и д.)
* В. Златарски, Истории на бљлгарската двокава презњ сpћднит ћ вћкове,
т. III, Второ бљлгарско царство; Бљлгариа при Асвневци (1187—1280), Софиa 1940
352. — Подвлачења свуда моја.
3. Исто.
* Златарски је погрешио вероватно отуда што се повео за значењем прišзв
— кроз (на пр., прћsљ свитљ наплвнити се смрада грћховнаго, Крмчаја Михановић
72, в. Miklosich, Lexicon palaeosl. s. v.), узимајући га у значењу „на основу“ и
погрешно држећи да ослобођење од царине логички проистиче из претходних
привилегија. То међутим није случај.
* Н. д. 330; исти је о томе писао и у Приноси кљмљ историнта 177, али је
мени то дело недоступНО.
10 Мирослав Марковић
имљ напакости вљ каквото и да било на клисуритib., на твржи

шата или гдето да блде, против, закона за парговимата, то да се
знае, че тој е противник њ на царството ми.“
Дакле, по Дујчеву, Асен II овде не говори ни о каквом
ослобођењу Дубровчана од царина, него се позива на неки свој
закон о трговини. Човек се одмах мора запитати: какав је то
закон о трговини 2. Са гледишта дипломатичке праксе и уопште,
овај је израз необичан. А да је Асен II под законом подразумевао
ову повељу, он би је свакако назвао хоризмом, као што је то
учинио у линеи 1..“
Јасно је да је реч кšлиерки употребљена у свом најчешћем
значењу — хоupšрхи,“ морцšрхом“ — трговачка царина и да закw и о
кšлиерки означава законити нумерак који цар убира и од кога ни
Дубровчане не ослобађа: он само забрањује да им се узима ма
шта преко, мимо тога (прђ3љ).
Притом је за нас сасвим свеједно претставља ли облик
кšмерки плурал или сингулар, јер грчка реч у оба броја има
значење царине (упор. на пр. Du Cange, s. v.).“
Да је то заиста тако, убеђује нас поређење хоризме Асена II
са временски блиском хоризмом епирског деспота Михаила II
Комнена Дуке, подељеном такође Дубровнику, октобра 1237:
/"дава цр 5 ми ети уортрroppev zbrots petg
/*да над 8 хwдата то теpi патеју еig по ослу
пw вceи кwрik 144 tip jретерску етi zpatory
цр 3 ми : с кšпила ход прогурслебеatrat pi, čev
каква (ли)вw . . . čičtvov opopopćvoog грау
свwвwд /*нw : весх Sjvotu č)“ п" збтога . . .
већ кwА пакwсти . . .
9
/ “. . . вес печ-kaи . . .
6. Н. д., 43.
7. О прецизности правног изражавања Асена 11 и о његовој доброј обаве
штености у финансиској византиској терминологији упор. његову ватопедску
повељу из 1230 г. (текст: Дујчев, исто 40; М. Ласкарист, Ватопедската грамота
на царњ Иванљ Асtsњи 11, Софиa 1930 (Бљлгарски старини, АН, кн. XI) 29–35;
Златарски, н. д. III 348).
8 B. Méyci Asguzov A. Amparirpazou, "At) јvoru s v ; Du Cange Gloss. s. v. —
Интересантно је да се иста реч сачувала и у новом бугарском, у значењу које је
свакако изведено из горњега: в. Рћнникљ на бљлгарскљи извикљ, Наиденљ Геровљ,
Пловдивљ 1895 — 1904 s. v. кумeркви с. ж. м. н, — дрвва, които дрввари качватљ
Напа НагонЂ., ВТ-3љ Товара на тКОЖДЊI конке, за да Гњи оставнтБ у Дома си,
* Du Cange, s. v.; Berneker, Slav. etym. Wbuch, s. kumerkiarijs; Rječnik hrv.
ili srp. jez. Budmani, s. kumjerak; Даничић, Рјечник из књиж. старина срп., II (1863)
506; Fr. Dölger, Beiträge zur Geschichte d. byz. Finanzverwaltung . . . , Leipzig
Berlin 1927. 62; Јиречек, Ист. Срба III. 255.
* Иљински сматра да је тај облик асс. р1. од кšмерккх (?) Н. д. 37; ја пре
мислим да је 1oc. sing. Истина, пре би се очекивало о кšмеркић али се облик
о кšмеркн може понајпре сматрати неизмењеном грчком туђицом хоupšozi. Даље
је помишљати на локативни наставак -i, типа: 8 Дšврокници МS 101, 34 (ХIV в.),
106, 27: при цари Gтефанм М8 268, 12 (ХV в.); 8 Царигради, Шнкеници М. Пушић, Спом.
срп. 47, 40 (в. Даничић, Историја облика срп. или хрв. јез..., Б., 1874 47).
О хоризми бугарског цара Јована Асена подељеној Дубровнику 11
/“... кто ли има спакwc- учеeig гаото 28 pavov e) zес

ти: & (ц)wли ливw . . 8a: zorove, eig to žто
/*“... прikзв. закw и о димо, оu xoopéрхоу.“
кšлиерки . . .
Асен II даје Дубровчанима слободу увоза, извоза и транзита
робе (при чему користи прилику да покаже докле се све простире
његово царство после Клокотнице и у томе малко слаже, јер се
Солун никад није налазио у његовим рукама); он их заштићује
од пореских намета на улазу у клисуре и на градским пијацама,
али их не изузима од плаћања законитог комеркија.
Михаило II такође даје дубровачким трговцима слободу
кретања и трговања на територији своје државе, без бојазни од
пореских намета, али их не ослобађа плаћања законитог, праведног
комеркија (го зго бих хоu xoopéрхоу – закw i o кšмерки).
На израз „закон о кумерку“ (без обзира на семантичку раз
лику овог t. t.) наилази се и иначе у повељама; напр., у познатој
дугачкој повељи о савезу између Дубровчана и Михаила Асена,
од 15 јуна 1253: и vноннзи закона, коие естњ wдк кšиврека солк
ски . . . , што сад Дујчев тачно преводи: „А онзи законљ, които
сАшествува относно митото за солњTa . . .“ “; или у Урошевој по
вељи Дубровнику од 23 августа 1254: кšлиерњка аке постави кра
левљство ми, да стои 8 законik wгнчинik wи;“ или, с друге стране,
у повељи Дубровачке општине датој Урошу: кšли грана да дражилио
кралевкства ти 8 законik господина ни vткца ти“ итд.
Према томе, Дубровчани нису од Асена II били ослобођени
плаћања комеркија. Они га нису били ослобођени ни на терити
рији Манојлове Солунске деспотовине, простагмом овога од марта
1234“ (Манојло о комеркију не говори јер се то само по себи
разуме), ни на територији Епирске деспотовине под Михаилом II,
горњом хоризмом од октобра 1237. Ово још пре важи за трго
вачке односе Дубровника са краљем Владиславом". Једино екс
краљ Радослав, у Дубровнику 4. фебруара 1234, ослобађа Дубров
чане in spe плаћања царине (а да или се царина не šзелиле ни wДh
18 --
мала ни до велиra)“, али је то, разуме се, било само мртво слово
на хартији.
Miroslav Marković
* Текст мог издања, Зборник радова Византолошког инст. САН, 1 1952,

220; упор. Мiklosich-Miller. Acta et diplomata III. 67.
12 MS. 38, 30.
* Н. д. 51, 35 (335).
14 MS. 46, 8.
15 MS. 48, 7.
* Моје изд. н. д., 211; Miklosich-Müller III. 66.
17. MS 23 и 25.
18. MS. 19.
Zusammenfassung
M i r o s1av Ma r kov i ć
Zur Urkunde des bulgarischen Zaren Asen II. fir die Stadt Ragusa
In dem den Ragusanern nach der Schlacht bei Klokotnica

erteilten Horismos des bulgarischen Zaren Iohannes Asen II. bedeuten
die Worte прkзx закw i: о кšмерки (Z. 11. Iljinskij) weder „споредљ
закона за митата“ (V. Zlatarski, Istorija na Bulg. durž., III 352), noch
„противљ закона за тврговинта“ (1. Dијčev, Iz starata bulg. knižnina,
II 43 u. 330), sondern „gegen das Gesetz vom xoppépxtov“ und sind
z. B. mit dem ahnlichen Ausdruck im ragusanischen Horismos
Michaels II. von Epiros (v. J. 1237; Miklosich-Miller III. 68): то гло
дихајоu xoupépxtov zu vergleichen; (weitere Paralelbelege: закона...
wда кšлив река... Mon. Serb. 38 Z. 30; 46 Z. 8; 48 Z. 7).
So sind die Ragusaner seitens Asens II. von der Zahlung des
хор реpxtov nicht befreit worden; das gleiche gilt auch von ihren Han
delsbeziehungen mit Michael II. von Epiros, Manuel von Thessalonike
(aus dem Jahre 1234; MM III 67) und dem serbischen König Vla
dislav (MS 23 u. 25). Nur der serbische Ex-König Radoslav versрrach
ihnen eine solche Befreilung für die Zukunft (1234 in Ragusa: MS. 19).
Die Form кšлиepки. stelit keinen Acc. Plur. dar (Iljinskij), sondern
das undeklinierte griechische to хоupéрхи.
Ј О СТАРОМ СРПСКОМ КЊИЖЕВНИКУ ТЕОДОСИЈУ“ __
I
Прва обавештења о Теодосију дао је Павле Шафарик још

1831 год. у своме познатом Прегледу писаних споменика српских
и југословенских.“) Преглед је уствари био део Шафарикове
Историје југословенске књижевности, која је објављена тек после
Шафарикове смрти.“) Текст из Прегледа у Историји је нешто
IMaЈЛО ИЗМенЊен.
Шафарик је у Карловачкој библиотеци нашао рукопис из

1780. год., писан у Хиландару.“) У рукопису је Житије Св. Саве,
„сказано“ Доментијаном, а „списано“ Теодосијем. Затим долази
Теодосијева Похвала Симеону и Сави. По томе рукопису Похвалу
је штампао Ст. Новаковић.“) Са рускословенског језика Новако
вић је текст вратио на рецензију којом је Похвала писана, на
српскословенску. Најзад, у рукопису је и Извод из Доментија
новог Живота Симеона Немање. Шафарик је и тај Извод припи
сивао Теодосију. Свет. Вуловић је сматрао да је Извод „може
бити“. Теодосијев, чак и „врло вероватно“. Ипак је наглашавао
да се то „још не може узети као доказано“.“) И Љуб. Стојановић
је налазио да је Извод Теодосијев рад, мада је истицао да за то
још нема „позитивних доказа“. Он је скренуо пажњу на још је
дан рукопис Извода, који је у Бечкој дворској (сада националној)
библиотеци. Као у Карловачком рукопису, тако је Извод и овде
иза Теодосијевог Живота Св. Саве и Похвале Симеону и Сави.
Живот и Похвала писани су 1599 1600 год. Извод је дописан доц
није, 1664 год. За Извод се из записа сазнаје да га је „исписао“
инок Јевтимије у Светопавловском скиту на Св. Гори у ћелији
званој Сотир.“) В. Ћоровић је доказивао да Извод не припада
* Прва два одељка овога рада саопштена су Институту за проучавање књи

жевности Српске академије наука 8 октобра 1951 (в. кратак извод у Гласнику
САН III, 1951, 289-290), а остали одељци саопштени су Историском институту
САН 24. јануара 1951 (в. извод на и.м. 154-155).
*) Ubersicht der vorziglichsten schriftlichen Denkmäler alterer zeiten
bei den Serben und anderen Südslawen (Wiener Jahrbücher 53, 1831). Српски
превод тог Прегледа изишао је у Летопису МС 68 (1845).
2) Geschichte der südslawischen Literatur III (1865).
“) Запис на рукопису сада у збирци Љуб. Стојановића, Стари српски
записи и натписи II (1903) 263, 264.
*) Starine Jug. akad. XI (1879) 164–180.
*) По нешто о биографијама српским XIII века (годишњица н. чу
пића VII, 1885, 108, 109).
“) Споменик САН III (1890) 67-69. Запис је Љуб. Стојановић донео у
своме зборнику Старих српских записа и натписа I (1902) 392. За годину
из записа: ibid. IV (1923) 171 и VI (1926) 192.
14
--
Ђорђе Сп. Радојичић
Теодосију. Помишљао је да ће то бити посао ХVII века. Изрично

га није приписивао Јевтимију, али тако излази из његовог пи
сања.“)
Изгледа да постоје још два преписа Извода, која нису била
позната Љуб. Стојановићу, а и В. Ћоровићу су измакла из вида.
Хиландарски зборник бр. 303 садржи Житије Симеона Српског
после Теодосијевог Живота св. Саве и Похвале Симеону и Сави.
То Симеоново Житије биће свакако Извод, судећи по његовој ве
личини (л. 113—174) и по томе што се налази иза истих састава
као Извод у карловачком и бечком рукопису. Хиландарски збор
ник је писао јеромонах Антоније 1641/42 год., на Св. Гори, на ме
сту званом Св. Ана.“) И у хиландарском зборнику бр. 450 налази
се Симеоново Житије, бесумње Извод о коме говоримо. Овде је
само између Живота Св. Саве и Похвале Симеону и Сави. Руко
пис је сасвим позан, из XIX века.“)
О Теодосију је Шафарик судио по рукопису из 1780. год.
Стил и језик упућивали су га да Теодосија сматра за писца који
није живео пре ХVII или ХVIII века. Једно обавештење учинило
је да се готово определи за ХVIII век. Сазнао је да је Теодосије
живео у Хиландару све до пред крај ХVIII века. Теодосије је
умро око 1796 год., у дубокој старости. Цео му је век прошао у
преписивању књига. Био је родом из Славоније, и то недалеко
од Лепавине. Ако је тако, онда је Шафарик омашком ставио
Славонију уместо Хрватске. Све ове податке Шафарик даје у
Прегледу. 19) У Историји се не одређује време у коме је Теодосије
живео. Помињу се Славонија и Лепавина, али се изоставља го
дина смрти. Чак се не казује да је Теодосије умро у дубокој
старости. 11) __
__
У Карловачкој библиотеци Шафарик је прегледао још један

рукопис Теодосијевог Живота Св. Саве. Писан је 1757. год. у Кар
ловцима.“) За тај рукопис Шафарик каже да се „од речи до ре
чи“ слаже с рукописом из 1780 год. 13) О Теодосију је Шафарик
говорио код описа рукописа из 1780. год. а не код описа рукописа
из 1757. год. вероватно због тога што се у запису на рукопису из
1780 год. истиче да је преписан „c”подлиннаго“. Код рукописа из
") Међусобни одношаји биографија Стевана Немање (Светосавски
зборник I, 1936, 38–40).
8) Sava Chilandarec, Rukopisy a starotisky Chilandarské (1896) 64–65.
Запис јеромонаха Антонија штампан је и код Љуб. Стојановића, Стари
српски записи и натписи I, 346. О Антонијевој преписивачкој радиности
имамо помена до 1657, односно до 1674. год. — ако се и доцнији записи од
носе на истог Антонија (ibid. 371, 375, 379, 382, 403, 413).
*) Sava Chilandarec, op. cit. 82. Поменимо узгред да је у том рукопису
и Похвала кнезу Лазару од Антонија Рафаила Епактита из 1419/20. год.; то
је трећи препис те Похвале, за који се досад у науци није знало (в. Глас
ник Скопског научног друштва ХХI, 1940, 57). Проф. Михаило Ласкарис
ми пише (26 августа 1950 год.) да Епактит значи родом из Навлакта (Ле
панта), који се у вулгарном грчком зове Епактос.
*) Ubersicht, 46–47.
**) Geschichte, III, 232–233.
*2) Запис код Љуб. Стојановића, Стари српски записи и натписи II,
190–191.
*) Ubersicht, 47; Geschichte, III, 233.
О старом српском књижевнику Теодосију 15
1757. год. Шафарик напомиње да „сличних биографија Св. Саве

има и у више других сремских манастира“. Свет. Вуловић је са
ставио један попис Теодосијевих рукописа. Међу њима нема ни
једног из кога сремског манастира.“) Тај је попис допуњавао
Павле Поповић, па ни код њега није забележен ниједан рукопис
који би припадао коме манастиру из Срема. 15) Какве је те руко
писе виђао Шафарик? Зар су сви они били на рускословенском?
Зар су сви они оправдавали његово мишљење о Теодосију као
веома позном писцу? У Историји Шафарик даје попис писаца,
мецена, преписивача и штампара (стр. 110—137). Теодосија не по
МИЊе.
II
Ко је тај Шафариков Теодосије из XVIII века? Очевидно
је у то доба морао постојати неки хиландарски јеромонах Теодо
сије, кога је Шафарик погрешно идентификовао са средњевеков
НИМ ПИСЦем.
Сам нам Шафарик помаже да пронађемо тог Теодосија. Он
напомиње да су од тог истог Теодосија Канони Симеону и Сави,
штампани у Венецији 1776 год.
То је само донекле тачно. Каноне је преписао за штампу
Теодосије, хиландарски јеромонах XVIII века. Саставио их је Те
одосије, средњевековни српски писац, такође хиландарски јеро
монах. То се да закључити из самих штампаних Канона, али на
равно тек са данашњим нашим знањем. 16)
О хиландарском јеромонаху Теодосију из XVIII века имамо
још ове податке. Помиње се 1766 год. као „Сербин из Кроациј“.
Тада је био само „монах Хиландарац“; значи још није рукополо
жен за јеромонаха. Читао је „књижицу законик зовомују“. Уства
ри то није била „књижица“, већ прилично велики рукопис —
скраћена Синтагма Матије Властара, рукопис из 1619/20 год.”)
Хиландарски рукопис бр. 251 је Богородичник, коме су до
дати Канони Симеону и Сави старијег Теодосија. Рукопис је из
ХVII века. На њему стоји да их је Теодосије Хиландарац „пре
писао себи“ и „поправио“ 1768 год. 18) Тако сазнајемо на основу
кога су рукописа штампани Канони Симеону и Сави. У самом
свом издању Канона млађи Теодосије је штампао белешку, у ко
јој се жали да му је „извод био не само „в сложениј, но и в речи
зело древнеј“ и да је због тога „велики труд“ имао, исправљајући
„погрешности“ његове (стр. 110). Зашто није потражио други
рукопис? Канони се налазе и у хиландарском рукопису бр. 70,
коме су додати при повезивању. Сам рукопис је из ХV века, а
**) Годишњицa VII, 130—134.

*) Старе српске биографије и њихова издања (Прилози за књижев
ност, језик, историју и фолклор V, 1925, 230).
*) Упор. Н. Радојчић, Теодосијеви погледи на друштвено и државно
згређење Србије (1931) 5.
**) Лзуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 297; V. (1925)
163; Sava Chilandarec, op. cit. 70.
*) ЈЕуб. Стојановић, op. cit. V, 166.
16 Ђорђе Сп. Радојичић
Канони су из ХVI века.“) У Октоиху петогласнику, хиландар

ском пергаментном рукопису бр. 27 из XIV века, постоје канон
Симеони глас 4. и Канон Сави глас 2“) Иза осам Канона стари
јег Теодосија у штампаном издању из 1776 год. долази Канон
Симеону и Сави глас 4, за који се каже да је преписан из неког
рукописа Карејске ћелије (стр. 109). Могао би то да буде Канон
из Октоиха, само у издању је Канон и Симеону и Сави, а у Ок
тоиху једино Симеону.
Један Параклис Богородичин преписан је у Хиландару 1771
год. Преписивач је своје име дао у монограму. Код Љуб. Стоја
новића је монограм разрешен као Доситеј, али је поред тог име
на стављен знак питања.“) Н. Радојчић је помишљао да је то
Теодосијев монограм (на н. м. 5). Изгледа да ће он имати право.
У Хиландару је Теодосије нашао „древни рукопис росиски“
о „Георгију Чернојевичу, нареченом Скендер-бегу“, па га је 1778
год. преписао „от слова до слова“.“) Тај је Теодосијев препис
доспео у руке Михаила Витковића, а затим је дошао у Народну
библиотеку у Београду.“) О њему је писао Чед. Мијатовић. 24)
По једном рукопису Лењинградске библиотеке Повест о Скен
дер-бегу Чpнојевићу објавио је П. Лавров.“) Испод текста Лавров
је дао варијанте према позном рукопису чији је препис добио од
П. А. Ровинског. Ништа није рекао о томе где се тај рукопис на
лази. Мислим да се с правом може претпостављати да је Ровински
преписао Повест о Скендер-бегу Чpнојевићу из Крусовуља Иван
бега Црнојевића, који се чува у Цетињском манастиру. Тај је
Крусовуљ из XVIII века; скоро цео је писан руком митрополита
Саве.
У Цариградској патријаршији Теодосије је 1788 год. дошао
до Мавра Орбина у изводу и преводу Саве Владисављевића
(1722). Из те књиге, коју назива Цароставником, преписао је гла
ву о Балшићима. Није јасно зашто је Н. Радојчић тај препис на
звао „веома ружним фалзификатом“. Не види се ни у чему је
„још већа превара“ што Теодосије није могао да прочита годину
издања те књиге због њене „старости“. Кад се за књиге каже да
су старе, не мора се мислити на векове већ на године. Од 1722
год. кад је штампан Владисављевићев превод Орбина до 1788 год.
кад га је Теодосије имао у рукама прошло је 66 година. За то вре
ме књига је могла да се исквари, и то не од читања и прелиста
вања, већ од нечувања и повлачења. Теодосијев препис налази
се код проф. Н. Радојчића.“) У хиландарској библиотеци, у доба
*) Sava Chilandarec, op. cit. 26.

*) Ibid. 21–22.
*1) Op. cit. V, 178; упор. VI, 274.
*2) Љуб. Стојановић, op. cit. II, 258, 259.
*) Љуб. Стојановић, Каталог LV (1903) 384.
*) Српски рукопис о Скендербегу (Глас САН XXII, 1890, 13-50).
*) Разбор љ труда П. А. Ровинскаго: „Черногорци в њ су прошлом и на
стонцемљ “, томљ II и II (из Сборника Отд. русск. у з. и слов. Имп. акад. наукљ
т. LXXXI), 1906, 57—106.
*) Српска историја Мавра Орбинија (1950) 75 нап. 2.
кад је у њу пописивао Сава Хиландарац, био је словенски пре

вод Орбина. То се види из једног рукописног каталога који је
Сава Хиландарац саставио 25 јула 1896 год. („Мавроурбин“ је ту
под бр. 164). Орбин је свакако набављен после 1788 год., јер га
иначе те године Теодосије не би у Цариграду преписивао.
Од јесени 1790 год. па, изгледа, све до пролећа 1792 год. био
је у Русији неки „Теодосије Хиландарец Сербин“ и одатле донео
у Хиландар више руских богословских књига, штампаних из
међу 1781. и 1790. год.“) Вероватно је то онај стари, предузимљи
ви јеромонах Теодосије, који се целог свог живота истицао својом
изузетном наклоношћу према књигама и књижевним пословима.
На тако далеки пут Теодосије би се кренуо као већ стар човек.
Умро би ускоро по своме повратку у Хиландар, око 1796 год.“)
III
Народна библиотека у Београду добила је 1858 год. „однекле

из Турске“ један рукопис Теодосијевог Живота Св. Саве. Библи
отеком је управљао Ђура Даничић. Већ после две године, 1860,
Даничић је објавио тај рукопис. У рукопису је стајало само До
ментијаново име. Изостало је име Теодосијево. Натпис није гово
рио да је дело „сказано“ Доментијаном, а „списано“. Теодосијем.
Напротив, у њему се казивало да је житије „списано“ Доменти
јаном. Због тога је Даничић мислио да је пред собом имао Домен
тијана, о коме је знао из Шафариковог Прегледа. Тако је Теодо
сије штампан под именом Доментијановим. За рукопис је Дани
чић држао да је из ХV века. Љуб. Стојановић је био мишљења
да је из ХVI века.“) У рукопису је недостајао један лист, а по
гдегде ишчезла су слова од влаге. Даничић је допуњавао празни
не колико је могао. Текст са онога листа који је недостајао на
штампао је тек после пет година, 1865, у предговору свога изда
ња Доментијана. Дела Доментијанова, Животе Симеона и Саве,
Даничић је нашао у рукопису Бечке дворске библиотеке. Међу
бечким рукописима била су и два с Теодосијевим Животом Св.
Саве. У једном је и Похвала Симеону и Сави, заједно са Изводом
из Доментијана. То је онај рукопис о коме смо већ говорили.
Други рукопис, како Даничић каже, „није млађи од ХVII вије
ка“. Оба бечка рукописа су млађа од београдског, по коме је при
ређено издање. За београдски рукопис Даничић поново изражава
мишљење да је из ХV века. То закључује „по писму и правопи
су“. По језику судећи, дело је „још старије“. Постало је, како се
по свему може мислити, у XIV веку, и то у првој половини ње
говој.39)
Тако је Теодосије из XVII и XVIII века пребачен у прву
половину XIV века. Даничићево мишљење потврдио је Теодулов
| препис Теодосијевог Живота Св. Саве. Тај је препис из 1335/36
**) ЛБуб. Стојановић, Стари записи и натписи V, 231, 235.
*) По податку код Шафарика – Ubersicht, 47.
*) Каталог Народне библиотеке у Београду IV (1903) 109.
*) Стр. IX—XII предговора издања Доментијана.
Историски часопис САН 2
год. Чувао се у Хиландару.“) Теодул се помиње од 1312 год

Управљао је тада Карејском ћелијом.“) Око 1326 год. подигао
је пирг у Кареји. На томе пиргу је свакако била црквица посвеће
на Симеону и Сави.“) За ту је црквицу бесумње Теодул преписи
вао Живот Св. Саве од Теодосија. Кратко време, 1347 а можда и
1346 год., Теодул је био игуман хиландарски. Крајем 1347 год. већ
је напустио тај положај и био проигуман. Царица Јелена 1348 год.,
за време свога бављења на Светој Гори са царем Стефаном Ду
шаном, постала је „втори хтитор“ Карејске ћелије и поставила
је Теодула за „предстатеља келији тој“. У Кареји је Теодул по
свој прилици остао све до своје смрти. Умро је пре 1355 год., а
можда и баш те године.“) Постоји мишљење да је било два Тео
дула: старији је 1318 одн. 1316 год. био старац Карејске ћелије, а
млађи је преписивач Теодосијевог Живота Св. Саве.*)
За Теодулов препис Свет. Вуловић је 1885. год. изражавао
наду да ће га „у скоро нар. библиотека добити“.“) По Драг. Ко
стићу, донет је у Београд 1896 год. Требало је да послужи као
основни текст за ново издање Теодосијевог Живота Св. Саве, које
је намеравала да приреди Српска академија наука у редакцији
Ђорђа С. Ђорђевића. За Ђорђевића је Теодулов рукопис препи
сао Драг. Костић. И Теодулов рукопис и Костићев препис неста
ли су после Ђорђевићеве смрти, 1898 год.”)
После Теодуловог најстарији досад познати Теодосијев ру
копис је лесновски. О њему говори Јордан Иванов.“) Каже да је
с почетка XIV века, али нас не обавештава на основу чега то за
кључује. Не помиње ни то да ли је на пергаменту (као што би се
очекивало) или на хартији. Само истиче да је рђаво сачуван.
Према Даничићевом издању рукопис показује мале „стилске ра
злике“. Иванов штампа одломке који се односе на Стреза и на
Савину смрт у Трнову.
IV
Теодосије је написао Живот Св. Саве пре 1335/36 год., пре

Теодуловог преписа. То је несумњиво. Могао је живети у то вре
**) H. Дучић, Старине хилендарске (Гласник СУД 56, 1884) 101 =

Књижевни радови IV, 1895, 125—126); Sava Chilandarec, op. cit. 17–18.
**) V. Mošin in A. Sovre, Dodatki h grškim listinam Hilandarja (1948) 20.
*) О томе Рад. М. Грујић, Царица Јелена и ћелија Св. Саве у Ка
реји (Гласник Скопског научног друштва XIV, 1934, 54-55).
34) В. Мошин и М. Пурковић, Хиландарски игумани средњега века
(1940) 67—71.
*) М. Васић, Жича и Лазарица (1928) 182.
“) Годишњицa VII, 131. 5. фебруара 1885 год. Свет. Вуловић је писао
Ил. Руварцу да му је Н. Дучић обећао добавити Теодулов препис из Хи
ландара (Бранково коло ХV, 1909, 252). Дучић је тада управљао Народном
библиотеком.
37) о томе в. белешке Драг. Костића, Гласник Југ. проф. друштва.
хIII (1932/33) 944. нап. 4. и Јужнословенски филолог XII (1933) 61 нап. 1.
зв) Бљлгарски старини изљ Македонин (1932“) 475-479.
ме, нешто после тог времена, а и раније.“) Како је он „списао“

Живот Св. Саве који је „сказао“ Доментијан, то је могло бити по
сле 1242/43 год., односно после 1253/54. год. Једне од тих двеју
година је писан Доментијанов Живот Св. Саве. Прва се година
налази у бечком рукопису, па према томе и код Ђ. Даничића у
његовом издању (стр. 344). Друга година је из лењинградског ру
кописа, који је донет из Пећи. Тај рукопис је с краја XV или с
почетка XVI века.“) Поред друге године забележен је и индикт,
11, који је за један мањи но што би требало да буде. Како је у
Византији, па и код нас, индикт почињао кад и година, 1. септем
бра,“) неразумљиво је зашто Јагић сматра да индикт 11, ставља
рукопис у 1253 год., и то у време од септембра до децембра.“)
Индикт 11 одговара 6761 год. византиске ере, а то значи обухвата
време од 1. септембра 1252 до 31. августа 1253 год. Управо искљу
чује оне месеце 1253 год. које Јагић наводи. Јагић је налазио да
је у петроградском рукопису тачније забележена година постан
ка Теодосијевог Живота Св. Саве. Година из бечког рукописа чи
нила му се „gotovo preblizu sviem oniem dogadjajima, o kojih po
minje Domentijan“. Била му је опет „odveć daleko“ од године
1263/64, када је Доментијан довршио друго своје дело, Живот
Симеонов.“) Са Јагићем се слагао Свет. Вуловић.“)
И. В. Ћоровић је прихватио Јагићево мишљење. Наводио је
још и овај разлог. У запису Доментијановом каже се да је краљ
Урош имао „љубов велику“ за Св. Саву и да је „прeбољши и пре
велики“. Од доласка на престо, од 1242 год., Урошу је требало
времена да се покаже као такав.“) Ћоровићев разлог не значи
много. Урош је постао краљ баш у оно доба када би по првој хро
нологији постало Доментијаново дело.“) Назив „прeбољши и пре
велики“ обично је ласкање и нема никакве везе с дужином вла
давине. Љубав према Св. Сави Урош је могао показати и пре сту
пања на престо. Био је млад кад је узео краљевску круну. Имао
је око 25 година.“) И пре тога је морао имати неку област на
Управу. За Растка (Св. Саву) Доментијан бележи да је добио „је
дину страну царства“ пре своје седамнаесте године (стр. 121). По
Теодосију, Растку је било тада 15 година (стр. 5). Урош је у тим
*) У напред већ наведеном писму од 5 фебруара 1885 год. Свет. Ву
повић је писао Ил. Руварцу: „Велите, да Теодосија још не би ставили у
XIII век, већ свакако у почетак или може бити у половину XIV века“.
У половину не може никако, кад имамо Теодулов препис од 1336 год. –
баш да је оригинал и само годину дана пре писан, што је тешко веровати“
(Бранково коло ХV, 252).
“) V. Jagić, Kritički dodatci tekstu života sv. simeuna i sv. Save (Sta
rine Jug. akad. V, 1873, 9, 11–12).
**) Pr. Rühl, Chronologie (1897) 171.
*) Starine V, 12.
*) Starine V, 12.
“) Годишњицa VII, 94 нап. 2.
*) У предговору за Мирковићев превод Доментијана (1938), стр. 6.
“) ЈЕуб. Ковачевић, Неколико хронолошких исправака (годишњица
Н. Чупића III, 1879, 368).
**) Упор. Ст. Станојевић, Краљ Урош (Годишњица Н. Чупића 44.
1935, 117).
2
| 0 Ђорђе Сп. Радојичић
---- ___
годинама био управо у доба кад краљ Владислав „оземљствова

брата старејшаго“ краља Радослава (наводимо речи Доментија
нове, стр. 295). Нови краљ је могао дати неки крај на управу сво
ме најмлађем брату, ако не баш тада оно још првих година своје
владе. То би потврђивала Владислављева повеља Богородичином
манастиру у Бистрици (данас Вољавац, рушевине код Бијелог По
ља). У њој краљ наређује да нико „не имат власти никојеже над
сими даними цркви сијеј, ни моја братија, ни братучедије, ни ини
мој род, ни моји властеле, ни да испакости кто чеса“. А затим до
даје: „Аште ли кто љубо испакости что сему светому месту, тот
супротивит се краљевству ми“.“) Види се да су краљева браћа
имала поседе и да су их чак самовласно проширивала.
Владислав је и према Радославу био предусретљив, кад се
овај покајнички вратио из изгнанства.“) За то сведочи поменик
сачуван у Требнику манастира Св. Тројице код Плеваља. У по
менику се кличе „многа љета“ „второму краљу“ Стефану Радо
славу и „третијему краљу“ Стефану Владиславу. „Многа љета“
се желе и „второму архиепископу“ Арсенију, као и Калинику,
„второму епископу будимљскому“. Помен будимаљског епископа
показује да је поменик из будимаљске епархије. Симеон Немања
је „светопочивши“ и у његовом помену стоји „вечнаја памет“. И
за „чрноризицу“ Анастасију, Немањину жену, употребљава се
израз „вечнаја памет“. „Први краљ“ Стефан је такође „светопо
чивши“ и код њега пише „вечнаја памет“. Код Савиног помена
је забележена „вечнаја памет“, али се за Саву не каже да је „све
топочивши“.“) Ја сам доказивао да израз „светопочивши“ не зна
чи исто што израз „свети“.51) Овде су очевидно та два израза
идентична. Сава је умро, али још није „светопочивши“. Значи да
још није био пренесен из Трнова. Канонизација је свакако извр
шена приликом преноса моштију. Тако нам Савин помен даје по
датке за хронологију постанка поменика. Поменик је из времена
између 1235 и 1237 год. Не треба да нас буни то што се и за Прво
венчаног каже да је „светопочивши“. Питање канонизације Пр
вовенчаног није лако, и оно није ни решено. Канонизација се ве
зује за 1628/29 год. Тада је патријарх Пајсије саставио Службу
Првовенчаном.”) Само треба имати на уму да Доментијан говори
о „светим моштима“. Првовенчаног. У Студеници је Првовенчани
најпре сахрањен, па је одатле пренет у Жичу, где „и данас лежит
телом невредим вас“. На њему се јавила „милост“ божја (стр. 260).
Теодосије је још одређенији. У присуству више епископа, студе
ничког игумана и других црквених људи, Сава отвара гроб Прво
венчаног и налази „светије мошти јего цели и нераздруршими“.
*) Споменик САН III, 7.

267 ari,Упор. Ђ. Радојичић, Будимаљски епископи (Богословље I, 1926,
“) ЈЕуб. Стојановић, „Требник“ манастира св. Тројице код Пле
ваља (Споменик САН 56, 1922, 27).
**) Гласник Скопског научног друштва XXI (1940) 42–47.
**) Упор. Ђ. Радојичић, Гласник Историског друштва у новом Саду
XII (1939) 287.
О старом српском књижевнику Теодосију - 21
Преноси их у Жичу. Све се то врши свечано, са службама и пе

вањем псалама и других црквених песама. Првовенчани се ди
ректно назива светим (стр. 174—175).
Као што смо видели, за владе краља Владислава не само
да се узвикује „многа љета“ краљу Радославу, већ се за бив
шега краља употребљава пуна краљевска титула. Радослав је
„правоверни и благоверни и благочастиви“. Назива се Стефаном
Радославом. За њега се чак каже да је „самодржац всеје србскије
земље“. Не може бити сумње да је Радославу, сем титуле, дата
и нека област, којом је управљао. Ако је добио област краљ Ра
дослав, с којим је краљ Владислав раније био у завади, утолико
пре је Владислав био дарежљив према најмлађем брату, према
Урошу, с којим је, колико знамо, био у добрим односима за све
време свога краљевања. У својој области Урош је могао да гаји
„љубав велику“ према Св. Сави и да својим даровима стиче сим
патије хиландарских калуђера. Сава је оснивач српске цркве.
Њему има да се захвали што је српско монаштво добило своје
манастире и на Светој Гори и на Истоку. Преко љубави према
Сави задобија се наклоност цркве, а то је значило много у сред
њем веку. Владислав је пренео мошти Савине у Милешево, у свој
манастир. Тиме је хтео да учврсти свој престо. Можда је Урош
хтео да задобије престо преко цркве, преко свога култа према
Св. Сави. Дало би се сасвим лепо објаснити да се Живот Св. Саве
довршава баш у доба кад Владислав губи краљевство, а добија
га краљ Урош.
У запису са 1242/43 год. има један податак, помоћу кога би
се могла да провери година. Помиње се светогорски прота Тео
дор. Треба утврдити да ли је Теодор био прота 1242/43 или 1253/54
год. Запис са том другом годином нема помена Теодоровог, али за
пис нам није сачуван у целини, оштећен је. Списак светогорских
прота саставио је В. Мошин. Ту је прота Теодор после Јевсевија
(из 1227—1228 год.), а пре Арсенија (из 1262—1264. год.). Код Те
одора Мошин бележи две године: 1253 и 1257. Прва се односи на
Доментијанов Живот Св. Саве, а друга потиче из једног кутлу
мушког акта 53)
Има још један податак код Доментијана, за који би се мо
гло мислити да је од значаја за решавање питања хронологије
постанка његовог Живота Св. Саве. Доментијан каже да се о Са
вином животу у Јерусалиму и на Св. Гори распитивао код та
мошњих „стараца древних столетних“, Савиних „саврстника“ –
вршњака (стр. 306). По томе би излазило да се у доба кад је До
ментијан писао своје дело, односно прикупљао потребне ПОдатке,
навршавало сто или готово сто година од Савиног рођења. Ако
*) Svetogorski protat (starine Jug. akad. 43, 1951, 89). По Мошину,
нема неслагања између године и индикта; година је по „мартовско-пизан
ском систему“, за који налази да је „bio u upotrebi kod srba u sredini xтп
vijeka“. Питањем мартовске године код Срба Мошин се бави у расправи
„Мартовско датирање“ (Историски гласник, 1951, св. 1-2, 19–54). О мар
товској години упор. Ђ. Радојичић, гласник САН I (1949) 223–224 и Исто
pиски записи VIII (1952) 3.
се узме да је Доментијан радио на своме делу 1242/43 или нешто

пре те године, добила би се 1142/43 или која друга ранија година
као година Савиног рођења. У другом случају, када се рачуна са
1253/54. год., Савино рођење стављало би се у 1153/54. год. или у
време пре ње. Како ни једна ни друга хронологија није могућа,“)
има се сматрати да је Доментијаново причање о стогодишњим
старцима ствар литерарног изражавања и да се не може употре
бити за прецизна хронолошка истраживања. Још треба имати на
уму да Ђ. Даничић речи „саврсник“ даје значење „друг“. На
води један једини пример, и то баш из Доментијана, али не овај
о коме говоримо.65) Код Ф. Миклошића забележено је само зна
чење „вршњак“.“)
V
Разна мишљења о времену када је Теодосије живео и ра
дио изложио је укратко Ст. Станојевић.”) Незнатне допуне учи
нио је Павле Поповић.“) У својој расправи Манастир Жича —
хисторија (1911) 39 Влад. Р. Петковић је написао ову напомену:
„Веома је значајна околност, што се из једнога места у Даничић
Живот Св. Саве 1860 стр. 98 види, да је Жича у доба, кад је Тео
досије писао биографију Савину, била онако украшена, како је
била и првобитно“ (нап. 61). А на почетку те своје расправе Пет
ковић је истакао да је у доба архиепископа Јакова Жича „била
сва огњем запаљена“ (стр. 11). На основу истог места из Теодо
сија на које упућује Петковић, и на основу података о страдању
Жиче за време архиепископа Јакова (1292—1309) који и Петко
вић наводи, Станојевић долази до закључка да је Теодосије на
писао Живот Св. Саве пре 1292 год. |
П. Срећковић је запазио да из Теодосијевог причања (стр.

159) излази да је река Сава била граница српске државе. Он је
узимао да је Сава постала границом у доба великог жупана Сте
вана. Док је угарски краљ Андрија био на крсташком походу
(1217 год.), Стеван је проширио своју државу до Саве.“) На
податак о реци Сави као граници скренуо је пажњу и Љуб.
Ковачевић. Он га је употребио за одређивање хронологије по
станка Теодосијевог Живота Св. Саве. Тај податак и његова иден
тификација Теодосија књижевника са хиландарским „старцем
поп кир Теодосијем“ послужили су му да израду Тодосијевог дела
стави пре 1318 год.“) У приказу на расправу о Теодосију од С. П.
Розанова, Драг. Костић је говорио о том Теодосијевом податку.
По његовом мишљењу, Теодосије је узео реку Саву као границу
због тога што је она стварно то била у доба краља Драгутина. Са
*) Данас се држи да је Сава рођен „негде између 1170. и 1175 го

дине“ (П. Поповић, Св. Сава, Годишњица Н. Чупића 47, 1938, 242).
*) Рјечник из књижевних старина српских III (1864) 221.
*) Lexicon paleoslovenico-graeco-latinum (1862–1865) 913.
**) Када је Теодосије писао Живот Св. Саве (Јужнословенски фило
лог VII, 1928—1929, 201–204).
*) Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XII (1932) 148.
*) Историја српског народа II (1888) 91–92.
“) Глас САН 60 (1901) 13.
мо да би Теодосије могао да погреши и да реку Саву сматра као

границу и у доба Стевана и Саве, „требало је, свакако, да прође
доста година од почетка владе Стефана Драгутина“.“) Сава је
постала граница Драгутинове државе 1284. год. Била је то све до
1316 год., до смрти његове. Тим је годинама Драг. Костић одре
ћивао хронологију постанка Теодосијевог Живота Св. Саве.62) На
то се питање Драг. Костић још једном вратио.“) Остао је при
својој хронологији, јер сматра да се разлагања Ст. Станојевића
оснивају на „донекле већ уопштеној фрази“. Кад Теодосије за
Жичу каже да „и до данас в истину всеми украшена... видит се“
(стр. 98), не значи да он то пише после неког проверавања чиње
ница. У временском размаку од 1284 до 1292 год. Теодосије је мо
гао бити у Србији, видети Жичу у очуваном стању и тако о њој
писати и доцније, када је она била већ пострадала и запустела.
Влад. Р. Петковић је своју приступну академску беседу по
светио Легенди Св. Саве у старом живопису српском (Глас САН
159, 1933). Он претпоставља да је у XIII веку постојао рукописни
зборник с минијатурама које су претстављале поједине сцене из
Савиног живота. На прекрету ХIII—XIV века тај је зборник по
служио сликару да живопише трпезарију Хиландара. По том пр
вобитном живопису рађен је данашњи, који потиче из 1622 год.,
од зографа Георгија Митрофановића. Тим истим зборником с ми
нијатурама користио се и сликар иконе из Мораче, која је из
164445 год. У зборнику је био Теодосијев текст Живота Св. Саве.
Минијатуре је радио Теодосије. Оно „списано“ из натписа Жи
вота Св. Саве дошло је место „писано“, сликано. Доментијанов
текст из 1243. год. (та година Петковићу изгледа вероватнија) био
је састављен на брзу руку, да задовољи хитну потребу. У доба
Милутиново желело се ново, „поправљено и попуњено издање“
тог дела. Имало је да буде раскошно опремљено. Хиландарци су
га спремали за дар краљу, своме ктитору. И о тексту се Теодосије
старао. Из основа га је прерадио. Уосталом, можда је то учинио
и сам Доментијан. Постоје разлике у стилу између првобитног и
овог прерађеног текста, али су оне разумљиве. Године су прошле
и оне су могле донети промене у Доментијановом стилу. У овом
другом случају Теодосије би био само минијатуриста, а не и пи
сац. Кратак садржај своје академске беседе Петковић је дао на
француском 63a)
Поводом Петковићеве приступне академске беседе написао
је Драг. Костић посебан чланак.“) Да сам Доментијан није пре
рађивао своје дело већ Теодосије („пре неко ико други“), види се,
по Костићу, из књижевног изражавања у преради које је исто
као и у другим Теодосијевим делима. Доментијан је „сказао“
} Наставник ХХIII (1912) 56.
) Је ли Доментијан био ученик Савин и Сапутник му по светим
местима? (Гласник Југ. проф. друштва XIII, 1932/1933, 943–944).
*) Када је Теодосије писао живот Св. Саве (Гласник Југ. проф.
друштва XIV, 1933/1934, 218–228).
*а) La legende de Saint Sava de Serbie dans 1 ancienne peinture serbe
(Bulletin de l'Academie des lettres No. 1, 1934, 37–38).
“) Илустроване Савине легенде (Време, 30 децембар 1933).
(испричао) живот Савин, а Теодосије га није „писао“ (сликао) већ

„списао“ (написао). Изгледа највероватније да је на основу текста
Теодосијевог рађен живопис у Хиландару крајем XIII века. Али
не би било искључено да је Теодосије био и минијатуриста, да је
сам илустровао своју прераду Доментијана. Он се истицао „у жи
вописном сликању речима“, обиљем „готових сликарских сижеа“.
У том погледу њему је најближи Цамблак. Њих двојица својим
живописним причањем могли су „мамити иконописце, и минија
туристе и зоографе, да сликајући пишу оно што су они пишући
сликали“. За разлику од њих Сава је био мемоариста, Стеван, Да
нило и др. били су хроничари, а Доментијан и Константин науч
ници (и то први теолог, а други историограф). Са Петковићем се
сложио М. Кашанин, али не што се тиче Теодосија, већ хилан
дарских фресака и изгубљених минијатура.“) За Петковићева из
лагања о Теодосију Павле Поповић је мислио да су то „чисте
претпоставке“, које су „далеко од тога да буду примљиве“,“)
Ст. Станојевић је налазио да је Петковићева претпоставка духо
вита. Њу Петковић „врло вешто брани, али има веома много те
шкоћа које сметају да се сматра да је том претпоставком поста
вљено питање решено“. Бар Станојевић није могао стећи уверење
да је Петковићево мишљење „дефинитивно тачно“.““a)
Главне мисли из своје приступне академске беседе Влад. Р.
Петковић је изложио у једном своме каснијем чланку.“7) Он је ту
говорио о „првобитној т. зв. Теодосијевој биографији Св. Саве“
која је, „како изгледа“ и „врло је вероватно“, у XIII веку „била
већ украшена минијатурама“. Пропустио је да истакне да је Те
одосије био минијатуриста, можда само то, а не и писац, прера
ђивач биографије. Драг. Костић је запазио то модификовање ми
шљења и потпуно га одобрава.“) __
О Теодосију је написао једну расправу и В. Мошин.69) Сла

же се с Петковићем да је Теодосије можда био минијатуриста, али
не мисли да је био само то, да није био и приређивач Доменти
јановог дела. Као први помен Теодосија међу „братијом начел
ном“ хиландарском Мошин узима онај из 1316 год. Сачуван је у
Милутиновој повељи из 1318 год.“) То је иста повеља на коју се
позивао Љуб. Ковачевић и на основу које је давао своју хроно
логију постанка Живота Св. Саве од Теодосија. За Теодосија
се ту каже да је „кир“. Мошин истиче да се тај назив употре
бљава, сем за владаоце, још и за чланове њихових породица, а и
за властелу. У том списку „братије начелне“ има двадесет пет
лица, од којих свега петорица имају тај назив. И Теодул је са
*) Св. Сава у сликарству (Српски књижевни гласник 44, 1935, 209).
“) Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор ХV. (1935) 218.
*а) Југословенски историски часопис II (1936) 172.
a is " Св. Сава у старој уметности српској (Браство ХХVIII, 1934,
*) Гласник Југ. проф. друштва ХV (1934/35) 730.

*) Старац поп Теодосије и хиландарска „братија начелна“ (Јужно
словенски филолог ХVII, 1939, 189—200).
“) О аутентичности те повеље писали су Св. вуловић, Рад. М. Гру
јић, В. Ћоровић и В. Мошин (в. код В. Мошина, Акти братског сабора из
Хиландара, Годишњак Скопског филозофског факултета IV, 1940, 174—175).
називом „кир“ у списку. Забележен је на четвртом месту. Теодо

сије је на осмом. Тако би преписивач био угледнија личност од
писца. Год. 1327. Теодосије учествује у куповини за манастир не
ких кућа и неког поседа. Акт о томе је на грчком језику. Мошин.
закључује да је Теодосије знао грчки, и то добро. То његово зна
ње сведочи и о његовом „високом образовању“. Исте године, 1327,
Теодосије би постао башта Пирга морског и духовник краљев.
Није дуго био на положају старешине Пирга. Само као „поп Те
одосије“ налази се у списку чланова братског сабора из 1332 год.
Последњи је његов помен из 1347/48 год. Опет се назива „башта“.
Мошин мисли на је Теодосије ускоро и умро. По његовом рачу
ну, Теодосије је доживео старост од 70—80. година.
VI
Досад смо говорили о писцима који су сматрали да је Тео
досије млађи од Доментијана, млађи неколико векова или више
десетина година. Међутим, постоји мишљење да је Теодосије
старији од Доментијана. То је мишљење први изнео и на неки
начин образложавао П. С. Срећковић.71) Теодосије је, по Срећ
ковићу, био вршњак Савин, или можда мало млађи. Старији по
годинама д Доментијана, он је био очевидац Немањиног живота
на Св. Гори. Присуствовао је смрти Немањиној. Сава у хилан
дарском типику каже да му је отац оставио манастир „у малом и
скромном облику“, онакав какав је био кад „отиде“ (умре): ca
Савом је био први игуман Методије и још десет монаха. 72) То
тово истим речима Сава о томе говори и у Животу Симеоновом,
али ту Методије није више „самдесети“ већ „сампетнаести“ (на
и, м. 171). Савине речи из типика Срећковић тако разуме да су
Методије и девет монаха оставили Саву после смрти Симеонове.
Додајмо узгред да је поменуто место из Живота Симеоновог М.
Башић превео слично Срећковићу: Методије је отишао из Хилан
дара и оставио Саву „сампетнаестог“,73) По преводу Л. Мирко
вића излазило би да је Саву напустио Методије, који је био
петнаести монах у манастиру.“) Срећковић сматра да је Мето
дије био старији од Теодосија. Међу деветорицом који су са Ме
тодијем отишли у Србију „од све прилике“ био је и Теодосије. За
њих. Срећковић каже да су то калуђери који су с Немањом до
шли на Св. Гору, али су им се придружили и неки други. Не ви
ди се у које убраја Теодосија.
Сава је благословио своје ученике да пишу Службу Симе
ону. Један од тих ученика, по Срећковићу, био је Теодосије. Ка
нон и неке стихире Симеону написао је Сава, али се не може рећи
баш које Теодосије је све то прерадио и саставио све остало у
Служби Симеоновој. Службу је завршио за живота Савиног, и то
“) Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик сАн хххтп, 1898,

67—120). Сасвим кратак извод у Годишњаку САН XI (1897) 45. О томе нај
пре у Историји српскога народа II (1888) 955–957.
*) В. Ћоровић, Списи Св. Саве (1928) 28.
**) Старе српске биографије I (1924) 22.
**) Списи Св. Саве и Стевана Првовенчанога (1939) 131.
__
_ - - __
још пре но што је Сава постао архиепископ. Чињенице је узео из

Симеонових биографија од Саве и Првовенчаног. Теодосијева По
хвала Симеону и Сави је један спис, али је Срећковић можда сма
трао да су два: један посвећен Симеону, а други Сави. За једно
место из Похвале Срећковић је налазио да је писано после Нема
њине, а пре Савине смрти. То би место, очевидно, требало да буде
из Симеонове похвале, али оно, за невољу, баш припада Савином
делу похвале. У Савиној похвали Теодосије се користи Доменти
јаном. Поред Савине самртничке постеље у Трнову био је и Тео
досије. Савину службу писали су Доментијан и Теодосије. До
ментијаново је све до Канона општег, код кога пише да је „тво
реније Теодосија монаха“. Теодосије је радио на Служби после
Доментијановог Живота Св. Саве, који му је служио као извор, на
рочито за чуда. Није разумљиво како се онда Доментијан могао
користити том Теодосијевом Службом за писање свога дела о Са
ви ( а то Срећковић на једном месту каже).
Доментијан је Савин живот написао још 1243. год. У лењин
градском рукопису не стоји 6762 год., као што је Јагић прочи
тао. Срећковићу је прегледао тај рукопис „трудољубиви студент
Духовне академије К. Попманић и нашао 6792 год. Слово 5 (=60)
из године Попманићу се учинило ч (=90). Неискусном човеку
то се лако може десити. Исувише је јасно да је Попманић погре
шио, а не Јагић. Али Срећковић не мисли тако. Он поклања веру
Попманићевом препису и 6792 (= 1283/84) годину оглашава за го
дину које је начињен тај препис Доментијановог Живота Св. Са
ве. По чудној логици он не одбацује ни годину коју је прочитао
Јагић. Те године, 1253/54, Теодосије је, по Срећковићу, написао
своје дело о Св. Сави. Преписивачи су бркали Доментијаново и
Теодосијево дело, па то објашњава откуда на Доментијановом спи
су година која уствари припада Теодосијевом. У сваком случају
Теодосијев Живот Св. Саве писан је за владе краља Уроша I.
Срећковић овако објашњава постанак те биографије. Домен
тијан је живио у Карејској ћелији и 1243 год. саставио је своје
дело о Св. Сави. То је, по Срећковићевом суду, „високопарни, без
садржине, мртвачки умотвор“. Чињенице узете од Саве и Прво
венчаног Доментијан је „претворио у чудеса“. Тако је написао је
дан хагиографски спис, који нема историске вредности. Хилан
дарци нису били задовољни тим Доментијановим делом. Тражили
су доброг познаваоца Савиног живота, који би им саставио ново
дело, онакво какво су они желели. И нашли су Теодосија. До
ментијан је морао да иде из Карејске ћелије. На његово место до
шао је Теодосије. И он је узео да пише Повест о Св. Сави, као
што се на почетку његовог списа каже: „начинаем повест“. Он
подвргава критици Доментијаново дело. И то чини у мало речи,
али објективно и умесно. Понекад је и саркастичан. За све то
Срећковић указује на поједина места и речи из Теодосија. У уводу
Теодосије каже да о Сави неће да пише оно што није било — „не
суштаја“, већ ће износити од оног што је било — од „суштих“
(стр. 2). За Срећковића је јасно да се под „несуштаја“ мисли на
Доментијана. И други његови примери су из увода. Оставимо шта
они значе, колико доказују оно што Срећковић тврди. Има нешто
што искључује сваки разговор. После Срећковићеве расправе,
1911 год., изишла је расправа С. П. Розанова, у којој је утврђено
да је увод из Теодосија скоро потпуно једнак с уводом из Житија
Саве Јерусалимског од Кирила Скитопољског.“) Срећковић на
лази да је Теодосијево дело потпуно самостално, да претставља
„биографско-историски“ спис с верним подацима. Чак су и Са
вине беседе у њему верно забележене. Теодосије је писао после
Доментијана, обрађивао је оно исто што је већ „сказано“. Отуда
тај израз на неким његовим рукописима.
Доментијан је прешао у Пирг Преображења и тамо 1263/64
г. написао Живот Симеонов. Тћº) О том преласку Срећковић двоја
ко пише. Прво помишља да су Теодосијеви прекори натерали До
ментијана да напушта Карејску ћелију. По доцнијем Срећкови
ћевом писању изгледало би да се не знају узроци Доментијановог
одласка. Теодосије би дошао у ћелију после Доментијана, и тек
тада писао своје дело и чинио Доментијану прекоре. И што се тиче
популарности Теодосијеве и Дометијанове, Срећковић пада у ве
пику контрадикцију. Видели смо већ да је Теодосије позват да
пише своје дело због тога што се Хиландарцима није свидео До
ментијанов начин обраде. Средњевековним калуђерима није се
допала хагиографија; они су желели историју, „повест“. Узмимо
да је тако. Али како ћемо сложити то са Срећковићевим обја
шњењем зашто је Доментијан „одржао врх у Србији“, зашто је
потиснуо Теодосија? Сад излази да се савременицима више допало
Доментијаново „чудесно житије“ но Теодосијева „повест“. Такав је
свет. И Срећковић почиње да грди своје савременике што читају
„накарадне преводне приповести, црне краљице, звонаре“, што
гледају „француске водевилне комаде“, што им се допадају „кућ
не капице и све што је чудесно“, и што траже благо цара Радо
вана а неће да раде и да штеде. Можда Срећковића тако треба
схватити, да се калуђерима више свиђала историја, а да су све
товњаци радије читали хагиографске списе. Само нешто није тре
бало губити из вида. Теодосијево дело је сачувано у много пре
писа, а од Доментијановог зна се само за неколико. Свет. Вуло
вић је наводио 15 Теодосијевих рукописа српске рецензије (тај
број треба свести на 13) и низ рукописа руске рецензије.“) Па
вле Поповић је набројао још 5 српских рукописа.77) Има још Те
одосијевих рукописа, које не наводи ни Вуловић ни П. Поповић.“)
T“) Источники, врема составленia и личностњ составитела ееодоciевскои

редакцiи Житia Caввљ Сербскаго (из Извbстia. Отд. русск. нз. и слов. Акад.
наукљ СVI, 1911) 10–14. У изводу из Теодосија, који имамо у рукописима руске
рецензије, изостављен је цео увод. Тај извод Ст. Новаковић назива трећом ре
дакцијом Доментијановог живота Св. Саве. Другу редакцију, наравно, претставља
Теодосијева прерада (Гласник СУД. XXXII, 1871, 211).
Fo Раније је Срећковић мислио да је тада Доментијан преписао
Теодосијева дела о Симеону и Сави (Историја II, 955—957).
**) Тодишњицa VII, 130—134.
") Прилози V, 230.
__ *) Зборник за историју Јужне Србије I (1936) 97–99; руКОПИСИ ИЗ
збирке Д. Вуксана у новој Народној библиотеци у Београду.
28
_
| Ђорђе Сп. Радојичић
Код Вуловића се бележе свега четири Доментијанова рукописа.79)
У преписци са Ст. Новаковићем Ил. Руварац помиње један До
ментијанов рукопис.“) П. Поповић је скренуо пажњу на још је
дан рукопис.“) Изостао је из оба списка, Вуловићевог и Попо
вићевог, хиландарски рукопис монаха Марка из ХV века.“) Тај
је рукопис доспео у стару Народну библиотеку у Београду, али
је срећом спасен и налази се данас у новој Библиотеци. Срећко
вић није узимао у обзир бројни однос који постоји између Тео
досијевих и Доментијанових рукописа. Због тога је сматрао да је
Доментијан био популарнији писац. Том тобожњом популарношћу
тумачио је чињеницу да се на неким Теодосијевим рукописима
налази само Доментијаново име.
VII
Срећковић је имао један рукопис, који је добио, како он сам

каже, „у жупи Сиринићској, у Шари планини, у цркви св. Бо
городице у селу Драјчићима“. Он о том рукопису говори у по
мињаној својој расправи, и из њега исписује поједина места и чи
таве текстове. По његовом мишљењу, рукопис је из XIV века.
Имао је обичне дрвене корице, обложене кожом. Величине је
8X 6 см. (то ће свакако бити погрешка; формат је ваљда био
18x16 cм). Страна је имао 510. Писале су га две руке. Од друге
руке су свега пет тетрада. То у запису истиче први писац, који је
прегледао те тетраде и унео своје исправке (запис и те исправке
штампа Срећковић на стр. 74).
У рукопису је на првом месту долазио Живот Св. Саве од
Теодосија, који се свршавао на стр. 398. Наслов је без Теодосије
вог имена; у њему стоји „списано преподобним Доментијаном, је
ромонахом монастира Хиландар нарицајемаго“ (као у рукопису
по коме је Даничић припремио своје издање). Текст је са сасвим
малим разликама према штампаном; Срећковић их доноси у рас
прави (стр. 74). Иза Савиног Живота било је неколико листова,
који су исечени.
Затим је долазила Служба Св. Сави са кратким житијем.
Из Службе је Срећковић штампао неке делове и дао преглед ње
не садржине (стр. 79–80, 104—107). Ја сам вршио упоређења са
штампаним текстовима Службе у Празничном минеју Божидара
Вуковића (1538) и Србљаку (1765). Срећковићев рукопис има умет
нут део после стихира „на велицеј вечерњи“, а пре стихира „на
јутрењи“. То је већ констатовао Ст. Новаковић, коме је рукопис
показивао Иван Павловић. За рукопис Новаковић само каже да
је „стар“ и да је на хартији (ово последње Срећковић је пропу
стио да истакне). Уметнути део је Канон општи Христу и Симе
ону и Сави; као што смо већ поменули, изрично се наводи да је
“) Годишњицa VII. 104—105.

*) Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор IV (1925)
241; упор. Р. Врховац, Карактер и рад Ђуре Даничића (1923) 85.
*1) Прилози V, 229–230.
*) Описали су га Sava Chilandarec, op. cit. 29, епископ Димитрије,
то „твореније Теодосија монаха“. Новаковић је обећао да ће га

штампати, али то своје обећање није испунио.“) Није тачно Но
ваковићево наслућивање да је тај Канон општи исто што и Тео
досијеви Канони Симеону и Сави. Тај је Канон посвећен и Хри
сту. Није штампан заједно с Канонима Симеону и Сави 1776 год.
(то је издање Новаковићу било недоступно).
Своје исписе Срећковић завршава икосом иза 6 песме ка
нона. Даје затим наслов кратког житија. Не помиње да ли се
у рукопису налазе и песме 7—9. По њему, иза кратког житија до
лази „мало повечерије“. Кратко житије Срећковић је штампао
у целини (стр. 83). Тај текст одговара оном из Минеја манастира
Дечана (ХV век), који је В. Ћоровић обележио као прелаз од ста
ријег типа пролошких Савиних житија ка новом типу.“)
Иза Службе Св. Сави у Срећковићевом рукопису је била
Служба Св. Симеону. Није била у целини. Завршавала се 1 пе
смом I канона. Дат је и наслов другог канона. Срећковић доноси
текст те 1 песме I канона. У њој почиње акpoстих, који је у ру
копису био разрешен. Акростих је садржавао Теодосијево име.
Имао је укупно 33 слова, а толико је у канону било и „стихова“,
без ирмоса. Све то казује запис, који упућује да треба повезати
„зачела“ свих стихова.35)
VIII
Неки одломци из Теодосијевог Саве штампани су код Срећ
ковића у расправи, али се не види јасно да ли је то прештампа
вање Даничићевог издања, са погрешкама при преписивању и
штампању, или је то делимично издавање Срећковићевог руко
писа (стр. 74–75, 84). При крају расправе Срећковић из свога
рукописа штампа „похвале обојима светитељима“, за које каже
да се налазе иза Живота Св. Саве (стр. 113—114). То је уствари
крај Теодосијевог текста (у издању Даничићевом стр. 217—219).
Више од половине текста тих „похвала“ Срећковић је већ напред
штампао, али као „молитву“. Теодосијеву (стр. 86). На крају те
„молитве“ Срећковић напомиње: „У моме рукопису даље нема,
изсечена два листа“. Није ни било даљег текста, јер је то крај
Теодосијевог списа. По овој напомени Срећковићевој овде недо
стају свега два листа, а раније је тврдио да нема „неколико ли
ста“. Све је код њега могуће.
Завршетак тих његових „похвала“ и те његове „молитве“
штампао је још на једном месту у расправи, и то, овога пута
тачно, као крај Теодосијевог Живота Св. Саве. Не штампа га ни
по Даничићевом издању, ни по своме рукопису, него по лењин
градском рукопису, и то по препису који му је послао „трудо
Типик хиландарски (Споменик САН ХХХI, 1898, 38–39) и С. Матић, Опис

рукописа Народне библиотеке (1952) 176.
**) Teodosija mniha Hilandarca pohvala sv. Simeunu i Savi (Starine
Jug. akad. XI, 1879, 158).
*) Пролошко житије Св. Саве (Светосавски зборник II, 1939, 81).
**) Запис, сем код Срећковића (стр. 72), штампан и код Новаковића
(Starine XI, 159).
љубиви студент“ Попманић (стр. 111). Тај је рукопис из 1525/26

год. Писан је у Сопоћанима. У науци је познат по опису Јаги
ћевом.“)
Кад се због Срећковићевих чудних поступака толико задр
жавамо на крају Теодосијевог Живота Св. Саве, можемо скренути
пажњу на једно место које се ту налази, а које је од несумњивог
значаја за утврђивање хронологије постанка тог Теодосијевог
списа. Симеон и Сава ту се позивају да спасавају своје отача
ство, српску земљу: „от поган находа и всакого оскрбљенија мо
литвами спасајта“ (стр. 218).
„1Погани“ су безбожници. На које се безбожнике овде ми
сли? Свакако на „безбожни језик кумански“, „чијим „нашстви
јем“ би Жича „огњем сажежена, и оста у пустоши „на длзе“.”)
То страдање Жиче Ст. Станојевић узима као крајњу временску
границу за своје датирање постанка Теодосијевог дела. По наве
деном месту из Теодосија, постанак дела не би требало стављати
пре тог страдања, већ баш у то доба.
Куманце је довео Шишман, господар Видина. То је било
око 1290 год.“) За време тога „находа“ или „нашствија“ био је
угрожен и Пећски манастир, и ново средиште српске цркве. Код
Пећи се не помињу Куманци, већ „трклета јерес језика татар
ског“. И Татаре, значи, треба подразумевати под изразом „погани“.
Дошло је већ до тога да све црквено „достојаније“ падне у руке
татарске, кад се деси преокрет. Татари су били страховито поту
чени. Црквени људи причали су о „огњеном стубу“ који се за
време ноћи спустио с неба, о „лучама пламеним“ које су изла
зиле из њега, па чак и о оружаним људима који су имали „огње
не образе“. Уверавали су свет да је то „велико знаменије“ измо
лио Св. Сава. Код архиепископа Данила, који нас о свему томе
извештава, прво се помиње Сава, па тек онда Симеон и Сава, и
најзад архиепископ Арсеније.“)
Молитва за спасење од „безбожничких навала“ је упућена
Симеону и Сави на крају Живота Савиног, написаног од једног
јеромонаха манастира Симеона и Саве. Она свакако стоји у вези
са „навалом безбожног народа куманског“ и „најпроклетије је
реси народа татарског“ на Жичу, „првосаздану архиепископију
српску“, и на Пећски манастир, тадашње средиште српске цркве,
са оном навалом за коју се веровало да је одбијена и сатрта Са
виним „молитвама“ и „великим знамењем“, најбољим сведочан
ством услишених молитава Симеона и Саве, и архиепископа срп
ског Арсенија. Та веза постаје још јаснија кад се имају на уму
89) Starine V, 17—20.

**) Животи краљева и архиепископа српских, изд. Ђ. Даничића
1866, 371—372.
*) В. Ћоровић, Историја Југославије (1933) 128; Ст. Станојевић,
Краљ Милутин (Годишњица Н. Чупића 46, 1937, 7). У науци постоји ми
шљење да то није био напад Шишманов, већ браничевских великаша Др
мана и Куделина (Влад. Р. Петковић, Манастир Жича, 11 и Преглед цр
квених споменика, 1950, 119).
*) Животи краљева и архиепископа српских, 117–118.
подаци о реци Сави као српској граници и о Жичи онако укра

шеној као што је првобитно била. Хронологија постанка Теодо
сијевог Живота Св. Саве која се добија временским одређивањем
„безбожничког напада“ (око 1290 год.) само је сужена и прецизи
рана хронологија до које се дошло на основу тих других података
| између 1284 и 1292 год.).
„Огњени стуб“ који се спустио с неба и из кога су излазиле
„луче пламене“ и оружани људи „огњених образа“ П. Срећковић
је објашњавао као „огњеве“ које су Срби запалили „по свима ви
совима и главицама“. Татари су огњеве одоздо посматрали, па су
им изгледали као да долазе с неба. Огњеви су обасјавали лица
Срба који су одгоре јурнули на Татаре. Тако су Срби постали
„огњених образа“.“) За Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића „огње
ни стуб“ је био „некаки необичан појав на небу“.“) Академик В.
IMишковић био је љубазан да ми саопшти ово своје мишљење о
„огњеном стубу“. Њему изгледа да би се по свему могло закљу
чити да се ради о појави већег метеора, који се могао кретати од
зенита ка хоризонту и у току тог свог кретања јаче се усијавати.
Метеор је могао или остављати за собом светао траг или избаци
вати своје честице приближујући се хоризонту. Могло би се прет
поставити да је експлодирао и тако блеснуо јачим сјајем, који се
одразио на лицима гледалаца и на предметима око њих. Мање је
вероватно да би у „огњеном стубу“ требало видети појаву полар
не светлости. У јужнијим пределима она је релативно знатно ре
ћа. Затим, она је мање динамична и више би могла да задиви но
Да застраши.
IX.
Безбожнички („потан“) напади помињу се и у Теодосијевој
Служби Симеону Немањи. У њеном другом канону, у првој пе
сми, пети „стих“ овако гласи: „Јако две светиле вероју људи сво
је просветивша чудесними блистани, слова проповеданијем мрак
јереси от њих отгнавша, и њиња погaних находа и всакоје скрби
молитвами си Сава и Симеоне свих избавита“.92)
Падају у очи исти изрази и у овој Служби и у Животу Св.
Саве: „поган наход“ и „скрб“, односно „оскрбљеније“.“) Оно
Енвиња“ (сад) је нарочито важно за хронологију.
*) Историја српског народа II, 193.
*) Историја српскога народа I 3 (1895–6) 99.
*) Минеј за фебруар Пећске патријаршије бр. 41, ХV века; Србљак
(1765) л. 139 б.
**) У Теодосијевом Канону општем Христу и Симеону и Сави (о
њему смо напред већ говорили и нагласили да га треба разликовати од
такође Теодосијевих Канона Симеону и Сави – само њима, а не и Хри
сту) изрази су потпуно исти као у Животу Св. Саве: „и поган находа и
вcакого оскробљенија (користим се својим исписима из дечанских рукописа
ХV и XVII века; С. П. Розанов на н. м. 46 нап. 1 помиње један рукопис
ХIV века). И у Теодосијевој Похвали Симеону и Сави (како у опширној
тако и у краткој њеној редакцији) срећу се изрази: „поган находа“, „от
поглштенија (= гутања, прождирања) поган“ одн. „јазичска“ (С. П. Ро
зановљ, на нам. 24, 68, 73). Сасвим оправдано се може да посумња да ти
И у Служби Св. Сави, која је бесумње такође Теодосијево

дело, помиње се „поганих наход“, и то на два места. Први пут у
II канону, у песми 4, у „стиху“ 5: Caвиним и Симеоновим „моли
твами спаси је (= страну људи твојих) поган находа“.“) Други
пут опет у II канону, у песми 8, у „стиху“ 5: Симеонове и Савине
молитве да избаве „поган находа и различних обстојанији“ (=
опсада, невоља).“) Тај је „стих“ (тропар) једини из целе те песме
који се не налази у песми 8 и 9 II канона Службе за празник пре
носа моштију Св. Саве.“) Због тога треба узети да је тај стих
уметнут приликом преношења песме из једног текста у други.
Треба напоменути да Служба за празник преноса Савиних
моштију није прерађивана ни у доба одметања Вукашиновог од
цара Уроша, можда ни у доба постојања Војводства Св. Саве, а
изрази можда не претстављају дословни навод из неког литургичног тек
ста. У том случају, наравно, били би без значаја за наша истраживања.
Вечерње и јутрење у сугубој јектeнији садрже ову молитву: „Још се мо
лимо да се сачува ова света обитељ (или: град овај) и сваки грал и крај,
од глади, куге, труса, потопа, огња, мача, навале туђинске и међусобног
рата . . .“ (наводимо превод епископа бачког Иринеја, Недеља свете Пе
десетнице, 1942, 66, 187). Та се молитва, с друкчијим почетком, налази и у
Литургији Василија Великог у канону евхаристије. У црквенословенском
тексту стоји: „нашествија иноплeмeников“ (Служебник и 1928, 27, 246).
Једна молитва за ратна времена (на свитку из XIV века, српске рецензије,
у Хиландару) има ово место: „избави ни (нас) от пагуб нашетвија ино
страник сих и у собија“ (изд. епископ Димитрије, Споменик САН ХХХIII,
1898, 11). У Теодосијевој Похвали Симеону и Сави, поред „поглаштенија
поган“, помиње се глад, смрт „нуждна“ — насилна, грех душеубица и „ме
ждусобна бран“ — рат (С. П. Розановљ, на нам. 73). Служба Св. Сави од Са
виног ученика и Служба за празник преноса Савиних моштију у 5 песми
II канона доносе с извесним разликама овај „стих“: „С слзами впијем
ти, Саво преблжене, избави своју паству от огње и мча и иноплeмeник и
особште (у другој Служби: усобице) злосмишљајуштих и глада и всакоје
прокуди“. У првој Служби то је трећи „стих“ (Споменик САН III, 171), a
у другој Служби је први „стих“ (Гласник СУД 63, 34; Ст. М. Димитрије
вић, Слоужба прђнесенia моши св. Сави 1935, 38). Обе службе у бого
родичном 6 песме моле за спасење „от глада, труса же и озлобљенија, и
от вcах језичски спасе наити и противљенија пакости“ (у другој: „и от
всех спаси и језчских наити и противније пакости“). Та песма у првој Слу
жби припада II канону (Споменик САН III, 172), а у другој Служби II ка
нону (Гласник СУД 63, 1885, 35; Ст. М. Димитријевић, op. cit. 40). Као што
се види, ниједан од ових навода немају ближе и непосредне везе с изра
зима из Теодосијевих дела: Службе Симеону и Живота Св. Саве. Безбо
жници (и то не као „погани“, већ као „језичници“) помињу се само у по
следњем примеру. Тај помен би сведочио да су обе службе, и Савина од
његовог ученика и она за празник преноса Савиних моштију, постале (или
су само можда прерађиване и допуњаване) у време пустошења татарског,
1242. год. Служба за празник преноса Савиних моштију је каснија; за
њену израду је употребљена Служба од Савиног ученика. Поред осталог,
она је из Службе од Савиног ученика позајмила горенаведени „стих“.
*) Зборник ман. Дечана бр. 134/315 из прве половине XV века; Пра
знични минеј ман. Дечана бр. 242, из ХV века; Празнични минеј Пећ
ске патријаршије бр. 58, из 1522/23 год.; Србљак (1765) л. 109б.
*) Наведени рукописи ман. Дечана и Пећске патријаршије из ХV
и XIV века; Србљак, л. 1145.
“) Изд. Љуб. Ковачевић, Гласник СУД 63, 38, 39 и Ст. М. Димитри
јевић, op. cit. 44-45, 46.
бесумње ни у доба када је нестало Пећске патријаршије и када

је милешевски митрополит „држао престо Св. Саве“ (1459—1557).
О том прерађивању закључивао је Рад. М. Грујић “”) на основу
појединих места у Служби, али је притом изгубио из вида да се
нека од тих места налазе и у Служби Св. Сави од Савиног учени
ка, која нам је сачувана у пергаментном рукопису с почетка XIV
века.“) „Злодеј“ који треба да буде „под ногама верноме цару
нашему“) није Вукашин, јер „злодеја“ истим речима помиње и
Савин ученик, само место „цара“ пише „краљ“, 199) „Србска все
славнаја митрополија“, која се у другој песми наводи „с всеми
епархијами и гради“, 191) не може бити милешевска митрополија
на почетку турскога ропства, пре обнове пећске патријаршије, јер
на исти начин и Савин ученик бележи српску митрополију и ње
не епархије. 192) Истина, митрополију из оба ова текста и један
Ил. Руварац сматра за Милешеву после прогласа патријаршије
(1346), и то можда из нешто доцнијег времена. 193) Руварац се не
осврће на чињеницу да један од та два текста имамо у рукопису
из почетка XIV века, из времена када се пергамент још називао
хартијом. 194) Савино „отчство тзоименитно“ из Службе преноса
Савиних моштију 195) свакако није „прослављено отачаство“.“)
Израз „тзоименитно“ могао би се односити на Војводство Св. Са
ве, али само у том случају ако га нема у пергаментном рукопису
софиске Синодалне библиотеке који је из XIV века. 197) Тај је из
раз био у једној „одвише старој србуљи на кожи писаној у цркви
Брезавици на реци Лиму“; Службу преноса Савиних моштију из
тога рукописа имамо у препису и преносу на црквенословенски
језик из 1871 год. 195)
У Служби Св. Сави, свакако од Теодосија, има два места
која отежавају датирање, док се не утврди да ли се она налазе
И У Старим рукописним текстовима из времена пре турских на
пада на наше земље. У II канону, у песми 8, тропар 3 садржи по
") Служба Св. Сави 6 маја (Нови источник II, 1935, 150–152).
“) Споменик САН III, 166. Упор. ст. новаковић, историја српСКе
књижевности, 1871“, 61 и Ђ. Даничић, Ситнији списи I (1925) 432-433. Љуб.
Ковачевић је припремио за штампу Службу Св. Сави по рукопису хту
века (в. Годишњица Н. Чупића ХХХV, 1921, 304). То ће бити пергаментни
Празнични минеј бр. 810 Народне библиотеке у Београду. Недовољни по
даци код С. Матића (опис рукописа Народне библиотеке, 16) наводе на
мисао да је у том Минеју, изгорелом 1941. год., била Служба Св. Сави од
Савиног ученика.
º) Гласник СУД 63, 39; Ст. М. Димитријевић, op. cit. 47.
1991. Споменик САН III, 174.
19) Гласник СУД 63, 37, 39; Ст. М. Димитријевић, op. cit. 43, 45–46.
19) Споменик САН III, 173, 174.
193) О хумским епископима и херцеговачким митрополитима (1901) 29.
194) Како се види из записа на рукопису: Споменик САН III, 166 =
ЈБуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи II, 404.
199) Гласник СУД 63, 21.
199). Како преводи Ст. М. Димитријевић, op. cit. 15.
197) В. Ћоровић, Светосавски зборник II (1939) 79.
198) Рукопис Српске академије наука бр. 334 (Љуб. Стојановић, Ка
талог САН 1901, 22).
Историски часопис САН з
мен Агарјана: „и агаренскују грдињу низложи вскоре“. А у II

канону, опет у песми 8, тропар 3 почиње овим речима: „Агари
чедом погани и Исмаилитом, вњегда подвизати се на стадо твоје,
взбрани светитељу молитвами си . . .“ 199) Ако су ови тропари
накнадно унети, онда је јасно да се под Агарјанима и Исмаилћа
нима мисли на Турке. Али би се они могли да односе на Турке и
у случају да припадају првобитном тексту Службе. У биографи
ји краља Стефана Уроша II Милутина — у оном делу који је по
Ив. Павловићу“) од архиепископа Данила II, а по Љуб. Стоја
новићу“) од Даниловог настављача — називају се Агаренима
„безбожни Перси“. 112) То су Турци, који су 1309 год. били у слу
жби краљевој као најамници и који су се били побунили против
њега.“) О тим „безбожним Персима и Агаранима“ говори се и у
хиландарској повељи краља Стефана Уроша II Милутина о се
лишту Уљарима,“) али та је повеља фалсификована на основу
текста архиепископа Данила одн. Даниловог настављача. 115) Ta
повеља је послужила за израду Милутиновог житија које је
штампано у србљацима 1761. и 1765 год., па се отуда и у њему
помињу ти „безбожни Агарјани“.“) Само се у повељи каже да
су Агарани поражени захваљујући молитвама „светаго Симеона
и светаго светитеља Сави“.
Та Служба Св. Сави је позната у рукописима почевши од

друге четвртине XIV века. 117) Она је у зависности од текста Жи
вота Св. Саве од Теодосија. По Служби, Сава је „плотскија
љубве измлада“ избегао (Србљак 1765, л. 104а). Ту се мисли на
неостварену намеру Савиних родитеља да га жене у седамнае
стој години, а о томе нам прича само Теодосије (стр. 6). У Слу
жби се слави Сава што је исправио „слукаго горбом“, што „слу
ки . . . приполз“ (л. 1045, 115б). Код Теодосија се говори о „слу
ком“ (згрченом, грбавом) иноку Неофиту (стр. 210), а код Домен
тијана о „хромом“ (стр. 340). Служба помиње „сујемудреног Го
тана“ (л. 109б). Тако Стреза назива Теодосије (стр. 104), а не и
Доментијан. Израз „Угрин“ среће се у Служби (л. 110б) и код
Теодосија (стр. 152, 153, 154). По Служби, угарски краљ „градно
је же каменије лобзаја глагољаше: дивен Бог во свјатих својих“
(л. 110б). То исто пише код Теодосија (стр. 156). Код Доментија
на тога нема. Он не говори о „градном камењу“, већ о „превели
ком граду и о „крушцима великим“ (стр. 250) и „превеликим“
(стр. 251). За Саву се у Служби каже да је „матере . . . прижити
“) Наведени рукописи ман. Дечана и Пећске патријаршије из ХV

и ХVI века; Србљак, л. 113б, 114a.
**) Књижевни радови архијепископа Данила II (1888) 18.
1“1) Житија краљева и архиепископа српских (Глас САН 106, 1923, 103).
***) Живота краљева и архиепископа српских, 142.
***) Ст. Станојевић, Краљ Милутин (Годишњица Н. Чупића 46, 22).
*14) Споменик САН III, 22.
***) Јов. Радонић, Биографија и аутобиографија краља Милутина
(Летопис МС 183, 1895, 92—109).
*1“) Изд. од 1765, л. 192a.
- 117) Споменик САН III, 165.
је“ (л. 112а). По Теодосију, Немања и Ана се моле да им се „при

жити“ (роди) још једно дете (стр. 3, 4).
Треба нагласити да је уопште реч о оној служби која је у
Празничном минеју Божидара Вуковића (1538) и у штампаним
србљацима. Иста је служба и у Срећковићевом рукопису, наравно
кад се не узме у обзир Теодосијев Канон општи Христу и Симе
ону и Сави.
Х
Код Срећковића се наводи рукопис Теодосијев из Тројицке
павре. Он се позива на Житије Св. Саве, на једну руску књигу
намењену у првом реду посетиоцима руског манастира на Св.
Гори, Св. Пантелејмона (она је штампана као манастирско из
дање).
Срећковић је имао четврто издање из 1894. год. Предамном
је пето издање из 1901. године. У књизи на крају Житија пише
да је оно „из рукописа ХVI века, који припада Тројицкој лаври,
под називом Србљак, или Житија српских светаца Мо 9“.
Тај рукопис није забележен ни код Свет. Вуловића у Го
дишњици VII ни код П. Поповића у Прилозима V. Судећи по то
ме што се назива Србљак, биће да је српске рецензије. У књизи
је текст руски (бар је тако у издању које имам). Срећковић тако
цитира да изгледа да је у њој стари српски текст (в. стр. 72—73.
112). Међутим, сам он на једном месту каже да је „издање на ру
ском језику“ (стр. 112).
Напоменимо узгред да је та руска књига преведена на срп
ски 1909. год. Превод је Даринке Неранџић Брашованове, учите
пљице. На крају књиге се налази прилично велики списак имена
Претплатника.
По В. Тагићу, Теодосијев Живот Св. Саве долази у Русију
почетком XVI века. Он је у изводу, руске рецензије, под именом
Доментијановим. Тај руски извод је највероватније постао на Св.
Гори. 113) Јагића се држи Свет. Вуловић. 119)
Теодосијев Живот Св. Саве у свима рукописима руске ре
цензије није у изводу; у некима је у целини, 129) Руска рецензија
Теодосијевог дела морала је постати још у XV веку. Треба мисли
ти на бугарско посредништво или бар на крај у коме је бугарска
рецензија имала утицаја. Драг. Костић наводи један рукопис Мо
сковске синодалне библиотеке (бр. 635), који је „с краја XV в. ру
ске редакције, с јусовима и траговима српског извода, нарочито
на првим странама, где је преписивач био пажљивији“. За српски
извод Костић налази да је, „према очуваним ортографским особ
ностима, могао бити из XIV в.“121)
Hº) Ein Beitrag zur serbischen Annalistik mit literaturgeschichtlichen

Einleitung (Archiv für slavische Philologiе, II, 1877, 37).
119) Годишњицa VII, 133.
**) Како напомиње Љуб. Стојановић, Споменик САН III, 79.
121) Наставник ХХIII (1912) 54. и нап. 1.
з
цен
XI
М. Мурко“) пише о Теодосију под видним утицајем Срећ

ковићеве расправе. Он мисли да се у Срећковићевом рукопису
Теодосијев Живот Св. Саве назива историјом, „повешћу“.“) То
не стоји. Срећковић је, као што смо напред рекли, реч „повест“
узео из увода Теодосијевог Живота Св. Саве. Тој речи је Срећ
ковић дао значење „историја“. Она то може да значи,“) али је
код Теодосија очевидно употребљена у смислу „причање“, као
што је то констатовао још Ђ. Даничић.“) Да је Теодосије писац
XIII века, Мурко се позива на увод, на помен „часних ученика“
Савиних који су с њим били „сапосници“ у „странствовањима са
путници“ и у „путовањима сатрудници“. После расправе С. П.
Розанова то место у књизи више не почива на подацима о којима
вреди расправљати. Муpко даље истиче да се „још увек верује“
да је Теодосије „преписао Доментијана“, па додаје да је „обр
нуто случај“. Оба писца „сами себе најбоље карактеришу“. По
Теодосију, светогорски монаси су наложили Сави да напише
„Живот“ Симеонов, док се по Доментијану налог односио на
„чуда“ Симеонова. Кад се изврши упоређење, види се да је Тео
досије „ближи Сави“, да је самосталан и „у самој ствари много
више историчан (вероватност свих његових вести је друго пита
ње), стваран и природан, док је Доментијан легендаран, хипер
боличан и реторичан“. Та два светогорска монаха „била су конку
ренти, и свакако није случај да је Доментијан писао само биогра
фију Св. Саве у својој усамљеничкој ћелији на Кареји где је по
њеном типику требало да он стално остане“. По Мурковом ми
шљењу, „Доментијанове биографије биле су намењене српском
двору, Савина биографија од Теодосија више се свиђала мона
сима“.
На Муркову књигу написао је критику В. Ћоровић.“) Са
неприкривеним чуђењем Ћоровић је истицао да се код Мурка ка
же да је Теодосије самостално писао, да ништа није узимао од
Доментијана, чак да се Доментијан служио Теодосијем. Готово је
био склон да не верује да добро разуме Муркову реченицу, коју
због тога у потпуности наводи.
Мурко се нашао побуђен да напише читаву брошуру као свој
одговор на Ћоровићеву критику.“) У њој објашњава и своја из
лагања о Теодосију (стр. 17—18). Оно што је он рекао у својој
књизи није ни сасвим ново, а није ни његово. Први је такве по
122) Geschichte der alteren südslavischen Litteraturen (1908) 159.

*) В. нап. 139 на стр. 218.
*) Fr. Miklosich, Lexicon paleoslovenico-graeco-latinum, 583.
*) Рјечник из књижевних старина српских II (1863) 327. Наводи је
дан једини пример, и то баш из Теодосијевог увода.
*) Archiv für slavische Philologie XXXII (1910) 279. Пре тога Ћоро
вић је о књизи писао и у Српском књижевном гласнику 22 (1909) 50–57,
али тада није помињао Мурково мишљење о Теодосију. О тим Ћорови
ћевим критикама упор. М. Murko, Spomeni (1951) 140.
127) Zur Kritik der Geschichte der alteren südslawischen Litteratu
ren (1911).
гледе на Теодосија изнео П. Срећковић, али он није доказао њи

хову тачност. Зимског семестра 1902/1903 год. Никола Радојчић
је код њега израдио семинарски рад, у коме је, после упоређења
Теодосија и Доментијана, дошао до истог резултата. Радојчићеви
докази били су веома убедљиви. Кад је писао књигу није знао
да ли је Н. Радојчић остао при својим схватањима, па се зато
није позивао на њега. Сад је од Радојчића обавештен да није про
менио мишљење и да спрема о том питању посебну студију.
Сам Никола Радојчић је о томе имао прилике да говори у
своме приказу на расправу С. П. Розанова о Теодосију. Међутим,
он ту није ни додирнуо питање односа Доментијана и Теодо
сија. Изразио је само мишљење да ће се време живота Теодоси
јева „можда моћи докучити са Службом Св. Сави од Теодосија,
које је описао П. Сресковић, али се сада не зна, где је“.“)
Чланак В. Ћоровића „Проучавање старе српске књижевно
сти“ имао је једну напомену, у којој се, с позивом на Радојчићево
саопштење, износило да Радојчић „сад то питање посматра много
друкчије него пре и нагиње више старијем општем схватању“.“)
Друга глава студије проф. Радојчића „Теодосијеви погледи
на друштвено и државно уређење“139) посвећена је питању које
нас овде интересује. Она носи наслов: О добу живота и рада
Теодосијева (стр. 4—14). Ни овде немамо мишљење проф. Ра
дојчића у потпуности изложено. Дати су само његови основни
разлози, који су га навели да у Теодосију види писца старијег
од Доментијана. Сем тога, објашњено је зашто толико дуго не
излази расправа професора Радојчића, о којој је говорио Мурко.
Доментијанов Живот Св. Симеона је потпуно несамостално
дело. Зашто би живот Св. Саве био друкчији? Тај се спис, ме
bутим, сматра као оригиналан. Узима се чак да Теодосијев Жи
вот Св. Саве претставља прераду тога списа. Прерађена житија
добијају још више хагиографски карактер, а овде би било обр
нуто. Теодосије има више историских података од Доментијана.
Живот Св. Саве од Доментијана је из 1253 год. Зар је Св. Сава
све дотле био без биографије? Са житијама су у вези службе.
Постоји Служба Св. Сави од Теодосија. Али да ли је то Теодо
сије, писац Живота Св. Саве? Поуздан одговор не може се дати.
Било би важно доћи до Срећковићевог рукописа, у коме је та
Служба. Не би се свакако нашла јасна одгонетка, али би се
ипак видело шта управо садржи Служба. Тешко је добити тач
них обавештења из смушене Срећковићеве расправе. Треба наћи
сам Срећковићев рукопис. То ће бити исти онај рукопис који је
Иван Павловић давао Ст. Новаковићу. На рукопис се, позивао
Срећковић да докаже да је Теодосије писао и Службу и Живот
Св. Саве, као и то да је Теодосије савременик Савин. Нешто је
из Службе Срећковић исписао. Треба све то видети и проверити
у самом рукопису. Проф. Радојчић је чинио „све и сва“ да би
Pº) Летопис МС 285 (1912) 106.

*) Просветни гласник 39 (1922) 215 нап. 1.
*) Из Bazprava Znanstvenega društva v Ljubljani 9, 1931.
ушао „у траг томе рукопису“. Сви његови напори „остали су

узалудни“. То је разлог зашто је његов рад остао необјављен.
Он има скупљену „опширну доказну грађу“. Неће је објављи
вати све док „не уђе у траг споменутом Срећковићеву или Па
вловићеву рукопису“. Проф. Радојчић сматра отвореним цело
питање о томе „ко је секундарни извор, Теодосије или Доменти
јан“. Треба још поменути да, по проф. Радојчићу, у Теодосијевој
Похвали Св. Симеону и Сави има „читав низ места који својом
живошћу и непосредношћу остављају утисак да је Тедосије био
савременик Св. Саве“. Проф. Радојчић наглашава да су то „ипак
само утисци“.
Расправу проф. Радојчића укратко је приказао Павле По
повић. 131) Он налази да проф. Радојчић „не тврди ствар савим
изрично, али се доста јасно ангажује за приоритет Теодосијев“.
Њему изгледа да се ова мисао проф. Радојчића „не може при
мити“.
На мишљење проф. Радојчића осврнуо се и В. Ћоровић,
кад је писао о Доментијану у предговору за превод Л. Мирко
вића (1938). То је учинио у овој напомени: „У науци постоји
мишљење, још неразрађено и недоказано, да је Теодосије можда
старији од Доментиана. Овде није место улазити у расправљање
тога питања, али је то мишљење, по моме уверењу, на погрешном
трагу“ (стр. 22 нап. 1).
Од проф. Радојчића постоји један мали чланак о Теодосију
објављен на пољском језику у огледној свесци за Stownik o
žytnošci stowiaiskich (1934) 49–50. У чланку помиње и Теодо
сијеве службе Симеону и Сави и каже да су неиздате у целини
и тачно, што је велика штета, јер би се помоћу њих можда мо
гло још ближе одредити време живота и рада Теодосијевог.
Проф. Радојчић је додирнуо питање односа између Тео
досија и Доментијана и у својој расправи „Св. Сава и автоке
фалност српске и бугарске цркве“.132) Томе је посветио само две
реченице: „За мене проблем односа Доментијана и Теодосија
постоји већ близу четрдесет година, па ипак нисам доспео да га
изведем начисто. Са садашњим схватањем већине не могу да се
сложим, а своје схватање не могу дефинитивно да израдим док
се критички не издаду сви списи обадва писца, нарочито Теодо
сијеви“.
XIII
Потпуно је у праву проф. Радојчић што сматра да је Срећ

ковићев рукопис онај исти рукопис који Ст. Новаковић помиње
и за који каже да га је добио на проучавање од Ивана Павло
вића. То се јасно види из описа Свет. Вуловића. У Вуловићевом
списку Теодосијевих рукописа под бр. 10 налази се призренски
рукопис, за који се бележи да је „сада у П. Срећковића, проф.
***) Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XII (1932)

148–149.
132) Глас САН 179 (1938) 184–185.
вел. школе у Београду“.“) Вуловић наводи да рукопис помињу:

Ст. Новаковић у Starinama Jug. akad. XI и Иван Павловић у „До
маћим изворима за српску историју“.“) Рукопис је из XVI
века. Теодосијев Живот Св. Саве „слаже се у свему с Даничи
ћевим издањем од 1860, али се опет налази по нека реч друк
чија, по неки старији облик“. На поменутом месту Иван Павло
вић је о рукопису говорио као о својини П. Срећковића. Срећ
ковић га је донео из Призрена. Павловић је мислио да је рукопис
„по свој прилици из ХVI века“. Укратко је описао садржину ру
КОПИСa.
Заједно с другим Срећковићевим рукописима, и овај је

рукопис доспео у Народну библиотеку у Београду. Збирка је от
купљена још 1902. год.135) Рукопис за којим је проф. Радојчић
толико трагао налази се описан код Љуб. Стојановића у Каталогу
Народне библиотеке у Београду IV (1930) 110. У Каталогу је под
бр. 386, а носио је инвентарски број 633. Стојановић је у Ката
погу забележио да је рукопис нађен „у Старој Србији у Драј
нићкој цркви“. По њему, рукопис је из ХVI-XVII века. Све
до Првог светског рата рукопис је чуван у Библиотеци; тада је
нестао. 139)
Неки су рукописи Народне библиотеке изгорели 1915 год.
у Крагујевцу, на железничкој станици. Можда је међу њима
био и Срећковићев рукопис. А могуће је да је рукопис само не
стао, да ће се једног дана појавити, као што је био случај
с Призренским рукописом Законика цара Стефана Душана.
Ипак проф. Радојчић нема разлога да чека на његов евентуални
налазак. Тај рукопис нема оног значаја како би изгледало из
Срећковићеве расправе. Теодосијев Живот Св. Саве мало се
разликовао од Даничићевог издања, и то само у понекој речи и
облику. Проучавали су га Иван Павловић и Свет. Вуловић, имао
га је у руци. Стојан Новаковић, П. Срећковић је избележио неке
разлике, па немамо разлога да претпостављамо да је нешто ва
жно превиђено. На Службе Симеону и Сави обратио је специ
јалну пажњу Ст. Новаковић. Он је из Савине службе преписао
Канон општи и трагао за њим. Помиње и „umnoženi Srbljak (zbor
nik kanona Srbima svecima) biogradski“. То је Србљак митрополита
Михаила из 1861 год. У њему су службе Симеону и Сави, оне
исте које се и у рукопису налазе. Да је било каквих разлика,
нарочито каквих важних разлика, Новаковић би то запазио, као
што је приметио Канон општи Христу и Симеону и Сави. Кратко
житије Св. Саве Срећковић је штампао и ми смо видели да је
то текст који је у науци већ добио своје место.
Ми са највећим интересом очекујемо расправу проф. Ра
дојчића. Надамо се да ћемо ускоро имати задовољство да је про
133) Годишњицa VII, 132.
134) Гласник СУД, 2 одељење VII, 1877, 99.
139) О томе в. Ст. Станојевић, Историја српског народа у средњем
веку I (1937) 15.
139) Годишњак САН 37 (1928) 161.
учавамо, са оном истом великом научном коришћу, коју нам

доносе сви остали радови проф. Радојчића.
На досадашња саопштења проф. Радојчића о односу између
Доментијана и Теодосија учинићемо овде само неколико својих
напомена. Заиста је доста велики временски размак између Са
вине канонизације (1237) и постанка Доментијановог Живота
Св. Саве, али само у том случају ако се узме да је то дело пи
сано 1253/54. год. Ми, међутим, имамо забележину и другу го
дину, 1242/43, и она нам смањује тај размак на свега пет до шест
година. То није дуг рок за писање једног тако великог дела,
које у штампаном издању има 227 страна.
У чисто хагиографској преради појмљиво је да се изостав
љају историске чињенице које не служе побожној сврси дела.
Тако је Цамблак писао свој хагиографски спис после готово
историског дела о Стевану Дечанском од Даниловог ученика.
Али шта нам сведочи да је Теодосије желео да описује Савин
живот у хагиографском смислу? Стара наша књижевност није
била намењена само монасима и свештеницима, већ и феудал
ним круговима. Сава је, поред свог оца, творац средњевековне
српске државе. Он „и краљевство обнови и освети в србсцеј зе
мљи“ — казује се у записима на крмчијама. 137) НБегова биогра
фија требало је да буде и по властеоским дворовима, да би по
дизала култ династије и да би служила као васпитно средство
за властеоске синове. Можда је Теодосијево дело имало баш ту
намену. Свакако није случајно да се код Теодосија истиче да
се „нико други од другог колена не огосподи међу Србима, него
само од племена њихова, предајући краљевство отац сину и син
сину“.133) Ту се мисли не само на Симеона него и на Саву; племе
које влада то је и Савино племе. Непосредно иза тога места долази
друго које још јасније указује да је дело можда намењено
феудалним ратницима: „Јављају се и пред пуковима српских
скиптара божји анђели у облику њихову, послани од Бога мо
литвама њиховим на помоћ у биткама, тако да су многи од вој
ника говорили: Видесмо Св. Симеона и Св. Саву пред нама у
пуку како језде на коњима, и то онога у смерном иночком оделу,
а овога украшена светло светитељски“.“) Сава је владалачки
син који је одабрао црквену каријеру. То је један од двају пу
тева који су стајали пред властеоским синовима. Требало им је
дати упут и за тај животни пут. Показати им како се може др
жави да служи и као припадник цркве. Одакле се то може боље
да види но из Савине биографије?
Ако би заиста ту намену имало Теодосијево дело, било би
сасвим разумљиво мноштво историских података у њему. Крај
XIII века баш је доба кад се очекује да се развија интерес за
137) ЈЕуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 17, 286; III
(1905) 140.
13°) Даничићево издање, стр. 216; наводимо превод М. Башића, Старе
српске биографије I (1924) 248—249.
13“) Издање 216–217; превод 249.
-_- __
историју. Српско феудално друштво се све више снажи и спрема

се да почне да тежи ка царству, највишем државном облику у
средњем веку. Ускоро ће и Данило да пише биографије, које ће
много да личе на историске списе. Његов ученик отићи ће још
неколико корака даље. Јавиће се интерес и за светску историју.
Доћи ће и до превођења и преписивања византиских хроника, а
то ће, доцније, да изазове српске родослове и летописе. Развојна
је линија јасна; на њеном почетку има своје одређено место и
наш Теодосије.
На Теодосијевом делу стоји или и Доментијаново име, или
само Доментијаново име. То је могуће. Теодосије је обрадио оно
што је већ „сказао“ Доментијан. У преписивању се може да по
греши, па да се задржи Доментијаново и изостави Теодосијево име.
Такав случај не да се ни замислити код дела које би било само
Теодосијево, без „сказивања“ Доментијановог. Како да задржи
оно чега нема и чега није ни могло бити? Шта ће Доментијаново
име на самосталном Теодосијевом спису? На преводу Јиречекове
Историје Срба стоји и име преводиоца, проф. Радонића. Може
неко да погреши, па да изостави Јиречеково име и да каже да
је Историја Срба од проф. Радонића. То је могуће из простог
разлога што се оба имена налазе на насловној страни. Али на
оригиналу не стоји. Радонићево име и нико не може да учини по
грешку и да оригинал огласи за дело проф. Радонића.
Теодосијеву Службу Св. Сави можемо да датирамо без икак
вог осврта на чињеницу да је служба неопходна за светитељски
култ и да службе мора бити или за саму канонизацију или одмах
после ње. Сем Теодосијеве, ми имамо још три службе Св. Сави,
не рачунајући Службу за празник преноса моштију. 149) Једна је
свакако из XIII века. У њој се помињу Савини ученици који му
приносе „похвални венац“. 141) Сачувана је у рукопису с почетка
ХIV века. Друга је служба дошла до нас у рукопису из времена
око 1330 год. 143) Та је служба интересантна по томе што се у
њој уопште не помиње српско име. Трећа је служба била сачу
вана једино у бугарском рукопису XIV века. Није објављена, а
рукопис је пропао у Народној библиотеци у Београду. 143)
Ђорђе Сп. Радојичић
P) Овде исправљам и допуњавам своја излагања у Јужнословен

ском филологу 18 (1949/50) 198—199.
НА) Споменик САН III, 171.
НА) Ст. Новаковић, Примери књижевности и језика (19043) 152–158.
***) ЈЕуб. Стојановић, Каталог ТV, 62.
42 Djordje Sp. Radojičić
___—___
RESUME
Djordje Sp. Radojičić
NOTES SUR L’ANCIEN ÉCRIVAIN SERBE THÉODOSE
P. Safarik a le premier attiré l’attention sur Théodose (en 1831)

mais il l’a placé par erreur au XVIII siècle. Il l’a déclaré identique
au hiéromoine de Hilandar Théodose qui vécut ultérieurement, et
qui a fait imprimé en l__776 à Venise les Canons де Siméon et de
Sava. Cette erreur a pu êtne commise facilement car «ces Canons sont
l’oeuvre de Théodose l’aîné. Ainsi Safarik n’a point fait de différence
entre l’écrivain Théodose et son éditeur ultérieur du même nom.
Le premier comme le second Théodosse furent des hiéromoines
à Hillandar. Le second était un ,,Serbe de Croatie“. En 1778 il a copié
la vie de Skender—beg, et en 1788 une partie де Mavro Orbini, abre
gée et traduite par Sava Vladisavljevié.
Théodose l’aîné est un écrivain du moyen—âge. C’est un fait cer
tain, car nous avons la copile de Théodule des années 1335l’36 de la
Vie de St. Sava. Dans la copie de Théodule et encore dans quelques
autres copies il est dit que la‘ Vie de Sava fut „dite“ apar Domentien
et ,,écrite“ par Théodose. 'La plupart des investigatewrs ont exprimé
leur avis que Théodose avait refait la Vie de St. Sava de Domentien.
Il existe cependant un avis contraire que c’est Domentien qui se se
rait servi де l’ouvrage de Théodose. Une tentative a été faite pour
l’expression ”écrite“ soit comprise comme ,,imagée“. Théodose
aurait été un mdniaturiste qui aurait peut—être refait l’ouvrage de
Domentien, si peut—être Domentien ne l’aurait pas fait lui-même.
Les savants ont longtemps cherché le manuscrit de Srećković
sum les oeuvres де Théodose. Cependant on pouvait facilement par
venir à ce manuscrit. Depuis 1902 jusq’à Première guerre mondiale il
se trouvait à la Bibliothèque nationale de Belgrade (immatriculé sous
le No 633). Il a disparu en 1915. Le manuscrit a été étudié par Ivan
Pavlović, St. Novaković, Svet. Vulovié, et P. Sreékovilé en a publié
plusieurs parties. Il date du XVI—XVII siècle et n’a pas l’impor
tance qui lui avait été atribuée.
Le but de la modification de Théodose de la Vie de St. Sava de
Domentien était peut—êttre de la faire «parvenir dans les châteaux des
nobles et de servir comme moyen d’éducation pour les fils de nobles.
Cette modification a été faite vers 1290, à l’époque où Sime-on et Sava
étaient appelés à sauver leur patrimoine ,,ot pogan nahoda“ (de
l'invasion des barbares) des Koumanes et des Tartares qui étaient
menés par le seigneur de Vildline Sâsman. Pendant cette attaque fut
incendié Žiča, l’ancien centre de l’église serbe, et le nouveau" centre,
le monastère de Peé, fut grièvement menace, La préservation en fut
attribuée aux prières de Sava. Un „grand signe” parut pendant la
nuit qui remplit de frayeur les agresseurs. D’apès l’opinion de
l’académique V. Mišković, la ,,co-lonne de feu” qui descendit du
ciel doit être expliquée comme l’apparition d’un météore un peu:
plus grand.
- J. О ПОТРЕБИ ИЗДАЊА СРПСКОГ ДИПЛОМАТАРА „1...
У историском раду ХIX и XX века видимо упоредо два

историска правца рада. Један је прикупљање и издавање „истори
ских извора“, други је писање историје на основу тих извора.“
Први рад имао би логично да претходи оном другом; ипак је
ра Д. На прикупљању и издавању ИЗВОра толико сложен и Зама
шан, да једно дефинитивно издање свих историских споменика
ДОЛази у МНОГИМ Земљама тек ПОСЛе Писања. МНОГИХ ИСТОриских
монографија, па чак и после синтетичке историје.
Треба разликовати издање свих Мonumenta у које улазе стари
писци, летописи, биографије, мемоари, закони, записи — и тако
звани Codex diplomaticus – дипломатар“. Њега сачињавају влада
лачке повеље и писма, међународни уговори, судска и приватно
правна акта. За историју старијег доба овакав је дипломатар од
неоцењиве важности јер он најбоље приказује стварне односе
социјалног и економског живота. Од нарочитог је он значаја за
српску историју Средњег века, за коју је остала грађа (летописи,
мемоари и др.) врло оскудна.
У наше дане, када пред науком стоје нови задаци, када
треба писати историју Средњег века не само као политичку него,
пре свега, као социјалну, издање потпуног „српског Дипломатара“
много би олакшало рад на проучавању правних, социјалних и
економских односа средњовековног феудалног друштва.
Нажалост, у томе је погледу мало урађено. Док је Југосла
венска академија у Загребу пошла правилним путем и објавила
одличан Дипломатички зборник у оквиру велике серије извора,
српска наука је у току сто година лутала између разних планова
и није га још коначно израдила. Биће од користи да укратко
изнесемо историјат тих планова и покушаја.
--
-- --
Питање о издању зборника средњовековних повеља и исправа

као најзначајнијих извора за српску историју било је постављено
већ првих година XIX века, чим је почело проучавање српске
прошлости.
У XVIII веку било је већ објављено у појединим земљама
доста таквих зборника обично под насловом Сodex diplomaticus.
1. О том проблему расправљају и уџбеници историске методике и историје

модерне историографије.
- Називом „дипломатар“ послужила се Српска академија још г. 1900; в.
Годишњак С. К. А. ХIV, 130.
44 Александар Соловјев
Од словенских земаља је најпре у Пољској било покренуто

велико издање М. Догеља, које ипак није могло да буде штам
пано у целини“.
Већ је Ј. Рајић у својој историји донео више докумената,
а штампар Стеван Новаковић у IV свесци штампао је и текст
Душанова Законика.
Затим је Ј. Енгел први изнео план издања једног великог
дела у коме би систематски и критички били издани сви извори
за историју српског народа. Почетком 1803 г. Енгел је послао
митрополиту Стратимировићу предлог да изда Scriptores rerum
Serbicarum, где ће уз српски текст бити и латински или нема
чки превод“. Тај план, наравно, није могао да буде остварен у
оно доба.
Г. 1804 дошла су у Карловце два млада руска научника,
A. Кајсаров и А. Тургељев, који су се много интересовали за
српске средњовековне споменике. После тога, 5 јуна 1805 г.
Кајсаров пише архимандриту Л. Мушицком да би радо штампао
у Русији Данилова Житија краљева и архиепископа српских.
Тим поводом он вели: „Мађари имају Швантнера, који је издао
изворе за мађарску историју, а Срби немају свога Швантнера”.
Стратимировић је по Мушицком одговорио Кајсарову да је Да
нило оно што је у Русији Нестор, а што се тиче приговора да
Срби немају свога Швантнера, љутито одговара: „а где је Русима
Швантнер? Да смо имали Петра Великог, Катарину и Александра,
имали бисмо и Швантнера”“.
Стратимировићев приговор није био сасвим оправдан: од
доба Катарине II почиње издавање руских летописа, Руске правде
и других споменика, а И. Новиков је у двадесет свезака своје
Руске историске вивлиофике објавио велики број значајних спо
меника руске историје.
Државни канцелар граф Н. П. Румјанцев“ покренуо је истих
година издање великог руског Сodex diplomaticus „Собраниe
государственнвих грамот и договоров“. Због ратова са Наполе
оном, прва је свеска угледала свет тек 1813 г., а четврта —1828 г.
То је монументално дело јm-folio, које обухвата све владалачке
повеље, међународне и међукнежевске уговоре (од краја XII до
ХVI века), чуване у архиви Министарства иностраних дела у
Москви. Одлично штампано (грађанском ћирилицом), са бакроре
зима свих печата, ово дело и досада није замењено неким новим
Codex diplomaticus Russiaе, иако се одавно осећа велика потреба
за тим, због објављавања многих нових споменика.
* M. Dogiel, Codex diplomatiсиs regni Poloniae et magnidacatus Lithuaniae,

t. 1 (Wilno 1764), t. IV (1764), t. V (1759).
* В. Јагић, Преписка II, 754-5.
* Јагић, Преписка II, 699, 702-706; Ст. Станојевић, Историја српског народа
у Средњем веку I, 1937, 311.
* Оснивач чувене Румјанцовске (сада Лењинове) јавне библиотеке у Москви.
| ____________________
О потреби издавања српског дипломатара 45
- -
|
Међутим, интересовање за српске старине се повећава у
вези са буђењем национализма. Само, као што смо видели, дуго
време не спроводи се строга разлика између издавања monumenta
– општег зборника свих извора за српску историју, и соdex
diplomaticus у строгом смислу те речи.
Тако је г. 1812 Јернеј Копитар писао Добровскоме о потреби
једног словенског издања извора као што је италијански зборник
Мураторија”, и чим се упознао с Вуком Караџићем, наговарао га
да Вук изда српске домаће изворе. Тако је Вук г. 1817 намеравао
да изда старе повеље које су се налазиле у Карловцима у патри
јаршиској архиви, а г. 1819 писао је Л. Мушицком о истоме, али
Стратимировић није био вољан да му да преписе“. Вук је и од
Саве Текелије тражио рукопис Душанова Законика да га он изда,
пошто му је издање у Рајићевој Историји изгледало недовољно.
Али Текелија је одбио тај предлог, тврдећи да је текст у Раји
ћевој Историји тачно издан“. Затим је Копитар г. 1826. наговарао
Вука да приреди ново издање Душанова Законика, али му је
Вук одговорио да би га он могао издати само заједно с Копи
таром". Од тих планова није било ништа, јер је Вук осећао да
нема потребне спреме за палеографски и археографски рад.
Долазак Павла Шафарика у Нови Сад много је значио за
историју наших извора. Шафарик је од г. 1826 настојао да му се
препишу српски споменици из патријаршиске архиве, а у преписци
с Копитаром спомиње своја будућа Мonumenta Serbiса, пише му
да би хтео отпутовати у Дубровник „где се налази архива срп
ских краљева“.“
Шафарик је имао толико опширних планова и идеја да би,
по његовим речима, кроз свој живот једва остварио је Дан Десети
део њихов. И његов план српских Мопumenta био је исувише
опширан: у писму Вуку Караџићу од 20 маја 1830 г. он замишља
„Зборник споменика српског језика и књижевности“ у три свеске.
У прву би ушле повеље, натписи, црквени текстови и Душанов
Законик, у другу — Доментијанови животи св. Симеона и св.
Саве, у трећу — Данилова житија и летописи. Тај план није никад
био остварен, иако је Шафарик на томе много радио.
Боље би било да се Шафарик ограничио на Сodex diplo
maticus, као што се то радило у другим земљама. Баш од г. 1829
почео је шездесетогодишњак Г. Фејер да издаје Сorpus diplo
maticus Hungariaе и објавио у току 15 година 42 свеске. Од
г. 1836. почео је А. Бочек да објављује Codex diplomaticus Mora
viaе, а исте године почео је велики издавачки рад Руске архео
графске комисије“; али Шафариков рад развијао се полагано,
и Јагић, Преписка I, 299.

* Вукова Преписка I, 170, 187, III, 484.
* Нав. д. I, 289. __ __
19. Нав. д. I, 498.

P. B. Францев, Monumenta Illyrica IT. Ј. Шафарика, Праг 1918, 5.
14. Акти Археографическог Зкспедицiи, I-IV, 1836; Актњи Историческie,
|-V, 1841-42: Антњи коридическie 1838 итд. У Пољској гроф Рачински издаје
г. 1840. Codex diplomaticus Minoris Poloniae.
отежан тим што су српски споменици били разбацани и тешко

приступачни. Једна главна скупина њихова налазила се на Светој
Гори (највише у Хиландару), а друга у Дубровачкој архиви, у
коју аустриска влада није хтела да пусти словенске научнике.
Већ крајем 1830 г. Шафарик је помоћу Јеремије Гагића,
руског конзула у Дубровнику, добио преписе неких српских
повеља из Дубровачке архиве“. Али то се радило кришом, у
највећој тајности. Баш онда је аустриска влада наредила далма
тинској да се све старе српске повеље, писма и акта пошаљу из
Дубровника у Беч. Виђени Дубровчани су тражили да у Ду
бровнику остану преписи; бечка влада је на то пристала. Све
штенику Ђорђу Николајевићу (родом из Срема) било је поверено
да препише та документа, и то латиницом, (!) под надзором
власти. Али надзор није био строг и Николајевић је почео да,
уз латиницу, преписује кришом и по један примерак ћирилицом
од сваког акта“. __
Јеремија Гагић, који је стајао у вези са Николајевићем, по

слао је Шафарику препис Кулинове повеље (у марту 1832 г.), a
затим (у јулу 1832 г.) 138 регеста, али све се то радило „у строгој
тајни“. Кад је Шафарик о томе писао Копитару, надајући се ње
говој помоћи издању, Копитар му одговори љутито и претећи.
Међутим је П. Шафарик 1833 г. напустио Нови Сад ради Прага,
али није прекинуо рад на српском дипломатару; његов синовац
Јанко Шафарик нашао је могућност да у Бечком архиву поново
препише за њега све дубровачке повеље. Шафарикова збирка је
осетно порасла; у фебруару 1837 г. он пише новом митрополиту
Ст. Станковићу, рачунајући на његову помоћ, да он има: Савине
типике и житија Немањина, преко 50 (?) повеља, летописа, Ду
шанов Законик у рукопису из 1390 г. (Ходошком), али Ст. Стан
ковић га ипак није помогао новчано.
Тек г. 1839 штампао је Шафарик давно обећавани проспекат
издања са насловом: Monumenta Illyrica seu Slavorum gentis uni
versas Illyrici sensu latissimo sumti provincias, videlicet hodiernam
Hungariam, Dalmatiam, Croatiam, Slavoniam, Serbiam, Bosniam, du
catum S. Sabbae seu Hercegovinam, Montem Nigrum, Albaniam, Mace
doniam, Вulgariam, Ugrovlachiam et Moldaviam incolentis lectissima
omni aevi et generis litteraria documenta idiomate patrio et litteris
суrilicis consignata. Collegit et edidit P. I. Schafarik. Loco M. S. in
privatissimum editoris usum (89, 47). __
Тај проспекат садржи пре свега регеста 280 повеља (највећим

делом из Дубровника и из Румуније) и 32 натписа; али Шафарик
обећава да ће његова издања обухватити и световне законе (Ду
шанов Законик)“, црквене законе, текстове за грађанску и црквену
* Писмо Вуку од јануара 1831 г., Вукова преписка IV, 664.

* Приликом тог преписивања неке су оригиналне повеље доспеле преко
Ђ. Николајевића на друга места. То су 1) повеља бана Кулина 1189 г., коју је
Ј. Гагић послао у Петроград, 2) повеља бана Нинослава из 1249, која је стигла
у Београд у Српско учено друштво.
* Већ је г. 1838. А. Кухарски објавио у Варшави Душанов Законик рако
вачке рецензије, по препису са немачким преводом, које је П. Шафарик послао
В. Маћејовском. А. Kucharski, Antiquissima Monumenta juris slovenici. Varsawiae
1838, 92-226.
историју, животе светаца и летописе, текстове из Новог завета,

из литургиских и богословских књига, па чак и медицинске и
физичке текстове (из Ходошког рукописа)“.
Видимо да се Шафарик расплинуо у свом пројекту: хтео је
у једном издању да обухвати и Сodex diplomatiсus и Monumenta
и Scriptores. Стога му је било скоро немогуће да тај пројекат
оствари, нарочито откад се он преселио у Праг (г. 1833) и из
губио непосредан контакт са југословенским земљама.
Међутим, у Београду се појави г. 1840 први покушај српског
Codex diplomaticus. То су познати „Српски споменици“, који носе
чудним случајем име босанског попа Карано-Твртковића. Ово је
издање опет везано за рад проте Николајевића у дубровачкој
архиви. Он је за себе начинио преписе старих српских повеља и
писама, који су дуго лежали код њега, а о чему је знао Ј. Гагић,
и послао Шафарику попис свих докумената и неке преписе“.
Када је г. 1836. у Дубровнику харала колера, Николајевић се
поплаши да не умре и да се његови преписи не изгубе па их
пошаље Димитрију Фрушићу у Трст да их отпреми у Београд“.
Eppушић их је поверио босанском попу Павлу Карано-Твртковићу,
који их преда Јеврему Обреновићу ради штампања. Ради чувања
тајне био је пуштен глас како је један калуђер нашао на Цетињу
сандук пун старих рукописа; о томе су писале енглеске и фран
цуске новине г. 1837. и 1838. Објављивање тих преписа било је пове
рено књижевнику Димитрију Тиролу, који је већ г. 1837 штампао из
те збирке једну повељу цара Уроша од 10 априла 1357 под на
словом Проба штампања спарих диплома српских царева, краљева
и деспопа, босанских краљева и банова и дубровачких властелина.
Познато је како је у отсутности Тирола књига била до
штампана без његовог имена у пролеће 1840 г. под дугачким на
словом: Српски споменици или спаре хрисовуље, дипломе, повеље
и сношенија босанских, српских, херцеговачких, далматинских и
дубровачких краљева, царева, банова, деспота, кнезова, војвода и
властелина. Издани на свет и осдвенијем Господара Јефрема Теод.
Обреновића, Претседатеља Совјета Кнежевства Српског, Генерал
Мајора и Каваљера, а сабрани прудом Павла Карано-Твртковића,
свештеника, рођеног на Тврткову брду, Бањалучке Наије у Босни,
близу града Јајца. Част перва.
Остављамо настрану полемику која се развила поводом тога
што је поп Карано-Твртковић, „који једва читати и нешто хиеро
глифически писати уме“, ставио своје име на туђу збирку“. У
сваком случају, овај први покушај српског Дипломатара имао је
велики значај за нашу историју. Ризница Дубровачке архиве
постала је делимично приступачна за научна истраживања помоћу
прокријумчарених преписа.
Pº B. A. Францев, нав. д.
P. Beроватно је онда Гагићу доспео у руке оригинал Кулинове повеље из
| 189 г., за коју је он тврдио да ју је нашао код неког трговца после пожара
дубровачког двора г. 1817.
B Ст. Станојевић, 314 и сл.
|- О томе подробно пише Ст. Станојевић, 317-323.
У вези с тиме Г. Мушицки написао је г. 1845 чланак о

народним дипломама; доказивао је да треба систематски скупљати
грађу за историју Срба у Угарској и да треба неко да прође
све крајеве где живе Срби у Аустрији, да сабере потребан мате
ријал по манастирима, архивама и приватним библиотекама“. А.
Стојачковић је још више истакао потребу рада на сакупљању
грађе за историју целог народа. Он сматра да ради тога треба
осим аустриских земаља проћи и Босну и Херцеговину, — „има
и у потурица старих српских повеља“. Затим истиче да се несме
мимоићи Света Гора, њене библиотеке у Хиландару, Ватопеду,
Ивирону и другим манастирима. Треба скупљати све потребне
изворе за историју, биографију, дипломатику, сфрагистику итд.
То је опет био пројекат издања Мопumenta Serbiса у најширем
смислу речи“.
Баш оних година дошао је ред и на светогорске архиве.
Од августа 1844 до јануара 1845 г. обишао их је казански проф.
Виктор Григорович. а после њега скоро целу 1845 годину оби
лазио их је архимандрит Порфирије Успенски. Обојица су препи
сали поред Осталих докумената и много непознатих српских
повеља, али нису за свог живота скоро ништа објавили“. Једино
неколико преписа које је В. И. Григорович послао Шафарику
угледали су свет у Раmаtkama.
Много је брже радио симпатични „живописац“. Димитрије
Аврамовић. Он је провео на Светој Гори два месеца о трошку
српског Министарства просвете ради истраживања српских старина
и одмах по повратку издао две књиге Описаније древности српских
у Светој Атонској Гори (V) Београд 1847 (V) и Света Гора са
стране вере, художества и повеснице (W). Б. 1848 (V), у којима је
врло брижљиво и тачно објавио 24 старе повеље, почев од Немањине
Хиландарске повеље из г. 1199 (са добрим факсимилом) и пружио
доста података о другим повељама које није стигао да препише.
После тих издања давно очекивано Шафариково дело Ра
mátky drevniho pisemnictvi Jihoslovaniv (објављено г. 1851. у Прагу)
испало је сасвим скромно и недовољно. Главна је његова вредност
— текстови житија солунске браће и Симеона Немање. Повеља
има врло мало, једва 20 бројева, од којих треба одузети Јефи
мијин запис на плаштаници. Осим тога штампани су Душанов
законик (по Ходошком рукопису са додацима из Раковачког)
и кратки Летописи.
Шафарик није више имао могућности да изда српски дипло
матар, и ту је улогу преузео Фр. Миклошић у Бечу.
Миклошићева чувена збирка Мопumenta Serviba spectantia
historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii yгледала је свет г. 1858, после
релативно кратке припреме. Миклошић је пре свега искористио
* У „Српском народном листу“ 1845 г., бр. 5-7.

* У истом листу, 1845 г. бр. 41-43; Ст. Станојевић, 195-196.
* П. Успенски је само објавио користан списак свих повеља које је видео
на Светој Гори, у „Журналу Мин. нар. просв.“ (Петроград 1847), под насловом
Указапел, актов, хранацихса в обители Св. Горњи Афонскоi.
повеље и писма из Дубровачке архиве (само оне које су се

налазиле у Бечу). Г. 1856. отпутовао је на Цетиње и нашао нешто
непознатих повеља у Боки и у Црној Гори; поред тога савесно
је искористио сва штампана издања — наводи из 32, — па је
добио и нешто преписа и од приватних лица — од Кукуљевића,
Вука Караџића, Јер. Гагића и Хилфердинга.
На тај начин објављена је збирка од 497 бројева. Тај број
треба смањити јер, прво, у њега су ушли и неки натписи (на
црквама), и друго, има доста регеста — кратких података о пове
љама које Миклошић није видео (највише о светогорским по
П. Успенском).
Стварно је објављено 340 повеља и писама, што је дво
струко више него код Карано-Твртковића, чија су акта сва ушла
у Миклошићев зборник, али проверена по оригиналима.
Брижљиво издата, Мопителta Serbiса остају и досада најбољи
српски дипломатар. Ипак оне имају своје недостатке.
1) Збирка није потпуна. Она није обухватила многе свето
горске повеље за које је Миклошић само донео регеста према
проф. Успенском. Таквих навода има 76. Већ тај број је дока
зивао да треба проучити светогорске архиве и додати њихово
богатство српском дипломатару (уствари само у Хиландару има
више од 130 српских повеља и других аката).
2) Ограничила се само на повеље и писма писана српском
ћирилицом. Стога у њу нису ушла документа на латинском језику,
којих има доста. Без њих се не може направити прави дипло
матар. Међутим, у томе погледу Миклошић је толико ексклузиван
да, например, од најстаријег уговора 1186 г. између Немање и
Дубровника доноси само потписе, јер је уговор писан латински,
а њега, као филолога — слависту, интересују само словенски
потписи Немање и Мирослава.
3) Ипак у том погледу Миклошић није доследан. Иако
искључује све што је писано латински, он наводи регеста од 16
светогорских повеља српских Владара. Писаних грчки, чак и регеста
неких хрисовуља грчких владара Дубровнику. Наводи и пет ла
тинских аката за које зна да су превод са српског.
4) Збирка није тачно ограничена у времену. Требало је да
буде закључена крајем XV века, падом последњих наших држава.
Међутим, има доста аката која прелазе ту границу и то у доста
случајном избору: неколико берата турских султана Дубровнику
(чак из г. 1517. и 1523), неколико писама Јована Запоље Мехмед
бегу из г. 1537, чак манастирска акта из г. 1613 и 1618 и једно
писмо молдавског војводе из г. 1566.
5) Напокон, збирка нема прегледа садржине, индекс имена
је непотпун, а индекса ствари нема.
Једини разлог који везује тај случајни избор аката, то је
српски језик. Филолошке сврхе су нарушиле план Миклошићевог
ДИПЛОМатара, иначе Лепо Замишљеног.
Одмах после издања Миклошићеве збирке појавило се ново
богатство аката за српску средњовековну историју, које је по
СТаBи ЛО НОВe За ДаTKe ИЗДа ВаЧИМa.

Већ када су Мопителta Serbiса била у штампи, Друштво

српске словесности је на потстрек Јована Гавриловића (који је
на томе инсистирао од г. 1850) послало Јанка Шафарика у Млетке
да прикупља и исписује изворе за историју српског народа на
латинском језику.
10. августа 1857 г. Ј. Шафарик посетио је у Бечу Ф. Микло
шића, који му је причао да ће штампати српске споменике и ре
геста латинских споменика — дакле план Миклошића био је шири
него што га је он стварно извео. Осим тога Миклошић му је
рекао да је „родољубиви дубровачки властелин Орсат Почић“
нашао неколико стотина српских повеља и писама и да ће их
издати“.
И заиста, истовремено са Миклошићевим зборником изашла
је г. 1858 значајна збирка — Споменици српски од 1395 до 1423 г.
од Меда Пуцића. То је књига концепата и преписа дубровачког
канцелара Руска Христофоровића, која обухвата 304 документа
од велике важности за српску и босанску историју“. После четири
године Медо Пуцић је објавио другу књигу Споменика српских
још 174 акта из разних дубровачких канцелариских књига, између
којих има преписа повеља и писама српских краљева и Царева,
босанских и хумских владара. Обе су збирке пружиле драгоцену
грађу и удвостручиле број објављених аката за средњовековну
српску и босанску историју“.
Истовремено су у Гласнику Друштва српске словесности
(књ. XI-XV, 1859–1862) била објављена многобројна акта на
латинском и италијанском језику, која је Ј. Шафарик преписао у
Млетачком архиву. То су Српски споменици Млетачког архива,
Acta Archivii Veneti y две свеске (Б. 1860—1862) које обухватају
време од 1225 до 1512. године.
Видимо да је Друштво српске словесности од г. 1850 до
1862 показало велику ревност на скупљању и издавању средњове
ковних српских споменика, али доцније је рад почео да малаксава.
Српско учено друштво, које је заменило Друштво српске слове
сности г. 1864, није предузимало ништа за систематско скупљање
извора за српску историју“. Мало је учинила и Српска академија,
која је од г. 1887. заменила Српско учено друштво.
Друкчије је текао истраживачки и издавачки рад у Хрват

ској. Хрватска је јавност још у доба илиpизма схватила значај
објављивања старих докумената, која не само приказују стару
славу и величину народа већ расветљавају његов државно-правни
положај и, уопште, цео политички и социјални живот у прошлости.
* Ст. Станојевић, 160-161. Изгледа да је књигу Руска Христофоровића

први приметио Иван Кукуљевић за време пута у Далмацију г. 1856.
* Осим 5 на латинском језику, сва су остала на српском.
* Крупна је мана Пуцићевог зборника, иначе брижљиво штампаног, што
нема индекса, нема чак ни наслова над појединим актима као ни прегледа садржине.
* Ст. Станојевић, 353.
re
Године 1847. био је закључком Хрватског сабора (члан 13)

дат налог Ивану Кукуљевићу да скупља исправе и листине за
историју Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније. Кукуљевић
је урадио врло много, путовао је четири пута у Млетке (од
г. 1853), два пута у Далмацију (1854. и 1856), затим у Рим, Беч,
Грац и Пешту”. Свуда је преписивао документа и скупљао руко
писе, па је сабрао до шест хиљада листина у преписима или
Оригина Лима.
За време свог великог рада Кукуљевић је исписивао и сва
документа која се тичу српских држава. Зна се да је он, исто
времено са Миклошићем, спремао систематску збирку српских
споменика Мопumenta Serbiса. Кукуљевић није одустао од тога
ни после Миклошићевог издања и радио је на томе све до своје
смрти – до 1889“. __
Још док је био на челу Друштва за повјесницу Хрватску

Кукуљевић је израдио широк план издавања свих споменика исто
рије Јужних Словена. Год. 1850. издао је (као пре њега П. Ша
фарик) проспект издања Сonspectus Monumentorum historiorum in
manuscripto existentium quae ad illustrandam historiam ecclesiasticam
ac civilem Slavorum Meridionalium typis vulgari possent. Ту је на
бројао 157 писаца и рукописа које би требало издати. Томе бисмо
додали Monumenta Serbiса (од VIII до XIX века) и Сodex diplo
maticus Croatiae, Slavoniae et Dalmatiaе од IV до XIV века. Спо
миње да је обоје готово“, али имамо разлога да сумњамо у то.
Ним је 20 октобра 1860. укинут апсолутизам у Аустро-Угар
ској, Кукуљевић је дао у штампу свој зборник Јura regni Croatiae,
Dalmatiae et Slavoniae у три дела. Први део обухвата Привилегије
и слободе (Privilegia et libertates). То су, углавном, владалачке по
веље од 837. до 1790 г., други је део — Саборске одредбе од 1273
до 1848 г., трећи - Угарске одредбе које се односе на Хрватску,
Далмацију и Славонију од 1222 до 1844. г. Ово је дело, чија је
прва свеска отштампана 10 марта 1861 г., имало велики практични
значај, пошто је приказивало континуитет државно-правног поло
каја хрватског народа и пружало потребну грађу хрватским по
сланицима у угарском сабору.
После тога Кукуљевић је г. 1874-75 издао научни Сodex
diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae у два дела: први
почиње од готских и папинских листина од г. 503 и до 1102 г.;
други обухвата документе од г. 1102 до 1200 (са добрим индек
сима).“
Истовремено је Фрањо Рачки, као претседник Југославенске
академије, дао иницијативу да се изради план за систематско
издавање историских и правних споменика. Према том плану
публикације Академије су подељене у 4 дела: Scriptores, Leges
- T. Smičiklas, zivot i djela Jvana Kukuljevića. Rad JAZiu 110 (1892).

- T. Smičiklas, н. д., 165, б. 2.
Pº Smičiklas, 110, 164.
* Томе се издању доста замерало на недовољној тачности: в. оштре кри
тике Зикела (Sickela) и Рачког, уп. Archiv, Х11, 111-118.
52 - Александар Соловјев - -- -
et statuta, Comitia и Codex diplomaticus. У вези с тим је Рачки

поново издао споменике до г. 1 102 под насловом Documenta
historiae chroaticae periodum antiquam illustrantia (1877). Ту су не
само „акта“ (143 на броју) владара и приватних лица него и
одредбе црквених сабора и одломци из писаца. Ово је издање
било на висини строге дипломатске критике. Т. Смичиклас вели
тим поводом: "Обичај је а готово и закон за издавање оваквих
зборника да се у уводу разјасни све о лежиштима или о архи
вама. Друго да потанко испитају канцеларију. Треће да потанко
испитају све знакове по којима се може разабрати веродостојност
аката“. То је Рачки учинио у посебним расправама у „Раду“.“
Рачки је увек мислио да Југославенска академија има да
обухвати у своме раду и српске старине, и 13 X 1877 г. писао је
Ст. Новаковићу да би се имало мислити и на Сodex diplomaticus
Serbiaе у издању Југославенске академије и на Corpus legum
serbicarum.“
Српска академија је отпочела свој рад 5 априла 1887 г. и
одмах је почела да издаје своје „Годишњаке“, из којих можемо
пратити њезин рад.
Види се да Академија није имала одређен програм у погледу
издања средњевековних српских споменика и није га израдила у
току 60 година. Грађа за српску историју имала је да се штампа
у „Споменику“ Академије, и то свакојака, а из средњег века, из
турског доба и из XIX века — чим што стигне. Тако је, између
осталог, 1888 г. донета одлука Одељења друштвених наука да се
објаве у „Споменику“ III преписи светогорских аката које је
Љ. Стојановић начинио у Русији из збирке фотографија П. И.
Севастијанова.“
Чим је Српска академија била организована, Иван Кукуље
вић-Сакцински послао јој је преко Матије Бана први део свог
Codex diplomaticus Serbiaе, који је он спремао готово 30 година
упоредо са хрватским кодексом. Српска академија је примила
пошиљку и 3 октобра 1888 г. одлучила да Љуба Ковачевић до
несе реферат о Кукуљевићевом кодексу“. У следећим годишња
цима нема трагова тог реферата и цела је ствар пала у воду.
Знамо само из писма Матије Бана Кукуљевићу да је он, као члан
Академије, 22. јуна г. 1889 врло оштро иступио против Љ. Кова
чевића и Св. Вуловића поводом одлагања реферата о Кодексу“.
Изгледа да је Љ. Ковачевић био љубоморан на Кукуљевића
и хтео је сам да изда сличан „Кодекс“, и да га попуни свето
горским повељама, од којих су многе Кукуљевићу недостајале.
Заиста, у јесен 1894. Љ. Ковачевић оде у Свету Гору, тамо
је он, особито у Хиландару, преписао много још непознатих срп
ских повеља. У записницима Српске академије забележено је да
* Smičiklas, Život i djela dra Franje Račkoga. Zagreb 1895, 103-107.

* Smičiklas, н. д. 84.
* Годишњак Српске академије II (1888), 86, 88.
* Исто, стр. 106-107.
* T. Smičiklas; Rad JAZ i U 110 (1882), 165; Ст. Станојевић, н. д. 334 прим. 64.
је Љ. Ковачевић приказао 95 повеља преписаних само у Хилан

дару (од тога 50 сасвим нових). Те повеље требало је он да изда
у „Споменику“, али време је пролазило, а он није давао рукопис
у штампу“.
18. октобра 1899 одлучило је Одељење друштвених наука да
његови чланови Љуба Ковачевић, Љуба Стојановић и Љуба Јо
вановић израде и заједничком скупу академија Филозофских и
Друштвених наука поднесу Нацрт за издавање споменика. За исто
рију, језик и старију књижевност српског народа“. Тај је нацрт
био примљен и према њему је Академија почела да издаје свој
Зборник за историју, језик и књижевност. Ипак питање издања
једног дипломатара целокупног зборника повеља није кренуло
с мртве тачке.
У међувремену је Југославенска академија у Загребу запо
чела велики рад. Она је одавно имала јасан план систематског
издавања историских и правних споменика, према инцијативи Ф.
Рачког. Поред серија „Scriptores“ и Leges et statuta Comitia имала
је да се отвори серија Соđex diplomaticus.
Огромна грађа прикупљена од Кукуљевића била је основ
будућег Кодекса. Тадија Смичиклас наставио је посао и кад је
имао до 700 преписа аката из архива и разних штампаних дипло
матара (до г. 1409) почело се са штампањем Сodex diplomaticus
regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniaе, чија је прва књига изишла у
Загребу г. 1904. Она се рачуна као II свеска, пошто наставља
зборник Рачкога и почиње г. 1102“. У тој свесци је Смичиклас
у предговору дао Целокупан програм и начин свог рада при
скупљању грађе, списак архива и библиотека и списак штампа
НИХ ИЗДа Њa.
Посао је ишао брзо и од 1904. до 1916. објављено је тринаест
свезака Кодекса (св. II-XIV), које обухватају сва документа за
хрватску историју од г. 1102 до г. 1374. Вредности тог кодекса
много доприносе израђени индекси лица, места и правних израза.
Пошто се број докумената за хрватску историју повећава из
године у годину, Југославенска академија одлучила је да штампа
Кодекс само до г. 1400; иначе би било скоро немогуће објавити
сва документа за ХV и XVI век“, јер за сваку годину има више
од 100 аката, — дакле, 10.000 за једно столеће.
Међутим, број докумената за српски „кодекс“ много је мањи.
Према бројању Ст. Станојевића, свих аката из српског средњег
века (од XII до краја XV века) има једва 1200, што би слободно
МОГЛО Да стане у три или четири књиге.
* Ст. Станојевић, н. д. 95; Годишњак VIII (1894), 32, 85.

