Zbornik Radova PDF

This is a reproduction of a library book that was digitized
by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.
https://books.google.com
+ + + +
/
CPIICKA АКАДЕМЩА НАУКА И УМЕТНОСТИ
ЗБОРНИК РАДОВА
Кн>. LXXV
ЕТНОГРАФСКИ ИНСТИТУТ
Кн>. 4
Б Е О Г Р АД
1962
К». LXXV
Кнь. 4
ACADÉMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS
RECUEIL DES TRAVAUX
TOME LXXV
INSTITUT D'ETHNOGRAPHIE
№ 4
Rédacteur.
DUSAN NEDEUKOVIÓ
Membre de l'Académie
Comité de rédaction
DUSAN NEDELJKOVIC, BRANISLAV KOJIC, MILISAV LUTOVAC,
et MIRKO BARJAKTAROVIC
Accepté ù la VI Séance de la Classe des Sciences sociales de l'Académie, le 5. VI. 1962.
ВEОGRAD
19 6 2
СРПСКА АКАДЕМЩА НАУКА И УМЕТНОСТИ
Кн>. LXXV
Кн>, 4
Уредник
академик ДУШАН НЕДЕ.ЪКОВИЪ
Редакциони одбор
ДУШАН НЕДЕЛ>КОВИЪ, БРАНИСЛАВ KOJHTi, МИЛИСАВ ЛУТОВАЦ
и МИРКО БАР1АКТАРОВИЪ
Прилиьено на VI скупу Одел>ен>а друштвених наука Српске академике наука

и уметности од 5. VI 1962.
ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА
—HlllJWlO ~~Cj£AC
БЕОГР АД
1962
Штампа: Издавачке установе „Научно дело", Београд, Вука КарациЬа 5
С АД Р Ж A J
Стр.
1. Душа» Недел>ковиК, Друг Тишо у народно] йесми 1
2. Драгослав Антони)'евиЬ, Народне йесме йозива на усшанак н борбу ... 7
3. Видосава НиколиН, Дрвар у нашо] народно} револуционарно] йесми ... 13
4. Ъур1)ица ПетровиК, Пуш йесме Краулнске чеше: „KpajuncKU смо млади
йаршизани" у народноослободилачком рашу 29
5. Душан НеделжовиМ, Одраз свесног соцщалисшичког йроцеса ослоба1уан>а
„робова рада" и сшайама „села и града" у народно] йесми усшанка
1941. и 1943 41
6. Видосава Николик, Раднишшво и селашшво у нашим народным йесмама
револуци]е и ызградгье 49
7. Десаяка Николик, Прилог йроучаван>у кайе и ознаке у народноослободилачко]
борби 65
8. Петар Ш. ВлаховиЬ,. Народны йеснык ПузовиН 87
9. Душан Дрл>ача, Несша]'ан>е ошворених огнмшша у условима соци]алисшичке
изградн>е у nauioj земли 95
10. Бреда ВлаховиН, Од жишне )аме до силоса 105
П. Мирно Бар)актаровиК, Пром]ене у меншалишешу наших луди у Периоду
изградгье социализма 115
12. JoeaH Ф. Трифуноски, Послерашне Miupauuje сшановнышшва у Народно]
Рейублыци MaKedoHuju 121
13. Атанаси)е УрошевиН, Сшановнишшво Балканског йолуосшрва у üpeoj Поло
вины XVI-ог века 129
14. Мшъана РадовановиЬ, Зедна йесма Koja nuje йосшала народна 137
15. Милисав Лутовац, Преображаван>е насела ы йривреде у околини Београда 149
16. Милица Или)ин и Оливера МладеновиЬ, Народне игре у околини Београда 165
TABLES DES MATIÈRES
Pages
1. DuSan Nedeljkovic, Le camarade Tito dans le chant populaire
2. Dragoslav Antonijevié, Chansons populaires — appels à l'insurrection et à la lutte 7
3. Vidosava Nikolic, Drvar dans notre chanson populaire de la Révolution .... 13
4. Djurdjica Petrovic, Le cheminement de la chanson de la compagnie deKraina „Nous
sommes les jeunes partisans deKraina" au cours de la guerre de libération ... 29
5. Dusan Nedeljkovié, L'expression du processus socialiste conscient de la libération
„des esclaves du travail1' et de l'union „du vilage et de la ville" dans le chant po
pulaire de l'insurrection de ¡941 et de ¡943 41
6. Vidosava Nikolic, La classe ouvrière et la paysannerie dans le chant populaire de
la Révolution et de l'édification 49
7. Деса Николик, Приложение к изучению шайки и значка времен народно-
освободишелъной борьбы 65
8. Petar 5. Vlah-vié, Volkslieddichter Milosav Puzovió 87
?. Dusan Drljaêa, Das Verschwinden offener Feuerstatten, bedingt durch den Ausbau
des Sozialismus in unserem Lande 95
10. Breda Vlahovic, Die Entwicklung von den Korngruben zu den Silos in der Volks
republik Serbien (Ein Beitrag) 105
11. Mirko R. Barjaktarovic, Some changes in beliefs and customs among Yougoslavs
in the period of the building up of socialism 115
12. Jovan F. Trifunoski, ¡es migrations de la population dans la R. P. de Macédoine
après la deuxième guerre mondiale 121
13. Atanasije Urosevic, La population de la péninsule balkanique dans la premèire
moitié du XVI-ieme siècle 129
14. Miljana Radovanovic, Une poésie qui n'est pas devenue chanson populaire . . . 137
15. Milisav Lutovac3 Transformation de l'habitat et de l'économie des environs de
Beograd 149
16. Milica Ilijin et Olivera Mladenovié, Les danses populaires dans les environs de
Beograd 165
ПОСВЕЪЕНО
ДВАДЕСЕТОГОДИППЬИЦИ
РЕВОЛУЦЩЕ
GENERAL BOOКBINDtNO CO.
30 ^ 2 0,3 ' с 2032
QUALITY CONTROL MARK
Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски инсшишуш к». 4

Recueil des travaux de l'Acad. Sirbe des Se. et des Arts LXXV— Institut d'ethnographie No 4
ДУШАН НЕДЕЛКОВИЪ
ДРУГ ТИТО У НАРОДИСЬ ПЕСМИ
Анкетни пресек, што га je Фолклорно одел>ен>е Етнографског

института Српске акаделиф наука и уметности учинило од 1949. до
1953. године са двадесет cBojnx екипа и осалшаест по)'единачних истра-
живача о нашем данашаем народном певашу, донео je поред осталих
3Ha4ajHHX резултата и Taj што се могло у преко двадесет хшъада при-
купл>ених народних песама констатовати на хил>аде народних дво-
стихова и разних песама из свих KpajeBa наше земгье Kojn су у целини
или nojeflHHHM cBojHM епским или лирским елементима и моментима
посвеЬене лику друга Тита као народном поетском оличаьу свеко-
лике народноослободилачке борбе, револущф и сощфлистичке
изградвье.
О овоме смо имали прилике да за последоьих десетак година са
разних страна и становишта, и у више махова пишемо за)едно са дру
гим етнолозима и фолклористима Kojn се баве нашим савременим фолкло-
ром, као што су другови Драгослав АнтогацевиЬ, Марк КрасниЬи,
Видосава НиколиЬ, Оливера МладеновиЬ, Милица Или)ин, JeneHa
Допу!)а, Рада Борели, Петар ВлаховиЬ, Мари]'а Кирал> и други. Зато
се овде неЬемо бавити питавьима самог посебног и широког круга
народних песама Koje су у целини посвеЬене другу Титу, нити пита-
н>има вьихова места у песмама позива на устанак и у борбу, нити ньихо-
вог борбеног и HflejHor значен>а ме^у народним песмама како наших
народа, тако и машина уопште, а посебно у обради новог xepojerBa
наше револущф и изградае социализма, нити како je Титово коло
израстало из козарачког, као ни толиким другим питан>има Koja су се
са темом друга Тита у народно} песми веЬ код нас поставляла и досад
су у Haiuoj науди о народном стваралаштву прилично расветл>ена.
Овде Немо скренути пажньу на општенародни карактер лика друга
Тита у народноj песми као оличиьа монолитног братства и jединства
наших народа у револущ^и и изграднл, KojnM je прожета свеколика
структура данаппьег не само народног певан>а, веЬ и осталог народ-
ног стваралаштва кад ово одражава и оличава xepojcKe напоре осло-
ба!)ан>а, препорода и изградае нашега новога друштва и човека од
устанка 1941. до данас. На свим CBojHM лишцама, у KojHMa народно
стваралаштво одражава саму динамичку друштвену структуру кретан>а
наше народне револуци)е и изградн>е, и у свим родовима, врстама и
облицима народног стваралаштва, од песме, приповетке, пословице,
2 Душан НеделжовиК
игре или мелоса, преко везива и ткива, до резбари)'е на гуслама, лик

друга Тита nocraje после црвене петокраке обавезно живо оличенье
и знамеше саме присутности револуци|е и данапиьег нашег препорода,
као што то и сам народ oceha и у своме козарачком колу, Koje je постало
општенародни симбол саме наше народне револуци)е и изграднье, пева:
Крени коло да кренемо
Друга Тита споменемо!
Ни)едою се коло не окрене
Док се име Тита не спомене.
И као да на^ароднищ, jep HajMacoBHHjn и колективно у колу
створени, продубл>авани и глачани, орски двостихови и * нехотице
oöjauiftaBajy зашто се друг Тито тако свуда споминье тиме што je pe4jy,
мишл>у и делом ослобо^еньа и револуци)е пре свега монолитним брат
ством и (единством у)единио сву омладину, народ цео, и старо и младо:
Друже Тито, дубичице бела,
Тебе воли омладина цела.
Друже Тито, наше росно цвеКе,
Цео народ за тобом се креКе.
Друже Тито, ти народна надо,
Тебе воли и старо и младо.
А овако се све око друга Тита и н>егова лика у народно) песми yjenii-
нило, зато што се он пре свега за слободу бори:
Друга Тита цео народ воли
Зато што се за слободу бори.
И управо први пут стварним ослобо^ен>ем наших народа, он их сло-
бодом и у слобода братски yjeflHibyje:
Друже Тито, ти народни сине,
П)евамо ти п)есму од милине.
Друже Тито, наш potjeHH брате,
Ти cj едини Србе и Хрвате.
А у томе ослободател>ском монолитном братству и )единству наши
народи ce ocehajy први пут потпуно безбедним и то у колу Ka3yjy, jaBn>ajy
и преносе двостиховима као што je:
Уза Тита ми ctojhmo,
Никога се не бо;имо.
И ови и овакви двостихови улазе и у све друге лирске и епске
народне песме и, узети за)едно o6jaiuibaBajy прожетост скоро свеко-
ликог народног певааа револуци]е и изградн>е ликол1 друга Тита тиме
што, оличегье свеколике народноослободилачке борбе, он je симбол
и знамение yjeflHo слободе радног народа и монолитног братства и jenim-
ства Нэеговог, те и победе и слободе н>егове.
Друг Тито у народно) песми 3
И 6e3Öpoj je народних орских двостихова ко)и сви исту основну

лирску мисао разнолико изражава)у и у H>oj суштину Титова лика
виде, као што je OBaj двостих из Срема:
Тито зове, сва се зешьа тресе:
— Oj, народи, yjemnmTe се!
То исто у лику друга Тита као залоге слободе, братства и jenira-
ства истичу после двостихова и 6pojHe дуже лирске и епске народне
песме устанка и ослободилачке борбе, као што je, на пример, ова позната
народна песма из Лике и Кордуна:
Oj, народе Лике и Кордуна,
Дошло, врЧеме да се даже буна
Против сви)у тво)их упьетача,
Усташа и ту1)их осва^'ача.
Састали се Кордунаши с Ликом,
Не да)у се покорити никои.
Кунемо се нашем другу Тити
Да Немо се до Kpaja борити,
Дон')еКемо cpehy и слободу
Хрватском и српском народу.
Залога слободе, братства и (единства у народним песмама устанка
и револущф, друг Тито je у народним песмама и први покретач изградн>е
нове земл>е и новога живота, као што то кажу, на пример, следеЬа два
двостиха из Титограда:
Омладину Тито зове
На изград&у земл>е нове.
Друже Тито, ево омладине
На изградн>и наше домовине.
И oбjeдинитeл) наших народа у HOBoj слободи и изградши новог нашег
света и човека, друг Тито je такав лик народног руководиоца коме се
ради народног )единства, слободе и напретка све flaje:
Ja сам друга Тита даровала,
Три му брата у Арми)у дала,
али зато j единство и слобода доводе корак по корак до стваралачког
преобража)а наше заостале земл>е у земл>у све веЬег обшъа.
Од Брчкога па до БановиЬа
Нова прута Титових младаКа.
И у градител>ском усхиЬевьу лик друга Тита као знаменье лепоте новога
света и човека )авл>а се и у самим народним лирским, л>убавним песмама,
па кад у л>убиЬком Kpajy момак од дево)ке око затражи, она му одговара:
Да си, драги, служио Маршала,
Ja бих теби оба ока дала.
A 6e36poj je на{нежни{их народних песама и двостихова испеваних
о самом другу Титу, ме^у KojHMa их има лепих и потресних баш и самом
древном и традиционалном нашом народном симболиком, као што je:
4 Душан НеделковиК
Исцватила перуника плава

Kpaj прозора гд)е друг Тито спава.
И у свеколиком усхиЬетьу и надахнуЬу ликом друга Тита нова
народна песма истиче увек усхиЬеше у вьему оличеним постигнуНем
jeflHHCTBa и радости наших народа у anxoBoj слободи и независно)
изградньи новога свог соцщалистичког света, живота и човека, као
у OBoj песми из околине Грачаца.
Игра коло, све партизан,
Србин, Хрват и Муслиман.
Сви народи весело,
Весело je све село.
Соци)ализам ми градимо,
Нич')у noMoh не тражимо.
И свеколико ово градител»ство je у народно) песми често надахнуто
л>убавл>у према другу Титу и многа народна песма носи ове стихове
KojHMa се завршава ]една ко ja je забележена из околине Шапца:
. . . Што се гради Железник и Прута,
Ja у Босни, а брат у CpönjH,
Он у CKojy a ja у Партией,
Нас смо дво)е, Титу HajMJumjn.
Али свуда доминанта у лику друга Тита данаппьег народног
певаша je несумаиво у ослободилачком и градилачком монолитном
братству и (единству наших народа, ko¡hm се наша народна песма на-
flaxftyje у aeroBoj личности и револуционарном делу, oöpatjyjyhH на
стотине разних начина лирске мисли као што су ове, забележене у
песми из околине БогатиЬа:
Друже Тито из горе зелене,
Прими поздрав од мене малене.
Друже Тито из горице цвеНе,
За тобом се цео народ креЬе.
Друже Тито jaroflo из росе,
Ca тобом се народи поносе.
Тако у ocHOBHoj перспективи ослободилачке и градител>ске моно
литности братства и jenHHcrea наших народа лик друга Тита у народно)
песми nocTaje уопште знамевье саме слободе и соци)ализма, те се у
песмама свих наших народа )авл>а)у такви стихови покличи као што
je OBaj двостих поклич македонског народа:
Напред за Тита, за сощ^ализам,
За нашата 3eMja и нашата слобода!
И у народним еп^ким песмама ослободилачког рата и револ>гци)е
лик об)единител> друга Тита се сасвим природно идентифику)е и са
ликом свеколиког народа и свеколике народне apMnje, па се, на пример,
епска песма из Градачца, Koja onncyje слом Хитлера и усташа, завршава
овим стиховима:
. . . Купи Анте Ьораво и глуво •
Не би л' CBojy државу сачув'о.
Друг Тито у народно) песми .3
Богами je сачувати неНе,

Друг се Тито с Романи)е креНе.
А веома дуга епска народна песма гуслара из ПеруКца на Дрини,
епска хроника предреволуционог времена, устанка, ослободилачког
рата и револуци)е истиче отсудну, водеНу, xepojcKy улогу друга Тита,
neBajyhH измену осталог:
. . . Па се народ подизати поче,
Родол>уби, народни )унаци,
У Cp6njH и у Црно) Гори,
Ca xepojeM Титом надомашним
Ставише се на чело покрета
И у борбу народ поведоше . . .
тиме join )едном подвлачи об)единител>ску улогу као основу самог
Титовог руководства устанком и револуци)'ом.
А босанско-посавски гуслар завршава CBojy епску песму хронику
ослободилачког рата и револуци)е стиховима:
. . . Подижу ce Kyhe попалене,
A Tjeuie ce MajKe уцв^елене,
OÖHaBJbajy села и градови,
Земл>у ору тракторски плугови,
Измтшьено ко у пчелшьаку,
Има рада сваком поштешаку.
Напред води омладина TBoja,
Jep не жали напора ни зно)а.
Друже Тито, крило соколово,
Порушено диже се поново,
Држава je TBoja првог реда,
У н>у ц^ела Европа сад гледа.
Зато четврти гуслар, муслиман из Градачца, CBojy песму слободе
и победе завршава стиховима:
. . . И Toj njecMH сад je завршетак,
Бандитима дош'о црни петак.
Да ce cjeTHM па да рекнем и то:
Ви реците живио друг Тито!
Тако од безбро)них орских двостихова, преко толиких лирских
и краЬих епских народних песама баладног облика, до на)дужих народ-
них гусларских хроника, у лику друга Тита je новим народним песмама
пре свега одражена и оличена сама, толико битна ослободилачка и гра-
дител»ска монолитност братства и (единства наших народа Kojn су за
н.у управо у лику и револуционарно) речи и делу друга Тита нашли
CBoje надахнуЬе, — тако да песма, настала из ускла^ених орских дво
стихова, Титовог кола веЬ кра)ем револуци)е пева о Титу као не само
сниболу народне слободе, веН и саме cpehe, као ова песма забележена
од Франье Црл>иЬа из села Горньих Хргова:
Лепо ти je друга Тита коло,
Такво коло, ко га не би воло!
Hrpajy га млади партизани,
Партизани зелени (аблани,
И са н>има младе партизанке,
б DuSan Nedeljkovié
Партизанке оморике танке.

Црвен' звезда на капе им пала,
Светлост сунца пушке обас)ала.
А из груди песма им ce BHje:
„Друже Тито, наше на)мили]е,
„Тебе ни'де нико раван mije,
„Ти си симбол слободе и cpehe,
„Ти си наше на)мили)е UB'jehe,
„Омладинке н>име груди кит'те,
„Омладинци сви у гору ид'те!"
Сви игра)у коло виловито,
Сви njeBajy: „Живио друг Тито!"
И овде смо истакли само ]сцну битну црту у лику друга Тита,
борбену, ослободилачку и градител=ску монолитност братства и )един-
ства радних маса свих наших и не само наших народа, ко)ом je одра-
жена и оличена сва интенационалистичка и хумана дубина и смисао наше
револущф и изградае, и ko¡cm je прсжето свеколико ново наше на
родно певан^е преломког нашег ослободилачког и стваралачког времена.
Résumé
L'auteur étudie dans cet a: tide LE CAMARADE TITO DANS
LE CHANT POPULAIRE le trait caractéristique de la fraternité et de
l'unité des peuples yougoslaves que le chant populai.e yougoslave fait
ressoitir tout particulièrement dins la figure révolutionnaire du camarade
Tito comme symbole de la révolution populai.e yougoslave et de l'édification
socialiste dans le chant populai.e contemporain très riche et très expressif.
Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски инсшишуш кн>. 4
Recueil des travaux de ГAcad. Serbe des Sc. et des Arts LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
ДРАГОСЛАВ АНТОНЩЕВИЪ
НАРОДНЕ ПЕСМЕ ПОЗИВА НА УСТАНАК И БОРБУ

У анализи врло бро]'них народноослободилачких песама позива
на устанак и борбу очито се намеЬу и издва)а]'у по CBojoj форми две фазе
у н>иховом развитку. Прва je фаза песама позива на сйм устанак, Koje
су биле одраз Прогласа ЦК КЩ за дизаше општенародног устанка као
и самог устанка, и друга je фаза народних песама таког)е позива, али за
ослободилачку борбу коja je веЬ у току.
У студиjn проф. Д. НеделжовиЬа „Прилог проучаван>у закони-
тости развитка нашег народног певанл"1, истакнуто je да се песме по
зива на устанак налазе у првом ciiojy динамичке структуре народног
певаньа раздобл>а 1941 — 1942. године, тако да ту поред ових песама по
зива на устанак у том првом ciiojy налазе се и песме xajny4Kor циклуса
и устанака за)едно са радничким песмама и песмама народнофронтов-
ским: „Управо овде, каже ce у noMeHyroj студии, у вези и продужетку
ове три лини)е наслега револуционарног народног певан>а HacTaje од
н>их joui KopeHHTHja и делотворни)а лини)а народног певаньа Koje пре-
носи позив ЦК КЩ на }едан нов и веома карактеристичан начин"2.
Овде вемо се задржати, прво, на анализи песама Koje су директно
биле одраз Прогласа ЦК КЩ за дизан>е устанка, и самог масовног
устанка и, друго, песама позива у дал>у и разбукталу народноослобо-
дилачку борбу, и покушати да класифику)емо те песме, веЬ према са-
дpжajимa Koje оне доносе.
1.
„Радници, сел>аци, грабани, омладино JyrociiaBHje, каже се у Про-
гласу ЦК Knj, у 6oj, у 6oj, против фашистичке окупаторске банде,
Koja тежи да заведе HajcrrpauiHHjy владавину над народима Kojy памти
HCTopHja. У 6oj, jep je сад куцкуо час да збацимо фашистички japaM1'3.
И као ofljeK баш оваквим борбеним духом у тим одсудним часовима
устанка народне песме позива на устанак на cBoj специфичан и ориги-
налан начин притичу у помоЬ и no3HBajy радника, сел>ака, интелекту-
1 Душан НеделковиК, Прилог йроучаван,у законишосши развишка нашег на

родног йеванза у Периоду народне револуцще, ослободилачког раша и изградпе социализма
lyiocAaeuje, „Зборник радова Етнографског института" Српске академике наука,
кн.. 3, Београд 1960, стр. 39—167.
1 Исшо, стр. 49.
' Зборник докуменаша НО раша, том I, кн>. 1, Београд 1949, стр. 18—21.
8 Драгослав Антони|евиЬ
алца и све поштене родол>убе да се дигну у борбу за нову народну сло

боду, гдешто се и непосредно no3HBajy на сам проглас ЦК КЩ, као што
то чини ова песма:
Ал' )уначка KoMnapraja славна,
Припремила устаничког плана
На све стране н>езин проглас стаже,
Да се народ на устанак диже.
тунак Тито Haper)yje свима:
„Сви на ноге, ко )унаштва има!
Ко)и жели слободу, ал' праву,
Нек не жали на рамену главу.
Нека нико не с)еди у миру
И слободу чека на тан>иру".4
Да одмах овде наведемо и стихове из оне песме сел>ака — парти
зана Драгослава М. ТомиНа, Kojy je треЬи 6poj ужичке „Борбе" донео
1941. године:
О), сел>аче радениче, слуша) сада речи ове,
Тебе сада отацбина у редове наше зове,
да би дал>е, у другом двостиху истакао и об)единио следеЬу мисао:
Не погледа) са запада да ce TBoje сунце роди,
A joui ,иан>е да помислиш да те други ослободи.5
Овде би дошли и они врло познати актуализовани двостихови из
групе народнофронтовских песама, ко j и су пре свега у време Прогласа
ЦК KFIJ, а затим и касни)е били тако често и широко у народним масама
певани :
Уста), сел>о, уста) роде,
Куцнуо je час слободе.
Уста) сада, ил' никада,
Jep тво) народ л>уто страда.*
Песме позива на устанак у основи CBojoj су мобилизаторске, оне
су на CBoj специфичан начин окушьале нове борце, не наредбама, веЬ
добровол>ним уюьучиваньем у прве чете и одреде. На пример, 7. августа
1941. год. борци колубарске Партизанске чете заузели су село Славко-
вицу, улазеЬи у село певали су врло карактеристичан двостих, ко)"и je
добровольно позивао народ у борбу:
Ко год xohe нека дог)е
Под наш 6apjaK црвени.'
Позив на устанак пронеле су широм наше земл>е не само песме
испеване у форми орских двостихова, или краЬих лирских песама сло-
жених из орских двостихова, него и 6pojHe епске — гусларске народно-
ослободилачке песме, Koje су cbo¡om живом и топлом народном реч)у
биле моКно оруж)е у окушьан,у и дизаньу наших народа на устанак.
* Савремеие народы üjecju, CapajeBo 1957, стр. 17— 18.

* Исшорщски архив КШ, том I, кн>. 1 , „Борба" 1941 , Београд 1949, стр. 52—53.
* Narodne pjesme о ЬогЫ i izgradnji, Sarajevo 1958, стр. 18.
7 Драго)ло ДудиЬ, Дневник 1941, Београд 1951, стр. 35.
Народне песме позива на устанак и борбу 9
О, радници, браКо и сел>аци

Узми пушку тешки оков збаци.
Не слушаде kojh кажу рано,
Шта су они, ми то добро знамо.
То су старе фашистичке слуге;
Удри и н>их сад ти нема друге.
Они су нам крв и месо пили
Док смо к->има у рукама били...8
У )ецно] подужо) encKoj песми опева се позив на устанак на )едан
врло оригиналан начин, найме, народни xepoj Чича са Ромашке, одмах
по o6jaBJbHBaH>y Прогласа пише писмо омладинцу, члану napraje, Да
нилу' ЪокиЬу да хитно подигне народ на оруж)"е. У песми се надал>е
са карактеристичном епском опширношЬу опева како курир хита Да
нилу' Ъокику и npeflaje му поруку за дизанъе устанка, а он „одмах jyHaK
на ноге скочио", како то песма казу)е, па окупл>еном народу об)авио
одлуку парти;е о дизавьу устанка:
„Чу)те, браЬо, колико вас има
Сви видимо, сви требамо знати
Да морамо сада ратовати.
Да чекамо биКе онда касно
Jep видите шта фашиста раде
Да наш народ крваво заваде.
На устанак зове KoMnapraja:
Нек загрми гора Ромашца!
Нек од) екну борбе на све стране!
Нека казна пристигне душмане!"...'
И доиста на позив napraje широм наше земл>е почео je да се рас-
пламсава општенародни устанак. Ни je било noKpajnHe ни народа Kojn се
не одазваше позиву. И jyricKHx дана 1941. године само )'една мисао била
je брига поштених родол>уба, мисао Koja се певала у свим песмама:„Сви
у борбу за ослобог)ен>е". И велики je 6poj народних песама коje су про-
носиле на CBoj начин ову мисао Прогласа, као што je ова песма:
Oj народе Лике и Кордуна
Дошло ври|еме да се диже буна
Против сви)у тво)'их угн>етача,
Усташа и ту!)их осва;ача.
(10181)
2.
Другу, врло 6pojHy групу народноослободилачких песама чине
песме позива у борбу, Koje су дошле после песама позива на устанак,
а са ньима представл>а)у логичку целину. Основна тематика ових песама
jecre позив у борбу, односно добровольно полажевье широких народних
.часа у борбу против непри)ател>а. IloKyniajMo да ове песме ближе по
садржа)у и облику одредимо и класифику)емо.
• Гусларске народне йесме, забележио и за штампу припремио Петар Ш. Вла-

ховиЬ, Београд 1955, стр. 30.
• Исшо, стр. 38—39.
10 Драгослав АнтонщевиЬ
Пре свега песме позива у борбу опева)у друга Тита како, забринут
за судбину наших народа, позива народне масе на оруж)е.
Xepoj Тито све у борбу зове
На одбрану домовине ceoje...10
Титов позив у борбу проносе сви наши народи. Илустращце ради,
ево неколико стихова из ]ед.не песме Kojy je испевао народни песник
Лазар Манчевски из Неготина у Македонии:
Слушам како Тито збори
Како прака поздрави:
„Станува)те Македонци,
А)те, и вие во борба".11
А ево како Титов позив за борбу изгледа у jeflHoj encKoj народно)
песми, у Kojoj народни песник назива друга Тита „соколом сивим",
очигледно користеЬи веЬ познату класичну епску форму:
Из народа )ави нам се сине,
Сиви соко наше домовине.
Он устаде, народу прозбори:
— Мушко, женско, нек се свако бори,
Сви у борбу за ослобог)ен>е
Jep кроз борбу доЬи he спасение.
За слободу нема другог пута,
Него сатрт' душманина л>ута.
Узет' пушку, косу, с^екирицу,
Па обранит' куЬу, народ, fljetry. —
Тако Тито говори народу
Позива) yh сву 6pahy на слогу.
Слуша народ позив свога Тита.
Ca свих страна он у борбу хита
Иде народ у зелену гору,
Не оставл,а никога у двору
И не)аку собом води д>ецу
У зелену да см)ести шумипу,
Да их шума сякрвде и брани,
То су наши први партизани...12
Чин>еница je да je у ycrajaiby борачких снага предвьачила омладина,
за Kojy je друг Тито рекао: „Кад без мобилизащф, добровольно, д]сц&
иду у борбу, 3Hajyhn да he у H,oj и погинути, — онда je то више него
дуг према домовини, онда je то надчов)ечански хероизам младих л>уди,
Kojn жртву)у себе, иако join нису управо ни ступили у живот, да би
будуЬа покол>ен>а била среЬна"13. Тако je и омладински позив у борбу
веома чест предмет народноослободилачких песама:
Омладино са свих страна,
Сви под бардак партизана!
36njajMo се друг до друга
Ова борба ни)е дуга. (64)
10 Narodne pjesme о borbi i izgradnji, Sarajevo 1958, стр. 19.

11 Васил Хаииманов, Македонски народни борбени йесни, CKonje 1960, стр. 91.
12 Narodne pjesme о borbi i izgradnji, Sarajevo 1958, стр. 23.
13 Jocnn Броз Тито, Борба за оаобо^е/ье Jyeoc.iaeuje 1941 — 1945, кн>. I, Кул-
тура 1947, стр. 255.
Народне песме позива на устанак и борбу 1 1
Или ова) двостих:

А ви омладинци чу)те глас,
Сви на зборно место за народни спас.
(126)
А ево и словеначка „Партизанска песен", пуна револуционарног
духа, како позива младиКе и девочке да дог)у у борбу:
Kmeíki fantje in dekleta,
vi ste nasa hrabra ieta,
V kup se zbirajmo, naprej maräirajmo,
za svoboda naroda.
Naprej V borbo
za pravdo in svobodo,
za pravdo in svobodo,
slovenskega naroda.11
За)едно ca мушкарцима у устанку и револуцищ учеству^у и жене.
Оне су се бориле у)едно против фашистичког непри]ателл, и за CBojy
пуну равноправност. У мору таквих стихова о H>rocoBoj борби посебно
место 3ay3HMajy песме ко je позива jy жену у борбу.
Другарице, а)д' у борбу с нама
Jep слобода неЬе доКи сама.
(1639)
Или )една друга варианта:
Другарице xaj'Mo на планину
Гд)е' но млади пролетери гину.
Другарице nob у гору с нама
Jep слобода не долази сама.15
Таког)е су врло 6pojHe и раширене народне песме Koje се и директно
oöpahajy другарицама — по имену — позива jyhn их у борбу; на пример:
Oj дево)ко, 1ул^ана,
Би ли и ти пошла с нама?
А) са нама у во)нике,
ДаКемо ти реденике.
Ако неНеш реденике,
Ти npeBHjaj ран>енике... итд.
(8230, 8238, 10001)
И тако редом на)чешКе у народном партизанском колу двостихом
или краЬим орским песмама, народни песник je позивао у борбу. На-
ведимо joui неколико примера ко]и су без сумше речити)и од сваког
коментара.
Ха)д у борбу, Moja мила дико,
Партизане не поби)еди нико.1*
14 Partizanska pesem, Lubljana 1953, стр. 30.

14 Narodne pjesme o borbi i izgradnji, Sarajevo 1958, стр. 31.
" Savremene narodne pjesme, Sarajevo 1957, стр. 234.
t
12 Драгослав Антони)'евиЬ
или:
У 6oj друже, другарице,
Осветла^мо наше лице.
Оставимо страх по страни
Напред, напред, партизани.
(9629)
Народна песма ни]'е пропустила да охрабри и оне ко)'и су ce joui
увек колебали. Ево jeflHor примера:
Oj народе, Kojn си по страни,
Долазе нам сада сретни дани
Шта да радиш, зар ти ни)е jacHO?
По^и с нама joui ти нзце касно.1'
На Kpajy можемо са сигурношНу казати да су и саме песме позива
на устанак и борбу на CBoj специфичан и оригиналан начин допринеле
одушевл>аван!у и покретан>у широких родол>убивих народних маса
наше зелиъе за ослободилачку борбу и револуци)у. Народни песник je
не пером, веЬ живом и топлом pe4jy и осеЬаньем умео да одушеви и
понесе народне масе, и CBojoM поетском лирском или епском pe4jy
позива на устанак и борбу пронесе позив наше napraje, устанка, осло-
бодилачког рата и народне револущ^е широм наше земл>е.
CHANSONS POPULAIRES — APPELS À L'INSURRECTION

ET À LA LUTTE
L'auteur distingue dans son étude le cycle des chansons populaires
de la Révolution populaire de la Yougoslavie, qui sont des appels popu
laires lyriques à l'insurrection même et le cycle des chansons populaires
qui sont des appels à la lutte jusqu'au bout, jusqu'à la liberté de la
nouvelle vie socialiste des peuples yougoslaves. Il en étudie les conditions,
la compréhension, la forme et la fonction historiques et sociales spécifiques
et originales, profondément caractéristiques de la Révolution populaire
yougoslave.
17 KpajuuiKe народне ùjecMe, Баша Лука 1949, стр. 29.

Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски институт кл. 4
ВИДОСАВА НИКОЛИЪ
ДРВАР У HAIIIOJ HAPOflHOJ РЕВОЛУЦИОНАРНСУГ ПЕСМИ
I
У току наше народне Револуци)е и Народноослободилачке борбе
.«нога места широм наше домовине прерасла су од географских и етнич-
ких по)мова у симболе Револупэде, у по)мове револуционарних жаришта
и жаришта наше сошфлистичке изградвье. Ме1)у вьима мало je било
таквих места чи)'а je жива динамичност друштвеноистори)ског процеса
развитка нашла CBoj пуни одраз у народном револуционарном поетском
стваралаштву, као што je то био Дрвар.
О улози Дрвара и вьегове околине у устанку 1941 . и KacHHje у на-
родноослободилачко} борби, друг Тито je jeflHOM приликом рекао:
„Дрвар спада — иако у Hauioj земпьи има много градова и села у KojHMa
je буктао народни устанак — у OHaj мали 6poj Mjecra Koja су од првих
дана устанка 1941 . године до свршетка рата била жижа народног устанка.
Дрвар je мали град Kojn je чврсто носио буктивьу револуционарно-
ослободилачког покрета у Hainoj земл>и. IlpHje рата мало je ко знао у
CBHjery за Дрвар. И не само у свщету, него чак и у JyrocnaBHjn.
Било je то забачено Mjecro о коме нико HHje водио никакву бригу.
Данас, ме^утим, Дрвар je познат не само широм земл»е, него и широм
cBHjera, jep су се у вьему, meroBoj околини и EocaHCKoj KpajHHH одви-
)але xepojcKe борбе. Оъщъ je народ показао шта може када je cenjecraH
CBoje дужности, када je CBHjecraH да je ослобо^енье )едино у ньеговим
сопственим рукама... У Дрвару, као и у осталим нашим KpajeBHMa,
радници Kojn су сачиньавали н.егово je3rpo и сел>аци из околине Kojn
су истовремено били и радници, иступили су (единствено у борби против
надмоЬног непри}ател>а. И док смо се ми joui налазили у планинама
и селима Cpönje, док смо ce joui тамо борили, ми смо знали за Дрвар
и н,егову упорну борбу..."1
Колико je Дрвар као жариште и буктиньа Револуиэде и ослободи-
лачког покрета био дубоко везан за наш народ, Hajöoê noKa3yjy 6pojHe
народне песме о Дрвару и meroBoj револуционарно) прошлости, ко je
су настале у процесу револуционарног ослобо^евьа и преобража)а овог
•уилог босанског града.
1 Jocjm Броз Тито, Говори и чланци, юьига V, Загреб 1959, стр. 56—57.
14 Видосава НиколиЬ
Пратити одраз оваквог )едног процеса друштвеноистори)ског пре-

обража)'а у нашем савременом народном поетском стваралаштву ни)е
било могуНе без )едног свеобухватног анкетног пресека савременог
нашег народног певаша. Управо таквом анкетой располаже Фолклорно
одел>егье Етнографског института САНУ. КористеНи трансверзални
пресек свеколиког нашег савременог народног певанта, ко)'и пружа
поменута анкета, у могуЬности смо да извршимо други — лонгитуди-
нални пресек: да лини]ом снаге наше народне традици)е реконстру-
ишемо пут прерасташа )едног жаришта наше Револуци)е у мотив и
симбол нашег савременог народног револуционарног певан>а.
Наше народне песме о Дрвару и дрварском Kpajy у поменутом
анкетном пресеку одражава)у опште карактеристике нашег савременог
народног револуционарног поетског стваралаштва Koje, како je то у
науци веК истакнуто, „пружа перспективу три)у етапа развитка... ка-
рактеристичних сукцесивних динамичких структура...: наше Револу-
ци)е, Ослободилачког рата и изградше сощцалистичке JyrocnaBHje..."2
Према овоме, у нашим народним песмама о Дрвару и дрварском
Kpajy налазимо три различите лика града Дрвара и тьегове околине:
OHaj HajcTapnjH, у коме се Дрвар ни по чему mije издва)ао од земгьорад-
ничко-сточарских насел>а и среских места у )угозападном делу пасивне
Босанске Kpajmie, у коме аустроугарски капиталисти, у раздобл>у с Kpaja
XIX века до првог светског рата — CTBapajy зачетке шумске индустри je,
4Hjy су главну радну снагу чинили селлци, као )ефтина неквалификована
радна снага3: са настанком и развитком дрвне индустри)е у Дрвару
ниче и прво упориште радничког покрета — синдикална организаци)а
у Дрвару, четврта по величини у Босни и Херцеговини после Првог
светског рата4 — из Koje израста други лик Дрвара, у периоду ja4an>a
радничког покрета у раздобл>у измену два светска рата, у низу iirrpaj-
кова и бунта дрварских радника против експлоататорског капита-
листичког режима; а нов лик Дрвара, града револуционара, израста
у првим данима капитулаци}е монархи)е 1941 . и непри)ател>ске OKynannje,
када je радништво и сел>аштво Дрвара и околине подигло устанак.
Oßaj револуционарни лик Дрвар je задржао у нашим народним песмама
све до Kpaja рата, до ослобо1)ен>а 1945, и у периоду сощ^алистичке
изградн>е, све до наших дана.
Овакав процес трансформаци)е Дрвара, релативно краткотра)ан,
али скоковит и квалитетан — одражен je у народном стваралаштву
дрварског Kpaja, као народном револуционарном уметничком изразу.
Као непосредан одраз нашег савременог народног певан>а, народне
песме о Дрвару у себи садрже и све особености шегове форме стиха :
у №има oдлyчyjyhe место и улогу има нови, револуционарни развитак
*. Др. Д. HeflejbKOBHh: Прилог йроучавапу законишосши развишка нашег на

родног йеван>а," Зборник радова" САН, LVIII, Етнографски институт юь. 3, стр. 44.
'. Nikola Babií: Drvarski kraj и 1941 godim, „Pregled", 7—8, Sarajevo 1961,
стр. 3.
*. ibid, стр. 3.
Дрвар у нашо; народно] револуционарно) песми 15
орског певан>а, Koje „сагледавамо у сва три структурна enoja народног

певан>а"5.
То су карактеристични орски двостихови, уз Koje се )авл>а]'у и
неке дуже и краЬе традиционалне епске десетерачке песме, са новом,
револуционарном садржином.
По времену настанка у овим народним песмама о Дрвару разли-
KyjeMO стихове настале у време развитка и ja4att>a радничког покрета
уочи Револуци^е и рата, затим; оне, настале непосредно у току или
после дрварског устанка 1941, у годинама од пада Дрвара, током
непри)ател>ских офанзива све до Шесте и Седме непри)ател>ске офан-
зиве у BocaHCKoj Kpajram, као и оне, настале у току или непосредно после
десанта на Дрвар у Majy 1944. године; и на)'зад — оне песме коje су настале
у току ослобо!)е1ьа и соци)алистичке изградн>е земле. У току народно-
ослободилачке борбе и KacHHje, песме о Дрвару у народу су се сливале,
преносиле и мен>але, чува)уЬи у себи оно основно осеЬанье народног
лесника о 3Ha4ajy и величини Дрвара у нашо)" ослободилачко) борби.
Тако je у многим песмама, различитим по времену постанка, упадоьива
контаминащца стихова, нарочито у оним стиховима Kojn oneBajy руко-
водиоце ослободилачког покрета и револущф: напр. у песмама о дрвар-
ском устанку о н>има се пева само као о друговима—„друг Тито", „друг
Славко"(БановиЬ,) „друг Марко ОрешковиК", „друг Милутин"(Морача),
да би ти исти стихови народног песника, у новим условима дал>ег раз-
витка НОБ-а о HCToj личности певали као о „маршалу" или„генералу".
Народне песме о револуционарном Дрвару Koje смо обухватили
у овом прилогу певане су HajBehHM делом у самом Дрвару, а мааим
делом у околини При)едора и Бос. Дубице, и уопште у BocaHCKoj Кра
йний. Узете су углавном песме коje су забележене од Дрварчана брига-
диста у радиим бригадама на жариштима соци)алистичке изградше
у току 1949/50.
II
У периоду у коме je Дрвар nocrojao као мало сеоско насел>е, не
разлику}>гЬи се од осталих села и касаба Босанске Kpajrae. У усло
вима натуралне привреде овог пасивног Kpaja, становништво ньегово
често je одлазило у HajaM, ради зараде, код имуЬни}ег сеоског и градског
ело ja*. О томе пева и народни песник из подгрмечких босанских села, у
Koja се yöpajao и Дрвар са околином :
Ja се на)мих у попа,
Да му орем и копам,
Да му орем долове,
Да му гоним волове... (6982)
После аустроугарске окупащ^е Босне и Херцеговине, са наглом
инфилтращлом страног капитала и nojaBOM дрвне индустри)е, као Haj-
ь др. Д. Недел>ковиН, op. cit. стр. 59—60.

• „Насела и порекло становништва," кн>. 30, Београд 1948, стр. 528.
16 Видосава Николик
рентабилни)е и за капиталисте на)привлачни)е гране привреде, са отва-

рашем модерне стругаре „са 17 гатера"(1900. године), и фабрике целу-
лозе (1907. године) у Дрвару7, босанска шумска индустри)а je упослила
велики 6poj севака дрварског Kpaja (преко пет хшьада). Сел>аштво
je, као неквалификована радна снага, било изложено jaKoj експлоата-
ци)и и другим облицима упьетавагьа од стране аустроугарских капи
талиста. Радило je „од зоре до мрака", са надницом од 0,80 до 2,20
круна, и било je отпуштано за сваку ситницу8. Положа} дрварских,
односно босанских сел>ака шумских индустриских радника HHje се
побол>шао ни после ослобог)ен>а 1918. године. Тежак положа) босанског
сел>ака надничара са надницом од 7— 15 д. и 10 часовним радним вре-
временом притешиьеног, с ]едне стране, израбл>иван>ем као неквали-
фиковане радне снаге у капиталистичко) дрвно) индустрии, а, са друге
стране, сеоским зеленашима, у годинама измену Првог и Другог свет-
ског рата, опевале су народне песме из овог Kpaja:
А шта радим Mjeceu. дана —
За опанке на ногама...
А од гун>а ни спомена,
Настадоше зла времена...
Одох газде те запита'
Да ми даде метар жита.
Он за метар два ми иште.
Код куЬе ми д)«да пиште,
„Шути газда ни)е право,
Зар ти HHje Д)еце жао?... (6981)
И дал>е, у Hcroj песми, o6jauiH>aBajyhH стан>е у коме се налази
босански сел>ак надничар, народни песник доноси заюьучак, у коме
веЬ 6yjajy клице бу^ен>а класне свести дрварских, подгрмечких сел>ака
радника :
Hnje ни он паре jeo,
Hnje сио ни normo,
Ни у карте потрошио —
ИсплаКиво' интересе,
Дошо куКи празне кесе...
У периоду ja4aH>a радничког покрета, у годинама измену Првог
и Другог светског рата, а нарочито од 1937. године до априла 1941. го
дине, у време активног деловааа КП у Дрвару, код великог дела рад
ника, као и код веКег дела осталог становништва Дрвара и околине,
}ачала je свеет о класним супротностима и о нужности револуционарног
преобража)а8. То се нарочито испол^авало у сукобима са органима власти
и у одржаван,у масовних скупова радника и сел>ака у Дрвару тога вре
мена. У литератури je забележено да су се на тим скуповима „често
чуле револуционарне песме"10, у KojHMa су радници и сел>аци уста)али
против noerojeher станка, у коме je, по стиховима народне песме, владао
' N. Babic, ор ей, сер. 2—3.

8 ibid., стр. 3.
9 ibid., стр. 9.
10 ibid., стр. 9.
Дрвар у нашо) народно) револуционарно) песми 17
Режим шъачке и терора,

Старе паше и дахи)е,
И народне Kpeonnje...
Народ се у овим песмама питао докле he то да nocrojH да
Над радником и се.ъаком,
Да je жандар са кундаком,
Poöyjyhn да слушамо:
„слобода je луксуз само"...11
III
У овако тешком економском и друштвеном положа|у, а са oja-
чаном класном свешЬу, народ Дрвара и околине дочекао je Други
светски рат, капитулаци)у монархине, непри)ател>ску окупаци|у 18. априла
1941. године, и прве дане заво^евьа усташког терора.
Одмах по уласку Немаца и по доласку усташа у Дрвар, комунисти
дрварског Kpaja, као илегални политички радници, живо су агитовали
у народу да се оружие, Koje je }адранска дивизи)а )угословенске Bojcne у
отступан»у оставила у околини Дрвара, не преда)е непри}ател,у, Beh да
се скланьа и чува за устанак, Kojn je народу наговештаван непосредно
после саветоваша комуниста Босанске Kpajmje, одржаног у }улу код
Бан>алуке12.
Управо о овим историским моментима, о овим предустаничким
данима Дрвара и Босанске KpajHHe, народни песник je испевао стихове:
Ал' се народ Босне ocejecrao,
Сакривене пушке прихватио —
Устаници №ега ocBjecnura
И на Дрвар сложно ударили..."
Устанак, Kojn je у Дрвару плануо 27. )ула, рано yjyrpy, и Kojn je
народ дрварског Kpaja са нестршьен>ем очекивао, опеван je у 6e36poj
песама, Koje су испевали устаници Дрварчани:
Те године дваес седчог )ула,
У Дрвару подиже се буна,
Пуче пушка око Илиндана
У рукама наших Дрварчана..."
Мислили су усташи бандити,
Да he брайу Србе уништити.
Ал' ce 6paha )аду дос)етише,
Сакривене пушке прихватише,
И на Дрвар сложно ударише.
Поче борба, до подне je била,
Брзо паде та усташка сила.
У ripenajn отвори се ватра....
Одабра се некол'ко младиЬа,
И растера банду ПавелиЬа... (6319)
11 Kpajuuixe борбене üjecMt, Бака Лука 1959, стр. 42.

« N. Babié, op. cit., стр. 10.
13 Narodne pjesme o borbama i izgradnji, CapajeBO 1958, стр. 52.
м Ibid., стр. 19.
Зборник радова Етнографског института САН юь. 4 :

!8 Видосава НиколиК
Устанак je у Дрвару био,

Зато ce je Дрвар прославио.
Дваес седмог (ула баш у лету,
И дадоше пример щцелом сви)ету,
Како треба гинут за слободу,
Дотцет' je CBojeiwy народу... (6362)
Устанак се ширио. Нападнуте су биле непри)ател>ске посаде у
Дрвару, Оштрел>у, IIpeKajH, Босанском Грахову и другим местима15,
о ко)'има je устанички народ дрварског Kpaja испевао песме. Устанак
се муяьевито ширио по читаво) BocaHCKoj Kpajmm, и за кратко време,
само за неколико дана, створена je слободна територи)а, са центром у
Дрвару16. О овим славним и крвавим данима устаничког Дрвара испевао
je народни лесник, борац и устаник спонтане и полетне орске двостихове:
Црн се облак на небу развио,
А Дрвар се мали прославио. (6426)
Из Дрвара пламен борбе пош'о,
Ци)елом Босном к'о мун>а je прош'о. (6355)
Oj, Дрвару, и у теби крушка,
У теби je прва пукла пушка. (6425)
О томе да jé устанак у Дрвару био не обичан неорганизован бунт
народа против окупатора, веЬ да je во!)ен организовано, под руковод
ством КЩ и Друга Тита, врховног заповедника Народноослободилачког
покрета, говоре нам и öpojmi стихови народних песама, у KojHMa народ
дрварски устанак Be3yje за КП и Друга Тита:
Дрвар ce je Титу одазвао,
И уз десну руку му je стао...
Дрвар ce je (уначки борио,
Тито га je )ако заволио...
BojcKa öjeuie )една чета мала,
Нове чете брзо основала.
Oj, Дрвару наш би)ели граде,
Ти се славом ов)енчаваш саде..."
О овоме таког)е сведоче и 6pojHe народне песме о комунистима
организаторима и учесницима дрварског устанка 1941, члановима сре-
ског и обласног комитета КП, Николи Котли, Лэуби БабиНу, PajKy Бо-
сниЬу, Милутину Морачи и другим. JeflHy такву песму, ко ja je испевана
у традиционалном епском десетерцу, навешКемо овде:
Мили боже чуда великога,
У хиллду fleeeToj стотини
Четрдесет и npeoj години,
Кад у Дрвар Швабе долетеше,
И почеше оштрити ханцаре,
Да покол^у л,удс Дрварчане.
Ал' не знаду jat)CHa им MajKa
15 N. Babié, op. cit., стр. 16— 17.

" A. Сара)лиК-Д. Струнлш, Прей дани уешанка у Дрвару и околини „Годиш-
»ак историског друштва Босне и Херцеговине", Год. II, Capajeeo 1950, стр. 8.
" Narodnc pjesme о borbi i izgradnji, стр. 19.
Да je народ желан сад устанка.

Кад се диже народ код Дрвара,
Пред н>има je jeflna ryja млада,
По имену БабиК Лаубомира.
Кад je било око пола дана,
Виче Л>убо из свег свога гласа:
„Нащнцед браЬо, псфеда je наша"
Кад су били код Дрвара града,
Виче Л>убо: „Напри)ед öpaho драга,
Па да видиш како Швабо страда!"...
Кад je било око пола ноКи,
Храбри Л>убо у Дрвар ускочи.
Да je било коме погледати,
Како народ швапску BojcKy млати..." (6365).
У песми се дал>е oneeajy подвизи осталих комуниста-дрварских
устаника.
Долазак Милутина Мораче, комунисте, у родни Kpaj , ме!)у дрварске
борце, раднике и сел>аке, народни песник, учесник устанка, опевао je
спонтаним, борбеним стиховима:
Милутине генерале,
Ca тобом се борци хвале.
Превео си дивизи}у
Преко Ибра у Cpönjy... (6433)
Oj, Морача генерале,
Tßojoj MajuH нема мане,
Каква би joj била мана,
Кад je BojcKa одабрана,
Не 6oje се Павелиha....
О тешким и крвавим борбама за одржаван>е Дрвара и слободе
дрварске Teopnje, испевали су борци учесници ових öojeBa песме, Koje
су дуго, и после пада Дрвара, па све до вьеговог коначног ослобо^евьа,
славиле херо)Ски самопрегор и пожртвоваше дрварских устаника. У
jen,Hoj од тих песама опевано je и рушеае железничке пруге Сански
Мост—Дрвар и Юъуч-Петровац, Koje су извршили партизани да би
онемогуЬлли долазак непр^'ател>ских noja4aiba у правду Дрвара у
времену од 10. до 25. септембра 194118:
Кад je борба noKpaj пруге била,
А друг PajKO распореди BojcKy,
До Новога, öpaho, па до Вуге,
С горн>е стране, öpaho, nonpaj пруге,
А четврту чету преко Сане,
Да уфате живе домо0ране... (6267)
У овим акиэдама пало je много бораца Дрварчана, 4Hje су пожртво-
ван>е и храброст преживели устаници овековечили у песмама као што je :
Да je слава паломе младо&у,
Партизану JoeaHy Mapnhy.
НЬега жали и старо и младо,
19 „Годинпьак историког друштва Босне и Херцеговине", Capajeeo, године II,

1450, Capajeeo 1950, стр. 16.
2*
20 Видосава НиколиИ
Он je лицеи на Саницл страд'о...

О), JüBaHC на гробници цвеКе,
Тебе Дрвар заборавит Hehe... (6378)
На ocno6ol)eHoj територи)и Дрвара народ je свесрдно прихватио
устанике. Hajnpe су се образовале радне бригаде, (углавном омладинске,
пошто су старки отошли у борбу), Kojmvia je основни задатак био да
устаницима обезбеде храну. О томе je дрварска омладина испевала
бро)не стихове као што су:
Поносна je дрварска долина,
Челична je н>ена омладина...
Омладино, то je дужност наша,
Да отмемо жито од усташа...
Oj усташе нема вам помоЬи,
Ми знадемо жети и по Hohn...
Партизани не 6ojTe се глади,
За вас ваша омладина ради... (6354)
Тако у устанку 1 94 1 . Дрвар прераста у ]сдно од жаришта осло-
бодилачког покрета Босанске KpajHHe:
Oj, Дрвару на маломе брегу,
У теби се комунисти легу.
Ja сам младо из Дрвара двдете,
Комуниста од главе до пете...
Дрвар нам je од велика чуда
Пролетере разбацао свуда... (6387)
IV
Бро)'но несразмерно ]ачи и технички надмоЬни)'и, непри)ател> je
успео да 25. септембра привремено потисне дрварске устанике и
разгаран>е устанка19. Непосредно пред продор непр^ателя, парти
зани су се повукли, а по одлуци BojHor и napTHjcKor руководства
устанка, у Дрвару je запал,ена пилана и фабрика целулозе, уништена
су сва железничка nocrpojeiba, да не би пали непри)ател>у у руке. Ове
драматичне тренутке опевао je народни песник револуционар стиховима,
у KojHiwa je славно самопрегор и несаломл>иви, пркосни борбени дух
народа дрварског Kpaja, и н>егову веру у дал>у борбу и коначно ослобо-
1)ен>е Дрвара:
Oj Дрвару ти си градиН мали,
Xepojn те славом овенчали... (6208)
Oj Дрвару и отац и MajKa,
У теби су во1)е од устанка,
Дрвар нам je изгорио,
Ал ce HHje покорно... (6255)
После пада Дрвара, у CBojoj непри)ател>ско)* пропаганди против
устаника, нарочито против комуниста, четнички елементи и итали)ански
" N. Babié, op. cit., стр. 25.

Дрвар у нашо)' народно) револуционарно) песми 21
окупатори, и шихова цивилна управа, нарочито су искористили aKimjy

сгшъиваньа пилане и фабрике целулозе, и уништавагье других постро-
jeaa, оптужу)уКи партизане да су тиме уништили извор егзистенци)е
Дрварчана, позива)уНи народ да се због тога уюьучи у производшу
Kojy су организовали Итали)"ани. Итали)анске власти насто)*але су и на
други начин да створе лажну претставу код народа о правим цшьевима
окупаци)е ових Kpajeea'20. О томе да je народ одмах прозрео намере
непри)"ател>а, на|бол>е нам говоре народне, песме у кощма су Дрвар-
чани одговорили Итали)анима и четницима на ове н>ихове обмане:
Тали)ани залуд лажу,
Да нас штите и помажу.
Ипак Немо зато знати,
Кроз пушчану цев гледати... (6287)
После пада Дрвара оживела je четничка пропаганда у дрварском
Kpajy*1. Ме1)утим, до поновног разво)а оружаних борби у дрварском
Kpajy од jaHyapa 1942 године22, у народу je огромно повереае задобила
парти)ска организащф, Koja je у народу припремала снаге против чет
ника и вьихове великосрпске пропаганде. Ова] период и у народном
певан>у дрварског Kpaja обележен je усмераваньем иде)не борбе против
четника:
Живео нам Тито и слобода,
Доле банде четничких изрода... (6205)
Из Дрвара Тито писмо пише
Све четнике зове на бо)иште:
„До^'те амо, чупави 1)икани,
Овамо су млади партизани..." (6363)
Од Дрвара до JbyÖHje,
Партизански вод путу)е,
И са найма бацач мина,
Чупавцима главе снима... (6432)
ПавелиК са CBojoM гардом,
И четници са кокардом,
Сви су jeдно — сад се л>убе,
Показу)у нама зубе.
Четници су попут в)етра.
Сад за Анту, сад за Петра,
Четник xohe, ништа ман>е,
Сад да врати старо станъе...
Четничке нам во1)е зборе,
За свог крал>а да се боре,
Не Bjepyjy зато нама,
Пактираше с усташама..."
Тако je после пада Дрвара народна песма ja4ana у народу борбени
дух, наду у поновне борбе за ослобо^енъе. У току свих непри)ател,ских
офанзива, од друге, треЬе четврте, до пете и шесте, борци из дрварског
Ibid., стр. 26
« loe. cit.
« Ibid стр. 27.
» KpajumKe борбене ûjecMe, стр. 42.
Kpaja су ступали у редове Првог пролетерског батальона Босанске Кра-

)'ине, Ударног батал>она у саставу Прве KpajnuiKe бригаде. Од бораца
са дрварског подруч|а веЬ. je у току 1942 године образована Tpeha
KpajnuiKa пролетерска бригада, Десета Кра)ишка бригада и броще
теренске Партизанске ^единице. Насупрот свима нещнфтел^ским офан-
зивама су борци Дрварчани испевали песме пуне пркоса непри|ател.у
и борбеног полета:
Дрвар, Прщедор, пруга растргана,
Красина се славом ов)енчала... (1627)
Мислила je пета офанзива,
Да he Тита ухватити жива... (8140)
Тако су се устаници Дрварчани после пада Дрвара слили у општи
ослободилачки покрет xepojcKe Босанске Kpajrae и целе JyrocJiaBHje.
И после пада Дрвара, све до свршетка рата Дрвар je остао, по
речима друга Тита, „жижа народног устанка". У н>ему се пламен Рево-
лущце никако ниje гасио. Ca доласком Врховног штаба у Босанску
KpajHHy током шесте и седме непри}ател>ске офанзиве, Дрвар je постао
центар ослободилачке борбе у земл>и: у н>ему je био смештен Врховни
штаб HOBJ 1944. године, и поново je створена слободна TepnropHja.
Тако je устанак у Босанско)' KpajHHH Kojn je почео у Дрвару, до-
живео сво)" победоносни завршетак ослободилачке борбе у том истом
жаришту устанка. Судбоносне floraljaje Kojn су се у то време одиграли
у Дрвару опевале су 6pojHe народне песме. У ньима главно место заузима
)едан од на)крупни)их floraâja у HcropHjH наше НОБе — десант на
Дрвар, noKyiuaj немачке Врховне команде да привремено паралише
HOBJ уништеньем Врховног штаба и савезничких миоца у Дрвару,
на TepHTopnjH Босанске Kpajmie24. У том цшьу су немачке снаге запо-
челе борбена flejcrea 25. Maja 1944. године.
OneBajyhn драматичне тренутке борбе на Дрвару 25. Maja 1944.
године, народни песник учесник и очевидац ових крвавих борби опевао
je све по реду, онако како су се збили догами, започиньуКи rajnpe
од тренутка спуштан>а немачких падобранаца:
Oj, Дрвару, ти си градиЬ мали,
У тебе су падобранци пали, (6340),
да би прешао на деталлн опис одбране Дрвара:
На Спасовдан звоно звони,
Jype шваски авиони.
На Дрвар су долазили,
Не би л'Тита ухватили...
Oj Дрвару, гори, гори,
Ал се Шваби не покори!... (9966, 9713, 6300, 9683)
" Славко Ф. ОдиН, Детства 2 бригаде 6 личке йролешерске дивизще у Дрварско}

oüepatfuju „Bojho историски гласник", децембар 1959, св. 6, стр. 3.
Штаб Врховни у Дрвару био,

Душманин га задобит' мислио,
Друга Тита ухватити хтио,
Mjeceiia je ово maja било,
Лика, Босна у опьу гораше,
Крв се л>удска свуда проливаше...
npnje зоре двес' петог Maja,
3a3yjame штуке, авиони,
Ци}ели Дрвар пламеном гораше.
Баци Швабо многе падобранце,
Пет'нес' стотин' спусти из облака...
Кад сазнаше лички пролетери,
Да )' опкол>ен Тито у Дрвару,
Поле^еше као соколови...25
Ове судбоносне floraîjaje преносио je народ и кралим орским песмама

као што je:
Кад je била борба код Дрвара,
Шеста личка спасила Маршала,
Шеста личка и Пета кра^ишка,
Те су flBHje Титу Hajmumje. (587)
Титова пеЬина у Дрвару nocraje у народним песмама и симбол

снаге наше револуци)е и ослободилачког покрета:
„Из пеКине Титов глас ce 4yje,
1_Ццелом земл>ом снажно ofljeKyje... (6355)
Тако je у народним песмама дрварски Kpaj током читаве НОБ
био присно везан за КЩ и друга Тита као организаторе и руководиоце
наше Револущ^е и ослободилачког покрета.
VI
Ca истим xepojcKHM поносом, са истом спонтаношНу, непосред-
ноилЧу и поетским заносом KojHM je народни песник-устаник из дрвар-
ског npaja опевао сваку задоби)ену битку — певао je и о тешким губицима
у редовима прекал.ених и срчаних револуционара xepoja, о иьиховим
nornÖHjaMa на тлу Дрвара, за 4njy су се слободу борили. У оваквим
тренуцима надахнуЬа народни лесник овог Kpaja налазио je себе, CBoj
HajmrrHJUHHjH израз у традиционалном епском десетерцу или осмерцу,
KojHM су се вековима опевали xepojn наше слободарске прошлости. У
стиховима ових песама H36nja уздржан бол за погинулим друговима
револуционарима, али и осветнички пркос преживелих бораца. ЖелеЬи
да повеже устанички Дрвар са осталим жариштима Револуци)е и осло
бодилачког покрета, и да тиме истакне знача} и улогу Дрвара, народни
лесник je и noraönje бораца, xepoja револуционара, погинулим на другим
öojranTHMa наше Револуци)е и НОБ-а везивао за тле револуционарног
Дрвара :
11 Narodne pjesme borbe i izgradnje, стр. 155.

24 Видосава НиколиК
У Дрвару усред 6oja,

Изгубисмо члена CKOJ-a.
Омладино округа Дрвара,
Je л ти жао Иве секретара? (9621)
Ко ce cjeha борбе код Дрвара,
Убише нам Иву секретара...
Омладина округа Дрвара
ОсветиКе Иву секретара... (17071)
Бодар, xepojcKH дух народног лесника из Дрвара не пева о поги-

нулим херо]"има жалопо)ке, веЬ о H>nxoBoj погибли пева самопрегорно,
поносеКи се борцима ko¡h су пали за слободу дрварскога Kpaja:
Покра;ина свака нешто дала,
А наш Дрвар Славка Генерала
Ми жалимо, имамо за киме,
Друга Славка неумрло име.
Цио народ около Дрвара,
Данас жали Славка генерала... (6336, 6326).
Има л'ико од нашег Дрвара,
Да не жали Славка генерала? ... (6320)
Сваки погинули борац из дрварских одреда значио je ]едау нову

песму народно)' песмарици дрварског Kpaja. На)више je пало омлади-
наца, чланова CKOJ-a:
Омладина округа Дрвара,
ОсветиКе Душка секретара.
ОсветиКе шест младих xepoja,
Окружнога комитета CKOJ-a...
Изгубисмо два на)бол>а тиКа,
Друга Брацу и Косту БосниКа.
Друг je Брацо и са н>име Коста
Васпитао омладине доста... (6425)
О xepojcKoj борби оперативног официра у борбама код Оштрелл у
дрварском усганку 194126, народни песник je испевао стихове:
Пети корпус носи славно име —
РодиК Славко команду)е н>име. (6327)
Куда Славко са корпусом креКе,
Без победе вратити се неКе... (6908)
Непосредно везан за чланове КЩ, во^ом дрварског устанка и
ослободилачког покрета, у првом реду за оне Kojn су били чланови об-
обласног комитета КП за Босанску KpajnHy, народ je испевао о н>има
доста стихова. Нарочито су опевани они руководиоци КЩ, у коjима
je народ дрварског Kpaja гледао борце за }единство наших народа :
" N. Babié, op cit. у стр. 21.

Дрвар у нашо) народно] револуционарно) песми 25
Ко не жали Степана и Марка,

Оног сина не родила маща...
Друг je Марко хрватскога рода,
Ал je ма)ка српскога народа... (6337)
VII
Чврстину и xepojcTBo народа дрварског Kpaja у НОВ, из Koje je
изашао бодар и пун полета, налазимо и у стиховима певаним побед-
ничког кола Дрварчаш у ослобо^ено) земл>и. Свака песма у колу се
започивьала сеНан>ем на славне дане устанка и борбе:
Какву бих ja njeciwy запревала,
Кад je не бих борбу спомшьала? (6909)
Oj Дрвару, и отац и MajKa,
У теби се слави дан устанка... (6371)
CehajyhH се жртава Koje су поднели борци овога Kpaja у борбама

за ослобог)ен>е, народ у cbojhm песмама, Koje пева у слободно) домовини,
oaaje поштован.е онима kojh су жртвовали CBoj живот или део себе за
слободу свога родног Kpaja:
Омладино Козаре, Дрвара,
CjeraMO се Ивана Рибара —
CjeTHMo се кад je овде био (6232)*
Друже Иво, секретару CKOJ-a,
Ова земл>а jecre сада TBoja (6621)
Инвалиде све овога рата,
Волим сваког ко ро^еног брата (6410)
CBojy борбену традицщу народ дрварског Kpaja наставио je и у

соци)алистичко} изградньи CBoje домовине. Иста она крепкост духа,
KojoM одишу борбене народне песме дрварског Kpaja, H36nja из стихова
о изградньи попал>ених дрварских села и изградше других места широм
домовине. И у овоме, као и у борби, предшачила je дрварска омладина.
Изградау свог родног устаничког града омладина je започела са песмом-
поздравом Титу:
Друже Тито, лубичице бела,
Поздравлю те омладина цела,
Поздравл>а те омладина цела
Попал>ених дрварски)ех села. (6381)
CKojeBUH се поносе са радом,
А наш Дрвар ударном бригадой. (6376)
Омладино дрварскога среза,
Ни)е нама тешка обавеза. (6323)
Омладина од Дрвара знаде
Ъе год Koja aramja имаде. (6331)
VII
Знача) и улога Дрвара као жаришта наше народне PeBOJiyunje и
НОБ-а посебно je истакнут у широко распространении песмама о xepoj-
ству и жртвама народа устаничког Дрвара. О Дрвару, н>еговим борцима
и xepojHJwa, певале су се у току НОБ-а и дуго после ослобо1)еньа, и neBajy се
све до наших дана, броще народне песме у свим кра)евима наше зелиъе
ко)'и су дошли у додир са борцима кра]ишких бригада HOBJ и омладин-
ских дрварских радних бригада на радним акци)ама, соци)алистичким
градилиштима, после ослобо^еньа. У овим песмама се „види неви^ена
утакмица ... Истицан>е )едног града je ... одраз ... новог, сощ^алистичког
хуманизма. ...27 У ньима je изражено и ,,дивл>ен>е народног лесника према
непобедиво) чврстини извесних градова какав je Дрвар ..."28
Од песама о Дрвару и дрварским борцима HajpacnpocrpaibeHHje су у
Cpönjn и у другим нашим KpajeBHMa оне песме у KojHMa je опевана Шеста
и Седма офанзива, и десант на Дрвар. Ове песме су или исте оне ко je су
се певале у самом Дрвару и BocaHCKoj KpajnHH, или су нешто допуньене
и измешене. Haj4eiuha je то песма наведена под 6pojeM 587 („Кад je била
борба код Дрвара") , Koja се пева свуда у Cp6njH (у вал>евском Kpajy 79 1 5),
у ужичком Kpajy (9620, 7717), уДобричу (8266), у штавичком Kpajy (8140)„
У BojBOflHHH се пева песма о CeflMoj офанзиви и десанту на Дрвар овако :
Мислила je седма офанзива,
Да he Тита ухватити жива.
Ал' у Тита заштита je jaKa,
Дивизи}а BH4HHjex момака.
Ту се деси сва треКа бригада —
Не смета joj немачка блокада ... (5654)
У народним песмама азбуковачког Kpaja Дрвар je везан за борбу
против четничке изда}е:
Кад je била борба код Дрвара,
Заробише чупавога крал>а,
И joui много црних изда)ника,
Пет хиллда чупавих четника ... (9175)
Чиньеница да су ове и овакве песме о Дрвару забележене и на самим
жариштима наше соци)алистичке изградае из уста младих reHepaniija,
градителл соци)ализма, сведочи о веЬ традиционалном револуционарном
и слободарском духу народа Дрвара, 4Hja снага песмама подстиче наше
народне стваралачке снаге и у ери изградн>е coциjaлизмa.Oвaнecaлoмл>ивa
револуционарна снага народа дрварског Kpaja )езгровито je изражена
овим народним стиховима Kojn су познати и Kojn ce neeajy широм наше
земл>е :
Oj Дрвару, три пут си горио,
Ал' се Шваби ниси покорно ... (80)
Д. Недел>ковиН, op. cit., стр., 121.

28. Ibid., стр. 121.
Drvar dans notre chanson populaire de la révolution 27
DRVAR DANS NOTRE CHANSON POPULAIRE

DE LA RÉVOLUTION
L'auteur examine les conditions historiques et sociales de de l'évo

lution et de la lutte, entre autres, de la petite ville de Drvar en Bosnie
occidentale, qui l'ont faite dans les chants populaires de la Révolution le
symbole même de la Révolution. Et, suivant la ligne de l'évolution de
tout un cycle de chants populaires qui ont pour sujet la lutte révoluti
onnaire héroique de Drvar et qui ont pour source les actions et les
chants révolutionnaires de la région de Drvar lui-même et l'extension
dans toute la Yougoslavie, l'auteur montre la genèse de ce cycle et
analyse son riche contenu lyrique révolutionnaire, ainsi que la richesse
des formes et des expressions de ses nombreux chants populaires, souli
gnant leur originalité et nouveauté dans l'évolution historique de la poésie
populaire yougoslave.
ЪУРЪИЦА ПЕТРОВИЪ
ПУТ ПЕСМЕ KPAJHHCKE ЧЕТЕ

„KPAJHHCKH СМО МЛАДИ ПАРТИЗАНЫ"
У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ
Последньих година неколико научних институщф у Haiiioj землей
почеле су са систематским истраживааима и проучаванэима нашег но
ви jer народног поетског стваралаштва насталог у току народноослобо-
дилачке борбе и рата. Резултати овог рада пружили су занимл>иве по-
датке и о пореклу nojeflHHHx познатих, популарних песама из овог пери
ода. У оквиру плана рада Фолклорног оделеша Етнографског института
Српске акаделиф наука и уметности придружили смо се истраживан>има
услова, облика и законитости развощог процеса настаjaiba песама народно-
ослободилачке борбе и покушали овде да утврдимо специфични пут кре-
тан>а и ширеньа песме кра)'инске чете „Кра)ински смо млади парти-
зани".
Разлог са ко jer смо се определили за истраживаше ове песме je
дво)ак: йрво, ова песма може да се уброщ у на)популарни]е, и можда
HajMacoBHHje прихватане и певане песме у току народноослободилачког
рата у партизанским )'единицама, на маршу, на приредбама, у слободним
часовима, затим на слободно) и полуослобо^ено) територи}и Meîjy при-
сталицама народноослободилачког покрета, као и после ослобо^еша
земл>е скоро у цело)' 1угослави)и. Друго, ова песма може да послужи
као класичан пример преображаваньа и прилаго^аваша свесно настале
песме по)единца у народну песму колективне сводне.
Текст ове песме гласи:
KpajHHCKH смо млади партизани,
Ми волимо сво) родни Kpaj.
Ха)дука Ве.ъка ми смо потомци,
За слободу народа 6и)емо 6oj.
С пушком у руци кроз шуму идемо
Она нам je мати, она нам je дом.
ríeeajy машинке летне него птице
Из бункера наших — зелене шумице.
Данас шума, сутра село и град
Бригада he бита наш одред млад.
1 . У протеклих неколико година интересовали смо се за порекло
песме, тада нама познате као „Сремачки смо млади партизани", веру-
)уЬя да je настала негде у OpyiUKoj гори, можда веЬ. 1942. године. При
30 Ъур1)ица ПетровиК
KynjbajyhH о &oj податке дошли смо до 3anaibyjyhHx чин>еница, и то

да je иста ова песма настала не само у Срему, веК и у Топлици, у Расини,
и у Враньском Kpajy, у временском периоду од 1941. до 1943. године.
Управо ови контрадикторни, али законити, подаци о времену и месту
ньеног настанка, подстакли су нас да покушамо да сазнамо о H»oj нешто
више. Због тога смо разговарали са многим припадницима некадашвъих
одреда, бригада, дивиз^а, партиским радницима из Срби)'е, Босне,
Хрватске, где се ова песма певала у току рата, интересу)уКи се када се
почела да пева на одре!)ено) територи^и. Резултат ове усмене анкете
пружио je увид не само у путеве креташа, примата и преиначававьа ове
песме, веК je поново потврдио контрадикторност података о времену и
месту нъеног настанка. Илустраци)е ради наводимо само неколико по
датака из ове усмене анкете: настала je 1941 . године у Срему. Спевана je
1942. године у посавском одреду у Довьем Срему. Настала je 1943. го
дине у Топлици. Певана je у лето 1943. у неточно) Босни, где je прихва-
Tajy пролетерске (единице, Koje овамо долазе после npoönjaBba обруча у
rieToj непри)ател>ско) офанзиви, и разносе je дал>е. У пролеНе или jeceH
1943. певала се и у западно) Босни и Славонии. Настала je 1941. у
Вран>ском Kpajy. Емитована je у програмима Слободне JyrooiaBHje, па
су je прихватиле многе BojHe )ед,тище на Hauioj територи$и и адаптирале
CBojHM потребама, а пореклом je руска песма. И тако дал>е, и тако дал>е.
2. Песма кра)инске чете „KpajnHCKH смо млади партизани" об)'ав-

л>ена je досада на више места. Колико нам je познато, она je први пут
штампана у „Младом борцу", органу Народне омладине Cpönje, за време
рата 1944. године, као „Топлички смо А1лади партизани"1.
Као песма расинских партизана об)авл>ена je у Збирци народних
песма и игара, издаше, „Нолит", Београд 1955.
На VI конгресу Савеза фолклориста JyrocriaBHje, одржаном на
Бледу 1959. Владислав Хиршл je саопштио текст ове песме као „Ти-
мочки смо млади партизани", и први дао податке о н>еном настанку,
наводеНи да je под именом „Топлички, Пожешки, Ужички, и Сла-
вонски смо млади партизани позната широм земл,е"2. У овом свом ин-
интересантном саопштеньу о песмама народноослободилачке борбе из
источне Cp6nje, Хиршл износи за ову песму да су н>у саставили инж.
Boja Jeлeнкoвиh, тада bo¡hh руководилац одреда, Мирко ПетровиЬ-
Славко и noKojHH Сретен U,BHjHh, геометар из 3aje4apa, за прославу
Првог Maja 1943. године, Koja je одржана на Л>шъачици код села Рго-
тине, недалеко од 3aje4apa. Инжишер ^ленковиЬ je чуо мелоди)у ове
песме када се као равьеник налазио на леченьу у партизанско} болници
1942. године од jeflHe глумице из Ниша, Koja je често певушила на ту
мелоди}у текст: „Улични смо млади музиканти, Певамо, свирамо по
цео дан" . О ширеньу песме Хиршл наводи да je у то време на терен Ти-
мока дошла ]една чета са Jacrpenna, ко ja je, Bpahajyhn ce y CBoj Kpaj,
Саопштио Милорад ПаниК-Суреп, директор My3eja револуцдае, Београд.

2. Vladislav Hiräl, Pesme NOB iz htoàie Srbije, „Rad VI Kongresa folklorista
Jugoslavije-Bled" 1959, Ljubljana 1960, стр. 223.
Пут песме кра]инске чете „Кра;ински смо млади партизани" у народноос. рату 31
понела и ову песму, па су je Тимочани касни)'е чули на Озрену као „Топ-

лички смо млади партизани". Одатле je она наставила cBoj пут.
Текст и мелоди)у ове песме, сада као „Расински смо млади парти
зани", oöjaBHO je Ъор^е Kapaâjnh у свом чланку „Револуционарна
радничка песма у Срби)и", и то као песму оригиналну по тексту и ме
лодии. Он je ставл>а у групу првих одредских песама, односно расин-
ског партизанског одреда, створених почетном револуци)'е.3
Текст и мелоди)у ове исте песме, под називом „Банатски слю млади
партизани" да)е и Сава Вукосавл>ев у раду „Данапиьа српска револу
ционарна песма у Во)водини4.
У об)авл>ено) хроници тимочког батал>она изнет je цео текст песме
„KpajHHCKH смо млади партизани", Kojoj je први стих преиначен у „Ти-
мочки смо млади партизани" на приредби организовано) поводом ства-
ран>а тимочког батальона 16. jyHa 1943. године5.
У зборнику песама НОБ, Kojn ускоро излази из штампе, налази се
шест вари)анти ове песме са мелоди)ама. Те варианте су: Топлички,
Расински, Славонски, Бачвански, Банатски, и Сремачки смо млади пар
тизани. Поред вари jame „Топлички смо ..." налази се податак да je то
запис Николе Херцигон>е из августа 1943, према певан>у дево)ака из
Далмашф, Koje су се налазиле у опоравилишту HOBJ у Коцаноу у
Италии, а ко je су песму чуле од српских партизана. Поред вари jame
„Сремачки смо ..." je белешка : „запис Саве Вукосавл.ева (1944). Певао
Светислав Врбашки. Песма je настала веЬ у првии данима устанка и
певала се ме!)у сремским партизанима"6.
3. ПолазеЬи од података Владислава Хиршла о KpajHHCKOM по-

реклу песме, обратили смо се ауторима песме, инжен>еру Boj и }елен-
ковиЬу и Мирку ПетровиЬу, затим припаднику некадашшег тимочког
батальона потпуковнику Ивану-Пини Глигори)евиНу и ондашньем члану
среског комитета за Тимок и Заглавак Милораду БисиЬу, желеЬи да
ao6njeMo nomyHnje податке о условима настанка ове песме.
После многих успешних OKpiuaja и претршьених удара почело je
почетком 1943. године у Тимочко} KpajHHH прикушъаше малих расту-
рених чета и одреда: тимочког, KpajHHCKor и бол>евачког, Kojn су на
рочито били десетковани у „АЬимовиКево) офанзиви" ()ун-новембар
1942). Непри)ател> ни je успео да терором промени расположение народа
према народноослободилачком покрету, иако je повеЬао CBoje оружане
3 „Зборник радова Етнографског института САН", кн.. 3, Београд 1960, стр.

498, 503, 505.
« ibid., стр. 535.
* Иван-Цина Глигори)евиК, Смрш jedi/ог palya сшо новых, Београд 1961, стр. 38.
* Светислав Врбашки из Сремских Карловаца je творац неколико партизан
ских песама; 21. Maja 1943. написао je у Чортановцима текст песме: „У 6oj, у 6oj".
Када смо са нъим разговарали о nojaBH песме KpajnHCKe чете у Срему, Hiije знао ништа
о томе да каже одре!)ени)е. На основу тога могуКе да je сам Сава Вукосавл>ев дао об-
)ашнзен>е о времену певаша ове песме у Срему. Уосталом, то je веома раширено миш-
-ъе!ье.
32 Ъур1)ица ПетровиН
)*единице и учестао са нападима. Напротив, поверен>е народа у снагу

народноослободилачког покрета je расло, а то расположение je носило
у себи нове могуЬности за дал>е ширен>е народноослободилачке борбе
и cTBapaiba веКих )единица него што су Партизанске чете7.
У TaKBoj ситуации KpajHHCKa чета, Koja се после годину дана вра-
тила поново на терен Kpajmre8, спремала се да прослави Први Maj са
yoÖH4ajeHOM приредбом у Kojoj би, поред реферата, били врабац, реци-
TauHje, пригодни скеч (критика и самокритика), а требало je створити
и пригодну песму Koja би била одраз новог pa3Boja ослободилачке борбе
KpajHHe, и Koja би заменила досадашн>е тужне песме9. Петнаестак дана
пре прославе, у шуми „Букова глава", измену варошице Салаша и Беле
Реке, на територи)и по Kojoj je крстарила KpajHHCKa чета, инж. Во ja
1еленковиЬ, командир KpajHHCKe Партизанске чете, Мирко ПетровиЬ,
културно-просветни референт у чети и Сретен Цви)иК, саставили су
песму KpajHHCKe чете, намешену за npBOMajcKy прославу. Прва четири
стиха саставио je инж. }еленковиЬ, седми и осми стих Мирко ПетровиН,
а остале за)едно10.
Иде)ни покретач замисли о jeflHoj oeaKBoj песми био je инж. Je-
ленковиЬ. Када се узиму 1941/42. нашао као рашеник у jeflHoj по jara у
Заплашу, у селу Орловац, на северно} падини Суве Планине, 3ajeHHO са
трупом оболелих партизана, чуо je од jeflHe болесне партизанке, Koja
je иначе била глумица у Нишу, познату песму из позоришног комада
са музиком „Улични свирачи" од Паула Шурека, Kojn се 1939. године
почео да flaje у Народном позоришту у Београду, у режи)и BojaHa Сту
пице. На ту мелод^у, Kojy je компоновао MapnjaH Козина11, a Koja je
послужила и за песму KpajHHCKe чете, инж. }еленковиК покушавао je од
тада да створи речи.
Тако je створена песма Koja je требало да буде израз вере бораца у
победу. Сваки стих je изражавао оно што je било блиско осеЬааима
сваког борца, а у целини je требало да одговара атмосфери Maja у Kpajy
у коме су се налазили12.
Првог Maja 1943. године, код варошице Салаша, на )ужним ог-
ранцима Дели тована, на коси звано j „Jlnja глава", прославляла je
Рачуна се да je почетном 1943. било у Тимочко) Крайний више хшьада Не

маца, Бутара, Mafiapa, Руса белогарде)аца, Српске државне страже и четника Драже
Миха)ловиКа. За акцизе против многобро)них непри)ател,ских снага требало je фор-
мирати веЬе )единице него што су Партизанске чете, ступати у борбу са непри)ател>ем
и разб^ати га. Ситуаци)а je jacHO показивала да je извор пораста партизанских одреда
само акци)а. После сваке акци)е без обзира на н>ену величину и 6poj жртава, у чету
су придолазили нови борци (Монографи)а НОБ у HcT04Hoj Cp6njH, у рукопису).
*. Иван-Цина Глигори)евиН, op. cit. , стр. 34.
*. Саогаптио инж. Boja ]еленковиН, директор Полопривредне банке HP
Cpönje, Београд.
10. Према саогаитен>у потпуковника Глигори}евиНа последша два стиха су
доцн^е додата, када се чета кретала за Jyжни Ky4aj. Инж. 1еленковиН се не ceha
тога, али предпоставлл да je то могуНе, док Мирко ПетровиН, службеник Државног
секретариата за унутраипье послове ФНР1, тврди да je тада испевана „у jeднoм даху"
11 . Саопштио BojaH Ступица, редителэ, Београд.
11. Саопштио инж. 1еленковиН.
Пут песме KpajraicKe чете „Кращнски смо млади партизани" у народноос. рату 33
кра)инска чета празник рада. У току приредбе први пут су отпевали

ову песму 1ьени аутори. Тада je и )едини пут у Кра)ини певана у колу,
пошто je по npBoÖHTHoj замисли аутора требало да буде пратсьа парти
занском колу13.
KpajeM Maja 1943. KpajHHCKa чета напушта KpajHHy и креЬе за 1ужни
Ky4aj, где je требало да се састане са тимочком четом. Почетном }уна
npeöairyje се у источну Cpönjy и делегат Главног штаба за Cpönjy Не-
дел»ко Караичий-Брка са {астребачком четом из I {ужноморавског од-
реда, Kojoj су се приюьучили и остаци озренског одреда ради пружаньа
помоЬи Thmo4koj KpajHHH у оживл^авашу народноослободилачке борбе
и ради формираша веНе BojHe }единице14.
JeflaHaecTor jyjia састали су се у pejoHy JaeopKa KpajmuKa, ти-
мочка и jacTpe6a4Ka чета15. Пошто je 15. jyra формиран од ових
чета тимочки баталюн, после смотре батал>она, 16. jjua, одржана
je приредба. У припремл»еном програму свака чета je имала по неку
cBojy тачку. Kpajmom су CBoj део програма започели новом песмом
„KpajHHCKH смо млади партизани". Како су они сада сасгавни део ти-
мочког батал>она, секретар OK Mnja СтанимировиЬ-Душко сугерирао je
да ова песма постане песма свих партизана Тимочке Кра]ине1в. И управо
после приредбе први стих се преиначава у „Тимочки смо млади парти
зани"17.
Овом првом променом jeflHor стиха започео je процес, дуг две
године, н>ене трансформащф, у KojeM се ова песма, створена свесно од
познатих твораца, прилаго^ава месту и условима, уопштава и актуали-
3yje, nocraje колективна cBojnHa, радо прихватана и певана, jep je управо
одговарала перспективама дал>е борбе партизанских )единица у Cpönjn,
а потом CBojoM ведрином и борбеним полетом и осталим }единицама у
другим KpajeBHMa наше земтье.
4. Из Тимочке Kpajmie песма je прво пренета у Расину. Са деле

гатом Главног штаба за Cpönjy Неделжом КараичиЬем, Kojn се по-
четком )ула npeöanyje из Тимочке Kpajraie у II чету расинског одреда18,
одлази као партиски радник у срез Крушевац и Л>убомир Л>убиновиН-
Павле, Kojn преноси ову песму распиской партизанском одреду19. Ра-
" Исто.
14 Ослободилачки раш народа Jyiocjaeuje 1941—45, кн>. I, Београд 1957, стр.
484; Петар ВшшыА, Борбе у Cpouju за време бишке на Сущесци, „BojHO-историски
гласник" 2—3, Београд 1958, стр. ПО, 111.
15 Иван-Нина Глигори)евиН, op. cit., стр. 35.
" Према саогшггеау потпуковника Глигор^евиЬа; упор, и op. cit., стр. 38.
17 ibid., стр. 38.
18 Зборник докуменаша, том I, кн.. 5, Београд 1954, стр. 236-Извешта) Неделка
КараичиЬа од 6. )ула 1943. Покра^инском комитету КЩ за Срби)у о акщцама Расин
ског НОПО.
" Према саопште&у Па;°е АлексиЬа, службеника Државног секретариата
за унутрашвъе послове HP Cpönje, kojh je био у расинском одреду, и Милорада Би-
œha, службеника истог Секретариата.
Зборник радова Етнографског института САН кн.. 4 3
34 Ъур^ица ПетровиК
синци прихватаjy песму, преиначава)у први стих у „Расписки смо млада

партизани", а треки у „Цара Лазе ми смо потомци". Доцн^е, додиром са
II jy>KHOMopaBCKHM одредом Meibajy га у „ОбилиКа Милоша ми смо
потомци"20.
Тридесетог )ула 1943. тимочки батал>он се налази на Буковику
због растанка са )'астребачком четом. Културнопросветни одбор je при-
премио приредбу21. Тада je озренска десетина новоформираног тимочког
батальона променила први стих у „Озренски смо млади партизани"22.
Када je у новембру 1943. поново формиран озренски партизански одред23,
она nocraje песма овог одреда.
Седмог августа (астребачка чета се пребацила преко Тужне Мо
раве поново у састав I )ужноморавског одреда24. Она са собом односи
и ову песму, Koja се на терену Jacrpenna од тога времена пева као „То-
плички смо млади партизани . . . Топлице Милана ми смо потомци" .
То je била врло популарна песма мег)у припадницима сва три батал>она
I jy>KHOMopaBCKor одреда, a KacHHje и I (ужноморавске бригаде25. По
средством курира и бораца из Топлице песма ce у HCToj варианта пре-
носи и oflOMahyje и у Пусто j Реци и 7абланици2в.
И управо из овога Kpaja, жаришта народноослободилачке борбе
у CpÔHjn у 1943. години, посредством (ужноморавских )единица ова
песма се шири ка jyry, северу и западу наше земл>е губеНи cno3Hajy о
свом првобитном пореклу. Отада она nocraje општа CBojHHa, настала
увек у jeflHoj oflper)eHoj средний и односи се на сваку }единицу свих
области до Kojnx je допрла.
У лето 1943. године, услед тешке BojHO-политичке ситуаци)е на
Косову и MeToxnjH, формиран je ]едан косовски батал>он у }абланици27.
OBaj батал>он je преиначио песму (ужноморавских партизана у „Косовски
смо млади партизани", доцни)е певану и као „Шиптарски смо ...'<28.
Oßaj батал>он преноси песму на десну обалу Мораве, у Црну Траву28,
друго жариште народноослободилачке борбе у )ужно) Србщи, другом
)ужноморавском одреду Kojn од почетка jyHa flejcTByje у BpaibCKOMKpajy30.
Ту се она )авл>а као „Врашански смо млади партизани ... ОбилиЬа Ми
лоша ми смо потомци"31. Када je KpajeM године формиран кумановски
20 Ibid.
21 Иван-Цина Глигори)евиН, op. cit., стр. 117.
" Саопштио потпуковник Глигори)евик.
23 Ослободилачки раш народа Зугославще, I кн>. стр. 620.
" ibid, стр. 485.
26 Према саопштен>у др Миливо)а ПеровиЬа, адвоката из Београда, kojh je
био за време рата bojhh руководилац у том Kpajy.
" Саопштио Драгутин Ъор1)евиЬ, свештеник из Лесковца на основу података
Koje je добио од првоборца Василиja СтефановиКа из Бслановаца и Милутина Жив-
ковиЬа из Добре Воде.
27 Ослободилачки раш народа ]угосла«и)е, I кн>. стр. 623.
28 Саопштио др Марк КрасниЬи, професор универзитета у Приштини
2" Саопштио др MwufBoje ПеровиК.
30 Ослободилачки раш народа ^угославще, I, стр. 489.
31 Према обавештен>у Виде НиколиЬ, асистента Етнографског института
САН из Београда.
Пут песме кра^инске чете „Кра^ински смо млади партизани" у народноос. рату 35
батальон ,Лордан Николов", kojh je са косовским батальоном и првим

бата-гьономП (ужно-моравског одреда имао за)'еднички оперативни штаб32,
ова песма продире и у ову македонску )единицу и пева се као „Кумановски
смо млади партизани ... Xepoja Карпоша33 ми смо потомци"34.
Таког)е посредством II )ужноморавског одреда песму су прихва-
тиле и групе некадашн>ег нишавског одреда, yjeceH 1943, и оне je ycBajajy
као „Нишавски смо млади партизани ... Стевана Син^елиЬа ми смо
потомци"35.
KpajeM новембра 1943. кренула je I )ужноморавска бригада преко
Шумади^е ка неточно) Босни. Она je почетком децембра дошла у додир
са KocMajcKHM одредом и npeflaje му песму Kojy KocMajim npraœahajy и
Meibajy први и треЬи стих у „KocMajcKH смо млади партизани JaHKa
КатиЬа ми смо потомци"36. У том периоду ова песма je прихваНена и у
Поцерини и то као „Поцерски смо млади партизани ... Милоша По-
церца ми смо потомци"37.
У npBoj половини децембра 1943. I {ужноморавска бригада пре-
пребацила се преко Дрине у источну Босну и успоставила везу са )еди-
ницама 5. KpajnuiKe дивизи)е, а нешто KacHHje ушла у састав II проле-
терске дивизи)е38. У неточно j Босни, где су се налазиле )единице BojBO-
1)анске, песма je прихваЬена и певана као „Сремачки смо млади парти
зани .... Друга Тита ми смо доброволщи"39. На Романеи песма je тако^е
певана, али као „Романиски смо млади партизани Старине Новака
ми смо потомци". ]авл>а. се и са треЬим стихом: „Друга Чиче ми смо
добровол>ци"40.
Ca I (ужноморавском бригадой долазе у источну Босну Милка
МиниЬ и Цана Станисавл>евиЬ-СавиЬ ради формиранл мачванског
одреда од веЬ noerojehe мачванске чете у саставу I во)во!)анске бри
гаде. Оне доносе песму Mefjy Мачване у nonepcKoj варианта. Када се
KpajeM jaHyapa или почетком фебруара 1944. формирао одред, Kojn je
остао у HCT04Hoj Босни, у одреду се певало: „Мачвански смо млади парти
зани .... GrojaHa ЧупиЬа ми смо потомци"41. HajBepoBaTmije преко Мач-
и Ослободилачки раш народа Зугослаеи^е,, I, стр. 629.

** Командант батальона „1ордан Николов" био je народни xepoj Хри-
етшан Тодоровски-Карпош, кощ je погинуо фебруара 1944, Ослободилачки раш на
рода Jyeoc.iaeuje, II, стр. 169, н. 238.
14 Саопштио потпуковник Глигори)евиК.
м Према саопштенэу Драгана Антони)евиНа, асистента Етнографског инсти
тута САН из Београда.
** Саопштио Л>убомир Ивковик, члан Градског комитета CKJ из Београда.
37 На основу података Драгослава-Дече ПармановиНа из Шапца, саопштио
Милан JeBTHh, управник Народног музе;а у Шапцу.
** Ослободилачки раш народа ]угослаш]е, I, стр. 620, II, стр. 15.
»* Саопштио Цви|етин Ми)атовиЬ, амбасадор OHPJ у Москви.
« Саопштила 1елена Допу^а, сарадник Земал>ског My3eja у Capajeey, Koja je
ове варианте забележила 1945. ме^у во)ницима.
41 Пре.ма саопштешу Милана Jeeraha из Шапца.
36 Ъур1)ица ПетровиН
вана ова песма продире у Дон>и Срем, где се почетном 1944. певала као
„Сремачки смо млада партизаня ... Сто)'ана ЧупиЬа ми смо потомци".
После десанта на Дрвар, посредством сремачких }единица у неточно)
Босни, треки стих се мевьа у „Друга Тита ми смо доброволен" 4г.
Преко Срема, у пролеЬе 1944. песма долази и до )ужнобанатског
одреда. У npBoj фази она je остала иста као у Срему са променом првог
стиха у „Банатски смо млади партизани". Доцни)е, претпоставл>амо
после ослобог}ен>а Баната, додати су стихови:
НедоЛеве банде сад више не важе
Нема више Шпилера48, усташа и Драже.
Партизан he нов живот да спрема
У слободно; земл>и, где фашиста нема41.
Тако1)е у току 1944. песма je прихваЬена и у Ba4Koj. Бачка
варианта: „Бачвански смо млада партизани ... МарковиЬа Тозе45 ми
смо потомци" има као и у Банату накнадно испевани додатак, можда и
део неке друге песме:
НедиЬеве банде сад више не важе,
Hehe бити Xopraja, Хитлера ri Драже.
Партизан he нов живот да спрема
У слободно) земн>и где фашиста нема.
Про1)осмо кроз села и кроз многе горе
Ми из равне Бачке, на ]адранско море4".
5. У току 1944. године песма се врло брзо разноси по Босни и
XpeaTCKoj. Сада ме^утим, ту свуда, у измевьеним условима народно-
ослободилачког рата, просторно се ширеЬи, она се удаллвала од свог
извора, а тиме и уопштавала и актуелизовала. Уместо даутреНем стиху
узима личности из наше прошлое™, сада се у садржа^у ;авл>а централна
личност наше револущце, и ова) стих гласи у горе поменутим областима :
Друга Тита ми смо доброволен.
У неточно) Босни носилац ове песме nocTaje V дивизи)'а. Посредст
вом н>е песма се шири по централно) и западно) Босни. На Озрену су
je борци певали као „Озренски смо млади партизани"47, а у 3anaflHoj
Босни као KpajHiHKH ...48. Шта више у Kpajmm je ова песма певана и у
колу у KojeM се играчи држе испод руке". Тако^е се ]авл>а и варианта
41 Саопштио потпуковник ЖакиЬ из Београда. О подави ове песме у Срему, и

поред многобро)них покушала да нешто више сазнамо, нисмо могли да добщемо пре-
цизне податке. Углавном сви анкетирани су подвлачили да je песма настала у Срему
1941, 1942. или 1943. године.
" Jypaj Шпилер je био на челу Команде )авне безбедное™ од Koje потичу
углавном све инициативе и акцизе у борби против НОП.
44 Сава Вукосавллв, op. cit., стр. 536.
41 Фебруара 1943. обешен je у Новом Саду Светозар MapKOBHh-To3a, органи-
зациони секретар ПК КЩ за Bojeownry.
** Запис Саве Вукосавл>ева, Збирка йесама НОБ (у штампи).
47 Саопштио Вел>ко Форцан, акад. сликар из Београда.
48 Саопштили: Биба Ра)ван, службеник Секретариата за информащце СИВ и
потпуковник TojKO Byjn4Hh из Београда.
4* Саопштио потпуковник TojKo Byjn4Hh.
Пут песме кра)инске чете „Кра)'ински смо млади партизани" у народноос. рату 37
„Босански смо млади партизани"50. Срби, борци у V дивизии, певали

су ову песму у Босни као „Косматый смо млади партизани", желеНи на
Taj начин да потврде борбу народа Cpönje*1.
Покретима boj'hhx {единица у пролеЬе 1944. песма се шири у два
правца. 1едан je према Славонии и Далмацией. У Славонии се певала
као „Славонски смо млади партизани"62, а у Бани)и као „Башц'ски смо
млади партизани"53. Посредством сел>ака-активиста Kojn су одлазили
по храну у CnaBOHHjy, пренета je ова песма и у Мосор, где се jaвл>a као
„Мосорски смо млади партизани"54. У Далмащ^'и се певала у нешто
измененоj варианта: „Титови смо млади партизани"55.
Други правац кретан^а песме био je поново ка CpönjH. yjeceH 1944.
продором снага HOBJ у западну Cpönjy песма ce у KocMajcKoj варианта
поново враКа у cBojy nocrojÖHHy58. У Шумади)и се }авл>а као „Шумадофки
смо млади партизани .. XajflyKa Вел>ка ми смо потомци", или „Друга
Тита ми смо добровол>ци"57. Песма се креЬе ка Београду, да би je у
ослобог)еном граду прихватиле, сем воjних {единица, и омладина, и као
KocMajcKH, Топлички, Расински, Сремачки, певала по cBojHM домовима,
на приредбама, акци)ама.
У западно} Cp6njn песма je и дал>е доживл>авала промене. Тако
се на Златибору и у Ужицу певала као „Ужички смо млади партизани . . .
Димитр^а ТуцовиЬа ми смо потомци". То je била yjeceH и у зиму 1944/45.
Haj4euihe певана песма у ужичком одреду, код самосталних чета и у
народу58. Последил два стиха више се не neeajy.
У Чачанском Kpajy песма je таког)е скраЬена и пева се као „Ча-
чански смо млади партизани ... Драгише МишовиЬа ми смо потомци"59.
Из ослобо^еног Београда, преко сремског фронта и дал>е у
правцу продора снага HOBJ песма се разноси, да би у току 1945, у за-
вршним операцэдама, посредством II apMHje, почела да се пева у Сло
вении: у гарнизонима у UTrajepcKoj, Долевъско) и HoTpeibCKoj. Песма
je прихваНена као „Шкдерски смо млади партизани", Доленьски, и
Нотреньски, са вар^антама: Симона ГрегорчиКа или Ивана Цанкара
потомци60.
40 Податак дала 1елена Допу^а.

51 Према саотптеау Станке ЛаковиК, члана Среског комитета CKJ у Титовом
Ужицу, Koja je била у V дивизией.
" Саопштила: потпуковник Добрила JypHh-Керавица из Београда и Катица
МишковиК из Београда, Koje су се налазиле у славонским )единицама.
" Саопштиле потпуковник Добрила JypHh-Керавица.
14 Саопштыье Анте Назора из Задра.
" Саопштио MapnjaH БаришиК, амбасадор OHPJ у Бразилу.
*• Према саопштешу Станке Лаковик.
" Податак дала Вида НиколиЬ.
*• Саопштио Сто)адин КостиЬ, уредник „Вести", Титово Ужице.
*• Збирка песама Фолклорног оделе&а Етнографског института САНУ.
•• Према саопштешу потпуковника Или)е Глигори)евиКа.
38 Ъурбица ПетровиК
Сем на Haiiioj територи)и ова песма je певана и у опоравилиштима

и болницама у Итали)и где су се налазили jyrc-словенски партизани у
разним вари)антама, али углавном у онима са територи)е Cpönje61.
Колико je ова песма била популарна и општенародна свежина види
се и по томе да су се на основу н>е стварале нове песмице. Тако се у
TnM04Koj KpajHHH певало 1943. на исту мелоди)у:
KpajuHCKn смо храбри партизани,
Ми смо млади борци одабрани.
Ха)дука Ведька ми смо потомци,
Не беЬари, но добри момци."
У Банату je ова песма послужила као основа за подругтьиву пес-
мицу Koja се односила на оне Kojn су оста)али код CBojnx куЬа после
ослобо^еша Баната и нису одмах ступали у редове HOBJ. Taj текст je
гласно :
Банатски смо млади партизани,
Ми волимо куНи да седимо".
6. HajBepoBaranje, то би био углавном пут ширен.а песме KpajHHCKe
чете. Она се )авл>а, колико смо досада успели да утврдимо у 32 варианте
у временском периоду од 1. Maja 1943. до 15. Maja '945. године. Она je
могла да доживи толико вари)аната jep je садржа)ем одражавала бор-
бени полет све MohHHje ослободилачке Bojene, неминовност стваран>а
ja4Hx BojHHx формащца, прилив нових бораца у редове народноосло-
бодилачке Bojene JyrociiaBHje из друштвених oiojeBa KojHMa je овакав
тип песме близак. Тим CBojHM особинама, као и лаком, непретенциозном,
адаптираном од веЬ створене, мелоди)ом, ова песма носи све каракте-
ристике другог enoja динамичке структуре нашег поетског стваралаштва
у периоду народноослободилачког рата !943—45. године84.
Али, у исто време, ова песма yKa3yje на joui )едну, веН утврг)ену,
законитост у развитку нашег песничког ствараша народноослободилачке
борбе и рата уопште, на општенародност, као нов квалитет народног
певаша узетог у целини65. Као што je веЬ познато поетско стваралаштво
нашег ослободилачког рата углавном je анонимног порекла. Песме су
наста)але у колу, на маршу, после неког дога^а, ради приредбе ...
Н>их су стварали, свесно или спонтано, по)единци или колектив. У
тренутку Hacrajafta аутор или аутори били су познати. Уколико je )ед,на
песма прелазила границе територи)е на Kojoj je настала или наста}ала,
а то значи уколико je CBojHM caдpжajeм и квалитетом одговарала усло-
" Наведени запис Николе Херцигон>е у „Зборнику песама НОБ". Салко Репак,
ко)и je био за време рата члан Позоришта ослобоЬен>а, чуо je ову песму у болници у
Торонту, где je лежао као рашеник, а потом jy je чуо у разним вари}антама обилазеЬи
наше ран>енике са (едком културно-просветном екипом.
" Саопштио потпуковник Иван Глигорщ'евиК.
Запис Саве Вукосавл>ева у „Зборнику песама НОБ".
и Др Душан Недел>ковиЬ, Прилог йроучавапу законишосши развишка нешаг на
родног йевшъа у Периоду народне револуцще , ослободилачког paiûa и изградпе социализма,
„Зборник радова Етнографског института САН," кн>. 3, Београд 1960, стр. 108— 126.
*5 ibid., стр. 53.
Пут песме кра)инске чете „кра)ински смо млади партизани" у народноос. рату 39
вима, масовним осеЬашима и општем борбеном полету других области,

губила ce cno3Haja о н>еном, не само творцу, веК и територи)алном по-
реклу. Она се прилагог)авала, мен.а)'уЬи kojh пут неку реч или стих,
селу, Kpajy, области где je пришьена, и nocrajana je CBojHHa сваког села,
сваког Kpaja, сваке области где je певана. И увек je та песма управо
настала у том селу, у том Kpajy, у Toj области. Тако je углавном цело
поетско стваралаштво народноослободилачког рата постало народно
стваралаштво, односно општенародно. Ради илустраци)е наводимо
два примера врло познатих и широм земл>е певаних песама у току про-
теклог рата, па и после шеговог завршетка.
Сви ce joui увек сеЬамо песме:
Ми смо млада воj ска Титова
С нама иде наш народ сав,
Наша земл>а биНе слободна,
Само Тито пек нам je здрав, нек je здрав.
Ова песма певала се широм наше земл^е. „Априла 1944. године пе-
вушили су je официри енглеске MHcnje, у jyHy 1944. могла се чути у
емиси)ама Радио Лондона, ушла je и у музику coBjeTCKor филма „У пла-
нинама JyrooiaBHje"66, као и нашег филма Ешалон доктора М67. Н>у
je написао JaHKO СимеоновиН, првоборац тимочког Kpaja, у лето 1942.
године, а разнели су je у друге кра^еве наше земл>е припадници девете
бригаде88.
У свим нашим областима била je позната песма о Majun Koja
тражи гроб свога сина. BapnjaHaTa има 6e36poj: На Козари гроб до
гроба, На Тимоку, На Мосору, и тд. Она je први пут об)авл>ена у песма-
рици партизанских песама, штампано) у Би)ел>ини 1943. Beh тада се
ни)е знао н>ен творац а ни TepHTopnja на Kojoj je настала. У току рата па
и после ослобо!)ен>а земл>е, она je припадала свима и веЬином се вези-
вала за одре1)ену MajKy jeflHor Kpaja Koja je изгубила сина.
У разношешу и популарисан>у песме KpajnHCKe чете, као и ове
две, cir/4ajHO изабране, )авл>а)у ce BojHe (единице као важан фактор о
коме се мора повести рачуна приликом проучаваша порекла и распро-
стран>ен>а многих песама народноослободилачке борбе. Чете, одреди,
бригаде, CBojHM креташима разносе CBoje четне, одредске, бригадне
песме. Разносе и примтьене песме из других bo¡hhx )единица са KojnMa
су дошле у додир у току извршаваша за)'едничких задатака, на смотрама
бригада (одржаваним обично измену две офанзиве), KojHMa je присус-
твовало и становништво TepHTopnje на Kojoj се одржава смотра. На
та) начин BojHe (единице ce jaeâjy као творци и носиоци jeflHor дела
фолклора нашег ослободилачког рата и револуци)е.
«• Vladislav Hirsl, op. cit., стр. 223.