* Годишњак XIII (за 1899 г.), 84.
* Већ тада се помишљало и на ново допуњено и исправљено издање Рач
кових Госumenta као будуће 1 свеске Сodex-а. В. Новак у ЈИЧ (1925), 181.
* Напр. у свесци ХV (1934) објављена су на 507 страни акта из пет година,
од 1374 до 1378 г. Тадија Смичиклас умро је 8 јуна 1914; онда је Х11 свеску
привео крају Е. Лаковски; XIII свеску су издали 1915 г. Е. Лаковски и М. Ко
стренчић; XIV свеску сам М. Кострeнчић 1916 г. Тек после 18 година објављена
је ХV свеска у издању М. Кострeнчића.
5. Јуна 1900 претседник одбора за издавање Историског

зборника Љ. Ковачевић јавио је скупу Академије да је тај одбор
одлучио: да ће се у новом Историском зборнику штампати прва
књига српског дипломатара, у којем ће бити листине Немањићког
доба, а обуставити извршење раније одлуке коју је донело оде
љење друштвених наука о штампању нових листова из манастира
Хиландара у препису академика Љ. Ковачевића“.
Сада су сва три члана друштвених наука стала на исправно
гледиште па је најзад у Српској академији примљена идеја о
издавању српског дипломатара, који није било тешко израдити
на основу издања Миклошића, М. Пуцића, Јиречека“, Љ. Стоја
новића и преписа Љ. Ковачевића. Али цела је ствар опет застала,
а у „Годишњацима“ скоро нема трагова тог оклевања.
10. априла 1906 г. на заједничком скупу академије Философ
ских наука и академије Друштвених наука донета је одлука о
проширењу одбора за Историски зборник и о томе да се уста
нови у њему нова серија“ за XIX век. Изгледа да се одустало
од штампања српског дипломатара: било је опет одлучено да се
посебно издаду хиландарске повеље Љ. Ковачевића, и то најпре
као Споменик ХХХ“, а затим пошто издавач никако није био
спремио рукопис, као Споменик ХLIV, који би имао да изађе г.
1906. Штампано је већ 45 књига Споменика (г. 1906); ређају се
следеће до 52 (1914), ређају се из године у годину монументалне
свеске хрватског Сodex diplomaticus, а обећани „Споменик ХLIV -
НикакO He ИЗЛАЗИ.
Међутим, у недостатку српског дипломатара јавило се једно

ново издање независно од Историског одбора. 1 марта 1910 г. прет
седник Академије Ст. Новаковић приказао је Одељењу друштвених
наука Српске академије у рукопису свој заокругљен зборник
Законски споменици српских држава Средњег века и дао га у штампу
према одлуци Академије.“
Ст. Станојевић је неповољно приказао Новаковићев зборник.
Он вели: „По ономе што је Новаковић изнео у свом предговору,
не види се јасно шта је он управо хтео са овом књигом. То се,
уосталом, не види ни по самој садржини књиге. Изгледа да је то
требало да буде збирка српског законодавства у Средњем веку.
Али Новаковић није чак у томе правцу поступио консеквентно.
Он, је например, изоставио повеље српских династа, чим би
област, којом су они управљали, потпала под туђина. Тако је,
например, изоставио повељу Андрије Хумског из 1254 год. због
тога што он у тој повељи каже да је „веран клетвеник господину
краљу угарском“, али су унете све црквене повеље (и грчке) у
40. Годишњак ХIV (1900), 130.

* У Споменику Х1 К. Јиречек дао је одлично издање од скоро стотину
непознатих српских аката из Дубровачке архиве.
* Годишњак ХХ (1906), 58.
* С. Станојевић, н. д. 95.
* Годишњак ХХIV (1910), 43-44.
О потреби издавања српског дипломатора 55
којима у хумским повељама у времену кад је Хум признавао

угарску врховну власт“.
Наше је мишљење нешто друкчије: Новаковић је имао пред
собом јасно одређени циљ: „изне 1 и све оно што је закон било
у Средњовековној Србији“. Његова је збирка стога врло корисна
и згодна за историчаре-правнике и историчаре уопште. Можемо
само зажалити што је он неке повеље испуштао (напр. Андрије
Хумског), као и читаве уводе (аренге). Велики значај његовом
зборнику дају исписи из Хиландарских повеља Љ. Ковачевића
који нису били објављени у целини.
Од г. 1906 је „Византиски временик” у Петрограду покре
нуо велику збирку светогорских аката. Најпре су биле издате
повеље и акта појединих грчких манастира. Г. 1911 је Луи Пти
одлично издао грчка акта манастира Хиландара; после тога су
дошла на ред и српска акта из Хиландара која је приредио за
штампу познати слависта Вас. Корабљев. Та је збирка изашла
за време I светског рата г. 1915 као прилог ХIX свесци „Визан
тиског временика“ под насловом: Actes de Chilandar.
Тај зборник, који је стигао у Југославију тек после I свет
ског рата, и то једва у "-3 примерка, не може никако да задо
вољи научне захтеве. Чудно је што Корабљев није радио по
оригиналима, није у своје време отишао у Хиландар, него се
послужио само старим фотографијама и преписима које је на
шао у Русији.
Зборник је стога испао сасвим крњ. Од 131 српског средњо
вековног акта, колико их има у хиландарском архиву, објављено
је само 81, а од тога 38 по старим фотографијама П. Севастија
нова из г. 1857, и 1859, 27. по преписима Порф. Успенског из
г. 1845, често непотпуним и погрешним, а осталих 30 прештам
пана су из издања Миклошића, Шафарика и арх. Леонида. Читање
није најбоље: има доста грешака и лакуна. Научног апарата нема;
неки су наслови сасвим погрешни; нема ни индекса“.
Ипак у том издању има неколико повеља досада непознатих
српској науци, пошто је Ковачевићево издање хиландарских
повеља пропало у рату 1914—1918 г.“
После рата рад на српском дипломатару био је много олак
шан, јер су сва српска акта из Дубровачке архиве била по Сен
жерменском уговору пренета из Беча у Београд у Српску ака
демију и ту задржана ради поновног издања. Што се тиче свето
горских повеља, Академији је остао Ковачевићев рукопис са
одличним преписима хиландарских повеља тако да није било
тешко послати експедицију на Свету Гору да ревидира и фото
графише све српске и грчке повеље српских владара и друга акта.
“ Ст. Станојевић, н. д. 340; исту замерку учинио је Карло Кадлец у Archiv

fir Slav. Phil... св. ХХХV (1913). 1911. основан је у Српској академији „Одбор за
Историски зборник“ у који су, поред трију Љуба, ушли Ст. Новаковић, А. Белић,
Ј. Томић, Ст. Станојевић, М. Гавриловић, Ј. Радонић, М. Иванић и М. Вукићевић.
“ B. приказ А. Соловјева у Гласнику Ск. Н. Др. 111 (1928) 309-314.
* Наштампани су били само први табаци Споменика ХLIV.
Ипак је посао опет скренуо странпутицом. Није био обра

зован никакав одбор него је цео посао узео на себе секретар
Академије Љуба Стојановић, који је важио као најбољи издавач
средњовековних текстова и који је заиста, пре тога, дао одлично
издање Записа и натписа и Каталог рукописа Београдске народне
библиотеке. Љ. Стојановић је израдио један доста незгодан план.
Он је сва средњовековна српска акта поделио (по филолошком
критерију) у две групе. У прву је сврстао сва акта која потичу
из Дубровника или су њему упућена, пошто су она писана више
народним језиком. У другој групи хтео је да објави „повеље
ВЛaДалаца и Династа Црквама — Манастирима и Властели, и мана
стирска акта“ пошто су она писана црквеним језиком. „Тако је
издање имало да обухвати четири књиге, сваке групе у по две“.“
Он није узео у обзир никакве повеље на латинском, италијанском
или грчком језику, чак ни оне које потичу директно од српских
владара. Његов је филолошки критериј био још ужи него
Миклошићев.
У првој свесци објавио је 1929 г. 619 повеља и писама; у
другој свесци из 1934 г. 477 повеља и писама, укупно 1096 аката.
Станоје Станојевић је врло оштро оценио издање Старих
српских повеља од Љубе Стојановића. Он вели: „Цео свој век је
провео у издавању наших старих споменика, могло се очекивати
да ће он приредити дефинитивно издање. На жалост та се нада
није испунила.
1) Текст управо кипти штампарским и другим погрешкама
које показују брзину, нехат и небрижљивост са којом је Стоја
новић овај посао радио. 2 хиљаде и неколико стотина погрешака!
И дабогме да то још увек нису ни близу све погрешке.“
2) Начин издавања — по областима и личностима — сасвим
је погрешан и скроз непрактичан. Једини је добар начин — хро
нолошки. Све остало се може задовољити добрим регистром.
Стојановић је разбио познату књигу Руска Христофоровића. Два
писма која су писана истог дана деспоту Стефану и кнегињи
Милици — штампана су сасвим одвојено.
3) Особита је погрешка што о самим актима нису дати
апсолутно никакви подаци, ни како је писано, на чему, нити је
описан материјал печата, ни како је печат учвршћен, ни какав је
потпис.
4) Чак није речено где се дотично писмо сада налази.

5) Дипломатичка страна и најпримитивнији дипломатички
захтеви нису у овом издању никако узети у обзир.
6) Ни у једном случају није употребио ништа од богатог
материјала који се односи на поједина писма и њихову садржину.
Требало је поступити као Јиречек у Споменику XII. То је био узор.
* Старе српске повеље и писма. Књига 1. Дубровник и суседи његови.

Први део, средио Љуба Стојановић Београд- Ср. Карловци 1929, стр. VI (= 3борник
за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење. Споменици на
српском језику. Књига XIX).
* Проф. Гринентал нашао је 2600 погрешака.
7) Повеље често нису датиране. Стога се расправљало о

хронологији. Ја сам му изнео цео историјат са мишљењима. Али
Стојановић је само штампао суве белешке о томе, где је расправ
љано. Из тога се ништа не сазнаје“.“
Тим основаним замеркама Ст. Станојевића треба додати још
неко Л и КО На ЧСЛНИХ.
1) Основна је погрешка Љ. Стојановића — његов застарео

начин издавања старословенских текстова, тзв. „фотографски“ —
тачно како је у оригиналу, са свим скраћеницама и лигатурама.
Такав је начин био у употреби код филолога у првој половини
XIX века, али већ су се П. Шафарик (1851 г.) и Фр. Миклошић
(1857) бунили против те методе и наглашавали да је баш задатак
научника — да разреши све скраћенице и да читаоцима пружи
прегледан текст“. Не сме се захтевати од читалаца да они на
своју руку разрешују скраћенице, него је то посао стручно
образованог филолога. Иначе механичко преписивање повеља са
свима скраћеницама може да изврши сваки пажљив љубитељ ста
рина са основном школом и чак ће то израдити пажљивије од
академика Љубе Стојановића.
Скраћенице су интересантне за оног ко проучава палеогра
фију; осталим читаоцима оне само сметају. Па и за палеографске
сврхе корисније је служити се добрим снимцима а не штампаним
издањима, јер и најбоље издање не може да замени фотографију.
То је разумео сам Љ. Стојановић кад је г. 1896 издао помоћу
фотографије Миросављево Јеванђеље. Фотограф треба да посте
пено потискује научнике у томе механичком послу.
2) Љ. Стојановић је штампао само оно што је на српском
језику исто као и Миклошић, од значајног уговора из г. 1185
између Немање и Мирослава и Дубровника (тог најстаријег срп
ског акта) он доноси само српске потписе оба брата, а садржина
уговора њега се не тиче. Од Кулинова уговора дат је само срп
ски текст, а латински, који је испред њега, испуштен је итд.
3) Нема никаквог увода са подацима о архивама, о самим
актима и о канцеларијама (онога што је Рачки учинио већ г. 1877).
4) Нема никаквих индекса — ни лица ни места ни значајних
културних израза свега онога што је неопходно за „дипло
матар“ часова.
5) Белешке о документима у Стојановићевом издању су
испод критике. Не наводи ни размере акта ни врсту рукописа,
ретко наводи боју мастила код владаочевог потписа. Опис печата
је површан: нигде није узео у обзир издање Ал. Ивића Стари
српски печати и грбови (1912) а обично пружа слабија читања
него Ивићева. А шта можемо дознати из оваквог описа „печат
59. Ст. Станојевић у Југ. Истор. Часопису I (1935), 102–104.

51 Миклошић вели тим поводом: „Ridiculum nobis videbatur talia ut difficili
ora editorem non praestare, sed poscere a lectore“. Mon. Serb. Praefatio, p. VII. П. Ј.
Шафарик је још одлучније рекао за оваква механичка издања без разрешавања
скраћеница, без напора издавача: „ Takova i y lini jesоu mrtvých duchiv mrtvi plo
dove pro mrtve mysli“. Pamtitky, V.
и нешто турски“ (бр. 916)? Као да није било турколога који би

радо прочитао Љуби Стојановићу оно „нешто турски“?
Смешно изгледају наслови: „г-ђи Мари, г-ну Лазару“ за
средњовековне владаре. Нарочито је чудан кратак наслов „Мете
лински” (бр. 504) и ништа више. Неупућен читалац помислиће
да је то неки војвођански богаташ, као г. Дунђерски. Требало
је само загледати у Јиречека II, 106 и дознати до је тај г. Мете
лински уствари Франческо Гатилузи, господар о. Метелине
(Митилене).
7) На многим местима II свеске Љ. Стојановић не наводи
да су документа која он штампа већ била објављена од Ђ. Тру
хелке: бр. 931 (у Гласнику Зем. Музеја ХХIII), бр. 933, 961, 962,
976, 977, 981, 985, 997, 1010, 1011 (сва у Гласнику ХХIV).
Што се тиче основне замерке — непажње у штампању већ
објављених споменика, у томе погледу занимљиво је упоредити
издање Љ. Стојановића са издањем Меда Пуцића, који је 70
година пре нашег академика објавио иста акта из књига Руска
Христофоровића. Дубровачки властелин, навикнут на талијански
језик и на латиницу, он је био потпун самоук у читању старе
ћирилице. Он сам искрено вели у предговору: „Ваља да испови
јем како ја нисам нигде учио славенски правопис и с тога ваља
Да мо тим Г. Језикословце нека Ми Опросте, ако Данас, кад први
пут имам прилику да пишем Кирилицом, не умијем да се служим
тијем „правописом“.
Ипак је тај симпатични дилетант с великом љубављу и акри
бијом извршио свој тежак посао: прочитао је први пут много
бројна писма писана заплетеним брзописом, за који онда није било
никаквог палеографског приручника, тачно разрешио многобројне
скраћенице и пружио једно одлично издање, коме само недостају
На СЛОВИ И ИНДе КС.
Међутим, Љ. Стојановић, коме је посао био знатно олакшан

тим претходним издањем, и који је имао пред собом и оргинале
и фотографије, чита иста акта много слабије. Он нетачно штампа
оно што је Пуцић већ добро прочитао, испушта многе речи које
Пуцић има, — чак умеће оне којих нема ни у оргиналу ни код
Пуцића. Изгледа да он уопште није водио рачуна о Пуцићевом
издању, него се поуздао само у своје очи.
Ради примера навешћемо од 2600. Стојановићевих погрешака
коју стотину значајнијих.“ Оне се иначе не виде, јер је Академија,
штедећи хартију, штампала Гринеталове исправке“ само са наво
дом стране и ретка, али без навода дотичног погрешног текста.
** Медо Пуцић, Споменици србски 1, Б. 1858, Предг. II.

* Нећемо наводити поједине мање грешке; споменућемо само да у кратким
повељама можемо наћи: у бр. 4 у 14 редака 4 грешке, у бр. 43 у 10 редака 7
грешака, у бр. 825 у 12 редака 6 грешака, у бр. 968 у 13 редака 8 грешака ит. сл.
** Професор Ото Гринентал поредио је Стојановићево издање с оригина
лима у Дубр. архиви; ове је исправке проверио 1934 г. др. Бран. Трухелка, ди
ректор Дубр. архиве: у 1 књизи нашло се 1368 грешака на 644 страна, у 11 књизи —
1230 на 448 страна.
Љуба Стојановић испушта многе поједине речи и пасусе

који су често објављени од пређашњих издавача.
У повељи бр. 13. испуштена је реч: Нелиана коју су штампали
и Миклошић и Шафарик.
У повељи бр. 22 испуштена је реч: срндкцели, коју има Миклошић
__ „ 49 у и нико Молић, а „ Пуцић.
__ „ 54 у и ЕИДЕТИ
__ „ 71 испуштене су речи ни, да, да, које има Пуцић.
__ „ 73 испуштена је реч ми
__ Ј). 2) њ. Izl
JJ „ 1 18 у е- „ како, коју има Пуцић.
__ „ 141 III. „ илик, коју има Пуцић.
__ „ 146 21. и Града
III. „ 148 __ s owзети
__ „ 151 Ј). „, Elati
II. „ 153 2, „ ви (има Пуцић)
__ „ 161 __ „, "T"H
Ј). „ 163 __ a wДb.
__ „ 167 11 „ се (има Јиречек, Спом. XI).
__ „ 173 испуштене су речи да молимо (има Јиречек).
у „ 175 испуштена је реч лии (има Јиречек).
in „ 177 -- и Кd KO.
__ „ 201 -1 „ кvрк (има Пуцић).

У бр. 219 испуштене су речи: деспотоу, и, десета (све их има
__
Пуцић).
, 221 __ Ј). po ти, w, Ти
, 223 у зи, талио (има Пуцић)
- J. ру
„ 232 испуштена је реч: правоу (има Пуцић)

. 235 „ кнеза (има Пуцић)
---- у
„ 236 Ј). у 11 А И СТА.
„ 241 „ „, „ (АД и
„ 243 __ „ , G тефана (има Јиречек)
, 249 -I „ „ поставоу
, 255 __ __ „ по нКелић, на
„ 260 у __ „ Господина
, 267 -I , , разоумћха (има Пуцић)
, 268 21. у „ за то (има Пуцић)
„ 275 JJ „ , нikКоу (има Пуцић)
, 284 Ј). II. „ на
„ 299 Ј). ју „ кнеза
, 304 испуштене су речи: како, коупили вили (има Пуцић)
, 312 испуштени су предлози: оу, оу, ка (има Пуцић)
иИ И
У бр. 327 испуштена је реч:
328 __ _ _ и стали (има Пуцић)
334 __ - JI. нашоу (има Пуцић)
-1 340 испуштене су речи: среRpЕнк, Кестка
340, p. 84 , ко и на Мић реченн покладњ wдњ више
- ј. ј.).
реченiky,
__ 340, p. 84–85 , „ руколић до 8ги листњ како то и vкде
а под њ скоWAHL.
342 __ -I - I. вокеводе, нашего
Ј). 347, p. 32 „ -I JI. наиправо, плика (има Пуцић)
347, p. 41 „ i 11
Н ШЕСТЕ, .
352 у -- -- двадесети и девета и итарк и девета

oyначн, и vице оY wва два сакоумia
аспpи дванадесете тисоуће аспpи, а
потезак (има Јиречек)
355 испуштено је: не (има Пуцић)
359 __ __ и четириста и "Г1 - на десето лито
Аи исеца ГенRapa
391 ју __ се (има Пуцић)
400 i I. -- га, ке, па
иИ И
401 __ --
КА. Ко
404 -I __
405 1, у Господнга (има Пуцић)

490 11 __ ch (има Пуцић)
497 -I 1). господиноу
499 1). --
I'd
Зd
501 ју -,
515 __ -1 свитоу
5 6 11 __ чоуслио (има Пуцић)
534 ју -- се (има Пуцић)
537 1, -- дана (има Пуцић)
539 Ј). - кнезоу (има Пуцић)
541 1, __ ви, живећ тк (има Пуцић)
550 -- I j. кнеза, ки (има Пуцић)
562 Ј). -- нашћ (има Пуцић)
ске кKE
566 __ у
567 у 2). почтено ису

568 Ј). ју и, нашега, ви (има Пуцић)
569 Ј). __ кнезоу
572 __ ј дана (има Пуцић)
581, p. 82 „ }
двориш, е
с"I'о но Мић,
581, p. 100 у
, 593 - J. __ и понавла ио (има Миклошић)

, 594 Ј). - кои (има Пуцић)
„ 600 Ј). __ 8, на, и, наше
„ 602, p. 198 11 И КА НИШЕ,
„ 608, p. 166 11 RAt a CTE ME
p. 200 у Господина
p. 315 у кнеза
„ 610, p. 134 ---- исšca

„ 612 21. у Динара
Примери погрешног читања:
У бр. 43 штампано је: и платила Ани, треба: исплатила ми се

, 66, p. 70 „ „ краЛkcTEа. „ Царства
„ 66, p. 110 „ „ и оШ, i и ш, о се ј).
__66, p. 137 , „ Такмио ни за ш, a __
„ 79, p. 133 , „ и иако И МИ 4 МИК, __
__ 93 ју ју днћ 1" JJ 1НА, 1.

, 94 Ј). Ј). ИСТО Ј). исто 55
, 104 -- „ За __ До
„ 131 1, „ МилостК. „ Ако Бока
„ 139 Ј). „ гšчетикra у гšндšлика (та
ко има Пуцић)
„ 151 2). , 8дрkжали „ 8здражали (та
| ко има Пуцић)
„ 162 . __ „ довућик икодеик „ довућии лкодкии
__ (тако има Пуцић)
„ 177 __ „ Гога 4 на __ Гo iz Kli,
, 199 Ј). „ исто 11 нето (тако има

и Пуцић)
„ 201 Ј). „ почтено ПМакrdТо „ Почели ПИакra Tk,
, 221 Ј). „ не радостни „ на Драгостни
„ 235 IJ. „ Молили о „ мини Мио
, 246 - J. „ По 2, поткакš
, 252 II. „ на лити „ По Мити
„ 256 Ј). „ срћДчени лик, __ Есе срkДечни Мик.
, 263 Ј). „ почитати „ почтити (Пуцић)
„ 276 Ј). „ 111afZO __ magiо
„ 279 __ „ ка)вселиš „ вашалик
* У вези с тим треба исправити датуме обеју повеља. Није , 1356, 10. ја
нуара“, него „јануара 1357 г., индикта Х“.
цтн
У бр. 283 је то Га и Ј).

КЕ БИЛЕ Тогази
(Пуцић)
284 U EtЕ
JJ
UJE IH
300 напрkда напрkдовата

(Пуцић)
313 НА ПО КОНК, ју
на Кон К.
326 велисти(!) -- великости (П.)

326 wд насљ. __ wд васк (П.)
327 Ко и И. КО -- поколе (П.)
327 C Mid MМА __
C. Ed MM A
339 Зd Rd. Mihall __ Га. Да Калић

341 i UHU. __
е. Биw (Пуцић)
348 дšRфовачанели, -- дšЕровачцелин,
348 и VW Ed H. U Ha A и CT"E, __
d. W. Ed H U SA MHCT"d
350 Н. Ти и -- wваи (Пуцић)

350 Ј).
За П. И син К. И. U IH talkili, __ записа (R и
wТписа (к.
353 кедан перперћ. кеднš перперk
358 пости и КЕНЕ __ похвалицолин,
359 вњкšпно васк кšпно
359 и 8ди и ју
гост и
362 докине доколне не

369 4. Ко
ју
и Ко и И. БИ
369 i Ко и Ј). с коима год ћ

455 срћЧАНИМИb, - ...
ииного почтени мик,
459 Ни То
наша (Пуцић)
470 JJ
велико лик ксаком 8. (П.)
471 __ II12 I ZO magiо
475 i I.
то
все (Пуцић)
485 Како Т" И
како то (П.)
485 AMIH
ии ви (П.)
496 J J
TEO Izi.
ваша (П.)
500 погинšла По Г. И. RAtal
5 14. __ крати КрđИta.

514 ју
KAd Mt. M4
кралне и
544. šдно (!) тр8дно (П)
549 --
“TE
тев-К (П.)
552 - ратко 11 радичњ (П.)
552 ВраноkeЕИкњ. враноевика
557 Братена III.
китлнк,
- ... 569 wдšзели уу и vESЗели (П.)

1, 582 __
CE Rdt и M. H. Izd. CE - EA i t. Hid
(Миклошић)
О потреби издавања српског дипломатара
_ - -- -_-- -__
wвкšи (!) WEEKI

У бр. 602 у у
иИО ГА керованога
608, p. 92 1).
609 ју
CRET Ј). спе К
__ 609 __ wвек О ПЕ"T
НАЧИН () иН.
609 -- Ј). ваукоuvм (!)
817 Ј). ј
СЕ i Ed MA. Q, CEE IMM.
828 ју иилiaрде ј АиИ Игаре

847 десета дŠкатк, десетњ, лакатк,
849 CE U TIzd. -I
се у га
849 Жdo Rd. It'. Жdo H. d. Ed Ch,
854. “T"E O E
1). виж (1)
893 3).
I10 t/144 и ПИtd. Al H
905 ју пасхког лан спахи оглан

893 - да се 8злиe да се не 8злиe
920 у
Ráше Ј).
се у е
920 KO MIKLIKI. K Ј).

RQ) и КО КН КЕ,
__ 920 ју До 11th A до ШаRE,

__ 934. Ј). chЗДА fb,A 4
936 пошога (!) 1).
По с но Гd
__ 936 J). оно ВидиЕВШЕ опови дивше

__ 937 ЧЕСТ И Т И ЗАПо Е. И ЕСНИ
944 Ј). __ одс 3дни Ј). одсšгеник ка

диино иЕ.
947 JJ }). припа теле). Ј). неприraтелех
953 Ј). Тко Греде Тко годе
966 1) ју
ЗНАТ И ЗА "То и
ј Ј.
989 -I 1).
ПО ПО ЕСТЕ О Господство
989 Ј). нивднолиš и едно нš
__ 1012 Н. И. КЛ. Ко ннико
__ 1012 --
Иt tК. HitlА.
-- 1012 1).
СТ"a HКо с"I"О И КО
Видимо, даље, да је Љ. Стојановић мирне душе штампао:

св. Василије место св. Власије (Влахо), Братен место Витан, Гу
четић место Гундулић, милијарде (које нису биле познате у ХV
веку) место миљаре, дуката место лаката, пријатеља место не
пријатеља, поповство место господство и т. сл.
Ст. Станојевић је правилно рекао: „резултат таквог посту
пања при ИЗДавању наших повеља у право је страшан: ОВО НОВО
издање, које је било толико потребно и на које се толико чекало,
готово је неупотребљиво. И даље не можемо бити ни без Микло
шића ни без Пуцића. Такво је издање — сува штета у сваком
погледу“.“
* Ст. Станојевић у Југ. ист. час. I, 104.

64 А. Соловјев
Потпун неуспех Стојановићева зборника показао је да се

оваква издања не смеју радити појединачно, него да је много
боље ствар поверити двојици-тројици“ или целом одбору.
У извесној вези с тим Српска академија основала је 9 октобра
1933 г. „Одбор за византиски зборник“. Тај је одбор израдио
опсежан програм издања грчких извора за српску историју, у
који би ушли: 1 правни споменици, II историски извори (истори
чари и хронике, житија и др.), III типици и IV каталози епископа,
На ТПИСа И. За ПИСА,
Од тог опсежног програма остварен је засада само један

мањи део. Као I књига прве серије „Извори писани грчким је
зиком“ изашла је књига А. Соловјева и В. Мошина „Грчке повеље
српских владара“.“ То је уствари један део српског дипломатара,
издвојен због тога што грчке повеље српских владара чине једну
посебну скупину и захтевају нарочиту обраду.
Издавачи су се трудили да издање буде на висини захтева
савремене науке. Стога се нису ограничили само на прештампа
вање текстова повеља, као што су то радили на пр. Миклошић
и Милер. Издање је подељено у три дела:
I. Велики увод (132 стране) пружа преглед сачуваних повеља
и историјат њихових издања, дипломатску и палеографску анализу
повеља и расправља питање о грчкој канцеларији српских владара.
П. Други део доноси саме текстове (са варијантама) и пре
воде, са подробним белешкама о оригиналу (или препису) повеље,
о печату и потпису, о материјалу и о досадашњим издањима (1-376).
III. Трећи део чине исцрпан регистар грчких израза са подроб
ним коментаром најзначајнијих правних термина (377-507), реги
стар личних и географских имена и библиографија (507-534).
На сличан начин требало би издати и српски дипломатар.
Наравно, у њему не би били потребни преводи, а и стварни реги
стар могао би да буде много краћи, пошто би могао да упућује
читаоце на речнике Даничића, Мажуранића и Југославенске ака
демије. Међутим, за грчке правне изразе потребни су били поне
кад читави екскурси због необрађености дотичне грађе.
После издања зборника грчких повеља прешло се напокон
и на питање о издању српског дипломатара. 30. маја 1938 на сед
ници академије Друштвених наука академици Јован Радонић и
Владимир Ђоровић реферисали су о потреби издања српског
дипломатара ћирилских исправа. Одлучено је да се начелно прими
издавање овог дипломатара и да се референтима: Ј. Радонићу,
В. Ћоровићу, Ф. Гранићу, А. Соловјеву и В. Мошину повери
редиговање зборника.“
57. Као што су К. Јиречек, Љ. Талоци и М. Шуфлај заједно одлично об

радили Acta Albaniae.
* Књига је изашла у „Зборнику за историју, језик и књижевност српског
народа“, треће одељење, књига VII, али са поднасловом „Извори за историју
Јужних Словена серија V1 (тј. Извори писани грчким језиком) т. I“. Врло је
тешко снаћи се у овој дугачкој рачуници одељења, серија и свезака, у којој је
историја Јужних Словена испала као подређена врста историје српског народа.
* Годишњак ХLVIII (1938), 66. Истовремено је одбор за домаћу историју
средњег века одлучио да се што пре приступи издавању палеографског албума
старих српских повеља.
Дакле, 50 година после почетка свог рада Српска академија

је примала план издања дипломатара, или опет у духу старе
традиције Шафарика и Миклошића само исправа писаних ћирилицом.
Међутим, боље би било да се у дипломатар унесу и немногобројне
латинске и италијанске повеље, а тако исто и Грчке Хрисовуље
(барем у регестама). Онда бисмо добили прави Сodex diplomaticus
Serbiaе, сличан Смичикласовом за Хрватску, у којем су штампана
хронолошка акта и латиницом и ћирилицом.
Ипак у току три године пре рата у томе правцу није било
ништа урађено па ни после ослобођења.“ Сада у вези са радом
Историског института Српске академије наука требало би то пи
тање покренути са мртве тачке.
У Историском институту САН ово је питање било предмет
читавог низа конферисања, и на седницама секције за историју
средњег века и научног савета Института.
Основни закључци нашег чланка су следећи:

1) Треба поверити издање српског дипломатара одбору од
неколицине стручњака историчара и слависта, јер једно лице поред
свих својих стручних квалификација може лако да погреши у
плану или у извођењу посла (примери — Љ. Стојановић, Ст. Но
ваковић, Вл. Ћоровић).
2) Треба најпре утврдити обим дипломатара у времену. Сма
трамо да то није тешка ствар јер српски средњи век јасно обу
хвата доба од краја XII века, када се јављају прве повеље, до
краја XV века, када пропадају последње независне државе.
3) Треба одредити обим у простору, што је сада теже пи
тање. Сви стари покушаји (Карано-Твртковић, Медо Пуцић, Ми
клошић, Новаковић, Љ. Стојановић) обухватили су сва акта
писана српским језиком, а П. Шафарик је чак уносио и бугарске
и влашке повеље писане словенски. Међутим, сада би се, у вези
са стварањем народних република и самосталних историских дру
штава у њима, могло поставити питање: не треба ли издати по
себне дипломатаре – за Н. Р. Србију, за Н. Р. Босну и Херце
говину, за Н. Р. Црну Гору и за Н. Р. Македонију? Онда би
требало да дође до договора између историских друштава о
разграничењу историске грађе. Или је боље остати при старом
схватању и поверити Српској академији издање јединственог
дипломатара за све наше земље где је у средњем веку владала
ћирилица без обзира на политичке границе између старих држава,
које су се у средњем веку често помицале.
4) Треба одбацити уско филолошко гледиште Љ. Стојано
вића, по коме у дипломатар улази само оно што је писано ћири
лицом. Напротив, потпуно је исправан план Ст. Новаковића: да
* Поред тога био је у новембру 1938 на предлог академије Друштвених

наука образован одбор за издавање Зборника извора за старо српско право од
8 лица. Прва седница одбора била је 22 децембра 1938; после тога није се
ВИШе са стао.

66 А. Соловјев
у зборник треба да уђу сва акта — и на латинском, и на итали

јанском и на грчком језику — уколико она расветљавају нашу
историју“.
5) У дипломатар имају да уђу сва акта (владалачка, судска
и приватно-правна) која су писана на територији српских држава.
Исто тако треба да уђу и она акта која су писана изван те тери
торије, али су упућена нашим владарима, појединим установама
или грађанима, напр. папинске буле, међународни уговори Ду
бровника и Млетака с нашим владарима, писма из истих гра
ДОВа ИТД.
6) Издање треба да буде критично: треба по могућности

проверити већ објављене текстове по оригиналима или бар по
фотографијама. Треба изнети податке о материјалу, размерима
акта и његовом рукопису, белешке на полеђини, опис печата и
потписа (најбоље би било дати њихове слике).
7) Издању треба да претходи расправа о врстама докумената,
о местима где се они налазе, о пређашњим издањима, о канце
ларији наших средњовековних владара итд.
8) Поводом сваког средњовековног документа или нејасног
датума треба донети сва аргумента и сумње (као што су урадили
Љ. Талоци и К. Јиречек у одличном издању (Acta Albaniae 1915).
9) На крају зборника неопходна су три индекса: лица, места
и главних „ствари“ (правних и социјалних израза). Као што вели
др Виктор Новак, „Душа оваквом делу је управо у индексу““
Индекс ствари не сме да се ограничава само на наводе дотичних
места, него има да пружи и објашњења нејасних речи.
10) Пошто ће зборник обухватити разне текстове, штампане
једне ћирилицом, а друге латиницом, поставља се питање: има ли
смисла да се ћирилски текстови штампају масним „црквено-сло
венским“ словима? Она су стари облик наше „грађанске“ ћирилице,
исто као што су готска слова средњовековни облик садашње ла
тинице. Познато је да су средњовековна латинска акта и књиге
биле писане готицом. Ипак нико не штампа сада папинске буле
или дубровачка акта готским словима“. Зашто да се држимо
застарелих „масних“ слова, која само отежавају слагање у штам
парији и читање, а иначе никако не одговарају ситном фином
брзопису већег дела српских средњовековних докумената? Дирек
ција Сарајевског музеја је одавно приметила ово неслагање и
наручила за штампање средњовековних текстова два нова типа
слова: угласта — за натписе и фину брзописну „босанчицу“ —
за повеље. Али онда, да будемо доследни, морамо у истом збор
нику да се служимо са два или три типа ћирилских слова: „масним“
* За акта на грчком језику могао би се направити изузетак и штампати
само регеста, пошто су сама акта недавно објављена са исцрпним коментаром у
споменутој збирци „Грчке повеље српских владара“ 1936.
* Југ. ист. час. I. (1935), 181.
* Чак ни Немци, који иначе воле готицу и штампају новине готицом, у
свим својим nonumenta oбјављују средњовековне текстове латиницом а не готицом.
O потреби издавања српског дипломатара 67
словима штампати повеље писане уставом, „босанчицом“ — канце

лариска акта, а нашом „вуковицом“ — наслове и објашњења. И
,
ни у ком случају, нећемо заменити фотографију.64
Да избегнемо ово шаренило, најбоље је штампати цео збор
ник садашњим словима (латиницом и ћирилицом), наравно, сачу
вавши стари правопис и слова: uk, &, z, io и, те, Ш“ @, 8_ w
у ћирилици.
Тако су биле штампане средњовековне руске повеље још у
лепом „Собрании государственнвтх грамот и договоров“ 1813—1828,
а затим у свим издањима Археографске комисије. Тако објављује
ћирилске и глаголске текстове и Југославенска академија (По–
љички статут у Јагићевом издању ,,Monumenta hist.—juridica“ IV,
босанске повеље у Шурминовом издању, ib. V). „Macua“ слова
само ометају читање. Време је да лаицизиримо световне споменике
наше прошлости и да их ослободимо црквених акцената, скраће
ница и спољашњег облика.
A лењсанлар Соловјев
Résumé
Aleksandar Solovjev:
De la. nécessité de l’édition d’archives diplomatiques serbes.
1) L’édition d’archives diplomatiques doit être confiée à un

comité de plusieurs experts historiens et slavistes, car une seule
personne, malgré toutes les qualités professionelles qu’elle pour
rait avoir, peut facilement commettre des erreurs dans le plan
même ou bien dans l’exécution de la besogne (exemples: Lj. Stoja
novié, St. Novaković, V1. Corović).
2) En premier lieu il faut déterminer les époques que con
tiengraient les archives. Nous considérons que ce n’est pas une
chose bien difficile car le moyen—âge serbe s’étend nettement de la
fin du XII siècle, quand apparaissent les premières chartes, jusqu’à
la fin du XV siècle, quand commence la ruine des derniers états
indépendants.
3) Il faut en déterminer l’étendue en tant qu’espaces, ce qui
est plus difficile. Tous les anciens essais (Karano—Tvrtkovié, Medo
Pucić, Miklošić, Novaković, Lj. Stojanović) comprenaient tous les
actes écrits en langue serbe, et P. Šafarik y introduisait même les
chartes bulgares et valaques écrites en langue slave. Cependant,
aujourd’hui, avec la création de Républiques nationales et de so
ciétés historiques indépendantes dans ces Républiques, on pour
rait se poser la question suivante: ne serait-il pas nécessaire d’éditer
des archives diplomatiques particulière — pour la R. P. de Serbie,
“ Иначе модернизујемо старе текстове при штампању: делимо ретке на

поједине речи, уводимо велика слова, интерпункцију које нема у оригиналу
Треба учинити још корак и модернизовати и облик слова. За палеографске ци:
љеве најбоље је издати албум фотографских снимака изабраних српских повеља.
5'
68 Aleksandar Solovjev
R. P. de Bosnie et d’Herzégovine, R. P. du Monténégro et la R. P.

de Macédoine? Une consultation dévrait alors avoir lieu entre les
société historiques sur la répartition des matériaux historiques. Ou
peut-être serait—il mieux d’en rester à l’ancienne conception et de
confier à SAN l’édition d’archives diplomatiques uniques pour tous
nos pays où l’alphabet cyrillique régnait au moyen—âge, sans tenir
compte des frontières politiques entre les pays értangers qui chan
geaient souvent de place au moyen—âge.
4) Il faut rejeter l’étroite conception philologique de Lj. Sto—
janovié d’après lequel il ne doit entrer dans les archives que ce qui est
écrit en cyrillique. Par contre, le plan de St. Novaković est tout à
fait juste: les archives doivent comprendre tous les actes — soit en
latin, soit en italien ou en grec1 – dans la mesure où ils offrent
des éclarcissements ayant trait à notre historie.
5) Les archives diplomatiques doivent comprendre tous les
actes (du souverain, de la justice et du droit privé) qui ont été établis
sur le territoire des Etats serbes. Ils doivent comprendre de même
les actes qui ont été écrits hors de ces territoires mais qui ont été
adressés à nos souverains, à différentes institutions ou aux citoyens,
comme les bulles du pape, les. contrats internationaux de Dubrovnik
et de Venise avec nos souverains, les lettres de ces villesci etc.
6) L’édition doit être critique, il faut, si possible, contrôler
les textes déjà publiés d’après leurs originaux ou au moins
d’après les photographies. Il faut donner des renseignements cocer
nant les matériaux, les proportions des actes et leur écriture, les
notes au verso, la description des sceaux et des signatures (il serait
désirable de donner leurs reproductions).
7) L’édition doit être précédée d’un exposé des sortes de docu
ments, des lieux où ils se trouvent, des éditions antérieuers. des
chancelleries de nos souverains du moyen-âge etc. _
8) A propos de chaque document du moyen-âge ou d’une date
incertaine, il faut faire connaître tous les arguments et toutes les
incertitudes (comme l’ont fait L. Taloci et K. Jireëek dans l’excellen
te édition de l’ „Acta Albaniae” 1915).
9) А la fin du recueil trois index sont indispensables: celui
des personnes, celui des lieux et celui des ,,choses” principales
(des expressions juridiques et sociales). Comme le dit le dr Victor
Novas ,,l’âme d’un tel ouvrage est justement son Index“.2 L’index
des choses ne doit pas se limiter seulement aux citations des dits
lieux, mais il doit fournir aussi l’exsplication des mots indistincts.
10) Etant donné que le recueil devra comprendre des textes
divers, les uns imprimés en caractères cyrilliques, les autres en
' En ce qui concerne les actes en grec on pourrait faire une exception
et n’imprimer que les regestas puisque les actes—mêmes ont été sous peu
publiés avec un comentaire approfondi dans la collection mentionnée des
,,Chartes grecques des souverains serbes”, 1936.
: La revue hist. youg. I (1935), 181.

‘
Résumé 69
caractères latins, une question se pose: est-il fondé que les textes
en cyrilliques soient imporimés en normande ,,éclesiasto—slovène”?
C’est l’ancienne forme de notre alphabet cyrillique ,,civique“, comme
les caractères gothiques sont la forme moyenâgeuse de l’alphabet
latin d’aujourd'hui. On sait que les actes moyenâgeux et les livres
en latin étaient écrits en caractères gothiques, et néanmoins person
ne n’imprime maintenant les bulles papales ou les actes ragusiens
en caractères gothiques. Pourquoi nous en tenir aux lettres ,,norman
des” surrannées, qui rendent difficile la composition à» l’imprimerie
et la lecture, et ne corepondent aucunement à la fine et menue
,,italique” de la plupart des ouvrages des documents serbes du
moyen—âge.3 La direction du Musée de Sarajevo à depuis longtemps
aperçu ce désaccord et a commandé pour l’impression des textes
moyenâgeux deux nouveaux types de lettres: des pointues – pour
les titres, et des fines italiques ,,bousniennes“ .— pour les chartes.
Mais alors, pour être conséquent, dans le même recueil nous devons
nous servir de 2 ou 3 types de caractères cyrilliques: avec les ,,nor
mandes” imprimer les chartes écrites avec des lettres solennelles,
avec les ,,bosniennes“ — les actes de chancellerie, et avec notre ,,vu
kovica“ (alphabet de Vuk Karadžić) ––– les titres et les explications.
Et néanmoins nous ne pourrons suppléer à la reproduction.4
Afin d’éviter cette diversité il serait le mieux d’imprimer le
recueil tout entier en caractères actuels (latin et cyrillique), en gar
dant toutefois pour le cyrillique l’ancienne orthographié et les
lettres.
Les chartes moyenâgeuses rasses ont été ainsi publiés dans le
beau ,,Sobranii gosudarstvenih gramot i dogovorov“ 1813—1828, et
ensuite dans toutes les éditoins de la Commission archéographique.
Les textes cyrilliques et glagoliques ont été publiés de même par
l’Académie yougoslave (Le statut de Polj'ice dans l’édition de' Jagié
,,Monumenta hist.—juridica“ IV, les chartes bosniennes dans l’édi
tion de Surmin, in. V). La ,,normande“ n’offre que des difficultés
pour la lecture. Il est déjà temps da laïciser les monuments profa
nes de notre passé et de les libérer de traits religieux, des abréva
tions et de leurs formes extérieures.
3 Les Allemands même, qui aiment toutefois la gothique et imprime

des journaux en caractères gothiques, publient dans leur monumentales les
textes moyenâgeux en caractères latin-s et non gothiques.
" Nous modernlsons en fait les anciens textes en les imprimant: nous divi
sons les lignes en mots séparés, inlroduisons les majuscules, les signes de ponctua
tion qui n'existent pas dans l'original. li faut faire un pas de plus et moderniser
aussi la forme des lettres. Dans les buts paléographiques il serait le mieux de publier
un album de reproductions des chartes serbes choisies.
| | | -
|
|
| |
| | | |
| | | |
| |
| | |
| |
|
| | | | |
| |
|
|
| |
| | | |
|
| |
|
|
| |
|
| | | | |
| ||
| | | |
| |
| | | || | ||
|
-
| |
| |
|
|| |
| | |
|
| | | | | | | |
|
| | | |
| |
| |
| |
| |
|
| ||
| | | |
|
| |
|
| | | | | |
| | |
|
| - | |
|
- | | || || |
|
| | | | | |
| |
| | |
| | | | | | | | | | | | || |
|
| | | | | | -
| |
|
| |
| | | | |
|
|
| | |
-
|
NЈ ЈЕДАН НАШ ПОСМАТРАЧ ПРВИ ЈЕ ВИДЕО КОМЕТУ
ОД 1577 И НОВУ ЗВЕЗДУ ОД 1578. ГОДИНЕ
--
Понекад је, и у данашње време, тешко утврдити са потпу
ном сигурношћу који је посматрач први угледао неку комету.
Стога има комета које носе имена двојице астронома, који су их
открили скоро у исто време, а независно један од другога. Некада,
када је саобраћај био много спорији и када су учени људи само
уз велике тешкоће могли општити једни са другима, овакви слу
чајеви морали су бити много чешћи. Тако се и за комету која се
појавила 1577 не зна тачно од кога је била прво осмотрена.
Појава ове комете, која је прошла кроз перихел 26 октобра“,
била је веома запажена у целом свету, а и за науку је била
значајна.
Houzeau“, Flammarion“ и Mādler“ наводе да је комету од 1577
открио Тихо Брахе. Познат је и дан којега ју је чувени астроном
први пут угледао: „ 13 новембра 1577 Сунце још није ишчезло
испод хоризонта, када ново небеско тело (комета) паде у очи
Тиху. Он оцени да јој глава има у пречнику 7 минута“. Тихо још
каже за комету да има главу округлу, сјајну и значајну по изве
сној оловној белини, док реп, окренут истоку, бацаше супротно
од Сунца више црвене зраке“. У почетку је реп био дуг 22“ и
није био сасвим прав".
Поред Тиха, исту комету посматрао је и један мање познати
астроном, Мichael Maestlin (или Моestlin), учитељ Кеплеров, који
је резултате својих посматрања и израчунавања путање комете
објавио у посебној књижици, свом првом штампаном делу“. Он
каже да је реп комете био дуг преко 30“, а боја „non sane pur
pureo aut rutilante sanguineo, qui aliorum Cometarum consuetus ut
1. J. C. Houzeau, Wade-mecum de l'astronomie, Bruxelles 1882, 760–761.
* Houzeau, 1. c.
* С. Flammarion, Les étoiles, Paris 1882, 729.
“ J. H. v. Madler, Der Wunderbau des Weltals oder Populare Astronomiе,
Achte Auflage, Strassburg 1885, 320. __
* A. Guillemin, Les Cometes, Paris 1875, 209.

* Guillemin, o. c., 261.
7 Mádler, o. c., 320.
* Observatio et demonstratio cometae aetherei, qui anno 1577 et 1578 consti
tutus in sphaera Veneris, apparuit, cum admirandis eius passionibus, varietate scilicet
motus, loco, orbe, distantia a terrae centro, etc. adhibitis demonstrationibus geome
tricis et calculo arithmetico, cuiusmodi de alio guodam cometa nunquam visa est.
Autore M. Michaele Maestlino Goeppingensi. Tubinguae, excudebat Georgius Grup
penbachius, 1578.
72 Ненад Ђ. Јанковић
plurimum fuit, nec etian candido vel argenteo, sed albicanti, lucido seu
pallido, flavo immiхto, quem deinde in Decembri, in subfuscum seu
tenebrosum et nigricantem plumbeum convertit“.“ Важније је, међу
тим, оно што Maestlin каже о првим посматрањима комете. Он
каже да се услед невремена које је владало пре појаве комете
не зна тачно којега дана је она први пут виђена. Сам ју је посма
______________
Насловна страна првог штампаног дела

Michael Mestlin-а.
трао од 12 новембра, али је чуо да су је неки видели већ 11,

други 9, 8 па и 7 новембра, како у којим крајевима Европе“.
Судећи по каснијим положајима комете, Маеštlin cматра да се
она морала појавити изнад хоризонта већ 5 новембра“.
Осим наведених посматрања у Европи, комета од 1577 посма
трана је и у Кини у току месец дана, почев од 14 новембра“.
* Maestlin, o. c., 2.
19 Maestlin, o. c., 5.
* Maestlin, o. c, 6.
12. J. Williams, Observations of comets from B. C. 611 to A. D. 1640 extracted
from the Chinese Annals, London 1871, 84. __
Један наш посматрач први је видео комету од 1577. 73
За комету о којој је овде реч, као и за толике друге, многи

држаху да најављује пропаст света“. Па и Маеštlin говори о страху
изазваном њеном појавом“. Велику панику изазвала је комета у
Турској, тако да је тим поводом одлучено да се у Цариграду
сагради подземна опсерваторија, како би се из подземног бунара
могле и по дану посматрати звезде. Из Каира је доведен чувени
астроном. Такиедин, коме опсерваторија би поверена. Међутим,
услед разних сплетака пропала је идеја о подизању опсерваторије,
јер се нађоше људи који убедише султана да је подизање опсер
ваторије у некој држави предзнак њене пропасти“. Ламартин
наводи да је до рушења опсерваторије дошло због противљења
свештенства, па додаје: „Такиедин, у Цариграду, имао је судбину
Галилеја у Риму. Исти век, у две супротне религије, видео је
увек неједнаку борбу између празноверја и науке“. Може се
још додати да је овај исти каирски астроном „израчунао“ да је
комета од 1577. била она иста, која је претсказала смрт Авеља
и многе друге значајне догађаје“.
И неки наши сународници веровали су у утицај ове комете
на људе и њихова дела. Тако дубровачки писац Никола Гучетић
(1549—1610) у своме делу Discorsi di M. Nicolo Vito di Gozze,
Gentil' huomo ragugeo dell". Academia de gli Occulti, Sopra le Me
theore d'Aristotele, ridotti in dialogo, e divisi in guattro giornate, Inter
locutori esso M. Nicolo di Gozze, e M. Michiele Monaldi, In Venetia
1584, каже поводом комете од 1578 (он је ставља под ову годину
јер се видела и јануара 1578): „И у нашем граду извршене су неке
јавне крађе и дрска убиства, од којих је, мој Моналдовићу, наш
јадни град патио и патиће и даље; и нема никога који би из сами
лости према народу и овом нашем слатком гнезду казао коју
реч, пошто су ови заузимали положаје најбољих. Бог нека се
смилује нашим невољама“ (стр. 31°).
Појава ове комете била је много важнија за развој науке,
него због празноверица које је изазвала. То је била прва комета
чија је путања постала предмет озбиљних проучавања. Из дуго
трајних посматрања Тихо Брахе је закључио, да би привидно
кретање комете било добро претстављено уз претпоставку да је
она описала око Сунца део круга који би са елиптиком заклапао
угао од 29“, а обухватао путање Меркура и Венере“. Велики
астроном потврђује овом приликом да се и комете крећу у међу
планетарном простору“, а то тврди и Маеštlin у своме делу. Ово
је од значаја стога што су многи у оно време још држали да су
комете нека испарења у непосредној близини Земље, у њеној
атмосфери.
* С. Flammarion, Astronomie populaire, Paris 1880, 600.

14 Maestlin, o. c., 2.
15 J. v. Hammer, Geschichte des Osmanischen Reiches IV, Pest 1829, 43.
* A. de Lamartine, Histoire de Turquie V, Paris 1855, 112–113.
17. Hammer, o. c., 59. __
* D. Ricard, La sphere, Paris 1796, 232; Houzeau, o. c., 754.

* Houzeau, o. c., 754.
T4 Ненад Ђ. Јанковић
:R
Напред је наглашено да је комета први пут посматрана

новембра 15/7: од стране Кинеза 14, од стране Тиха 13, Maestlin-a
12 новембра, а помиње се и посматрање од 7 истог месеца.
Међутим, један наш човек посматрао је комету много раније, још
у октобру, и оставио белешку о своме посматрању уз кратки
опис овог небеског тела. Ова белешка налази се у једном нашем
летопису. Из ње се види да се 8. октобра 1577 појавила репата
звезда, а то је месец дана пре најранијег посматрања које помиње
Maestlin... Име онога који је потомству оставио податке о првом
посматрању комете од 1577 није остало сачувано, као што је у
већини случајева са писцима наших старих летописа, записа и
других дела, али се може претпоставити да је то био неки све
штеник или калуђер, јер у оно време, у ХVI веку, захваљујући
варварској турској управи у нашим земљама, писмени световњаци
били су веома ретки.
Подаци о посматрању комете од 1577 налазе се при крају га
бровског летописа. Овај летопис је саставни део зборника, чији
се оригинал налази у библиотеци универзитета у Одеси, у Гри
горовичевој збирци“. Летопис је добио ово име по бугарском
селу Габрову, близу Пловдива, у коме је био нађен, како наводи
Григорович, додајући да је летопис писан српском рецензијом“.
Летопис је прво објавио сам Григорович, у својој поменутој
књизи, али са МНОГО испуштених места, па и тамо где се говори
о нашој комети, јер је крај летописа доста оштећен. У Григоро
вичевом издању може се прочитати само толико, да се 1577
године појавила репата звезда. По други пут објављен је габров
ски летопис од стране Љуб. Стојановића, у његовом раду „Не
колико старих српских летописа", према препису Александра
Белића, много потпунијем“. Овај текст употребио је потом Сто
јановић и за свој свод летописа“.
Габровски летопис се, каже Стојановић, „управо свршава
год. 1504 јер оне белешке у њему од г. 1504 писале су на истом
рук, разне руке“.“. Међу овим белешкама налазе се и оне о
комети од 1577 и новој звезди од 1578. Овај податак значајан је
стога, што се по њему може са великом вероватноћом закљу
чити, да је посматрање комете забележио лично онај који ју је
видео, а да нам оно није дошло преко неког преписивача, или
можда више њих. Стога су забележени подаци поузданији и на
њих се може ослонити са много више поверења, без бојазни да
су услед немарности преписивача ДОШЛИ ДО нас више или мање
измењени, што је иначе доста честа појава.
* Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Зборник за исто

рију, језик и књижевност српског народа, 1 одељење, ХVI, Ср. Карловци 1927,
стр. XLV.
* В. Григорович, О. Сербiи, Казанњ 1859, 3.
* Споменик LXVI, други разред 52, Земун 1926.
* Стојановић, о. c.
* Стојановић, о. с., стр. ХLVII.
Један наш посматрач први је видео комету од 1577. 75
Осим Стојановићевог сведочанства да су белешке у проду

жењу летописа стављали разни писци — дакле не неки преписи
вач —, што се може закључити по рукопису чији нам оригинал
нажалост не стоји на расположењу, ово се може установити и
поређењем габровског летописа са другима који су му слични и
са којима, по Стојановићу, образује једну групу. То су летописи:
Шафариков, Григоровичев, београдски I и II и кувеждински. По
даци о комети и новој звезди не налазе се ни у једноме од побро
јаних летописа, па ни у осталима, а нисмо их нашли ни у којем
другом делу, или неком запису, што такође говори у прилог
томе да су писани руком посматрача. Од осталих података на
крају габровског летописа, од године 1504 до 1578, са којом се
завршавају, само се четири находе по другим летописима (већи
ном у цетињском, који не спада у исту групу са габровским), али
измењени или опширнији“, тако да не морају имати заједнички
извор, а сви подаци од године 1575 до краја налазе се само у
габровском летопису. Било би занимљиво знати тачно која је рука
који податак писала, што је немогућно без проучавања ориги
налног рукописа. Међутим, већ и оно што је изложено дозво
љава горњи закључак, наиме да је опис комете додао у проду
жењу летописа неко ко је лично посматрао ову појаву или бар
о њој дознао непосредно од посматрача, што и неке појединости
у опису комете потврђују.
Текст белешке о комети у габровском летопису је следећи:
„Ex at ro . ЗШ5. пави си звезда опашата... т. гдет колико
коже. И главоко веше низвврд ка западš, a wпаштко ка Цариград 8.
И на wпаши тиаше мала звезда, и прkда нега. Г. звезди напо
редš. И скra ti aесеца иктоврia И до месеца декавра Д. веч,
зајде 8 wвлак “
Савременим језиком рекло би се:
„Године 7086 појави се репата звезда... и пружала се као
уже. И главом беше нагнута западу, а репом Цариграду. И на
репу имађаше малу звезду, а пред њом 3 звезде напоредо. И си
јала је од 8 октобра до 14 децембра увече, (када) зађе за облак“.
У нашим старим рукописима године су писане по црквеном
рачунању од створења света (цариградска ера). Да би се добила
година од Христовог рођења треба од наведене године одузети
број година од створења света до Христовог рођења, а то је 5508.
Ово вреди за датуме од 1 јануара до 31. августа, јер, како је
црквена година почињала 1 септембра, то за датуме од овога
дана до 31 децембра треба одузимати број 5509. Према томе, у
нашем случају, пошто се ради о месецима октобру и децембру,
добијамо 7086—5509 — 1577. Излази, дакле, да је наш посматрач
видео комету већ 8 октобра 1577, много пре свих осталих и на
* Стојановић, о. c., бр. 919 в., 923 a., 932 б и 933 б, под годинама 1566,
1567, 1570. и 1568.
* Споменик LXVI, 233.
18 дана пре њеног пролаза кроз перихел. Да ли је ово могућно?

Да ли су подаци у летопису тачни или се можда ради о некој
грешци у датуму, о некој другој комети? То су питања која ће
у наредним редовима бити расветљена са свих страна са којих
нам је то могућно.
--
У своме раду „Сунчева и Месечева помрачења у старим

српским записима и натписима“, Максим Трпковић скренуо је
пажњу историчара на чињеницу, да су у нашим старим рукопи
сима датуми догађаја у многим случајевима погрешни. Ако су
Наведени датуми неких астрономских појава које се могу прове
рити рачуном, утврдиће се да је често погрешно стављена година
или дан. Стога се и у погледу белешке о комети у габровском
летопису прво поставља питање: да ли су наведени датуми тачни?
Уколико се тиче године, ово се може доста лако проверити.
По староме начину, година је исписана словима -3П5, чија
је бројна вредност следећа: »3 = 7000, П-80 и 5=6, што даје
годину 7086 по цариградској, односно 1577. по данашњој ери.
Прво слово не може бити погрешно, јер заменити га неким дру
гим значило би померити датум појаве бар за хиљаду година.
Сложеније је питање средњега знака, јер су по једним сло
вом писане и стотине и десетице. Ако средње слово претставља
стотине, то не може бити слово које би стављено на место . П.
померило датум појаве комете пре 1504, јер се прави летопис
завршава са овом годином, а дописивани подаци морају бити
каснијег датума. Према томе, дозвољена је претпоставка да би
слово . П. – 80 могло погрешно стојати место . Р. — 100, . . G. – 200
или T -300; помоћу ових слова, стављених између првог и тре
ћег, добијају се бројеви - ЗР5., #3GS., #3TS., тј. 7106, 7206,
7306, који дају године наше ере 1597, 1697, 1797, а друга слова
за означавање стотина не могу доћи у обзир. Ако се прегледају
каталози комета видеће се да под прве две од три наведене го
дине нема забележених комета, док је 1797 била једна — прошла
је кроз перихел 9. јула 1797 — али она се, према Humboldt-y,
није могла видети голим оком“. Према томе, средње слово не
може претстављати стотине, већ само једну од десетица. Слова
наше азбуке којима се означаваху десетице јесу следећа: . К. — 20,
. M. – 30, . М. – 40, . . Н. - 50, 8. – 60, . . 0. - 70 и . Ч. - 90, поред
I П. – 80 и 1 - 10; ово последње не долази у обзир, јер се увек
писало после слова које претставља јединицу: . El. = 12, . . ГП = 13
итд. Ако се место . П. стави неко од ових слова, добија се:
#3KS. - 7026, sЗЛS. – 7036, 43AMS - 7046, 43HS – 7056, s.33S. –
–7066, 4305. – 7076 или 4395 — 7096, што даје године по да
нашњем рачунању 1517, 1527, 1537, 1547, 1557, 1567 или 1587.
I „ паставни. ХХ, 1909, 261 276 и 333–354.
* A. Humboldt, Cosmos III, Paris 1851, 730 — 731.
Један наш посматрач први је видео комету од 1577. . 77
Ни под једном од ових година нису у каталозима забележене

појаве комета. Према томе, може се са поуздањем тврдити, да
средње слово није погрешно записано.
Остаје да се провери тачност последњег слова, онога чија
је бројна вредност 6. То мора бити слово којим се пишу једи
нице, — дакле, сем 5.–6, можда и -1, ...E.-2, Г. –3, Д = 4,
„6.-5, 3. – 7, И =8 или 8.-9. Ако се место S. стави неко
од ових слова, добијају се године: »3ШИ — 7081, s.3ПЕ. – 7082,
#3ПТ. - 7083, 43ПД, 7084, s3Ш6 7085., #3Ш3. - 7087, s3ШИ. —
–7088 или - ЗПe -7089, односно 1572, 1573, 1574, 1575, 1576.
1578, 1579. и 1580 наше ере. Само под последњом од ових година
налази се у каталозима једна комета, откривена у Кини, која је
прошла кроз перихел 28 новембра 1580“. Према кинеским ана
лима, ова комета примећена је 1 октобра 1580 и видела се укупно
70 дана, па је онда нестала“. Међутим, како је 70 дана истекло
9. децембра, а наш посматрач тврди да је комета нестала за облак
14. децембра, то он није могао видети комету од 1580. Комета од
1577. видела се још и јануара 1578. __
Као што се из досадашњег проверавања види, година није

погрешно записана. Значи да је наш посматрач заиста видео и
описао комету од 1577. А шта се може рећи о месецу и дану
његовог посматрања? Оба месеца, и октобар и децембар, исписана
су целом речју, а не скраћено, тако да не може бити сумње да
су тачно наведена. Што се тиче дана — за нас је од првенственог
значаја онај први наведени, 8. октобар — не постоји могућност
доказивања да ли је број. И. — 8 тачан. Али, ма које слово ставили
место . M. – 30, опет остаје да је наш посматрач
њега, Чак и
видео комету у октобру, дакле пре свих других. Да ли је комету
заиста видео односно могао видети баш 8 октобра, може се
евентуално разјаснити једино астрономским израчунавањем њене
путање и положаја у односу на Сунце и Земљу.
----
г. п.
Као што се види, нумеричко проверавање не доводи у сумњу

да се у габровском летопису говори о комети коју су проуча
вали Тихо и Маеštlin. Али да се заиста ради о овој комети, може
се закључити и на основу историских података. У белешкама
којима се завршава габровски летопис, после године 1504. помињу
се догађаји тек од 1564 и даље, до 1578. Пошто је белешка о
комети наведена под последњом годином у летопису (то је година
7086, која је трајала од 1 септембра 1577 до 31. августа 1578,
тако да су њоме обухваћени датуми из ове две године хришћанске
ере), а имајући у виду да је крај летописа писало више особа,
то није вероватно да би се подаци о догађајима у 7086. години
могли наћи испред података из ранијих година. Да су ови подаци
заиста на своме месту по хронолошком реду, види се и по
* Houzeau, o. c., 760–761; Flammarion, Les étoiles, 729.

39. Williams, o. c., 85.
следећем. Пред годином 7086 налазе се неке кратке белешке о

догађајима у години 7083 = 1574/75, међу њима да ове године
„ходи Gitašш — ваша на Каравогдана и хвати Каравогзданца те
га раскiда на камиле“. Ово се тиче молдавског кнеза Јована II
Грозног (1572—1574), кога ова судбина задеси 11 јуна 1574“. Под
овом последњом годином забележено је и да је умро цар Селим,
а да се зацарио Мурат. Ово је султан Селим II, после чије смрти,
1574, долази на престо Мурат III.
Сви остали подаци наведени су под годином 7086. Прво је
реч о великој глади у Македонији и Влашкој, а да је заиста те
године владала глад сведочи и један запис на другоме месту“.
Затим је податак о комети, а после њега, између осталога, о
вешању Михаила Кантакузена, а оно се збило 28 фебруара 1578“.
Још један податак може послужити потврђивању тачности
у летопису наведене године посматрања комете. Одмах по споми
њању Михаила Кантакузена стоји да је 28. марта, на велики петак,
изгорела Софија: „Меца мартиа . КH. велики) пека изгоре
Godsuta...“. Помоћу таблица вечног календара“ лако се налази
да је 28 март 1578 заиста пао у петак. Осим тога, помоћу Гаусовог
кључа“ налази се да је ове године Ускрс био 30 марта, дакле
велики петак био је 28. марта. Најзад, служећи се круговима
Сунца и Месеца“, опет се налази да је Ускрс 1578 био 30 марта.
Тако се и хронолошким начином долази до потврде, да је у
габровском летопису тачно означена година посматрања комете.
Овим се још једним начином утврђује да се у нашем летопису
не може радити о комети од 1580.
Из свега досадашњег излази као непобитна чињеница да је
комету од 1577 први запазио, и то много пре свих осталих, и
описао са прилично појединости непознати српски писац из неког
забаченог краја Балканског Полуострва, краја који је ропством
и бедом вековима чамио отсечен од осталога света. Ни у нашој
земљи нису ширем кругу образованијих читалаца познати књи
жевни производи старих времена, а у осталоме свету за њих се
готово и не зна. Стога се не можемо изненадити што је и први
посматрач комете од 1577 остао досада незапажен и што се
његово право првенства у открићу ове комете приписује другима,
мада му оно неоспорно припада, као што се види из горњих
нумеричких, историских и хронолошких проверавања. На нашим
астрономским стручњацима је, да наведено посматрање обраде
са своје стране, служећи се већ познатим елементима кометине
путање и подацима које даје Maestlin. Ово једино посматрање
* N. Jorga, Geschichte des Ruminischen Volkes I, Gotha 1905, 395 или Н.
Јорга, Историја Румуна и њихове цивилизације, Вршац 1935, 134—135.
* Стојановић, Стари српски записи и натписи, бр. 6397.
* Hammer, o. c., IV, 48.
* Annuaire astronomique Camille Flammarion, Paris 1938, 42–43.
* Др{агашевић), Кронографија, Београд 1874, 67.
* Драгашевић, о. c., 37–39.
Један наш посматрач први је виeео комету од 1577. 79
комете пре њенога пролаза кроз перихел можда би могло бити

интересантно и са астрономског гледишта. Овом приликом може
се скренути пажња на то, да је, по нашем посматрачу, комета,
управо њен реп налик на уже. То можда не значи да јој реп
беше прав, али свакако значи да је био свуда приближно исте
дебљине. Међутим, на цртежима комете које су начинили савре
меници реп је повијен, а при крају много шири него код главе
комете”. Када се има у виду да се изглед репа неке комете
може знатно променити у току њенога обилажења око Сунца,
онда и ово неслагање у опису репа комете од 1577. такође пока
зује, да наш посматрач није забележио свој први податак о комети
у време када су је цртали астрономи на западу, већ раније, када
је реп имао сасвим Друкчији изглед, дакле пре пролаза кроз
перихел.
Још један податак из истог нашег рукописа може бити

занимљив за историју астрономије.
После речи о комети које су напред наведене и неких других
података, у габровском летопису стоји, опет под годином 7086,
да је 3 фебруара (ово је 1578) пао снег и да је падао 7 дана.
То је морао бити веома велики снег, јер су по писцу, од њега
страдали многи људи који су ишли по брдима и воденицама.
даље пише: „Тада се и паки иви звезда и традна светла фр. . ГI.
књгда снегљ“. Како тврди писац, ова сјајна звезда појавила се
13. фебруара 1578. Писац не вели репата звезда, већ само звезда,
те се дакле не ради о комети. Уосталом, напред описивана комета
видела се само до 26 јануара 1578“, те се овај податак не може
односити на њу. Поставља се питање, каква би то појава могла
бити. Она је морала бити изванредна, јер иначе не би била вредна
спомињања у летопису. Стога мислимо да се звезда од 13 фа
бруара може идентификовати са појавом која је у то време посма
трана из Кине. У кинеским аналима чита се да се за владе цара
Шин Цунга, 22 фебруара 1578, појавила на западу велика звезда
налик на Сунце, окружена извесним бројем звезда“. Сматра се
да се овде ради о некој новој звезди изванредног сјаја, када се
могла упоредити са Сунцем. Ово гледиште заступају Humboldt“
и Flammarion“, а тешко је замислити која би друга појава
могла бити.
Занимљиво је да је и ову појаву наш посматрач први видео,
девет дана пре Кинеза. Ни у случају нове не може му се оспо
рити првенство. Да је година под којим је ово посматрање забе
*7 Maestlin, o. c., насловна страна: Guillemin, o. c., 174; A. Guillenin, Le ciel,

330; J. Rambosson, Histoire des astres, Paris 1874, 360.
* Mádler, o. c., 320.
* Williams, o. c., 92.
49. Humboldt, о. c., 176.
* Flammarion, Les étoiles, 710.
лежено тачна, видело се из предњег излагања. Месец је, истина,

написан скраћено, али то је несумњиво фебруар. Ова реч тако се
скраћивала, а сем тога, податак о новој стоји иза податка о снегу,
који је почео падати десет дана раније (3. фебруара), а непосредно
испред податка према коме је у марту ишла војска у Молдавију
и, опет у марту, изгорела Софија. Према томе, ради се заиста о
фебруару. Што се тиче дана у месецу, може се дозволити да је
записан погрешно. У летопису је датум . Г1 = 13. Не може се
претпоставити да је друго слово погрешно, јер слово које озна
чује јединице може бити на првоме месту само кад се ради о
бројевима од 11 до 19. Дакле, место . I. – 10, не може стојати
. К. — 20. Ако се претпостави да је прво слово погрешно, онда
би место . Г. -3 могло бити само неко којима се пишу јединице,
али чак и да се стави „е. =9, што би датум посматрања необичне
Звезде. ПОмерИЛО На . 61. – 19 фебруар, опет је наш посматрач
видео ову значајну појаву пре Кинеза. Неки други докази, астро
номски, нажалост не стоје на расположењу. Овом приликом може
се ставити још једна примедба, а та је, да овакво поклапање по
датака о комети и новој звезди претставља још један доказ више
да је наш посматрач заиста посматрао ова два небеска тела, као
и да су подаци које је он оставио тачни.
---- --
--
На крају треба споменути да се у рукопису о коме је овде

реч налази још једна астрономска белешка. Иза податка о смрти
кантакузена и о пожару Софије пише: „Пакi rasi ce sкезда де
RiВрћ | 31. - то би било 17 децембра 1578. Није нам познато
каква би то звезда могла бити, јер у то време нема забележених
ни комета, ни нова. Међутим, нека необична појава морала се
видети на небу и изазвати пажњу писца, који је изгледа био
веома ревностан посматрач, када је први открио две значајне
небеске појаве. Стога, уколико и овај последњи навод потиче од
њега, не смемо сумњати у његово сведочанство, иако за њега не
налазимо потврда у страним изворима.
Ненад Ђ. Јанковић
Résumé 81
R es u m e
Nenad Janković:
One our observer saw the comet 1577 and nova, 1578 before the others
The general opinion in the world is that the comet – 1577 was
discovered by Tycho de Brache on the 13th of November of the
same year, trough, Maestlin mentioned that in had been seen before,
i. e. on t 7th of November. But in the Serbian Chronicle of Gabro
vo it was recorded that this comet was already observed on the 8th
of October 1577, before it passed its periholium (26th October), so
it is evident that it had been percieved a month before any other
observation took place. The anonymous writer of the Cronicle was
observing the comet until the 14th of December, and sind that its
tail looked like a rope. The numerical, historical, and chronological
verifications made showed that the year had been recorded cor
rectly. Therefore, there is no doubt that the chronicler was the
first who saw the comet. His comparison of the tail of the comet
with the rope is another proof because on the contemporary dra
wings the tail of the comet is wider at its end than at the head.
That shows that the observations were made at different times.
In the same Chronicle is was recorded that an especially bright
star appeared on the 13th of February 1578. That was obviously the
star in identical to that obkerved by the Chinese, who recorded in
their annals that a star as bright as the Sun appeared on the 22nd
of February 1578. So this nova was also seen by the writer of the
Chronicle before the Chinese.
Историски часопис САН б

-
| || | | | | | || |
| |
| | | -
| | |
| | | |
|
| | | | | | |
|
|
|-
| |
| | | || |
| | | | |
| | || |
|
| | | |
| |
| |
|
| | | |
| |
| | || |
| |
| | | |
| ||
|
|
|
| | | |
| |
| |
| |
_
| |
| | | | | |
| _
|
| | | |
|-
| | | | | | |
| | | | | | ||
| | | |
| |
|
| |
+ ЈЕДНА ДУБРОВАЧКА ТРГОВАЧКА ЛИКВИДАЦИЈА
У БУДИМУ
Крајем 1591 године умро је у Београду дубровачки трго

вац Марин Лукин Бућа, који је водио разгранату трговину из
Будима по Мађарској, Војводини и Босни. У Дубровнику постав
љени „conservatores bonorum“ наложили су тада Сару Замањи,
трговцу који је баш боравио у Сарајеву и био добро упознат са
трговачким пословима по Турској, да оде у Будим и ликвидира
послове покојног Буће.
Замања је уговорио да добије плату од 300 талира годишње
и да одмах отпутује за Угарску. Тамо га је очекивао низ послова:
имао је да покупи вересију и зајмове Бућине, да прегледа све
рачунске књиге и акта код турских власти, да испита пословне
пријатеље, да испита другове и искупи злато, дано у залог, да
реализује све тескере и признанице, да распрода Бућине ства
ри, куће, дућане и винограде, уопште, да доведе у ред све Бу
ћине послове. Радило се о хиљадама талира, о широкој мрежи
послова и о великом броју дужника и поверилаца. И све то у
узнемиреној психози сталног рата и сумњивог мира у Угарској,
на латентном главном турском фронту против Европе. Зато је
Замањин посао био веома одговоран и тежак.
Замања је био племић са знатном трговачком и дипломат
ском праксОМ, Ванредно такТИЧан послован ЧОвек, сигуран у Оп
хођењу са властима, углађен и поуздан у себе. Његово дубоко
искуство, знање и умешност, брзо продирање у примитивну и
нејединствену душу Турака и његова сналажљивост омогућили
су му да поверени задатак и обави. Чврст, одмерен и проницљив,
он је био веома погодан за ову мисију; он није допуштао да га
величина узбуђене земље и мноштво људи и обилност послова
захвате и ослабе ефективност његовог подухвата; он у Дубров
нику није причао, као један други трговац из Подунавља овога
доба, да се „тамо на северу од нас налазе и џинови, па у моч
варама крај Смедерева може човек лично да види праве гиганте
са главом као буре и цеваницом од четири лакта дужине“.
Крајем јануара 1592. године пошао је Замања из Сарајева
преко Раче за Будим и у фебруару отпочео са радом. Старо
искуство указало му је на најсигурнији пут за сваки рад у
Турској, поготову за овај када су у питању биле крупне паре
које су Турци имали не само да приме него чак и да дају. Не
мац Герлах је путнику који иде по Турској препоручио да стал
но „подмазује“ (schmieren); Французи су знали да док је неко
6
84 Вук Винавер
у Турској, нека кесу не затвара. Дубровчани су то чинили већ

двеста година. И Замања је почео са дељењем дарова и поклона.
У томе је показо праву виртуозност: од 1592—94. г. успео је да
на разне поклоне утроши равно 3500 талира. Паше, кадије,
војводе, ћехаје, аге, чауши, јаничари, наипи, тефтердари, капи
џије, хаснадари, тамничари, кајмаками и толики други добијали
су скупе љубичасте тканине, енглеске каризеје, дамаст, велур,
скрлет, свиле свих боја (текстила обично по 5—10 лаката на јед
ног Турчина, али и по 50 100 па све до 170), чаршаве, ножеве,
скупи и јефтини шећер, наранџе, лимуне, нарове, кутије са ше
ћерлемима, слаткише и кандирано воће. Тако је Дубровчанин
изделио турским управљачима и свакојакој госпоштини стоти
не и стотине лаката разних тканина, десетине ока шећера, сто
тине наранџи, лимунова и кутија са слаткишима, стално се ве
што управљајући према приликама, придобивајући све и сва
кога и рушећи парама и митом све противнике. Ови су се, уоста
лом, врло често и јављали само зато да би поклоном од против
ника постали пријатељи, који имају право на све нове дарове.
Све је то Замања уредно бележио у малу свешчицу од педесетак
СТраница.
По повратку његовом у Дубровник видела је комисија за
преглед рачуна са запрепашћењем његов списак дарова, мита,
бакшиша, поклона, чашћавања и уздарја. Учинило им се да је
скоро похарчио једно благо — оно из Бућина дућана — да би
се дочепао другога — зајмова некад датих Турцима, које је ва
љало утерати. Тек што је при првој аудијенцији био исказао
почаст будимском Синан-паши, овај је постао „мазул“ (смењен)
те је нови Мехмед-паша примио даље дарове. У свакој прилици
је Замања морао да нуди текстил, шећер, наранџе и талире.
Турци су се ускоро толико навадили код њега да је то превр
шило сваку меру. О Бајраму, па и о Ускрсу, паше и аге доби
јале су честитке са даровима (срећа што нису знали када је
свети Влахо, у рано приморско пролеће); приликом својих пу
товања затицао је Дубровчанин код куће турске слуге које су
му желеле добродошлицу и тражиле дарова за своје господаре и
напојницу за себе (пола века раније описао је Бузбек разуздане
будимске Турке који код странаца богораде за коју пару или
се задовољавају дозволом да се код њега слободно напију и на
једу); за сваку пресуду, интервенцију власти, сведочење или
званични акт и препис давао се бакшиш. Акчом је Замања
чинио све. Понеки ага, пријатељ куће, долазио је на вечеру и
користио се богатством Бућиних винограда, па се обазирао по
собама да види шта би му се могло дати у знак поштовања. Ча
уши су често наплаћивали новац од Бућиних дужника па би
узимали знатан проценат за себе као какви инкасанти, иако је
већ било плаћено и за наредбу да дужник исплати дуг, за доби
јање чауша, за његове путне трошкове и био му већ обећан на
рочити бакшиш. Па ипак никада није долазило до простога из
нуђавања или пљачкања. Замања је већ умео да се обезбеди од
тога, па макар и парама. Он је имао и добро око да одмери ко
Једна дубровачка трговачка ликвидација у Будиму 85
лико треба дати, а понекад би се и наљутио и мислио да учини

крај турском напасништву. Када се радило о утеривању већих
дугова или о спасавању из затвора, није жалио пара; али Зул
фикар-ага Босанац, који је похитао у Будим, чувши за долазак
ликвидатора, морао се задовољити једном оком жутога шећера.
Даровима и талирима је Замања придобио турске чинов
нике и стекао низ фетви, емpија, сиџила, хуџета, сурета и теске
ра, помоћу којих је могао да натера инсолвентне дужнике на пла
ћање, да одгађа исплату поверилаца, да поништи сумњива турска
потраживања (сумњива често само и једино због висине тражене
суме) и да одбије напаснике који су силом хтели да се докопају
пара и залога. А поклони и документа омогућили су му да ра
зашаље на све стране своје слуге по дугове и да их добро снаб
де чаушима, јаничарима, препоручним писмима и пашинским и
KaДИСКИМ акТИМa.
Тако се Замања енергично дао на утеривање дугова покој
ног Буће, служећи се притом свим средствима, прокушаним и
опробаним у Турској. Јер низ дужника био је на високим по
ложајима: тефтердар у Будиму био је дужан сам 5600 талира.“
Крупне паре имали су дати и бегови Новиграда, Ситета и Сек
сара, Прван емин Бачке, војводе, спахије, аге, бегови, санџак
сремски, капетани, чауши, јаничари (сапунџије, јорганџије,
екмекције, војници) и други. Као да је сав свет у Угарској, а
особито у граничним областима, које су Дубровчани називали
„Крајина“, био дужан Бући.
Иако је наплаћивање дугова било скопчано са огромним
тешкоћама, ипак је током 1592 године Замања утерао скоро 3000
талира (рачунајући ту и враћених две хиљаде талира, некада
позајмљених царској хазни).
Слуге Замањине, Јосип, Јерко и Стјепан, ишли су по не
колико пута у Сексар, Сигет, Хатван, Новиград, Стони Београд,“
Печуј, Ковин, Пешту, Сомбор и друга места, праћени чаушима,
са свежњевима турских аката у недрима; када би се враћали,
слани су у Нове градове и доносили. Оданде новац или вест о
каквом насиљу. Тада су поново дељени дарови, узимана акта од
кадије и паша, тражена препоручна писма, куповани пријате
љи и заступници. Неуспеха је било доста, јер су Турци веома
нерадо испуштали паре из руку и нису дозвољавали да им Ду
бровчанин поткрати кесу, маколико он на то имао право. Па
ипак су Замањина упорност, самопоуздање, стрпљивост, позна
вање турских прилика, а, разуме се, поврх свега његови дарови
и поклони, ствар помало помицали напред; његова паукова мре
жа, разастрта по Угарској, радила је полако, али је стално би
ЛО НОВОГ ТЛена.
--
* Разуме се да од ових пара није видео ни аспре. Слично се десило

и са 1070 талира које је Дубровчанима остао дужан Хасан-паша босански,
који је погинуо код Сиска 22 јуна 1593. Дубровачки држ. архив, Lettere e
commissioni di Levante 38, 217.
* Овај се град у документима скоро редовно назива „Stoini Biograd“
(сем познатог и често помињаног имена Alba Regale).
Замања је морао отпочети и са исплатом дугова многоброј

ним Турцима који су нагрнули да траже своје паре. Неки су
навалили у Дубровник и били су бесни када су их упутили у
Будим; неки су из Босне журили у Угарску, док су се многи
хтели силом да наплате. Замања је очекивао да ће брзо саку
пити силне кредите које је Бућа као олако био дао у роби и у
новцу; међутим, догодило се обратно и он је имао да наступа
као дужник и да празни сандуке и бале Бућина дућана пред
захтевима Турака, који су имали стварне и истинске потврде.
Већ 22. априла 1592 исплатио је муфтији будимском његових
1200 сребрњака. Онда су дошли на ред емин Будима, спахије,
војводе, капетани, јаничари, чауши, па и трговци који су били
дали своју робу да се прода у Бућином дућану. Многе турске
поглавице су старе добијене поклоне били предали Бући да се
уновче у његовој радњи; сада су тражили паре, и по могућству
нов дар. У претсобљу Замањине канцеларије стално је било
слугу, повереника и заступника који су тражили паре за Али
буљукбашу јаничара, за Пери спахију, за Ибрахим-ефендију, за
Хасана чауша (који је некакву пљачку предао Бући и сада тра
жио паре) и за чопоре других. Било је ту и кавгаџија, силеџија и
зулумћара: сомборски емин Омер, уместо да намири дуг и да ис
плати Замањи оно што му је Бућа био позајмио, покушао је силом
да приграби драгоцености које је некада био дао у залог.
До краја 1594 г. Замања је исплатио скоро 6500 талира
Турцима — повериоцима (преко 17 милиона динара).
Од пролећа 1593 г., када се однос Турске и Аустрије све
више заоштравао (особито на границама где је било сталних
пљачкашких провала са обе стране и где су бедни житељи уза
луд плаћали харач и султану и ћесару, упркос скоро обновље
ном примирју), захватио је турске власти талас узнемирености.
Реда је било све мање и Замањи су се дешавале све веће незго
де у пословању. Када је избио прави рат, његов положај чове
ка са добро сортираним магацином робе, за којом су гинули
Турци, а који још хоће да истера паре од њих, био је повре
мено веома тежак. Он је водио смишљену, стрпљиву и огорчену
борбу за новац Бућин, путовао, продавао ствари, долазио на
суд, затваран у тамницу, стално се новцем и преговорима сна
жно борећи да се његови послови најзад изведу на чистину.“
* У Будиму је Замања редовно плаћао мутевелији за мукату две
радње и магацина, издржавао целу кућу и робињу, давао да се обрађују
виногради, редовно прилагао цркви воска и свећа, давао годишњу мило
стињу капелану, гостио Турке и даривао их о празницима, прилагао свој
допринос колективном поклону трговачке колоније турским великодостој
ницима, учествовао и у предаји хране за војску која је ишла на фронт,
поред редовних својих послова. Интересантне могу бити неке цене. Три
добра коња стајала су 28,14 односно 53 талира, једна мула 35, кола сена 2
талира; 1 наранџа 2—3 аспре, лимун 5–10 аспpи, кутија слаткиша 7–8
аспpи, једна велика свећа за капелу 30 аспpи, ока воска 15. IIIећер је био
изванредно скуп: 1 ока је стајала, већ према квалитету, од 100–155 aćпри.
Цене текстила биле су следеће: 1 лакат гримизног дамаста 180, скрлета 300,
зелене чоје 190, црвене енглеске каризеје 70, зеленог велура 160, зелене ка
ризеје 75, свиле 160, напуљског штофа 120 аспpи. Три метра доброг штофа
Имао је низ неприлика са разним људима при чему је

често и сам био крив. Дилбер-Јованки из Ковина исплатио је
уредно њених 10 талира, али је са њеном земљакињом Анђели
јом из Ковина ишло много теже. Она и њен син имали су велика
потраживања (сумњива, како се чинило Дубровчанину). Неки
насилник Хасан-чауш био је преузео њихове послове. Будим
ски кадија је тада био обилно снабдевен од Замање новцем, тек
стилом и шећерлемама, те су сви покушаји Анђелије против
Замање пропадали. Ускоро је и он узео једног ефендију за свог
плаћеног заступника, па су се још лакше „споразумевали“.
Једном је чак Анђелијин писар морао доћи на ноге Замањи у
његову будимску канцеларију. Али је улето 1593 г. трговкињи
ипак успело да надмудри Дубровчанина и да га баци у затвор.
Пљусак поклона у штофовима и сребру ступио је тада у деј
ство. Интервенција дубровачке владе, којој је послан хитни
курир са вешћу о хапшењу, није зато ни била потребна. Зама
ња је изашао из тамнице чији су сви чувари сада имали ново
рухо. Одмах се нашао код везира, па је у џепу имао високи
емри против Анђелије, која више није била опасна. Иако сул
танов поданик није могла надвладати странца — Дубровчанина.
Овај је имао више могућности и слободе, па и заштите, у својим
поступцима.
Неугодан је био и сукоб са будимским Јеврејима. Неки
Исак је тражио неодложну исплату од 200.000 аспpи (3.300 та
лира), па је Замања морао држати сопственог, добро наоружа
ног и богато обученог јаничара да га штити, ако није хтео пла
тити. Објашњавања и препирке биле су жестоке. Јуна 1593 г.
Замањин слуга Јерко убио је у тучи сина Исаковог. Свестан да
је запао у „суд за крв“, Дубровчанин није жалио зелене чоје,
везеног дамаста ни љубичастог велура. Јевреји су у Будиму др
жали главни део постојећих капитала и водили су широке нов
чане послове све до Италије, Пољске, Беча и Цариграда. Ду
бровчанину је било веома тешко да их савлада. Како је у овом
критичном часу био иза катанца и сам Замања, ситуација је
била врло опасна. Али је Дубровчанин одмах испливао, док је
Јерко одлежао само неколико дана, услед спасоносног дејства
сребрних талира и фирентинске свиле. И у каснијем суђењу за
убиство победила је дубровачка спретност, оличена у госпостве
ном наступу, убедљивој и сигурној речитости, сигурној дубро
вачкој позадини и у звонкој монети. Неке друге Јевреје из Бу
дима и Стоног Београда успео је Замања да натера на повратак
знатних дугова.
стајала су дакле колико и 10 кг бољег шећера. За кола са три коња од

Сарајева до Раче плаћено је 6 талира, од Раче до Будима још 13 (овде је
Урачуната плата и за кочијаша, који је иначе примао месечно 100 acпри:
плате и још толико за одећу, сем хране). Зама авин слуга добијао је го
дишње око 13 талира. За издржавање целог домаћинства плаћао је За
мања 1593 — 327 талира, а 1594 — 358 талира. У талир је ишло 60 acпри:
(iii.
се у Београду већ рачунало да вреди по аспpи, које су губиле вред
ност).
I 88 Вук Винавер
Био је и низ других неприлика. Међутим, за паре и на

ранџе су поништаване тескере на веће суме, (неки Стјепан Божа
нић из Ковина присиљен је чак и на узмак),“ а за лимуне и слат
кише неки су дужници наивно издавали нове уредне признанице
на застарела дуговања. Борба за новац се примицала крају. Зама
ња је распродао Бућине ствари, робу, винограде и турске залоге,
путовао и сам у Сомбор, Бечкерек и Темишвар (овом приликом
зарадио је неку пару и један харачлија из Београда). Замања
је веровао да наступа као одлучан послован човек већег стила
и презирао је безбројне ситне сметње и тешкоће. Неки хоџа
који му је украо једну књигу био је брзо и лако кажњен; Мех
мед-бег Топаловић, санџак-бег Сексара, морао је попустити;
Карамусалић се повиновао пашиним писмима; Степан Радма
новић из Хатвана изгубио је право на Бућин виноград; трговцу
Хаџи-Гаји исплаћен је само његов зајам и ништа више; Боса
нић је потучен двема фетвама. И нови везир Хасан-паша до
бијао је мање суме него његови претходници.
Више пута је хтео Замања да пође за Дубровник својим
другим пословима. Турци то никако нису хтели допустити,
страхујући за своје паре и дугове и не желећи да се издашни
Дубровчанин повуче из њихове средине, за текстилом и новцем
толико жедне. Увек су га зато задржавали повериоци, тражећи
неодложну исплату дугова, или захтевајући да га прво замени
који други Дубровчанин. Замања није хтео да буде талац, да
родавац и добротвор. 1. августа 1594. године напустио је Будим.
Услед неизвесних и несигурних прилика источно од Тисе, није
пошао све до Београда већ је хтео да путује преко Сарајева.
Ишао је опрезно, са препоручним писмима у џепу. На великом
осјечком мосту затекао је једног бега са чаушима и јаничарима
који су пазили да се не би који дезертер, бежећи са фронта,
пребацио натраг преко реке. Турчин му је изнудио прегршт та
лира и отео леп сребрн наџак. То Замању није толико зачудило,
јер је из писама београдских трговаца знао да се и најбоље
турске елитне трупе међусобно убијају и да спахиоглани крс
таре по земљи у потрази за пленом као по туђој држави. И неки
чауш на мосту му је наплатио шаку талира за прелаз без пљач
кања. Чувајући се лутајућих Татара — зулумћара, стигао је у
Воћин у Славонији. Ту му се десила велика незгода: за њиме
је дојурио Хасан-чауш, пријатељ и повереник Анђелије и ње
нога сина. Он је већ у Будиму био отео Дубровчанину мазге и
коња, и сад га је силом натерао на повратак. Свог великог коња
оставио је резигнирани Замања код фрањеваца у граду. Овима
су га ускоро одвели Татари.
Бесни Замања је својом вештином и умешношћу убрзо
рашчистио ствар у Будиму. Зарекао се да неће исплатити више
ни аспру дуга. Није марило што је опет бачен у тамницу те се
4. Вероватно је то био онај Степан Божанин за кога се у једном запису
из 1598 г. каже да му се зет удавио у Дунаву. Љ. Стојановић. Стари српски
записи и натписи I, Бeoгрaд 1902, бр. 888.
Једна дубровачка трговачка ликвидација у Будиму 8O
за тренутак беспомоћно нашао иза решетака. Успео је да уми

ри узбуђене духове и да им објасни како је неопходно да га
пусте нека у Дубровнику среди послове у њихову корист. Јуна
1595. године потпао је барком за Београд. Овде је потражио и
унајмио једног јаничара и неког голог земљака и са њима се
упутио ка Дубровнику. Узео је под кирију пет коња по 325 ас
при; јаничар је морао ићи пешице.
Већ је било веома опасно путовати по турским крајевима.
Устанци и покрети поробљене раје добили су јачег маха, ко
ристећи турске ратне тешкоће. Бечкерек, Липово и Тител били
су претходне године. За тренутак. ПОСТаЛИ ПОПриште револуци
онарне борбе банатских Срба. Из Бачке су позивали ћесаревце
у помоћ против Турака. Линија доњег Дунава и ердељска гра
ница биле су у пламену и постале фронт против Турака. Тур
ске борбе на граници против Аустрије биле су без успеха и иза
зивале су хаос у Угарској. Хајдучија је била узела незапамће
не размере у Бугарској, Србији, Славонији, Босни и Херцего
вини и Албанији. Дубровачки посланици који су били у мисији
код паше у Сарајеву у доба када је Замања путовао кући били су
запрепашћени хајдучким акцијама по друмовима Босне. Уз
највеће опасности и непрестано на опрезу и будан, прошао је
Замања кроз узаврели турски терен који се сав налазио у гро
зници. Старим дубровачким путем минуо је Херцеговину. У
њој су се јављали знаци опште хајдучије и рата сваког против
свих. Још у близини Бpгата, на домаку роднога града, у кући
Стјепана Безгаћца, нападну га јаничари, претећи му да ће га
убити као уходу који носи царска писма за бунтовнике. Замањи
банда претресе ствари, отвори писма и отме тридесетак талира.
Херцеговачким јаничарима било је јако сумњиво када су на
шли писма састављена турским, латинским, ћирилским и јевреј
ским словима. После овог „прегледа“ могао је наставити пут, за
довољан што је ипак јефтино прошао: јаничари су у ово доба
на стрминама код Гацка и Фоче сусретали и пљачкали целе ду
бровачке караване.
Тиме је углавном, завршена акција Сара Замање у Бу
диму. Спор око новца се још дуго водио, тужбе су стизале стално
и тек петнаест година по смрти Бућиној утишало се све...“
Саро Замања је играо улогу трговца и дипломата великог
стила. Позната фирма Бућа, снажан репрезентант дубровачке
солидности, поузданости и одговорности, била је услед смрти
свога власника запала у кризу. Углед дубровачког пословног чо
века, глас будимске колоније, па и сама трговачка част Репу
* Ипак на крају крајева није ствар баш најбоље ликвидирана: уте
рано је дуга и примљено са разних страна света 7184 талира; пасива је из
носила: 6594 т (исплата дугова), 3493 т (дарови), 988 т (трошкови), 79 т (тур
ска акта), 994 т (за храну), 92 т (обрада винограда). Према томе, сува штета
је крајем 1595. године износила преко 5000 талира, што је касније тек мало
поправљено. Дубровачки теоретичар државе Никша Гучетић писао је у
то доба (1591): „Sia dunque un mercatante universalissimo et atto a moliti ho
norevoli esserciti, altrimenti piu di esser chiamato bazariotto, che mercante
sara degno”. То није било лако постићи.
|
блике били су дошли у питање. Ликвидатор Замања зато није

наступао само као намештеник неколицине наследника будим
сог трговца већ као човек који је у интересу Републике имао да
сачува и одржи углед, част, добар глас, солидност, безбедност,
надмоћ и неповредивост дубровачког трговца у Турској. Он је
понекад морао привидно да жртвује интересе појединих тргова
ца да би спасао и обезбедио снагу и реноме целе трговачке Ре
публике, која је једино опет и могла осигурати успех и цвета
ње сваком поједином трговцу.
У својој акцији у Угарској руководио се Замања трима
принципима. Прво, на примеру једне велике фирме показати со
лидност дубровачке трговине и потврдити да је сваки Дубровчанин
део велике и снажне заједнице. Ова га неће пустити да потоне,
нити ће дозволити да због његових евентуалних незгода трпи
сам добар глас трговачке Републике, која ће одговорити свим
обавезама, задржати неоспорну превагу на тржишту и сачува
ти своје муштерије. Друго, по сваку цену одржати неповреди
вост дубровачког човека, његове земље и његове имовине, те
натерати било ког партнера на реципрочно изршавање обавеза
и на уздржавање од макаквог самовољног, насилног и незако
нитог поступка. И треће — показати надмоћ дубровачког тргов
ца и грађанина.
Дубровачка влада била је спремна да у извесним случаје
вима даје и субвенције за решавање, уредно вођење и заврша
вање појединих трговачЧких послова. Цела Република стајала
је спремна да сваког трговца одржи часним и исправним, да
поштује уговоре и признаје документа. Република је вечна и
Она не вара НИКОга.
Изванредно је за Дубровник било важно одржати интегри
тет, безбедност и права својих грађана. Римско „сivis romanus
sum“ било је ознака преваге једног претставника надмоћне ро
бовласничке државе над варварским земљама, погодним за ос
вајање и пљачку. Дубровачко „suddito nostro“ било је атрибут
који је влада давала трговцу, морнару, банкару и кмету, свесна
да од његове безбедности зависи судбина целе Републике и
њених управљача. Ко је такао дубровачког грађанина, могао је
знати да ће цела наизглед слаба Република ставити на теразије
сав свој углед, новац и вештину да би га уништила. Јаничар који
би убио дубровачког курира и отео му неколико шкуда био је
гоњен са таквом истрајношћу, жестином и силом да је морао
пропасти. Надбискуп који би уводио римске идеје о имунитету
црквених институција могао је очекивати да силом буде укр
цан на брод и прогнан. Гусар који је пре десет година напако
стио Дубровчанима, а сада био роб-веслач на туђим галијама,
морао је да зазире од Дубровчана који би га златом откупили
и убили. Није марило ако се при кажњавању каквог изгреда про
тив дубровачке безбедности и суверенитета утроше и хиљаде и
хиљаде дуката. Сваки је дубровачки грађанин у свету, а особито у
Турској, знао да иза њега стоји цела држава и да ће га бранити
огорчено и свом силом својом, свесна да брани саму себе. Зама
ња је доста патио у Будиму, али је ипак успео да покаже неса

ломљивост, постојаност и, најзад, коначни тријумф дубровачки,
иако није имао могућности да одлучније иступи. Често је било
и боље прогутати и прећутати увреду и насиље него допустити
да се спроведу узалудне и безуспешне репресалије које би само
могле да компромитују ефективност и реалну снагу дубровачке
заштите својих поданика. Достојанствено трпљење зулума и
мука, при чему су принципи и њихова неповредивост вазда
високо држани, спадало је исто тако у начине дубровачке борбе
за слободу и неприкосновеност дубровачких живота, права и
имовине. А само са тиме могао је цветати Дубровник.
У оваквим случајевима сукоба поданика Републике са стра
ном турском силом, приватни спор дубровачког грађанина са ту
ђом влашћу увек је добијао друштвени, општедржавни значај
и карактер. Индивидуални, приватни спор се није никад смео на
своју руку изгладити и поједини трговац није имао слободу да
се за свој рачун нагоди са Турцима. Када је у ово доба некакав
емин у Мађарској ударио трошарину на извоз кожа из јед
ног места, скочила је цела држава да то спречи. Сви остали ду
бровачки трговци који су одржавали пословне везе са турским
земљама плаћали су тада проценте од својих прихода за под
миривање големих трошкова и мита око укидања новога на
мета. И када се ствар отегла, погођени трговци су били
спремни да се нагоде са Турцима и да вољно-невољно сносе
плаћање незаконитог данка. Хтели су избећи банкрот, не
избежан услед прекида њихових послова. Влада их је зато
строго казнила и напослетку издејствовала повољно решење
питања. Ко би међутим покушао да се извуче испод власти држа
ве (пошто она, додуше, осигурава знатну безбедност али изискује
и сталне жртве и покорност), тај би био немилосрдно прогоњен.
Није се никако допуштало да неко буде дубровачки поданик
само када се ради о привилегијама, а да се одупре властима када
треба материјално да допринесе колективу трговаца (сем тога,
понекад је извлачење појединаца испод јурисдикције и финан
сиске власти Републике имало веома штетних последица за
саму независност државе, јер су се евентуални страни покрови
тељи појединог дубровачког трговца и грађанина радо мешали
у унутрашње ствари Дубровника; то је иначе, подривало власт
и ауторитет горњег дубровачког слоја). Против непослушних
грађана дозвољавала је влада својим осталим лојалним и покор
НИМ Поданицима да се послуже чак и турским судом и турском
оружаном интервенцијом, што би у нормалним случајевима било
грех за који нема опроста.
Као у питању части, реномеа и одговорности својих по
даника према обавезама, исправном пословању и држању пре
ма муштеријама и пословним пријатељима, тако је у питању
одбране интереса сваког појединог свог поданика Република
заузимала чврст став. Чувала је сваког појединца заштитом и
интервенцијом целине, с једне стране, а целину, државу, чува
ла на рачун и уз жртву појединих личних интереса, с друге
стране. У таквој ситуацији су прилике за дугу и чврсту управу

и владу горњег племићког слоја у Дубровнику биле веома по
вољне, и праве опасности или снажнијег и реалнијег отпора на
рода против аристократске владе није ни могло бити.“
Замања је у Будиму често давао велике суме само да би
се неки инсолвентни дужник натерао да плати свој дуг и да из
врши обавезу према дубровачком грађанину. Вредело је потро
шити и педесет дуката да би се неки Турчин научио да ни на
који начин не може противзаконито задржати макар и само
десет дуката, позајмљених му од дубровачког грађанина. Када
би се тако принцип успоставио, лакше су онда и крупнији дуж
ници исплаћивали своје дугове и били опрезнији у примењи
вању турских метода управљања према дубровачким грађанима.
Зато је свака дубровачка колонија била надмоћна и по
влашћена ма где се налазила у Турској; зато су многи Срби и
Бугари у ХVI и XVII веку службом код дубровачких господара
тежили да постану и сами поданици Републике па су и успе
вали у томе. Један Дубровчанин, изгубљен у предграђима Цари
града, „града од седамдесет седам језика“, ожењен Гркињом, који
је у току од двадесет година скоро потпуно био прекинуо или
изгубио везе и нити који су га везивале са матичним градом,
могао је избацити харачлију кроз врата, уздајући се у заштиту
Републике."
Тако су Дубровчани и могли трговати и успешно се одр
жавати на челу трговачког сталежа у многим турским градовима.
Замања је доследно спроводио принцип о неоспорној надмоћ
ности сваког дубровачког поданика посебно и локалне колоније
у целини према свим осталим трговцима. Анђелија из Ковина,
поданик Великог Господара, веровала је у султана и у царску
правду неминовну, опевану у народним песмама. Али правда
цара честитога не постоји. Њу су узурпирали паше и дахије.
Па и они бедни остаци њени, опет су приступачни само Дубров
чанима, који су у сталној непосредној вези са Портом. А ако
се ради о насиљу, и опет су Дубровчани јачи, јер се служе тур
ским зулумом против турских поданика. Будимски везир је испр
ва донекле бранио Анђелију, чувајући принцип безбедности и не
прикосновености поданика турскога цара.“ Али ју је после пу
стио да падне. У Дубровчана је била трговачка држава, трго
* Треба напоменути да у ово доба дубровачки трговци по турској

(Сaрajeвo, Београд, Прокупље, Лесковац, Нови Пазар, Никопољ, Будим, Со
фија, Пловдив, Скопље итд.) никако нису били припадници највишег го
сподарећег слоја у Дубровнику. Али је трговац утешио грађанина.
* Разуме се да ово не треба схватити дословно, да је свако отето јаре
или свака кадиска псовка освећена од стране Дубровчана. Они су често
подносили тешке ствари, али би сасвим пропали да није било горњих
момената. А међународни положај Дубровника у оквиру Турске био је
такав да је омогућавао овакав рад.
* Познато је да су Турци у извесним случајевима хапшења својих
поданика у Италији били спремни на најоштрије репресалије.
вачка политика, ТрговаЧКИ МОрал, сасвим супротно Турским

схватањима, и богата ковинска трговкиња морала је бити по
беђена.
Исто се десило и јеврејским конкурентима. Иако је Ду
бровник био снажан центар јеврејске трговине на европском
Леванту, ипак је Замања у Будиму њих радо потискивао. Ње
гова надмоћ се показала у сукобу са јеврејским трговцима. Ду
бровчанин није настрадао зато што је убио Јеврејина, мада би
врло рђаво прошао свако ко би се на овај начин огрешио о по
даника Републике, без икаквог обзира на новце које би поло
жио. Дубровчани нису волели да продају крв и животе својих
поданика за новац, као што је био обичај у Турској.“ Међутим,
Јевреји су прегорели сина, јер они нису Република па да се
боре за свакога од својих. Они су гинули и давали животе у
трговању исто као што су давали новац и труд. Они су били
принуђени да на убиство свога човека гледају очима пословних
људи, док је за Дубровчане живот сваког од њих био светиња
(али не живот сам и по себи).
Чак и група Турака морала се повући пред Замањом, и то
у рођеној својој земљи, коју су држали силом мача.
Саро Замања је у Будиму 1592–94 г. играо ванредно ва
жну улогу. Иако у служби приватних трговаца, власника велике
подунавске фирме, он је наступао као репрезентант целине,
заједнице дубровачких трговаца. Он је бранио неокаљану част
Републике, њен реноме и углед, чувао њене муштерије, дослед
но уздизао интегритет и права дубровачких грађана и снажно
наступао као одлучан претставник надмоћног дубровачког тргов
ца у Турској.
Вук Винавер
* По дубровачком праву (унутар државне територије) и по схватању

и принципима (ван области Републике), убица је морао бити кажњен и
није могло бити умира са исплатом новца оштећеној породици (као нак
наде за изгубљену радну снагу) и глобом за државу (као казне за пре
ступ пред заједницом). Разуме се, властелин који би убио пучанина није
морао искусити праву казну. Угледнији племић је чак и у случају убиства
неког госпара, под повољним условима, могао да прође само са којом то
дином изгона из земље. Мали дубровачки човек имао је, уопште, често
прилике да у својој сопственој држави доживи од виших људи, и то скоро
без икакве казне по њих, оно за што би се, да му се то исто догодило у
Турској, спремно и пожртвовано, за њега и у његову корист, антажовала
цела Република на челу са оним истим вишим људима.
94 Vuk Vinaver
Resumé
Vuk Vinaver:
Une liquidation commerciale ragusienne â Buda
Le gentilhomme ragusien Serafim Zamanja séjourna en, 1592…

~ à Buda comme liquidateur de la firme du défunt Marin
Buća. De ce séjour nous sont restés son intéressant journal, des
lettres commerciales et des actes immatriculés dans les régistres
des notaires. Buéa faisait de garndes opérations commerciales, ler
gement développées, et avait un grand nombre de correspondants.
Zamanja a dû en grande mesure corrompre toutes sortes de Turcs
afin de pouvoir accomplir son devoir; il leur donna des écus, des
tissus, du sucre, de citrons, de oranges etc, valant jusqu’à 3.500
écus. Il playa des dettes à divers créanciers, plaida contre des rivaux
turcs, serbes et juifs, fut jeté en prison, voyagea en tous sens et
envoya ses hommes à travers troute la Hongrie; quand il esseya de
revenir chez‘ soi il fut ramené de force a Buda, et il lutte con
stamment pour mener à bien sa ses affaires. Il se présentait comme
représentant d’une grande firme de Dubrovnik, et en même temps
comme représentant de toute cette république commerciale, mon–·
trant fermeté et solidarité dans les affaires de la Republique; il a
lutté pour l’intégrité des bienset de l’existence de Dubrovnik,
forçant chacun à accomplir ses obligations envers eux; il montra la
supériorité du commerçant ragusien sur ses concurents.
Ј ГАЈЕВ ПОКУШАЈ ДА ИЗДАЈЕ „НАРОДНЕ НОВИНЕ“ --
ЋИРИЛИЦОМ
Пре сто година Гај је издао ћирилицом огледни број На

родних новина. Да бисмо сазнали како је дошло до овога поку
шаја и зашто није настављено са издавањем новина ћирилицом,
потребно је објаснити Гајев став према ћирилици, његов поло
жај код Србијанаца, шта је он предузимао да би те новине из
давао и ћирилицом и са колико искрености, и каква је судбина
слова коју су била одобрена и спремљена у Београду за
Гаја. Циљ овога рада је да реши све ове проблеме и прикаже
Гајево држање у целој овој ствари.
:
: :
1 Гајев став према ћирилици пре доласка у посету Срби

јанцима. Када је Гај тражио у Бечу да му се дозволи да може
издавати новине наводио је у својим молбама више разлога о
потреби издавања једног листа у Загребу. Истичући да је хр
ватски народ искрено одан царском трону и да је то својом
крвљу кроз историју доказао, Гај је наглашавао да је потребно
њему дати тражено одобрење, јер ће својим новинама спречити
ширење туђих списа и новина који би рушили углед државе и
римокатоличке религије. По његовом тадашњем мишљењу тре
бало је издати одобрење и због тога што је бечка влада била
дозволила православним Србима да издају своје новине у Бечу,
и то још ћирилицом. Ова Гајева настојања крунисана су дозво
лом издатом 9 јула 1834 године,“ да може издавати новине. Овде
треба напоменути да Срби тада нису имали никакве новине, а
Гај је могао само да мисли на Новине сербске, које су излазиле
у Бечу од 1813. до 1822 године. Осим тога, а то се види из ње
гове молбе, он се обавезао бечкој влади да ће се супротстављати
својим новинама ширењу туђих књига, новина и религије које
би биле штетне по Аустрију. Разуме се да су ту спадале и срп
ске књиге, евентуално и новине, Српска православна црква, као
и ћирилица, која је карактеристична за српску књигу и Срп
ску православну цркву.
Када је Гај, јануара 1835 г., почео да издаје Моuine hor
vatske,” штампао их је у туђој штампарији. Он је одмах увидео
* Dr. Đuro Šurmin, Početak Gajevih novina. Rad JA, 162, 1905, 120–1.
Чланак „O postanku Narodnih novina“ у „Narodnim novinama“ од 5. I. 1935 г.
је без вредности.
“ Ове новине мењале су неколико пута свој наслов. Од 1. VII , 1849
г. до 1852 г. и од 1861 г. називале су се „Narodne novine“.
96 Др Љубомир Дурковић-Јакшић
да не може са успехом радити ако нема своју штампарију. Зато

je 1836. r. затражио у Бечу да му дозволе аустриске власти да
може основати своју штампарију. У молби је навео разлоге
зашто би влада требало да му дозволи оснивање штампарије.
Он је и овога пута истакао оданост Хрвата двору и напоменуо
је да су Мађари непријатељи државе, а влада их и поред тога
помаже више неголи Хрвате. На крају нарочито је нагласио да
би Хрвати и Славонци, ако влада не би изашла његовој молби
у сусрет, услед изванредног напредовања ћирилско-српске
књижевности у Кнежевини Србији, били присиљени да пот
падну под утицај Срба. * Бечка влада дала је Гају дозволу 7
јула 1837 г. да може основати штампарију, и она је отпочела
рад 1838 године.“ Добивши дозволу за оснивање штампарије,
Гај је примио обавезу да, у духу своје молбе поднете за ту до
зволу, неће допустити ширење утицаја српске књижевности
која је објављивана ћирилицом.
Године 1837. Гај је путовао у Беч. Том приликом изјавио
је аустриским властима да жели издавати отпочетка 1838 год.
своје новине тако да један стубац буде штампан латиницом, а
други ћирилицом. У овом покушају он није успео, јер се у
Бечу мислило да је боље да се ћирилица не употребљава у то
време. Професор Шишић истиче значај овога Гајевог покушаја
и каже: „Да се то којом срећом догодило данас би хрватска и
српска литература била једна цјелина“.“ Интересантно би било
знати какве је Гај наводио разлоге да би аустриској влади до
казао оправданост потребе увођења ћирилице. Шишић их не
наводи, али се они назиру у општем Гајевом држању у питању
ћирилице, када је с тим питањем иступао пред аустриске вла
сти, а то је да спречи утицај Срба, православља и Русије.“
1836 г., приликом настојања да добије дозволу за штампа
рију, Гај је наводио као разлог и то да је потребно да има такву
штампарију којом би могао народ српски отргнути од руског
утицаја.“ И поред оваквог става противу руског утицаја, нала
зећи се у финансиској кризи, обратио се он и Русији за помоћ.
У том циљу он путује 1838 г. у Берлин, где је преко руског
претставника грофа Бенкендорфа тражио помоћ да би могао
„илирско славонску народну штампарију“ и руским словима
снабдети, како би могао штампати не само латиницом него и
ћирилицом. Том приликом Гај је добио 200 червенаца за повра
тни пут и вероватно да му је обећана подршка у његовом књи
* Dr Velimir Deželić, Pisma pisana dru Ljudevitu Gaju i neki njegovi
sastavci, Zagreb 1909, 144–5; Duro Šurmin, Ličnosti i prilike iz novije prošlosti
Srba i Hrvata. Прилози КЈИФ, 6, 1926, 165–8.
4. Vjekoslav Klaić, Knjižarstvo u Hrvata, Zagreb 1922, 31.
* Ferdo Šišić, Hrvatska povijest, III, Zagreb 1913, 211.
* За ове разлоге не знају и други научни радници (Dr. Milan Prelog,
Slavenska renesansa 1780-1848, Zagreb 1924, 148). Хергешић мисли да је Гај
„као особа повјерења“ у Бечу предлагао „увођење ћирилице због побијања
руског утицаја“ (Dr Ivo Hergešić, Hrvatske novine i časopisi do 1848, Zagreb
1936, 71). __
* Šišić, III, 205.

Гајев покушај да издаје „Народне новине“ ћирилицом 97
жевном прегнућу.“ Дежелић напомиње да је Гај тражио помоћ

од Руса да би њом омогућио штампање својих новина и часо
писа помоћу којих би лакше Србе приближио осталим Илири
ма, од којих су највише одељени ћирилицом.“ Идуће године
шаље Гај молбу у Русију по Херкаловићу у којој је тражио
52.000 гулдена помоћи за рад на Илирском покрету. Мисија
Херкаловића није донела жељене резултате и зато се Гај реши
1840 г. да лично пође у Русију. Када је у Русији тражио помоћ,
истицао је своје заслуге које су главни узрок што су се појави
ле симпатије према словенском православљу и словенско-руској
азбуци, тј. народној цркви и народној азбуци. Сам он претстав
љао се да је за један књижевни језик, и то онај којим су се
служили Срби, који употребљавају ћилиpицу. За своју латин
ску азбуку је говорио да је мост који има да служи за прелаз
од латинице ка чистом славизму, и ако не добије помоћ, његова
словенска штампарија, новине и часопис који постоје у инте
ресу Русије, пропашће или пасти у руке непријатељима Сло
вена, који служе непријатељском Западу и Мађарима, а који
су такође противници Русије као заштитнице Словенства. У так
вом случају Гај је предвиђао своју моралну смрт. Да до овога
свега не би дошло, он је предлагао да руском помоћу од 3.000.000
аустриских форинти створи један „фокус“ у Босни, Турској,
Хрватској, Херцеговини и Албанији. Гај је овога пута добро
примљен у Петрограду и Москви, али новчана помоћ била је
незнатна, па се без реалних резултата вратио исте године у
Загреб. 19
Кад је бечка влада 11 јануара 1843 г. забранила употребу
илирског имена, наређено је петроварадинском команданту да
пази на словенска гибања на граници и на односе према сусед
ној словенској књижевности. 11. Те године стигао је из Загреба
у Беч један врло значајан анонимни спис, чији писац ни до
данас није познат, али се свакако претпоставља да је изашао
из крутова Илираца. У овом спису изнет је постанак и важност
ИЛИрске КЊИЖевнОСТИ, Њена важност за „сродне суседе и држа
ве“, и пошто је изнета одбрана њена противу Мађара, истиче се
опасност која прети од новог књижевно-националног елемента
који се појавио код Југословена. То се нарочито истиче зато
што је тај елеменат већ отпочео борбу са Илирским покретом
у питању чије ће идеје бити популарније. Тај елеменат није
* П. Кулаковскiћ, Иллиризмљ, Варшава 1894, 288–9.
* Dr Velimir Deželić, Dr. Ljudevit Gaj, Zagreb 1910, 112.
* Кулаковскiћ, 289—97, 061—4, 083—6. (Ђеховски који се служио ре
зултатима истраживања Кулаковског није дао ништа ново у своме раду –
M. Dziechowski, Odrodzenie Choruvacyi uv uvieku XIX, Warszawa 1902, 50-3);
Vl. Francev, Ka biografiji Ljudevita Gaja. Gradja, 5, 1907, 142–47; Dr Nikola
Andrić, Putovanja Gajeva po Rusiji. Kolo, 4, 1908, 3–8; jih, Memorandum Lju
devita Gaja ruskom caru Nikolaju I. Obzor 24. X. 1935. Сравни о томе писање
у „The American Historial Review” 1935, nr. 4. То нисам имао у рукама.
** Др Ђ. Шурмин, Документи о Србији од 1842—1848. Споменик СКA,
69, 1929, 31; Др Васиљ Поповић, Метернихови погледи о променама у Ср
бији 1842. и 1843. Прилози КЈИФ, 7, 1927, 127—9.
Историски часопис САН T
ништа друго већ српски књижевни покрет који се базира на пра

вослављу и који се служи ћирилицом. Србима је циљ, истиче се
тамо, да превазиђу илиpизам. Њих помажу сви православни. Они
виде у илиризму свога непријатеља, непријатеља Русије и њеног
патријарха. Они се боре против илиpизма зато што овај почива
на римокатоличком принципу, који се супротставља развитку
Српства. Ако строгост цензуре буде и даље остала, књижевни
покрет у Загребу, где је имао средиште и кога је ту лако било
контролисати и њим руководити, ослабиће, а српски национа
лизам, који је пријатељски расположен према Русији, убрзо ће
заузети место илиpизма. Осим тога моћи ће се увести и ћирил
ско писмо којим се служе Срби и Руси, тим пре што су сада
више истакнутих Илирских Књижевника спремни да приме срп
ску азбуку, а примање тога писма отворило би врата српско
руском утицају на мишљење Југословена. Последица свега
била би та што би аустриска влада потпуно изгубила свој углед
који има код Југословена. То је за будућност од великог зна
чаја, јер тај утицај би био од велике штете по аустриске инте
ресе. На крају тога списа се каже да је илиpизам баријера про
тиву непријатељских идеја и он својим књижевним покретом
може приближити Југословене аустриском престолу, за што је
потребно дозволити поново употребу илирског имена.
Метерних је био пријатно дирнут овим погледима и пред
лозима. Он је нашао да спис заслужује пажњу и да су захтеви
умесни, па је предложио да се дозволи да се хрватско-славон
ски и књижевни језик може поново звати илирским, са чим се
и цар сагласио 3 јануара 1845 године.“
Предлози учињени у овом спису били су уперени нарочито
противу ћирилице. Да ли је Гај у овоме суделовао не може се
утврдити, али се зна да је он био у служби аустриске владе,
која му је зато плаћала и због обавеза према њој није могао
ништа корисно урадити и у питању ћирилице.
2 Гајев положај код Србијанаца пре доласка у њихову
земљу. Кад се зна да се Гај колебљиво држао у питању ћири
лице и да се ставио у службу непријатеља Југословена, потре
бно је знати и како је он стајао код Србијанаца пре но што им
је учинио посете.
Прве године свог излажења Српске новине, у 27 броју, го
ворећи о нападу Босанаца на аустриску границу, помињу име
Хрватска.“ То сведочи да су Србијанци пратили догађаје у Хр
ватској, а појава Гајева покрета морала је појачати ту њихову
пажњу. Када је 1836 године Антон Михановић, у својству аус
триског конзула, учинио, прву посету кнезу Милошу рекао је:
* Hanns Schlitter, Aus Oesterreichs vormirz, Ungarn, Zürich—Leipzig

Wien 1920, 74-5, 149-55; Dr Branko Vodnik, Istorija i politika. Jugoslavenska
njiva, 2, 1923, 28–31; Херман Вендел, Гај и Метерник. Политика 26. VIII.
1923. Текстове на немачком користио сам уз помоћ колеге Др Димитрија
Димитријевића, доцента.
13. Нов. срп. 7. VII. 1834.
„Хрват сам и радујем се, те и поносим се у јуначкоме народу, у

славној земљи, којих крв и језик и слава мени сродна јест, код
једнога нашкога кнеза од племена илирскога као конзул царски
могу бити“. 14. Присуство овог Хрвата у Кнежевини Србији мо
| рало је изазвати интересовање Србијанаца за хрватске ствари.
О томе имамо доказа и у писму Илирца Стевана Херкаловића,
упућена из Крагујевца новембра 1837 г. брату Илији Херка
ловићу у Карловац с тим да га одмах достави Гају, јер је ми
слио да је најбоље да им пише „једно писмо“, пошто их је јед
нако обојицу поштовао и волео.“ Из овога се писма види да је
Херкаловић на путу из Загреба у Београд, у октобру 1837, био
у Броду код Игњата Брлића, за кога каже да је био уверен да
ће Гајева ортографија победити, али да „невјерује на присту
пање сербско-кирилски списатеља“. У Кнежевини Србији је
много разговарао о Гају са Радичевићем, Живановићем, Бранко
вићем, Стојановићем и др. који су поштовали Гаја и његове
пријатеље. Јеврем Обреновић, митрополит Петар и Исаиловић
изражавали су се лепо о књижевности која се развијала у За
гребу. Тада се Херкаловић спријатељио и са Гарашанином. Неки
од истакнутих Срба изјавили су жељу да се претплате на Da
nicu. Сам Херкаловић пита брата колика је претплата на Danicu
и додаје: „Хоће ли бити Даница већ сада тискана обим врстама
писма или када ће то бити, јер о томе овиси претплата?“
__ Из овога Херкаловићева писма сазнајемо да је било гово
ра о увођењу ћирилице и код Хрвата, и да је Гај требао изда
вати своју Danicu. и ћирилицом. Од свега тога нешто је морао
знати и Сима Милутиновић Сарајлија. Он је почетком 1837 г.
писао Гају: „Славено-Серб-Хорвате једнородче . . . Људевите
Гају! Свездраствовао, свеблаговао, а и све дјествовао . . . ! Ево
ти мене к теби једанпут барем у виеку и то писмом кад не
иначе никако . . . Камо ти твоја славенска штампарија? Је ли ти
нам готова и кад ће бити? Ја имадем овди самие народние пјесми
моега собранија под именом Пјеванија црногорска и херцегова
чка, од којих је прва част изашла у Будиму, а имам још сигур
но пет“. 17
14. Исто, 12. IX. 1836.

* Херкаловић је родом из Оточца; Србин је православне вере, а до
шао је у Кнежевину Србију у 27 години живота и постао новембра 1837 г.
„директор Књажеско војене сербске академије“ у Пожаревцу. Идуће го
дине смењен је са тога положаја и путује у Босну и Далмацију, па се у
марту 1839 враћа натраг. Овај пут је предузимао у споразуму са Гајем.
(СБ, Р. 3989/196. Писма Херкаловићева Гају из 1838/39. Скраћенице значе:
CБ = Свеучилишна библиотека у Загребу, Р = Реткости у тој библиотеци).
* СЕ, Р. 3989-ф. 50, б. Стеван Херкаловић Гају из Крагујевца 30. XI.
1837 (Текст писма користио сам из преписа истог који ми је уступао Љубо
бомир Лисац, проф.).
17. Исто, Р. 3989/412. Писмо је без датума и места одакле је упућено.
Милутиновић је писао Гају из Лајпцига 29/10. јануара 1837 г. и каже да му
је писао почетком године. Вероватно да је мислио на поменуто писмо које
је без датума. Оба ова писма као и једно из Будима од 6. XII. 1837 г. и
огласи на „Троесестарство“ и „Србску историју“ чувају се у Гајевој зао
ставштини у Свеуч. библиотеци у Загребу. Сравни: Đuro Šurmin, Hrvatski
ј
u
_ ______________њ |
н
Херкаловић је био Гајев повереник. Он Гаја ословљава

са „пријатељу и брате“.“ Када је дошао у везу са Исидором
Стојановићем, који је радио на зближењу Југословена, и овога
је упутио да пише Гају. Отуда Стојановић пише Гају 1838 го
дине: „Ја ћу за велику срећу држати ако се удостојим вашег
познанства и пријатељства, одкуда ће, ако Бог благослови, но
виј извор на илирско-србскоме хоризонту се појавити“. Када
се Херкаловић поново обрео у Београду 1839 г., јављао је Гају
да добро стоји код Србијанаца, који се и према њему односе са
највећом искреношћу. Он се радује што ће моћи поново доћи у
посету Гају, своме „најбољем пријатељу“, када ће имати шта
да му прича. Тада је Херкаловић становао код Глигорија Воза
ревића у чијој књижари су се сакупљали истакнути српски
књижевници и јавни радници. Ту је Херкаловић могао најбоље
да чује право мишљење о Гају, његовом раду и његовим људи
ма. Зато Херкаловић и наглашава у писму Гају: „Жале многи
да г. Бабукић лани овамо у Београд доиде, пак одма отиде“.“
Вјекослав Бабукић, истакнути Илир и блиски сарадник
Гајев, вероватно да је у споразуму са Гајем и другим Илирцима
долазио 1838 г. у посету Србијанцима. Ова претпоставка пот
крепљује се вестима о Бабукићевој посети Београду 1841. годи
не. Српске новине јављају да је 23 октобра стигао у Београд
Бабукић, секретар Читаонице илирске, писац српскохрватске гра
матике и сарадник уредништва Гајевих новина. „Циљ је путо
вања његовог, као што кажу, да се са списатељима као и са је
зиком предјела наши уобште упозна, да се по духу народњем
један и обшти језик на Југославене изобрази. Једним словем,
да се књижевниј савез између Срба и Хорвата утврди и укре
пи“. Уз ову вест дат је и коментар о питању рада на зближењу
Југословена, а на првом месту Срба и Хрвата. Тај коментар от
крива ондашње мишљење београдских књижевних и полити
чких кругова о питању сарадње Срба и Хрвата. Ту се замера
употреба илирског имена, којим „Гај и његови једномишљеници,
хотећи све Југославјане на једно књижество узвисити, може
бити Коларовом узајамностију побуђени, мислили су...“ па да
је најбоље ако се Југословени називају једним именом, тј.
илирским именом, мада они то име употребљавају нарочито
зато „што обстојателства садашњег времена друго наименова
није недопуштају“. Због тога увођење илирског имена није, у
тој замерци, сматрамо као „порок нити себичност“ оних који
га проповедају. То је само историска грешка која се да испра
вити ако постоји искреност у братској сарадњи. На крају овога
preporod, II, Zagreb 1904, 81—2, 015—6. Гај је Милутиновића, кад је овај
умро, ожалио лепим некрологом (Danica 29. I. 1849). О Симином ставу пре
ма Илиризму види песму „У Загребу“ (Забавник 1846, 165—167) и чланак
Анд. Гавриловића „Сима Милутиновић према „Илирству“. Годишњи изве
штај гимназије Вука Караџића, Београд 1902.
* CB, P. 3989/196. Херкаловић Гају из Београда 1. X. 1841.
* Исто, Р. 3989/62. Стојановић Гају из Крагујевца 22. VI. 1838.
* Исто, Р. 3989/196. Херкаловић Гају из Београда 22. III. 1839.
коментара се наглашава: „Хорвати, дакле, остају у сваком приз

ренију љубитељи напредка и просвете... кои се нама, при овој
нашој строгости опет приљубљују, и нас као праву браћу сма
трају. Цјело је њиова благородна, иако ми поради ове цјели
сваке страсти угушујемо, ако ми све њиове добре намјере с до
бродошлицом предусретнемо, јамачно ће они с већом срдачно
шћу нами прионути, јамачно ће они увидети правилност кири
лови писмена к старом начину писања као и језику вратити се,
од чега је корист свакоме видна“. Зато треба да се чине чешће
узајамне посете од стране Срба и Хрвата, како би узајамним
снагама могли лакше користити заједничком циљу.“ Овај ко
ментар најбоље сведочи каква су горућа питања расправљана у
Београду приликом Бабукићеве посете. Међу тим питањима је
и питање прихватања ћирилице од стране Хрвата. Изгледа да
је тада Гај имао неке везе и са Типографијом у Београду, јер
му је Анастас Јовановић, државни питомац у Бечу, послао 250
Карађорђевих слика и то по налогу Јакшића, инспектора Типо
графије 22 __
Гај је добро стајао нарочито код Уставобранитеља. Његов

повереник у Београду Херкаловић био је неко време учитељ деце
Аврама Петронијевића и Томе Вучића Перишића, који у писму
Гају назива Уставобранитеље — „наши Уставобранитељи“.“ У
једном писму, упућеном уредништву Гајевих новина, Херкало
вић јавља крајем децембра 1842 г. да су Гајеве новине у почетку
буне браниле уставом загарантована права као и „заслужене за
народ свој људе и све поштене и правдољубиве Уставобраните
ље“. Ово је у Београду цењено и желећи да се то донекле и иста
кне разаслан је по окрузима позив да се сви писмени људи и
чиновници претплате на Гајеве новине. Осим тога „сва наша ве
лика господа“ претплатила су се на те новине. Међу претплатни
цима су: кнез Александар, митрополит Петар, Илија Гарашанин,
члан Совјета и помоћник попечитеља Попечитељства унутраш
њих дела, Паун Јанковић, попечитељ Попечитељства правосуђа
и просвете, Лазар Теодоровић, члан Совјета, Стојан Симић, пот
претседник Совјета, Јеврем Ненадовић, претседник Апелационог
суда (један примерак и за Апелациони суд), Павле Станишић,
попечитељ Попечитељства финансија, Матија Ненадовић, члан
Совјета, Милисав Здравковић Ресавац, члан Совјета, Стеван Сто
јановић, члан Совјета, Петар Лазаревић Цукић, члан Совјета,
Лука Лазаревић, члан Совјета, Максим Лазаревић, члан Апела
ционог суда, Стеван Магазиновић, члан Апелационог суда, Алек
са Јанковић, директор Кнежеве канцеларије, Јеврем Угричић,
начелник трговине у Попечитељству финансија. Поред ових
претплатника Херкаловић је предложио још неколицину
којима треба да се шаљу новине иако нису били тада у Бе
ограду или није био стигао да од њих прикупи претплату, а знао
*1. Нов. срп. 27. XI. 1841.
* CB, P. 3989. Јовановић Гају из Беча. 3. vIII, 1841.
* Исто, Р. 3989/196 Херкаловић гају из Београда 1. х 1841.
је да ће радо примати новине. Међу њима су: Тома Вучић Пери

шић, попечитељ Попечитељства унутрашњих дела, Аврам Петро
нијевић, књажев претставник и попечитељ иностраних дела, Сте
ван Петровић Книћанин, члан Совјета, Јован Вељковић, члан
Совјета и Алекса Ненадовић, секретар Совјета.“ Да су у Београ
ду цењене Гајеве новине сведочи и Јаков Живановић, директор
кнежевих добара. „Вредност „Новина илирски“ постала је совер
шено јасна и извјестна“. Оне су писане у народном духу и то је
дело самог уредника, „као члана словенског народа“, каже Жи
вановић, и зато шаље Гају на дар 25 дуката у знак признања за
рад.25
У фебруару 1843 г. објавиле су Српске новине вест да је
аустриски цар забранио употребу илирског имена да би умирио
Маћаре и друге противничке елементе који су се бојали успеха
илиpизма.“ Отада те новине почињу да више доносе вести о
Далмацији, Херцеговини, Босни, Славонији, а нарочито о Хрват
ској. Име Илирија употребљава се понекад када се објављују
вести из Трстa,2" а ретко када за Хрватску, када се објављују
вести из те покрајине.“ Доцније Илирија је означавала Истру,
Трст и друге крајеве Словеније.“ Претежно се у вестима нагла
шава борба Хрвата противу Мађара. Опширно и редовно дају се
извештаји о држању Хрвата на сабору у Пожуну, где је Гај при
суствовао и код Словена изазивао симпатије.“ У то време хрват
ско питање било је заталасало србијанско јавно мнење. Зато је
Е. Вукаиловић могао писати из Београда Гају: „Акције се хор
ватске љубазно примају“.“
Године 1844. објављен је значајан чланак у Српским нови
нама, у коме се говори о панславизму и илиризму. Ту се помиње
Гајева концепција о Великој Славији“? Он је својим делом од
1827 г., а нарочито од 1832 г., развио борбу против Мађара и ти
ме покренуо идеју о панславизму. Овај чланак је управо одјек
посете Јанка Колара Загребу.“
* Исто. Херкаловић Гају из Београда 23. XII. 1842. Интересантно је

напоменути да је у октобру 1842 г. послао Д. Кочић Гају допис за „Danicu“.
под насловом: „Најновија прикљученија Сербиe“. Допис је врло опширан,
око 26 страна. На крају рукописа Гај је додао: „Не смие се тискати“ (Исто.
Кочић Гају из Баната 5. X. 1842).
** Исто, Р. 3989:482. Живановић Гају из Београда 23. vт. 1842. вредно
је овде напоменути да је Гај 1842 г. имао у Београду своје противнике.
Када је 11. јуна те године биран за дописног члана Друштва срп. слове
сности изабран је „из уваженија заслуга његова у књижеству словенском
са 5-3 I ласа“, (АСАН, Протокол Друштва срп. слов. 1842—1847. Скраћени
ца значи: АСАН = Архива Српске академије наука).
2“ Срп. нов. 10 и 27. II. 1843.
т
Исто, 13. X. 1843, 14. VI. 1844.
ј* Исто, 23. VI. 1844.
29
Исто, 1. IX. 1845.
* Исто, 20. III. 26. V, 5, 9, 19, 23, 26, 30. VI. 3. VII. 1843 и др.
31. СЕ, Р. 3989/774. Вукаиловић Гају из Београда 13. XII. 1843. O Ву
каиловићу види: Шурмин, Документи о Србији од 1842—1848, 31.
32 Срп. нов. 15. VII. 1844.
3“. Исто, 19. VII. 1844.
Када су земаљски закони мађарског сабора преведени на

српскохрватски језик, и то латинским словима, настала је по
треба да се они штампају и ћирилицом, али царска канцеларија
није дала. Овако држање званичних власти било је уперено про
тиву ћирилице и православља, јер је било законом забрањено да
се једино на православље не може прелазити. Средином 1845 г.
састао се сабор. Пре састанка тога сабора писале су Српске но
вине да је потребно да српски посланици покрену ту ствар за
време седница на сабору. У једном допису из Беча тврди се да
Хрвати желе да обе азбуке, ћирилска и латинска, мирно једна
поред друге остану у употреби и да се у братској слози и међу
собној заједници сједине. У Хрватској и Славонији није било
обавезно учење ћирилице, па ипак сви писмени људи знали су и
њу. Тада је изражавана жеља да се тамо уведе званично и учење
ћирилице, као што би требало да се уведе учење латинице у Кне
жевини Србији. „Нема примера гдје би међу једнокрвном браћом
(као што су народи југославјански) књижество и узајамност та
ко рђаво стајало и то само због правописа. Крајње је време да се
овом злу помогне“ и да се почне са употребом ћирилице и лати
нице као што је то учинио Јован Бугарски са мапом Србије.
Овако се ово питање истицало у поменутом допису.“
Последњи помен о Гају, пре његова доласка у посету Срби
јанцима 1846 г., налази се у једној вести посланој из Беча и об
jaљеној у Српским новинама у октобру 1845 г. Тамо се каже да
су од дужег времена у Бечу Гај и Павловић и да су у друштву
са осталим истакнутим Словенима, који се окупљају у кафани
Словенца Герловића.“ Овим поменом о Гају завршавају се зна
чајније познате чињенице које бацају светлост на дотадашњи Га
јев положај код Србијанаца у вези са питањем употребе ћири
лице код Хрвата.
3. Гајево тражење у Београду на поклон ћирилских сло
ва за своју штампарију. Истакнувши Гајево држање према ћири
лици и расположење Србијанаца према њему и његовом покрету,
остаје да се објасни и то како је он користио српске власти дајући
обећање да ће своје новине издавати и ћирилицом и колико је у
свему томе био искрен.
Гај је дошао први пут у посету Србијанцима 1846 године.
Дежелић, спомињући ову посету, наглашава да је тада енглески
конзул у Београду говорио да је Гај противник Аустрије, а срп
ским властима да је он аустриски шпијун. Међутим Дежелић
додаје да је Гај радио да спријатељи српску кнежевину и Ау
стрију радећи уједно против Мађара. 36 Нови научни резултати
доста су осветлили и ово питање. Према тим резултатима из Бе
Ча. је послата информација 13. априла 1846 г. земунском генералу
У којој је јављано да тамо стиже проф. Људевит Гaj, који путу

** Исто, 7. IV. 1845. Јован Бугарски, инжињер, издао је политичку
карту тадашње Србије. Нисам могао пронаћи примерак штампан латиницом.
* Срп. нов. 20. X. 1845.
3“ Dr Velimir Deželić, Dr. Ljudevit Gaj, 158–9.
је у Београд. После осам дана Гај је стигао у Земун“ па је про

дужио у Београд. Гајева посета Србијанцима трајала је од 22
априла до 7 маја 1846. Податке о томе путу дао је најбоље сам
Гај. Он је пут опширно описао у своме извештају који је предао
аустриским властима, пошто је тада био у служби њихових ин
тереса. Тада је Гај био код кнеза Александра, који га је позвао да
га прати сам у његовим колима на путу од Крагујевца до Св.
Петке. У току дана и по он је на том путу имао прилику да са
зна право кнежево расположење за чију му је истинитост јам
чило и „одлично поверење“ с којим му се кнез претставио. Код
кнеза и његове околине, нарочито код Илије Гарашанина и
Аврама Петронијевића, био је примљен како је „једва могао
очекивати“.88. У томе извештају је „верна скица“ Гајевих „не
посредних искустава и посматрања, услед интимног додира с
људима, свих нианса“ у Кнежевини Србији, за чију је тачност
јамчио „својом грађанском садашношћу и будућношћу“. У сво
ме извештају Гај се био окомио нарочито на руски утицај, који
је, како наглашава, био тежак самом кнезу, људима на управи
и интелектуалним Србијанцима. Пошто је осудио неактивност
аустриског консула у Београду, дао карактеристику рада дру
гих консула, нарочито енглеског, и напоменуо да постоје симпа
тије код Србијанаца „стварно само за Француску“, сугерирао је
како би могла Аустрија супротставити се „моћном и лукавом
супарнику који као преимућство већ има искључиву надмоћност
исте вере и азбуке“. По његовом мишљењу важно је неутрали
зовати руски утицај и заменити га аустриским. У томе, како
каже он, требало би искористити све снаге у земљи које су про
тив тога утицаја. Иако је Гај дао лепо мишљење о Србијанцима
кад каже: „У народном животу Србијанаца спољне форме ис
тина су сурове, али су идеје, нарочито политичке, у суштини
тако зреле и израђене као и у сваког другог европског народа,
и тиме подједнако прожета цела маса народа, у ком нема ни
каквог привилегисаног сталежа“,“ ипак се види да није био
искрен према увођењу ћирилице. То доказује његов став про
тив утицаја Русије, која користи између осталог словенску аз
буку у свом ширењу.“ За карактеристику овога Гајевог става
3“. Владимир Ћоровић, Један меморандум Људевита Гаја о прилика
ма у Србији из 1846. године. Споменик СКА, 62, 1925, 71. У Земуну вођен
је строго рачун о томе ко прелази границу и записивано је свако лице у
нарочите протоколе такса за визе. У тим протоколима, који су делимично
сачувани и који се сада налазе у Архиви града Београда, нема имена Га
јева. И то сведочи да на њега нису гледале аустриске власти као на обич
Не Друге путHИКe.
3° Милош Поповић жалио је што није био код њега. Због тога је
ишао у Земун да га пронађе, али без успеха (СБ, Р. 3989/665. Поповић Гају
из Пеште 27. IX. 1846).
* Гај је хвалио „ондашњи дух“ у Српској Кнежевини код својих
блиских пријатеља. То се види и из писма Мата Топаловића из Ђакова
писана на Спасовдан 1846 г. (Građa, 6, 1909, 257).
4° Текст овог извештаја у преводу објавио је Гргур Јакшић (Срп.
књ. гласник, 11, 1924, 369—77), а Владимир Ћоровић објавио је оригинал
на немачком (Споменик СКА, 62, 1925, 71—7). Чланак Др Ивана Неви
стића „Људевит Гај о Србији кнеза Александра“ (Правда 6—9. I. 1938) без
вредностан је.
треба се послужити чињеницом да је он био плаћеник аустри

ских власти, с једне стране, а са друге биле су му и српске вла
сти, пре доласка, тј. 17. марта, „исплатиле 392 дуката у злату“
са напоменом „за измиреније познате суме и за његов тро
шак“.“ То значи да је био плаћен од стране бечке и београдске
владе и служио је једној и другој са више или мање оданости,
чије су основне политичке тежње биле међусобно непријатељ
СКОГ КаракТера.
Гај је и 1847 г. тражио молбом од бечке владе да му да
помоћ од 12.000 форинти. Тада је Метерних подупро његове же
ље напоменувши да је у пролеће 1846 г. и у лето 1847 г., по
својој иницијативи, али и на његов, Метернихов, потстрек путо
вао у Кнежевину Србију и по повратку дао врло интересантне
податке о политичком приликама у тој кнежевини. Метерних
је тада предложио да се његовом поверенику за то путовање изда
сума од 1.000 форинти. Том приликом је бечка влада решила
да се Гају даде годишња помоћ како би га боље везала за др
жавне интересе. Решење о томе пало је 31. октобра 1847 годи
не“? Гају је дата помоћ зато што су му се признавале његове
заслуге за поредак у аустриској царевини и што је његов рад
сматран корисним по аустриске интересе нарочито после успе
лих мисија у Србији.“ Овим новцима Гај је уочи буне прикован
за интересе бечке владе.
Године 1847 мислило се озбиљно у Београду о судбини ћи
рилице на територији Аустрије. О томе сведочи чланак др Ђор
ђа Мушицког под насловом Судбине кирилски писмена у Аус
триској држави, који је Друштво српске словесности, уважив
ши „родољубиву намеру сочинитеља“,44 објавило у првој све
сци свога Гласника.“ Пошто је у чланку изнета тешка судбина
ћирилице у Аустрији, изражена је нада „да ћеду противници
наши писмена (у Хорватској и у Далмацији) своје труде лучом изо
браженија и духом садашњег вијека озарени на боље што упо
требити“ и да бар неће чинити другом оно што не желе да се
њима чини.“ Када се овако писало и мислило у Београду о суд
бини ћирилице, дошао је Гај у овај град. Вероватно да је овај
његов долазак био припремљен од стране панславистичког дру
штва, које у Београду рађаше на народним пословима још од
1844. године. Тада је Гај поднео кнезу молбу писану ћирилицом
у којој је тражио да му се даду ћирилска слова како би могао
у својој штампарији штампати и ћирилицом. Молба гласи: „Ваша
“ Др Драг. Страњаковић, Србија привлачно средиште Југословена

(1844—1848), Београд 1940 (из „Срп. књ. Гласника“ 1940), 13
* Schlitter, 157—8. Гај је 1847 г. добио на име субвенције 2000 ф.,
с тим да му се и даље даје сваке године, али је ова помоћ 1848 г. ускраћена
(Gj. Surmin, Gaj kao novinar. Zvono 1911, 3).
f° Др Алекса Ивић, Архивска грађа о југословенским књижевници
ма и културним радницима, Београд 1932, III, 64–73.
* АСАН, Протокол Друштва срп. слов. 1842—1855, седница од 4. IX.
1846, бр. 29.
* Гласник ДСС, 1, 1847, 127—39.
49 Исто, 139.
свјетлост, милостивиј господару! Ја себи ласкам да ће вашој

светлости познато бити како ја у Загребу књигопечатњу једну при
тјажавам, у којој се књиге не само у народном језику са латин
ским код нас уобичајеним словима него и у немачком језику са
тупама немачким, штампати могу. Шта је књигопечатњом овом
за општу нашу југославенску народност учињено битће такође
свему нашем ученом свету познато. Но користи ове биле би много
веће, да сам ја имао у овој књигопечатњи мојој и слова наше
старе славенске азбуке, па како ми до данас моје материјалне
силе нису дозволиле да ја могу народну књигопечатњу и са
овим тупама умножим и обогатим, а сад у тврдом намјерењу да
ту давнашњу моју жељу у дејство приведем, ја сам се отважио
на тај конац с прошенијем вашој светлости приступити мо
лећи понизно количество србских слова из Словоливнице Кња
жевске књигопечатње у Београду безплатно или барем ако не
би никако бити могло умjeрeном ценом издати могло.
С повјерењем совeршеним на ваше свјетлости блага чув
ствија и симпатије за сваким напретком у раду славенском оче
кујем милостивјејшег на ову своју просбу рјешенија. 9-ог ју
нија 1847. год. у Београду. Ваше светлости понизни слуга др
Људевит Гај“.“
Кнез Александар спровео је 1 јула Гајеву молбу Попечи
тељу иностраних дела Петронијевићу и у спроводном акту је
написао да га је Гај у својој молби молио да му се даде потреб
на количина „србских слова, како би се у његовој загребачкој
књигопечатњи, уместо што се досада латинским све што је у
тамошњем народном језику излазило — штампало, почело срп
СКИМ Печа ТИТИ.
Ову примјерну молбу његову која ће велико сљедство за

просвјештение и веће међусобно познанство словенских народа
моћи имати и по томе потпомагање заслужује, ја уважавам. По
чему ви ћете се особито постарати код Совјета издејствовати,
да се г. Гају нуждно количество србских слова из Словоливнице
наше безплатежно или ако никако то могуће ние за особито
умерену цену до идућег четвртка, тј. трећи тек. докле ће се он
бавити, ако готових нема да се она колико е скорие преправе и
њему издаду“.“
Попечителство иностраних дела доставило је кнежево ре
шење Гајеве молбе Совјету с молбом „да би узевши у призрење
напредак наше литературе ИЗВОЛИО решити да му се нуждна
слова србска безплатежно даду“.“ Совјет је 17. јула решио да
“ ДА, Мин. ин, дела 1847, B., IV, 144. Гај кнезу Александру из Бео
града 29. VI. 1847. Српска словоливница је почела свој рад 1831 г., како се
то види из писма Алексе Симића кнезу Милошу које је писано 16 јуна
1831 г. (ДА, Књажева канцеларија, Београдски конзулат 1831—1838, 71).
Скраћеница ( ДА значи: — Државна архива у Београду).
* Исто, Кнез Александар Петронијевићу из Крагујевца 1. VII. 1847.
“ Исто, Сов. 1847, к. 83, бр. 281. Мин. ин. дела. Совјету 3. VII. 1847.
_
се Гају „до 4 центе потребни му слова из наше Прав. слово

ливнице безплатежно отпусти“.“ Ово решење Совјета кнез је
већ 24. јула одобрио и о томе је известио Попечитељство про
свете и Попечитељство финансија.“ Попечитељство просвете
послало је извештај о овоме решењу Инспекторату типографије
„ради његовог по овом управлениа“.“
Одобрена слова нису тада подигнута, јер се питање срп
ских слова покреће у марту 1848 године. Тада је Гај тражио
помоћ у новцу да би дигао буну у Хрватској. Зато је послао из
Беча у Београд Пају Чавловића, да „о овоме предложенија чи
ни“.“ Том приликом Гај је своме емисару Чавловићу ставио у
дужност да прими раније одобрена слова. Инспекторат типо
графије извештавајући 13 марта о овом питању Попечитељство
просвете додаје: „Будући да се 4 центе, које му || Гају II је одо
брено посао свој типографскиј извршити не може, тако долази
Инспекторат понизно предложити претпохваљеном Попечитељ
ству с тим да му се још 1% цента изда на поклон, јер по прави
лима типографическим, толико ће му управо требовати. Ово ко
личество кад му се пошље, онда је цјељ получио, у противном
случају никако“.“ Попечитељство просвете је спровело 18
марта овај предлог Совјету и са своје стране поткрепило пред
лог тај као умесан.“ Совјет је прихватио предлог и решио да
се Гају бесплатно да још 1% цента слова и послао је своје ре
шење кнезу на потврду,“ а што је овај то и урадио 1 априла
и о томе известио Совјет и Попечитељство просвете б7 О овом
накнадном одобрењу слова Попечитељство просвете известило
је 6 априла Инспекторат типографије и наредило му да посту
пи по решењу.“ Јован Гавриловић, у једном писму упућеном
Гају, тврди да је 5% центи примио Павле Чавловић, човек Га
јев и да је видео и прочитао у Инспекторату типографије при
знаницу коју је Чавловић потписао.“ Чавловић се вратио у
Загреб пре 23. марта, јер је 24. марта (5. априла) држао говор на
збору у Академиској сали.“ Он је пред одлазак дао признани
“ Исто, Сов. кнезу 17. VII. 1847. Бечка цента имала је 100 фунта, а
фунта 560, 660 грама, то јест свега 224, 024 кг. --
** Исто, Мин. просв. 1847, V, 316. Кнез Совјету, Попечитељству про

свете и Попечитељству финансија 24. VII. 1847.
* Исто, Попечитељство просвете Инспекторату типографије 29.
VII. 1847
.
* АСАН, 7257/1920. Милоје Петровић из Беча 9. III. 1848 книнанину
у Београд. __
5“ ДА, Мин. просв. 1848, IV, 241. инспекторат типографије Попе

читељству просвете 13. III. 1848.
* Исто, Сов. 1848, к. 86, бр. 112. Попечитељство просвете совјету
18. III. 1848.
“ Исто, Мин. ин. дела 1848, I, 223. Совјет кнезу 22. III. 1848.
*) Исто. Мин. просв. 1848, IV, 241. кнез Совјету и Попечитељству
просвете 1. IV. 1948. --
58. Исто.
* СВ. Р. 3989/165. Гавриловић Гају из Београда 13/25. X. 1850.
“ Dr Ferdo Šišić, Knez Miloš u Zagrebu. Jugoslavenska njiva, I, 1924.
193. Зна се да је Гај штампао проглас вараждинске скупштине и ћирили
цом (АЈА, XXI, 15/4 = Скраћеница значи: АЈА = Архива Југославенске
академије у Загребу); Арх. града Загребa, IX, Збирка Маканец).
--
цу и зна се да су слова уручена Гају.“ Српске новине 6 априла

1848 г. објавиле су допис из Загреба, датиран 30. марта, у коме
неки Србић јавља: „Стигла су г. Гају слова ћирилска и као што
чујем Новине хорватске од сада ће печатати дописе оним сло
вима коима написани дођу. Свако, људи и жене учи наша слова.
Какав ће плод бити лако је уверити“. Ова слова су могла бити
упућена за Загреб пре 6 априла иако је тога дана тек обавештен
Инспекторат типографије о споменутој одлуци, То је могло да
се уради по некој усменој наредби, јер је већ била пала одлука
да се Гају издају тражена слова.
Иако је Гају дато онолико слова колико му је било по
требно, он није почињао са штампањем новина и ћирилицом.
Можда да би оправдао тај свој поступак поново се обратио мол
бом српским властима у којој је тражио да му се да још једна
количина слова. Миливоје Петровић је писао из Загреба Сте
фану Стефановићу-Тенки: „Како г. Гај намјерава једне новине
србским словима печатане издавати, а друге латиницом, па кои
жели хорватске новине србским словима печатане имати, тај
ће их тако и примати, а кои латинским оном ће опет тако и због
тога вели да би им јошт 8—9 цента наши слова потребно било,
за које моли, да им се пошаљу“. Ову Гајеву жељу упућену
преко писма Миливоја Петровића саопштио је и препоручио Сте
фановић-Тенка кнезу Александру у своме писму 11. маја.*? После
Три Дана Кнез одговара да се слаже са његOВИМ МИшљењем. И зато
одобрава и препоручује му „да и приватним путем подјествује
код И. Г.,“ совјетника, да се у Совјету одобри то предло
жение“.64
Попечитељство просвете предложило је 12. маја Совјету
да се тражена слова бесплатно даду Гају. У образложењу пред
лога се каже: „Људевит Гај, редактор Хрватски новина, намје
равајући Новине своје и србским словима печатане издавати,
обратио се је опет с молбом, да му се на овај конац 75/100 центе
слова из наше Правителствене словоливнице безплатежно отпу
сти. Количество слова кое г. Људевит Гај захтева изнеће по
овде... прикљученом рачуну 542 ф. 65. Узимајући у призрениe
“ ДА, Мин. просв. 1850, III, 437, инспекторат типографије попечи
тељству просвете 25. VII. 1850.
* A.J.A., IIIишићева заоставштина, ХIX, 41. Стефановић-Тенка кнезу
Александру из Беча 11. V. 1848.
*3 Илија Гарашанин.
“ ДА, ПО, К. 77. Кнез Александар Стефановићу-Тенки из Крагу
јевца 13. V. 1848 (Скраћеница значи: ПО = Поклони и откупи).
“ Тај рачун гласи:
„Рачун за слова која г. Л. Гај у Загребу иште:
5 центи цицеро антиква по 60 Ф. ___ __ __ ф. 300–
1 „, LIVILepО КурЗИВ ПО - - - - - - - - - - - 62–
1 „, МИТел КурЗИВ ПО — — — — — — — — — — — 56–
1. „ боргис курзив по — — — — — — — — — — — 70
1/2 , а узишлизун за циц, по — — — — — — — — — 30–
24/100 центи аузишлизун за мит. и бор. по – – – – – – – 24–
Сума Ф. 542—
У Београду 11 маја 1848.
Правит. књигопечатње фактор,
Филип Валтер“.
садашња опстојатељства у којима онострани народ наш дјеству

јући о својој слободи и политическом битију помоћ и призрениe
потребуе достојно било... да се и г. Гаја молба уважи... поис
куeме њиме касатељно слова безплатежно даде из призренија
горе изложене намјере његове која се на не малу корист на
родну у садашњем обстојатељству клони“.“ Совјет је прихва
тио предлог Попечитеља просвете и решио 27. маја да се Гају
да бесплатно 75/100 центе слова. Ово решење достављено је
кнезу Александру на одобрење.“ Кнез је писмом од 29 маја
потсетио Стефановић-Тенку на дата му упутства у своме ра
нијем писму и тражио је да се тако поступи,“ а решење Сов
јета од 27. маја одобрио је 8 јуна које је доставио Совјету, По
печитељству просвете и Попечитељству финансија.“ Два дана
доцније Попечитељство просвете известило је Инспекторат ти
пографије о одлуци да се Гају даду бесплатно тражена слова."
Гај је био обавештен о овој одлуци и то од стране Филипа Хри
стића, секретара Попечитељства просвете,“ али слова овога
пута није подигао.
Гај је тражио слова на првом месту за штампање својих
новина и ћирилицом. Ово је била потреба која му се наметала.
Сведоче о томе и истакнута мишљења о потреби ћирилице и
њена примена у Славонији, Хрватској, Далмацији и Словенији,
нарочито у време кад се и Гају наметала потреба увођења ћи
рилице. Познато је да су се Јанко Драшковић и Антун Вука
новић служили ћирилицом и оставили су своје дневнике напи
сане ћирилицом..."? Игњат Брлић служио се и ћирилицом у пре
писци.“ Он је предлагао 1883 г. да се усвоји Вукова ћирилица
место латинице. Тада је он писао: „Нова држава Србија своје
послове, законе и др. води на илирском језику с ћирилском аз
буком. Због којих ће се узрока мала половина Илира католика уз
државати да опет прими ћирилска слова, која је некад из нужде
напустила“.”“. Бабукић је заступао гледиште да треба примити
ћирилицу“.“ Деметер је у чланку Пријатељем југославенске сло
ге и просвјете, у полемици са Зором далматинском, 1847 г. пи
сао: „Наше околности нам нису допустиле кирилицу попримити,
“ ДА, Мин. просв. 1848, IV, 241; Сов., к. 87, бр. 171. попечитељство
просвете Совјету 12. V. 1848.
“ Исто, Сов. 1848., к. 87, бр. 171; Мин ин, дела 1848, в., II, 16.
“ Исто, ПО, к. 77. Кнез Александар Стефановићу-Тенки 29. V. 1948.
“ Исто, Мин. ин, дела 1848, B. II, 16; Сов. 1848, 171; Мин. просв.
1848, IV, 241. Кнез Александар Совјету, Попечитељству просвете и Попе
читељству Финансија 8. VI. 1848.
“ Исто, Мин. просв. 1848, IV, 241. Попечитељство просвете Инспек
торату типографије 10. VI. 1848.
** СЕ, Р. 3989 209. Христић Гају из Београда 3. XI. 1849.
** Nar. nov. 5. I. 1935. Има Хрвата који су тврдили да је ћирилица
хрватско писмо и иступали су у њену одбрану (Glagolaš, Čirilica u Hrvata.
Novosti 15, 16. III. 1909).
73. Вукова преписка, V, 79–163; ДА, ПО, к. 56, писма Јовану Бошко
вићу (1855–1887). Брлићи су стајали на страни Срба (Nar. nov. 6. V. 1863).
74 ЈЕуб. Стојановић, Вук Стеф. Караџић, Бeoгрaд 1924. 678–81.
75 CE. P. 3989/137. Димитрије Владисављевић Бабукићу из Трста 11
I-1837; Срп. нов. 22. XI. 1841.
премда смо увидели, да се њом једино, особито како ју је госпо

дин Вук Стефановић Караџић приредио, сви наши звуци на
равно назначити могу“.“ Петар Прерадовић, кад је 1846 г.
штампао у Задру своју прву књигу песама, правдао се Вуку
што исто није могао „кирилским писменима“ штампати, јер „су
различити узроци“ томе били на сметњи." Крижевачка Вар
међа била је препоручила својим посланицима да на сабору
израде, да се у свима народним школама по Славонији и Хрват
ској, поред латинске азбуке, и ћирилска азбука учи“.“ Ово је
остварено, јер „у Вараждину је изашла печатана за основне
школе хрватска граматика, у којој су стављена и ћирилска
слова да их дјеца хрватска науче“. То је сматрано као „знаме
нит и важан корак“ у народном напретку 79 Треба истаћи да је
Вараждинска жупанија 1848 г. имала печат са натписом ћири
лицом и латиницом: „Печат жупаније вараждинске“.“ Скуп
штина вараждинска издала је 1848 г. проглас који је штампан
посебно ћирилицом, а посебно и латиницом.3.1. Ово је утолико
значајније што је ово било у срцу хрватске земље. У септембру
1848 г. прота Георгије Николајевић предлаже народним депу
татима у Бечу да се боре за слободу употребе ћирилице, која је
неопходно потребна Србима у Далмацији где живи око 400.000
становника од којих је 82.000 православних Срба, а који се
служе само ћирилицом.“ Иван Брлић, богослов у Задру 1846
г., заступао је мишљење да треба чувати ћирилицу и проучава
T“ Danica HDS 20. III. 1847.
" Građa za povijest književnosti, 1, 1897, 125.
* Срп. нов. 1. X. 1847.
“ Исто, 18. XI. 1847. Римокатоличка црква у тим крајевима била је
противу тежње која се била тада појавила за зближење у КЊИЖевности,
јер је загребачка бискупија поднела Сабору жалбу због „србизма“. у Хрват
ском језику који су се појављивали у хрватским новинама та црква је
то чинила под изговором да брани чистоту језика (Срп. нов. 2. I. 1848), док
је са друге стране упорно бранила латински језик и није радо примала на
родни. Поред питања заједничке азбуке било је тада покренуто и питање
заједничког језика. Матија Мајер био је написао књигу језиком који је
предлагао за заједнички. У Загребу било је 1850 гласова за руски језик.
Матија Бан предлагао је Гају да се узме у обзир наречје које се чује у
православној цркви. На крају било је решено да се сазове КОНГрес у
Варшави или Београду да се то питање расправи (Jugoslavenske novine
17. IV. 1850; Срп. нов. 20. III. и 5. V. 1851). О томе је Бан писао 1847 г., а
објавио је 1849 године (Matija Ban, Osnove sveslavenskog jezika. Dubrovnik
1849, 263—307). У Љубљани су неки били мишљења да се уЗМе старосло
венски за заједнички словенски језик. Тамо су нарочито Сматрали да су
старословенска слова лепа (Novice 8 и 22. X. 1851).
* Хрватска држ. архива у Загребу. Сфратистичка збирка, 553.
*“ АЈА, XXI, 15/4. Примерци и латиницом и ћирилицом су штампани
у мају 1848 г. у Гајевој штампарији. (Примерак ћирилицом у арх. Града
Загребa, IX, Збирка Маканец).
8“ АСАН. 7235. Николајевић из Дубровника 30. IX. 1848 депутатима
У Беч. Аустриске власти су 1849 г. почеле у Бечу издавати законе штам
пане са Упоредним текстом на немачком и српскохрватском, и то један
део примерака штампан је латиницом, а други ћирилицом. (Уводљ кљ све
обштемљ државно-законскомљ и правителственомљ листу за царевину Ау
стрiИску).
дела Копитарева и Миклошићева.“ Матија Мајер јављао је

Вразу 1848 г. из Целовца да намерава своје чланке издати ла
тинским и ћирилским словима. Латинским словима желео је
да штампа, ћирилским да то уради путем литографије са из
рађеним словима на камену.“ Он је доцније написао расправу
Славенска азбука, у којој се заузимао да се се узме у употребу
ћирилица као најподесније писмо за Словене.“ Мајер је морао
да мисли на литографију зато што није било у тим крајевима
штампарије која би могла штампати и ћирилицом. Овим начи
ном служили су се и у Трсту Андрија Стојковић и Јанез Левц
1849–1850. године у својим малим букварима.“ У приказу рада
Левчевог који је објављен у цељским новинама 1849 г., ћири
лица се назива народном као што се и латиница тако називала.“
И Иван Мацун желео је да штампа текстове у својој Крестома
тији за југословенску омладину и ћирилицом.“ У изједначењу
ћирилице и латинице далеко је пошао Ђуро Аугустиновић,
доктор медицине и официр личко-граничарске регименте. Он
се тим проблемом почео бавити за време студија у Бечу. Године
1844. у својој докторској тези саставио је српскохрватску терми
нологију за анатомију и то дело посветио је кнезу Милошу Обре
новићу, ослободиоцу нашег народа, убрајајући га у ред највећих
савременика. После две год. издао је такође у Бечу Мisli o ilirskom
pravopisu s tablicom glagolskih i ćirilskih slovach. Ту писац пред
лажу нову азбуку коју је саставио од ћирилских и латинских
слова. Он то чини „све због слоге“, да би се могли лакше ује
динити Југословени. Том азбуком он је писао све време свога
живота и да би оправдао њену примену издаје у Милану 1850 г.
књижицу Glasovi i pismo slovinskoga jezika, где покушава да са
лингвистичког гледишта докаже своје предлоге.“
Ћирилицом се служио и бан Јелачић. Он издаје за време
буне проглас ћирилицом. Овај проглас упућен је Хрватима,
Славонцима и Србима.“ Он такође упућује ћирилицом из Пе
* CB, P. 3989. Брлић Гају из загреба 1. I. 1846.
8“ св, р. 3981, i, 78. Мајер Вразу 30. I. 1848.
* Eмил Чакра, Сла вен ка, Н. Сад 1860, 238-9. мајер је тада био
жупник у Горјах у Корушкој.
__ 8“ О овом биће говора на другом месту и тамо ће се навести грађа
КОЈа се ОДНОСИ На Ово питање.
* Slovenske novice 4. VIII. 1849. тај лист објавио је 8 децембра 1849

г. статистику Југословена : Словенаца 1,150.000 ; хрвата 800.000 ; Срба 5,000.000
и Бугара 400.000 становника.
88 CE, P. 3989/367. иван Мацун Гају из Трста 17. VI. 1849.
8“ Види о њему Ivan Kukuljević-Saksinski, Bibliografia hrvatska, I,
Zagreb, 1860, 13—14; Исти, Bibliografia hrvatska. Dodatak k prvom dielu.
Zagreb 1863, 3–4; Znameniti i zaslužni Hrvati 925—1925. Zagreb 1925, 12.
Треба се потсетити да је са стране Срба пао предлог још 1816 г. да се
„Сербске новине“ издају у два ступца, тј. ђиpилицом и латиницом (за
бавник 1838, 224).
" AJA, Aкта из 1845—1848. Примерак Јелачићевог прогласа штам
пан ћирилицом у Гајевој штампарији (Арх., града Загребa, IX, збирка
Маканец).
ште 1 априла 1849 г. Проглас на Которане. Истог дана писао је

и Његошу једно писмо ћирилицом.“ И. А. Враницки употре
бљава ћирилицу 1849 г. у преписци са патријархом Рајачићем.“
То исто чини 1851 г. и бискуп Штросмајер у преписци са кне
зом Александром и Попечитељством просвете у Београду.“
Исте године писао је ћирилицом Попечитељству просвете и Ан
тун Старчевић, који је био „у југославенском књижевном јези
ку год. 1849. за учитеља из мудрословиа на Загребачкој акаде
мији“ положио, када је молио српске власти да му даду место
да као професор Лицеја предаје.“
4 Штампање огледног броја „Народних новина“. Под при
тиском потребе завођења ћирилице и под притиском обећања
датих у Београду Гај је био принуђен да предузме нешто око
издавања Narodnih novina и ћирилицом. Зато се он појављује
са огледним бројем тих новина 20 јула 1849 године. Овај је моме
нат био најбољи за тај посао. Мађари су били забранили да излази
у Пешти лист Свеопште југославенске и сербске народне но
вине. Њихове власти наредиле су 10 јула 1848 г. да се не расту
рају Српске новине и Вјестник.“ Још чим је почела револуција,
Српске новине нису могле да долазе чак ни до Славоније.“ Ове
новине имале су велики утицај на Србе и остале Југословене у
Аустрији. Где оне нису стизале у Аустрију, тамо је био слабије
развијен национални дух. Неписмени сељаци плаћали су по
форинту или пола гроша да им се једанпут прочитају Српске
новине.“ Кад је онемогућено Српским новинама да стижу на
територију Аустрије и кад су престали да излазе у Срем. Кар
ловцима Вјестник 2 јуна а Напредак 8 јуна 1849 г., у Аустрији
није било ни једног листа штампаног ћирилицом. Тада је цело
Српство имало само Српске новине, које су двапут недељно из
лазиле до почетка 1849 године, док је више хрватских и далма
тинских новина излазило по три или четири пута.“ Поред тога
Српске новине нису се могле добити по свим покрајинама где су
живели Срби.
* Текст прогласа објављен је у „Слободној мисли“ 3. III. 1930. Ори

гинал прогласа и копија писма налази се у АЈА, Шишићева заоставшти
на, ХIX, 41. Јелачић се потписао латиницом (Novosti 1934, божићни број).
* Патр. арх. у Срем. Карловцима, 1849/2636. Враницани Рајачићу из
Загреба 28. I. 1849.
“ ДА, Мин. ин, дела. 1851, И, IV, 6. Штросмајер из Ђакова кнезу
Александру и Попечитељству просвете 20. X. 1851.
** Исто, Мин, просв. 1851, II, 365. Старчевић Попечитељству просве
те 20. VIII. 1851 из Загреба. Треба истаћи да се и Кукуљевић служио ћи
рилицом кад му је било то потребно, мада се није за њу изјаснио 1852 г.
када је осуђивао употребу две различите азбуке (Арх. Мат. хрватске. За
писник сједница Матице хрватске, II, 1846—1864, сед. од 24. IV. 1852). Он
је штампао „Питање Друштва за југославенску повјесницу и старине на
све“ (1871) и ћирилицом. И истакнути Хрват Стјепан Радић служио се
ћирилицом када је водио преписку са Србима (Црква календар 1946, 47-8).
* СЕ, Р. 3989. Александар Броцић из Бачинаца Сремских 3. VII. 1848.
* АЈА. Шишићева заоставштина, ХIX, 41. Извештај В. М. Голуба о
догађајима у Славонији од 3. IV. (21. III.) до 30 (18). IV. 1848.
** Исто, С. Николић Стефановићу-Тенки из Београда 5-V-1848.
*8. ДА, Мин. ин, дела 1849, B, 270. Совјет кнезу Александру 7. III. 1849.
Ову ситуацију Гај није искористио. Он је издао ћирилицом

само огледни број Народних новина и на томе престао.“ Управо
изгледа као да је унапред рачунао на неуспех. Скоро и сам то
признаје. Он у уводнику огледног броја каже: „До сад се је ја
вило толико мало числo претчисленика да га покрај најбоље же
ље и највеће воље не можемо јошт за сада уредно издавати. . .
Може бити да је томе узрок што смо касно огласили, да желимо
наше „Народне новине“ и овако печатати, пак је било прекратко
врјеме, а највише што је већа част Војводине србске још које у
непријатељским рукама, које војском покривена. . . Зато налази
мо за нуждно, давши овај лист на оглед, одгодити уредно изда
вање за неко врјеме и још причекати док се јави више. . . прет
численика. У то врјеме надамо се добити средња србска слова,
која сваки дан очекујемо“.
Гај спомиње да је огласио намеру издавања својих новина
и ћирилицом и то „касно“. Поставља се питање зашто је журио са
издавањем огледног броја, кад није био добио још потребна му,
како сам каже, „средња србска слова“ и кад је знао да неће моћи
лист издавати редовно.“ Зашто он није поновио оглас и то више
пута у Narodnim novinama, као што је то чинио сваке године
када је оглашавао те новине и тражио претплатнике и као
што је објављивао оглас за београдске Србске новине?191 Како
је Гај огласио да ће издавати своје новине и ћирилицом нисам
могао проверити, јер нисам то могао наћи у штампи. Свакако да
је нешто у том питању урадио кад сам то спомиње, а то се види
и из једног дописа са црногорске границе, објављеном у оглед
ном броју Народних новина где се каже: „Збиља ви обећасте у
том вашем главном мјесту Хрватске издавати и србске новине?
То је и амо наша жеља и кроз то ћете учинити велику задужби
ну. Јадно и данас уцвијељено Србство надамо се да ћете тим
обрадовати“. Кад се чуо овакав одзив са границе црногорских кр
шева, ваљда би се чуо и са других крајева српских да је оглас
свуда и на време доспео. Загонетна је још једна чињеница. У
Гајевој кореспонденцији ја нисам нашао ниједног претплатника
који се јавио на оглас. Међутим, чим је изашао огледни број,
одмах су се јавили и претплатили 192. И ово сведочи да са огла
сом није ишло како треба. Издавањем огледног броја са напоме
ном да неће даље излазити, што чини изузетни пример у исто
* Огледни број „Народних новина“ штампан је у „Народној Пе
чатни“ д-ра Људевита Гаја, на четири странице. Уредник и издавач му је
био сам Гај. Цео овај број је доста лепо уређен, а вести о догађајима у
Босни, Херцеговини и Црној Гори интересантне су. Примерак се чува код
Др Михаиловића у Инђији. Треба потсетити да су Србијанци омогућили
штампање „Branislava“ који је излазио латиницом у Београду крајем 1844
и почетком 1845 године о чему ће бити посебно говора.
100 Гај је имао и старији тип ћирилских слова. То се види из ње
говог рекламног огледа слова (Ogled pismenih, urešenjah i slikah. Narodne
tiskarne dra Ljudevita Gaja u Zagrebu 1849, лист 11).
101 Novine DHS 1. V. 1849.
* CB, P. 3989/400, 612. Писма Гају Димитрија Михаиловића из Срем.
Карловаца 26. јула и Станковића из Загреба 4. августа 1849 г.
Историски часопис САН S
рији новинарства, разуме се да је дата опомена свима да је Гајев

посао неозбиљан. Да би се разумео и овај Гајев поступак треба
потсетити на чињеницу да је он за новце мењао своје поступке
у раду. Новац га је наводио на тешке иступе који су му се јако
светили. Доста је споменути случај са кнезом Милошем среди
ном 1848 године.193 Гај је новац за време буне тражио и на запа
ду. Постоји сумња да је добио паре и из Италије од Карла Ал
берта. 194 Пољски агент Бишчоновски радио је да се Гају да
помоћ из Француске. 195 Гај је тражио у Бечу новчану помоћ у
суми од 1000 ф. за кауцију, 2000 ф. за дневне издатке и месечно
150 ф. како би покренуо један хрватски часопис у интересу беч
ке владе. Министар Бах реферисао је о овој Гајевој молби Ми
нистарском савету, који је 29. маја 1849 г. прихватио Гајеве усло
већ об То је било пре издавања огледног броја Народних новина.
О Гајевом држању и његовим жељама ускоро, пошто је из
дао огледни број Народних новина ћирилицом, сведочи Констан
тин Богдановић који је писао Карлу Пацеку из Беча септембра
1849 године: „Овде је Гај . . . Из свега видим да овај човек одр
жава своју главну чету; та је: здраво се наплаћује. Било то сад
у новцу, у слави, у имену, у вимену све једно, све стихије за
хвата. Тако да ако мало соmservatizma или бољше destructisma,
већ жели имати велико званије. Тежка се да без власти не може
дејствовати. Ако, дакле, не би био јm civilibus lokumtennens Bani,
које је достојанство у пројекту, оно на то смера да буде великиј
просвећеник Југословенства, те је сад одјеленијем изображенија
у Хрватској и Војводству владар. Домишљан је“.197 Овај факат
јасно сведочи да Гај није озбиљно предузео све што је требало
да би могао издавати своје новине и ћирилицом. Он то није мо
гао урадити јер је био у преговорима са бечком владом да јој се
стави на расположење у раду. Резултат тих преговора је уговор
по коме су Narodne novine постале званични орган за Хрватску
и Славонију. Министар унутрашњих послова из Беча јавља 26
децембра 1849 год. Банском већу у Загреб да су Narodne novine
„за службене одређене“ и у прилогу шаље уговор састављен са
__
уредНИКОМ ТИХ НОВИна. С ТИМ Да се СВИМа властима. Ово саоп
** М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош трича о себи. Споменик Ск А

21, 1899, 25—8; Ђуро Шурмин, Кнез Милош у Загребу 1848. Споменик
СКА, 54, 1922, 1-40; (Оцена у Прилозима КРИФ, 3, 1923, 248—286). Šišić,
Knez Miloš u Zagrebu, 49-53 и др.
* Архива града Загреба, Јелачићијана. Писмо Дана Станисавље
вића које има два датума и то 12. VI. 1848 и 5. III. 1849. Сравни још:
buro Šurmin, Ličnosti i prilike iz novije prošlosti Srba i Hrvata, 174.
* О томе сведоче извештаји овога агента упућени у Париз, да је
Гај тражио за време буне помоћ од пољске емиграције сведочи и Шидак
(Jaroslav Šidak, Poljska revolucionarna propaganda u Hrvatskoj pre sto go
dina. Kolo, 3, 1948, 544).
196. Ивић, 73—4.
*** ДА, ПО, к. 36, I, вариа. Богдановић Пацеку из Беча 16/28. IX. 1849.
Гајев покушај да издаје „Народне новине“ ћирилицом 1 15
шти. 107а Банско веће је поступило по горњој наредби. Оно је

Окружницом, штампаном, обавестило све власти. Та Окружница
IJIа СИ:
„H. 1.334 1850.

214. " Банско виеће.
О к р у ж. н. и ц а
Високо попечитељство нутарњих пословах изволило је од
луком од 19 просинца бр. 8, 496. новине дра Људевита Гаја, под
насловом „Narodne novine“, званични илити службеним орга
ном за Хрватску и Славонију полаг склопљенога у ту сверху
уговора опредјелити. То се по високој наредби св. бана свим ци
вилним областима и кр. тридесетницама службено до знања
ставља, с тим налогом да се гледе свих "објављенах буди у јавно
службеном, буди у посебном послу истими „Narodnimi novina
тi“ као једино службеними и доказујући крјепост пред судом
имајућими од сада искључиво служити имаду.
За равнање и правила у питањих о праву и дужности при
лаже се овдје извадак из гори споменутог уговора.
У Загребу, 5. вељаче 1850 Бански намиестник,
(м. п.) Мирко Лентулај, с. p.
Кр. тридесетници у“ 1975
Кад се зна за ово онда не треба тражити објашњења зашто

није Гај испунио обећање дато у Београду да ће издавати своје
новине и ћирилицом.
5. Гајево држање у питању судбине ћирилских слова која
су му била одобрена. Пошто Гај није подигао ћирилска слова ко
ја су му одобрена маја 1848 г., настало је питање 1850 г. шта да
се са њима ради. Инспектор типографије Берар известио је 1
фебруара секретара Попечитељства просвете Филипа Христића,
да одобрена Гају слова нису издата и да их има спремљених 8
центи и 954 фунти. 108 После тринаест дана попечитељ просвете
Алекса Симић опоменуо је писмом Гаја да није подигао слова
која су му бесплатно одобрена и која је имао да употреби за из
давање својих новина и „србским словима“. У тој опомени је на
гласио да се није знало шта ће се са њима чинити и зато му По
печитељство просвете ставља „на знање да ће слова ова друго
опредјеленије морати добити“ ако их „до шест недаља“ не крене
или се не изјасни шта намерава са њима да ради. 199 Гај је на ово
б *а Држ. арх. у Загребу. Записник бански 1848—1850. Види 1849 под
p. 922.
*"б Арх. града Загребa, IX, Збирка Лисац.
* ДА, Мин. просв. 1848, IV, 241.
“ Исто, 1850, III, 437; CБ, Р. 3989/587. попечитељство просвете гају
из Београда 4. II. 1850.
84
1 |6 Др Љубомир Дурковић-Јакшић
одговорио у марту. Пошто се захвалио кнезу и српској влади „на

родољубивом благонаклоненију“ при решавању да му се даду
бесплатно српска слова, објашњава зашто није до тог времена
могао подићи слова. Он наводи разлоге због којих није могао то
да уради. Први је разлог тај што преко зиме 1849/50 г. није било
трговачког саобраћаја између Земуна и Београда, а други што
није био добио од аустриских власти из Беча дозволу, коју је
претходне године тражио, да може без царине примити тражена
слова. Пошто му је у Бечу обећано, наглашава он, да ће скоро
добити одобрење, то он моли да „неко време“ слова не буду опре
дељивана за друге сврхе, тим пре што је поново молио да му се
дозвола изда што пре. 119 По овом његовом писму се види да је
Гај хтео да убрза ствар. И заиста он се поново јавља у јулу По
печитељству просвете. Царско-краљевски саветник „повторава
јући дубоку“ благодарност за одобрена слова извештавао је, да
је „после толиког очекивања једва некако истом сада добио до
зволение“ од Министарства финансија у Бечу, да може примити
поменута ћирилска слова без плаћања царине. Због тога је овога
пута Гај захтевао да му се упуте слова у Земун и предаду тамо
шњем трговцу Васиљевићу који ће их упутити у Загреб. 111 По
печитељство просвете је одмах издало наређење Инспекторату
типографије да пошаље одређена слова у Загреб. ***. Када је Ин
спекторат типографије добио ово наређење нашао се у чуду, јер
је искрсло питање колико да се пошаље Гају слова.
У овом раду раније је речено да је Типографија 11. маја 1848
г. известила Попечитељство просвете да је Гај тражио 8 цента
и 74 фунта ћирилских слова у вредности 542 форинта. Кнез
Александар је тражио од претседника Совјета Стефана Стефа
новића-Тенке да поради у Совјету да се одобре Гају тражена
слова. Међутим Попечитељство просвете, дајући 12 маја предлог
Совјету у питању тих слова, тражило је да се одобри 75/100 цен
та, подвлачећи да би, према процени Типографије, ова слова ко
штала 542 форинта, тј. управо онолико колико би коштала сло
ва у количини 8 цента и 74 фунта. Ту мора да су цифре 75/100
цента и 543 ф., погрешно уписане или је неко у Попечитељству
просвете то намерно урадио да се не уступи Гају велика количи
на слова која су иначе у то време била потребна за друге сврхе. У
сваком случају грешка је настала, па била она у количини слова
или цени истих. Та грешка провукла се кроз сав административ
ни поступак у овом питању и на крају Инспекторат Типографије
имао је пред собом нерешен проблем. Он је знао да је Гај тражио
8 цента и 74 фунте ћирилских слова. Осим тога он је од „Стефа
на Стефановића, као попечитеља онда дејствујућег, налог добио
да се за Гаја 9—10 центиј слова, док званичниј акт не дође, са
лије и преправи“. Због овакве ситуације Инспекторат се обратио
“ Исто, Гај Попечитељству просвете из загреба 5/17. III. 1850.

*** Исто, Гај Попечитељству просвете из Загреба 11. XII. 1850.
*** Исто, Попечитељство просвете Инспекторату типографије 13. VII.
1850.
-- - - __
Гајев покушај да издаје „Народне новине“ ћирилицом 1 17
Попечитељу просвете 25. јула питањем колико да се дâ слова

Гају и упућује Попечитељство на ранија акта од 19 јула 1847 г.
и 6 априла 1848 г., из којих се види колика је количина слова
одобрена. Том приликом Инспекторат типографије напомиње да
је у своје време упућено било Гају одобрених слова 5% цента.““
На питање Инспектората типографије Попечитељство про
свете је одговорило 3. августа: „Почем је г. Људевиту Гају из на
ше Словоливнице по височајшем рјешенију већ једном 5% цен
тиј наши слова на употребљеније његово одпуштено, као што
Инспекторат под 25 пр. м. Но. 574 јавља, то Попечитељство про
свјешченија у одговору на извјестија Инспектората препоручује
му да г. Гају само јошт 75 фунта слова из наше Словоливнице
пошаље“. 114 Чим је Инспекторат типографије добио овакво упут
ство, обратио се Гају питањем какву врсту слова потребује и да
му се спреме према решењу Попечитељства просвете од 3 авгу
ста и то свега 75 фунте. Ова одлука није нашла код Гаја разуме
вање 115 Он тражи од Јована Гавриловића, кад је овај био у За
гребу, да га обавести о целом томе питању чим дође у Београд.
Гавриловић је то учинио пошто је стигао у Београд. Он се распи
тао у Попечитељству просвете и у Инспекторату типографије
шта је све решено за Гајева слова, па је известио Гаја да му је
речено како је раније издато за њега 5% цента слова и да још
може добити 75 фунта које може одмах примити у Инспекторату
типографије. 116 Гај је молио у Загребу и Матију Бана да се и он
распита у Београду, кад тамо стигне, шта је са одобреним слови
ма. Овај му октобра месеца из Београда јавља да му је у Попе
читељству просвете речено да је дато о томе упутство Инспек
торату типографије, а у томе надлештву речено му је да је већ
о томе писано у Загреб. 117
Гај није хтео да схвати зашто је Попечитељство просвете
упорно остајало при решењу да му се да још само 75 фунта
слова. Он није схватао ни свој положај какав је имао у Београду,
пошто није испунио обећање да издаје своје новине и ћирилицом.
Осим тога није улазио ни у друге разлоге које су руководиле срп
ске власти да остану при својој одлуци. Треба истаћи један од
важних разлога у корист става Попечитељства просвете и он ће
бити довољан да тај став оправда.
Године 1847. Константин Николајевић, секретар српске
агенције у Цариграду, радио је на одобрењу да се дозволи изда
вање у Цариграду српских новина. Због тога питао је Матију Ба
*** Исто, Инспекторат типографије Попечитељству просвете 25. VII.

1850.
*** Исто, Попечитељство просвете Инспекторату типографије 3. VIII.
1850.
115 СЕ, Р. 3989/50. В. Берар Гају из Загреба 7. VIII. 1850. Ово је пи
смо штампано (Гласник ИДНС, 89, 1935, 285).
116 СЕ, Р. 3989/165. Гавриловић Гају из Београда 13/25. IX. 1850.
117 Исто, Р. 3989/17. Бан Гају из Београда 3. X. 1850.
на да ли би могао набавити српска слова у Београду.“ Буна

1848 г. омела је цео рад Николајевићев. 11° У Осијеку и околини
за време буне Мађари су строго забранили примање српске штам
пе која је долазила из Новог Сада и Београда.“ IIIтампарија
која је била у Осијеку, а која је имала само слова латинска, слу
жила је Мађарима.“ Истакнути претставници града. Осијека
уверили су се били да та штампарија не може задовољити њи
хове националне потребе па су се зато обратили Попечитељу
просвете у Београду следећом молбом: „За развитак просвешче
нија и подиг србске наше народности неопходимо је народно да
овђе у Осијеку, као средоточију Славоније, србску печатњу има
мо. Истина, да овдашњиј типограф Драгутин Диволд штампајући
по гдекоје число народних књига латинским словима оскудности
овој од части доскаче, ничим мање латинска слова као туђа не за
довољавају срдца наша, а потреби православног нашег народа от
њуд не одговарају. Србскиј народ ову утолико јаче осјећа уко
лико је се већма до данас увјерио да од Осјека востoчно од Нова
Сада, западно до Загреба, а сјеверно до Будима и Пеште нигде
своје србске печатње неима. У оваквим околностима гдје србскиј
народ тако јако за простим књигама чезне с једне стране, с дру
ге пак стране овдашњиј типограф Драгутин Дивaлд у тако оскуд
ном се стању налази да му је кроз све његове жеље управо немо
гуће србска грађанска писмена си купити, у име народа у Осјеку
и околини живећег, притичемо ми високославном Попечитељ
ству просвешченија молећи, да би се високославно Попечитељ
ство, које и онако многе жертве на олтар просвешченија србског
дојако принело, умилостивило, толико србски писмена, да би се
5—6 табака печатати могло, Православно осјечко-србској обшти
ни даровало“. Ову молбу потписали су: Алберт Нужан, Павле
Петровић, Дим. Јездимировић, Теодор Јоановић, сенатор, Гавр.
Јовановић, адвокат, Максим Миловановић, парох чурушки, 122
Димитрије Вуковић, сатник, Стојан Боић, адвокат, Лазар Дави
довић, Пlija Benjić, Ivan Užarović, advokat, Antun Stojanović.
Молба је без датума, али је примљена у Попечитељству про
свете 1. јуна 1848 године. Према процени Инспектората типогра
фије за Осјечане је требало 7% цента слова у вредности 487
ф. и 30 кр. На предлог Попечитељства просвете од 4 јуна Сов
јет је решио 17. јуна да се ова количина слова изда бесплатно
* Заоставштина М. Бана (чува се у историском институту сАн).

Николајевић Бану из Цариграда 30. VII. 1847. интересантно је напо
менути да је 1836 г. проф. Х. Чолић, Хрват из Пеште, тражио да му кнез
Милош дозволи да може „завести и отворити“ штампарију у Београду или
неком другом месту у Кнежевини (ДА, Кнежева канцеларија 1836. Чолић
кнезу Милошу 25. XI. 1836).
“ Страњаковић, 11—2.
* СВ, Р, 3989. Броцић Гају из Бачинаца сремских з. vII. 1848.
__ * Dr Josif Bösendorfer, Povijest tipografije u Osijeku. Grada, 14, 1939.
132; Pavao Reichnach, Uvod u izum štamparstva i razvoj u Osijeku. Grafička
revija 1940, 159–60.
* Миловановић је био парох чурушки 1843—1856. Вероватно да се
тада нашао у Осијеку као избеглица.
Осјечанима. То је кнез одобрио 3 септембра и о томе известио

Совјет, Попечитељство просвете и Попечитељство финансија,
после чега је Попечитељство просвете наредило Инспекторату
типографије да изда Осјечанима одобрену количину слова.“
Каква је даља судбина ових слова није позната, али се зна да
у Осијеку није било штампарије са ћирилски словима све до
1921. године. 124
| Године 1848 молио је из Темишвара Димитрије Тирол, бив.
инспектор Српске типографије, да му се даду 3 центе слова у
вредности 180 форинти. Његова је молба решавана заједно са
Гајевом, када му је одобрена и издата тражена количина сло
ва. 125 Мађари су ова слова уништили за време буне и зато се
Тирол 1850 г., поново обраћа молбом да му се да једна количина
слова како би обновио штампарију. Овога пута његова је мол
ба одбијена због оскудности слова у Типографији. 129
Константин Каулиције, чију су штампарију и све имање
у Новом Саду уништили Мађари за време буне,“ тражио је у
јануару 1850 г. 8 цента слова да би основао штампарију у Пан
чеву. То је он тражио пошто је био дознао „из достовјерног из
вора“ да су неискоришћено стајала слова одређена Гају. У мол
би тражио је да му се даду та слова, пошто Гај није испунио
обећање да ће издавати новине и ћирилицом. „Слова су сли
вена и на расположеније г. Гају спремљена била, каже Каули
ције у молби, но не мало затим увјеривши се високославно По
печитељство просвете да г. Гај обећању свом имено: Новине
хорватске са цирилском азбуком печатити и издавати не може,
дакле, да би поклон главну цјељ и намеру промашио, за неоп
ходимо нужно нашло је поклон до даљег расположенија неудје
ствованим оставити“.“ Попечитељство просвете је 6. фебруара
предложило Совјету да се Каулицију, због многих заслуга за
растурање и штампање српских књига, даду тражена слова и
од Гајевих којих је тада било у Типографији, како се наводи у
акту, 8 цента и 95% фунта.“29. Совјет је 23 октобра одбио овај
предлог.130
Почетком 1850 г. молио је Франц Павле Планц, велико
бечкеречки штампар, да му се да једна количина ћирилских
*** ДА, Мин. Просв. 1848, IV, 340; Мин. ин. дела 1848, B, II, 157. Ту је
службена преписка по овом питању.
124. Reichnach, 160. __
* ДА, Мин. просв. 1848, IV, 241; Сов. 1848, к. 87, бр. 171; мин. ин.
дела. 1848, В., ПI, 16; ПО, к. 77 (кнез Александар Стефановићу-Тенки 13
маја 1848); АЈА, Шишићева заоставштина, ХIX, 41 (Стефановић-тенка
кнезу Александру 23/11. V. 1848).
* ДА, Мин. просв. 1850, II, 114. Ту су акта која се односе на ово
ПИТање.
** О штампарији у Новом Саду види Србадија 1881, 233; Браник
1893, бр. 83; Grafička revija 1926, 178.
* ДА, Мин. просв. 1850, III, 437. Каулиције Попечитељству просве
-те из Панчева 28. I. 1850. --
*** Исто, Попечитељство просвете Совјету 6. II. 1850.

* Исто, Совјет Попечитељству просвете 23. X. 1850.
слова „на почастно исплаћивање“, али му није удовољено мол

би. 131. У септембру исте године приспела је молба и из Трстa.
Андрија Стојковић тражио је „сербска и славенска слова“ да би
могао „лакше и згодније распростирати просвјету понајвише по
Приморју србске Југославије“ и да би могао издавати трговачке
новине, „а које би велику корист приносиле цјелој Југославији,
а особно вообшче Србима“. Попечитељство просвете је препо
ручило ову молбу Совјету и изразило своје мишљење да би
требало дати Стојковићу тражена слова „у интересу славенске
ствари у овом крају“. Совјет је затражио да се испита у Ин
спекторату типографије колико има слова којим располаже, а
да се не учини уштрб Тимпографији. По извештају Инспектора
та типографије од 1 новембра било је таквих слова 6 цента и 86
фунти у вредности 482 форинта. Кад је Совјет сазнао за ову
малу количину резервних слова решио је да се одбије Стојко
вићева молба, што је 24 новембра и кнез потврдио.“ Оваква
одлука морала је пасти, јер оно што се нема не може се дати.
Али таквим решењем задан је тежак ударац не само српском
или југословенском интересу већ и словенском. Била би наро
чита добит за Југословене да је тада могла прорадити ћирил
ским словима штампарија у Трсту. Када се у овоме случају није
могло ништа урадити, онда је разумљивији према Гају поступак
српских власти које су му биле издале 5% цента и накнадно
одобриле још 75 фунта слова и лакше се може дати оцена о
жртви која је учињена у томе случају. Да су Србијанци најви
ше колико су могли изашли у сусрет Гају сведочи и један слу
чај Љубомира Ненадовића. Он је 1851 г., добивши дозолу да
може издавати „један повремениј лист“, желео да оснује у Бео
граду „приватну печатњу за себе“. Зато је молио да му се ука
же помоћ у томе.“ Попечитељство просвете одбило је његову
молбу, иако је сматрало да приватна штампарија не би чинила
штету државној. 134
У време овакве потражње ћирилских слова српске власти
поред велике оскудице у њима дале су Гају 1848 г. 5% цента сло
ва, а других до 9 цента наредиле су биле исте године да се са
лију са њега. Како он није испунио обећање дато у Београду,
то је настало питање колико од тих слова припремљених да му
се да и шта да се са осталим ради. Ово питање протезало се
све до 1851 године. Маја те године Инспекторат типографије
писао је Попечитељству просвете: „Још у 1848 години саливено
*** Исто, Мин. ин, дела, 1850, И, II, 157. Ту је предмет по овом питању.
132. Исто, Мин. просв. 1850, III, 496; Сов. 1850, 449.
|- 1“ Исто, Мин. просв. 1851, III, 490; Ненадовић Попечитељству про
свете 10. XI. 1851.
1^* Исто, Попечитељство просвете Совјету, 24. XI. 1851. Године 1847
Камче, учитељ, набавио је слова у Београду намеравајући да оснује штам
парију у долини Велике, недалеко Кавадараца. Слова су упућивана из
Београда за више штампарија у слов. области Турске (Гласник Срп. акад.
наука, књ. I, св. 1-2, 1949, 206; Поленаковик, Македонските печатари во
правата половина на XIX век. Скопјe 1950, 22–26.
је у нашој Словоливници до 900 фунти србских писмена за

учредника Хрватских новина г. Људевита Гаја с тим од стране
високог правитељства нашег намером да он у Хрватској једне
новине истим кирилским словима у ползу онострани Србаља
и уопште Словена издае. За поменута писмена није јошт кона
чно рјешено шта ће се чинити . . . Да не би овај материјал за
лудно тако лежао предстојећим долази Инспекторат умолити
претпохваљено Попечитељство, да оно по дјелу том коначно
рјешеније и разположеније изволи дати“. Пошто је Инспекто
рат типографије изложио стање у питању слова која су била
саливена за Гаја, предлаже Попечитељству просвете да се иста
слова претопе у нова која Инспекторат потребује до 7 цента,
како се за то не би морао узимати нови материјал који би ко
штао касу у готово до 200 форинта.“ Попечитељство просвете
је 14. јуна предложило Инспекторату „да он напоменута слова
за нашу потребу преправити може“.“ Таква је судбина пости
гла слова која су била саливена за Гаја.“
:
: :
У закључку овог рада треба констатовати да док је Гај

од 1834 до 1843 г. био водећа личност у народним пословима,“
дотле после 1843 г., губи углед тако да на крају, од јуна 1848 г.,
постаје сасвим политички мртав. Као такав издао је 1849 г.
огледни број Народних новина, и то ускоро пошто је преговарао
са Бечом о издавању „једног хрватског часописа у владину ин
тересу“, када је бечка влада усвојила једногласно његове нов
чане захтеве које је у ту сврху био поставио.“ Учвршћујући
свој положај у Бечу и тражећи новчану помоћ на западу, Гај
је хтео под видом огледног броја Народних новина ћирилицом
да оправда себе у Београду за неиспуњену обавезу предузету
у погледу издавања тих новина и ћирилицом, за што је добивао
новац и слова. У том покушају он је рачунао унапред на не
успех, а тако је морао урадити. Јер, шта би му рекао Беч, коме
је скретао пажњу на опасност од ћирилице по Аустрију и са
којим је правио уговор о објави новина за званични орган у
Хрватској и Славонији, када би исте издавао и ћирилицом? Ов
де је бечки новац победио Гајев патриотизам.
Српске власти су на време почеле да сумњају у Гајеву
патриотску исправност и зато се лакше може разумети онај пре
*** Исто, Мин. просв. 1851, II, 286. Инспекторат типографије Попе
читељству просвете 31. V. 1851.
“ Исто, Попечитељство просвете Инспекторату типографије 14. vт.
1851.
137. Гај је у вези са прославом хиљадугодишњице слов. апостола Ћи
рила и Методија предлагао да Хрвати приме и уведу ћирилицу (Кула
ковскiИ, 304).
* Duro Šurmin; Uza spomen Jelačića. Momenti iz 1848. godine. zvono
1909, 286.
139 Sidak, 544.
окрет у одлукама по питању количине слова која је он тражио

накнадно од маја 1848 г. до августа 1851. године.
Гај је требало да увиди своју несталност и да исправи
своје грешке које је чинио у односу према Србијанцима. Место
то да уради он је тешким речима напао Србијанце. Када му је
инспектор Типографије службено 7 августа 1850 г. јавио да су
му одобрена на поклон слова и када га је питао „од какви слова“
жели да му се спреме, он је на оригиналу тога акта написао
„Ovog cincarskog dara niti sam tražio niti primio. Gj.“ Овај акт
са Гајевом напоменом објавио је 1935 г. у Гласнику историског
друштва у Новом Саду одличан познавалац илиpизма д-р Слав
ко Јежић. 140 Он није дао никаква коментара ни за акт ни за
напомену, а могао је то урадити.“1. Та Гајева напомена може се
правилно тумачити под светлошћу резултата овог рада. Тим ре
зултатима треба додати и Гарашаниново мишљење о Гају, јер је
Гарашанин најбоље знао шта је Гај тражио од Србијанаца, шта
им је обећавао и колико је од њих добио новаца. Према томе
не може се прећи ћутке преко тога мишљења.
Кад је Гај објавио у својим новинама у октобру 1852 г.
један допис из Београда, у коме се нападала тадашња цензура
штампе у Кнежевини Србији, 142 морао је доћи у Београд да се
тамо правда због тога. Гарашанин извештавајући о томе Кни
ћанина, каже: „Ономадне је долазио овамо Гај из Загреба, онај
познати апостол хрватскиј. Он је дошао, да нам се правда због
оног артикула у његовим новинама, но рђаво се оправдао при
свему томе што је он писао у истим новинама један артикул,
којим је оно оповргао. Нико му више овде не верује, а г. Херка
ловић највише. Отишао је одавде одма пошто се је само један
дан задржаво. Лаже овај човјек много“. 143
Љубомир Дурковић-Јакшић.
** Гласник ИДНС, 82, 1935, 285. Оригинал у СБ, Р. 3989/50. Берар

Тају из Београда 7. VIII. 1850.
*** Јежић мора да је знао оно што је Шишић споменуо о томе (Ju
goslavenska njiva, 1, 1924, 342). Осим тога у кореспонденцији Гајевој морао
је видети писма Јована Гавриловића од 13/25., IX. 1850 и Матије Бана од 3.
X. 1850 у којима се јасно говори о словима о којима је реч, тј. колико је
издато Гају слова и колико му је одобрено, као и да је тражио слова.
* Narodne novine 19. X. 1852. Дописник се потписао словима „С. Н.“
Можда је то С. Николић, који је био 1848 г. у блиским односима са прет
седником Совјета Стефановићем-Тенком (АЈА, Шишићева заоставштина,
XIX, 41, Николић Стефановићу-Тенки из Београда 23. IV/5. V. 1848).
* АСАН, 7051/1574. Гарашанин Книћанину 4. XI. 1852.
- E
- . У i pisao za v i sas. " --- .

_ _ - - -- -
---- - -
---- - - - - - -
- . . . . | . __ |- sa
i s
g. - -
ove i sa
- -- -
_ so se o aka- __ | A. ra i s is a se i ve
| sa i sa se s 8 i. o. __ __ __
__ i is is a
- i kao i s ovi __ P- __ __
|- a vi na or i sve vi su i u sasi. - apole v a, te vri- i vra орби и-

и на 1о и иако се и и иако и о изи и о и и, и ми као и оме моса или и и .
вр има и би и о а и ра - и срб-- мо а о а
- - - - - - -- - - - - - - --- - - - - - - - - - iо и сама .
- К. - __ __
Мо и да и е да и то о као и мисли, ма - i - pa i . - ---

- I - био речи - и - а и и ма оста, и . iо и у
________ рави и о он и ра и ирака у бате и ка, а оa i .
јића . __
и то иа и о а и ува , а он и и о не и околико уро - а и ври

и из ири и лов и као или и и бар о моa i u up a . a i .
- и о ти у а и иром и са на о со и он и о србе -и -
- I - __
- ко крђа или о о који и реа а орбе и са и с ви и о уо, ра ра и -

ни и и сао, као и се са и о ара и - о ако
ара“, а оћи се ра о е а и са са е о иро -
и P is firsta iна еara u vu brava, ali ove i u oba vari s optera y na
- I - i - i - - о број - -
ви грба си и у себе исто и о ко је и служити, ита и и та око и
и о и горитетоме као зооги Србео, а |
- - -
___ __
Радости и би срео, и оси-1 or a wo a we tako, a za 1 - - - - v a ne s a

- а и у тво и о роava upravi i upao u ra- i tv i na u I----- - - - - -______
i u ovi i po o .. _ _ _ _ _ _ _ _ _
E_n a_n - - - - та-eyer-a -o, -a, - - - - - - - - - - -
и ћивао и о а 1 - - - - - -- - - - - |
i um na ris, wороди и то се у са и а и 1 - - - - - -- - - - -- |
|
вао
и ивасвраћа
са на
ави и
о ради и
ирачса
а и
и 1
1 и
и логиј а,
а а ии се и есеиреа и 1I -
и ба. r. |- - -v- -v- - - --
ve- - - - |
__
-
i kao i -I - и и . i pi, a | - | 3 -- - - - -- | |
- - - - - - - - - - _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
- а и о ово оставе за 1 - - - - - - - - - - - - - - - -
- -_- - - - -- - -- - -- - - - | i- -tek
| _ - - -_ _
|- a na o su i evra na-| и ти у боља. | - -- - -
гат, у оa u vrv, 3 mi, ako ta reta a vero-a - 1 - - - - - -- - - --
сма, а среса и кара би у око ума ба- - - -___________E , , .
ra i o no i o sa v. i po ova i ono- no na - i r_ __ __
- I - - - - - - - - - - III.- __ __ ______ | |
|- ili
toru i u one su i tipu
i sa ti
и
prove
i pri
- a
put
-
сао и о
- е, а суђе у
,
је о
re, a u
- Сад се оваa u vis, is
rative
са са о
|
leavo
on pair a
- i o e foа
i to
a wa ovakva i
ve oporu
P
i
i ri- lity it.
ce vrata spravo je - - - - - - - - - - -
i u re a sporname were i Pows are was in a ve - ___________ _ _ ___
и
o
po
о ње
о ове 1 - - - - - - - - - - - -
као - 1 vs. r a wa razvo va - 1 - we we we was a wo -
вирироa revi- va vari, was rarea, a sa - - - -
и Р ра
и и ота
-
----- P -
у
na
и са
ба-
i
и му са 1
u ovi na vi avio i vo o osa- | - - -

vvv
и
a wapwa, wuna se u i na oа-
- - - -- - --- - -
costs in a ponova -ia m.; - lies, ae- |__ " -- -_________
а оно, а њ и
i
na s rape a je a wrikania rea - 1

- пе, те
o is- i
ће и а и ко о вели иза
се а
-
-- 1 - - - - - - - - - - - - - -
- - - -- - - -- - - - -- -
,
с
-
- --
-
- - - - ---- --
-
__ __ _ _
-
-- - -
-- - -
_- _
Е- - -
- - - --
- |
-
-
|
i u ove u ve- __ иe и о је - - - - -- - - -
друго, о осам га и о ми ара о то, као је 1 - - - - __ __________
- - -- -- -- - - - - - |------- ________ _______
E , а то века - тата - и о расте - . ________ | ___ ____
и а и моћи корела | и је и реа и о ако- III. - - - - - - -- - -
- pa - | r_4 - - - - - - - -- - -- - - - - - - -
P. o. -1 i va -- - - - o o je o a - - -- -- -
вао и о сара а и с а са са и - на- is a va i u na i ________________
- i -
- - - - - -- - - - - - - - а оста - _______ |- __________
- a i o ва и - _ _ - ----- - P - |- ---- -- - - |- | -
- . . it wa za i a i za i - i -a - o. - - - - - - - - и.
| rok i po se - i po i sa - -- - |
P - i t i - __ - - - - - - - - -
и и са и . i u se o v > -a - i - i -- --- - - ----
i o to i ep«, »o i - - - - -- - - - -- -
i, -
__
. ------ ---- - | - - -- - -- - -- - - - - - - -- - - - -- - - - - - - - - --- - -

po 4 - - - -- - - - -- - - --
i . i kao na i . . - i - - - - - - - - - - - - - - -- - -- - - - -- - - - - - -----------
- а и о и, и |
о е. | - - - - -
| | _
|
||
Прва страна „Народних новина“

a s is a vi- -- - - - - -- Etiva se poza, i na vi vrste -----

i tkive o ovao o sa i
---- - - - -- - - - - - - -- - - - ве -- »sav sa ve kosov a sºve
| - - - - - -- - -- - - -- - ---- - - -- - - - - - - као за- ----
i ee wear as a ra i aut rata ital, p.
| | - - - - - - - -- - - - - - vie ---- - - - - - - - - - - - vi .. | еки се ра и онак. ва и .
i o je s t v e sве, - | - - - - - - - - | a \ - -- - - -
| -
-- - - - --- --
- - - - - - -- - - - - i -a s milies as “ease | vava rvvo i te u pa i
| - - - -- - -a se i s ovi - k o
ни ти саo s - essa -opio se s is areas ok se
омиров и а као -
_
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - - - - - - -
- - - - -
| вода, и иск о ра, file, a u
- - - - - - - - - - - - - i to nije ista. - - - - - - - - - - - - - - - ићи вин орирао
i a i na o a li te se povi - - - - - - - - -
и са
- - - -- - - - -- -
- - - -- - - - - - - - - - - - -- - - | р. и брига и __ боav novi se u
-- a i . __
-- - - - - - - - - - - - - - - - | arawa, on a peva sva čuo kao

_ "I't НА И ЛАИМЕН, А А 1 МА - uе, - - - - - - - - - - - - - - sa sve | va i va za ravni to a
" лин и воинио, ина ствски. --- - - -weve zva- ------- | узоре и из ако се и из вре
- - - - - -- - - - - - - - - -
У Загреб и со, има. Но сти _- ви- и -а и не чуо ве-ћа и о ком ||- i - ke je, a a se - sve ope.
rana uvi- и утио са и ноћиваства. | - - - - -r, can re- or se s o a beca 6, trou ma - a apa uva.
Србе и њ и ван Београма и ње | va- - - - - - - - - - - - - - - - va. |a | бела, а у та, ко су и боли
и , а и у Београму био ваaим - - - -- - yawa a pery sopo ovi Coav. __
- Во- - - - - - - - - - - | и ери и ма не и 4 а гово а.

р, и ра - - - - - - - - - - esse- -n, -a, - sva spavao- ca apy a rata, va tipova o sa ona
новима, а ири и ибиће се се ---- --- - - - - - - - - - - ||-
свемитеистио у Срби уни га, - - - - - - to va x vi . awarea; a ova ey e eka na
да ће пар- инсиславије Русеа ---- --- -- -- ca- ova- - вољ били и и и сами иро
у очита иново повери - 1. ---- - - - - - - - - - веasapa, o da i spavao o oseао
вао остала Босио и на ко ће била
и изграду као ићи, нароay no g. sa ta - - - - - - - - - - -- - - -
- дарити, Велики и рускih самомр чува са њоаналима: ере номина
и онити и на: ве - 68 i tº i istiti.
|
- А, и у сва њ с || - e_ _e- - - - - - - - - - - -- и боazi, čara, Mi-а незеа и,
i. ићинои, иарому и емис руку кру в - - - - - - - - - - - - - - na na bow
вити, и ти и зам“, или раза унији. ---- - - - - - - -а, -- ---- i n a wo - у Тур
|
|
гу има Србска срица. Налако се, ма . - - - - - - - - - - - - |va
Рp
. epis ey, wawi, wave fraka o
носа ради Србство неће тако ---- --- - - sva ra- - Esevery, bua vo out, a i os
- - - - - - 0 ). - - - А. - A, B, - - - - - - ---- -- -- | нами, но моћи ће време , ма ће и
nasli osta u paaaaaaa, born, aran. - - save as se kvasa -a - - - - - | ови и ти, ма су и са сати. - - - - - - - - - - - - - | wewa opska. Ipobac
sva a va s o
- S Ho - a i Hlap - А то ---- -- и - а и ње- - --- laaaa -
- - А и 30. ite na neuv.
да и нека и име 11 сами вили, а ве- - - - - - - - - - - - - - ||
| - I P, , , Plon-up , - - - - - - - - - ---- - . и ако а са очути сва
| да и воћкама Кучићи иреви- ва! -, и све ви на а из-e - i sli- 3. А. | и Воре и име или Ар
- - -- -- - - - i čuvata, a za moliti sa samos, ao lica.
may empany en not ewars.
- - - ---- |
| У Загребу ви, молia. - - - - -у и на као као и са ве |им и не и у из то, а не и

ина.
в- - - - - - - - - - - - - - | Арба са веa aw, wre u 6. rase
стеристио бечко послало и си баиу || - - - - - - - - - - - - i na
| и ту, на као и бити и биаћани, I - - - - - - - - a i cisa i kao » bok spava, o utaи у ама.
|- велики броја муи на нав. рини - a e. - - - - - - - - - - - zov i veli | минату има и нису. ni s Have.
ара и име ломиње „ ла наиђу . . - у сара, а има и и о уки-а и ка |- и све ириu, иа и ће и
_
ви избере и у ---- --- -- 1i su --i

- po to i vr- i .
- - |- - |
| 22 A o I -
иоa -u anti novotinia иађе, да из |---- zati uoаура. Већ сам,
да у странић и мине домовине, бла --- --- - - - - - - - - -so-o - A - - - O PO -
----- - - - - - - - - - - - - - - оро ће
eu, au и њ анего и на
- - - - - - - -- -
и остали мири, ери и.
- - - - - - - --
су и оavao fina nove stђу и - - - -- - - - - - - - - - - - - - - са свега мино трои, Биа и и
- ------ -- it i - а Р. -
вени и мати акав стране М. - - - - - - -- - - - - - - - - - - - -
r. г., Франко Ноava i - н__ - -:|| ---
---- - - - - - - - - -i a i v u. обалили Тури, а и се и реа
Хермин, Бусана, судбоност, стола - -- is a stva i nama, ey и евине стотина оall.
i p. p. - A. A. времећамака. 11saan. -, - e e se
- a ip- a
i
e., we a, is
is
i Ca
a --
i re-воћ Биказау
чи катирio. | pr.
it if it. оми стране Рkaе El - ска
и зел вири Ти и и
заићиили
-у
и
-
у
Ме
о
дића и од ње стране
Славонia rv. khaia itawaka, aya.
nove se new awињ: kwwara, ko
вића, полама нироватичији, Т.
nywa, Maaaевић, има у и-
вић. Ова то и да има у има и могу
са, бана у Беча, ићи, тако и осо
je povl. nave a won we.
- A
око
ра
з- и
- у
,
је,
, А
- a
Кар А
-аћi ai
у
EE
k
i ge.
o ovi
---- - - - - - - svi areasera kr.
и - - - - - - - - - - - - - go o otiv -
-
-ta- opera
i
-
za
- - --
a i o v gove u
---- -- ie. Ako i kao avaito, i
i ga i
већење.
o r ep j -
--- vesa ko-epis, i j w i se i više o
- -- - - - - - - - - -- - -
- - --- - - - -
te i sa
ge, es ie. - - -
- - -
---- - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - -
- very-a i oveo sa u potati i i
---- - - - -
- i s dvori
- - - - - - - -- --
o ga i o
- - - - - -- - - - - - --- - -
- -- - -
a
»u«, i t.
-
f - - - - A
нео, и ти ова мале у вео
род новића. Марић, и - чуо.
na okrova nova wape, a spe
се и 11овани да
ry 10 и има и оружани и
во има иу ти има на и ви
као и могу рећи, а и кра и у иви
- it. |-:-и нај-a i e
дао у токовити. Свао се велира.
Тира, и а као и а и као и
и ор- би или мобра
__': ,,...----
-
na ve- - - - - - -, se- | - I - - -- - - - - - -- - roat on, wwика, а и аси о ау

-- - - - - - -- ко и неуо и коро и ва- sa šao
кi se is is op
------- - --
- --
- ||- i - i - i -
стано и ви и требио, а ти ири
-i - po - i - i - A - se ne ta vrstava i spo- i - раме али, иа иiи ње и и ти ће
- " -- is a velika i pav- ---- 1 - sa taj naše »piji o vi - a i o too. иари и на и са ићи а и о и
neka i o o e e s in eat - - - | - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- - - - - - - - - -
- и мо- и - i po kao i i| крио и са и за азом, и као са Варирали да и марк и га се
| -- - - - - - - - - - -- - - -- -- - - - - - - - - - - - - има или и да их да има и не
- I -
-| - i - | -- - - - stig - a evo i e -a -
ва као и ма и, и овић и ми
-- и « » на на не и у ---- - tº a "po steke it was ita near wi a vaga tragi, ni i na na
- - - - - - - - -- - -- - ко га из то се сани сићи, у каути, over was a ca дође и
- - -
- - -- - - -- - -- - - - || во и као комани
11 puta.
- - - - - - - - - - - ||
са то су се руска а у раси и иако ће.
- i - i - sam -- ---------- -- комасиле. - Bele eva aparaca. ili i sa- i - i - i - | | i . __{
- - - - - --- - - - - - - - ------ -- a -- - - - - E -- - -
- P -
- - - -- - - - -- - - -- - - | borava novo na i la rave a raza. и
| - - - - -- -- - - - - -- - - - -
да 14 puta, na on a se s i
- - - - - - - - - - - A- E- као и народио ирао би то
|- - - - - - - - - - - - - - - и о а рода ја и бу и говоре и ни наречи .
Друга страна „Народних новина“

Гајев покушај да издаје „Народне новине- ћирилицом 125
i kera ava fat it was pova, na | Ки

- - -и- - у-град
sva има важа-
«prava, ase иi cave
иno ку- сазу иan ећа
epa,овета
a и име, cakes.
-
----- и ма ката у тумасе и да рамење, в. -

виће и ра ана, а и е - rite ke va tava sapeay -- -- - А- - - -
и
ва веза и иста се са свака и еве - а за A . "...S.: И ВЕ ЗА .
ka. Ta je u sara - - - - -_ -- __ ћ.
** - заузу и за оa, a sveci Са боса све грани се то.
ripova to ce na a za sve jadia Cavout evati i sa e- -
2. - ii izv. - -
B 88 и
pa
8
. _a - а и во мај - po sa
- бирао о на и има а са и
__
__
a -
и . - са са са ако и јаче,
и муни и град меће и, но уо, „“, а ино- иа, ".
ova i toga rava -- -- ----
и као и као и гура века, су се
|-:
A. A. и о оружја и а ------- ---- - оно вероз зе- | на какава су ћ-воза. --
давао, коима, ау са али да сама |- i kavka, a P - А.

- - - - - - - po 4 - исериј.
украо у ино- јаузела су ра уна | 83
-о да јаa, -a и у имала оaе - rata obe ap pi- -, - | острога bpyaе и ога, .
и браћа и ази из , а зове, на вање, Зороаз а и се у ватра во | - - - -а и о
веare aparta sa zvavaе свега ако је
tº avaiseria, titt везу та израброга, са за уна biv. 8. и 9. мађо i t. j. i.
- | at a i pro- _ _ - A.: “...
__
ј. i i
У ие, и, и ја, и ин __
ва отивао у 111виће
- rap __
- 3. i 88,4 . | врема има су, а арисан в., а и .

се и о за роди са и ра ,
и иза браћа отварао већу сама.
и а и ирачић, бић, Вита ће E ићи и оно врти и рie, a u ce a - | va i sisaray away way awa
- i or- e e rata, a Et | we - vatia aaaaaa upravao sa
ка о и више ири мере, те | високу и заузе све
и ого са а био и крв се и be ovama« i Piew, s ogri-ser, s вао и у атара.
извади“ Затива су се тур 4ђеће,---. ви и завањ нераве иронио брауia a nema .
kitit,
- E. E“: -
ни и Христи, а заик и емана. ак к. ко и вр- - -- | vers as a view, wea a na uvre
виру се и из бремену, вече се и буитика стања. |-:, , . | ву као у „Аiва из се и
A i E a 44 % траг и у а ****s as it o si vazaa aa aa, asa sa
za ka aparotangian awи. -ар оте | рањена се и оба и еко му
tai ace и велики, а срећан. а рет у овића у око. | страху, и коју ово воима и 4.
изи и буде, два ево се надали. |-:- __ - - sa apara eva.
а и из ери и иза и се каић.
“ “. .
Р, 4. са гранима ирао гор | Easte. S ova aeta
rи и 6. via, litara to a masa, a | vava ap. o agriku«, __
ва и вериће биће прогрене, ио fi - " ---- ва и ићена 1. | бића и ира- |-:-, -: i :

__
Bora, alia se, aа и ће да и наиа во и ост - о на и, а |- - “ i “- I e
вао три бива велиоса, а - I 39, BA . pri i " ": - - - - -- - -- --
ирао и бола уауност, и сама иу 9. |-: i :: :: :: :: tosa i auri i E“,“. je i .

и исић роakawa, Cakaa, ee i au ма у слободу li na i ropeak. P -
и из се сирио на Ковио во - I * o. i 8 .
sti emperate, a у oбаров рари | vaе трао, те су се ства или
| vativaterite was oznava za aparavi sv. i u ovo zavrze roaoa ovo,
- I eyaw Bo - o oru- Херцегоava i very - .. it ti, i na i eg
kak ni rastali evyč, и за исија. су и иау бори се о ама. во и вата и ев збија:
i re- o oа - осно а, и а у а i po
i ni baviti nitive a wate to
oy a po _
из се од а и сина, а ове, и ао
|-r, -r- ri - rr: “...
ие за а ка и со се и о » |
---- - - - - - - - - sa, a i
- - -- - - - .
виста, као требио се уо о - A - A - моста ика би, Бугачаи са_--
је икikavao u оруиса, ка - - - - - - - -P. - - У
i s via wea waaео - ve be Неосете ићи сати, у као и се бити ока обе сиров из се
ка и на вазао круисана - Као иама а у салић. вели, о као бити и о ар
ри и из аетанас и да оха, ада, 1 i су се и њ али и и,
вио са и за но у оa, na va ви, али во и три и ра се
и у савета у та еage a va - - - - - - -
варић и из исто тутана: ве AA i A - - A - - i iz i sje
вог, štava šarava, sam, eg. у се у ужио ваљао, и ће се у иза и вук и ако су и у
прилобрisiva i preva, a pes - - - - - - - - - ": ka i - као и ући и из гор
ће се и ра и иредио и иза -i - i ti. beа и израза и она , te is a
се рурака и оручуо, у су на орао су бе (иале, а орга
воave ere an aver as fie | va i play - a wa kite je
as are rat, as itva - na rope spava, za ka ova a vera
и са и браћа Срба раме оме вра и тут и који и на
ва се и за и важи, и си и ћири а ирie stava i svi o ra
it an i ili i ira, i ta in a i - - - - - - - - - вомуобит. _________ во и ара у Три а као
вара и Косову - 9. иа о ви гро имао и ми се уки-аи ервенаa. A - -- - - - - - -
i statua i povo, narava, ke ve воavo va ke ne v otpo камоли, а имена, и ву ко ће и
Ekaе и веavi upavava i o overa. вана. "I a | -- - -- - - воћа, као будући се са Косов во
иревићи и оao ovo apke, и са ови, ако - i - e, - A - pa - -
to be car opter a you wa a ovak. неки, рћа, а са са са и у св. ---- ----- oена зао о
- - - - - - - - - -- -“: -
|-из 1.,E мате преисати ара и срба он вам Травао и мати и заиз го
краћи и иреаћа и Beta- - - и са а србска му они, а иeиa. вори се, а и мо и ата“ и ин
pa i |- save i kao i ava. kov«, a te i sa sa šaro
и у рома се а са
бро у бо мирио би га за и и велике кари, - К. - I * - - ------ - - - - - - - -
ра, и на и та боји, иа и ис ва и си се острво и Срб |-____ i aа, а би и на __
вио о косово и као ау- стих и си и за ако са и иносе тури у има и ова
- u sep-a и га и чоек не са на а сара и 1 на раза то
Sara u avio a vaka i iz pazi se u se one cara i zana a a i te nara. Са боса и ко и ра и и га.
и је у се и у . |- ivia war i voprave a sv. и ја нове а и се рада, а ака
izi, 3, 3a aе у 14. и и нео-i paе и ви за остао и на Нико и риба, изира ираорал
и се на о томе и о ко и Краља и орализа то, он 1 саа и за и га за а и за и
ва имао а и анама о рама и 1 и какама века и роговао и 1 ka o va te sve. I po razvi
Трећа страна „Народних новина

__
______________________________ _ _ _ _ _ _ _ se se o se sa __
___________ ______________ _ _ _ ne s to _ - se
pa se o to se
___________________________________________________________________________________________ као
__________________________________________ ___ at were a to be re- _____________________________________________ __
_ _ _ _ _ _ _ _ seems are are ext se ---- _______________________________________________
________________________________ is are exe on se
__
ove se _______________________________________________ __ __
- a ne mora same - ______________________________________________________________________________________________________________________________

__ __
_______________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________
______________________________________________________________________________ __________________________________________________________________
---- --- e proveo se pa se o se
__________________________________ _______________________________________________________________________________________________ ___________________________________________
_________________________ were was a s ost o me se
_______________ were u -----
___________ weape
____________________________________________
________________ ____________________ ______________________
______________________________________________________________
______________
__________________ __________________
nose were were were
______________ __ _________________________________________
___________________________ evera po se __________________________________ _______________
_________________________________________________________ -------
__
__ ____________________________________________
_ _ _ _ _ _
______________
-- - - - - - - -
__
__ nego po se ove
saborava | __po___________________________ |
Пре - - - - _______ ___________________________________________________________________
___________________________________ po se sa počeo se A _________ ________________________________________ ___________________________________________________
______________________________________________
______________________________________ were a za popis
|
_________________________________________________________________ _____________________________________
---- --- --- --- --- ---- se ne se se
_____________________________________
gospod opet goes are area, a kao na se este se se

are se mora se se je se reper & ____________________ | _____________________________________
se opet goes to se s are se sva - - - - - - -
na o po se o tome se opera se seks
možemo
o
o
mo
tome kao
prema na
- a sve se
opse
morao
opte se
što
na i sa na ovom
__
se
se
__
prema
__
tome
__
se prove
-
mo se
o to
se
_____________________________________________________
_________________________________________________
________________________________
se
spomenima
za
pove
po
Н__ kao
-------
or exege-
even-
___________________________________
_________________________________________________________________
_______________________________
po je
__
u ne
____________________
_____________________
________________
__________________________ was so se po pay |
| ______________________________
_________ -- a tom se
_____________________ kao napome _________________________________________________________
___________________ __ ________________ __________________________________
_______ __________ __ __ se po se sve se
ne pro po se svega ---------______________
___________________________________________ ______________________________________________________________
prema se - po se ne sa ______________________________________________
_________________________________________________________
_____________________________________________
___________________________________________________________________________ ________________________________________
_____________________ __ sko - -_______________________________________
------- a pe, pa se ____________________________________________________________________
_____________________________________________ - sve se se sa ------
_______ _ _ _ _______ - a kao se ----------
___________________________________________ ____________________ _____________________________ ----------
__ __
sa sve se se s __ ---- --- --- ----
__________________________
- A ope.
______________
pa se se o se
- po
po E_E_E_E_E
_________________________________________________
----------
se se
____________________________________________________
se sve se
______________________________________________ ______________
______________________ __
_____________________________________ ------------
____________________________________ ______________ __________________________________________________ _____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________ ________________________________________________________________________________
----------
_______po se kao
EEEEE ------_-_____________________________________
_______________________________________________________
_________________ «««««««««««
____________________________________________ - - - - -_______________________
____________________________________________ -----------
se na po- ___________________________________________________________
------- -------
_________________________________________________________________________ _______________
_______________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________
---- ___________________________________________________________________
__________________ _______________________________________ _________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________
______________________________________________ __________________________________________________
a se se ne se ne & & & e______________________________
_________________ As
_______________________________________________________________________________
a se s pre- _ ________________________________________________________________________________
--------------------_______________________________________________________
________________________________________________________ __________________________________________ _______________
Четврта страна „Народних новина“

Писмо инспектора Типографије Гају

128 Dr Ljubomir Djurković-Jakšić
R e s u mi ć
Ljubomir Durković-Jakšić:
La tentative de Gaj pour publier le „Journal populaire” en cyrillique
Crest surtout ver la fin de la deuxieme moitié du XIX siècle

que sest fait sentier le besoin national de créer des imprimeries
avec des caractères cyrilliques dans les régions occidentales de
notre pays. Gaj avait souhaité un certain temps que le „Jornal po
pulaire” füt publié aussi en caractères cyrilliques. Mais ili n” etait
pas bien sincere en cela. Il tirait parti de la mauvaise disposition des
autorités autorichiennes envers les Serbes, les Russes, les idées slaves
l'église orthodoxe et l'alphabet cyrillique, et sur le compte du re
foulement des idées slaves et de la littérature serbe il recevait de
1"argent de Vienne. Il recevait de l'argent des Russes sous prétexte
du'il propageait les idées slaves et pour l'argent regu de Belgrade
il promettait de faier imprimmer son journal en cyrillique. De ses
entretiens aveс les Serbes, quand il fit cette promesse lors de sa
visite a la Principauté de Serbie, il informait, Vienne et en recevait
pour cela des gratifications.
En 1848, sur la demande de Gaj une décision favorable fut
apportée à Belgrade. Le gouvernement serbe lui accorda gratis et
envoya les lettires cyrilliques nécessaires. Pendant la révolution, et
bientôt même aprés la révolution, on adressait de tous les cotés
des demandes pour que Belgrade envoyát des caractères cyrilliques.
On ne pouvait porter aide a tous ceux gui demandaient, car toutes
les lettres disponibles, qui avaient pu etre mises a part, etaient
destinées a Gaj, qui ne les utilisait point. En 1849, ili n'a publié gu'un
exemplaire d'essai du „Jurnal populaire” en cyrillique, en mention
nant tout de suite qu'il ne le publiera plus. Cet essai était voué
d'avance a l'insuccés. Avec cette tenative Gaj voulait se justifier
quelque peu chez les Serbes, et en ne publiant pas le journal en
суrilliques se rapprocher encore plus de l'Autriche. Se fausseté n'a
été clairement connue que vers la fin de 1849. Il avait allors cédé son
journal aux autorités afin qu'il devienne journal officieli pour la
Croatie et la Slavonie. Cest ainsi que l'argent de Vienne a vaincu le
patriotisme de Gaj et les Serbes ont eu l'assurance que l'on ne
pouvait plus se fier a lui.
ДВА ОРУЖАНА СУКОБА НА СРПСКО-ТУРСКОЈ ГРАНИЦИ
_ V.
ИЗ ВРЕМЕНА ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА
Прилог познавању прилика прошлости Крушевачког краја.

Објављивањем хатишерифа 1833 г. и повлачењем нове
српско-турске границе током исте и наредне 1834 г., српски на
родни захтеви били су решени и испуњени. Дефинитивно утвр
дивши свој нови политички и економски однос према Порти,
Срби су имали да се позабаве изградњом своје унутрашње са
моуправе, док су даљи односи са Турцима — тако је бар изгле
дало — имали мању важност пред онима који су се наметали
унутар саме Кнежевине, и стога су могли имати другостепени
значај. Међутим, показало се да је новоповучена граница ство
рила нову ситуацију у односима између Срба и Турака, јер
уколико су први њеним повлачењем добијали утолико су ови
други имали да изгубе. Фактички, Порта се овим губицима,
који су били многоструки, била помирила још од онога тренутка
када су српски захтеви престали бити само српски, и када су
као део источног проблема и руско-турских дипломатских спо
разума морали добити и своју одређену правно-политичку
санкцију.
Али, оно што је Порта једном и издалека препустила Ср
бима, нису то хтели учинити олако и они Турци и поједине
турске власти који су новом границом имали да изгубе било од
својих поседа и државина, било од својих права и привилегија.
Разуме се, обавезе Портине имали су да испуњују и њене под
ручне власти, као и њени властити поданици. Ипак, моменат
одуговлачења, тако карактеристичан за менталитет источњака,
био је управо згодан изговор да се извршење издатих наређења
из Цариграда, ако не онемогући и спречи, а оно бар затегне и
одуговлачи; то је пружало могућности за евентуалне уступке
са српске стране. 1. Стога је на већем броју места нове српско
1. Познато је да је кнез Милош још од времена примања хатише
рифа из 1830 г. настојао да се Турци лепим начином склоне да оду из Ср
бије. У ту сврху је више пута издавао упуства локалним српским властима
да турска имања исплаћују — кад год се зато укаже потреба — и више
него што уствари вреде. Карактеристично је за то како се поступало са
откупом имања Турака и Арнаута у Ћуприји: „Ви иштете, писао је Милош
фебруара 1834 г. Милосаву Здравковићу у Ћуприји, да Вам пошљем 6390
гроша, но ја Вам ево шаљем 16 000 гроша да што више узможете и иску
сурите, не само оних 80 арнаутских уџера, него и друге којекакве сиро
тињске зграде, Макар их и скупље. Мало платили него што вреде, само нек
продају Турци и нек задовољни буду . . . и нек се час пре с врата тор
њају“. Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве
владе кнеза Милоша. Насеља и порекло становништва 22. Београд 1926,
207. Уп. исто, 209.
Историски Часопис САН ј
130 Владимир Стојанчевић
- - -
турске границе долазило до локалних неспоразума, спорова,

свађа, инцидената, па чак и оружаних сукоба око овог или оног
питања. Тако је пуна консолидација прилика на новој граници
и успостава нормалних суседских односа морала да пређе један
дужи период; у међувремену читав низ интересантних догађаја,
по своме збивању локалног значаја, били су предмет дипломат
ске преписке и решавања виших управних инстанција и са срп
ске и са турске стране. У неким случајевима они су тражили —
кад се тицало Срба — саму интервенцију кнеза Милоша, од
носно Порте у Цариграду када се тицало Турака.
Иако по времену спорадични и по свом географском деша
вању разбацани, ови спорови били су једна од највећих брига
младе српске Кнежевине; на њих је она управљала знатно ви
ше пажње него што то нама може данас да изгледа, и они, Ску
пно узети, чине збиља један важан део српске спољно-погра
ничне историје тога времена. Поједини пак од њих значајни су
с тога да би се видело какви су поступци и средства употребља
вани у њиховом решавању, односно како је у пракси, често
крвавој и мучаљивој, требало на терену обезбедити Србији оно
што је она борбом сопственог народа била извојевала и што јој
је највишим међународним правним актима било признато.
У низу ових граничних спорова и сукоба, од којих је онај
о исељавању Подринских Турака био највећи, важно место за
узимају сукоби на јужној српској граници, у крајевима нека
дашње крушевачке нахије. Два од њих су најинтересантнија.
Први сукоб је настао поводом обележавања нове српске границе
и имао је шири значај. Неколико година касније, избио је дру
ги сукоб око неких воденица на Мрамору. Ево у чему је био
њихов случај.
Повлачење нове српско-турске границе довело је до тога,

да су на већем броју места поједини сеоски атари једним делом
припали Србији, док су другим делом остали Турској? Десило
се например, да је само село остало на једној страни док су се
оска имања, пашњаци и ливаде, њиве, виногради,“ воденице,“
* Мих. Гавриловић, Милош Обреновић III. Београд 1912, 505 у нап. 4.

Види и Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842
године I, Бeoгрaд 1897, 294.
* Државна архива у Београду. Кнежева канцеларија. Нахија него
тинска Но. 32 од 5. III. 1834 г. Сердар Стефан Стојановић пита кнеза Ми
лоша да ли може дозволити нашим људима да своје њиве, које се налазе
преко Тимока у Турској, посећују и обрађују, – као и да ли да „оностран
цима“ допусти прелаз на нашу страну, који „своје њиве, ливаде и вино
граде имају“. Уп. исто. Но. 752 од 29. IV. 1837 г., где се помиње неки Ђорђе
Крстић који је из Србије побегао у Турску, у нишку нахију, да би обра
ђивао своје винограде. Такође, исто. Нахија алексиначка Но. 593 од 2. IV.
1837 г.
* Види детаљније у овом чланку, у одељку под 2.

Два оружана сукоба на српско-турској граници 131
--
појила за стоку, * сеоски путеви, све то делом или у целини,

припали другој страни.“ Било је и случајева да је нова граница
требала да иде средином села,“ већ према томе како је било ре
шено мешовитом српско-турском комисијом за разграничење, а
на основу раније израђене руске топографске карте коју су за
ову прилику имали су Срби и Турци. Како је, пак, просецање нове
границе имало и карактер истовремене коначне примопредаје вла
сти, то се са српске стране нарочито пазило на то, да нова гра
ница буде и тачно обележена.“ Позни зимски и јесењи дани —
време када је обележавање границе вршено — умногоме су били
омели да та граница буде једновремено прецизно и видљивим
знацима обележена што је касније дало повода за местимичне
граничне спорове и сукобе.
Тим поводом, када је на релацији Морава—Копаоник од
ређивана гранична линија, Турци лесковачког паше, као непо
средно овде заинтересованог, нису били дошли у одређени час.“
Кад су ипак, нешто касније приспели, нису хтели „по планинама
бактати се“, очевидно из разлога, што је у том крају био нападао
снег. 19 Комисија за разграничење у свом ужем официјелном
саставу продужила је рад на обележавању границе, не осврћу
ћи се на временске и теренске непогоде као и на немарност до
маћих Турака.“ Међутим баш због овога, само месец и по дана
касније, исти ови домаћи Турци почеће да праве сметње и не
* Д. А. КК. Нахија гургусовачка. Од 24. VI. 1834 г., у коме Антоније

Поповић „надзиратељ суда и окружија Гургусовачког“ јавља кнезу Ми
лошу, да је на граници гургусовачке и пиротске нахије између неких
наших и турских села дошло до већег сукоба око појила, које је остало
на српској страни али код кога је ранијих година „и њина и наша стока
свагда бивала и пландовала“.
* Д. А. КК. Нахија црноречка. Од 12. IV. 1834 г. сердар С. Стоја
новић у свом недељном рапорту јавља кнезу Милошу између осталог,
како је капетан вражогрначки дозволио неком Тодору Валову коме је
земља „готово сва остала са оне стране границе“ да са два млађа сина
„отиде преко границе у село Голиманово да тамо живи, а два му најста
рија сина остану у Извору на очевини . . .“ Уп. и Тих. Р. Ђорђевић, сп.
д., 428.
* Андра Гавриловић, Црте из историје ослобођења Србије. Бео
град 1904, 53 сличних примера биће и приликом другог разграничења из
међу Србије и Турске, после ратова 1876-78. Види: Атанасије Урошевић,
Новобpдска Крива река. Насеља и порекло становништва 32. Београд
1950, 21, 25, и даље.
* Мих. Гавриловић, сп. д. 505—506.
*. Д. А. КК. Нахија крушевачка Но. 53 од 5. I. 1834 г. Српски коме
сар Ђ. Протић у свом извештају кнезу Милошу од 2. I. 1834 г.
Лесковачки пашалук обухватао је онда и прокупачку и куршу
млиску нахију. Види: Аmi Boué, La Turquie d'Europe, III Париз 1840, 186.
19. Д. А. КК. Нахија крушевачка. Но. 48 од 5. I. 1834 г. Ђ. Протић
кнезу Милошу од 3. I. 1834 г.
*1. Управо због снега, који је по свој прилици био велики, „нису
могле умке да се ударају ни постављају страже по границама, већ су
Морали по равHИЦама удара ТИ само Крстове. И КОЈБе, а ПО Планинама За
тесавати дрва, и тиме назначавати, куда ће требати да се ударају умке,
кад се снегови откраве“. По једном каснијем приказивању који су донеле
PIовине србске за 1834 г., Ho. 9 од 3. III., 33.
9. -
реде на новој српској граници, хотећи накнадно да докажу да

је граница неправо била повучена и да су они остали погођени
у својим највиталнијим привредним интересима. Наиме, при
ликом разграничења Срби су добили поред осталог и села Бр
зеће, Жарево и Шошиће у Козничком срезу Крушевачке на
хије, 12. и нешто терена на Мрамору, Јанковој Клисури и Копа
онику, што су им сад Турци почели оспоравати тврдећи да су
их неправилно и незаконито присвојили.
Сукоб је почео у другој половини фебруара 1834 г. Када
су по налогу виших власти српски сељаци из Жупе почели да
крче шуме и подижу хумке да би границу уредно обележили,
буду они између Грмен Чуке и Чучаљског Лаза из заседе од
Арнаута нападнути. У краћем окршају Срби ране три нападача
„ког у кук, а ког у трбу“. 13. Како се том приликом сазнало да
Арнаути неће ни у будуће да мирују, и да се је шта више, се
дам њихових села заклело да неће никако дозволити да предео
Јанкове Клисуре припадне Србима, то „надзиратељ“ нахије
крушевачке Стојан Симић пошље на границу стотинак Срба са
„членом суда“ нахије крушевачке Вучком Мутавџићем, „да се
на сваки начин ондје нађе“. 14
Оваквим обостраним иступањима мир на граници је био
поремећен, и ситуација се била компликовала што је у исто
време један турски погранични буљубаша запосео Брзеће, Жа
рево и Шошиће, док су се неке друге нерегуларне групе спре
мале да нападну караулу на Мајдеву и да ударе на Јанкову
Клисуру како би попалили оближња српска села. Овај покрет
са турске стране био је потпомогнут и Арнаутима чак са Го
љака, за које се — са српске стране — рачунало „да ји има
близу до једне иљаде“.“ Ове групе већ су биле почеле да пре
лазе на неким местима српску границу, те је изгледало да ће
се српски гранични кордон на релацији Шошићи-Јанкова
Клисура-Мајдево — па све тамо до Вукање распасти.“ У том
* Ових места нема у званичном попису извршеном средином 1834 г.

Види Мита Петровић, сп. д. II, 999. Међутим она се налазе у попису на
сеља код: Тованњ Гавриловићњ, Pissa Hник географiиско-статистични, и Србiе,
Београд 1846, 33, 93. Брзеће је онда бројало 15 кућа и 147 душа; Жарево
са Шошићима 24 куће са 208 душа. Очевидно да су десет година раније
били само засеоци, а да су до 1844. г. — када је попис становништва Србије
вршен – нарасли, вероватно, највише емиграцијом из Турске. У коми
сиским извештајима кнезу Милошу из јануара 1834 г., помиње се Брзеће
као село бивше у куршумлиској нахији, а Жарево као село бивше у Но
вопазарској (!) које су Срби припојили са сагласношћу. Портина комесара.
Уп. Мита Петровић, сп. д. I, 297, 299.
13. Новине србске за 1834 г. Но. 9 од 3. III., 34.
14. Исто.
15. Исто. За ове „Голачане“ каже се „да су све сами безкућници и
зликовци“.
__ * Само растојање између Шошића-Јанкове Клисуре и Мајдева,
могло је износити око 11,30 часова хода. Д. А. КK. Нахија неготинска де
цембар (?) 1836 г. Један турски час хода приближно је износио шест ки
лометара; или, један сат 3/4 географске миље. Види Ото Дубислав Пирх,
Путовање по Србији у години 1829. Београд 1899, 225, 231, и даље.
случају, српском пограничном становништву претила је најозбиљ

нија опасност да буде изложено најезди увређених и осветни
ЧКИХ Муслиманских Оружаних група.
Сазнавши за ово, кнез Милош је наредио хитно окупљање
обвезника народне војске из крушевачке и јагодинске нахије
ради покрета у правцу „арнаутске границе“. Међутим, у момен
ту када је изгледало да ће искрснути озбиљан - оружани сукоб
на граници,“ ситуација је нагло попустила. У своме извештају
од 27. фебруара, Стојан Симић могао је да, резимирајући цео
сукоб, јави кнезу „да су се Арнаути смирили, и да неће да во
јују са Србима; а они, које су Срби 23-га фебруара ранили, на
шли су шта су тражили. Само желе, да и Срби не газе више
с њима у кавгу; ови да не ударају на њи, пак и они неће тра
жити освете за браћу своју, коју су Срби при обрани изранили“.“
Да се овај сукоб брзо локализовао помогле су две ствари:
прво, отпор једног дела (наизглед, већег) арнаутског погранич
ног живља,“ и, друго, интервенција турског паше из Лесковца
међу турским односно арнаутским незадовољницима, као и,
затим, започети преговори са српским властима који су довели
до закључења споразума између обеју страна и до нормализо
вања пограничних односа у овоме крају.
Изаслата турска комисија, коју су претстављали пашин
„посланац“ имраор Ахмет-ага, и прокупачки старешина Хасан
бег, са четворо арнаутских пограничних „коџабаша“, 29. имала је
неколико састанака са претставницима српске власти коју су
сачињавали раније поменути Стојан Симић, Вучко Мутавџић,
капетан Кознички Марко Протић и судија Митар Илић. По по
стигнутом споразуму за граничну линију призната је она какву
су је Срби обележили и прокрчили. Осим тога, Турци су морали
да напусте запоседнута села Шошиће, Жарево и Брзеће. Такође
је било уговорено да је за будући прелаз границе из Турске у
Србију нужно прибавити тескеру; сваки прелаз српске границе
подлежао је прописима српске пограничне службе, тј. морао се
обављати на одређеним местима „друмом, куд су српске стра
же постављене“. 21
Овим споразумом, с једне стране, повраћен је био мир на
граници и она је била јавно призната и од домаћег муслиманског
живља. С друге стране, сва турска земљишна (имовинска) по
траживања, евентуално заостала на српској страни, од трену
тка признавања нове граничне линије подпадала су под надзор
српске власти, и са њима се имало поступати као и са осталим
*“ Мих. Гавриловић, сп. д. 506; Grgur Jakšić, Evropa i vaskrs Srbije.

Београд 1933, 405.
* Новине србске, сп. м.
* Ови се називају „кућници Арнаути“, насупрот Гољачанима.
20. Ami Boué, сп. д- 186, наводи да турски муселими у Прокупљу и
Куршумлији „командују арнаутском популацијом којом се ДОСТа тешKO
управља“.
* Новине србске, за 1934. но. 10 од 9. III., 37.
турским имањима у Србији — што је све опет било регулисано

прописима из хатишерифа.
Учинивши споразум, и једна и друга страна обавезивала
се да га и у будућности поштује, те је изгледало као да су сви
спорови око поменутих места решени и да ће на граници завла
дати период мира и добрих „комшиских“ односа. Сам кнез Ми
лош, кад год се за то појавила жалба са турске стране, макако
она била незнатна, слао је наредбе да се све несугласице одмах
и најпријатељскије реше, упозоравајући притом своје подручне
органе да чувају и најмаћи делић српске територије од евенту
алних нових турских захтевања.?? И збиља, отада за па читаве три
године нема вести да је дошао до крупнијег инцидента на овом
сектору српско-турске границе. Изгледало је да су се односи
не само нормализовали, него и да су постали знатно пријатељ
скији, што се види и по увећаном саобраћају и обостраном обав
љаном промету.“ Међутим, почетком 1837 г. одједном је дошло
до новог сукоба који је, по неким својим мотивима и узроцима,
личностима, опсегом и бројношћу учесника у њему у многоме
потсећао на онај из почетка 1834 г. Овога пута спор је избио
око воденица на Мрамору.
Српско-турски сукоб на Мрамору избио је, како изгледа,

сасвим изненада. О томе је кнез Милош био обавештен већ 23
фебруара 1837 г., свега један дан касније пошто се сукоб десио.
Из рапорта који је главни старешина крушевачког окружја,
„полковник“ Петар Лазаревић, са свога инспекционог пута по
граници, упутио кнезу Милошу сазнало се да су „онострански
људи, по одласку нашем, воденице своје започели сасвим на
ново традити“. Рапорт је био датиран у Јанковој Клисури 22
фебруара, где је вест управо и затекла старешину Лазаревића.“
Мстим рапортом, кнез је био обавештен да је на место сукоба
био одаслан капетан Козничког среза Човић који је имао налог
да „оностранце“ отера, воденице попали „и ондје на Мрамору
код саме границе (караулу) начини и у њој тврду стражу да
постави; зато само да би се како сотим кордон бољше подкре
пити могао“. У овом подухвату учествовало је двеста педесет (!)
српских војника; они су задатак извршили, попалили воденице,
али су — док се караула градила — били ометани ватром од
*. Д. А. КК. Нахија крагујевачка. КК. Но, 2254 од 28. VI. 1834 г. Ми

лошево упуство Великом сердару Расинском, Милети Радојковићу, пово
дом тражења лесковачког паше да се испита случај неког покошеног сена.
23. На целој релацији Морава-Копаоник, постојали су 1835 г. bумруци
само у Тешици, и у Јанковој Клисури. Види Мих. Гавриловић, сп. д. III,
508. н. 1. У првој половини 1836 г., на тражење Исправничества окружја
Крушевачког, Државни Совјет, одобрава да се ђумручки пут на Вукањи и
Мајдеву отвори „само ако страже има“. Ц. А. Деловодни Протокол. Совјета
за 1836 г. ред. бр. 1002.
24. Д.А. KК. Нахија крушевачка. Но. 84 од 22. II. 1837 г.
„оностранаца“.“ Том приликом на страни Срба био је рањен

један, а на страни Турака два човека.“
Сукоб је управо овим почео „будући да исти они оно
странци, од боја не одустају, с изложенијем тим, да ћеду они све
дотле гинути, докле год Копаоник, за којег казују да им је не
праведно одузет, не поврату“. Повод за сукоб, дакле, био је ру
шење воденица на Мрамору; стварни разлози били су уствари
шире природе: они су се тицали не два или три грађевинска
објекта, који су уз то вршили и своју привредну функцију,
него су имали сврху да сукобу даду карактер територијалних
претензија.“
У вези са овим, поставља се питање да ли је овај пограни
нни сукоб, нарочито с обзиром на овај други мотив, могао да
поремети односе између Србије и Порте? На први поглед, сам
по себи, он је био од локалне важности и, што се тиче турске
управне праксе тога доба, он је, као такав, спадао у компетен
дију односног паше и његових нахиских органа. Што се тиче
Срба, односно њиховог административног пословања на грани
ци, ствар је стајала друкчије. Свака новост на граници, било да
се тицала каквог инцидента макар и сасвим безначајног по срп
ско-турске званичне односе, било какве појаве или новине која би
имала карактер ма и најмање промене дотадање уобичајене по
граничне атмосфере, — све је то морало бити одмах достављено
кнезу Милошу у Крагујевац?“ Догађај на Мрамору, природно,
морао је јако заитересовати кнеза Милоша и изазвати његову
реакцију. Како је сада на све то реаговао кнез Милош, као по
литички претставник Србије према Турској, и какве је све мере
и поступке предузимао кад је требало ствари на граници нор
мализовати и довести их у првашњи ред”
Сукоб на Мрамору, према вестима приспелим у Кнежев
Конак, састојао се из два елемента, из два захтева: прво, из
спора око воденица на Мрамору и, друго, из јасно и претеће по
стављених арнаутских територијалних претензија. Очевидно, оба
ова захтева задирала су у суверенитет Србије, те су — уколико
би били оправдани — могли довести до компликација између
Србије и Порте. Али, за Србе се најпре постављало питање, ко
лико су они били званичне, официјелне природе, и колико су,
затим, имали ослонца у султановом хатишерифу којим су се у
принципу регулисавали сви односи између Срба и осталих турских
25. Исто,
29 Исто. КК. Но. 664 од 24. II. 1837 г.
** Јужна подгорина Копаоника је још у првим деценијама 19 века
имала за своје становништво, добрим делом, компактно арнаутско станов
ништво. Не зна се тачно да ли се управо Карађорђева наредба војводи
крушевачком Ђорђу Симићу „да слободно Арнаутима дозволи да долазе
до наше страже са стоком, и нико да их не задева“, односи на Арнауте
око Мрамора или на неке друге у њиховом суседству. ДbЈговоднiИ Прото
колт, Кара-Ђорђа Петровића, Београд 1849, 177. Ho. 1525.
* Д.А. КК. Збирка Мите Петровића, свежањ. ХХ. Кнез Милош по
граничним капетанима 6. VII. 1833 г. из Новога Хана, на свом путу из
Гугусовца у Зајечар.
поданика. Очевидно, у Кнежевом Конаку у Крагујевцу ствар

није била схваћена као особито озбиљна по Србију, али како је
у себи крила елементе једне нездраве ситуације на граници,
она је захтевала, макако иначе била локалне природе, неодложно
и радикално решење.“
Правна анализа оба ова турска захтева које је поставио
сукоб на Мрамору, доказује да ови захтеви нити су били зва
ничне природе, нити су имали ослонца у хатишерифу, те су
самим тим имали другостепени значај. Прво, што се тиче захте
ва за Копаоником, он се очевидно показао депласираним, те је
одмах изгубио сваки већи значај у очима српских власти. Од
времена обележавања границе и постављања српских стража,
он је не само правно и политички (по гласу хатишерифа), него
и по сагласности домаћег муслиманског живља, после сукоба из
фебруара 1834 г., — као што смо већ горе изнели — изгубио сваку
своју важност, те је спадао у надлежност турске локалне адми
нистрације, односно оних мера органа турске управе који су тре
бали да га квалификују као незаконитог, и да према њему и
његовим носиоцима, као таквим, и поступе.
Други од ових захтева, спор око воденица на Мрамору, та
кође је изилазио из оквира турског официјелног става. Ипак, он
је могао имати извесну мању важност, преко чега српске власти
нису могле сасвим олако прећи. Наиме, сукоб око воденица на
Мрамору могао се поставити као један од оних случајева дво
власништва, који су и на другим граничним крајевима Србије
били за извесно време предмет спора између Срба и Турака.
У нашем случају није јасно да ли су поменуте воденице
биле турска својина још из времена пре успоставе српске вла
сти, или је њихова градња, због повољних рељефних услова и
настале потребе код домаћег становништва, потекла у времену
око повлачења нове граничне линије. У сваком случају могу се
Утврдити овде две ствари: прво, у случају да је била турска
својина, као миљк, она је морала прећи у својину српске кне
жевине путем. Откупа, пошто се турска непокретна имовина
на територији Србије после 1833 г. није могла одржати, сем у
случајевима које је предвидео хатишериф, а што овде то није
био случај...“ Друго, била је стварност да је граница била по
влачена тако, да је често пута ишла против интереса извесних
места или крајева као географско-привредне целине. У нашем
случају, турски захтеви можда су и били оправдани, али факат
је био тај да је граница својим постојањем ИСТОВремено кидала
* Поводом Белограчичке буне 1836 г., кнез Милош се био врло раз
гневио на пограничног капетана Тошу Ђорђевића, што се без његових
овлашћења умешао у буну не рапортирајући кнезу шта је све на своју
руку био предузео; тим поводом, кнез је наредио Дунавско-тимочкоме вој
ном команданту С. Стојановићу да хитно саслуша оптуженог тошу, како
би „његов испит . . . мени час пре у Крагујевац да пошљете“. д. а. кк.
Нахија алексиначка. КK. Ho. 3244 од 12. VIII. 1836 г.
* Текст хатишерифа од 1833 г., и његове одредбе о положају турске
имовине у Србији, види код Мих. Гавриловић, сп. д. III, 614–617.
једном за увек ту целину, а тиме крњила и привредне интересе

појединих места или крајева. Но и без обзира на то, право
двовласништва губило је сваким даном од свога значаја и оно се,
као имање или посед, имало прибројавати оној територији којој је
политички припадало; тиме је уједно потпадало и под админи
стративне и пореске прописе оне стране у чијој је страни и било,
те су се и по томе ови разлози показали као практично мало
важни у турским захтевима. Што је пак сукоб, три године после
повлачења границе, добио такво изненадно обележје, могуће је
потражити овај разлог. Ако су воденице биле у турском поседу
пре 1833 г., после ове године оне су — с обзиром да су биле на
територији Србије — морале бити путем откупа предате српској
управи. Али, ако је Турчин (или Арнаутин) власник воденица
добијеним откупом губио свако право над њиховим коришћењем
и њиховом својином, за локално турско и арнаутско становништво
— које се није хтело обазирати на њихов нови правни поло
жај — постављало се питање могућности даљег коришћења
ових воденица, без обзира што су оне сада биле на српској те
риторији и у поседу српског правитељства. Слични случајеви
могли су се наћи и на другим местима нове српске границе, као
И са ОстаЛИМ Врстама ДВОВЛасНИШТва — ЊИва. И ВИНОГрада наро
чито.“ Међутим, за прво време по обележавању нове границе,
ово коришћење двовласничког права није претстављало неки
нарочити проблем. Срби сељаци су такође могли имати своја
имања с оне стране границе која су могли посећивати, обрађи
Вати. И користити ЊИХОве производе, с ТОМ paЗЛИКОМ ШТО су
сада. За прелаЗ Границе, Као поданици СрпСКе Кнежевине, МО
рали имати уредне српске пасоше,“ исто онако као што су се
љаци — турски поданици могли посећивати своја погранична
имања у Србији са турским тескерама.“ Али како је ово право
двовласништва носило у себи многе случајеве спорова, злоупо
треба, свађа, туча па чак и оружаних инцидената, што је све
могло добити обележје политичког сукоба између Србије и
Порте, то се са српске стране настојавало да се са овим двовлас
ничким имањима што пре раскрсти.“ У бројним наређењима које
* Само сељацима среза сврљишког, по разграничењу, остало је око

1 500 винограда у Турској, у нишкој нахији. Они су их обрађивали све до
1837 г., када су „чрез установљења контумаца“ били принуђени да их
напусте, пошто нису могли „сада исте винограде преко границе обдержа
вати“. Види Тих. Р. Ђорђевић, сп. д., 442.
* Исправничество алексиначко тражило је од уредбеног оделења
Државног совјета да му се пошље још један практикант, „будући оно с
једним практикантом при свакидашњем издавању пасоша, накрај изаћи
и дела Уредно извршивати не може . . .“ Д.А. ДПС. за 1836 г. ред. бр. 994.
*. Д. А. КК. Нахија црноречка. Но. 204 од 29. VIII. 1837 г. уп. и текст
у овом чланку који се односи уз нап. 22.
** Још 1834 г., кнез Милош издаје подручним српским властима на
граници према Видинском пашалуку наређење, да наши сељаци „на оној
страни Тимока ништа тражити немају, какогод што и Турци на нашој
страни не могу тражити“. Д. А. КК. Нахија неготинска. КК. Но. 2262 од
28. VI. 1834 г. Уп. исто, Но. 653 од 4. III. 1835 г.
је кнез Милош упућивао пограничним српским војним и ци

вилним властима, указивано је на неодрживост оваквог стања
и на хитну потребу да се са њима дефинитивно расчисти. Ова
ква имања су, и са једне и са друге стране, морала бити или
откупљена или истрампљена. Ово је био једини начин да се
инциденти на граници спрече. Нарочито је пак од 1835 г., од
времена издавања прописа о новој организацији српске погра
ничне службе, био отежан прелаз преко границе. А откако је
од краја 1836 г. куга почела да мори по Турској, српска грани
ца се могла доста тешко да пређе а да то не буде опажено, и то
само на местима одређеним за пролазе и састанке и уз обавезу
вишедневног контумацирања.“
Из свих ових разлога, а нарочито из тежње да се на срп
ској територији природним и привредним изворима имају да
користе у првом реду српски поданици, и из разлога апсолутне
безбедности границе,“ кнез Милош је, свакако, морао да отка
же оностраним Турцима Мраморчанима право на коришћење
српских воденица. Вероватно је да су оне и биле порушене од
српских власти како би се њихово даље коришћење сасвим оне
могућило. Ово се могло десити негде крајем 1836 г. Што се, пак,
у наведеном рапорту. ПОМИње да су „ОНОСТрански Људи . . . во
денице своје започели опет сасвим изнова градити“, то је могло
потећи из разлога што је тај терен, на коме су воденице раније
постојале, био својим рељефом и својом хидрографијом најпо
вољнији за њихово подизање. Иначе, други разлог, да су воде
нице могле бити подигнуте тек у времену обележавања српске
границе, отпада пошто се чини мало вероватним. У сваком слу
чају остаје факат да су воденице једном биле порушене, и да
је приликом покушаја њиховог накнадног подизања дошло до
озбиљнијег оружаног сукоба, који је иза себе оставио једно не
редовно стање на граници од неколико месеци трајања.
Овај сукоб, што је за нас важно, повукао је собом и пре
писку између турског лесковачког паше и органа српске упра
ве, укључујући ту и самога кнеза Милоша. Интересантно је ви
дети како се сукоб даље развијао, и какав је став према њему
заузео кнез Милош као врховна политичка власт у тадашњој
Србији. | г _
- Рапорт старешине Лазаревића затекао је кнеза у Крагу

јевцу, и кнез му је — један дан касније — послао свој одговор.
* По кнежевом наређењу од новембра 1836 г., били су затворени
сви пролази на релацији од Мораве до Вршке Чуке, „да нитко из Турске
на непозвољеним местима у Србију прећи не може“. Крајем истог месеца,
кнез пооштрава своје раније наређење, те је и састанак на Вршкој чуки
био затворен. . Из Видинске“, путници су могли прећи једино на Брегову.
Д. А. КК. Нахија неготинска. Но. 1453 од 4. XII. 1836 г.
_- 3“. Сврљишки капетан Бошковић, добио је био од кнеза „наш жесто
Киј укор“ што је пуштао „оностранске људе да на нашој страни земљу
обдeлaвају, те је сад, кад је кордон границом ударен, до тога ДОШЛО, да су
овострански људи умке наше разрушили хотећи доказати, да је земља,
коју су на нашој страни обедлавали, њиова“ Д.А. КК. нахија неготинска.
КК. Но. 906 од 18. III. 1837 г.
У њему је он одобравао већ предузете мере са српске стране

уз препоруку да се страже добро утврде, издавши налог „да
стражари никаквим начином недају оностраним људима прела
зити на нашу страну, и воденице себи градити“. Али више него
ово, овај акт кнеза Милоша важан је и због тога, што се из њега
види не само став самога кнеза према самом догађају, него што се
у њему јасно и одлучно изражава и сам принцип пограничне по
литике српске кнежевине: „Ви пак, писао је кнез старешини
Лазаревићу, напишите надлежному ајану једно разговетно пи
смо, у коме кажите му, да су тај синор људи, од два цара по
слани, учинили, па да не зависи сада ни од њега ни од Вас уре
ђивати, докле ће синор бити, но да мора онако остати, како су
други људи казивали, и два цара установили. Известите га да
кле, да се никако неће допустити, да онострански људи на овој
страни могу имати своје земље и воденице, и нека зна Ајан, да
ће стражари Наши свагда на његове људе пуцати, кад би год
они преко границе прећи хтели, и зато нека присовјетује људма
својима, да се окану грађења воденица на нашој страни: Јер од
границе Наше ни једног педља земље одступити нећемо, макар
нас што коштало. А да није паметно да људи. Наши и његови
због тога предмета гину, лако ће увидити Ајан, како разсуди,
да је већ једном Синор Сербије од два цара утврђен, и да више
не има право истиј нарушавати“.“
У међувремену, сукоб на Мрамору се заоштравао. Људи
Исмаил-пашини, двадесет Турака и Арнаута уз подршку сто
тинак Срба — њихових сељака, демонстрирали су границом под
предводништвом самог пашиног имраора Ахмета, оног истог
који је 1834 г. преговарао са Србима на граници.“ Само њего
во учешће у овим демонстрацијама давало је утисак као да је
вршено уз пашин пристанак. „Оностранци“ су постављали за
хтеве за Јанковом Клисуром, Шошићима и Копаоником, „по
што смо увидели, интерпретирао је кнезу Милошу старешина
Лазаревић турске речи упућене Србима, да наши људи без тиј
места, које сте нам неправедно одузели, живети не могу“. У но
вом рапорту Лазаревићевом кнезу Милошу, наглашено је, да је
сам Ахмет оставио Србима тридесет дана рока да испуне ове
захтеве, па „ако нам, говорио је он, ваш Господар то сам не да,
ми ћемо се опет на ново с вама бити“.39 __
Са српске стране међутим, била је задржана присебност.

Караула на самом Мрамору била је „тврдо и добро начињена“,
и састојала се од једног буљукбаше и десет момака који су има
ли задатак „онуда даноноћно патролирати“ и спречавати при
3“ Д.А. КК. Нахија крушевачка. КК. Но. 664 од 24. II. 1837 г. Кнез
такође наређује српским стражарима „да се не завуку у карауле и ту да
седе, већ нека патролирају . . . да не дође до тога, да онострански људи
овамо прелазити могу“.
* Изгледа да је овај пашин имраор, исти онај Амет-бег Омер Бего
вић који се током 1823 и 1824 г. дописивао са кнезом Милошем, као ајан
крушевачки. Д.А. КК. Нахија крушевачка за 1823 и 1834 г. (22. VII.).
39. Исто, 99 од 27. II. 1837 г.
ступ порушеним воденицама.“ Овакав уздржљив и хладно

крвни став Срба као да је охладио Турке у њиховим намерама.
И већ трећега марта, Исмаил-паша се обратио личним писмом
старешини Лазаревићу, у коме јавља да је примио његово писмо
и да се извињава за инцидент од 22 фебруара. „ . . . Ти и сам до
бре знајеш, писао је паша на дијалекту, зашто ја затакву ра
боту несам каил бија нићути некад бити но свагда задобро и
замирно радим но ради тија воденице наши људи кажу да су
воденице на нашо место, а ваши људи кажу да су воденице на
вашо место и ја сам несам никад прошеја натуј страну теда знам
кудеје удут . . .“ Паша је даље писао да Лазаревић замоли
„бег“ Милоша да Срби пошљу једног изасланика који ће са јед
ним пашиним човеком да утврди „куде су секли цареви људи
удут тамо нека будне“. Очевидно је, у вези са овим, да је паша
био подлегао сугестији својих поданика да је граница била по
вучена неправилно у српску корист. Са своје стране обећао је
да ће његов намесник Сулиман-бег утицати на Турке и Арна
уте да се примире“?
Пашино писмо Лазаревић је послао кнезу 9. марта. 43. Из
гледа да пашини захтеви нису били примљени јако озбиљно, и
сам кнез Милош као да овом приликом није хтео да лично ко
респондира са Исмаилом, хотећи, вероватно, да докаже како му
је мало било стало до турских претензија, за које је држао да
су биле сасвим неосноване. Ипак се кнез Милош, који је увек
тежио да „у комшилуку“ одржава најбоље односе са Турцима
— кад год је то било могуће — одазвао овом писму, и тек 18
марта из Топчидера одговорио је старешини Лазаревићу. Пи
смо је у Крушевац требао да донесе „главни војени комесар“
мајор Јова Вељковић. Њих двоје, Лазаревић и Вељковић, тре
бали су да поруче паши да пошаље свога човека, како би се
граница прегледала и „куда је при ограниченију вођено, стајало
је у писменој инструкцији Милошевој, и куд наиђете, да је во
ђено, онуда то и утвердите, забранивши обојима странама, уна
предак игда границу прекорачити“.44
Како је, међутим, због сукоба сличне природе, иако далеко
мањег, требало уредити и питање границе према нишком паша
луку, у срезу Бањском и Сврљишком, то је кнез Милош писао
Совјету, да Јова Вељковић — коме је Совјет требао да да оп
ширнија „наставлeнија“ — прво извиди граничне спорове с де
сне стране Мораве, па тек онда да пређе у Крушевачки округ.
У своме налогу Совјету, кнез је, као основну своју мисао истакао
49 Исто.
*1. Исто, Но. 128 од 9. III. 1837 г.
* Можда је овај Сулиман-бег онај исти Сулејман-бег из Прокупља,
који се пре 1833 г. помиње као насилник над нашим живљем у крушевач
кој нахији пре њеног ослобођења. Види Тих. Р. Ђорђевић, сп. д., 178.
* Писмо је било „получено“ још истога дана.
* Д. А. КК. Нахија крушевачка. КК. Но. 848 од 18. III. 1837 г.
оно о чему је писао и пуковнику Лазаревићу: да се граница из

види, утврди, и убудуће забрани сваки прелаз у оба правца.“
Поступајући у духу кнежевих наређења Совјет је, четири
дана касније, обавестио Јована Вељковића о његовој мисији на
граници, уз препоруку да „заједно са надлежним Полковници
ма, обозрите се добро, и имајући корист отечества нашег пред
очима не дајте се обманути комесарима турским ни у чему.
Онуда, куд је при ограниченију линија вођена, онуда гледајте
да се граница и утврди, и ни нокат земље што је једанпут наша
постала, да се сада не изгуби“. Ако би, пак, Турци пошто-пото
хтели да се изврши ректификација границе, о свему да се оба
вести Совјет који ће даље кнезу рапортирати. У сваком случају
ништа се без одобрења Совјета, односно кнеза није смело учи
нити што би било на уштрб досадашње граничне линије.“
Јова Вељковић је, отишав на терен, боравио на „нишева
чкој“ граници до другог априла, делимично уредивши спорна
питања са претставницима Нишког паше, па се тек онда упутио
на састанак са пуковником Лазаревићем и Лесковачким Тур
цима. Српски пуномоћници приспели су на границу у село Бр
зеће петог априла, где су чекали читаву недељу дана на Турке
из Лесковца. До састанка је дошло тек једанаестог априла, ко
јом приликом су Турци поново истакли као неопорецив захтев
да им се поврати Копаоник, Шошићи и Жарево. Како се спора
зум није могао постићи, комисија се повукла. По својој редовној
дужности, о свему овоме пуковник Лазаревић је једним рапор
том обавестио кнеза Милоша,“ — док је један други рапорт, кога
су потписали и Лазаревић и Вељковић, био достављен Совјету
„у пространо“. Шта су то српски комесари „у пространо“ јави
ли Совјету, није познато, пошто се акт о томе није сачувао.
Познато је само то да га је Совјет примио сутрадан, тј. дванае
стог априла, и да га је „незадржано“ доставио кнезу, одгово
ривши притом Вељковићу и Лазаревићу „да се ни у какве пре
говоре са оностранцима до решенија. Његове Књаж. Свјетлости“
не упуштају.“ Али, судећи по одговору кнежевом поводом ових
двају рапората види се да су комесари схватили и претставили
ситуацију као изванредно тешку и претећу. Но кнез Милош
је није прихватио за такву, већ је, осудивши комесаре за нере
ално оцењивање ситуације, издао ново наређење по коме су
они требали да даље поступају. „Видивши из Рапорта Вашег...
на Нас управљеног, како Арнаути хоће да прекораче границу
нашу у срезу Козничком, куд сте Ви на извиденије границе те
послани, и куд је од стране паше Лесковачког Имраор истог
послан и хоће да прилично парче земље са 2 села да отцепе,
4* Д.А. Државни Совјет за 1837 г. Кнежева Канцеларија, Но. 905 од
18. III. 1837 г.
4* Д.А. ДС. Но. 780 А од 21. III. 1837 г. „Постарајте се, дакле, да осо
бито повереније Свјетлог Књаза Нашег к Вама, у пуној мери оправдате“.
Акт је био достављен Вељковићу 22. III. т. г.
4“ Д.А. КК. Нахија крушевачка. Но. 52 од 11. IV. 1837 г
48 Д.А. ДС. Но. 1082 А од 12. IV. 1837 г.
препоручујемо Вам, да не отступате од праве границе наше ни

једне стоте, и то за живот главе, докле год Вас стотина ту на
месту не погинете. Што пак јављате, да је Имраор извео на гра
ницу 2.000 људи војске, то Ви другом кому преповедите, а Нама
не преповедајте. Јербо лесковачки паша да Султану војску
спреми (не) може 2.000 људи саставити, разве ако су Вама 100
и 100 пуне 2.000 људи. — Прикључено писмо на Лесковачког
Пашу пошљите му одма, и кад примите одговор пошљите Нам
незадержано.“
Шта је кнез Милош писао Исмаил-паши није познато, јер
акт није очуван (или је затурен негде где се не би могло очеки
вати да се потражи). Али, судећи по томе да га је послао по на
рочитом татарину и да је цело решење питања границе пренео на
свој лични контакт са Исмаилом, може се наслутити да је кнез
Милош био избачен из свог дотадашњег више-мање лежерног
посматрања граничног сукоба, и да га је после више од месец
и по дана по његовом избијању — схватио далеко озбиљније
него што га је у почетку схватао.“ Заобишавши преговараче
на граници, и обраћајући се директно Исмаилу, очевидно је да
је кнез Милош сада у сукобу видео не један од оних ситнијих
спорова уобичајених на српско-турској граници, — него један
догађај који је, иако није имао ону опасност какву су му је при
писивали комесари, ипак могао због свог одуговлачења да се
компликује и да, добивши политички карактер, изазове интер
венцију Портину, што је кнез Милош пошто-пото хтео да пре
дупреди. На какав је пријем свога писма код Исмаила могао да
рачуна кнез Милош може се само нагађати. Није доступно са
знати сасвим сигурно али се може лако да претпостави да је
кнез Милош — како је иначе у сличним приликама поступао —
уз све почасти и лепе форме у писању Исмаилу као царском
чиновнику, могао да да видна израза својој љутини и своме са
мопоуздању које се темељило на факту да је оспоравани део
српске границе био признат хатишерифом, да је био тачно од
ређен мешовитом српско-турском комисијом, те да се више није
имало шта мењати. Свакако да је дао израза и своме протесту
што се мир на граници ремети не српском већ турском криви
цом, и што, се на тај начин тако драстично не поштује царска
воља.“ Моментална обустава свих турских провокација, морала
је бити главна мисао Милошева писма Исмаилу, те није немо
гуће да је кнез Милош могао да изрази и претњу да ће се сме
ста жалити Порти, иако је сам хтео да у овим питањима има
IIITO IMIање. TIОСЛа Са НБОМ.
Исмаил-паша је са своје стране такође одговорио кнезу

Милошу по своме татарину, који је већ седамнаестог априла
4* Д.А. КК. Нахија крушевачка, КК. Но. 1242 од 13. IV. 1837 г.
*. Д.А. ДС. за 1837. КК. Но. 1240 од 14. IV. 1837 г. Кнез Милош пише
Совјету да је поводом „породившесе тамо тербе, около границе“, послао
„нарочног“ татарина Исмаилу, како би „ствар тамо час пре у подобателни
поредак довести се могла“. __
* Милан Ђ. Милићевић, Краљевина Србија. Београд, 1884, 37.

приспео у алексиначки карантин.“ Писмо пошто је било ока

ђено, послато је било „незадржано“ у Топчидер, где се кнез
Милош налазио у то време. Шта је, међутим, била његова са
држина, такође је непознато. Постоје две могућности, у недо
статку очуване документације, о томе шта је паша могао да
одговори кнезу Милошу: или је поручио да ће учинити све да
се српска граница остави на миру, или је пак и даље инсисти
рао на њеној ректификацији онако како је горе већ изнето. Прва
могућност водила је окончању спора, ако не задуго оно бар за
једно дуже време — као што се већ десило у међувремену од
1834. до 1837 г. Друга могућност је само могла да даље заоштра
ва односе, што није ишло у рачун ни самом Исмаилу. Јер, Ми
лошев став је био врло јасан, а решеност да се одупре врло
убедљива, те се могло учинити Исмаилу за опортуно да нареди
својим подручним властима да једном прекину са провокација
ма и сукобима. Уосталом ни сам он није смео више да захтева
до да граница буде збиља „куде су је секли цареви људи“, као
што је већ раније сам изјавио. Сем тога, само неколико дана
раније, поводом поменутог сукоба на граници према Нишком
пашалуку „кнез Милош је био изишао Турцима у сусрет око ко
ришћења неке воде за турску воденицу, чији је јаз био заостао на
српској страни, као и око повратка неких граничних умки, које
су српски сељаци на своју иницијативу били пренели дубље на
турску територију, 53 — што све није могло остати непознато ни
Исмаилу. Но на то га је, такође, упућивала и околност да се са
Милошем није смело олако макар око чега завадити, пошто је
његов лојалан став према Порти и реалистичност његових по
граничних и заграничних погледа и поступака била позната
у Цариграду нарочито после његових — Милошевих — насто
јања да се догађаји бунтовне 1836 г. што пре нормализују.“
Све те околности, неоправданост турских захтева, упор
ност српске одбране, одлучност Милошева да се ни у чему не
попусти, као и његов углед, везе и утицаји на Порти, — све то
говори да је Исмаил могао бити за прихватање прве алтерна
тиве: за мирно решење сукоба на граници. Повлачење турских
захтева за ректификацијом српске границе и предузимање ад
министративно-полициских мера на терену требали су отуда у
будуће да спрече нове инциденте. На тај начин, цео српско
турски сукоб започет око воденица на Мрамору, а затим пренет
на поље претензија за оближњом српском територијом, могао је
добити овакав свој епилог, без обзира што је, посматрано са
гледишта интереса локалног турског и арнаутског становништва
*. Д.А. КК. Нахија Алексиначка. Но... 63 од 17. IV. 1837 г.

*3 Д.А. ДС. за 1837. КК. Но. 1161 од 7. IV. 1837 г. уп. ДC. Ho... 1054
А од 14. IV. т. г.
б* Види нашу расправу Кнез Милош и Белограчичка буна 1836 го
дине, Историски часопис Историског института САН, III. Београд 1952,
| 31 - 140.
— нарочито његове економске стране, могао имати значај само

једног палијативног решења.“
Случај два гранична инцидента у бившој Крушевачкој

нахији, интересантан за проучавање прошлости тога краја, био би
за проучавање опште политичке историје Србије тога времена
мање знаменит, да се у њему не огледа и један део пограничне по
литике младе српске Кнежевине. Кнез Милош, који је у то вре
ме био политички претставник Србије према иноземству, упра
во је био од пресудног утицаја за одређивање њене пограничне
политике. Јако осетљив на своју личну и политичку безбедност
у земљи, он је то још више постојао када се радило о безбедно
сти граница Србије. Чак и онда када је притиском догађаја и
времена био полако примораван да један део унутрашње ад
министрације препусти другим установама — као што је то
био Совјет, кнез Милош се није хтео никако одрећи своје нај
будније пажње за догађаје који су се одигравали на границама
Србије или у њиховој непосредној околини. У Србији он је о
томе водио прву реч. У горе изнетим догађајима ми смо поку
шали. Да Претстави МО Његове ПОГледе О ОВОМе, и да ИЗ ОВОГa
извучемо принципе на којима је он заснивао свој став не
само према њима самим, него и према свима догађајима уопште
на српској граници који су собом носили тенденцију за било
каквом њеном повредом или ректификацијом. Не пустити ни је
дан педаљ земље натраг у турске руке, био је његов основни
принцип. И без обзира на ранију административно-политичку
припадност појединих места или крајева који су од 1833—34 го
дине припали Србији — а то је био случај на неколико места,
па и са селима. Брзеће, Жарево и Шошићи, и без обзира на
географско-привредне услове под којима су се нашла поједина
места и крајеви после просецања нове српско-турске границе,
кнез Милош је, независно од свега тога, сматрао да је гранична
линија између Србије и Турске рађена на основу података и
овлашћења хатишерифа од 1833 г., и повучена мешовитом срп
ско-турском комисијом, био једини исправни критеријум за во
ђење погранично-територијалне политике према Турцима. Да ли
је, поводом другог сукоба у крушевачком крају, изазваног спо
ром око воденица на Мрамору, кнез Милош развио и какву нак
надну и специјалну делатност на Порти“ није нам познато, а
и иначе цело то питање прелази оквире овога рада. Једино је
тачно и поуздано то, да је он у овим питањима био потпуно си
* У другој половини јула 1837 г. избио је нови сукоб у Козничком
срезу, којом приликом је била проглашена нека врста мобилног стања
у крушевачком окружју. Д. А. КК. Нахија алексиначка. Но. 105 од 24. VII.
1837 г. Кнез Милош у објашњењу алексиначком карантину јавља да је
„народ окружја Крушевачког због догодившегсе на тамошњој граници
немира чувањем граница зањат . . .“ Исто, КК. Но, 2947 од 27. VII. 1837 г.
Уп. и КК. Но. 3194 од 13. VIII. 1837 г., којим се налаже пуковнику Лаза
ревићу „да настоји да се граница сва загради“ палисадима. Политика од
24. VIII. 1952. г.
* Уп. Мих. Гавриловић, сп. д. 506 н. 3.
Два оружана сукоба на српско–турској граници 145
гуран у своје погледе и своје држање. Трезвен, реалан, задуб

љен y целу проблематику српско–турских односа и са јасно
израђеним погледима у овим питањима, кнез Милош је истакао
јавно и пред Србима и пред Турцима строгу објективност у
процењивању погранично српско–турских проблема. „...Границу
y течности, чувати, ваља, na нити, од ње што уступати, нити, је
прекорацавати, да би, Тако свагда, основаније имала, на које се
ослонити, можемо...“, писао је Милош Совјету поводом речене
распре према Нишком пашалуку. Тога се још више држао y
моменту турских захтева за Брзећем, Жар–евом и Шоцшћима.
Тиме је не само отклонио опасност да ова села и суседан терен
буду отцепљени Од Србије, него их је, напротив и упркос јаким
турским разлозима, сачувао Србији. На њиховом случају, кнез
Милош је само нагласио јаче једну црту из своје позитивне
националне политике, и пружио могућност историји да га ca
гледа и оцени једном мером више.
30 VIII 1952. Владимир Стојанчевић
Résumé
Stojanëevié Vladimir"
Deux conflits armés à la. frontière serbo—turque pendant
le premier règne du prince Miloš Obrenović
L’auteur souligne dans son article le fait que le tracé de la

frontière entre la Seubie et la Turquie en 1834, sur la base du ha
tichétif de 1833, a amené toute une série de conflits frontièrs, qui
avaient généralement pour cause le fait que la population frontière
turque et albanaise refusait d’obéir aux réglements du haticherif
de la Porte de 1833. L’auteur Stojančević s’occupe particulièrement
de deux conflits armés sur la frontière serbo-turque, dans la
région de l’ancienne ,,nahija” de Kruševac. Le premier surgit en
1834, ayant pour motif la résistance des Albanais a l’occasion du:
tracé de la frontière. Quelques années plus tard, en 1837, un
deuxième conflit surgit a cause de quelques moulins qui étaient
biens frontières, et il contentait précisement les prétentions ter
ritoriales de la population frontière turque et de leurs autorités en
vers la Serbie. Le caractère de ce conflit suscita l’intervention per
sonale du prince Miloš. Par rapport à ce fait l’auteurs montre la
vigilance du prince Miloš et sa résulation de ne redonner un seul
pouce de terre serbe aux Turcs. L’auteur souligne a la fin qu’avec
une telle politique étrangère et frontière le prince Miloš n’a fait
qu’accentuer un trait de sa politique nationale positive et qu’il a
offert а l’histoire une possibilité de pus pour qu‘elle puisse le voir
et l’apprécier davantage. ;
Историскн часопис САН 10

i . | |
|
| | |
-
| |
i
| |
и
| | |
и | |
и I
и | |
| |
i и
|| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
| | | | | |
||
| | | |
| |
|
| | | |
| |
|
| |
-i voкичко ЕплРхиско влАстEлинство "
Фрагмент повеље, исписан на зиду звоника епархиске и архи
епископске цркве у Жичи, спада у најстарије сачуване споменике
српског народа и претставља један од закона Стефана Првовен
чанога. Из овога документа, који је само извод из жичке повеље,
видимо колики је био један од земљишних поседа почетком XIII
века приликом оснивања аутокефалне жичке архиепископије, затим
какве су биле привилегије, правни и унутрашњи односи итд. За
нас је од нарочитог интереса онај део повеље, који говори о
прилозима властелинства, због тога јер садржи називе села и засе
лака, планина, области, дакле топономастичку грађу прворазредне
изворне вредности у времену стварања и ширења Немањићке
Србије. Нажалост цела топономастичка грађа повеље своди се на
неких деведесетак географских имена и није ни издалека онако
богата као што су то Светостефанска, Дечанска, Арханђеловска
(Призрен) и друге. Због фрагментарног садржаја отпали су из
повеље многи подаци који се односе на насеља, привреду, гра
нице, бројно стање, занимање и етнички састав становништва. И
поред овога повеља је од велике вредности, јер пружа глобалну
целину са именима земљишног поседа, затим указује на словенски
карактер многих географских назива.
Текст овога извода жичке повеље објављен је на више места“,
док је проф. Рад. Грујић у својој студији „Епархијска власте
линства у средњевековној Србији“ обрадио и жичко властелин
ство износећи топографију поседа према секцијама 1:100.000 и
Речнику насељених места.“
Приступајући обради појединих властелинстава и прикупља
јући топономастичку грађу на терену, Историски институт ми је
омогућио да прикупим и саопштим ту грађу и са жичког вла
стелинства. С обзиром на овај задатак и моја истраживања овог
властелинства односе се углавном на топономастичку грађу садр
жану у повељи, коју сам испитивао и прикупљао на терену. Поред
чисто топономастичких проблема додирнути су и други које зах
тева ова историско-географска студија. Исто тако учињене су и
* Јоаким А, Вујић, Путешествије по Србији, изд. СКЗ, Београд 1901, 181—

187; Pavel Josef Safarik, Památky Listini, Psany, v Praze 1873, 6–10; Г. Магара
шевић, Сербски Летописи за год. 1828, друга частица, у Будиму, 9–22; Fr. Mik
losich, Monumenta serbica, Viennae 1858, 11–16; Ст. Новаковић, Законски споме
ници српских држава средњег века, Београд 1912, 571-575; А. Соловјев, Одабрани
споменици српског права од XII до краја XV века, Београд 1926, 17—23.
* Др. Рад. Грујић, Епархијска властелинства у средњовековној Србији, Бого
словље св. 2 и 3 година VII, Бeoгрaд 1932, 6-15.
148 Гавро А. Шкриванић
извесне коректуре у разним текстовима објављене повеље, а који

се односе на насеља и планине властелинства. Напомињем да сам
поред теренског испитивања и прикупљања грађе користио и ката
старске књиге у Ранковићеву. Напослетку као путоказ у овоме
раду послужила ми је и раније споменута расправа проф. Рад.
Грујића.
Ради бољег прегледа цитирам оне делове повеље, који го
воре о прилозима, а при томе садрже називе локалитета или ре
гулишу њихове ОДНОСе..
Gтефана по Божиeи милости већнкчани пркви крала вк се
сок пскике земле, Диоклитике и Травоуние и Далмацие и Захлкмиe,
и са пуkзавлоувленили, ми синолик Радославолик по Боживи ми
лости намћстљниколик ин приносивк... на крњиоу и на од ћанике
слоужештилик светолику кралису селиоу: село Талвско и сљ Ратинов,
и ск. Зиклопитова Моуковк, Тополкница са Кокошалии, Риканица
и ск. кнећми овкршкии и са Брikновљ, Жича са Батиномк, Ри
вичи ск. Чокнова РkКолик, Тлксто Брк до ск Рашккима Дуклом,
и са Штитаринова, Пikuкчаница књса са Пећнаномк Боуковица,
Граховишта васа, Gвинаци Грачаница. Радивко, Конараво, Чрњн
taвe ск. G-koчов, Брkeтница ск траголик Gвнвница са Окроугломк.
Rossaе ск Чечннолик, Гвочаница ск. Поупавними; oy IGакцикн села:
Долана Екск, Борккњ, Ганила. Доврина, Китахово; a sy. Хвостнik
села: Пека са заселикели, си, Чрнки Еркха... Gтантази, То-ksови
тикка, Гoрaжда Екск, Накла Каск са Челпскии и са Мавлани.
Икотоглавка са градом, а оу Затонik ceма: Чркнкча са заселнема
си, ов-k Ивани ск заселикелик. Заликчане ск заселикелик, Доувоко
Гане и вкса си-k села ск заселинами си.
II. 1. се су Зетik. села: Трiksоле, Плавници, су Горскои
Жovnik Голичњ.
Из предњега текста види се, да жички посед не претставља
једну повезану површинску целину, већ растурену на шест разних
група у разним областима српских земаља. (Сл. 1 в. прилог). -
Прва група налази се у поречју доњег Ибра и Западне
Мораве, дакле у области манастира Жиче обухватајући 32 села
и За СеO Kal.
Друга група у области Јелца, тј. данашњем „Старом Кола

шину“ са 5 села.
Трећа група у Хвосну, тј. данашњој Метохији са 11 села
и заселака.
Четврта група у Затону на десној обали реке Лима наспрам
Бијелог поља са шест села и заселака.
Пета група насеља у Зети, данашњој Црној Гори, са два села.
Шеста група са једним селом у Горској жупи, тј. југоза
падном крају данашњих Куча, тј. југоисточно од Никшића.
Жичко епархиско властелинство 149
Прекид земљишног континуитета код жичког поседа после

дица је ондашње структуре саме државе коју су у главном чинили
разни властеоски поседи, уствари малене државе „sui generis“
и владарски поседи разасути по територији целе земље. Дакле,
у жички посед су ушли они крајеви у Зети, Хвосну, Затону,
Јелцима и Горској жупи са којима је краљ слободно располагао,
Вероватно да је ова разбацаност диктовала потреба, да се посед
прве српске архиепископије распореди на што већем државном
пространству, како би се осетило њено постојање, или пак, да се
комбиновањем прихода са различитих територија постигне што
јача економска независност. Јединство поседа било је загаранто
вано јурисдикцијом жичког епископа, односно архиепископа над
свима прилозима, без обзира дали се они налазе на територији
неког другог епископа: „гдјk или, соу села подк коими пискоу
питаии, да не имакота надк ни ми никогре овласти пискоупине,“ “
Од пробројаних група било је спорно питање, где се налазе
предели Затон и Горска Жупа.
Позивајући се на чињеницу, да прилози у Затону стоје између
прилога у Хвосну и Зети, Ђ. Даничић је мишљења, да би Затон
требало тражити далеко од Жиче, можда у Херцеговини“. За
Горску Жупу пак каже, да пошто се помиње после прилога у
Зети, да је била „негђе на оној страни“. При овоме вероватно
је мислио и на ону приморску Горску Жупу јужно од Макарске.“
Ј. Ердељановић је мишљења, да је Горска Жупа захватала поред
предела око Подгорице (Титограда) и југозападни део садашње
кучке области“.
Проф. Р. Грујић не осврћући се на мишљење Ђ. Даничића
тачно је одредио област Затона. Предео Затона, по Грујићу,
налази се скоро на средoкраћи тј. у Полимљу источно од Бијелог
Поља, дакле између прилога у Хвосну и оних у Зети, тачно онако
коко то логично следи из текста. Повеље, а супротно од Дани
чићеве претпоставке”. И чињеница, да се од прилога шест села
и заселака, који се помињу у Затону, данас у тој области налази
пет, говоре у прилог Грујићу.
Горску Жупу проф. Рад. Грујић узима у крају око кланца
Дуге између Бањана и Пиве. За ову поставку позива се на посто
јање села Гослића у Голијској општини, претпостављајући да је
то старо село Голић, затим на сачуване називе планине Ноздре,
Јаворје и Лукавица, које се ређају непосредно после прилога у
Горској Жупи.
* Ст. Новаковић, исто, 573, XIV (став).