•7 Саопштио потпуковник Иван Глигори}евиЬ.
•« Vladislav Hirsl, op. cit., стр. 224.
40 Durdica Petrovic
LE CHEMINEMENT DE LA CHANSON DE LA COMPAGNIE

DE KRAINA „NOUS SOMMES LES JEUNES PARTIZANS DE
KRAINA" AU COURS DE LA GUERRE DE LIBÉRATION
Par une enquête minutieuse et exhaustive l'auteur a réussi à recon

struire tout le chemin qu'a fait la chanson populaire de la compagnie
de Kraina, passant de celle-ci à une autre, d'un bataillon à l'autre, et
chacun la considérant comme la sienne propre et le disant même dans
les vers de la chanson. Ainsi, l'auteur a examiné une des voies de la
propagation des chants populaires de la révolution sur un cas particulier
et concret, et il a déterminé une des formes d'admission des chansons de
la révolution qui sont devenues des plus populaires tout en étant toujours
localisées régionalement très différemment et s'étendant par leurs diffé
rentes localisations d'un bout à l'autre de la Yougoslavie.
Recueil des travaux de I'Acad. Serbe des Sc. et des Arts — LXX V Institut d'ethnographie No. 4
ДУШАН НЕДЕЛКОВИЪ
ОДРАЗ СВЕСНОГ СОЦЩАЛИСТИЧКОГ ПРОЦЕСА

ОСЛОБАЪА1ЬА „РОБОВА РАДА" И СТАПАВЬА „СЕЛА И ГРАДА"
У НАРОДНОJ ПЕСМИ УСТАНКА 1941. И 1943.
У Haiiioj студи]'и Прилог йроучтагьу законишосши развишка нашег

народног йевсиъа1 смо у структури основног enoja нашег народног певавьа
Устанка 1941. уочили и истакли одмах поред традиционалних народних
песама ха^дучког циклуса, народних буна и устанака народне песме рад-
ничког покрета уопште, у ко)има раме уз раме HacTynajy радништво и
сиромашно селлштво, а ме!)у KojHMa „у структури основног, почетног
enoja песама устанка и народне револуци|е croje народне песме Koje су
нове по свом садржа)у и представлл)у се као песме устанка ,робова рада' ,
радничке класе и радног народа"2. У продужетку масовних народних
песама радничког покрета, сад се управо на ньихову челу jaenâjy народне
песме позива на устанак Koje не само сводим садржа)'ем, веК и симболиком
и стилом све више об)един>у)'у село и град, и, као што смо то истакли у
типичном случа)'у народног певанл из села Рожанца код Задра, „у духу
Интернационале и масовних песама рада и радничког покрета пева се
овакав позив на устанак, ослободилачку борбу и револуци)у :
... Устаните, ви робови рада,
Дамлатинци са села и града.
Позива)у вас брда и долине,
Славна прошлост наше отацбине.
4yj, народе, гробови те зову,
Д)еца TBoja падоше у 6ojy
БореНи се противу фашиста
И градеЬи народу слободу
Ако су овде прва и последньа два стиха у стилу Интернационале
и других масовних песама радничке класе и радничког покрета, а средвьа
четири стиха у стилу народног стваралаштва далматинске сеоске сиро-
тивье, — први и последвьи стихови no3HBajy на устанак под)еднако и
jeOTHCTBeHO све „робове рада" „села и града" за „изградн>у народне
слободе", а средвьи стихови да)у овоме битном друштвеном " садржа)'у
устанка општенародни облик отацбинског ослободилачког рата у име
1 Зборник радова Срйске академике наука, кн.. LXVIII, Етнографски институт,

кн.. 3., Београд 1960, стр. 39—167.
» ibid., стр. 47.
3 loe. cit.
42 Душан Недел>ковиЬ
свих наших „брда и долина", „славне прошлости наше отацбине",

целог „народа" ... И тако, ако их сад поближе расмотримо, структура
самих ових стихова верно cbo¡hm садржа)ем и обликом одражава саму
структуру друштвеног кретан,а и преобража|а ko¡h се устанком зачишу.
1.
Да у веома сложеном структуралном саставу оваквих народних
песама као одраза и заставй одговара)уЬих друштвених кретан>а и пре-
окрета овде поближе разлику)'емо и издвощмо у структури садржа^а само
две лини)е: ослобо$ен,а рада и процеса сшайапа села и града, а у струк
тури форме само лини)'у ойшшенародносши, и да то учинимо на типичним
примерима народног певан>а Kojn су у току устанка, ослободилачког
рата и револуци|е штампани и тиме датирани, те се може пратити и сам
скоковити временски развитак на овим лингама структуре у)едно рево-
луционарног народног певаньа и у н>ему одраженог друштвеноистори)-
ског креташа и преокрета.
Као што се из свих устаничких штампаних листова и мате
риала 1941. виде надчовечански напори руководиоца устанка, КЩ,
да оствари монолитно (единство села и града, радника, сел>ака и гра!)ана,
и свих народа JyrocrcaBHje у борби за ослобо1)енье од фашистичких оку-
патора и шихових помагача, квислинга, петоколонаша и разних из-
дащика, усташа, четника и других, — тако се и у народним песмама,
Koje ти листови и матери)али доносе, одражава и опева управо оства-
риваше ових напора ка борбеном монолитном народном )единству села
и града, ослободилачком савезу радника и сел>ака, борбеном j единству
и братству свих народа JyrocnaBHje.
Тако, у 6pojy З.ужичке „Борбе"од 23.октобра 194!.народни песник,
сел>ак — партизан Драгослав М. ТомиН започинъе CBojy песму ширеша
позива на устанак веома карактеристично одражава] уЬи процес оствари-
ваша борбеног j единства села и града, радника и сел>ака neBajyhn у
jeduuHU :
Oj, селлче, радениче, criyuiaj сада речи ове:
Тебе сада отаибина у редове наше зове...
И као што су за н>ега у борби веК радник и сел>ак jeflHO, тако за
н>ега тек об)един>ени радни народ може câM себе ослободити, jep пева:
Не поглёда) са Запада да ce TBoje сунце роди,
A joui ман>е да помислиш да те други ослободи.4
И док ова народна песма иде од садржа)а и суштине, Tj . )единства
ослободилачке борбе радника, сел»ака, радног народа ка народу као
целини коja j едина може саму себе ослободити, tj. ка то) jедино] и
)единствено Moryhoj форми друштвеног ослобо^еша, дотле исто тако
типична и карактеристична, и HajpainnpeHHja ужичка народна уста-
ничка песма Подигла се ужичка naxuja, об)авл>ена у 6pojy 11 ужичких
„Вести" од 13. октобра 1941, локална каква je, иде баш од форме
4 Исшорщски архив КПЗ, том I, кн>. 1, „Борба" 1941, Београд 1949, стр.52—53.
Одраз свесног соци)'алистичког процеса ослоба^аша „робова рада" 43
општенародности и деловитости народног устанка суштини ньегово) да

je устанак „целокупног раднога народа" Tj. об)един>еног села и града,
израбл>еног, потлаченог и поробл,еног радника и сел>ака. Ова Hajno-
пуларни]а ужичка народна песма устанка 1941 . године почшье, дакле,
овим стиховима
Подигла се ужичка naxiija
Против бесних немачких дахи)а.
Напред иду партизани смели,
А за н>има српски народ цели.
ПочишуЬи овако самим обликом, општенародношНу устанка на чи)'ем
челу Haciynajy „партизани смели", ова песма истиче борбу противу
„фашистичких хула", „лютиЬевских рул,а", „српских зеленаша" и „ос-
талих петоколонаша", да на)зад лирски истакне сам цшь и садржа) осло-
бодилачке борбе:
Док не до!)е правда и слобода
Целокупног раднога народа. 5
Ови последил ньени стихови, носиоци лирске поенте, истичу као
сам садржа)' и цил> устанка и ослободилачке борбе оствареше „правде
и слободе целокупног раднога народа", значи об)единь.еног „раднога
народа" села и града, доскорашньих „робова рада", а од устанка битно
об|един>ених носилаца остварйьа нове „правде и слободе целокупног
раднога народа".
И овде je, дакле, у OBoj ужичко) народно] песми, настало) од
двостихова првобитно певаних на древни народни начин д^афоно или
„на вик", лирски садржа) и нагласак у самом процесу ослобаг)ан>а и
об)единьаван>а „целокупног раднога народа", брисаша разлике измену
села и града, измену радништва и раднога сел>аштва и ствараша н>ихова
монолитна j единства ослободител>а и градитеша новога света и човека
нове „правде и слободе целокупног раднога народа".
2.
Ако сад узмемо публикаци)у народних песама с Kpaja 1943. године,
збирку Kojy сам под насловом Аншифашисшичке щесме, св. 1 .,e у сарадши
са осталим члановима редакци)е „Ви)ести", Мехмедом СелимовиЬем,
Миром Тержаном и Мариям Дебач, а са илустраци)ама Boje Димитри-
jeBuha, oöjaBHO у Би)ел>ини откобра 1943. године, a Koja je доносила оне
песме Koje су борцима, омладини и народу биле HajoMRjbeHHje и као такве
радо и Haj4emhe певане, — наЬи Немо у ibHxoBoj pa3BojHoj динамичко)
s. Весши 1941, „Музе) устанка", Титово Ужице 1961, стр. 114.

*. 3axBan»yjyhH генерал-пуковнику Сави ОровиЬу, ко)и je од две хил>аде
штампаних примерака кроз све борбе и oKpuiaje ипак сачувао )'едан, можемо овде,
не више по ceha»y, веЬ тачан наслов ове наше публикавде навести и н>ен садржа)
користити за научна проматран>а и заюъучке.
44 Душан НеделжовиК
структуры поред осталог и дал»е разви)ену двоструку лини)у одражаваша

ослобо^аванл „робова рада" и стапан>а радника „села и града", с )едне
стране, и, с друге, необично и скоковито разви^ену лини)у одражавааа
1
ШИСТИЧКЕ I
i», uMiuuur,
Протвв pita ■ iiuijiiвелмвошливасстоIfÖpoJ,
у бо|
Пм шишаке рщлЩ сдам.
Ном вутг. нов* стаас
OlMIMnit ВОТ* ГАМ,
Ci* BMt
X<i »»г\ч-чц pytrato** «'J f,
ИаградаМшо ne-,ora vm;r»V
Промв CMTi wro «« а *>а дявсемо с I rue
Ma у f,B3) в сдо^ляв - ■ » cao] case.
У АруПрСТВ) В пра(ОДВ,
ПО ОЛу,В, typBOj к .14,
(1Аш Vyr они Bjn;n¡t^ в Ди,
Ею Mil
ХИ, MCV4BMO [■ • ' ЯВО|ВЧ',
И«ГрВ1ВМ*0 рОЮ В ' Hi.j
вили.- ..ицетм' - ci. i.

»BJI.-bHIiA. 1141
на нов, много зрели]'и и потпуни)и начин општенародног карактера форме

у Kojoj се ово ослобо^аваше и стапан>е као битни садржа) врши.
Тако, веома типично и карактеристично, позната предратна бор-
бена масовна песма Пада] сило и нейравдо доби)а у CBojoj hobo¡ актуали
заций нову поенту у CBojoj HOBoj завршно) строфи ко)'а отвара нову
перспективу после револуци)е, перспективу нове заставе пуног j единства
радника и сел>ака, села и града:
Застава he с' нова нити
Изнад наших глава тад,
Радник, селак )едно бити —
Исти им je труд и )ад.'
Одмах према овим стиховима CTojn народна песма Шшо je Тишо...,
настала из двостихова козарачког кола, Koja на нов начин изражава
оформл>аван>е овог битног револуционарног процеса ослобаг)ан>а и yje-
дшьен>а свих „робова рада" „села и града" самом општенародношЬу
устанка и ослободилачког рата, за Kojy народни орски песник налази
веома реалистичан и изразит симбол у caMoj личности друга Тита, по
текло) са села а неустрашивог радничког борца и руководиоца, и ко-
зарачким орским двостиховима пева о самом том оличен>у КЩ и рад-
ничке класе, о Титу, као об]"единител,у оваквом ослободи лачком борбом
„целе земл>е" и „свега народа", kojh „земгьу целу" и „сав народ" води
слави и победи:
'. Аншифашисшичке щесме, издание „Ввести", — св. 1, Би)е.ъина 1943, стр. 8.

Одраз свесног соци)алистичког процеса ослоба^ан>а „робова рада" 45
Што je Тито, тога више нема,

С въим he бити земл>а прославлена.
Друже Тито, Boljo свих бригада,
Док je тебе, не 6ojMO ce jafla!
Друже Тито, наша мудра главо,
Ти се бориш за народно право.
Друже Тито, ти си наша дика,
Тебе воли и Босна и Лика.
Друже Тито, ти раднички сине,
Сав ти народ njeea од милине.
Друже Тито, драги предводниче,
Ти народам прави представниче.
Друже Тито, наша ружо бщела,
Тебе воли наша земл>а щцела.
Друже Тито, са прозора UBHjehe,
Сав се народ с тобом у 6oj креКе.8
Пролетерске бригаде су из Босанске Красине победоносно прошле
кроз четврту и пету непри)ател>ску офанзиву, дошле у додир са многим
другим ударним бригадама, партизанским одредима, борцима и народним
масама и широко земгьом, па и Сем-
бери)ом пронеле веЬ овако у )едну
песму усклгфене козарачке орске дво-
стихове ко)и су у лику Тита као во!)е ШТО JE ТИТО . . .
устанка, ослободилачког рата и рево- <UiTO
мм j« ЬгТаг*,
Рруж* Тото,
тог*
o»Ti*в*)о
мим ••■»•ороь***маа.
им,
e*oi öporiit,
луци^е опевали неодол>иву и побе- До« |t tío», н öoiHo со |u><
Друис
То ot Того, ■•Mm*оородоо
fiopouj иудр* лрмо.
roooo.
доносну снагу саме општенародности Дпм Тот*.о Босо*
ТО СО оО0Ш1 ООП.
ослободилачког и револуционарног Too* euro Лео*
Дружети Тот*,
О* «ярод тоо|ем
рям»-од »»«..
6oja, те друштвеноистори|ске форме Лруис Тото.орооо
aperoоротстеоеоое.
ородойщооо.
остваренэа битног хуманог садржа)а То ыводоо
Дртнс Тото,о*шаоеаоееим
РУ«оnot***.
богтоо.
ослобо^еша монолитно у)'един.ених „ро Toc* МОИ
Слш с* оарод с тобой у бо|oaeieor,
Друже Тото, с* преторе ергЬс
бова рада" и „села и града".И сваки
од ових орских двостихова je лирски
као израз )едне од емоци)а борбеног
ослободилачког усхиЬеша, и сваки je
епски jep говори о лику народног
во^е, xepojcKOM ослободилачком рату
и револупэди, и сваки je борбена па-
рола Koja истиче пре свега опште-
народност ослободилачког рата и рево-
лущ^е чи]и садржа} je ослобо!)ен>е „робова рада", „раднога народа
села и града".
Као такви ови стихови су, дакле, понети оном свешЬу KojoM je
наше народне масе надахнула авангарда нашег пролетери}ата, КЩ, тако
да je свака свесно Tj. научно предвидена законитост и форма сощ^али-
стичког друштвеног и л>удског ослоба^аньа и преокрета постала свесна
покретачка снага, стварни мотив, )една од посебних лини)а динамичке
структуре развитка yjeflHO стваралачког револуционарног народног
усхиЬевьа и певаньа устанка, ослободилачког рата и револущ^е. Тако се
у овоме раздобл>у на друштвеноистори)ско) релащци село-град jaBâjy,
\ ibid., стр. 9.
46 Душан Недел>ковиК
измену осталих, изразите доминанте у динамичко)" структури нашег на-

родног певаша законите поенте и мотиви, ко)има je оно бро)ним песмама
и скроз проткано: ослобо1)аван>е „робова рада", оствариван>е новог „je-
динства села и града" и општенародност, са тим што je поента и мотив
монолитне општенародности 1943. године веЬ ликовно много одре!)ени)е
и 6oraraje конкретизован и посебно обращен, одражава)уНи веЬ саму
монолитну организованост наоружаних народа JyrocriaBHje ослободи-
лачког рата и сощфлистичке револущ^е.
То je оно што je CBojoM типичношЬу и карактеристичношЬу joui
много paзнoликиje и богатое видно у широком анкетном пресеку Фол-
клорног одел>ен>а Етнографског института Српске академи)е наука и
уметности из 1949— 1953, KojH 6pojn преко двадесет хшьада забележених
данаппьих народних песама; али je то веЬ сасвим jacHO и разговетно и
у овим случа)ним анкетним пресецима Koje нам пружа)у листови „Вести"
и „Борба" и брошура Аншифашисшичке йесме Титовог Ужица 1941. и
збирка Аншифашисшичке щесме у издан>у „Ввести" ослобо1)ене Б^ел^ине
и Источне Босне 1943.
OJ гллхочко
Одраз свесног сощц'алистичког процеса ослаба])а1ьа „робова рада" 47
LEXPRESSION DU PROCESSUS SOCIALISTE CONSCIENT DE LA

LIBÉRATION „DES ESCLAVES DU TRAVAIL" ET DE L'UNION
„DU VILLAGE ET DE LA VILLE" DANS LE CHANT POPULAIRE
DE L'INSURRECTION DE 1941 ET DE 1943
Comparant les textes des chants populaires nouveaux notés et publiés

en 1941 et 1943 au cours de la Guerre de libération et de la Révolution
populaire de Yougoslavie, l'auteur y relève l'évidente expression du pro
cessus du développement de la coscience socialiste de la libération croissante
„des esclaves du travail" et de l'union „du village et de la ville", qui va
effacer toute différence entre citadins et villageois.
>
Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски институт кн>. 4
Recueil des travaux de I'Acad. Serbe des Sc. et des Arts LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
ВИДОСАВА НИКОЛИЪ
РАДНИШТВО И CEJbAIIITBO У HAIHOJ HAPOflHOJ ПЕСМИ

РЕВОЛУЦЩЕ И ИЗГРАДВЬЕ
ГовореЬи о великим данима наше peBOJiyunje друг Тито je истакао
улогу и знача) радничке класе и сел>аштва овим речима: „Дуг je и тежак
то процес био, jep се наша народна Bojcna patjana из малих партизан
ских одреда, стварала се од голоруких родол>уба, сел>ака, радника,
поштене интелигенщф, омладинаца града и села, Kojn су се дигли
на устанак, у борбу против окупатора и н>ихових плаЬеника ... 1 Ми
смо водили OBaj рат без потребних средстава, углавном на терет нашег
малог чов)ека, сел>ака и радника ... 2 Сел>аци, радници и поштена
интeлигeнциja, то су три фактора, три HajBa>KHnja фактора у Hauioj
зелиьи, Kojn су гаранщф да ми можемо градити нашу земл>у3 ..."
То je оно што je надахнуло и нашег народног песника да CBojnM
стиховима овековечи радника и сел>ака као борце и носиоце наше на-
родне револущф и сощфлистичке изградае. Спонтаним стиховима
о )унаштву, страданьу и самопрегору радништва и сел>аштва у припре-
машу, подизан>у и Boíje&y народноослободилачке борбе и револущф,
наш народни лесник револуционар изразио je ову специфичност.
Као непосредан одраз наше револуци)е и изграднье, и наше народне
песме о радном народу града и села су део револуционарног enoja нашег
савременог народног певавьа у коме песме, како je то у науци веН истак-
нуто, CBojHM специфичним садржа)ем, обликом и стилом одражава)у
деловито саму динамичку структуру наше народноослободилачке борбе,
револуци)е и изградае нове соци)алистичке JyroaiaBHje.4 Овакву цело-
виту перспективу динамичке структуре нашег народног револуцио
нарног певаньа, и у ньему и певан>а о радничко) класи и сел>аштву, могао
je да пружи само )едан целовит анкетни пресек нашег савременог на
родног певан>а, KojHM управо располаже Фолклорно одел>ен>е Етно-
графског института Српске академи)е наука.5 Jep, досада об)авл>ене
1 JocHn Броз Тито, Борба за ослобо/>ен>е JyzocAoeuje 1941 —1945, 1, 1947, стр. 111.
* ibid. I, стр. 72.
3 ibid. I, стр. 51.
* Др Душан Недел>ковиЬ, Прилог йроучавапу законишосши развишка нашег
народног йеванм у Периоду Народне револуцце, ослободилачког pama и изградн>е соци-
}алисшичке Jyzoc/iaeuje, „Зборник радова САН" LVIII, Етнографски институт кн.. 3,
стр. 47.
» op. cit.
50 Видосава НиколиН
збирке песама из народноослободилачке борбе и соци)алистичке изградше

пружа)у само фрагментарне и несистематске податке за ову врсту друштве-
HOHCTopHjcKe и етнопсихолошке анализе ових песама према карактери-
стичним дога^има и моментима, као и битним фазама наше револуцио-
нарне прошлости, у KojHMa je наш народни песник уочио и опевао измену
осталог, улогу радничке класе и радног сел>аштва у победи наше рево-
луци]е. Према томе, анализа ових песама обухватиЬе неколико целина:
1) песме бу!)ен.а револуционарне и класне свести радника и сиромашног
сельака; 2) песме о револуционарно) активности радничке класе и се-
л>аштва у револуци)и; и, 3) песме о радницима и сел>ацима у соци)али-
стичко) изграднзи.
У годинама уочи наше народне револущ^е, државна власт je за
наш народ значила, по речима друга Моше Пи)аде, „нешто што му
je ту!)е и наметнуто, и н>ено оличеше су били полициски начелници,
пристави, агента и жандарми, . . . официри и чиновници, порезници
и бележници, канцелари)е и хапсане, касарне и логори, батане и не
правда на сваком кораку"6.
Управо овакво стан>е опевао je наш народни песник стиховима,
у KojHMa се веЬ ocehajy клице 6yt)eiba класне свести радног човека града
и села:
Радник ради по киши и блату
Да буржу)у сагради палату . . .
(5280)
Радник слази у морске дубине
Да буржу)у повади рубине . . .
(1574)
И машина ко) у пара креЬс,
Па и она без радника Hehe . . .
(5280)
А на ове — као одраз свести радничке класе о concrBeHoj вредности,
као осеЬанье поноса радника надовезу^у се стихови:
Мила MajKO, и теби je дика,
Што си мене родила радника . . .
(1574)
Експлоатащф сел>аштва, нарочито у Босни, Лици, Далмащ^и,
Македонии, UpHoj Гори и Санцаку, нашла je одраза и у народним
стиховима, пуним огорченна против експлоататорског капиталистичког
ycTpojcTBa:
Селак плугом сво)у земл>у ope,
Jep без земл>е живити не море,
Црне су му жулевите руке,
Jep сви живе од шегове .муке.
А кад буде погача готова —
Да видите кол'ко je лопова:
■ Моша riujafle, Изабрани говори и чланци 1941 — 1947, I, стр. 20, 21.
Радништво и сыьаштво у нашо) народно) песми револущце и изградн>е 5{
Ту се Hafte кралл, (генерала,

Министара, н>ихових жандара,
И попова свакоjane 6oje,
Од н>их тражи од нас свако ceoje . . .
(4965)
У масама радног народа села и града, са бу^еаем класне свести
почшьу да öyjajy и прве клице револуционарних иде)а о стваран>у
jeflHor за^едничког радничког и сел>ачког револуционарног покрета.
Те иде)'е nocejana je револуционарна свеет радника, а прихватило их
je радно сел>аштво, поред осталог и стиховима народног песника:
Сел>аче, друже, докле Кеш тако,
Докле he тебе газити свако?
За кога ореш, за кога cnjeiu?
За кога CBojy крвцу ли)еш?
Ca себе збаци тешке окове,
Па напред борби коja те зове.
(8159)
Развитак иде]е савеза радника и сел>ака у борби за збацивагье
сваког израбл>ивавъа, народни песник je опевао CBojHM спонатним сти
ховима, KojHMa се веК наглашава руководеЬа улога радничке класе у
револуционарном покрету, као ударне, руководеЬе силе:
Радничка je рука jaKa,
Ja4a него у сел>ака.
Он чекиЬем стално ônje,
По лицу му 3Hoj се ли)е.
Он у ватри гвожЬе rpnje
И чекиКем он га ÖHje.
Све алатке што имате,
Од радника доби)ате,
Он их CBojoM руком ствара.
(8456)
Ca све ja4HM буг)ен>ем свести радних маса, ]авлг се у народу све
чешЬа жел>а за устанком у предвечер)е другог светског рата и рево-
луци^е. Ови драматични тренуци инспирисали су стихове jçznror народ-
ног песника из Пл>евал>а:
Па би народ хтео да се буни,
Ал' не яа\у проклети mnnjyHH . . .
За несретне паре и подмиту,
Од господе floönjajy плату.
Epaho Moja, ово je срамота,
За 40BjeKa што ope и копа . . .
Kojn трпи муке свако^аке . . .
То су оне на)више погани,
Правду криви, а неправду брани . . .
(12.975)
Превиран>е и нараскиье напредних снага у граду и на селу уочи
револуци^е OBaj исти народни песник опевао je сликовито у песми о
општинским изборима у jeceH 1937:
За)ечаше пол>а, горе,
Jep се иде на изборе . . .
Два има)у кандидата . . .

КазаЬу ти за Hjnijy,
Он заступа омладину.
КазаКу ти за Стевана,
Кандидат je радикала.
Или) а се свуда шеКе,
За )ерезу листу нсЬе,
А Стеван се мало буни,
Не мож' листу да попуни . . .
Оне ноКи пред изборе,
У Заслапске иша' горе,
Иша' je те агитов'о . . .
Али наду изгубише,
Кад изборе закл>учише . . .
Омладина покрет Kpehe,
Радикале гласат' неЬе . . .
Омладина расте ци)ела,
К'о у брду вита (ела,
А фашисте у племену,
Као смреке у камену . . .
(12.974)
Демонстраци)е уочи peBcwryrmje и рата народни песник je опевао
полетним и снажним стиховима:
Дваес' шестог беше jyHa
Кад крвака изби буна,
Излетеше лави лути,
Сви слободом надахнути,
Избацише летке беле
И у н>има 'вако веле:
— Ми тражимо хлеба, рада.
(8267)
У пререволуционим данима ковало се борбено )единство сел>ака
и радника. Стихови Kojnjvia je народни песник веК опевао oBaj борбени
савез, прерастали су у 6o¡hh поклич:
4yj, радниче, 4yj, сел>аче,
4yj нам миле речи ове,
Тебе TBoja омладина
У редове CBoje зове . . .
Одреши се, обучи се,
Узми пушку, o6yj чизму.
Па кроз цеви свог оруж)а
Проговори: „Смрт фашизму!"
(11.025)
Kosec koso brus i, a íanjica Zanje,
Kmet pravico terja, ali je ne najde.
Naprej V borbo,
Za pravdo in svobodo,
Za pravdo in svobodo,
Slovenskega naroda'.
Радничка класа указала je сел>аштву на прави и (едино сигуран
пут ка слободи:
' Partizanska pesem, Ljubljana 1953, стр. 30.

Радништво в селлштво у нашо) народно) песми револуцще и изграшье 53
О), седаче, брате мио,

Напредан си вазда био,
Ако мислиш вдиьу до1ш,
Мораш новим путем поКи . . .
(12.015)
А та) нови пут био je, по речима друга Тита, носиоца радничког
и народноослободилачког покрета у Haiuoj земл>и „народни фронт,
фронт слободе, борбено )единство радника и сел»ака"8. Управо о томе
лева и народни песник:
А)де селл, а)де роде,
У народни форнт слободе,
Да се браниш од господе,
Од попова манти;аша,
И осталих зеленаша . . .
(5279)'
Oeaj период бу!)ен>а и jaqaaa класне свести, стваранэа борбеног
^единства радника и сел>ака одражен je знатним делом стваран>а на-
родног песника револуционара, сел>ака и радника. Поенту овог раз-
добл>а ньеговог стваралаштва чине управо они стихови Kojn oneeajy
MHoroöpojHe жртве, невиг)ени самопрегор и пожртвованье револуцио
нара радника и сел>ака Kojn су пунили тамнице и падали као жртве свих
ненародних режима у земл>и. Ове песме испевали су „poÖHjanm", рево-
луционари у öpojHHM казаматима широм земгье, почев од „Обзнане"10
па до револуци)е. Оне су стваране и у тамницама исто онако колективно,
као шхо их уотите ствара наш народ и у слободи, певане су за све, и
опевале су патнье и страдан.а свих . Ретко да je Koja од ових песама запи
сана као дело само jeflHor револуционара. У овим песмама народни
песник je потресним, епски снажним стиховима опевао тамнованье,
мученье радника и сел>ака по казаматима MOHapxnje, вьихов неса-
ломл>ив, прекал.ени дух, и веру у коначну победу. У овим песмама
се поминьу сви познати казамати, роби}ашнице и логори упьетачких
режима у прошлости:
У митровском казамату
Лежи )едан пролетер,
Лежао je само зато
Што je борац истине . . .
(2194, 1605, 13.843, 1608)
Зеница je Kyha преголема,
У H>oj има пет стотина соба,
Свака соба по jeanora роба.
yflapajy окове на руке,
Па су, ма)ко ,све то eehe муке.
(690)
CjeTyj, MajKo, сина из малена,
У Тузли je тамница голема,
Од три штока, дуга и широка . . .
(2871)
• Jосип Броз Тито, Изграднм Нове Jyzocjiaeuje, II, 99, 101.
* Народне щесме о борби и изграднм, CapajeBO 1958, стр. 10.
lo Моша ГЬцаде, op. cit. 1941—1947, стр. 276.
TajH, MajKO, сина из малена,

Лепоглава куНа му голема,
Висока je на четири спрата,
У H>oj нема ни сунца ни зрака . . .
Ту су многа увенула лица ... 11
Црна Kyho, у Ливан>ском граду,
Црна куНо, ништа ти не желим,
Него желим да с' из тебе селим . . .
(2309)
Црна Kyho, усред Баша Луке,
Направлена за Hajrope муке . . .
(9954)
Несалолиьиви револуционарни дух радника и сел.ака бораца за
слободу ™je клонуо под ударцима полици)'ске и жандарске силе, Beh je
прерастао у револуционарну снагу. О томе спонтано и топло пева народни
песник из Македонке:
Ти не знаеш, сине,
Прво мое чедо,
На нива родено,
Три дни недоено,
Во Македонка
Нема слободи)а,
Младежта гнилее,
Во темни зандани,
Кога татко ти го
Сине, обеси]'а,
На мене ми рече:
. . . Сина да ми чуваш . . .
Пушка да му купит . . .
1уначки да умре
За Македонииа . . . 11
А из Срби)'е:
Ведра Höh je, казалже се креКу,
Зору чекам, сунце видет' Hehy.
Нити дрхтим, нит' се смрти 6о)им,
Пред душманом ведра чела стоj им . . .
У тамници ме^у четир' зида,
Слике борбе не губе се с вида.
На ногама звече тешки ланци,
Задши поздрав Mojoj crapoj Majim.
(8168)
Ни робован>е по тамницама, ни велике жртве нису угушили бор-
бени поклич радног народа за 6oj за слободу. Ca народним песмама
измешале су се и песме радничког покрета Koje су позивале на рево-
луци^у, устанак. По)авили су се и многи народни препеви „Интерна
ционале" и других масовних песама радничког покрета. У овоме je
управо био одражен борбени савез радника и сел,ака за слободу и соли
дарное наше народне револуци)е и народноослободилачке борбе са
општим радничким и ослободилачким покретом у свету:
11 Народне щесме о борби и изградпи, стр. 7.

18 Од борбаша — народни Песни, Скоще 1947.
Радништво и селлштво у нашо) народно) песми револуци)'е и изградке 55
Устаните ви робови рада,

Далматинци са села и града ... 13
На нозе, презрени и гна^ни,
На нозе poöje од цел свет . . .
На нозе, po6je, лига) се,
Се менува цел свет од темел.
(5534)
У револуционарном заносу у народу су се певале уочи револуцэде
и у току револуци]е по веН створено) традиции, песме о косовским
jyiiaimMa, о слободарским во!)ама устанка и буна, Marajn Гупцу, „слав-
ним зидарима Крушевске републике"14.
Народни песник je у револуционарном и ослободилачком покрету
наших народа видео у Комунистичко) партии „руководеЬу, усмера-
Bajyhy силу" па je о томе и певао, npnflajyhn joj све оне симболе KojH
су везани за раднички покрет и КП код нас и у свету:
Ca истока ру;на зора руди,
Сводим cjajeM радни народ буди.
Радничке се чете С)единиле,
Црвени су бар;ак разавиле,
На öapjaKy звезда петокрила,
Слобода се из н>е разавила,
На Балкану и целоме свету,
ПропеваКе народи у цвету . . .
(11.898)"
Ocehajyhn се снажним под во^ством КП радни народ je певао:
Парти)а je наша )'ака,
Од радника и сел>ака . . .
(10.233)
Да Партита не предводи борбу
Не би народ дочек'о слободу . . .
(6437)
Овако cjeflHBbeHH, радници и сел>аци су дочекали револуци)у и
ослободилачку борбу свесни CBoje снаге, о Kojoj народни песник пева:
Улазимо у 6oj велик
Прекалени као челик ... 18
О другу Титу као руководиоцу радничког покрета и КП „аван
гарде пролетариата" и во!)и народноослободилачке борбе, о )единству
радних маса града и села, КП и друга Тита, кроз читаво ово предрево-
луционарно стваралаштво нашег народног песника, као и у току народно
ослободилачке борбе, проткани су стихови спонтани, полетни и пуни
револуционарне снаге:
" Др Душан НеделковиЬ, op. cit. стр. 47.

14 ibid. стр. 46; Од борбаша — народни йесни . . . , стр. 61 ; Народне щесме о борби
и изграднм . . . , стр. 25, 27.
15 Народне щесме о борби и изграднм . . . , стр. 57.
»• Лирске народне щесме, Загреб 1953, стр. 215.
56 Видосава НиколиИ
Наш je Тито >унак од старине,

Он се би)е против „Осовине".
Ca н>им иде правда и слобода,
Он je во1)а раднога народа ... 17
Маршал Тито сив je соко,
Раширио крила од Триглава,
Од Триглава па до Ъев1)елще,
Од Кладова до 1адранског мора,
Од Тимока па до реке Саве . . .
yjeflHHH 6pahy зава^ену,
Што их клети звери завадише,
И на разне муке их ставл>аше,
Намучише }адну ситоршьу,
Намучише па je уништише . . .
(5252)
Овако идещо и ceojoM песмом припремтьен радни народ града
и села дочекао je слом буржоаске монархи)е, изда)у монархофаши-
стичке владе и на^зад — фашистичке окупаторе 1941. Ови судбоносни
дога!)ащ испунили су нове странице наше народне песмарице. О томе
како je радни народ града и села дочекао окупатора, опевао je наш
народни песник у класичном епском десетерцу, као и сваки пресудан
flpratjaj наше националне историке:
У 'шьаду левею} стотини
Четрдесет и прво) години . . .
Усред лета и сунчева cjaja,
Подиже се поро&ьена paja,
Због изда)е правде и истине.
Монархи)а са крал>ем на челу,
Показала изда)у на делу . . .
(2479)
А сва влада и сви генерали,
Хитлеру су часну pnje4 дали,
Да he предат од државе юъуче . . .
По селима и по градовима,
Отпочеше крвави покол>и . . .
Ал' je народ жул>евитих длана,
Против таквог устануо плана.
Уста народ, jep му беше jacHO,
Ал' се беше одбранити касно . . .
(1015)
IlpHXBaTajyhH позив КП и руководства НОБ-е у борбу против
окупатора и свих оних Kojn су ce joui колебали или су сматрали да joui
„HHje време" за борбу, народ се сврставао у 6ojHe редове са борбеним
покличом :
Oj, радници, браЬо, и сел>аци,
Узми пушку, тешки оков збаци.
Не oryuiajTe ко)и кажу „рано",
Шта су они ми то добро знамо.
То су старе фашистичке слуге,
Удри и н>их, сад ти нема друге!
Они су ти крвцу исцрпили,
Док смо ньима у рукама били . . .
(12014)
11 Народне щесме о борби и изградли . . . , стр. 51.
Радништво и сел>аштво у нашо) народно) песми револущче и изгратье 57
Ca оваквом борбеном, револуционарном свешЬу радне масе града

и села ушле су у)един>ене у крваве OKpmaje народноослободилачке
борбе, збиле су CBoje редове да дочека}у непри)ател>а. „Црвена BojcKa",
арми)а радника и сел>ака, како je вародви песник назива у сводим сти-
ховима, била je решена на борбу са непри)ател>ем на живот и смрт:
Од Грмеча до Pycnje,
Све буси)а до öycnje,
И све човек до човека,
Црвена га во) ска чека.
(10372)
Отпочела je славна enoneja народних устанака, крвавих Henpnja-
тел>ских офанзива, концентрационих логора и прогона у Kojiwia je
голоруки радни народ града и села дао беспримерне жртве:
Усред лета о Петрову дану, '
Цио народ уста у одбрану.
Загрм)еше пушке и топови,
Чу се ри)еч: Напред соколови!
Без оружja и без мунищце,
Радни народ туче изда)ице . . .
(1015)
. . . Швапске хорде навалите црне,
Нашу земл>у да окупира)у,
Радном свету да живет' не p&jy . . .
Пале села, гоьачка)у градове,
YÖHjajy синове наjболе . . •.
Руше села и пале фабрике,
YÖHjajy на)бол>е раднике . . .
Што побише л>уде по селима,
То he народ памтити вековима . . .
(1015)
Из дана у дан ницала су све öpojimja упоришта народноослобо-
дилачког покрета, чи]и су редови били саставл>ени:
Од )унака жул>евитих шака,
Ca мегдана храбрих партизана.
(12073)
Ca све ja4HM отпором, ницала су jyHaiiiTBa, ницале нове песме
о бо)евима и )унаштвилта. А истовремено су ницали и низали се све
öpojmijH фашистички концентрациони логори, из Kojnx су, као öyjnna,
наста]але песме о страдашима радничке и селлчке омладине:
Ja сам мали poönjani,
Трпим тешке муке,
Видите ли како су ми
Завезане руке?
Смрт презирем, 3HajTe,
Jep то ниje ништа.
Ja сам в)ерни чувар
Ceojera опъишта . . .
nopynyjeM оцу, Majnn,
Нека добро знаду,
Да сам доп'о у таоце,
Нек нема)у наду . . .
(5259)
■
58 Видосава Николик
Радничка класа наше земл>е дала je CBoj посебан, велики и дра-

гоцен допринос у стваран>у наше народноослободилачке BojcKe, у фор-
мирашу jединица саставл>ених од радника пролетера. О снази ових
ударних борбених снага у нашо) Револуци)'и народни песник, револу-
ционар и борац, испевао je стихове, Kojn су проносили н>ихову славу
кроз поробл>ене и ослобо^ене наше KpajeBe, и предавао у наслеге поко-
л>ен>има за 4njy су се слободу борили пролетери:
Расте снага, расте Bjepa,
Расте boj ска пролетера,
Млади борци к 'о да ничу,
Под црвен се бардак стичу ... 18
Пролетери земле ове,
Зби)Э)мо се у редове,
36Hjajiwo се друг до друга,
Ова борба ни)е дуга . . .
(2597)
JeflHa за другом у Револуци)и стварале су се пролетерске )единице.
У свим крвавим npoöojnMa, кроз ватру Револуци)е и устанка, свуда
су стизале да униште и одби)у непри)ател>а, и ношене снагом cbojhx
радника бораца
„Све бораца бирани)ех,
Пролетера paifaeHHjex,"1"
борбене пролетерске )единице постале су симбол снаге наше револуци]е
и народноослободилачке борбе:
У борби су први били
За сво) народ крвцу лили ... 80
Какви су борци били пролетери у борбама описао je народни
песник спонтаним и снажним стиховима:
Пада) кишо, крв опери
Куд пролазе пролетери.
Куд пролази пролетерска,
Ци)ела се земл^а треска . . .
(9594)
Куд пролазе млади пролетери
Не nocToje жице ни бункери.
Жице секу а бункере руше,
И фашисте XBarajy за гуше . . .
(6262)
Долазак пролетерских jeflHHHu.a у ослобо^ене области имао je
велики знача) у подизашу морала и борбености у народу, а посебно
у погледу оживл>аван>а револуционарног преваспитавагьа омладине
градова и села. Колики je био углед ових ударних )единица Haj6oa»e
нам говоре топли и пуни л>убави и поверен,а стихови Koje je о проле-
терима испевао народ:
18 KpajutuKe борбене щесме, Баша Лука 1959, стр. 42.
19 Народне щесме о борби и изградн>и, стр. 58.
20 Ibid. стр. 58.
Радништво и cejbaiiiTBO у нашо) народно) песми револуци)е и изградн>е 59
К'о облаци изнад горе,

К'о три CHHjera изнад öpnjera,
Ъердан сунца и бисера,
Силна воj ска пролетера."
Е како нам полазисте у те чете
У те чете пролетерске!
Ми ce jaflHe не могосмо
Нагледати те л>епоте,
И момачке и )уначке ..."
Oj, босанске вите )еле,
MyeajTe нам пролетере,
И од сунца и од кише,
Од бацача noHajBHuie . . .
(4345)
Златиборе, шири ceoje )еле,
Па прихвати младе пролетере . . .
(10.059)
Пролетерске )единице су дизале дух и бодриле на борбу народ
свуда куда су пролазиле, привлачеЬи у cBoje редове нарочито радну
омладину.
Мила MajKO, спрема) мени торбу,
Пролетери зову ме у борбу . . .
(6435)
Другарице хащ'мо у планину
Гд)е 'но млади пролетери гину ..."
noKpajHHe су се поносиле и такмичиле пролетерским )единицама:
MajKO, Лико ево ти синова,
И на н>има радничких знакова . . .
(2430)
Лика нам je покра)ина мала,
Ал' nai m uno пролетера дала.
(5697)
Oj, KpajnHO, кажу да си мала,
Ал' си доста пролетера дала . . .
(5505)
Козара je, о великог чуда,
Пролетере разбацала свуда . . .
(2249)
Далмащцо, ти си земл>а мала,
Ал' си доста пролетера дала . . .
(195)
Шта се оно преко Срема бели?
— То пролазе млади пролетери . . .
" Ibid. стр. 31.