“ T. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, у Биограду 1863,
1, 367—368.
5. Т. Даничић, исто, I, 220 — 221.
i “ Др. Јован Ердељановић, Кучи племе у Црној Гори, Београд 1907, Насеље
српских земаља, IV, 57—59.
7. Др. Р. Грујић, исто, 12.
1 50 Гавро А. Шкриванић
Упоредимо ли Ердељановићево и Грујићево убицирање Гор

ске Жупе видећемо да више чињеница говори у прилог Ј. Ерде
љановића, иако се у томе крају није сачувало предање, да је ту
некад постојало село Голић. У хроници попа Дукљанина предео
у Зети који је узео Ј. Ердељановић зове се именом „Горска“.“
Затим И. С. Јастребов претпоставља Горску Жупу у области
данашњих села Кастроти, Хоти и Шкрели,“ и напослетку, Ст. Но
ваковић сматра, да је Горска Жупа обухватала пределе око Под
горице (Титограда).“ Код оба ова писца Ј. Ердељановић налази
потврду својој претпоставци.
Налазећи се у овом крају, Горска Жупа је била на комуни
кационом правцу којим је циркулисао саобраћај између крајних
делова поседа. Тим крајем су пролазили путеви: из долине реке
Таре преко Брскова у долину Мораче а одатле у Плавницу;
затим из Пећи, Андријевице у Горску Жупу; напослетку из Новог
Пазара преко Тутина, на Бихор, Беране у Горску Жупу. Природ
није нам изгледа да су ови путеви ишли на југ преко Горске
Жупе ка Скадарском Језеру и мору, него на запад у предео
кланца Дуге између Бањана и Пиве, где проф. Рад. Грујић прет
поставља да се налазила Горска Жупа.
: ----
Прва група (сл. 2) обухвата 24 села и засеока у старој жупи

Морави, данас жички срез; 4 села у старом Борчу, данашњој
Гружи; 2 села у старој жупи Моравици, данас моравичком срезу,
и, напослетку, 2 села у Гвочаници. По броју насеља ово је најача
група, а по природи и плодности земљишта најбогатији део жич
. ког поседа. Према распореду прилога граница ове групе обухвата
углавном територију између Бресничке реке и Груже до њеног
утока у Западну Мораву укључујући ту и села Бресницу и Сиб
ницу, затим се наставља од ушћа Груже на југ преко изворног
дела реке Расине остављајући Жичком манастиру планину Жељин,
закреће на запад до реке Ибра остављајући цркви села Пупавни
и Гокчаницу; даље продужава Ибром до ушћа реке Лопатнице
остављајући Богородичиној цркви у Студеници села Церје и По
лумир; иде током Лопатнице до у висину изворног дела Самуил
ске реке коју потом следи до њеног ушћа у Западну Мораву,
да би се спојила са ушћем Бресничке Реке.
А. У СТАРОЈ ЖУПИ МОРАВИ И ГВОЧАНИЦИ
1) На десној обали реке Ибра : село Талско са Ратинов и

са Заклопитов Луков, с. Тополница са с. Војушами, с. Рибница
са свима површинама и с. Бреном, Жича са с. Батина, с. Рибичи са
* Др. Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Београд—Загреб 1928, 452,
прилог XII; Др. Иван Црнчић, Попа Дукљанина Летопис, Краљевица 1874, 38 и 51.
* И. С. Жстребов, Стара Сербиа и Албанин „ети двћ жупљи волости и еше
третња волостњ Горска (вњ которуко вкодили по вceи вћpoатности села Катстрати,
Хоти и Шкрели.“ Споменик ХLI, II разред 151, Бeoгрaд 1904.
“ Ст. Новаковић, Српске области X и XII века, Гласник срп. ученог дру
штва, 48, 15, Београд 1880.
заселком Црна Река, с. Гвочаница са с. Пупавни. Иако село Зам

чање по повељи припада групи прилога у Затону, ипак ћемо га
овде разматрати, пошто сматрамо да својим географским поло
жајем припада овој групи.
(2) променио назив

б) не постали О
О постали БРЕСТНИЦА
(3) па постоји АЛИ
ЈЕ
утврЋЕН ЛОКАЛИТЕТ
ГРАЧАНИЦА (2) O О
овуковици ФРАдиљ Воa)
ранков
ПЕШудници О
свињци, ДРАХОВИШТА ирнирвао
(3) су Mili О
алга
(2)
ОштитAдин 5нича оратин
__
ОРАШЈНилгл. qаибичи БитиНА (3)
_
обрена (2) латитилика

TanahњицА
__ ривницА О (2)
TЛСТо 5210 (2) OцрнА РЕКА војушле
Озимчињr
S”
S”
o s
ОПИТАВНИ
О нечини
Об050/IE (2)
Сл. 2
Прва група насеља властелинства
The first groupe of the villages and hamlets of the Nobility
Сва, ова насеља, подељена са реком Рибницом (десном при

током реке Ибра), на две подгрупе и то:
а) источну, тј. од с. Талског закључно са с. Војушами, и
б) западну, од с. Рибнице на запад па закључно са с. Пу
Павни на ЈУГ.
Ређање прилога у источној подгрупи иде од запада на исток,
а у западној од истока на запад, па се завршава на југ у висини
реке Студенице.
а) и сточна подгрупа.
с. Талско (Талкско) данас не постоји под тим именом. Проф.
Рад. Грујић наводи, да је Талско по свој прилици променило назив
у с. Кованлук.
Приликом теренског испитивања нисмо успели да у Кован
луку и његовој непосредној околини утврдимо, да се сачувало у
предању или у називу локалитета име Талско, нити њему неко
слично име. Постоји предање у народу, да је северо-источно 2 км
од данашњег Кованлука постојало неко старо насеље, затим да
су се на падинама косе ка реци Ибру налазиле манастирске кош
нице. Исто тако постоји предање, да су се у том крају за време
Турака налазиле ковачнице, па неки сељаци доводе у везу да
нашње име села Кованлука са „ковањем“. Међутим ово не можемо
примити као исправно из раЗЛОГа, што се и Данас код народа
каже: „какав ти је кованлук“ када се пита за приход меда.“
Према овоме очигледно је да име Кованлук потиче једино у вези
са медом, а не са „ ковањем“.
С обзиром на чињеницу да постоје трагови о постојању ста
рог насеља у непосредној близини с. Кованлука, затим да су се
на том месту налазиле манастирске кошнице и напослетку ређање
прилога у тексту повеље: „Талско са Ратинов и Заклопитов Луков“,
дакле са селима, која су сачувала назив до данас, може се пози
тивно тврдити, да је с. Талско изменило назив у село Кованлук,
па према томе је и претпоставка проф. Грујића тачна.
Тачан положај простирања ранијег села Талско је од источне
ивице с. Кованлука тј. од гробља ка венцу косе на коту 200 па
до потока Осољана или западне ивице с. Панчева на запад до
реке Ибра,
* Вук Ст. Караџић, Српски рјечник истумачен српским и латинским рје

чима, у Биограду 1898, на стр. 291 стоји за реч Кованлук: „види челињак и уљаник.“
Код речи челињак на стр. 850 стоји: „мјесто где су челе и кошнице“. У Рјечнику
хрватског или српског језика ЈАЗиУ, V, 408 реч Кованлук значи пун воска и
меда; Миодраг Ал. Пурковић; Попис села у гредњовековној Србији, ГСНД,
Скопље 1940, 146.
По казивању земљорадника Лазара Николића и Миодрага Андрића из с.
Кованлука, и данас је тај крај око венца поменуте косе познат под Медоносан.
Ту је и данас одлична липовина те сељаци из околних села, а нарочито из села
Сирче, доносе своје кошнице. По казивању сељака Сретена Борчевића из села
Кованлука, и данас се на месту званом Милојковац (1 км. сев.-зап. од села) познају
рупчине и наилази се приликом орања на растреситу земљу помешану са разним
отпацима, што очигледно говори о постојању старог насеља.
Село Конвалук је повучено од ивице косе ка југу и западу

од старог насеља. Гробље села Кованлука датира од почетка
прошЛОГ Века.
Село Ратина“ (Ратина) и данас постоји под истим именом
и то источно 2 до 3 км. од Кованлука.
Село Заклопипа Лука“ (Заклопита Моука) налази се источно
2 км. од села Ратине под именом Заклопаче.
Село Тополница“ (Тополњница) не постоји под тим именом.
По ређању прилога у повељи и распореду насеља на терену
с. Тополница би требала да буде данашње с. Врба. Ово је миш
љење и проф. Грујића. У с. Врби и њеној непосредној околини
данас не постоји никакав назив локалитета, који би нас потсећао
да је ту постојало насеље Тополница. Међутим сачувало се
предање код старијих сељака, да је на месту данас званом „доње
поље“ (између с. Брбе и Врпске Аде) било раније много топола.
По распореду насеља на терену и ређању прилога у повељи, као
и постојање предања, да је у том крају било много топола, може
се сматрати да је с. Тополница могла бити на место данашњег
села Врбе, и да је променила име.
Напомињемо да се, по казивању мештана код Врпске Аде,
налази грчко гробље, које мештани називају „грчкара.“
Данашњи назив села мештани везују за дрво врбу, које има
доста у овом крају.
Село Војуше“ (Нокоше) данас не постоји под тим називом. По
реду излагања прилога у повељи и распореду насеља на терену оно би
требало да се налази источно од с. Врба, а на простору с. Врба,
с. Подунавац и с. Вранеши. По проф. Грујићу Војуше би требало да
буде данашње с. Врањеши, и стварно утврдили смо на терену да
се у непосредној близини села Војуше (северно 1—2 км) налази
један локалитет који сељаци зову „старо село“. Овај локалитет
обухвата око 100 хектара забрана-шуме и њива и досеже до
друма и железничке пруге Ранковићево — Врњачка Бања. На овом
простору има данас око 30 домова, углавном нових, а поред
самог друма (источно 2 км. од с. Врбе) старо гробље, које је
друмом подељено на два дела. Сем два изузетна укопа пре неких
* Ратина је словенског порекла, а значење јој треба тражити у речи р"т

или рат, стонски рат, богородица ратачка итд. Вероватно је насеље добило име
по рату кога је правило ушће реке Ибра са зап. Моравом. Услед помереног тока
западне Мораве данас је тај рат удаљен од села Ратине око 2 км. М. Пурковић,
исто, 135.
* Заклопита лука или данашња Заклопача је словенског порекла и значи
заклоњено место. Вероватно је у оно доба село било заклоњено у шуми или
неком земљишном угибy; М. Пурковић, исто, 94.
* Порекло имена Тополница очигледно долази од речи топола, што потвр
ђује исказ земљорадника Радос. Антонијевића у присуству секретара МНО
Животе Љубичића, да је постојала једна огромна топола, коју нису могла обу
хватити 4 човека. Ову тополу сељаци су звали „тополовска топола“. Из овога
назива да се закључити да је топола припадала истоименом насељу.
* Ђ. Даничић, исто, 1. 153; М. Пурковић, исто, 74, можда заселак Тополнице.
10
30— "0 година, сељаци не памте да је било других на том гробљу

и верују да је гробље веома старо. На неким надробним споме
ницима виде се натписи из прошлог века. Очигледно је да се на
овоме атару тј. „старог села“ може претпоставити да је било село
Војуше. Сам текст повеље „Тополница са Војушами“ говори, да
је насеље било у близини с. Тополнице, било као посебно село,
или као заселак Тополнице.
Сва побројана села у источној подгрупи распоређена су на
равничастом и веома плодном замљишту у луку и то ближе
венцу терасастог земљишта, чије падине су стрмије ка реци
Ибру, а блаже ка р. Западној Морави. Идући ка југу земљиште
се постепено пење прелазећи у земљиште делимично покривено
младом шумом.
б) за пад на под група

Село Рибница“ (Ривкница) постоји и данас на левој обали
истоимене реке и то на пространству од око 5 км; разбијен облик
села сачувао се ЈОШ ИЗ Оних времена, што се види из текста
повеље „Рибница са свима површинама“. Село има старо гробље,
које нас по споменицима у многоме потсећа на оно раније споме
нуто код с. Вранеши. Сачувало се предање, да је село припадало
манастиру Жичи. На јужном крају села у забрану (шуми) предела
који се зове „Требиска махала“ налази се „црквина“ на којој се
добро виде темељи порушене цркве. Преко пута црквине тј. на
левој обали р. Рибнице, а на коти 402 постоје још трагови зидина
старог Града.
Село Рибница се простире на северним падинама Стрменице-к.
679 и у долини реке Рибнице. Земљиште је благо, таласасто,
равничасто и добро обрађено, местимично са мањим забранима.
Село Брена“ (Буkна) сачувало се у називу краја на десној
обали р. Рибнице, које се данас назива Берановац.
Село Жича“ (Жича) је данашње село Крушевица, које се
налази у поречју жичке реке, а у непосредној близини и око
манастира Жиче. У народном говору име Жича означава данас
и село и манастир, а и најближу околину манастира.
“ Сељаци везују порекло имена за име реке која има довољно рибе. М.
Пурковић, исто, 136; Ђ. Даничић, исто, III, 69; За „црквину“ сељак Радивој Савић
(рођен 1873 године) каже да је, по предању, црква пре Жиче „вајкадања“ и да
су је срушили Латини (подразумевају католике, вероватно Мађаре). Приликом
копања јаза у близини „црквине“ сељаци су наилазили на стари новац и још
неке предмете. __
* Рјечник ЈАЗиУ, 1. 626, село близу Жиче; Ђ. Даничић, П. 83; М. Пурко

вић, исто 67. _
* По предању село Жича је већ једном променило своје име, а данашње

име Крушевица добила је почетком прошлог века када је кнез Милош пролазио
тим крајем. Чувши да се село зове „Безбоге“ запитао је сељаке што најбоље
рађа у селу. „Крушка“, одговорили су сељаци. — „Од данас нека се село зове
Крушевица“, — рекао је кнез Милош. М. Пурковић, исто, 94, наводи, да данас
код манастира постоји велико село Крушевица.
Жичко епархиско властелинство - 155
| Село Батина“ (Батина) сачувано је у називу утрине на

источној страни села Крушевице, а на међи према селу Рибници.
Према томе отпада претпоставка да је Батина данашње село
Готовац. О пореклу имена села Готовац има неколико верзија.
Једна од тих је, да се у селу готовило јело за градитеље мана
стира, па је због тога село добило назив Готовац.
Село Рибичи“ (Ривичи) није искључено да је име села уско
везано са рибарењем, рибњаком и т. сл. У томе случају за манастир
би овај прилог био од нарочите важности с обзиром на снабде
вање рибом, особито за време постова. Данас не постоји на терену
село Рибичи; међутим, како се у тексту повеље Рибичи помињу
са Црном Реком, која и данас постоји на ушћу истоимене реке,
може се сигурно тврдити да се село Рибичи налазило негде на
обали реке Ибра, а у пределу између села Замчање и села Мата
pуге, дакле у крају који је и данас познат богатим риболовом.
Испитујући на терену овај предео утврдили смо, да је предео од
Црне Реке до села Папрaтне-Матаруге два пута богатији рибом
него онај између села Замчање и Црне реке. Према овоме и село
Рибичи требало је да буде негде на том простору. Према броју
забоја“ тј. места погодних за риболов, оно би требало да је
било на месту данашњег села Папрaтне-Матаруге, у чијој се
близини налазе неких десетак забоја. Земљиште код поменутог
села омогућавало је постојање рибњака, које су манастири тога
времена имали. И по ређању прилога у повељи Рибичи су могли
бити само ближе Жичи, тј. од Црне Реке па негде ка манастиру.
На терену није се сачувало никакво предање о постојању села
Рибичи, нити постоји неки назив локалитета који нас на то потсећа.
Заселак Црна Река“. (Чукна Рkka) постоји и данас али не
као село већ као заселак и крај и то при ушћу истоимене реке,
на којему се налази неких седам домова.
Село Замчање“ (Заликчане) постоји и данас на р. Ибру под
истим именом на окуци званој „лакат“. Село је на стрмој падини
к. 419 разбијено. Сачувало се предање да је у старо време село
припадало манастиру Жичи.
Интересантно је напоменути да се село Замчање наводи у
повељи међу прилоге Затона у Полимљу; међутим тамо не постоји
никакво насеље, ни назив локалитета који говори у прилог овоме,
* Рјечник ЈАЗиУ, I. 208, село близу Жиче; М. Пурковић, исто, 60, можда
данашње село Готовац.
* Код С. Новаковића у Законским споменицима, на стр. 571 у тексту
жичке повеље стоји: „Рибизи с Чрнов Рјеком,“ тако исто и у регистру на стр. 881.
Проверили смо текст повеље и утврдили да треба да буде „Рибичи с Чрнов
Рјеком“, па према томе треба спровести исправку текста и регистра. Напоми
њемо да код Ј. Вујића, П. Ј. Шафарика, А. Соловјева и других стоји „Рибичи
с Чрнов Рјеком“. Код М. Пурковића, исто, 136, стоји Рибизи, па је потребно
И ОВО ИСправити.
* Реч „Забој“ не постоји у Вуковом речнику.
* М. Пурковић, исто 158, данас заселак Црна Река у општини Матаруге.
* М. Пурковић, исто 95, данас село Замчање код Матаруга.
иако има једна верзија, да постоји Замчање као заселак села

Костићи у затонској општини.“ Упоредимо ли распоред насеља
из текста „Рибичи са Црном Реком“ са оним на терену (где се
међу Црном Реком и Гвочаницом са Пупавнима налази с. Замчање)
видећемо, да не може бити сумње да се ради о селу Замчањима
у Подибру, а не у Полимљу. И чињеница да је очувано до данас
о томе предање, да је село припадало манастиру то потврђује.
Међутим не постоји никакво предање да је село пресељено из
Полимља. Наше је мишљење да се ради о грешци препнсивача
повеље, или извода на зиду у Жичи, док проф. Рад. Грујић је
мишљења да је вероватно из неких властеоских разлога село
пресељено из Затона у Полимљу у Подибар.
Село Гвочаница“ (Гвочаница) налази се источно од планине
Жељин у горском крају са скоро непромењеним именом Гокча
ница, која се употребљава у значењу предела и села.
Село Пупавни“ (Поупавани) данас заселак Пупавно у Плани
близу села Гокчанице а на десној обали речице Планска.
2) На левој обали реке Ибра: село Тлсто Брдо, са Рашким
Делом и Штитарином, Пјешчаница „вса“ са Пјечаном, Буковица,
Граховишта „вса“, Свињци, Грачаница, Радијево и Конарево
Село Тлсто Брдо“ (Таксто Брадо) сачувало се под савре
меним именом Дебело Брдо. Међутим постоје на левој обали р.
Ибра два такова назива, која долазе у обзир и то: један код
села Маглића, као назив локалитета, и други као насеље код
ушћа реке Лопатнице. Вероватно да је Тлсто Брдо данашње село
Дебело Брдо као што претпоставља и проф. Грујић из разлога
што се у селу код мештана сачувало предање, да је село некад
припадало манастиру Жичи. Позивајући се на Ст. Новаковића,
М. Пурковић доводи у везу овај прилог са оним у Алтину. Напо
мињемо да сем истоветног назива. Не МОЖе се НИКаКва ВеЗа тра
жити између ова два насеља, због тога што у Алтину не постоји
ни један прилог жичког властелинства.
Села Рашки Дел и Шпитарина“ (Рашккми Д-ћак, Пlтита
рина) не постоји никакав назив локалитета који би потсећао на
* Рад, Љ. Павловић, Подибар и Гокчаница, Београд 1941, Срп. етно
графски зборник књ. LVI, 248.
* Гвочаница је словенског порекла, а настала је од речи „Гвоздац“. (Податак
добивен од П. Ивића; асист. Инст. за српски језик: Рјечник ЈАЗиУ, ПИ, 521,
једно од села које је Стеф. Првовенчани приложио Жичи; М. Пурковић, исто, 77.
* М. Пурковић, исто, 133. Ако су Пупавни били заселак Гвочанице, како
изгледа по тексту повеље, онда је Гокчаница код Краљева, каже Пурковић, и ту
треба да су били и Пупавни. Са овим се неслажемо. Зашто да тражимо Пупавне
код Краљева, када већ постоје на терену као заселак Пупавно; Рад. Љ. Павловић,
исто, 248.
27 Tлсто брдо-Дебело брдо је словенског порекла. По гумнастом облику
брда на коме лежи село, брдо је добило име „дебело“, па вероватно и само село.
М. Пурковић, исто, 147, позива се на С. Новаковића, Законски спом. 571, да је
Тлсто брдо у Алтину.
* М. Пурковић, исто, 135 и 160.
некадање њихово постојање. Исто тако не постоји никакво пре

дање о њиховом постојању у поречју река Лопатнице и Самуилске
реке. По ређању прилога у тексту повеље једино можемо прет
поставити да су се поменута села налазила негде на простору
између данашњег села Дебело Брдо и села Пекчанице.
село пошчаница“ (Пикшкчаница) сачувало се и данас под
именом Пекчаница. Село је разбијеног типа, на брдовитом земљи
шту у дужини око 3—4 км. Дакле, поред имена село је сачувало
и свој разбијени тип, јер очигледно излази из текста повеље
„ПHкшњчаница васа...“ да се радило о селу које је разбацано на
већем простору.
село Печан (ШЊчан) данас не постоји. Сличност назива и
везивање села Пешчанице са Печаном даје нам основа да претпо
ставимо, да се ово село током времена сјединило са селом
Пешчаницом у данашње соло Пекчаницу.
Село Буковица“ (Боуковица) постоји и данас у поречју
Буковичке реке под истим именом. Село је разбијеног типа и
простире се на пространству око 5 км. брдовитог земљишта.
село Граховишта“ (Граховишта) није се сачувало на терену.
Вероватно да је село било југоисточно 1–2 км. од данашњег
села Роичевића, где постоји земљишни комплекс од око 70 хек
тара који се зове „старо село“.
Село Свињци“ (Gвинкци) сачувало се на североисточној
ивици села Роичевића у називу локалитета „свињчине“. Величина
овог земљишног предела је око 60 хектара претежно шуме.
Село Грачаница и Радијево* (Грачаница, Радиево) не постоје
под тим ни сличним именом. Према ређању прилога у повељи
и распореду изнетих насеља који постоје на терену може се
претпоставити, да су се налазила на простору село Врдило, село
Mрсач, Ранковићево. Миод. Пурковић мисли да је стара Грача
ница данашње село Грачац, које се налази код села Подунавци,
„дакле око 20 км. источно од Жиче. Када би ова претпоставка
* Пешчаница је словенског порекла и требало би да потиче од речи „песак“

„пћсњкњ“ Податак добивен од асистента Института за српски језик П. Ивића.
По Рјечнику ЈАЗиУ, IX, 925, име долази од пешчаног земљишта; М. Пурковић,
исто, 126.
*“ Буковица је словенског порекла, а значи букову гору или шуму. Рјечник
ЈАЗиУ, II, 725, село у Карановачком срезу (Ранковићево); Ђ. Даничић, 1, 87;
М. Пурковић, исто, 69.
* Свакако да име Граховишта потиче од речи грах; Рјечник ЈАЗиУ, III,
-
381, име месту; М. Пурковић, исто, 82.

* Село Свињци треба довести у везу са свињама. И данас постоји предање
по коме су у овоме крају у старо време чуване свиње. Реч је очигледно словен
ског порекла. М. Пурковић, исто; не наводи ово село, те би требало да се унесе.
* Грачаница је словенског порекла и постала је од речи Градњцћ (П. Ивић).
По Рјечнику ЈАЗиУ, III, 359, име је постало од основе речи „грачанин“ којој је додат
наставак „ица“, Ђ. Даничић, 1, 234; М. Пурковић, исто, 82, сматра, да је Грача
ница данашње село Грачац код Ранковићева. Село Радиево спомиње на стр. 134.
била исправна, онда би овај прилог био унет међу оне прилоге
из источне подгрупе и не би се ређао
се налазе западно од манастира Жиче. са свима прилозима који I.
Село Конарево“ (Конарево) сачувало се ПОД истим именом

на левој обали реке Ибра, а источно од села Врдила.
Код ове групе насеља ређање прилога иде од села Дебело
Брдо па на запад и даље скоро у круг. Од једанаест насеља,
колико има ова група, скоро истоветна имена сачувала су четири
насеља и један локалитет. Нестанак старих насеља са именима
може се протумачити чињеницом, да се цео овај предео налазио
на важном комуникационом правцу којим су се кроз векове кре
тале војске и водиле сваковрсне акције. Богатство и пролазност
поменутог предела ишла је на руку разноврсним пустошењима.
3) На левој обали Западне Мораве.
Село Чpнава“ (Чркнаве) данас не постоји. Професор Грујић

претпоставља да је село постојало на земљишту бивше општине
села Милочаја. Прешли смо цео овај крај од села Адрани па на
север до села Гајчани, затим од Катанског Поља на западној ивици
села Милочаја па до Горелог Поља на исток, и, напослетку, пре
гледали смо и катастарске књиге, али без резултата. Једино
постојање села Сирче, као и везивање насеља на левој обали
реке Ибра са онима на левој оoали Западне Мораве говоре у
прилог Грујићевој претпоставци. Овај крај био је јако пустошен
за време Турака и у току ХVII века насељен је становницима из
крајева око Никшића, те није ни чудо да је потпуно ишчезао
овај средњовековни назив. Миодраг Пурковић доводи у везу
Чрнаву са заселком Црњево код Ивањице; међутим сматрамо да
Чрнава не може бити код Ивањице, пошто Жича по повељи није
имала тамо своје поседе, те сматрамо да је убицирање Чpнаве по
Грујићевој претпоставци природније.
Село Серча* (Gkpкча) је без сваке сумње данашње село

Сирча, које се налази на јужним падинама Котленика, а северно
од Ранковићева. Село је разбацано на пространству од неких 5 км.
по благим и плодним падинама планине Котленика. Сачувало се
предање да је село некад припадало манастиру Жичи.
* Конарево је словенског порекла, а настало је у вези са речи коњ.

М. Пурковић, исто, 103, Рјечник ЈАЗиУ, V, 261, село близу Жиче.
* Чрнава долази од речи „црн“, порекла је словенског; М. Пурковић,
исто. 158, Рјечник ЈАЗиУ, II, 840, близу села које се сада зове Сирча.
* Постанак имена Серча, данашња Сирча, могла је настати од речи „сир“
или речи „сирак“. Већа је вероватноћа да је име настало од речи „сир“, јер се
село налази на планини Котленик, где су се налазили зимски и летњи пашњаци,
па је име „серча“ вероватно обележавало место где се правио сир.
Б. У ЖУПИ БОРАЧ — ДАНАШЊА ГРУЖА
Село Бресница са тргом“ (Брikcтљница) постоји под истим

именом на преседлини југоисточних падина планине Рудник и
северозападних падина планине Котленик. Село обухвата око 6 км.
пространства са две групе насеља и то: М. Бресница и Д. Брес
ница. Трг који се помиње уз село Бресницу по Грујићу је дана
шње село Трговиште на Котленику; међутим на терену нисам
могао утврдити ову везу између с. Бреснице и Трговишта, као
ни предање да су припадали манастиру Жичи.
Село Свибница“ (Gвиваница) сачувало се под данашњим име
ном Сибница, 8 км. јужно од Груже.
Село Округла“ (Окроугла) по проф. П. Ж. Петровићу очу
вано у називу Округло поље у потесу суседног села Врбета сев.
2 км, од села Сибнице.
B. У СТАРОЈ ЖУПИ МОРАВИЦИ
Село Чечина“ (Чечина) постоји и данас под истим именом

од ушћа речице Дајицке, затим десном обалом реке Студенице
на пространству од око 5 км. Сачувало се предање да је село
припадало манастиру.
Село Боболе“ (Боволе) данас не постоји, али се може прет
поставити да је било на десној обали речице Дајицке, а на месту
званом „селиште“. Овај локалитет се налази 1 км. западно од
јужне ивице села Чечине нема других локалитета који би потсе
ћали на постојање неког старог насеља у близини села Чечине,
па је мало вероватно да се село Боболе могло налазити на неком
другом месту.
Друга група у старом крају Јелца, (сл. 3) односно у данашњем
„Старом Колашину“. У ову групу прилога долазе села: Доња
Вас“, Борак, Гнила, Добриња и Витахово. Прва два села нису
сачувала имена. Исто тако нисмо успели да одредимо локалитет,
где су се налазила. По ређању прилога може се претпоставити
* Бресница је постала од „бреста“ и порекла је словенског, Рјечник

ЈАЗиУ, II, 627; Од XIII века па до 1718 године нигде се не помиње, а тада је
забележена по пописним списковима. Бресница је имала 1822 године 81 кућу.
Радомир М. Илић, О Љубићским селима, Насеља српских земаља, 11, 62 Београд
1903, М. Пурковић, исто, 64.
* М. Пурковић, исто, 138, данас село код Груже.
* У Рјечнику ЈАЗиУ, VIII, 868 под a) стоји: „у старој српској држави име
двема ваљда планинама“; међутим из Жичке повеље се јасно види да је посто
јало и село Округла, па би требало наведени текст допунити; М. Пурковић,
исто, 123; Петар Ж. Петровић, Гружа, Српски Етнографски Зборник САН.
књ. LVIII, 8 и 13.
“ У Рјечнику ЈАЗиУ, II, 919, село у округу ужичком; Ђ. Даничић, III, 464;
М. Пурковић, исто, 157, данас село Чечина код Ивањице.
“ Село Боболе не налази се у Рјечнику ЈАЗиУ; М. Пурковић исто, 64.
* М. Пурковић, исто, 88, у Јелцима.
да су се налазила негде северозападно од села Гниле и Добриње.

Напомињем да се у овом крају налази село Савин Бор, које нас
потсећа на село Борак“.
\
Ошани врх
ОПЕН,
Отргнавитим
Оника вео
T-
Одлута:
|
|
N. Л, ИТАЛА.
тv Опрашили вас |
Сл. 3. — Друга, трећа и четврта група насеља властелинства. Тhe second, thurd
and fourth groupe of the villages and hamlets of the Nobility.
Село Гнила“ (Ганила) постоји са непромењеним именом јужно

6—7 км. од Тутина.
Село Добриње“ (Доврина а) налази се са истим именом источ
нo 2–3 км. од села Гниле.
* Борак је словенског порекла и претставља деминутив од „бора“;

П. Ивић. У Рјечнику ЈАЗиУ, II, 549, стоји: име места у Србији, а под a) негде
близу Жиче. Ово је потребно исправити и ставити „негде близу Новог Пазара“;
* Гнила означава место где има гниле, или где се вади гнила. Село у
Јелцима, Рјечник ЈАЗиУ, III, 226; М. Пурковић, исто, 79, село у Штавничком срезу.
* У Рјечнику ЈАЗиУ, II, 515, село негде близу Жиче под знаком питања,
а затим се цитира извод из Жичке повеље по којему је с. Добрина у Јелцима.
Данас постоји село Добриње, 3 км источно од села Гниле у Штавничком срезу,
па би требало извршити потребну исправку. Име је словенског порекла, а настало
је од основе „добар“. М. Пурковић, исто, 87, село у Штавничком срезу.
Село Виплахово“ (Китахово) је данашњи заселак Витаково,

Рајетичке општине.
Трећа група у старом Хвосну (сл. 3), или данашњој Мето
хији. Насеља ове групе налазе се у околини Пећи и то: Пећ са
засељем Црни Врх, Стлпези, Требовитићи, Гoрaжда Вас, Накл
Вас, Челпеки, Лабљани, Љутоглави са градом.
Сва насеља ове групе сачувала су своја стара имена упркос
тога што су насељена највећим делом арнаутским живљем. Сматра
се да је узрок овоме постепено досељавање Арнаута, затим што
је арнаутски живаљ био поштеђен од разних турских насиља.
Село Пећ“ (Пека) са засељем је данашња Пећ у Метохији.
Село Чрни Врх“. (Чркни Еркхк) је данашњи Црни Врх, се
верно 3 км. од Пећи. __
Село Стлпези“ (Gглzлези) данас село Ступ, источно 12 км.

од Пећи. __
село Требовитићи“ (Трksовитика) данас село Требовић, 4.

км. североисточно од Пећи.
Село Горажда Вас“ (Горажда Екса) је данашње село Гораж
девац, 6 км. на југоистоку од Пећи.
село Накл Вас“ (Накин Енск) данас село Накле, 6 км. севе
роисточно од Пећи, а 3 км. северно од Гораждевца.
Село Челпеки“ (Челпеки) је данашње село Челопек, југо
источно 15 км. од Пећи.
Село Лабљане (Мавагане) сачувало је свој назив до данас и
налази се у Метохији — Главичићкој општини, т.ј. 8 км. северо
источно од Пећи.“
Гав м. пурковић, исто, 73.
* Пећ је словенског порекла, а долази од речи „пећи“ и „пећине“. Рјечник.

ЈАЗиУ, IX, 744; Др. Владимир Р. Петковић у своме делу: Преглед црквених
споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 248, каже да је Пећ
добила име по многим каменим пећинама, којих има у том крају; М. Пурковић,
исто, 126.
* Черни Врх је словенског порекла и долази од речи „црн“; М. Пурковић,
исто, 158.
* Стлпези долази од речи ступ, са албанским додатком „ези“ П. Ивић;
* Требовитићи настало је од глагола требата, или требити, словенског је
порекла; М. Пурковић, исто, 148,
* Горажда Вас, данашњи Гораждевац, значи Гораждево село; Рјечник
ЈАЗиУ, III, 277, село у Хвосну; М. Пурковић, исто, 80.
* Накл. Вас, данас село Накле, словенског порекла, данас постоји код
Словенаца и Пољака П. Ивић. У Рјечнику ЈАЗиУ, V11, 381, стоји село у старој
српској држави. С обзиром да је село сачувало назив и да постоји, потребно је
да се одређеније унесе у поменути речник.
* Челпеки, данас село Челопек, значи страну окренуту на југ сунцу. Ова
реч се данас употребљава у виноградским крајевима Жупе (Александровачке),
Далмацији итд.; М. Пурковић, исто, 156; Рјечник ЈАЗиУ, 1, 929.
** Лаблани, данас село са истоветним именом, значи насељенике са Лаба;
М. Пурковић, исто, 110; Рјечник ЈАЗиУ, V, 860, село на Косову, међутим треба
додати и насеље Лабљане у Метохији које је старије. Види: Ђ. Даничић, Рјечник 11, 1.
Село Љутоглави“ (Мктоглава) са градом данас село Љуто

глава, 10 км. источно од Пећи. __ _ _ _
Четврта група у старом пределу Затона (сл. 3). И данас се

земљиште на десној обали реке Лима, југоисточно од Бијелог
Поља, зове истим именом. У ову групу прилога долазе села:
Чрнча са засељем, обе Ивање са засељем, Дубово Гаје и Замчање.
село Чрнча“ (Чранкча са заселикеми) са засељем постоји
под истим именом Црнча.
| Село обе Ивање“ (Ивана) са засељем. Данас постоје Доња
и Горња Ивања у Затону. Заселак им је Јасен.
Село Дубово Гаје“ (Доуково) данас се зове Дубово.
Сва ова насеља налазе се на десној обали реке Лима, а
југоисточно од Бијелог Поља. Према обавештењу проф. М. Лу
товца, између Чрнче и Ивање виде се развалине цркве св. Јована.
Сачувало се предање да је то био метох пећске патријаршије.
Пета група у Зети, данашња Црна Гора (сл. 1). У овој обла
сти властелинство је имало само ова села: Треболе и Плавници.
Село Треболе“ (Трiksоле) не може бити данашње Треба
љево на реци Тари под планином Сињајевином, из простог раз
лога што Зета није тада досезала до реке Таре.
Село Плавници“ (Плавници) данас Плавница на Скадарском
Језеру.
Шеста група у Горској Жупи, тј. у југозападном крају да
нашњих Куча. У овој области властелинство је имало само село
Голић“ (Голичк) које данас не постоји, нити му је убициран
ЛОКаЛИТе Т.
* За село Љутоглав стоји у Рјечнику ЈАЗиУ, V1, 230, место у Србији

у округу „Биоградском“. Пошто постоји код Пећи село Љутоглава, то је потребно
да се изврши исправка; М. Пурковић, исто, 115, данас село Љутоглави код Пећи.
* Чрнча долази од речи „црн“, словенског порекла; М. Пурковић, исто, 158
данас село Црнча код Бијелога Поља. --
* У Рјечнику ЈАЗиУ, ГV. 101, стоји место у Србији у округу рудничком,

Међутим како и данас постоје оба села Ивање, тј. Горња и Доња код Бијелог
Поља, потребно је да се изврши допуна; М. Пурковић, исто 95, село Ивање код
Бијелог Поља; Ђ. Даничић, исто, 1, 390.
* Дубово Гаје долази од речи „дуб“, прасловенског је порекла јер постоји
и у другим словенским језицима (руски: дубов), Рјечник ЈАЗиУ, II, 847 и 848;
М. Пурковић, исто, 91, данас село код Бијелог Поља; Ђ. Даничић исто, I, 315.
* Треболе је несловенског порекла; М. Пурковић, исто, 148, позивајући
се на Р. Грујића, наводи да је код Колашина.
* Плавница долази од речи „плавити“, село у Зети на Скадарском језеру.
у
* Голић је словенског порекла, а означава неког ко је гол. По наставку
„ић“ види се да је деминутив, Рјечник ЈАЗиУ, III, 252; М. Пурковић, исто, 79;
Ђ. Даничић, исто, 1, 216, село у Горској жупи.
: i
--
Поред села и заселака Жичка хрисовуља даје епархиском

властелинству још и следеће планине (сл. 1): „на Gпориха Ноздри.
raворие са Моукавицалии; у Хвосатић Gaано Полik са Тмаскika,
гвоздoлик; нада Брikзницами Желинк, а зимие паше ода Брikзне
домоу низa Goyгићскоу са већии пашами, акоре прkeаиле црк
кована меда са већии пашалии зимними и ићи ними, а по онik
срikнik Koтлikннка“.
Из овога текста се разабира:
— да краљ располаже планинама као својом баштином. У
Дечанској повељи око 1330 год. поставља се принцип, да у пла
нинама нико не може имати баштине сем краља и оних цркава
којима их краљ дарује;“
— да постоје три групе планина:
Прва група тј. Спори“, Ноздри, Јаворје с Лукавицами налази
се углавном северно од Никшића, а северозападно од Горске Жупе.
Име планинског масива „Спори“ није се сачувало, док су остала
три назива и данас сачувана под именом Ноздре, Јаворје и
Лукавице.
Друга група у Хвосну, Слано поље са Тмасвим Гвоздом.
Данас постоје Слане Пољане на десној обали Пећске Бистрице
изнад Руговске Клисуре, дакле у некадањем Хвосну, док је назив
Tмасви Гвозд ишчезао. Вероватно да се овде ради о неком узви
шењу планине Слане Пољане, а никако о некој посебној планини.
Овој претпоставци говори у прилог чињеница, да се данас Слане
Пољане простиру на пространству од око 7 км. По имену пла
нине могло би се претпоставити да су се ту налазила вероватно
„солила“ за стоку. По проф. М. Лутовцу, пространа зараван
Слано Поље налази се у висини од 1900 м. на источној страни
од Нићината.“
У прећу групу долазе: Жељин“, Брезна“ и Котленик“. Све
три планине сачувале су у потпуности своја имена. Планина Же
* Ст. Новаковић, ист, 647 „су планинка не има никторе каштини развћ квалв“;
К. Јиречек; Историја Срба, Београд 1922, 1, 90 и 91.
* Ђ. Даничић, исто, III, 143, зове се крај у којем су планине Јаворје,
Лукавице и Ноздре.
84 T. Даничић, исто, III, 125 и 335, планина у Хвосну; Др. Мил. В. Лутовац,
Сточарство на североисточним Проклетијама. Посебно изд. Географског друштва,
Београд 1933 год.
65 Ђ. Даничић, исто I, 333 планина.
* Ђ. Даничић, исто, I, 83, „Брезну долу низ Сутјеску“ у Хвосну. Сматрамо
овде треба извршити исправку, пошто се овај прилог не налази у Хвосну. Данас
постоји село Брезна у жичком срезу. Село је разбијеног типа у планинском
пределу и обухвата пространства од око 5 км. Поред ове чињенице постоји још
и та, да се Брезна помиње одмах иза планине Жељин, исто у жичком крају, те
не може бити сумње да би Брезну требало тражити у Хвосну. Сутјеску нисмо
успели убицирати.
67. Т. Даничић, исто, I, 482, 483 планина.
11"
љин је уствари један део планинског масива Копаоника, а лежи

на десној обали Ибра у висини села Гокчанице. У продужењу
на север, а између Столова и Жељина планина Брезна сачувала
се у називу села. Планина Котленик простире се између реке
Груже, Западне Мораве и Брестовачке реке, дакле северно од
манастира Жиче.
Има ли се у виду да је у средњем веку сточарство било
најважнија привредна грана, онда је очигледно да су и планине
у Зети и Хвосну служиле за летње и зимске паше, као што су
то биле оне планине у области Жиче. Разбацаним распоредом
планина у жичком поседу било је омогућено пребацивање стоке
са једног краја на други, према томе када се где указала потреба
с обзиром на квалитет паше према годишњој доби, као што се
то и данас практикује код Влаха.
После ређања прилога планина цркви се додељују 219 Влаха
старешина породица;
„1. се власи, чкто само дали сећи црккви; имена си соутв:

Града канеза и за...“
Очигледно је да су ови Власи намењени да воде сточарску
привреду властелинства. Интересантно је да се у фрагменту повеље
не спомињу влашки катуни, који не само да су постојали већ су
били нераздвојни део њиховог номадског живота, нарочито на
овако разбацаном поседу. Овај прилог показује да су Власи били
краљеви поданици, са којима је краљ слободно располагао. Инте
ресантна је констатација Рад. Љ. Павловића“ да неки данашњи
називи на терену опомињу на следећа имена Влаха у повељи:
Батина, Букор, Бун и Драган. Батина назив утрине на источној
ивици села Крушевице. Постоји у селу Отроцима поток Буко
ровац у чијој су долини најбоље ливаде и одлична паша за стоку.
На Бун нас потсећа назив Бунушнице како се данас зову неке
ливаде у Церју, а поток Драгановац у планини Столови на
Драгана.
Напослетку Стеван Првовенчани прилаже храму св. Спаса
још десет жупа (сл. 1): „И сине жкопе приложихолик пода овласт,
сике црккви: Кроушилницоу. Моравоу, Борача, Лепеницћ овић,
Беклица, Меквочк, Моутолика, Расина, 16 кошаница“.
Пре него убицирамо горње жупе потребно је да се прет
ХОДНО Осврнемо на питање ОДНОса Жупа према Жичком епархиском
властелинству. Из изнетог текста јасно се види, да се жупе при
лажу у циљу наплаћивања јерархиског данка, тј. „поповског и
земљано поповског бира“. Поповски бир наплаћује господар земље
од парохијана, који издржавају цркву. „ ... попокска Бирж, что се
сузелиле на лкодека“. У овом конкретном случају јавља се мана
* Рад. Љ. Павловић, исто, 249.
* Ст. Новаковић, исто, 572.
79. Ст. Новаковић, исто, 572, 573, став XII.
стир Жича као господар земље на коме се налазе парохиске

цркве и као такав наплаћује „поповску бир“. Земљани поповски
бир плаћају попови на име земље коју држе. Овај бир наплаћују
на пола дворски протопоп и жички манастир. Сем овога попови
су плаћали „врховину“ искључиво епархиском епископу. „да од
тога иe сузелиле протопопа честки, на Ен се то пискоупк да оузе
лиле“.“ Плаћање јерархиског данка сматрао се као знак духовне
власти, па су, према томе, и приложене жупе биле само под
духовном влашћу жичког епархиског властелинства и као такове
не могу се сматрати да су саставни део поседа, као што су то
приложена села, засеоци и планине“. Из следећег цитата Бањске
повеље тачно се види у чему се састојала духовна власт. „И за
села кога соу ка доуховно и овласти кепископа воудилискога дах,
моу Гацко и Пивоу да си вирк вере, а кроуге да си оузима по
свокви овласти си како си ке и сузилиалк, а инога доход ка ни
глове ништа да не сузилиa“.“ Сматрамо да и поред духовне
припадности жупа манастиру Жичи потребно је да се обележи
и подвуче овај феудални однос. Ово утолико пре што се из ове
делимичне потчињености жупа види неискристалисан феудални
систем, какав је и фактично био у средњовековној Србији крајем
XII и почетком XIII века.
Жупа Морава“ била је у области десне обале реке Западне
Мораве од Трстеника до утока Бресничке реке обухватајући део
доњег Ибра тј. отприлике територију данашњег жичког среза.
Жупа Борач“ налазила се у области средњег тока реке
Груже. Стари назив жупе сачувао се у имену села Борач у
Гружанском срезу.
Жупе: обе Лепенице, Белице, Левач и Лугомир“ налазиле су
се на простору између Велике и Западне Мораве и то у пореч
јима река Лепенице, Лугомира и Белице, док је жупа Левач обу
хватала још и део Глеђиских планина са Крагујевачким Црним
Врхом. Називи жупа сачували су се и данас како у администра
тивној подели (са извесним теренским отступањима) тако и у
називима предела.
Жупа Расина” била је у поречју истоимене реке. Данас
постоји као крај и у административној подели.
Жупа Јехошаница“ налазила се у поречју Јошаничке реке
десне притоке реке Ибра. Постојање разлике између старог имена
“ Ст. Новаковић, исто, 573, став XII.
* Др. Теодор Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави,
Београд 1931, 99, 102 и 122.
** Ст. Новаковић, исто, 624 став ХХV11.
74. Р. Грујић, исто, 7.
** Именик насељених места у ФНРЈ, Београд 1951, 73
** Именик насељених места у ФНРЈ, Београд 1951, 5, 7,
77 Именик насељених места у ФНРЈ, Београд 1951, 10.
** Именик насељених места у ФНРЈ, Београд 1951, 265.
Јехошанице и данашњег имена Јошаничка река и Јошаничка Бања

не сме нас бунити да није једно те исто. У овоме нас уверава
текст повеље, где стоји после жупе Расине жупа Јехошаница,
дакле жупа слична претходној, управ онако како је на терену.
Жупу Крушилницу“ до сада нисмо успели убицирати. Није
искључено да се ова жупа налазила у доњем току реке Расине,
где се могао сачувати назив у имену Крушевца. Ако пак узмемо
за полазну тачку, да је ред набрајања жупа у повељи ишао са
запада на исток и одатле на југ, онда се жупа Крушилница као
прва у тексту могла налазити западно од старе жупе Мораве
(друге у тексту), тј. негде у пределу Лађевачке и Бресничке
реке, где се и данас налази заселак Крушевица у близини села
Милочаја.
Сем наведених жупа спомињу се још четири: Јелшаница,
пнућа и оба Ибра. „И сине . д. (4) жоупе; 16 миланица, Пноука
ssa Hspa sда исправа нik synasила протoпопа и да кеште да су
отк протопопова сководне“ 89
Ове жупе се ослобађају од протопопова тј. од обавеза
према Овима. -
Жупа Јелшаница била је у поречју Јошаничке реке југоза

падно од Новог Пазара. Назив жупе сачувао се у имену реке и
засеоку Јошаница.“ Соловјeв је ову жупу идентификовао са
раније споменутом жупом Јехошаницом.“ Међутим се са овим
не можемо сложити из разлога што се жупа Јелшаница спомиње
уз жупу Пнућу, за коју се позитивно зна да је сачувала име у
засеоку Пнуће, док је жупа Јехошаница убицирана у поречју
Јошаничке реке. __
Жупа Пнуће“ била је у поречју реке Дежевке северно од

Новог Пазара. Име жупе очувано је у засеоку Пнуће, Постењска
општина, Дежевски срез.
Жупе оба Ибра јасно је да су се налазиле у поречју исто
имене реке. Међутим не могу се тачно одредити према дужини
тока реке Ибра. Р. Илић у својој студији о Ибру“ с позивом на
Вука наводи, да постоје Горњи и Доњи Ибар при овоме, али им није
одредио границе. Р. Павловић је пак мишљења да су у средњем
веку постојале жупе Горњи Ибар од извора до Звечана, а одатле
до ушћа у Западну Мораву жупа Ибар, а не Доњи Ибар. За
овакав назив жупе Ибар, а не „доњи“ Павловић указује на посто
јање назива насеља и локалитета, који носе назив „горњи“ без оног
„ доњи“. Усвајајући називе жупа, као и њихову границу, мишљења
сам да би ипак жупу Ибар требало евентуално ограничити,
с обзиром да је један део доњег тока Ибра улазио у састав
старе жупе Мораве.
** Именик насељених места у ФНРЈ, Београд 1951, 317.

* Ст. Новаковић, исто, 573, став XIII.
* Речник места кр. СХС, Београд 1925, il, 188.
* А. Соловјев, исто, 20, 21; Ст. Новаковић, исто, 572, 573.
* Именик насељених места у ФНРЈ, Београд 1951, 449.
* Рад. М. Илић, Ибар антропогеографска проучавања, Београд 1905,
Насеље 3, 526, 527.
__
_
__
Напослетку у фрагменту повеље изузимају се села мана
--
|-
-- | .
стира свете Богородице градачке испод јурисдикције епископа

над чијом се територијом налазе: „Н. д. намастири кралевсци:
света Богородица стоуденичкска и света Георгике су Раск и све
тогоркски манастира и света Богородица градачкска тikaи д. –
ми ни сам ћми ими, или гд-k или, соу села пода коими писку
питалии, да не или акутк... нико ере овласти“.
Овај податак је нарочито драгоцен, јер указује да су поме
нуте цркве имале своја села, односно да су то била уствари четири
властелинства старија од жичког. Ова одредба у жичкој повељи
ослободила је манастирске прилоге-села јурисдикције епископа на
чијој се територији налазе и потчинила их је непосредно архи
effickomajи. -
| Анализирајући фрагмент жичке повеље, понављам да је главна

карактеристика поседа разбацаност прилога у шест разних обла
сти. На почетку сам изнео разлоге који су утицали на овако
разбацан распоред. При овоме нисам изнео улогу ових одвојених
прилога, који су чинили веће и мање групе па и појединачна
насеља. Постојале су три веће групе и две мање, док је једна
група имала само једно село. Прва већа група у области Жиче,
друга у Хвосну, а трећа у Зети. Прва и друга група биле су
најаче, имале су насеља, зиратну земљу, шуме и пашњаке. Уствари
то су била два поседа способна за одвојени и самосталан живот,
што није био случај са трећом групом у Зети, која је имала шуме
и пашњаке у планинским крајевима, па, према томе, служила је
само за сточарску привреду. По једној верзији када су почели
напади непријатељских хорди, св. Сава је наредио, да се назначи
још једно место за архиепископију“. Архиепископ Арсеније иза
брао је Пећ, где је за време бугарско-куманске најезде 1253
године пренео архиепископску столицу. Вероватно је Стефан
Првовенчани имао све ово у виду па је приликом обдаривања
манастира св. Спаса и створио јаку групу прилога у богатом
Хвосну. __
| Ове три најаче групе претстављале су економску основу за

издржавање архиепископије, па је и њихов карактер био привредни.
По распореду прилога у овим групама, а нарочито у Жичкој
и оној у Хвосну, добије се утисак да манастиру припада цела
земљишна површина коју обележавају прилози. Међутим ово није
случај код прве групе у области Жиче, где се у близини самог
манастира налази село Подгорелци прилог Богородичине цркве у
Студеници. Да је манастиру припадала цела површина на којој
се налазе прилози из прве групе, онда не би постојала потреба
да се жупа Морава прилаже у духовном погледу.
Групе у Затону и Јелцима мање су и економски знатно сла
бије. Привредни развој био је могућ само са ослонцем на раније
* „“, Света Жича, Монографија II изд., Ж.E.A.

поменуте групе. Група у Јелцима налазила се на средoкраћи

између групе у Хвосну и оне у области Жиче и на комуникацији
из Раса за Зету и због тога свога смештаја имала је и саобра
ћајни карактер, поред привредног.
Појединачни прилози села Чечина, Боболе, Треболе, Голића
били су етапне станице на путевима, који су ишли из Жиче преко
Новог Пазара за Зету, или Затон и Хвосно. Исто тако ово су
станице за прикупљање и преданке свих каравана и стада, која
су припадала жичком властелинству. Село Плавница пак била је
крајна извозна и увозна тачка властелинства. Из Плавнице се
манастир снабдевао сувом рибом, сољу; извозила се кожа, рогови,
руде итд. У Светостефанској повељи ово се изрично каже за
Гусиње:
„И равара . ДI. (40) коуште и са ловиштем, какоке вила
зaska, кралев ства ми, и ин, ник"то да не ловии тоу развић
црккве;. .““
На крају овог истраживања напомињем да сам приликом
рада на терену настојао да испитам и утврдим првенствено места
оних насеља, која су током времена ишчезла, затим да ли се на
терену сачувао назив локалитета који нас потсећа на његово нека
дање постојање, и, напослетку, промене у називима локалитета,
порекло имена итд. Због ванредних прилика које владају на
албанској граници нисам испитивао област Горске Жупе и прилог
у Зети село Треболе. - A,
Резултат теренског испитивања је следећи:
— од 57 села и заселака сачувала су имена у потпуности,
или са незнатним променама 38 села и заселака, или 66,5%;
— 10 насеља или 17,5%, ишчезли су са терена;
— 6. насеља или 10.5%, изменило је имена и утврђен положај;
— 3. или 55%, утврђен је положај не постоје;
— од 9 планина сачувало је називе 7 или 77,5%;
— од 14 жупа сачувало се 12 имена, или 85%, као називи
локалитета, предела, река итд.
Мишљења сам да би ово проучавање грађе на терену било
интересантније и потпуније, да је обухватило и језичну страну
као и друштвено-правне односе на властелинству, али то није
предмет овог историско-географског истраживања.
Уколико сам успео да оживим слику жичког поседа овим
скромним подацима са терена, сматрам да сам задатак извршио.
Гавро А. Шкриванић
* Ст. Новаковић, исто, 624.

Жичко епархиско властелинство 1 69
e- | _ E 5 -
Et Eš Стари назив Данашњи назив Да ли постоји
-
g= |
E. | 5 - прилога на терену S. S. 9.
1 c. || Талско Кованлук (изм.) Да

2 c. || Ратина Ратина
З c. || Заклопита Лука || Заклопача
4 c. || Тополница Врба (изм.) д8.
5 | зас. || Војуше Врањеши (изм.) Да

6 c. || Рибница Рибница
7 c. || Брена Берановац као предео
8 c. || Жича Крушевица (изм)
9 c. || Батина __(изм.) |
10 c. || Рибичи | Не Да
11 зас. || Чрна Река Црна Река |
12 c. || Замчање Замчање
13 c. || Гвочаница Гокчаница
14 | зас. || Пупавни Пупавње
15 c. || Тлепо Брдо Дебело Брдо (изм) | Да
16 c. || Рашки Дел Не | Не
17 c. || Штитарина Не Не
18 c. || Пешчаница | пекчаница |
19 | зас. || Печан __ |
20 c. || Буковица | Буковица |
21 c. || Граховиште | Не |- Да
22 c. || Свињци | Свињчиње Као ЛОКа. ЛИТет Да
23 c. || Грачаница | Не |
24 c. || Радиево |- Не |
25 c. || Конарево | Конарево |
26 c. || Чрњава - Не
27 c. || Серча | Сирча
28 c. || Брестница Бресница
29 c. || Трг | Трговиште (?)
з0 c. || Свибница | Сибница
31 | зас. || Округла - Не Да
32 c. || Боболе | Не Не
33 c. || Чечина Чечина
34 c. || Доња Вас | Не Не
35 c. || Борак | Не Не
36 c. || Гнила Гнила |
37 c. || Добриња Добриња
38 | aac. I Витахово Витаково
39 c. || Пећ Пећ.
40 | aac. || Пећ Пећ | |
41 c. || Црни Врх Црни Врх |
42 c. || Стлпези Ступ -
43 c. || Требовитићи Требовић |
44 c. || Горажда Вас Гораждевац |
45 c. || Накл Вас Накле |
46 c. || Челпеки Челопек
Гавро А. Шкриванић
g: s | __ 5. g.
ј EE “:" | Данашњи назив “,“.“ EE -
|
47 c. || Лабљани Лабљане |
48 c. || Љутоглави | Љутоглава |
49 c. || Чрнча | Црнча
50 | зас. || Чрнча | Црнча
51 c. || Ивање | Ивања Д.
52 c. || Ивање Ивања Г. ||
53 | зас. || Ивање | Јасен
54 c. || Дубово Гаје | Дубово
55 c. || Треболе | Не |
56 c. || Плавници | Плавница
57 c. || Голић | Не | не
| |
III Л. А. Н. И. Н. Е.
1 Спори Не да
2 Ноздре Ноздре
З Лукавица Лукавица |
4 Јаворје Јаворје |
5 Слано Поље Слане Пољане
6 Tмасви Гвозд Не
7 Желин Жељин | |
8 Брезна Брезна | као село и предео ||

9 | Котленик Котленик |
Ж У П. E
1 Крушилница | Не Не
2 Морава | | као предео | Да
3 Борач | Борач СелO Да

4 Лепеница | Лепеница Гор. као крај Да
5 Лепеница Лепеница Доња као крај | Да

6 Белица Белица као крај Да
7 Левач | Левач као крај Да
8 Лугомир | Лугомира река - Да -

9 Расина | Расина као крај Да
10 Јехошаница Јошаница као насеље и река || да

11 Пнућа | Пнуће | засеок Да
12 Ибар Ибар Гор. река Да
13 Ибар Ибар река | да

14 Јелшаница Јошаница | река и зас- | да
Resume
Gavro A. Škrivanić, The Žiča Eparchic Nobility
A fragment of a deed, inscribed on the belfry of the eparchic

and archbishop's church in Ziča, represents one of the laws of Stefan
Prvovenčani. Although in view of the fragmentary contents of the
deed, many details referring to the habitation, its economy, bounda
ries, population professions and ethnical composition of the inhabi
tans, are incomplete, we can nevertheless see from it the extent of
one land holding earlu in the XIII century, what its privileges were,
its legal and internal relations, etc.
In addition to purely toponуmic problems, other aspects have
been studied as required by this historical-georaphical paper. The
toponуmic material was studied and collected on the spot.
The text of the deed shows that the Žiča property did not repre
sent a continual surface area, but was scattered in six various groups
in different regions of she Serbian lands. The breach in geographical
continuity was the result of the structure of the state itself at that
time due to the various feudal lands being distributed in various
areas throughout the whole country.
Very possibly, this scattered aspect was dictated by the need
to have the property of the first Serbian archbishopric distributed
over an extent of land as lagre as possible so that its existence
might be felt. Another reason might have been that by combining
revenues from various territories the strongest possible economic inde
pendence might be achieved. The unity of the property was guaran
teed by the jurisdiction of the Zica bishop or archbishop ovér all
contributions regardless of whether they came from the territory of
some other bishop or not.
The disputet problem of the area of Gorska Župa and Zaton
has also been discussed.
The first and strongest group of 24 villages ang hamlets was
located in the old diocese of Morava and Gračanica; 3 villages in
the old Borće, 2 villages in the old diocese of Moravica and finally
2 villages in Gvočanica.
Second group in the old area of Jelać with 5 villages. Third
group in the old Hvosno with 10 villages, hamlets and 1 town.
Fourth group in the old region of Zaton with 6 villages and
hamlets. __
Fifth group in Zeta with 2 villages.

Sixth group with 1 village.
In addition to these localities the nobility also received moun
tain areas in Zeta-mostly north of Nikšić, in Hvosno on the right
bank of the Peć. Bistrica in the district of Ziča.
Finally Stefan Prvovenčani grants the church of Sveti Spas also

10 diocese in the ecclesiastical region.
In carrying out my study on the spot I tried to examine and

establish the positions of the habitations which disappeared in the
course of time, to see whether the names of localities were preserved,
the changes in these names and their origin.
The results of field work are as follows:
Of 57 villages and hamlets 38, or 65%, preserved their names
in entirety or with insigificant changes;
Ten habitations or 17,5%, disappeared from the terrain;
Six or 10,5%, changed their names and positions;
Three localitites or 55%, no longer exist but their positions
have been ascertained. __
Of 9 mountains 7 have preserved their names, or 77,5%,

Of 14 diocese, 12 have kept their names, or 85%, in the form
of names for localitites, regions, areas, rivers, etc.
у ДЕЧАНСКО ВЛАСТЕЛИНСТВО
историско - географска обрада
О Дечанима је до сада много писано и публиковано, али

све што је написано и објављено већином се односило на сам
манастир — описивала се његова унутрашња и спољашња страна,
његов стил, мешавина архитектуре и богаство живописа из разних
епоха наше прошлости.“ Писало се доста о Дечанима и Патри
јаршији као центрима српског живота и народних покрета за
одржавање српске народности у тим крајевима.“ Но, уколико се
више писало о самом манастиру Дечанима утолико се мање, или
скоро нимало, писало и публиковало о властелинству Дечанског
поседа; затим мало се писало О економским ОДНОСима и приликама
на поседу, а још мање о животу, друштвеним односима и струк
тури житеља овога пространог властелинства.
Све што је до данас у овом смислу о Дечанском властелин
ству писано и публиковано јесте Новаковићево дело: Народ и
земља у старој српској држави — Село. У овом раду овога вели
ког нашег научника изнесено је доста грађе и података о животу
и друштвеним односима на важнијим манастирским поседима као
што су била Светостефанско, Светоаранђеловско, Дечанско и друга.
У овом делу наведена су поименице многа села и катуни као
и друга насељена места са именима житеља и изнесено је много
грађе о међусобним односима житеља у средњовековној српској
држави.“ Међутим то није довољно или је бар уопште мало изне
сено података. О ТОПОНОМасТИЦИ ОВИХ Великих манастирских ПОСеда
као што је Дечанско властелинство. То се, наравно, у та времена,
када су прикупљани ови подаци, није ни могло, јер ти крајеви у
којима се прикупљала ова грађа нису били ни слободни ни при
ступачни за проучавање и теренско истраживање као данас; друго,
приступачних података тада је било мало да би се све то изнело,
објаснило и публиковало, те ово, што је изнео Новаковић у наве
деном делу, претставља велико благо и драгоцену грађу за даља
проучавања на манастирским поседима топономастике и економ
ско-друштвеног живота, а посебно за проучавање ових проблема
на властелинству Дечанског поседа.
Грађа и подаци о топономастици уопште а посебно на мана
стирским поседима до сада нису много ни обрађивани ни публи
* Др. Влада Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског
народа, Београд, 1951, ст. 86—87.
* T. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави 1, Београд,
1931, ст. 96.
* Ст. Новаковић, Глас 24. „Село“ Београд, 1891, ст. 51.
174 Рад. Ивановић
ковани, па се стога тим проблемима приступило у Историском

институту Српске академије наука и интензивно се наставља про
учавање историске географије српских средњовековних држава
и ТОПОномастике средњовековних манастирских поседа.
Прво се почело са прикупљањем и проучавањем топоно
мастичке грађе на Жичком па на Дечанском властелинству. Из
до сада објављене литературе о манастиру Дечанима познато је
да је манастир изграђиван у времену од 1327. до 1335 године,
затим да је Дечанско властелинство формирано почетком и током
изграђивања манастира, а да је даровну повељу издао Стеван
Дечански 1330 год. Даровну повељу допунио је и потврдио Сте
ванов син Душан, свакојако пошто је манастир изграђен, после
1335 године.“ Моја се истраживања топономастике Дечанског вла
стелинства заснивају на овој даровној повељи коју је у целини
издао Милош Милојевић. При истраживању и проучавању ове
грађе користио сам се и другим писаним изворима који упот
пуњују Даровну Хрисовуљу, а Све се то опет допуњавало истра
живањем и проучавањем на терену манастирског поседа.“
Теренским истраживањем покушао сам прво на основу пи
саних извора да одредим и утврдим, колико је то било могуће,
пространство Дечанског властелинства. Да би се то макар и при
ближно могло установити, потребно је било пронаћи на терену
граничне међе и сињоре, који се у хрисовуљи помињу, па на
основу тога створити бар приближну слику Дечанског власте
линства ако не и тачне његове границе. Ово није био ни мало
лак посао, јер није било никакве сигурне мапе из ранијих времена,
а о каквим званичним катастарским књигама да се и не говори.
Било је и других објективних тешкоћа за успешно извођење овога
посла, нарочито на Терену.
Да би се све ово постигло морало се више посветити те
ренском истраживању; морало се ићи од села до села и према
хрисовуљи тражити објекте који се наводе као граничне међе.
Сем тога, било је потребно на терену установити и све оне чиње
нице из топономастике које се у повељи наводе и које олак
шавају решити не само питање границе и површине Дечанског
властелинства, него и питање детаљне историографске обраде
тoпoнoмастике Дечанског поседа.
Да би се обрада Дечанског властелинства извела потребно
је било претходно проучити неке проблеме без којих се обрада
поседа не би могла извести. Ти су се проблеми, по мом мишљењу,
састојали у овоме:
1) Утврдити, колико је то могуће, када је формирано Де
чанско властелинство и до када је трајао живот на њему; *
4. Ст. Новаковић, Гласник 24 „Село“, Београд, 1891. г., ст. 198.

* М. Пурковић, Попис села у средњовековној Србији, Гласник скопског
Филозофског факултета IV/2, Скопље, 1940, ст. 58—160.
* M. Милојевић, Гласник срп. ученог друштва XII, Београд, 1880.
Дечанско властелинство 175
2) Утврдити, на основу даровне повеље и других писаних

извора, територијално пространство и границе Дечанског поседа,“
Затим Да ли је сва Земља, коју је ЗахватаЛО Властелинство, при
падала манастиру као његово феудално добро или је на тој тери
торији било и других поседа, приватних и властелинских;“
3) Пронаћи на територији Дечанског властелинства насељена
места — села, Заселке, Катуне и Друге локалитете и утврдити
теренским истраживањима, Да ли та насеља на терену и Данас
постоје или су нестала и на који начин;“
4) Утврдити истраживањима на терену, да ли су сва насе
љена места на Дечанском поседу задржала своја имена и називе
из Хрисовуље, или су их Заменила Новим називима, или су се
можда називи неких села изгубили, затим има ли трагова или
каквих остатака на терену од изгубљених насеља; и
5) Утврдити, ако је могуће, да ли су сточарска насеља, од
носно катуни у измењеним условима живота на властелинству,
претварана у ратарска насеља.“
Кад се све ово горе утврдило теренским истраживањима и
упоређивањима са наводима у повељи и другим писаним изворима,
и при том се искористили сви подаци нађени у чивчиским књи
гама манастира Дечани, дошло се до жељеног закључка, који је
изведен на крају ове историско-географске обраде топономастике
Дечанског властелинства.
На основу повеље и свега што се могло пронаћи у писаним
изворима и осетити на терену, не би се могло посигурно прет
поставити да су сва насеља на територији Дечанског властелинства
припадала манастиру Дечанима, већ да су на тој територији мана
стиру припадала само она насељена места, села, заселци и катуни
која се у хрисовуљи наводе као поклони краљевској задужбини.“
Докази за овакве наводе свакојако је текст повеље о разгранича
вању манастирских села ОД Неманастирских имања.
Посматрањем земљишта уопште на Дечанском властелинству
могло се јасно констатовати, да се територија овога властелинства
на којој су била манастирска имања, према конфигурацији и
структури саме површине Земљишта, може поделити на две не
једнаке и одвојене територијалне области: на јужну и северну
територију. Оваква подела Дечанског поседа узела се као струк
турна подела земљишта, условљена природном поделом, на јужни,
равни део и северни, брдовити предео. Оваква подела Дечанског
поседа наводиће се кроз цео овај рад.“
7 Секција војног географског института — Призрен-Метохија-Проклетије
Колашин, р. 1:100.000.
* Пурковић, н. д. ст. 58.
* Ст. Новаковић, Брсково, Дањ и Царине у св. Спаса, Рад. ХХХVII, Загреб,
1876, ст. 10.
* Ст. Новаковић, н. д. ст. 121.
11. Исти, н. д. ст. 4-60.
* Јастребов, Споменик, 41 — Стара Србија и Албанија, Београд, 1904,
ст. 17-20.
Јужна територија Дечанског властелинства обухватала је

простор који се налазио од планинског венца Проклетија и за
хватала је на југу делове Метохиско-Призренске котлине до
Белога Дрима, а са истока, од близу садашње вароши Пећи до
реке Валбоне у Арбанији. Ова територија уоквирена је са севера
Дечанским планинама а са запада огранцима албанских планина;
на југ је ишла до подножја планине Паштрика. Скоро се сва ова
територија налазила с десне стране реке Белог Дрима, у сливо
вима Дечанске Бистрице и реке Рибника, притока Белога Дрима.
Са источне и јужне стране ова је територија била отворена према
Белом Дриму и само је на неким местима прелазила на леву страну
ове реке. Према томе Јужна територија Дечанског поседа захва
тала је западне делове Хвосна, део „Дукађина“, област Алтина
(део ђаковичке нахије), Подриму и жупу Патково. Ова је тери
"----- " _
торија била равна и пуна плодних њива и родних винограда.“ ----
У средини ове равне и простране јужне територије Дечан

ског поседа, а у подножју дечанских планина, налази се и сам
манастир Високи Дечани, сазидан на десној страни реке Дечанске
Бистрице у подножју њених изворних планина Богићевице и
Ђеровице.“ Један део ове јужне територије Дечанског поседа
(део Алтина) налази се и сада ван наших државних граница — на
албанској територији.“ __
Северна територија Дечанског поседа налазила се северо

западно од планинског венца Проклетија и њених огранака па до
планине Комова у црногорској граници. Ова је територија захва
тала горњи слив реке Лима и његових притока, обухватајући
области Плава и Гусиња, и граничила се једним делом старе
Будимљанске жупе. Један део и ове територије (област Врмоша)
налази се и данас ван наших државних граница — у области
албанских планина и албанске територије.“
Док је јужна територија Дечанског поседа захватала равни
део Метохиско-Призренске котлине са плодним њивама и родним
виноградима, дотле је северна територија претстављала брдовити
и планински крај с пространим површима и пашњацима, са врло
мало равног земљишта и то само у узаним долинама реке Лима
и њених притока. Отуда се у повељи наводи, да у овој северној
територији има предела који се „не ору и не косе“, што значи
да је крај био брдовит и ређе насељен, па наравно и удаљенији
од главних комуникација тога времена.“
* Исти, н. д. ст. 3. — Поред ове природне поделе, на јужну и северну тери

торију, морала се узимати каткад у помоћ и садашња административна подела,
како би се топономастика на Дечанском поседу приказала не само као феуд у
време писања основне повеље, него и како изгледа посед сада, кад више није
феуд него власништво житеља који земљу насељавају и за себе обрађују.
Јован Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе
Србије III, Бeoгрaд 1911, ст. 1138-1139.
14. Новаковић, н. д. ст. 20.
15. Исти, н. д. ст. 3.
16 Новаковић, н. д. ст. 9-11.
17. Исти, н. д. ст. 12.
Ове две територије дечанског властелинства разликовале су

се не само по структури Земљишта него и по структури Живота
житеља на њима. Отуда ће се ове две територије и са те стране
наводити као јужна и северна територија Дечанског поседа.
У обема територијама наводиће се и друге поделе на жупе или
мање области ради тога, да би била јаснија слика читавог поседа
обеју територија. Исто ће се тако наводити по жупама или мањим
областима свако насељено место и други локалитети који се по
мињу у хрисовуљи а налазе се на терену поседа.
На основу материјала који је прикупљен на терену, сравњен
са повељом и другим писаним изворима, граница Дечанског вла
стелинства ишла је са запада ка југу, почев од планине Кошутице,
која чини огранке планине Богићевице и Трескавице с јужне
стране, па западно од алтинског села Буњани.“ Овде је граница
захватала горњи и средњи ток реке Валбоне и ишла на југ до
реке Дрима, источно од садашњег села Валбоне. Одатле је гра
ница ишла од запада на исток, поред села Радогошта, захватајући
село Влахињу у подножју планине Паштрика, а одавде, с јужне
стране, од запада на исток, захватајући један део данашње Дам
јанске општине, и остављајући једним делом село Рогово, нег
дашње средиште жупе Алтина, ван територије Дечанског поседа.
Овде је граница поседа, с југо-источне стране, прешла реку Бели
Дрим и наставила се на исток, поред Мале и Велике Хоче,
северно од данашње варошице Ораховца, до брда Илијине Главе,
захватајући село Чабик и место Ујмир. Источна граница поседа
одавде је ишла, повијајући се ка северо-западу, до села Клине.
Ту је граница прешла на десну страну Белога Дрима, између
ушћа Пећке и Дечанске Бистрице у Бели Дрим, па ишла средином
данашње Баранске општине, прелазећи Истинићку реку, поред
села Крушевца, западном страном предела Злопека и села Рау
шића и излазила на садашњи главни пут Пећ-Ђаковица-Призрен,
источно од дечанског села Љубенића, остављајући село Поседу
дечанског манастира. Граница са истока одавде продужује ка
северу, западном страном планине Копривника и огранцима Ругов
ских планина, захватајући Слану Пољану — негдашњи посед
Жичког властелинства. И тако граница јужне територије одавде
прелази преко највиших превоја Проклетиских планина и наставља
се ка северу на границе северне територије Дечанског власте
ЛИНСТВА. -
Довде је граница обухватала јужну територију Дечанског

поседа, а одавде се наставља граница за северну територију вла
стелинства. Ова се граница за северну територију продужава
северо-западном страном планинског превоја Чакора, захватајући
дубодолину у којој се налази село Велика, остављајући село
Дечанском поседу северне територије. Граница је, даље, ишла
између села Велике и Горње Ржанице и спуштала се у реку Лим,
па планинским превојем Зелетином и Превијом до данашње варо
шице Андријевице. Преко Лима с леве стране, овде је граница
* Секције Проклетија-Призрен-Метохија, р. 1 : 100.000.

северне територије захватала област Добру Реку и планинске

превоје Велики и Мали Пех и Вјетрошевице, затим западни део
Трешњевика, излазила на планину Штавну и ишла до планине
Комова. Од Комова граница, са запада, ишла је планинским вен
цима до планине Липовице изнад Плава па огранцима планина
изнад предела Врмоше ка Гусињу, захватајући део области Плава,
Грнчара и Врмоше, па на југ, западном страном огранака планине
Трескавице, до планине Кошутице, одакле је и наведена почетна
гранична линија јужне територије Дечанског властелинства.
Ове граничне линије Дечанског властелинства наведене су
у грубим потезима, без икаквих детаља и не мислим да, при
овоме, не може бити каквог отступања или какве случајне омашке,
но ипак остајем при томе, да су ово приближне границе Дечан
СКОГ ВЛа СТелИеCTВа, а КО. Не И ТаЧНе.
У овим границама Дечанског властелинства у повељи се

наводе и планине које су дате манастиру:
„И да кралнев"ство ми Пан дократороу планине коне соу нада
Дућнани . . . а планинамљ имена: 0укездна Gапакица, Тоур"тешк.
Геровица Плочица, Шипк, Плkuк до Грохота. Такождере и
плав"ске планине — Трikcкавица Ge"дми Борња, Кошоутица (fol. 60)
Б-kaа Кодица, Хотина Гора, Довра Еодица Чрљна Ками, Шир
ница и Хрида и Богдаша и сине в се планине своими лингтаии
до Хрисокоумia Gветостефанаскога и Градачекога и Gветогорк
скога“.“
Планине на поседу Дечанског властелинства служиле су
првенствено за напасање манастирске стоке, затим и за друге
потребе манастира и житеља на манастирском поседу. Повељом
је предвиђено да планине Дечанског властелинства не може нико
други ни присвајати ни искоришћавати сем манастир Дечани и
његови житељи са поседа и ко би покушао да манастирске пла
нине искористи, без одобрења игумановог, плаћао је велику казну
која се кретала до 500 овнова (IV, V).“ За напасање туђе стоке
на Дечанским планинама плаћала се травнина; „од стада два овна
и два јагњета, сир и динар“ (VI).“
Планине Дечанског властелинства на терену поседа налазе
се и сада са истим именима из повеље. Оне се деле на две групе
планина - Дечанске и Плавске планине. Све Дечанске планине
налазе се од највишег превоја Проклетија па на југ, непосредно.
до изнад манастира и чине изворне планине Дечанске Бистрице
и река Трнаве, Рибника и Валбоне. Дечанчке планине се у повељи
ређају овим редом: Ђеровица, Плеш, Шип, Туртеш, Сапакица, Пло
чица, Трескавица, Кошутица и Ујездна. Све су ове планине до данас
* Милојевић, н. д. ст. 55-56.

* Ст. Новаковић, Законски споменици, Београд, 1912, ст. 647.
** Исти, н. д. ст. 647.
задржале своја имена из повеље и налазе се и на терену поседа,

и уцртане на мапи скоро са истим називима.“
Плавске планине које се повељом дају манастиру чине изво
рно средиште река Лима и његових горњих притока. У повељи
се набрајају а на терену се и сада налазе са истим именима и ређају
се: Трескавица, Седми Бор, Бела Водица, Хотина Гора, Добра
Водица, Црни Камен, Штирница, Хрид, Богдаша, Велики и Мали
Пех, Виситор, Превија и Кошутица. У овом делу налазе се и гра
ничне планине Комови, Штавна и Вјетрошевице.“
Цео посед Дечанског властелинства налазио се у сливовима
двеју река, односно два мора. У сливу Белога Дрима, односно
Јадранског мора, налази се јужна територија поседа а у сливу
Лима, односно Црног Мора, налази се северна територија поседа.
Ово пространо властелинство чинило је једну географску
целину а у економско — власничком односу, једно феудално мана
стирско добро које се простирало с југа на север, од реке Белога
Дрима, у Метохиско-Призренској котлини, па до Комова у црно
горској граници а са истока на запад, од близу Пећи, до реке
Валбоне у граници Албаније. Приближна површина територије
на коме су била манастирска имања износила је отприлике око
2.500 км.“
По наведеним границама манастирског властелинства и имања
на Дечанском поседу — села, заселака и катуна — види се, да су се
манастирска имања разграничавала како међусобно тако и од
других приватних села и имања различитим објектима који се у
повељи наводе. Ти се објекти најчешће помињу као трајни обје
кти, који се нису могли лако и брзо збрисати са граничне линије.
Гранички објекти били су најчешће каква планина, брдо, река
или поток, цеста, црква, крст или што друго. Ако таквих обје
ката није било на ком граничном терену, постављали су се вешта
чки објекти — међници и сињори или какав трајнији белег. Примера
ради тога ограничавања навешћемо из повеље неколико граничких
објеката: „Мегне моу од недаћлине црккве . . . поутелик за Gватовоу
Поланоу — су Гоувавкча потока — такоре суза врадо . . . суза
дtлк су велико у ч-kcтoy“ – затим даље: „4 лингне Доврoи рiku k
до Милиа и од Милиа су Моучинк крастк и од крљста су Бњx"на
и по р"те у Прkзине оу планиноу Стлквицоу и оу Моквоу и су
p'та . . . и по дtлоу милио Досоугљскоу планиноу . . и по деклоу
до планине Грљнчарев ске су Миповицоу н поутелин низа Мипови
цоу . . . а Комолиа мега до Градоград, ч скога хрисовоулга, од Ко
моу оу Штавноу полиноу и по дtлоу оу Еkтрошевице оу Кели
Пеха, су Драгалнев. По То КЕ, И НИЗli, Ilo "T" ORK, oy рikКоу и низе, рikКоу
tu 25
оу Милик“.
* Секција Призрен-Проклетије.
* Секција Колашин-Проклетије.
* Новаковић, Брсково, ст. 12.
* M. Милојевић, н. д. ст. 45 и 57.
12
Сем тога у даровној повељи о Дечанима наводе се и нека

разграничавања манастирских имања од неманастирских и то услед
насталих граничних спорова. Тако су разграничавана два мана
стирска села у Дреници — Куманово и Средње Село — од имања
других властелинстава и били су постављени међници, па се наводи
да је послат судија и изабрани људи за разграничење: „и посла
кралевство ми соудик Парав ка и соудико Богдана — и с нили и
. кл, - свћдоке и сутесаше метке Gpikднелиоу селоу и Коузминоу и
постависмо мег нике и млинк“. . .“
У тексту даровне повеље Дечанског поседа често се помињу
и границе имања других властелинстава. Познато је да су српски
владари од најранијих времена, а нарочито од краја XII века,
давали у овим областима Метохиско-Призренске котлине и Горњег
и Средњег Полимљa имања и планине и другим манастирским
властелинствима - Хиландару, Жичи, Бањској“ и другима, па се,
при разграничавању Дечанског властелинства, увек пазило да
се имања других властелинстава не захватају границама Дечанског
поседа. Тако се северна територија Дечанског поседа граничила
са имањима Светостефанске повеље. У Дечанској повељи наводе
се та имања у граничним међама села Велике:„ уз дел у планину
Драгоилу до хрисовуља Светостефанскога“;“ затим се наводи у
међама села Грнчарева: „међа с Гусином уз хрисовуљ Светосте
фански од Пеки у Литу Стену“.“ У границама села Добре Реке
чита се из повеље: „и по делу до планине Грнчаревске у Липо
вицу и путем низ Липовицу, и такоре у Црни Поток до Свето
стефанскога хрисовуља“.“ У граничним међама дечанских планина
наводи се у повељи: „и сије все планине својим међама до хри
совуља Светостефанскога и градачке и Светостефанске“.“ — a
даље: „и да краљевство ми Пандократору планине које су над
Дечани, све што је остало иза хрисовуљем Светогорским и Гра
дачким“.“
Јужна територија Дечанског поседа међила се са истока
имањима Жичког поседа, на Хвостанском делу Дечанског поседа,
** Исти, н. д. ст. 95.

* Хиландар је имао већ тада поседе у Плавској области, и то село Досуђе
са планинама и међама (Законски споменик, ст. 421/12), затим у Метохиско-При
зренској котлини село Косорић, Биљушу, Локвице, Штупељ, Живињане и људе
у Кориши (Зак, сп. ст. 420/X, XI, XX, XXI).
Жича је имала поседе у граничним међама дечанског властелинства у
Хвосну: Пећ са засељем, Црни Врх, Стлпези, Требовић, Горажде вас, Накло, Че
лопек, Лабљане и Љутоглав (Зак, сп. ст. 571/1).
Бањска је имала своја имања у граничним међама дечанског поседа у пре
делу Плава село Крушево (Зак, сп. ХХVIII) и село Гусино (Зак. сп. XXIX) у
Будимљи Горажду и у Метохији Гумништа (Зак. сп. ст. 623 — VIII, XXVI,
ХХХVIII и XXIX).
* M. Милојевић, н. д. ст. 40.
29 Исти, н. д. ст. 42.
** Исти, н. д. ст. 45.
* Исти, н. д. ст. 56.
* С. Новаковић, Зак. сп. 647/IV.
код села Челопека и Љутоглава“. Затим се међила и са поседима

Светостефанске повеље у овом делу. Тако се наводи у Дечанској
повељи приликом разграничавања села Чабика: „од Влаха Свето
стефанских међа уз поток, уз Сухи Дол мимо Кикени дуб“.“ Затим
се јужна територија Дечанског поседа у пределима Белога Дрима,
с југа, граничила још са територијама Хиландарског поседа и
имањима задужбине цара Душана св. Арханђела, као и неким
селима Призренског епархиског властелинства. Ово граничење
Дечанског поседа са горњим властелинствима било је у преде
лима Швања, Брестовца, Велике и Мале Хоче и жупе Патково.
И у овим границама свуда се наводе природни објекти, река,
поток, село и друго. Према наводима граничних објеката у повељи
види се, да се при разграничавању јужне територије Дечанског
властелинства гледало, да имања других властелинстава са којима
се Дечански посед разграничавао, остану како су била, а при
томе Дечански посед да остане једна географска целина.
Напред је наведено да се јужна територија Дечанског вла
стелинства простирала у Метохијско-Призренској котлини и да је
територијално изгледала као једна географска целина. Међутим
та целина имала је своју специфичност и разликовала се на тој
територији једна област од друге. На основу те разлике и других
историских момената, јужна територија Дечанског поседа била је
подељена на неколико жупских области: на Затpнавску, Хвоснo,
Ријеку, Подриму, Алтин и Патково. Ова подела извршена је не
само на основу специфичности земљишта и других економских и
историских особина него и ради лакшег проучавања и истраживања
топономастичке грађе у насељима овога поседа. Оваква подела
заснива се још и на подели која се уочава и у Дечанској хрисовуљи“.
У Дечанској повељи наводи се да се на јужној територији
Дечанског поседа поклањају манастиру села, заселци и катуни у
жупама. Затpнавској, Хвостну, Алтину, Ријеци, Паткову и Подрими,
затим у Плавско-Русињској области. На основу ове поделе при
ступили смо приказивању и убицирању појединих насеља која су
припадала Дечанском властелинству.
У даровној повељи Стеван Дечански наводи шта је све дао
својој задужбини: „И келико ми вкаст, вљз"мож"но приложити
храмоу сšмоу селак и катоунак влаш"ких, и ар"ванашкихк“. ..“
A Јужна територија Дечанског властелинства

Приказивање насеља Дечанског властелинства почећемо са
Затpнавском жупом, као најближом околином манастира Дечани
и сва су насеља унесена у статистику, именик и мапу на крају
ОВОГa paДа.
** Исти, н. д. ст. 571.

* Милојевић, н. д. ст. 25.
* Јастребов, н. д. ст. 3.
* Милојевић, н. д. ст. 3.
I. Затpнавска жупа (Заткрнава)

Ова жупа обухвата најближу околину манастира Дечани у
подножју дечанских планина, између жупе Хвосна и Ријеке, с обе
стране главног садашњег пута Пећ-Дечани-Ђаковица—Призрен,
са десне стране Дечанске Бистрице. У Затpнавској жупи повељом
се дају манастиру села: Дечани, Црвенобрежани, Бележани, Лучани,
Улоћани и Придворци. Овде ћемо их уносити оним редом како су
унесена у основној повељи о Дечанима:
1. Дечани (Дћнани). Ово је прво село Затpнавске жупе по
коме је манастир и добио своје име — „Иже и з"де ка личкстik
сема нареченika, Дtuaни, в, жоуп-k Затркнављско и, wврk rљ мficто
л. си 37
красно и подовано на сазданике долио у Божија".
Село Дечани лежи са обе стране садашњег пута Пећ-Де
чани-Ђаковица. Село је удаљено од манастира свега два кило
метра и налази се с десне стране реке Дечанске Бистрице. Цело
село је у равници и границе у повељи нису му потпуне, али се
из граница дечанских заселака може дознати шта је све селу
припадало и које су му биле границе:
„А се мега ДуkЧанолик од цркиквни вуkrљ, оу гомилоу пода
орахолин и низа стакла цркковнаши, и оуз" стиљак, трии ниве
оулок ске и ниже стакла конк, ника од рik Koy Gглап'чаницоу и низ,
prikkoy и vд рikke oy coyхоу локвоу и оу Николиноу црвква“.“
У повељи за село Дечани нису наведена имена житеља, као
што се наводи у другим селима која су припадала манастиру,
него само број кућа,“ док су у заселцима дечанским наведена и
имена мушких лица као старешине домова. То чини изузетак и
разлози за то не могу се дознати, те се из повеље не може сазнати
сигурно, колико је било мушких глава у селу Дечанима јер у
повељи на овом месту недостају два листа.
2. црнобрег (Црквеноврkжане). Ово садашње село било је
дечански засеок са 18 кућа и 69 мушких глава. Сада се овај
дечански заселак зове Црнобрег и сачињавају га два села —
Горњи и Доњи Црнобрег. У хрисовуљи му се границе наводе уз
суседна села и ЗаселКе:
„И се метке ДtЧали, wт Чрквенога Брikra на могилоу оу
рikkoy wда поутии оу лок воу од локве прkда Николиноу цркква.“
Село Црнобрег, Горњи и Доњи, налази се са обе стране сада
шњег пута Пећ-Дечани-Ђаковица, а с десне стране Дечанске
Бистрице, југозападно од села Дечани.“ Село је богато и њивама
и воћњацима.
* Исти, н. д. ст. 3.
* Исти, н. д. ст. 71.
* Речник места, издање Министарства унутрашњих дела I, Београд, 1925
ст. 132. Село Дечани сада има 76 кућа и око 750 становника.
* M. Милојевић, н. д. ст. 4.
“ Секција, Призрен р. 1:100.000.
|
3. Придворци (Придворци). Између наведена два села, Дечана

и Црнобрега, помињу се у повељи „Дечански Придворци“.“ На
терену нисам нашао ни трага од овога места и не зна се да ли
је то био неки заселак или се само тако називао један део зем
љишта у близини манастира или у близини ова два села. У
повељи се за Придворце не наводи ни број кућа ни имена лица.“
4. Белег (Бћлikжане). И овај дечански заселак налази се
с леве стране главног пута Пећ - Дечани - Ђаковица, а с десне
стране Дечанске Бистрице. Границе му се у повељи не наводе;
међио се са селом Дечанима, јер је у његовој непосредној близини.
Белeг је по повељи имао 11 кућа и 30 мушких глава.“
5. Лучане (Горна и Дона Мука.) Овај заселак дечански
имао је по повељи 20 кућа и 73 мушке главе и налазио се неда
леко од манастира Дечани, с леве стране главног пута Пећ - Де
чани - Ђаковица. Сада су ово два села Горња и Доња Лука.“
6. Лоћани (0:локани). По хрисовуљи Лоћани имађаху границе:
„Мегке 0улоканолик на лок воу и на келовац, н низа Тра
навицу на рогопечњ на пећи чано вредо“.“ ----
Данас се село зове Лоћане, без онога „у“ и нема сумње

да је то исто село, само што је отпало слово „у“ из назива у
повељи. Ово село било је једно од највећих села Дечанског по
седа, имало је око 60 кућа са преко 200 мушких глава. Село
Лоћани је удаљено од манастира свега 3 до 4 километара на
западној страни од манастира.“
Манастир Дечани имао је у Затpнавској Жупи, као непосрд
ној околини, највише имања и то све богатијих села која су се
најдуже одржала у манастирском поседу. Житељи села ове жупе
највише су учинили услуге манастиру Дечанима онда, када му је
било најтеже и када му је највише претила опасност да га нестане.
Из најјачих братстава, нарочито села Дечана, одабирали су се
дечански војводе који су чували манастир и то сматрали као ве
лику почаст.“
42. Исти, н. д. ст. 71.
Речник места, ст. 132. — Оба села Црнобрега имају сада око 100 кућа са
1200 житеља. __
* За Придворце се у повељи предвиђају обавезе као да су били нешто

повлашћени, одређено им је било да седе за трпезом код челника.
44. Речник места, ст. 133. — Село Белег данас има 35 кућа са око 283
ЖИТЕЉa.
45. Исти, ст. 133. — Оба села Лучана (Горња и Доња Лука) сада имају 60
кућа са 646 житеља.
46 Милојевић, н. д. ст. 19.
47. Речник места, ст. 132. – Село данас има 42 куће са 420 житеља. — У
овом селу одржава се предање да је из једне старе сеоске куће, коју сам видео
при обиласку овога места, пренесена ватра у манастир Дечане. Сопственик куће
показао ми је греде таванске конструкције које су заиста исто онако очуване
као што су очуване попречне греде у унутрашњости манастира и каже, да су те
греде у овој кући намештене онда када је манастир грађен.
* У селу Дечанима и сада живи неки Салим Рустем, стар око 100 година,
који је био дуго година чувар-војвода-манастира и сам каже: „Ова је земља сва
била светога краља“, мислећи на Стевана Дечанског, осниваоца манастира Дечана.
П. Хвосно (Хsостано)
Напред је наведено да је Дечанском поседу припадао западни
део Хвосна, тј. део оне области Хвосна која се налази између
Пећке и Дечанске Бистрице. Наравно, Дечанском поседу није при
падала цела та област, него само села која гравитирају манастиру
И ЧИНе природни склоп Манастирског поседа.
Повељом се на овој територији дају манастиру само она села
која се налазе уз леву страну Дечанске Бистрице. Овде су се
нека села Дечанског властелинства граничила са селима која су
припадала Жичком поседу.“
Од Хвостанске територије Дечанском поседу припадала су
само села: Стреоц, Љуболик, Љубуша, Бохорић, Истинић, Бролић,
Прапраћани и Бивољан.
1. Стреоц (Gгући шк). Прво и најглавније село дечанско
у Хвостанском делу јесте Стреоце, чије се границе у пове
ЉИ На ВОДе:
„А се Gтрika uоу мегне на Gтефанк црвква на завлатине на

тиклице на Богоево селице, на три играхе и низк рkКоу на Гра
дице a wт Кроушек ца на Доуке вика стоуден цк су пућку цћстоу
до соуке Мкоуше и право оуза Мквоушоу оу врikao oyc Ковила дол,
и wда лаза право суза долк су планоу — wт Истиника мега
поток, Мковоушки“.“
Село Стреоц је удаљено од Пећи око 9 километара, а скоро
толико и од манастира Дечани. Налази се са обе стране главног
пута Пећ - Дечани - Ђаковица, а у подножју стреочких планина.
Стреоци су данас два села - Горњи и Доњи Стреоц. Изгледа да је
ово село било средиште овога краја за сва насеља Хвостанског
дела дечанске територије. У близини Стреоца налази се место
„Краљеве Воде“. Ту се и данас налазе неки извори са остацима
неких зидина изнад којих се дижу горостасни брестови. По
повељи село Стреоце имало је око 70 домова и око 180 муш
ких глава.“
-- 2. Љубенић (Мк волики). Село Љубенић је по повељи имало

границе:
„ Меги Мкоколикели, c 6) paховичики како сходи с планине срik
дни дола на суkднии сутркг, на поута кон исходи из Лк волика
на мрамора, дроуги мрамора на поути кои походи иза Gopaхо
вичика од вркдо, четврнти мраморк на велико и цћстik oy wраха
по срikДа влат"ца низк Соушицоу велико ик цћстолик на Радо гин,
потока су Богоева селица “
* С. Новаковић, Законски споменици, ст. 571.
*“ М. Милојевић, н. д. ст. 9.
* Речник места, ст. 140. – Стреоци, као два села Горњи и Доњи Стреоци,
сада имају 160 кућа и око 1400 житеља — У Плаву сам чуо једно предање, да
је Стреоц основао неки Плављанин који је добро знао стрељати, а можда је,
„ кажу“, знао и стреле правити.
** М. Милојевић, н. д. ст. 11.
Село Љубенић налази се са источне стране од манастира,

с десне стране главног пута Пећ - Дечани - Ђаковица, у подножју
стреочких планина а с леве стране Дечанске Бистрице. Село
Љубенић имало је око 74 куће и око 230 мушких глава.“
3. Бохорић (Бохорики). У близини Стреоца и Љубенића на
лазило се по повељи село Бохорић, заселак стреочки. Овај се
заселак на терену не може наћи, вероватно да се спојио са мати
цом села Стреоцима. Нема трагова по коме би се дало закљу
чити где је било село.“ На овом терену има трага од неке цркве
у Стреоцима која је била повељом дата манастиру Дечанима.“
Бохорић је имао 24 куће и око 78 мушких глава.
4. Љубуша (Мквоуша). Ово је био заселак стреочки и
налази се одмах после Стреоца, идући ка манастиру, на путу
Пећ - Дечани - Ђаковица. У хрисовуљи се не наводе границе овом
заселку, али се из граница села Истинића и Стреоца могу сазнати
и границе заселка Љубуше.“ Заселак Љубуша имао је по
повељи 9 кућа и 24 мушке главе.”
5. Истинић (Нетиники). Селу Истинићу границе у повељи
нису означене, али се на терену налазе са истим именом из
повеље. Његове се границе могу одредити према границама које
су у повељи наведене за село Стреоце и заселак Љубушу.“
Истинић се налази у равници, с леве стране пута Пећ-Дечани, за
десетак километара удаљен и од манастира а с леве стране Де
чанске Бистрице. Село Истинић имало је по повељи 37 кућа и
око 127 мушких глава.“
6. Бивољак (Биволари). Уз село Истинић налазио се, према
повељи, дечански заселак Бивољак. Од овог заселка нашао сам
да на терену постоји само траг у томе, што се један крај села
Истинића назива Биволаре, али као насељено место данас не по
стоји. По повељи Биволари су имали 7 кућа.“
* Речник места, ст. 140. — Ово село данас има 49 кућа и око 216 житеља.
54. Исти, н. д. ст. 8.
* Милојевић, н. д. ст. 9. — Овде се наводи да је била црква св. Ђорђа
и св. Стефана.
56. Исти, н. д. ст. 9-76.
* Речник места, ст. 140. — Ово село сада има 33 куће и око 210 житеља.
* Милојевић, н. д. ст. 9 и 76.
58. Исти, н. д. ст. 5 и 71.
Речник места, ст. 140. — Село Истинић сада има 130 кућа и око 1250 жи
теља. Бивољак, заселак дечански, имао је по повељи 7 кућа.
* Чивчиске књиге манастира Дечана, друга књига. — Село Истинић водило
је дугу борбу са манастиром око Дечанског заселка Малог и Великог Бивољака.
Повељом је Бивољак дат Дечанима а Истинићани су га били присвојили као су
седно земљиште. Та борба између Истинићана и манастирске управе види се
нарочито из записа у овим чивчивским књигама које се чувају у манастиру Де
чани. Из тих се записа види како су Истинићани одрицали не само својину. Бивољака
манастиру, него су одрицали да дају манастиру уобичајене делове пољопривредних
производа са Малог и Великог Бивољака; затим се види како су некад ипак
давали плодове, затим како су долазили у манастир и насилно исецали из чивчиских
књига листове са именима домаћина који су били задужени за давање плодова.
О томе постоји у овим књигама и запис; „Тефтер од села Истинића и Малог и
Великог Бивољака за време субаше Идриза Шабана што припада на сваку њиву“;
7. Прапраћани (Прапрaкане). Село Прапраћани, које се на

лази јужно од села Истинића, с леве стране пута Пећ - Дечани
Ђаковица, према повељи, имало је ове границе: „А мегње Пра
практалик с Кроушек цели и с Брод”лики до Прћке стikне на 69ари
слале коуке“.“ Село Папраћани било је по броју домаћинстава
веће од села Истинића и имало је у време писања повеље 52
куће и око 174 мушке главе.“
III. Река (РКka)

Западно од Затpнавске жупе, као суседна област, налази се
жупа Река, северно од садашње вароши Ђаковице а у подножју
планина Богићевице и Плочице. Кроз ову жупу теку реке Трнава
и Рибник (Ереник), по којима се ова жупа тако и зове. Дечани
су у овоме крају имали четири села и три заселка: Храстовица,
са заселцима Прилеп, Преки Луг и Братотин, затим села Бабе, Гра
мочел и Рзинић.“
1. Растовица (Храстовица). Село Растовица са својим засел
цима Прилепом, Преким Лугом и Братотином имала је у повељи
међусобне границе и налази се са обе стране садашњег пута
Дечани - Ђаковица.“ Растовица по повељи имађаше 34 куће и
око 103 мушке главе.“ Село Растовица налази се на једној узви
шици која чини прелаз из Затpнавске жупе у Реку и чини неку
малу вододелницу између Дечан. Бистрице и Трнаве.
2. Преки Луг (Прћки Моутк). Заселак Преки Луг данас се
назива Прeкoлуке, дакле скоро исти назив као у хрисовуљи.
Границе овом заселку наводе се у повељи: „Мега Прћкомоу.
лоугоу с” Поквенилик куkГолик како рikka тече метко село и горik
оуз" уkКоу метко село право оу вигорк студен цк и vт тоу право
малим поутем, пода ливадоу су лок воу су Gоуходола“.“ Овај
заселак имао је 18 кућа са 48 мушких глава.
а затим стоји запис: „Село Истинић и Велики Бивољак четвртину узесмо жито
бело у снопље, колико је западало за сваку њиву, тако смо и сено узели од
ливаде четврти навиљак“; затим стоји запис: „Отиде игуман Ђерасим у село
Истинић, да вади четвртину и они рекоше: „сад не можемо да дамо, зашто смо
изгорели, похарани и опљачкани: све што смо имали до душе похара не Река и
Малесија и тако остадоше и не дадоше“. Постоји и овај запис: „У време Садри
заме ове листове пресекоше Истинићани, заинат, да изгубе своја имена али нису
потрефили, јербо је имало у „каито . . .“
Тако се ређају и записи за многа манастирска села, чији су житељи насто
јали, за време турске управе, да се отргну од манастира и постану сопственици
земље коју су насељавали. Али се налазе и записи у овим књигама, да су нај
више турске власти наређивале житељима манастирских села, да манастирско
поштују и дају уобичајене делове пољопривредних производа са манастирских
ИМа Н, а.
*“ М. Милојевић, н. д. ст. 7.
* Речник места, ст. 140, — Ово село и данас има 48 кућа и око 263 житеља.
* Секција, Призрен - Проклетије, р. 1:100.000.
*“ Милојевић, н. д. ст. 11.
* Речник места, ст. 133.
*а Милојевић, ст. 80.
* Речник места, 133.
3. Прилеп (Прилikпи). Овај заселак села Растовице налази

се с леве стране садашњег пута Дечани - Ђаковица у равници и
имао је у време писања повеље око 21 кућу са 52 мушка лица.“
4. Брaтoтин (Братотинк, Дола) Братотин је био заселак Ра
стовице и сада се на терену не налази. Мора да се спојио са
којим од суседних заселака или је добио други назив, а можда
је претворен у данашње село Прекобрђе које се налази негде ту,
где је био и Братотин. Брaтoтин је имао по повељи 8 кућа
и 23 мушке главе.“
5. Бабалоћ (Баве). Село Бабе и данас постоји на терену
са називом Бабалоћ. Овај му додатак у називу долази од арна
утске речи „лоћ“, што злачи баруштина. Границе из повеље Бабама
се наводе: „Мегне Бавалик здовpкчилик дологик wт тополе на мра
лиорк на лок коу и другоу лок воу на кридоу на кокошк стоуденца,
Боучни Аик поуте лик, како испада Боучи и поутк, и станета се ова
поути на мраморк такоре оу локвоу од локве (fol. 20) or phow
Тркнавоу. G.) д Доврoша до Тркнаве на Братотинк долк, прikko
врк да до крксткљ . . . на станов ни ками, подк ПрikКили, лоутолик.
на кроутка чрквеноврiku"ки на глогови стоуден ца . . . 1. Тркстik
ника иега до Gћнокоса Gветоврач кога оу рата вел госта стилка
чаница мега на тополоу“.“
Према овим границама село се и на терену лако граничи,
налази се с леве стране садашњег пута Дечани-Ђаковица у равном
пределу. Село је пространо и богато, имало је по повељи 76 кућа
и око 267 мушких глава.“
6. Грамочел (Тркмочвак). Село Грамочел у повељи имало је
своје гренице: „Меги Грк мочелоу с Миклини, мраморк и vд
мрамора поутвик на Тополоу а здрksод клолик мега Илино врдо
како спада су 6 л"пшаницу“.“
Грамочел се данас налази са истим називом, с леве стране пута
Дечани-Ђаковица и имало је 90 кућа и око 296 мушких глава. Село
је спадало у једно од многољуднијих и богатијих деченских села.“
7. Pзнић (Р виники). Село Рзнић налази се с леве стране пута
Дечани-Ђаковица, а с десне стране Дечанске Бистрице и границе
му се у повељи наводе: „А се лингке Разиникнема, на Бигора.
на Бћлки стоуден ца на прkпранк и на сли-kxини . . . aчоу, и оуза
дола. . . поутемк, милио Ривника. . . a wв-kШено дрksо, и на рата“.“
*7 М. Милојевић, н. д. ст. 12.
Речник места, ст. 133.
* M. Милојевић н. д. ст. 8.
** Исти, ст. 15.
79 Речник места, ст. 133. – Бабалоћ сада има око 35 кућа и око 365
ЖИТе Л, a .
7“ Милојевић, н. д. ст. 18.

72. Речник места, ст. 133 – Село Грамочел сада има 23 куће и 234 житеља.
* Милојевић, н. д., ст. 97.
Село Рзнић по повељи имало је 38 кућа са 105 мушких глава.“

8. Батуша (Батуша) Село Батуша и црква у њој дата је
повељом манастиру Дечанима са људима који су тада били у
селу. Село се повељом разграничава од суседних имања. Оно се
налази с десне стране главног пута Дечани-Ђаковица.“ У Батуши
је било 7 кућа и 15 мушких глава.“
Ово село било је одузето од манастира и, по заузећу ових
крајева од Турака, књегиња Милица својом повељом поново га је
вратила Дечанима са осталим имањима која је дала том повељом
манастиру.”
IV. Алтин (Алтинк º
Жупа Алтин налазила се између жупе Ријеке и реке Валбоне
и захватала је, отприлике, данашњу Ђаковичку нахију. У повељи
се наводи да су манастиру дата села у Алтину и њихов се број
са именима у повељи наводи. Ова се жупа тако називала у средњем
веку и тај јој се назив продужује и за време турске владавине.“
Јиречек наводи да је Алтин био неки рудник за који се, наводно,
каже да је био у селу Јунику. Тамо сам нашао неке трагове где је
могло бити неко старо насеље. Међутим село Јуник није припа
дало Дечанима а налази се на територији у чијој се околини
налазе друга дечанска села. Границе Алтина у повељи наводе се
и биле су ове:“
. Ни тинк са већ ми сели и ск. к'ekљии засел'ки и ск. коћами
метами. Мегле к селио у Алтиноу матор"ски прkcлоп, на Тињсто
врк до на киноградиште како супада оу Жрнково оу Gматину под
Радог оцоу поутели, под Диктоу оу Бора и wд Бора у Gaknии
потока на раккнине на хаклињца такоре су мечи ноу на Нелико
главоу прћко су Дрочинк камим су Проуде од вора и по дећлоу оу
Крат"ницоу и по деклоу оу цркнк калики и по дtлоу су ТуkcKaв ца
нада Довои долк по д'kaoy на вркн"ца на Gтаквицоу и по дећлоу
како се калињи вали к' 14"тинко и право на Затлаке и на Пко че
врikre и wд Пар чих к вр-krља по деклоу и на 63погорк право оу
Epikao и низа Ко-kao како пристане од Равницоу и низа Равницоу
како попристаке Нерестоуша од Равницоу према Тикстомоу. вукдоу“.“
У овим границама Алтина припадало је Дечанима десет села.
Границе појединих села нису навођене ни у повељи па их ни овде
4
Речник места, ст. 133, — Село сада има око 40 кућа са 400 житеља.
Милојевић, н. д., ст. 59.
i
| z
Ст. Новаковић, Зак. сп., ст. 656.
* Даничић, Речник хрватског и српског језика 1, Београд, 1863 ст. 9, –
Даничић наводи да је Алтин село, међутим Алтин је читави крај око Ђаковице
са више насеља која су припадала Дечанима, а било их је десет. Овај се крај
још у новије доба назива Малесија. Јиречек — Радоњић — Историја Срба 11, Београд,
1923, ст. 235, — наводи да је Алтин био неки рудник у селу Јунику, Ђаковичка
нахија.
T“ Јастребов — Подаци за историју српске цркве, Београд, 1897, ст. 48
*“ М. Милојевић. н. д., ст. 27. и 38.
не наводим, јер се већи део Алтина и дечанских села у њему

налази на територији Албаније и теренско истраживање није се
могло вршити.“
Може се приближно навести да је Алтин захватао простор
данашње територије Јуничке општине, па на запад око горњег и
средњег тока реке Валбоне. Са северне стране ова се област про
стирала у подножју планина Богићевице и Трескавице и на југ се
простирала до вододелнице мањих притока реке Белога Дрима“.
Села Алтина према повељи ређају се једно за другим, при
лично су разбацана и већина су на албанској територији. Ова
села навешћемо онако како се ређају у повељи и могу се сва
наћи на секциској карти. Приликом теренског истраживања добио
сам само нека обвештења од житеља са ове строне границе, пошто
је теренско истраживање било немогуће.“
1. тропоја (Tytsополке). Ово је било централно село жупе
Алтина и налази се недалеко од државне границе, западно од вароши
Ђаковице. По повељи је имало 67 кућа са око 147 мушких глава.“
Западно, јужно и северно од Тропоје ређају се остала села
Алтина:
2. Бабјан (Бавигане) – има 35 кућа и 94 мушке главе.“
3. Лужа (Мужане) — са 29 кућа и 74 мушке главе.*
4. Гoрaj (Горане) — са 74 кућа и 230 мушких глава.“
5. Шипша (Шипчане) — са 48 кућа и 140 мушких глава.“
6. Сошаји (Gошане) — са 31 кућом и 112 мушких глава.“
7. Гријан (Грека) — са 11 кућа и 34 мушке главе „Арбанаса“.“
8. Буњај (Боунгане) — са 61 кућом и 203 мушке главе.“
9. Крастављан (Краставлане) — са 50 кућа и 150 мушких
глава.“
10. Буља (Борикови) — са 57 кућа и 157 мушких глава.“
На овој територији Алтина постоје и данас, а претпоставља
се да су постојала и у време издавања повеље и друга села која
нису поменута у хрисовуљи, што значи, да нису била манастирска.
Дало би се закључити да цела област Алтина није била манастирски
посед, него само нека села у тој области, и то ових 10 села већих
и богатијих, да манастир са њихових имања прибира уобичајене
8. Исти, ст. 27, 39, 101 и 112.

Секција, Призрен – Проклетија р. 1:100.000
* Јастребов, н. д., ст. 17.
* Секција, Проклетија—Призрен-Теренско испитивање на овом пределу
није било могуће због пограничних прилика.
* Село се налази у Албанији и садашње стање не може се навести.
*“ Милојевић, Дечанска хрисовуља, ст. 28.
* Исти, н. д., ст. 29.
87. Исти, н. д., ст. 30.
* Исти, н. д., ст. 32.
8. Исти, н. д., ст. 33.
*9 Исти, н. д., ст. 34.
*1. Исти, н. д., ст. 34.
* Исти, н. д., ст. 36.
* Исти, н. д., ст. 37.
делове пољопривредних производа.“ Овоме тумачењу иде у при

лог и то што се у манастирским чивчинским књигама из каснијег
доба налазе подаци о односима манастирске власти са житељима
само ових 10 села. Ти су односи били исто онакви какви су били
у манастирским селима у Затpнавској жупи која је, као непо
средна околина, припадала скоро цела манастиру...“ Штета је што
је било немогуће вршити ма какво теренско истраживање у области
Алтина због пограничних прилика.
V. Подрима“
Јужна територија Дечанског властелинства захватала је једним
делом и леву и десну страну реке Белог Дрима и то од ушћа
Пећке Бистрице па до ушћа Призренске Бистрице у Бели Дрим
и до близу Ораховца. Тај се простор једним делом назива Подрима
у Метохиско - Призренској равници. Овај простор није, наравно,
цео припадао Дечанском поседу, већ се само на том делу нала
зило неколико манастирских села, која су била и важнија и бога
тија. Тај крај је био нарочито богат виноградима“ и житом, то
се богатство одржало до сада.“
У Подрими Дечанима су припадала села: Чабић, Чабићки
Добродол, Палеж, Јабланица, заселци Серош, Брестовац, Зерзево,
Хоча, Градиш са Швањем и Бродлић.
1. Чабић (Чавикљ). Село Чабић по повељи имало је границе:
, Мега Чавикко Шитарицом, и ск. Оунемиролик од Гоува ча
потока цћстолик великомњ нада виноград, од за дbлњ, на Градици
wд Градица на лок воу wд локве ниск поутк, кои греде метко
Чавика и 16 л' шаницу на wпогора право на Чоквени врikrљ и поу
темк, кои поут к походи изк IGa"шанице прkКо властнога пола право
оу призрikн"скоу цћстоу кога греде ис". Трiks se Taкоре цћстолик“. .
„А wд влаха Свето-стефан"ских, мега сус потокљ од за Gоухии
дол, милио Кикени доуsк ow Регнева стоуден ца и цћстом ow
Игларевца, wд Игларев ца до поутоу кога се станета изк Драст -
ника и из Ткоргевика на мрамороу, такоре по дућио у за Gватокоу
полпаноу, и поутемв. по дtлоу на лок воу wд локве декломљ по
срikда стакла оу Даквоки и долк право оу уkкоу су вредњ . .
, а мегке Шитарици с" Гкор ткевиколик wд вреда цћстолик на
црвква и wд црнкве суза Динкокии дела и суза. Дооуги и долк
на Влашкии лаза. Ноуз, дакле, нада влахе на коз ника кои греде
по деклоу метко Ресника и мегк. Толановиноу и метко Шитарицоу
* Сва се села Алтина могу наћи на секцији: Проклетије р. 1:100.000.
* У чивчиским књигама, које се чувају у манастиру Дечанима (1, II), стоји
записано да су калуђери узимали делове пољопривредних производа само од села
која су у повељи наведена као манастирка, а друга села Алтина или Малесије
нигде се у записима књига не наводе.
*7 Ј. Цвијић, н. д., ст. 1138—1139.
* Подрима са Метохиско-Призренском котлином данас се убраја у најпло
днији крај.
и декломк кои греде лингк IIIитарицоу и метко Овчарево на wпо

горк кои (fol. 30) д-kaк спада иимо Елачки но поale wноутке мега
ника тika"зи деклолик право оу рkжоу на лирамор, и прkза уkКоу
прkза вароу оу Гоував ча потока кои походи иза Пизвине“.“
Село Чабић претстављало је једно од највећих и најбогатијих
села на Дечанском поседу а налази се и данас са истим именом
на левој страни реке Белог Дрима. У његовој околини налази се
место Острозуб преко кога је, по повељи, ишла нека цеста од
Призрена за Трепчу.“ Чабић је имао у време писања повеље 190
кућа са око 596 мушких глава.“
2. Добри До (Довроле). У близини села Чабића налазио се
чабићки заселак Добри До, на коме је повељом био насељен
челник Радан с браћом и дата му земља Добродола у баштину,
њему и његовој деци.“ Добродол је имао 12 кућа и 37 мушких
глава. 198
3. Палеж (Полужа). Повељом је Стеван Дечански дао мана

стиру Дечанима неког Прокопија Богдановића са селом Палеж у
Брсковској жупи: „И да кралев ство ми Прокопипа Богдановика
и з вратиwлик и селом, Палежи оу Бољсковљскои жоуп-k“ — и са
вљсtљии мегами.“
Брсковска жупа је, уколико се до сада зна, на Тари. И ако
се ово односи на ту жупу, онда се Палеж у овом крају“
не може налазити. Али, ако се претпостави да се овде не мисли
на Бpсковску жупу за коју се зна где се налази, него на неки
локални назив у овом крају око Белога Дрима, онда се може до
вести у везу са селом и крајем Полужјем, које сам нашао на терену
и које, по наводу Јастребова, треба да је село Палеж. Међутим
не бих могао донети свој суд да ли се може ово Јастребовљево
тумачење узети у обзир и као тачно.“ Истина, краљ Дечански
ретко је давао својој задужбини имања на туђој територији, свега
се у повељи наводе два оваква случаја давања имања ван терито
рије Дечанског властелинства и то Кушево у Зети и Куманово и
Средње Село у Дреници. Отуда се пре може веровати да је ова
Полужа неки локални назив села, које је Дечански дао повељом
манастиру у овоме крају, него да је негде у тргу и жупи Брскову,
* Малојевић, н. д., ст. 24 и 25.
“ Јастребов, н. д. ст. 12.
Милојевић, н. д., ст. 93.
Речник места, ст. 162. – Ово село и сада постоји у Подрини са истим
НаЗ ИВОМ.
101. Речник места, ст. 162. — Село Чабик сада има свега 22 куће са око
220 житеља.
102. М. Милојевић, н. д., ст. 57.
108. Речник места, ст. 162. — Село има сада око 20 кућа и 174 житеља.
194 М. Милојевић, н. д., ст. 58.
105 Речник места, ст. 146 и 161.
106 Ст. Станојевић, Енциклопедија, 1, ст. 279.
197 Јастребов, н. д., ст. 13.
где се не може наћи. Пурковић наводи да је село Палеж код

Жабљака,“ међутим, с обзиром и на ту претпоставку, не би се
могло узети у обзир као тачно да је тај Палеж дат повељом мана
стиру Дечанима.
4. Серош (Gkosus). Повељом је дато Дечанима село Серош
са заселцима, чија се имена не наводе, али се наводи да је у Се
рошу било 145 кућа са 395 мушких глава. Тако великих села
мало је било на поседу и, наравно, морало је бити састављено
из неколико већих заселака. Границе Серошу са свима заселцима
наводе се у повељи овако: „Gело. Секрошк ск већии засел'ки и ск.
већми мигла ии — а се мегне књ. Grk . . . кikник, и на гнилоу . . .
Поусткинк селолик, како се калим вали сећио и wнамо, на о украза
како Мопачтица истikЧе и с планине до крњка како се каии валии
crkao и wналио и по деклоу како Ривника истikaе ис планине, и
низк Ривника како супада су Дрима и пуkза Дрилик с vне стране
како оупада Бистрнца у Доилик и оу дуkла на Бћло Поле, прkКо
прikзв. Goyшицу на Ковил"но и на Тколино селице. Метко 6-kpsцк,
с Чркмикелик по деклоу и на Бочницоу како пристане оу Дримк“.“
Новаковић наводи да се Серош налазио у планинама изнад
Пећи; међутим из повеље се види да Дечани у том крају, изнад
Пећи, нису имали никад своја имања.“ Пурковић наводи да је
Серош са заселцима био око Ораховца.“
Кад сам вршио истраживања на терену уверио сам се да се
може, према границама које се наводе, са сигурношћу тврдити
да се Серош са заселцима није налазио ни у планинама изнад
Пећи, ни негде око Ораховца, него у пределу Полужја, с десне
стране Белог Дрима, између ушћа Дечанске Бистрице и реке
Рибника (Ереника). У том крају на терену сам нашао место Сарош,
па није искључено да се баш овде налази један део заселака
Сероша без обзира што је „е“ у називу из повеље замењено са
„а“ у називу на терену, у народу и на мапи. Ово је тим пре
вероватно, што у повељи стоји: „ЛИвгко Сакрошк c" Чрклинкелик по
дtлоу и на Боучницу како пристаке су Дрима“.“ Према овоме
отпало би свако друго тврђење да је Серош у ком другом крају,
него овде у Подрими.
5. Бродлић (Бродликике). Једном одредбом у повељи Стеван
Дечански преселио је некога Хвалоја и дао му село Бродлић
које је Хвалоје населио и које је имало 20 кућа са 50 мушких
глава. Село се налази у Баранској општини близу реке Белога
Дрима. Границе му се у повељи наводе:“ „а мага или низк
рikКоу цио затече Бистрица до цара и wд цера право на Кралоупе ни 114
и прkКо су прапрaкњскоу цћстоу и горik цћстолик“.
* Пурковић, н. д., ст. 146.
19° Милојевић, н. д., ст. 97 и 101.
119 Ст. Новаковић, „Село“, ст. 233.
*** Пурковић, н. д., ст, 140. | |
** Милојевић, н. д., ст. 101 |
113 Речник места ст. 139. |- |

—-т

- -- - --- - -_
6. Јабланица (Iивланица). У повељи се наводе две Јабланице

и то: у Подрими Јабланица која је замењена за село Куманово,
и Јабланица коју је Стеван Дечански дао челнику Радану „да
му је у баштину његовим унуцима и праунуцима“. Ова Јабланица
у повељи имађаше границе: „1 МегКе зелили тои уд Рив"нице
оуз" водоватко и прkко wд водоваге како потока пристаке коим
ЛМаноилова сtkнокоса и оуза потока на дbлњ, на Роуица и низ, дакле,
на wпогорк wд 1л'тина конк“.“ Челнику Радану повељом је
уз Јабланицу придата планина „Самачин Крај и с свеми међами
да му је у баштини и да му је нико не узме“. Јабланица, која
је замењена за два села у Дреници, налазила се у Хвостанском
пределу, то је био винородни крај и вероватно да је и ради тога
замењена у архиепископа Данила за Куманово у Дреници.“
_ 7. Градиш и Ошвањ. Близу ушћа реке Рибника у Бели
Дрим налази се једно узвишење које се назива Градиш и које се
у повељи наводи као гранично место Дечанског поседа. Један
део овога поседа Градиша и „Ошвања“ припадао је манастиру
Дечанима. Ту се данас назиру неке развалине у близини моста
преко Белог Дрима који се кањонски пробија кроз брдо Градиш.
Цео је овај предео по повељи назван „Швањ“, а мост преко
Дрима Швањски мост, који датира можда из времена Уроша II
Рапавог.“ Овде је, по тврђењу Јастребова, био неки град „Га
булеум“ (Gabuleum) и заиста се ту виде неки остаци зидина.“
8. Зрзе (Зерзево). Дечанима је, низ Дрим од Швања, при
падало и повељом дато еклисару Василију село Зерзево, чије се
границе наводе: „И приложи кралев ство ми кеклисар ка Еасилиra
и селомк. Зар зеколик . . а мега моу з" Брikcтов цем, како потече
вара, иза Дрима такоре иа Илиноу цркквоу а vд Бећма црвкве
wд келике цћсте посpћда лоуга до Медвећ гега дола на поли
Бакло и црккви и Зер завоу, a wд Медвећгега дола с Постел"цаки
како греде поута нада лоугк пода Gтанокева винограда, нада Мikџике
на почивалице, повркук Градица и такоре су Дрилик, а с" в"П вани
мегra wд врода цћсткињскога на вароу жепин "скоу и оу Кели и
врikГњк“ ,“ Упоређујући на терену границе овога села са грани
цама из повеље, јасно се да закључити да је из повеље дечанско
село Зерзево заиста данашње село Зрзе, које је имало 21 кућу
и око 38 мушких глава.“
9. Брестовац (Брikcтовица). Дечанима је повељом дато у
Подрими село Брестовац са једним делом Хоче и границе му се
115. Исти, ст. 67. и 68.
* Речник места ст. 139 — Јабланица у Главичичкој општини пећког среза,
замењена за Куманово, и Јабланица у Црмњанској општини ђаковичког среза.
*** Јастребов, н. д., ст. 17.
148 Исти, н. д., ст. 12
* M. Милојевић, н, д., ст. 57-58.
* Речник места, ст. 161 — Зрзе има 54 куће и 282 житеља.
Пурковић н. д. ст. 95.
наводе: „Мегне Брikcтов цоу wт Планинии више хвалокевик, на

дрkна при млинкцици, и vт дућна на врадо право на Ноице по
дtлоу како се ками валии, до поути кои греде иc Талиничице право
пода злате красте на црк. Трапом, право оу Рив"ницоу“.“
Поред Брестовца налазило се манастирско имање Хоча где се и
данас налазе дечански виногради. То се имање назива „метох
дечански“ и нема сумње да је то припадало Дечанима и у време
писања повеље дечанске. На овом насељу не наводи се у повељи
број кућа ни имена житеља.“
VI. Патково
Жупа Патково налазила се у јужном делу Дечанског поседа,
између Алтина, са запада и севера и Дрима с југоистока. Тај крај
сада припада Дамјанској и Зјумској општини и у народу се одо
маћио назив за тај део земљишта „Хас“. Цео је овај предео у
подножју планине Паштрика и његових огранака а равни део
спушта се до Белога Дрима.“ A:
Патково помиње се још у
XII веку као крај који је био у Немањићкој држави.“
У жупи Патково Дечанима су припадала села: Влахиња, Рахово,
Дољанци, Липовац, Јабучно и зимско пасиште Модра Слатина.
1. Влахиња (Елахина) Село Влахиња и данас постоји на
албанској граници и за теренско истраживање постојале су објек
тивне тешкоће, које се нису могле отклонити. Морамо се задово
љити тиме што село постоји на терену и на секциској карти, а гра
нице се за село у повељи наводе: „и магне Елахини како греде
wт, слике поут, на Клишане и оуза декла како греде на велии
вркха на Пкстрвца ка Драговод ћ и vт, Драговоде по дtлоу на
прkcлопк и по двлоу на грк чина и низа велики дућан, како спада
на сливоу “. . .“
2. Рогово (Рогово) Село Рогово налази се с десне стране
реке Белог Дрима. Наводи се да је некада то село било средиште
овога краја, истина оно се налази на граници Дечанског поседа
па је само једним делом припадало и Дечанима.“
3. Дољанци (Доланкци). Село Дољанци по повељи имало је
границе: „Gело Доланци а метке или, wд Рил'ковине оу гор не
чело Казнкча стакла, и оу Бикло поле, и су Мипов цк пода Бар -
дици и такоре од Долган ца оу Роудинљски поток, и где
оупада Роудикски поток, оу Дрилик“.“ На терену постоји једно
* Вл. Петковић, н. д., ст. 89.
* Јиричек; Трговачки друмови и рудници у Србији, превео Ђ. Пејановић,
Сaрajeвo, 1951, ст. 57. — Наводи да се жупа Патково помиње још 1186 г., када
је Немања узео од Византије земље у Приморју и северној Арбанији Драчку
област, Пилот и Хвосно
* M. Милојевић, н. д., ст. 129.
*7 М. Милојевић, н. д., ст. 18.
насеље са називом „Дољ“ и налази се уз поток који се улива у

Бели Дрима може се наћи и на секциској мапи; изгледа да се Ту нала
зило насеље Дољанци. Насеље је имало 7 кућа и 21 мушку главу.“
4. Липовац (Миповаца). Село Липовац постоји са истим
именом из повеље и на терену; налази се с јужне стране од До
љанаца, у пределу Хаса али без пописа кућа и житеља.“
5. Јабучно (Вивлачно). Село Јабучно приложио је краљ
Дечански манастиру са неким Марком Костићем. Овом селу био
је заселак Црни Врх са границама: „И приложии кралевство ми
АИар ка Костика и ск двтик и селолик, Шивлачнили, . . . 1 Покни
моу врха заселике су Коли цици скнокоси а мегне моу како поут,
греде. vт. Гнев чине суз гороу оу Кошоутоу оу Савинк. G-kНокоск ".“
Село Јабучно на терену није се нашло. Мора да се изгубило или
се спојило са којим од суседних села. Црни Врх, с којим се Ја
бучно граничило, такође се не може на терену наћи, али се може
утврдити да тај Црни Врх није ни онај у Васојевићима, ни онај
код Пећи, него неки заселак који је био у овој жупи, али се до
сада није очувао“ нити се као насеље може локализовати.
6. Модра Слатина (Модра Gматина). По повељи Модра
Слатина беше зимовни пашњак у Паткову са својим границама:
„И да кралнев ство ми Модроу Gматиноу да ке зимoвице црков“
номоу довит коу а мега кеи до Бор"ка, и према Бор коу оуз,
дbлњ, и такоре на дbлњ, и по дућлоу на прkcлопк, и по дšлоу
оу Тласто врк до и такоре коин Клокоучарева дола су Макшева
селица, и су дол'не чело Слатине, на wноу страноу оу кркста
магно Патково и Gaатиноу, и низа декла од Бор ка“. . .“ Ова
Модра Слатина беше зимовни пашњак поред Дрима, где је блажа
клима и мање снегова, а у коме су сточари Држали Зими мана
стирску стоку, како се у повељи и наводи. Тај је крај сада пре
творен у насеља и траг му се налази само у називима код народа.
Житељи у хрисовуљи се за Модру Слатину не наводе, што би
значило да није била ни насељена.
Б) Северна територија Дечанског поседа“.
Границе ове територије унеколико су већ раније поменуте и
ова се територија налази северозападно од планинских превоја
Проклетије, па је граница и ишла на запад до планине Комова.
Ова територија захватала је горњи слив реке Лима и његових
горњих притока и била је уоквирена Плавско-Гусињским и Про
клетиским планинама и огранцима Комских планина“.
На овој територији Дечанског властелинства манастир је
имао своја имања у двема речним котлинама — у Плавско-Гусињ

* Секција: Призрен-Проклетије, р. 1:100.000.
* Ст. Новаковић, н. д., ст. 648/Х.
* Секције: Проклетије. -Koлашин, р. 1:100.000.
* Ст. Новаковић, н. д., ст. 9.
13
ској и Доброј Реци. Обе ове котлине међусобно су биле повезане,

али су теренски неједнаке. Плавско-Гусињска котлина је дужа и
шира и има више равног земљишта, а Добра Река ужа и са мање
равног земљишта. Обе котлине су раздвојене планинама Црном
Гором, Липовицом, Виситором и Превијом.“
Плавско-Гусињска област лежи у сливовима притока Плав
ског Језера, реке Врмоша, Грнчара, Луче, Доље и Врује и у из
воришту реке Лима из Плавског Језера, до утока Величке реке
у Лим. Ова котлина чини повезану целину горњег тока реке Лима,
где су и била манастирска насеља.“ У овој котлини манастирска
села разграничавају се у повељи не само међусобно, него и од
других села која су била неманастирска.
Плавска област
Плавско-Гусињска област сачињавала је и раније као и сада,

једну целину у географском, историском и привредно-економском
| погледу. То је био крај богат не само пашњацима и стоком него
и другим производима. У Немањићско доба ова је област била
саставни део Будимљанске“ жупе и била је главна комуникациона
веза Горњег и Доњег Полимља. Кроз ову област пролазили су и
стари путеви Котор—Дукља-Медун-Плав, а одатле за Дечане
и Пећ и низ Лим за Будимљанску жупу.“ Стога није ни чудо
што је краљ Дечански дао својој задужбини имања баш у овом
крају тако богатом и важном.
У Плавско-Гусињској области манастиру Дечанима повељом
су била дата села Плав град са заселком Јаре, Коморан, Велика,
Требча, Грнчарево и Врмоша.“ Сва су ова села наведена у повељи
са бројем кућа и именима житеља и може се пратити њихова
насељеност и јачина задруга.
Приликом теренског истраживања обишао сам сва села сем
Врмошу, која се већим делом налази у албанској територији.
Називи свих ових манастирских насеља унесена су у овај приказ
оним редом, како су у повељи наведева.“
1. Плав (Gвло су Плав k града). Границе у повељи за Плав
се наводе: „А магне градоу оу копании врkrљ на Блатik и горik
су стоуден ца, и оу краша и право оу Соврачко стikноу и оу
Кикено дрikз це и прkза Еиситора старолик лиегомљ до Мрккога
дола, како тече Мрккии долк прkљиа Еар"дицелин и прkКо оу Чркве
ноу стikноу и право оу дућак и низа д Клк су прквии потока књиш
Петровке црккве и како пристакв потока су Милин, и оуза Милин, до
Блата су копании врikrљ — а засел ка градоу Шире до срkА,
* Секција; Проклетије—Колашин, р. 1:100.000.
* A. Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Насеље Х, Београд 1921, ст. 1.
137 А. Јовићевић. н. д., ст. 504.
183 Ст. Новаковић, н. д., ст. 17,
A. Јовићевић, н. д., ст. 408 и 440.
* Секција: Проклетија-Колашин, р. 1:100.000.
149 Милојевић, н. д., ст. 39–45 и 113-129.
Пекљских, стрнка“.“ Из ових граница може се приближно од

редити и садашња територија Плава и место, где је било старо
село у „Плавје Граду“, наравно негде у близини садашње вароши
Плава, која је свакојако касније постала од села. У близини ва
роши Плава налазе се трагови од града и гробља и може се
претпоставити да је била ту црква у граду и онда, када је Де
Ча НСКа ПОВЕЉa IIИСа На.
Плав је имао у време писања повеље 27 кућа по једном

попису а по другом попису свега 16 кућа. На ивици вароши на
лазе се остаци од рибарског насеља“ које данас чини само једну
махалу.
2. Јаре (iiipe). Плав је имао заселак Јаре, који и данас
постоји као самосталан заселак у близини села Коморана са очу
ваним називом из повеље. У повељи се за овај заселак не наводи
ни број кућа ни имена житеља.“
3. Рибари. Манастиру Дечанима био је дат један део „блата“
(Плавског Језера) са насељем Рибари на ивици језера и у повељи
се наводи: „И да кралев"ство ми Риваре су Плав-ti – и декла
Блата да си дркже“.“ Рибари се и данас помињу као једна
мехала у Плаву, на ивици језера, не као насеље, него само као
назив старог рибарског насеља.“
4. Коморача (Колиоране). Садашњи назив села је по истоименој
реци, која протиче кроз село и границе селу у повељи се наводе:
, Мегне Комаранолик с" Ривари vд ЕитичрikЕкскога потока,
прkза Комаркцицоу су Хрида на планинсу по дућасу, су Плав, на
wпогорк над Трikcкавицоу (fol. 45) под Риваркске сећнокосе, прikза
потока Туkcкавич'скии, суза ртв прkКо посрkДа Боучити и посрikда
Иљницк, оу велии вркха су 16 драж кии и на wпогора по старо и
мети — посуkАк, нивка су чрikш нк, старом, мегом, су гла-вицоу,
су рkКоу Чрквкцицоу и низа рikКоу како стара Чркв"цица супада
су Милив “.“ Село Коморан лежи с десне стране реке Лима и
у средњем току истоимене реке. У близини Коморана налазе се
два места, Леви и Десни Метех, који потсећају на неке мана
стирске „метохе“, али се у дечанској повељи као такви не наводе.
н“. Исти, н. д., ст. 39

* Речник места, ст. 123 — Сада је Плав варошица са 350 домова и 2350
ЖИТЕЉa.
A. Јовићевић, н. д., ст. 409. — Наводи се да је Плав основала сестра

неког стрелца Плава.
A. Јовићевић, н. д., ст. 577.
Речник места, ст. 123. — У повељи за заселак Јере није наведен број
кућа ни житеља, а сада у њему има 21 кућа са око 100 житеља.
*“ Милојевић, н, д., ст. 56.
“ А. Јовићевић, н. д., ст. 405. – На месту где су били Рибари данас
има гробље са надгробним плочама и одаје слику да је ту било неко старо насеље
„влашко“ или „грчко“.
*“ М. Милојевић, н. д., ст. 40.
_----
----
Ту сам нашао једно место са називом „Пазариште“ где се, неводно,

долазило на пазар не само из околине него и из Пећи и Дечана.“
5. Велика (Велика). За село Велику границе се у певељи на
води: „Мегне Евлицћ с" Ражаницоли, оу, Шет"ковоу цркква и конк.
Баклошева врikra oy двик, и како се калим кали су Келикоу и Ржа
ницоу, и суза дbлњ, оу планиноу. Драгоила до хрисокоулa Gвето
стефанљского, до Гвозда су Грохотк коик Иоса су Gал че гладе и
прikКо су Gгражице и низа потока Еитичуks"ски како пристаке су
Комар цицоу, планина Ржана и локва“.“ По овим границама село
Велика налази се с десне стране реке Лима, између планинске
косе Кодре, која село граничи од Новшића и Коњуха, такође пла
нинске косе, која граничи село Велику од Горње Ржанице.“ Село
Велика налази се у једној дубодолини коју је начинила Величка
река, притока Лима с десне стране. У овом селу, код Вукади
нова Потока, видео сам једно гробље названо „хотско гробље“
са остацима неких развалина и старе надгробнице. Село Велика
је по повељи имало 15 кућа са око 45 мушких глава.“ Житељи
овога села имали су према Дечанима изузетне обавезе, наравно
повољније него што су то имали остали поданици манастира.““
6. Трепча (Трiksua). Ово насеље припадало је Гусињској
области и у повељи се наводе границе: „Магia Tyks'чи з Дscoy
гквик су границоу такоре оус потока лиетко град ца конк Богановицки,
такоре о уза Брк д"це такоре право оу поута и оу Почивало, такор
поутем, на Из мидоука и поутемк, посуkАк, Аетњекииха гладљк, и
поутемк, до Хрида“. — А се мегне Туks uи и гор"немо у Градоу
с Кисатора о Кикено дрiks'ue sy. Gospaчкo стikноу и долsу су
кркша и оу стоуден"ца и право оу Копании врikrљ на Блатik.“
Данас село Трепча не постоји на терену са својим називом
из повеље. Пурковић се пребацио када је написао да је ова „Требча"
данашње село Трепча код Андријевице.“ Међутим из граница
„Требче“ које се у повељи наводе, види се да је манастирско село
Трепча морало бити у овом крају и то тамо, где је данашње насеље
Доља, Гусињски крај. Није искључено да је „Требча“ била насеље
147 А. Јовићевић, н. д., ст. 408 и 446.
148 Исти, н. д., ст. 40.
* Речник места, ст. 122. — Село Велика данас има 267 кућа и 1470 житеља.
Пурковић, н. д., ст. 71.
*** A. Јовићевић, н. д., ст. 533. — Величани су, као житељи Дечанског
села по обавезама из повеље, стално до пре 50 година, ишли да косе дечанске
ливаде и то је био једини део обавеза према манастиру. Тада су престали да
иду због убиства једног Величанина од стране Албанаса у прелазу преко планина
за манастир. Величани су имали у Дечанима своју „одају“ где су се смештали
кад би дошли у манастир.
** М. Милојевић, н. д., ст. 41 и 45.
Пурковић, н. д., ст. 149.
* A. Јовићевић, н. д., ст. 408 и 503.
тамо, где је данашње плавско село Мартиновићи. У овом крају

наилази се на места, Рудницу и Рудопоље, која потсећају да су
са „Требчом“ сачињавала у Немањићско доба нека рудна места,
како наводи Јиречек у свом делу Друмови и рудници у Србији.“
Трепча је у време писања повеље имала 16 кућа са 58 муш
КИХ ГЛа Ва.
7. Грнчар (Гранкчарево). У дечанској повељи наводи се да

је манастиру дато село Грнчарево; међутим то је једна котлина
око истоимене реке и налази се у групи Гусињских насеља и гра
нице у повељи Грнчару се наводе : „Мегне Трн чаревсу здоcoy
гелик ow Mayкин вирк и су ками оу Заводици не у главоу на Велика
вркха суза дућак. Мега зГаусиномик од зк хрисовсулк, Gветосте
фански wд Пеки су Митсу стikнsу су Калиестроуге су ПИворовии
долк од Прikд ћи"шк су врikcта низа вол'ско у су већ лии потска
посpћдк Годилне ккише вавине воукве су Драгоман, лаза кона
Дакгих, лоука низа Бркио шоу конк Бавина лкута, и низк рikКсу
кон Кривача су Трановацицу и конк Пуkpoвница су G3)суkдака
су мочила конк Gтркиоглавница и конк Попове лоуке су врквоу
су Трифунк кркстк“.“ Грнчар се дакле, налази у долини реке
Грнчара а то је простор измећу Гусиња и Врмоше. Вероватно да
је у време писања Дечанске повеље Грнчар био једно село са
неколико заселака и општим називом Грнчар, па је као целина
ове котлине било дато манастиру Дечанима.“ Сада у Грнчару
има неколико села, која носе своја имена.“ Тумачи се да Грнчар
носи назив по неким људима који су правили „грнчарију“. Грнчар
је у време писања повеље имао 15 кућа са 75 мушких глава.“
8. Врмоша (Еpкмаши) Врмоша је котлина која се налази
између котлине Грнчара и изворишта реке Врмоше до Рикавца.
Скоро је цео простор Врмоше у албанској граници и теренско истра
живање било је немогуће. У повељи се границе за Врмошу наводе:
, и се метке Ерњлиоши суза Есисксу на Прikд ћи"ца су врkcта и
wд врkcта су Жаре за гревенк су Цаконовк кpкста до Gветогорске
планине за Брсуса су канккекеве гладе и право су Рикав”ца и
су Моурикеве гладе, и vт глада су локва и су велии рљтк, су
скалк и страномк су пксии тор ца и по дtлоу су локвњ, и низа
вoрике су Радошевк кални, и планина Гревенк н Броуса – и Ри
кав цк ловице рљивалик“.“
На основу граница описаних у Дечанској повељи и друге
литературе о овом крају могло би се претпоставити да је цела
* С. Новаковић, н. д., ст. 10; Јиречек — Пејановић, н. д., ст. 92.

** М. Милојевић. н. д., ст. 42.
157. Речник места, ст. 122.
153 Речник места, ст. 122.
Врмоша припадала Дечанима; а то се наслућује и по именима

житеља који се у повељи набрајају. Изгледа да је Врмоша била
једно село, а није искључено да је ту било и више заселака и
да су носили општи назив Врмоша и као такво да је припадало
Дечанима.“ Врмоша је имала у време писања повеље 26 домова
са око 105 мушких глава.
Истражујући на терену у овом крају потребну грађу и дола
зећи у додир са становницима, сви су на основу предања увера
вали да је цео овај крај-Плавско-Гусињска област, нарочито лева
страна реке Лима, припадао манастиру Дечанима али нема довољно
убедљивих доказа за такво мишљење становника тога краја.“
добра Река (Довра Рkка)
Добра Река „са заселцима и с међама а у њој Коњуси који
су били у старе краљице“ била је тада област у поречју леве
притоке реке Лима Злоречице, која се у Лим улива код варошице
Андријевице. Границе у хрисовуљи за Добру Реку наводе се:
„Gело Довра Рkка и са засел'ки и с мегами а оу нема Конкоси
oyроч"нин кои соу вали су старе кралице, а Мегне Доврси Рku k
до Мима и vт Милиа у Моучини кркста, и wг кркста су Бњx"нк,
и по ратоу Прекиине су планиноу Стиквицоу и су локвоу, и оу
pкта и оу Тор"ца по деклоу иа Ерато, и по дуклоу. Трiksкч"ке
планине, и по деклоу мимо Досоутвско у планиноу, и по дећао у до
планине Гркнчарев ске су Липовицу и кона Миповица на wпогора
су Цркнки поток. И суза врадо нада Халапине гладе оу Евлике
вредо, и по деклоу су GOcтроу стikноу до Моуковника потока, и
wт Лоуковних, потока до су Градач"кога хрисовсула су Кома, и
wт Комоу оу IIIавно у полгансу. и по дtлоу су E-kпрошевице су
малии Пека оу Драгалевк, стоуден"цв. и низа Драгалневк поток,
sy prikКоу, низ, pikkcу су Мили“.“ У повељи се не наводи у Доброј
Реци поименице ни једно место, ни село ни заселак сем Коњуси,
већ само сви заселци у овом крају.“ Заселак Коњухе на терену
постоји, и то је данашње село Коњуси, западно од варошице
Андријевице у коме се, наводно, чувала ергела коња у време пи
сања повеље.“ По границама наведеним у повељи, на терену сам
могао скоро тачно обележити цео простор Добре Реке и њених
заселака, док се појединачна имена у хрисовуљи не наводе. Отуда
би се дало претпоставити да је цео крај Добре Реке са засеоцима
био дат Дечанима;“ у противном, наводили би се само они засеоци
који су дати манастиру и било би међу њима разграничавања.
* A. Јовићевић, н. д., ст. 409.

* Ст. Новаковић, н. д., ст. 9–10.
* M. Милојевић, н. д., ст. 45 и 119.
* Речник места, ст. 122; У овом крају се данас налазе села:
Главица, Столак, Грабовиша, Обзовик, Кути, Брод, Дулипоље, Аље, Јошаница,
Краишта, Милићи и Саврдак. Сва ова села имају око 471 кућу и 2355 житеља.
195 Ст. Новаковић, н. д., ст. 11.
Претпостављало се некада да су Дечанима припадале не само

ове две котлине, Плавско-Гусињска и Добра Река са наведеним
именима насеља и планина, него и сва Северна територија Дечан
ског властелинства као целина.“ Међутим, изгледа, да није тако.
Повељом се на овој територији, каогод и на јужној, дају мана
стиру села, Засеоци, планине и друга имања, па се ту наводе и гра
нице манастирских имања од неманастирских. Отуда се и закључује
да Северна територија Дечанског властелинства није сва припадала
манастиру Дечанима, већ да је на тој територији било и приватне
Земље и да су манастиру припадала само Она насеља са плани
нама чија су имена наведена у хрисовуљи.“ Такав сам закључак
извео и за насеља Јужне територије Дечанског властелинства,
која је, по склопу земљишта, била погоднија за неку повезаност
и целину поседа па се такав Закључак с разлогом изводи и за
Северну територију.
Дреница и Зета
Стеван Дечански, сем напред наведених имања, повељом је
још дао својој задужбини, манастиру Дечанима, имања у два краја
своје државе — у Зети и Дреници.
У Дреници су Дечанима дата два села, Средње Село и
Куманово.“ Куманово је било замењено у архиепископа Данила
за село Јабланицу у Метохији. Разграничење ова два села вршио
је судија са сведоцима и границе су за оба села у повељи наве
дене овако: „И сутесаше магне Goед'немоу Geмоу vт Коуз линна
су Д иитрова ГИагнила и су Чркнил"ноу вароу, такоре о у Дрik
ницоу цио ке затекла Дуkница ск синези стране до Каменога врода.
Gело Коуманово цио заићнии кралевство ми су архиепископа
Данила за Шиавлaницоу. Мегне Коумановоу и Радокевоу коудt
сутеса Богданк соудиrа vт Gит"нице оу каменк кои постависмо
на срkАк, варе такоре су цћстоу кога греде. vд Радокева на камика
кои поставис"мо на псути, такоре суза врк до на дbлњ, и на д Клоу
ками постависмо такоре на д Клоу метко Коуманово и Ар"хидиначе
су каменк кои постависмо како поутк излази иза Криве. Екњ. та
кора прkc"поута су дола, и суза дола су влаш"ка коукица, и пакии
дikaoак су поутк кои поутк, слази метко Коуманово и метко Букла
кев цк — на wпогора право су лikcкови калии а с оне стране мега
wт Бећалкев ца на сугла посpћда стак па на камии кои сукопас”лио
и wт камене право су рkКоу . . а Крива Ека да или, ке завећи,
зимовише довит коу“.“ Ова два села, Средње Село и Куманово
у Дреници, по границама из повеље, могу се на терену приближно
убицирати по граничном селу Балаћевцу, које се на терену и сада
* A. Јовићевић, н. д., ст. 409; Ст. Новаковић, н. д., ст. 9.
** М. Милојевић, н. д., ст. 39–45 и 113—120.
* Пурковић, н. д., ст. 109 и 143.
* Милојевић, н. д., ст. 26–27 и 94–95.
—
налази, а исто тако и по изворишту реке Ситнице. Ту треба да

су била оба ова села, која су се или спојила са суседним селима
и називе само изгубила, или су нестала као насеља. Разлози за
мене Куманова за Јабланицу могу се само наслућивати; ваљда
зато је извршена замена Куманова за Јабланицу у Метохији што
је она била винородни крај а Куманово је било нека етапна ста
ница за Косовска насеља.“
Село Куманово имало је по повељи 9 кућа са 33 мушке
главе а Средње Село имало је 20 кућа са 79 мушких глава.
У Зети Дечанима је по повељи дато село Кушево и границе
му се у хрисовуљи наводе: „А мага Кушевсу от Коуп-ka"ничке
метке како поута греде изк исута Коушев"скога на лок"воу кога
имаа драчине и на кркста и на гали су и на доувк, књ. Goyшици и
низк, Gсушицоу wт Каивнич’ке лингке на гомилоу и на дcувк, и
на плочицу w т Вира на Аоквицоу и на цркикенс у локRoy. на цркнки
сте уден ца право су влато и vтк влата до хрисокоула градњчкога
на глквокии долк на гор” на врата, на Ераник стikнsу на два
стоден"ца, а мега светник, Gтефанолик на Прапратнки долљ су
странку Каменице, су свbтло у пека и на вркхк Гоуница и на крку,
Бауковика и на голиило у Чемер"ника и пуkКо су Цtљи"воу. . . и на
Гкоргевк милинк, . . . дан"пе су стikнахк и vтк, стоуд". . . кве и
страномк на хрквктљ а линга ск хлајхологик како се калии валии
Esушеку су долк и како Нереда истikЧе под врадом, на Крамнеку
Прkekkoy и на локве у кога кестк на псути Каушевксколик“.“
Истраживањем на терену није се могло наћи село Кушево нити
се по другим изворима могло доћи до података према којима би
се могло одредити где је било село Кушево. Остало је да нага
ђамо према границама из повеље. Тамо се помиње река Сушица,
Врањска Стена, жупа Купјелник, река Цијeвнa и Блато. Изгледа
да се село Кушево налазило у близини Блата (Скадарског Језера),
између реке Цијeвне и данашњег места Тузи, највероватније негде
с леве стране реке Мораче у доњем поречју реке Цијевне.“
Стеван Дечански повељом је дао мајсторима који су градили
манастир Дечани село Манастирицу, недалеко од Призрена, да
га населе и да им је у баштину:"" (И изнаиде крамекство ми
протомаистора Геuvргиша и з“ вратиwик. Доврс славом и Николомљ.
за то имињ кралев ство ми записа и потврди село Манастирица
да илик ке и нихв племенеки вк већки аминк ““ Село Манасти
рица и данас постоји са истим називом, али се у повељи не наводе
ни имена житеља ни број кућа.
179. Исти, н. д., ст. 27.

17“. Исти, н. д., ст. 120.
** Секција; Скадар, р. 1:100.000.
17“. Речник места, н. д., ст. 166.
“ Милојевић, н. д., ст. 58 и 59.
B) Катунска насеља
Стеван Дечански дао је својој задужбини Дечанима не само
ратарска села него и сточарска насеља — катуне са људима „Вла
сима и Арбанасима“: ,,H нелико ми виста ваз мож"но приложити
храмо у сви су селкљ и катоункк влашких, и ар"ванаш"кихк ".“
Сточари на Властелинству манастира Дечани у катунским
насељима имали су своја стална насеља. Таквих насеља било је
9 влашких катуна и 1 арбанашки. Катуни су изгледа били распо
ређени по територији властелинства према условима за сточарење
појединих врста стоке. Према границама које се наводе у повељи
за катуне и истраживањима на терену, катуни су се налазили на
обема територијама Дечанског властелинства, на Јужној и Се
верној, а распоређени су били по мањим областима или жупама
властелинства. Највероватније је да су већина катунских насеља
била у Метохиско-Призренској котлини а да су летње испаше
биле већином на Северној територији Дечанског властелинства.“
Теренским истраживањем нису се могли убицирати сви дечански
катуни, али су се, ослањајући се у првом реду на границе наве
дене у Дечанској хрисовуљи, донекле, макар и приближно, могла
одредити места где су се налазили Дечански катуни на поседу и
према томе ћемо их и наводити:
1. Ратишевци (Ратишек ци) Овај катун Ратишеваца, према
повељи, имао је границе: „Класи ратишек"ци линге или, на Ривника
на Gм ћхинина селица на Градисламко цркква такоре на Пксии
потока на Гревица такоре на Твиeнaчоук на Звон”ца на Gтан”че
лоуге“.” Без сваке сумње катун Ратишевци налазио се у околини
данашњег манастирског сала Рзнића, с десне стране Дечанске
Бистрице. Ту сам приликом истраживања нашао два села, Горњи
и Доњи Ратиш и нема сумње да су ова два села постала од
катунског насеља Ратишевци.“ Отуда излази, да су катунска
Насеља у Даним условима претварана у Земљорадничка насеља.
Катун Ратишевци имао је 17 кућа и 62 мушке главе.
2. Сушичани (Gоушичане). Катун Сушичани по повељи имао
је границе: „Класи Goyшичане — a Goyшици мегаа на Тради
слалко црквоу на Ждрkao на ПрikКочелк wд чрклина на Хеимнчеве
варе на Раш"коваца на Gonsт, a wд G-kpoши на Тколино катоунице
на Доувице и прikза Колоуака прikКилин поутем, оу Пксии
долк“.“ Пурковић наводи да се овај катун налазио код данашње
варошице Истока у Метохиском Подгору, међутим Дечани у том
крају нису имали својих имања ни касније, а зна се да су Дечански
катуни били само на територији Властелинства, па према томе,
катун Сушичана није могао бити тамо, него га треба тражити према
** М. Милојевић, н. д., ст. 3.
*** Лутовац, Катуни на Проклетијама, ст. 23 и 30.
177 М. Милојевић, н. д., ст. 49,
* Пурковић, н. д., ст. 135; Речник места, н. д., ст. 133. — Овај катун
сада, као два ратарска села, има 21 кућу и 120 житеља.
*“ М. Милојевић, н. д., ст. 50,
- -
границама које се у повељи наводе, а то је највероватније у пре

делу Белога Дрима, с десне стране, између Дечанске Бистрице
и реке Рибника (Ереника).“ Ту сам приликом теренског испити
вања и данас нашао на терену један предео који се назива Сушица,
поред мале речице истог имена која се улива у Бели Дрим. Ту, дакле,
треба тражити катун Сушичане, а не тамо где наводи Пурковић.“
Сушичани су по повељи имали 29 кућа и 81 мушку главу.“
3. Вардиштани (Каркдицане). Катун Вардиштане могао се
налазити у жупи Паткову, данашњем Хасу у околини Ђаковице
или можда у Доброј Ријеци, Северна територија Дечанског вла
стелинства. Да је био у жупи Патково даје повода, што се наводи
у границама катуна река Рибник и Нерестуша које се и сада у
овом крају налазе. Границе за катун Вардиштан у повељи се на
воде: „и метке илик wд Тикста крк да низ, Нерikcтоушку и како
пристане Нерikcтоуша су Равницоу и што затече Ривница до
Алтина ских, метаљ како пристаке Пивланица су Ривницоу“.“
Овде се наводи Алтинска међа, Јабланица и Рибник и највероват
није је, да се катун налазио на граници Алтина и Паткова. По
повељи катун је имао 11 кућа и 48 мушких глава.“
4. Лепчиновци (Mikпкчиновци). Катун Лепчиновци,“ по томе
што су се на њему чувале и напасале манастирске свиње, могло
се претпоставити да се налазио негде на манастирском поседу, где
су биле жирородне шуме. Такав предео налазио се у околини
данашњег манастирског села Растовице и његових заселака. При
ликом истраживања на терену нисам могао наћи трагова где је
катун био. Лепчиновци у време писања повеље имали су 18 кућа
и 71 мушку главу.
5. Ђурашевски катуни (Ткрашевљски). Два катуна-Ђура
шевских Влаха и Срeмљана, имали су по повељи границе са реком
Рибником, затим местом и реком Нерестушом.“ Место и река
Нерестуша и данас се налазе на територији западно од Ђаковице,
с десне стране Рибника, и ту треба да су била ова два катуна
Ђурашевска чије се границе наводе у повељи као и за катун
Вардиштане који је био суседан са Ђурашевским катунима :
„А метке или, wд Такстога врљда низ, Нерikcтоушку и како при
стане Нерikcтоуша су Рав"ницоу а што затече Рив"ница до ил
тинкских, мегља како пристаке ШИвланица су Ривницоу“.” Не може
се ни претпоставити да су ова два катуна била у ком другом крају.
Оба катуна Ђурашевска имала су 50 кућа и око 110 мушких глава.
6. Световрачани (Gветоврачане). Катун Световрачани, по
границама у повељи, треба да је био у Хвосну, у околини мана

* Секција; Метохија р. 1:100.000.
* M. Милојевић, н. д., ст. 49
* Исти, н. д. ст. 20 и 54.
* Секција; Проклетије р. 1:100.000.
* M. Милојевић, н. д. ст. 51. и 123.
*** Исти, н.д., ст. 53—24. и 125.
*** Исти, н. д., ст. 54.
тирског села Стреоца и његових пространих планина.“ Истра

живањем на терену нисам могао доћи до другог сазнања да је
катун био на ком другом месту. Катун Световрачани имао је по
повељи 35 кућа и 90 мушких глава.
7. Катун Арбанаса. Један катун Арбанаса по границама
из повеље треба да се налазио с десне стране Белога Дрима у
околини манастирског села Зерзева.“ У овом крају налазио се
и зимовни пашњак „Модра Слатина" у подножју планине Паш
трика. Ту сам на терену, приликом истраживања, нашао један
простор који се назива „Слатина“ и претпоставља се да је то
остатак назива Арбанашког катуна. Катун Арбанаса имао је по
повељи 44 куће и свега 65 мушких глава.
8. Тудоричевци (Тудоричевкци). Катун Тудоричеваца нала
зио се код Рогова у жупи Патково.“ Остатака од катуна на
терену нема и његово место убицира се према наводима у повељи.
Катун је имао 29 кућа и 104 мушке главе. По предању овај се
Катун могао налазити и у близини Плава, али нема доказа.
9. Гојиловци. Катун Гојиловаца напасао је „лакимију“ коња
и кобила и изгледа да је био негде око манастирског села Лo
ћана у жупи Затрпави.“ Трагова од назива катуна на терену
нисам нашао сем један крај код села Лоћане са називом „Гојница”.
Катун је имао 35 кућа и око 110 мушких глава.“
Испитивањем на терену манастира Дечани и на основу пи
саних извора могло се запазити и на терену да су катунска насеља
у измењеним условима на Властелинству мање очувала своје
називе и своја насеља него ратарска насеља. Од свих девет катун
ских насеља на Дечанском поседу свега су три катунска насеља
очувала своје називе, наравно претворена у ратарска насеља, и
то Ратишевци, Сушичани и Ђурашевци. Од осталих катунских
насеља нема данас на терену скоро ни трага, сем што се гдегде,
по који део Земљишта или Планине Назива сЛИЧНИМ или истим
именом Катунског насеља.
После Косовске битке наступиле су тешке прилике за све

крајеве које су Турци заузели. Наравно тада нису поштеђени ни
остали српски манастири па ни манастир Дечани са својим посе
дом. Од манастира су отпала многа имања па и читави крајеви.“
Крајем XIV века наступиле су нешто сношљивије прилике и,
када је књегиња Милица обилазила манастир Дечане, нашла га
је у бедном стању и запуштеног. Она је била ипак тада у
могућности да му својом повељом од 1397—1405“ поврати оду
зета имања и дарује изнова неке поседе. Сва та поклоњена имања
* Исти, н. д., ст. 62 и 125.
*** Исти, н. д., ст. 55.
- “ Исти, н. д., ст. 51.
** Исти, н. д., ст. 52.
*** Исти, н. д., ст. 52,
* Влад. Петковић; Стари југословенски уметнички споменици — Дечани
Београд, 1941, ст. 87.
* Миклошић, Монумента сербика, Беч, 1858, ст. 264.
налазила су се у околини Дечанског властелинства или на самој

територији његовој.“
Сва села, одузета од манастира и повраћена од књегнње
Милице, у калуђерству Евгеније, унесена су већ напред у овај
приказ оним редом како су наведена у основној Дечанској повељи.
Та се села неће набрајати поново, него ће се само навести која
је све села и насеља Евгенија изнова приложила Дечанима.
Повељом Књегиње Милице прилаже се Дечанима село До
брош с једним делом села Батуше. Оба се ова села данас налазе
са истим називима из те повеље на терену у близини данашње
вароши Ђаковице и то Батуша у општини Поношевачкој,“ а
Доброш у Јуничкој општини.“ Затим је том повељом дато Деча
нима три заселка брестовачка: Поношевац, Поповац и Смолице.“
Сва ова три заселка налазе се данас западно од Ђаковице у жупи
Алтину. Затим су овом повељом дати Дечанима у околини Ора
ховца засеоци: Црногоино, Поток, Ческово, Пут, Днепоље, Тромле,
Орашац и Еибуци.“ Од свих ових заселака на терену сам нашао
Поток у општини Братотинској, срез Подримски. Остала насеља
или су нестала или су касније заменила своја имена каквим другим
називом или су се спојила с КОЈИМ ОД Суседних насеља тако, да се
локалитети ЊИХОВИ Не могу утврдити.
Пурковић наводи да су Днепољи и Ческово заселци Косо
рића у Метохији, али томе се не може веровати, пошто су
сувише далеко од Ораховца и не би могли бити ораховачки
засеоци, као што стоји у повељи. На терену заиста постоје села
Ћесково и Непоље али у Баранској општини, Пећки срез и не
бих се сложио да Пурковић има право.“
Овом повељом кнегиња Милица дала је манастиру Дечанима
у околини Призрена село Плањане“ са четири засеока: — Доенци
Добревине, Врело, Заморници и село Рибницу. На терену сам нашао
село Плањане, док остале засеоке нисам могао наћи ни одредити
њихов локалитет сем то, што су били засеоци Плањана и треба
да се налазе у суседству тога села“.
Манастир Дечани имао је своја имања која су се састојала
у кућама, млиновима и другим имањима у разним местима и
варошима широм Целе. Ондашње српске средњовековне државе,
па чак и ван граница државе. Тако је манастир Дечани имао
своје куће у Сарајеву, Новом Пазару, Белом Пољу, Приштини,
Призрену, Пећи, Врању, Пироту, Нишу, Скопљу, Гиљанима,
195 Исти, н. д., ст. 265.

* M. Милојевић, н. д., ст. 59; Пурковић н. д. ст. 60; Речник места, ст. 133.
Ово село сада има 64 куће и 763 житеља.
“ Исти, н. д., ст. 15; Пурковић, н. д., ст. 87; Речник места ст. 132. — Ово
село има сада 24 куће и 222 житеља.
* Миклошић, н. д., ст. 265; Пурковић, н. д., ст. 130—142; Речник места,
ст. 133.
* Миклошић, н. д., ст. 265; Пурковић, н, д., ст. 130, 157, 158; Речник
места, н. д., ст. 139 и 161.
*а Пурковић, н. д., с. 157.
* Исти, н. д., ст. 265; Пурковић, н. д., ст. 127; Речник места, ст. 166. —
Плањане сада има 93 куће и 623 житеља.
*“ Миклошић, н. д., ст. 265; Пурковић, н. д., ст. 136.
Тетову, Солуну, Софији, Штипу итд., и сва су та имања носила

општи назив „метох дечански” и очувала су се као таква до
најновијих дана наше историје. Касније су та имања прешла у
посед месних црквених власти.“
Основну повељу о Дечанском властелинству дао је Стеван
Дечански 1330 године.“ Та је повеља потврђена и допуњена од
његовог сини цара Душана.“ Из обе повеље унесена су у овај
приказ сва насеља дата манастиру оним редом како су у повељи
наведена. Можда је требало унети у овај приказ и нека гранична
места, али сам сматрао да не треба уносити у овај приказ оно
што манастиру није ни првом ни другом повељом дато, нити је
било манастирско у времену писања основне повеље и њеног
допуњеног издања.
По овој основној повељи за житеље манастирске биле су
предвиђене разне обавезе. Житељи на поседу Дечанског власте
линства углавном су били земљоделци, сточари — Власи и Арба
наси и нешто занатлија, који се свуда у повељи називају мајстори.
Сви су ови житељи били, као манастирски поданици, ослобођени
многих или скоро свих државних обавеза, као што су били осло
бођени и поданици других манастирских властелинстава према
предвиђеним прописима у даровним повељама, које су владари
давали својим задужбинама. Тако се предвиђа Дечанском повељом
да се ослобађају Пандократорови поданици — „да не дава позоба
развје крину преводну в"сако село ни перпере за јаслије никогаре
поданка краљевства ми“.“ Дечанска повеља предвиђа за ратаре
да обрађују манастирску земљу и да имају и друге работе и ку
луке према томе како игуман Нареди.
Остале обавезе биле су за све житеље манастирске скоро
једнаке сем за сточаре, који су имали да чувају стоку на ка
тунским насељима и преносе со за манастир, скоро без других
обавеза. Обавезе за остале житеље углавном су биле: „бедбу да
имају всаке ралије, и што узоре бедбом, този да се бедбом и
сврстује“.“ Даље се те обавезе детаљније набрајају, па се на
води: за сокалнике, који су били нешто повлашћенији, постојао
је „сокалником закон“ да обрађују по један мат пшенице, овса,
проса и винограда.“
Мајстора је било и на Дечанском властелинству и, према
ономе што повеља каже, били су нешто повлашћени као и со
калници, али се и за њих наводе обавезе: „ковачије, златарије,
седларци, шавци и вси мајстори, да работају као и сокалници и
што хоте тежати сокалници и вси мајстори този все сврстоваше
жито и вино да предаду цркви а сено да косе како и меропси и
сокалници тако и вси мајстори“.“ У повељи се још наводи — у
којем селу има мајстора, па кад се разроде и умноже у три или
* Влад. Петковић, н. д., ст. 88–89.

204. Исти, н. д. ст. 140.
* Ст. Новаковић, н, д., ст. 649/XXI.
* Новаковић Зак. споменици, ст. 649/ХХlll.
*** Исти, н. д., ст. 649/XXI.
208 fРад. Ивановић
-
четири сина, један обавезно да остаје код оца на занату мајстор

ском, а остали да ступају у сокалнике.“
У повељи се помињу мајстори као ковачи, златари, шавци,
али се мајстори ретко наводе поименце сем у неколико случајева:
у селу Чабићу наводи се ковач Радоје и Милош, затим Радеј,
златар и Богдан, мЧар. У Рзнићу Добросав, без заната, а у Плаву
и Великој помињу се неки „мађупци“, па мора да су и то били
занатлије. У селу Коморанима помиње се неки занатлија Богдан
крчелеј.“
Меропси су били дужни да врше „житотребленије“ и „праве
слад“ како игуман нареди (XXX).“ Отроци су били дужни да
прате игумана или калуђера с коњима, кад иде по Властелинству
црквеним послом, и тада су се хранили манастирским хлебом али,
ако су ишли црквеним послом сами, без игумана или калуђера,
хранили су се својим хлебом (XXXI).“
Манастирске винограде дужни су били да копају сви, па и
мајстори и попови (XXXIII).“ Плављани, који су били ослобођени
копања винограда, давали су цркви о крстовдану 60 перпера као
што су давали раније држави. Вероватно је овај изузетак за
Плављане унесен зато што је била Плавска област далеко од
краја у коме су се гајили виногради, па их је краљ повељом
ослободио копања винограда (LХ).“
Ако би се по некој несрећи десила каква паљевина у мана
стиру, повељом је било предвиђено да су отроци били дужни да
помажу да се изгради оно, што је изгорело (ХХХIV).“
Црквена земља није се могла давати у закуп (XXXVIII).“ Али,
ако је ко дошао на црквену земљу као сокалник или меропс,
остао је то што је био и населио се тамо где има више и боље
земље (ХХХVIII).“
Повељом је било предвиђено да село товар не носи, али је
свако село дужно било да храни једнога коња за пренос црквеног
товара. Ако случајно коњ угине под црквеним товаром, црква је
била дужна да коња сама надокнади, али ако се пак деси да коњ
у селу угине не под црквеним товаром, село је морало коња
набавити (XLV).“
Повељом је такођер било предвиђено да све судске спорове
За ПОДанике Манастирске води игуман и изриче казне манастирска
власт. Глобе су ишле манастиру сем од вражде што је половина
глобе ишла манастиру а половина потказивачу (XLVI).“ О томе
** Исти, н. д., ст. 62.
219. Исти, н. д., ст. 60.
211. Ст. Новаковић, Зак. споменици, ст. 650/XXX.
*** Исти, н. д., ст. 650/XXXI.
*** Исти, н. д., ст. 650/XXXIII.
*** Исти, н. д., ст. 655/LХ.
*** Исти, н. д., ст. 650/XXXIV.
*** Исти, н. д., ст. 651/XXXVII.
217. Исти, н. д., ст. 651/ХХХVIII.
*** Исти, н. д., ст. 651/XLV.
*** Исти, н. д., ст. 652/XLVI.
се у повељи каже: „И паки заклињају и запрештају, где љубо се

пре људије Пандократорове, или пред краљем, или пред архи
епископом, или пред епископом, или о духовном или о причих судех,
никоје глобе да не узима краљ, ни архиепископ, ни епископ —
ни печати, ни руке, ни послуха, ни одбоја — но все даје игу
ману а епископу духовно“.“ Тако је игуман био сва власт над
својим поданицима за све спорове, па и судске.
Сточарење на Дечанском властелинству била је јака при
вредна грана и овде ћемо изнети нешто више о њиховим оба
везама. Сточари Власи и Арбанаси, који су били настањени на
девет катунских насеља Дечанског властелинства, били су обавезни
према даровној повељи да чувају манастирску стоку, наравно
сваку врсту стоке на одређеном катуну, као што је повељом било
прописано.
Основне обавезе за сточаре из повеље Светостефанске биле
су по закону за Влахе: „да им не десетка велијега ни мали, да дају
на вcако лето од 50 овцу с јагњетом, а другу јалову; и ако по
греху изгину у цркве кобиле да даде слагајуће 5ту кобилу прво
годиште а веће ништа; и да дају цркви на годиште всак человек
по две јагњетине, и кто села имају, да косе сена три дни и да
доносе у годишти товар жита а други вина и да донесе соли
црковне од куд им игуман рече 40 клетишта 10 товар, и кто је
војник, и не име тежати влне црковне да даје от себе окроју, и
војник и ћелатор да носе сиреније с планине; и ћелатор да пасе
и влну стриже, а војник да пасе пастухе; а у Зло време и војник
и ћелатор да греде к овцам“..“ Међутим Стеван Дечански сто
чаре на Дечанском властелинству ослободио је многих обавеза
„од свију краљевских работа и преноса“ зато што их је цркви
дао, „мало па и то убогих“ и на Дечанском властелинству одредио
им је дужности овако: * „катуњани Костадиновци и Гоиловци да
пасу лакимију кобила, другу лакимију Тудоричевци и Сушичани;
овце да напасају и чувају Ратишевци и Световрачани, говеда
Вардиштанци а свиње Лепчиновци“. Још су били дужни сточари
Власи и Арбанаси да носе црковну со из Приморја (XLVII). Сто
чари на Дечанском властелинству нису били дужни да косе сено
сем ако постану баштиници.
За сточаре на Дечанском властелинству била је обавеза да
напасају манастирску стоку уз „месечину“ или „белег“. Ко чува
кобиле да не узима „белег“, а ко чува овце да узима „белег“ од
уну. p. једну овцу с јагњетом, а што изгуби да плати, али да има
„месечину“ (XXXV).“ За сточаре је била на Дечанском власте
линству још једна одредба: да се ћерка сточара не може удати
за ратара; ако се и уда, ратар не може ићи са женом у сточаре него
се мора жена, ћерка сточара, настанити у земљорадничко насеље
* T. Тарановски, н. д. I, ст. 93.

* Ст. Новаковић, „Село“, ст. 54.
*** Исти, н. д., ст. 54–55.
*** Исти, н. д., ст. 650/ХХХV и „Село“, ст. 55.
(XXXVI)“. Овом се одредбом, изгледа, ишло за тим да се одржи

радна снага код ратарских насеља.
За све манастирске поданике било је по повељи и других
ситних обавеза и оне су зависиле од потребе и наредбе игумана
и манастирске власти.
На Дечанском властелинству у 57 насељених места са ка
тунима у којима се наводе житељи било је 2097 ратарских домова,
70 сокалничких и 268 сточарских. Из овога броја извешћемо на
крају мало статистичких података за сточарске и ратарске домове,
колико је то могуће извести из повеље и из навода у Новако
вићевом „Селу“.“
Структура земљишта и плодност појединога краја на поседу
свакојако су утицали не само на густину насељености, него и на
задружни живот у кућама и ратарским и сточарским; то се да
уочити из повеље по броју мушких глава у појединим домо
вима.“ Према тумачењу Новаковића у „Селу“, број мушких глава
одлучивао је да ли ће се неки дом у неком насељеном месту
Дечанског поседа уврстити у задружнију, односно јачу, кућу или
инокоснију, односно слабију. Јачи су домови, према Новаковићу,
биле оне куће у којима је било више од 3 мушке главе, а слабије
испод тога броја.“ У повељи се у свакој кући набрајају само
мушка лица и то, изгледа, само одрасли. Имена женских лица
није уношено и њихов се број као и број деце, може само нага
ђати. На Дечанском властелинству у ових 57 насељених места
у којима су побројени мушки житељи, поименице се може донекле
извести доста корисна статистика о насељености Дечанског поседа.
Не може се рећи да је то тачна статистика, јер се број женских
лица и деце може рачунати само просечно.
Из повеље се види да је јачих домова било прилично: било
их је са 568, 10 па и 15, 16 и 20 мушких глава у по једној кући.“
Тако имамо у повељи наведено да је у селу Грамочелу једна кућа
имала 13 мушких глава; та је кућа могла бројати са женским
лицима и децом око 30 чланова. У селу Горанима једна задружна
кућа броји 16 мушких глава; таква кућа могла је имати укупан
број чланова више од 35. У селу Врмоши једна задружна кућа
бројала је такође 16 мушких глава. У селу Серошу једна кућа
имала је 20 мушких глава и по просечности такав један дом треба
да је имао укупно до 50 чланова у породици.
Друга једна статистика исто је тако интересантна, и у њој се
наводи да у селу Љубенићу на 67 домова има 16 јачих кућа;
у селу Растовици на 28 домова биле су 3 јаче куће; заселак
Растовице, Прилеп на 15 домова имао је свега једну јачу кућу, а
други заселак Растовице, Преки Луг на 14 домова имао је 3
јаче куће. Село Бабе на 76 домова имало је 20 јачих кућа, а
* M. Милојевић, н. д., ст. 62 и Ст. Новаковић, Зак. споменици, ст. 651.

225 Новаковић, „Село“, ст. 52.
* Исти, н. д., ст. 233.
227 Исти, н. д., ст. 235.
28. Исти, н. д., ст. 232.
село Грамочел на 90 кућа 11 имало је јачих домова. Село Чабик

на 182 куће имало је јачих кућа; Средње Село на 20 домова 3 јаче
куће; село Тропоја на 69 домова имало је 5 јачих кућа; село Баби
јане на 35 домова имало је 2 јаче куће; село Лужани на 29 домова
имало је свега 2 јаче куће; село Горани на 74 куће 17 јачих
домова; село Шипчане на 48 домова 8 јачих кућа; село у Плаву
на 28 домова имало је 5 јачих кућа; село Коморан на 18 домова
имало је 5 јачих кућа; село Велика на 11 домова имало је свега
1 јачу кућу; село Грнчарево на 11 домова имало је 3 јаче куће;
село Врмоша на 22 куће имало је 6 јачих домова итд.“
У 9 катуна сточарских насеља такође се набрајају житељи
поименице, наравно само мушка лица, па тако имамо по домовима
јаче и слабије куће. У сточарским насељима беше овај број кућа:“
у Ратишевцима 17 кућа, Сушичанима 20 кућа, Вардиштанима 11,
Тудоричевцима 29, Световрачанима 35, Ђурашевска 2 катуна-Сре
мљана-50 кућа, Лепчиновцима 18 кућа и у катуну Арбанаса 44 куће.
Исто се тако и на катунима рачунала јача кућа која је
имала 3 мушке главе, али код катуњана било је мање јачих кућа
него код ратара. Свега се у катуну Лепчиновцима наводи једна
кућа са осам мушких глава, а у катуну Тудоричевцима 1 са 14
мушких глава. Остале куће сточарске биле су инокосније, али су
ипак тако Власи Ратишевци на 17 домова имали 3 јаче куће,
Сушичани на 29 кућа 6 јачих домова, Вардиштанци на 12 домова
нису имали ни једне јаче куће, Лепчиновци на 18 домова имали
су 8 јачих кућа, Тудоричевци на 29 домова имали су 14 јачих
кућа, Власи Ђурашевски на 1 катуну од 36 домова имали су 9
јачих кућа, а један катун Арбанаса на 20 домова имао је 11
јачих кућа. -
Одавде би се могла извести приближна статистика и на

сточарским насељима само ако би се узео приближан број деце
и женских лица на сваку сточарску кућу бар онолико, колико је
било мушких лица. Тако би се дошло до једног бољег сазнања
о броју житеља и у сточарским насељима.
Да би се видело како се у повељи ређају имена мушких
лица у појединим ратарским домовима, навешћемо примера ради
неколико задружнијих домова у разним областима Дечанског
властелинства. Тако се наводи у повељи да је у Дечанском за
селку Црвенобрежанима породица од 8 мушких глава била поре
ђана овако: „Милко, а брат му Нинослав и Стајко, Прибислав
Милковић и Богоје и Мирослав, Милош Нинославић а дед им
Хунко“ — дакле породица са 9 мушких глава била је донекле
задружна кућа, није била велика, али у заселку Црвенобрежанима
била је највећа. Била је и друга породица у заселку Црвено
брежанима у чији састав улазе и зетови: „Живаљ а син му Смиљ,
а зет му Михоје и Времац, а син му Радуним и Дабижив“. Овде
су и зетови убројани у једно домаћинство, али се у повељи не
229 Исти, н. д., ст. 231–235.
* Исти, н. д., ст. 235.
13
2|2 Рад. Ивановић
налазе чести случајеви да се и зет убраја у задружни дом. У

селу Истинићима ређа се једна породица са 8 мушких глава: пет
брата и у најстаријега 3 сина: „Братуј, а брат му Рајко, Иван,
Дмитар и Радослав, а син му Богоје и Милош и Богослав“;“ у
селу Грамочелу ређа се једна ратарска породица овако: „Рајко,
а син му Милош и Милен и Дабижив, а брат му Милош а син
му Давид и Обрад и Братуј, а брат му Драган, а син му Милош
и Милован и Драгослав, а дед им Дудел“. Ту су отац, синови и
унуци и кућа је бројала 13 мушких глава, а са женским лицима
могла је имати око 30 чланова.“
Навешћемо једну од задружних кућа из једног од десет
алтинских села, која је имала 16 мушких глава и тако се у по
вељи за село Горане ређа породица: „Радомир, а син му Милоје
и Богдан и Добрчин и Дражило и Драган, а брат му Богоје, а
син му Десислав и Рајко и Братуш и Добрчин а син му Братуш
и Ђурађ и Добрeтин и Богдан а дед им Братослав“.“ Ту су
опет били отац, синови и унуци. Претпоставља се да је једна
овако задружна породица са 16 мушких глава имала укупан број
чланова у кући око 35.
У једном селу Северне територије Дечанског поседа, дакле
планинском пределу Врмоши, налазила се једна породица која у
повељи броји чланове овако: „Драгчуј, Радун, а син му Велоје и
Радоста и Гојислав и Лихомил и Хранислав, а брат му Хранац,
а син му Ђуроје и Рако и Радослав, а брат му Мимац и Милтен
и Братен и Доброслав, а дед им Радомир“.“ Дакле породица у
брдским крајевима са 16 мушких глава није редак случај у
ранијим временима, данас свакојако ређи.
У Средњем Селу, Дечански посед у Дреници, броји према
повељи једна поповска задружна кућа 7 мушких глава и оне се
ређају: „Бољеслав Богојевић а брат му поп Клинц и Богдаша и
Милен, а син му Гојак и Прибил Поповић а дед им Радовин“ “
Навешћемо још једну од најзадружнијих кућа у селу Серошу
чији се мушки чланови у породици ређају: „Толислав а син му
Радослав и Богоје, а Радославу син Отмич и Владислав и Крушац,
а Богоју син Божић а Толиславу Братан, Градан и Прибоје и
Војсил а Градетиви син Витомир и Богослав, у Прибоја син Бал
довин, а Толиславу Братан, Доброслав и Смиљ и Милош и Степан,
у Доброслава син Очиња и Хранислав Десимирић а дед им
Лачко“.“ У овој породици ређа се отац са два сина, унуци са
праунуцима од њих и унуцима и праунуцима од друга два сина.
Исто се овако ређају у повељи имена јачих пастирских по
родица и навешћемо свега две такве породице: На сточарском
насељу Лепчиновцима једна се породица ређа: „Лепчин, а син
282. Исти, н. д., ст. 5.
233 Исти, н. д., ст. 16.
234 Исти, н. д., ст. 31.
235. Исти, н. д., ст. 42.
236. Исти, н. д., ст. 25.
287 Исти, н. д., ст. 47.
му Воислав и Прибоје и Нинослав, а брат му Срдан, а син

му Лепчин и Милтен и дед им Радомир“ — дакле има 8 му
шких глава и сматра се једна од јачих кућа на катунским насе
љима. Има још једна јача задружна сточарска кућа у катуну
Тудоричевцима чији се чланови у повељи ређају: „Тудориц, а
син му Хотило и Степан и Бун, а син му Никола и Твртко и
Тврде, а Тудорицу брат Раде а сине Војисил и Волица и Богослав
и Војихна а дед им Бач“, свега дакле 13 мушких глава.“
У хрисовуљи Дечанског властелинства у именима житеља
налазе се и имена поповских кућа са мушким члановима у свакој
поповској кући као и за житеље ратарске и сточарске. Одмах
пада у очи да поповске куће нису сразмерно распоређене по
селима властелинства; више поповских кућа има на Јужној тери
торији властелинства него на Северној територији. На Јужној тери
торији има их много више, а на Северној мало или скоро ни мало
ради теренских прилика и насељености. У повељи се наводи да је
Стеван Дечански све попове на Дечанском властелинству откупио
и ослободио, па наводи: „Понеже бо краљевство ми освободи и
откупи моје цркве попове у епископа Хвостанског Николе за 4 ста
оваца с јагњци и за 500 перпера, да не имају запрештенија ни од
ерхиепископа, ни од епископа моје цркве попове, ни прочи људи,
ни врховине да не давају, ни јагњетине, ни когаре доходка којега
су давали“ (LI1).“ Али су попови према одредбама повеље били
дужни да дају Дечанској цркви како је предвиђено: „а попови
да давају мојеји цркви врховину како ју су епископу Хвостан
ском давали, јере бо краљевство ми купи тузи врховину у епи
скопа хвостанскога“ (XXIX).“ За попове се још предвиђа у по
Вељи: „Да се ПОП ОД ПОПа стави, ПОПОВСЦИ СИНОВИ, КТО КЊИГу
изучи, да стоји с оцем на својему ждребију, аколи књиге не изучи
а он да је меропе“ (XLIV).“ Овде се повељом предвиђа за меропсе
да, ако књигу и изучи, није могао постати поп, него је остао опет
мeропс.“
Попови су имали своја имања „ждребија“ на властелинским
поседима, како црквеним тако и на приватним. Та су имања до
бивали од властелина, у овом случају од манастира Дечани, али
је зато давао манастиру поред „врховине“ и друге обавезе и
работе као и сваки ратарски баштиник. При том је био ослобођен
свих државних обавеза и давања. Законом је за њих, наравно и
одредбама у повељи, било предвиђено: „И попове баштини да си
имају своју земљу баштину и да су слободни; а ини попови који
не имају баштине, да им се даде три њиве законите, и да јест попова
капа свободна; ако ли веће узме, от тези земље, да работа црквам по
закону. Поп који не има свога стаса, да му се даде 3 њиве зако
ните и поп, који је год, од свога господара да не греде никамо;
* Исти, н. д., ст. 51.

*** Исти, н. д., ст. 51.
249 Ст. Новаковић, Зак. споменици, ст. 652/LII.
* Исти, н. д., ст. 650/XXIX.
* Исти, н. д., ст. 651/XLIII и XLIV.
248 Исти, н. д., ст. 651/XLIV.
ако ли га господар не има хранити по закону, да дојде ка својему

архијереју, и архијереј да рече ономузи властелину да храни попа
по закону; да ако он-зи господар не име чјути, да јест поп сло
бодан куда му годе; ако ли буде поп баштиник, да га нест
вољан отгнати, такмо да јест слободан“.“ Ове законске одредбе
биле су обавезне како за остала властелинства тако и за Де
Ча НСКО ВЛа СТСЛИНСТВО.
Попова је на Дечанском властелинству било више у оним

селима на поседу која су економски била јача и теренски по
годнија. У именима житеља који се наводе у сваком селу Де
чанског поседа нашао сам, при бројању домова, да је била 71
поповска кућа и тај број био је распоређен овако: у селу Деча
нима са засеоцима на 146 кућа није било ни једнога попа, ваљда
зато што су та насеља била у близини манастира; у селу Прапра
ћанима на 68 кућа било је 3 попа, у селу Стреоцу са два засеока
на 101 кућу била су 3 попа, у селу Љубенићу на 74 куће било је 7
попова; у селу Растовици са засеоцима на 93 куће била су 4 попа,
село Бабе на 76 кућа имало је 4 попа; село Грамочел на 90 кућа
имало је 8 попова; село Улоћани на 63 куће имало је 3 попа, село
Чабић са својим засеоцима на 197 домова имало је 20 попова; Средње
Село на 20 кућа имало је 1 попа; село Требопоље на 67 кућа
имало је 3 попа; село Бабјане на 35 кућа имало је 2 попа; село
Горани на 74 куће 3 попа; село Шипчане на 47 кућа 3 попа; село
Шошани на 31 кућу 1 попа, село Буњани на 61 кућу 1 попа, село
Краставњани на 50 кућа 4 попа, село Добра Река са засеоцима и
са 71 кућом имађаше је 1 попа, село Јабучно на 22 куће 1 попа.“
Из овога пописа види се да на читавом Дечанском власте
линству на једнога попа долази око 20 кућа; уочава се да Се
верна територија Дечанског властелинства са 7 насеља и око 170
кvћа имала је свега једнога попа, а девет катунских насеља са
268 домова нису имала ни једнога попа.“ На Јужној територији
Дечанског властелинства, која је погоднија и богатија, налазило
се 70 попова на око 2000 ратарских кућа или скоро на сваких
30 кућа 1 поп.
Дало би се из ове мале статистике закључити да су попови
знали и умели да искористе повољне одредбе у повељи за свој
положај на властелинству Дечанског поседа. Не види се из повеље
да су се попови радо насељавали у насеља удаљенија од мана
стира, него само у ближа, богатија и удобнија за живот. Отуда
се могло и десити да Плавско-Гусињска насеља, удаљенија од
манастира и неудобнија за живот, имају на 170 кућа свега 1 попа
а насеља у Метохиско-Призренској котлини имају на сваких 30
кућа по 1 попа, док катунска насеља немају ни једнога.“
Од 69 насеља и других локалитета, који се у основној хрисо
вуљи наводе, било је 57 насеља ратарских и сточарских у којима
* T. Тарановски, н. д., ст. 107 и 108.
* Новаковић, „Село“, ст. 248.
* Исти, н. д., ст. 249.
* Исти, н. д., ст. 249.
се набрајају имена житеља, а свега 12 насеља и других локалитета

у којима се не набрајају имена житеља. Од 69 насеља по основној
повељи на терену је нађено и убицирано са истим називима 53
насеља и локалитета, а 16 насеља и других локалитета из исте
повеље није се нашло на терену. Изгледа да насеља нису очувала
своје називе или су их у току векова изгубила.
По другој повељи кнегиње Милице, која је писана 1389—1405*
год., од 20 насеља очувало је своје називе и нађена су на терену
свега 9 насеља, док су 11 насеља изгубила своја имена или су
са Терена. Као Насеља. Нестала.
На крају навешћемо према бројању житеља из повеље и по
рачунању Новаковића да је у насељима на Дечанском поседу било
око 2435 кућа и то: 2097 ратарских, 70 сокалничких и 208 сто
чарских и у њима се набраја око 6600 мушких лица и то, по свој
прилици, само одраслих.“ У повељи се набрајају само мушка
лица, па се негде каже „с децом“, што би значило, да се имена
мушке деце нису уносила са именима одраслих мушкараца. Ако
би тако остало, онда бисмо на 6600 одраслих мушких лица, колико
се броји у основној повељи, могли додати највише још по 2–3
лица на мушку децу а на женска лица на сваки дом по 4 особе,
те би тако број житеља износио на целокупном Дечанском поседу
око 20000.
Не би се одавде могла изводити просечна насељеност на
Дечанском поседу, пошто се не зна, колика је била површина
имања која су Дечанима припадала. Зна се само толико да су
села ближа манастиру била гушће насељена од села која су била
даље од манастира и у планинским пределима, али и овај број,
од преко 20000 житеља на Дечанском поседу, био је знатан
фактор нарочито у привредно економском погледу.
Наведено је раније да је Дечанско властелинство било фор
МИран О ПОЧетКОМ ЗИДања. Мана СТИра И. ИЗДавањем ОСНОВНе ПОВеље
и да је манастир Дечани и посед његовог властелинства надживео
већину манастира и многе манастирске поседе. По доласку Турака
у наше земље, чим је који манастир био порушен, одмах је власте
линство тога манастира и његов посед нестајао. Тако је нешто
било и са манастиром св. Арханђела код Призрена и његовим по
седом; тако бар говоре писани извори да је било, и за многе
друге српске манастире и њихове поседе.
Истина, турска држава имала је у своме законодавству неке
одредбе о заштити цркава и других богомоља и њихових имања,
ма којој нацији припадале. Тако је турско законодавство можда
предвиђало, али се у живот није спроводило или, ако се и по
кушало спровести, није се успевало.
Судбина српских манастира, па и Дечана, често је зависила
ОД ВОЉе. Исламизираних Житеља и ЊИХОве националне и верске
трпељивости. Манастив Дечани у свом тешком животу под Тур
цима, за четири и по столећа, од 1455 до 1912 године, прежив
* Миклошић, н. д. стр. 264.

* Новаковић, Село, стр. 52.
љавао је често тешке дане. Нарочито су тешки дани за Дечане

настали крајем XVII и почетком XVIII века, када је српски патри
јарх Арсеније превео у Угарску највећи део српског народа, баш
са територије Дечанског поседа.“ Тада су се највећим делом ар
наутска брдска племена спустила у Метохиско-Призренску равницу
и заузела скоро сву територију Дечанског поседа. То су били
најтежи дани не само за манастир Дечане, његово властелинство и
све српске манастире који су остали на територији под турском
управом, него и за цео српски народ под турском окупацијом.
Манастир Дечани ипак има у многоме да захвали за свој
опстанак увиђавности, можда малом броју, јаких арнаутских бра
става из појединих племенских организација и сналажљивости де
чанских калуђера, који су манастир Дечане углавном сачували у
најкритичнијим моментима историје живота Дечанског манастира.
Да није било тога и манастир Дечани и његов посед били би одавно
у рушевинама, као што су и св. Аранђели код Призрена.
Захваљујући каткад моментима, а упркос томе, што су и мана
стир и Дечанско властелинство преживљавали у ропству тешке
дане за време турске управе над српским народом кроз пет векова,
ипак су манастир Дечани и његов посед живели и живе више од
ШеCT СТОТИНа. ГОДИНа.
Манастир Дечани данас је под заштитом државе као спо

меник културе српског народа из средњег века, а његов Земљишни
посед, садашњом аграрном одредбом, сведен је на законски ма
ксимум као и за све манастире који су проглашени за споменике
културне.
Износећи овај историско-географски приказ Дечанског власте
линства сматрам да могу, макар унеколико, на постављене проблеме
у почетку овога приказа, изнети ове Закључке:
1) Да је посед Дечанског властелинства формиран почетком
зидања манастира и издавањем основне повеље (1330 год.) и да
тај посед са манастиром, истина у измењеним историским усло
вима, ЖИВИ ОТада па све ДO Данас;
2) да су на терену Дечанског поседа пронађена већина на
сеља која се у хрисовуљи наводе као манастирски поседи и да су
на приложену мапу поседа унесена;
3) да су сточарска насеља, у измењеним условима живота
на поседу, претварана у ратарска насеља и да су као сточарска
насеља у већини случајева изгубила своје називе; и
4) да се по називима насеља, а донекле и по именима жи
теља види, да је цела територија Дечанског поседа имала у ет
ничком погледу српски карактер са малим примесама несловенских
особина и, кад би се грађа из овога приказа проучила с лингви
стичке стране, тај би се етнички карактер још више потврдио.
* Станојевић, Енциклопедија, IV, стр. 925.

Не сматрам да је овим историско-географским приказом

поседа Дечанског властелинства исцрпљено све што има да се
каже о њему; има још много и да се каже и да се напише о
Дечанском властелинству. Нарочито остаје да се обраде привредно
економски и Друштвено-правни ОДНОси Житеља на властелинству,
али томе треба посветити нарочиту студију.
Рад. Ивановић
БРОЈ НА СЕ Љ А
иа Дечанском властелинству по жупама и областима
g- Број На се љ а с а да
_: | Назив жупа и области нај- _ _______ На по ме на
E жупама || постоје || не постоје |
1. || Затpнава 8 6 2
2. || Хвосно 9 7 2
3. || Река 11 9 2
| 4 || Алтин 12 10 2
| 5 || Подрима 19 11 8
6 | Патково 13 8 5
7. || Призрен и околина 5 3 2
8 || Плавско-Гусињска област 8 7 1
9. || Добра Река 1 1 --
10. || Дреница 2 _ - 2
11. || Зета 1 - 1
Уку п. н. о : 89 62 27 __
218 Рад, Ивановић
CT AT И С Т И К. А.
насељених места на Дечанском ВластелиНСТВУ
Бројност по насељима
Врста || Број домова || Број житеља

у годинама у годинама .
-
3 Назив места На СС Лba | Напомена
3 1330 | 1948 | 1330 | 1948
1. || Арбанаси катун 44 | — || 308 - не постоји

2 || Бабијане СелO 35 – | 245 __ у Албанији
3. || Бабе Ce.JIO 76 69 | 532 509
4. || Батуша За Селак 7 79 49 585
5. || Бележани За Села К 11 52 77 378
6 || Биволари За Селак. 7 __ 49 _ _ не постоји
7. || Бохорић За Селак. 24 - 168 __ не постоји
8 || Братотин До За Села К. 8 26 56 174
9 || Брестовац СелO _- 62. || — 481
10 || Бродлић За Села К. 20 82 | 140 607
11. || Буљуби | СелO 57 — || 399 - у Албанији
12 || Буњани СелO 61 – | 427 - - у Албанији
13 || Вардиштани катун 12 - 84 _ - не постоји
14. || Велика СелO 15 54 | 105 249
15. || Влахиња СелO - - - ---- у Албанији
16 || Врело СелO ______________ __ - __ не постоји
17. || Врмош Ce.JIO 26 __ 182 __ у Албанији
18. || Гоиловци катун 35 — || 245 - не постоји
19 || Горане СелO 74 — || 518 ________________ у Албанији
20 || Грамочел Ce.JIO 90 68 | 630 | 480
21 | Градиш и Швањ На СеЉе _ __ _- ___________________ _ ________ постоји
22 | Грева Ce.JIO 11 __ 77 — || у Албанији
23 || Грнчарево СелO 15 69 | 464 105
24 || Дечани СелO 89 188 623 | 1205
25. || Доенци За се Ла К __ 18 139 -
26 || Днепоље За Села К _ _ 25 294 -
27. || Добродоли За Села К 12 70 84 525

28 | Добра Река села и заселци | 71 474 497 1 2285
29 || Добревина СелO ___ - __ ______________________ _ не постоји
30 || Доброш СелO _ ________ 45 _- 314
31. || Дољанци СелO 7 48 49 362
32 | Ђурашевски катун 50 – | 350 -- не постоји
33. || Еибуци За Села К - - - 1 - не постоји
34. || Заморници За Са Ла К - - - - - ______________ не постоји
35 | Зерзево (Зрзе) Ce.JIO 22 101 618 154
36. || Истинић Ce.JIO 37 204 | 25 , | 1650
37. || Јаре За Села К __ 23 154 _ _
38 || Јабланица се ЛО - | 20 145 - - -
39. || Јабучно За се Ла К 22 – | 154 || — не постоји

40 || Коњуси За Се- ЛЕШК -- 16 77 _______________________
41. || Коморан СелO 22 25 154 119

42 || Крастављане СелO 50 || — || 350 у Албанији - -
|43|| Куманово СелO 9 ---- 63. || — || не постоји

44 || Кушево СелO 23 — | 161 _ не постоји
| 45 || Лепчиновци катун 18 – I 126 _______________________ не постоји
| 46 || Липовци се ЛО _______________ 35 - 394
47. || Лужане СелO 29 – | 203 __ у Албанији
| 48 || Лучане (Г. и Д.Лука) || заселак 21 62 | 147 573
| 49 || Љуболић СелO 74 81 | 518 542
| 50 || Љубуша За се Ла К 9 54 63 380
51. || Манастирица СелO - - 97 — || 584
52. || Орашац СелO __ - - - 1 - не постоји
| 53 | Палеж (Полужа) СелO _ 46 - - 302
Бројност по насељима |
Врста Број домова || Број житеља |
3-
-
Назив места На Сеља. у годинама у годинама Напомена
3 1330 | 1948 | 1330 | 1948 |

| |
54. || Плав Град и Село 28 | 314 196 | 1600

55. || Плањане СелO | - 47 __ 413
56. || Поношевац Село ---- 57 _ 386. ||
57. || Поповац За се Ла К - 28 - 171
58 || Поток За Села К. 4
__________________ - 23
59. || Прапраћане Ce.JIO 52 72 364 | 431
60 || Преки Луг За ССЛa. K 18 19 126 174.
61 || Придворица За СС Ла К. __ __ ---- __ не постоји
62 || Прилепи За Села К 21 92 147 | 755
63. || Пут За Села К __ - __ - не постоји
64. || Ратишевци катун 17 79 119 | 406
65. || Рзнић Ce.JIO 38 | 63 266 | 646
66 || Рибари За се Ла К 7 __________________ 49. || — || заједно са Плавом
67. || Рибница СелO - - ---- _ не постоји
68. || Рогово Сел О — || 137 ___ 1. 1199 |
69. || Световрачане катун 35 __ 245 | — не постоји
70 || Серош За СеЉИЦИ 145 — || 1015 || — || не постоји
71. || Смоинци Заселак - 29 264 || __ |
72. || Сошане Ce.JIO. 31 _ _ 217 || — у Албанији |
73 || Средње Село Ce.JIO 20 __ 140 | -- не постоји |
74. || Сремљани катун - - r I T. не постоји |
75 || Стреоци Ce.JIO 68 | 263 476 | 2148 |

76. || Сушичани Катун 29 — | 203 || — не постоји
77. || Требопоље Село 67. || — 469 || — || у Албанији
78. || Трепча Ce. JIO 16 - 112 | = 1 не постоји
79. || Тромла За Села К. - __ - I - не постоји |
80 | Тудоричевци катун 29 - 203. || — || не постоји |
81. || Улоћани Се ПО 63 82 | 441 | 508 | |

82 | Хоча. СелO __________ 79 -- 594 || |
| 83 || Храстовица СелO 34 61 238 i 461 |
84. || Црнобрег За се Ла К 18. || 175 | 126 | 1417 | |

85. || Црногоине СелO -- - _______________ - | не постоји
86 || Црни Врх За Села К - _________________ __ — || не постоји |
87. || Чабић СелO 197 55 | 1379 | 390 | |
88. || Ческово За Селак 31 191 | |
89. || Шипчане СелO
-
47 IC | 399 || | | |
________________________
у Албанији |
ИМЕНА МЕСТА
(вароши, села, заселака, катуна, жупа, планина, река и манастира)
Андријевица, варошица на Лиму у Црној Гори, 177, 198, 200

Албанија, територија албанске државе, 176, 179, 189
Албанске планине, планински превоји који се настављају на Проклетије, 176
Алтин (1лктннк), предео који се налази источно од Ђаковице-Малесија, 176, 177
181, 188, 189, 190, 193, 194, 204, 206, 217
Арбанаси (1рканаси), дечанско сточарско насење у области Алтина, 203, 205, 211, 218
Бабалоћ (Баке), дечанско насеље у околини Ђаковице, 186, 187, 210, 217, 218
Бабијане (Бакинине), дечанско ратарско насеље у Алтину сада у Албанији, 189, 211, 214
Бањска (Банска), село и манастир св. Стефана у околини Кос. Митровице, 180
Бањски посед, имања манастира Бањске у околини Плава и Метохије, 180
Балаћевац (Бћлакивкњца), село у Дреници, 201
Баранска општина, предео у Метохији код Дечана, 177, 192, 206
Батуша (Батоуша), дечанско насеље у околини Ђаковице, 188, 206, 218
Бела Водица (Бћла Еоднша), дечанска планина у околини Плава, 179
Белег (Бћлikжане), заселак дечанског села Дечани, 182, 183, 218
Бели Дрим, река која извире испод Жљеба и протиче кроз Метохиско-Призренску
котлину, 176, 177, 179, 189, 190, 191, 192, 194, 204, 205
Бијело Поље, варош на Лиму, 206
Бијело Поље (Бћло Полike), село у близини Пећи, 191
Бистрица (Екстрнца), река која протиче поред манастира Дечана, 177, 178, 192
Бивољак (Биколаре), заселак дечанског села Истинића, ђаковички срез, 184, 185
186, 218
Богдаша (Богдаша, дечанска планина у пределу Проклетија у Плавском крају, 179
Богићевица, планина изнад манастира Дечани, 176, 177, 186, 189
Бохорић (Бохорнкн), заселак дечанског села Љуболића, 184, 185, 218
Братотин До (Братотин, Долк), заселак дечанског села Храстовице, 186, 187, 218
Брестовац (Брестовкцк), дечанско село у Подрими, 181, 190, 193, 206, 218
Бролић (Броданкно, дечански заселак у околини Истинића, 184, 190, 192, 218
Брсково (Брњсковљска жупа), трг и жупа у доба Немањића на Тари код Мојковца, 191
Будимља (Боудимли), село у долини Лима код Берана, 176, 196.
Будимљанска жупа (Боуднимлиска жупа), назив из доба Немањића за предео у
сливу Лима од Андријевице до Биора, околина Берана, 176, 196
Буљуби (Боулкови), дечанско село у Алтину, сада у Албанији, 189, 218
Буњани (Боуналне), дечанско село у Алтину, сада у Албанији, 177, 189, 214, 218
Валбона, река у Албанији, извире испод Проклетија, 176, 177, 178, 179, 180, 189
Васојевићи, српско племе чија се територија простире од Ножице код Лијеве
Ријеке до Полице код Биора, 195
Вардиштани (Барк диштане), дечанско катунско насеље које сада не постоји, веро
ватно да се налазило јужно од данашње Ђаковице у пределу Паткова, 204
211, 218
Велика (Келнка), дечанско село у подножју планине Чакора, 177, 180, 196, 198, 218
Величка Река, речица која извире испод Секирице и Чакора, протиче кроз село
Велику и улива се с десне стране у Лим, 198
Велики Пех (E,ан Пеуљ), планина изнад Андријевице и села Божића, 178, 179
Велика Хоча (Ходама), село код Ораховца у коме се још и сада налазе вино
гради манастира Дечана, 177, 181
Виситор (Енсаторк), планина изнад села Улотине, 179, 196
Високи Дечани (Дћнани), манастир на Дечанској Бистрици, задужбина Стевана
Уроша III, 174, 176, 202, 206, 216
Вјетрошевице (Etтрошевице), планински део изнад реке Краштице и села Краља
испод Великог и Малог Пеха, 178, 179, 200
Влахиња (Клаунна), дечанско село под планином Паштриком, 177, 194, 218
Врање, варош у Србији, 207
Врањска Стена (Бранна 6тikна), стеновити крај покрај Скадарског Језера, 202
Врело (Брамо) дечански заселак у околини Призрена и Ораховца, 206, 218
Врмоша (Крчмоша), река и крај у околини између Плава и Гусиња, 176, 178, 196
199, 210, 211, 212, 218 __
Вруја, река која се улива у Плавско Језеро, 196

Вукадинов Поток, мала притока Величке реке, 198
Габулеум (Gabuleum) римски град код Швањског моста, 193
Гњилане, варош у Србији, 206
Гоиловци (Гонлокаци), дечанско катунско насеље у околини манастирског села
Лоћана, данас не постоји, 205, 209, 218
Горане (Горане), дечанско село у пределу Алтина, сада у Албанији, 189, 210, 211
212, 214, 218
Горња Ржаница, гранично насеље дечанског села Велике, 177, 198 __
Горње Полимље, предео у горњем сливу реке Лима, од Плава до Берана, 180
Грамочел (Грамочела), дечанско село у околини Ђаковице, 186, 187, 218
Градиш са Швањем (Градиш, Ошквантику, брдо и село кроз које се кањонски про
бија Бели Дрим испод Швањског моста, 190, 193, 218
Грева (Грава), дечанско село у Алтину, сада у Албанији, 189, 218
Грнчар (Гркнкчаркек), дечанско село у околини Плава и Гусиња, 178, 180, 196, 199
210, 211, 214, 218
Гусиње (Гоуснна), варошица у Плавско-Гусињској области, 176, 178, 180, 199
Дамјанска општина, предео у жупи Паткова, 177, 194
Дечани (Дћнани), манастирско село по коме је манастир добио назив, 180, 182, 183
185, 186, 188, 199, 200, 203, 205, 214, 215, 216, 218
Дечанско властелинство, територија на којој су била манастирска насеља, 174
175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 183, 207, 209, 216
Дечанска Бистрица, река која протиче поред манастира Дечани, 176, 177, 178
192, 204
Дечанске планине, планине изнад самог манастира Дечана, 176, 179, 180, 182, 183
184, 185, 187
Днепоље (Неполке), дечански заселак у Баранској општини, пећки срез, 206, 218
Добри До (Дssродоли), заселак дечанског села Чабића у Подрими, 191, 218
Доброш (Докрошк), дечанско село у околини Ђаковице, 187, 206, 218
Добра Водица (Докра Кодица), дечанска планина у околини Плава, 178, 179
Добра Река (Дsкра Рkжа), предео са више дечанских заселака у сливу садашње
реке Злоречице, леве притоке реке Лима, код Андријевице, 178, 179, 180
196, 200, 204, 214, 217, 218
Добревина (Доврекине), дечаиски заселак у околини Призрена, сад не постоји, 206, 218
Добри Долови (Доврн Доли), планина у Плавском крају, припадала Хиландару, 196
Доенци (Дseнци), заселак дечански у околини Призрена, сада Дојенци, 206, 218
Доља, река и село у Врмоши, 196, 198
Дољанци (Доланци), дечански заселак у Подрими, 194, 195, 218
Досуђе (Дsсsуге), село у околини Гусиња, 179, 199
Драгоила 1Драгонла), дечанска планина у планинском пределу села Велике, 198
Дреница (Дрikница) предео између Метохије и Косова, 180, 193, 201, 212, 217
Дреница (Дрћницк), река која протиче кроз Дреницу и улива се у Ситницу на
Косову, 201
Дукађин, стари назив за пределе Подримља, Призрена и Ђаковице, 176
Ђаковица, варош на путу Дечани-Призрен, на реци Еренику, 177, 182. 183, 184
185, 186, 187, 188, 189, 204, 216
Ђеравица, (Гврокнца), дечанска планина изнад манастпра и села Лоћане, 176, 179
Ђурашевски катун (Ткрашевски), дечанско сточарско насеље у околини Ђаковице,
204, 205, 211, 218
Eибуци (6ивоуцн), заселак дечански у околини Ораховца, сада не постоји, 206, 218
Жича, манастир код Краљева, задужбина Стевана Првовенчаног, 180
Жичко властелинство, имања жичка у пределима Плава и Метохије, 174, 177, 189
Заморница Заморници), заселак дечански у околини Призрена, сада не постоји,

206, 210
Затрчава (Затркнавике), предео у коме се налази манастирско насеље Храстовица
са заселцима, 181, 182, 183, 186, 190, 205, 206, 217
Зелетин, планина изнад села Улотине, 177 | _ _
Зета (Зета , земљиште старе српске државе Зете, од Скадра до Оногошта, 201, 217
Зрзе (Зерквено), дечанско село поред Белога Дрима, ниже Швањског моста, 190
193, 218
Злопек, село у Метохији, околина Пећи, 177 ___________
Злоречица, лева притока реке Лима, протиче поред Андријевице, 200

Зјум, предео у подножју планине Паштрика и Паткова, 194
Илина Глава, планина у Подрими, 177, 187
Истинић (Нетиники), дечанско село у ђаковичком срезу, 176, 184, 185, 212, 218
Истинићка река, притока Дечанске Бистрице, 177
Исток (Истока), варошица у Метохиском Подгору, 202
Јаре (кире), заселак дечанског села Плава, 196, 197, 218

Јабланица (Кикланнца), дечанско село у ђаковичком срезу, замењена за село Кума
ново у Дреници, 182, 190, 193, 201, 204, 218
Јабучно (Икакчкно), дечанско село са заселком Црни Врх у околини Ђаковице
или Ораховца, 194, 195, 214, 218
Јуник, велико село источно од манастира Дечани у жупи Река, 188, 189, 206
Клина, река и село у источном делу Метохије, 177

Кодра, планинска коса код села Новшића и Велике, Плавска област, 198
Коњуси (Конкси), дечанско село у Доброј Реци, у околини Андријевице, 198, 200
218
Коњух, планинска коса код Велике и Новшића, Плавска област, 198
Комови (Комовн“, високе планине у Васојевићима, 176, 178, 179
Коморача (Коморине), дечанско село у околини Плава, 196, 197, 208, 218
Копривник, планина изнад Дечана и Пећи, 177
Косорић (Косорнки), село у Метохији, 206 __
Кошутица (Кошутица), дечанска планина у групи Плавских планина, 177, 178, 179
Крастављани Крастаклане), дечанско село у Алтину, сада у Албанији, 189, 214, 218
Крива Веја (Крнка Кики), испасиште у Дреннци, 201
Крушево (Кроушеко), жичко село код Плава, 202
Крушевац (Крушевацк), село у ђаковичком срезу, 177
Кузмино (Коузмино), село у Дреници, 201
Куманово (Коуманове), дечанско село у Дреници, сада не постоји, 180, 193, 218
Купјелник (Кsynkaкник), некада жупа у Зети, 202
Кушево (Коушеко), дечанско село у Зети, данас не постоји, 202, 218
Лепчиновци (Ликакчиновцн), дечанско катунско насеље у околини Дечана, сада
не постоји, 204, 209, 211, 212, 218.
Лим, река која истиче из Плавског Језера и тече кроз стару Будимљанску жупу,
утиче у Дрину, 176, 177, 179, 196, 200
Липовац (Миповкцк), дечанско село у пределу Паткова, 180, 194, 195, 218
Липовица (Миповица), дечанска планина у околини Плава, 178, 196, 200
Лита Стена (Мита Стиква), планински део у околини Плава, 180
Лужане (Моужане), дечанско село у Алтину, сада у албанској територији, 189, 211
218
Луча, река у Врмоши код Плава, 196
Лучане (Горња и Доња Лука), — Моучане — заселак манастирског села Дечана у
Затрнави, 182, 183, 218
Љуболић (Меуssaнки), дечанско село код Стреоца, 177, 184, 185, 200, 214, 218
Љубуша (Мкокоуша), дечански заселак у пећком срезу, с леве стране Дечанске
Бистрице, 184, 185, 218
Љутоглав (Мктоглава), село у Метохији, 181
Мали Пех (Пеха), Планински вис изнад Андријевице, 178, 179

Манастирица (Манастирнца), дечанско село, дато мајсторима који су зидели мана
стир Дечане, 202, 218
Медун, град у пределу племена Куча — Црна Гора, 196
Метохија, котлина око Белог Дрима, Пећке и Дечанске Бистрице до Швањског моста,
171, 179, 180, 181, 188, 190, 201, 202, 206
Метех. Десни (Метехн), крај са насељем у околини Плава, 197
Метех. Леви, насеље у околини Плава, 197
Морача, река у Црној Гори, 202
Нерестуша (Нерikcтоуша), река у ђаковичком крају, 180, 188, 204
Ниш, варош и град у Србији, 206
Нови Пазар, варош у сливу реке Рашке, 206
Новшићи. село између Велике и Плава, 198
Ораховац (Ораховкцк), варошица у Подрими, 177, 190, 192, 206 .

Орашац (Орашца), дечански заселак у околини Ораховца, 206, 218
Острозуб (Острозорва), село у Подрими, 191
Пазариште, место код Коморана у Плавској области, 198

Палежи (Полоужа), — Палежа – дечанко село у Подрими, 190, 191, 218
Патково (Патаково), жупа за време Немањића у околини Белог Дрима и Алтина,
176, 181, 194, 204, 205, 217 __
Паштрик, планина с десне стране Белог Дрима у околини Призрена, 176, 177
Пећка Бистрица, река која извире испод Чакора, протиче кроз Паћи улива се
у Бели Дрим, 177, 184, 190
Пећ (Пека), варош у Метохији, 176, 177, 179, 180, 182, 183, 184, 185, 186, 206
Плав (Gвло су Плавк град), варошица на ивици Плавског Језера, 176, 178, 196
197, 208, 211, 218
Плавко-Гусињска област, предео у изворишту Лима око Плавског Језера, 181
194, 196, 208, 217
Плавско Блато, глечерско jезеро у изворишту реке Лима, 196
Плањани (Планини), дечанско село у околини Призрена, 205, 206, 218
Плеш (Плikпк), дечанска планина изнад манастира Дечани, 178
Плочице (Плочнце), дечанска планина у подножју планине Трескавице, 178, 186
Подгор, североисточни предео Метохије, 202
Подрима, предео поред Белога Дрима око Ораховца, 176, 181, 190, 193, 206, 217
Полимље, насеље око реке Лима у пределу од Плава до уласка Лима у клисуру
Сутјеску, близу Андријевице, 196
Поношевац (Плкношевци), дечанско село у околини Ђаковице, 206, 218
Поповац (Поповцн), дечански заселак села Брестовца у околини Ђаковице, 206
Поток (Потока), дечански заселак у околини Ораховца, 206, 218
Прапраћани (Прапрaкане), дечанско село у ћаковичком срезу, 184, 186, 214, 218
Придворци (Прндкорнца), насење између села Дечани и манастира, сада насеље
не постоји, 182, 183, 218
Призренско-епархиско властелинство, предео око Призрена који је припадао тој
епархији, 181
Призрен (призрikan), стари град и варош на Призренској Бистрици, 177, 182, 191
202, 206, 215, 216, 217
Приштина, престоница краља Милутина на Косову, 206
Прилеп (Прилikaн)(, дечански заселак села Храстовице, близу села Дечана, 186, 187
218
Превија, планински превој изнад села Улотине, 179, 196
Преколуке (Прћкн лsуга), дечански заселак у Затpнави, близу села Дечани, 186, 210
Проклетије, група планина од Скадра до изнад Метохије, 176, 177, 186, 189, 195
Пут (Поута), дечански заселак у околини Ораховца, 206, 218
Радогошт (Радогоштк), село у понножју Паштрика, сада у Албанији, 177
Ратишевци (Ратнијевци), дечанско катунско насеље у околини дечанског села
Рзнића, ђаковички срез, 203, 205, 209, 211, 218
- -
Раушић, село у пећком срезу, 177 __
Рзнић (Разнинкн), дечанско село у ђаковичком срезу, 186, 187, 188, 208, 218
Река g:9 предео око данашњег села Јуника у ђаковичком срезу, 181, 186, 188
Рибари (Рикаре), дечанско рибарско насеље код Плава, 197, 218.

Рибник (Рикника), река која протиче поред Ђаковице, сада се назива Ереник, 176
178, 187, 203, 204
Рибница (Ривница), некадашње насеље код Ораховца, 193, 206, 218
Рикавац (Рикавкцм), насеље у планинама Проклетије, сада у Албанији, 199
Рогово (Рогоко), дечанско насеље у Паткову, 177, 194, 205, 218
Руговске планине, локални назив за планине око клисуре Ругово, 177
Рудница, старо рударско насеље у околини Плава, 199
Рудопоље, рударско насеље у околини Плава, 199
Самачин крај (Gамачнни, Кран), стари назив неког краја у околини Ђаковице, 193
Сапакица (Gапакица), дечанска планина у групи Проклетија, 178
Сарајево, град и варош у Босни, 206
Световрачани (Gветокрачксцин), дечанско катунско насељс у околини Стреоца, 187
204, 205, 209, 211, 218
Светостефанска хрисовуља, земље у околини Плава и Метохије које су при
падале ст. Стефану — Бањској, 180
Седми Бор (Gадми Борк), дечанска планина у околини Плава, 179
Серош (Gkpsц заселкки), дечански заселци у срезу ђаковичком — у Подрими, 190,
192, 210, 212, 218
Ситница (Gнткница, река која тече преко Косова, 201
Скадарско Блато, карсно језеро у Доњој Зети до Скадра, 202
Скопље (GКопне), град и престоница цара Душана у старој Србији, данас Маке
донија, 206
Слив Јадранског Мора, предели и крајеви који припадају сливу Јадранскога Мора,
179
Слатина Модра (ММодра Gматина), зимско пасиште дечанске стоке у Паткову, 188
194 205
Слана Пољана (Gмано Поле), висораван у масиву планине Проклетије, 177
Смолице (Gмолнце), дечанско насеље у околини Ђаковице, 206, 218
Солун, град у Грчкој, 207
Софија, град у Бугарској, 207
Сошане (Gsцане), дечанско село у Алтину, сада у Албанији, 189, 214, 218
Средње Село (Срклане Село), дечанско насеље у Дреници, 180, 201, 202, 211, 212
214, 218
Срeмљани (Gpikwлине), дечанско катунско насеље у околини Ђаковице, сада не
постоји, 204, 218
Стреоци (Горњи и Доњи Стреоци) – Gгрikaнца — дечанско село у Хвосну, између
Пећи и Дечана, 184, 185, 205, 214, 218
Сухи До (Gоуки Долк), планински предео у крају Проклетија, 181
Сушица, река у Зети, Црна Гора, 202
Сушица, река код Истока у Метохији, 202
Сушичани (Goyшичане), дечанско катунско насеље у пределу Белог Дрима, ђако
вички срез, 202, 203, 205, 209, 211, 218
Тетово, варош у Македонији, 207
Тропоја (Трksonsas), дечанско насење у Алтину, сада у Албанији, 189, 211, 214, 218
Трепча (Трiksкча), дачанско насеље у околини Плава и Гусиња, сада не постоји,
190, 196, 198, 218
Трескавица (Трikcakaкица), дечанска планина у масиву Проклетија, 177, 178, 179
188, 189
Тромле (Тромле), дечански заселак у околини Ораховца, 206, 218
Трнава (Тркнава), река у ђаковичком крају, 178, 186, 187
Трнавска Жупа (Тркнавкска Жоупа), предео око реке Трнаве у ђаковичком срезу, 182
Трешњевик, планина у Васојевићима, огранак Комова, 178
Тудоричевци (Тоудовичеваци), дечанско катунско насеље у жупи Паткову, 205, 209

211, 213, 218
Тузи, село у Црној Гори, 202
Туртеш (Тоурктешк), дечанска планина у планинском масиву Проклетија, 178
Ћесково (Ческово), дечанско село у Баранској општини, срез пећки, 206, 218
Ујездна (0указдна), дечанска планина у околини Дечана, изнад села Јуника, 178
Ујмир (0унивмир), село у Метохији, 177, 190
Улоћани (0улкани), дечанско село у непосредној близини манастира, 182, 183, 205
214, 218 __
Хас, предео у подножју планине Паштрика, с десне стране Белог Дрима, 194
Хвосно (Хвосткно), стари назив из немањићког доба данашње Метохије, 176, 181
189, 204, 217
Хиландарски посед, села и планине које су припадале Хиландару у околини
Плава и Метохије, 180 -
Хотина Гора (Хотина Гора), дечанска планина у околини Плава, 179

Хоча (Ходача), село у околини Ораховца у коме се и сада налазе дечански
виногради, 190, 193, 218
Храстовица (Храстовнца), дечанско село у Затpнавској жупи, ђаковички срез, 186
187, 204, 210, 214, 218
Хрид (Хрида), дечанска планина у околини Плава и Досуђа, 179, 197
Цијевна (Цtwква), река у Црној Гори, притока Мораче, 202
Црна Гора (Цркна Гора), планина између Плава и Гусиња, 196
Црнобрег (Црквенокрikжане), дечански заселак села Дечани, сада Горњи и Доњи
Црнобрег, 182, 211, 218 -
__
Црнегоино (Цркнегоино), дечанско село у Подрими, 206, 218

Црни Врх (Црмни Ервук), дечански заселак који се није очувао, 195, 218
Црни Ками (Цркни Ками), планина у планинском масиву Трескавице—Проклетија,
178, 179
Чабић (Чакнка), дечанско село у околини Ораховца, 177, 181, 190, 191, 208, 211
214, 218
Чакoр, планина изнад Руговске клисуре, 177
Челопек (Челопека), село у Метохији, 181
Швањ и Градиш (Ошкванта н Градеш, дечанско насеље у срезу ђаковичком, 181, 190
IIIипчане (Шипкчане), дечанско село у Алтину, сада у Албанији, 189, 214, 218
Шип (Шнпк), дечанска планина у масиву Проклетија, 178
Штавна (Штавна), планинско било у подножју планине Комова, 178, 179, 200
Штирница (Штнваннца), дечанска планина у планинском масиву Проклетија, 179, 190
Штип, варош у Македонији, 207

926 Rad. Ivanović
S u m m a rу
Radomir Ivanović, The Dečani Nobility — Toponуmic Study
The Dečani Monastery is the endowment of Stevan Uroš III,
built in 1327—1335, with a deed on the foundati on of the feudal
holding written in 1330.
Much has been written up to the present about Dečani as a
cultural monument of the Serbian people dating from the Middle
Ages, about the Dečani church, about the beauty of the frescoes
there, and about the monastery as a cultural-educational centre of the
mediaeval Serbian state. Almost all the rulers of the Nemanjić line
erected monasteries, undoubtedly as cultural monuments of their era
and presented them with large grants of land which formed the
monastic nobility of the individual royal foundations. One of these
was the Dečani feudal holding which began to be formed in the
course of the building of the monastery and the deed for it was
written in 1330, during the life of Stevan Uroš III. It was supple
mented after his death in 1336 by the son of king Dušan.
This large holding exended from the south to the north from
Prizren to the Komalja mountains in Montenegro, and from the east
to the west from Peć in Hyosno to the Valbona River in Albania.
The feudal holding comprised the northern mountain range and the
southern flat territory; it was divided into the following diocese: the
Zatrnavska, Hvosno, Altin, Podrim, Patkovo, Plavska and Dobra Reka.
The Dečani holding also had some property outside this territory —
in Zeta and Drenica and also in Skoplje, Saloniki, Sofia, Vranje and
in other towns.
In this area of the Dečani holding, the monastery had about
89 farming and cattle-raising habitations of which many have been
preserved even to this day. All the inhabitants — both the farmers
and cattle-raisers — were vassals of the monastery, freed from state
obligations but they had to do a certain amount of work for the
monastery as specified in the deed. All the habitations in the Dečani
holding given in this study according to the deed were studied on
the spot and listed with the remark whether the habitation was pre
served six hundred years later or whether it disappeared because of
the removal of the inhabitants or by the merging of two localities.
Sources found in the deed and field examination pointed out the
facts that of 89 inhabited localities there are preserwed today about
69 and only 20 have been lost. On the territory of Dečani there were
more than 2500 farming and cattle-raising homesteads with more than
20.000 male inhabitants. A considerable number of cooperative homes
can also be found among the inhabitants. What their homes were
like, or what their economic conditions were like, cannot as yet be
concluded but it is clear that cattle-raising was one of the strongest
economic branches in the feudal holding.
grijesama
"A „“
-
-
-C-
СРЂДbHE
о
CE/10
i
"
,
-
"
_Y
КНИНА.
\1у
C
- .
,
гit
HECQ50.
дола .
коумAново
а,доври
-\
i
“
.
2^3,
ПЕКЕ.77,
С),“stva,
ДРЕНИЧА
N-
onirimir--
obiliti
ub
стрђЛ
АвикеN1
и
o
9к„“
.
ИЛi
Vо ТИоји
СA
ОБОЛИКИ
НИ.КИ- I DRADEElb
#
o По
(
осмолице
ЛЕНОШЕВЦИ,
-е
-= ВРЕМЕШb.
z
о
у "b.,
ДПРДКАНЕA.
О |-
ВЛА|
ДЕЧАНСКО
СТЕЛИНСТВ0 strict.
И
N АКОВИЦАt. , „2па
пibоповци
“
šлегенда е
евине
(вна
“SЗЕР5ti6.
швани
допанци
КАтуни
E
I
ОN
k
nama,
Атрђsополе
,
Остлв5ицА JE
is “
EН}
g Е:
РИБНИК
О
МЕСТАИШb
дl1очаниč,
A-
„
-.-odI
tC0уШИЧдНЕide“bratit
I.
ВАРДИЈАНЕ
брђct0b15
ДБИННЕ
п
|-
Пs
овдје
двеје,
О „E
о“ ":",
SОУЖАНЕi
- .СТВА
}snima.
9сврош
грђмочвљ N,
\o
п"ЧднЕ
b\,.
--
\,ПДЛЕМ
""
i
ГЕ
втодорови
--
g.
„“
П“-
Ци \
PAfИШЕВ
С
прилibПИ
о
ЛОyг
рђKИ
|o
S
ШИбl
0toушд.
.
N.
мN
“
СЛАТИНА,
одед
50улКОБИ
Oj
|
с-
Ev.
ДОБРОШ
|
,
Г“- -
“
„z“.
ПДТКОВ0 |-i\,s
горднi
О N. __
SS
23.
ЕБЛБНИЦ.
I
-
----
--
"
О
|-
KOуштво
Z.
0УЛОКАНИ
ОБЕЛЕЖАнf
СТИЛОВЦИ
.
“. N. -“
влдкина
“J
Fi:
{тренде.
зета
\
N
ОГ
50X0РИКИ
-
1
ГРЕВА
О
spitiviti
БxРААБЕО
Х
| с\
трвицА:
пи.
----
у
г.
-
и
-
|-
__
.
ST),
}
Х”,
est-
"и,
N
_
2.у
\
S
EE.
-
\
LA_
-- __|-
__ __
--
-
*-
оловрд
А
s“.
„м“.
рљка
ЕЛИКА
__
-
P
-
ру.
конје
„Sј
Wº,
*2,
N.
О
4-
__
Х J I основно језгро државе дејановића
Прилози нашој историској географији
Оснивач државе Дејановића био је севастократор а касније,

можда, и деспот“. Дејан, зет цара Душана по сестри Теодори
(у калуђерству Евдокији) и отац Јована Драгаша и Констин
тина Дејановића. Његово порекло остало је још увек нерасвет
љено.”
* Иларион Руварац (О кнезу Лазару, Нови Сад 1887, 106–107) каже

да су Драгаш и Константин Дејановићи били синови севастократора де
спота Дејана. На истом месту он додаје без коментара: „Arkiv III: Con
stantinus ХКеглиговац filius Despotae Deani Dragasis”. То мишљење – да
је Дејан бар при крају свога живота носио титулу деспота — заступао је
и Стојан Новаковић (Срби и Турци XIV и XV века, Београд, 1893, 129
— примедба 2 — и 131; Византиски чинови и титуле у српским земљама
XI-XV век, Глас САН ILХХVIII, Бeoгрaд 1908, 240), који се ослањао на
запис у Пшињском поменику, где је Дејан поменут као деспот (Споменик
САН XXIX-II. 27, Београд 1895, 9). Гледиште Илариона Руварца и Стојана
Новаковића прихватили су и Јордан Иванов Изкikcтна на sк гл. арх.
Друж. III-1, Софиa 1912, 66) и Василије Марковић (Православно монаштво
и манастјри у средњовековној Србији, Срем. Карловци 1920, 120), а одба
цивали су га Константин Јиречек (Историја Срба III, Београд 1923, 8 —
примедба 2 — и 29) и др. Влад. Р. Петковић (Прилози КЈИФ. VI1, Бео
град 1926, 155).
* Мишљење Константина Николајевића (Српски Комнени, Гласник
Друштва срп. словености XII, Бeoгрaд 1860, 427), Стојана Новаковића
(Срби и Турци . . ., 131—132) и Јована Хаџи-Васиљевића (Драгаш и Кон
стантин Дејановићи и њихова држава, Просветни Гласник за 1902, 313) да
је Дејан био брат деспота Оливера и војводе Богдана није ничим пот
крепљено, јер је Јован Кантакузен, на кога су се они позивали, рекао
само за Оливера и Богдана да су били браћа, а не и за Дејана. Константин
Дејановић прилажући Хиландару Оливерову задужбину, Леновски ма
настир, каже у својој повељи (Стојан Новаковић, Законски споменици
српских држава средњега века, Београд 1912, 454) да то чини и по жељи
коју је на самрти изразила „деспотица Оливера деспота . . . с синома своим
Краиком и Русином“, али не помиње никакво сродство са њима; да су
били рођаци, он би, по ондашњем обичају, то свакако учинио. Расветља
вању овог питања знатно је допринео др. Јован Радонић (О деспоту Оли
веру и његовој жени Ани-Марији, Глас САН, ХСIV — II 55, Београд 1914,
78—82). – Константин Јиречек (Исторia Cрба и, Београд, 278) такође
тражи Дејаново порекло на другој страни. Говорећи о Дејановом унапре
ћењу за севастократора, он каже у примедби, не упуштајући се ни у какве
коментаре: „...Декнк МанкikКњ. 1333, Mon. serв., 105“ па одмах додаје: „Jв., 61:
под Урошем II неки севаст (окрадљ ММанак“. Као да је помишљао да би се
вастократор Дејан и Дејан Мањак могли бити иста личност, а да им је
Обрад Мањак, севаст Милутинов, можда био предак.
15
228 Миодраг Рајичић
-
За језгро државе Дејановића послужили су они крајеви за

које цар Душан, у својој повељи Богородичином манастиру у
Архиљевици,“ каже да „му (их) јест записало царство ми, њему
(Дејану) и његовем децам у баштину“. Ове речи као да указују
на то да ове земље нису биле раније наследна баштина Дејано
ва, него да је њих, или бар њихов један део, Дејан добио од Ду
шана после своје женидбе Теодором.
До издавања поменуте повеље дошло је на тај начин што
је Дејан подигао цркву св. Богородице, односно Богородичиног
ваведења „у својој баштине, у земљи Жегликовској, а у месте
рекомем Архиљевица“ и затражио дозволу од цара и сабора,
одржаног у Крупиштима на Брегалници, у току месеца маја
1355 године, да јој приложи известан број својих села. Цар и
сабор су му то дозволили, а цар га је још овластио „да пође сам
с вештиими људми да утеше“ међе дарованим селима. Кад је он
то учинио и донео о томе потребне податке, царев логотет Гојко
је редитовао повељу у царској канцеларији „под Скопљем“ 10
августа исте године.4
Границе тадање Дејанове баштине покушали су да одреде
Стојан Новаковић и Јован Хаџи-Васиљевић, а узгредно су их
се дотакли и Константин Јиречек и Јордан Иванов. Према Ји
речеку, држава Дејановића се простирала на запад до Карада
га и висоравни Рујена.“ Јордан Иванов је о тој првобитној ба
штини Дејановој рекао само да је „њено средиште било око
Нагоричана и Архиљевице (данас Аљинце), у Страцин Плани
ни“.“ Стојан Новаковић је сматрао да Дејанова баштина у по
четку није била велика, већ да је захватала само садањи кума
новски крај — стару жупу Жеглигово — и да се граничила са
областима Штипа и Кратова са југа и истока, а жупом Прешевом
* Повељу су објавили: Димитрије Аврамовић у „Описаније древно

сти српских у Светој (Атонској) Гори, Београд, 1847, 51–53, Фрања Ми
клошић (Monumenta serвјca, Viennae, 1858, 142–146) и Стојан Новаковић
(Законски споменици . . ., 738—740). Прва двојица објавили су је према је
дном њеном препису из ХV века, а Стојан Новаковић према њеном ори
гиналу који је накнадно нашао Љубомир Ковачевић. Како је препис доста
преправљен – јер је преписивач из непознатих разлога понегде заме
њивао нека места другима — ова издања се разликују међу собом. Штета
је што је Новаковић није објавио целу, већ само оне њене делове које
је он сматрао за најважније.
4. Александар Соловјев: Два прилога изучавању Душанове државе,
Гласник Српског научног друштва II, Скопље 1927, 26–31; др. Миодраг
Пурковић: Српски патријарси средњега века, Гласник Скопског научног
друштва XIV-XVI, Скопље 1935, 30 и Итенерар краља и цара Душана,
Гласник Скопског научног друштва XIX, Скопље 1938, 244; Станоје Ста
нојевић: Студија о српској дипломатији, Глас САН CILXI. (II. 83), Бео
град 1934, 49-50, не прихвата ово датирање као потпуно сигурно, већ
сматра да је Душан издао наређење за њено писање 10 августа 1354. годи
не, а да је она састављена између новембра 1354. и 31. августа 1355, али
не искључује могућност да је то било и после Душанове смрти „чак из
међу 1. септембра 1357 и 31. августа 1358 године“.
* Konstantin Jireček: Geschichte der Вulgaren, Prag 1876, 333.
“ Јордан Иванов: Северна Македонија (на бугарском), Софија
1906, 111. __________
I Основно језгро државе Дејановића 220
са севера.“ Јован Хаџи-Васиљевић се овим питањем позабавио

најопширније од свих њих и то у више наврата.“ Али, иако је
био добар познавалац врањског, прешевског и кумановског кра
ја, он се исувише ослањао на казивање других и на народно
предање, па су стога резултати до којих је дошао веома непо
уздани. Сем тога, њему није био познат оригинал поменуте по
веље, па га је њен нетачан препис, бар у његовим првим радо
вима, довео до погрешних закључака. У вези са питањем гра
ница првобитне баштине Дејанове, он је изнео два различита
мишљења. На једном месту“ он каже да је Дејанова баштина
„осем Жеглигова . . . обухватала. . . још сву десну обалу Мораве
у њеном току у Прешевској и Гњиланској кази и један део
Гњиланског Карадага и Скопске Црне Горе до граница природне
околине града Скопља, а према истоку се протезала преко Ко
зјака и прешевске Пчиње“. Убрзо затим 19. он исправља ово своје
мишљење, па знатно проширује означене границе, позивајући
се на препис поменуте повеље цара Душана и тврди „да је
Дејан држао у својој баштини земље између Мораве (обухва
тајући сав њен ток до природне околине града Врање) и Вар
дара (све до ушћа реке Пчиње у Вардар), један део Овчега
Поља и све отприлике до граница између кумановске, кратовске
и ћустендилске околине“.
Као што се види, неслагања су знатна не само између ова
четири писца, већ и између првог и другог мишљења самог Хаџи
Васиљевића. Пажљивим упоређивањем повеље, односно места
која се у њој опомињу, са топографском картом, долази се до
закључка да ни једно од тих мишљења није потпуно тачно.
На основу склопа поменуте повеље, сва места која се у
њој помињу могу се поделити у три групе.
Прву групу сачињавају села и селишта, дарована цркви
у Архиљевици, која се помињу и у издању Стојана Новаковића
и у издањима Аврамовића и Миклошића. То су села: Подље
шане, Архиљевица, Извор (код Аврамовића и Миклошића: Ру
извор), Руђинци, Мокра Пољана (код Новаковића селиште, а
не село), Арбанаси, Боиковци, Другошевци и Мајсторије, и се
лишта: Мајсторије Крупници, Прусци (код Аврамовића и Ми
клошића уместо Прусци стоји: Вилска), Врдун, Првево (код
Аврамовића и Миклошића уместо њега: Калујањевци), Дeиково
(код Аврамовића и Миклошића погрешно: Денково), Враче, Сед
лар, Мекша и Глаже (код Аврамовића и Миклошића: Глажња).
Другу групу образују она места која нису приложена
цркви у Архиљевици, већ су само узгредно поменута приликом
означавања међа. Она се налазе само у издањима Аврамовића
" Стојан Новаковић: Срби и Турци ..., 131–132.
--
* Поред поменуте расправе (Драгаш и Константин Дејановићи, Про
светни гласник за 1902), најважнији му је рад у вези са овим питањем:
Јужна Стара Србија (I Кумановска област, Београд 1909. и II прешевска
област, Београд 1913).
* Просветни гласник за 1902, 314.
19 Thid., 315.
2 50 Миодраг Рајичић
и Миклошића. 11. Ту се убрајају: Стлпчани, Стлпчански Дел,

Беловодични Поток, Доња Клепала (нека речица?), Добри Шор,
Ругижја, Вељи Дол, Градин Дел, Матеа, Чрни Врх, две Остро
вице, Скpке, Честа Гумништа, Новица (гора), Царичино, Кобило,
Кобилшица (речица?), Орлов Дел, Водичникова Глава, Глбоки
Дол, Станке, Јастребара Глава, Геракаре, Јабочно, Просеченик,
Света Петка, Прибисал Крст, Латоборовци и Халашевци.
У последњу групу која изгледа донекле издвојена од прве
две“ и за коју се у повељи каже: „И оште приложи царство
ми Матери Божиeи Архилевској“ . . ., спадају: црква Госпођино
Поље у Велбужду са селом и реком, село Козница Кричановска
и село Стрoиково. Није јасно да ли су ова села издвојена стога
што за њих није било потребно одређивати мeђе или што се
нису налазили у Дејановој баштини, већ у баштини кога дру
гог властелина, па је њих приложио сам цар. Приликом одре
ђивања граница првобитне Дејанове баштине, њих нису узимали
у обзир ни Стојан Новаковић, ни Јован Хаџи-Васиљевић, сма
трајући да се ова места још нису налазила у Дејановом поседу
1355 године.
У одређивању граница првобитне Дејанове баштине може
нам донекле помоћи и повеља којом су Дејанова жена, царица
Евдокија, и њен млађи син Константин приложили 1379 или
1381 године, 13. Богородичину цркву у Архиљевици, са свим оним
чиме су је обдарили Дејан и цар Душан, манастиру Хиландару.
У овој другој повељи“ се помињу и нека села којих у првој нема.
То су села и засеоци: Колицко, Бела Водица (свакако на раније
поменутом Беловодичком Потоку), Литијаница, Домановци, Гок
шинци, Гојановци, село Станчића, 15. Злокућане, Скрлинци, Ту
дорци и Норча. Из ове друге повеље сазнајемо исто тако да је
у току тридесет седам или тридесет и девет протеклих година
село Глаже променило име у Глажња, а село Деиково у Деико
вци; да је селишту Мајсторије Крупници скраћено име у Круп
ници; да су селишта Мокра Пољана, Дeиковци и Крупници по
ново насељена; и да је неки монах неофит, звани Ђерман, по
** Аврамовић, н. д., 52-53. Миклошећ, н. д., 144. У овом делу по

веље, који не постоји код Новаковића, неке реченице су очигледно
испреметане, што знатно отежава рад око локализације поменутих места.
*2. У ономе делу повеље који је објављен само код Новаковића (За
конски споменици . . ., 740).
*3. По Ст. Новаковићу (Зак, споменици, 446) и М. Пурковићу (По
пис села у средњовековној Србији, Годишњак Српског философског фа
| култета IV, Скопље 1940, под „Бела Водица“), повеља је издана 1381 го
дине, а по Корабљеву (Приказ А. Соловјева у Гласнику Скопског научног
друштва III, Скопље 1928, 309–314) 1379 године.
14. Повељу су штампали Ст. Новаковић (Зак, споменици, 446—448) и
Фр. Миклошић (Mon. serвtica, 190–192). И овде међу њиховим издањима
има извесне разлике. Станоје Станојевић (Глас САН СТ ХIX, 100) сматра
да је повеља издана 1381 године.
15. Села Гокшинци, Гојановци и село Станчића не постоје код Но
ваковића.
дигао у Норчи крај Прешева, која се свакако налазила у непо

средној близини села Архиљевице, још једну цркву (св. Нико
ли) и приложио је манастиру у Архиљевици.“ Сва ова места
улазила су уствари у оквир међа архиљевичког манастира, изу
зев села Колицког, а можда и Гојановаца, која су у Дејаново
доба, изгледа, припадала деспоту Оливеру.
За приличан број села и селишта, побројаних у помену

тим повељама, утврђено је да постоје и данас. Тако се Арбанаси
(данас Арбанашко), Дeиково или Деиковци (данас Дејловце) и
Враче (данас Врачевце) налазе североисточно од Куманова, из
међу Куманова и планине Ђермана. У истоме крају је и село
Аљинце са којим су неки писци идентификовали стару Архи
љевицу.“ Данас је, међутим, утврђено да стару Архиљевицу
треба тражити у околини садашњег Прешева.“
Знатно даље на истоку од ове групе села је Геракаре (да
нас Ђерекарце), на ставама Пчиње и њене леве притоке Леснич
ке Реке. Северозападно од Пчиње, у горњем току Моравине
притоке Кршевице, је село Света Петка,“ које и данас носи то
име, а на десној обали Моравине притоке Моравице је село Бо
ровац, за које је Јован Хаџи-Васиљевић тврдио да су то стари
Лагоборовци...?о
Села Стлтиани (данас Слупчане), Халашевци (данас Ала
шевце) и Глаже или Глажња (данас Глажња) постоје западно
од Куманова, у долини Липковске Реке. Села Извор (данас Из
вор) и Руђинци (данас Руђинце) и село или селиште Мокра По
љана (данас Мокро Поље) налазе се једно поред другог, онако
како се и у првој повељи помињу, северно од Алашеваца, на
падинама Језерске Планине, југоисточног огранка Црне Горе
(Гњиланског Кадарага). Само, Мокро Поље није више ни село
ни селиште, већ обично поље. Како се Извор, код Аврамовића
и Миклошића помиње под именом Руизвор, Хаџи-Васиљевић
“ Ст. Новаковић: Зак. споменици, 447.
__ 37 Ј. Х.-Васиљевић: Просветни гласник за 1902, 578 и Јужна
Стара Србија I, 96 и 266—268; Јордан Иванов: Северна Макадонија, 111.
*8. Др. Радослав Грујић, у приказу књиге: Историја охридске епи
скопиiе од Ивана Сњегарова (Гласник Скопског научног друштва XII,
Скопље 1933, 294), каже да црква св. Богородице Архиљевске није била
код данашњег манастира Карпино, близу данашњег села Аљинаца, као
што су тврдили Јован Хаџи-Васиљевић, Јордан Иванов, Сњегаров и
други, већ више Прешева где се и данас налази њено велико манасти
риште. То се, уосталом, јасно види и из саме повеље Евдокије и Кон
стантина Дејановића у којој пише: „И у Арасиљевици другују нову цркв
скораго помоштника светааго Николе у Норчи (Зак. споменици, 447).
Село Норча постоји и данас близу Прешева. — Упор. др. Јован Трифу
новски: Кумановско-Прешевска Црна Гора, Насеља и порекло станов
ништва 33, Београд 1951, 55.
1“ Просв. гласник за 1902, 447 и 589; Јужна Стара Србија II,
198—200.
29. Просв. гласник, 315 и 589.
је сматрао да оба ова села (Извор и Руђинце) треба тражити на

падинама планине Ђермана „на којој постоји врх Руизвор“ и
изјашњавао се за друго Руђинце, на путу Куманово — Крива
Паланка.“ Касније је променио то своје мишљење и потражио
их тамо где су и била, на падинама Језерске Планине? У истој
су групи још и села Домановци (данас Думановце) и Гокшинци
(данас Гошинце) из друге повеље.“ Несумњиво је да у овоме
крају треба тражити и село Белу Водицу са Беловодичким По
током, а можда и Литијаницу и Гојановце којих данас нема.“
Питање села Боиковци није потпуно расветљено. Једно
село Бујковац“ је на железничкој прузи Куманово-Скопље,
а друго је „преко брда од Врањске Бање“. За прво се изјаснио
Хаџи-Васиљевић,“ а за друго Риста Николић и Миодраг Пур
ковић.” Пошто Дејан, као што ћемо видети касније, није др
жао у ово време (1355) крај око Врањске Бање, свакако ће имати
право Хаџи-Васиљевић.
Село Матеа било би по Хаџи-Васиљевићу данашње село
TМатејча, испод истоименог манастира, на источним падинама
Скопске Црне Горе.“ Хаџи-Васиљевић назива то село именом
„Матеа у Чрни Врх“. У повељи то место заиста и гласи: „ . . . у
гору преко више Матеа у Чpни Врх“, али је много вероватније
да то место треба читати: „у гору, преко више Матеа, у Чpни
Врх“ него онако како је досад читано, па да се, према томе, село
звало Матеа, а да је Чрни Врх име горе, односно неког планин
ског врха. У близини Матејче била су, опет по Хаџи-Васиљеви
ћу, и села Вилска, чије се име сачувало у локалитету Вилско, у
залеђу Влај-Гроба“ и обе Острвице“. Међутим, на картама не
* Ibid., 315 (напомена 31) и 587.
* У својој Етнографској карти Кумановске области, штампаној као
додатак књизи „Јужна Стара Србија I“, Хаџи-Васиљевић. iе подвукао зе
леним, као „места која се помињу у хрисовуљи“, Извор и Руђице са па
дина Језерске Планине, а Руђинце на путу Куманово – Крива Паланка
је оставио неподвучено.
23. Јован Хаџи-Васиљевић: Јужна Стара Србија I, 236—238; Мио
драг Пурковић: Попис села . . ., 88 и 79.
* Јован Хаџи-Васиљевић је сматрао да је Бела Водица једна ма
хала села Дренка (Јужна Стара Србија I, 1272—274), источно од Аљинаца, а
за Гојановце се двоумио да ли да их идентификује са Бујановцем или
са Гојинцем за које је говорио да је северозападно од Куманова (Про
светни гласник, 447), што би значило да би требало да буде у овоме
крају. Али Гојинаца на картама нема, а Бујановци су новијег порекла.
– Упор. др. В. Радовановић у Народној енциклопедији I, 288.
25. на топографским картама од 1 : 50.000 и 1 : 100.000 пише Бујко
вац, а на оној од 1 : 200.000 Бујковци
26. просв. гласник, 314 (напомена 31) и 589.
2т Риста николић: врањска Пчиња, Насеља срп. земаља П, Бео
град 1903, 171–173; М. Пурковић: Попис села, 64.
28 просв. гласник за 1902, 518. — Урор. др. Ј. Трифунски, Насе
ља 33, 54. и 60.
29. Просв. гласник за 1902, 588.
зо прid. 589 и „по кумановској и скопаљској околини“, Братство V,
Београд 1892, 194.
1. Основно језгро државе Дејановића 233
има у близини Влај-Гроба ни једне Острвице. Њих и Вилску није

унео чак ни сам Хаџи-Васиљевић у своју Етнографску карту ку
мановске области. Сем тога, и он каже, критикујући Даничића
и наводећи летописе, како је манастир Матејчу подигла мати
цара Уроша 31 „у Чрмние Гори (а не у Чрном Врху), више Же
глигова“. Најзад, над Матејчом нема никаквог Црног Врха, него
му се са једне стране уздиже Бели Камен, а са друге планина
Смиљавица. Црни Врх је много северније, у северозападном делу
Језерске Планине. Још даље на север, на пет километара у ваз
душној линији од Црнога Врха, је врх Острвица, а под њим, у
изворишту Курбалиске Реке, је заселак Острвица. У тачност
Хаџи-Васиљевићеве локализације ових места посумњао је и Ми
одраг Пурковић, који у вези са селом Матеа (у Чpни Врх) оба
зриво каже: „Да је то данашње село Матејча. код Куманова, ми
слили су Панта Срећковић . . . и др. Јован Хаџи-Васиљевић“,“
а у погледу села Острвице претпоставља да су оне „можда данас
село Островица код Владичиног Хана“.“ Али се ни ова претпо
ставка не може одржати, прво стога што текст повеље заиста
везује ова места једно за друго, 34, а затим и стога што Дејан није
држао стару жупу Иногоште, на левој обали Мораве, где се на
лази ова четврта Островица. Пошто је локализација ових места
непоуздана, било би потребно извршити накнадна испитивања и
у околини манастира Матејче и у околини врха и засеока Остр
вице. Можда би та нова проверавања на терену дала поузданије
резултате.
У истоме крају, само нешто даље на запад од врха Острви
це, или тачније речено: на падинама Црнога Врха, налазе се
села Станчић и Злокућане, из друге повеље.“ Она и данас носе
иста имена, али Злокућана има данас два: Горњe и Доње. На су
протној страни врха Острвице, много ближе Прешеву је Норча,
чије је име такође остало непромењено.
Локализација Кознице Кричановске и њена идентификаци
ја са Козницом код Владичиног Хана“ је погрешна. Узимајући
у обзир то што је она у повељи издвојена у засебну групу са цр
квом Госпођино Поље у Велбужду и са селом Строиковом, Сто
јан Новаковић је предлагао да се она потражи у пределу Крџево
из ћустендилског краја.“ НБу је тамо, на левој обали Струме, и
нашао Јордан Иванов,“ који се није потрудио да утврди да ли
је у питању била Горња или Доња, јер данас и њих има две.
31. Просв. гласник за 1907. год., 587.
32. М. Пурковић: Попис села, 116.
* Ibid., 124.
34. „Село Вилска а међа му от Црнога врха, та на црквишта, та на
обе Острвице, тер на Скpке“ . . . (Mon. serв., 144).
3“. Просв. гласник, 314 и 315 (напомена 31) и 447.
3“. М. Пурковић: Попис села, 103.
3“. „Срби и Турци“, 113.
*8. Говорећи о границама државе Дејановића у околини Ћустендила
(Северна Македонија, 126), Јордан Иванов каже да су Земен, Скакавица,
Черјанец и Козница („Кричановска“) са Ћустендилом били под Констан
234 Миодраг Гајичић
Издвојено од свих ових села, не по реду помињања у по

вељама, већ по своме данашњем положају, је село Колицко. Оно
се помиње само у другој повељи. Данас постоји село истога име
на далеко на југу, на левој обали реке Пчиње. Године 1335. оно
је можда припадало деспоту Оливеру, али 1379 или 1381 године,
пошто су се Дејановићи већ били дочепали Оливерових земаља,
царица Евдокија и њен син Константин су могли прво да га при
ложе цркви у Архиљевици, а затим, заједно са њом, манастиру
Хиландару.
Од осталих села можда би се могла још идентификовати
село Прусци са једним од села Русце“ која се налазе између
Пчиње и Мораве, источно од већ поменутог села Свете Петке, и
село Првево са селом Пројевце, на два и по километара југои
сточно од Куманова. Исто тако, можда не би била исувише сме
ла ни локализација Глбоког Дола и Јастребара Главе. Име Ду
боки Дол носи данас једна дубодолина на висоравни Рујену, се
верно од села Сопота. За Јастребара Главу пише у првој повељи
да је „над Геракара“, а данас се, на десет километара северно од
села Ђерекараца, у планини Коћури, налази врх Јастребовац.
За нека села се само може наслућивати где су била, јер су
се њихова имена сачувала у именима других географских обје
ката. Тако се име Просеченик сачувало у локалитету Просече
ник на путу Врање-Куманово,“ а име Подљешане у имену јед
не утрине близу села Липкова, у долини Липковске Реке и у јед
ном локалитету између села Извора и села Алашеваца, али знат
но ближе Извору.“ Према тексту повеље: „путем кои греде от
Подлешан у Стлпчани“ рекло би се да се оно пре налазило на
овом другом месту, него на првOM.
Најзад, има и села којима се изгубио сваки траг, као што
су: Мајсторије, Мајсторије Крупници, Скрлинци, Тудорци, Дру
гошевци, Врдун, Мекша, Калујањевци и Строиково. Ако би се
смело ослонити на ред којим су Крупници, Скрупинци, Тудорци
и Другошевци поменути у другој повељи (после Деиковаца), њих
би можда ваљало потражити на левој обали Пчиње, негде изме
ђу данашњих Дејловаца и планине Ђермана. Истина, Јован Ха
ши-Васиљевић је одлучно тврдио да село Врдун и данас постоји
на висоравни Рујену, на десној обали Пчињe,43 а да су Крупни
тином Дејановићем. Оно „Кричановска“ ставио је у заграду и под знаке
навођен, а сам Иванов. Из контекста се види да он тачно зна где је Ко
зница; он даје податке о положају Черјанеца, а за Козницу сматра да то
није потребно.
3° М. Ђ. Милићевић (Краљевина Србиia, Beoгрaд 1884, 273) назива
једно од њих (Старо Русце) именом Русци, а Риста Николић (наведено
место) каже да се једно зове Старо Русце, а друго. Младо Русце и да је то
Младо Русце, које се налазило ван граница прекумновске Србије,
уствари старије и да је опустело, па обновљено.
49. Просветни гласник за 1902, 589.
* J. X.-Васиљевић: Јужна Стара Србија I, 223; М. Пурковић, По
пис села, 128; др. Ј. Трифунски, Насеља 33, 58—59.
42 Mon. serвtica, 144.
*3 Просв. гласник, 588.
ци, Скрлинци, Тудорци и Другошевци у Гњиланском Карадагу,

на самој десној обали Мораве.“ Али њих нема ни на картама ни
код осталих писаца који су се бавили проучавањем жупа Горње
Мораве, Изморника и Врање, па их ни Хаџи-Васиљевић није
унео у своју етнографску карту. Слично је и са селима. Седларе
и Честа Гумништа, за које је Хаџи-Васиљевић тврдио да су у
околини Скопља, односно на падинама Скопске Црне Горе.“
Стога се и ова његова тврђења не би могла примити као тачна
све док се не би потврдила новим проверавањем на терену.
На основу свега досад изложеног, може се узети да је по
уздана само локализација ових села и места: Извор (Руизвор),
Руђинци, Мокра Пољана, Арбанаси, Боиковци, Дeиково или Деи
ковци, Враче, Стлпчани, Домановци, Гокшинци, Геракаре, Света
Петка, Станчић, Злокућани, Халашевци, Глаже или Глажња,
Норча, Козница Кричановска и, можда, Колицко. Под сумњом
су: Подљешане, Латоборовци, Вилска, Прусци, Првево, Матеа (у
Чрни Врх), Глбоки Дол, Јастребара Глава и Просеченик. За сва
остала се не зна где су.
До нешто података, мада доста оскудних, може се доћи и

расматрањем граница поседа Дејанових суседа. Засад се зна да
су његови суседи на југоистоку и југу били властелин (касније
севастократор) Влатко и деспот Оливер, а да се, десетак година
раније – пре 1355 године — на његовим северним границама на
лазила баштина жупана Маљушата. Остали Дејанови суседи ни
су познати.
О северном Дејановом суседу, жупану Маљушату, историја
још увек зна веома мало.“ Једном својом повељом,“ Душан је
* 1bid., 314 и 315 (напомена 31) и 447. Међутим, нешто касније (стр.
558), Ј. Х.-Васиљевић каже: „Мајсторија и Крупинаца данас нема, мањ
ако нису имена каквих ненасељених места“.
*5. Просветни гласник за 1902, 314 (напомена 31) и 588; М. Пурковић:
Попис села, 139. — Међутим, Светозар Томић (Скопска Црна Гора, На
сеља срп. земаља III, Бeoгрaд 1905, 407—507) и Петар Скок (Из топоно
мастике Јужне Србије II, Гласник Скопског научног друштва ХIV–XVI,
Скопље 1935) их уопште не помињу.
“ Стојан Новаковић (Законски споменици, 413), у сагласности са
Љ. Ковачевићем, каже да је Маљушат био син кнеза Балдовина, који
је живео у доба Стефана Дечанског. Ђорђе Радојичић (Црква св.
Николе у Врању, Старинар за 1938, 57 и даље) примећује да се у повељи
(Душановој) ништа не говори о сродству Балдовина и Маљушата, али
додаје „да је Маљушат несумњиво некакав сродник кнеза Балдовина“.
Изгледа ипак да се може прихватити мишљење Ст. Новаковића и Љ. Ко
вачевића, баш на основу онога текста са надгробних плоча „нађених у
цркви св. Николе у Врању и постављених на гробове кнеза Балдовина,
његове жене Ане? знак питања Ђ. Радојичића) и његова унука Ни
коле“. Између деда и унука недостаје син (Маљушат), који им је, можда,
те плоче и поставио. А кад је и он умро, Балдовинова породица се уга
сила, а његову баштину су наследили његови најближи сродници или је њу
цар Урош доделио породици севастократора Влатка, властелина Псаче.
4* Повељу је, нешто скраћену, објавио Ст. Новаковић (Зак, споме
ници, 413-416), а целу А. Соловјев (Повеља краља Душана о манастиру
још пре свога прогласа за цара,“ потврдио Маљушатов дар мана

стиру Хиландару, којем је овај приложио цркву св. Николе у
Врању, села Горње Врање (данас варош Врање), Доње Врање и
Собино, као и влашки катун и село Псодерце (данас Содерце).
Сва ова села постоје и данас и лако их је наћи на карти. Међу
тим, није утврђено да ли је Маљушат имао у својој баштини са
мо ближу околину данашње вароши Врање или и целу жупу
Врању, за чије југоисточне границе Јован Хаџи-Васиљевић ка
же“ да су ишле вододелницом између Мораве и Пчиње, отпри
лике границом прекумановске Србије. „Према томе, — додаје
Хаџи-Васиљевић, — жупа Врања је за Немањино доба и за цео
средњи век имала . . . мало ширих граница од данашњег Пчињ
ског среза. И тај вишак је . . - био према југу, према данашњој
Прешевској нахији, а никако према Гилану и Новом Брду“.“ А
како се и најсеверније село (Св. Петка), поменуто у повељи Бо
городичиној цркви у Архиљевици, налази јужно од ове линије,
граница Дејанове баштине би се овде приближно поклапала са
границом прекумановске Србије, па би се Дејанова и Маљуша
това баштина — под претпоставком да је Маљушат имао бар цео
јужни део жупе Врање — додиривале у Врањској Пчињи и на
северним границама жупе Прешева.
Други Дејанов сусед, властелин Влатко, син кнеза Паска
(Паскача) и кнегиње Озре, а отац двојице синова Стефана и (ка
сније ћесара) Угљеше, имао је у својој баштини Псачу са око
лином. На тој својој баштини он је, пре 1355 године, „на врху
једнога ћувика више села Псаче“,“ недалеко од Криве Паланке,
подигао цркву св. Николе и приложио је, заједно са селима Пса
чом и Сушицом, манастиру Хиландару. Тај његов дар, потврдио
је и цар Душан својом повељом од 1355 године.“ Ту повељу је,
изгледа, после Душанове смрти накнадно потврдио и цар Урош,
25. марта 1358 године, „на Дриму, а на месту званом Круши“.“
св. Николе у Врању, Прилози КЈИФ VII, Бeoгрaд 1927, 109–112). Истом по
вељом се позабавио и др. Влад. Р. Петковић (Прилози II за 1921 годину).
48. Година њеног издавања остала је неизвесна. Стојан Новаковић
(Зак. споменици, 413) мисли да је издата између 1334. и 1346; А. Соловјев,
наведено место, сматра да је то било највероватније између 1343 и 1345,
пред заузеће Сера, а Ђ. Радојичић, наведено место мисли да би се
датум њеног издавања могао помаћи у 1348 годину.
49 Ј. Х.-Васиљевић: Ка историји града Врање и његове околине,
Чупићева годишњица, ХVI, Бeoгрaд 1896, 291—292. — Стојан Новаковић:
С Мораве на Вардар (Балканска питања), Београд 1906, 6.
59 Ј. Х.-Bacпиљевић, поменуто место.
* Жарко Татић: Базилика у Псачи, Гласник Скопског научног
друштва V, Скопље 1929, 121–130.
* Повеља се чува у манастиру Хиландару. Њу је опет нешто скра
ћену објавио Новаковић (Зак. споменици, 435–436), а целу А. Соловјев
(Одабрани споменици српског права, Београд 1926, 155–157).
* Према тексту повеље изгледа да је њу издао цар Душан. Међу
тим, на њој пише да је издана 25. марта 1358 године, т. ј. скоро на две и
по године после Душанове смрти. Стога су мишљења о њеном датирању
подељена. Стојан Новаковић н. д., 435) је преписује Душану.
_________
_
У повељи се изричито каже да је Влатко прложио „пре

светој Богородици хиландарској... своју баштину“: цркву св. Ни
коле на Псачи, село Псачу и село Сушицу. Затим се додаје: „И
сије приложи царство ми светому Николе: село Првин“ше. Ра
дибужду Горњу . . . и село Отрштица . . . и Ветуницу . . . и на Кри
латици земља која јест от Трнов"ца . . . и цркву св. Петку“. Зна
чи и овде се издвајају две групе места: једна коју је приложио
Влатко као своју баштину и друга коју је приложио цар Влат
ковој задужбини цркви св. Николе, а посредно и Хиландару.
Сва ова места су била у жупи Славишту. Село и манастир
Псача, као и село Крилатица, постоје и данас на левој обали Кри
ве Реке, а села Отрштица, (данас Отошница), Радибужда Горња
(данас Радибуш), Ветуница и Трновци (данас Трновац) су на ње
ној десној обали. Села Првинаца и Сушице данас нема, као ни
цркве св. Петке „јаже јест над Трнов"пи“, али се за Сушицу,
према тексту повеље: „а међа јеј Глубочица (речица) како при
пада у реку (Лукавицу, данашњу Криву Реку)“ јасно види да се
она налазила било на левој, било на десној обали речице Дубо
чице, тј. или у атару данашњег села Петраљице или у атару се
ла Дубочице.
Из овога излази да су се у Влатковој баштини сигурно на
лазила само села Псача и Сушица, а да су остала места, поменута
у повељи, претстављала баштине других, мањих властелина,“
који су били можда потчињени Влатку, а можда и независни од
њега. Међутим, невероватно је да је Влаткова баштина била то
лико мала. Он је свакако имао у својој власти и друга села, и то
у правцу Криве Паланке, јер су се западно од његове жупе Сла
вишта и северно од ње налазиле земље Дејанове, а јужно је био
посед деспота Оливера. Иначе, ако би се то што је Душан прило
жио Влатковој задужбини у Псачи и остала места поменута у
повељи узело као довољан доказ да су се и она налазила у ба
штини Влатковој, онда би се самим тим прихватило и мишљење
да су Велбужд, Козница Кричановска и Строиково били у посе
ду Дејановом 1355 године.
А. Соловјев (поменуто место) такође сматра да је њу издао Душан и то

25. марта 1355 године. Томе мишљењу се придружуiе и др. М. Пурковић
(Попис села, 132). Константин Јиречек (Историја Срба IV, 110) сматра,
напротив, да је њу издао цар Урош 1358, али додаје у напомени да су
монаси, можда, у овој даровници спојили две повеље, једну Душанову
и једну Урошеву. Станоје Станојевић (Глас САН CLXII – II 83, Београд
1934, 24-25, и CILXIX. — II. 87, Београд 1936, 11–12), је тврдио да је по
вељу издао цар Душан, а потврдио је и цар Урош 1358 године, што из
гледа највероватниiе. — Влад. Р. Петковић (Портрети из Псаче, Народна
старина VIII, 202 и Народна енциклопедија под „Псача“, 603) и Жарко
Татић (наведено место) сматрали су да је повеља издана 1358 године, па
према томе и да је дело цара Уроша.
** Земља на Крилатици Неорова . . . који ту „посади рударе које
пресели от Злетове“; црква св. Петке . . . Никодимова (А. Соловјев:
Одабрани споменици срп. права, 155—156; Стојан Новаковић: Зак. спо
меници, 436).
- -
За нас је засад најзначајније то да се Дејанова баштина на

југоистоку простирала до жупе Славишта, односно да у томе
правцу није ишла даље од данашњег села Трновца. Од овога се
ла она је скретала на север и хватала се требена планине Ђер
мана преко које се налазило Дејаново село Геракаре.
Трећи познати Дејанов сусед, велики деспот Јован Оливер
брат Душановог војводе Богдана и један од најистакнутијих
Душанових сарданика, је подигао или из темеља обновио,“
1341. године, са женом Аном-Маријом и сином Крајком, цркву и
манастир св. Арханђела у селу Леснову“ и даровао му неко
лико села, заселака и цркава из околине Кратова и Злетова. Не
што касније — не зна се кад — он је ову своју задужбину, са
свим селима и имањима, приложио манастиру Хиландару у са
гласности са царем (у то време можда још краљем). Душаном.“
Али године 1347, Оливер га је одузео од Хиландара, а цар Ду
шан га је, у договору са патријархом и сабором“ подигао на
степен епископије и приложио му стару опустелу епископију у
Морозвизду.“ Том приликом Лесновском манастиру су прило
жена села Лесново са засеоком Луковом, Баково са црквом св.
Николе и засеоком Глобицом, Добрејево, Древено са црквом св.
Елисеја и засеоком Пештником, влашки катун Настрои, Моро
звизд, Видостиништ, црква св. Николе и св. Богородице са исто
именим селима у жупи Пијанцу, црква св. Николе у Штипу, се
лиште Котража и доста воденица, њива и комада земље. Најзад,
15 августа 1381 године, Константин Дејановић је,“ на молбу хи
* Стеван Симић (Лесновски манастир св. оца Гаврила, Београд
1913, 45–46) мисли да је црква постојала у раније (видети: Љ. Стојановић:
Стари српски записи и натписи I, Бeoгрaд 1902, 26) и да је њу де
спот Оливер обновио из темеља 1341. — Др. Јован Радонић (О деспоту
Оливеру, 93, 95 и 103) сматра да је најстарији, најисточнији, део цркве
био сазидан 1341, а њен средњи део онда кад је лесновска игуманија по
дигнута на степен епископије, значи после 1347, тако да је читава гра
ћевина била довршена и живописана 1349. године. – Василије Марковић
(Православно свештенство, 107) такође каже да је манастир потпуно до
вршен 1349 године. — Др. Радослав Грујић (Који је деспот српски умро
као великосхимник Јован Каливит? Гласник Скопског научног друштва
XI, Скопље 1932, 23) верује да је манастир саграђен између 1340 и
1347 године.
* Љубомир Стојановић: Стари срп. записи и натписи I, 30-31;
Стојан Новаковић: Законски споменици, 675.
*7. На основу повеље Константина Дејановића од 15. августа 1381
године, у којој пише (в. Зак, споменици, 454) да је Оливер ову своју за
дужбину и раније био предао Хиландару, Стојан Новаковић је сматрао
да је Оливер то учинио после 1347 године (Зак. споменици, 676). Међутим,
др. Јован Радонић (О деспоту Оливеру, 102—103) је стао на гледиште да
је та предаја извршена раније, а да је на државном сабору 1347 године
одузета од Хиландара и подигнута на степен епископије. Ово гледиште
др. Радонића потврђује се и записом „многогрешнаго Станислава“ (Љ.
Стојановић: Стари срп. записи и натписи I, 31) који каже да је ово учи
њено још док је Душан био краљ. Љ. Стојановић је тај запис датирао
годином 1342.
58. Ст. Новаковић: Законски споменици, 678-681.
* Ibid., 677 и „Законодавство и владари српски XIV века“ (Бал
канска питања), Београд 1906, 292-293.
99 Зак. споменици, 453-455.
|
ландарског игумана кир-Саве, а по жељи Оливерове удовице,

коју је она изразила на самрти, и њених синова Крајка и Руси
на, поново приложио Хиландару Лесновски манастир са свим
оним што је Хиландару било дато ранијом, до данас непронађе
ном хрисовуљом краља или цара Душана. Поред раније наведе
них места, у Константиновој повељи су поменути као својина
Лecновског манастира још и села Близанско, Гребен и Калопе
тровци, селишта Бунаш, Габрово, Мужково и Настрој, црква св.
Прокопија у Дренову Долу и засеоци Морозвизда: Роковци и
Грдовци.
Од ових места нека постоје и данас. Мужково (данас Старо
Мушково, заселак села Мушкова), Луково, Глобица, Близанско
(данас Близанце), Лecново, Добрејево (данас Добрево), Древено,
Бунаш (данас Бунеш) и Дренов Дол (данас Дренак) су у близи
ни Кратова и Злетова; Морозвизд (данас Мородвис), Грдовци и
Видости ништ (данас можда Видовиће)“ су код Кочана, Калоте
тровци (данас Кала Петровци) југоисточно од Штипа, а црква и
село Свети Никола су у жупи Пијанцу, код Царева Села, на ре
ци Брегалници, као што и у повељи пише.“? Осталих места не
ма више, али се из поменутих повеља види да су се и она нала
зила, а неким је и нађен траг, у околини Кратова, Злетова,
Кочана, Штипа и Царева села.“ Према једном запису „много
грешнаго Станислава“ на једном типику Лесновског манастира,“
Оливер је, још док је био велики војвода, држао сву Овчепољ
ску област.
На основу ових записа и повеља и на основу сведочанства
Јована Кантакузена да су Оливер и војвода Богдан били браћа,
а Лаоника Халкокондила да су сви ови крајеви ушли касније у
састав државе Дејановића, наши и страни историчари су разли
чито одређивали границе Оливерова поседа. Тако др. Радослав
Грујић сматра да су у састав Оливерова поседа улазиле земље
„на левој обали Вардара, источно и јужно од Скопља до ниже
Штипа.“ Значи, он убраја у Оливерову баштину само она ме
91. Др. Радослав Грујић: Епархиска властелинства, Богословље VII
(2), Београд 1932, 130—135. — Симић Стеван: Лecновски манастир, 11. -
Др. М. Пурковић: Попис села, 72.
“? Зак. споменици, 679.
* Ст. Симић, н. д. 11. — Др. Рад. Грујић (Епархиска вла
стелинства, 132—133 и 134) каже да постоји брдо Баково са развалинама
једне цркве на левој обали Злетовске Реке, да је влашки катун Настрои
био на терену данашњих села Строиславаца и Строиманаца, а да траго
ве цркве св. Богородице треба тражити на коси. Богородичина Полена,
јужно од Царева Села. — Тодор Кондев, поводом свога реферата „Кра
товско-злетовска област“, одржаног на II конгресу југословенских гео
графа у Охриду 1951. год., каже да је траг Бакова нашао изнад Злетова,
код манастира св. Спиридон, званог манастир Пирот, што би се у основи
поклапало са наводом др. Грујића, а трагове засеока Пештника јужно од
села Древена, на потоку лесновског манастира, где и данас постоји лока
литет Пештника са једном кулом и траговима једне црквице.
* Љ. Стојановић: Стари срп. записи и натписи I, 31 (75).
* Др. Рад. Грујић: Који је српски деспот умро као великосхимник
Јован Каливит, 233–237.
ста и крајеве за које и наши извори доказују да су се налазили

у Оливеровој власти. Стојан Новаковић је, међутим, додавао овим
земљама још и Велбужд на североистоку (што остали наши исто
pичари не прихватају), Тиквеш на западу и Струмицу на југу,“
а изоставаљао је Овче Поље (које је погрешно приписивао Деја
ну), Кочане и Царево Село. Др. Јован Радонић, а по њему и Кон
стантин Јиречек,“ изостављали су, од онога што је усвајао Сто
јан Новаковић, на северу Велбужд, а на југу Струмицу, али су
додавали са своје стране Радовиште и Морихово. Са њима се,
углавном, слагао и Владимир Ћоровић, који међу Оливеровим
земљама ипак није помињао Радовиште.“ Границама Оливеро
ве баштине позабавио се и Јован Хаџи-Васиљевић, али се из ње
гових речи не може извући никакав одређенији закључак, јер је
он час писао да је „деспот Оливер држао у својој баштини сав
предео који доцније налазимо у власти Дејановића“,“ што је
нетачно, а час „да су Дејановићи, осим целокупном баштином
деспота Оливера, завладали још и неким околним пределима“.“
Из овога се јасно види да би границама Оливерове деспото
вине требало посветити посебну студију. Овом приликом ми се
морамо задовољити тиме што ћемо ближе одредити једино север
не границе Оливерове баштине, па тако ограничити Дејанове зе
мље са југа. Наши, већ наведени домаћи извори пружају нам за
то довољно података. Они, као што је већ наглашено, убрајају у
Оливеров посед на овој страни сву Овчепољску област, а под њом
су у то време подразумевани сви крајеви између Пчиње, Вардара,
Брегалнице и планине Осогова. Пошто су северне падине Осо
говских Планина биле 1355 године у власти Влатковој, Дејану је
могло припадати само оно што се налазило северно од Пчиње и
њене притоке Криве Реке.
| На основу свега што је досад речено, могу се донети сле

дећи закључци:
1) Основно језгро касније државе Дејановића сигурно је
обухватало 1355 fодине старе жупе Жеглигoво (са данашњом
Козјачијом, Средореком и највећим делом Пчиње) на истоку и
Прешево са једним делом Гњиланског Карадага на западу. Оно
се није ограничавало само на кумановски крај — Жеглигово —,
а допирало све до Штипа и Кратова, као што је веровао Стојан
Новаковић, нити се простирало само до висоравни Рујена, као
што је писао Константин Јиречек, већ је у његов састав улазила
9° „Срби и Турци“, 131–133.