« Maja BoSkovié—Stuli, Petokraka zoilo si crvena, Zagreb 1959, стр. 21.
** Народне üjeCMC о борби и изградаи, стр. 31.
Стваран>е пролетерских (единица тесно je везано за друга Тита,

врховног заповедника НОВ и I10J у току рата, па га за име пролетер
ских )единица везу je и народни певач у CBojnM стиховима:
Пролетери благо ли je ваша
Кад друг Тито команду) е вама . .
(9700)
Пролетери то je BojcKa фина,
Кад друг Тито команду)е н>има . . .
(10479)
Иде Тито, води пролетере,
CjeflHH>yje нациje и вере . . .
(133)
1единство наших народа народни песник je везао за личност друга
Тита, imejHor руководиоца радничке класе и KI1J, руководеНе и ударне
снаге наше народне револущф.
Кроз вихор револущф и крваве oKpiuaje непри)ател>ских офанзива
израстали су наши народни xepojn из редова радника и сел>ака бораца
револуционара:
Од обичних радника, сетьака,
CTBapajy се ликови )унака . . .
Води Тито све другове CBoje.
Сваким даном нове борце öpoje.
Голих шака узеше пушака,
Удара) у на влакове пуне,
На бункере, жел>езничке пруте,
Cbojhm д)елом научише друге,
Како вал>а бранит' домовину . . . **
Као резултат револуционарне борбе радног народа никли су и
оформили су ce joui у првим устаничким данима на ослобо^еним тери-
TopnjaMa и први органи народне власти. ЬЬихови носиоци били су рад
иици и сел>аци. Народни песник, борац и револуционар, као хроничар
револуционарних florarjaja, испевао je таког)е (езгровите и полетне
стихове о там првим нашим истински народним органима власти :
Настали су нови дани,
На власт дошли партизани.
Joui никада таквих л>уди —
Пред народом све се суди.
Ал' од рала и мотике,
Све wiajy одборнике.
Ca н>има се дичи Тито,
Jepöo нико Hehe мито.
Похабане у н>их груди, <
Ал' поштени то су л>уди.
Не суди се ту по роби,
Ни по nyHoj, друже, торби,
Beh по оном што се збило . . .
А да буде право свима,
Свако село Одбор има ..."
" Ibid. стр. 24.
** Савременс народне щесме, стр. 91.
Радништво и сел>аштво у нашо) народно) песми револущце и изграшье 61
Тако се у пламену револуци)е и ослободилачке борбе исковао

неразрушиви савез радника и сел>ака, ко>и je наше народе довео до
слободе. Ни сва страдааа, ни све жртве Koje je радни народ села и града
поднео у неравно) борби са ja4HM и надмоЬни)им непри)ател>ем, нису
у вьему могли да сломе дух и жел>у за слободом. У CBojoj борби истра-
]али су до Kpaja, до коначне победе. О овоме говоре и ови ретко изра-
зити стихови Koje je испевала мати погинулог борца пролетера :
Пуче пушка издащичка,
Погоди ми )'единика,
Усред чела )уначкога,
У свщезду петокраку.
Прште чело начетверо,
Ал' не прште петокрака,
Но се пуста pacjajnna,
Сву нам земл>у обас)ала . . . 26
А после рата и револущ^е гледауЬи разорену земл>у, порушене
домове, пустош Kojy je за собом оставио непри)ател> после рата за осло-
бог)енъе, народни песник je дубоко ocehajHO изразио у cbo¡hm стиховима
сву тежину дужности радног сел>аштва и радника у првим годинама
изграднье и обнове:
Босно Moja похарана,
Земгьо Moja неорана,
Четир' л>ета неси)ана,
Kyho Moja без зидова,
Стара ма)ко без синова . . .
Место 6pahe и сестара
Слобода ме разговара . . .
(5236)"
И не жалеЬи за губицима и жртвама, народ се прихватио рада:
И наше се очи отворите,
Руке наше рада се латише ..."
Свестан да he га н>егов вог)а у револуци)и, друг Тито, повести
и у изградн,и соци)ализма, радни народ се са полетом прихватио тешких
задатака изградн=е слободне соци)алистичке домовине:
Друже Тито, наш соколе сиви,
П)евамо ти, радеЬи на киви.
Разви) крила, наш соколе сиви,
Радни народ у слободи живи . . . г*
ПреносеЬи поруке радном народу за изградау домовине, Koje je

упутило руководство нове соци)алистичке JyrociiaBHje, народни песник
овако поново истиче чврсти револуционарни савез радника и сел>ака
у con,HjamicTH4Koj изграднзи:
" Народне щесме о борби и изградли, стр. 81.

" Ibid. стр. 135.
и Савремене народне щесме, стр. 247.
op. cit.
4yj народе и пол>а и гора,

Шта се прво подузети мора:
Ти радниче напоритог нова,
На теби je сва обнова ова.
Да приступит сводим задацима,
И израдиш алат сел>ацима,
Да изградиш пруге и мостове,
Авионе, кола и котлове,
Да подигнеш фабрике изнова,
И да сманэиш што више трошкова . . .
Израдите што више машина,
За машине има сировина.
Ти сел.аче употреби снаге,
И обради наше н>иве драге,
Умножите стоку и живину,
Индустрии flajTe сировину.
Нек те зора на ььиви затече,
Жул.евима богатство се тече ... 30
Ca истом високом класном свешЬу са koj'om je дизао револуиэду
и водио народноослободилачку борбу радни народ je пришао изградньи
слободне сощ^алистичке cBoje домовине:
Рудник Голеш пун си бела злата,
Све радничких крампа и лопата,
Све радничких крампа и чекиКа,
У рукама Титових младиКа . . .
(11.006)
Творнице нам на све стране ничу,
Радни л>уди са свих страна кличу,
Радном свету отворена врата,
Jep буржу|ских нестаде магната . . .
Пет година напреднога плана,
Наша земл>а подиК' he се сама.
ДиКи he се тешка индустри)а . . .
Ископават наше рудно благо,
Што туМинска хт)ела су господа . . .
]абланицо и хидроцентрало,
Теби доЬе велико и мало.
Техничара и инжешера,
Све по избор )унака минера,
Ударника на д)елу радника,
И се.ьака тврйих од челика ... 31
И у соци)алистичко) изградаи, као и у борби, неразрушиво jeflHH-
ство сел.ака и радника коначно je у народно) песми трудбеника и града
и села под}еднако, просто и кратко радником назвало:
Слободан радник и града и села,
Живот сад нови cTBapajy . . .
(5704)
У нашем савременом народном поетском стваралаштву народне
песме о радничко) класи и радном сел>аштву заузима)у знача)но место.
Оне по CBojoj садржини и форми и динамичко) структури нашег савре-
меног народног певааа одражава)у процес савеза и стапаньа радника
»° Ibid. стр. 263.
31 Народне щесме о борби и изградн,и, стр. 177.
Радништво и селаштво у нашо) народно) песми револуци)'е и изградн>е 63
града и села. У н>има су одражене све три етапе нашег револуционарног

друштвеноистори)ског преокрета: етапа ницавьа и борбеног распламса-
вавьа и организованна општенародног устанка и револущф, ослободи-
лачки рат и изградвъа соци)'алистичке Jyгocлaвиje.
Певане веЬином у десетерцу или осмерцу, у дужим или краЬим
епским или лирским песмама, и у двостиховима, ове народне песме
су понеле и све специфичне одлике нашег савременог народног рево-
луционарног певан>а уопште. Опева)уЬи догаг)а)е из наше HajHOBHje
историке онако како су они текли, ове песме су показале колико je живи
и традиционални дух нашег народног певан=а дубоко активан и ствара-
лачки и у HajHOBHjeM раздобл>у нашег народног поетског стваран>а.
LA CLASSE OUVRIÈRE ET LA PAYSANNERIE DANS LE CHANT

POPULAIRE DE LA RÉVOLUTION ET DE L'ÉDIFICATION
L'auteur suit dans son étude le processus de l'établissement tout
d'abord de l'alliance de plus en plus profonde et ensuite de l'union de
plus en plus parfaite de la classe ouvrière et de la paysannerie au cours
de la révolution et de l'édification socialiste de Yougoslavie, tel qu'il est
exprimé très richement dans les chants populaires qui ont suivi de pré
les événements de l'époque qui a précédé la révolution, ainsi que ceux
qui caractérisent la révolution et l'édification socialiste de Yougoslavie.
Par là il montre que de ce côté aussi la structure dynamique de l'évo
lution créatrice du chant populaire révolutionnaire yougoslave d'aujourd'hui
est bien adéquate à celle de la métamorphose historique et sociale qui
est en cours.
ДЕСАНКА НИКОЛИЪ
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАН>У КАПЕ И ОЗНАКЕ У НАРОДНО-

ОСЛОБОДИЛАЧК01 БОРБИ
У комплексу новина Koje je са собом донела револущ^а народа
JyrocnaBHje 1941, посебно у изгледу н>ених учесника Tj. шихове одеЬе,
на)важни)е место заузима)у капе револуционара и припадника народно-
ослободилачке борбе, jep представл>а)у спол>ни матери]ални израз самог
карактера и pa3Boja те борбе.
Потсетимо читаоца да ово ни)е први пут у истори)и наших народа,
веп да je капа и у ранним бунама и устанцима од XVIII до XX века
служила као знаменье борбе1 . Из тога се види континуитет наше борбене
традищ^'е и у овом конкретном cny4ajy, jep се ньоме наj виднее истиче
припадност ньеног носиоца (етничка, соци)ална, политичка итд).
О капи у револущ^и и народноослободилачком рату, колико
je нама познато, писано je посебно само на jeflHOM месту2. Ме1)утим
шен знача j у ширем смислу, распростран>ен>е, а и câM pa3Boj су остали
да буду noTnyHHje обухваЬени.
Овом приликом Немо покушати углавном на основу )едног дела
фотографи)а Kojn нам je био приступачан, да капу у револущ^и и на
родноослободилачком рату посматрамо с обзиром на три фазе н>еног
развитка :
1 . КоришЬен>е наслег}ених капа из народа, као резултат припрема
за Устанак 1941. и прве фазе револуци)е;
1. Проф. Душан ПоповиК говореНи о одевавъу хащука у нашо) земл>и, Koje je

вьрнрало у разним кра)евима, напомик>е тзв. „ха)дучку капу", као спецщално xaj-
дучко обележ)е. По облику je била слична Behoj шубари, Tj. врсти калпака често са
киЬанком, Kojy су xajflyuH имали права да ставе по )едну сваке године и то од сребрне
срме, што je претставллло прави „ха}дучки oÖH4aj" — Душан ПоповиЬ, О xajdyuuMa,
Београд 1931, стр. 147, 148, 149.
Слично се може реНи и за капу „заврату" —завратка, Koja се до Херцеговачког
устанка 1875. године Huje масовно носила у том Kpajy, а преношена у току Устанка из
Црне Горе постала je у неку руку део устаничког одеваша. — Desanka Nikolié
Srilog proulavanju opreme i snabdevanja и Hercegovalkom ustanku 1875— 76, „Vesnik
Vojnog muzeja", sv. 2, Beograd 1955, стр. 161.
Устанички карактер македонске капе из времена Илиндена 1903, а специ-
la.nio револуционарни знак: слобода или смрш, Kojn je био нашивен на предаем
делу капе naj6on>e yK83yje да je ова капа била знамен>е борбе, док je теже говорити о
унифицираж^' ношнъи из овог периода на 4HTaBoj територи}и Македонке на Kojoj
се распростирао Устанак. — Десанка НиколиЬ, Прилог йроучавалу ношуье у Илинден-
ском устанку (у штампи).
1 Dobrila Juric-Keravica, Каре i oznake na kapaina и Narodnooslobodilaíkom
ratu, „Vesnik Vojnog muzeja", 5, св. 2, Beograd 1958, стр. 163— 178.
Зборник радова Етнографског института САН юъ. 4 5
66 Десанка НиколиК
2. IlojaBa нових вощичких капа и н»ихова примела у народно-

ослободилачко) борби, везаних за ширен>е Устанка и период партизанских
одреда и бригада;
3 . IlojaBa и примена капе народноослободилачке борбе („титовка")
као одраз развитка борбе, те и организационо чвршКих вощих форма-
Hiija (дивизи)е, корпуси), oöyxBaTajyhn завршну фазу народноосло-
бодилачког рата, као и послератни период.
I
Приказ капе у револуци|и и народноослободилачко)' борби долази
пре свега у склопу приказа опште шароликости одеваньа устаника.
Различит соци)ални састав устаника: припадници радничке класе и
сеоског становништа cnojeHH у )единствено) борби са градским станов-
ништвом, давао им je je веома разнолик спол>ни изглед. Свако je пошао
у борбу у одеЬи у Kojoj се затекао. Ca друге стране, у условима парти-
занског ратован>а, снабдеваше бораца одеЬом заснивало се на специ
фичном начину сабирних anniija и заплене.3 Мада су знатну помоЬ за
ову сврху пружале Партизанске i<poja4Ke радионице,4 ипак ce о jeflHo-
образно) одеки, па и (единственом типу капе за све Kpajeee JyrocnaBHje
и читав период народноослободилачке борбе не може говорите.
Расположиви илустративни матери jan, као и усмени искази уче-
сника, yKa3yjy да су, нарочито почетком Устанка 1941. капе ревлоуцио-
нара и првих припадника партизанских група биле различите према
HbHXOBoj paHHjoj употреби, а и према ново насталим околностима борбе.
Пре свега више примера говоре о употреби шешира код (едног
дела градског становништва.5
Специ)ална je била карактеристична употреба качкета и то више
врста, памучних и кожних са крзненим додацима за уши. JeflaH примерак
овог типа кожног качкета чува се и у BojHOM Mysejy JHA, кога je носио
првоборац Никица КнежевиЬ приликом дизан>а Устанка у Саниаку
)ула 1941. Мноштво фотографи)а из устаничких дана 1941, а и нешто
KacHHje, говоре о широко) употреби качкета и то нарочито код командног
и партиског кадра.6 Ова капа, од pamije ознака класе радника и пролете-
pnjaTa, нашла je у револущ^и сво)"е право место као спол»на ознака основ-
них хтен>а борбе за национално и соци)ално ослобо!)ен>е.
5 „Вести", Музе) устанка 1941 , Титово Ужице 1961 , стр. 12.
4 Dobrila Juric, Prilog proulavanju krojaikih radionica и Narodnooslobodilaíkom
ratu и Hrvatskoj, „Vesnik Vojnog muzeja," 2, Beograd 1957, стр. 310—322.
5 ВеЬи 6poj фотографи)а, а и изкази учесника ynyhyjy на то да су многи пошли
у народноослободилачку борбу у шеширима. Из касни)ег периода еклатантан пример
je и Владимир Назор.
• Ова врста покривача за главу имала je богату примсну не само почетком
Устанка, него и читавим током народноослободилачког рата, а захватао je готово
читаву землзу. Неки примери: Црна Гора, Бока Которска (OpjeHCKn батал,он)-по
саопштен.у пуковника Мирка МатковиЬа, Kojn je 1941. године био командант овог
батал.она; Босанска Красина ((poTorpacpnja групе партизана на Козари 1941, Фото
архива BojHor Myeeja, инв. бр. 3851/4; Фотографи)е Веселина Маслеше у Далмаци)и
1942, Фотоархива BojHor My3eja, инв. бр. 1264/11; партизани у Срему 1943, Фото
архива BojHor My3eja, инв. бр. 7451; Партизани у Срему 1943, Фотоархива BojHor
музс;а инв. бр. 1264/11 и 1248/12 итд.
Прилог проучаван>у капе и ознаке у народноослободнлачко) борби 67
Што се тиче сеоских маса у Устанку, употребл>авале су капе свога

Kpaja, што je остало, мада у маи>о) мери, и до Kpaja рата. Мала, црвена
капа Лике и Цетинске KpajnHe, „заврата" Црне Горе и Херцеговине,
„шкрллк" Хрватске и Славошф и др. биле су у широко] употреби код
бораца партизанских (единица, Koje су у почетку биле локалног 3Ha4aja.
Найме, за бол>е схватавъе спонтане широке употребе народних капа 194! .
за веЬи део земл>е, важна je чшьеница о Taflainiboj организации устаничке
Сл. 1. Капа — „шкрл>ак" — устаник 1941, село Плоча, Хрватска*
BojcKe, коja je имала за основу сеоске чете стваране готово у сваком селу
са бираним командиром, откуда и назив „народна во j ска". 7 Ова воj ска
je, у почетку бра*неКи само ceoja села и куЬе, и одеЬом била углавном
снабдевена „о свом круху и руху". Зато je напр. и снимлзени сел>ак-
устаник из села Плоче (Хрватска) са рогулюм у руци као оруж)ем за
борбу, уз CBoje народно одело носио и „шкрл>ак" на глави. (сл. 1).
' Херцеговина у Народноослободилачко] борби, Требшье 1961, стр. 35.

* Све фотографи)е у тексту су из фото-архива BojHor музе)а JHA.
Мег}утим не може се реЬи да народне, сеоске капе Hecrajy тако брзо и

у свим кра)'евима. Тако на пример ново придошли партизаня током
народноослободилачке борбе при ступаау у )единице долазе у cbo¡hm
3aBH4ajHHM калама, као што je био случа) и у околини Син>а (Цетинска
кра]"ина) 1943. 8 Исто тако веЬ формиране плевалске )единице 1942.
приказане су на фотографи|ама у народним капама свога Kpaja.9 ]ецну
црногорску капу Koja je од првих дана устанка у UpHoj Гори до Kpaja
рата прошла са CBojHM носиоцем V непри)ател>ску офанзиву и борбу
код CyTjecKe, налазимо у збирци BojHor музеja JHA.
JenHa, по употреби у вейем делу земл>е, HajpaiuHpemija капа, Koja
je устаницима прешла из BojcKe крал>евине JyrocnaBHje, а и из народа
(где представлю део народне нопнье) била je пикача. HajBmue je била
распространена у Cpönjn (ужа Cpönja, Санцак, Срем итд), обухвата)уКи
на пример и партизане ^бланице, где се задржала готово до Kpaja
рата,10 Шумадо^у, дал>е санцачку бригаду на путу кроз Босну,11 допревши
и до Срема 1943. 12 Носила се добрим делом и у LÏpHoj Гори, што налазимо
и на фотографи)ама црногорских )единица (IV црногорска бригада 1942.
и 1943, на терену Црне Горе, аиу Босни. код Jajua).13 1Ьу су носили и
KpajmuKH партизани у Босни, а и партизани у другим KpajeBHMa.14 Ме-
г}утим н>ен се опсег сужавао идуНи према XpeaTCKoj и Словении, jep се
тамо HHje у народу употребл>авала пре II светског рата. У кра)'евима где
се више носила била je веома популарна ме^у борцима, што je народ и
у песми опевао. Ево jeflHor примера из села Кра}чиновиЬа код IIpHÖoja:
Партизане, ко ти ша)ку скро)и
Те ти тако над очима сто)и.
или из Црне Траве где се тако!)е помин>е ова капа:
На рамо му пушка златна,
А на главу uiajKa капа.и
У недостатку других покривача главе, ова капа, по свом основном
материалу и Kpojy праве во)ничке капе, а и по наведено} популарности
могла je да послужи cBojoj евреи, те joj се и употреба протеже и временски
и просторно нешто више од других капа у народноослободилачко} борби
народа JyrocnaBHje.
Важно je истаЬи, особито за период припрема за Устанак, као и за
прве фазе народне револуци}е, да се фес, у деловима земл>е где je ста-
• Фотоархив BojHor музе^а, фотографи]'а инв. бр. 725/11.
• Ibid., 6р. 402/9; партизан формираног партизанског одреда у Шарпланини
1943, н си на глави кече са ознаком, Фотоархива BojHor музе)а, фотографика инв.
бр. 1295.
10 Ibid., бр. 1250/9; Jy»CHo Моравски партизански одреду CpönjH 1941. године
тако!)е je био карактеристичан по употреби ша)каче, Фотоархива BojHor My3eja,
фотографи)'а инв. бр. 984/1. ,
11 Ibid., бр. 4046.
» Ibid., бр. 1264/11.
" Ibid., бр. 4014.
14 Ibid., бр. 3960/15.
15 Др Душан Недел>ковиИ, Прилог йроучаван>у законишосши развишка нашег
народног йеваняг у Периоду народне револуцще, ос.юбодилачког раша и изградьье социа
лизма /угослави^е, „Зборник радова САН", кн>. LXVIII, Етнограф. институт кн.. 3,
Београд 1960, стр. 58, 139.
Прилог проучаван>у капе и ознаке у народноослободилачко) борби 69
новништво углавном било муслиманске конфеси)е, као и кече Шип-

тара у Санцаку нису масовно носили ме!)у партизанима. Найме, окупа-
тори су коришЬеньем наследие буржоаске националистичке и верске
нетрпел»ивости у тим кра^евима изазивали мржн>у ме1)у становништвом,
а наведене капе и сами употребовали. Тако су, на пример, у Санцаку
1941 , наредбом сви муслимани носили кече. Ca истог разлога je и девиза
муслиманске реакци)'е уопште тада била : „Ко je муслиман, фес на главу"1*.
Сл. 2. Употреба Феса 1944 год. у Босни — рад Петра Шимаге
Мег)утим, неколико цртежа из касни)ег периода народноослободилачког

рата, Tj. с Kpaja 1943. и у 1944. указу}уда je и фес, мада са ознаком, био
у употреби код партизана, и то код припадника босанске хусин>ске
бригаде17 (сл. 2).
" Данило JayKOBHh, Санцак у НародноослобЬилачком pauiv, „BojHO историски

гласник", Београд 1960, стр. 46.
" Петар Шимага, Партизан из Хусшьске бригаде, 1944, лавир. туш, збирка
Во)'ног музе)а, инв. бр. 168/83.
70 Дссанка НиколиН
Досад реченим ни из далека нисмо исцрпли податке Kojn се односе

на врете каш код партизана. Иако више по)единачни случа)еви, не
треба мимоиЬи на пример употребу шубаре, ко ja се носила у разнил!
деловима зелиъе,18 можда и капе бораца )угословенских добровол>аца
из шпанског граг>анског рата и тако дал>е, што je све зависило од мо-
ментаних услова, a joui више од потпуне слободе личне Kpeaimje и
стваралачке активности како по)единаца, тако и трупа у народно-
ослободилачко) борби. Ово се нарочито огледало у првим фазама на-
родне револущ^е (сл. 3).
Сл. 3. Употреба шубаре са петокраком у Црно) Гори — цртеж

Пива Карамати)евиНа
11 Cp6nja: Пиво КарамакцевиЬ, „Поп Блажо МарковиЬ", портретисанн на

глави има шубару са петокраком звездой и у н>0) уцртан крет; Захум-Мел>ак — 1943,
цртеж тушем, збирка BojHor музе)а, инв. бр. 148/10; Прна Гора: Иван МилутиновиК
на више фотографика je приказан са врстом шубаре на глави, кра)ем 1941. и у 1942 го-
дини; Македони)а: у више делова партизани су током 1942. године нзеили шубаре
(Фотоархива BojHor музе)а, фотографика приказу^е члана Штаба 3 чете партизанског
одреда „Димитар Влахов" 1942, инв. бр. 4/2).
Веома тешко je код свих ових типова капа диференцирати н>ихове

тернтори)алне и етничке границе распространенна, као и да им се да
временско определение и прецизно одреди употреба с обзиром на функ-
ipije №.ихових носилаца. Ме1)утим ако се узме у обзир карактер опште-
народног устанка у }угослави)и и напред наведена слобода изражаван>а
и у капама, онда je jacHa и н>ихова разноврсност (сл. 4).
Сл. 4. Више типова капа код бораца I кращшке бригаде и дела

IV црногорске бригаде у тан>у, Босна кра)ем 1942. г.
Нешто се више може реНи о националним капама партизана. Найме,

почетком устанка 1941, оне су на )едно), мада ужо) територи)и биле
типски у)едначени)е. Ово се провлачило и нешто касни)е, као што смо
видели и приликом доласка нових партизана током Устанка, када су
капе бораца joui увек биле и обележ]'е по)единих Kpajeea, чак негде и
до Kpaja рата, код теренских )единица и народне милици)е, Tj. страже
по селима.
Мег)утим, ширешем устанка и новим условима разви)"ене народно-
ослободилачке борбе, са тенденциям ствараша чвршЬих BojHHX целина,
одреда и батальона, а специ)ално nojaBOM пролетерских ]'единица, парти
зани ce oflBajajy од свог ужег тла, те и капе губе cboj ужи етнички ко
лорит. Пре свега долази на удалением теренима до повезиваша и
мег)усобног мешаша разних ]единица у CBojHM дугим маршевима. Ca
друге стране нове друштвене снаге 3axTeeajy у општем склопу и nojaße
нових капа, ко je he бити одраз саме борбе, а по ко)има he се познати н>ен
борац. Значи да je народноослободилачка борба постелено разврата
и саму капу, Koja he претрпети неколико метаморфоза да би се искри-
сталисала у тип опште )угословенске капе народне BojcKe.
II
Све 6ora™ja садржина народне револущ^е (веЬи прилив бораца,
стваран>е слободних територи)а итд. а cneunjanHO као од^ек знача)ног
во)ног саветоваша у Столицама,) наметала je и нове форме KojHMa се
изражавала народноослободилачка борба, те се кра]'ем 194!. и 1942. го-
дини (авл^у и тенденщф за унифицирашем одеЬе партизана, те и капа.
У вези са тим )'авл>а}у се и неки покупки у том правду. Тако je, на
пример, на темел,у старинске народне, округле капе из народа у Црно)
Гори никла иста таква само од во)ничког сукна, Koja се употребл>авала
у недостатку других.19
Као )една епизода у развитку капа у народноослободилачко)
борби може се сматрати и капа „партизанка", названа и „тророга" или
„троЬошка", по свом основном Kpojy, Tj. три не)еднака npeeoja на ropiboj
страни (слика 5)20. Била je углавном вгзана за партизане Хрватске
и Словенце." Прве капе овога типа израг)ивале су се у Загребу и то
углавном од во)ничког сукна. Мег)у првима их je радила и Добрила
Jypnh, тада илегални радник, у i<poja4Koj радионици Дане Мажуран,
у улици Крал»ице Мари je, сада Bpahe КавуриЬа бр. 4. Шивене су и у
оквиру одреда, а и у селима, где су моментано партизани боравили.
Тако су се на пример на Каменском израг)ивале за цео батал>он Марка
ОрешковиЬа, Kojn се ту налазио.22 У недостатку других, ова капа je
брзо ocBojnna и Далмащ^у.23 ВЬено ширеше je интензивни)е у flpyroj
" По саопштеи.у Наде МилутиновиЬ, учеснице народноослободилачког рата

на терену Црне Горе, 1941 — 1944.
20 Службени назив mije дат OBoj капп, настао je спонтано. У Лику, tj . у батал>оп
„Марка ТрбовиКа" продрла je KpajeM 1941. и поч. 1942. године преко V Оперативне
зоне, где су je партизани прозвали „троЬошка". Саопштио Перо Мамула, прво-
борац из села Дрежнице (Огулин), Kojn je у то време био у саставу овог баталона.
" У оквиру Главног штаба партизанских одреда Хрватске, Отмар КреачиН и
Владимир ПоповиЬ, дали су иде)ни нацрт за израду (еднообразне капе за све борце
ослободилачког рата на терену Хрватске, што je прослежено нижим )единицама.
— Dobrila Juric-Keravica, Каре i oznake стр. 169.
22 Danilo Danié Damnjanovic, Krntijali, slavni putevi bataljona Marka Oreü-
koviá, Zagreb 1957, стр. 73.
25 Извод из Дневника Драга ГиздиКа, где се говори о nojaBH и употреби ове
капе у оквиру Солинског одреда (Далмаци)а): „Четвртак 6 новембра. Данас сам добио
прекрасен дар. Другарица ми je дон^ела Партизанску капу „Тророгу". На капи од
тали)анског во)ничког сукна извежена je црвена петокрака зви)езда, а испод н»е
хрватска TpoöojKa. Капа je унщсла радост у сав логор. Због толиког интересовала
МК he се побринути да сви борци Солинског одреда што npnje floönjy „тророгу"
како би и по томе били „прави партизани". — Drago Gizdic, Dalmacija 1941, Zagreb
1957, стр. 391.
Прилог проучаван>у капе и ознаке у народноослибоднлачко) бирби 73
paTHoj години, те je налазимо у Лици ме!)у хрватским )единицама 1942. 24

Доласком партизана из Лике у Дрвар, капу хрватских (единица почели
су да носе и Кра)ишници. Нарочито после додира славонских партизана
са козарачким и иодгрмечким одредима, „партизанка" ce innje и у овом
делу KpajHHe.25 Налазимо je и у Гламочу, а и код |аньева у склопу пле-
вал>ских )единица исте године.20 Пут кретаньа ове капе се може пратити
Сл. 5. Капа — „тророга" Или)е МарковиЬа командира 3. чете

4. бригаде I корпуса, 1942.
и до Словенце у npBoj половини 1942. Почетак нъене употребе на овом
терену поклапа се са датумом успоставл>анъа везе измег)у хрватских и
словеначких партизана.27 Найме, Словении су joj уз ycBajaibe основног
" Фотоархива Во)'ног Myaeja, фотографи)а, инв. бр. 7307.

« Ibid., бр. 4071.
'« Ibid., бр. 4021/9.
17 19. априла 1942. године Штабэзи III групе словеначких одреда дошли су у
контакт са Штабом приморско-горанског НОП одреда. Том приликом je ycBojeH и
основни нацрт ове капе, а узорак je требао да буде послзт свим батал>онима преко
Штаба III групе одреда. — Зборник докумепаша из народноослободилачког paiûa, VII,
том V, кн>. 4, стр. 29.
нацрта, додали сунцобран и наушнице због хладноЬе, те je прилагодили

CBojHM потребама. Дали су joj име „триглавка". Преко словеначких
партизана ова капа je доспела и итали)анским партизанима, ko¡h су, на
пример, у Горском Котару, прелазивши из окупираних области у парти
зански одред Марка ТрбовиЬа, ставл>али на главе нове Партизанске
капе.28 Ову капу су носиле и морнаричке десетине, док нису добиле
праве морнаричке капе.29 Колико je ова капа била )една од фаза у раз-
витку капе уопште у народноослободилачко) борби, cnemijanHO везана
за поменуте Kpajeee видимо по томе што je )едном одлуком од 19. априла
1943. године на територи)и Хрватске требала да стави ван употребе
све до тада употребл^аване покриваче за главу. Ово ce cneuHjajiHO одно-
сило на мараме (рубци) и на шешире30 (сл. 6).
Сл. 6. Капа тророга Партизанске трупе, село Диво, ГоспиК 1941.
Као што смо видели капа „партизанка" je подмиривала потребе

jeflHor дела партизанских )единица, али oöyxBaTajyhn HajBHiue борце
Хрватске и Словенце и то KpajeM 1941. и у 1942. години, она je и вре-
менски и просторно имала локално обеление. HMajyhn у виду илустра-
тивне доказе уверавамо се да се у централним (Босна и Херцеговина,
као и део Црне Горе), источним (Срби)а у ширем смислу) и )угоисточним
" Саопштио Перо Мамула из села Дрежнице (Огулин).

" По речима п. пуковника Раде Вурдел»е из Карлобага (Хрватско примор)е),
учесника народноослободилачке борбе на терену Велебита 1941 — 1943.
30 Dobrila Juric-Keravica, Каре i ozrtake, стр 172 (цитира докуменат ко)и се
налази у VII, бр. пер. 1 —3, к. 892).
Прилог проучаван>у кап г и ознаке у народноослободилачко) борби 75
(Македонка) деловима зелиье )авл>ала углавном у по)'единачтш слу-

4ajeBHMa. Самим тим она ни je могла да постане свеобухватна капа je-
диница ослободилачког рата, те ни опште знамеше )угослованских
партизана. Ме^утим, као jeflHa од матери) алних творевина многих на-
CTojaiba за унифицирашем капа у народноослободилачко) борби спе-
ци)ално везана за н>ене прве фазе, могли би je сматрати за знатни по-
Kvmaj на том пол>у, када je за)едничка карактеристика свих капа уче-
сника ослободилачког рата joui увек била разноврсност.
Сл. 7. Друг Тито у Млиништу VIII 1942.
III
Датьим развитком борбе веК ce у II половини 1942. }авл>а тежша
за покривачем главе, Kojn he бити одраз све чвршЬег борбеног (един
ства народа. Дотадаипьа разноврсност у том погледу законито je усло-
вила ра!)ан>е )'едног за)едничког и )единственог обелемф, Kojn се огледао
и у новом типу капе.
Тако век исте године у Гламочу, где се тада налазио и Врховни

штаб, друг Тито joj je дао скицу за све регуларне )'единице. Као узор
му je послужио paHHjn облик пикаче, претрпевши промене на темену,
Koje je у OBoj HOBoj варианта сужено и прошивено са три уздужна
шава.31 Иако joj службени назив Hnje дат, добила je и она име спонтано,
одражава)уЬи приврженост човеку Kojn je био на челу народне борбе,
a Kojn jy je мег)у првима и пронео, што зашъучу)емо по фотографи)ама
въеговог боравка у Босни (Млиниште), август 1942.3* (сл. 7).
Важно je нагласити, да je и „титовка" претрпела метаморфозе док
ни)'е добила коначни облик плитке капе, Koja се носила мало косо на
глави, a meflajyhn са предвъе стране, деловала благо троугласто. Од
н>ене прве употребе CKpaja 1942. године, све готово до 1944, наслуку)емо
да се постепено стварала на Taj начин што се често личном интерпрета-
nnjoM самог носиоца ша)кача сужавала на горшем делу, и то на разне
начине. По jeflHoj фотографии закл>учу}емо да су борци спа)али н>ене
бочне стране, чак само на (едном месту, да би, колико толико, добили
жел>ени, тада популарни облик „титовке".38 На oeaj начин je постлала
плиКа. Поставл>ала се, опет по личном укусу, више накриво над челом.
Вероватно ни само npeKpajaae од старих пикача HHje увек потпуно
успевало, а не треба изгубити из вида ни инициативу онога, Kojn jy je
Kpojno од новог комада.34 Тако je, бар судеЬи по фотограф^ама, за чи-
таву годину дана н>еног развитка, често тешко установит да ли се ради
о „титовки" или о пикачи, или свакако о H>HXOBoj прелазно) форми. У
оваквом облику je налазимо ме^у првима код омладинских делегата II
Пролетерске бригаде пред полазак за БихаЬ на Конгрес омладине
1942. године,35 а у исто време и у оквиру вода 3. чете I црногорског ба
тальона I Пролетерске бригаде.38 СледеЬе године je въена употреба ма-
coBHHja; и не налазимо je само у Босни, веЬ и како се одатле зракасто
шири у све KpajeBe.37 Прихватале су je и друге националности у оквиру
народноослободилачке борбе, као што je био cny4aj и са чехословачком
ударном бригадом „JaH Жишка", Koja се 1943. године налазила на терену
Пакраца38 (сл. 8).
Колико се нама чини, у свом дефинитивном облику среЬемо се са
„титовком" Иве Лоле Рибара у новембру месецу 1943. године у Jajuy,
пред Нэегов полазак за Египат.38 Иако не nocenyjeMO засада писани до-
куменат о потпуном оформл,евъу „титовке" у 1943. години, сматрамо да
je до тога дошло као ofljeK I Заседаша ABHOJ-a, после кога су донети
многи организационо-BojHH прописи, што je свакако ишло упоредо са
" Dobrila Jurié-Keravica, Каре i oznake, стр. 175.