“ Др. Ј. Радонић: О деспоту Оливеру, 88, 89. и 91–92. – К. Јире
чек: Историја Срба III, 29. и IV, 18–19.
* Влад. Ћоровић: „Оливер“, Нар. енциклопедија III, 184.
* Просветни Гласник за 1902, 313.
* Ibid., 443–444.
1. Основно језгро државе Дејановића 241
и сва висораван Рујен и горњи, а можда и средњи ток десне Мо

равине притоке Моравице.
2) Дејанова баштина није обухватала 1355 године ни „сав
ток Мораве до природне границе града Врање“, ни „сву десну
обалу Мораве“, као што је тврдио Јован Хаџи-Васиљевић. Сва
села поменута у Душановој повељи цркви св. Богородице у Ар
хиљевици, па и она чија је локализација сумњива, налазе се ван
линије која означава водопађу Мораве и њених првих притока
(до Моравице). Другим речима: цела стара жупа Врања и цела
стара жупа Морава" налазиле су се ван тадање Дејанове ба
ILITALIHe.
3) Међу селима и местима поменутим у тој повељи не са

мо да ни једно није на Овчем Пољу, него се сва налазе на де
сној обали Пчиње и њене притоке Криве Реке. Изузетак чини
само село Колицко, али се оно помиње не у повељи цара Душана,
већ у повељи Константина Дејановића, за коју знамо да је изда
та тек пошто су Дејановићи приграбили и Оливерове земље. По
менути запис „многогрешнаго Станислава“ такође сведочи да је
сва Овчепољска област била у власти деспота Оливера. Према
томе, Дејанова баштина није обухватала „и један део Овчег По
ља“, као што је тврдио Хаџи-Васиљевић, већ је на југу допирала
само до реке Пчиње и до њене леве притоке Криве Реке.
Тачну границу Дејанове баштине из године 1355 ипак је
немогућно повући. Њена реконструкција, на основу локализаци
је поменутих места и на основу начела да су границе наших ста
pих жупа и области, углавном и кад је то било могућно, повла
чене токовима већих река и развођем речних сливова „по врху
планине како се вали камен овамо“,” још увек може да буде са
мо једва приближна и веома несигурна.
На западу она је отприлике обилазила Скопско Поље са
источне стране, па пролазила развођем између Вардара и десне
Пчињине притоке Кумановске Реке, затим развођем између
Кумановске Реке и Мораве и најзад једним делом развођа из
међу Мораве и њене десне притоке Моравице.
На северу она је свакако пресецала Моравицу у њеном
доњем току, скретала на исток, остављајући Маљушату или
његовим наследницима стару жупу Врању, а Дејановој баштини,
можда, данашње село Боровац и села Свету Петку и Младо
Русце, па се хватала висова планине Коћуре и избијала у из
вориште Пчиње.
На истоку граница је веома несигурна, јер је питање Вел
бужда и околине још увек остало нерешено.
*** Др. Војислав Радовановић у Нар. енциклопедији III, 171–172, –
Ст. Новаковић: Законодавство и владаоци српски XIV века, Балканска
питања, 292–293.
* За границе старе жупе Мораве видети: Ј. Х. Васиљевић (Ка
историји града Врање, Годишњица Чупићева ХVI, Бeoгрaд 1896, 292), М.
Веселиновића (Изморник, Чупићева годишњица ХХ, Београд 1900, 216 и
226) и др. Атанасије Урошевић (Горња Морава и Изморник, Насеља срп
ских земаља ХХVIII, Бeoгрaд 1935, 3-8).
73 Ст. Новаковић: Законски споменици, 435.
242 Miodrag Rajičić
Ha југу је граница вероватно најпре пролазила развођем

између Пчиње и левих притока; Струме, Односно врховима пла
нине гЊермана, па је са њих силазила на Криву Реку, између
дањаших села Руђинаца и Трновца, који је припадао Влатку,
и најзад је, Кривом Реком и Пч'ињом избијала на Вардар негде
око ушћа или северно Од ушћа Пчиње.
Миолраг Рајичић
Résumé
M. Rajičić:
Le noyau fondamental de l’état des Dejanović
Le beau-frère de l’empereur Dušan, le mari de sa soeur Théo

dora, et père de Jovan Dragas et de Constantin, a fait: bâtir vers le
mileu du XIV siècle le monastère de la Ste Vierge à Arhiljevica et
a obtenu l’autorisation de l’empereur et du Sabor de lui adjoindre
un certain nombre de villages. Dans sa charte du 10 août 1355, par
laquelle ce don a été confirmé, l’empereur Dušan dit que Dejan
a édifié ce monastère dans la contrée qu’il a donné en feif à Dejan
et à ses enfants.
L’auteur considère que ce fief de Dejan de 1355 fut le noyau
autour duquel s’était plus tard formé l’état des frères Dejanović et
il essaye d’en reconstruire les frontières. Il utilise à cette fin une
charte par laquelle la veuve de Dejan (Evdokija de son nom de
religieuse) et son ﬁls cadet Constantin ont fait le don de l’église
de la Ste Vierge d’Arhiljevica, avec les villages qui lui avaient été
donnés, au monastère Hilandar à Athos (1379 ou 1381). En compa
rant ces deux chartes avec la carte topographique, l’auteur a, en
premier lieu, identifié les villages et les autres objectifs topographi
ques existant aujourd’hui (Izvor, Rudjince, Mokra Poljana, Arbana
ško, Boikovci, Vračevce, Slupčane, Dumenovce, Gošince, Djerekar
ce, Sveta Petka, Stančić, Zlokućane, Alaševce, Glaža, Можда et
Koznica Kričanovska), pour ·quelques uns il est dans l’incertitude
(Podlješane, Lagoborovce, Vilska, Prusci, Prvevo, Matea, Glboki
Dol, Jastrebara Glava et Proseënik), tandis que pour le reste il
dit qu’aucune trace n’a été trouvée jusqu’aujqurd’hui.
L’auteur essaye ensuite de délimiter le fief de Dejan d’avec
les fiefs de ses voisins. Utilisant une charte par laguelle Dušan a
confirmé le don du voisin septentrional de Dejan au monastère Hi
landar, l’auteur constate que le fief de Dejan compernait au nord
l’ancienne „župa“ Preševo. D’après le charte par laquelle l’empereur
Dušan (1355) a confirmé le don du voisin méridional de Dejan, le
châtelain Vlatko, au monastère Hilandar, l’auteur sépare du fief
de Dejan la „župa“ Slavište et les villages de Psača; Krilatica, Otoš
nica, Radibuš, Vetunica et Trnovac. Enfin, selon la charte du fils
de Dejan, Constantin, par laquelle ce dernier (le 15 août 1381) a con
firmé à Hilandar le monastère Lesnovo, fondation du voisin méri
Le noyau fondamental de l’état des Dejanović 243
_
....
dional de Dejan, le desposte Oliver, l’auteur sépare du lief de

Dejan de 1355 l’Ovëe polje et les villages actuels de Staro Muškovo,
Lukovo, Globica, Blizance, Lesnovo, Dolorevo, Dreveno, Buneš et
Drenak, en constatant que la propriété de Dejan parvenait jusqu’au
sud de la rivière Pčinjal et de son affluent gauche la Kriva Reka.
Dans la conclusion l’auteurs range dans le fief de Dejan les
anciennes „župa” Žegligovo, Preševo et les versants orientaux de la
Skopska Crna Gora, et trace sa limite au sud par la ligne de partage
des eaux entre la Pčinja et les affiluents gauches de la Struma, par
les pics de la montagne Djerman, le cours moyen et inférieur de la
Kriva Reka et de la Pëinja jusqu’à son embouchure dans le Vardar;
à l’ouest par le bord occidental de la plaine de SkOplje, par le ligne
de partage des eaux entre la Golema Reka et la Morava, et au nord
par les pics de la montagne Koéura et par le bord du bassin de la
Pčinja jusqu’à sa source. Quant à la frontière orientale l’auteur la
laisse non délimitée.
I."l
| |
| _
| | | |
| |
| | | | ||
| |
|| | |
| |
| | | |
| | | |
| | | |
| | | |
| |
| | | | | | | | |
| |
_
| | |
| |
| |
| | | |
|
|-
|
|
| |
| |
__
|
| |
-
| |
| |
|
| |
| |
| | |
| |
| |
| | | | | | | | | |
| | || | | |
| |
| |
| | | | | | | | |
| | |
|
| | | || |
| |
|
| || | |
| |
| || |
| |
_
|
|-
|| | __ |
| | | | |- | |
| |
_
| | |
|
| | | _ | |
| |
__ |
|- |
|__
fМ-}i*2
(g.
0».
у“ј
S”.za
0.().
LA
|Jºoјј|
уN0ле(ueој
iО}
ј|
L__L)__|
|
|
-
|о-„ри.
Ei|-5\,\A.|_:
јS S.S
-|10
*.\,&I----Ау__.
јfu.|о“.
•Sveј|ŽJug:
3,\L-ОT,i _________
_
--О}|рао
|__
|
|ј|-__
T\|Ака-|-Aror"._______________________
__
ј-i-|Оо“E|
|i.ј__------
|__*
k*еli|
E,-S-||
iјi
јS”,i|С
О
и
oА,N.Q
iS
“ $__CM3iSf,\,.ty.д
јј-----угоi
š|-|__
Eј*-i
ig|
}i
|st|ELЛ.
i|wд| ----су,
o
o
5
cišЈир,
3|
VЈЕДНО НЕОБЈАВЉЕНО ПИСМО ЛЕОПОЛДА ФОН РАНКЕА. ----
Познати њемачки историчар Леополд фон Ранке креће у
јесен 1827 г. из Берлина у Беч да употпуни своје дјело „Fürsten
und Völker von Südeuropa im 16 und 17 Jahrhundert“. Прибиpa
јући извештаје и путописе у Бечу о Јужној Европи, Ранке се
заинтересује и за Србију. У Дворској библиотеци упознаје Бар
толомеја Копитара. Преко Копитара долази у везу с Вуком
Караџићем. У Вуку налази „пријатеља“ који му саопштава
„збирку грађе о Српској историји“. „До дна душе и срца дир
нула га је та историја живим приповедањем о покрету најши
рега историчког и политичког значења“.“ Љети 1828 г. Ранке
саставља на основу Вуковог усменог приповиједања и Вукових
скупљених података своје дјело „Die serbische Revolution. Aus
serbischen Papieren und Mittheilungen“ које се појавило у Хам
бургу почетком 1829 г. 1844. г. он проширује то своје дјело и
издаје по други пут под истим насловом. И послије тога он
скупља историску грађу о Србији по руским и аустријским
архивама. Крупни догађаји од 1876—1878. поново привлаче ње
гову пажњу на Србију и на његово дјело „Die serbische Revo
lution“. Срећом у то вријеме он наилази на писма Меронија,
прускога генералног конзула у Београду. У тим актима он от
крива, према његовом излагању своме ученику Алфреду Рај
монту, „читаву непознату историју из педесетих и шездесетих
година нашега века“? 1879 г. он прерађује и по трећи пут издаје
своје дело о Србији под насловом „Serbien und die Türkei im
neunzehnten Jahrhundert“.
Ту он излаже историју Србије до смрти кнеза Михаила.
И у овом последњем издању свога дјела он употребљава
грађу коју је Вук Караџић за се скупљао.“ Ранке сем тога до
бија податке за ово своје дјело и од свога ученика Јована Ри
стића, српског дугогодишњег министра спољних послова. Ристић
је задуживао своје пријатеље у Београду који су скупљали за
Ранкеа архивске податке из историје Србије. То се сазнаје из
Ранкеовог писма од 2 децембра 1878 г. које нам је љубазно ста
вио на располагање наш пријатељ Тодор Виторовић и које овдје
у Оригиналу саопштавамо:
* Стојан Новаковић, Србија и Турска у деветнаестом веку, написао Лео

полд Ранке, Београд 1892, XII.
* Исто, XX.
* Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Београд, 1924,
321-322. __
246 J. Milović
___…
Berlin d. 2. 12. 78:

Ew. Hochwohlgeboren,
hochgeehrter Herr,
Ich habe seiner Zeit Mittheilungen über die neueste serbi
sche Geschichte, welche Sie angeregt von Sr. Excellenz dem Herrn
Minister Ristlitsch niederzuschreiben die Güte gehabt haben, emp
fangen. Auch noch eine andere Mittheilung aus Belgrad ist mir zu
theil geworden. Zu einer kurzen Nachricht, wie sie urSprünglich
im Sinne hatte, würde dies wohl hingereicht haben. Allein das Pu
blikum würde damit doch nicht befriedigt werden sein. Glückli
cherweise aber bin ich noch in den Stand gesetzt worden, Consu
latsberichte über Karageorgevich und besonders den Untergang
von dessen Regierung zu der zweiten Regierung Milosch’s und Mi
chaels zu benutzten. Es sollte mich unendlich freuen, wenn ich aus
alle dem etwas zusammensetzten könnte, was der Welt und na
mentlich auch der serbischen Nation Genüge thäte. Sehr erwünScht
wäre mir noch eine ausführlichere Nachricht über den Tod Mi
chaels und die Befestigung der serbischen Regierung auf dem von
demselben gelegten Grunde. Ich bitte Sie dem Herrn Minister mei
nen Dank für seine Erinnerung auszusprechen. Alles, vas Sie mir
mitzutheilen die Güte haben möchten, werde ich mit Freuden
begrüssen und davon möglichst Gebrauch machen.
Mit vollkommenster Hochachtung

EW. Hochwohlgeboren
ergebenster
L. v. Ranke.
Ранке нам y овом свом писму саотшхтава да je нарочито

желио да из Београда добије још опширнију: извјештај o Ми
Ј. Миловић
R e s u m é
J. Milović:
Une lettre inédite de Léopold von Ranke
Pour son oeuvre sur l’histoire de la Serbie au XIX siècle

Ranke recevait aussi des matériaux de la part des Serbes. Hormis
Vuk Karadžić Jovan Ristić lui envoyait aussi des matériaux par
ses hommes. Dans cette lettre Ranke remercie à un de ces hommes
de Ristić qui n’est point nommé.
‘ Видјети главу IX Ранкеове књиге ‚Serbien und die Türkei im neunzehnten

· Jahrh.‘ „Предаја градова. Смрт кнеза Михаила'.
A.
Ј НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ПОРОДИЦИ ВЛАДИСЛАВИЋ
Везе наших народа с Русијом познате су још из средњега

вијека. Губитком наше националне независности и подпадањем
под Турке те везе нијесу прекинуте. Нарочито је црква одр
жавала те везе. Али интензивне политичке везе с Русијом
датирају од Петра Великог. Дотадашња Русија, скоро азиска
земља, улази у сферу европске културне и политичке историје.
На позив Петра Великог многи западноевропски стручњаци до
ђоше у Русију. Поред готово свих западноевропских народа
могло се наћи у руској служби и Југословена. И кад је ријеч
о удјелу разних европских народа у културном и политичком
уздизању Русије под Петром Великим можемо истаћи да је
удио наших народа био значајан. Један од тих Југословена који
је своје способности ставио у службу Русије био је Сава Вла
диславић, Србин, родом из Херцеговине.
Рођен у трговачкој породици у Фочи од оца Дуке и мајке
Симе, Сава је од младости почео да се бави трговином.“ Већи
трговачки потхвати у Босни и Србији у то вријеме нијесу се
могли замислити без везе с Дубровником. Дубровчани су имали
разгранату трговинску мрежу на Балкану и на Леванту. Бави
ти се успјешно трговином на Балкану значило је одржавати
присне везе с Дубровником. Те везе између породице Влади
славића и Дубровника по подацима можемо пратити од 1692
године. Дубровачки конзул Лука Барка писао је Сенату 2 ја
нуара 1692 године из Цариграда, како је упутио једно писмо по
неком Турчину из Фоче и препоручује га Дуки Владиславићу
да то писмо даље упути по неком ПоузданOM Kyриру и преда
Вићенцу Ђованију у Мостар.“ Дука Владиславић важио је као
повјерљива личност Дубровчана који своју пошту упућују
преко њега. Тако, исти дубровачки конзул, пише 23 октобра
1693 како је примио упутства Сената и упућује писмо преко
породице Владиславића „il quali sono persone honorate“. У истом
писму Лука Барка препоручује Сенату ову породицу и моли га да
му изађе у сусрет за њихове потребе.“ Изгледа да је знатан дио
* У нашој историографији погрешно се узима да је Сава рођен у
Попову. У народној пјесми каже се за Саву да је родом из Попова. Мле
тачки документи кажу за Саву да је рођен у Фочи. Дубровачки конзул
на Порти Лука Кирико, правдајући се пред турским оптужбама за пома
гање устанка 1711, писао је 3 децембра 1711. у Дубровник за Савина брата
Живка, којега су Турци ухапсили, да је рођен и живи у Фочи.
* Acta S. M. Majoris (cit.: Acta) c. XVII 37. N. 1784. бр. 55. |
3. Acta c. XVII 37. IV. 1784. бр. 70.

248 Г. Станојевић
дубровачке дипломатске преписке за Цариград и обратно ишао

преко породице Владиславића. Нијесу ово једини подаци које
смо навели о томе. Има још података који ово потврђују. Та
веза је нарочито појачана када је Сава Владиславић из трго
вачких разлога отпутовао на Левант. Већ 1694 Сава је био раз
вио своје трговачке послове на Истоку. Те године дубровачка
влада је по њему упутила инструкције своме конзулу у Цари
граду.“ Отада је, изгледа, Сава био стално на Истоку. Сава је
једно вријеме провео у Смирни, гдје се заузимао за неке дубро
вачке трговце. Лука Барка јављао је из Цариграда 11. марта
1699, како је Сава Владиславић добио једно писмо из Драча од
Илије Котловића, писано новембра мјесеца прошле, 1698 године.
У том писму, између осталога, стоји: „Zuzi Barzi miesise ovdi od
gnieghovieh priateglia golem quas, nesnam nastochie suarsiti”.
Лука Барка правда се Сенату да је овакво писање у вези са
Илијиним братом Матијом, који му је прије три мјесеца писао
из Смирне „рer mano di Sava“. У писму је Матија тражио да се
заузме за неку његову робу, што Барка није могао јер сам Ма
тија на претходну није исплатио уредно потребне таксе.“ Ради
трговинских послова бавио се у Цариграду и Савин брат Живко.
Почетком пролећа 1699. писао је у Дубровник Дука, Савин отац.
„Neka snate kako doglije moi sin Scivko iz Zarigrada i scignime
isti kurier Vascega prisvietloga Gospostva, i pisaonamie Vlagh, i
preporucioga nami sa neposlataga samoga nego da naghiemo ied
noga sikura momka poslatiga sagnjime“.“ Па и сам Дука путовао
је у Цариград и том приликом чинио услуге Републици, служећи
као писмоноша. 1705. год. пише Сенат своме посланику у Цари
граду и поврђује пријем писма „inviate col Duca Vladisavich“.“
Дука је и даље чинио услуге Републици као посредник за ди
пломатску преписку између Цариграда и Дубровника.
Везе између Дубровника и Саве Владиславића нијесу пре
стале ни онда када је Сава прешао у руску службу. Напротив
Сенат је са пуно разлога очекивао да Сава може много урадити
за њихове људе и користи самој Републици. У априлу мјесецу
1709. Република је препоручила цару Петру Јеролима Натали и
Јована Тудизића.“ Писмо Дубровачке владе којим препоручује
Петру Великом Јеролима Натали датирано је 20 априла. Уз
врло ласкаву препоруку захваљује Република у истом писму
цару за доброчинство које је цар показао према многобројним
дубровачким поданицима у своме царству, и зато ће Република
увијек имати пред очима ову велику наклоност самога цара
према Дубровчанима.
Слично писмо упутила је дубровачка република руском
цару приликом одласка Јована Тудузића, који је пошао у Ру
“ Ј. Радонић, Дубровачка акта и повеље, књ. IV св. 2, 383.

* Acta c. XVII 37. IV. 1784. бр. 103.
6. Acta c. XVII 37. Н. 1784. бр. 105.
7. Lett di Lev. књ. 66 с. 159.
8. Ј. Радонић, Дубровачка акта и повеље књ. V, 58–59.
Неколико података о породици Владиславић 249
сију с намјером да ступи у руску војску. Писмо је датирано

27. априла 1709. У овом писму напомиње дубровачки Сенат ру
скоме цару да је својим херојским подвизима задивио цио свијет,
а нарочито је овеселио Дубровчане. __
У исто вријеме Сенат је сматрао за потребно да препоручи

своја два властелина Сави Владиславићу. Писмом од 29 априла
1709 Сенат изражава наду да ће се Сава заузети за њих и тиме
показати особиту пажњу према Републици, што је више пута
већ показао. За све ово Република је спремна на било коју
услугу.“ 1
На ово писмо Сената одговорио је Сава 22 августа из

„Gluho di Cosachia“. У писму каже да је примио препоруку Ма
рина Натали у Кијеву (citta di Chiovo) и да је учинио све што
је у његовој моћи било: препоручио га је и претставио самом
цару који га је примио у службу и поставио за капетана у пе
шачкој бригади имена кнеза Михаила Ивановића. Сава обећава
Дубровчанима да ће сваком приликом учинити све што може
за њих. 10
Када је у јесен 1710 цар Петар Велики објавио Турској рат,
он је на сарадњу позвао и балканске хришћане. У Црну Гору
као његови емисари стигоше пуковник Михаило Милорадовић
и капетан Иван Лукаревић. Црногорце и околна херцеговачка
племена није било тешко придобити за такву акцију. Већ дуже
времена народ овога краја водио је ослободилачку борбу против
Турака. И позив рускога цара био је само један погодан и охра
брујући моменат за јаче и успјешније вођење већ започете осло
бодилачке борбе. Ова борба која се углавном водила на грани
цама дубровачке територије довела је у незгодан положај Репу
блику. И устаници и Турци оптуживали су Дубровчане. Према
млетачким актима, из којих се види са колико су пажње Млеци
мотрили на овај покрет, инспиратор овога покрета је Сава Влади
славић. Па како се то знало, као и то да су неки Дубровчани у
служби Русије, што вјероватно ни Порти није остало непознато,
Република је примила Савину мајку Симу. Стара Сима се 12
маја 1712 обратила Републици с прекором што је обмањују.
Сваку предусретљивост према старој госпођи Турци су могли
тумачити као тајне везе с Русијом. Стога су једно вријеме Симу
и четири њене пратиље држали под присмотром. Ипак на крају
из обзира према Сави ријешено је 5 јуна у Сенату да породица
Савина може, „Venire libere ad habitandum in statu et dominio
nostro“, 11
Док се Сава и даље налазио у Русији његова породица
прешла је из Дубровника у Херцегнови. И када је почео мле
тачко-аустриски рат против Турака, Сава се ријешио да посјети
своју породицу. Кнез Петар Глофкин обратио се Сенату једним
* Исто, 60–61.
10 Acta c. XVIII 123, 3162.
* В. Ћоровић, Одношаји Црне Горе са Дубровником од Карловач
ког до Пожаревачког мира, Глас 187, 48.
250
__-- ________
Г. Станојевић
писмом 14. јуна 1716 и замолио дубровачку владу да кнезу (Iliricus

comes) Сави Владиславићу изађу у сусрет. Сава долази у Ду
бровник фамилијарним послом, да посјети своје. Голофкин га
препоручује влади да му у свему изађе у сусрет обећавајући да
ће Руси то исто извршити у случају доласка ма ког Дубровча
нина у Русију.“ Није нам познато да ли је Сенат одговорио на
ово Голофкиново писмо, али када је крајем октобра 1717 год.
Сава Владиславић стигао у Дубровник, Дубровчани су га при
мили пажљиво, али не одвећ срдачно. Само са 19 против 13 гла
сова био је примљен предлог у Сенату, да му се пошаљу у сре
тање два племића. Његову молбу, поднесену у име рускога цара,
да у Дубровнику подигне православну цркву одбили су 10 но
вембра са свим гласовима против три.“ Овом приликом Сава је
посетио Херцегнови, гдје је био дошао и владика Данило ради
преговора с генералним провидуром. Владика је затражио код
Саве посјету, али га је Сава одбио. Одатле се Сава вратио у Ру
сију, гдје је постао један од главних повјереника цара Петра и
добар део свога живота провео у служби Русије чинећи јој
знатне услуге.
R es u m e
G. Stanojević
Quelques notes sur la famille Vladislavić
Sava Vladislavić, 1'un des principaux collaborateurs de l'empe

reur Pierre le Grand est né a Foča dans une famille de commercants;
son pere se nommait Duka et sa mere Sima.” Il commenca des sa
jeunesse a s'occuper de commerce. Son pere entretenait des relations
d'affaires très étroites avec Dubrovnik; Sava continua plus tard a en
tretenir les memes relations, et il passa la plus grande partie de sa
vie en Orient en faisant du commerce. Quand il passa au service de
l'empereur Pierre le Grand il continua a entretenir des relations avec
Dubrovnik. Quand Pierre le Grand entra en guerre contre la Turquie
en 1710, S. Vladislavić fut le principal inspirateur du mouvement de
résistance des peuples balkaniques contre les Turcs.
* Acta c. XVIII 18, 89.

13 Глас 187, 12.
Ј КОЈА ЈЕ КЊИГА КОД НАС НАЗИВАНА „НАУСТИЦОМ“ 2 --
Шта је означавала реч „наустица“ у нашој старој основној

настави, а нарочито у првој половини XVIII века, рекао сам у
главним цртама у својој књизи „Српске школе од 1718—1739
године“, (Београд 1908 год., 16 и 17), а затим у чланку „Нау
стица“ (Сремски Карловци, 1913, 2-3) и најзад у студији
„Средњевековно српско парохијско свештенство“ (Скопље 1913
год., 29–30, год. 3. — „Учитељство“).
Доцније сам успео да нађем нове податке из Свете Горе,
Јужне Србије, Македоније и Бугарске. Сви ти подаци не само да
потврђују раније резултате мојих истраживања: да је „наустица“
означавала учење „на памет или на изуст“ азбуке, слогова, назива
слова и осталих делова тзв. малога буквара, чије је главно штиво
чинила црквена књига Часловац, па су, према томе првом читању,
ученици чим дођу учити се књизи, па док не пређу у виши
разред — на читање Псалтира, називани обично „Часословцима“,
а ређе, и то само у почетку, док су мали буквар, учили, и „бу
кварцима“. . .
Међутим, пошто су деца после азбуке, као што нас уверава
и наш први граматичар Константин Костенски — философ, био
граф деспота Стефана Лазаревића, још и у средњем веку, после
пете или шесте „дашчице“, обично називане „штицом“ исписане
ђацима од учитеља на навоштеној дашчици учили на памет и
часове после азбуке (Starine, I, 16. и 17, 30), то је и цела
књига Часослов или Часловац називана „наустицом“, „наустницом“
или „наусницом“. Најстарију, до сада познату нам датирану потврду
за тај назив Часловца имамо у једном рукописном Часловцу у
библиотеци манастира Хиландара (бр. 40). На том Часловцу је
записано 1657 год. ово: „Сико наоусницоу приложисмо в црк"вну
припрат да чати пономар“ (црквењак); а у попису оставине Ника
нора Хиландарца из 1685 год. помињу се у том манастиру две
„наустнице“ — једна српска с „междучасијем“ (опширнија), а друга
„Б”лгарска“, такожде „с"междучасијем“. (Хиландарска библиотека
бр. 127 и 128).
Метод основне наставе био је тада и код Бугара као и код
Срба исти, па је у Бугарској и све до наших дана остао назив
„наустница“ за Часловац, као што нас уверава и Најден Геров у
своме делу „Речник на бљлгарскић извикљ (Пловдив, 1919 год.),
где sub voce „наусница“ он каже:
„Црљковна книга часословљ - „учи, изучилт, наустница“. А да
је тако било и у Јужној Србији и у Македонији потврдио ми је
252 Рад. М. Грујић
стари свештеник Александар Поповић из села Шопски Рудари

код Страцина, више Куманова, када је 1923 год. на моје питање:
„да ли зна шта је наустица?“ одмах скочио до полице, скинуо
књигу Часловац и са великим задовољством донео ми га, отворио
и предао, да по тој књизи пратим и контролишем како он и после
педесет година од како је „учио и научио“ поједине молитве из
Часловца и сада тачно зна све оно што је онда напамет или
како он каже „на уст“ учио и научио из истог Часловца. . .
Сличне потврде добио сам тада и из Скопља, Призрена и
Прилепа. При томе су нарочито карактеристични и занимљиви
подаци, које је дао неки Христо у свом чланку: „Градљ ПрилibПљ за
своитib yголица“ у Македонском прегледу (Софија, I, 48 и 49).
Он ту, између осталог, каже за школе у Прилепу из прве поло
вине XIX века и ово:
„Учило се по азбучној методи. Почињало се реченицом:
„Крсте помагај!“ Као што је препоручено и у граматици Констан
тина Констенског из ХV века. — Када су научили азбуку ученици
су почињали да сричу по реду слова: аз-ба, веди, аз-ва, глагол,
аз-га итд., а после сричући читали су целе речи: херст, р"ци,
ижица = xри, слово, тврдо, онљ= сто = Хри-сто, Христо итд.
Прво су срицали имена познатих предмета — људи, градова,
села; а после и читаве текстове из свих богослужбених књига
које су учили напамет. И пошто се од свих богослужбених књига
најпре и најбоље изучавао на уст (или на изуст) Часослов то је
та књига. Од наше старе интелигенције као и Од простих. Људи
називана — „наусницом“.
„Сpицање са словенским називима азбуке ученици су тако
добро механички усвојили, да су могли слободно разговарати, а
да их неуки томе неразуму. И они су обично тај разговор водили
не само ради парадирања него и онда када су желели да други
не разуму шта они говоре . . .“ (Македонски преглед, II, 49).
Најзад, у Београду се налазио у цркви св. Николе један
пример Часловца, штампаног у самом Београду, за време митро
полита Петра Јовановића око половине XIX века са овим за
писом: „На Шиникиа Ристови, овај најсница“.
Рад. М. Грујић
Resu n e
Rad. M. Grujić: Quel est le livre appelé chez nous „Naustiza“. P
Il est etabli ici avec des documents que le manuel scolaire re

ligieux Caslovaz chez les Serbes, Вulgares et Macédoniens est appellé
„Naustiza“ (par coeur) parce que les élèves débutants apprenaient
les premières notions de l'alphabet et diverses prières par coeur
(„na ust“ оu „na izust“).
w/. ИЛУСТРОВАНО ИЗДАЊЕ ОРФЕЛИНОВЕ ИСТОРИЈЕ --
ПЕТРА ВЕЛИКОГ
Развојна линија српске штампе у ХVIII веку веома је за

нимљива. Поново оживљавање штампарства код Срба, отпочело
je 1741. године напорима Христифора Жефаровића, а већ ускоро,
1772 излази из штампе технички најсавршеније, а садржајем
најобимније дело нашег ХVIII века под насловом: Житiе и слав
нна дbла государа императора Петра Великаго самодержца все
роccicKaГо сљ предположенiемљ краткој географическој и поли
тическој исторiи о роccic Koмљ царствћ“.
Ово Орфелиново дело изашло је у два тома. Примерци не
илустрованог издања знатно су познатији, док је илустровано
издање и данас веома ретко, а опширније га је описао Димитрије
Руварац у Јавору за 1887 г. И поред тога, ми ћемо према још јед
ном новопронађеном примерку првог дела ове ретке књиге саоп
штити још нешто о њеном илустрованом садржају, односно дату
му њеног штампања. Насловна страна резана је цела у бакру.
Текст је уоквирен ловоровим лишћем и у многоме се разликује
од текста неилустрованог издања и гласи: „Историја о житии и
славних делах великаго государја и императора Петра перваго
самодержца всеросискаго которују с предложенијем краткои гео
графическој и политическој историји о росиском царствjе и с
Многими Медаљами Чертежами и другим и раЗНИМИ принадлежа
штвими, собственоју рукоју гридорованим фигурами, и генерал
ноју сеја великија империи картоју; ниње первеје на славенском
јазикје сочинил Захарија Орфелин, цисаро — королевској вјен
ској академии худошеств член. Част перваја, в. Венецији, в ти
пографији Димитрија Теодосија 1772“. Доле при дну, на са
ставку ловорових грана уметник је сместио свој иницијал З. О.
Сва оживљавања слова главних података наслова добијена су
путем шрафирања. С друге стране истог листа налази се лик
Петра Великог у овалу. Испод слике је царски грб, заставе и
оружје, а сасвим доле у углу је потпис: Захарија Орфелин,
Ц. К. В. А. Х. Ч. резал. Нарочито је успео лик Петра Великог.
Готово сликарски делује ешарпа и рефлекси на оклопу. Само
лице владарево графички је нешто слабије. У односу на густу
сенку браде неповезано делује јако осветљено лице. Други
лист испуњен је текстом Орфелинове посвете царици Катарини
II. Име царичино украшено је уплетеним ловором. Цео текст
уоквирен је ратничким амблемима: заставама, панцирима, ка
254 Дејан Медаковић
цигама, ратном галијом, заробљеним турским оружјем док су

на врху овог богатог оквира, поред фигуре жене, смештене але
горије царичине „срећне владе“: глобуси, шестари, палета, рог
обиља као символи напретка науке и уметности. С друге стране
овог листа Орфелин је у средини сместио аверс и реверс једне
медаље са ликом царице Катарине. С једне стране приказана
је царица у богатом хермелинском плашту и са круном на глави,
стојећи пред једним жртвеником, а њој насупрот стоји верова
тно истоимена светитељка са крстом у руци. Те две медаље
окружује веома богати оквир стилизованог лишћа са девет
женских ликова и једном фигуром која претставља бога Марса.
Женске фигуре персонификују разне врлине: човекољубље,
наду, мудрост, правду, кроткост, издашност. На листовима 3, 4
и 5 налази се опширнији текст посвете који носи потпис Заха
рије Орфелина. Као и прва два листа, и ова три резана су на
посебним бакреним плочама, сваки за себе и засебно су отиски
вани. И хартија на којој су плоче отиснуте разликује се својом
дебљином од хартије на којој је штампан текст саме књиге.
Пред првом главом уметнута је прва географска карта у
овој књизи и то: генерална карта руског царства. Карта је уок
вирена грбовима руских земаља. Сасвим доле у десном углу је
потпис Захарије Орфелина и податак да је карту резао у Кар
ловцима 1774. године. Назначење ове године нарочито је важно
због контрадикције са годином обележеном на насловној страни.
То индицира на закључак да се илустровано издање у ствари по
јавило неколико година после 1772 г. а да је година насловне стра
не антидатирана. Између 8 и 9 стране налази се један лист са
спомен медаљом која је направљена 1763. у част отварања дома
сирочади. С једне стране је лик царице Катарине, док је с друге
фигура вере која је испружила руку да подигне једну жену
са дететом. У позадини се види новоподигнути завод. Изнад ове
сцене је текст: „и ви живи будете“, према речима еванђелисте
Јована гл. 14. стих 19. За ову илустрацију сам Орфелин каже
да ју је израдио као копију медаље коју, „као дело достојно
бесмртнога помена читаоцима на видном месту доноси“. Уз
страну 28 донет је план „императорскога столичнаго града Сант
Петербурга“ са одговарајућом легендом. Ова је гравира отиснута
у црно-белом и има сачувани „оригиналранд“.
Уз страну 52 уметнута је карта Мале Азије, веома једно
ставно резана гравира, док уз страну 53 Орфелин доноси карту
Сарматије европске и азијатске. Већ карта Паноније, Мизије,
Дације и Илирика уз страну 60 компонована је нешто сложеније
И. ТО УТОЛИКО ШТО су у левOM углу смештени. ЛИКОВИ рИМСКИХ
војника и бога Нептуна, сасвим у духу класицистичких идеја
ХVIII века које су тако живо продрле и у илустрације књига
тога доба. Уз страну 82 уметнута је велика гравира која прика
зује орден Александра Невског који је установила Катарина I.
Уз страну 193 је карта Мале Татарије с пограничном кијевском,
бјелогородском и воронешком губернијом. У левом доњем углу
Илустровано издање Орфелинове историје Петра Великог 255
смештени су испод текста амблеми турског оружја. Уз страну

197 налази се план Азова. У горњем углу мапе смештена је ме
даља са ликом Петра Великог. На њеном реверсу је лик по мо
тиву из живота Светог Ђорђа: убијање змаја. Текст са стране
200 попраћен је планом који приказује ушће Дона, а са стране
203 илустрацијом медаље са ликом Петра Великог и сценом
бомбардовања Азова. И та медаља употребљена је после победе
над Турцима 1696, а Орфелинов рад је уствари копија према по
стојећој медаљи. Уз страну 230 је план опсаде стрелаца у новом
Јерусалиму, тј. манастиру Воскресења, који илуструје текст у
књизи, односно место које говори о побуни стрелаца против Пе
тра Великог, побуну у коју су били умешани цареви најближи
сродници, док је уз страну 231 илустрација која приказује стра
шну казну Петра Великог над побуњеним стрелцима. Несумњи
во, ова је гравира у целини Орфелиново дело. Све мане његове
технике и слабости његовог цртежа уочљиве су већ на први по
глед; пре свега грубо контрастирање тамних и светлих површина,
наивно компоновање и перспективне деформације. Очигледно,
Орфелиново техничко знање није издржало пред низом крвавих
података који су пратили познате догађаје ликвидације стрела
ца. Орфелин је није имао снаге да тај узбудљиви догађај умет
нички транспонује и дао га је као дирљив докумеат једне немо
i ћи. Још једна илустрација уз страну 234 посвећена је ликвида
цији срелаца. Слично по снази, и она показује све слабости оне
друге. Новога је ту мало. Можда тек толико да на њој има мање
светло-тамног контрастирања, тако да на илустрацији преовла
ђују уједначене беле површине.
Уз страну 236 је велика гравира ордена светог Андреје
који је Петар Велики установио 1698 ради награђивања ратника
из азовског рата и оних који су се истакли при угушивању по
буне стрелаца. За сећање на реформу о шишању и бријању косе
уведена је 1727. медаља коју је Орфелин копирао и донео уз
страну 252, док је уз страну 257. објавио две медаље у спомен
мира који је 3 јуна 1700 закључен са кримским каном. Уз страну
266 објавио је Орфелин карту: „Положеније провинце и, Лифлан
дии, Естландии, Финландии, Карелии, Ингрии, Курландии, ча
стеи Прусии, Литви. Великој и Малој и Белој Росии“. Нарочито
је занимљиво да је при изради ове карте Орфелин дао врло
много места илустрацији под насловом: „Плод баталии погав
ској“, на којој је приказао Петра Великог, веома младоликог из
гледа, где у оклопу јаше на коњу. Иза њега је постројена војска.
Пред Петром је група од пет Швеђана који клече пред царем
предајући му мачеве, док су шведске заставе пред самодршцем
оборене. Бесумње, до њега нико у српској графици није знао да
направи овакву композицију. Јер и поред њених слабости, фи
гура коња и јахача урађена је са доста техничког знања, иако
није искључено да је настала на основу какве друге слике.
Заузимање Шлиселбурга 1702 попраћено је издавањем
спомен-медаља које су са ликом цара, положајем града и најзад
256 Дејан Медаковић
бомбардовањем саме тврђаве украшене, а налазе се уз страну

291. Оснивање царског града Петербурга 1703 и опет је изазвало
објављивање нове спомен-медаље, коју Орфелин доноси уз стра
ну 294. На истој страни је и „положеније теченија реки Неви“
гравира која је прилично наивно компонована и у којој се меша
реални план положаја насеља, са алегоријом светог Петра пред
рајским вратима који надахњује свога земаљског имењака. Уз
страну 296 је још једна гравира медаље са ликом Петра Великог
и алегоријом која приказује стабилност пловидбе у Балтичком
Мору. Илустрација тврђаве „Кроншлот“ (уз стр. 298) сасвим је
наивна и технички недотерана. Управо изненађују њене слабо
сти. Мртво и шаблонски делују њени зидови, чак и шематизова
ни таласи око ње нису у стању да оживе ову графички умртвље
ну површину. Изгледа да је ову велику гравиру Орфелин радио
према медаљи и оснивању коју је репродуковао и чију је копију
донео уз страну 299. Уз лист 305 иде илустрација медаље која је
издана поводом освајања Дерпта 1704. До краја књиге донете су
само спомен-медаље и то уз стране 310, медаља заузимања Нар
ве, 320 Митаве, 326 оснивања Петербурга. На овој медаљи при
казани су Минерва и Меркур у ношњи старих богова симболизу
јући намеру оснивача да град буде седиште науке и трговине. Уз
страну 331 је медаља за победу над шведским генералом Мар
дерфелдом, уз текст 357 стране иде илустрација за победу код
Лесна, уз 374 за мир од 1708 учињен између руског генерала
Менчикова и шведског грофа Левенхаупта, уз страну 393 је ме
даља за опсаду Елбинга, 395 за заузимање Вибурга, 396 за зау
зимање Риге. Уз страну 397 су посебно 4 медаље и то за Пернав,
Аренсбург, Динаминду и Ревел, док су уз страну 399 још три ме
даље Петрових освајања и славе. Ово је илустративни садржај
новопронађеног Орфелиновог дела житија Петра Великог, прве
књиге код Срба која је, што се садржаја тиче, рађена научним
методом, са научном апаратуром. Занимљиво је да је и сам Ти
хомир Остојић, који је издао изванредну монографију о животу
и раду Захарија Орфелина, објавио два списка илустрација за
писана руком самог Орфелина на једној књизи Јохана Јакоба
Шмаузенса који су доносили несумњиве податке о илустрација
ма уз житије, које Остојић нажалост није могао протумачити,
јер нигде није могао прибавити илустровано издање овог зна
менитог Орфелиновог дела. Упоређивањем овде изнетог ликов
ног садржаја првог дела „Житија“ са Орфелиновим списком об
јашњава се ово питање, разуме се уколико се подаци односе на
први том. Ми претпостављамо још нешто. Сасвим је вероватно
да су Орфелинови бакрорези уз „Житија“ продавани и поједи
начно и то можда чешће баш тако него ли само илустровано „жи
тије“, за које је уопште велико питање да ли је као такво и пу
штено у јавну продају. Право на ову хипотезу даје нам чињени
ца да је Орфелин у поменута два списка означио тачну цену сва
ке од поменутих гравира у рубљама и на крају, сабравши све то,
претворио суму у форинте. Уосталом, како да објаснимо чиње
Илустровано издање Орфелинове историје Петра Великог 257
- - -
ницу да је илустровано „житије“ тако ретка књига од које, ко

лико знамо, постоје данас само два сачувана примерка?
Какво техничко звање показују бакрорези Захарија Орфе
лина који се налазе у овој књизи? У нашој историји уметности
већ је неколико пута истакнута чињеница да је Орфелин најви
ши домет наше графике ХVIII века. Свакако да је тако. Орфе
лин је наш први школовани бакрорезац, о томе нема сумње. Без
обзира на то на коју је уметничку академију у Бечу он имао титу
туларно право остаје несумњива чињеница да је признање савре
меника стекао и то баш у Бечу, радом на бокрорезима, истина
школско-просветитељског карактера. И у његовој библиотеци
нађена је књига о граверској техници која показује и његово те
оретско занимање овом техником. Остаје да се одговори на пи
тање о вредности ових илустрација из „Житија“ и да се тај од
говор по могућству повеже и са његовим осталим досада познатим
делима. Пре свега чини нам се да су Орфелину успелије поједи
начне фигуре. И у „Житију“ најбоља је слика Петра Великог.
Композиције у „Житију“ одреда су слабије, рађене су без оног
финог сликарског третмана који му је тако успео у илустрацији
стварања света у Вечном календару, где је дао изванредне акто
ве Адама и Еве у минијатурном формату. Географске карте и
слике медаља резане су према туђим узорима а у карактеру ли
нија имају нешто од мирног преношења и преписивања.
При томе, не треба заборавити да су Руси баш у Орфе
линово време 1770 издали књигу „Слава Росии или собрание ме
далеи означајушчих дела Петра Великаго и другија некотори
ја“, књигу која је начињена према медаљама из збирке брига
дира Теодора Јоановича Дмитриева-Мамонова у којој су објав
љене многе медаље руских владара, нарочито Петра Великог и
његових наследника. Према томе, није искључено да је баш та
књига послужила Орфелину као образац при изради илустраци
ја за сопствено дело о Петру Великом. Уосталом, сасвим је ис
кључено да је оне прецизне медаље Орфелин резао према неким
оригиналима. До њих скромни и сувише скромни Орфелин си
гурно није могао доћи. Сама посвета резана је са много труда и
у њој лако препознајемо Орфелинову вешту калиграфску руку.
Па ипак, и поред несумњивих слабости, ова књига, ово по
формату најобимније дело српског ХVIII века значи и највећи
домет српске графике у то време. У њој је на једном месту са
бран највећи графички репертоар једног нашег уметника графи
чара. Као такво ово дело репрезентује у пуној мери српску гра
фику ХVIII века.
Дејан Медаковић

258 Dejan Medaković
Résumé
Dejan Medaković:
L’édition illustrée de l’Histoire de Pierre le Grand par Orfelin
L’auteur parle de l’édition illustrée de l’Histoire de Pierre

le Grand d’Orfelin sur la base de l’exemplaire du tome I de ce livre
qui se trouve maintenant à la bibliothèque de l’Institut historique.
Ce livre est très rare, et il contient le plus grand recueil graphique
du graphique serbe du XVIII siècle. L’auteur donne la description
de ce graphique et exprime en même temps le doute que l’édition
illustrée ait paru en 1772, c’est-à-dire dans la même année que
l’édition non illustrée, bien que la même année se trouve au fronti
spice de l’édition illustrée. L’auteur a été amené à faire cette con
clusion selon une gravure de l’édition illustrée qu’Orfelin avait
gravée à Karlovci en 1774. Il en cOnclut que cette édition a été
composée en fait en 1774 ou un peu plus tard, et que le frontispice
est antidaté.
J NOTULA DE MANUSCRIPTIS +
У лето 1952 г. обишао сам више далматинских манастира и

библиотека тражећи средњовековне латинске песнике, па су ми
успут дошли до руку многи рукописи, од којих неке неће бити
На Одмет ОВДе СПОМенути.
У манастиру Савини код Херцегновог, на крају познатог
Шестоднева Никона Јерусалимца“, налази се занимљив теолошко
филозофски спис, писан грчким језиком, у духу византиске схо
ластике. Величина кодекса 22X 13 cм; лева маргина 2—3 см, десна
2 cм; горња ивица 2,5 см, доња 4 см. Спис има 14 страна, свака
тачно по 25 реди. Писан је ситним, врло лепим писмом, са честим
скраћењима, кестењастим мастилом, и припада, по свему судећи,
ХV веку. Почетак гласи: бооu čudopoооu z(a)r(i) rijv moodooov zali
лitoru(v) t{(i)g бyt(og) zabolizig zali блоотолахije šхximo tog - ovijoryévreg
бло тоб Kiriusvrog xoi, štéoov бotov čvoodov zori uожомоlov потšoov... У
тексту се спомиње као извор и Григорије из Нисе.
Како ми, љубазношћу проф. Франца Дел гера, доцент д-р
П. Ј. о ану, из Минхена, јавља, овај спис претставља Псеудо-Апа
насијев трактат О дефиницијама, в. Мigne, P. G. 28,531—553. O
variae lectiones нашег рукописа говорим посебно, у „Живој антици”,
III (1–2), 1953.
У Научној библиотеци на Ријеци има један кодекс са почетка
ХVII в. који садржи двадесетину мањих списа на латинском, не
мачком, италијанском и шпанском језику, од којих више њих могу
бити од значаја за историју ускока. Велич. 30X20 см, 282 p.; сиг
натура Fl. 269 (I A 24). Наслов: Verzaichnuss Etlicher Discurs von
den Zengern, Venedigern, und derselben Orth, auch alles das Jenig
wass sich in diesem wehrenden Krieg beylauffig zuegetragen hat, und
was darinnen von mier Schrift u. Mindtlich ist tractiert worden. An
gefangen zuesammen zue setzen, zue Madrit in Spanien, den 12. Sep
tember Anno 1617. Из садржаја: 1. Joannes a Reck, Venetum bellum:
A. Tractatus Wormatiensis anno 1521; B. Pacificatio Veneta (29. 7. 1523);
C. Foedus Bononiense (22. 12. 1529); D. Compositio Gradiscaе; E.
Palma; F. Beschreibung derer Confinen; G. Remotion der Uskoken. —
Item gravamina Venetorum; H. Tractatus cum Veneto Dominio super
Uscochis. — 2. Friaulischer Krieg. 3. Seconda parte del discorso di
Scocci. 6. Narratione delle guerre di Friuli. 7. Ragionamento del Riva.
* В. Ђ. и Н. Радојич и ћ, Извештај о раду на проучавању старих српских

рукописних и штампаних књига, као и других старина, Ист. час. САН II (1949–
1950) 332.
174.
8. Caesarea Instructio auf Herrn Carl v. Harrach. 13. Discurs von den
Zengern, eines Raguseischen Capitans (на шпанском). Итд.
(У истој библиотеци има два преписа Ријечког статута из
1527 г. (оригинал у Ријечком архиву), један из 1641 (29x19 см,
sign. Fl. 234), други из 1838, (34X23 см, Fl. 233).
У Капуцинском манастиру на Ријеци нема рукописа, у Фра
њевачком манастиру на Трсату нема ничег значајног (осим „Нај
старије хрватске готицом штампане књиге од Бернардина Сплит
ског“, Млеци 1495, о чијем је језику писао Р. Строхал 1884 г.):
Главинићев рукопис „Повијест Трсата“ (из 1646) г.) употребио је
Андрија Рачки у Повијести Сушака, а Главинићева „Провинција
Босна и Хрватска“ јесте попис фрањевачких епархија.
Надбискупска библиотека у Задру (Capitulum metropolitanum
Jaderae), ратом тешко оштећена, има:
Једну збирку списа који се тичу Котора. Велич. 29 Х21,5 см,
f. 184. Збирка најпре садржи попис которских бискупа:
Nomi di tutti li Vescovi . . . di Cattaro 1420 — 176.
Marin Contarini n. v. 1420
Zuane Contarini n. v. 1447
Marco Negri 1460
Anzolo Fasolo 1474
Pietro Brutti 1477
Zuane Contarini n. v. 1512
Triffon Bisanti N. di Cattaro 1521
Luca Bisanti N. di Cat. 1540
Francesco Zuppan da Cat. 1570
Paulo Bisanti N. di Cat. 1574
Gierolamo. Bucchia 1588
Anzolo Baronio | 1610
Gierolamo Buscha (corr, e Ruscha) 1612
Jacomo Panfilio 1621
Vin. Bucchia N. di Cat. 1624
Gio Ant. Sborovaz da Trau 1658
Marino Drago N. di Cat. 1688
F. Francesco Parchich da Sibenico 1709 6 Decembre
F. Jacinto Zanobeti da Zara 1719
Vin. Drago Can (oni) co qual morse
a Zara senza venir alla rezidenza 1744
Gio Ant. Castelli, capito qui li 25
Marzo __ 1745
Stefano dal Oglio di Cattaro 176 (друга рука
и мастило)
Затим следи списак од 55 имена: „Nomi delle Famiglie Nobili
della Citta di Cattaro & delle quale discendono diverse Nobili di
Ragusa, come s' osserva nel trattato del Regno de’ Slavi di D. Mauro
Orbini Abbate“, а за њим списак од 69 имена: „Nomina Cancella
riorum et abreviatorum“; прва имена: Dn Thomas Theodori Breviator —
MCCCLXXXI; Vannes de Firmo – MCCCLXXXII; последње: Аn
Notula de manuscriptis 261
tonio Frusca Сапс. — MDCCLXX. Следећи спис: ,,Ad maiorem Dei

gloriam Privilegia, et Concessiones concessa per Serenissimum Ducale
Dominii Venetiarum. Contali Cathari hic sunt per ordinem registrata
per me Marcum de Pasqualibus Nobilis Civitatis Cathari per suis
suorumque de Familia de Pasqualibus usu". Обухвата привилегије
од 1421 до 1744 г. [На f. 181 преписано је једно писмо папе
Гргура Великог (vol. III ep. 27), a на f. 182 налази се Copia tratta
dal libro di pecora scritto dal Zuane de Luxia].
Следећи кодекс, из XVII столећа, састављен од листова
фине, беле пергамене, непагиниран, велич. 22, 5><15 см, са лавом
и грбом Републике св. Марка y боји на корицама, писан лепим
писмом, садржи: „Nos Franciscus Molino2 dei gratia dux Venetiarum
etc. Commitimus Tibi Nobili Viro Petro Bembo (златном бојом)
dilecto civi, et fideli nostro quod in nomine Hiesu Christi vadas et
sis Comes noster Sebenici per duos annos, et tantum plus, quantum
successor tuus illico venire distulerit, habendo bonam, et diligentem
custodiam, ad honorem nostrum, et bonum statum, et conservationem
dicte terre, et Civitatis, et Comitatus, quemadmodum de prudenti, et
solicitudine tua plena speramus." Мало даље: „De modo redendi
ius in civilibus et criminalibus: Rationem et Justitiam faciens dictam
Civitatem et confines ipsius, et districtus etiam Tibi commissum reg
gere debeas in civilibus primum cum tribus Judicibus dicte terre,
secundum statuta, et consuetudines Sebenici, et quicquid per maiorem
partem vestrum, que maior pars intelligatur esse illa in qua tu comes
eris, et id quod terminatum fuerit, sit firmum.“ Од р. 33 текст је
настављен на италијанском.
Cronica dell Isola della Brazza in Dalmazia. Parte Prima. Di
Vicenzo Prodi,3 Patrizio (од почетка до 1420 г.); препис из XVIII
века. Велич. 28Х20, p. l—29. У истом кодексу, који обухвата
р. 338, (некада је носио наслов Miscellanea t. VII), налази се
(р. 35 ss.) један љубавчев спис (Le prerogative di Dalmazia.
Discorso di Simon Gliubavaz, Dottor di Legge, Nobile di Zara, од
23. 12.1652), писан на половини стране (у ступцима). Затим следе;
Annotazioni Istoriche della Dalmazia di Giovanni Rossignoli (p. 75 ss.
y ступцима); Канавелићева позната песма Јану Собјеском из 1684 г.
(Composizione, о sia canzone Illirica del Sign. Pietro Canavelli sopra
l’Assedio, e liberazione di Vienna, p. 161—172; са краљевим одго
вором Канавелићу); „Mater alloquitur filios inter se dissidentes, et
ad pacem cohortatur ne quid Respublica detrimenti capiat — Elegia,
Comes Franciscus Fanfogna” (р. 183 s.); Riflesso generale sopra la
legge Veneta (из 1768 г.), р. 203 ss.; M. Antonius de Dominis suae
profectionis consilium exponit... (p. 267 ss.).
Libro di privileggi dell’Università de Cittadini, et popolo di
Zara, Concessigli dal Serenissimo Principe di Venetia... fol. 115,
велич. 33 >< 23 см, обухвата време од 1409—1783 г.
2 Francesco da Molin — млетачки дужд од 27.3. 1655 do 1.5.1656.

’ Vicenzo Prodi (1528—1663), v. Osservazioni sull'isola pella Brazza e sopr
quelle nobilta, del sacerdate Andrea Ciccarelli, parroco di Pucischie, Venezia 1802
(Presso Lorenzo Baseggio), р. 18.
Dispacci sotto il Generalato in Dalmazia Eccellentissimo Alvize

Foscari 1320 (рукопис из 1777 г.); fol. 1–180, велич. 29 х 21,
без корица.
Dominici Zauorei de rebus dalmaticis libri otto, fol. 1–13.
велич. 31,5 x 21,5 cм (препис само прве књиге, из 17 в.).
Cronica Rerum sive regum Iliriae. Marcus Marullus Dominico
Papali SPD (1510 г.): два преписа у истој свесци (велич. 29,5х20,5 см),
бољи (р. 20) и гори (р. 24).
Градска библиотека у Сплиту: De rebus Dalmaticis libri quinque
Dominici Zavorei, nobilis Sibenicensis, f. 1—167, велич. 29x20,5 см.
Historia della Guerra di Dalmatia tra Veneziani, e Turchi, del
Dottor Francesco Difnico dall'anno 1645, sino alla pace, e separazione
delli confini, dedicata all'Illustrissimo e Eccell. Sign. Batta. Nani,
Cavaliere e Procuratore di S. Marco, f. 1—154, 29x20,5 см, красан
рукопис.“
Два преписа Пољичког статута, један из 1785 г. (власништво
Д-р Петра Кружичевића), писан босанчицом, само геcto, f. 108
плус f. 4 садржаја, 31. X 22 cм, са црвеним почетним словима;
други, писан у Млецима (својина Дон Анта Кружичевића, жуп
ника у Звечањима, Пољица), непагиниран (а има р. 90), писан
с обе стране, 32x23, такође босанчицом, са 3 илустрације напред:
распеће, св. Ђорђе и апостол Марко.
Препис говора Винка Прибојевића и препис његовог итали
јанског превода: Оratio fratris Vincenti Priboevi sacrae theologiae
professoris ordinis praedicatorum de origine successibusque Slavorum.
Venetiis 1532, непагиниран, 29X195 см (на 90 страна);“ Dell'origine
et successi de gli Slavi, oratione di M. Vincenzo Pribevo dalmatino
da Lesea (1), gia recitata da lui nella medesima Città et hora tradotta
dala lingua latina, nell'Italana da Bellisario Malaspali da Spalato,
con privilegio. In Venetia 1595, Presso Aldo. (79. р.).
Иза Прибојевићевог говора, у истој књизи налази се омањи
рукопис: De Nicolai Palladini Pharii Equitis Aurati Paulique eius
filii militia ac memorabilibus gestis historiola per Joannem Perlotum
edita, непагин. (33 p.).
Мирослав Марковић
* Ljubić (Dizionario biografico degli uomini illustri della Dalmazia, compilato

dall'ab. Simeone Gliubich, di Città Vecchia, Vienna—Zara 1856) s. v. : „ Difnico dott.
Franc. di Sebenico, scrisse la Storia della guerra di Dalmazia al tempi di quella di
Candia, mss. esistente nella libreria del fu Mons. Giovanni Ant. Miocevich di Sebenico.“
* В. Предговор издања Прибојевићевог говора: Винко Прибојевић, О под
ријетлу и згодама Славена, увод и биљешке написао и текст за штампу приредио
акад. Грга Новак, превео и казало имена саставио Вељко Гортан, Загреб
ЈАЗИ У 1951, п. 5.
КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ
ри F. M a sa i, Essai sur les origines de la miniature dite „Irlandaise“,

----
Bruxelles, 1947, 8°, 146, 64 priloga

Мазеово дело о проблему порекла ирске минијатуре још увек је
предмет критичког посматрања и дискусије на Западу.
Ако би смелост тврдњи у самом делу добила пуну потврду, после
дице би прерасле оквире полазног проблема и неминовно срушиле бројне,
до данас непрИКОсновене поставке Класичне доктрине, и то не само у
области историје уметности и палеографије, којима посматрани проблем
припада, већ и у осталим дисциплинама које се неминовно за њих залан
чавају.
Што се тиче убедљивости Мазеових поставки изнетих у овом делу
јављају се ови утисци. Појединим тезама закључци се намећу сугестивно,
као неминовни резултат раније неуочених историских чињеница (Book of
Durrow), непровераваних заблуда (Улога ирског „Генија“) и анахронизама
(Book of Kells); док пак неке друге сувише смеле хипотезе не уливају
нарочито поверење, јер су им премисе такође хипотетичне (питање по
рекла и развитка писма; питање утицаја итд.).
Постоји известан композициони несклад у обрађивању две широке
области које долазе у оквир посматране теме. Наиме, питању давања
првенства Енглеској на штету Ирске дато је доминантно место, — док се
проблем писма, по својој важности бар исто толико значајан, како и сам
аутор на једном месту каже, уистини површно додирује, и то на крају
закључка целог дела, закључка који није имао своје претходно одгова
рајуће образложење.
Карактер обрађеног предмета изискује несумњиво један посебнији
стил. Међутим, та естетска потреба, удружена са доста видном жељом
аутора за популаризацијом дела (пример популаризације самога проблема
минијатуре), одводи понегде начин излагања у облик који више задово
љава чула него разум, и који има покаткад извесних романтичарских еле
мената против којих се, када се појављују код других писаца, аутор
оштро бори током дела (напр. грађевине, дизање, рушење, итд.).
Општи Мазеов став у овом делу темељи се на неколико основних
поставки (углавном пет), које јасно показују смер којим се крећу ауто
рова како тумачења проблема тако и последице које из тога проистичу.
То би биле:
а) Анализа појаве екстресионизма и тумачење ирскога стила као
његовог достојног претставника.
Аутор најпре тумачи став уметника који кроз импресионистички,
класичарски стил, који претставља доминацију разума, верно репродукује
264 Историски часопис САН
познати објект, — док кроз експресионистички, у коме доминира машта,

изражава и улепшава стање душе, те тражи специфичне форме израза у
у којима ритам линија и боја изазива једну нерационалну радост. У томе
се код византиског експресионизма, по Мазеу, ипак осећа извесна логика
и разум у компоновању, коју Ирска средњега века, као и многи модерни
сти, не познају, те је то делимичан разлог претпостављања византиске
уметности острвској, од чијег је дела ипак Књига из Линдисфарне до
стојна дивљења.
Мазе види у експресионистичком примитивизму минијатура (које
сматра за најмаркантнији облик тог стила) не израз уметникове немоћи.
већ тај свесни став према тумачењу природе у датим друштвено-економ
ским условима и нивоу културе, као и спонтану и дијалектички услов
љену реакцију на већ преживели класични стил у уметности.
Он негира ранија тумачења те уметности, сматрајући погрешним
узимање импресионистичког критеријума у тумачењу експресионизма у
уметности средњега Века.
За употпуњење објашњења експресионизма острвске уметности,
Мазе наводи и извесна социолошка и историска тумачења. На прво пи
тање: зашто нема разума у британској психи осмога века, следи одговор
— јер у детињству средњовековне цивилизације људи не познају градски
живот, независност и трговину, док за Остало Каже да историски про
блеми објашњавају конкретну форму језика којим се изражава тај екс
пресионизам.
Схватање данашњих најновијих праваца у уметности, који се при
ближују експресионистичком аспекту средњега века, тиме се јасно про
чишћује и оправдава. Мазе потврђује и тумачи очигледну везу између
шкотске уметности средњега века и кубиста, футуриста као и осталих
модерниста најновијих дана.
Даље Мазе даје ново тумачење ирскога стила. По њему, целокупно
дело створено у Ирској, може бити уважено као продукт ирске уметно
сти, али не неминовно у естетском усвајању речи. То је ирска уметност
у значењу уметност Ирске, али не уметност у значењу ирског стила, који
није везан само за Ирску. Та двојност тумачења једнога појма је база
обимне анализе.
б) Друга и централна поставка је везана за давање пуног признања
Енглезима на рачун Ираца.
Та веза је последица рушења дуго укорењеног схватања о улози
Ираца као чувара културног наслеђа антике у бродолому класичне циви
лизације. Та као и водећа улога Енглеске у давању културно-уметничке
физиономије целој епохи, претставља крајњи вид ове тезе.
в) Утврђивање правог порекла острвских минијатура претставља
једну од најзначајнијих поставки овога дела. Мазе је непобитно утврдио
енглеско порекло дела „Book of Durrow“, „Book of Kels“ и „Gospels of
Lindisfarne“. Ти документи су претстављали, због неуочавања анахрони
зма, главне аргументе за тврђење да се острвска минијатура родила у
Ирској. Међутим последица ове Мазеове поставке је да у минијатури,
као и у читавој осталој уметности за коју се сматра да је ирска, треба ви
дети творевину не Ирске него Енглеске.
Практични вид ове тезе, по Мазеу, био би и промена самога термина,
— те уместо већ добро познатог термина „ирска минијатура“ треба увести
„енглеско-ирска минијатура“.
Критике и прикази 265
г) Такође значајна поставка је и ревизија сасватања о утицајима. .

Енглеско-ирска уметност, сродно другим покретима свога доба, сво
јим орнаменталним експресионизмом разликује се од њих врло личном
СИНТакCOM И ИЗВесНИМ, Не Мање КарактерИСТИЧНИМ peЧНИЧКИМ еле
меНТИМа .
Помоћу ових указивања, Мазе покушава да распозна дејство те

острвске уметности у разним областима Запада. На тај начин се поново по
крећу питања уметности у Француској за време Карла Великог, проблем
ломбардиске декорације из осмог века и шпанског минијатурства из де
ветог, десетог и једанаестог века, као уопште и питања извора романске
уметности, поводом којих, по Мазеу, категорички треба одбити теорију о
острвском утицају, а изградити тезу о првенству Истока као утицајној бази
На те уметности.
Ова теза је пример далекосежности Мазеовог дела.
д) Најзад је постављена врло важна теорија о врстама писма која
задире, поред давања нових схватања о пореклу писма, такође и у тек
стове и у читаву средњовековну цивилизацију.
Укорењено схватање да се у два вида острвског писма — округлом
(мају скулном), и оштром (минускулном), — која се сматрају као ирска, и
у којима се види минускулно као дериват мајускулног, Мазе помоћу већ
раније утврђеног порекла „Book of Durrow“ и „Бангорског антифонарију
ма“, смело побија и тврди: да ниједан факат више не допушта да се ма
јускула сматра као старија, и затим да се оба типа писма употребљавају
за разне потребе и у исто време. Још смелије хипотетично тврђење да су
сви стари рукописи у мајускули на острвима били производи енглеских
скрипторијума, Мазе оставља суду стручњака. Он сматра да ако би та
хипотеза добила потврду, онда би историја преношења (наслеђивања)
извесних текстова, а нарочито текста Библије, нашла своје неупоредиво
Лакше Тумачење. ОД СВИХ ДОСадашњИХ.
Путеви којима Мазе иде у постављању својих теорија понекад
збуњују својом једноставношћу у тако деликатним проблемима. Међутим
писац даје објашњења за то. До заблуда класичног схватања посматраних
проблема долази, по Мазеу, из више простих разлога. Он тврди да исто
pичари нису дошли до јаснијих закључака јер нису умели да виде по
Следице анахронизма што су их уЧИНИЛИ ЊИХОВИ претходници; затим што
нису схватили како је једна уметничка форма (минијатуре), сродна умет
ности старих Келта, могла да се роди изван Ирске. Даље, што су палео
графи и остали радили на врло обрађеним пољима не усуђујући се да
контролишу рад свога суседа. И најзад зато, што нису умели да се осло
боде старих романтичарских предрасуда, које су их наводиле да преце
њују мале народе жељне политичке и духовне независности.
Супротстављањем у раду таквим грешкама рађају се, и саме на
мећу, како Мазе каже, одговарајуће следеће последице: да се треба чу
вати тражења утицаја келтског генија и ирске душе у острвској уметности
јер стварање стила и најлепших минијатура је дело радионица Енгле
ске; да нам ирска уметност не показује високи степен цивилизације и
добар укус народа из кога је потекла, већ нам открива дубоко варвар
ство, које покушава да имитира како-тако цивилизованије суседе; да је
резултат ревносног култивисања науке у уметности у Енглеској од друге
половине седмог века надаље, са изразитим претставници:ss у Теодору од
Тарса, Опату Хадријану, светом Бенедикту, Вилфриду од Јорка и другим

— било полазна тачка једне славне цивилизације која је за непуни век
извела Енглеску на чело Запада. Ту се Мазе враћа на почетни проблем
и тврди да је острвска минијатура, погрешно звана ирска, плод те циви
лизације.
Међутим упркос тако јасно одређеној оријентацији коју аутор даје,
постоји у Мазеовом делу извесна опрезност која се јавља у ставу писца,
с једне стране, кроз анализу предмета, и с друге кроз увод и закључак:
дела. Тај несклад у закључцима долази од пишчеве рушилачке смелости
проведене на широко документованој основи и претераног ограђивања
које налазимо у уводу и обимном закључку. На тим местима, када нас је
већ снага појединих нових поставки и теза почела да осваја, аутор каже
да „ово дело само површно додирује предмет не решавјаући проблем већ га
само додирујући“ (стр. 140), затим: „књига коју ја пружам нема претен
зије да буде дело о целокупном проблему ирске минијатуре већ само
служи као помоћ будућем градитељу лепе грађевине“ (стр. 5). Наводећи
касније по рад отежавајуће моменте, Мазе изјављује: „чак и у својим
скромним границама, рад би могао имати још више резултата да ни
време ни многе енглеске књиге нису недостајале због рата.“ Дело Е. Ma
зеа својим смелим хипотезама оставиће трага и у историји уметности као
и у палеографији. Нема сумње да је истраживачки и приказивачки начин
Ф. Мазеа разбудио интерес, дискусију и нова закључивања. А већ само
ОВО претставља. Знатан успех.
Мира Траиловић
Ч Грегор Чремош ник, Босанске и хумске повеље Средњега ви

јека, Т–III, Гласник земаљског музеја у Сарајеву 1948, 103—143; 1949—
1950, 104–199; 1951, 81—119.
Палеографска анализа ћириличких повеља безмало код нас није
вршена. Поједина новија издања ћириличких аката нису чак ни снабде
вена основним формалним напоменама уз сваки акт. Ст. Станојевић је
писао у Југословенском историском часопису I, 1935, 103, поводом издања
Љ. Стојановића, Старе српске повеље и писма I-II, да је особито велика
nozрешка у овом издању, погрешка, која се не може надокнадити и која
се не да исправити, што о самим актима, која су овде штампана, нису
дати аnсолутно никакви податци, нити како је повеља или писмо писано,
ни да је на асартији или на пергаменту, ни каквим словима или каквим
мастилом, нити је описан материјал печата, нити како је печат учвршћен,
ни какав је потпис итд. Чак није речено ни где се дотично писмо или
повеља сада налази“. Данас када се помишља на израду једног великог
српског дипломатариума ове лапидарне напомене Ст. Станојевића добијају
у значају и указују на све предрадње које треба извести пре него што се
приступи таквоМ ПОДУХВату.
Модел како у том погледу треба поступити показао је проф. др. Чре
мошник на босанским и хумским повељама и писмима. Он је отишао
много даље него што су то учинили А. Соловјев и В. Мошин издајући
Грчке повеље српских владара. Аутор је навео место где се повеља
чува, забележио сва досадашња издања, донео литературу која се бави
формалном анализом повеља, врло често детаљно историјат повеље, за
тим детаљан опис пергамента-дебљину, и што је нарочито важно, начин
израде, па затим детаљно описује на који начин дијак распоређује ре

дове за писање, описује украсе повеља — иницијале, даје веома детаљну
анализу слова, доноси све што треба рећи о печату и о начину печаћења
ПОВеље ИТД.
После овакве припреме лако ће бити приступити издању самих тек
стова босанских и хумских повеља Средњега века.
Али све што је досада речено није битно у овим расправама. Битно
је да је овде први пут постављен озбиљан костур ћириличке палеогра
фије, иако је изворни материјал географски ограничавао аутора на Бо
сну и Хум и, донекле, Дубровник, уколико су у питању босанске и хум
ске повеље писане у Дубровнику, а предметно само на повеље и писма,
испуштајући све палеографске особине ћириличких кодекса из Босне и
Херцеговине. Но што је најзначајније, метод испитивања ћириличке па
леографије, који се у основи састоји у преношењу израђеног метода ла
тинске палеографије на ћириличку, дат је први пут у овим студијама,
и то много разрађенији него у ранијим студијама самога аутора и других
писаца, напр. Куљбакина, Палеографска и језичка испитивања Мирослав
љева Јеванђеља, Пос. издања САН 1925.
Осим за стручног палеографа, ове студије су од велике користи за
историчара културе. Оне јасно показују како се у писму могу пратити
сва културна збивања једног времена. Тако, напр. тесним културним ве
зама између Босне, Херцеговине и Дубровника средином 13. века можемо
да се посведочимо на основу палеографске анализе повеље Матеја Ни
нослава Дубровнику од 22 марта 1240 год. Њу је, према Гр. Чремошнику,
писао један дубровачки анонимни писар, који не само да је писао ову
повељу већ низ других српских, босанских и дубровачких аката. Баш
резултат овакве палеографске анализе, који се поклапа са језичком ана
лизом М. Решетара и дипломатском М. Коса, јасно показује културно је
динство Србије, Босне и Дубровника средином 13. века. Такав исти фе
номен да се пратити и у писму других повеља које аутор анализира: ду
бровачка заклетва краљу Владиславу, као и дубровачка заклетва краљу
Урошу од 1254. године, писана је у канцеларији српскога двора, али зато
повеља краља Уроша Дубровнику од 13 августа 1259. године писана је у
Дубровнику. И даље, хумска повеља жупана Радослава од 22. маја 1254
године писана је у Дубровнику, а дубровачка повеља од истог датума о
истом предмету на двору жупана Радослава. Затим, прелаз старијег ћири
личког устава на минускулу, прелаз који се манифестовао стварањем по
лууставног писма, да се опазити у дубровачкој канцеларији и у канцела
рији српског двора. Један дубровачки анонимни писар служи се истим
врстом полуустава као и дијаци краља Владислава и краља Уроша, итд.,
итд. На основу ових чињеница ми можемо да констатујемо да и развој
ћириличког писма сведочи о културном јединству Србије, Босне и Ду
бровника.
Тек после оваквих студија ћириличког писма, из чијег се развоја
могу стварати далекосежнији закључци о развоју наше националне кул
туре, јер оно заиста, како то примећује Гр. Чремошник „као какав осетљив
термометар показује кретање културе“, а шири кругови стручних чита
лаца могу да увиде да палеографска испитивања имају много већи значај
и да она не служи само као помоћно средство за утврђивање времена и ау
тентичности појединих аката.
Ј. Ковачевић.
+ У Р. et a r Li si č a r, Crna Korkira i kolonije antičkih Grka na Jadranu.

Disertacija, филозофски факултет на Универзитетот – Скопје, Skopje,
1951, 144 + XIX tabli izvan teksta.
Једно од најмање проучених поља у науци јесте античка прошлост
наше земље. Узрок томе треба првенствено тражити у сиромаштву пи
саних података о нашим крајевима у делима античких писаца, а затим
у недовољној испитаности наше земље у археолошком смислу (јер не
сигурне античке вести треба проверити на археолошким објектима). Од
досадашњих наших научника и стручњака за античку историју није
се нико дубље посветио проучавању ранијих односа (пре IV в. ст. е.)
између античких становника на нашем Јадрану и старих Хелена, који
су, како се то јасно види на археолошком материјалу, економски и кул
турно успоставили везе с нашом јадранском обалом и пре VI в. ст. е.
Тим питањима – о којима нема готово ни речи у делима модерних
проучавалаца антике — бави се предавач Филозофског факултета у
Скопљу, Петар Лисичар у својој докторској тези која носи горњи на
слов. Његова дисертација примљена је прошле године на Филозофском
факултету у Београду. У односу на досадашње докторске тезе код нас
из области антике, ова несумњиво претставља један од замашнијих ра
дова са веома сложеном проблематиком. Аутор је уложио веома велики
труд у прикупљању података о археолошким објектима, брижљиво је
проучавао епиграфске споменике и новац, како би помоћу тог материјала
успео да докаже своју тезу о томе да су стари Грци (тј. Книћани) осно
вали своју колонију на нашем острву Корчули у VI или V в. ст. е.
Да би потпуно оправдао такво своје мишљење, осврнуо се писац најпре
на раније античке литерарне вести о Јадрану уопште, и описао је све
античке грчке колоније на нашем делу Јадранског Мора (о којима има
података у делима античких писаца и на чијем је терену нађено грчких
ваза, шлемова, новца, епиграфике). Овако богато сабрани материјал из
античке литературе, археологије, нумизматике и епиграфике, као и мо
дерне историографије о питањима античке грчке колонизације на запа
ду, даје овој тези изглед вредно и савесно написаног дела, а сам комби
новани метод (историско-археолошко-епиграфско-нумизматички и лингви
стички) сведочи о ауторовој тежњи да ову сложену проблематику за
хвати што свестраније и реши што потпуније.
Писац је поделио књигу на четири дела: 1) Стари Грци и Јадран
(7–50); 2) Книдска колонија на Црној Коркири (51–94); 3) Натпис из
Лумбарде (95—126) и 4) Разно (127—136). На крају овог дела дао је аутор:
Резиме на француском језику (138—141); Допунске податке уз табле
(141—143) и Регистар важнијих имена (уз карту) (144). Поред XIX табли
(на којима се, нажалост, врло лоше виде репродукције лепих грчких
ваза, примерака грчког новца из јадранских колонија и др.), приложио је
аутор и карту источног Јадрана.
У првом делу ове дисертације доноси писац укратно најстарије
античке литерарне вести о Јадранском Мору. (Алкман, Хекатеј, Херо
дот, Есхил, Софокле, Ферекид, задржавајући се нарочито на подацима
из најстарије сачуване географије источног Јадрана – Псеудо — Скилак
сова Периплус-а; затим вести из дела млађих античких писаца од V и IV
в. ст. е.). У намери да што потпуније прикаже прошлост источног Ја
драна писац се задржао укратко на трговима Трачана и Келта на Ја
дранском Мору. У Лисичаревој дисертацији први пут су код нас у ли

тератури детаљније проучене све грчке колоније на нашем Јадрану (о
којима знамо до данас), а то су: Фарос, Иса, Трагуpион, Епетион, Хе
раклеа, Дим (але), Асериа, Варвариа, Бутxoе-Будва и Коркира Мелаи
на. У преосталом делу говори писац о епиграфским и архитектонским
споменицима, керамици, новцу, и о осталим споменицима (бронзано по
суђе, шлемови, накит грчког и грчко-илирског порекла).
Други део је најважнији у књизи. У њему је писац изложио своје
доказе за тезу да су Грци из Книда основали колонију у VI или V в.
ст. е. на острву Корчули. Поједини одељци у овом делу књиге имају
следеће наслове: Коркира Мелаина; Најстарија вијест о Коркири Ме
лаини; Грци са Книда су основали колонију на Коркири Мелаини; Да
тирање книдске колоније; Дорски Пентаполис и Коркира Мелаина, дати
рање книдске колоније — наставак. У овај део књиге требало је по мом
мишљењу да унесе аутор два одељка из трећег дела, а то су: Илири и
Коркира Мелаина; Економски и социјални проблеми. Трећи део књиге
садржи ове одељке: Опћи подаци и текст (натписа из Лумбарде — С. А...);
Питање млађе, или „исејске“ колоније на Коркири Мелаини; Илири и
Коркира Мелаина; Економски и социјални проблеми. У четвртом делу
књиге доноси писац следеће: Илири, Грци и Римљани; Римски натпис
из Потирне на Корчули и култ Венере-Арфодите Пелагије; Грчки нат
пис из Потирне на Корчули; Топографска питања.
Сав овај разноврсни материјал (који је употребио писац у својој
дисертацији) веома му је добро познат, али му се мора замерити што га
није распоредио прегледније и што није издвојио битне доказе за своју
тезу сасвим видно. Осим тога, требало је да се писац критички осврне
на најраније античке податке о Јадрану, тј. да их „проконтролише“ на
релативно доста богатом археолошком материјалу (јер још нису ни запо
чета систематска испитивања античких локалитета на Јадрану). Овако
се, нпр., не може примити без резерве Алкманов податак о венетском
коњу, иако је аутор поменуо у вези с тим да су Фокејци са малоазиске
обале у VII веку приспели на северни део Јадрана. Према Херодотову
казивању, први су од старих Грка допловили на Јадран Фокејци, али је
аутор требало да повеже с том вести онај Страбонов податак на основу
чега видимо да су Коринћани већ крајем VIII в. ст. е. протерали Либурне
са Коркире (Крфа). Морамо се због тога упитати да ли су стварно
малоазиски Грци први упловили у Јадранско Море, или су то учинили
Коринћани, које је природни положај њихова града упућивао да про
шире свој утицај и на западној страни. Тај град подигао је своје колоније
на јадранској обали: Аполонију и Дирахион. Исто тако тешко је протума
чити откуда то да Хекатеј из Милета, који је писао крајем VI в. ст. е., по
знаје прилике на северном делу Јадрана као и илирска племена на дал
матинској обали. Како ћемо објаснити долазак Книћана на Јадран и њи
хово оснивање колоније на Корчули у VI или V в. ст. е.” Који их је
пут нанео у Јадранско Море? Да ли су они подигли колонију на Корчули
због трговачких веза са јужним залеђем на источном делу Јадрана, у коме
су били веома заинтересовани не само Коринт него још више Аполонија
и Дирахион? На ова крупна питања писац није дао уопште одговор.
У прилог његовој тези о оснивању книдске колоније у VI или V в.
ст. е., говорила би једино ова чињеница, осим легенди, култа и података
код писаца из I в. ст. и н. е. : ниједна колонија дорског пентаполиса није

млађа од VI века ст. е., али, ако су тих пет градова (Книдос, Камирос,
Јалисос, Линдос и Кос) оснивали тада колоније на Јадранском Мору, то
још не значи да су основали — и то сигурно тада — и ову колонију на
Корчули. Писац је на једном месту рекао сасвим тачно да је грчка ко
лонизација на Јадрану била сложен процес, „условљен одређеним еко
номским и друштвеним развитком грчких трговаца — колониста и дома
ћег становништва, у чијој су се земљи оснивале ове колоније“ (стр. 50,
позивајући се при том на Колобову). Нажалост, у овој дисертацији ни
смо успели да видимо јасно ниједну страну тога процеса, јер нам пи
сац није приказао ни развој социјално-економских прилика у дорском
пентаполису ни у јужном делу источног Јадрана. Нема сумње да је из
ворни материјал о том проблему доста оскудан. Ипак, писац је могао
много више рећи о томе.
И поред тога што је маса проблема остала нерешена (којих се пи
сац нужно дотакао у овој својој књизи), треба му одати пуно признање
за велики труд који је уложио на прикупљању података из више науч
них области о ванредно замршеном питању економско-културних односа
између античких Грка и Илира на источној јадранској обали пре
VI в. ст. е. __
С. Атанацковић.
У 1. Zlato i srebro Zadra. Katalog izložbe zadarskog zlatarskog obrta, tek

stila i odjeva sarkofaga i plastike od jedanaestoga do petnaestoga stoleća.
Katalog uredio Grga Oštrić. Izložbu opremio Edo Kovačević, Predgovor napi
sao Miroslav Krleža. Izdavački zavod Jugoslavenske akademije znanosti i
umjetnosti, Zagreb, 1951, 35, sl. 14.
2. Zlato i srebro Zadra. Predgovor napisao Miroslav Krleža. Izdavački
zavod Jugoslavenske akademije, Zagreb (s. a.), 46, sl. 120.
Прва од ових двеју публикација, иако мања по обиму и слабија
по техничкој опреми, јесте стручни каталог изложбе, која се одржала у
Загребу крајем 1951 године под називом „Злато и сребро Задра“. Друга
публикација, која по техничкој опреми претставља висок домет штампар
ске вештине код нас, нема ни основних потребних података о предметима
да би се могла уврстити у научне публикације. Њена намена је ван
научног домена. Ипак да би се стекла и основна претстава о изложби
„Злато и сребро Задра“ морају се употребити обе публикације — прва
због својих стручних каталошких података, а друга само због већег броја
репродукција.
На изложби било је изложено деведесет и три предмета, али од
тих преко двадесет нису златарски објекти већ текстил, скулптура, нат
писи, итд., те је стварно златарских објеката, које у оригиналу које у од
ливима, изложено преко шездесет. Али не само бројем, већ и квали
тетом, „Злато и сребро Задра“ заслужује пажњу, те је штета што обе
наведене публикације нису репродуковале све објекте који су били оз
ложени на овој изложби. Још је већа штета што у горе наведеној другој,
а већој и репрезентативнијој публикацији нису унета бар и она нај
основнија објашњења са коментаром које је дао уз каталог Г. Оштрић.
Могло би се још приметити и следеће: у репрезентативној публикацији
снимци су вршени и сувише фотографски ефектно, једино срачунати
на допадљивост самог снимка, а не на јасноћу, што је најосновнији пред

услов за научну публикацију. То се нарочито опажа на снимцима ре
ликвијара-руку (св. Исидор, Јован Крститељ, Клара), где су се драго
цени детаљи изгубили. То се да приметити на снимцима неких путира
(нарочито онај — дар Јелисавете и Лудовика мађарског), а поготову на
снимцима детаља са Раке св. Шимуна, где су ефекти осветљења сасвим
смањили документарну вредност снимака. Такође још неки снимци, у
мањој мери, не задовољавају научне потребе. Исто тако при одабирању
детаља у репрезентативној публикацији није се руководило неким науч
но одеђеним методом, већ искључиво се ишло за спољном допадљи
вошћу. Тако се, например, на снимцима тзв. Чикиног крста не види
веома значајан натпис.
Са коментаром каталога ми се не бисмо сложили у извесним да
тирањима, као и у приписивању домаћој или страној производњи по
јединих објеката. Исто тако не бисмо прихватили доста неодређена опи
сивања појединих објеката. Да поменемо само најстарији објекат на из
ложби тзв. Чикин крст. Описујући предњу страну крста Г. Оштрић
пише: „рељеф распетог Криста с четири неодређена попрсија на кра
ковима крижа“. Пре свега не ради се о четири попрсја већ само два
у вертикалним краковима крста. У хоризонталним су само главе. Шта
претстављају ове главе опште је познато (сол ет луна, мада у овом слу
чају имају мало необичнији положај). За централни лик на задњој
страни у каталогу се каже: „неодређен лик у ставу благосиљања“, иако
то није никакав неодређен лик већ Богородица, не у ставу благоси
љања већ обожавања (Богородица оранс). Уосталом, исти такав став Бо
городице види се на капси св. Јакова из св. Стошије у Задру, у меда
љону где је и натпис SS MARJA.
Оваквих примедби могло би се ставити више на коментар Ката
лога, али узевши у обзир намену овог Каталога, оне не би биле од битне
варнКНОСТИ.
Морамо на крају да напоменемо да би после једног оваквог по

духвата, као што је био подухват сабирања предмета изложених на из
ложби „Злато и сребро Задра“, вредело да се појави научна публикација
и шира обрада изложеног материјала.
Јован Ковачевић
L. Др. Влад и мир Р. Пет к овић, Преглед црквених споменика.

кроз повесницу српског народа. Посебна издања САН књ. СLVII, Оде
љење друштвених наука, нова серија, књ. 4. Београд 1950, 499 сл. 1105.
Ово дело претставља животни рад проф. В. Петковића. Као што
је речено за Народну Енциклопедију „да будуће генерације неће
знати како је тешко било писати о југословенским стварима пре На
родне Енциклопедије“, тако после овога дела неће моћи ни да се слути
да је сваки појединац који се бавио нашом историјом културе, нашом
историјом уметности, морао да себи како-тако ствара неку врсту списка
за општу оријентацију међу огромним бројем црквених споменика који
код нас постоје. Сви радови који су досада постојали Василија Марко
вића, М. Пурковића, М. Кашанина - В. Петровића нису ни по свом
опсегу, а ни по начину писања, обухватили све, и нису могли да служе
као приручници. Православно монаштво и манастири Василија Мар
ковића писани су као историска студија развоја монаштва и манасти

ра; попис цркава М. Пурковића је сасвим кратак и лапидаран, са доста
погрешака, рађен само на основу литературе и извора без познавања обје
ката на терену; дело М. Кашанина – В. Петровића обухвата само Вој
водину. Досада за прву оријентацију 1 најлакше су били коришћени
чланци В. Р. Петковића у Народној Енциклопедији.
„Преглед црквених стоменика кроз повесницу српскога народа“ је
уствари алфабетски попис свих црквених споменика на широкој тери
торији на којој су расејани споменици српске кулуре. „На простору од
Сентандреја код Будима на Северу до Солуна и Метеорских манастира
на Југу, од Темишвара, Радомира, Драме и Сереза на Истоку, до Ја
дранског мора на Западу, расејан је, – како то констатјуе В. Петковић,
– велики број цркава и манастира, који стоје у директној или инди
ректној вези са српским племеном. И изван ових граница у Мађарској,
Румунији, Бугарској, Грчкој, Албанији и Италији, све до Атоса и острва.
Левкаде код Крфа наћи ће се трагова цркава и манастира ове врсте“.
На томе простору, који уствари одговара границама културе српскога
народа, В. Петковић је набројао преко 2000 црквених споменика.
За сваки споменик дата су основна обавештења о историји спо
меника, о архитектури и нарочито детаљно о живопису. Код свих де
таљније испитаних споменика подаци су много обилнији. Нарочито је
значајно да је за сваку цркву у којој постоји живопис дат њен дета
љан опис. Очигледно је да је цео овај пребогати материјал скупљан
деценијама, и ми у овој капиталној књизи често имамо података о жи
вопису који данас не постоји или који је данас много више оштећен, и
то не из пера неког добронамерног аматера, као што је то био чест
случај досада, него из пера неоспорног стручњака.
Дело проф. В. Петковића је дело без кога се неће моћи и на осно
ву кога ће се моћи много лакше даље радити. Стручна литература о на
шој старијој историји уметности досада је била углавном описаног ка
рактера и у њој су описивани споменик по споменик а није се упушта
ло у компаративне студије појединих разноврсних проблема, баш због
недостатка једног оваквог приручника. Тако, например, када би неко
--
хтео да се обавести где се све налазе у српском живопису ликови св.

Саве или Стевана Немање, он би морао да утроши много рада у вре
мену на прикупљању материјала и притом да не буде увек сигуран у
комплетност и у сигурност прикупљених података. Такав је поступак
данас сасвим упрошћен делом В. Петковића јер је дело снабдевено де
таљним иконографским регистрима као и регистрима личности и пред
мета, па је сакупљање основних материјала за многе проблеме из наше
историје уметности и историје културе омогућено. После овог дела
могу се студије наше средњовековне и старије уметности и културе упу
тЈИТИ НОВИМ 1. i
Али нажалост, ово за дуг низ година незаменљиво дело изишло
је из штампе у врло слабој техничкој опреми. Ни формат, ни штампа
не одговара његовом значају, а нарочито лош квалитет хартије, тако
да је смањила вредност иначе слабих клишеа снимака, па су поједине
слике уствари црне мрље. Још је већа мана књиге и разнолика хартија
од које је књига састављена. „Оваква едиција нашкодила је не само
угледу писца, Српске академије наука, али и Научној књизи, која је
Критике и прикази __ 273
допустила да тако слабо опреми своје издање“. Све је то уочио сам

аутор наглашавајући при крају да је „техничка опрема ове публика
ције због неисправности материјала у многоме подбацила. Због рђаве
хартије снимци су највећим делом нејасни и забрљани“. Но како ће
ова веома корисна књига морати ући у састав сваке приручне библиотеке
оног појединца који се бави историјом сликарства, историјом архитек
туре и уопште историјом културе, као и свих оних не само научних
институција, које би требало у сврхе пропаганде наше културе у ино
странству да дају обавештења о нашој прошлости, указаће се веро
ватно брза потреба за другим издањем. Тада ће се ово капитално дело,
надајмо се, приредити у бољој техничкој опреми. |
т Јован Ковачевић,
J Josip ва da li ć, Inkunabule u Hrvatskoj. Izdanje JAziu, za- --

greb 1952, 49, XII + 235, 47 tabli.
Прошло је већ више од 17 година како је у Веiträge zur Inkunabel
kunde I, Leipzig 1935. објављен прегледан извештај Курта Олиa (Kurta
Ohli-a) Der Gegenwärtige Stand der Internationalen. Inkunabelinventari
sierung, у којем су изнети најновији подаци о раду на евиденцији инку
набула у свету. У то време југословенски резултати на том пољу нису
у целости могли да задовоље, тако да су подаци о инкунабулама на на
шој територији остали сасвим штури, ослањајући се у домаћој лите
ратури углавном на пионирске радове Велимира Дежелића из 1902, и
непотпуне податке Крсте Стошића из 1934. и саопштења словеначког
научника Глонара, док је од странаца о нашим инкунабулама писао само
Врнст Голдшмид, чији је пут по Далмацији био у директној вези са
плановима аустриске централне комисије за израду каталога инкунабу
ла. Ово задоцњење наше науке на том пољу и нехотице је наметало
утисак као да је наша земља сиромашна у инкунабулама. Монументална
књига академика Јосипа Бaдaлића, у којој је евидентирано 1124 инкуна
була и то само са територије НР Хрватске, обара такво мишљење. На
тај начин добијен је прворазредан културно-историски материјал који
даје упечатљив пресек једне културне средине, у првом реду Далмације,
која је услед своје политичко-економске повезаности била упућена на
италијанске штампарије, нарочито млетачке. Из тих разлога не изнена
ћује чињеница да од две стотине разних штампара колико их је забеле
жено у овом каталогу, нешто више од половине отпада на саму Вене
цију. Сем најтешње повезаности са Венецијом, још један разлог допри
нео је овој снажној експанзији млетачке штампе, а то је чињеница да
је нарочито од друге половине XV века Венеција постала главни књи
жарски трг читаве Европе. Сасвим је разумљиво да су и почеци хрват
ске и српске штампане књиге такође везани за Венецију, у којој су
наши људи упознали Гутембергово откриће. Није без интереса напоме
нути да су наши људи већ врло брзо, од седамдесетих година XV в.,
стекли и у најоштријој конкуренцији са странцима и на туђем тлу,
признање и хвалу савременика. Иако су Которани Андреја Палташић,
Ластовљанин Добрић Добрићевић, Копранин Бартол Перушић и Гргур
Далматин својим радом везани за другу средину, ипак, никада не треба
заборавити да њихово дело претставља наш допринос општој заједници
Хуманистичке културе тога времена.

Занимљиво је да је скоро истовремено дошло до штампања прве

хрватске и српске књиге. У малом Сењу, једном од чувара наслеђа хр
ватског глаголизма, штампана је 7. VIII 1494 прва књига на хрватском
тлу, Глагољски мисал. Уз овај знаменити догађај треба додати и нешто
ранији почетак рада Цетињске штампарије, која јануара 1494 довршава
Октоих од 1—4 гласа, прву српску штампану књигу. И академик Ба
далић указао је на занимљиво подударање покретања штампарија на
нашем тлу. Не улазећи детаљније у тај проблем он је опрезно нагове
стио „не би ли ваљало у тој симултаној акцији Баромићевој и Макари
јевој потражити стваран одраз расположења ширега круга наших
„schiavona“ запослених у то доба у знатном броју у сјени серенисиме.“
По нашем мишљењу, постојала је директна веза људи њиховог круга.
Уосталом, није без интереса и чињеница да се у Венецији сусрећу и
ортаче и Добрићевић и Палташић.
Књига академика Бaдaлића даје изванредан културно-историски
пресек наше средине. На основу овог каталога добијамо податке о томе
које су књиге поручивали и тражили наши људи. Јер не треба забо
равити да то није било без великих жртава. У ХV и XVI веку књига
је још увек била скуп и драгоцен трговачки артикл. Она се веома често
помиње и у архивској грађи наших приморских градова: у тестамен
тима, даровницама, споровима, или трговачким књигама. Дубровник је
одувек био средиште наше књижарске трговине, која се на подручје
Балкана преносила караванским путевима, чак до Скопља, Београда,
Сарајева, додирући и подручје Славоније. Није случајност да је баш у
Дубровнику сачуван и један књижарски ценовник из 1480 г., а припа
дао је чувеном нирбершком штампару и издавачу Антону Кобертеру.
Дело акдемика Бaдaлића је крупно. Нажалост, још увек немамо
један сличан каталог свих наших инкунабула за читаву земљу. Чини
нам се да још увек не постоји детаљан инвентар наших библиотека,
и приватних и јавних. Напомињемо да су и у овој књизи изостале
инкунабуле библиотеке фрањевачког самостана на Бадији код Корчу
ле. Књигом академика Бaдaлића готово су у целости обрађене инкуна
буле НР Хрватске. Када се овај важан посао доврши и у осталим ре
публикама, добићемо, чини ми се, импозантну слику о инкунабулама у
Југославији. Овако, иако су подаци само делимични, ипак они дају до
вољно потстицаја да се овај посао настави. На крају треба истаћи да
Југославенска Академија није жалила материјалних средстава да ова
књига добије техничку опрему коју заслужује, која ће нас и на страни
достојно претставити.
_
Дејан Медаковић.
Ј Гавро III крива нић, Дневник Дубровчанина Михајла Пешића о

Пожаревачком мировном конгресу 1718 године, САН, Грађа књ. VII, Исто
pиски институт књ. 6, Београд 1952, 71 - _
Пожаревачки мир поред свога међународног значаја, за наше на

роде има посебан значај. Хабзбурзи су тада први пут закорачили преко
Саве и Дунава, и још један дио нашега народа прикључили Хабзбур
шкој Монархији. Међутим, за Млетачку Републику, која је заједно са
Аустријом учествовала у рату против Турске, овај мир био је пропаст
њенога господства на Истоку. Од овога мира Млетачка Република стал
но назадује. Овај мир у коме се фактички радило о прелажењу наших

територија испод турске власти у аустриске или млетачке руке, имао
је посебан значај за једну тада слободну јужнословенску државу, Ду
бровачку Републику, чији је посланик учествовао на мировној конферен
цији у Пожаревцу. Истина, не као равноправни члан. Али захваљујући
његовој интервенцији, која је наишла на одобравање како Турака тако и
Аустријанаца, Дубровачка Република успјела је, и овај последњи пут,
у низу сукоба са Млетачком Републиком, да осујети млетачке планове
о заокружењу Дубровника. На мировној конференцији у Пожаревцу као
секретар дубровачког посланика налазио се и Михајло Пешић, који је
оставио Дневник о овом важном међународном мировном уговору.
Иако је досада највећи број података које Пешић износи у свом
Дневнику, познат из других извора и историских дјела, вредност овога
Дневника се тиме не умањује. Помоћу њега можемо контролисати већ
познате податке. Али за нас је важније оно што је досада било потпуно
или дјелимично непознато. Даље, Дневник је писао један Дубровчанин
који је имао одређени политички став и који је с особитом пажњом
пратио нарочито оне догађаје који су се тицали његове домовине. По
материји Дневник се може подјелити на два дијела: на вријеме од
доласка у Пожаревац до почетка рада конгреса, од 6 маја до 5 јуна. Други
дио обухвата период трајања мировног конгреса од 5 јуна до 21. јула
1718. За нас, као и за историску науку, много је важнији други дио
овог Дневника. Ту се налази приличан број података, досада потпуно
|
непознатих, који приказују на сасвим други начин поједина питања и
догађаје у раду конгреса. Дневник има посебну вредност, због обиља
података, како о личностима које су учествовале и одлучивале на кон
гресу, тако и о ондашњим дипломатским манирима и разним другим
|
појединостима из приватног живота учесника на конгресу. Ту је писац
Дневника готово неисцрпан. Сви ти подаци пружају могућност оживља
вања рада конгреса и указује на ону уобичајену закулисну радњу гдје
се уз вечеру или картање доста пута одлучују најважнија питања.
Дневник је писан једноставно, без икакве претензије, било лите
рарне или политичке. Он је просто бележио оно што му је било познато,
и готово увијек напомен од кога је дознао ову или ону појединост. Г.
Шкриванић, који је објавио овај Дневник, написао је и један опширнији
увод, у коме је истакао значај овога Дневника, па чак указао и на по
јединости у њему.
о Јорјо Тадић, Дубровачка архивска грађа о Београду. Књига I Pr

(1521.–1571). Издање ИОНО града Београда, 1950.
Много се некад писало и говорило о „балканској ветрометини“, о
важности и о огромном значају комуникације Запад — Београд — Ца
риград и о судбини „капије Истока“ — Београда, али се прилично мало
научно радило на испитивању историје Београда. Међу малобројним бо
љим делима о прошлости Београда истичу се радови Стефановић-Ви
ловског, Душана Поповића и Михаила Петровића. Постојало је не
сумњиВО И ВелиKO ИНТересОВање За. ПОВест нашег главног града, те су
објављивана и популарнија дела („Илустрована историја Београда“); 1940
г. је Балкански институт издао публикацију „Београд“ на нашем и на
18
страним језицима, уз учешће и неких историчара. Писало се доста о

ратној историји Београда, и то од првих борби са Турцима у ХV веку
па све до 1915 и до данас, што се одразило и у књижевности и публи
цистици.
Међутим, историја Београда до данас није написана, и поред број
них дела која третирају ову тему. Да би се она могла пружити и стварно
научно, у новим условима, потребно је пре свега прићи изворима. Али
су извори за историју Београда махом необјављени и расути по ве
ликим страним архивима (Беч, Цариград, Рим, Дубровник и други за
старију повест, Београд и скоро сви већи европски центри за новије до
ба). Нешто је и обелодањено, али је то сразмерно мало, па и то је расуто
по разним часописима, публикацијама и зборницима. Зато се „указала
потреба да се приступи систематском прикупљању, сређивању и објављи
вању извора из историје Београда, као основе за озбиљно и исцрпно изу
чавање његове прошлости“. Ову велику и одговорну дужност преузео је
на себе ИОНО града Београда и поверио „рад на истраживању, при
купљању, сређивању и објављивању грађе из историје Београда“ семинару
за народну историју Београдског универзитета. Одбор за руковођење овим
послом одлучио је да се грађа објављује оним редом којим буде припре
мана за штампу, без обзира на време на које се односи, само ако чини
заокругљену целину било хронолошки било по својој провенијенцији.
Збирка ће носити наслов „Грађа за историју Београда“. Започело се са из
давањем дубровачке грађе због тога што је она наша, домаћа, што је ре
лативно врло стара и што је било сразмерно лако организовати рад на
њеном испитивању и обелодањивању. Тако је у издању ИОНО-а града
Београда изашла прва књига ове „Грађе“ – „Дубровачка архивска грађа
о Београду“, коју је сабрао, уредио и објавио проф. Јорјо Тадић, данас
наш најбољи познавалац Дубровачког архива и проблема за чије постав
љење и решавање он похрањује материјал.
Овај први том дубровачке грађе обухвата документа за раздобље
од 1521.–1571. године, тј. за првих пола века турске владавине у Бео
граду. Турска инвазија Балкана и Подунавља зауставила је нормални
развој ових области Европе и задуго кочила њихов социјално-економски
развој. Међутим, стварање великог Турског царства имало је ванредно
корисних последица за Дубровник и његову трговину. У југоисточној
Европи и на Леванту створена је велика држава — једно велико поли
тичко, економско и царинско подручје, у коме је у почетку (крај ХV и
прва половина XVI века) владао известан ред и мир (у нашој грађанској
науци се претеривало када се говорило о „благодетима“ које је турски фе
удални поредак доносио балканској раји). Многобројне политичке грани
це, царине и феудална насиља, пљачкашке провале, ратови и сукоби били
су уклоњени и дубровачки трговци су се излили у пространство Турскога
царства,
Потребно је укратко оцртати оквир ове силне дубровачке економске
експанзије ка Истоку, која је захватила и Београд, и о чему највише и го
вори ова збирка докумената.
Око 1470. године Турци су били заузели Грчку, делове Албаније, Бу
гарску, Србију, Босну, део Херцеговине. У то доба пада први полет нове
дубровачке трговине, која је, после средњовековног цветања, била замрла
за неко време. У Скопљу у Македонији настањују се већ дубровачки тргов
ци. Дуж великог друма којим сваке године полазе поклисари са харачем.
на Порту појављују се све чешће дубровачки пословни људи. Каравани по
лазе у Србију и за рударска места на Балкану. У Плани, Глухавици, Руд
нику, Кратову, Зајечи, Белом Брду, Трепчи, Новом Брду и Јањеву делују
дубровачки трговци. У Пловдиву и Једрену искрсавају дубровачки кара
вани. У то доба везе између Дубровника и Босне, Србије и Бугарске одржа
вају највише путујући трговци. Стотине коња натоварених италијанским,
француским, енглеским и холандским текстилом, конфекцијом и разном
ситном робом полазе у организованим караванима на Исток, где у низу ме
ста почињу да се настањују дубровачки трговци. Велики попис једног ду
бровачког здравственог уреда из последњих година XV века наводи дубро
вачке трговце који са робом стижу из Сарајева (Врхбосне), Сребрнице,
Плеваља, Мостара, Олова, Скопља, Пловдива, Крушевца, Сјенице, Солуна,
Ужичке Пожеге, Заплања, Смедерева, од Бањана; 1524. г. стигао је у Ду
бровник Цвито Бањин са робом „из Вранеша, од Старе горе“. Ово је доба
када Дубровчани формирају низ својих колонија на Балкану. Те трговачке
насеобине имале су велике привилегије, добијене од Турака. Многобројни
Дубровчани су у првој деценији ХVI века на Балкану поседовали куће,
имања, винограде, дућане. Они су почели са организовањем извоза бал
канских продуката навелико и са увозом европске робе. У Босни су Ду
бровчани радили са Врхбосном (колонијом), Бобовцем, Сутјеском, До
цем, Високим, Боровицом, Вароши, Гласинцем, Фојницом, Церницом, са
рајевским Предграђем, Борчем, Рогатицом, Устиколином, Гораждем, Ва
решом, Прачом, Вишеградом, Коњицем, Билећом, Ливнoм. Само од маја
до августа 1477. године извезао је трговац Џивен Припчиновић 200 000 кг
олова из Босне на караванима. Филип Милутиновић, закупник босанског
олова, продао је 1503 г. у Шпанију 30 000 кг олова, а у Ђенову 13 000 кг.
Скопље је постало главно дубровачко упориште у Македонији. Један акт
трговачке компаније Соркочевић из 1516 г. показује ванредно широке
везе њене: један бријач из Кратова снабдеван је сапуном; други пословни
пријатељи компаније били су Тодор Загорац из Новог Брда, Љубисав
Дронковић из Полога, Алија Квартовић из Кратова, Бали субаша Могле
на, Рамадан, Иво и Стјепан Николић из Трепче, субаша Скопља и толики
други. 1502 г. довео је трговац Никола Радонић караван чак из Битоља.
И у Србији се од почетка XVI века опажа све јачи утицај Дубровчана.
Матко Прибисалић имао је 1504. г. дужника Срба из Ивањице, Јагодине,
Раче и из низа села. Овде су још важну улогу играли путујући трговци:
Андрија Арбанасин, Дубровчанин, био је 1515 г. у Прокупљу, а 1517 г. у
Софији. Дубровчани су тада одржавали везе са Крушевцем, Пожегом,
Никољпазаром, Заплањем, Бродаревом, Рудником (одавде се извозио
бакар до око 1540 г.), Сјеницом, Новим Пазаром, Трговиштем, Смедере
вом, Моравицом и Приштином. Тада се ствара неколико насеобина. У Бу
гарској долази до брзог успона колонија Софије и Пловдива. 1503 г. умрли
су у Пловдиву трговци Јакета Радојевић и Марин Милуновић. Ускоро се
формирају насеобине у Трнову, Никопољу, Видину и другим местима.
Истовремено Дубровчани продиру и у области Словеније, Хрватске и
Угарске. 1504. г. пребацили су дубровачки племићи Цријевић, Гундулић,
Лукаревић и Соркочевић разних зачина у вредности од око 5500 талира за
Љубљану. Само у једном броду који је 1501 г. из Дубровника стигао на
Хрватско приморје било је 12 000 кг бибера. 1514 г. пребацио је неки Цри
јевић преко Сења за Угарску текстила, лондонског сукна, шећера, сапуна.

Ово се извозило за Будим, Срем, Илок. 1511 г. стигао је у Дубровник тр
говац Вукосав Радонић са робом из Срема.
1521 године заузели су Турци Београд. 1541. г. пала је угарска рав
ница са Будимом. Сада почиње неслућени процват дубровачке трговине
на Балкану. Одмах Дубровчани насељавају Београд и широко гранају
своје послове из њега. Старе се колоније јачају, а формира се и низ нових
насеобина. Београд, Илок, Осијек, Будим, Пешта, Славонска Пожега по
стају велики центри дубровачке трговине. У исто време добијају значаја
крушевац, Пожега, Ниш, док јачају Видин, Никопољ, Провадија. Када су
турци заузели Банат 1552 године, никле су дубровачке насеобине у Те
мишвару, Липову, и успоставиле везе са Ердељем и Влашком.
Овај период од 1521—1571 г. претставља „херојску“ епоху у експан
зији дубровчана ка Истоку. 1559 г. било је само у четири града — Нови
пазар, Скопље, Софија и Пловдив — 60 истакнутијих трговаца дубровач
ких који су имали своје помоћнике, слуге, куће, винограде, стоку, дућане.
у Скопљу је 1550 г. трговао и Иван, брат Марина Држића. Око 1570 го
дине, када је трговина достигла врхунац, имали су Дубровчани колоније
у скоро 40 балканских и подунавских градова: Пећ, Ужице, Пожега,
Пловдив, Темишвар, Липово, Силистрија, Рушчук, Једрене, Трепча, Ново
Брдо, Прокупље, Карловци, Ниш, Нови Пазар, Видин, Смедерево, Софија,
Београд, Трново, Никопољ, Будим, Пешта, Крушевац, Скопље, Приштина,
Провадија, Варна, Јањево, Шумен, Сaрajeвo, Славонска Пожега итд. Из
свих тих градова шириле су се мреже дубровачке трговине. Дубровчани
су својом трговином захватали цели Балкан.
У Београду се Дубровчани јављају у знатном броју од тридесетих
година XVI века. У овој збирци докумената међу хронолошки најстаријим
актима налазе се тестамент дубровачког трговца у Београду Паска Ве
причића из 1532 г. и акта о ликвидацији његове заоставштине. Те го
дине су узели у Дубровнику зајам за своје послове београдски трговци
Марин Матејев, Јеро Ђурђевић и Марин Радов-Умфија. Ово показује да
се дубровачка трговина после 1521 г. врло брзо развила.
За ХVI век имамо доста података о Београду са разних страна. До
ста је странаца – путника, посланика, мисионара, курира, па и радозна
лих научника и правих туриста прошло балканским путевима да би се
дочепали Цариграда, баснословног космополитског града, из кога се вла
дало царством од скоро 25 милиона становника, у доба када их је Енгле
ска имала 5 милиона. У XVI и XVII веку су у Европи били веома тра
жени описи Турске, Цариграда и сјаја султанова двора. Тада је објав
љен низ путописа, географија и књига о Турском Царству, а особито о
Цариграду и сеновитим сарајима на Златном Рогу. Многи од тих путника
и посланика оставили су нам своје белешке и са пролаза кроз Београд.
Београд је у ХVI веку постао типични турски град са потпуним
источњачким колоритом. Варош је имала многобројна минарета својих
цамија, хамаме, чесме, безбројне баште, дервише, ханове, базаре и —
Турке. Сви су странци запазили његову величину и обим његове трго
вине. Упоређивали су га са Нирнбергом у Немачкој. Куће су додуше биле
„рђаве и лоше, улице прљаве, дућани ниски и мрачни, трговачке улице
све од дрвета и покривене даскама“, али је град надмашавао Будим и
Пешту, његове су трговине биле снабдевене лондонским штофовима, со
лунском свилом, пољским ћилибаром, фландриским платном и фиренти

ским брокатом, био је пун војске, трговаца и живота, бучнога народа.
„Најлепше дућане овде имају Дубровчани“, запазио је немачки пастор
Герлах 1573 г. И сви остали путници описују бројност и снагу дубровачке
насеобине. „Овде живе Турци, Срби, Угри, Ердељци, Дубровчани и Јевре
ји“ – приметио је један путник. Али су у трговини предњачили Дубров
чани. Они су довозили велике количине робе, имали богато снабдевене
магацине и складишта, путовали и трговали на све стране. Странци су
радо отседали у њиховим европским кућама. Учени хуманиста Пигафета
оставио нам је са те стране лепа спомена о њима, Холанђанин Карло Рим
слушао је да је скоро пре његова доласка неком Дубровчанину изгорело
робе за 30000 талира и дивио се замаху њихове трговине. Француз Де Хе
у почетку ХVII века отворено каже да „сву трговину држе Дубровчани“.
И све до краја XVII века претстављају дубровачки трговци битни фак
тор у економском животу Београда.
У Дубровачком архиву чува се огромна грађа о раду дубровачких
трговаца и о њиховом пословању по целом свету, а напосе на Балкану и
у Београду. Додуше, када се прегледа ова грађа, чини се да је она при
лично једнострана, па и монотона: ради се све само о пословању дубро
вачких трговаца у Београду. Склапање трговачких друштава и компа
нија, узимање ђетића (шегрта), облигације, задуживања, испоруке робе,
тестаменти, спорови, рачуни, уговори о продаји, акта и само утовори. Али
када се зна и сагледа стварна улога дубровачких трговаца у Београду,
схватиће се колико су изванредно важни ови документи да би се добила
тачна слика дубровачке трговачке колоније у Београду (најјаче снаге у
београдском трговачком животу), њених веза и пословања, њене вели
чине и снаге; на основу овога види се значај Београда као тржишта, ње
гова потрошња и апсорпциона моћ. Дубровачка архивска грађа показује
јачање и напредовање Београда, његову улогу у економском животу. По
дунавља и Балкана, а исто тако и значење Београда за саму трговину Ду
бровника. Дубровачка грађа доноси низ ванредно важних и интересант
них података о прошлости Београда још и расуто по разним уговорима
и актима, који иначе већ сами по себи претстављају прворазредан мате
ријал за економску историју старога Београда. Уствари дубровачка грађа
је далеко и бескрајно богатија од свих толико познатих и употребљава
них путописа и извештаја о Београду.
Дубровачки трговци су у Београду обично пословали као ортаци
какве компаније или као самостални трговци. Тако су, например, 5-III
1543 Јеро Ђурђевић-Брњица и Иван Милановић склопили ортаклук (у
дубр., документима иначе често „орташтво“) за заједничку трговину у
Београду. Уложени капитал је износио 10020 дуката (1 дукат износи не
што преко 3000 динара). Јеро је дао 8020 дуката, а Иван 2000. По уговору
је Иван са парама, уложеним у робу, пошао за Београд, отворио тамо
трговину и отпочео са радом. Тако је обично власник мањег капитала
лично долазио у Београд да води послове, док је његов богатији ортак
остајао у Дубровнику и снабдевао компањоне, извозећи и преко мора до
бијену робу. Већина трговаца у Београду трговала је за свој рачун.
Да би се добила права слика обима дубровачке трговине у Београду,
особито су важни спискови са задужницама београдских трговаца у Ду
бровнику. Дубровачки трговци који су пословали у Београду располагали
-
280
-
Историски часопис САН
СУ Знатним сопственим капиталима, али су сем тога у свом граду узимали

још и велике суме на кредит за своје послове. По растењу ових свота
може се пратити економски успон дубровачке колоније у Београду, што
означава истовремено и напредак београдског тржишта. Табела израђена
на основу великог броја задужења (која у књизи обухватају целих 17
штампарских табака) најбоље ће ово показати (бројеви су приближни):
Год. дук
у ата || уката |
Год. дуката Год. дук
у ата Год
156.1 дук
251ата
65
1533 830 1541 443 1551 3560 1562 41 353
1534. - 1542 26305 1552 4170 1563 4 1700
1535 400 1543 17070 1553 5223 1564 39108
1536 2340 1544 201 16 1554 18995 1565 41783
1537 200 1545 6920 1555 29278 1566 33676
1538 2320 1546 4825 1556 24630 1567 51.617
1539 ---- 1547 8 160 1557 22340 1568 54096
1540 - 1548 8585 1558 41225 1569. 52787
1549 2925 1559 21 198 1570 18707
1550 3076 1560 38609 1571. 9745
Према томе, за три године — 1567, 1568, 1569. — добили су београдски тр

говци кредита у износу од око 160 000 дуката. По претпоставци проф. Та
дића, однос сопственог капитала и новца добијеног на кредит износио је
око 1 : 1. Другим речима, за наведене три године довезено је у Београд
робе у вредности од око 320 000 дуката (тј. за око 1 милијарду динара),
ако се узме да је највећи део новца у Београд стизао у облику робе.
Чланови дубровачке колоније у Београду потичу скоро искључиво
из редова пучана и сељака са територије Дубровачке републике. Властела
и грађани су ретки. Стефан Ант. Гучетић и његови синови су једини
претставници властеле. Али међу зајмодавцима налазимо масу властео
ских и грађанских имена (Соркочевић, Рестић, Цријевић, Бобаљевић,
Бунић итд.).
По списковима робе и по инвентарима може се видети чиме се у
Београду трговало. Углавном су Дубровчани у Београд допремали тек
стилну робу, и то у знатној мери луксузне ствари за потребе горњег тур
ског слоја. Тако се у инвентару дућана пок. Ивана Михаиловића из 1564
г. помињу плава лондонска ткања, женске доламе од енглеске материје,
зелене фереџе из Лондона, најразноврсније тканине у свакаквим бојама
и дезенима, разни комади одеће (зубуни, доколенице, доламе, чакшире),
златарски предмети (сребрни обоци, прстење, кашике, ханџари — у Бео
граду се бавио и понеки дубровачки златар). Осим тога су Дубровчани у
Београду продавали још и разне ситне артикле, зачине и металну робу.
Од око 1520 године Балкан лиферује три стандардна трговачка ар
тикла: вуну, восак и коже. У Дубровник је тада стизала вуна из Пећи,
Сјенице, Пловдива, восак из Крушевца, бивоље коже са ушћа Дунава и
из Добруџе, говеђе и кравље коже као и кордован из Бугарске, Мађарске,
Босне, Влашке и Србије. Извозиле су се и руде са Косова, шафран од
Пећи, албански рабарбар, жива стока (1623 г. извезао је из области Про
купља у Италију трговац Марко Андријашевић стотину коња). У једном
инвентару дубровачком наводе се чак и „4. stola od oraha od Bulgarie”.
Исту су робу Дубровчани извозили и из Београда: коже, восак, вуну.
Дубровачка колонија у Београду била је повезана са низом места
у Турској где је било дубровачких трговаца. Она је одржавала контакт
са Софијом, Новим Пазаром, Будимом, Смедеревом, Печујем, Карловцима,

Новим Брдом и другим местима. Из Београда се роба извозила у широке
области, исто као и у села Миријево и Вишњицу.
Документа из ове збирке доносе низ података на основу којих се
могу реконструисати важност, улога и значај Дубровчана у Београду, а
на основу њиховог положаја и рада добија се низ података за опште
стање у Београду. Сви странци — пролазници видели су у Београду сем
Дубровчана и друге трговце, који су у ово доба можда играли другосте
пену улогу у односу на Дубровчане. Ти људи — Турци, Јевреји, Грци — сту
пали су у пословне везе са Дубровчанима те и о њима има података у дубро
вачком материјалу. У XVI и XVII веку било је много турских трговаца који
су навелико трговали балканским производима. 1505 г. довезао је Кемал
Бајрам из Брусе 600 камелота и продао их у Дубровнику за извоз. Један
кожар из Новог Пазара довезао је 1536 г. олово и сребрну руду у Дубров
ник. Хаџи-Скендер чауш султана Мустафе прошао је 1544 г., кроз Дубров
ник са робом за Млетке. 1605 г. пошла је из Дубровника са робом за Ита
лију група турских трговаца из Призрена, Скопља и Скадра. Око 1620 г.
су Рамадан Мехметов из Трапезунта и једна грчка компанија из Акер
мана довозили велике количине кожа у Дубровник, 1630 г. су Усрем из
Софије и Абдул Челебија из Сарајева довели у Дубровник караван са
робом и укрцали га за Анкону. Нарочито је много оваквих случајева у
другој половини XVI века. Каравани турских, јеврејских, јерменских и
грчких трговаца из Еривана, Анкаре, Чорлуа, Једрена, Смедерева, Софије,
Будима, Приштине, Скопља, Фоче и Мостара стижу у дубровачку луку.
Међутим, из Београда веома ретко стижу турски трговци у Дубровник.
Београд је био велики војни центар за Турке, те се турски трговци ређе
спомињу.
Дубровчани су у Београду поседовали куће, дућане, магацине, ба
ште, чардаке, који су били потпуна њихова својина, или су их држали
под закуп, плаћајући одређену „мукату“. Тим некретнинама су и трго
вали. Колонија је имала и свога жупника, кога је издржавала (капелан
нишко-прокупачки Антоније доминиканац потурчио се 1564. године). У
каснијим документма, особито из XVII века, биће веома интересантних
аката о црквеним питањима старога Београда.
Многобројна документа пружају низ података за слику живота
београдске колоније. Ту се налазе вести о ђетићима-шегртима (они се у
другим документима називају и „момак“), слању курира и гласника за
Дубровник, давању тајних обавештења из турског Београда европским
силама, о малверзацијама Турака, арбитражним судовима, односу са тур
ским властима итд. Спорове између трговаца решавао је месни трговачки
суд и строго се кажњавало обраћање кадији.
Низ аката пружа не само интересантну слику стања дубровачке
колоније већ омогућава и да се прати њен развој. Већ 1540 године било
је у Београду око 10 богатијих трговаца, који су располагали великим
сумама. После пада Будима долази до полета београдске трговине. По
турском освајању Баната и Темишвара настаје прави прелом у пословању.
Београд сад дефинитивно пада у мирну позадину државе и стиче шире
економско залеђе. Путници који пролазе кроз град говоре о све горем стању
утврђења, на које нико више не обраћа пажње. Тада се задужења бео
градских трговаца крећу овако (заокружено):
| 1553–5200, 1554–19000, 1555–29300 дуката.
Нагли скок је очигледан. Тада се јавља и низ нових трговаца, док

група старијих престаје да се јавља. Задуживања су много чешћа. Међу
новим трговцима налазимо и синове неколицине познатих београдских
трговаца, па и једну властеоску породицу. Овај успон може се видети
и из следећих цифара:
1553 задужило се 7. трговаца
1554 -- -- 14 --
1555 -- „ 17 -I
1556 __ „ 18 --
За неко време преовлађује неколико крупнијих трговаца, који узимају

на кредит по неколико хиљада дуката. На повећање промета и трго
вине у Београду знатно су утицали и ратови, не само у смислу пове
ћања привредног подручја и обезбеђења мира за позадински Београд, већ
и на тај начин што су велике турске трупе пролазиле кроз град и снаб
девале се робом. Натоварени пљачком, аскери су на повратку обилно
куповали у дубровачким трговинама. Зато и постоје велики скокови иза
година 1526, 1541, 1552, 1566.
На основу задужница може се пратити формирање неколицине врло
богатих трговаца, Михаило Радивојевић „Опат“ јавља се међу првима у
Београду, а касније живи у Дубровнику и постаје зајмодавац. Михаило
Цвјетковић задужио се 1542—44 за око 7500 дуката, Лука Димитровић
1554—57 за око 12200 дуката. Он је један од оних који користе нагли про
цват после 1554 године. Низ трговаца почиње са малим сумама од стотину
дуката годишње и током свога пословања доводи обрт на неколико хиљада.
Интересантна су задуживања и у питању месеца када су уговарана.
У доба од 1533—57 било је задужница у марту око 100, у априлу око 90,
док је у јуну, јулу и августу било 32, 38, 33 случајева, мада и ту има доста
случајности.
У књизи се налази леп број докумената који бацају светлост и на
културне прилике у Београду. 1554 г. је један Анконитанац продао Луки
Димитровићу 200 књига литургија „сum litteris et lingua serviana” увезе
не у кожу, а по цени од 1,5 шкуде по комаду (1 шкуда = 36 дубр. дина
ра). Лука, београдски трговац, распродао је богослужбене књиге у Бео
граду. Сицилијанац Амброзије Корси, настањен у Дубровнику, слао је пре
1560 г. 2 сандука књига на српском језику да се преко једног београдског
трговца распродају у Србији.
Занимљиве су вести о извозу жита из околине Београда за далеки
Дубровник. Град се житом снабдевао махом из Албаније (Драч, Љеш, Ва
лона) и из Тесалије (Волос), али и из Сења, Марке Анконске, Неретве,
Тракије (Кавала), Грчког архипелага, Мале Азије, па и из Палестине,
Египта, Туниса и са Црнога мора. Понекад, у случајевима тешке оскудице,
довозило се жито и копном-караванима. 1564. године молили су дубровачки
поклисари на Порти да добију извозницу за жито из Београда, Босне, Ко
сова и од Смедерева. Идуће године наложено је Клементу Гучетићу у Бео
граду да набави и отпреми за Дубровник 400 коњских товара жита (стра
на 117). За време Кипарског рата послата је из турских војних магацина
у Београду велика количина опреме за Херцегнови.
Од особитог су значаја документи о Тројану Гундулићу, познатом по
свом „Четворојеванђељу“, штампаном 1552 г. Овде се налазе подаци о
Тројановом оцу Федерику (1465–1519), његовим наследницима, о ступању

Тројанову за ученика у берберски занат; затим о његовим пословима и,
најзад, о регулисању његове заоставштине у Београду (остало је, између
других ствари и нешто српских књига и „dua petia ferri pro usu impres
sorum librarum).
Највећи део докумената црпљен је из књига „Debita notariae”, где су
уношене задужнице београдских трговаца. Испуштањем сувишних но
тарских формула и свођењем конкретних података у табеле омогућено је
коришћење ове грађе, а да књига не буде сувише оптерећена. Исто тако
су употребљене архивске серије „Diversa notariae”, „Diversa cancellareiae”,
затим нешто државне кореспонденције и најзад нотарска пуномоћја. Има
и закључака из књига записника дубровачких државних већа (овде ће
касније бити врло интересантне грађе. 14-VII-1631. осуђен је млетачки
доушник доктор Франо Красо те је донешена, следећа пресуда: „Prima pars
est de condemmando dictum Crasso ut per viginti annos continuos stare
debeat relegatus in civitate et suburbio dicto varosc Belgradi etc”. Cons. r:gg.
92, 246). У познијим свескама ове архивске збирке биће још и више и
богатије грађе, особито из серије „Acta Sanctae Mariae Maioris”. Овде ће
се наћи ванредно важна писма из колоније Београд, која ће много ин
тимније и непосредније оцртати живот у Београду. У првој половини XVII
века београдски трговци стварају филијале и насеобине у Ваљеву и Кра
гујевцу (Матија Перовић и Стјепан Богетић имали су 1619 г. куће и дућане
у Крагујевцу), одлазе у Осијек и Печуј, где се настањују, тргују у Сом
бору, Илоку, Ресави и Пожаревцу. Упркос свим турским насиљима, веома
бројним од краја XVI века (за време рата 1593—1606. натерали су Турци
београдске трговце да једном из свога џепа исплате цели дубровачки харач,
1603 г. опљачкала је једна банда јаничара код Фоче караван намењен
Београду, колонија се одржава у општој кризи дубровачке трговине. Сре
дином ХVII века долази до новог успона Београда, када се опет у њему
налази преко 40 трговаца изгледа да их је било близу 90(!!). Од 1660-их годи
на све више у Београду раде бечки трговци, о којима у Дубровнику има
много материјала.
Када се узме у обзир да се у ХVII веку гаси низ дубровачких насео
бина у Србији и да се Дубровчани концентришу у три главна центра -
Београд, Нови Пазар и Прокупље — значај дубровачког материјала, који
ће се објавити у даљим свескама „Грађе“ моћи ће се још боље уочити.
Велики део докумената састављен је и на нашем језику, а не само на
латинском и италијанском (званичним дубровачким језицима). У овој књи
зи налази се тестамент Влахуше Неманића који „sсriрtum erat lingua ser
viana” и заведен у нотаријату (страна 132). Таквих аката писаних српско
хрватским језиком, биће веома много од краја XVI века и она претстав
љају огромну вредност не само за историчара већ и за филолога.
Дубровачка архивска грађа о Београду, маколико изгледала једно
страна (уколико се односи уско на Дубровчане у Београду и на њихово
пословање), пружа ипак изванредне податке за економску и политичку
историју Београда. И зато ће скупљена дубровачка грађа, у вези са оста
лим документима и изворима из других архива и збирки моћи да пружи
оно за чиме се тежи - широку, исцрпну, научно постављену историју
Београда.
А за то највећа заслуга припада иницијативи ИОНО-а града Бео

града и нарочито раду проф. Ј. Тадића. Било је тешко наћи целисходно
решење за најбољи начин сакупљања и објављивања докумената. Тре
бало је одбацити плеву нотарских формула, али исто тако не дозволити
да се појави збирка изолованих „ретких“ докумената, као што је случај
са неким старијим збиркама извора. Међутим, овде је дато особито мај
сторско дело у погледу прибирања и критичког објављивања извора. До
несени су сви документи одговарајућег периода, ослобођени сувишног
терета формула и фраза, а да нигде није било скраћивања, изостављања
или сажимања која би ишла на уштрб текста. Распоред грађе, регеста,
начин изношења докумената, таблице и индекси, а исто тако веома ин
структивни предговор, показују да се ова књига грађе може сматрати
изванредно коректним издањем изворног материјала.
w/ Дубровачко поморство, у спомен сто година Наутичке школе у Ду

бровнику, Дубровник 1952.
Ако издавање зборника у част неког угледног научника значи
публиковање низа написа о том научнику и о оним научним пробле
мима који су блиски његовом кругу интересовања, и ако публиковање
споменица које обележавају годишњицу једног значајног догађаја или
неке институције треба да окупе низ чланака којима би се просуло на
њих ново светло, онда нас готово све публикације ове врсте које су се
код нас појавиле доводе у недоумицу својим изгледом збирки разновр
сних прилога скупљених без неког унапред смишљеног плана (Споме
нице Богдану Поповићу, Павлу Поповићу и др.). Једино се приликом
састављања зборника радова у част М. Решетару трудило да ти радови
буду из дубровачке прошлости.
„Дубровачко поморство“, издато поводом стогодишњице Наутичке
школе у Дубровнику, показује, међутим, јасну тенденцију да буде збирка
чланака који ће, поред историјата Наутичке школе, приказати и развој
дубровачке морнарице и поморске трговине од првих помена Дубровника
до данас. Успех који је донео овај врло озбиљан и смели подухват са
свим је неједнак и он, изгледа, одговара избору сарадника самог зборни
ка. Јер, док су Средњи век и прва два столећа Новог века дубровачког
поморства обухваћени пуним и детаљно разрађеним студијама др. В.
Форетића и др. Ј. Тадића, дотле је дуги период од 1667 г. до укидања
Републике остао нерасветљен већим синтетичким студијама, — и он је
само обележен са неколико ситних прилога који ће, додуше, добро доћи
за стварање једне опште слике дубровачког поморства тога периода, али
који, ниуком случају, не дају ту општу слику.
„Неколико погледа на поморску трговину Дубровника у Средњем
вијеку“ др. В. Форетића је врло темељито разрађена студија која тре
тира ову грану дубровачке привреде у средњем веку у оквиру оних по
литичких догађаја које је преживљавао Дубровник као спона између
Медитерана и балканских земаља. Штета је само што је ова студија за
снована, највећим делом, на објављеном материјалу, тј. на трговачким и
политичким уговорима Дубровника са разним земљама и градовима и на
дубровачким законским прописима, и што аутор није консултовао необ
-
_ _______________________________________________
јављена документа приватноправне природе чија би разрада претстав

љала не само илустрацију но и проверавање закључака стечених анали
зом јавноправних аката.
Допуњујући резултате своје студије о организацији дубровачког
поморства у ХVI веку („Историски часопис“ за 1948 г.) новим материја
лом, др. Ј. Тадић је саопштио један исцрпан синтетички преглед дубро
вачког поморства ХVI и XVII века, разматрајући посебно сва значајнија
питања која се тичу његове организације, снаге и удела у дубровачкој
привреди.
Као што смо нагласили, остали написи о овом зборнику који се
односе на организацију и развој дубровачког поморства немају синте
тички карактер и исцрпност расправа др. В. Форетић и др. Ј. Тадића.
То су прилози уже засновани и по својој намени и по употребљеном
материјалу.
„Неколико вијести о дубровачким бродовима задњих деценија ХVII
ст.“ Ј. Луетића исправљају погрешне закључке Ф. Апендинија и Ј. Гел
чића да је земољтрес од 6 априла 1667 г. донео пропаст и дубровачком
поморству и да су дубровачки бродови испловили из Јадранског Мора
тек средином XVIII века. Донет као потврда овом тврђењу, списак ду
бровачких бродова од 1667 до краја XVII века, израђен на основу уто
вора о осигурању, остаје као материјал који ће омогућити доношење
НИЗа драгоцених Закључака.
У прилогу „Стање дубровачке трговачке морнарице пред саму про

паст Дубровачке републике почетком XIX ст.“, И. Руско је вредно саку
пио податке о бројчаној снази дубровачког поморства уочи француске
окупације и дошао до изненађујућег закључка да је оно, са својих
близу 300 бродова, било још увек знатан фактор у поморској трговини
Медитерана. Прилог би био још драгоценији да је аутор покушао да про
вери овај резултат новим архивским материјалом приватноправног ка
рактера као што су учинили др. Ј. Тадић и Ј. Луетић.
Дубровачко поморство XIX и XX века дотиче неколико прилога
који садрже знатну иако не увек нову грађу за једно синтетичко дело
о нашем поморству у оквиру економске политике Беча на Јадранском
Мору. „Дубровачки једрењаци XIX ст.“ В. Иванчевића, „Сто година пе
љешких једрењака“ С. Векарића и „Поморска традиција обитељи Бје
ловучића“ изненађује подацима о снази дубровачког поморства и после
укидања Републике: 1875 г. Дубровчани су поседовали 27. једрењака
дуге пловидбе и 12 једрењака велике обалске пловидбе. У првој поло
вини XIX в., у време наглог успона пељешке морнарице, ови преду
зимљиви поморци набавили су 51 једрењак, док су у другој половини
истог века они поседовали 109 бродова.
| Сувише кратке податке статистичког карактера о дубровачком
поморству после 1880 г. саопштио је Ф. Дабровић у прилогу „Трагом
јубилеја дубровачког поморства“.
Необично драгоцен прилог претставља напис М. Домјана „Наши
поморци и бродови у Другом свјетском рату“. Аутор осветљава трагичну
пропаст југословенске морнарице 1941. г. и учешће преосталих бродова у
ратним подухватима савезника и партизанских јединица. Нарочито је
занимљив табеларни преглед југословенских трговачких бродова из 1939
286 Историски часопис САН - _
_
г., којих је тада било 176, а од којих је прошло кроз катастрофу свега
ОКО Педесет.
Допринос изучавању новијет дубровачког поморства претставља још
неколико прилога од којих два или три имају сасвим пригодан карактер:
Ј. Луетић је дао неколико података о поморској школи кап. Пава Салта
рића у Дубровнику (средина XIX в.), Р. Ротер је евоцирао лик познатог
дугоровачког поморца Ива Рачића и донео кратку биографију данас нај
старијег поморског капетана у Дубровнику Вицка Лауса, И. Глухоња је
кратко оцртао животни пут дубровачког поморца Николе Михановића,
једног од оснивача модерне аргентинске трговачке морнарице, док су о
привредном значају и промету дубровачке и трушке луке изнели запа
жања и статистичке податке А. Поковић и Р. Јелић.
Поред ових прилога који имају намену да осветле развитак дубро
вачког поморства од постанка града до данас, овај зборник садржи још
неколико написа који су у врло уској вези са дубровачким поморством.
Концизно наводећи знатан нов архивски материјал, Л. Беретић је саоп
штио како је текло изграђивање и утврђивање градске луке до најно
вијег времена. Доста нових података садржи и напис В. Базале о помор
ским лазаретима у старом Дубровнику. Аутор се ту осврће и на изград
њу, и на уређење и на улогу ових здравствених институција. Не знамо,
само, колико се В. Базала служио резултатима др. Р. Јеремића и др. Ј.
Тадића, јер он то не наводи. У чланку „Утјецај поморских и копнених
фактора на развој града Дубровника“, И. Рубић истиче оне географске
услове који су утицали на развитак дубровачке привреде, пре свега по
морства. Б. Стули је дао објашњење извесног броја дубровачких закон
ских прописа ХV и XVI века о поморском судству, анализујући детаљније
само један случај из праксе; он се односи на познатог поморца Миха Пра
цатовића („Из хисторије поморског судства у старом Дубровнику“). На
дубровачко поморство законодавство односи се и прилог М. Брајковића
који садржи прегледно изложене одредбе дубровачке владе о пловидби
бродова њених поданика донете од 1745 до 1793, а издане у целини 1794. г.
Посебну групу сачињавају четири прилота литерарног и лингви
стичког карактера. Написи Ј. Равлића „Дубровачка морнарица у дубро
вачкој лирици ХVI в.“ и М. Бошњака „Дубровачко поморство у литера
тури“ дају више потстицаја за рад у том правцу но што исцрпљују по
стављене теме, нарочито други. Сутестије за даља изучавања пружа и
чланак др. М. Деановића о нашем првом поморцу писцу Николи Сагро
евићу (Сагри), који је живео у другој половини XVI в. и написао две сту
дије о проблемима плиме и осеке; то је један од оних наших људи који
су дали знатне доприносе туђим народима и културама, а које смо ми
заборавили. Са много ерудиције, др. П. Скок је у пралогу „Из дубровачке
поморске терминологије“ објаснио неколико старих дубровачких помор
ских термина, тврдећи да је ова терминологија „и онда, кад је романског
поријекла, лингвистички заиста оригиналнија него апенинска“. На осно
ву неколико примера које је обрадио, др. Скок предлаже „да се дубро
вачка поморска терминологија скупи према утврђеним лексиколошким
принципима“, јер је то задатак од „огромне научне важности“.
У овом зборнику објављене су, поред тога, и две студије које се
само посредно односе на дубровачко поморство. „Борба Дубровника про
тив млетачких покушаја да униште његову независност у ХVII веку“

од Р. Самарџића претставља напор да се у најкраћим потезима, са уоча
вањем главних момената, скицирају напори Дубровника да онемогући
покушаје Млетака да униште његову независност и да преотму његове
трговачке позиције у Јадранском Мору и у Турској у времену кад су
ти покушаји постали перманентни и кад су вођени са невиђеном упорно
шћу и безобзирношћу. Према белешци самог аутора, рад је више ориги
налан по његовој композицији, повезивању и тумачењу догађаја но по
донетом материјалу.
У расправи „Дубровачка република према Ријеци Сењској до оснут

ка консулата“, Н. Кошћак је покушао да дубровачким везама са нашим
северним приморјем припише везе друкчије и по интензитету и по карак
теру но што су оне уствари биле. Штета је што у зборнику нису расве
тљени трговачки односи Дубровника са његовим широким балканским за
леђем. Овај град је био извозна лука тог подручја, он се и развио као
спона Балканског Полуострва и прекоморских земаља, па, према томе,
он тој трговини дугује и велики успон свог поморства.
Р. Самарџић.
U/ А. Бена ц, Олово, Средњевековни надгробни споменици Босне и

Херцеговине, св. II, Бeoгрaд 1951 89. (Изд. Савезног института за заштиту
споменика културе).
После успеле публикације „Радимља“ А. Бенац је обрадио и другу
монографију босанских некропола са стећцима под горњим насловом. Ова
монографија се доста разликује од „Радимља“ по карактеру материјала
који је обрађиван у њој, те је и према материјалу добила другајачи
склоп него што је то имала публикација „Радимља“. Олово није једин
ствена некропола већ низ мањих и већих некропола које се налазе у
крају који се зове Олово. У овој свесци нису обрађене ни све некрополе
које се налазе у Олову већ само оне на линији Иванчићи-Олово.
Сам овај факат наметао је нов метод рада и обраде. Поставља се
питање да ли је оправдан овакав регионалан начин третирања надгроб
них споменика-стећака. Ту скоро се појавио донекле сличан проблем при
обради античких споменика, око чега је искрсло питање могу ли се ови
споменици обрађивати према збиркама у појединим музејима или према
територији на којој су нађене. Нама се чини да ни један ни други начин
није оправдан и да се једино може применити или чисто хронолошка по
дела или према територијалним јединицама које би биле одређене на
основу стилских особина и хронологије споменика. Ово би се могло од
носити и на средњовековне надгробне споменике у Босни и Херцеговини.
Али овакав начин третирања би захтевао, пре свега, целокупну евиден
цију стећака, са свим потребним подацима, на што би се чекало, ако
се жели прецизна акpибична обрада, деценију. А нама је заиста што пре
потребан бар и делимичан материјал обрађен према захтевима модерне
науке. Зато је овакав поступак и метод А. Бенца, наметнут из практич
них потреба науке, оправдан и данас једино могућ. Поред тога треба
имати на уму да је А. Бенац једини у Босни и Херцеговини који се при
мио овог корисног и преко потребног посла те у неке компликованије по
ступке он се сам не би могао упустити.
У Олову су за сада обрађене следеће некрополе: Јела Шума, Му

сићи, Доњи Бакићи (низ некропола), Козјаци, Богановићи, Крижевићи и
Мраморије. Према уобичајеном поступку дат је опис 263 споменика, за
сваку некрополу план и прегледна карта свих обрађених некропола.
По облику нарочито су интересантни они саркофази који подража
вају брвнаре и тзв. двоструки саркофази са подножјем. Ови последњи на
лазе се на некрополама у Крижевићима и Мраморју. Треба одмах нагла
сити да је велика штета што су гробови испод ових саркофага испреме
тани, те се не може установити да ли они означавају двоструке гробове
— мужа и жене – како са оградом претпоставља А. Бенац. С једне стране
ова претпоставка може бити оправдана јер двојни гробови су познати
код старих Словена а и код Јужних Словена, какве је открио напр. Љ. Ка
раман на Мравинцима (Рад ЈАЗиУ. 268, 1940, сл. 7). Са друге стране у
готској станбеној архитектури ми можемо да наслутимо узоре ових обли
ка саркофага. У Боки Которској код Прчања налази се готска зграда на
звана „Тре сореле“, која потсећа на овакве стећке. Ова друга претпо
ставка добија на значају баш на основу анализе коју је извршио А. Бе
нац о саркофазима који подржавају брвнаре, где се такође огледа ути
цај архитектуре на облике стећака.
За разлику од Радимље на некрополама у Олову на стећцима нема
фигуралних претстава. Орнаментика је или геометриска или оружје. Од
геометриских орнаментика интересантан је мотив двогубе спирале. Неке
аналогије које су ми познате могу бити од користи за изучавање појаве
овакве спирале на стећцима. Зато их и овде саопштавам. Ограничићу се
само на средњовековне аналогије. За аналогије које се могу навести из
преисторије А. Бенцу као преисторичару су добро познате и он ће их
вероватно обрадити у другој свесци Олова. Овакав двогуби облик спи
рале јавља се на позноготским повезима књига на Западу (Е. Куriss, An
Eslinger Binder of the late Gothic Period, Speculum jan. 1950, сл. 2, 3, 11,
12); на гвозденим оковима врата у St. Alabans Abbey (Енглеска) (Katalog
of Victoria and Albert's Museum, Iron Work, 1946, сл. 1) као и на гвозде
ним оковима готског намештаја (Propyl. Kunstgeschichte – Kunst, der
Gothik – сл. на стр. 478). Затим на једном готском капителу из Солина,
на једној каменој посуди нађеној у Бискупији, на једном капителу из
цркве св. Стјепана у Селу, на једном капителу у Книнском музеју са не
познатог локалитета у Далмацији (ЈБ. Караман, Из колијевке хрватске
прошлости, Загреб 1927, сл. 39, 57, 58, 61). Сличан мотив се јавља на Ви
шеслављеној кристионици. Овај мотив се јавља и у народној данашњој
орнаментици, напр. на једном зубуну из Етнографског музеја у Београду
(Старинар I, 1906, сл. на стр. 18), или у Ердељу на печатима – луткама
(Teutch-Fusti, Etnolog. Mittheilungen aus Siebenbürgen, Mitheilungen. d.
Anthrop. Gesellschaft Wien, XXXV, сл. на стр. 19). Шта подражава овај
мотив – да ли капител са волутама ИЛИ се ОН МОЖe довести у везу са
сличном преисториском орнаментиком, — питање је које излази ван гра
ница оваквог приказа, али које заслужује обраду. Нама се чини да у
овом случају мотив двогубе спирале на стећцима нема везе са преисто
pиским сличним орнаментом, већ да је то најпримитивније прецртан ка
пител са волутама из савремене архитектуре.
Поред ових геометриских орнамената јавља се на стећцима некро
пола у Олову и оружје као украс. Од оружја је нарочито значајна појава
-
_ _ _ _
криве сабље (стећак из Мраморија) и копља са заставицама (Мраморије,

крижевићи). Крива сабља оријенталног тзв. турског порекла послужила је
А. Бенцу као један од елемената за датирање оловских некропола. А. Бенц
пише: „Та сабља не припада свакако типу средњовековних крстастих
Мачева, чији облик најчешће срећемо на стећцима. Ово је тур
ска сабља са свим ознакама турског оружја ове врсте. Због тога нам и
претстава ове сабље пружа драгоцјен податак за датовање оловских сте
ћака. Ако узмемо у обзир да се поред поменуте турске сабље на Мра
морију појављује се средњовековни крстасти мач, онда је јасно да су над
гробни споменици на Мраморију постављени у оно вријеме када је тур
ски утицај тек почео да продире у ове крајеве. Узећемо да је то било око
половине XV века или мало раније“ (стр. 57). Овакво закључивање на
основу криве сабље не може бити тачно. Крива сабља се јавља у живо
пису већ првих деценија XIV века, као у Грачаници на лику св. Ники
те (circa 1320 године), а сасвим је одомаћена у живопису на почетку ХV
века — св. Никита у Манасији, непознати св. ратници у Каленићу и Си
сојевцу. Зато крива сабља не може да послужи као terminus ante quem non
(половина XV века) већ се овај терминус мора померити нешто уназад, во
дећи рачуна да је ово оријентално оружје пре могло доспети у Србију
него у Босну. Претпостављамо да би се најлакше могли определити за
крај XIV и почетак XV века.
Од оружја јавља се и копље са заставом. Фреско-сликарство може
и у овом случају да пружи корисне аналогије. Код нас је познато овако
копље на фигури св. Ђорђа у Старом Нагоричану, па затим у живопису
Дечана у два маха (сцене из илустрације календара за 19 и 20. фебруар,
непознати св. ратник). Појава ових копаља са заставицама у нашем фре
ско-сликарству временски коинцидира са појавом криве сабље. Заставица.
на копљу на стећку из Мраморија је четвртастог облика, што је знак
вишег племства у Италији, а троугласта, као на стећку у Крижевцима,
нижег племства (Enc. Ital. XXX, 486, s. v. lancia). Овај моменат може да
послужи за сталешко опредељење појединих надгробних споменика.
Хтео бих да напоменем само још ово. У Олову је нађен један од
најлепших средњовековних обелиска, и то у Влатковцу. Открио га је М.
С. Филиповић и публиковао 1928 године (Гласник зем. музеја БХ. 1928,
св. II, 76). Сасвим случајно дошао сам до слике једног великог каменог
саксонског крста из Ilkley, Yorkschire (Енглеска) који веома потсећа, и по
форми и по орнаментици, на овај обелиск. Засада, не могу ништа више да
саопштим о овим англосаксонским далеким аналогијама, но мислим да
би у том правцу вредело покушати испитивања, а овај крст даје уствари
само траг.
Све ове напомене не умањују вредност публикације А. Бенца. На
супрот оне показују колико су нам овакве публикације потребне јер тек
када будемо имали велику количину публикованих стећака са некропола
у Босни и Херцеговини, ми ћемо моћи прићи разјашњењу тог замршеног
проблема наше историје културе и отклонити разне ненаучне и фанта
стичне приче о „богомилским“ некрополама са стећцима, о њиховој „бо
гомилској“ уметности и томе слично, које су се појавиле од скора у днев
ној штампи и публицистици. Напротив напори А. Бенца биће велики
ДОпрИНОС ТОМе,
Ј. Ковачевић
Историски часопие САН 19

Х V. Emi 1. п. u cika, тorquemada i inkvizicija u Španjolskoj. zagreb 1951, 195.