31 Фотоархива BojHor музе)а, фотографи)а инв. бр. 3882.
" Ibid. , (Прослава осниваььа крагу^евачког батальона на Петровом полу,
j/ла 1943), фотографика инв. бр. 7651.
** Зборник докуменаша, том V, кн>. IV, стр. 273.
ss Ibid., бр. 3942/9.
» Ibid., бр. 3989/3.
" Ibid., бр. 4626/5, 4902/3, 1637/12, итд..
»8 Ibid., бр. 7651/6.
" Ibid., бр. 4780.
HacTojaH>eM о унифициран>у и капе припадника веЬ pa3BHjeHHjnx BojHHX

формащца (дивизи)а, корпуса) у ослободилачком рату.40
Тако у следеЬо), 1944. години „титовка" све више овладава. То
видимо веК у jaHyapy исте године мег>у припадницима II батальона 3
бригаде 37 дивизи}е у Санцаку.41 Допире она и на Вис у оквиру I далма-
тинске бригаде, дал>е до наших ави)атичара у Африци jyHa исте године
да би при oaio6ofjeH>y Београда октобра 1944, као и на сремском фронту
била регуларни део униформе }угословенске Арми)е.42 Из овог периода
Сл. 8. Претвараьье ша]каче у титовку, крагу)евачки батал>он, Петрово по.ъе 1943.
н>еног разво)а Bo¡hh My3ej JHA nocenyje „титовку", Kojy je носио Врховни
командант Jocnn Броз Тито. Изранена je од сукна сиво маслинасте 6oje
(bo¡hh4kh luajaK), а црвена петокрака звезда je извезена на cawoj капи.
Горньа страна капе je заобл»ена и то више над челом, него на темену.
CKpojeHa je из три дела: стране су посувраЬене и проштеповане по
ивици; теме je изранено из jeflHor комада и по средний прошивено уз-
40 21. Maja 1943. године Врховни Штаб НОВ и ITOJ доноси измену прописа о
означаван>у подофицирских и официрских чинова, kojh отсада треба да се носе на
рукавима вощичких блуза, односно шин,ела. Истовремено се доноси и декрет о уво-
Ьен»у ордена, а интензивни)е се ради и на формиран>у и одржаван>у bojhhx курсева
при вишим Штабовима. Водич Во)ног музе)а JHA, Београд 1953, стр. 165.
41 Фотоархива BojHor Myeeja, фотограф^а инв. бр. 6.
42 Ibid., бр. 2038/7, 2022/13, 1986/1
21/8, 3201/13 и тд.
78 Десанка НиколиЬ
дужним шавом. Ca унутрашн>е стране, капа je поставлена платном

сиве 6oje.4S
Као знамеше свеколике народне борбе, ова капа je била ycBojeHa
и од стране позадинских и партиских радника срезова, т;. котара, као
и од припадника омладинских организаци^а, без обзира на пол и узраст.
Колико je ова капа у народу популарно изражавала „легендарно xepojcTBO
и мушкост" судимо и по )едно) песми из села Кра)чиновиЬа код jl,o6oja:
Сл. 9. Капа титовка — македонске )единице 1944. Скопле.
Скини драги Титовку са чела.

Много ме je у л>убав занела. 44
Док са jeflHe стране можемо да пратимо н>ен пут у народ, са друге
стране не смемо изгубити из вида чишеницу да и у завршгош операгццама
народноослободилачке борбе капе бораца нису у потпуности биле yjefl-
начене, чему je у многоме разлог и jaK прилив нових бораца у ^единице
43 Во)ни музе), збирка униформи НОР, инв. бр. 39/74.

44 Др Душан НеделжовиЬ, op. cit., стр. 139.
Прилог проучаван>у капе и ознаке у народноослободилачко] борбе 79
на цело) територи)и тугослави)'е. Тако су пс^единци дочекали и кра)

рата у ша)качама, партизанкама или чак и народним, сеоским капама
(теренске (единице). Отуда je Врховни командант НОВ и I10J издао
наредбу 25. априла 1944. године о ношиьу прописне капе. Нижи штабови
су проследили ово наре^еше, по коме се морало насто)ати да се уклони
разноликост, те да се приступи шивен>у нових капа, „титовки" на цело)
TepHTopHjn земл>е45 (сл. 9).
Као што смо видели, замах ширен>а ове капе ишао je упоредо са
развитком народноослободилачке борбе. На Taj начин као знаменье
опште )угословенске, народне борбе, „титовка" je нашла CBoje место и
у послератном сощфлистичком разво)'у земл>е. Зато je, као наставл>ач
тековина револуци)е и борбене традици}е, прихваЬене и од градител>а
на радним акци)ама широм земл.е а и млади HapauiTajn у пионирским
редовима, уз CBojy мараму, HMajy и „титовку" на глави. С обзиром на
CBoj 3H34aj за борце народноослободилачке борбе, ова капа nocraje и
службено саставни део походне униформе )единица JHA. (сл. 10).
Сл. 10. Капа титовка — борца JHA, 1944. године.
Важно je нагласити да je „титовка" после другог светског рата

ycBojeHa и од самог становништва неких делова наше земл>е. Тако je,
на пример, у Лесковцу прошле године постлала капациска радн>а,
Koja je израг)ивала „титовке" за потребе становништа Лесковца и око-
лине. Значи да je заменила покачу, Koja je у Cpônjn до прошлог свет-
45 Зборник докумената, VII, том II, стр., 402.

ског рата, била саставни део мушке народне ноппье. На Taj начин, капа
поникла у народним оквирима претрпела je извесне промене, да би се,
одигравши знача jay улогу током народноослободилачке борбе, поново
вратила своме извору.
IV
Упоредо са развитком капе у народноослободилачко) борби, и
ознаке на 1ьима су имале CBojy еволуци)у.
Од коликог je 3Ha4aja уопште била ознака уверавамо се веЬ у
време припрема за Устанак. Найме, 4. j>\na ¡94!. године Политбиро
Централног комитета КЩ на CBojoj седнипи у Београду, решивши да
име самог борца у одреду буде „партизан", посветио je пажн>у и H>eroBoj
ознаци, те je одлучено да то буде петокрака звезда.46 Популарност Kojy
je као знаменье борбе партизанских }единица стекла црвена петокрака
Сл. 1 1 . Употреба мара.че и качкета са знаком — Анка Берус и Веселии Лааслеша 1942.
звезда, jep je одговарала жельама свих бораца, огледала се у томе, што

mije била ретка nojaea да су партизани и пре одлуке Политбироа ЦК
КЩ ставл>али на CBoja капе црвене звезде са пет Кракова. Било je и
случа)ева да су по)единци спонтано ставл>али на звезду срп и чекиЬ.
Овакав )едан пример да\е и Родол>уб ЧолаковиЬ. у cbo¡hm „Записима".47
Ова чишеница, а и многе друге yKa3yjy да je у периоду припрема за
46 Dobrila Juric-Keravica, Каре i oznake стр. 165.

" РодоЛэуб ЧолаковиЬ, Зайиси из Народноослободилачког раша, кн>. I, стр. 24.
Прилог проучаван>у капе и озяаке у народноослободилачко) борби 81
устанак, а и у почетним фазама борбе разноликост ознака била веома

уочл>ива. Она се огледала не само у односу на разне покращне Jyro-
oiaBHje, веК и на личну интерпретаций, у погледу облика, величине и
израде самог знака (сл. бр. 11).
Све ово се нарочито запажало у npBoj години рата. Тако су, на
пример далматински партизани носили уз црвену петокраку звезду и
црвену заставицу, мада то, колико je нама познато, HHje било предви
дено никаквим упутством.48 Исто тако, и пре саветованьа у Столицама,
по )'едном упутству ЦК KI1J упуЬеног Централном комитету Хрватске
од 4 септембра 194! године ca3HajeMO да партизани у Србщк носе на капи
српску заставу и црвену петокраку звезду.49 Месец дана KacHHje сло-
веначки партизани су тако!)е пришивали на CBoje капе националне заста-
вице.50 На Taj начин наредба Врховног Штаба кародноослободилачких
партизанских одреда за ношенье ознака на капи за целу народно ослобо-
дилачку BojcKy од Kpaja октобра 1941. године уствари • представлю само
писану потврду тада веЬ. уобича)еног начина ношеньа на капи петокраке
звезде, као основног антифашистичког знака и националних тробо)ница
noje/HiHHx области,51 Знача] овогдво)ног знаменьа-тробо)ка и звезда — из
овог почетног периода народноослободилачке борбе регисгровале су,
у свом уводном чланку, „Вести", орган Штаба ужичког, народноосло-
бодилачког партизанског одреда од 3. X. 194!.52 (сл. 12).
Из Kpaja исте године истори)'а народне борбе у }угослави]и y6paja
jouj )едан важан датум, а то je формираше I Пролетерске бригаде у
Рудом, а убрзо затим ocHHBajy се пролетерске бригаде и у осталим кра-
jeBHMa. Овим )единицама je услед особите храбрости и пожртвовавьа
дозвол>ено да на neroKpaKoj звезди носе срп и чекиН.53 Уз HacTojaHba
што прецизни)их регулисавьа ознака на капама, у следеЬо), 1942. треба
напоменути ангажованье Моше Пи)аде, Kojn je направио npojeKaT, по
коме би се, с обзиром на ознаке, борци оперативних )единица разлико-
вали од бораца територи)алних (единица и упутио га Главном Штабу
НОВ и ПО за Црну Гору. Септембра исте године oeaj npojeKaT je одо-
*• Зборник докуменаша, VII, кн.. 1, стр. 306—307.
*• Зборник докуменаша, VII, том II, стр. 55.
50 Зборник докуменаша, VII, том VII кн>. 1, стр. 119.
51 Зборник докуменаша, VII, том II, стр. 80, 81.
ss Извод из уводног чланка ужичких „Вести" од 3. X 1941. гласи: „Победо-
носни српски народ и ослободилачки партизански одреди прогонеНи гнусне окупаторе
са свога националног тла, продужу)у ову славну традиционалну борбу у Kojoj се
над светлим српским мачевима лепршала српска застава црвена, плава, бела. Зато
су прихватили као знамение CBoje борбе за народно ослобо!)ен>е, Taj тробо)ни српски
знак." — За други део ове симболикс знака (петокрака звезда) дал»е се наводи на
истом месту: „Нема слободе ни за кога у свету, па ни за српски народ док се не уништи
бандистски фашизам, а то he се моКи постиНи )едино сложним снагама свих слобо-
дол,убивих народа" — мало дал.е — „зато су српски, народно-ослободилачки парти
зански одреди понели и то друго знаменье, црвену петокраку звезду, свесни да само
руку под руку са другим народима и целим радним човечанством у {единственом
антифашистичком фронту могу изво)евати слободу свога српског народа." „Весши",
Титово Ужице 1961, стр. 16.
и Зборник докуменаша VII, том II стр. 137.
Зборник радооа Етнографског института САН кн>. 4 ь

брен, по коме „сви другови и другарице, одре!)ени на рад код позадин-

ских и во j них власти носе на капама црвену петокраку звезду на зеленом
петоугаоном пол>у.64
Ме1)утим поред свега, често моментано насталим околностима,
HHje се све могло спровести и на цело) територи)и, тако да je било слу-
4ajeBa индивидуалних одступаньа, а и nojaBa нових елемената, са богатом
и разноврсном применом у овом смислу. Тако je, на пример, )една (еди-
ница указивала на веома шаролику слику и капа и ознака на iboj, а и да
не говоримо о више j единица jeflHe веке Tepnropnje. Углавном се може
реЬи да je од средине 1942. године постелено преовладавала само пето-
Сл. 12. Знак на капи — шарпланински одред 1943.

крака звезда, Koja се носила како на качкету, тако и на шубари и на-
родним капама (кече, заврата, пикача итд.). И народна песма из Црне
Траве je помшье на пикачи:
На главу му ша(ка капа,
И на inajKy петокрака. 55
У овом периоду н>еног посто jaiba петокрака звезда je мноштву
капа била за)едничка матери)ална спона и знак распознавай^ припадника
народне борбе. О томе нам готово лирски говори \ед,ан савременик до-
ral)aja. Найме 1942. године на терену од Зеленгоре до Купреса, група
партизана на свом мучном путу наишла je на jeflHor младиИа ko¡h je
извадио из цепа качкет, на коме je била петокрака. „Обрадовали смо се
54 Зборник докуменаша VII, том II, кк>. 6, стр. 35, 36.

55 Др Душан НеделзКовиК, op. cit., стр. 58.
Прилог проучавмьу капе и ознаке у народаоослободилачкс^ борби 83
и ocjehajiH као да смо нашли нешто на)драже, нешто давно изгубл>ено,

што нам се сада повратило,"56 вели аутор ове хронике.
Поштоваше народа према овом символу борбе jacHO истичу и речи
jeflHe песме из Горньег Пол>а Kpaj НикшиЬа, по KojHMa друг друга пар
тизана закливье петокраком звездой, из)едначава)уНи ово CBoje ocehaibe
са поемом другарства:
Немо) друже другарства ти
Старо) ма)ци казивати,
Зви)езде ти петокраке,
Кажи да су ране лаке.57
У првим данима устанка ознаке су се израг)ивале у оквиру самих
одреда, али и на HeooioöotjeHoj територи)и, у великим градовима.
Располажемо податком за нешто касш^е време у Херцеговини, где су
чобани из села ^жевице, Гата, СиЬа и Степана правили петокраке
чува)уЬи стада на пашн>ацима.58 Биле су од црвене чохе (углавном од
старих цемадана), коже или платна, а у недостатку материала, или по
личним захтевима, у неким местима су их омладинке везле директно на
капе.59 Понегде су се изра^ивале и од метала и то у ковачким радиони-
цама. Тако се у Историском My3ejy у Крушеву чува калуп помоКу кога je
ковач Марко Христовски резао у металу звезде са српом и чекиЬем за
одред „Питу Гули" у Македонией (сл. 13).
У 1943. години интензивни)ом употребом „титовке" и знак на H>oj
се постепено устал>ивао (петокрака звезда) у векем делу земл>е. Ме^утим
)една народна песма из Македонке настала 1943. године доводи нас у
недоумицу, jep ce у iboj каже:
„На глава носат, ах мила мамо,
Титовска шапшьа.
На шапшьа, ах мила мамо,
Звезда петокрака.
На петокрака, ах мила мамо,
До два три знака.
На знаците пишует, ах мила мамо,
Смрт или слобода.
Смрт или слобода, ах мила мамо,
За Македони)а."в0
Питанье je да ли се овде ради о слободно) песничко) интерпретации
старике песме или о стварним чишеницама, Koje ако се узму у обзир, joui
jeoHOM yKa3yjy на локалне услове за богату употребу и капе и знакова
на H>oj у време народноослободилачке борбе у JyrocnaBHjn.
СудеКи по обилном илустративном матери|алу из других Kpajeea,
ово не би била општа nojaea ме!)у борцима веЬ формираних дивизи)а и
корпуса KpajeM 1943, и у 1944. години. Петокрака звезда nocraje све
више саставни део „титовке", што се наставило и у послератном периоду.
" Васо КовачевиК, Од Зелен-Горе до Kyûpeca, стр. 349—350.

" Др Душан НеделковиК, op. cit. стр., 90.
ш Херцеговина у борби, стр. 499.
*• По казиван>у Станка Виле из села Орловци (При)едор), учеснице збега
у Козари 1942.
•° Др Душан НеделжовиК, op. cit., стр. 12 '.
Код припадника JHA прописом су тачно утвр^ени: димензи|а, материал

и начин ношеша код nojefliiHHX служби и пригодних прилика61.
Значи да капу и ознаку из ослободилачког рата народа Jyrocna-
Bnje треба посматрати у склопу свих услова и florafjaja четворогодишнъе
борбе. Самим тим она je резултат припреме и почетна Устанка, као и
н»еговог шире:ьс и организованных bo¡hhx форманта, те и опште
)угословенске тежше за )единством („титовка" са петокраком). На те-
ковине народноослободилачке борбе ова капа са ознакама и данас пот-
ceha народ Kojn jy je н стварао.
Сл. 13. Знак на шубари, партизан из Македонке 1942.
" „Као ознаку припадности JHA свако bojho лице носи на капи и шапки цр-
вену петокраку звезду, односно эмблем... (гл. III, 22.)... Ka средний металне звезде
пролетерске ^единице и (единице Гарде HMajy срп и чекиН од истог метала као и оквир
— (23).. Звезда за капу виших и нижих официра и bojhhx службеника VII-I класе
КОВ и PB je метална сполна црвено ема)лирана, оипичена оквиром златно жуте 6oje
и мало испупчена, а другом страной налетована на металну подлогу оловне 6oje...
Величина звезде je 28 мм., pa4yHajyhn од врхова »>ених супротних Кракова. (Правило
о одеКи )угословенске Народне Ap.MHje, Београд 1955, стр. 1С— 14).
Приложение к изучению шапки и значка 85
ПРИЛОЖЕНИЕ К ИЗУЧЕНИЮ ШАПКИ И ЗНАЧКА

ВРЕМЕН НАРОДНО-ОСВОБОДИТЕЛЬНОЙ БОРЬБЫ
В введении автор статьи исходит из факта что шапка является

той частью одежды, которая лучше всего изображает и показивает к
какой именно групации (этнической, политической, социальной и т. д.)
принадлежат носящее ее лицо. Эти очевидные данные автор применает
и к типу одежды повстнцев Югославии, каковая, как продолжение
традиции, особенно выявляется во времена Народной революции 1941
года и Народно-освободительной борбы. В следствии этого, шапки и
значки помянутого периода разсматриваются как отражение и символы
развития Народно-освободительной борьбы в Югославии.
I
1. Практическое Применение унаследованных шайок из периода до
Второй мировой войны является прямым отражением первых дней
Возстания и его разпространения. Главной характеристикой шапок этого
периода было разнообразие каторое, в основном, явилось как результат
неодинакового социального происхождения участников, партизанского
способа ведения войны, откуда сама собой возникла и выявилась сво
бода выбора в отношении практического применения шапок со всей
.многообразностью способов индивидуальной интерпретации. Из времен
этой фазы шапок перечислсяются различные головные уборы партизан,
окончания войны, каковыми были: шляпы, папахи, „шайкачи" и разные
другие местные народные крестьянские шапки. Кратко обрисованы их
главные особенности и распространненость на територии действия юго
славских партизан.
2. Появление и Применение Первых солдатских шайок в период На
родно-освободительной борьбы, которое по времени совпадает с распро
странением борьбы в различных частях страны. Здесь автор задержи
вается на примере шапки специального покроя (где темя состоит из трех
выпуклостей — рогов, откуда возникло само название — „тророгая"),
как настояние и попытка унифицировать форму некоторого количества
партизанских частей (отрядов, бригад), находящихся в 1941 году и в те
чении 1942 года на територии Хорватии и Словении.
3. Появление и Применение шайки „шишовки", которая представляет
собой окончательно оформленный вид эволюции головного убора на
протяжении всей Народно-освободительной войны, как отражение
создания освобожденных областей и более организованных боевых
соединений (дивизий, корпусов) на територии всего государства. Этот
новый тип шапки — „титовки" появляется по инициятиве Верховного
Коменданта, отчего, спонтано и получил свое название, представляя
собой некую варияцию народной „шайкачи" которая, суживаясь на
темени постепенно изменила старую форму. Далее приводится несколько
примеров ее распространения из Боснии во второй половине 1942 года
86 Десанка НиколиН
откуда она затем и в течении всего 1943 года лучеобразно ширится и

охватывает собой все больше и больше областей, чтобы уже в 1944 году,
и, до самого конца войны следующего года, полностью превратиться
в обязательную походную принадлежность военной формы единиц
Югославской Армии.
Как отражение достижений Народно-освободительной войны,
автор констатирует ее широкое применение и в после военном, соци
алистическом развитии Югославцев, особенно среди пионеров и моло
дежи на различных рабочих акциях. В конце этой статьи также указы
вается и на распространение „титовки" среди населения, где она в не
которых областях Сербии служит головным убором и теперь.
II
Вторая, меньшая часть данной статьи посвящена значку на шапке
представителей Народно-освободительной войны, который, как и шапка,
перетерпел целый ряд изменений обусловленных развитием самой
борьбы.
Во времена помянутой фазы разновидных головных уборов, значек
(пятиконечная звезда) был введен 4 июля 1941 года, являясь главным
и основным фактором для распознавания участников Народно-освобо
дительной войны. Вскоре затем были ему доданы ленточки национальных
флажков отдельных областей Югославии, превращая его в двойную
эмблему борьбы за национальное и социальное освобождение. В начале
вольное прибавление к нему серпа и молота со временем изменеяется
общим народным характером антифшистической борьбы и задержи
вается лихь в пролетарских военных частях. В связи с этим периодом
развития, в статье кратко упоминается о материале и способе изгото
вления помянутых эмблем в различных областях Югославии в течении
1942 и 1943 г.
В дальнейшем развитии Народно-освободительной войны,.другая
часть этого значка, именно ленточка-флажок уступает место исключи
тельно красной звезде с пятью концами, которая стабилизируется пара
ллельно с распространением и применением шапки — „титовки", чтобы
вместе с ней сделаться общим югославским символом освободительной
народной борьбы во Второй мировой войне.
Recueil des travaux de VAcad. Serbe des Se. LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
ПЕТАР Ш. ВЛАХОВИЪ
НАРОДНИ ПЕСНИК МИЛОСАВ ПУЗОВИЪ

Наши народи су представл>ени страной свету благом Koje ни)е про
валено у старим архивима, веЬ у живо) речи неписмених и полуписмених
народних маса, или бол>е речено у н,иховом усменом стваралаштву.
Посебно место на то)' лествици заузима)у народне песме, лирске и епске,
Koje oneBajy на)различити]"е мотиве од Hajpaimjer доба па све до наших
дана.
Стваран>с наше епике ниje завршено. То noTBpîjyje (единствен и
за науку драгоцен анкетой пресек од око 20.000 хшьада савремених
народних песама Koje су прикупили и средили сарадници Етнограф-
ског института Српске академ^е наука и уметности.
О томе сведоче и песме народног песника Милосава ПузовиНа,
nocjioBof)e текстилне фабрике „Л>убиша МиодраговиН" из При)епол>а>
од кога сам у септембру 1961. године за кратко време забележио 11
епских песама.
JeflHa песма je из предреволуционих дана, jeflHa о прослави одржано}
4. jyjia 1961. године у Титовом Ужицу, а остале oraicyjy floraljaje из
народноослободилачке борбе у При)епол>у и околини. ПузовиЬево
певан>е je специфично и занимлэиво за науку са више CBojnx страна.
ПузовиЬ je CBojHM стваралаштвом опевао савремене нам л>уде и
floraâje. На н>ега inije могла извршити yranaj никаква страна епика,
jep у н>еговим стиховима као на каквом филмском платну пред нашим
очима промичу савременици оцртани Haj4eiuhe према месту, дога^има
и улогама коje су имали.
I
Милосав ПузовиЬ, данас послово^а текстилне фабрике ,,Л>убиша
МиодраговиН", ро!)ен je 1915 године у Коловрату, маленом селу, коje
се може назвати предгра1)ем При)епол»а. Оскудно иман>е и поена, песко-
вита санцачка земл>а у долини речице Сел>ашнице, леве Лимове притоке,
наговештавали су малишану, као и н>еговим родител>има, лошу судбину.
Пр^епол>е je у оно време животарило као и свака друга санцачка
касаба. Упркос томе, породица je покушала да школу}е Милосава, jep
je Пр^епол>ска гимнази)а била, такореЬи „на куЬном прагу", удал>ена
свега петнаестак минута хода. ПузовиЬ je завршио два разреда гимна-
3Hje, а онда отишао „трбухом за крухом" на Kpoja4KH занат. Године 1932,
у време опште економске кризе, ПузовиЬ je морао да напусти посао, па
се нешто KacHnje уз препоруку Л>убише МиодраговиЬа, запослио кратко
88 Псрар Ш. ВлаховиЬ
време на изградши пута При)епол>е—Biijejio Поле. Затим je прешао на

нову деоницу С)еница—Кладница, jep га je жандармери)а ухватила да
са Коловрата преноси у Бродарево неки napTHjcKH матери )"ал.
BojHH рок je служио у VI кажн>еничком пуку у Би)ел>ини, где
су се углавном налазили они Koje je полищф прогонила као л>уде накло-
1ьене „црвенима". У време капитулаци)е бивше )угословенске BojcKe
ПузовиЬ се враЬа у родно место Коловрат и потпомаже за касшци покрет
сакушьан>е ратног и осталог материала. На)зад, и н>ега захвата вихор
ослободилачког рата и револуци)е.
Народни песник Милосав ПузовиН

Животне недаЬе, ко je су га у стопу пратиле, остале су дубоко
урезане у ПузовиЬевом животу. Beh из предратних времена понео je
Народни песник Милосав Пузовик 89
у души мотив о животу радника на путевима, па га je KacHHje у току

рата и револущф опевао за)едно са другима.
Занилиьиво je да ПузовиЬ не зна да гусла, а ипак пева у десетерцу.
Почео je да пева за време рата и то за четне, батал>онске и бригадне
зидне новине па je са там послом наставио и по повратку из BojcKe на
иманьу и у фабрици; и то je оно што нам у or/4ajy шеговог народног
стваралаштва изгледа на)карактеристични)е.
ПузовиЬ je, иако данас високо квалификовани MajcTop-Kpojaq,
радник типа Kojn je, по мом мтшьешу, дубоко везан и за пол>опривреду.
Тако он непосредно, преко свога маленог поседа, прати joui увек рад
и живот на селу, без обзира што je прилично заузет и у фабричко) про
изводил. Па ипак, не само „поред фабричког димаака", веЬ и у пол>о-
привредно) производной, под н>им, ПузовиЬ ствара за себе и друге еп-
ске гусларске песме и без обзира што не зна да гусла, jep живи у средний
Kojoj стваралаштво ове врете и овакав начин певан>а joui увек „лежи на
ерцу". Он пева без H4Hje помоЬи. Размишл>а о мотивима за оно време
док ради, па потом саставл>а стихове и Hcnncyje их. Чита их по)единачно
или на скуповима радницима Kojn их дал>е разносе у народ.
II
ПузовиЬ je током рата, а и KacHHje, испевао приличан 6poj епских
песама. У ньима je пропратио низ значаjimx florat)aja из предреволуционе
борбе, описао многе floraljaje из времена рата, затим живот, борбу и
рад nojeflHHHx народних xepoja аеговога Kpaja. JeflHy песму je посветио
изградн»и наших фабрика у послератном периоду. Све те песме HMajy
изванредну документарну вредност. Оне су хроничарског карактера и
временом су постале саставни део епске народне поезде у околини
npnjerouba.
Песма Tloeuóuja Бадера npm<a3yje економску беду Kojy je аутор
песме од 1932. до рата преживл>авао за}едно са осталим народом. Ево
почетка те песме:
На хшьаду и девет стотине
И тридесет и друге године,
Наста време невол>а и беде,
Нема народ ни хлеба да )еде.
Нема народ ofljehe ни пара,
Газда слугу почео да вара.
Слуга газди само за хлеб ради,
А газда се од радости слади.
Слуга служи, газда вино пи)е,
А кад xohe свога слугу би)е.
Слуга нема имааа да ради,
Нит га xohe да приме на цади...
У песми je дал>е изнео тежак положа) надничара на приватним по-
седима и државнил! радовима, што je и довело пред други светски рат
до убиства предузимача Бадера, Kojn HHje благовремено исплаЬивао рад
ницима ни ону злехуду зараду Kojy je сам са cbojom администраци)ом
одре^ивао.
90 Петар Ш. ВлаховиЬ
Песма Усшанак у санцаку опева капитулаци]'у старе Jyroaia-

ви)е и позив на устанак ради борбе за слободу. Найме, Л>убиша Мио-
драговиЬ организатор овога покрета, како то песник каже, пише писма
на све стране и позива преко бораца револуционара народ на устанак.
Илустраци^е ради ево неких стихова:
Пролеке je, хладно сунце гри)е,
Шта се ово од народа кри)е?
Ca Авале jyHaK проговара;
„Пропала je крал>евина стара,
Да ли борци солунски знадоше,
Да државу без борбе дадоше?
Тешко гробу Bojeofle Путника,
Jep су Немци дошли до Рудника.
А Степи се мртво срце пара,
Где ЦветковиК неке пакте ствара.
Створи пакте и пропаст државе,
Оде зешьа за jecjmiHe паре.
Скочи народ на страну од владе,
Пали штампу и пише плакате.
Доли пакти и разне paimje,
Доста беше гестаполиц^е.
Ми волимо опет ратовати,
Него срамно пактовати.
Од H3flaje ништа горе нама,
Сад Парпца на челу се спрема...
Датъе песник говори у песми да ова; глас слуша Boja ЛековиК и
преноси поруку Л>убиши МиодраговиКу да подигне устанак у Санцаку
и води га док народ не до1)е до слободе:
Кад Л>убиша разумео речи,
Писмо пише и курире шал>е,
Од Стракана да не иде дал>е,
Баковику Добрици у руке,
Зна Добрица за велике муке:
„Oj Добрица, друже од Стращана,
Ти осташi куКу и имап.а.
Купи л>уде што npnje се спреми,
Ca л>удима ка Златару крени..."
Овакве „кшиге", како то песма каже, добила Газо, Ъирко, браКа
СтиховиКи, као и остали руководиоци покрета у При)епол>у и iberoBoj
ближо)' и дал,о) околини и одмах npHcrynajy организовавьу устанка.
Народни песник ПузовиЬ у песми Погибщ'а Л>убише МиодраготНа
жали што се не nojaBH Филип ВтшьиК да на Л>убишином гробу и гро-
бовима шегових сарадника Радоша и Пера Бо)овиЬа, опева почетак
устанка, борбе и страх окупатора пред борцима — ослободиоцима :
Oj Филипе ВиппьиНу песниче,
Зар се теби за нас и не тиче.
Мирно лежиш и мирно почиваш,
На позив се наш неодзиваш.
Ти да узмеш гусле од jaeopa,
Па да одеш Л>убишином двору,
Не код куКе, роднога му места,
Где му живи и MajKa и сестра,
Народни песник Милосав ПузовиН 91
Beh код гроба где му тело труне,

Па му пева) од почетна буне!
Од тужнога у Седобру данка,
Л>убишина над заплака ма)ка.
Ташцане тад хваташе )еза,
Од н>егова лака митралеза...
Песма говори о дал>о) борби Kojy воде Валтер ПериЬ, професор Бранко
РадичевиЬ, Д. ТомашевиЬ — Ъирко, Милосав СтиковиН и борци
Tpehe санцачке пролетерске бригаде, Kojn су:
Сремош )ели и песме певали,
Смрт фашизму, народ поздравляли,
На сни)егу ноге одмарали,
Дивизи^е немачке Ьерали...
Борци су се заветовали Л»убишиним иде^ама, односно иде)ама
Комунистичке napraje JyrooiaBHje да he ослободити зелиьу и изборити
се за организована новог друштвеног поретка.
Наставак претходне je песма Прва и друга офанзива у Kojoj je
пре свега описано стваран>е осовине Рим—Берлин—Токио:
Од како je сви)ет постануо,
Ни)е гори ви)'ек настануо,
Него што je двадесети BiijeK...
а дал>е се говори о нападу Италиjara и Немаца на балканске земл>е, о об]ави
рата СССР-у, о устанку у CpönjH и борби Koje НОВ води у Шумади)и.
Посебно je описан знача) ослобо^енъа Ужица од стране партизана, затим
недела усташа, ]ачан>е братства и )единства ме^у радним масама, сукоби
са четницима и формиран.е пролетерских )единица= коje из околине
Ужица преносе борбу по UpHoj Гори и Босни.
Песма Найад Немаца на Прщейоле децембра 1943. године oimcyje
како су противници народноослободилачке BojcKe известили Немце и
довели их Hohy да изненада нападну Другу шумадоц'ску бригаду. Песма
каже:
При)епол.е граде од старина,
Што несклони са KocMaja сина,
Но у себи изда)ника наг}е,
Па по ноКи из града иза^е...
Кад су Немци у Дучево сишли,
Партизанску BojcKy заобишли,
Ишли jecy низ Дучево село,
Обучени у бело одело.
Лим je сведок издащичке клике,
Па пущьаве и велике вике.
Хладни Лиму поносних планина,
Ти си славан jourre од старина...
Шумадинци су пружили надчовечански отпор па се Лим — како
песник каже, замутио од проливене крви и тела изгинулих. Немачки
тенкови продиру у град При)епол>е до болничких зидина из Kojnx борци
ран>енике узалудно бране на живот и смрт. ВЬима помоН не пристиже
jep су у то време Личани и Кордунаши заузети борбама на десно) обали
Лима. Данас TpajaH споменик тога floraÇaja су конзервиране зидине бивше
92 Петар Ш. ВлаховиН
болнице у ripHjenojby претворене у споменик изгинулих во)ника рево-

лущф. Ти гробови су украшени цвеЬем а непри)ател,ски леже под
гомилом камена и служе као на)бол>а опомена агресору да н>ихове BojHHKe
нико ни je звао.
Песма Борба на Совином лакшу скоро да je логичан наставак прет-
ходне. Борбу Tpehe санпачке пролетерске бригаде потпомаже Миле-
шевски одред под командой Драга СтиковиЬа. Ево jeflHor детал>а из те
песме :
...Кад увече мрачна тама пала,
Сва се воj ска у припрему дала.
Друг командант на ноге устао,
И заповест овакву je дао:
— Команданти а и комесари,
Ми смо васке на састанак звали
Нових борби и нових ратишта,
Док слобода наша не заблиста.
Где се траже окрша^и веЬн,
На челу je наш батал>он треКи...
Моторизоване трупе „Вермахта" потучене су до ногу. Уништено je у
овом сукобу 60 непри)ател>ских возила а становништву Koje се пред
немачком силом разбежало и склонило у збегове, борци револуци)е омо-
ryhaBajy слободан повратак на згаришта у Koja je н>ихове домове непри-
)ател> претворио.
ПузовиН je опевао Живош и смрш СшшовиНа. У OBoj песми je
посебно истакнут класични и увек нов лик MajKe Kojn као да су одредили
векови патше и родол>убл>а. Ньено држаше, а то je типично држан>е
санпачке старице, на вест о погибли синова ocraje на изглед споко)но.
Али, скршено срце, неописив бол MajKe за губитком три сина ублажен
je нечим новим, nojaBOM Партизанске „гериле", те старица упркос свим
неделима Koja joj je непри)ател> чинио, подиже глас и ynyhyje поруку
свом последньем сину:
Да uciüpaje докле борба iüpaje.
ПузовиНа je посебно потресао губитак школског друга, револуцио-
нара, о коме je испевао песму Смрш Бошка 5ездовиКа. Борац }ездовиЬ
nopy4yje кроз песму друговима у KaMeHoj гори да je смртно раньен.
Моли их да наставе борбу и наглашава да je он био ученик код органи
затора устанка у овоме Kpajy — xepoja Л>убише МиодраговиЬа. План
устанка je по песми створен на Коловрату код При)епол>а, а заклетва
положена у Бабинама, селу коje се прославило ратним подвизима, не
само у OBoj, Beh и у епохама коje су претходиле. Уз }ездовиЬа песник
припева и друге изгинуле ратнике револущф и истиче посебно да je
Metjy ньима и CajTo Хашинбеговив, Kpoja4, KojH са непри{ател>ског стре-
лишта nopy4yje да KoMnapraja настави борбу до победе.
ПузовиЬ je опевао и Смрш Бошка Бухе, ко)и je 1943. године
погинуо од непри}ател>ске гранате на npeBojy JaöyKe, близу При}епол>а.
Описани су Бошкови подвизи и ньегово учествованье у многим окрша-
jHMa. Иако je Бошко joui дете, он nopy4yje:
Народни песник Милосав ПузовиЬ 93
Oj ратниче, што дш ране гледаш,

Пре времена издахнути не даш.
За лечеае Moje ране нису,
Ja умирем на Ja6y4KOM вису.
Што имадох храбрости и снаге,
То ja дадох рад слободе драге.
Поздрави ми бригаду од реда:
Да je наша сигурна победа.
Сетите се на минуле дане,
Moje л>уте осветите ране...
Мирис барута и крви ишчезао je поодавно са наших öojmuTa.
Згаришта нису обрасла у коров. На ньима се расцветао нови живот.
О многим променама у економском културном и сощ^алном погледу
и о новом животу ПузовиЬ говори у песми Прослава двадесешогодшшьице
народне револуцще и Тишовом УжиЦу. Опевани су дани ствараша Ужичке
републике, прва Партизанска фабрика оруж)а и муници)е, затим Кади-
вьача и низ других бо)ишта. У песми je истакнут знача) одлука ABHOJa,
а потом pa3Boj нове државе Kojn je у изменьеним условима значио прву
основу наглог економског напретка и нове наше данаипье спол>не
политике.
III
Неопходно je, макар и укратко, осврнути се на знача) Kojn Пузо-
виЬево певан>е има за данашньу народну noe3Hjy и шен дал>и развитак
у околини При)епол>а, као и за науку о народном стваралаштву.
Ma да ПузовиЬево певаше на први поглед, мерено критери)умом
естетским, нема све квалитете класичних народних песама, ипак je дра-
гоцен допринос науци. Пре свега треба нагласити да je ПузовиЬ веЬ
дуже времена фабрички радник кога „епски занос", револуци)"е,
као и хшъаде н>егових земл>ака и другова, mije напустио. ПузовиЬ данас
неуморно ствара и не смета му фабрички pa36oj да пева песме Koje по-
степено прелазе у народ ширеЬи се све дал>е од места на коме су настале.
О н.има се у народу прича и чешЬе се и npeneBaßajy. Уз то, оне се допу-
н>ава)у новим стиховима, описом нових ликова бораца. За то ycBajaae и
прихватанье ових песама има више разлога.
Широке народне масе у околини При)епол>а нису напустиле
епску традшищ. Н>у HHje потиснуо ни велики културни напредак Kojn
je настао у овоме Kpajy од револущ^е наовамо. Напротив, епска песма
живи 3ajeflH0 са гуслама поред фабричких димньака, или бол>е речено,
у самим фабричким халама, jep одражава општенародно, односно рад-
ничко епско револуционарно ocehaae данашн>е прелазне епохе.
ПузовиЬ у cBojnM творевинама, )езиком и стилом Kpaja у коме je
поникао, ствара нешто ново Koje до данас HHje описано и опевано и то из
средине Kojoj je наменьено. ПузовиЬ опева florar)aje и личности нама
савремене. Hnje лако пратити и песмом одразити епоху у Kojoj су уче-
ствовали MHoroöpojHH савременици, а он то чини. Ожил>ци од рана за-
добивених на JaöynH, Савином Лакту, При)епол>у и другим бо}иштима,
о ко)има ПузовиЬ пева, видни су и непобитни сведоци напора, страдааа
94 Petar S. Vlahovió
и победе народа. Над гробовима оних ко)и су погинули у тим окр-

majHMa, joui увек се npomraajy сузе, често и три;у генерацэда. Зар je
могуЬе, с обзиром на нагли преобража) и убрзани темпо живота, да се
то не прихвати уобличено у народно} песми и то од масе Koja je сведок
свих тих збиваша? С таквим песмама — како би рекао гЬегош — Bjeurra
звуци Hauinjex гусала „утиру сузе" и опомин>у да je слобода, Koja je
условила данашн>и прогрес, плаЬена на)скушьом ценом : л>удском крвл>у
и животима на)бол>их. Зар би преко непри)ател>ске неправде олако
прешли преживели борци и 6pojHH н>ихови сродници Kojn то свакодневно
cjryuiajy уз древне звуке гусала Kojn су вековима лечили срца поробл>еног
и напаЬеног народа, flaeajyhH му импулс за нове подухвате и победе.
Услед тога, ПузовиЬево стваралаштво све више и чешНе на по
годном тлу прелази у широке народне масе и nocraje н>ихова cBojmra
jep je садржа) тога стваралаштва вишеструко поучан. Он опева и прош-
лост и савременост. Дакле, народна песма и дал»е живи у nyHoj CBojoj
лепоти под строгом контролом савременика Kojn се oneeajy. Живи и
pa3BHja се упоредо са целокупним народним стваралаштвом и друш-
твеним преобража)ем. Песма je импулс нових прегалаштва и самопо-
жртвоваша, а то су особине вековима неговане и данас представлю jy, с
правом можемо реНи, национално обележ)е наших народа. Услед тога
ce jaBjbajy и ПузовиНеве творевине и прихвата)у у народу, jep одра-
жава)у опште жел>е и иде]е народа. У противном оне би остале мртво
слово на xaprajH. Издржале су општенародну критику, jep су примл>ене
од народа и као такве остале у народу TpajaH споменик „величини л>уд-
ског срца", нашег доба и народа.
VOLKSLIEDDICHTER MILOSAV PUZOVIC

Milosav Puzovic, Landwirt und Fabrikarbeiter aus der Umgebung
von Prijepolje, ist ein Volkslieddichter. Seine Lieder sind richtige Volks
lieder geworden.
Hier ist die Rede von elf Liedern, von denen eines die Zeit vor
der Volksrevolution besingt, neun die Ereignisse aus dem Volksbefreiungs
kampf in Prijepolje und seiner Umgebung, und eines die Feier anlässlich
des zwanzigjährigen Jubiläums der Revolution, die am 4. Juli 1961 in
Titovo Uzice stattgefunden hat.
Da in der Stadt- und Landbevölkerung noch imer der epische Geist
lebt, sind diese Lieder, in der reinsten Volkssprache gedichtet, ein Teil
der mündlichen Volksdichtung in Prijepolje und seiner Umgebung geworden.
Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски институт кп. 4
Recueil des travaux de l'Acad. Serbe des Sc. LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
ДУШАН ДРЛАЧА
HECTAJAKbE ОТВОРЕНИХ ОГИЬИШТА У УСЛОВИМА СОЦЩА-

ЛИСТИЧКЕ ИЗГРАДНЬЕ У HAIIIOJ ЗЕМЛ>И
Процес Hecrajaiba отворених опьишта ни]'е везан искл>учиво за
услове соци^алистичке изградн>е. Општи економски и културни pa3Boj
nojeAHHHX земал>а прати и Hecrajaibe отворених опьишта, па je у том
погледу приметна разлика измену економски разви)ених и ман>е разви-
jeHHX земал>а. Има, ме1)утим, економски врло разви)ених зематьа где
je опьиште и дал>е традиционални елеменат унутрашн>е архитектуре.1
С друге стране, напуштанье отворених опьишта у неким словенским
землэама више je условл>ено географско-климатским чиниоцима него
o6jeKTHBHHM економским развитком у часу кад je та замена вршена.2
Иако су класична отворена опьишта joui увек )една од бит-
них карактеристика сеоске архитектуре углавном планинских бал
канских земал>а,3 nocroje у Hamoj земл>и веЬе планинске области у ко-
jHMa су економски услови били такви да je отворено опьиште веН одавно
ишчезло.4 Па и у планинским KpajeBHMa где услови нису били нарочито
поволэни почела je замена отворених опьишта штедвъацима.5 Замен>и-
ванъе отворених опьишта другим ypeI)ajHMa за ложеше готово je ре-
довна nojaBa у низинским областима и речним долинама односно у
областима веЬих землюрадничких приноса.* }ачан>е процеса Hecrajaiba
1 Такав je cnynaj нпр. у Енглеско) и неким скандинавским землама где камини

нису ни данас уклон.ени, иако често и тамо служе претежно као архитектонски украс.
2 Истраживашима сов)етских археолога поби)а се мишл^еше Рама о томе да
куЬе источних Словена нису имале отворених огн>ишта. Као н>егов рудименат сматра
се предай део руске пеЬи („шесток", „очажок"), Э- Бломквист, Кресшянскиейосшройки
русских, украинцев и белорусов. „Восточнославянский этнографический сборник,
Москва 1956, стр. 253. Отворена опьишта у Полско) су права реткост и забележена
су само по cehaiby стари)их л>уди у плаинским кра^евима: R. Reinfuss, Tradycja otwar-
tego ogniska w malopolskim budownietwie ludowym, „Lud", т. XII, 1954, стр. 699—702
3 Према статистичким подацима Завода за статистику HP БиХ из 1947/48
године у сеоским домаЬинстви<ма je било 207.000 отворених опьишта и 120.965 затво-
реннх опьишта (Службени лист HP БиХ, бр. 42 од 1. XI. 1957 г.), Образложен>е
закона о штедн,и дрвета, стр. 267—8. И у Бугарско), у Kojoj je све ман>е опьишта без
комина HecTaja»e примитивних ypel)aja за ложен,е услов.ъено je променом економских
услова живота. Ст. Г. Стойкова, Огнищешо въ блыарския быш, София 1956, стр. 1 1 2 и д.
4 V. Novak, Slovenska ljudska kultura, Ljubljana 1960, стр. 120,127
ь Др M. С. ФилиповиН, Р. ТомиК, Горн>а Пчинл, „Српски етнографски
зборник", кн,. LXVIII, Расправе и граЬа, кн>. 3, Београд 1955, стр. 28
• Такав je cny4aj с Босанском Посавином где су отворена опьишта одавно
заменена зиДаним и другим штедн>ацима (Подаци из мог необ}авл,еног рада, Анкета
о ошвореним огнмшшима у БиХ, с. 1 —2).
96 Душан Дрл>ача
отворених опьишта у свим областима наше земл>е резултат je снажног

економског општег културног развела у условима соци)алистичке из-
градн>е. Како процес уклагьатьа отворених опьишта из стамбених прос
торна има извесне одлике наглих и скоковитих промена потребно je,
макар и на примеру неколико села у Cpônjn, указати на н>ихове токове.
Посебних радова посвепених питашу Hecrajaiba отворених опьишта
у условима соци}алистичке изградае врло мало je у литератури.7 Дра-
гоцени подаци могу се наЬи у из)авама по^единих HajBHinnx руководи-
лаца,8 или у републичким законима и одлукама народних одбора о
штедн>и дрвета, као и у образложен>има тих правних аката. ВеЬина ових
законских прописа CBojoM првом одредбом — о забрани г р а г) е-
н> а куЬа и осталих зграда са отвореним опьиштима — само je санкци-
онисала nocTojehe сташе.9 ВодеЬи рачуна о специфичним условима, еко-
номским могуЬностима и стварном стан>у на терену у CBanoj Haiuoj об
ласти, републички закони о штедньи дрвета нису ни донесени у исто
време. Тако je републички закон о штедн,и дрвета донесен у Cpônjn
)ула 1954, а у Босни и Херцеговини новембра 1957. г. Друго) одредби
закона — о укланьан>у nocTojehnx отворених опьишта — за-
конодавац je посветио веЬу пажшу па се народним одборима препо-
py4yje да у сводим одлукама предвиде рокове за уклашан>е опьишта,
различите за по)едине општине, села и домаКинства. Из поменутих од-
лука може се видети да je nocrojao велики 6poj домаЬинстава, села, па
чак и општина у Cpönjn у KojnMa je само требало водити рачуна о по-
штованьу прве одредбе закона (забрана граг)ен>а купа и осталих зграда са
отвореним опьиштима). Тамо где су отворена опьишта била врло распро
странена одлукама се предви!)а постелено уклагьанзе (таб. I и II). У
постепеном уклан>ан>у отворених опьишта водило се рачуна и о томе да
HMyhHHja домапинства лакше OflBajajy средства за куповину штедн>ака,
па je нпр. у одлуци за}ечарског народног одбора имовински критери)
био одлучу)уьи у погледу рокова за укланьанье.10 HacTojehH да се процес
замене отворених опьишта штедшацима убрза, обавезивали су се по-
(едини народни одбори у Босни и Херцеговини да неким домаЬинствима
' log. P. Fu'urek, Otvorena ognjiSta i äitednjaci, „Narodni Sumar", br. 5—6,
Sarajevo, 1947 стр. 156— 159; ing V. Beltram, Peci, dimnjaci i lozenje, „Narodni
§umar", br. 5—6, Sarajevo, 1947, стр. 140— 146. Осим ових чланака, од :шачащ су
и посебни етнолошки радови, копима je регистровано стан>е у погледу отворених
опьишта пре и после рата : Dr A. Pavel, Odprta о; njica v kuhinjak rabskih Slovencev,
„Etnolog", 1. IV, Ljubljana 1930/31, op. 125— 145; Ст. ТановиЬ, Огнмшша и диминици
из ок. Ъев^елще, „Гласник Скопског научног друштва", XXI, Скопле 1940, стр. 123
и д.; С. КнежевиЬ, Огнмшше, хлебна йеН и дим/ьаци на осшрву Лошин>у,„Гласник
Етнографског института САН", кн.. II—III, Београд 1953, стр. 449 и д.
• S. Komor, О znacaju domaéinstva u naäim uslovima, Materijali prvog nacio-
nalnog seminara za rukovodioce sluzbe domaéinstva u Jugoslaviji, knj. I, 1957, Beograd
1961, стр. 35—39.
* Закон о мерама за шшедн>у дрвеша, Службени гласник НРС, бр. 36 од 24.
VII. 1954, Београд, 1954; Zakon о Stednji drveta, Sluzbeni glasnik NR В i H, god.
XII, бр. 42 од !. XI. 1957, стр. 267—268.
10 Одлука о мерама за шшедпу дрвеша на üodpyvjy среза 3ajeuap, oójan.n.cua
jaHyapa 1956., Службени гласник НРС, 1956.
HecTajaibe отворених опытна у Hauioj земли 97
Таб. I
РОКОВИ ЗА ИЗВРШЕНЬЕ ОДЛУКА СРЕСКИХ НАРОДНИХ ОДБОРА У СРБЩИ
О УКИДАНэУ ОТВОРЕНИХ ОГНЬИШТА
ГОДИНА
ПОТПУНОГ НАРОДНИ ОДБОР ПРИМЕДБА
УКИДАНЬА
1957 Младеновац, Обреновац —
Могу се дати и краКи
1958 Лазаревац, Лесковац*, Ниш (1.VI) рокови за победила села
При)епол>е, Титово Ужице у при)епол>ским и ниш-
ким општинама.
За;ечар*, Крушевац*, Кралево За юьажевачка села
1959 Чачак, Светозарево, Вадево* предви^ени су и евен-
туални краКи рокови
1960 Крагу;евац, Неготин*, Смедерево —
*) Звездицом обележени одбсри предвижу постепено уклаьаье отворених опьишта
Таб. II
ПОСТЕПЕНО УКЛАН>А1ЬЕ ОТВОРЕНИХ ОПЬИШТА У ПО^ДИНИМ
СРЕЗОВИМА У СРБЩИ
: 1956: г. 1957. г. 1958. г. 1959. г. 1960. г.

t
Александровац Ба- В. Ломнйм"^ Блажево, Брус
1 ~~ чина, Варварин, В. В. Шидего- Плеш
Дренова, Гаглово, вац, Витоше-
Д. Крчин, Жабаре, вац,Дворане,
;¡
s' 1асика, Каоник, Ко- Разбо)на, В.
и н>ух,Крушевац Ми- Купци, Кук-
3>>
лутовац, Брачин, Л.ИН
t Пепедево, Падеж,
Ражан> СтзлаК,Сто-
i пан>а, Трстеник, Ъи-
Ьевац
Бо)ник, Бопньаце, У свим оста-
Брестовац, Висотин- лим општи
це, Вуч)'е,Грделица, нама среза
• КосанчиН, Лебане,
Лесковац Маносло-
вце, МедвеЬа Пе-
чдаевце, Преде)а-
i не, Сво1)е, Туреко-
вац
Зборник радова Етнографског института САН гаь. 4 7

98 Душан Дрллча
СРЕЗ
1956: г. 1957: г. 1958: г. 1959: г. 1960: г.
Углавном ese, изу- Милутовац, Пека, Купузисте, В.

зев В. JacHKOBa, Каменица, Бол>етин,
табуковац, Голубин>е, Мироч,
Брза Палан- Мосана, Вратна, То-
Неготин нка, Штубик, полница, Душьане,
Поповица Уровица. Мансти-
рица, Петрово Село
Подвршка, Сечнца,
Горн>ане, Црна;ка,
Пувна, Кокочевац,
Танда,Рунда Глава.
Углавном све, изу- На подруч)у села:
зев Планинице, Г. Jlaj-
осо ковца, Крчмара, Ба-
чеваца, Брезовице,
о Г. Лесковица, Бу-
а щноваче, Ребел>а,
со Суводан>а и на под-
py4jy општине Пе-
цка
ДомаНинства 160.000—260.000 120.— 160.000 До 120.000 годиш-
аза
~ са преко jber прихода
260.000 д.
СО годишшег
прихода.
обезбеде средства за набавку штедн>ака. У пракси, мег)утим, поступало

се на Taj начин што je сел>аку давино ванредно одобрение за сечу дрвета у
цил>у поставл>ан.а таванице у „куЬи", док се сам обавезивао да купи или
сазида штеднэак.
1.
ПишуЬи о променама у ceocKoj архитектури у CpÖHjn проф. Б.
Kojnh наглашава да се оне у Behoj мери врше пред први светски рат,
да су 3Ha4ajHHje измену два рата и да су данас тако снажне да се може
говорити о завршетку jeflHor револуционарног процеса у разводу сеоске
архитектуре.11 У погледу унутрашшег yper)aja сеоске куЬе у Срби]и
поменути аутор бележи да je на)важни)а промена — замена отвореног
опьишта штедааком — постелено (курзив Moj — Д. Д.) вршена,
jep се огшиште као потребно задржава или у )сдно) KyhHoj просторен
или подиже у тзв. „neTiboj ку^ни".12 Чак je с тим у вези дошло у народу
11 Б. Kojnh, Фазе развишка сеоске архитектуре у Cpóuju и н>ен данашпи Пре

ображав, „Зборник радова САН", LXVIII, Етнографски институт кн>. 3, Београд
1960, стр. 31—37.
12 Исти писан, Hoeuja сеоска купа у Cpôuju, „Зборник радова САН", юь. IV,
Етнографски институт шь. 1, Београд 1950, стр. 305—306.
Hecrajaibe отворених опьишта у нашо) земл>и 99
и до поларизаци)е термина: „куЬом" се и дал>е зове просторна с отво-

реним опьиштем, док je „ку)на" просторна у Kojoj je штедшак.13
Да)уЬи економска o6jaiHH>eiba променама у вези с опьиштем у
с. тасици, Б. МилиЬ-Криводол>анин вида узроке нпр. помицаша ог-
н>ишта са средине ка преградном зиду — у преласку са сточарства на
ратарски начин привре^ивааа. Kacmije, будуКи ]'едном ногом у фабри-
ци, OBaj радник и зелиьорадник истовремено задржава опьиште поред
новог штедшака. Опьиште му je пре свега потребно jep се придржава
традиционалних навика у припреми свадби, слава и других oÖH4aja.14
На примерима села у околини Кучева16, BajHHe Баште,16 Београда17
као и Алексинца18 и Лесковца19 покушаЬемо показати какви су токови
напред поменутих промена. Села за Koja располажемо подацима налазе
се у близини: рударског центра (с. Волу)а, ок. Кучева), поред велике
хидроцентрале у градньи (с. Бесеровина, ок. BajHHe Баште), у непосредно)
близини нашег главног града и индустри)ског центра (с. Мири)ево,
Сланци и Велико Село); села алексиначког Поморавл.а су pa3BHjeHHja,
а лесковачке Мораве ман>е разви)ена земгьорадничка насел>а.
2.
У селу Волу|и (ок. Кучева), као и у селима Дебели Луг, Дубока,
Нересница, дакле оним селима Koja rpaBnrapajy рудницима Мащанпек
и Благо)ев Камен, отворена опьишта почела су нагло да Hecrajy по
следних неколико година. Сел>аци запослени у овим рудницима врло
добро 3apaî)yjy. Посебну акцизу за уклан>ан>е отворених опьишта („ка
мина") HHje било потребно ни предузимати. Од око 800 домова у Волущ
отворена опьишта су у употреби у око педесетак куКа. Док je у Чере-
мопньи до другог светског рата свака Kyha имала „ватру" („ватриште")
у углу преградног зида соба-куЬа данас она (едва да се налазе у око 25%
домова; у селу Раденки пак опьишта nocroje у преко 50% куЬа.
Штедоьак у соби ]авл& се у овим селима после првог светског рата;
зими, он истовремено служи за куван,е и за загре)аван>е npocrropHja.
" op. cit с. 299

14 Б. Милик-Криводол>анин, Развишак йородичног насела у селу Jacuuu, „Гла-
сник Етнографског музе)а у Београду", кн>. XVII, Београд 1954, стр. 40—49.
15 Захвалност за драгоцене податке дугу)'ем Нади и Драгану ТовановиЬу,
наставницима из Bcxnyje. НЬихове податке имао сам могуЬности да упоредим са л>у-
базно ми устушьеним подацима кол. Н. ПавковиЬа, асистента Филозофског факул-
тета у Београду.
" Податке сам забележио у Београду од сталног информатора Етнографског
института Богдана БаштовановиЬа, из села Бесеровине.
17. У Мири)еву, Сланцима и Великом Селу податке сам прикупио у току
децембра 1961. године.
" Материале лш je л>убазно уступио кол. Д. Антонщевик, асистент Етно
графског института коме срдачно захвал?у]'ем.
11 Др. М. Ъор1)евин, Живош и oôunaju пародии у Лесковачко] Морави, „Српски
■етнографски зборник", кн>. LXX, Живот и обича)и народни, юь. 31, Београд 1958,
стр. 101.
7*
Тек после другог светског рата преноси се штедн>ак и у „куЬу". У по

метку je то зидани штедоьак, KacHnje црни шпорет лимарске израде,
на]зад бели, равни штедньак смедеревске продукщ^е. Према jeaHoj
мало) анкети извршен^ у треКем разреду основне школе у Волу)и, Kojy
noxaîjajy деца из различитих околних села, ове три врете затвореног
опьишта биле су скоро шодеднако застушьене у домовима ньихових
родител>а. Тамо где отворених опьишта joui увек има, а то je cny4aj у
старим куЬама, она служе углавном лети за куванье веЬих оброка поль
ским радницима и за припрему сточне хране (куваше бундева, коприва,
репе). Како су л>уди по ослобо^ешу уместо дотадашньих куЬа од raöoja
масовно полизали нове зидане куНе, старим je препуштано да врше
функцщу магазе или „пол>ске кухшье" у Kojoj je опьиште.20
Резултати анкете извршене Meíjy 20 домаЬина у селу Волу) и
noKa3yjy да je последнее године нагло порастао 6poj оних ко)'и су на
бавили беле штедньаке „смедеревце", као и то да последних година опада
6poj оних Kojn Kynyjy црне „немачке" шпорете:
Ш т е д н. а ц и
Година
Црни „немачки" Бели „француски"
1955 — 1
1956 — —
1957 3 1
1958 3 1
1959 2 2
1960 1 1
1961 — 5
Укупно од 1955.— 1961. 9 11
Показали процес може се илустровати и подацима {единог трго-
вачког предузеЬа „Звижд" Koje се у Кучеву бави набавком и npoflajo.M
белих „смедеревских" штедгьака. Промет по годинама изгледа овако:
1957. — 100, 1958. — 130, 1959. — 140, 1960. — 150 и 1961. према недо
вольно провереним подацима — око 200 белих штедшака.
3.
У селу Бесаровини, 6 км удал>еном од Bajmie Баште, и после првог
светског рата правл>ене су нове куЬе са отвореним опьиштима. Три-
десетих година овога века „фуруне" у собама, чи)и je отвор с друге
стране преградног зида и Koje су ложене с опьишта, почишу да floönjajy
плочу. Тих година по)авл>у)у се и „немачки" штедшаци, Koje праве
лимари. Опьишта се постелено преносе у шупе где се суши месо.
У вези с изградньим бране код Перугща и могуЬношЬу добре за-
раде, последнъих неколико година врло интензивно се Kynyjy бели штед-
ньаци смедеревске производите. Само у току 1960. године ушло их je у
í0 Иако o6jaum>eH>e да се то чини из „хиги)енских" разлога да се код великих
спреман>а не прла куНа — треба примити, ипак je потребно додати да je утицаj тра
диции е вероватно пресудни^и.
HecTajaibe отворених опьишта у нашо) земли 101
куЬе бесаровачких сел>ака преко 50. Мада им je цена недавно повеЬана

за )едну треЬину, ипак се у незнатном 6pojy Kynyjy „немачки" или црни
„Пламен" штедшаци. Jcohom pe4jy, и овде су бели „смедеревци" умоди.
Опьишта у стамбеним зградама задржава)'у се у „горшим" селима
Растишту и Заовинама, смештеним непосредно уз шуму. У осталим
селима се сматра да штедн>ак у потпуности задовол>ава потребе припреме
)ела и хлеба чак и ако су у питаньу веКи пол>ски послови, jep je у вези с
усавршаванъем начина обраде земл>е и механизаци)ом пол,опривреде по
требно позивати маши 6poj мобених радника.21
Спреманъе веЬих количина хране за свадбе и различите празнике
врши се у „пекарама", Koje у селу има)у по)едини домаЬини или по)едине
веКе породице. Обреди, KojnMa се жели осигурати економски напредак
или они KojHMa се жели обезбедити cpeha у куЬи, некад везани за ог-
1ьиште, Преносе се, знатно редуковани, на штедньак.
4.
И у непосредно) околини Београда (у селима MnpnjeBo, Сланци,
Велико Село) у моди су „смедеревци" од Kojnx су више тражени они
с ема)лираним казанима за воду. ]едан од казивача у Мир^еву, Kojn у
куЬи подигнуто) 1933. године има „немачки" штедньак, истиче да je nojaBa
штедн>ака у сеоским домаЬинствима у MHorocrpyKoj вези с променама у
породици: Деца желе да HMajy cBoje, да живе одво)ено, yflBoje".
ВЬему, Kojn живи у за)едничком домаЬинству са снахама и четворо уну-
чади — од синова изгинулих у рату — штедн>ак не одговара.
Иако и данас нека сланачка домаЬинства nopy4yjy „немачке"
шпорете од пиротских лимара Kojn често обилазе ова села, ипак су, у
периоду од 1955. — 1961. године, Цигани — скушьачи старог гвож1)а, у
овим селима одвезли на j више баш оваквих штедаака. Ме1)утим, како су
поменута села упуЬена на снабдеваше Београда поврЬем и како су по
следних година у томе имала изванредно повол>не услове, као и с об-
зиро.ч на то да се београдска домаЬинства све брже електрифицира)у —
пружа се могуЬност сеоским породицама из околине Београда да лако и,
што je joui важнее, врло jecpTHHO до!)у до доброг штедньака. Зато се и
свакодневно могу видети сеоске домаКице како обилазе београдске
домове у потрази за упола jecpTHHHjHM него у радньи белим „смедеревцем" .
Промене су интензившф нарочито последньих 4—5 година jep,
како кажу сами сельаци, „свет се подигао" , тако да je од стране власти свака
акциза у погледу уклашаньа отворених опьишта била излишна.
Припрема хране за веЬи 6poj мобених и других радника, као и за
по)'едине празнике врши се у „фуруни" или у казану на и.мпровизованом
огньишту у дворишту.
" Информатор БаштовановиЬ, мада му се землишни посед Hiije смашивао, сада

позива свега 6 радника на окопаван>е, а некад je позивао 14. Осим тога, у неким
земл»орадничким делатностима, као жетви, уведене су значаще новине. Повратници
из немачког зароблеништва почели су на cbo¡hm иман>има да жан>у косом, одбацу-
jyhij срп и с 1ьим везани веКи 6poj радне снаге.
102 Душан Дрляча
5.
Док je у алексиначком Поморавл,у, с обзиром на релативно по-
вол>не економске прилике у нижим селима (rajeibe дувана) опьиште
скоро потпуно замелено штедн=аком, „пепелиште" у лесковачко) Мо-
рави joui увек je место за справл>ан>е )ела и печеньа хлеба за укуНане.
Оно je то joui увек и у потпланинским селима алексиначког Поморавл>а
било да je уза зид с „комином" или да je на средний куЬе. На ньему се,
с обзиром да нема хлебне пеЬи, хлеб joui увек пече под црепул>ом и при-
према храна за посебне прилике. Опьиште je у алексиначком Помо-
равльу постелено прешло све pa3BojHe фазе: у почетку на средний про-
CTopnje, у crapoj MopaBCKoj куНи уз преградни зид с „комином" до „не-
мачког" и на)зад „француског" штедн>ака (црне, зелене и беле 6oje).
Штедшаци су у прво време били смештени у собе и служили су углавном
зими, а лети су изношени у „куЬу" и поставл>ани уз опьиште тако да дим
одлази у опьишни комин. Мада се шпорет у HajHOBiije време и преко
зиме задржава у „куЬи", ипак се све чешНе налазе могуКности за поди
зайне посебне куНице у дворишту у Kojoj се кува и обавл>а)у велики пос-
лови око „калушьенга" дувана.
Да je ситуаци^а у погледу уклааааа отворених опьишта била по-
вол>н^а у алексиначком Поморавл>у, него у лесковачко) Морави, види
се и по одлукама народних одбора срезова Ниш и Лесковац, Kojmia ове
области припада)'у. У лесковачком срезу предви1)а се постелено укла-
нъаше отворених опьишта и у npBoj фази се изузима велии 6poj села и
општинй, док одлука Народног одбора среза Ниш (коме припада алекси
начког Поморавл>е) )едновремено обавезу)е сва насел>а.
6.
Beh из прстходног излаганьа може ce jacHO видети да je процес за
мене отворених опьишта истовремено и нагао и постелен.
Нагао у погледу набавл>ан>а нових ypel)aja за ложенъе, нешто спорен
ако се има у виду стварно искл>учиван>е примитивног ypef)aja, HajcnopnjH
кад je реч о укланъан>у отворених опьишта.
Брзи темпо соци)алистичке изграднъе у Hauioj зедиьи створио
je изванредне услове за замену отворених опьишта штеднъацима односно
за набавку штедньака. По)авл>у)е се нови индустр^ски и други економски
центри око Kojnx села floönjajy атрибуте градских насел>а, а механиза
цией и другим мерама у пол>опривреди повеЬани су приноси и економска
Moh земльорадника. Низинска села се све више ocuooaljajy екстензивног
сточарства, те je огньиште све манье неопходно. Набавци штедшака по-
roflyje и одре!)ена економска политика са системом житних бонова, ка-
рактеристична за прве послератне године.22 Од економских разлога
потребно je поменути и поскупл.енье дрвета у вези са општом заштитом
шума.
22 Р. НиколиК, ПокуНансшво и üocyf)e, колективни рад „Банатске Хере", Нови

Сад 1958, стр. 179—180.
HecTajaibe отворених опьишта у Haiiioj земли 103
У вези с електрификапэдом села, опьиште — тамо где je оно то join

у век било — npecraje да буде извор светлосне eHepraje. Различитим
aKunj&wa село-град Koje су лшсовно предузимане по ослобо^еау земл»е,
делованьем друштвених организаци)а и општом просветном политиком
на селу тако^е су постигнута знача|ни резултата у погледу убрзаша ових
промена.
С друге стране, опьиште je све манъе неопходно с обзиром на
промене у ceocKoj породици: све ман>е je породичних задруга, врши
се еманципаци)а жене и др. Усавршаваае по)единих ратарских по-
слова има као последицу ангажованье маше радне снаге, за Kojy je
Moryhe кувати и на шпорету. Масовном набавком штедньака сеоско
домаКинство се у погледу ypeâja за ложен>е све више из)едначу)е са
просечним градским домаКинством. Али, nocroje joui неки чиниоци Kojn
OHeMoryhyjy да се отворена опьишта из сеоских домаЬинстава у пот-
пуности уклоне.
Пре свега, штедньак je у последньих неколико децени}а био везан
за nojaM нове Kyhe. Тамо где je било услова, куЬа je и подизана, где другде
требало je вршити преправку nocrojehHx: зидати димньак, поставлати
таваницу или поставити штедньак у собу и на н>ему приправл>ати храну и
rpejara се зими, а лети га износити и поставл>ати уз опьиште. Као форма,
штедн>ак je неупоредиво савршени)и ypet)aj за ложен>е неголи опьиште.
Примитивней ypeíjaj, ме!)утим, вршио je многоструке функци^е: уз
ватру се могло спавати, та ватра je служила за освепьаваше просторна,
за н>ено доби)ан>е и одржаванъе могли су да служе кукурозовина, пашеви
и други материал. Под црепугьом на опьишту се пекао хлеб — по миш-
л>ен>у сел>ака — много укуснщи, над опьиштем je сушено месо, око ог-
шишта одеЬа и др. За примпреманье веКих количина сточне хране опьи
ште je врло погодно. За куваше на штедньаку потребно je ново посуде,
као и нов начин справл>ан>а )ела и печеша меса.
Осим ових чисто практичних разлога, уклан>ан>е опьишта се знатно
успорава са н»еговог великог култног 3Ha4aja и улоге,23 те оно иако ретко
употребл,авано, не бива рушено.24 Поштованье опьишта извире из култа
ватре, Kojy штедньак потпуно скрива па се на нови yperjaj преноси само
)едан део мапцских функци^а (редуцирани обича)и у вези са осигуран>е.м
плодности, део свадбених обича]а KojHMa се невеста Be3yje за нови дом и,
на)зад, oÖH4ajH у вези с усел^авашем у нову куЬу25.
Показавши на низу карактеристичних примера процесе Hecrajaiba
отворених опьишта — досадашнье токове и дал>а кретааа — покушали
смо указати на динамику nojaee, Koja заслужу)е да je исцртпн'е пратимо
jep се н>оме у многоме меша етнички лик нашег народног живота.
" С. TpojaHOBHh, Baiûpa у обичщима и животу срйског народа, „Српски етно-

графски зборник", кн.. XLV, Живот и обича^и народни кн>. 19. Београд 1930.
" Иако се отворено опьиште, као остатак веК срушене Kyhe проте М. Нена-
довиЬа, налази усред стрмног жита, оно ипак HHje преорано — op. cit., стр. 25.
** Ту je пре свега реч о обича^има у вези с бадн>аком и божикаим полазником,
обвоЬешу младе око штедн>ака уместо око опьишта и клаау „курбана" (петла) у hoboí
куЬи — на штед1ьаку. Последней податак ми je л>убазно уступила кол. В. НиколиЬ,
Kojoj срдачно захва.ъу)ем.
104 Dusan Drljaía
DAS VERSCHWINDEN OFFENER FEUERSTATTEN, BEDINGT

DURCH DEN AUSBAU DES SOZIALISMUS IN UNSEREM LANDE
Die Gebirgsgegenden der Balkanhalbinsel waren jahrhundertelang
durch das Vorkommen offener Feuerstätten in den Wohnräumen gekenn
zeichnet. Das Ersetzen offener Feuerstätten durch vollkommenere Heizein
richtungen fängt am Anfang dieses Jahrhunderts an, aber erst das schnelle
Tempo des socialistischen Ausbaus und der bedeutende wirtschaftliche
Fortschritt auf dem südslavischen Dorfe ermöglichte eine Intensivierung
dieses Prozesses in den Hauswirtschaften auf dem Lande.
In der vorliegenden Arbeit stellt der Verfasser, am Beispiel einiger
Dörfer in Serbien, die Entwicklung dieses Vorgangs des Ersetzens primitiver
Heizeinrichtungen durch moderne Sparherde in der letzten Zeit dar. Da
dieses Ersetzen sämtliche Merkmale eines jähen Prozesses besass, hatte der
Gesetzgeber die Möglichkeit, im Gesetz über die Holzersparnis aus dem
Jahre 1954: 1. das Bauen neuer Häuser mit offenen Feuerstätten zu verbieten
und 2. die Fristen für die Abschaffung bestehender offener Feuerstätten
festzusetzen. Die erste Bestimmung des genannten Gesetzes hat nur den
bestehenden Zustand sanktioniert. Die Durchführung der zweiten Bestim
mung wurde durch gesellschaftliche und wirtschaftliche Faktoren der Ent
wicklung unseres Dorfes begünstigt. Diese Faktoren sind: wirtschaftliche
Kräftigung, Vervollkommnung des Produktionsprozesses, Hebung des allge
meinen kulturellen Nivaeus, Veränderungen in der Familie usw.
Wenn man dem Prozess des Ersetzens offener Feuerstätten durch
modernere Heizeinrisctungen folgt, kann man feststellen, dass die klassi
schen, weiss-emaillierten, in einer Fabrik in Smederevo in Serbien erzeugten,
Sparherde in „Mode" sind .Die Zahl solcher Sparherde in den Bauernhäusern
wächst in einer unaufhaltbaren Progression zu. Die offenen Feuerstätten
aber, obwohl ihr Gebrauch immer mehr eingeschränkt wird, sind noch
nicht vollkommen abgeschafft; sie bleiben im Wohnraum oder in der sog.
„Sommerküche" im Hof. Ein Grund dafür liegt vor allem in der Tatsache,
dass der Sparherd, obwohl eine viel vollkommenere Einrichtung, nicht
imstande ist sämtliche Funktionen der primitiveren Einrichtung, sowohl
technische als auch kulttische, auf sich zu nehmen. Da die offene Feuer
stätte den Mittel punkt des Feuerkultus darstellt, steht der Übertragung
ihrer magischen Funktionen auf den Sparherd im Wege die Tatsache, dass
in der neuer Heizeinrichtung das Feuer hauptsächlich verborgen ist. Doch
werden die Sitten im Zusammenhang mit der Sicherung der Fruchtbarkeit,
sowie ein Teil der Hochzeitsbräuche, welche die Braut an ihr neues Heim
binden sollen und die Sitten im Zusammenhang mit dem Einziehen in das
neue Haus, obwohl allmählich, immer mehr auf den Sparsherd übertragen.
Recueil des travaux de l'Acad. Serbe des Se. LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
БРЕДА ВЛАХОВИЪ
ОД ЖИТНИХ JAMA ДО СИЛОСА У НАРОДН01 РЕПУБЛИЦИ