Инквизиција, страховита организација католичке цркве за борбу
против њених непријатеља, обавијена некада тајанством и фамом све
присутности, и њен највећи претставник, чије је само име већ звонило
на мучење, била је дуго застрта велом мистерије и страха. Па и када је
она укинута, још су неко време претставници реакционарног клира чу
вали њене тајне и спречавали објављивање њихово. Али је интересовање
за инквизицију било огромно. Њу су нападали, оптуживали, бранили и
правдали је, и са ње је све више спадала њена копрeна. И „најобјектив
нији“ прикази, засновани на чињеничном изворном материјалу, претстав
љали су страшну оптужбу за вековну црквену реакцију. Стално је она
налазила пута и у популарну литературу и у књижевност. Стандардно
дело Хенри Чарлса Лиа „A History of the Inquisition of Spain“ у пет то
мова (на око 3000 страна), израђено на основу безмерне шпанске архив
ске грађе, покушало је дати „објективну“ историју инквизиције у Шпа
нији, где је она најдуже и најбујније цветала.
Познати немачки писац Емил Лука објавио је пре више од четврт
века своје дело „Торквемада“ о шпанској инквизицији, израђено на осно
ву низа студија о инквизицији, цркви, шпанској историји и Лиа.
Лука је поделио дело на шест глава: Почеци инквизиције; Торкве
мада и шпанска државна инквизиција; Суд, процес, мучење и ауто де фе;
Делатност инквизиције; Поједини случајеви; Крај инквизиције. Он се
трудио да буде „непристрастан“, мада су му „симпатије више на страни
гоњених него на страни гонилаца“. Он прати развој установе прилично
„sine ire et studio“, али је нужно одваја од целокупног друштвено-економ
ског развоја, а напосе у Шпанији. У старом предговору из „Нолитова“
издања од 1933 године, који је прештампан заједно са овим другим изда
њем нашег превода, није то, разуме се, могло бити истински до
пуњено, али је сада бар било могуће да се то учини, познати
социјалноекономски развој шпанске државе у ХV и XVI веку,
са наглим успоном државе, процватом мануфактуре, (треба само
читати старога Хеблера, маколико да он „идеализује хабзбуршку
Шпанију“, мишљење Шчетаљова), са револуцијом цена и са устанком
комунероса (колико то лепо описује например Бихаљи у својој „Шпа
нији“), затим победа феудалне реакције над револуционарном шпанском
буржоазијом – све је то требало објаснити. Борба европске буржоазије
против феудализма достигла је кулминацију у три велике битке – не
мачка реформација, холандско-енглески калвинизам и француска рево
луција, али се не сме запоставити шпански покрет. Требало је у предго
вору нагласити узроке пропасти устанка комунероса (не ради се само о
бици код Вилалара) и улогу инквизиције у томе. Инквизиција је из
Шпаније и истерала масу становништва. Могло се поменути да су неколико
година по изгнању Мориска, Шпанци у Далмацији врбовали породице
да се населе у „Католичкој Монархији“, на напуштеним имањима, а уз
велике привилегије (Старине ЈАЗиУ. 31, 225).
У нашој преводилачкој литератури ово ново издање Лукина дела
претставља занимљиву принову. Писано је живо, занимљиво, интере
сантно (мада га је предратна цензура сакатила, па је тако и сада пре
штампано), али ипак са потребном научном строгошћу (он не наводи
многобројне процене инквизицијалних жртава; по Лорену спаљено је

32000 људи).
Ова би књига могла да да новог потстицаја за проучавање и наших
„традиција“ о појединим сличним питањима. Лука опширно описује про
цесе вештица. Код нас су у Хрватској и у Загребу све до 1756 године па
лили вештице и изнуђивали од слабоумних и хистеричних жена ништа
мање фанстастичне исказе него инквизитори у Загарамуpдију у Шпанији
1610. године (страна 173). Још касније су у Карађорђевој Србији бацане
сумњиве бабе у воду да би се испитала њихова исправност од сумње да
су вештице. У Дубровачком државном архиву чувају се целе фасцикуле
о суђењу појединим „стрета“-ма. (1670 један случај у Топовњи, 1687. у
Врућици итд). Што се тиче мучења и свирепости у судству, има у Ду
бровнику примера достојних сваког стручњака из инквизиције.
Лука тачно истиче да инквизиција својом тортуром није била је
дина у своје доба: световни судови су мучење употребљавали навелико,
тортура је у XIII веку чак означавала известан „прогрес“ у суд
ству: није се више радило о мешању виших сила, као у „божјем суду.“
ни о помоћи утицајних пријатеља, као у заклетвама, већ се ишло директно
за признањем окривљеног; додуше, оно је често већ било унапред познато.
Када се испитују неки дубровачки случајеви, може се нешто и изменити
мишљење о хуманости дубровачких старих обичаја.
Павле Поповић је изнео неколико случајева тортуре у Дубровнику
ХVI века (Šišićev zbornik, 347—9). 1611. г. мучена су два племића-затво
реника, што је изазвало огромно узбуђење у граду, јер се радило о вла
стели. Случај Исака Јешурума из 1622 године (Ј. Tadić, Jevreji u Dubrov
niku do polovine XVII veka, 121 и даље) показује извесну усавршеност у
поступку. Међутим, у ХVII веку свирепа тортура у дубровачком судству
није уопште била редак случај. Предавање осуђених дубровачких грађана
за веслачко робље на млетачке галије, черечење удова и шибање биле су
стална пракса, извршавана над људима који су могли већ проћи кроз
мучење. Нека слушкиња Ануша 1627. године имала је, по пресуди, бити
вођена на магарцу по граду и затим везана за срамни стуб на тргу; ту ће
је пред окупљеним светом бичевати и џелат јој усијаним железом ути
снути три жита по лицу; затим је следовало изгнанство. Има и казни
сечења десне руке, откидања усана и носа (са назнаком у пресуди: „и то
тако да ништа не преостане“) и сличних зверстава, мада не према вла
стели.“ Неки кријумчари соли су шибани, вођени на магарцима и слани
на присилни рад у солане, где су пропадали од маларије. Почетком 1608 го
дине тражио је угледни песник Орације Мажибрадић од неког сељака Стје
пана из Цавтата да му да свињског меса у „поклон“ (годишњи феудални да
нак); када је сељак ово одбио, са мотивацијом да поклон даје само патрону,
испребијао га је Орације. Оваквих случајева има много и они ће бацити
нову светлост на обичаје и склад старога Дубровника.
1. Ипак је 11-V-1605. Петар Ђ. Градић осуђен на сечење десне руке.
194.
х -J J o ha n nes Bur car dus, Aleksandar VI i njegov dvor, Zagreb

1951, 8,9 285.
Живот папе Александра VI (1492-1503) узбудио је све европске
кругове у доба ренесансе. Сматрало се да држање овог Шпанца, његовог
сина Чезара и његове ћерке Лукреције изазивају јавну саблазан у свету.
При ступању Борџијину на престо неки целомудрени Немац се обрадовао
новом папи и поздравио његову „крепoсну личност“; али ускоро се у свим
земљама преко Алпа говорило о чудима у Риму. У Италији је стално било
пaсквила, посланица и узбуна којима се жигосао неморал папе и његове
породице; са његовим сином вођени су цели ратови. После папине смрти
настала је права поплава од оптужби, грдњи, песама, тобожњих епитафа
и прича. Вековима је после Борџија занимао људе. Највећи испитивачи
ренесансе посветили су му пажњу као изванредно значајној појави и симп
тому. Личност Александра, а нарочито његове деце, увек је давала за
хвалног материјала и за приче, романе и скандалозне фељтоне. Истовре
мено је породица Борџија постала предмет изучавања стручњака-исто
pичара, садржај популарне литературе за широку публику и снажан, иpo
ничан и надмоћан адут бораца против клерикализма и мантијаштва
(„Slobodna riječ” је некад објављивала низ написа о Борџијама). У једно
време Када су стварана прва велика Монументална дела. О Култури ре
несансе, када се схватао сав значај овог периода људске историје, у свести.
широке масе заинтересоване публике Борџије су добиле место поред свих
познатих појава и ликова ренесансе. У свести публике стоје Александар
VI као папа-развратник и похлепник, његов син Чезаре као цинички зло
чинац, његова ћерка Лукреција као кнежевска блудница, а Рим њихов као
центар Злочина, насиља и — жудње за уживањем.
У књижевности су Борџије добиле видно место. Виктор Иго је на
писао чувену драму „Лукреција Борџија“, која се давала и, код нас. Пово
дом њеног првог извођења у Београду 28-IV-1872 писао је Ђорђе Малетић:
„ . . . Иго је по својој нарави тражио такве грозе, али је чудо, како је могла
та Лукреција доћи на нашу позорницу . . . Да ли је што грозније могло бити
за нашу публику? Потомство ће се дивити оволиком разврату нашем, јер
ће претстављати да је и наша публика била дозрела за овакве скандале,
иначе не би се смео јовакав комад на позорницу изнети без достојне осуде,
без звиждања . . . И што је најцрње – то се дело после двадесет дана и
по други пут, а после још седам пута на нашој позорници претстављало!
И Вијенац је ово дело осудио, кад је год. 1872. у Загребу претстављено.“
Али нису сви тако мислили о Борџијама. Људи су покушавали да их
схвате у оквиру њихова времена, те су тако чак излазили симпатични.
Гобино је приказао Чезара Борџију као лернејску хидру, аждају која про
ждире змије и змајеве, човека необичне воље и жудње за влашћу (на
крају код њега Чезаре почиње испочетка, као прост војник, и још увек
верује у себе). Гијом Аполинер, отмени и суптилни француски песник,
издавао је целу једну ласцивну библиотеку за старе, богате и радознале
сладострасне банкаре и виконте. Његов „Рим Борџија“ је роман без много
историског смисла који цинички, развратно, а елегантно, описује блуд и
крв папиног Рима. Конрад Фердинанд Мајер, велики естета, у својој ду
жој приповести „Анђела Борџија“ приказује живот. Лукрецијин по одла
ску из Рима: она у Ферари живи новим животом, стално остајући ча
робна, неодољива жена, борећи се да се отргне од прошлости и од де
монског позива Чезаровог, коме служи као оруђе; она се отима, али у
_
| s ||
једном тренутку престаје бити свој господар, и, западајући у окове свог

старог бића греши, увучена у своју стару природу, пуна кривице и без
сваке кривице. Валеријан Торниус (писац неколико књига есеја из немач
ке културне историје и три историска романа: о Ивану Грозном, Романо
вима и о Рембранту) у једном свом делу (1942) приказује Лукрецију Бор
цију као нежну и осећајну жену и мајку, која пати због братове свирепо
сти, изазване љубомором, и због очевих политичких планова у вези са
њом (слично Гобиноу). Неколико енглеских књижевних састава описује Лу
крецију као фаталну, загонетну и мистичну лепоту, која због тога не мора
бити крива. Код нас су преведена још три романа о Борџијама. Једно
време су Борџије биле толико злоупотребљаване од писаца да су скоро
биле спале на типичне личности „шундромана“.
Од старије научне литературе о Борџијама да наведем само неко
лико дела која су дали Јори (1855), Чери, Кристоф (Папство у ХV веку),
Кампори (правда Лукрецију), Ројмонт (историја Рима), Џилберт (Лукре
ција у Ферари), Матањ (рехабилитација Александра VII), Ектон, Грегоро
виус (класична дела о Риму и о Лукрецији Борџији), Брош (папа и његова
ћерка), Селије, Ириарт (стандардно дело о Чезару), Бенуа (лик Чезара),
Фуми, Алвизи (Чезаре), Немеч (Целовец 1879), Оливје, Чакерт (ренесансне
папе), Леонети (три тома), Дал Ре, Лепинуа, Крејтон (историја папа), Оли
вер (Мадрид 1886) Гебхарт, Клеман (Борџије), Хефлер, Пелисје (акта
Александар VII — Луји XII), Штајнман, Сајмондс (ренесанса у Италији),
Минц (уметност), Лизини, Шницер, Корво (хронике о Борџијама), Пастор
(највећа историја папа), Земерау (кондотјери), Шуберт-Золдерн (Борџије
и њихово доба), Бонарди, Луцио (Изабела д'Есте и Борџије), Меноти, Бур
карт (класично дело о култури ренесансе), Вудворд (Чезаре), Пикоти,
Каталано (1921; Лукреција у Ферари; доноси и нов портрет њен), Пор
тиљоти, Сабатини (Чезаров живот), Гастин (Чезаре) итд.
Осим гомиле сувремених описа, летака, оптужби, хроника, слика
великих мајстора и разних успомена постоје о животу папе Александра
VI и мемоари Јоханеса Буркардуса, папиног шефа протокола — церемо
нијалмајстора. Услед великог интересовања за личност шпанског папе
ово је дело често преписивано, а средином ХVII века отпочело се и са
пштампањем значајних његових одломака. Целокупни записи објављени
су пре неких 70 година. Износе преко 1500 страна великог формата.
Главну пажњу је Буркардус обратио на оно што се тицало његове струке
и професије: церемонијама при разним пријемима, дочецима и свечано
стима. Огроман део његовог обимног дела сачињавају описи редоследа и
распореда личности при разним значајним догађајима његова службовања.
Он много пише о томе где је ко стајао, ко је све учествовао и био при
сутан, шта је ко чинио, какви су били покрети, гестови, поступци и радње
нечије, каква је била одећа итд. Због тога је оригинал Буркадисова дела
доста неприступачан за шире кругове читалаца које интересује ренесанса.
Немачки историчар Лудвиг Гајгер подухватио се да из обимног и
често заморног Буркардусовог дела начини један извод и пружи га, пре
веденог, својој публици. Гајгер је познат по својим издањима славног дела
Јакоба Буркарта „Култура ренесансе у Италији“. Ово велико дело које
је схватило ренесансу као целину (апстрахујући њену битну социјално
економску основу) било је у великој мери застарело. Многи његови ре
зултати били су ревидирани, нађено је много новог материјала; ствари су
добијале пунији и зрелији облик у модерној историографији, Гајгер је зато
дело издао у новом облику („онако како би га Буркарт данас написао“),

уносећи нове резултате науке и подешавајући га према достигнућима за
падне историографије, која је стално налазила нову грађу за повест ре
несансе. Овде је Гајгер показао велику ерудицију и поштовање према чу
веном делу, које је хтео „спасти“ за модернију публику. Али су се одмах
чули и приговори. Сматрало се да у Буркартову делу нису битни детаљи
и поједине чињенице него снажна визија и схватање целокупности једне
епохе. Енглези не мењају Гибона, иако је, што се тиче резултата његових
испитивања, скроз застарео и превазиђен. Тако се исто тражило да се и
Буркарт издаје без измена, као класично дело у развоју буржоаске исто
риографије о ери „младости“ и револуционарности буржоаске класе.
Међутим, Гајгерова компетенција за историју ренесансе остала је
ван сумње. И његов избор из Буркардуса начињен је зналачки и добро.
Овај избор даје низ одломака из Буркардусових мемоара, који ипак
чине складну целину и дају описе свих страна живота папе, Рима, Ита
лије за време Александра VI, онако како их је церемонијалмајстор видео,
доживео и забележио. Он приказује живот у „Вечном граду“ са његовим
карневалима, убиствима, (хрватски трговац дрветом у Риму, који живи
на својој лађи, на којој му је стовариште, видео је сваке ноћи како се у
Тибар бацају лешине тајом убијених људи; очуван је, у вези са једним
убиством, исказ трговца Марка, који је ноћио на своме броду у близини
словенскога коначишта; причу Ђорђа „Скјавона“ доноси и Буркардус,
овде се могло објаснити да ли је леш Чезаровог брата могао да отплива уз
Тибар или се ради о некој забуни), атентатима на истакнуте
личности, јавним пресудама и казнама, хапшењима и свечано
стима. Писца су занимали спољашњи видови догађаја и појава
и није покушавао да уђе дубље у ствари и збивања, а понајмање да
приказује друштвено-економско стање. То се особито види у његовим
исцрпним извештајима из разних свечаности, када детаљно описује
шта се одигравало, како је све изгледало, шта се све могло видети и ко
је нарушавао церемонијал. Кроз цело његово дело стално се опажа чему
је посвећена сва његова пажња и најзад — шта му је службена дужност
и посао. Ове његове слике крунисања, свадби, пријема, процесија, гозби
и низа сличних догађаја, у којима је он играо улогу церемонијалмајстора,
пружају изванредно важне податке за културну историју, а с друге
стране нас ненаметљиво и на занимљив начин уводе у живот владајућих
слојева ренесансног Рима.
Ненамештено и као очевидац он приказује и низ значајнијих до
гађаја онога времена. Од особитог су интереса његови записи о походима
Француза у Италији, о односу са Турцима, случај Савонароле, организова
ње бљештаве и уносне „Свете године“. Занимљива је мала збирка анек
дота које је Буркардус чуо од једног исповедника као случајеве из ње
гове праксе: ради се све о самим прекршајима који личе на Бокаћо
ве прИЧe.
Гајгер је своме избору из Буркардуса додао предговор, у коме је
опширно изнео порекло Борџија, прилике у ренесансном Риму и живот
самог Буркардуса. Овај је предговор преведен и у нашем издању Буркар
дуса (без обзира што нас никако не може потпуно задовољити), али је у
свом случају дошло до једне интересантне појаве. Већ са насловних стра
на књиге изостављен је наслов оригинала (Alexander VI und sein Hof,
nach dem Tagebuch seines Zeremonienmeisters Burcardus herausgeben von

Ludvig Geiger); испред предговора испуштена је ознака да следи Гајгеров
увод у мемоаре, а иза предговора нема ауторова имена, Да је дневник
преведен из Гајгерова избора, сазнаје се тек током читања предговора (за
који се не зна одмах да није можда већ сам Буркардусов спис). Додуше,
на крају књиге се у садржају ипак каже да је први део књите Гајгеров
предговор. Међутим, сам предговор је пун сакаћења и прескакања ориги
налног текста. Одјек Александрова избора у Немачкој и Пасторов опис
папиних одаја стварно су и могли бити изостављени. Али зашто су испу
штена оцена планова и перспектива Чезарових, мишљења о личности па
пиној и, например, три безопасне речи о жени папина сина? Зашто „са
резервом“ примати у преводу један случај папине радозналости приликом
брака Лукрецијина, када то аутор у оригиналу не чини? И зашто изостав
љати уљуђено, али ипак позитивно мишљење о вези Александра VI и
Лукреције? Строги Пастор каже на једном месту са одлучношћу и рези
гнацијом „jeder Rettungsversuch Alexanders VI erscheint fortan als aus
sichtslos”. Што се тиче Гајгерове углађености, такта и осећања мере у по
гледу догађаја из скандалозне хронике, не треба га сумњичити са те стра
не: он сам наводи да је један, иначе веома познат случај из живота па
пина, који Буркардуc као очевидац потврђује, у свом избору испустио.
Право је чудо да у предговору има чак и простих погрешака у пре
воду, „Der gekrankte Gatte“ постао је — обољели супруг, „erbaulich“ – угод
но - „Zinn” — цинк (додуше у препеву песме), а један дистих је преведен
са ИЗВрнути М. СМИСЛОМ.
Сам текст Буркардусових мемоара преведен је иначе живо, занимљи
во са сигурним осећањем језика. Са те стране је преводилац дао најбоље
што је могао дати.
Мислим да је требало донети макар карактеристичне, за што боље
схватање садржаја, слике папине породице, без обзира на то што
их нема у немачком оригиналу. Портрет Александра VI од Пин
турикија морао је неизоставно ући у књигу. Папа овде има Сладостра
сне шпанске усне, велики облапорни нос, око које не гледа у небо него
У земљу и у жене, танке обрве, лице које приказује ум, ли
шено сваке мистике; јако развијен потиљак показује велику снагу нижих
инстиката; мало чело одаје човека овога света, без мисаоне дубине. папа
је приказан у молитви, али нимало у екстази; руке се готово hису ни
склопиле: то су руке једног кнеза, које су навикле да благосиљају лепе
грешнице; он као да богу само наговештава гест молитве, док се уствари
и не моли. Изванредан је и Давинчијев лик Чезара, сликар је у духу своје
максиме (la pitture e una cosa mentale) преображавао људе и чинио то
да се из слике види њихов духовни лик. Чезаре је код њега загонетан,
ма да није ниуколико андрогин (код Леонарда су жене – Ђоконда –
вамп-блуднице и проблем, док су му мушкарци „трећи род“), кондотје
рова брада је знак мушкости, мала и чудна уста су сладокусна, уво отме
но, чело високо, за разлику од оца; дуги врат одаје да није мислилац, нос
му је чудан и фин као сечиво димискије, око будно мотри. чезаров лик
потсећа на приказе симбола извесних астролошких сазвежђа, са помало
источњачког у себи. Чезаре Давинчијев је човек у заседи (Рафаелов је
само отмен, властољубив, грамзив за влашћу, и може пасти у екстазу).
Пинтурикијева Лукреција дата је у форми светице. Овај гиздави, фини
сликар елеганције, који нема лепоте Рафаелове, величине Микеланђела

ни дубине Леонарда, дао је диван портрет папине кћери. Од гиздаве пре
фињености одеће, одудара чедно лице са малим, разблудним осмејком
(слика из Кома од непознатог мајстора сасвим је друкчијег карактера).
Исто тако мислим да би био врло користан један сасвим мали ко
ментар са објашњењима појединих личности и догађаја, јер књига сва
како није намењена само људима хуманистичког образовања.
Ово издање Буркардусових записа о папи Александру VI Борџији
изванредно је корисно. Њиме се омогућује широј заинтересованој публици
да се упозна са једним чувеним случајем из доба ренесансе, и то не кроз
научна дела (писана на основу података који обухватају све стране овог
предмета) ни кроз популарне па ни петпарачке књижевне саставе. Овде је
дан савременик непосредно, хладнокрвно (мада и у много чему ограничено)
износи слику ренесансног Рима и чувеног и озлоглашеног папе у њему.
И да је књига опремљена тако, да горње примедбе нису могле ни да се
појаве, ствар би имала још потпунији успех.
u/ Војноисториски институт ЈНА: Буне и устанци у Босни и Херцего

вини у XIX веку, Београд, 1952, стр. 170.
Војно историски институт ЈНА, руководећи се жељом да широј чи
талачкој публици пружи један преглед буна и устанака од 1809 до 1878
год., израдио је ову брошуру, која у кратким линијама обухвата један
дуг и значајан период Босне и Херцеговине. Служећи се објављеном ли
тературом и грађом, аутори у погледу чињеница, па и интерпретације тих
чињеница, нијесу дали ништа ново. Оно што би било ново, то је тежња
аутора да се у обраду унесе што више података војне природе,
За разумјевање побуна и буна у Босни и Херцеговини током XIX
вијека дат је опширнји преглед економско-друштвених и политичких
прилика Босне и Херцеговине у том периоду, који је условио такве дру
штвене односе. Питање развоја турског феудализма на нашем терену
уопште, и посебно у појединим њеним областима, још је предмет научног
ИСТраЖИвања.
Некадашња чврста зграда осмалиског феудализма, изграђивана за
пуних сто година, од Мехмеда Освајача до Сулејмана Величанственог, по
чела је крајем XVI вијека да се руши. Спахиски домен, основа турског
феудалног поретка, почео је да се шири. Још у првој половини XVI ви
јека, спахије су долазиле у посјед извјесних земања које им не припа
дају. Од средине XVI вијека имамо у Босни помена о куповини сељачких
баштина од стране турских феудалаца. Моћнији турски феудалци од
половине XVI вијека преотимају земље слободних сељака: војника, кне
зова филуриџија. Преотимање сеоског посједа од стране турских феуда
лаца није појава која се јавља само на нашем терену него и у осталим
крајевима Турске Царевине. Дакле, процес развијања турског феудализма
до краја XVI вијека кретао се у правцу јаче експлоатације поробљених
народа Турске Царевине. Ове тенденције развитка турског феудализма у
правцу јаче експлоатације поробљених народа Балкана, поклапали су се
са великим територијалним губицима, што је још више појачало тежњу за
експлоатацијом. Тај процес за појачаном експлоатацијом сељаштва од
стране феудалаца-спахија показује се у насилном одузимању сељачких
имања и претварању сељака у кметове или чифчије. Овај процес познат

под именом читлучење коначно се развило да тлу Босне у XIX вијеку.
Централна власт ограничавала је спахије кад је била јака. Раја је
имала формално право жалбе на поступке турских феудалаца према њој.
Али у овом периоду централна власт није имала више снаге да се обра
чуна са моћним феудалцима. Најкрупнији феудалци у појединим провин
цијама претварају се у олигархију и претстављају готово самосталне др
жаве. Ова супротност између централне власти са султаном на челу и .
феудалаца, поред основне супротности између турске феудалне државе
у цјелини и поробљеног народа, остаће кроз цио ХVIII и готово цио
XIX вијек.
У таквим околностима централна власт је настојала да реформама
које не би дирале суштину друштвене структуре турског феудализма,
ограничи самовољу феудалаца. У суштини реформе су ишле за консоли
дацијом саме феудалне класе у цјелини, иако је та привилегована феу
дална класа устала против њих. Те супротности између централне власти
и феудалне класе најјаче су се показале у Босни, гдје је специфични
историски развитак условио истицање и јачање феудалаца. Основна ка
рактеристика развоја Босне и Херцеговине у ХVIII и првој половини
XIX вијека била је убрзани процес распадања спахијско-тимарског система и
увођење читлучких односа, тојест јачање феудалне класе како у односу
према централној власти тако и према сељаштву. Сасвим је разумљиво
да је ова ојачала класа-беговат настојао да узме и сву политичку власт
у своје руке, и да је сваки реформни покушај централне власти наишао
на огорчен отпор. Борба између централне власти и феудалаца у Босни
завршена је фактички побједом беговата. Спроведене административне
и војне реформе нијесу погодиле друштвени и економски положај бего
вата. Спахилук као преживјели друштвени однос укинут је, али ново
стање које је санкционисала централна власт значило је озакоњење те
шког положаја сељаштва. Незадовољство сељачких маса натерало је тур
ску владу да законским путем регулише кметовске односе. Том покушају
одупрле су читлук-сахибије, а огорчење самих маса стално је расло.
Положај сељачких маса у Босни и Херцеговини у XIX вијеку све се више
погоршавао. Овај период се одликовао страховитом експлоатацијом кроз
огромни број дажбина које је сељак имао да плаћа. Држава, читлук –
сахибија, чиновништво, закупци пореза, трговци, више свештенство, вој
ска, све се то било сјатило на сељака, чије су привредне могућности
стално опадале, а тражења од њега стално расла. Под притиском поја
чане феудалне експлоатације и зачетка капитализма, који показује сву
своју прождрљивост, сељак се нашао у безизлазном положају. Он се на
шао у положају да брани свој голи живот и да се одлучно бори за сло
боду, што је за њега значило борбу за слободну земљу, а то се могло само
постићи у националној држави. Тако је борба против националног и кла
сног непријатеља добила национални карактер. Ова борба показа се у
низу буна и побуна народа Босне и Херцеговине током XIX вијека. Други
дио ове расправе посвећен је том питању.
У низу буна и побуна у Босни и Херцеговини у XIX вијеку несум
њиво је најзначајније како по свом трајању и облику тако и по поли
тичким последицама буна од 1875 године. Али тој великој буни претходио
је низ локалних мањих и већих побуна, кроз које се народ васпитавао на
отпор. Таква једна буна која је избила у вријеме Првог српског устанка
1809 год. имала је више карактер појачане хајдучке борбе, позната је под
именом Прва Машићка или Јонићева буна, позната под тим именом што
је центар покрета био село Машићи, а њен вођ. Јован Јончић. Слична
буна, позната је под именом Јовичине буне. Јовица Илић родом из Бање
Луке 1834 год. организовао је сељаке из неких села Дервентског среза.
Ова буна је одмах угушена.
Посебни карактер имале су три буне у Херцеговини под воћством
војводе Луке Вукаловића. Буне су вођене уз активну подршку Црне Горе,
што је сваки пут Црну Гору доводило до рата с Турском. Тако су ове три
буне изашле из чисто унутрашњег сукоба турске царевине и дали им ре
алнију основу за успјех. Ове буне изазвале су посредовање европских
сила, и њихову заинтересованост за догађаје у Турској Царевини. Свака
побуна у турској царевини у другој половини XIX вијека озбиљно је по
кретала „Источно питање“ и изазивала интервенцију великих сила. Та
интервенција сводила се на спречавање револуционарног покрета у Босни
и Херцеговини.
У низу ових буна и побуна познате су још двије значајније буне у
Босни: сељачка буна у Посавини и Босанској Крајини 1853 год. И једна
и друга буна, слабо организоване без средстава и подршке са стране,
биле су у првим сударима са надмоћнијом турском војском брзо угушене.
Основна слабост свих ових буна и покрета шездесетих година XIX
вијека у Босни и Херцеговини јесте изолованост, неповезаност, слаба ор
ганизованост, хајдучки начин вођења борбе, недовољно изражена идеј
ност. Изузетак чини покрет под Луком Вукаловићем који је имао изра
зито национално-ослободилачки карактер. Остале буне имале су више
стихијски карактер. Сви ти покрети у крајњој линији ишли су за рушењем
турске феудалне власти. Специфичне друштвене прилике у Босни, вјер
ска и национална подвојеност биле су озбиљне препреке за заједничку
борбу. Најборбенији и најреволуционарнији дио било је српско становни
штво. Његова је свијест била општесрпска и показивала се у осјећању за
једничке припадности осталим Србима, у првом реду у Србији и Црној
Гори. Зато је сасвим разумљиво, што Срби из Херцеговине воде борбу с
ослоном и покровитељством Црне Горе. Великосрпска пропаганда из
Београда, на чијем челу је био И. Гарашанин, имала је живог одјека и у
Босни. У самој Босни интелигенција живо ради на идеолошком уздизању
сељачких маса, на јачању националне свијести. Цио овај рад служио је
као припрема великим догађајима у Босни и Херцеговини, који су по
чели 1875 год. Последњи дио ове расправе посвећен је том питању.
Несумњиво је да је овај устанак био врхунац ослободилачке борбе
народа Босне и Херцеговине у XIX вијеку против турског феудализма.
Ова буна је показала да сељачке масе својим сопственим снагама могу
побољшати свој положај. Устанак је изазвао активно мијешање Црне Горе
и Србије, што је довело до рата против Турске. Већ од самог почетка
устанка, европска дипломатија је узела активног учешћа да смири уста
нак. Посредовањем код Порте, велике силе су настојале да Порта, безна
чајним уступцима смири устанике. Тиме су биле настојале да отупе ре
волуционарни карактер устанка. Тако је покрет од самог почетка изишао
из оквира унутрашње побуне једне покрајине Турске Царевине и постао
европско питање. На тај начин, и поред низа унутрашњих слабости самога
покрета, он је морао завршити онако како су ондашње европске силе дик

тирале ријешење. Мијешање Црне Горе и Србије у ствари устанка и њи
хов рат против Турске био је значајан моменат како за развијање самог
устанка тако и за активност европске дипломатије, а у првом реду Аустро
Угарске и Русије, као главних партнера на Балкану. Иако су можда
владајући кругови Србије и Црне Горе „сматрали присаједињење Босне
и Херцеговине као проширење домена своје власти“, ми не сматрамо, како
аутори то мисле, да је то „умањило ефекат револуционарних покрета“.
Чак и када би ондашњи владари Црне Горе и Србије баш тако и мислили,
то не би значило „да само промјенимо некрштене ефендије, чалмоносце,
на крштену и углађену господу цилиндраше“, како је писао Васа Пе
лагић 1880 године. Србија и Црна Гора биле су независне; Србија се већ
дуже времена налазила на путу капиталистичког развоја; сељак је био
слободан иако је подносио све тешкоће првог развоја капитализма. Буна
у Босни и Херцеговини од 1875 год. у суштини је сељачка буна против
феудализма, а и Србија и Црна Гора биле су већ далеко од тога. Да је
буна успјела, и да су се ови крајеви ујединили са Србијом и Црном Гором,
несумњиво је да би сељак постао слободан. Међутим, окупацијом од 1878
год. почео је нови период експлоатације и феудалне и капиталистичке. И
не само то. Окупацијом Босне и Херцеговине, Аустро-Угарска је угро
зила опстанак и саме Србије и Црне Горе. А баш национална независност
ове двије наше државе, и поред борбе поробљеног народа не само Босне
и Херцеговине, него и осталих наших поробљених народа у Аустро-Угар
ској, јачала је отпорну свијест и снагу ових народа, који су борбу против
Аустро-Угарске везали за слободу Србије и Црне Горе. Друго је питање
како се та ослободилачка улога Србије (Црна Гора је у овом случају от
пала) претворила у покровитељску, великосрпску, а не равноправну, брат
ску како је то требало. Данас смо ми ријешили то питање. Али у историји
не треба, и не може се тражити оно што би данас нама конвенирало.
Глигор Станојевић
|
Х Ј. Живко Стани сављевић, Кумановска битка, Београд, 1951, 8.
Аутор ове књиге, генерал у пензији Живко Станисављевић, био је
руковођен, како у уводу истиче, тежњом да је „. . . потребно упознати се
са суштином операције са којом је почео српско-турски рат 1912 године
из којих је проистекла Кумановска битка“. Ради правилнијег схватања
Кумановске операције аутор је користио као извор и „Успомене“. Зеки
паше (из „Ратника“ за 1925 годину, август-септембар).
Основни недостатак ове публикације, која је намењена не само вој
ним стручњацима већ и ширим круговима, јесте у отсуству озбиљне ана
лизе свих оних друштвених, политичких и економских чинилаца у Србији
и осталим балканским земљама и анализе међународних односа из којих
је проистекао балкански рат. Јер популарне војне публикације ако су
лишене такве анализе претварају се просто у нешто што личи на ратну
игру двају генералштабова, корисну само за војно-стручну наставу.
О војно-теоретским закључцима, којих у књизи има прилично, ми
не желимо детаљније да говоримо, већ скрећемо пажњу на јавну кри
тику која је у том правцу већ учинила неколике оправдане примедбе
(види о томе чланак Б. Симића – Београдске новине, бр. 1, 2, 3 и 4 из 1952
године). Критика је оправдано истакла да аутор Станисављевић није до

вољно нагласио војничку спрему заиста талентованог српског војсковође
војводе Радомира Путника. Такође нам се чини оправданом примедба да
аутор није довољно истакао чињеницу да је Кумановска битка била за
иста у војном погледу битка у сусрету.
Али поред свега тога ова ће књига бити врло корисна, јер обра
ћује догађаје наше блиске прошлости у којима је српски народ показао
велики Хероизам.
Б. Павићевић.
Ч Неколико брошура Трише Кацлеровића из историје радничког по

крета и социјалдемократске партије у Србији
IИсторија радничког покрета у Србији још није написана. Савреме
ници су дали извесна објашњења ових или оних појава, и затим још изве
стан број чланака пригодом значајних догађаја или датума. Буржоаска
историографија дотицала се питања радничкога покрета, али не у оном
опсегу у којем се и сам покрет развијао, а далеко од тога да му признају
важност и улогу која му припада. У делима која говоре о историји Србије
у времену када се раднички покрет у њој почео развијати, оцена покрета
своди се на потцењивање и идеологије, и снага, и носилаца његових. Па и
касније, када и уколико се третирало питање историског развоја србије,
радничком покрету није дато ни довољно пажње ни довољно места. Да
нас, када је у нашој земљи посвећена пуна пажња и помоћ у сваком по
гледу развоју социјалистичке научне мисли, осветљавање радничког по
крета у историској перспективи нужно се намеће. Како, где и зашто је
у Србији дошло до првих почетака тога покрета, његове снаге, поставке
проблема, улоге у животу и развоју радничке класе, то су основна пи
тања која захтевају дужу студију и анализу. Драгоцени су стога и
најмањи прилози, који иду за решавањем ових питања који ма
и у најмањем опсегу бацају светлост на борбу напредних снага у Србији
XIX и почетком ХХ века. Досада објављена грађа, која се односи углавном на
личност, живот и дело главних носилаца покрета, само је почетна фаза
у изучавању тога покрета. Ми нажалост још немамо публиковану грађу
ни за једно питање у целини. Осећа се за публикацијама такве врсте ве
лика потреба, у првом реду мисли се на грађу о Светозару Марковићу и
другим истакнутим личностима и значајним догађајима из развоја соција
листичке мисли, социјалдемократске партије и синдикалних организација
у Србији. Ту и тамо, како је већ напоменуто, фрагменти постоје, али це
лине нема. Намера појединих издавача, да у низу публикација мањега
опсега допринесу попуњавању ове празнине, добра је и за похвалу. Али,
то су публикације научно-популарног карактера, у величини 3-5 табака,
што ни у ком случају не може бити довољно, и не би се смело остати само
на томе. Јер, потребно је на читав раднички покрет, путем систематског
издавања грађе и студија, бацити пуну светлост и проанализирати добро
све појаве. Истовремено је нужно и поједина дела, потекла раније из пера
појединих учесника, подврћи критичком расматрању, с обзиром да њи
хови погледи, иако често и добронамерни, ипак нису били сасвим и увек
на линији марксистичке науке.
Социјалдемократска партија у Србији, развијајући се у условима

када је и пролетаријат Србије бројно јачао зависно од развоја капитали
зма, имала је пред собом много прилика у којима је требало реаговати.
Развој и јачање буржоазије носило је собом и развој њених погледа на
државу, класне односе и експлоатацију, тако да је све то скупа водило
ка заоштравању односа између капиталистичке класе и младих генерација
пролетера. У таквој средини, где је државни апарат као оруђе буржоазије
био позван да јој и служи, радничка класа је проговорила преко своје пар
тије, социјалдемократске, као и преко своје класне синдикалне организације
поникле у крилу партије. Социјалдемократска партија је ступила на арену
политичког живота Србије опремљена са релативно мало искуства, а било
је нужно свакодневно ступати у борбу са разним негативним појавама.
И путем живе речи, и путем штампе и парламентарних акција, деловале
су младе снаге социјалдемократије. Резултати тих акција, некада пози
тивни, покаткад и негативни, служили су и као мерило снаге и зрелости
покрета, али истовремено и као огледало правога стања буржоаске демо
кратије и њених диктатура, које су се у томе временском раздобљу сме
НЕ, Ива Ле.
Триша Кацлеровић, данас један од ретких живих учесника у свима

окршајима кроз које је прошла социјалдемократска партија, у низу ра
дова мемоарског карактера, освежава сећање на те дане. Ове брошуре
су утолико интересантније уколико су и непосредни одраз гледања на до
гађаје једног од руководећих личности саме партије.
До данас је објављено, како је нама познато, свега 8 брошура, од
којих су раније 2 под насловом: Мартовске демонстрације и мајски пре
врат 1903 године, и Прва самостална радничка организација у Србији,
које су у нашем часопису већ приказане. И у осталим брошурама, које ће
бити предмет овога приказа, оцртава се улога социјалдемократске партије
Србије у разним конкретним случајевима. Међу издатим брошурама по
стоји извесна повезаност у том смислу што обрађују материју у вези са
развојем социјалдемократске партије, а са друге стране због тога што им
је и начин обраде врло сличан. Штета је што издавачи нису више повели
рачуна о наведеним чињеницама, јер би издавање овако повезане материје
у једној едицији — библиотеци имало више логичнога реда и ефекта. Но
надамо се да ће све то бити употпуњено и исправљено објављивањем це
ЛОкупних Мемоара ауторових.
Прелазећи на приказивање овог низа брошура, напомињемо да се ни
смо држали реда по коме су оне излазиле из штампе, већ хронолошког
принципа, уколико је то овде било могуће остварити.
Радничко законодавство у Србији пре Првог светског рата,

Београд, изд. Народне књиге, 1952; стр. 1–66; 89.
Једна од парола исписаних на застави радничког покрета у Србији

у ХIX и почетку ХХ века била је борба за регулисање радничких права за
коном. Питање радничког законодавства постојало је у Србији све акту
елније, а социјалистичка штампа (Социјалдемократ, Радничке новине),
истицале су на својим ступцима потребу доношења радничког За КОНОДа Б
ства. Тада је то било све што је учињено и за регулисање такве потребе.

Доцније, када се од 1901. године почео формирати раднички покрет, покре
нуто је први пут у Србији ово питање у два маха, 1901 и 1902, у Народној
скупштини. Озбиљне акције за решавање и доношење радничког законо
давства развиле су се тек после оформљења социјалдемократске партије
и Радничког савеза 1903 године. И 1903 године на оснивачком конгресу
Радничког савеза, а затим 1904. године на II конгресу, у двема резолуци
јама било је врло опширно изнет захтев за радничко законодавство, и за
штитно и социјално. Зборови, митинзи, штрајкови, уличне демонстрације
и штампа, били су допуна ових резолуција, — а одвијали су се у огром
ном броју за оно време. Владајућа класа, односно њени претставници на
власти, схватили су после тога сву озбиљност питања, и пришло се про
јектовању законског предлога. Почев од 1904. године, када је био донет на
црт, и све до 20. маја 1910 године, када је у Народној скупштини најзад
изнет на дискусију пети пројект Закона о радњама, одвијала се стална и
упорна борба радничке класе за законодавство, које је тражено и на ве
ликим митинзима и на демонстрацијама и интерпелацијама у Скупштини.
У даљем излагању дата је дебата у Скупштини, која се развила при до
ношењу Закона о радњама, са детаљном анализом претреса и говора по
јединих учесника. Тиме се завршава први део брошуре.
Други део брошуре почиње годином 1911, и обрађује питање борбе за
извршење радничкога законодавства, која се развила већ одмах по доно
шењу Закона. Послодавци нису били задовољни Законом о радњама, и
грубо кршећи његове одредбе, показивали су не само непоштовање, већ и
непризнавање Закона. Појаве прекорачења раднога времена законом ре
гулисанога, Затим упраЖњавање рада. ПОД ОстаЛИМ ТешKИМ И НедOЗВОЉe
ним условима, били су озбиљна сметња спровођењу у живот донетог За
кона о радњама. Радикалска влада, тада на власти, са своје стране није
ништа предузимала да ове сметње уклони, и изгледало је по свему да
чак и штити прекршитеље Закона, што није било невероватно, јер је ова
влада и била најизразитији претставник послодаваца. Борба за примену
Закона о радњама одвијала се још дуго са несмањеном жестином, која је у
свему била равна борби вођеној за доношење истога Закона.
Српска социјалдемократска партија према сељаштву, Београд,

изд. Народне књиге, 1952; стр. 1-73; 8°.
Борећи се истрајно за права радничке класе, за побољшање њених
животних и радних услова, за стварање нових кадрова оданих социјали
стичкој мисли у редовима радничке класе у Србији, социјалдемократска
партија није занемарила ни однос према сељаштву. Чињеница да је Ср
бија била претежно аграрна земља, са 80% сеоског становништва, које се
као класа раслојавало, сиромашило и пропадало, развој капитализма. У
граду и на селу деловао је углавном разорно на основне масе сељака, и
стварајући на једној страни танак слој сеоске буржоазије, свакаквих зе
ленаша и шпекуланата, истовремено је пролетаризовао масе сеоског ста
новништва, зеленаши су више од свих разапели били своје мреже, У које
су се све више заплитали сиромашни сељаци. Пореска политика државе,
нимало боља, теретила је сељаке разним дажбинама, под чијим су се те
ретом плећа сељака све више повијала. Јавне продаје сеоских имања ре
зултирале су на крају односа између државе и сељака. Социјалдемократ
ска партија је уочила проблематику села и поставила је на својим кон
гресима, већ је на II конгресу Партије 1904. године било речи о сељаци
ма, а исто и 1905 године, само што ови конгреси нису решавали о сељач
ком питању у целини, већ дотицали само питање агитације међу сеоским
пролетерима. Међутим, осми конгрес Партије, одржан 1910 године, по
ставио је био на дневни ред аграрно питање као засебну тачку. Димитрије
Туцовић је поводом тога писао у часопису „Борба“ (1910):
„ . . . Међутим нема ниједнога другог питања које има тако велики
теоретски и практични интерес за социјализам, као што га има данас
аграрно питање . . .“
Следећих година 1911, а затим 1912 године на ванредном конгресу
Партије расправљало се о питању рада Партије на селу. Као резултат
овако постављеног питања рада Партије на селу, а осећајући присталице
у редовима сеоских гласача, социјалдемократска партија на изборима
за Народну скупштину године 1912 истиче и кандидатске листе по селима,
и добија два мандата, односно у шест округа 18.972 гласа.
Иако непотпуна, излагања у овој брошури ипак дају слику стања
које је владало у односима социјалдемократске партије и сељаштва, и то
у оним данима када социјалдемократска партија бележи своје прве успе
хе на ширем повезивању са МасаМа.
Крагујевачки кравал, Београд, изд. Народног универзитета 1951 |

стр. 1–56; 89.
2. Милитаризам у Србији, Београд, изд. Народног универзитета |
1952, стр. 1–63; 80.
У наведеним брошурама третира се једно врло важно питање по

сматрано са два аспекта. Наиме, милитаризам какав се био развио у Ср
бији, стајао је насупрот народу; војска није била заштитник народа и на
родних интереса и нарочито су радничке масе гледале у војсци носиоца
насиља, неморала и корупције. До јавнога сукоба дошло је баш из ових
разлога на дан 29. јуна 1904. године. Познат под именом Вартоломејска ноћ
у Крагујевцу, или Крагујевачки кравал, негде назван и Крагујевачки по
кољ, овај догађај је разоткрио пред лицем читаве јавности односе између
војске и грађанства. Без икаквога повода, обесни официри напали су не
колицину мирних грађана, што се затим претворило у читаву битку, у
којој су грађани, ненаоружани и добронамерни, pђаво прошли. Каракте
ристично је да је социјалдемократска партија окривљена као потстрекач.
ових нереда, и да су њени функционери прогоњени и малтретирани. Став
владе и министра војске као и осталих претставника власти био је упе
рен на одбрану војске. Како се види и из дискусија вођених поводом овог
догађаја и поднетих интерпелација ондашњег социјалистичког посланика у
Народној скупштини др. Михајла Илића, кривци су били официри. Заслу
жену казну ипак нису добили, јер би то значило попуштање од стране
буржоазије. Војска је тада, како се по свему види, водила прву реч, и ужи
вала је општу пажњу и заштиту буржоаске владе. Да скандали у војсци
и у питањима много осетљивијим нису били реткост, доказују догађаји
које аутор износи у другој брошури. Са овим аферама и скандалима от
почето је још године 1874, када је искрсла афера са чутурицама, шиње
лима и војничким мањеркама.
Овога пута реч је о аферама које су се одиграле непосредно пред
балкански рат, пре и у току Првог светског рата. То су биле следеће афе
ре: Влајић-Рашић, афера око набавке брзометних батерија, пескарска

афера, и опанчарска афера. Све ове афере наносиле су огромне штете
у првом реду народу, јер су средства буџета намењена наоружању војске
трошена неодговорно и немилице. А војска којој је било упућено толико
патриотских тирада, која је имала да буде центар пажње, сносила је на
својим леђима последице ових злоупотреба. Беспримерни херојизам који
је српска војска показала у Балканском као и у Првом светском рату
утолико је већи када знамо под каквим су се условима њени војници бо
pили. Почев од оружја, које је било неисправно, затим неисправне муни
ције, а обувени у труле опанке и нахрањени хлебом од песка, борци су
ипак очували морал. Али, у многим војним историјама и другим публи
кацијама о томе нема помена. Све је тамо завијено у један вео патрио
тизма, тако да се поред војника-хероја и официра, који су се храбро бо
pили и исправно држали, провлаче и они официри-шпекуланти, проузро
ковачи злоупотреба и несрећа. Њихова улога није довољно ни осветљена
ни наглашена. Није довољно било истаћи да је већина била добра, већ је,
како нам се чини, исто толико важно, ако не и више од тога, истаћи рад
корумпиране мањине, јер је она била кадра да баци љагу на војску, да
код народа створи омразу противу те војске, и да милитаризму у Србији
да посебну боју, какву милитаризам у многим земљама Европе, упркос
њиховом капиталистичком систему, није имао. Милитаризам у Србији био
се, по речима аутор ОВИМ, раЗВИО у право Чедо КапитаЛИСТИЧКОГ друштва,
са свима привилегијама. А таквом привилегованом чеду било је онда све
допуштено. И крало се стога, како аутор анализира, јер је војска била
„светиња“, и јер нико неће помислити да се тако и овде могло што дога
ћати. А на крају, обично се кривцима на неки начин нашло оправдање"
уместо казне, следовао би нов чин и положај; социјалдемократска странка
била је једина доследна у откривању свих злоупотреба и оцртавању ми
литаристичког система у пуној светлости. Писац, некада активни учесник
у тим акцијама, завршава овим речима: „Да ли је српска социјалде
мократска партија откривањем, и гоњењем ових афера бар нешто помогла
земљи и народу?“ Мислимо, да је њена прогресивна улога овде јасна.
доизиле извора __ __
Цимервалдска конвенција-Апел српских социјалиста цивилизованом

свету, Београд, изд. Народног универзитета; 1951; стр. 1–80; 89.
У овој брошури се излаже рад тзв. Цимервалдског покрета, који то
име носи по конференцији социјалистичких партија одржаној у Швај
царској, у месту Цимервалду. Циљ ове акције био је да се спречи односно
обустави даље уништавање човечанства у Првом светском рату. Друга
конференција, сазвана је била у Кинталу, исто тако у Швајцарској, али
је уобичајено да се она зове Друга цимервалдска конференција. На првој
Цимервалдској конференцији није била заступљена Српска социјалдемо
кратска партија због тешких ратних прилика, како то писац обја
шњава, али је на другој била заступљена и то баш преко аутора
ове брошуре, друга Трише Кацлеровића. На конференцији у Кин
талу друг Кацлеровић се сусрео и са Лењином. Том приликом је Лењин
одао признање држању социјалдемократске партије Србије овим речима:
„... НБегова партија (мисли се на Партију друга Кацлеровића, тј. Српску
социјалдемократску партију) и он лично у парламенту говорили су и гла
сали против рата и против ратних кредита и то још под изузетно тешким
околностима за њих. Као што је познато, њихова земља је нападнута од
једног империјалистичког блока, сада већ и окупирана; она се нашла у

положају да брани своју независност и самосталност. Притом, за ову земљу
односно нацију још није решено национално питање, па ипак, они су
устали против рата и ратних кредита јер је за њих овај рат империјали
стички рат, јер се њихова влада везала за један империјалистички блок.
Они су тиме дали сјајан пример верности основним принципима међуна
родног револуционарног пролетаријата.“
Конференција у Кинталу донела је три важне одлуке: манифест.
народима целога света против рата, резолуцију о ставу пролетаријата
према питањима мира, и резолуцију о држању Бироа социјалистичке
Интернационале у току рата.
То је уједно и био крај Цимервалдске акције, јер је она са изби
јањем Октобарске револуције 1917 године изгубила била свој значај.
На осталим страницама ове брошуре донет је текст под насловом
„У одбрану Руске револуције“, раније публикован у „Радничким нови
пама“ од новембра 1919 године, уз који овога пута следи и коментар.
Други део брошуре садржи „Један апел српских социјалиста циви
лизованом свету“, који је Српска социјалдемократска партија објавила у
Штокхолму, приликом сазива једне социјалистичке међународне конфе
ренције, која се и није одржала. Том приликом су изнети и Меморандум
српске социјалдемократске партије о рату и миру, који је заједно са ме
морандумом Српске социјалдемократске партије о стању у окупираној Ср
бији отштампан у књизи „Штокхолм“, публикованој на француском је
зику. Меморандум о стању у окупираној Србији отштампан је у засебној
брошури на француском језику под насловом „Un appel des socialiste Serbes.
au monde civilisić. Аvec préface de Camille Huysmans. Uppsala 1917“
Меморандум је објављен у преводу 1950 године у издању Историског
архива КПЈ, III, 1950, 288-309. Меморандум садржи следеће главне одељке:
Уочи окупације и за време катастрофе, Окупација, Пролаз немачких
трупа, Област окупирана од стране Аустро-Угарске (Економска ситуација,
Политика исхране, Политичка ситуација, Интернирање), Област што ју је
окупирала Бугарска (Политика денационализације, Депортација и истреб
дњиваље српског становништва), Закључак.
Закључно са овом брошуром завршава се излагање Трише Кацле
ровића о најважнијим моментима из развоја Социјалдемократске партије
у Србији. Следећа брошура односи се већ на период старе Југославије,
када је била основана Комунистичка партија Југославије. За предмет из
лагања узета је „Обзнана“, акт уперен против Комунистичке партије Југо
славије од стране државе. То је истовремено био и акт против свих син
дикалних организација, које су се легално бориле за побољшање услова
радничке класе. Брошура носи наслов:
Обзнана, (29 децембар 1920), Београд, изд. Рада, 1952. 1–81, 89.
У брошури је дат текст плаката, који је уствари претстављао зло
гласну „Обзнану“, а који је био издат 29 децембра 1920 године и излепљен
по читавој земљи. Њиме је забрањена свака комунистичка пропаганда и
делатност. Осим тога обрађен је детаљно сам догађај у вези са доношењем
Обзнане, и то, прво, стање које је владало у земљи пре доношења Обзнане,
затим стање и рад Социјалистичке партије Југославије (комуниста) пре
доношења. Обзнане, на успех комуниста на изборима за Народну скуп
__
----
штину. Изнети су, даље, детаљни подаци о протестном збору који је одржан
уочи доношења Обзнане, а који је био сазван у знак протеста против на
сиља која је влада предузимала против рудара. Врло је упечатљив опис
самога момента појаве Обзнане, која је изненадила све, као и они први дани
одмах после тога. Био је заказан генерални штрајк за 30 децембра, али до
њега услед ове неочекиване ситуације није дошло. И Уставотворна скуп
штина која је тих дана заседала узела је у претрес Обзнану, на основу ин
терпелација које су поднели Народној скупштини комунистички посланици.
После Обзнане дошао је на ред и формални законодавни акт државе,
којим је она прогласила заштиту државе. До доношења Закона о заштити
државе постојало је још једно легално упориште кумуниста посланички
клуб са 58 посланика. Међутим, Закон о заштити државе коначно је сли
стио сваку легалну делатност КОМуниста.
Оцењујући делатност Комунистичке партије у овоме периоду, тј. од
њеног стварања до Обзнане и Закона о заштити државе, аутор сматра да
је у овоме раздробљу борбени пролетаријат имао великих успеха и под
вига, али да га руководство Партије у најважнијим моментима није во
дило како треба. Друг Тито, пак, оцењујући рад КПЈ у прошлости, на V
Конгресу КПЈ каже за овај период: „Фракцијска борба унутар руковод
ства почела је већ 1920 године и узела врло оштре облике по питању
оцјене политичке ситуације, по питању стратегије и тактике Партије.“
(V Конгрес КПЈ, Култура, 1948, 31). То је био један од узрока што је
било у данима појаве режима Обзнане и Закона о заштити државе и по
грешних потеза у одређивању тактике, коју је Партија тада имала да
остварује.
Делатност и развој Српске социјалдемократске партије утолико је
важније посматрати, нарочито у развитку њеном, у оним данима када
раднички покрет у Србији добија шири замах, и када постаје једна оз
биљна снага у политичком животу њеном. Исто тако важне су унутрашње.
борбе које су се развијале између чланова покрета, а које су водиле раш
чишћавању схватања, и правилном постављању ствари. То утолико пре
што је после 1920 године КПЈ била развила своју делатност углавном
преко илегалног рада, и што су се нашли људи који су себе називали
социјалдемократима, а који су уствари били издајници радничког по
крета. Јер, како другачије правдати поступак власти према њима, који је
био и попустљив и омогућавао им рад, када је осталима то било забра
њено. Корени таквога схватања потицали су још од раније, али је Српска.
социјалдемократска партија са њима углавном увек на време рашчиш
ћавала сем изузетно у току рата, када су опортунистички елементи у
партији, после смрти Димитрија Туцовића, узели маха.
Прилоге Трише Кацлеровића за изучавање историјата радничког
покрета и Социјалдемократске партије у Србији, данас када још немамо
довољно осталога материјала за социјалистички покрет у Србији 1900-1919.
(Том III. Историског архива КПЈ, Београд, 1950), можемо само поздравити
као допринос научном проучавању овог покрета Србије.
Даница Миљковић
u Сер г и је Д и ми тр и је ви ћ, Страни капитал у привреди бивше

Југославије, Београд 1952; 80, стр. 43.
У току 1948. и 1949. године објављена је у „Економисту“ бр. 3-4/1948 и
1-2/1949, а затим и као посебно издање студија Сергија Димитријевића под.
насловом „Карактеристике индустрије и рударства бивше Југославије“.

У овоме је раду поред осталих покренуто и питање учешћа страног ка
питала у развоју рударства и индустрије. Будући да се развој свих при
вредних грана у старој Југославији одвијао у условима капиталистичког
НачиНа производње, ГДе регулатор Ове производње НИСу у ПрвOM реду
биле потребе заједнице, већ профитна стопа, уследио је томе подобан и
нужан распоред производних снага, као и одговарајући начин развоја и
напретка ових производних снага. При томе треба имати у виду да је Ју
гославија на пут капиталистичког развитка, због специфичности свога
историског развоја, ступила прилично касно, и то управо онда када се у
другим капиталистичким земљама процес капиталистичког развоја нала
зио већ у фази империализма. Односно, да се све то одвијало тада, када
је извоз капитала освојио одлучујуће место у односима између капита
листички развијених и заосталих земаља. Тада су и улози страних ка
питалу у привреди старе Југославије осетно нарастали, а тиме се и вла
давина крупног финансиског, монополистичког капитала иностраног
порекла учвршћивала.
При обради питања страног капитала у привреди старе Југосла
вије аутор је анализирао све појаве које су претходиле и пратиле осва
јање наше привреде од стране иностраних капиталиста, и које су најзад
настајале као последице оваквога процеса. Распоред грађе у брошури из
вршен је стога тако, да је проблем обухваћен са свих страна, водећи
притом рачуна о принципима историског излагања.
Први део излагања у споменутом делу обухвата податке о пореклу
странога капитала у нашој привреди почев од XIX века (Француски ка
питал у Мајданпеку од 1859; оснивање прве српске банке са улогом
аустриског капитала 1869 г.). Идући ка ХХ веку, бројно јачају капита
листи-инвеститори, као и број земаља из којих су ови пореклом, међу
којима се истичу Аустро-Угарска, Француска и др. После 1918 године све
то узима још веће размере. Објективни услови били су врло повољни за
улагање страног Капитала и допрИНОСИЛИ Су да се раЗМере улагања све
више шире. Јефтина радна снага и низак животни стандард југословен
ског радника, природна богатства наше земље, нарочито рудна, корум
пирана власт и најзад борба страних капитала за освајање тржишта,
били су, укупно узев, одличне гаранције за високу профитну стопу, па и
за екстра-профит. И тако, захваљујући и условима у самој земљи, и ко
ришћењу тих услова од стране капиталиста разних националности, у
Југославији се коначно развила владавина међународног финансиског
капитала, а читаве привредне гране постале су прћија међународних
INTO HOTTOJIа.
Даље у сажетом прегледу, не упуштајући се много у анализу изне

тога, аутор даје низ података из разних грана привреде, где је страни ка
питал био пласиран. Величина удела у целокупној привреди приказана
је у трећем делу. Износу страног капитала и његовом пореклу посвећен
је четврти део брошуре. Интересантно је да прво место у статистичком
прегледу порекла иностранога капитала припада Швајцарској. То је тако
зато што код Швајцарске 56% отпада на њену посредничку улогу. Она
је била главна финансиско-стратегиска база крупног међународног фи
нансиског капитала најразличитијег порекла (америчког, мађарског итд).
Међутим, водећа улога припадала је енглеCKOM И аустро-Немачком Капи
20
талу. Но поред тога, цифра од 9 милијарди 400 милиона динара пред

ратних, колико је сачињавао целокупан износ уложеног капитала про
рачунатог на основу званичних података, не даје целокупну слику, коју
треба допунити и средствима улаганим у виду кредита. Тада се величина
учешћа иностраног капитала још много увећава.
Несумњиво је једно од најинтересантнијих места у брошури-изла
гање које расветљава систем владавине страног капитала. Почев од си
стема учешћа, оснивања банака иностраног сектора, оснивања картела,
па све до коришћења корумпираног режима, може се рећи да су све
форме освајања и владавине иностраног капитала нашле своју примену.
И зато чињеница, да је инострани капитал уствари владао у привреди
бивше Југославије, нимало није невероватна, већ природна последица
свих мера предузетих у виду организованога продора империалистичких
група у нашу привреду. И зато, како то аутор истиче, проблем учешћа
иностраног капитала у привреди бивше Југославије, своди се на систем
учешћа међународних империалистичких група, на владавину крупног
иностраног финансиског капитала.
У тесној вези са досада изложеном проблематиком стоји и питање

последица таквога деловања капитала, што је дато на крају рада. Распо
ређујући се у кључне гране привреде, а руководећи се само сопственим
интересима, крупни капитал је водио и своју засебну политику, независно
и не обзирући се на националне и социјалне интересе југословенских
народа. И даље. Руководећи се принципом рентабилности по сваку цену,
организација производње била је усмерена на што јаче исцрпљивање
богаства, тако да је то била права пљачка. Зараде постизане на тај начин
биле су врло високе, а акције југословенских рудника и фабрика (у којима
је био пласиран инострани капитал.), имале су добру потражњу и прођу
на берзама. На свим странама и у свима областима осећале су се лоше по
следице газдовања иностраних капиталиста, што је у крајњој линији во
дило једном резултату: претварању наше земље, иначе полуколонијалног
типа, у колонију, под владавином једног од најјачих капитала из групе
Заинтересованих.
Како по мноштву проблема, тако и огромној количини чињеничног

материјала који обухвата, ова је брошура значајан и драгоцен допринос
проучавању привредне историје бивше Југославије. Могло би се аутору
замерити што су опсег брошуре (42 стране) и обилан материјал, који је
у њима садржан у директној супротности. Можда би у брошурама ове
врсте, чији је карактер више научно-популаран, и које нису намењене
само уском кругу стручњака и студената, боље било дати мањи број про
блема и чињеница, али их дати са више анализе, са више теоретске ра
зраде и осветљавања. Због овако сажетог излагања, многа су питања
само овлаш додирнута, а поједини се проблеми оцртавају само кроз пре
гледе и таблице статистичких података, а да ниједном речи нису у
тексту споменути. Овако дата ова брошура је по своме карактеру више
збирка грађе, брижљиво сакупљене и одабране, али не и обрађене. Но
пошто је ова брошура само извод из опсежне студије о страном капи
- талу и привреди бивше Југославије, која је у припреми, можемо аутору
и опростити недостатак опсежнијих анализа при излагању, што ће, на
дамо се, у студији бити у пуном опсегу дато.
Упркост сажетости и концизном излагању, стил је лак и чини ову

брошуру приступачну за коришћење и ширем кругу читалаца без неких
нарочитих тешкоћа.
| v Зограф с ки, Д. — А баш и ев, Г. — М. и трев, А. — Кере м и д

ч и ев, М., Eгејска Македонија во нашата историја, Скопје, 1951. 89, 387, изд.
Института за националну историју македонског народа.
Реч је о оном делу Македоније који је по броју свога становништва,

величини своје површине и потенцијалним привредним могућностима
претстављао њен највећи и најзначајнији део.
Дело није колективан рад већ нека врста зборника радова о Егеј
ској Македонији, у којима се посебно говори о неколико страна питања,
стављених у сам наслов дела. Зографском Д. припада први део у коме
се излажу економско-социјални основи националног покрета у Егејској
Македонији; аутор другог дела је Абаџиев Г. У њему се износи улога Ма
кедоније под грчком влашћу и националном препороду Македоније.
Трећи део: „Преглед узрока револуционарног покрета у Егејској Македо
нији“ потиче из пера Митрева А., док четврти, посвећен Македонији под
грчком влашћу, дугујемо Керемидчиеву.
Ово дело, прво по реду у нашој послератној публицистичкој и науч

ној литератури из ове области, несумњиво, а нарочито рад Зографског,
носи печат научне фундираности, иако се по начину излагања и употребе
научног апарата у њему не би могло у њему видети више од дела научно
популарног карактера, без обзира на то што је изашло у издањима једне
Научне установе. |
Дело није лишено извесних недостатака, уочљивих још при првом

читању. Код Зографског се запажа известан шаблон у анализи економ
ско-социјалне основе националног покрета у Егејској Македонији, који
се састоји у томе што се аутор не удубљује у проучавање специфичних
услова и прилика овог дела Македоније под турском влашћу, већ при
Хвата. ГОТОВе Поставке класика Марксизма-лењиНИЗма о друштвено-еко
номском развитку
на Западу и њима прилагођава онај на Истоку. Несум
њиво да су закони друштвеног развитка у основи исти и на Западу и
на Истоку, само је исто тако несумњиво да они своју потврду налазе
И поред ИЗВесних отступања, зависних од времена, места. И услова под
којима, где и када делују. Дубље проучавање конкретних друштвено
економских и политичких услова Егејске Македоније тога доба, недостаје
чак и онда када се има у виду карактер и намена дела. Овако рад Зо
графског јесте без чврсте подлоге конкретног, специјалног, монограф
ског проучавања питања економско-социјалног развитка Егејске Маке
доније у последњим деценијама XIX и почетком ХХ века.
Абаџиеву је, с друге стране, промакло неколико историски нетач

них података. Тако на пр. Христифор Жефаровић (стр. 90) није — како
то Абаџиев тврди – аутор чувене „Стематографије“, која је, према
тексту, издата 1741. у Бечу. Њен прави аутор је хрватски историчар Павле
Ритер Витезовић, који ју је издао још 1701 одн. 1702 год. у Бечу, одн. у
Загребу објавио под пуним насловом: „Stemmatographia sive armorum
Illyricum delineatio, descriptio et restitutio”. Једина заслуга Христифора
Жефаровића јесте у томе што је дело, под својим именом, издао 1741
год. у Бечу у словено-сербском преводу (Шишић, Ф. Приручник извора
хрватске историје, Загреб 1914, стр. 67). Према томе Жефаровић није ау
тор поменутог дела, већ само његов преводилац, при чему је покушао да
дело припише себи. Исто тако није тачно да је територија око Солуна
крајем XIII века била под српском влашћу (стр. 160). У ово се Абаџиев
могао уверити и сам; довољно је било да се обратио на било које озбиљ
није дело из историје српског народа.
Једнострано и погрешно је тврђење Митрева о узроцима који су

изазвали неуспех. Младотурака, као и о карактеру Првог балканског рата.
„Оно што су Младотурци са Кемал-пашом на челу учинили после Бал
канског рата, без Македоније, нису могли да учине пре тог рата због
грубих и систематских провокација и аспирација монархо-буржоаских
балканских држава, којима је Македонија била објекат“ (стр. 285). На
страну то да се најмање по националном питању може вршити упоређење
између Отоманске империје после 1908 год. и Кемал-Ататуркове Турске,
јер тога питања у оном обиму и облику у каквом је оно постојало под
Младотурцима до 1912 год. у Кемал-Ататурковој Турској није ни било. И
овако како јесте, изнето мишљење је једнострано, јер поменуте прово
кације и аспирације суседних балканских држава, свакако, да су биле
један од разлога који су онемогућавали Младотурцима извођење прокла
мованих друштвено-политичких реформи, али не и једини. Вероватно да
и сам Митрев није то мислио, али се, нажалост, из изнетог тврђења на
меће противан закључак. Међутим, ако се оно може оквалификовати не
тачним објашњењем, то исто се не може рећи и за његов суд да је „бал
кански рат био реакционаран и у широком смислу речи, зато што је
пресекао пут Младотурској револуцији, која је рушила феудализам и
чистила пут капитализма“ (стр. 285). Изненађује нас не само оно, што се
овим тврди, него и то да се овај његов суд своди на голу констатацију
онда када по питању карактера Балканског рата постоји опште при
мљено схватање да „победа Срба и Бугара означавају поткопавање феу
дализма у Македонији, означавају стварање једне мање или више сло
бодне класе сељака-земљорадника“ (Лењин, Дела, том XIX, стр. 309), да
је Балканским ратом, независно што је до Балканског савеза дошло бла
подарећи рату а не револуцији, „учињен крупан корак ка уништавању
остатка средњовековља у целој источној Европи“ (Лењин, Дела, том ХVI
стр. 175). Тврдити противно овоме, а не изнети историске чињенице које
би потврдиле истинитост таквог тврђења, значи пружати пример неодго
ворног и штетног тумачења извесних историских појава.
У четвртом делу, „Македонија под грчком влашћу“, Керемидчиев

оцртава положај македонског народа под грчком влашћу.
Делу „Егејска Македонија во нашата историја“ могу се учинити

замерке техничке и принципијелне природе. Оно врви од штампарских
погрешака, иако су његовом коректуром била задужена три коректора.
Осим тога несхватљива и са гледишта коришћења извесних дела наведене

литературе од стране оних који би за то осетили потребу, штетна је
пракса која је, судећи по последњим публикацијама македонских научних
радника на пољу историје, стекла право грађанства. Она се састоји у
обичају да се дела из стране литературе, која се користе при раду, ци
тирају заједно са именима њихових аутора у македонском преводу одн
македонској транскрипцији. Тиме се непотребно крњи вредност не само
појединих постигнућа македонске историске науке, него и њен углед. А
до њега би требало да је највише стало Научном институту за македон
ску националну историју, у чијем је издању са поменутим, иначе лако от
страњивим недостацима, објављено и ово дело.
Сотировски Н.
v Зо граф с ки, Д.: За работничко движење во Македонија до Балкан

ската војна, Скопје 1950, 332 \
Нимало чудна и потпуно разумљива појава. У мору чланака, ра

справа, студија, написаних у српској и бугарској грађанској историској
науци и публицистици нема ниједног систематског дела које би било по
свећено историји радничког покрета у Македонији и проблемима који
стоје у вези с њим. Последица тога била је потпуна необавештеност у
том питању не само ширих, него и ужих, стручних крутова. Стање се није
променило ни првих година после Ослобођења, када су се стекли сви
услови да се и ово питање обради и расветли са становишта напредне
историске и политичке мисли. Међутим, са јачањем интереса наше јавно
сти за историју радничког покрета Југославије, па према томе и Македо
није, расла је и потреба за радом на том питању. Што се тиче рада на
историји радничког покрета у Македонији, с обзиром на специфичности
услова и прилика под којима се он појавио и даље развијао, захтевало
се и познавање македонског националног питања, у чијој се сенци раз
вијало и радничко питање, а у вези с тим и познавање читавог лабиринта
вешто конструисаних решења историског развитка Македоније за послед
ЊИХ СТО ГОДИНа.
Дело Зографског Д., објављено под горњим насловом, уједињује у

себи особине озбиљног, научног дела и као такво дошло је у прави час
не само на плану нашег обавештавања о једном питању из историје
Македоније, о коме се досада врло мало знало, него и на плану разби
јања сваког покушаја да се оно искористи у циљеве противне интереси
ма македонског народа. По научној методи рада, као и по резултатима
и закључцима до којих долази, дело Зографског претставља крупан и до
сада први озбиљан допринос правилном осветљавању читавог питања
настанка и развоја радничког покрета у Македонији за време Турака.
Приказавши цело то питање на широком плану друштвено-економских
збивања у оквиру Отоманске империје током XIX и почетком ХХ века,
Зографски је, правилном концепцијом рада, обиљем изнетог, досада мало
познатог и правилно интерпретираног материјала, као и правилном при
меном основних поставки Марксизма-лењиНИЗма. На друштвени развитак
Македоније у означеном периоду, учинио да његово дело заслужи пажњу
сваког оног који жели да се иоле објективно и без унапред створених

закључака бави проучавањем историје радничког покрета у Македонији.
Рад је подељен на кратак увод и три дела. У циљу методски што

правилнијег и методолошки што јаснијег приказивања одн. прилажења
самом питању, Зографски у првом делу свога рада даје доста успелу слику
„економских и друштвено-политичких претпоставки, које су условиле
специфичан процес у стварању и развитку македонског радничког по
крета“, при чему посебно расправља о македонском сељаштву, занат
ству и трговини под турском влашћу у XIX и почетком ХХ века, о узди
Зању Културе и почетку националног препорода Македонског Народа, про
дирању капитализма у Турску, економског пропадања македонских гра
дова, као и о првим индустриским предузећима у Македонији.
Самом питању радничког покрета, који се развијао под утицајем

сродних идеолошких и класних покрета у суседним балканским земљама,
посебно Бугарској и Србији, и који поред осталога и стога није могао да
доведе до стварања засебне политичке партије са одговарајућим програ
мом и идеологијом, него се свео на појаву и активност радничких соци
јалистичких група одн. друштава, приступа се у другом делу рада, у коме
се излагање о социјалистичкој пропаганди и економским борбама маке
донског радништва доводи временски до Хуриета (1908 год.).
У трећем делу рада говори се о развитку радничког социјалистич

ког покрета после Младотурске револуције с посебним освртом на став
македонских социјалиста према Младотурској револуцији, на прве штрај
кове, оснивање првих социјал-демократских организација, став македон
ских социјалиста у националном питању итд.
У оквиру овог последњег, изазива на размишљање закључак. Зо

графског којим се, гледајући на ствари из савремене перспективе, обара
на став македонских социјалиста у националном питању, називајући га
неправилним, а да при томе ни најмање не води рачуна о чињеници
да се тај став није битно разликовао од оног који је имао Сандански,
несумњиво највернији следбеник Делчева и оних идеала који су ушли
у основе самониклог и аутохтоног национално ослободилачког покрета
македонског народа. Буђење македонске националне свести и њено кри
стализирање до оног степена у коме се она данас налази, прошло је кроз
неколико етапа, од којих поилиденска, оличена у Санданском, претстав
ља несумњиво даљу етапу у односу на претходне, али не и крајњу, која
се изражава у томе што се на Македонско национално питање гледа
искључиво као на национално, без оних политичких примеса које су не
само македонски социјалисти, него и Сандански и његови следбеници у
њега уносили. Према томе погрешно је са гледишта историског развитка
македонске националне свести став македонских социјалиста у том пи
тању оквалификовати неправилним, поготову не онда када се у савре
меној македонској историографији не каже нешто слично о ставу Сандан
ског, иако се тај став не разликује од става социјалиста.
Осим тога, недовољно је образложен закључак да је „неправилан

став македонских социјалиста по македонском националном питању имао
за последицу и њихову неправилну оцену могућности, које су се Мла
Критике и прикази 313.
дотурском револуцијом створиле за приступање ка конкретном решавању

македонског националног питања“ (стр. 283). Овакав закључак се не
може примити тим пре што се не може примити тврђење Зографског да
„је практично решење македонског питања у оквиру тадање Турске . . .
било реалнија могућност“ него његово решење у оквиру Балканске фе
дерације, којој су тежили македонски социјалисти. Историја турске влада
вине у Македонији до 1908. год., као и после те године, показује да та мо
гућност није била ништа реалнија неголи она којој су тежили македон
ски социјалисти. Несумњиво је да је Младотурска револуција претстав
љала позитивну, напредну појаву на плану општег друштвено-економског
развитка, одн. карику у „ланцу светских догађаја наше епохе“ (Лењин, т.
ХХ, стр. 14), али је исто тако несумњиво да је она створила врло мало
предуслова. За решење не само Македонског, него и осталих националних
питања. Објашњење за неуспехе Младотурака не треба тражити само
у „грубим и систематским провокацијама и аспирацијама монархо-бур
жоаских балканских држава, којима је Македонија била објект“ (Ми
трев, А. Преглед врз причините за револуционарното движење во Егејска
Македонија-Егејска Македонија во нашата историја, Скопје, 1951, 285),
него и у тежњи Младотурака изазваној ускогрудим национализмом за
отоманизирањем њихових европских поседа, сузбијањем сваког покрета
који би ишао за националним осамостаљењем, чак и у оквиру Отоманске
империје, било кога балканског народа под њиховом влашћу. (Туцовић,
Д. Изабрани списи, II. књ., стр. 87), као и у низу нерешених питања
унутрашњо-политичке природе, пре свега горућем аграрном питању.
Када се све ово има у виду, онда се тешко може говорити о „не
правилном ставу македонских социјалиста по македонском националном
питању“ још мање о њиховом неправилном ставу у односу на Младо
турску револуцију и „могућности које су се њоме стварале за приступање
ка конкретном решавању македонског националног питања“, без обзира
при томе на став који су суседне балканске државе и недозреле социјал
демократске партије заузеле према тој истој револуцији. Независна, фе
деративно уређена Македонија у оквиру федерације слободних балкан
ских народа био је захтев не само народу оданих, него и свих напредних
снага македонског нацонално-ослободилачког покрета. То је захтев Гоце
Делчева и свих искрених централиста, то је у крајњој линији и захтев
Санданског; паролу Балканске федерације у којој ће и македонски на
рад наћи своје право место издижу и македонски социјалисти. У федера
тивно уређеној Отоманској империји они нису видели и нису могли да
виде конкретне могућности за решење не само националног, него и пита
ња економског и политичког ослобођења македонског народа. Било је код
њих политичке и теориске неизграђености, непознавања закона друштве
ног развитка и савремене тактике класне борбе, али из тога се, не може
извући закључак који је Зографски извукао о њиховом ставу према пер
спективама решења тога питања у условима постојања младотурске импе
рије. Чињеница да Сандански заузима супротан став и с оружјем у руци,
на улицама Цариграда брани младотурски режим од покушаја феудалне
реакције на челу са султаном Абдул Хамидом не преставља историску
аксиому од које треба полазити приликом оцене реалних могућности које
су се за решење македонског националног питања створиле Младотурскомf
револуцијом. Изгледа да је и поступак Зографског по предњем обрасцу.
То нас је навело да се дуже задржимо на овом питању, без икаквих пре

тензија уосталом да смо га и решили. Бићемо задовољни ако смо га по
Кренули.
Дело Зографског по нашем мишљењу упркос овог недостатка, са

држи обиље нових и правилних мисли о радничком покрету у Македо
нији у периоду који је предмет изучавања. Иако пионир на пољу историје
македонског радничког покрета, Зографски је без икаквог претеривања
створио дело које ће заузети достојно место у историографији не само
македонског, него и југословенског радничког питања.
Сотировски Н.
u J о ван Куј а ч и ћ: Прилози историји здравствене културе Црне

Горе до краја 1918 год. Посебна издања САН књ. СLХХ, Београд 1950, 137
Аутор ове занимљиве књиге, др. Јован Кујачић, познат је по сво

јим прилозима историји здравствене културе Црне Горе. Његова последња
књига. Прилози историји здравствене културе Прне Горе јесте у изве
сном смислу покушај систематског излагања развитка ове области наше
културне историје, бар што се тиче друге половине прошлога и прве две
деценије овога века.
После увода у коме су укратко изложене географске, климатолошке

и економске прилике Црне Горе, др Кујачић ову материју поделио је
у Два Дела И ТО: НародНа МедициНа И Научна Медицина.
Народна медицина код Црногораца настала је као природан про

извод лоших економских прилика и тешког међународног положаја Црне
Горе кроз неколико столећа.
Ова књига би била занимљивија да је аутор употпунио архивским

подацима из раније историје Црне Горе. Но, како др Кујачић није исто
pичар по струци то му у том погледу не можемо правити замерке.
Нама је данас јасно зашто се скоро до краја седамнаестог столећа

у Црној Гори није могао да постигне било какав напредак на овом под
ручју људске делатности, управо зашто се није могло изаћи из оних при
митивних оквира здравствене заштите и здравствене културе уопште. За
осталост турског феудализма огледала се и на овом подручју. Скоро све
епидемије тешких болести, које су правиле праву пустош на овом под
ручју наше земље, изазивајући често праве поморе становништва, дола
зиле су обично од турских градова. Турске власти су биле равнодушне
према томе.
Ако се пажљиво проучава историска грађа о Црној Гори седамнае

стог и Осамнаестог века онда се да запазити чињеница да се у МНОГИМ до
кументима из овог периода помиње било „тешка болест“ било „кужна бо
„лест“ (тј. губа). Епидемије ових болести прво су захватале гранична црно
горска племена према Спужу, Подгорици и Жабљаку. У таквим прилика
ма народ би природно предузимао мере одбране. Обично су болесници
изоловани у колибама покрај села, а често пута и по пећинама. Такав
случај примитвног карантина познат нам је и из доба Петра I, који је
једном приликом наредио да се болесници из Пјешивица и Белопавлића

изолују у пећини Обоштици. У извесним случајевима примењивана је једна
врло сурова мера заштите од болести-спаљивање болесника заједно са
кућом у којој болује. _
Када у последњим деценијама седамнаестога столећа почиње масов

на борба Црногораца против Турака, природно је што народно видар
ство у Црној Гори проширује своју делатност. Јављају се народни видари
специјалисти за лечење рана. Но, како се тада (тј. после Морејскога рата)
Млетачка република непосредно интересује за прилике у Црној Гори, по
маже борбу Црногораца, издаје чак и плате појединим главарима, то је
природно млетачка управа у Приморју морала пружити помоћ Црногорцима
и на овом подручју народног живота. Дакле, како политичке тако трговин
ске и уопште економске везе Црне Горе са млетачким градовима на При
морју, створиле су могућност да се Црногорци (нарочито рањеници) лече
код млетачких лекара. Тако нам је познат случај како се знаменити цр
ногорски харамбаша Никац Томановић (који је погинуо негде половином
осамнаестог столећа) лечио у Доброти, код чувене породице Дабиновића,
од рана задобијених у једном боју противу Турака.
Кроз осамнаести век постепено се мења однос Црне Горе према
Млечићима. Црногорци све више долазе у сукоб са млетачком управом у
Приморју. Тај сукоб почиње још од 1742. године, тј. од поласка владике
Саве за Русију, којом приликом владика Василије, који тада замењује
владику Саву, користи његово отсуство те изазива отворени сукоб са мле
тачком управом. Владика Василије је у том погледу постигао жељене
успехе захваљујући чињеници што Млетачка република у државном и
политичком развитку све више и више показује тенденције слабљења.
Црногорцима више није конвенирало да се политички ослањају на једну
такву државу. Али због тога промењеног спољно-политичког курса према
Млечићима, Црногорци су имали много незгода, нарочито на подручју
заштите народног здравља. Кадгод би се појавила било каква тежа бо
лест у Црној Гори, млетачка управа је организовала дуж читаве црно
горско-млетачке границе санитетске кордоне, које није нико могао прећи
из Црне Горе. О томе постоје сачувани бројни документи. Тако нам је
сачувано неколико писама црногорског племена Његуша, која су упућена
Грбљанима, а у којима се Његуши жале због „санитарног кордуна“ и зах
тевају од млетачке власти да се пошаљу „медици“ из Котора, да установе
како у Црној Гори не постоји никаква епидемија.
Ове напомене смо направили да бисмо скренули пажњу на архивску
грађу која постоји у овој области народног живота из раније историје
Црне Горе.
Појаву научне медицине др Кујачић веже за годину 1860, када су
створене боље прилике за здравствену културу Црне Горе. Додуше и пре
тога било је случајева да у Црну Гору долазе поједини лекари (аустриски,
француски, млетачки) из Приморја. Тако је познато име доктора Ви
ћенца Голдија, који је неколико пута долазио на Цетиње да прегледа бо
леснога владику Петра II.
Важан догађај у побољшању здравствених прилика у Црној Гори
претставља оснивање прве црногорске болнице „Данило I“ године 1872.
Интересантно је напоменути да је ова болница настала на тај начин што
је књаз Никола наредио да се уновче сви поклони (ханџари, леденице,
цефердари, итд.) које су му донели Црногорци приликом рођења његовог

првог сина, и од тога новца саграђена је прва црногорска болница. Доду
ше та болница није имала ни елементарних услова за рад, јер лекари,
обично странци, нису се дуго задржавали на Цетињу. Тако се десило да
је у време пред Херцеговачким устанком болница служила као радиони
ца у којој се спремало оружје и муниција за херцеговачке устанике. Бол
ница је почела рад тек 1875. године.
Аутор даје врло прегледне податке о појединим лекарима странци
ма, који су радили у Црној Гори и допринели побољшању здравствених
прилика код Црногораца. Тако су позната имена француских лекара др
Алфреда Болоња, који је написао и књигу о Црној Гори (Le Montenegro
et ses habitans) и др Г. Фриле-а, који је исто тако написао књигу (Le Mon
ténégro contemporain). Њихова имена су вредна помена не само због за
слуга које су имали за пружање здравствене заштите Црногорцима, већ и
за популаризацију Црне Горе код западно европских народа.
У току Херцеговачког устанка искрсла је потреба да се организује
и Црвени крст у Црној Гори. Зато се књаз Никола 1875 године обратио
Комитету Црвеног крста у Женеви са молбом за оснивање једног друштва
у кнежевини Црној Гори. После тога, 29. новембра исте године, Црна
Гора прихватила је Женевску конвенцију, што је омогућило да се два
месеца касније, 13. јануара 1876 године, оснује и друштво Црвеног крста у
Црној Гори, под претседништвом архимандрита Висариона Љубише.
Скоро до 1880. године у Црној Гори лекари су били већином странци.
Тако је у Црну Гору 1880. године био позван српски лекар др Милан Јо
вановић-Батут, који је тамо остао скоро две године, и допринео органи
зацији хигијенске и здравствене службе код Црногораца. После тога у
Црну Гору почињу да долазе црногорски лекари са школовања у иностран
ству. Биографски и библиографски подаци, које др Кујачић даје о овим
заслужним људима на пољу наше културне историје врло су корисни. До
данас се о њима недовољно. Знало, а сви су они, неко Мање неко ВИШе,
достојни да се о њима пише.
Потребно је приметити аутору да је у својој књизи говорио о себи
више него што је то уобичајено код већине писаца када дођу у прилику
да у својим радовима говоре о себи и оцењују своју научну и политичку
ДеЛаТНОСТ.
Ова занимљива књига, заједно са већ познатим прилозима о исто

рији црногорског санитета, заиста претставља прилог проучавању црно
горске културне историје.
Б. Павићевић
Х v P и ст о Б е са ровић, Васо Пелагић, Сaрajeвo 1951, 8°, 185.

У закључку (било би природније да је то учињено у предговору)
писац је свој рад оценио као „прилог осветљавању животне дјелатности
истакнутог народног борца — писан без претензија на одређивање коначног
мјеста Васе Пелагића у нашој културној и политичкој историји и, посебно,
у развитку социјалистичког покрета у нашој земљи...“ (стр. 177). Ако се
при анализи књиге полази од те скромне пишчеве претензије, која је оправ
дана још увек недовољним подацима за коначан суд о богатој Пелагићевој
делатности, сваки ће читалац, чак и онај стручњак-специјалиста, бесумње
доћи до закључка: писац је себи постављен задатак (са извесним већим или
мањим недостацима) са успехом решио.
Књига је написана, претежно, на основу Пелагићевих објављених

списа, затим неких сачуваних писама из његове преписке, чланака из
штампе, а што је важно – садржи и нову документацију црпљену из поје
диних наших архива. На основу таквог, доста разнородног, изворног мате
ријала, писац је у преко 20 поглавља, (не знамо зашто нису наведена у
садржају), изнео најважније моменте из Пелагићева живота и рада. По
главља која говоре о Пелагићевом животу одликују се сажетошћу и кроз
њих је уочљиво настојање писца да покаже и истакне повезаност између
рада Пелагића и средине у којој је деловао. Испреплетано се казују лична
достигнућа и шира друштвена збивања, која су деловала или могла дело
вати на НЕИХ.
Писац је умео да у кратким потезима оцрта контуре амбијента у коме

се кретала животна стаза Пелагићева. Истицањем карактеристичних зби
вања успео је да укаже на најзначајније компоненте које су деловале на
формирање и развој Пелагићеве личности. Пелагић је одрастао у једном
од најзаосталијих делова Европе. Док је у земљама западне и централне
Европе „рушен феудализам и капиталистичке противрјечности избациле
радничку класу на свјетско-историску позорницу, у Босни је, на Тахир
пашиној скупштини у Травнику, 1848 године, уведено плаћање трећине
умјесто деветине“ (стр. 9). У таквим друштвеним односима није могло бити
ни друкчије него да – казано Пелагићевим речима — „зборови, мобе, сијела,
гусле и славе“ претстављају народну школу, а „народна писменост“ да буде
„рабош“ (стр. 7). |
Главна карактеристика Пелагићева је борбеност, неустрашивост.
Писац је, могло би се рећи, са посебном пажњом обрадио она места која по
казују како се ова карактерна особина формирала и испољавала. Већ време
школовања у Београду обележено је не само учењем, стицањем знања, већ
и сазнањима о многобројним тешкоћама и неправдама. На њих Пелагић
реагује бунтовнички кроз сукобе са домаћинима код којих је послуживао
за стан-храну, са калуђерима чијој се вољи није хтео покорити по тада _
владајућем принципу: „нарасуждај и повељеноје испољнај“ (стр. 17).

Боравак у иностранству, у првом реду у Русији, не користи Пелагићу
само за даљње самообразовање, већ тамо налази и примера револуционарне
борбености. „Пелагић је боравио у Русији када је 1864. године, у Петрограду
извршена „грађанска казна“ над Чернишевским. Пример Николаја Гаври
ловића, који је послије извршења „грађанске казне“ пркосан и несави
тљив, одлазио у прогонство у Сибир, могао је само да још снажније развије
у Пелагићу елементе бунтовног и несаломљивог борца . . .“ (стр. 23).
Друштвена делатност Пелагићева испуњена је настојањима да се по
дигне народна просвета, свест о потреби и могућностима новог, праведнијег,
поретка. Природно је да такви, племенити, напори рађају мржњу код при
вилегисаних у друштву. Они су стекли и осигурали своје привилегије за
хваљујући тада постојећем поретку и незнању широких народних слојева.
Против проповедника новог зато ће употребити сва могућа средства: од
најоштријих реперкусија — ако се не покоре, до најпримамљивијих на
града — ако се ставе у службу постојећег стања. Пелагић, међутим, неће
Никад устукнути пред изразима, претњи и освете, као ни поклекнути пред
примамљивом сликом могућих успона на хијерархији тадашње друштвене
лествице. У бањалучкој богословији уместо да подиже нову генерацију
кротких верских проповедника, он васпитава своје ђаке у духу борбе за
--
рушење постојећег режима у Босни, а за ослобођење и уједињење Српства

(стр. 42). Уместо да стиче квалификације за босанског владику он је својим
ставом дотерао до интернације, хапшења (стр. 47). У Србији, где налази уто
чиште од турских прогона, не користи прилике за освајање угледних по
зиција, већ се окреће против оних који те позиције користе за гушење на
родне слободе.
У поглављима у којима писац излаже боравак у Србији, Црној Гори,
Војводини, најизразитији моменти из борбеног живота Пелагићева прика
зани су као заокружена целина. Сву величину страдања (до смрти у за
твору) несаломљивог борца, писац је знао да истакне чињеницама које по
казују да ова страдања нису била узалудна. „Велика популарност, коју је
стекао Васо Пелагић међу широким масама радних људи и оснива се
знатним дијелом, управо на принципијелном ставу, који је ... заузимао у по
литичком животу наше земље...“ (стр. 179). Његово је име постало као неки
симбол у борби прогресивних снага: „...трупа пелагићеваца у Војводини.
учествовала је у раду конгреса уједињења, утицај социјалистичког дјело
вања Васа Пелагић живо се осјећао и двадесет година после његове
смрти“ (стр. 156). 1
Док је писац успео да рељефно, у сплету збивања, изрази заиста ре

волуционарно доследни живот Пелагићев, дотле се у приказивању идејне
развојне линије народног трибуна и учитеља осећају велике празнине. Не
види се дубљи, идеолошки, смисао Пелагићева делања у разним фазама
његова живота. Има, напр., стилизације које могу навести на мисао да су
постојале већ неке дубље везе између назора Св. Марковића и Пелагићевих
у периоду када их уопште није било. (Потпис на прогласу опозиционе групе
— 2. августа 1871 — стр. 63; учешће на вршачкој скупштини Уједињене
омладине српске — стр. 65). Писац је, додуше, на крају књиге истакао да
третирање Пелагићевих погледа и схватања захтева детаљнију и дубљу
анализу која претставља тему посебне студије. Али он се ипак и у овој
књизи не само дотакао — без тога се не би могло ни писати о Пелагићу —
већ и задржао на тим питањима. Недостаци се осећају јер се на тим пита
њима задржао не континуирано, повезано, кроз целу радну делатност
Пелагићеву, већ само повремено, на махове, а уз то и сувише непрецизно.
Већина поглавља ниже се по значајним датумима у животу Васе
Пелагића. Само кад је реч о Пелагићевом ставу према питању Босне, ње
говом учешћу у устанку 1875-1878, после излагања Пелагићева рада на
линији борбе радничке класе писац се детаљније задржава на идејним,
идеолошким, позицијама са које је тај рад вршен. Такво делимично трети
рање проблема доноси са собом да се не осећа основно мерило којим се
писац руководио при избору проблема. Не делују целисходно поглавља са
насловом само неких Пелагићевих дела и само једним издвојеним идео
лошким питањем. Читаоцу остаје необјашњено зашто се једино „Историја
Босанско-Херцеговачке буне“, „Социјализам или основни препорођај
друштва“ и „Народни учитељ“ приказују посебно, а не сав његов публи
|| цистичко-литерарни рад. Некако изгледа и сувише издвојено, у нескладу
са концепцијом осталог дела, последње поглавље „Однос према цркви и
религији“, и ако се у њему третира врло важно питање.
Да је више осветљен Пелагићев идејни развој можда се не би десило
да поглавље у којем се говори о Пелагићевом раду на линији борбе рад
ничке класе писац назове „Рад на организовању радничке класе“ (стр. 146).
Пелагић је стварно, као што је у књизи истакнуто „развијао своју соција

листичку активност паралелно у два вида — као писање књига, брошура.
и чланака и активно учествовање, живом ријечју и личним примјером, у
политичким догађајима онога времена“ (стр. 146). Он је сарађивао у соција
листичким листовима, давао прилоге кад је требало покренути један нови
лист, учествовао у значајним манифестацијама радничке класе, узео удела
у раду радничких организација. Његов пример покретао је на рад многе
прве социјалисте. Читајући његове списе многи су постали социјалисти.
Новија проучавања показују чак например, да је читав социјалистички
покрет у селима у Срему добијао свој први импулс под утицајем Пелаги
ћевих радова. (На првом процесу против социјалиста у Ср. Митровици год.
1895 главни део оптужбе обара се на погубност Пелагићевих списа и садржи
доказе о њиховом распростирању у народу). Па ипак Пелагићев рад из тог
раздобља не може се у целини окарактерисати „радом на организовању
радничке класе“.
Пелагићев историски удео у социјалистичком, радничком, покрету
не налази се у његовом организовању. Пелагић је најмање био организатор.
Аутор није навео нове податке из Пелагићева рада које би доказале су
протно. Сарадња у организовању Првомајских прослава, учешће у њима, го
вори на зборовима, нису докази систематског рада на организовању рад
ничке класе, за које је већ и тада требало квалификација које Пелагић
није имао. И преувеличано је када писац каже: „Можда више него ма који
други социјалиста тог времена Васо Пелагић је заслужан за организовање
првих прослава 1. маја у нашој земљи“. Напротив, Пелагић је са тешким
срцем прихватио да се празник рада и у Србији, као свугде на свету, слави
1 маја. Он је био прво зато да се међународни празник рада слави на Ђур
ђевдан с обзиром да то више одговара традицијама нашег народа. Још 1896
год. он је био за други дан (Драгиша Лапчевић, Сећање на Васу Пелагића,
Слобода — Народни социјал-демократски календар за 1909 г., стр. 57-58).
Цитат из „Примедби за радничке свечаности“ објављен у делу „Соција
лизам или основни препорођај друштва“, као и сукоб између Пелагића и
Андре Банковића, које наводи писац, такође јасно говоре о томе да Пелагић
није био усвојио неке основне поставке које би га могле учинити органи
затором радничке класе. Пелагић није умео, напр. да оцени мобилизаторски
значај симболичне црвене заставе у борби радничке класе. Он је био за
тробојку и писао је: „Вредни људи могу да раде дело социјализма под
црном исто као и под црвеном. Они што држе да је нешто важније истаћи
црвену заставу од обичне народне, равни су оним отрцаним власницима,
који се боје црвене заставе. Здрав мозак нити се боји нити очекује неког
бољитка од црвене заставе. Свака је застава свечана кићанка и ништа
више...“ (стр. 152). Оваква схватања су у складу са Пелагићевом личношћу,
али она доказују да он није могао бити организатор радничке класе. Мисли
о застави посматране у апстракцији, без везе са временом, простором,
друштвом, могу бити и тачне, али од колико је значаја застава у условима
конкретне класне и националне борбе, знао је проценити, и у Пелагићево
време, сваки предводник и најмање борбене групе, а не човек који ради
на организовању борбе једне класе.
Писац је Пелагићеве одлике и слабости на више места јасно истакао.
Али његове речи, између осталог, о Пелагићевом раду на организовању
радничке класе могу изазвати забуну и постати извором нових заблуда —
зато смо сматрали да је потребно указати на њих, као на неадекватне из

разе које не одговарају стварним чињеницама.
Писац је на једном месту истакао да Пелагић „ни до краја свога жи
вота није успео да овлада теоријом марксизма“ (стр. 90). Када се буде фик
сирала развојна линија Пелагићева, биће неопходно утврдити колико је
он могао, у тадашњим условима, да се упозна са радовима Маркса и Ен
гелса и колико је њихових поставки био усвојио. Јер теоријом марксизма —
којој је тадашња социјалистичка литература додавала и многе принципе
узетих од Ласала и др. — нису били овладали ни други, иначе врло зна
чајни, лидери радничког покрета тог периода, не само код нас, него ни у
развијеним земљама са знатним бројем индустријског пролетаријата. Али у
сваком случају већ се сада са сигурношћу може тврдити да је Пелагић у
упоређењу са осталим тада водећим људима из социјалистичког, раднич
ког, покрета код нас усвојио много мање, већ тада општепризнатих, марк
систичких принципа него они. И то је доказ да значај Пелагићева рада не
треба тражити у организовању радничке класе.
Културна и политичка делатност Васе Пелагића, оцењена научним,
марксистичким, мерилом показује низ слабости које су биле израз и сувише
„разбарушене“ и недоучене Пелагићеве личности, и одраз неразвијене сре
дине у којој је деловао. Али та делатност, онаква каква је била, допринела
је много на једном одређеном ступњу друштвеног развоја, да се најшири
радни слојеви приближе социјалистичком, марксистичком, покрету и да
постану борци тог покрета. Она заслужује да буде што потпуније освет
љена и зато сваки рад у том правцу треба поздравити, али и критички
Оцени ТИ.
Андрија Раденић
u/ Др. В. о ј и с лав Мих а и л о в и ћ: Из историје санитета у обновље

ној Србији од 1840-1860. Посебна издања СILХХХ, Одељења медицинских
наука САН, књ. 4. Београд 1951, 8, IV--643.
О овој волуминозној књизи др. Војислава Михаиловића може се го

ворити са два становишта: по ономе што је пружила, и по ономе што је
могла да пружи својим читаоцима. У вези са овим другим треба нешто
рећи и о значају и улози коју има Српска академија наука као издавач
документације за свестрано проучавање наше народне прошлости.
Пре свега треба поздравити огроман и напоран рад који је аутор ове
књиге уложио око њене припреме и уређивања. У преко педесет одељака
већег или мањег обима и садржине, претстављене су здраствене прилике
у Србији за нешто више од пет деценија прошлога века. Др. Михаиловић
је, према појединим видовима санитарно-медицинске културе српског на
рода у то време, изложио њену сложену, деликатну и социјалну проблема
тику дотичући се притом свих њених саставних делова у којима се здрав
ствено стање и здравствена култура код Срба у то време манифестовала.
Посматрајући овако постављени проблем, др. Михаиловић је своје погледе
и своја излагања морао нужно да постави у оквире историске хронологије.
Утолико пре што му је донета грађа за историју санитета у Србији послу
жила, с једне стране, као изванредна илустрација здравствене ситуације
у Србији, а с друге, као аргументација за судове и оцене појединих насто
јања и појединих аката које су државне власти у Србији тога времена

спроводиле у циљу социјалне и здравствене заштите народа.
У ту сврху, др Михаиловић је комбиновао своја излагања са прило
женим документима архивског карактера, допуњујући их по потреби и
изводима из литературе и мишљењима из своје лекарске праксе. Докумен
тација архивског порекла чини тро ове књиге, и истовремено запрема
њен највећи део. Неколико стотина докумената приложено је овде било
у целини било у изводима, што је све зависило од тога да ли се та доку
мента баве директно проблемима санитетског карактера, или су управ
љена на друга питања општег административног значаја, доневши узгред
и који податак интересантан за саме санитетске прилике. Ова излагања,
даље, појединачно су сврстана према појединим појавама, установама или
личностима који су били карактеристични било за саме здравствене при
лике у народу било за издавање и утврђивање здравствене администрације
и здравствених прописа у Србији током средине прошлога века. Поједине
од ових група су истоветне по својој ужој проблематици, али се временски
јављају у извесном дисконтинуитету. Тако је појави колере посвећено седам
одељака на укупно сто четрдесет страна, Кути четири одељка на петнаест
страна, а осталим болестима (великим богињама, говеђој кути, голубачкој
мушици, шути, душевним болестима-луесу) неколико поглавља, од којих
су нека самостално обрађена, а друта су ушла под другим насловом у са
став друге, шире медицинске проблематике. Неколико одељака је посве
ћено санитетским установама (бање, болнице, карантини, апотеке), а неко
лико других неким појавама социјално-моралног карактера (почеци осни
вања јавних кућа у Београду, „блудодејаније“, продаја отровних лекова,
злоупотреба при склапању бракова). Дваестак одељака посвећено је лека
рима и лекарској пракси тога времена, између осталих и Константину Пе
ичићу, Линденмајеру, Рибакову, док се о многим другим лекарима, иначе
познатим и у историској литератури др. Нађу, Куниберту, Пацеку, и још
неким, говори на читавом једном низу места. Донет је и један низ наре
даба, објавленија, циркулара, указа, правила и уредаба државних власти
које се односе на проблеме санитета у Србији.
Сва ова грађа, обимна, разнородна и крцата подацима, требала је, по
ауторовој замисли, да илуструје и документује прилике под којима су се
Србија и српски народ налазили у здравственом погледу за читав један
полувек. Аутору се чинило да ће дати не само допринос за научнике своје
уже, лекарске, струке — него да ће тиме задужити и читаву нашу нацио
налну науку која се бави испитивањем наше народне прошлости, а пре
свега њене културне стране. Отуда је дао не само грађу, драгоцену и
незамењиву са друге стране, него се упуштао у честа иако краћа разла
гања која су требала ту грађу да повежу, негде објасне, негде допуне, а
најчешће и да је оцене с обзиром на поједине проблеме којима се она
бавила.
Али, чини нам се да то треба отворено рећи, управо у томе је др. Ми
хаиловић погрешио, а са њим и Академија, одн. Одељење Медицинских
наука, као њихов издавач. Овим смо се хтели дотаћи строго научне опреме
књиге: њеном концепцијом, композицијом, научним поступком и методом,
и, што није мање важно, њеним излагањем, језиком и стилом. У томе нам
се чини да су погрешили и један и други, и др. Михаиловић као аутор, и
Академија као издавач.
Књига др. В. Михаиловића, пре света, не припада ни роду расправа и

студија, ни роду грађе. Она чини њихов спој, и по своме саставу највише
наличи првој књизи Финансија и установа Мите Петровића. Требало је,
дакле, приликом њеног објављивања бити начисто хоће ли књига бити:
објављена као грађа или као расправа ; једно и друго она није могла бити.
Отуда потичу и сви други строго научни недостаци ове иначе пребогате
и драгоцене грађом књиге, што је пре свега потекло од аутора. Тако има
у књизи поглавља која су састављена само од приложене грађе, без ауто
рових коментарисања (в. стр. 495, 427, 432, 433, 601, 605, 606); но највећи део
је праћен ауторовим напоменама, уводима или закључцима. С друге стране,
одељак, напр., посвећен голубачкој мушици (с. 214) претставља готову ра
справу, док читава друга поглавља уствари доносе „накнадне податке“ за
већ неке ауторове објављене радове, а у једном случају и поговор за већ
претходно објављена поглавља (с. 139). Поред тога, једно или два поглавља,
на своме завршетку доносе ауторове закључке као „моја научна сазнања“,
док је читав низ других поглавља уствари допуна оног што је у разним
приликама и у посебним радовима др. Михаиловић раније објавио у изда
њима библиотеке Централног хигијенског завода. Десило се да је у овој
књизи епидемија колере у Србији 1831, 1836, 1848, 1849, 1855 г. претстављена
тако да чини једну целину. Друкчији је, међутим, случај о епидемији куте.
Она је овде претстављена, да тако кажемо, без главе. Главнина грађе о њој
није приложена, одн. у књизи не постоји оно што би, било као посебна
грађа, било као расправа, било као једно и друго узето заједно (кад је то.
већ случај у овој књизи) — послужило као основа оним „накнадним пода
цима“ које др. Михаиловић прилаже у пет поглавља (c. 514, 581, 587, 590,
591). Додуше, аутор помиње свој основни рад о кути, иако најпре у уводу
о колеричним заразама у обновљеној Србији (с. 4, 63 у нап., 514). На пола
пута се није смело стати. Требало је или донети у целини или у одломцима
резултате ове књиге, уколико је она расправа, или је поново обрадити за
ову прилику, или пак приложити њену документацију.
Услед овога и услед овакве концепције и овакве научне методе до
бија се, не једном, утисак да се у овој књизи, и са овом књигом, ради
о издавању, у неку руку, ауторових сабраних дела и у наставцима, овога
пута у Академијином издању. А то се, са изложеног, никако није смело
чинити у једном оваквом издању, независно од нашег утиска који нам се
у ЧИНИО ПОТПУНО ОПравда НИМ.
Што се тиче композиције књиге, и она је доста разбацана. Не по

стоји ред којим би, кроз целу књигу и једно са другим у вези, рецимо,
грађа била распоређена по сродности своје материје: по болестима или
епидемијама у Србији; по административно-санитетским установама или
по одредбама и прописима који се односе на њих; по личностима — лека
рима или апотекарима; и по низу других питања ширег административ
ног и социјалног карактера који би интересовали санитетску службу, одн
њен историјат у Србији. Тај ред постоји само у појединачној обради
појединих проблема, али не и у књизи као складној целини. Ова разба
цаност материјала иде до те мере да се добија утисак аљкавости или
непрестаних нових додавања за време док је књига била у штампи. То
једним делом отежава лако сналажење у овој књизи, а нарочито склад
но уочавање слике о развоју санитетских и здравствених прилика. У
Србији реченог периода.
Научно-технички поступак у књизи исто тако подлеже критици.

Аутор није овладао, или није имао времена да овај захтев једног науч
ног издања спроведе кроз своју књигу. Настрану учестано пуно по
нављање већ наведеног извора исте категоризације, или недоследност
у цитирању литературе, која се налази час у тексту час испод текста.
На доста места у књизи влада један чудан ред када треба приложену
документацију повезати међусобно или је прокоментарисати. Разна оба
вештења, упутства, напомене, ауторове дигресије и допуне, тумачење
усред текста мање познатих страних речи (некад и сасвим одомаћених
код нас иако не и у књижевном изражавању), мишљења која имају карак
тер објашњења, — све је то дато на један начин који далеко отступа од
утврђених и дозвољених принципа у једном научном издању, поготову
кад је овде издавач Академија (сравни, између редова, нарочито стр.
97–110, и даље).
Језик и стил исто нису добре стране ове књиге. Реченице су наро
чито рогобатне, и често пута нису ништа друго до „фраза“ у нашем чар
шиском смислу. Ми не улазимо у оцену научне вредности појединих кон
стација које је др. Михаиловић овде изнео из области своје лекарске
струке, и које не држимо за нетачне, али сматрамо да и оне, када носе
обележје научно-историских тврдњи, имају мало прецизности у научном
смислу изражавања. Сви научници не морају да буду и добри стилисти,
али је зато била брига Оделења да се постара за стилске и језичне ко
ректуре. Недостатак књиге у овом погледу је врло упадљив, и каракте
pистичан за већи број издања наше Академије.
Најзад да напоменемо и неколико података који су у супротности
било са самим ауторовим закључцима, било у супротности са историском
истином. Говорећи о колеричној зарази 1831 г. др. Михаиловић тврди, у
закључку поглавља, да је контумац у Поречу основан 1831 г., док му по
дизање контумаца у Голупцу и Добри нису уопште познати (с. 38). Ме
ђутим, на стр. 10, у почетку поглавља, тврди да су били подигнути. Даље,
др. Михаиловић, погрешно интерпретира намеравано (!) подизање конту
маца у Голупцу и Добри као санитарних претстража против колере са
видинске стране (с. 38). Напротив они су требали да послуже не као са
нитарна заштита од стране Видинског пашалука (зашто је служио кон
тумац у Поречу), већ према Аустрији (уп. с. 32). За епидемију колере
1836 г. стоји у књизи да нам је претила „са стране А-Угарске“ (c. 42).
Даље, Радујевац 1831 г. није био у саставу Србије, те је читава интер
претација рапорта надзиратеља Поречког контумаца кнезу Милошу, до
била други значај (с. 30-31). Аутор (с. 62) погрешно мисли да је подрин
ски кордон 1836 г. био подигнут ради тога да би спречио прелажење из
Босне у Србију, а самим тим и могућност преношења колере. Овај кордон
већ је био подигнут 1834 г., а током 1835 и 1836 г. био је знатно проширен.
и учвршћен, те је имао најпре чисто војно-одбранбено обележје, па тек
онда, а нарочито 1936 г., и санитарно. На стр. 13. и 14 помиње се место
Paoво у тумачењу др. Михаиловића као Прахово, за које се каже да
је на удару колери. Али судећи по контексту и из друтих докумената
(c. 12. и 14), није довољно јасно да ли се то односи на Прахово или на
Раово или Орјехово, подунавско место у Бугарској, иза Лом Паланке,
и ниже румунске границе. Сем тога, постоји у село Раово у Влашкој,
21
-
у Чернецком округу. (в. Тих. Р. Ђорђевић, у Цвијићевим Насељима, 22,

c. 110). На страни 515, у рапорту Николе Ћефале, требало је избећи
титулисање „војни“ командант у Алексинцу, титула која је имала, на
другом месту, један други и знатно виши војно-управни значај. То је већ
правилно учињено на стр. 524, 525, где је према оригиналу документа,
преписано као „милитарни“ командант вароши Алексинца, која титула
има овде значај локалног полициског претставника.
Разуме се, сем неколико првих, задње примедбе су мање важне,
пошто др. Михаиловић није историк по струци, али нам се учинило да
ваља. И на њих указати.
Најзад питање регистра. У књизи постоји један регистар од свега
девет страна, који није регистар ни личних имена, ни географских на
зива, ни предметни, већ једна њихова комбинација. Њима се читалац
једва може послужити, те је сасвим недовољан за научно коришћење.
У овом погледу ствар стоји далеко горе него са већ поменутом књигом
Мите Петровића која је била приватно издање, и која има знатно боље
и разноврсније регистре. Ако се није могло друкчије, требало се угле
дати на раније поменуту књигу Тих. Р. Ђорђевића, утолико пре што она
доноси грађу истог историског амбијента, као и ова др. В. Михаиловића,
и са којом она, поред оне друге Ђорђевићеве књиге о еснафима и зана
тима, чини једну целину. Овако штета је да ова књига, драгоцена и по
својој замисли и по својој грађи, није могла да достигне висину оног кри
терија који јој је био потребан с обзиром на намену, величину и место
ИЗДања.
Такође треба, с друге стране, у овом погледу 3. За ТИ И На неке
добре резултате из ове књиге, пре свега на неколико правилних ауторо

вих закључака, нарочито у њиховом историско-истраживачком смислу
Тако, добро је уочена и дата карактеристика обавештајне службе кнеза
Милоша, нарочито у погледу добављања података здравственог карак
тера изван граница Србије (с. 67). Тачно је уочен, сем оне санитарне
улоге, и економски значај карантина, с обзиром на одабирање места за њи
хово подизање (с. 402). Учестану промену првих директора алексиначког
карантина — странаца аутор је врло добро протумачио „као да су више
власти управне хтеле на овом положају имати чиновнике, који познају
наше законе и нашу администрацију као и прилике у народу, дакле чи
новнике са каријером“. Затим, још неколико оцена, међу којима и она по
којој је за време епидемије колере кнез Милош одустао од подизања стал
них карантина из разлога што се сматрало да колера није прилепчива
болест.
Такође је најзад интересантно истаћи и мишљење др. Михаиловића.
насупрот досадашњем опште примљеном гледишту, да 1837 г. Ражањ није
био спаљен после свога окужавања. Аутор сматра да архивски подаци,
уколико их је он испитао, нигде не доносе директне податке о томе. На
супрот дакле већ укорењеном мишљењу да је Ражањ био исељен и спа
љен, што је последњи пут нагласио нарочито и Тих. Р. Ђорђевић, добар
познавалац прилика прве Милошеве владавине (Из Србије Кнеза Ми
лоша, Културне прилике, Београд, 1922, 235), др. Михаиловић сматра да то
није било учињено из разлога што је Ражањ био важно административно
и привредно средиште свога краја. Иако ово мишљење не одбацујемо са
свим, сматрамо да је оно недовољно доказано, пошто се, засада, састоји
Критике и прикази __ __ 325 .
само у оповргавању старог мишљења а не и у његовом разбијању новим

стварним подацима. Ми бисмо били за раније схватање из три разлога:
што се спаљивање Ражња спомиње код свих ранијих писаца који су се
бавили Милошевом владавином; што знамо да је кнез Милош пресељавао
или размештао читава насеља свуда по Србији (Пореч, Кладово, села у
Моравској долини, и др.) и, најзад, што шест-седам година по кужном по
мору, Ражањ, на основу пописа званичне статистике из 1844. г., није имао
више од шездесет и седам кућа са тристотине и десет душа, док је уочи
куге бројао четири стотине тридесет и четири душе. Кад се зна да је у
њему умрло свега шездесет И. Осам људи заражених кугом, остали Мањак
МОЖе се тумачити ЊегOBIИМ расељавањем, настаЛИМ у ВеЗИ са премешта
њем Ражња на ново место. Подаци које је аутор узео из Милићевићеве
књиге, не говори у прилог његове тезе, јер су из сасвим каснијег времена,
а дели МИЧНО су И НетачHИ.
Одајући свако признање др. В. Михаиловићу, као неуморном, трудо

љубивом и корисном раднику на прикупљању грађе за историју санитета
у обновљеној Србији за читав један полувек (грађа свакако није сва
ексцерпирана и мораће још увек накнадно да се проналази, али је она не
сумњиво највећим делом обухваћена у овој књизи), сматрамо да смо нашим
примедбама имали више замерити Академијином одељењу него ли њему
самом. Др. В. Михаиловић, и као лекар-стручњак и као научник-истражи
вач, учинио је оно што је могао; његова ће књига, и оваква каква је,огром
но, прилозима које је донела, много користи у сваком погледу, а нарочито
за испитивање здравствене културе Србије у половини прошлога века. Ака
демија је само пропустила да ову књигу учини репрезентативнијом, узором
за будућа објављивања грађе из наше новије прошлости, које ће свакако
морати да предузме на себе.
Владимир Стојанчевић
Х UАЧетврта пролетерска 1942–1952. Издање Војноисториског института ЈНА

Београд, 1952, 8,
У јуну ове године навршило се десет година од формирања једне

прослављене војне јединице наше Народне револуције – IV. Lipногорске
пролетерске бригаде. Приликом те значајне годишњице преживјели рат
ници IV црногорске бригаде постарали су се да издају ову заиста добру и
Врло Зани МЉИву КЊИГу.
Четврта црногорска пролетерска бригада спада у ред оних јединица
наше Народноослободилачке војске која је, заједно са осталим пролетер
ским бригадама, пронијела зубљу ослободилачке борбе широм читаве побу
њене Југославије. Пут те бригаде и мјесто њено у историји наше Ослобо
дилачке борбе означио је друг Тито у свом поздравном телеграму, који се
налази оштампан на уводном мјесту ове публикације, следећим ријечима:
„IV црногорска пролетерска бригада чедо је наше револуцио
нарне Народноослободилачке борбе. Искована у ватри непрекидне
борбе противу италијанских и њемачких фашистичких окупатора и
домаћих издајника, четника, она је била једно од оних револуционар
них језгра из којих се развијала и челичила наша Народна армија.
Њени преживјели борци служили су као примјер какав треба да буде
лик борца који носи часно име пролетера.“
Поред неколико докумената Врховног штаба НОВ и ПОЈ, Претсједни

штва АВНОЈ-а и Президијума народне скупштине, који се односе на бри
гаду, ову публикацију сачињавају чланци и одломци из дневника бораца
и старјешина ове прослављене бригаде. На преко 350 страница великог
формата ређају се врло документовани и узбудљиви описи битака и окр
шаја које је ова бригада водила у току Народноослободилачке борбе. Сем за
иста занимљивих описа познатих битака, које су већ ушле у народну леген
ду, као што су битке на Купресу, Ливну, Вилића Гувну и Љубином Гробу, чи
талац ће овдје наићи на многе импресивне описе битака и догађаја о којима се
код нас мање зна. Зато ће ова публикација, поред основне намјене да упо
зна нашу јавност са славним путем IV црногорске пролетерске бригаде
добро послужити историчару наше Народне револуције као изворна грађа.
Не можемо пропустити а да неучинимо замјерку редакцији на грешке
које постоје у списку погинулих бораца и руководилаца IV бригаде, оштам
паном на крају књиге. Тако се према томе списку износи податак да је у
току наше народне револуције погинуло 475 бораца и старјешина од укупно
1082, колико их је било на дан формирања бригаде. Пажљив читалац ће,
међутим, запазити да у том списку не постоје имена неких палих ратника
чија је погибија детаљно описана у неким прилозима ове књиге. Тако се,
рецимо, у чланку генерал-мајора Б. Ђуричковића међу именима погинулих
бораца III батаљона у познатој битци на Бугојну, налазе нека имена којих
касније у списку нема (упоредити стр. 55 са списком палих бораца III бат.).
Према томе, број погинулих ратника је већи него што је изнесено у списку
на крају ове књиге.
Но, и поред реченог недостатка, ова публикација је заиста крупан
прилог за проучавање историје наше револуционарне Народноослободилач
ке борбе.
Б. Павићевић.
U Петар Тома ц: IV непријатељска офанзива; Мала војна библиоте

ка, Београд 1951.
Ова књига рађена је у првом реду за потребе Војне академије, како

аутор то наглашава у предговору. Али по своме значају књига превази
лази ту скромну ауторову намјену.
Позната је ствар да су наши извори за изучавање Четврте офанзиве
врло малобројни, да их, изузимајући архиву Врховног штаба, такорећи
нема. Међутим постоје врло обимни документи о дјелатности непријатељ
ских армија које су учествовале у Четвртој офанзиви (њемачких, талијан
ских, бугарских и мађарских), као и знатна грађа по заплијењеним чет
ничким, усташким и домобранским архивама. Аутор је на основу те обилне
архивске грађе и на основу наше и стране литературе израдио ову врло
корисну студију. Петар Томац је наш познати војни теоретичар, који је
овом студијом показао заиста врло лијеп смисао за обраду војно-истори
ских проблема.
Ова студија претставља врло успјешно остварење војно-историске и
војно-теоретске научне анализе једног врло значајног периода наше На
родне револуције, у којему је наш Врховни штаб извео једну од најком
пликованијих а у војном и политичком погледу једну од најзначајнијих
операција.
Критике и прикази __ 327
Наша Народна револуција створена је у јединству партизанске борбе

и борбе у устанку рођене револуционарне армије, која је здруженим је
диницама врло често, готово редовно, изводила операције великог војничког
обима. Али и данданас има на Западу (а на Истоку поготову) лsуди који о
нашој Револуцији мисле да је то била само партизанска (герилска) борба.
Стога ће ова књига бити још један наш прилог правилном упознавању и
схватању нашег Нардноослободилачког покрета и наше Народне рево
луције.
Б. Павићевић
__
X v. Ekoвoмист, орган Друштва економиста Србије, излази двомесечно;

уређује редакциони одбор — Београд.
Крајем ове године часопис Економист навршава пет година свога
излажења. У протеклом периоду овај је часопис, носећи претежно карак
тер теоретске публикације, одиграо значајну улогу како у третирању низа
питања из области општих теоретских проблема економских наука, тако и
појединачних проблема из области економике ФНРЈ. Револуционарне про
мене у економици наше земље нужно захтевају и теоретску обраду и ана
лизу, тако да је ово био један од првих задатака које је часопис Еконо
мист у досадашњем раду третирао, а које као стални задатак и даље пред
њим стоји. Задаци које је Економист решавао нису били лаки, већ на
против и сложени и крупни и одговорни. Јер, теоретско уопштавање иску
става социјалистичке изградње у ФНРЈ, истовремено је и допринос развоју
теорије социјализма, а то је питање од интереса за све напредне људе ши
ром света, који желе и воле социјализам.
Посебно, поред потребе за разрадом и изграђивањем економске тео
рије, постоји и потреба за економским образовањем широких маса наших
трудбеника, у чему је била даља улога овога часописа.
Кроз рубрике Економиста, како то већ и њихова спољашња схема
говори, прилазило се решавању основних проблема, који су се као циљ
поставили пред овај часопис.
Упоредо са третирањем општих теоретских проблема економских на
ука, датих углавном у рубрици „Чланци“, долази одмах и низ радова тео
ретских и аналитичких из области економике ФНРЈ, у рубрици „Економ
ски преглед“. У овој се рубрици посвећује пажња и чланцима, који обра
ђују питања из области међународних економских односа, што самој ру
брици даје бољи садржај.
У рубрици „Прикази и осврти,“ доносе се углавном прикази и кри
тички осврти на књиге и остале економске публикације, док рубрика
„Привредна хроника ФНРЈ“, садржи известан број мање-више информатив
них прегледа о најновијим догађајима у нашем привредном животу. Ру
брика „Библиографија“ добро употпуњује овај садржај Економиста.
идући од рубрике до рубрике, а гледајући их кроз низ бројева почев
од 1948 године до данас, види се напредак како у избору радова, њиховом
квалитету тако и у међусобном бројном односу према врсти проблематике
којом се баве. Примећује се пак да поједини бројеви доносе још увек до
ста уопштене ствари, без конкретнијег и посебног осврта на поједине до
гађаје и промене, баш у области економике ФНРЈ. Динамика наше при
вреде, која се свакодневно оцртава кроз бројне новонастале проблеме и
појаве, намеће, по нашем мишљењу, више материјала за анализу, диску

сију и борбу мишљења. У најновијим бројевима има корака у овоме
правцу, али би свакако било пожељно да их је више. Таква би промена
допринела скретању од оне линије писања уобичајених чланака, одн. при
казивања ствари на један одређени начин, са уско стручним погледом на
одређено питање, а без неког ширег повезивања са теоријом, или посма
трања тога одређеног питања у низу других. Слична би се примедба мо
гла дати и на рубрику „Прикази и осврти.“ И овде најновији бројеви по
казују већу разноврсност у избору приказаних дела, но ипак би можда
и са неколико редова требало пропратити све значајније публикације из
економских наука. Таквих је дела било доста у протеклом периоду, а до
бар део ових није нигде био регистрован ни у дневној штампи, ни недељ
ним, ни месечним публикацијама, па ни у овоме часопису. С обзиром, на
велики интерес који за дела ове врсте, како уско стручне природе, тако и
популарно-научног карактера, постоји код читалачке публике, мишљења
смо да је баш овакав часопис позван да их региструје. И не само дела пу
бликована на територији НР Србије, већ и осталих република.
Као знатан допринос разноврсности и садржајности Економиста прет
стављао би и већи број радова из области привредне историје. Из садр
жаја досадашњих бројева види се да је овим проблемима дато најмање
простора. Изузев студије Сергија Димитријевића „Историја и рударство
у старој Југославији“, и чланка Стевана Кукoлече „Однос између пољо
привреде и индустрије у Југославији пре рата“, других радова није било.
Сматрамо да би значај радова ове врсте био утолико већи у овоме часо
пису уколико би били изложени компаративним начином излагања про
блематике социјализма и евентуално капитализма. Самим тим да би се у
рубрици „Економски преглед“ успоставила нека врста равнотеже у односу
на рубрику „Чланци“, где увек има скоро подједнак број чланака, ради ком
паративног излагања како из области социјализма тако и капитализма. По
треба за радовима из области привредне историје, можда не толико оп
сежним, колико важним по проблематици коју би обрађивали, постоји, —
и систематско расматрање низа питања у оваквом једном часопису – до
принело би и њиховом добром постављању и рашчишћавању.
Са искуством стеченим у досадашњем успешном раду, Економист ће
свакако и убудуће оправдати своје место и улогу у нашој економској
јавности.
V. Историски списи и извори у издањима Српске књижевне задруге
Српска књижевна задруга основана је 29 априла 1892, а већ на сед

ници њене управе од 10 јула 1892, како је забележено у записнику: „По
предлогу г. Живана Живановића одлучено је, да Управа ступи у везу са
стручним лицима за израду списа „Српске земље и народ“. Тај спис није
никада написан, али је зато у издањима Српске књижевне задруге од ње
ног оснивања до данас објављен читав низ историских списа и извора.
Основна сврха издавања ових списа била је и остала, да уз књижевна
дела, која Српска књижевна задруга објављује, широке читалачке масе.
на њима приступачан начин, буду упознате у првоме реду са историјом
наших а затим и других народа. Та идеја, похвална и корисна већ сама

по себи, утолико је лакше пре шест деценија прихваћена а затим и у дело
спроведена, када се има на уму да су се међу оснивачима и првим управ
љачима Задруге налазили и историчари Стојан Новаковић, први прет
седник Задруге, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Ковачевић, Љубомир Јо
вановић и Љубомир Стојановић, који су овој задаћи Задруге поставили
темеље већ у њеним првим издањима.
Прва књига коју је Задруга штампала у своме првом Колу 1892
била је „Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића“, а у истоме Колу
као књига бр. 7. објављена је прва свеска „Историје српскога народа“, коју
су написали Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић. Они су написали још једну
свеску (књига бр. 27) у трећем Колу (1894), па су писци одустали од даље
рада на писању ове историје.
Задруга у другом Колу (1893) објављује знамените „Мемоаре проте
Матије Ненадовића“ (књига бр. 9) а затим (1897) објављује прву књигу „Жи
тије Герасима Зелића, архимандрита“ (три књиге, бројеви 36, 44 и 58). После
тога (1901) објављује прву књигу „Путешествије по Србији“ од Јоакима
Вујића (бројеви 66 и 72).
Од Вука Караџића Задруга објављује тек 1922 „Црну Гору и Боку
Которску“ (књ. бр. 161), а затим у две свеске „Вукову књигу“ (књ. бр. 235
и 249) са избором његових списа.
Стојан Новаковић објављује (1904) у Задрузи „Васкрс државе срп
ске“, своју политичко-историску студију о Првом српском устанку 1804
до 1813 (књ. бр. 87), а идуће године објављује своје дело „Турско царство
пред српски устанак 1780 до 1804“ (књ. бр. 94). Задруга у знак сећања и за
хвалности према своме првоме претседнику и великом научнику издаје
„Споменицу Стојана Новаковића“ (1921, књ. бр. 157) са избором њего
ВИХ СПИСa.
Као историске споменике и изворе Задрута штампа „Старе српске

биографије“ (књиге бр. 180, 265 и 282) и „Животе краљева и архиепископа
српских“ од архиепископа Данила (књ. бр. 257).
Задруга објављује М. Вукићевића: „Знаменити Срби муслимани“ (књ.
бр. 103); избор чланака „Из нове српске историје“ од д-р Мих. Гаврилови
ћа (књ. бр. 193), затим „Цвијићеву књигу“ – изабране чланке (књ. бр. 201).
После С. Јовановића „Из наше историје и књижевности“ (књ. бр. 229), об
јављује избор из „Историских списа“ Јована Ристића (књ. бр. 298).
„Савремену Хрватску“ од Милана Марјановића Задруга објављује
1913 (књ. бр. 153), а дело д-р Ферда Шишића „Штросмајер и јужнословен
ска мисао“ објављено је 1922 (књ. бр. 192).
У своме 40 Колу, (као књ. бр. 274) у избору и са предговором Јаше Про
дановића. Задруга објављује „Изабране списе Светозара Марковића“.
IИз савремене историје Задруга је објавила два дела: „Стварање за
једничке државе Срба, Хрвата и Словенаца“ од Јована М. Јовановића.
(прва књига 1929, три књиге бр. 209, 215 и 223) и „Наши ратови за ослобо
ђење и уједињење“ (српско-турски и српско-бугарски рат 1912/13) од Ми
лутина М. Лазаревића (прва књига 1929, бројеви 210, 216, 231 и 251).
Задруга је, затим, објавила у преводу „Живот Бенџамина Франклина“
(књ. бр. 71), „Постанак и развитак народа“ од Б. Бехшота (књ. бр. 78)
и „Историју савремене образованости“ од Ш. Сењобоса (књ. бр. 119). За
тим у две књиге „Византиске слике“ Шарла Дила (књ. бр. 203 и 217). Исто
тако у преводу из историје других народа објављени су Волтерова „Исто
рија Карла XII“ (1897, књ. бр. 41) и „Нова Италија“ од П. Орсиа (књ. бр.
125—126). Студија д-р Драг. М. Павловића „Уједињење Немачке“ објавље
на је 1898 (књ. бр. 48).
Ван својих Кола, као Поучник I. Задруга је издала „Историју Босне
и Херцеговине“ од д-р Владимира Ћоровића. Најзад, као посебно издање
штампана је „Историја Српске књижевне задруге“ од њеног оснивања 1892
до 1932, који су саставили Срета Стојковић и д-р Владимир Ћоровић.
То су историски списи и извори које је Задруга издала од свога
оснивања до 1941, када престаје са радом све до ослобођења 1944. Задрута
је обновила свој рад првим послератним 44. Колом, које излази 1948. Већ
са тим првим Колом Задруга наставља своју традицију, да уз књижевна
дела објављује и историске списе, па је до 1952. објавила у својим Колима
Ова. ИСТОрИСКа Дела.
Д-р Јорјо Тадић „Дубровачки портрети“, I (1948, књ. бр. 305, стр.
368). — На основу историске грађе Дубровачког архива, д-р Тадић је из
радио десет портрета Дубровчана од којих су, како писац у предговору
каже, „многи слабо или никако познати, али који својим способностима,
радом и положајем у друштву, као и својим карактерима, а често и сво
јим некарактерним особинама, могу послужити као типови за већи број
својих савременика па и Дубровчана уопште“. Радећи ове портрете, писац
је настојао да „живот и рад портретисаних личности, стално повезује са
догађајима и приликама и у Дубровнику и у свету“, како би кроз њихове
портрете боље сагледали општу слику дубровачког друштвеног, политич
ког, економског и културног живота у појединим епохама његове про
шлости“. У томе је тежиште и значај ове студије д-р Тадића, која је пре
пуна најдрагоценијих, досад потпуно непознатих података. У овој првој
збирци писац је дао портрете Дубровчана из ХVI века, међу којима и
портрет Марина Држића, намеравајући да у издању Задруге у следећим
збиркама својих Дубровачких портрета „обухвати по један век дубровачке
историје“. Писац напомиње да због природе овог издања и начина на који
је грађа обрађена, није навео изворе, али истиче да ништа није навео што
не би могао потврдити историским документима.
Сретен Л. Поповић „Путовање по Новој Србији“ (1950, књ. бр. 310—
311, стр. 580). — Објављен првипут 1879 у Новоме Саду у издању Српске
књижаре браће М. Поповић, пошто је претходно штампан и растурен у
појединачним свескама, овај мемоарски спис Сретена Л. Поповића (1820–
1890) уствари је једно од главних изворних дела за историју Београда из
првих деценија XIX века. Истовремено, поред драгоцене грађе за исто
рију Србије тога доба овај мемоарски и путописни спис садржи и истори
ску грађу и о оним деловима Србије који су ослобођени ратом 1878 и које
је у овом свом спису Поповић изложио.
Д-р Петар И. Поповић „Црна Гора у доба Петра I и Петра II“ (1951,
књ. бр. 316, стр. 340). — Сам писац у предговору напомиње да је ова његова
књига завршена још 1940, да је марта 1941. била ушла у штампу, па је
услед рата њено објављивање прекинуто и да је ова књига штампана
„онако како је била спремљена за штампу у почетку 1941“. Ова књига
је хроника спољне и унутрашње политике за владе двојице владика у
Црној Гори — Петра I и Петра II НБегоша, са чијом се смрћу и завршавају
излагања писца. У напомени писац каже да је користио за израду овога

дела сву литературу о томе периоду, коју није навео због намене ове
књиге, поред својих исписа из Цетињског и исписа из француских архива,
разуме се учињених до 1940.
Као Поучник XII, Задруга је 1950. објавила дело д-р Душана Ј. По
повића „Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира 1718–
1739“ (стр. 402). У ову књигу писац је унео и грађу, коју је првипут (1935)
објавио у својој књизи „Београд пре 200 година“, а коју је допунио и про
ширио новом необјављеном грађом из Патријаршиско-митрополитске ар
хиве у Карловицама, Државног архива и архива Универзитетске библио
теке у Београду, као и Архива Дворске коморе у Бечу. Писац уз поједина
поглавља наводи главне ИЗВОре и литературу.
М. Живановић
U I'одишњак Историског друштва Војводине pr.

Нови Сад 1951, 89, 5–166.
У Војводини постоји већ од раније традиција у раду на историској

науци. Она је од свих наших покрајина дала досада највише грађе, ра
справа и студија не само из прошлости Војводине него и осталих наших
области. У томе је, од свог оснивања па до Првог светског рата, предња
чио Летопис Матице српске. Мањи број историских студија донео је Ле
топис између два рата. У том периоду организовано је у Новом Саду Исто
pиско друштво, које је имало и свој часопис „Глисник Историског друштва
у Новом Саду“. Оно је учинило доста на прикупљању грађе и објављи
вању материјала из историје Војводине.
После ослобођења. Секција Историског друштва НР Србије за АП
Војводину настојала је — као и остала историска друштва — да изда свој
часопис. Тако је дошло до издавања Г од и ш њ а ка, коме је стављено у
задатак да прикупља грађу и расправља значајне политичке, економске и
културне проблеме из историје Војводине, као и да помогне професорима
историје што правилнијим објашњењем појединих питања из националне
и опште историје. То д и ш њ а к треба исто тако да обрати већу пажњу
и на изучавање прошлости мањина у Војводини, а да се, као раније, не
ограничи на историске публикације које обрађују само историју Срба.
Први број Г од и ш њ а ка доноси чланке како наших старих и по
знатих, тако и најмлађих историских радника. Чланци се односе на кул
турну и политичку историју Војводине. Први је чланак академика Николе
Радојчића: Карловачки рукопис Јустинијанова закона и Душанова зако
ника (7–12). Никола Радојчић указује на значај преписа рукописа
Душановог законика уопште и овом приликом је дао опис преписа руко
писа који је преписао Петар Теодоров, ученик Покрово-богородичне школе
разредног наставника Михаила Королије 1764. год. Власник овог преписа
рукописа Јустинијанова закона и Душанова законика био је Георгије Јо
сифовић, парох Доње цркве у Карловцима. Овај препис чува се данас у
Народној библиотеци у Београду под сигнатуром Р.152.
Марко Цар: Доситеј Обрадовић (13-22). У овом чланку Цар по
навља већ добро познате ствари. У њему ништа ново.
У чланку Мађари у Војводини 1700–1944 (23–37), Арпад Лебл

излаже на основу нових докумената насељавање Мађара у данашњу Вој
водину и приказује њихов економско-друштвени положај који су заузи
мали у новонасељеним пределима. Из његовог излагања види се да је њи
хов положај био тежак, да су Мађари и у ХVIII веку као и у XIX и по
четком ХХ века били већином сеоска сиротиња, те да су стога знатно ниже
стајали у културном погледу него Немци. Лебл указује на разлоге њихо
вог насељавања и истовремено износи и развој њиховог културног рада у
Војводини.
Живан Милисавац: Оснивање Омладинског културно-привредног
покрета (38–46). Као један од активних учесника у организовању Омла
ДИНСКОГ Културно-привредНОГ ПОКрета И. Као претседНИК Његове ОСНИВаЧКe
скупштине, Милисавац је био у могућности да у појединостима прикаже
вачке скупштине, Милисавац је у могућности да у појединостима прикаже
овај рад омладине пред Други светски рат. О томе раду дао је у овом
кратком изводу приказ припрема за отварање оснивачке скупштине Омла
динског културно-привредног покрета у Војводини одржане 31. децембра
1931 године, на којој је после реферата о социјално-економском и култур
но-просветном положају омладине, била изабрана управа и донета одлука
о периодичном издавању малих књижица за просвећивање села.
У своме чланку О досељењу првих Русина у Војводину и њиховом

животу (47-53), Евгеније Џуња даје прилог историји војвођанских
Русина у ХVIII веку, чије је проучавање знатно отежано великим недо
статком извора. Према данашњем стању извора и литературе још увек је
спорно питање времена њиховог насељавања и уже постојбине одакле су
дошли у Војводину, иако поједини писци сматрају да је досељавање из
вршено половином XVIII века. Историјат њиховог досељавања и њи
хов живот у новонасељеним областима испитивали су др. Костељник Га
врило, бивши професор Универзитета у Лавову (своја истраживања је
објављивао у Руском календару од 1921. до 1929 године), затим Воломир
Хлаћук, А. Ј. Соболевскиј, Ђуро Биндас, Михаило Поливка, др Франти
шек. Тихи и др. Од Југословена о Русинима и њиховој прошлости објавио
је др. Риста Јеремић једну краћу студију „Бачки Руси (Рушњаци, Ру
сини)“, штампану у Прилогу Летописа Матице српске, књ. I, св. 2, 1928 год.
Међутим Џуња сматра да у њој има извесних нетачности. Утолико пре
можемо пожелети да писац настави са својим радом на изучавању про
шлости војвођанских Русина, који су успели да се одупру и мађаризацији
и германизацији те и данас још увек претстављају једну знатну мањину
у Војводини од преко 20.000 људи.
Пошто се 1951 године навршило 50 година од смрти и 125 година од
рођења народног борца и вође војвођанских Срба у другој половини XIX.
века Светозара Милетића, то су тим поводом објављени следећи чланци:
Бранислав Вранешевић, Значај Светозара Милетића у политичкој и кул
турној борби војвођанских Срба (54—66); Јагош Јовановић, Црна Гора
према Светозару Милетићу (67–73); др. Бранко Магарашевић, Неко
лико података о Милетићевим везама са Хрватском и Хрватима (74
78); Војислав Вучковић, Светозар Милетић и Србија 1861–1869 (79
89); Тибор Кенит, Светозар Милетић и Словаци (90—103); Трива Крсто
вошић, Милетић и прве задружне организације код Срба у Војводини
(104—118).
Прослави десетогодишњице Народноослободилачке борбе посвећени

су чланци: Јефта Јеремић, Постанак и развој народноослободилачких од
борба у румском срезу (114—130); Петар Вукелић, Прва блокада села
Белегиша (131—134); Г. Попи, Јуначка смрт првоборца Петру Албуа
(135—137).
На крају Г од и ш њ а ка саопштени су ситнији прилози: Дака. По
повић, О римским шанчевима; Рајко Веселиновић, Прилог историји еснафа
ХVIII века (правила за панчевачке мајсторе); Сава Давидовић-Заремски,
Покушаји са културом памука у Војводини у прошлом веку; Ст. Јосифо
вић, Један прилог историји хигијене у Војводини.
Као последњи чланак, Бранислав Вранешевић је дао врло исцрпан
преглед рада I Конференције историчара Војводине, коју је организовао
Покрајински одбор Историског друштва Војводине 17. и 18 новембра 1950
год. и у кратким цртама изнео најважније разлоге због којих је на
конференцији било предложено као неодложно изучавање таквих про
блема из историје Војводине као што су: Насељавање Војводине, Сеоба
Срба у Војводину 1690. године, Војна Граница, Колонизација Немаца, Сло
вака, Русина и Мађара у Војводину, Буна Пере Сегединца и сеоба у Ру
сију, Формирање и развитак српске грађанске класе Војводине у ХVIII
веку, Борба за језик, Сељачки устанци у XIX веку, 1848 година, Борба
војвођанских Срба за националну равноправност, Појава социјалистичких
идеја и радничког покрета, Ширење бечког и пештанског капитала после
1876 год., Класно диференцирање српског војвођанског друштва 80-тих
година, Војводина у ХХ веку, и Стара Југославија.
Настојања приређивача овог зборника да га што пре издају захте
вала су значајне напоре, које они нису жалили; урадили су онолико ко
лико су у овом тренутку могли, те је њихов рад за сваку похвалу. Ми им
стога желимо и даље успеха у њиховом несебичном и доиста не лаком послу.
Ж. Сечански
С h u r c h i 1 Winst o n, The second world war, London 1948–1952, 89.
После Другог светског рата разни политичари, дипломате и војне

личности почели су да у виду мемоара објављују белешке о важнијим
догађајима, војним операцијама, разним састанцима и конференцијама во
ћеним у току рата, покушавајући да истовремено објасне своје држање
и улогу коју су играли у тим догађајима. Посебно место међу тим делима
заузимају мемоари Винстона Черчила. Као човек који је прво био на поло
жају лорда адмиралитета, а од 1940. год. па све до завршетка рата и пре
мијер Велике Британије, вршећи истовремено и дужност министра одбране,
В. Черчил је био у могућности да боље него ико други буде упознат са
свима детаљима у свима фазама вођења рата. Стога су његови мемоари не
само врло занимљиви, него, по општој оцени критике, претстављају једно
од најозбиљнијих дела која објашњавају како сам ток Другог светског
рата, тако и његову предисторију.
Черчил је своја излагања започео од 1919 год., од Версаљског мира,
те се на тај начин надовезују на његове мемоаре о Првом светском рату
П
(World crisis, код нас делимично објављен под „Светски рат“, Београд.
1936) и када буду у потпуности објављена, претстављаће, како он сам
каже „историју другог Тридесетогодишњег рата“.
До сада је изашло пет свезака; свака свеска садржи по две књиге.

T. I. The Gathering Storm (Бура се приближава), 1948, p. 640.
књ. 1. From War to War 1919-1939,
књ. 2. The Twilight War, september 3,1939-may.
Циљ прве књиге“ је да покаже „како су народи који говоре енглески

у својој добродушности, због тога што нису били довољно мудри и бри
жљиви, допустили злим снагама да се поново наоружају“.
Описујући ситуацију створену после Версаљског мира, Черчил износи
| колико је она била пуна противречности и крила у себи могућности изби
јања новог сукоба. Детаљно је обрадио проблем немачких репарација, све
мере које су се предузимале у вези са њима и последице до којих је дола
зило, нарочито за време кризе 1929-1932 год. Стално се провлачи мисао, да
одговорност за стање после рата лежи на победничким нацијама, чији су
државници са мало добре воље и више разумевања могли да избегну си
туацију која је омогућила долазак Хитлера на власт, гажење свих оба
веза које је Немачка преузела на себе и њено поновно наоружавање и утро
жавање светског мира. Наравно, са овога становништа буржоаског полити
чара, Черчил н схвата да је Други светски рат био нужан и неминован
одраз неразрешивих противречности капиталистичког друштва у његовој
тадашњој етапи и да његово избијање није могло да се спречи само до
бром вољом појединих људи. Детаљно је изложена политика Француске
и Енглеске према свим Хитлеровим агресивним поступцима, њихово по
пуштање његовим захтевима и, најзад, настојања обеју влада да у лето
1939. год. дођу до споразума са СССР-ом, која су се на крају завршила не
успехом услед склапања руско-Немачког пакта. О ненападању,
Друга књига прве свеске обухвата време од заједничке француско

енглеске објаве рата 3. IX 1939. год. Немачкој, па све до капитулације Нор
вешке и пада Чемберленове владе, после чега је нову владу у Енглеској
образовао Черчил и на положају претседника остао све до краја рата.
T. II. Their Finest Hour (Hвихов најлепши час), 1949, p. 684.

књ. 1. The Fall of France,
књ. 2. Alone.
Од доласка Черчиловог за претседника владе догађаји су се брзо раз

вијали. Немачки пробој западног фронта је убрзо елиминисао Холандију
и Белгију и довео до расула у Француској. У првој књизи је подробно опи
сана та ситуација и малодушност француског генералштаба. Интере
сантно су изложена Черчилова настојања да одврати француску владу од
капитулације да би се фронт на неки начин ипак одржао и неуспех њего
вих напора, јер је убрзо дошло до евакуације савезничких трупа код Ден
керка и капитулације Француске којом се завршио отпор на западном
фронту. Истовремено, са излагањем ситуације у западној Европи, изло
жена су настојања Енглеске да одвоји Италију од Немачке и да је одврати
од улажења у рат, као и догађаји који су се одигравали на Истоку у вези
са окупирањем Балтичких земаља од стране Совјетског Савеза.
Предмет излагање друге књиге је ситуација у којој се нашла Велика.

Британија оставши сама у рату са Немачком, изложена страховитим ваз
душним нападима и очекујући свакога дана инвазију на своја острва.
T. III. The Grand Alliance (Benика алијанса), 1950, p. XVI--903.
књ. 1. Germany drives East,
књ. 2. War comes to America.
У овим књигама обрађују се догађаји од почетка 1941. год. па до ја

панског напада на америчке и британске базе крајем те године: кампања
у Либији, на Балкану, против СССР-а, покушаји склапања савеза са њим,
потписивања Атлантске повеље и улазак Америке у рат. У вези са рато
вањем на Балкану један добар део посвећен је Југославији и настојањима
Енглеске да је уведе у један балкански антихитлеровски савез. Што се
тиче 27 марта, Черчил потпуно ниподаштава улогу коју је у њему оди
грала Комунистичка партија Југославије. За њега је то један официрски
удар који је довео до промене владе, против које је у земљи постојало ве
лико огорчење због политике приступања Тројном пакту; велике демонстра
ције 27. марта биле су одраз тог народног огорчења, али по њему КПЈ није
имала у томе никаквих заслуга. Ипак одаје признање, да су 27. март и про
мена југословенске владе приморали Хитлера на прегрупацију својих снага
одређених за напад на СССР, што је довело до закашњења немачког на
пада и у своје време спасло Москву.
Америчкој политици у том периоду и Черчиловим настојањима да
постигне што већу сагласност са претседником Рузвелтом и обезбеди што
већу америчку помоћ и подршку, посвећена је нарочита пажња. Антло
америчка сарадња може да се прати у целом свом развоју. У априлу 1941,
Американци су успоставили против дејства подморница и мина зону си
гурности на западном Атлантику; у јулу су створили базу на Исланду; у
августу 1941. год. састали су се Рузвелт и Черчил на Њуфундленду и издали
заједничку декларацију познату под именом Атлантске повеље, којом су
обе силе показале своју солидарност за постизање циљева који ће омогу
ћити стварање једног бољег света после рата; после уласка Јапана у рат
дошло је поново до састанка њих двојице, којом приликом је постигнута
сагласност у питању даљег вођења ратних операција и састављен и пот
писан Пакт Уједињених нација (1. I 1941).
Т. IV. The Hinge of Fate (Преокрет судбине), 1951, p. 917.
књ. 1. The Onslaught of Japan,
књ. 2. Africa redeemed.
„Овај том сам назвао „Преокрет судбине“, каже Черчил у предго
вору“, зато што у њему ми прелазимо из скоро непрестаних пораза у скоро
непрекидне успехе“.
Почиње са енглеским повлачењем у Либији пред Ромелом, у јануару
1942. год., па се наставља са ратовањем на Истоку: падом Сингапура, гу
битком Бурме, и Холандске Источне Индије, великим штетама у тонажи
коју су претрпели савезници; на крају је дошао и пад Тобрука у јуну
1942 године.
Истовремено, Черчил је подвукао све напоре совјетске владе, чињене
у току преговора о добијању помоћи и отварању другог фронта, да јој за
падни савезници признају проширења граница од 1939. и 1940. године, иако
су она била постигнута посебним споразумом са Хитлером.
|З36 Историски часопис САН
У другој књизи је описан „преокрет судбине“ који је уствари почео

са победом маршала Монгомерија код Ел Аламеина у октобру 1942
год., после чега је дошло до совјетске офанзиве код Стаљинградач
Врло су интересантни детаљни прикази конференција које је Чер
чил одржао у току 1942 и почетком 1943 године у Москви, Каиру и Каза
бланки, после којих је ускоро дошло до америчког искрцавања у Северној
Африци, која је већ до лета 1943. год. била очишћена од непријатеља.
T. V. Closing the Ring (Затварање обруча), 1952, p. 673.
књ. 1. Italy Won,
књ. 2. Teheran to Ronn.
У овој свесци обухваћени су догађаји од јуна 1943 до јуна 1944. године.

У том периоду надмоћ над морем и у ваздуху прешла је на страну савез
ника; Јапан је био потиснут; извршено је искрцавање у Италији, где је
збачен Мусолини и која је прешла на страну савезника; руске армије
су прелазиле у офанзиву и наставиле са потискивањем непријатеља;
нацистичка Немачка је била заокружена са свих страна. Услед
тога што је пред савезницима стојао непосредни задатак нападања
Немаца и њихових сателита у њиховој сопственој земљи, дошло је до ва
жних конференција, прво у Квебеку, а затим у Техерану. Пета свеска се
завршава даном уочи почетка инвазије у Француској.
Оно што је у овој свесци од посебног интереса за нас то је глава
ХХVI која носи наслов „Маршал Тито и Југославија“, иако се о НОБ-у и
Југославији говори и на другим местима, у књизи.
Почињући главу излагања стања у Југославији, Черчил приписује
иницијативу за покретање отпора окупатору Дражи Михаиловићу и ње
говој групи, иако признаје да је „у јесен 1941. год. српски (мисли на Ми
хаиловићев) отпор против немачког терора постао само сенка“, и да
је партизански покрет под маршалом Титом постепено почео да претставља
једну врло озбиљну снагу која је задржавала против себе 33 немачке ди
визије. Снага тога покрета приморавала је савезнике да поведу о њему
рачуна, нарочито када је после протеривања Немаца из Северне Африке
и у току припрема за отварање фронта на Сицилији и у Италији важност
Балкана и догађаја на њему поново избила у први ред. Да би се испитала
права ситуација у Југославији, крајем маја 1943. год. спуштен је на југо
словенску слободну територију капетан Беakin у циљу успостављања
односа са маршалом Титом; после тога су следиле и друге мисије и већ у
септембру месецу Черчил је одлучио да се прекине даље пружање подршке
Дражи Михаиловићу и да се пошаље Титу званична мисија са МcLean-ом
на челу. С друге стране, као стари конзервативац и роajaљист, Черчил се
трудио да напуштањем Михаиловића на неки начин поправи позиције
краља Петра и омогући му повратак у земљу. У вези с тим, Черчил је из
мењао неколико писама са маршалом Титом и седам од њих је репроду
ковано у књизи. При крају главе, Черчил је цитирао говор који је одржао
у Парламенту у фебруару 1944. год., којим је образложио потребу признања
партизанског покрета у Југославији и пружања помоћи том покрету.
Свих пет свезака мемоара технички су одлично опремљене, пуне
додатака у виду разних депеша, саопштења, мапа и дијаграма, што неки
пут отежава праћење излагања, али зато даје рељефнију слику догађаја.
Мемоари су писани богатим књижевним стилом својственим Черчилу, и
- -
начин приказивања држи читаоца стално у стању напетости. Неки пут је

у њима сувише упадљиво истицање значаја сопствене личности, моћи пред
виђања и оцењивања догађаја. Оно што при њиховом читању стално треба
имати у виду то је, да их је писао министар претседник Велике Британије,
стари конзервативац, који је догађаје оцењивао са тачке гледишта енглеске
политике и интереса њене империје. То оцењивање ће несумњиво при
ликом обраде ратне историје претрпети критику у извесним својим по
ставкама. Али без обзира на евентуалне приговоре који ће им се учинити,
Черчилови мемоари, по одабраној количини аутентичних докумената и по
њиховој огромној историској вредности, несумњиво претстављају дра
гоцен допринос за разумевање и обрађивање политичких, дипломатских
и војних ситуација у току Другог светског рата, који ће послужити као један
од основних и главних извора за изучавање историје ратног периода. Зато се
може пожелети да се Черчилови мемоари што пре преведу и на наш језик.
Љиљана Алексић
---- оМ. Војноисториски гласник, орган Војноисториског института ЈНА,

II. 1951; II, III 1952.
Међу многобројним послератним историским часописима овај часопис

има посебну намјену. Народноослободилачка борба дала је, поред коренитих
револуционарних тековина, и једну тековину чисто војног карактера, а то
је начин вођења рата против далеко надмоћнијег непријатеља. Задатак
је овог часописа да са чисто војничког становишта обради поједине борбе
и битке из наше Народноослободилачке борбе. Али часопис се није огра
ничио само на то. Вијековна борба наших народа за слободу и независност,
кроз низ буна, устанака и бојева, такође пружа обиље материјала и са
чисто војног становишта. Тако овај часопис је ставио себи у дужност да
са војног становишта упозна нашу јавност, а у првом реду припаднике ЈНА.
о појединим бојевима и биткама из наше старије и новије прошлости. По
ред тога часопис се бави и другим питањима која су тесној вези са вођењем
рата, као развојем наше интендантуре, здравствене службе, ветеринарске
службе итд. Сва та питања су од великог значаја. Кроз њих се види по
жртвованост, истрајност и све оне вјековне борбене традиције нашег на
рода, које су дошле до најпотпунијег израза у току нашег последњег рата.
Часопис излази двомјесечно, као једна свеска. Поред чланака часопис
на крају доноси библиографију Народноослободилачког рата.
III-1951, — 1) Пуковници: Раде Башић и Идриз Ћејван, Устанак на
Козари и борбе другог крајишког одреда од дана устанка до јуна 1942 го
дине (3-65); потпуковник Перо Рајчевић: О борби на Јаворку 1, 2 и 3 маја
1943. године (65-78); потпуковник др. Јаша Романо: Развој ветеринарске
службе у јединици петог корпуса и на територији Босанске Крајине за
време Ослободилачког рата (78-80); мајор Перо Роковић: Напад треће кра
јишке НО ударне бритаде на Цазинску крајину 2. септембра 1942. године
(86-95); мајор Миле Секулић: Битка на Мишару 1. августа 1806 год. (95-119).
– 2) Пуковник Перица Грујић: Борбе и маршеви 16 ударне војвођанске
дивизије после Седме офанзиве (од 10 јула до 5 септембра 1944. године)
(3-44); мајор Иван-Џина Глигоријевић: Формирање и дејство Крајинског
партизанског одреда 1941. године (44-65); мајор Војимир Кљаковић: При
преме непријатеља за Четврту офанзиву гледане по страним изворима и
Историски часопис САН 22.
__
- -
непријатељским документима (65-83); капетан Војин Поповић: Ослобођење

Невесиња (83-100); пуковник Антон Видмар: Борбе кримских партизана
за време Треће непријатељске офанзиве у Словенији (100-103); Универ
ситетски професор др. Фердо Чулиновић: Побуна аустро-угарских мор
нара у Боки Которској почетком 1918 године (103-126). 3). Пуковник Мили
воје Грозданић: Марш Пете црногорске бригаде и Херцеговачког партизан
ског одреда у Западну Босну (3–45); пуковник Стево Маодуш: Четврта и
пета непријатељска офанзива и питање четника (45-87); мајор Мирослав
Степанчић: Трећа непријатељска офанзива у Источној Босни, Црној Гори
и Херцеговини гледана кроз непријатељска документа (87-114); капетан
Радивоје Брознић: Борбе за ослобођење Билећа, Требиња, Дубровника и
Херцег Новог 1944. године (114-137); потпуковник др. Казимир Барила: Парти
занске болнице у Подгрмечу 1942 године (137-150); потпуковник Драго
Ђукић: Борбе Петровачког батаљона почетком 1942 године код Медног
Поља, на Бравском и код Колунића (150-159); Драган Ташковски: Устанак
у Македонији крајем XVI века под руководством Карпоша (159-168).
4) Драги Миленковић: Борбе за ослобођење Србије 1941. године (3-15); Осло
бођење Крупња 1941 (15-20). По саопштењу уредништва, чланак је написан
према сећању и причању друтова Владе Зечевића, Милисава Милосав
љевића и Ратка Мартиновића. — Потпуковник Вита Цветковић: Топлица у
Народноослободилачкој борби 1941. године (26-39); Владо Жугић: Форми
рање, развој и акција Златарске партизанске чете у Народном устанку
1941. године (39-55); потпуковник Александар Бакић: Устанак у Банату 1941
године (55-61); Радован Лекић: Ослобођење Андријевице 17. јула 1941 (61-69);
потпуковник Јован Вујошевић: Уништење италијанске моторизоване ко
лоне на Јелин Дубу 18 октобра 1941. године (69-75); Записник о савјетовању
Главног штаба НОП одреда за Црну Гору и Боку са командантима и поли
тичким комесарима одреда од 15 новембра 1941. године (75-80); Универзи
тетски професор др. Метод Микуж: Устанак у Словенији 1941. године (80
120); генерал-лајтнант Милан Купрешанин: Нека сећања на прве дане
устанка на сектору Госпићког котара (120-133); мајор Војислав Милеуснић:
Први дани устанка у Србу (133-137); Славко Маркон: Диверзија на теле
фонске уређаје Главне поште у Загребу (137-142); пуковник Бранко Дуде:
Солин у устанку 1941. године (142—147); Извештај Главног штаба НОП од
реда Хрватске од 15 просинца 1941. године Врховном штабу НОП одреда
Југославије о војно-политичкој ситуацији изнетој на савјетовању са прет
ставницима штабова одреда (147-153); потпуковник Драго Ђукић: При
преме и први дан устанка у Босанско-петровачком срезу (153—165); потпу
ковник Абдулах Сарајлић: Први дани устанка на Романји (165–177); Из
вештај Угљеше Даниловића од 17. септембра 1941. године Светозару Вук
мановићу-Темпу о војно-политичкој ситуацији у Источној Херцеговини
(177-186); Извештај штаба мајевичког НОП одреда од септембра 1941
године Штабу тузланске области о акцијама Одреда од 10 августа до 11
септембра 1941. године (186–190); Писмо Централног Комитета КПЈ Цен
тралном Комитету БРП (к) од 6. септембра 1941. године у вези Шарла и
његовог контрареволуционарног и антипартиског рада (190-192); Дирек
тивно писмо (новоформираног) Покрајинског комитета КПЈ за Македонију
на челу са Лазаром Колишевским македонском народу у коме га позива
на оружану борбу против окупатора (192—195); Чланак у листу „Дедо Иван“
комунистичке партиске организације у коме позива македонски народ у
борбу заједно са свим јужнословенским народима (195-198); генерал

лајтнант Милан Зеленика: О операцијама у Југославији априла 1941. го
дине (198—227). — 5) Пуковник Петар Клеут: Борбе Циске оперативне гру
пе (мај-септембар 1943. године) (3–44); Пуковник Бошко Марковић: Напад
Прве крајишке бригаде на аеродром Рајловац 10/11. августа 1943. године
(44–50); потпуковник Милан Јока: Пробијање 17 словенске ударне бригаде
из окружења, марш у Банији и форсирање Саве (56-67); пуковник Славко
Одић: Прилог студији Прве бањалучке операције (67—100); Анастас Митрев.:
Илинденски устанак (100—132); — 6) Генерал-лајтнант Павле Јакшић: Сед
ма дивизија у Четвртој и Петој непријатељској офанзиви (3–27); потпуков
ник Димитрије Трифуновић и рез. мајор Павле Бабац: Продор оперативне
групе дивизија у Србију и форсирање Ибра половином јула и почетком
августа 1944. године (27—66); Радован Лекић: Андријевачки срез у 1941. години
(66—101); потпуковник Дане Цеков: Дејство Кумановског партизанског одреда
до његовог прерастања у Трећу македонску бригаду (101-124); потпуковник
Раде Милановић: Дејство Првог пролетерског батаљона Хрватске (124—143);
пуковник Милан Кнежевић: Одбрана Београда 1915 године (143—164); пу
ковник Михаило Перовић: Солунска офанзива 1918 године (164-195); рез.
потпуковник Василије Матић: Бој код Смедерева 1914. године (195-208);
II – 1952, 1) Генерал-лајтнант Павле Јакшић: О првој непријатељ
ској офанзиви (3–39); пуковник Периша Грујић: Борбе 16 војвођанске
дивизије у Западној Србији (39—73); Мирослав Ђорђевић: Карађорђев рат
ни план из 1813 године (97—115).
III. – 1952. 2). Пуковник Бранко Перовић: Припреме за устанак и
његов развој у Срeзу шавничком (дурмиторском) од окупације до краја
1941 (3–45); пуковник Игњатије Перић: Борбе осме кордунашке дивизије у
Четвртој непријатељској офанзиви (45–66); пуковник Данило Јанковић:
Борбе Треће санџачке бригаде од Дрине до Мојковца (поводом брошуре
„IV непријатељска офанзива“, од генерал-мајора Петра Томца (66—78);
Оружане снаге у Југославији у току НОП (Немачке, италијанске, бугарске
и мађарске снаге на територији Југославије у току НО рата 1941 го
дине) (78—110).
3) Генерал-мајор Ђуро Кладарин: Одлуке Врховног команданта у
Четвртој офанзиви о преласку главнине НОВ у контраофанзиву, страте
гиски план и припремање за његово извршење (3-15); пуковник Стево Оп
сеница: Борбе на Љубову 1942 године (15–22); мајор Војин Поповић:
Бугарска војска у окупираној Србији (1941–1944) (22–58); Немачке и ита
лијанске снаге на територији Југославије у току НОП (1942 године) (58–111).
4) Потпуковник Боро Леонтић: Оток Вис и Корчуланска операција
(3–22); пуковник Месуд Хатић: Борбе јединица 5 босанског корпуса у до
лини Лашве и ослобођење Травника октобра 1944. године (22–37); мајор
Војин Поповић: Бугарска војска у окупираној Србији (1941—1944) (37–75);
Мађарске и бугарске снаге на територији Југоставије у току НОП (1942
године); потпуковник Јован Луковић: Брегалничка битка (78–119).
Глигор Станојевић |
-A
- ||
* Documents on German fereing Policy 1918—1945 - From the Archives

of the German Foreign Ministry – US Government Printing Office, Washing
ton, 1949—1951, Serie D., T. I-IV. 89.
У априлу месецу 1945. год. јединицама. Прве америчке армије, која
је пролазила кроз Харц и Тирингију, пала је у руке архива немачког Ми
224.
нистарства спољних послова, која је тамо била сакривена и према наре

bењу из Берлина требало да буде уништена. Међутим брзо савезничко
напредовање је спречило њено потпуно уништење. Архив је одмах стављен
под надзор Државног департмана САД и енглеског Министарства спољних
послова. У лето 1946 год. постигнута је сагласност између обеју установа,
да се заједнички приступи издавању докумената немачког Министарства
спољних послова и Канцеларије Рајха. Томе споразуму придружила се
идуће године и француска влада.
Архив, који сада — са још неким накнадно пронађеним материјалом
— обухвата око 400 тона аката, пронађен је у доста добро очуваном
стању, спакован у свежњеве; у сваком свежњу има око шест досијеа са
1000–1500 докумената. Али она нису систематски сређена и нарочито од
1936 год. нема сигнатура аката нити регистара.
Документа обухватају период од 1867 год. па све до завршетка
Другог светског рата. До 1920 год. материјал је прилично потпун; од 1936
год. већ има празнина. За следећи период празнине у оригиналним доку
ментима су све веће, тако да би догађаји морали да се реконструишу пре
ма другим документима и копијама које су пронађене у великом броју.
Од 1943 год. материјал је више фрагментаран. — Један добар део архива
пронађен је у микрофилмовима и ма како се њихова аутентичност могла
порицати, они су веома важни с обзиром да су снимљена документа по
сле тога већим делом уништена.
Критеријум приликом одабирања докумената за објављивање била
је првенствено њихова вредност за објашњење немачке спољне политике.
При томе је указано на необјективност извесних докумената, било зато
што су дипломатски агенти приказивали догађаје водећи рачуна о томе
како ће њихови извештаји бити примљени, било што су од стране своје
владе намерно били недовољно или чак и погрешно обавештени, да би се на
тај начин прикриле стварне тенденције немачке спољне политике.
Предвиђено је да се сва документа издају у четири серије, с тим
да прве три обухвате период до 1936 год. Међутим, с обзиром да момен
тано постоји највеће интересовање за догађаје који су у непосредној вези
са Другим светским ратом, то се прво приступило издавању докумената
из четврте (D) серије.
D-серија обухвата документа из 1936. и 1937 год.; већ како то поје
дина материја захтева, а истовремено и из ратних година. Материјал је
сређен по проблемима, а у оквиру сваког проблема по хронолошком реду.
На документима су остављене ознаке свежњева немачког Министарства
спољних послова, а све белешке и маргиналије које су биле на њима дате
су или у њиховом тексту, или као примедбе. Издавање се врши на енгле
ском, француском и немачком језику.
У америчком издању су до сада из ове серије изашла четири тома.
Том 1: From Neurath to Ribentrop (September 1937 -- September 1938),

Washington, 1949, p. CV -- 1220.
Ова свеска садржи 779 докумената која се односе на немачку спољну
политику од септембра 1937. године, с обзиром да тај период, после посете
Мусолинија и лорда Халифакса Берлину, постаје врло значајан за разу
мевање непосредних узрока Другог светског рата, и да отада све више
долазе до изражаја прави циљеви и методи који ће бити карактеристични

и за даљу немачку спољну политику.
У овој свесци има докумената и пре септембра 1937. год. кад год је
то било потребно ради бољег разумевања догађаја везаних за ранији
период. Углавном се третирају односи Немачке и осталих великих сила,
анексија Аустрије и односи са Св. Столицом, пошто су и они утицали
на мњење у другим земљама. Материјал у вези са СССР-ом се највише
односи на вођење преговора о увозу сировина из СССР-а. Односи са
Чехословачком и шпанским националистима из овога периода издвојени
су за други и трећи том исте серије.
Материјал је груписан у седам поглавља:
1) Немачка и велике силе Западне Европе: септембар 30 1937 го
дине—март 11. 1938

2) Немачка и Аустрија: јули 1936 – јули 1938.
3) Немачка и Сједињене Државе: март 1937 – септембар 1938.
4) Немачка и Далеки Исток: јули 1937 — септембар 1938.
5) Немачка и Совјетски Савез: јуни 1937. – септембар 1938.
6) Немачки односи са Св. Столицом, март 1937. – септембар 1938.
7) Немачка и велике силе западне Европе: март—август 1938.
Том II: Germany and Czechoslovakia 1937 — 1938, Washington, 1949

p. LXXXV -- 1070.
Објављен је најважнији материјал за чехословачко-немачке односе
у овом периоду. Почиње се једним документом од 8. VII 1937 из кога се
види да већ постоји знатна затегнутост односа између Немачке и Чехо
словачке поводом судетског питања, а завршава се са 29. IX. 1938, датном
потписивања Минхенског споразума. Материјал за даљи период до оку
пирања Чехословачке од стране Немачке објављен је у једном посеб
ROM TOMy.
809 документа друге свеске груписано је у седам поглавља:
1) Немачка и Чехословачка: октобар 1937. – март 1938.
2) Од анексије Аустрије до мајске кризе.
3) Мајска криза и њене последице.
4) Од мајске кризе до Вunciman-ове мисије.
5) Увод у септембарску кризу.
6) Септембарска криза: Godesberg (16—23. септембра).
7) Септембарска криза: Минхен.
Том 111: Germany and the Spanish Civil War 1936-1939, Washington
1950, p. XCVI. -- 950.
932 документа објављена у овој свесци иду од јула 1936 до јула 1939
године и у њима се могу наћи подаци о немачким односима са шпанским
националистима и пре него што је избио грађански рат. Постаје потпуно
јасна организација и делатност трговачкx компанија као што су биле:
Hiama, Rowak и Sofindus преко којих је ишло снабдевање устаничких
трупа. Исто тако могу да се прате разне фазе немачко-франковских од
носа и немачки притисак на Франка у циљу задобијања економских повла
стица у случају његове победе.
Трећа свеска подељена је у осам поглавља:
1) Прва фаза: јули 19–новембар 18 1936.
2) Немачко признање Франковог режима и његове последице: но

вембар 18 — март 20. 1937.
3) Продубљивање односа између Немачке и шпанских национали
ста; Мартовски и јулски протокол: јули 19—новембар 1. 1937.
4) Силе и питање неинтервенције: јули 19-новембар 1. 1937.
5) Франко под немачким економским притиском: новембар 4. 1937
март 10. 1938. J
6) Даље помагање Франка и преговори за склапање уговора: март
16 – децембар 19 1938.
7) Рат у Каталонији и крај рата: децембар 23 — март 31. 1939.
8) Повлачење Немаца из Шпаније: април 2 - јули 8 1939.
Том IV: The Ahtermath of Munich (october 1938 – march 1939), Wa

shington 1951, p. LXXXV -- 731.
Ова свеска обухвата односе Немачке и великих сила од Минхенског
споразума у септембру 1938. године, па све до уласка Хитлерових трупа у
Чехословачку у марту 1939. године. У том периоду постало је свим држав
ницима у Европи јасно да су Хитлерове мирољубиве изјаве биле лажне,
да њега Минхен није задовољио и да ће он у најскорије време поставити
нове захтеве, који ће бити само једна даља етапа у задовољењу импери
алистичких циљева Трећег Рајха. Примећује се да је у Француској и
Енглеској почињао преокрет у расположењу према Немачкој; исти је
случај и са дотадашњим немачко-совјетским односима. Почиње и већа
заинтересованост САД за догађаје у Европи.
258 докумената четврте свеске групасано је у осам глава:
1) Немачка и Чехословачка: септембар 30 1938—март 16 1939.
2) Немачка и Велика Британија – октобар 1. 1938 – март 15 1939.
3) Немачка и Француска: октобар 4. 1938 – март 11. 1939.
4) Немачка и Италија: октобар 26 1938 – март 13 1939.
5) Немачка и Св. Столица: октобар 11 1938 — март 13 1939.
6) Немачка и Совјетски Савез: октобар 13 1938 – март 16 1939.
7) Немачка и Сједињене Државе: септембар 30 1938 – март 16 1939
8) Немачка, и Далеки Исток: септембар 29 1938 — март 15 1939.
На крају сваке књиге је додатак који обухвата: распоред службених
места у немачком Министарству спољних послова у периоду на који се
књига односи, ознаке свежњева и бројева микрофилмова објављених до
кумената, регистар личности и тумачења стручних израза и скраћеница
у текстовима. При томе се у додатку прве и треће свеске налази и из
вештај о стању заплењене архиве немачког Министарства спољних по
слова и Канцеларије Рајха, а другој свесци су придодате две карте Су
детских области.
С обзиром на велики број докумената није било могуће дати де
таљнији преглед разних група у овим свескама, али и из овог кратког са
држаја може да се схвати огромна важност издатог материјала. Утолико
пре што су раније и од стране Немачке извесна документа била објав
љивана са очигледном тенденцијом да пропагирају став немачке владе.
Овим издавањем се у великој мери отклањају тешкоће за изучавање
историје Другог светског рата, с обзиром да су у земљама које су биле под
немачком окупацијом поверљиви архиви и акта већим делом уништени.
То важи и за нашу земљу. Уколико би се у некој од следећих свезака
обухватило и питање односа Немачке и Југославије, тај материјал би

свакако пружио драгоцене податке за изучавање наше новије историје, у
толико пре што домаћих извора готово нема.
Из списка заплењене архиве види се да има знатан број докумената
која се односе и на нашу земљу, али пошто су они већим делом из вре
мена пре 1936 године, то још нису пребројани, већ је назначена само ко
ЛИЧИТНа Свеж НБева.
Тако од докумената Немачког посланства на Цетињу од 1906–1914

године постоји један свежањ; Немачког посланства у Београду од 1876
1944. год. има 71 свежањ; тајна акта мисије у Загребу од 1940—1944. год.
су сложена у 28 свежњева.
Љшљана Алексић
Vener an as a Едвар д: Рузвелт и Руси – Конференција у Јалти,

Загреб, 1952, 231.
Међу мемоарским делима о Другом светском рату значајно место
заузима и књига Едварда Стетиниуса, бившег америчког министра спољ
них послова и једног од блиских сарадника претседника Рузвелта.
Предмет излагања јесте ток дискусија на конференцији у Јалти и
кратак преглед догађаја који су јој претходили.
Конференција у Јалти коју су од 4–11. II 1945 г. одржали на Криму
три шефа главних савезничких држава са својим министрима спољних
послова и војним делегацијама, једна је од најважнијих конференција
одржаних у току Другог светског рата. У то време, нацистичка Немачка
и Јапан били су сатератни у своје границе, али су још увек пружали
отпор чије трајање није могло тачно да се предвиди, нарочито код Ја
пана. Пред савезнике се наметала потреба координирања напада на не
пријатеља, уређења ослобођених крајева, и, нарочито, организовања Уje
дињених Народа.
Резултати Јалтске конференције одмах су после потписивања спо
разума наишЛИ На Оштре Протесте у КругОВИМа Нера СПОЛОЖеним према
претседнику Рузвелту и његовој политици. Са порастом размимоилаже
ња између западних савезника и СССР-а критика Јалтског споразума по
стајала је у САД сваким даном све жешћа. Све је више преовладавало
мишљење, да је Рузвелт био сувише попустљив према Стаљину на Криму;
као главни разлог наводило се његово руинирано здравље и малаксалост
који му нису дозвољавали да се енергичније супротстави Совјетима.
Као човек који је присуствовао свим главним састанцима и који је,
може се рећи, био један од састављача Јалтског споразума, Стетиниус
се осетио побуђеним да оправда америчко, односно Рузвелтово држање
на Криму и стога је на основу бележака из свога дневника покушао да
реконструише дискусије онако како су вођене у току преговора и да их
прикаже америчкој јавности. Књига је подељена у три дела:
1. Покушај изградње бољег свијета. Овде је дат кратак историски
преглед односа, преговора и споразума између три савезника у току рата,
а пре сазивања конференције на Криму.
2. На конференцији. У овом делу су изложене дискусије и то онако
како су вођене из дана у дан – о проблемима о којима се расправљало у
Јалти, о светској организацији, о издавању декларације о ослобођеној
Европи, о подели Немачке, окупационој зони за Француску и контролном
већу за Немачку, о репарацијама, главним ратним злочинцима, Пољској,

Југославији, Персији, Кини и Јапану, о уласку СССР-а у рат против
Јапана, и уступцима који су му за то обећани, о питању турских мореуза.
Иако су ова излагања писана прилично сувопарним стилом, Стетиниус
је успео да нам прикаже не само сам ток преговора, него и атмосферу
која је владала у току вођења преговора између присутних државника,
ДОК су За Зеленим столOM цртаЛИ НОВу Мапу света. И удараЛИ темељ ње
говој будућој организацији.
3. Биланс конференције. Овде је Стетиниус сумирао резултате кон

ференције онако како их он схвата и подвукао извесна своја убеђења
која су се иначе провлачила кроз цело излагање. Овај део је уствари од
говор његов на све оне критике које су у своје време пале на одлуке до
несене у Јалти. Наиме, Стетиниус сматра да за данашњу затегнуту си
туацију нису криве саме одлуке донесене у Јалти, него то што после по
стигнутог споразума Совјетски Савез није хтео да се придржава донетих
одлука. Две основне мисли које провејавају кроз цело дело јесу, прво,
да Рузвелтово здравствено стање није било такво да би му сметало да
у раду конференције учествује са потребном опрезношћу и издржљиво
шћу; и друго, да иако је Совјетски Савез био главни корисник споразума,
уступци који су му учињени нису много изменили његове тадашње
позиције које су му створиле ратне операције. Његове трупе су већ ду
боко биле продрле на територију Немачке, налазиле су се у Пољској и
Балтичким земљама. С друге стране трајао је још увек рат с Јапаном
за који су амерички стручњаци тврдили да ће морати да траје најмање
још две године; атомска бомба још није била дефинитивно испитана.
Према томе, претседник Рузвелт је морао да добије од Руса обећање да ће
по завршетку рата са Немачком објавити рат Јапану. Отуда уступци који
су учињени у питању Курилских острва и луке у Порт Артуру. Затим по
стојала је још једна ствар у којој је претседник желео да се свакако спо
разуме са Совјетима пре завршетка рата, а то је било питање Организа
ције Уједињених Нација. По свим овим питањима, сматра Стетиниус, Ста
љин је много више попустио западним савезницима него они њему. Што
СССР доцније није хтео да спроводи Кримске одлуке и што се показало
да његов улазак у рат против Јапана није био неопходан за успешни
и брзи завршетак операција на Далеком Истоку, зато не може да сноси
одговорност америчка делегација која је била у Јалти, па ни претседник
Рузвелт. Према томе, сви приговори који му се чине потпуно су неосно
вани и могу да потичу само из слепе мржње према покојном претседнику.
Оцена критике о овој Стетиниусовој књизи је различита. Док једни
сматрају да се после ових његових излагања не могу више чинити ни
какви преговори Рузвелту, по другима опет, извесне Стетиниусове по
ставке се не би могле никако примити, те се и његова књига мора запа
зити само зато што ју је писао бивши министар спољних послова.
Овакво мишљење је ван сваке сумње претерано. Стетиниус додуше
није дао подробнију унутрашњу анализу односа међу савезницима; тежио
је да прикаже тежње совјетског империализма и донекле енглеског, али
су по њему једино амерички захтеви били потпуно несебични у жељи да
се постигне сагласност за опште добро целог света, како ових садашњих
тако и будућих генерација. Иако је књига писана са намером да се скине
свака оговорност за садашњу ситуацију са америчке делегације која је

била у Јалти, треба ипак имати на уму, да ју је писао човек који је ва
жио као лично веома одан претседнику Рузвелту и дубоко убеђен у оправ
даност његове спољне политике. Зато, иако му се могу учинити замерке
да неки пут брани и оно што се не може бранити и да извесне ствари
једнострано посматра, његова књига је ипак један од извора за разумевање
како онога што се десило на Криму, тако и многих догађаја који се и да
нас одигравају. Утолико пре што је он данас једини преживели од три
главна члана америчке делегације. Претседник Рузвелт и Хари Хопкинс
су умрли и сада се само из њихових заосталих бележака може сазнати
какви су били прави циљеви и како је било право држање америчке де
легације у Јалти.
Љиљана Алексић
i / Revue des Nations Unies, Paris, Departement de l'Information des Nations

Unies, 1951 – No. 1–5.
Центар за информације Организације Уједињених Нација почео је
још од августа месеца 1945. год. да издаје Билтен Уједињених Нација
(Bulltin des Nations Unies) са циљем да да веран приказ рада Организа
ције и њених специјализованих агенција. Билтен је доносио резимеа раз
них дискусија и постигнутих одлука, као и говоре и чланке истакнутих
личности у Организацији који се односе на њену делатност. Билтен из
лази двапут месечно на енглеском, француском и шпанском језику. Од
јуна 1952 године Одељење за информације Уједињених Нација у Паризу
почело је место Билтена на француском језику да издаје једном месечно,
такође у виду часописа, Revue des Nations Unies. Досада је изашло пет
бројева и специјални додатак петом броју који се односи само на рад
Седме генералне скупштине Уједињених нација од почетка њеног заседања.
Revue des Nations Unies на врло јасан и концизан начин приказује
целокупну делатност у оквиру ОУН. На почетку сваке свеске дат је кра
так преглед проблема који су у протеклом месецу били предмет расправ
љања у УН. Ти проблеми и разне мере које су у вези са њима предузи
Мане прИКаЗани су по групама. ОВИМ редOM: ПОЛИТИЧКа Питања. И ПИТања
безбедности; затим питања правно-организациона, економско-финанси
ска, социјална, хуманитарна и културна; питања старатељства и несaмo
управних територија; Међународни суд правде; питања административног
и буџетског карактера. У оквиру сваке од ових делатности дат је пре
глед рада и одговарајућих специјалних комисија. Тако се, на пр., у оквиру
економско-финансиских проблема третира рад разних економских комисија
нарочито економске комисије за Европу. Посебно је издвојен рад специја
лизованих агенција ОУН.
На крају сваког броја дат је хронолошки ред седница и састанака
које су одржали разни органи у оквиру ОУН у току протеклог месеца.
„Љшљана Алексић
v Државна Архива Н. Р. Србије 1900–1950. Уредио др. Милорад А. шошкић.

Београд 1951, 89, 227.
О раду наше највеће архивске установе код нас се досада мало
писало и мало знало. Иако од изванредно велике важности за развој и
I346 Историски часопис САН
обдeлaвање наше културе и науке, она све до скора није имала своју „био
графију“ из које би се видело шта све постоји у њеним депоима и ра
фовима, и од колике је и какве важности материјал који се налази у њој.
Та важност која се темељила на оправданом интересовању да се и о
нашој новијој прошлости, тако богатој по својим догађајима и тако сло
женој по својој проблематици, што више сигурног и што више истинитог
сазна, утолико се пре наметала што су у нашој историографији и научној
журналистици постојала различита, па чак и изразито опречна мишљења
о многим странама нашег деветнаестог века и првим деценијама иза њега.
Нарочито је пак за објективна историска истраживања био примамљив
почетак прошлога века и време када се формирала обновљена српска др
жава. Развој наше нове државе, економски положај и друштвени односи,
стање просвете И. Културна стремљења, питање техНИЧКОГ ПОДИЗања Земље
и увођење елемената европске цивилизације код нас, још од каквог су
били интереса да би се упознала наша прошлост. То утолико пре, што је
скоро све оно што се код нас о овоме писало имало своје уско династичко
или партиско-политичко обележје, те према томе и релативну вредност у
односу на питања о којима се расправљало. Објављена Споменица о Др
жавној Архиви дала нам је неколико важних информација о томе каквим
све документима она располаже, шта је досада урађено да би се они сре
дили, као и шта је са своје стране Д. А. предузела да би се заинтересова
ној публици пружила аутентична документација о нашој прошлости. Стога
је потребно на ово се осврнути.
Сарадници на припреми ове споменице, др. Никола Шкеровић, који
је истовремено и управник Д. А., Миленд Николић, др. Милан Костић и
др. Милорад Шошкић, у десет одељака пружили су нам у основним цр
тама, безмало све оно што су они сматрали да је било потребно да би нам
се рад Д. А., уз историјат њенога постанка, претставио у што пунијем са
држају. Ту је претстављено поред осталог и неколико задатака, чија је
реализација, сматрамо, од великог интереса не само за рад Д. А. као са
мосталне архивске установе, него и за остале научне установе код нас
а посебно Историског института САН. Ми ћемо се, једним делом, задржати
на овоме у вези са чланцима који улазе у састав ове споменице.
После увода Н. Шкеровића, у коме је изнет значај Д. А. као кул
турне установе у једном народу и тешки услови под којима се раније њен
рад одвијао услед многих ратова које је Србија водила за своју слободу.
Милен Николић, научни сарадник Д. А., изнео је — на преко сто страна
— историјат Д. А., од првих покушаја за њено оснивање средином про
шлога века па до данашњег дана. Читава студија, са озбиљним прилаже
њем постављеној тематци, обиљем и документације и солидним излагањем,
(с изузетком десетог параграфа IV одељка и трећег параграфа V одељка),
овај историјат Д. А. садржи и један део њенога рада за последњих педесет
година њеног стварног постојања. Ближи подаци о томе дати су у изла
гању М. Николића. У низу осталих излагања, нарочито је добро изнета.
и од национално-политичког је значаја, радња окупаторских „стручњака“
из оба светска рата, да се из Д. А. у Београду одвуку или униште она акта
која су – у низу других – имала значај државно-правних, државничких
или национално-културних докумената Србије као државе. Сасвим уз
гредно приметићемо, када се говорило о посленицима на сварању Д. А.,
да је олако пређено преко успомене на Миту Петровића, аутора Финан
сија и Установа обновљене Србије, као једног од најватренијих пропаган

диста за њено оснивање и неуморног скупљача драгоценог материјала о
нашој прошлости, што сматрамо да није требало изгубити из вида.
У чланку Фондови архивске грађе Државне Архиве, Н. Шкеровић
је допунио списак несталих фондова и појединих њених збирки током Пр
вог светског рата (с. 115—116), и дао преглед садашњег стања фондова рас
поређених у XXIV група, и сврстаног било по установама било по срод
ности материјала (с. 117—118). Штета је само, што за поједине од ових
група, или за све скупно, није дата њихова детаљнија подподела. Јер, иако
је овим објављивањем наше знање о основним групацијама архивског ма
теријала постало знатно веће, ипак се морамо још домишљати шта управо
све, по детаљима или по специфичности категоризације докумената, по
стоји у Д. А. Тако, ми се још увек морамо послужити (данас непотпуним
и застарелим али незаобилазним) напоменама које је на самом почетку
рада Д. А., дао Мих. Гавриловић — када се хоћемо, напр., информисати
о томе шта садржи тзв. Књажевска Канцеларија (1815—1942), која је овде
обележена као II група у садашњем стању фондова Д. А. (уп. с. 114). Ово
је утолико пре, чини нам се, требало учинити пошто су, како је иначе и на
глашено у Закону о Д. А. из 1898 г., и што је др. Шкеровић учинио за
добро када је то навео, документа архиве Кнежеве Канцеларије, са још
неким из тога времена, требали да послуже као основ садашњој Архиви.
У чланку сређивање архивске грађе, М. Николић је изнео принципе
по којима се обавља растурање, одн. сређивање грађе, и претставио нам
је организационе поступке око њихове архивистичке обраде.
М. Костић, у чланку Архивска библиотека, прати њен постанак и
развој за пет деценија њеног постојања. Истакнуто је да библиотека има
око 12.000 свезака, и да је књижевни фонд „претежно из области историје
специјално из политичке и културне историје Србије, затим из архиви
стике, и из наука сродних историји . . .“ Дат је и попис збирки – колек
ција и серија часописа, који су очувани као комплети. Између осталих,
ту су побројани: Зборници закона и Уредаба кнежевине, доцније – кра
љевине Србије 1839—1918; сва издања Државне статистике Србије и Југо
славије 1855–1940; Стенографске белешке и протоколи Народне скупштине
Црне Горе (1906–1914), Србије и Југославије (1858–1950), Државни шемати
зми Србије и Југославије 1856—1924; колекција „Рат 1914–1918“ у три
десет књига; као и већи број лексикона, часописа и гимназиских изве
штаја. Укупан пак број часописа и новина износи 167 врста, од којих вреди
истаћи да су „Новине српске“ — потоње „Службене новине“ очуване као
комплет 1834—1944. г. Ова библиотека Д. А. је утолико пре од неупоредиве
вредности, што се поједине од њених комплетних збирки ретко могу наћи
у осталим великим библиотекама у Београду: Универзитетској, Народној,
Академије и др.
Милорад Шошкић, у чланку Рад са читаоцима, износи интересантне
статистичке податке о броју истраживача и појединим личностима које су
радиле у Д. А. Један непотпун попис од четрдесет и шест наведених тема
које су пријављене Д. А., дају пуну слику какав се све материјал тражи и
какви су све проблеми узети на обраду од стране наших научних радника
(c. 134). Овде је такође дат и Правилник о раду у читаоници Архиве.
Милан Костић, у чланку. Издавачка делатност Државне Архиве
пизноси пре света труд Д. А. око евидентирања, преписивања и сређивања
архивског материјала о 1848—1849 г., који је требало да се изда у заједници

са Историским институтом САН. Такође се задржава на намери Д. А., да
она покрене једну самосталну серију научних едиција — грађе. Ова зами
сао би се састојала у објављивању једне књиге архивске грађе о Тимочкој
буни, у редакцији Милена Николића, двеју књига о Ђури Јакшићу, у ре
дакцији М. Костића, и неколико књига записника Министарског савета
Србије од 1862–1898 г., у редакцији Н. Шкеровића. „Ова интересантна ар
хивска грађа, каже се у књизи, биће до извесне мере допуњена и осветље
на напоменама, заснованим делимично на изворима оригиналне архивске
грађе у Државној архиви, а делимично на историографској литератури“.
Ови би записници садржали грађу са 1250 састанака Министарског савета
за време од тридесет и пет година друге половине прошлога столећа. Та
кође би се приступило публиковању архивске грађе Канцеларије Кнеза
Милоша, у редакцији Данила Вуловића. То би био почетни план изда
вачке делатности Д. А. Но, док је о првим намераваним публикацијама из
ове споменице детаљније речено о њиховом значају, плану рада и распоре
ду грађе, о последњој је само наговештено да је стављена „у план“, и да
је „материјал веома опсежан“.
Ми бисмо поводом овог последњег изнели један део наших запажања

о каквоћи и вредности њеног материјала, као и о значају што скоријег
темељнијег, и на ширим основама постављеног плана за њено објављи
вање. Са Милошевом првом владавином отпочиње нормалан политички
развој обновљене српске државе, и истовремено извођење њене државне ор
ганизације у свим правцима. Али читав овај период је још увек недовољно
познат, и уколико је обрађиван, он је имао више у виду дипломатско-поли
тичка настојања Србије да оствари своју аутономију, или пак изношење
основних чинилаца из њене унутрашње политичке ситуације. Изузев тога
и сем двеју књига Тих. Р. Ђорђевића о Насељима и становништву и Кул
турним приликама, о овом периоду српске историје мало се зна. Ми смо
на једном другом месту констатовали да је готово „ . . . с нешто мало изу
зетака, остала неразрађена она страна србијанске историје овога доба која
се односи на приказивање развоја административних, војно-политичких,
судских и социјално-заштитних установа, на комуникације, привреду и
трговину, као и на приказивање социјалне структуре и социјалних односа
међу Србима по укидању феудалног поретка и одласку Турака из земље“
(Историски гласник, 3—4. Београд, 1951, 29). Несумњиво је да ће намера
вано објављивање грађе Кнежеве канцеларије ове празнине или откло
нити или знатно смањити. Али, ако у овом издавању грађе из Милошева
периода постоји тежња да се кроз њу, као у пресеку, да комплексна слика
о Србији у свим њеним политичким, друштвеним и културним компонен
тама, поставља се — можда — питање хоће ли се моћи снагом радника
саме Д. А., за овакво једно издање докумената, чији број прелази 20.000
комада — искористити све оно што је важно да ту слику учини што
уочљивијом и пластичнијом. Ми смо овим хтели рећи, узимајући у обзир
рад на документацији о 1848—1849 г., покренут још 1947 г., а ни данас не
довршен, да ли ће се, збиља, међу иначе вредним и искусним сарад
ницима Д. А., наћи толико снага, расположивог времена, инвенције у са
стављању плана и програма, па чак и стручности. Важан је пре света и
сам критериј по коме ће се поступити одабирању и прилагању доку
мената за штампу, и хоће ли нам он, када се сав материјал испита, бити
познат и изнесен на дискусију. Јер материјал је огроман, сложен и драго

цен а захтеви, научни и морални, уз овакво једно предузеће, да кажемо
готово несавладљиви. Ради се о једном изванредно важном историском ра
здобљу наше новије историје, када треба свом снагом љубави, интелекта
и интелигенције, расветлити изванредно тешке услове у којима се рађала
српска држава 19. века — управо у време пуне владавине средњоевропских
државно-правних схватања, и суровог спровођења принципа легитимитета,
— и истаћи сва њена, настојања у свим правцима њенога развитка, а наро
чито у смислу усвајања демократских и цивилизаторских принципа девет
наестог века (национална независност, аграрно ослобођење, народна про
света, европске установе санитетске заштите, учешће у међународној тр
говини и саобраћају – регулисање Ђердапа), па да се види њен пуни
историски значај за каснији развитак догађаја на Балкану.
По нашем мишљењу грађу Д. А. о кнез Милошевом периоду ваљало
би поделити у четири главне групе. Прву, која би се састојала из аката
дипломатско-политичког садржаја, и која би оцртавала положај Србије
као посебне, најпре административне а после и политичке, јединице у
оквиру Турске царевине, и у вези са стањем Источног питања у реченом
периоду. То би била грађа за спољашњу политику Србије. Другу, која би
се односила на политичке и друштвене прилике у земљи. То би била грађа
за унутрашњу политику Србије. Трећу, која би садржала грађу за њену
културну историју, и четврту, која би обухватила сву ону грађу која се
односи на питање техничке изградње Србије, углавном на предузећима ко
муникационог и урбанистичког уређења, као и, на установама здравствено
санитарног карактера: крчење и грађење путева, изградња моста на Мо
рави, чишћење Ђердапа, регулација Мораве и Дрине, регулисање поштан
ског и транзитног саобраћаја, ушоравање градова, сасељавање и груписање
села и заселака, подизање државних и јавних зграда, оспособљавање бања,
заштита границе војним постројењима, изградња карантина и састанака
и др. Узевши све ово у обзир, питање је само колико је уопште очувано
грађе за ову или ону предложену групу, и како треба прићи њеном ода
бирању и комплетирању.
Што се тиче прве групе, излишно је рећи да би ту требала да буде
ваступљена грађа — преписка са српском депутацијом у Цариграду, са
претставницима руске дипломатије у Цариграду, Влашкој и Русији; пре
писка са пограничним аустриским властима, и српским консулима у Бечу
и Букурешту; са Владиком Петром II; најзад преписка са околним тур
ским властима, која је великим делом имала политички карактер. Но, не
би било, чини нам се, неприхватљиво — макар у изводима и као додатак
-Донети и дипломатску преписку консула европских држава акредитова
них у Србији, коју су они упућивали својим одговорним властима. Цео
овај посао морао би бити постављен на што ширу основу, јер време чини
своје, документа пропадају и нестају на разне начине. Требало би се по
учити искуствима из периода пре оснивања Д. А., и искуствима из оба
светска рата, и започети што пре са њиховим публиковањем.
Овој групи докумената ваљало би прибројити документацију уну
трашње-политичког карактера. Србија се, као држава, на почетку 19. века
изграђивала не само у борби против Турака, и у дипломатско-политичком
маневрисању између опречних и империалистичких тежњи неколико ев
ропских велесила, него такође и кроз борбу унутрашњих противречности,
кроз разноразна политичка превирања и сукобе, кроз борбу двају схва

тања, унитарног и партикуларистичког — од којих је једно заступао кнез
Милош, а друго неки од његових највећих противника. У почетку је тај
сукоб имао више партиско-политичко обележје које се темељило на разли
читости схватања српских односа према Турцима, а касније више вид
конкурентске економске борбе око монополизовања српске трговине у ру
кама неколико крупних противника и савременика Милошевих, и која се
овога пута изводила кроз крилатицу о изборовању Устава и давању гра
ђанских (личних и имовинских) слобода.
Сем тога, нарочито би требало обратити пажњу на неке чиниоце из
наше културне историје, пошто би они могли — ненаглашени — да изгубе
од оног значаја који им ми, надамо се оправдано, придајемо. Тако би
било потребно скупити све оне отиске печата на актима, којих би било
на десетине најразличитије форме и садржаја, и дати да се репродукују,
што би било од необично великог интереса за проучавање новије српске
ситилографије. Требало би, такође, пробрати и комплетирати обрасце кан
целариског стила и титулатуре пре 1835 г. и увођењу официелне и једин
ствене форме кореспонденције за све власти у Србији са тачним назначе
њем појединих „надлежатељства“, — да би се из њих видела не само ад
министративна пракса тога доба и службени односи у администрацији,
него и њихово све пуније и прецизније изграђивање у један јединствени
систем администрације као једне од главних полута у механизму модерне
државе. За ћирилску палеографију, ако тако смемо да назовемо сва она
самоникла писања пре успоставе редовне школске обавезе у Србији 1835 г.,
било би од великог научног интереса видети све врсте оновременог пи
сања и све типове слова — од курсива једва читљивих па до калиграф
ског савременог алфабета. Од посебног је значаја било проучити неке при
мерке уставног писма, пореклом из крајева данашње Западне Бутарске,
и утврдити у њима колико је и какав био српски утицај. Исто тако је неоп
ходно дати и аутографе службеника К. К., и осталих канцеларија Србије
— створити неку врсту картотеке ових рукописа. Даље, акта Милошева
периода су препуна језикословним богаством, речима, појмовима и тер
минима који су се поред нешто славено-српског утицаја, темељили на
свакодневном народном говору. И на ово би требало обратити пажњу и,
уколико се грађа ове врсте налази у актима који не би дошли у обзир за
објављивање, сачинити неку врсту њеног регистра или речника. Јер, у
читавом низу ових речи или појмова одржава се најбоље језично богаство
народа, његово социјално стање и правни односи који су код њега посто
јали, а пре свега у аграру. Ово утолико пре, што се са доласком уставо
бранитеља ствара и нови администртивни ред у Србији заједно са његовим
новим носиоцима, људима који су дошли из друге српске социјалне и кул
турне средине, и собом донели — или су створили — и нову административну
терминологију којом су, преко администрације, судова и школе, потисли
из званичне употребе врло интеренсантну и богату народску терминоло
гију Милошева доба. За етнографе би било свакако од значаја створити
пописе личних и породичних имена, и топографске називе мањих и ло
калних географских назива, који се нарочито могу истаћи у тзв. „кон
шкрипцајама“ људства, одн. у актима која третирају парничарске су
кобе између појединаца, поједних села или, најчешће, појединих нахија.
Извесно је да би ту било и јако интересантне грађе за правнике из свих
области права. Јер, познато је да је кнез Милош хтео да буде до у ситнице

упознат не само са приликама општег стања у Србији, него је желео-што
је мање познато — да зна и све значајније појединости из приватно прав
них односа у земљи и догађаје који су имали чисто локално значење иако
притом нису реметили ни мало прописе уобичајеног административног реда.
Свим овим што смо изложили, ваљало би нагласити сву ону снагу,
разноврсност и динамичност којом се је стварала српска држава, њено
друштво и култура почетком прошлога века. Тек тако ће се, и тада, моћи.
да сагледа и другчији, и далеко конструктивнији, и позитивнији значај
Србије као културне заједнице европских земаља 19 века.
Збирки објављених докумената о Милошевој владавини има мало,
и неке од њих побројао је Мих. Гавриловић у предговору свога Милоша
Обреновића. Но издања докумената, заснованих на коришћењу фондова
Д. А. — мислимо на целе збирке – има свега неколико. Две од њих, припре
мио је Тих. Р. Ђорђевић од којих је нарочито прва одговорила својој намени,
и у сваком погледу. Недавно изашла књига. Из историје санитета у обнов
љеној Србији 1804—1860, испуњена је за више од половине драгоценим доку
ментима из Д. А., али нажалост њена грађа није припремљена пот
пуно по начелима једног савременог издавачког критерија. Приликом об
јављивања грађе из Кнежеве Канцеларије ово би ваљало имати на уму,
и тежити да се избегне оно, што се у овој последњој књизи појавило.
У осталим чланцима, Милорад Шошкић говори о административном
пословању Архиве, а Н. Шкеровић о делатности Д.А. око спасавања и при
купљања архивске грађе у НР Србији. Између осталог, овде је дат и попис
провинциских архива у Србији (с. 152-153). М. Шошкић је на крају изнео
рад на припреми изложбе докумената Д.А. децембра 1948 г., која је била
приређена са циљем да „пред нашу ширу јавност. видно укаже на то,
шта се у Државној архиви обрађује, шта она прикупља и чува и чиме све
располаже, и, најпосле, да заинтересованим укаже на још неискоришћени
материјал и на богата искуства, збивања и чињенице, садржине у докумен
тима, на свима пољима нашега народнога живота у прошлости“ (c. 157).
Истовремено је дат и попис изложеног материјала уз неколико фотокопија,
са свима регестним подацима (с. 164-206). На крају, донети су изводи одзива
дневне штампе о изложби Д. А., као и списак њених службеника за време
1900-1950. Регистар имена закључује ову споменицу.
Споменица Д.А. је једна добродошла књига како за нашу ширу јав
ност тако и за оне научне дисциплине које су у првом реду баве проуча
вањем наше новиије прошлости. За испитивање политичке, друштвене и
културне историје нашег 19. века, она својим фондовима претставља незаоби
лазни извор документације. У томе је њен главни значај. У њеним запо
нетим издавачким едицијама, огледа се још једна њена активност која ће
ако успе, утолико пре бити добродошла што се и иначе код нас у другим
научно-издавачким центрима доста слабо поклањала пажња издавању дo
кументације о 19. веку. Предводнички рад Д.А. око даљег сабириња и чу
вања архивалија по НР Србији, чини од ње архивску матицу, додајући тиме
њеном стеченом реномеу још једну одговорну дужност али и једно угледно
признање. У овоме су њен значај и њени резултати несумњиви. Ако би, пак,
Д. А. успела за краће време да среди у потпуности и сву ону огромну грађу
коју има код себе, она би учинила једну задужбину више. У томе би се са
стојао њен први велики наредни задатак и једна велика дужност. Јер
оваква каква је сада, имајући поред осталог за собом и тешке последице

два рата, она умногоме успорава рад на што пунијем и тачнијем познавању
наше новије прошлости.
На крају треба рећи да се у књизи поткрао један већи број штам
парских грешака (на с. 160 је читав један пасус испреметан), и неколико
мањих нетачности. На с. 115 није јасно да ли се међу изгубљеним папирима
налазе и акта Савета за 1826-1837 г., одн. да ли је тај Савет исти онај Др
жавни Савет за чија се акта на с. 117 каже да су очувана за период 1835
1869 г. На с. 113 није било од преке потребе Први устанак назвати само као:
велика национална револуција. Међу заглављима изложених докумената на
изложби 1948 г., један низ докумената из Милошева периода има наслов:
Односи са Аустро УГАРСКОМ. На с. 116 требало је, и много је адекватније
историској истини, рећи у вези са заоставштином Ђоке Влајковића, да је
раздобље 1875-1878. г. пре било време устанка и ратова српског народа, него
ли га назвати: доба ослободилачког покрета. Најзад да укажемо и на две
видније противречности које су се могле избећи при редактури књиге.
Требало је рећи или Директор Д. А. (као на с. 134, 144, 148, 214) или Управник
(као на с. 161, 215). Или, како је дошло до тога, да поводом речене изложбе
новине „Борба“ донесу вест да је у Д. А. сређено преко једанаест милиона до
кумената (c. 211), док је „Дуга“ то забележила са тридесет и два милиона?
| Зашто бар није донета редакциска напомена која би рекла право стање
сређених докумената? Иначе техничка опрема књиге изгледа доста добра.
У сваком случају Споменица о Државној Архиви Србије претстављала је
једну нужну потребу, и истовремено добро је дошла да ту потребу задо
вољи у њеним најосновнијим захтевима.
Владимир Стојанчевић
}. u Архивист. Орган главног архивског савета ФНРЈ, год. I, св. 1-3

Године 1951 почео је у Београду да излази наш први архивистички
часопис у земљи као орган Главног архивског савета ФНРЈ. Кад имамо
пред очима тешко стање у коме се наше архиве налазе и у погледу безбед
ности и смештаја и у погледу сређености и губитака које су само у по
следња два рата претрпеле, сасвим нам је јасно колику ће корист донети
у решавању свих ових питања један овакав часопис који је у могућности
да окупи око себе све наше стручњаке на овом пољу.
Непроцењиве штете које су наше архиве претрпеле нарочито у
Другом светском рату и после њега, изазвале су појаву многих уредаба и
прописа о њиховој заштити, док најзад није, као врхунац свему, дошао
општи закон о државним архивама и оснивању Главног архивског савета
при Министарству за науку и културу ФНРЈ. Главни архивски савет је
добио врло многобројне задатке. Он треба да решава сва теоретска, мето
долошка и организациона архивистичка питања, а да би могао што успеш
није да одговори својим обавезама и да би дошао до што кориснијих ре
зултата у своме раду, он покреће овај часопис. Досада су изишле три
свеске за 1951 годину.
Из увода у првом броју (др. Душан Пантелић) видимо укратко изнете
све задатке часописа и многобројне проблеме архивске службе чијим ре
Критике и прикази 353.
шењем његови сарадници треба да се позабаве. С обзиром да је код нас

на архивистици, мало рађено, поље рада је врло велико, а сваки допринос
врло драгоцен. Према материјалу који ће се у часопису третирати, редак
циони колегиум је одредио да у њему буду обухваћене следеће рубрике:
чланци и расправе, наше архиве, стране архиве и наша историја, из жи
вота страних архива, међународне архивистичке организације, архивско по
словање, прикази, белешке и правни прописи. На овај начин сви стручни
радници могу бити врло разноврсно обавештени о проблемима из
своје струке, могу се упознавати не само са стањем наших архива већ и
историјатом страних, могу будно пратити најважнија, још недовољно ра
Светљена, ПИТања. У ВеЗИ Са НБИХОВИМ СВаКОДНевHИМ ПОСЛОВањи Ма, Као и Све
ДОПРИНОСе наше И. Стране. ЛИТера Туре. На ДОМЕНу арХИВИСТИКe И ДругиХ ПО
моћно-историских наука и бити увек упознати са новим прописима који
условљавају њихов рад и однос према архивалијама.
Први број часописа је углавном посвећен првом саветовању Главног
архивског савета одржаном месеца новембра 1950. године. Поред детаљног
извештаја о његовом току, проблемима који су решавани и закључцима
који су донети (Јован Петровић), изнети су у целини реферати републичких
претставника на овоме саветовању о стању и проблемима архивске службе
по републикама. Н. Шкеровић, Стање архивске службе у НР Србији;
Ф. Хауптман, Стање архива у Хрватској; Ј. Мачек, Стање и проблеми
архивов в НР Словенији; Б. Ђурђев, Стање архива у Босни и Херцего
вини; Д. Загорски, Прикупљање архивског материјала у НР Македонији;
А. Лаиновић, Стање и проблематика архива у НР Црној Гори. Поред чла
нака о послератном стању на заштити наших архива (Миладин Милути
новић), прештампани су сви прописи, уредбе и закони о заштити архивске
грађе објављени од ослобођења до данас, како савезног тако и републичког
значаја.
Материјалом даљих бројева настојало се да часопис у потпуности
испуни своје постављене задатке и третира разна питања. Тако нас извесни
чланци упознају са историјатом, материјалом, тешкоћама и проблемима.
појединих наших архива у земљи (св. 2: Р. Блазник, Архиви в северни Сло
венији в доби немачке окупације; А. Висерт, Архив града Вараждина;
М. Рашић, Организација, рад и проблеми архивског средишта у Зајечару;
В. Маринковић, Тешкоће архивског средишта у Нишу; св. 3: Д. Загорски,
О раду, задацима и неким проблемима. Државне архиве у Скопљу; В. Бо
гичевић, Ко је и на какав начин уништавао хисториско-архивски мате
ријал на територији Босне и Херцеговине; М. Корлевић, Ријечки државни
архив; Ж. Миљачић, Принове у Дубровачком државном архиву; М. Голија,
Архивске збирке в толминскем окрају) или се дају тумачења извесним
историским догађајима или личностима (св. 2: Љ. Дурковић-Јакшић, Како
је Његош чувао архивску грађу и ценио архиве; Б. Кризман, Дипломатска
шифра Дубровачке републике; св. 3: Ф. Хауптман, Коресподенција грофа
Алберта Хутента из год. 1848). Међутим, са чисто архивистичког гледишта
можемо са нарочитим одобравањем поздравити оне чланке који третирају
чисто техничка питања у вези са радом у архивама и сређивањем архивске
грађе. С обзиром да се код нас на архивистици врло мало радило и да је
наша домаћа литература на овоме пољу врло оскудна, сваки нов допринос
је драгоцен. У часопису се покрећу баш она најинтересантнија и најбитнија
питања која још нису довољно расветљена а која је потребно сасвим пре
цизирати, да би се избегла свака могућност пропадања архивског мате

ријала. Тако је напр., врло важно установити принципе шкартирања бе
значајне архивске грађе и надлежност органа који ће га вршити (Н. Шке
ровић, Издвајање безначајне архивске грађе, св. 2) или организовати што
активнију архивску мрежу како би се грађа што боље и правилније сакуп
љала и чувала (Н. Шкеровић, Архивска мрежа, св. 3). Надамо се да ће бити
од велике користи предлог који се даје у чланку Миладина, Милутиновића,
Израда регистра архива (св. 3), да се поједина питања износе на дискусију
како би се доцније на основу разних предлога и разних искустава могло
донети једно одређено и повољно решење за поједина пословања.
Кратки прикази на крају оба последња броја обавештавају о новој
стручној литератури како из архивистике тако и из других помоћно-исто
pиских наука Ф. Хауптман, Ријека од римске Тарсатике до хрватско-угар
ске нагодбе (В. Новак), Прилози за оријенталну филологију и историју
југословенских народа под турском владавином, I. (Р. Самарџић), Скок
Петар, Три старофранцуске хронике о Задру у години 1202 (Караман Игор),
Котор и колегиј судаца у Верони (Миливој Корлевић), Једно ново фран
цуско дело о историји писма (М. Н.).
Радмила. Потовић-Петковић.
». u мисије мексика, кубе, Бразилије и Колумбије у европским архивама

Током 1951. и 1952 године примила је библиотека Историског инсти
тута САН већи број публикација које издаје Instituto Panamericano de
Geografia e Historia у Мексику. Између осталих налазе се и такве које
документују научну истраживачку акцију историчара Северне и Јужне
Америке у европским архивама. Како видимо из обавештења прве књиге
ове серије, у којој је до сада изашло пет, овај Институт је на своме четвр
том састанку у граду Каракасу 1946. године донео одлуку, да се Историском
отсеку његовом стави у дужност да преко публикација обавести јавност
о напорима америчких историчара на истраживању документације за исто
рију њихова континента. Како ћемо из појединачних приказа доцније ви
дети, интересовање и материјал у европским архивама био је врло велики
и довео је до видних и значајних резултата. Мисије су почеле са радом
још током прошлога столећа и бивале су све организованије и интензивније
уколико је растао интерес за познавањем и израдом историја појединих
народа, јер се још на првим корацима увидело да се најглавнија докумен
тација налази сачувана углавном у Европи.
како је институт другу књигу ове серије American Missions in
European Archives oд Воscoe R. Hill примио још прошле године, њу смо
приказали у св. III. Историског часописа. Сада смо, међутим, у могућности
да прикажемо све остале из ове серије, које документују мексиканску, ку
банску, колумбијанску и бразилијанску мисију.
IManuel Carrera Stampa, Misiones Mexicanas en Archivos Europeos,
Mexico, D.F., 1949, Instituto Panamericano de Geografia e Historia, 8,120 -- 4.
истраживањем и исписивањем докумената за мексиканску историју
бавио се већи број стручњака и историчара. Раду свакога појединца по
свећена је достојна пажња и у посебним поглављима описан историјат
мисије.
Francesco del Pasо у Troneosо отпочео је своју мисију 1892 год. када
је постао претседник Сomision Mexicana de la Exposición. Historico Ameri
саnа у Мадриду и радио је на томе послу све до 1916 године. Његова је
акција била врло широко замишљена и прелазила је у многоме границе
Шпаније. Руководећи овим послом он је пропутовао велики део Европе и
посетио многе архивске центре. Радио је у Мадриду, Оксфодру, Фиренци,
Русији, Бечу, Минхену, Штрасбургу, Лајпцигу, Дрездену, Гетингену, Па
ризу, Хамбургу, Севиљи и Лондону. С обзиром на прилично дуг временски
период и многе посећене архиве, и резултати су били врло значајни. Само
списак исписаног материјала обухвата у књизи четрдесет и четири стране.
Опат Маrino Cuevas paдио је у Британском музеју у Лон
дону и Archivo de Indias. Многа интересантна и значајна документа испи
сао је и снимио и по повратку у земљу објавио у двадесет волумена под
насловом Оro Viejo.
Истраживања која је вршио don Francisco A. de Icaza. била су огра
ничена само на шпанске архиве, док је Ј. Ignacio Davila y Garibi paдио у
ватиканском Тајном архиву.
За време своје мисије од 1925—1934. год. песник don Luis G. Urbina
исписивао је документа која се односе на независност његове земље у пе
риоду од 1818—1821 године. Приликом рада у Севиљи помогли су му и многи
тамошњи истакнути историчари.
У својој шестомесечној мисији 1835 године историчар dr. Silvio
Zavala paдио је у Севиљи и Мадриду, док је Eulalia Guzman, посвећујући
се археолошким и историским студијама обишла музеје, библиотеке и
архиве и других европских земаља. Тако је за свега четири године успела
да ради на своме послу у Берлину, Бечу, Копенхагену, Лондону, Хагу,
Брислу, Милану, Фиренци, Болоњи и Риму.
Don Jose de Jusus Nunez y Dominguez, почео је 1937. године са радом
у шпанским архивима, али је почетком грађанског рата био у томе преки
нут. Рад је наставио у париској Националној библиотеци, где је многа до
кумента и фотографисао.
Године 1940. почео је историографске студије на Сорбони. Sr. Ernesto
de la Torre Villar. Упоредо са овим ради и на прикупљању и микрофил
мовању необјављених докумената за мексиканску историју из архива
Министарства спољних послова и Министарства рата.
На крају нас писац укратко упознаје са будућим планом рада
ових стручњака и видимо да у обзир долазе углавном три земље: Шпа
нија, Француска и Енглеска.
На крају књиге се налази попис издања Панамеричког института
за географију и историју.
Manuel Moreno Fraginals, Misiones Cubanas en los Archivos Europeos,

Mexico, D, F., 1951, Instituto Panamericano de Geografia e Historia, 8, 124--3.
Када је у трећој деценији XIX века основана Историска секција
при Веal Sociedad Patrićtica de Amigos del Pais, појавила се у Куби прва
озбиљнија иницијатива за систематским истраживањима по страним ар
хивама, да би се прикупио материјал за израду једне потпуне и веро
достојне кубанске историје. У кратком уводу изложени су први кораци
учињени на овоме послу. Њему су се предали најпознатији историчари
и ускоро су почеле да се појављују многе публикације докумената и
23
периодична издања (Llave del Nuevo Mundo, de José Martin de Arrate,

Memorias de la Sociedad Patrićtic, Historia de la Esclavitud desde los Tiempos
mas remotos hasta nuestros dias и др.). Али главна пажња је у књизи
обраћена истраживачком радy dr Néstora Carbonella, dr José Maria Chacón.
у Саlvo и Instituto Hispano Cubano de Historia de America. Hвима су по
свећена посебна поглавља и донет је списак одабраних и преписаних
докумената.
Радећи на историји Хаване, dr Néstor Carbonelli дошао је до зак

ључка да му је скоро сасвим немогуће да овај посао успешно обави не
користећи се драгоценим материјалом у Archivo General de Indias y Се
виљи и Сorona de Castilla y Simanki, јер су кубанске архиве врло
оскудне материјалом, нарочито за њену историју ХVI века. Тако је 1923.
године започет рад у шпанским архивама. Великим заузимањем и актив
ношћу др Карбонел-а прикупљен је врло богат материјал који се чува у
Archivo Nacional de Cuba a публиковала га је Academia de la Historia
под насловом Papeles existentes en el Archivo General de Indias rela
tivos a Cuba y muy particolarmente a La Habana. La Habana, Imprenta
El Siglo XX, 1931,2. v. Но мисија др Карбонел-а није се ограничила само
на шпанске архиве. Он је обишао многе земље и у Европи и у Америци
са врло плодним резултатима. Тако су познате његове посете аргентинским
И Немачким арХИВама.
Мисија dr José Maria Chacon y Calvo била је сконцентрисана на рад

у шпанским архивама. Започета је 1925 године на иницијативу кубанске
Academia de la Historia, а трајала је све до почетка шпанског грађанског
рата. Пре свога поласка за Европу dr Chacбn је обавио један врло зна
чајан посао. Пописао је сва објављена документа која се односе на Кубу
означавајући нарочито она која се односе на почетке колонизације. Ве
лики број одабраних и исписаних докумената чува се у Archivo National
de Cuba, a обухватају углавном период од 1493 до 1540. год. Крајњи ре
зултат овог напорног рада било је објављивање првог тома Сеdulario Cu
bano који детаљно осветљава колонизацију и заузимање Кубе.
У овим пословима на прикупљању историске грађе по страним архи
вама много је припомогао и Instituto Hispano Cubano de Historia de América,
основан у Севиљи 1928 год. Захваљујући предузимљивости својих сарад
ника Институт је приступио изради библиографија и инвентара за одго
варајуће фондове у шпанским архивама. Тако је 1929. године Институт
објавио Саtаlogo de fondos cubanos del Archivo. General de Indias.
Vergilio Corea Filho, Missões Brasileiras nos, Arquivos, Europeus,

Mexico, D. F. 1952. ištituto Panamericano de Geografia e Historia, 8, 59--5.
После кратког историјата у уводу о повезаности и односима Порту

галије са новом колонијом, сасвим нам је јасно зашто су писци, бразили
јанске историје морали да траже документацију за своја дела на другоме
КОНТИНенту.
Прву иницијативу на овоме послу предузео је Бразилијански инсти

тут за историју и географију чија је дужност била да сакупља, сређује,
публикује и чува важна документа за историју и географију Бразилије.
Посао је отпочео још у првој половини прошлога века и био је повера
ван многим познатим стручњацима међу којима је први био dr José Maria
do Amaral. Leнтaр истраживачког рада је углавном био у архивама и

библиотекама Лисабоне, али су посећиване и архиве Мадрида и Холандије.
Успесима на овоме пољу допринела је лична иницијатива многих
историчара и истраживача. У томе поглављу се јавља велики број имена
радника са назначеним центрима у којима су радили и постигнутим ре
зултатима. После многих прегледаних фондова у архивама Лисабона, Хата
и Лондона и исписаног обимног материјала, почеле су у Бразилији да се
јављају и многе публикације докумената.
О материјалу за бразилијанску историју који се налази у европским
архивама писао је професор Јозć Honćrio Rodrigues, As fontes da Hi
stória do Brasil na Europa (Imprensa Nacional 1950). Писац се зауставља
на изворима у Португалији, Енглеској, Холандији, Француској, Италији
и Шпанији.
У додатку се налази списак мапа и географских планова у архиву
у Рио де Жанеиро, у Arquivo. Ultramarino i Biblioteca Publica Lisabone
и списак издања Историског одељења Панамеричког института за историју
и географију.
Enrique Ortega Ricaurte, Misiones Colombianas en los Archivos Europeos,

Mexico, D. F. 1951, Instituto Panamericano de Geografia e Historia, 8, 158 + 5
Из кратког увода у коме писац излаже читав развој научно
Истраживачког рада у европским архивама видимо да су на томе послу
сарађивали многи историчари разних јужноамеричких држава и многе
њихове установе. Овај се покрет јавља прво у Венецуели, а затим у Ар
гентини, Перу-у и Куби. Како се најинтересантнији материјал за историју
ових држава налази у шпанским архивама, то се и највећи део посла овде
одвијао.
Својим радом на истраживању докумената за историју Колумбије
истакло се нарочито неколико лица. Свакој овој мисији посвећено је по
себно поглавље са нарочитим позивом млађим сарадницима да следе
овом узорном примеру својих претходника.
Нашавши се у дипломатској служби у Мадриду од 1880 гоđине ге
нерал Antonio Besilio Guervo истраживао је и исписивао важна доку
мента, а по повратку у земљу почео објављивати под надзором познатог
историчара генерала D. Francisco Javier Bergara y Velasco. Документа су
издата у четири тома под насловом Соleccion de documentos ineditos sobre
la Geografia e Historia de Colombia. Мисија генерала Гуерва трајала је
пет година све до 1891.
|
Enrique Otero d'Costa познат је са својих многобројних историских,
филолошких и литерарних чланака и библиографских бележака. За време
свог боравка у Шпанији обишао је главне архиве полуострва а прикуп
љени материјал углавном објављивао у Воletin Historical de Cartagena и у
Archivo Historical de Manizales. Maтеријал се односи на освајање, коло
низацију, независност и друге проблеме из колумбијанске историје.
Познати публициста и покретач периодичних издања Јosé Manuel
Pérez Sarmiento y својим истраживањима по библиотекама и архивама
Шпаније наишао је на материјал од врло великог интереса за историју и
географију своје земље. За време овога рада одржао је више реферата
у разним културним центрима с многобројним и плодним дискусијама.
Колумбијанска академија за историју публиковала је његов исписани ма

теријал у Voltmentes LIX и LХ de la „Biblioteca de Historia Nacional".
Поред тога налази се сачуван још и врло велики број непубликова
НИХ ИСПИСa.
У шпанских архивама радили су исто тако и познати политичар

и дипломата Јозć Maria Rivas Groot и dr Ernesto Restrepo Tirado.
У најновије време, од 1949—1951, предузео је истраживања Јuan
Friede. Из извештаја који је поднео Колумбијанској академији, а који се
у књизи доноси у целости, види се да је постигао врло значајне резултате.
Радмила Поповић-Петковић.
P E Г И С ТА Р И М. Е. Н. А
I IN D E X D ES N O M S
Абаџиев Г. 309 Атанацковић, Сава 270

Абдул Хамид, султан 313 Ататурк Кемал 310
Авељ, личност из старог завета 73 Аугустиновић, Ђуро 111
Аврамовић Димитрије 48, 228, 229, Ахмед, слута султана Мехмеда II
230 2
Алберт Карл 114 Ахмет-Ата, турски изасланик 133

Албуа Петар 333 Бабац Павле 339
Алвизи 293
Babinger Franz 2
Александар VI, папа 292, 294, 296 Бабукић Вјекослав 100, 109
Александар, цар руски 44 Бадалinћ Јосип 273, 274
Александар, кнез 101, 104, 106, 108, Базала, В. 286
109, 112, 116, 119, 246 Бајазит II, султан 2,3
Алексић Љиљана 337, 343, 345 Бакић Александар 338
Али, буљубаша 86 Балдовин, кнез 235
Алкман 268, 269 Балдовиин, житељ Дечанског вла
Амет-бег Омер Беговић 139 стелинства (скр. ж. Д. в.)
Ана, жена Стевана Немање 20, 35 Бали, субаша 277
Ана, жена кнеза Балдовина 235 Балшићи 16
Ана-Марија, жена деспота Оли Бан Матија 52, 110, 117, 118, 122
вера 227, 238 Банковиић Андра 319
Анастасија, монахиња (в. Ана, же Барила Казимир 338
на Стевана Немање) 277 Барка Лука 247, 248
Андрија Арбанасин 277 Баромић 274
Андрија, кнез хумски 54,55 Baronio Anzolo 260
Андрија II, краљ угарски 22 Baseggio Lorenzo 261
Андријашевић Марко 180 Бах Александар 114
Андрић, Миодраг 97, 152 Бач, ж. Д. в. 213
Анђелија из Ковина 87, 88, 92 Башић Миливоје 40
Антоније, доминиканац, капелан Башић Раде 337
нишко-прокупачки 281 Безгаћац Сјепан 89
Антоније, јеромонах 14 Boesendorfer Josif 118
Антоније Рафаил Епактит 14 Белић Александар 55, 74
Antonio Besilio Guervo 357 Bembus Petrus 261
Антонијевић, Радош 291 Бенац А. 287, 288, 289
Ануша, слушкиња у Дубровнику Бенедикт, св. 266
291
Бенкендорф, гроф 96
Апендини Ф. 285 Бенуа. 293
Аполинер Гијом 292 Бењић Илија 118
Арсеније, архиепископ 30, 167 Берар В. 115, 117
Арсеније, прота 21 Беретић Л. 286
Bernecker 10
Братуш, ж. Д. в. 212
Бесаровић Ристо 316 Breviator. Theodorus 260
Бехшот Б. 329 Брлићи (Иван и Игњат) 99, 109, 110
Биндас Ђуро 332 Брознић Радивоје 338
Bisanti Luca 260
Броцић Александар 112, 118
Bisanti Paolo 260
Брош 293
Bisanti Triffon 269 Brutti Pietro 260
Бисерт А. 353 Бугарски Јован 103
Бихаљи Ото Марин 290 Будмани 10
Бишчоновски 114 Bucchia Gierolamo 260
Бјеловучићи 285 Bucchia Vin. 260
Блазник Р. 353
Буе Ами (Boué Ami) 131, 133
Бобаљевић 280
Бун, ж. Д. в. 213
Богоје, ж. Д. в. 212 Бунић 280
Богдан, војвода 227, 238, 239 Бунић Јаков (Bona Jacobus de) 2,
Богдан, занатлија 208 3, 4, 5
Богдан, мЧар 208 Бунић Матија (Bona Matheus de)
Богдан судија 201 4, 5
Богдановић Константин 114 Бућа Марин 83, 84, 85, 86, 88, 89, 94
Богдановић. Прокопије ж. Д. в. Буркардус Јоханес (Burcardus Jo
Богетић Стјепан 283
hannes) 292, 293, 294, 295, 296
Ботичевић В. 353
Буркарт Јаков 293
Богоје, ж. Д. в. 212
Богојевић Богдаша, ж. Д. в. 212
Богојевић Болеслав, ж. Д. в. 212 Валов Тодор 131
Богојевић Гојак, ж. Д. в. 212 Vaсилије, владика 315
Богојевић Клинц, ж. Д. в. 212 Василије, еклисар 193
Богојевић Милан, ж. Д. в. 212 Васиљевић, трговац из Земуна 116
Богослав, ж. Д. в. 212, 213 Васић М., 18
Божанић Стјепан 88 Векарић С. 285
Божић, ж. Д. в. 212 Велоје, ж. Д. в. 212
Божић Иван 1, 4 Вељковић Јово 102, 140, 141
Боић Стјепан 118 Вендел Херман 98
Бокаћо. 294 Vergilio Coreo Filliо 356
Болоњ Алфред 316 Вепричић Паско 278
Bona Helias, de ser 5 Веселиновић М. 241
Бонарди 293 Веселиновић Рајко 338
Борчетић Сретен 152 Видмар Антон 338
Борџије (Луција и Чезаре) 292, 293, Вилијамс II. (Williams J.) 72, 77, 79
294, 295 Вилфрид од Јорка 266
Босанић 88
Винавер Вук 93, 94, 284, 291, 296
Бочек. А. 45
Витезовић-Ритер Павле 310
Бошковић Јован 109
Витковић Михаило 16
Бошковић, капетан 138 Витомир, ж. Д. в. 212
Бошњак М. 286
Виторовић Тодор 245
Брајковић М. 286
Владислав, ж. Д. в. 212
Бранковић 99
Владислав, краљ 11, 12, 20, 21, 267
Братен, ж. Д. в. 212 Владиславић Димитрије 109
Братослав, ж. Д. в. 212 Владиславић Дука 247, 248, 250
Братуј, ж. Д. в. 212 Владиславић Живко 247, 248
361
Регистар имена -
Владnславић Сава 16, 42, 247, 248, Гарашанин Илија 99, 101, 104, 108,
249, 250 122, 298
Владисављевић Сима 247, 249 Гатилузи Франћеско 58
Влајић-Рашић 304 Гебхарт 293
Влајковић Ђока 352 Гелчић Ј. 285
Властар Матија 15 Георгије, протомајстор 202
Влатко, севастократор 235, 236 Герлах. 83
Водник Бранко 98 Герловић 103
Возаревић Глигорије 100 Геров Најден 250
Воислав, ж. Д. в. 213 Гибон Едуард 294
Војисил, ж. Д. в. 213 Тијемин Амеде (Guillemin Amedee)
Војихна, ж. Д. в. 213 71, 79
Војсил, ж. Д. в. 213 Глаголаш 109
Волица, ж. Д. в. 213 Глигоријевић Ивaн-Џина 337
Волтер 330 Глонар 273
Враз Станко 111 Gliubavaz Sinnon 261
Вранешевић Бранислав 332, 333 Глухоња И. 286
Враницки И. 112 Тобино Јосиф 292, 293
Врховац Радован 28 Гојислав 212
Вујић Јоаким 147, 155, 329 Гојко, логоте 228
Вујошевић Јован 338 Голдшмид, Ернст 273
Вукаиловић Е. 102 Голија М. 353
Вукаловић Лука 298 Голофкин Петар, кнез 249, 252
Вукановић Антун 109 Голуб В. 112
Вукашиин, краљ 32, 33 Gondola Paladinus de 5
Вукелић Петар 333 Гортан Вељко 262
Вукићевић Миленко 55, 329 Градан, ж. Д. в. 212.
Вукмановић Светозар-Темпо 338 Градић Петар. 291
Вуковић Божидар 28, 35 Гранић Филарет 64
Вуковић Димитрије 118 Гргур Велики 261
Вуксан Душан 27 Гргур Далматин 273
Вукчић Стјепан 3 Грегоровиус 293
Вуловић Данило 348 Григорович Виктор 48, 74, 75
Вуловић Свет. 13, 15, 18, 19, 24, 27, Григорије, из Нисе 259
28, 35, 38, 39, 42, 52 Гринентал Ото 56, 58
Вучковић Војислав 382 Грозданић Миливоје 338
Грујић Радослав 18, 24, 38, 147, 150,
Гавриловић Андра 100, 131
152, 153, 156, 158, 159, 162, 165, 231,
Гавриловић Јован 50, 107, 117, 122,
132 238, 239, 251
Гавриловић Михаило 55, 130, 131, Грујић Перица 837, 339
133, 134, 136, 329, 351 Gruppenbachius Georgius 71
Гавриловић Николај 317 Гундулић 63, 277
Гагић Јеремије 46, 47, 49 Гундулић Тројан 282
Гај ЈЊудевит 95, 96, 97, 98, 99, 100, Гундулић Федерик 283
101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, Гутемберг 273
109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, Гучетић 63
117, 118, 119, 120, 121, 122, 128 Гучетић Клемент 282
Гајгер Лудвиг (Geiger Ludwig) 293, Гучетић Никша (Gozze Nicolo di)
294, 295 73, 89
Галилео Галилеји 73 Гучетић Стефан 280
Дабижив, ж. Д. в. 211, 212 Драгашевић 78

Дабровић Ф. 285 Drago Marino 260
Давид, ж. Д. в. 212 Drago Vin. 260
Давидовић Лазар 118 Драгослав, ж. Д. в. 212
Давинчи Леонардо 295 Драгутин, краљ 22, 23
Данило, архиепископ 24, 30, 34, 41, Драгчун, ж. Д. в. 212
44, 45, 193, 201, 329 Дражило, ж. Д. в. 212
Данило, владика 250 Драшковић Јанко 109
Данилов настављач З4 Држић Марин 278, 330
Даниловић. Угљеша 338 Дрман, властелин браничевски 30
Даничић Ђуро 10, 17, 18, 19, 22, 28, Дронковић Љубисав 277
29, 30, 33, 36, 39, 40, 64, 149, 153, Дуде Бранко 338
154, 157, 159, 161, 162, 163, 188, 233 Дудел, ж. Д. в. 212
Деановић М. 286 Дујчев Иван 9, 10, 11, 12
Дежелић Велимир 96, 97, 103, 273 Дукљанин, поп 150
Дејановићи 227, 228, 229, 240, 241, Дунђерски 58
242 Дурковић - Јакшић д-р Љубомир
Дејан Дејановић, деспот 227, 228. 122, 128, 353
229, 230, 232, 233, 236, 240, 242, 243 Дучић Нићифор 18
Делгер Франц (Doelger Franz) 2, 10, Душан, цар 10, 18, 38, 45, 46, 174,
258 207, 226, 227, 228, 230, 236, 238, 239,
242
Делчев Гоце 312
Деметер 109
Десимирић Хранислав, ж. Д. в. 212 Ђерасим, игуман 186
Десислав, ж. Д. в. 212 Ђеновски, М. (Dziechowski M.) 97
Диволд Драгутин 118
Ђовани Вићенце 247
Дил Шарл 330
Ђорђе „Скјавон“ 294
Дилбер Јованка из Ковина 87 Ђорђевић Ђорђе 18
Димитракос Димитрије 2, 10 Ђорђевић Мирослав 339 __
Димитрије, епископ 28, 32

Ђорђевић Тихомир 129, 131, 137,
Димитрије Палеолог, деспот 3 140, 324, 349, 359
Димитријевић Димитрије 98
Ђорђевић Тоша 136
Димитријевић Лука 282
Ђукић Драго 338
Димитријевић Сергије 306, 308
Ђурађ, ж. Д. в. 212
Димитријевић Стева 32, 33
Ђурђе Вуковић, деспот 3
Difnico Francesco, 262
Ђуричковић Б. 326
Дмитар, ж. Д. в. 212 Ђуроје, ж. Д. в. 212 I
Добрeтин, ж. Д. в. 212
Ђурђев Бранислав 353
Добрићевић Добрић 273, 274
Ђурђевић-Брњица Јеро 279
Добровски Јосип 45
Доброслав, ж. Д. в. 212
Добрчин ж. Д. в. 212 Евдокија, монахиња (в. Теодора,
Догељ М. (Dogiel M.) 44 сестра цара Душана)
Доментијан, 13, 17, 19, 20, 21, 22, 23, Евдокија, царица 230, 231, 234
24, 25, 26, 27, 28, 34, 35, 36, 37, 38, Евгенија, монахиња 296
40, 41, 42 Ектон 293
Dominis Antonius de 261 Елезовић Глиша 1, 2, 3, 5
Домјан М. 285 Енгел Ј. 44.
Доситеј 16 Enrique Otero d'Costa 357
Драган ж. Д. в. 212 Enrique Ortega Ricaurte 357
Регистар имена 363
Ердељановић Јован 149, 150 Иљински Г. А. 9, 10, 12

Ernesto de la Porre Vilas 355 Иренеј, епископ 32
Ernesto Restrepo Tirado 358 Исаиловић М. 99
Есхил 268 IИсак, будимски Јеврејин 87
Eulalia Guzman 355 Исидиор, св. 271
Исмаил-паша 140, 142, 143
Жефаровић Христифор 253, 309, Isupf Turchus 3
з10
Живаљ, ж. Д. в. 211
Јагић Ватрослав 19, 26, 30, 35, 44,
Живановић Живан 328
45, 67, 69
Живановић Јаков 99, 102
Јако, емин. 2
Живановић Милан 331
Јаков, архиепископ 22
Жутић Владо 338
Јакшић, инспектор типографије
101
Zavala, Silvio 355
Загорац Тодор 277
Јакшић Гргур 104, 133
Јакшић Ђорђе 348
Замањи Саро 83, 84, 85, 86, 87, 88,
Јакшић Павле 339
89, 90, 92, 93, 94
Јанковић Алекса 101
Zanobeti Jacinto 260
Запоља. Јован 49 Јанковић Данило 339
Јанковић Ненад 80, 81
Заремски-Давидовић Сава 333
Јанковић Паун 101
Здравковић Ресавац Милисав 101,
129 Јастребов И. 110, 175, 181, 188, 189.
Зеленика Милан 339 191, 193, 194
Зелић Герасим 329 Јеврем, господар 47, 99
Земерау 293 Јевсевије, прота 21
Зечевић Влада 338 Јездимировић Димитрије 118
Јежић Славко 122
Златарски Васил 9, 10, 12, 309, 311,
312, 313, 314 Јелачић, бан 111, 112, 121
Зографски Данчо 309, 311, 312 Јелена, царица 18
313, 314 Јелисавета, мађарска 271
Јелић Р... 286
Зулфикар-ага 85
Zuppan Francesco 260 Јеремић Јефта 333
Јеремић Риста 286, 332
Ибрахим ефендија 86 Јерко, слута. Замање Саро 85, 87
Иван, ж. Д. в. 212 Јевтимије, инок 13, 14
IИван Грозни, цар 293 Јешурум Исак 291
Иванић Момчило 55. Јиречек Константин 10, 41, 56, 58,
Иванов Јордан 18, 227, 228, 231, 233, 59, 60, 66, 68, 188, 194, 199, 227,
234 228, 237, 240
Ивановић Михаило, кнез 248 Јоановић Теодор 118
Ивановић Радомир 217, 226 Јоану П. 259
IИванчевитић В. 285 __
Јован Асен III. 9, 10, 11, 12
Ивић Алекса 57, 105 , Јован II Грозни, кнез молдавски 78
Ивић Павле 156, 157, 160, 161 Јован Драгаш 227, 242
Ignavio Davila y Garibi 355 Јован Крститељ 271
Иго Виктор 292 Јован VIII Палеолог 2, 3
Илић Јовица 298 Јовановић Анастас 101
Илић Митар 133 Јовановић-Батут Милан 316
Илић Михаило 303 Јовановић Гаврило 118
Илић Радомир 159, 166 Јовановић Јагош 332
364 Историски часопис САН - __ |-_-_
Јовановић Јован 329 Керемидчиев М. 309, 310

Јовановић Љубомир 31, 53, 55, 329 Кеплер 71
Јовановић Петар, митрополит 251 Кирико Лука 247
Јовановић Слободан 329 Cyriss E. 288
Јовичевић А. 196, 197, 198, 199, 200 Кладарин Ђуро 339
Jose Honorio Rodriguez. 357 Клаић Вјекослав 96
Jose De Jusus Nunez. 355 Клеман 293
Jose Manuel Perez Saniete 357 Клеут Петар 339
Jose Maria do Amoral 357 Климент, св. 259
| Jose Maria y Chacon Calvo 356 Кљаковић Војимир 337
Jose Maria Rivas Groot 358 Кнежевић Милан 339
Jose Martin de Arrate 356 Книћанин Стеван 102, 107, 122
Јока Милан 339 Кобергер Антон 274
Јончић Јован 298 Ковачевић Едо 270
Јорга Никола (Jorga Nicola) 78 Ковачевић Јован 267, 271, 273, 289
Јори 293 Ковачевић Љубомир 19, 22, 24, 31,
Јосип, слуга Замање Саро 85 32, 33, 52, 53, 54, 55, 228, 235, 329
Јосифовић Георгије 331 Колар Јанко 100, 102
Јосифовић Стеван 332 Колишевски Лазар 338
Колобов. 270
Кадлец Карло 55 Кондев Тодор 239

Кајсаров А. 44 Константин Филозоф 24
Каливит Јован 238, 239 Константин Дејановић 227, 229, 230,
Калиник, епископ 20 231, 234, 238, 241, 242
Кампори 293 Константин XI Драгаш 3
Камче, учитељ 120 Contarini Zuane 260
Canavelli Pietro 261 Копитар Бартоломеј 245
Cange Du. 10 Копитар Јернеј 45, 46, 111
Кантакузен Јован 227, 239 Корабљев Василије 55, 230, 293
Кантакузен Михаило 78, 79 Корлевић М. 353, 354
Карађорђе 135, 291 Королија Михаил 331
Карађорђевић Александар, кнез (в. Корси Амброзије 282
Александар, кнез) Кос Мирко 267
Караман Игор 354 Костељник Гаврило 332
Караман Љубо 288 Костенски Константин 250, 251
Карамусалић 88 Костић Драг. 18, 22, 23, 24, 35
Карано-Твртковић Павле 47, 49, 65, Костић Марко 195
IST Костић Милан 346, 347, 348
караџић вук, 45, 46, 49, 69, 100, 109, Кострeнчић Марко 53
110, 151, 245, 246, 329 Котловић Илија 248
Corbonell Nestor 356 Котловић Матија 248
Карпош Кристијан 338 Кочић Д. 102
Castelli Gio 260 -
Кошћак Н. 287
Крајк, син деспота Оливера 227,
Катарина II, царица. 44, 253, 254
Каулиције Константин 119 238, 239
Кацлеровић Триша 300, 301, 304, Красо Франо 283
305, 306 Крајтон, 293
Кашанин Милан 24, 271, 272 Кризман Богдан 353
Квартовић Алија 277 Кристоф 293
Кенит Тибор 332 Крлежа Мирослав 270
Регистар имена
Крстић, Ђорђе 130. Лисац Љубомир 99

Крстоношић Трива 332 Лисичар Петар 268
Кружић Петар. 262 Лихомил, ж. Д. в. 212
Кружиневић Анте, дон 262 Лорен 291
Крушац, ж. Д. в. 212 Лудовик, мађарски краљ, 271
Куделин 30 Луетић Јозо 285, 286
Cuevas Marino 355 Лука Емил (Lucka Emil) 290, 291
Кујачић Јован 314, 315, 316 Лукаревић 277
Кукoлеча Стеван 328 Лукаревић Ивaн 249
Кукуљевић-Сакцински Иван 49, Лукарић Паладин 5
50, 51, 52, 53, 112 Луковић Јован 339
Luxia Zuane de 261
Кулаковски П. 97
Кулин, бан 46, 47, 57 Лутовац М. 162, 163, 203
Куљбакин 267 Луцио 293
Куниберт 321
Купрешанин Милан 338 Љубић Шиме 3. 262
Кухарски А. 46. Љубичић Живота 153
Лавров ПI. 16 Магазиновић Стеван 101

Лазар, кнез 14, 58, 227 Магарашевић Бранко 332
Лазаревић Максим 101 Магарашевић Георгије 147
Лазаревић Милица, кнегиња (в. Мажибрадић, Орације 291
Милица, кнегиња) Мажуранић Иван 64 .
Лазаревић Милутин 329 Мазе Ф. (Masai F.) 263, 264, 265, 266
Лазаревић Стефан, деспот (в. Сте Мајер Конрад 292
фан, деспот). Мајер Матија 110, 111
Лазаревић Петар 134, 138, 139, 140. Макарије 274
141, 144 Малетић Ђорђе 292
Лаиновић А. 353 Маљушат, жупан 235, 236
Лаковски Е. 53. Мамонов-Дмитриев Теодор 257
Ламартин (Lamartine A. de) 73 Манојло, цар 11, 12
Лапчевић, Драгиша 319 Мањак Дејан 227
Ласал Фердинанд 320 Мањак Обрад 227
Ласкарис Михаило 10, 14. Manuel Moreno Fraginals 355
Лаус Вицко 286. Маодуш Стеван 338
Лачко, ж. Д. в. 212 Мара, кнегиња 58
Лебл Арпад 332 Мардерфелд, генерал 256
Левенхаупт, генерал 256. Марјановић Милан 329
Левц Јанез 111 Марко, монах 28
Лекић Радован 338, 339 Марко, трговац 294
Лентулај Мирко 115 Марковић Бошко 339
Лењин 304, 310, 313 Марковић Василије 227. 238, 271,
Леонети 293. 272
Леонид, архимандрит 55 Марковић Мирослав 5, 11, 12, 262.

Леонтић Боро 339 Марковић Светозар 300, 318, 329
Лепинуа 293 Маркон Славко 338
Лепчин, ж. Д. в. 212, 213 Мартиновић Ратко 338
| Ли Хенри Чарлс 290. Marullus Marcus 262
Лизини 293. Матањ 293.
Линденмајер. 321 Матејев, Марко, 278
- -_ ___ __________________________ _ __
__
Матић Василије 339 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 211,
Матић С., 33 212 |
Маћејовски В. 46 Милорадовић М. 249

Мацун Иван 111 Милосављевић Милисав 338
Мачек. J. 353 Милош, кнез 98, 106, 107, 111, 114,
Медаковић Дејан 257, 258, 274 118, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135,
Медлер Ј. (Maedler. J.) 71, 79 136, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 143,
Menze Blasius de, ser 5 144, 145, 154, 246, 323, 324, 348, 349,
Меноти 293 350, 351, 352
Мерони 245 Милош, ковач: 208
Местлин Михаило (Maestlin Mic Милтен, ж. Д. в. 212
hael) 71, 72, 73, 74, 75, 78, 79, 81 Милуновић Марко 277
Метелински (в. Гатилузи Франће Милутин, краљ 23, 24, 30, 34, 227
ско) Милутиновић-Сарајлија Сима 353,
354
Метерних, кнез 97, 105
Методије, игуман 25 Милутиновић Филип. 277
Методије, св. 121 Милковић Мирослав 211
Мехмед II, султан 1, 2, 3, 5, 296 Миљковић Даница 306, 309, 328
Мехмед-бег 49 Мимац, ж. Д. в. 212
Мехмед-паша 84 Минц 293
Мехметов Рамадан 281 Migne P. J. 259
Miocevich Giovanni 261
Мијатовић Чедомир 16
Микеланђело 296 Мирковић Лаза 19, 25, 38
Мирослав, кнез хумски 49, 57
Миклошић. Ф. 9, 22, 36, 48, 49, 50, 51,
Митрев. Анастас 309, 310, 313, 339
54, 55, 56, 57, 59, 61, 62, 64, 65, 67,
Митрофановић Георгије 23
111, 147, 205, 206, 228, 229, 230, 231
Михаило, кнез 246
Miklosich-Mueller 11, 12, 64 Михаил Асен 11
Микуж, Метод 338 Михаило II Комнен Дука 10, 11, 12
Милановић Иван 279
Михаиловић Војислав 320, 321, 322,
Милановић Раде 339
323, 324, 325
Милен, ж. Д. в. 212
Михаиловић Димитрије 113
Миленковић Драти 338
Михаиловић Дража 336
Милетић Светозар 332
Михаиловић Иван 280
Милеуснић Војислав 338
Михановић Антон 98
Милисавац Живан 332
Михановић Никола 286
Милићевић Милан Ђ. 114, 142, Михоје, ж. Д. в. 212
234, 329 Мишковић Војислав 31, 42
Милица, кнегиња 56, 188, 205, 206 Molino Franciscus 261
Милко, ж. Д. в. 211 Моналдовић Михаило (Monaldi Mi
IMилковиић Богоје, ж. Д. в. 211 chaele) 73
Милковић. Прибислав, ж. Д. в. 211 Монтгомери 336
Милован ж. Д. в. 212 Мошин Владимир 18, 21, 24, 25, 64,
Миловановић Максим 118 266
Миловић Ј. 246 Мурат-хан 2
Милоје, ж. Д. в. 212 Мурат III, султан 78
Милојевић Милош 174, 178, 179. Муратори 45
180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 187. Мурко М. 36, 37
188, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, Мусолини Бенито 336, 340
196, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 203. Мустафа, султан 281
Мутавџиџић Вучко 132, 133 179, 180, 184, 188, 192, 195, 196, 199,
Мушицки Ђорђе 48, 105 200, 201, 207, 208, 209, 210, 211,
Мушицки Лукијан 44, 45 213, 214, 215, 227, 228, 229, 230,
231, 233, 235, 236, 237, 238, 239, 240.
Нађ Др. 321 241, 242, 329
Наполеон 44 Новиков И. 44
Натали Јероним 248 Нужан Алберт 118

Натали Марин 249
Невестић Иван 104 Обрадовић Доситеј 329, 331
Neorii Marco 260 Обреновић Јеврем (в. Јеврем го
Неманић Влахуша 283 сподар)
Немања 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, Обреновић Милош (в. Милош,
22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 34, кнез)
35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 45, 46, 48, Обреновић Михаило (в. Михаило,
49, 57, 58, 194, 272 кнез)
Немеч, 293 Oglio Stefano 260
Ненадовић Алекса 102 Одић Славко 339
Ненадовић Јаков 101 Озра, кнегиња 236
Ненадовић Љубомир 120 Oli Kurt (Ohli Kurt) 273
Ненадовић Матија, прота 101, 329 Оливер 293
Неранџић-Брашованова Даринка Оливер, деспот 227, 231, 235, 238,
35 239, 240, 241, 243
Нестор 44 Оливје 293
Никанор Хиландарац 250 Опсеница Стево 339
Никола, ж. Д. в. 213 Оpбини Мавро (Orbini Mauro) 16,
Никола, књаз Црне Горе 315, 316 17, 42, 260
Никола, унук кнеза Балдовина Орси П. 330
235 Орфелин Захарија 253, 254, 255,
Никола I, цар руски 97 257, 258
Никола Ћефало 324 Остојић Тихомир 256
Николајевић Ђорђе, прота 46, 47, Острогорски Георгије 1
110 Острогорски Фанула 1
Николајевић Констатин 117, 118. Отимач, ж. Д. в. 212
227
Очиња, ж. Д. в. 212
Николић Иво 277 Оштрић Грга 270, 271
Николић Лазар 152
Николић Милан 346, 347, 348
Николић Риста 232, 234
Николић С. 112, 122
E |
Павићевић
327
Павловић 103
Бранко 300, 316, 326.
Николић Стјепан 277 Павловић Драгослав 330

Нинослав, бан 46, 267 Павловић Иван 28, 34, 37, 38, 39,
Нинослав, ж. Д. в. 211, 213 42
Нинославић Милош 211
Павловић Радосав 156, 164, 166
Новак Виктор 53, 66, 68, 354 Palladinus Nicolaus 262
Новак Грга 262 Палташић Андреја 273, 274
Новаковић Стеван 44
Пантелић Душан 352
Новаковић Стојан 13, 27, 28, 29, 33, Panfiglio Jacomo 260
37, 38, 39, 41, 42, 52, 54, 55, 65, 67, Parchich Francesco 260
68, 147, 148, 150, 155, 156, 163, 164, Паска, кнез 236
165, 166, 168, 173, 174, 175, 176, 178. Пастор 293, 295
Пајсије, патријарх 20 Поповић Милош 104
Пацек Карло 114, 321 Поповић Павле 15, 22, 23, 27, 284,
Пејановић Ђорђе 194, 199 291
Пелагић Васо 316, 317, 318, 319, 320 Поповић Петар 330
Пелисје 293 Поповић Прибил 212
Пенчић Константин 321 Поповић-Петковић Радмила 354,
Пери, спахија 86. 358
Перт Игњатије 339 Поповић Сретен 330

Перишић-Вучић Тома 101, 102. Почић Орсат 50
Perlotus Joannus 262 Працатовић М. 286
Перовић Бранко 339 Прелог Милан 96
Перовић Матија 283 Прерадовић Петар 110
Перовић Михајло 339 Прибисалић Матко 277
Перушић, Бартол. 273 Прибоје, ж. Д. в. 212, 213
Петар Велики, цар 44, 247, 248, 249, Прибојевић Винко 262
250, 253, 255, 256, 257, 258 Припчиновић Џивен 277
Петар II Карађорђевић, краљ 336 Продановић Јаша 329
Петар, митрополит 99, 101. Протић Ђорђе 131
Prodi Vicenzo. 261
Петковић Владислав 22, 23, 24, 30.
161, 173, 194, 205, 207, 227, 237, 271 Протић Марко 133
272 Псеудо-Силакс. 268
Пти Луи (Petit Louis) 55
Петровић В. 271, 272
Петровић Јован 353 Пурковић Миодраг 18, 152, 153, 154,
155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162,
Петровић Мита 130, 131, 135, 322.
174, 175, 192, 193, 198, 199, 201,
324, 346
Петровић Миливоје 108
203, 206, 226, 232, 233, 234, 237, 239.
Петровић Милоје 107 271, 272
Петровић Михајло 275 Путник Радомир 300
Петровић Павле 118, 159 Пуцић Медо 10, 50, 54, 58, 59, 60,
Петронијевић Аврам, 101, 102, 104, 61, 62, 63, 65, 67
106
Равлић Ј. 286
Петар I, владика 349
Радан, челник 286
Петар II-IH, егош 112, 315, 330, 353
Пешић Михајло 274, 275 Раде, ж. Д. в. 213
Пигафета 279 Радеј, златар 208
Пинтурикио 295 Раденић Андреја, 320
Радивојевић Михаило 282
Пирх Ото 132.
Радић Стјепан 112
Планц Франц 119
Поленаковић Харалампије 120 Радмановић Стјепан, 88
Поливко Михаило 332 Радов-Умфија 278
Радовине, ж. Д. в. 212
Попи. Г., 333
Попманић К. 26, 30 Радовановић Воја 232, 241, 249
Поповић А. 286 Радоје, кован, 208
Поповић Антоније 131 Радојевић, Јакета, 277
Поповић Богдан 284 Радојичић Ђорђе 20, 21, 41, 42, 235,
Поповић Васиљ, 97 236, 259
Поповић Војин 338, 339 Радојковић Милета 134
Поповић Дака 333 Радојчић Никола 15, 16, 37, 38, 39,
Поповић Дуашн 275, 331 40, 331
Поповић М., браћа 330 Радоминир, ж. Д. в. 212, 213.
Радонић Јован 3, 34, 41, 55, 64, 188, Runciman 341

238, 240, 248, 249 Русин, син деспота Оливера 227, 239
Радонић Никола 277 Руско И. 285
Радоња Србин 5
Радослав, ж. Д. в. 212 Сава Хиландарац 14, 17, 18, 28, 239
Радослав, жупан 267 Сава, св. 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
Радослав, краљ 11, 12, 20, 21, 148 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30,
Радоста, ж. Д. в. 212 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,
Радун, ж. Д. в. 212 41, 42, 45, 46, 272
Радуним, ж. Д. в. 211 Сaвaнaрола Ђироламо 294
Рајачић, патријарх 112 Савић Радивој 154
Рајић Јован 44, 45 Сагроевић (Сагрии) Никола 286
Рајичић Миодраг, 242 Сајмондс 293
Рајко, ж. Д. в. 212 Салим Рустем 183
Рајмонт Алфред 245 Салтарић, Пава 286
Рајхнах П. (Reichnach P.) 118, 119 Самарџић Радован 287, 354
Рајчевић Перо 337 Сандански Јане 312, 313
Рако, ж. Д. в. 212 Сарајлић Абдулах 338
Рамбосон Ј. (Rambosson J.) 79 Sborovaz Gio 260
Ранке Леополд фон (Ranke Leo Севастијанов П. 52, 55
plod von) 245, 246 Сегединац Пета 333
Рафаело Санцио 295, 296 Секулић Миле 337
Рачић Иво 286 Селије 293
Рачки Андрија 260 Сењобос Шарл (Seignobos Charles)
329
Рачки Фрањо 51, 52, 53, 57
Рашић М. 353 Сечански Живан 333
Pе Дал 293 Симеон св. (в. Немања)
Beck Joannes 259 Симић Алекса 106, 115
Рембрант 293 Симић Божин 299
Рестић, дубровачки племић 280 Симић Ђорђе 135
Решетар Милан 267, 284 Симић Стеван 238, 239
Рибаков. 321 Симић Стојан 101, 132, 133
Рикар Д. (Ricard D.) 73 Синан-паша 84
Рим Карло 279 Скендер-бег 42

Ристић Јован 245, 246, 329 Скендер-Хаџи, чауш 281
Ровински ПI. 16 Скитопољски Кирил 27
Розанов С. 22, 27, 31, 32, 36, 37 Скок Петар. 235, 286
Роковић Перо 337 Смиљ, ж. Д. в. 211, 212
Романо Јаша 337 Смичиклас Таде 51, 52, 53, 65
Романови 293 Cњегаров Иван 231
Ројмонт 293 Собјески Јан 231
Ромел 335 Соболевски A. J. 332
Rossignoli Giovanni 261 Соловјев Александар 55, 64, 67, 147,
Потер Р. 286 155, 166, 228, 230, 235, 236, 237, 266,
Рубић И. 286 Соркочевић, дубровачки племић
Руварац Димитрије 253 227, 280
Руварац Иларион 18, 19, 28, 33, 227. Сотировски Никола 311, 314
Рузвелт Франклин 335, 343, 344 Софокле 268
Ruehl Franz 19 Срдан, ж. Д. в. 213
Румјанцев. Н. 44 Срећковић Панта 22, 25, 26, 27, 28,
29, 30, 31, 35, 36, 37, 38, 39, 42 Стрез, војвода 34
Стајко, ж. Д. в. 212 Стули Б. 286
Стаљин, 343, 344 Сулиман-бег 140
Stampa Carrera Manuel 354 Сулејман Величанствени, султан
Станислав „многогрешни“ 238, 239, 296
241
Станисављевић Дан 114 Тадић Јорјо 275, 276, 280, 284, 285,
Станисављевић Живко 299, 300 286, 291, 330
Станишић Павле 101
Талоци 64, 66, 68
Станковић 113
Такиедин 73
Станковиић Стеван, митрополит 46
Тарановски Тодор 165, 173, 209, 214
Станојевић. Глигор 275, 299, 339 Татић Жарко 236, 237
Станојевић Станоје 19, 22, 23, 24, 30, Ташковски Драган 338
31, 34, 39, 44, 47, 48, 50, 54, 55, 56, Тврде, ж. Д. в. 213
57, 63, 191, 216, 228, 230, 237, 266 Твртко, ж. Д. в. 213
Старчевић Анте 112 Текелија Сава 45
Степан, ж. Д. в. 212 Теодор, прота 21
Степанчич. Мирослав 338 Теодор од Тарса 265, 266
Стетиниус Едвард 343, 344 Теодора, сестра цара Душана 227,
Стефан, деспот. 56, 59, 250 228, 231, 242
Стефан, син севастократора Влат Теодоров Петар 331
ка, 236 Теодоровић Лазар 101
Стефан, цар (в. Душан) Теодосије 13, 14, 15, 16 17, 18, 19, 20,
Стефан Дечански, краљ 174, 181, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32,
183, 191, 192, 193, 195, 196, 201, 202, B3, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41
207, 209, 213, 226, 235 Теодосије Димитрије 253
Стефан Првовенчани, краљ 20, 21, Теодул 17, 18, 19, 24, 42
23, 25, 26, 148, 156, 167, 171 Тирол Димитрије 47, 119
Стефановић-Тенка Стефан 108, 109, Тихо Брахе (Тућo de Brache) 71,
112, 116, 119, 122 73, 74, 77, 81.
Стефановић Виловски Ј. 275 Тихи Франтишек 332
Стјепан слуга Замање Саро 85 Тито Броз Јосип 306, 325, 336
Стојановић Антун 118 Толислав, ж. Д. в. 212
Стојановић Исидор 99, 100 Тома Палеолог, деспот 3
Стојановић Љубомир 3, 5, 13, 14, 15, Томановић Никац 315
16, 17, 20, 33, 34, 35, 39, 40, 41, 52, Томас Петар 326, 339
53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 63, 64, 65, Томић Јован 55
67, 68, 74, 75, 78, 109, 238, 239, 245, Томић Светозар 235
266, 329 Топаловић М. 104
Стојановић Стефан 130, 131, 136 Топоаловић Мехмед-бег 88
Стојановић Стојан 101 Tornius V, 293
Стојанчевић Владимир 145, 325, 352 Траиловић Мира 266

Стојачковић А. 48 Трифуновић Димитрије 339
Стојковић Андрија 111, 120 Трифуноски Јован 231, 232, 234
Стојковић Срета 330 Трпковић Максим 76
Стошић Крста 273 Трухелка Бран. 58
Страбон 269 Трухелка Ћиро 4, 58
Страњаковић Драгослав 108, 118 Тудизић Јован 248
Стратимировић, митрополит 44, 45 Тудориц, ж. Д. в. 213
Тургељев А. 44 Хаџи-Гаја 88
Туцовић Димитрије 303, 306, 313 Хвалоiе, ж. Д. в. 192
де Хе 279
Ћевјан Идриз 337 Хедлер 290
Ћирило, св. 121 Хекатеј из Милета 268, 269
Ћоровић Владимир 13, 14, 19, 24, 25, Хергешић И. 96
29, 30, 33, 36, 37, 38, 64, 65, 67, 104, Херкаловић Илија 99
240, 330 Херкаловић Стеван, 97, 99, 100, 101,
102, 122
Угљеша, ћерас 236 Херодот 268
Угричић J. 101 Херцеговић Ахмед 3, 4
Ужаровић Ивaн, 118 Хефлер 293
Urbina Luis don 355
Хилфердинг 49
Урош краљ и цар 11, 19, 21, 26, 32, Хитлер 334, 335
47, 227, 233, 236, 267 Хлаћук Воломир 332
Урошевић Атанасије 131, 241 Хотило, ж. Д. в. 213
Успенскии Порфирије 48, 49, 55 Хранец, ж. Д. в. 212
Хранислав ж. Д. в. 212
| Pasolo Anzoli 216
Христић Филип 109, 115
Fanfogna Franciscus 216 Христифоровић Руско 50, 56, 58,
Фејер. Г. 45 Хузо Ј. (Houzeau Ј.) 71, 73, 77
Ферекид 208 Хутент А. гроф 353
Филиповић Миленко 289 Huysmans C. 305
Фламарион К. (Flammarion C.) 71, Хумболдт 76, 79
73, 77, 78, 79 Хуњади Јанко 3
Форетић Винко 1, 284, 285
Франклин Бенџамен 329
Цамблак Григорије 24, 40
Франко, генерал 341
Цар Марко 331
Францев. Вл. 45, 97
Цветковић В. 338
Francesko Del Paso y Troneseo 355
Цвијић Јован 176, 190, 324
Francisco A. de Icaza, don 355
Цвјетковић Михајло 282
Francisco Javier Bergara y Velasco
357
Цеков Дане 339
Цријевић 270, 280
Фриле Т. 316
Црнојевић Иван-бег 16
Frusca Antonio 261
Црнчић И. 150
Фрушић Димитрије 47
Funni 293
Цукић Петар 101
Хадријан, опат 266 Чавловић Паја 107

Халифакс, лорд 340 Чакери 195
Халкокондил Лаоник 239 Чакра Емил 111
Хамер Ј. (Наmmer J.) 73, 78 Челебија Абдул 281
Harrach Carl 260 Чемберлен Невил. 334
Хасан-бег 133 Чери 293
Хасан-паша 85, 88 Чернишевски 317
Хасан-чауш 86, 88 Чернојевић Георги (Скендер-бег) 16
Хатиф Месуд 339 Черчил Винстон (Churchil Vinston)
Хауптман Фердо 353, 354 333, 334, 335, 336, 337
Хаџи-Васиљевић Јован 227, 228, Cicarelli Andrea 261
229, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236. Човић, капетан 134
240, 241 Чолић Х. 118
_____________
Чремошник Грегор 266, 267 Шишић Фердо 96, 107, 108, 112, 114,
Чулиновић Фердо 338 122, 150, 291, 310, 329
Шишман, цар 30, 42
Шкриванић Гавро 168, 171, 274
Џилберт 293
Шкер, вић Никола 346, 347, 351, 353
Џуња Евгеније 332 354
Шлитер Х. (Schlitter H.) 98, 105
Шарло 338 Шмаузенс Ј. 256
Шафарик Јанко 46, 50 Шницеp 293
Шошкић Милорад 345, 346, 347, 350
Шафарик Павле 13, 14, 15, 17, 42, 45,
Штросмајер, бискуп 112
46, 47, 48, 51, 55, 57, 59, 65, 67, 75,
Шуберт-Золдерн 293
147, 155
Шурмин 67, 69, 95, 96, 97, 99, 102,
Швантнер 44 105, 114, 121
Шидак Јарослав 114, 121 Шуфлај Милан 64
Шинг Цунг, кинески цар 79 LLIчебаљов 290
Регистар саставио
Никола Сотировски
Рукопис припремљен за штампу предат Одељењу друштвених наука

26. III 1953. Штампање почело 3. V 1954, завршено 15. IX 1954.
И. С. П. Р. А. В. К. Е
Страна ред стоји треба

у нап. 23 Sпрra Supга
38 2 ОДОЗГО (празно) staro
42 ОДОЗГО Théodosse Théodose
42 ОДОЗГО (празно) que
58 2 О ДОЗГО Ђ. Трухелке Ћ. Трухелке
58
64
67
68
69
69
Б9
Б0
81
|
| О 10ЗДО
О ДОЗДО.
ОДОЗДО.
ОДОЗДО.
ОДОЗГО,
10. одозго
10. одоздо
8 одоздо
у наслову
Гринеталове
Ђоровић
tiengraient
Novas
imporimés
corepondent
I asse S
editoins
One our observer
Гриненталове
Ћоровић
tiendraient
Novak
imprimes
correspondent
r11SSeS
editions
One of our observers
81 ОДОЗГО t the
81 О ДОЗГО periholium perihelion
31 ОДОЗГО Cronicle Chronicle
31 ОДОЗГО, sind said
94 ОДОЗГО garndles grandes
94 ОДОЗГО ler lar
94
1 17,
| 20
128.
| 28
| 28
| 28
| 28
| 28
| 28
| 15
| ОДОЗДО.
у нап. 92
у нап. 134
о ДОЗГО
оДОЗГО,
одозго,
12 одозго
18. одозго
10. одоздо
6 одоздо
20 одоздо
bienset
Враницани
правата
sentier
„Jornal populaire“
autorichiennes
faier imprimmer
lettires
, Jurnal populaire“
Se
Seubie
biens et
Враницки
првата
sentir
„Journal populaire
a utrichiennes
faire imprimer
lettres
, Journal populaire"
Sa
Serbie
145. одоздо sonale sonelle
| 45 О НОЗДО. pus plus
171 ОДОЗГО, earlu. early
171
171
191
207
226
|
| ОДОЗГО,
ОДОЗДО.
у нап. 99
ОДОЗГО
О ДОЗГО
she
ang
Малојевић
с и ни
foundation
the
and
Милојевић
СиНа
fondation
230 у нап. 11 Миклошећ Миклошић.
232 у нап. 28 Трифунски Трифуноски
234 у нап. 41 Трифунски Трифуноски
212 ОДОЗГО, mileu. milieu
242 fe if fiet
242
242
242
243
249
275
275
289
31 1
| О ДОЗГО
ОДОЗДО.
ОДОЗДО.
ОДОЗДО.
О ДОЗГО
ОДОЗДО.
ОДОЗГО
15 одоздо
3 одозго
у наслову
laguelle
compermait
1е
despost
Глофкин
једну
На ПОМ e H
Бенц
работничко
laquelle
compremait
la
despot
Голофкин
једину
На IIO MI HE, e,
Бенац
работничкото

Историјски Часопис 4 19

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Историјски Часопис 4 19

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

С. Р. П. С. К. А. А. К. А. Д. Е. М И Ј. А. Н. А. У К.

ВУЧО НИКОЛА, НОВАК ВИКТОР, РАДОНИЋ ЈОВАН,

VUCO NIKOLA, NOVAK VlKTOR, RADONlC JOVAN,

А и осtav Marković, Jedan grčki ferman sultana Mehmeda II. El Fatiha – – –

- Вук Винавер, Једна дубровачка трговачка ликвидација у Будиму – – – 83

_ _ _ Rad. Ivanović, The Dečani Nobility.

и у -Ј. Миловић, Једно необјављено писмо Леополда фон Ранкеa — — — — — 245

Ј. Г. Станојевић, Неколико података о породици Владиславић — — — — — 247

| Грегор Чремошник, Босанске и хумске повеље Средњега века (Ј. Кова

Зографски Д. — Абаџиев Г. — Митрев А. — Керемидчиев M., Eгејска

| Churchill Winston, The second world war (Ljiljana Aleksić). – – – – – 333

to pay 28 ozojevrč g хоzi perdoo žмогрди /* ототу цехомет рле прg

* Dimenzije i diplomatička deskripcija moraju nažalost izostati, jer povelju po

Историски часопис САН |

Redovna je pojava na poznim grčkim poveljama slabost pisara

Od velikog gospodara i velikog emira sultana Mehmeda beja

* F. B. a b i n g e r - F. D. č. 1 g e r, Ein Auslandsbrief des Kaisers Johannes VIII.

(slično tur. defter idib)“. — L. 11 NB dijalekatski oblik šva, m. stva.

Ko je taj Jako o kome ferman govori — nije teško utvrditi na

Kako je stvar dalje tekla, posle sultanove note Dubrovačkoj

Bunića, izuzev 50 dukata za troškove oratoribus nostris ituris ad Portan

Kako je i kada rešen ovaj spor, nama nije poznato. Ali da je

| Der hier veröffentlichte griechisch geschriebene Ferman Muham

* Сопs. rog. ХХ1. 142.

po nav - raz --3 re-se- -e-no- -- ен

__Te У те Т У ту- Novarsko- ка- ----- are A

New ye were are 2 e- za - „ se vr

Да прђ3љ нема значење по и да је превод Златарског погре

* Текст по најновијем издању: И. Дујчевљ, Изљ старата бљлгарска книж

имљ напакости вљ каквото и да било на клисуритib., на твржи

/“... кто ли има спакwc- учеeig гаото 28 pavov e) zес

* Текст мог издања, Зборник радова Византолошког инст. САН, 1 1952,

In dem den Ragusanern nach der Schlacht bei Klokotnica

Прва обавештења о Теодосију дао је Павле Шафарик још

Шафарик је у Карловачкој библиотеци нашао рукопис из

* Прва два одељка овога рада саопштена су Институту за проучавање књи

Теодосију. Помишљао је да ће то бити посао ХVII века. Изрично

У Карловачкој библиотеци Шафарик је прегледао још један

1757. год. Шафарик напомиње да „сличних биографија Св. Саве

**) Годишњицa VII, 130—134.

Канони су из ХVI века.“) У Октоиху петогласнику, хиландар

*) Sava Chilandarec, op. cit. 26.

кад је у њу пописивао Сава Хиландарац, био је словенски пре

Народна библиотека у Београду добила је 1858 год. „однекле

год. Чувао се у Хиландару.“) Теодул се помиње од 1312 год

Теодосије је написао Живот Св. Саве пре 1335/36 год., пре

**) H. Дучић, Старине хилендарске (Гласник СУД 56, 1884) 101 =

ме, нешто после тог времена, а и раније.“) Како је он „списао“

годинама био управо у доба кад краљ Владислав „оземљствова

*) Споменик САН III, 7.

Преноси их у Жичу. Све се то врши свечано, са службама и пе

се узме да је Доментијан радио на своме делу 1242/43 или нешто

П. Срећковић је запазио да из Теодосијевог причања (стр.

*) Данас се држи да је Сава рођен „негде између 1170. и 1175 го

мо да би Теодосије могао да погреши и да реку Саву сматра као

(испричао) живот Савин, а Теодосије га није „писао“ (сликао) већ

О Теодосију је написао једну расправу и В. Мошин.69) Сла

*) Гласник Југ. проф. друштва ХV (1934/35) 730.

називом „кир“ у списку. Забележен је на четвртом месту. Теодо

“) Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик сАн хххтп, 1898,

још пре но што је Сава постао архиепископ. Чињенице је узео из

T“) Источники, врема составленia и личностњ составитела ееодоciевскои

Срећковић је имао један рукопис, који је добио, како он сам

“) Годишњицa VII. 104—105.