СРБЩИ
Еволутивни развитак зграда за ciweiuTaj хране код нас mije у целини
обращен, мала има чешНих помена у монографи|ама о облику и величини
оваквих граг)евина, првенствено у Српском етнографском зборнику, као
и другим радовима о овоме питаньу из нашег народног живота1.
Од тренутка када je човек почео да сакушьа резерве хране, наметао
му се и проблем како да сачува залихе. Првобитно су то били природни
заклони од Kojnx се постепено прелази на вештачке. Ме1)у прве творевине
Koje je за ту еврху човек пронашао, cnaflajy jaMe у KojHMa се храна чу
вала. Током дал.ег развитка процеса производное од „житних jaMa"
се прелази на израду корпи од плетера и Ьупова од глине из Kojnx he ce
за исту еврху временом развити посебне зграде.
Подаци показуху да се сличай процес збио и код Словена како у
матичним, тако и у областима Koje су KacHHje населили, jep се у близини
н.ихових станишта скоро увек налазе складишта у виду jaMa за остав-
л>ан>е резервне хране.
Ове jaMe су наши претци градили у новонасел>ена noflpynja па и на
Балканском полуострву где су се релативно дуго задржале у употреби.
1 Кош се помиле у „Српском етнографском зборнику", односно у едищ^и
„Насел>а и порекло становништва" и то: „Насела" 1, Београд 1902, CXXIV стр. 62;
„Насела" 2, Београд 1903, стр. 20, 137, 269, 471; „Насела" 3, Београд 1905, стр.
75 , 264—265, 589, 763—764; „Насела" 5, Београд 1908, стр. 350; „Насела" 7, Бео
град 1911, стр. 118, 147—149; „Насела" 8, Београд 1912, стр. 139, 470; „Насела" 9,
Београд 1913, стр. 54, 660; „Насела" 17, Београд 1924, стр. 29; „Насела" 19, Бео
град 1925, стр. 235; „Насела" 25, Београд 1928, стр. 19—20; „Насела" 26, Бео
град 1930, стр. 12, 146— 147; „Насела" 28, Београд 1935, стр. 54; „Насела" 30, Бео
град 1948, стр. 28, 246; „Насела" 31, Београд 1949, стр. 28—29; „Насела" 34, Бео
град 1954, стр. 101, 250; „Насела" 36, Београд 1960, стр. 200; "Насела" 37,
Београд 1960, стр. 87. Наравно, овде су узете у обзир само монографи;е Koje се
односе на Народну Републику Cpónjy. Података о кошу има и у радовима: J. Цви^иЬ,
Балканско йолуосшрво и )ужнословенске земле, I, Београд 1922, стр. 381; Б. Kojiih,
Hornija сеоска xyha у Cpöuju, „Зборник радова Етнографског института САН", 1,
Београд 1950; Б. Kojnh, Фазе развода сеоске архитектуре у Cpóuju и 1ьен данашгьи Пре
ображав, „Зборник радова Етнографског института САНУ", 3, Београд 1960; Прилог
Б. KojHha у монографией Банашске Хере, „Посебна издан>а Во)воЬанског музе)а у
Новом Саду", Нови Сад; Б. МилиЬ-Криводоланин, Развишак йородичног насе.ъа у
селу Jacuuu, „Гласник Етнографског My3eja у Београду", кн,. XVIII, Београд 1954,
стр. 40—69; Б. МилиК, Функционални развишак куНе и економских зграда у селу Jacuuu,
„Гласник Етнографског музе^а у Београду", кн.. XX, Београд 1954, стр. 93— 125;
Б. МилиЬ, Технички развишак зграда у селу Засици, „Гласник Етнографског музе)а у
Београду", кн,. XXI, Београд 1958, стр. 717— 194; Б. Ко;иЬ, Сеоска архитектура и
руризам, Београд 1958.
106 Бреда Влахов nh
Али су наши претци у ново) средний примали и друге културе, као што
je кукуруз (у 16-стом веку). А он, да би се очувао, мора имати и посебну
зграду за CMeuiTaj jep je за нъегово сушен>е потребно ja4e crpyjaibe ваз-
духа. У почетку су те зграде ипак личиле на н>има до тада познате облике
за CMeuiTaj житарица.
На цело) територи}и дананпье Cpönje ове зградице HMajy разли-
чита имена: кош, салаш, дубеЬак, тубеЬак, кошар, котобаша и др.2
Развитак ових зграда у времену и простору био je условл»ен друштвеним
формаци)ама и развитком привреде (феудалне, капиталистичке и со
пиjалистичке) .
Од житних jaMa и Иупова полако се прелази на граг)ен,е посебних
зградица за чуваше жита у зрну. У ствари, житне jaMe се постелено
издижу на површину земл>е и npeTBapajy Бременом у граг)евине округлог
или елипсастог облика. Првобитно су то маши кошеви оплетени од npyha
и облешьени блатом или балегом. KacHnje су се за жито, када je произ
водила повеЬана, постелено градиле зграде од брвана и плетера. Овакве
зграде су временом дел>ене на пресеке или окна у Koja су смештане раз
личите врете житарица. Али овакве граг)евине 5нису одговарале и за
CMeuiTaj кукуруза. За шега je био потребан плетени кош, необлешьен, а
у HOBHje време он се прави од летава, — и у шему се чувао па и данас
чува кукуруз у клипу.
Ако пажл,иви}е проматрамо развитак и облике коша, истодобно
увиг)амо и друштвени положа) шихових власника. Потчишени сел>ак
Kojn je у обавезама према феудалцу, остатак кукуруза може да смести на
леей изнад опьишта (чере, 4epjeH,) или у малу округлу зградицу Koja
je оплетена од npyha. Разумл>иво, земл>опоседнику je у привредно по-
годним областима потребан веЬи простор за CMeuiTaj житарица, па због
тога у двориштима ara и cnaxnja сретамо посебно велике кошеве и амбаре.
Капиталист за cBoje трговачке потребе гради простори)е за сме-
uiTaj жита, Koje су претходнице савремених силоса. Таква граг)евина, у
Kojy се могло сместити више жита, капиталисту je била потребна да у
одрег)еном тренутку за трговачке еврхе сабере веНе количине полюпри-
вредних произвола и да их одатле препрода.
Тако су у Во)водини XVIII и XIX века познати велики мага-
цини за зрнасту храну, као у Павлишу са две и три спрата, Великом Tajy,
Ха}дучици и Старом Лецу.3
У време Кнеза Милоша су посикали и тзв. општински кошеви,
у KojHMa се чувала резервна храна за гладне године.
Током XIX века, када je у ужо) Cpônjn завршено национално осло-
6of)eibe, а у Во}водини ослобо^еше од феудалне подчшьености (од 1848.),
разво)'ем модерни)ег caoöpahaja и трговине4, Hacraje веЬа производил и
потреба за прикушьан>ем и чувашем полюпривредних производа, по
себно по продирашу капиталистичких односа на село.
2 Сам назив кош потиче од опште словенског израза за оно што je оплетено
од npyha. Може имати разна значеша, примену и облике (види Rijeénik hrvatskoga Hi
srpskoga jezika, Zagreb 1892—97, код речи кош).
3 По усменом саопштен,у М. Милошева кустоса Народног музе;а из Вршца.
4 Б. Kojuh, Фазе развода сеоске архишекшуре у Cpôuju, стр. 31.
Од житних jaMa до силоса у народно) републици Срби]'и 107
Супротно капиталисту, индивидуалном землюраднику, као и у

време феудално, одговарала je маша гра!)евина jep je у н>у могао да
смести онолико произвола колико му je било потребно у одре!)ено)
прилици. Због тога се и величина оваквог складишта задржава као и
1ьегов облик на територ^и Cpönje све до наших дана.
Ме1)утим, наша народна
револуци}а уноси битне про
мене у целокупни друштвени
развитак, па и у пол>опри-
вреду. OpraHH3yjy ce 6pojHe за
друге и веЬа државна добра са
Kojnx се производи ca6npajy
ради прихватаньа и дал>ег тран
спорта. На тим местима, под
специфичним условима прив-
редног развитка, уместо коше
ва и амбара Kojn су за ову
сврху недовол>ни, граде се си-
лоси.5 Истодобно се са про
меном структуре становништва
и нзеговим приливом са села у
градове повеЬава потреба за
upynHHjHM XHrajeHCKHM чува
шем резервне хране. И то je
jeflaH елеменат KojH je усло
вно развитак од paHHjer при-
митивног амбара и коша до
.чодерног силоса.
Али join увек су остали
у индивидуалним домаЬин-
ствима кош и амбар у упо
треби. Нзегов облик се не мен>а.
Као што су се, дакле, зе- Сл. 1. Кош из Вал>евске Колубаре
мунице подизале из земл>е у
станбене зграде, тако je човек KojH je CBoje жито чувао у житним
jaM&wa, a KacHnje у Ьуповима, по угледу на ших почео да гради скла
дишта на површини земл>е. То су у првом реду амбари у Kojn.Ma се
чува зрнаста храна и кошеви оплетени од npyha, paraije за CMeurraj
зрнасте хране, a Kacmije кукуруза у клипу.
Технику гра1)ен>а коша човек je нашао непосредно у CBojoj околини.
Плео je корпе за преношенье терета, и то кружног и елипсастог облика.
Слично je огра1)ивао торове за марву, па и кошеве за жито, Kojn су имали
цилиндричан облик сличай hyny. Кош овакве врете раширен je и данас
у брдовитим пределима Cpönje. Те прве кошеве од плетера, округлог
облика, сламом покривене, (сл. 1), KacHHje су, када се производила по-
веКала, замениле друге гра1)евине округлог или елипсастог облика.
5 Ib¡d.
108 Бреда ВлаховиК
HajcTapHjH облици кошева су вероватно они kojh су гргфени непо-

средно на зешьи (сл. 2). Постепено, ради заштите произвола од влаге
и штеточина, кошеви за кокуруз се уздижу на краЬе дрвене сохе, од-
носно на подзиде од камеша, цигле и на)зад, када се на селу за гра^еше
почин>е употребл>авати цемент, на бетонске стубове (види сл. 3).
Облик и .величину коша за кукуруз налажу потребе. То приме-

hyje.MO у равничарским пределима, као што je Во)водина, где je кукуруз
важна пол.опривредна култура, па je за н>у с обзиром на количину,
потребан веЬи cMeuiTaj и простор.6 Ме^утим, у планинским пределима
производила je ман>а, па ce Hnje ни показивала потреба за неку посебну
промену у облику коша. Настале су само промене у материалу од кога
се он гради. Таквих кошева je jeflHo домаКинство, особито око je за-
дружно, могло имати и више, као што се то види на слици бр. 3.
У вези са интензивним крчен.ем шума и под утица) ем општег на-
предка, Kpaje.M XIX века, на селу полако изчезава плетени кош за ко
куруз, али амбар углавном не меша CBoj облик. Плетени кош се заме-
' Карактеристично je напоменути да у Вс^водини, иако je то житница Jyro-

c.iaBnje, не посто)и посебна зграда за cMenrraj стрмних жита. Жито ове врете чувашу
на таванима куЬа.
Од житних ja¡wa до силоса у народно) републици Cpónjn 109
H>yje кошем од летава (сл. 4), особито у изразитим пол>опривредним

областима, као што je Во)водина, а на периферии Вршца и данас има
на путу према Београду, кош сазидан од цигала у облику шаховског пол>а.
Си. 3. Кошеви за кукуруз у Сирчи код Крал>ева, снимак Етнографског музеja

у Београду.
Сл. 4.'КуртовиКа колибе код Лознице са кошевима, снимак Етногрфског музе)а

у Београду.
по Бреда ВлаховиЬ
Општи развитак домаЬинства захтевао je да се свака економска

зграда што бол>е искористи, па je такав cny4aj био и са кошем и са ам
баром. Под н>има je подигнут свин>ац (кочина), штала за марву и друге
npocTopHje, па су се ове граг}евине на Taj начин разв^але и у верти-
калном правду — Банат, Неготинска KpajnHa, Юьуч,7 Велика Морава,
Мачва итд. — (сл. 4. и 7).
Ради економични)ег пословаша и што бол>ег коришЬен>а дворишта
уз те се зграде лагано Hacnaibajy настрешнице join од почетна овога
века па све до наших дана. Тако се у ТемниЬу,8 Лесковачко) Морави9 и
Сл. 5. Кош од npyha из Арилл, снимай Етнографског ¡wyneja у Београду.
осталим предеоним целинама Cp6nje )авл>а напуст Kojn служи као про
сторна за CMeuiTaj пол>опривредног алата (сл. 5), или je пак под истим
кровом кош за кукуруз и амбар (сл. 6).
На равно, са променом облика коша меньала се и кровна констру-
ци)а, па и сам кров. Сламу и даску постепено замешу je Ьерамида и цреп
ко)и je данас све више у употреби за покриваше ових граЬевина.
Пошто су ове зграде постале саставни део дворишта, временом се
обраЬала пажньа и на шихову естетску страну. То нарочито запажамо
' К. JoBaHOBiih, Негошинска крцина и Клуч, „Насела" 29, Београд 1940,

стр. 41.
8 Ст. Ми>атовиЬ, ТемниН, „Нассхьа" 3, стр. 264.
• Д. Ъор1)евиЬ, Живош и oóuuaju народны у Лесковачко; Морави, „Српски
Етнографски зборник", LXX, Живот и обича^и народни 31, Београд 1958, стр. 92—93.
Од житних jaiwa до силоса у народно) републици Србищ 11 1
на кошевима за кукуруз по Срему, Ba4Koj и Банату . На тремовима испред

кошева орнаментика се изводи у тзв. „imiHHrepaj" техници (сл. 7). Даш-
чице се режу и слажу тако да ce CTBapajy слике са геометри)ским и веге-
тативним мотивима. У Банату, а посебно код банатских Хера, HajHOBnje
котобанье noKa3yjy тенденци)у ка npeTepaHoj декорации, тако да понекад
деформишу основне функционалне и коструктивне елементе на копима
се поставлю jy10.
У периоду наше изградвъе социализма и соци)алистичког привред-
ног планираша у граду и селу, створене су веЬе гра^евине специ)алног
типа у Koje се могла сместити веЬа количина хране. То су силоси (сл. 8).
Ранили облици тих зграда више нису могли да задовол>е потребе веКег
■öpoja становника.
Сл. 6. Кош са амбаром из околине Соко бан>е, снимак Етнографског My3eja у Београду.
Силоси починку да се граде прво у градовима, а касни)е и у селима,

као збирна места за чуваше житарица.
Кош за кукуруз и амбар били су довол>ни само (едном по$единцу,
али у условима соци)'алистичке привреде неминовно их je морао заме-
нити силос. Нагле друштвене промене утицале су у толико) мери да
10 Б. Kojnh, Сеоска Архишекшура, „Банатске Хере", Нови Сад 1958, стр. 171.
112 Бреда ВлаховнЬ
данас сретамо у цело)' Срби)и, у сваком веЬем насельу, силос као нужну
потребу. Ова гра1)евина, сложенг архитектонске изградк>е, направл>ена
je од савременог гра1)евинског материала уз сарадшу техничке и агро-
номске службе тако да je постала дело модерне архитектуре. Дакле,
силос je код нас условлен променама у систему производное, у првом
реду кoлeктивизaциjoм ситних поседа и ствараньем великих државних
добара, с jeflHe, и порастом 6poja становника услед jaMer процеса ин-
дустриске производное у насел>има, с друге стране.
Као што се види из овог макар и краКег осврта, временом се пове-
Кавала потреба па се мешао и облик и техника гра!)евине у Kojoj се чу-
вало жито. Док je земл>а била раздел>ена на мала инокосна домаЬинства,
Сл. 7. Амбар из JaceHOBa (Банат), снимак Народног музе;а у Вршцу.
потребу je задовол>авао paroijn кош. Али у измен»еним условима он

nocTaje сасвим недоволен и неодговара}уЬи па се заменл^е силосом под
утица jeM коренитпх промена друштвених и политичких уело ва. 11
}една од главних карактеристика послератног развитка облика
зграде за чуваше житарица у Народно) Републици Cpönjn je основана
на соци}алистичко( организации села, уосталом као и у другим нашим
кра)евима. Величина економске зграде HHje више проблем индивидуалне
сеоске породице. То je општа друштвена потреба Kojy може задовол>ити
само модерна архитектура.
Б. Kojnh, Фазе развода сеоске архитектуре у Cpóuju, стр. 31.

Од житних jaiwa до силоса у народно) републици Србищ 113
Стари кош je, дакле, пре свега претрпео измене и стица)ем друш-
твених збиван>а коначно прерастао у свим веЬим местима Cp6nje у силос,
простор у коме се, и то у веКим количинама, 4yeajy залихе житарица у
зрну. Али, то joui увек не значи да су стари облици кошева и амбара
сасвим нестали, веЬ ове гра^евине — силос колективног, општедруштве-
ног, а кош и амбар индивидуалног значаja — CToje jeppa поред друге, кош
и амбар постепено ишчезава)уКи.
Сл. 8. Силос из Сомбора, фото Борба.
Посматрана у целини савремена архитектура нашег села, па и ових

зграда, налази се у прелазно) фази ка ново) еволуци)и исто онако као што
je житна )ама преко амбара и коша постепено прешла у одре^еним усло-
вима друштвеног развитка у силос. Kpajn>H цил> ове еволуци)е биЬе
стапаше села и града у оквирима достигнуha науке, технике и уметности,
Koje град веК ужива, па и архитектура села he у томе одиграти CBojy
одре^ену улогу.12
11 ibid., стр. 36.

1 14 Breda Vlahovic
DIE ENTWICKLUNG VON DEN KORNGRUBEN ZU DEN SILOS

IN DER VOLKSREPUBLIK SERBIEN (EIN BEITRAG)
Die älteste Erfindung zur Aufbewahrung des Korns sgn. Korngruben

(„zitne jame"), eine Art Mieten. Später wurde der Mais in Flechtscheuern,
das Korn in irdenen Krügen aufbewahrt. Aber infolge fortschreitender land
wirtschaftlichen Produktion werden zu diesem Zweck besondere Bauten aus
Balken, Flechtwerk oder Latten errichtet. Plötzliche Umwälzungen aber und
die bedeutende Steigerung der Bevölkerungszahl in den Städten und Indu
striezentren, sowie die Gründung grosser staatlicher Güter und Genossen
schaften, verlangen neue und grössere Gebäude zur Unterbringung der
Getreide. Das sind Silos, von denen die kleinen Scheuer und Kornspeicher
auf dem Lande verdrängt werden. Die sind heute nur in einzelnen indivi
duellen Bauernhöfen noch vorzufinden.
Recueil des travaux de l'Acad. Serbe des Se. LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
MIIPKO P. BAPJAKTAPOBHTi
ПРОЗДЕНЕ У МЕНТАЛИТЕТУ НАШИХ Л>УДИ У ПЕРИОДУ

ИЗГРАДН>Е СОЦЩАЛИЗМА
О пром]'енама у нашем народном животу у времену од 1941. до
данас ни)е посебно писано. Али, у стручним радовима има констаташф
да се у HajHOBHje BpnjeMe дешава)у и брзе и разнолике npoMjeHe у на
чину живота код наших л>уди.
IlpoMjeHe Koje су се jaBHJie у схватан>има и животу наших народа за
последнее дви]е децени)'е су уистини 6pojHe. И, оне су захватиле све
области народног живота: начин привре^иваша и рада, станованье,
оди)еван>е, исхрану, друштвене односе и породични живот; o6n4aje и
BjepoBaH>a, погледе л>уди на ствари и nojaee око тих итд. итд. Све пак
ове npoMjeHe почеле су да Hacrajy и биле су условл>ене тек nocnnje ко-
Р)енитих политичких, економских и друштвених преокрета Kojn су се у
нашо) земл>и догодили у току другог cBjeTCKor рата и одмах поелиje н,ега.
Ми Ьемо овом приликом говорити само о неким пром)'енама Koje
су се одиграле у в|ерован>има и обича;има народним.
I
1 . Давнапиьи je обича) био, и то не само код нас, да у BpnjeMe какве
сточне епидеми)е л>уди noKyinaBajy болеет ватром да OTjepajy. И то
такозваном „живом" ватром, Koja се добрала на та] начин што би се
двачов)ека (обично сличних имена : рецимо Станко и GraHoje) рано, за-
право нешто npnje зоре, састали на одре1)еном Mjecry и стали да трл>а)у
два дрвета )едно о друго све док се она не би упалила. Од тако доби)ене
„живе" ватре заложила би се два огиьа измену Kojnx су сел>ани прого-
нили CBojy стоку. Особито рогату марву. Том приликом би неко од
присутних упал.еном палицом додиривао стоку. У селима у непосредно)
околини Београда такав обича) извожен je и 1947. године. У селу Малом
Мокром Лугу (поред самог Београда) Taj je o6n4aj извожен редовно сваке
године о ceocKoj слави TpHOBoj Петки (8. VIII)1. И то уз свирку. Oßflje
je oÖH4aj називан „провлак" или „протинъача". У Hoenje Bpnje.we у изво-
г)ен>у овог прастарог сточарског oÖH4aja учествовао je и свештеник, мада
je хришканска црква joui у средшем BHjeKy сличне обреде са ватром
забрашивала и убра}алд их у „незнабожачко cyjeBepje"2. Hnje онда ништа
1 Никола ПантелиК: Jedau сшочарски обича} у околини Београда, „Годишн>ак

музе)а града Београда", IV, Београд 1957, стр. 480.
2 Цемс Цон Фрезер: Злашана грана (превод Ж. СимиЬа), Београд 1937,
стр. 755.
116 Мирно Р. Бар)актаровиН
необично што су измену опьева живе ватре пролазила и чел>ад3, jep се

в|еровало да таква ватра сигурно идш исцелителна cBojcTBa и за стоку
и за л>уде. А такво BjepoBafte опет ни)е било познаю само нашим л>удима.
Оставл>амо сада по страни то зашто се, када и како и свештеник
нашао као учесник )едне уистини древне мениске раднье, веК се питамо
шта je са тим обича^ем било за заднъих петнаестак година? Одмах поелиje
рата одржавани су по селима разни теча}еви и предаванъа на KojHMa je
сегьацима указивано на добре и лоше стране свега онога што су они ра-
дили. Pa3yMHje се да им je об)ашн>авана и бесмисленост изво!)ен>а живе
ватре и шене употребе у медицинске и ветеринарске еврхе. Ветеринари
су почели организовано да npemeflajy и ли)ече шихову стоку. Матери-
(ална основа и живот сел>ака почишу да ce MHjeH>ajy и они починъу да се
yßjepaBajy да су ветеринарске методе л^ечеша стоке испробане и ефи-
касне, па су зато сразм)ерно брзо и лака ерца напустили „ли)ечен>е" марве
„живом" ватром и прешли на благовремено позиван>е ветеринара и за
HajMaiby слабост CBoje стоке. Сада и самим сел>ацима изгледа и CMHjeuiaH
и наиван OHaj ньихов paHHjn начин прот)ериван>а говеди измену огнъева.
2. Други прим jep npoMjeHa, насталих под утица jeM примаша ис-
тинских знанъа, jecre понашанье и в^ерованье наших л>уди у вези са гра-
добитним облацима. Найме, донедавна je у Сри)'ему а исто тако и у Мачви
и Поцерини, у BpnjeMe наиласка градобитних облака, ранено ово: CTapnje
особе позивале су по имену неког утошьеника, износиле по мало брашна
и соли из куЬе у двориште raje су таког>е поставляли cjeKnpy или косу1
cje4HBOM горе окренуту. Све je то ранено по давнаппьем yBjepeiby да he
се тако од села одагнати градобитии облаци.Уовим радшама се, сачуваним
и до наших дана у нашем народном BjepoBaay и понашашу, нгсумшиЕО
одржава)у елеменги врло стари, елементи Kojn noTHje4y join из анимистич-
ког стушьа л,удских об)ашньаваша по)единих ствари : да су найме, облаци и
град Kojn пада из ньих д)ело неке ражл>уЬене силе, а ко)'у наивни и некадри
л>уди покушав ijy жртвом (у овом crry4ajy брашном и сол>у) да одобровол>е
или оштрицом гвоздене алатке да уплаше ! А шта данас раде Сремци или
Поцерци у таквим приликама? Они сада на сумшиве им облаке испал>у)у
специ)алне гранате5 због ко)их из облака пада само шьусак кише али
не и град. То су испробана средства и сел>аци л>ети HMajy, особито у
виноградарским KpajeBHMa, организовану службу мотреньа на такве
облаке и испал>ивааа граната на н>их. И сада, када 40BjeK пита Сремца
како су они paHHje ^ерали градобитие облаке одговориЬе са призвуком
стида да су и они радили као и н>ихови стари jep Hnjecy знали ништа
бол>е и ефикаешце. А Поцерац или Мачванин на такво питаше р,ода]е
„Ето такав je био народ прост и затуцан"*.
3. Уз ова два помиаемо join ]едан прим jep Kojn нам je некако поз-
Harajn, jep je у прошлости био код наших л>уди onurrajn. То je oÖH4aj
3 Сима TpojaHOBHh: Вашра у oóuuaju.va и живошу срйског народа, „Српски

етнографски зборник" кн>. 45, Београд 1930, стр. 86.
4 Милан JeBTHh: Одбрана од града у Поцерини, „Гласник Етнографског музеja
у Београду" кн.. XXI, Београд 1958, стр. 281—292.
6 Мирко Бар)актаровиК : Првобишни облици pejiunije, Београд 1956, 60.
• Милан JeBTHh, op. cit., 281.
npoMjeHe у менталитету наших л>уди у периоду изградоье социализма J 17
додола, маг)иског обреда ко]и je извожен за кишу. Додолке су д)ево)'ке,

зеленилом окиЬене, Koje су ишле од куЬе до куЬе (кроз село) те играле,
щевале и молиле Бога да падне киша. Када би дошле пред нечи]'у куЬу
л>уди су их поливали водом из каквог суда: да би шьуснула киша на
полл баш тако као што су и додоле посуте водом. У основи cBojoj то je
)едан прастари маг)иски обред у KojeM ce oflroBapajyhoM игром и njecMOM
као и имитативним путем изливаньа воде на зеленилом окиЬене fljeeojKe
жел>ела да дочара киша.
Данас, када се и са веЬе дал>ине )азовима доводи вода до иман>а а
Kojy чов)ек може да окрене на cBojy л>етину када год то xohe7 и када л>уди
Beh и сами CTBapajy в)ештачку кишу, сасвим je природно што je у такним
условима нестало додола тог окамен>еног преостатка далеке прошлости.
Из ова три досада наведена npnMjepa преокрета и npoMjeHa у на-
родним BjepoBaHjHMa jacHO се да извести заюьучак да када се л>уди yejepe
у нешто ново и корисно они npecrajy по давнашню} инерщ^и „вал>а се" да
раде онако како je генеращ^ама и npnje аих ранено. Позитивна научна
знан>а могу, дакле, и сасвим брзо да стресу и хшьадама година накушьана
npa3HOBjepHa оптереЬен>а са л>удскога духа.
II
1 . Сада he.wo навести неке npoMjeHe ко je су се догодиле у обича}има.
Узмимо npnje свега бадн>ак, давнашн>и обред ложеньа дрвета о зимско)
солстици)и, односно о хришКанском БожиЬу. Ложен>е бадньака раширен
je oÖH4aj и код ôpojHHX других не салю код наших народа. Али, ма ко-
лико да je то стар oÖH4aj и да се нашироко практикуje код разних народа,
под H3MHjeH>eHHM условима и Taj се oÖHMaj преиначава или и сасвим губи.
Код нас je, HanpHMjep, noornje другог CBjercKor рата у неким кра)евима
забрашивана употреба отвореног огньишта и доношене су onroBapajyhe
одредбе за штедн>у шума. Због тога су сел>аци почели да Kynyjy штед&аке.
У ложиште штедаака не може да стане бадгьак великих димензща какав
je дотада ложен. Зато се бад&ак своди и дегенерише до гранчице и
уствари до свог симбола или га сасвим и у сваком облику {едноставно
HecTaje. А када Hecraje бадаака природно je да he нестати и Bjepoeaaa
да je угарак од бадшака нека врста утука за болести и неке друге л>удима
непри)ател>ски расположене силе. Осим тога, када ишчили бадньак jacHO
je да he и божиЬна слама и варице (KojHMa je бадвъак пресипан) тако^е
нестати из народног BjepoBaiba.
Али, у вези са HecrajaH>eM отвореног опьишта неЬе само бадньак да
нестане. НестаЬе или he се изми)енити и други обича)и ko¡h су били за
опьиште везани. Конкретно, доведе се млада у Kyhy. У новим приликама
она не може да обилази ватриште (сада штедньак) као што се то радило
док je у KyhH nocrojano отворено опьиште, jep штеднлк се налази у
je/THOM Kpajy npocTopnje, док се опьиште по правилу налазило на сре
дний вьено). Или ако )ед,аа домаЬин има стару и нову куЬу то обво^енье
младе око огньишта се обави у староj куЬи. Дакле, негдаппьа HajBeha
' О религией (Издан>е Коларачевог народног универзитета у Београду), Бео-

град 1953. стр. 101.
118 Марко Р. ВариантаровиЬ
светин>а куЬе, опьиште, Koja je у току времена губила од CBoje светости у

оваквим приликама губи и последтьу л>уштуру Koja се одражавала али
без неког садржа)а.
Разуми)е се да he поред тога да нестану и обреди и ójepoBaiba Kojn
су се рани)'е обавл>али у вези са веригама и при)'екладом, пошто су и ови
об)*екти, као саставни дио старинске куЬе и отвореног опьишта, укло-
ньени из куЬе. Шта то у основи значи? То значи да технички и матери)'ални
напредак, у овом случа)у ypeljaja за ложенье ватре, потиснуо je и обреде
и BjepoBaBba везана за оно што се преиначава или потиску^е из матери-
)алне културе. Материал™ уздизанье л>уди истовремено их ослобаг)а
сувишних и назадних баласта обича)не и обредне природе. Макар то
било лагано и макар у почетку д)елимично.
Кад помшьемо штедвьу шума дода)емо joui нешто. Послще рата
код нас je забрааено држанье коза, jep су оне уништавале младу шуму.
Нестанкол1 коза нестало je и кострети, а нестанком кострети нестало je и
старог вреЬарског (мутавциског) заната, па разумще се и свих BjepoBaiba
и o6H4aja Kojn су се односили на Taj занат.8
2. Други npHMjep Kojn наводимо jecre из групе o6n4aja уз послове.
Док je код нас жито и у равним и плодним KpajeBHMa жнъевено српом,
за жетву je требало више времена. А да би се жетва брже и благовре-
мено обавила скушьао се често и веЬи 6poj жетвара или мобеника.
Мобеници опет, уз сам рад или у паузама, щевали су и одговара)уЬе,
жетелачке njecMe. На самом завршетку жетве га^'едином домаЬину
извожен je и oÖH4aj последшег снопа9 или „доживъанце", Kojn се напри-
Mjep у Суботици био претворио у општу земл>орадничку славу10.
Али, откада се у напреднщим KpajeBHMa жито жавье машинама,
за жетву HHje потребна моба. А када нема мобе о жетви jacHO je да нема
ни жетварских njecaMa нити oönnaja Koje су жетеоци до одре^ених по-
jeflHHocTH обавл>а та . Или су пак ти негдапльи обича)и сада сведени на
обичан састанак и весел>е младежи.
3. Ранзф су се жене на селу пора!)але у штали или у Kojoj flpyroj
cnopeflHoj просторен. Тада су поред породшье ставл>ани гребени, метла
и би)ели лук. Све то да би je заштитило од злих ynmaja. Новорог)енчету
je обично пупак OTcnjenaH старим српом, потом je оно потапано у хладну
воду и на Kpajy провлачено кроз вуч)и „зев"11. А све je то ранено да би
дебете било здраво и отпорно. Како знамо срп je алатка коja у народно)
Bjepn има одрег)ену улогу. Више него коса или cjerapa. Срп, као и ве
риге куНне, има улогу култног предмета и он понекад служи као врста
фетиша. Ме^утим, HecrajaibeM српа из ньегове матери}алне употребе, као
и верига изнад опьишта, нестаКе и Bjepe у срп као предмет са ма!)иско-
" Види Сребрица КнежевиЬ: Myiuaeuuje „козойреди" у Иван>ици, „Зборник

филозофског факултета у Београду" кн». III, Београд 1956.
* Од Kojera je жито ставлено у cjejwe за наредну с)етву (Ivo Franic: Narodni
obiíaji uz pTvo oranje и srezu slavonskopoieSkom, „Гласник Етнографског музе)а у
Београду" кн>. X, Београд 1935. стр. 34).
10 JoBaH ЕрделлновиЬ : О йореклу Буъеваца, Београд 1930, стр. 268
11 Милорад ДрагиЬ: Заблуде, cyjeeepja и народно здравле, Београд 1952, стр»
71, 72, 74.
Пром)ене у менталитету наших л>уди у периоду изградае социализма 119
мистичним сво)ствима а коja су му одавна придавала. А то значи да

Hecrajy и последней трагови )едног уистини сгарог и другачи]ег мента
литета.
Данас сел>анке из приградских села, а утолико npnje оне Koje су
се настаниле у вароши, природно je да ce nopahajy у болници и уз помоН
медицинских стручн>ака. Зато je и jacHo да се у таквим приликама изос-
тавл^у све оне радше и поступци Koje су на селу приликом noporjaja
практиковане са породшьом и новороЬенчетом.
III
Новим caBpuieHHjHM средствима KojHMa се л>уди служе и раде,
примааем истинских знан>а од стране широких cnojeBa становништва,
као и преокретом друштвеноекономских односа nocjinje другог CBjeT-
ског рата у Hauioj земл>и створени су услови за бржу H3MjeHy матери-
jarmora живота наших л>уди. А када се минета матери)ална основа jacHO
je да ce MnjeH>a и оно из обича}ног и BjepcKor живота што je било везано
за ту основу, а то значи менталитет л>уди се миьа.
SOME CHANGES IN BELIEFS AND CUSTOMS AMONG

YUGOSLAVS IN THE PERIOD OF THE BUILDING
UP OF SOCIALISM
In the present article the author treats some concrete examples of
changes occurring in beliefs and customs i. e. mentality of our people in
connection with changes of material basis and material progress. It results
obviously from these examples that beliefs and customs related to some
objects of material culture change or disappear simultaneously with changes
or disappearance of these objects.
Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски инсшишуш кн. 4
Recueil des travaux de ГAcad. Serbe des Sc. LXXV — Institut d'ethnographie Nn. 4
JOBAH Ф. ТРИФУНОСКИ
ПОСЛЕРАТНЕ МИГРАЦЩЕ СТАНОВНИШТВА

У HP МАКЕДОНЩИ
1. — У периоду после другог светског рата збиле су се битне

соци^алистичке друштвено-привредне промене у Hauioj земл>и. Због
тога су се на широко) jyroaioBeHCKoj територищ jaenna кретаньа ста-
новништва различитих праваца и ja4rara. То je зависило и од специфич-
ног услова по)единих noKpajmia и народних република.
Новике миграци)е становништва у HP Македонии без сулпье
спадаjy у веома изразите и разноврсне. За период дуг око петнаест го
дина испремештен je толики 6poj становништва да се може упоредити
само са неком чувеном сеобом у прошлости. ОсврнуЬемо се у н a j к р а-
h и м цртама само на врете миграци^а и шихове узроке.
2. — У послератним годинама HP Македрга^а доживл>ава не-
запамЬен пораст градских населл и са тим меньше структуре станов
ништва. Услед брзог развитка и сталног унапре^еаа осталих функщф,
градови су привукли неколико стотина хил>ада македонског
сеоског становништва. Сел>аци на слабим земл>иштима,
Kojn су ко зна колико времена jeflBa саставл>али Kpaj с KpajeM, одлазе у
градове, у привреду 4Hje je стално ширенье стварало нова радна места.
Не само они, веК су одлазили са села и становници Kojn су имали при
лично земл>е.
Поставлю се питанье: зашто je македонско становништво у томе
много учествовало — више него у другим (угословенским републикама —
и чиме се то може oöjacrarra?. Индустр^ализашца македонских градова
je главни чинилац Kojn утиче на померанье становништва. Затим, ту су
могуЬности школоваша, концентращ^а администращф, политичких
установа и слично.
Hnje само то у питаньу. Тедан од врло важних момената je свакако и
у томе што je живот у градовима }едва нешто скушьи него у малим на-
сел>има. А то je, поред осталог, свакако био врло важан услов Kojn je
л>уде подстицао да се лако одлуче на меньше места боравка. Досел>е-
ници у градовима сада HMajy простране и лепе паркове, осветл>ене улице,
установе за културну разоноду. А свега тога у неуре^еним и разбаца-
ним македонским селима и кьиховим неразви)еним KpajeBHMa доскоро
ниje било.
Глад за землюм скоро je свуда код Македонаца усахла. Земл>а без мо-
дерних средстава за обраду све се манье цени као основа за живот. Много
122 JoBaH Ф. Трифуноски
je сел>ака ко)и зелиъу нуде на npoflajy. Н>ихова земл>а веЬином прелази у

руке задруга и других сощ^алистичких газдинстава1. Процес paciioja-
ваша македонског села и подруштвл>аван>а земл>е je веома изразит.
Сощ^алистичка газдинства треба да омогуЬе прелаз на више облике
рада у пол>опривреди и да y6p3ajy ликвадаци)у заосталости пол>опривреде
иза других привредних грана.
Омладина, Koja je прошла кроз школу, радну акци]'у или ApMHjy,
тешко се мири са останком на селу. Читава села остала су скоро без
младиЬа jep су отишли да живе у градовима. Истим путем пошле су и
fleBojKe. Услед оваквог одлива младих л»уди у многим селима просек
становника, на Koje je nao сав посао око обраде земл>е, пен>е се чак и до
50 година. Самим тим они су маше способни за начин производное у
савременим условима. Многа домаНинства у селима, Koja су остала са
стари j им л>удима, постелено се race.
Утица) развитка индустри)е не oceha се само у кретагьу становништва
из села у градска насел>а, него делимично и на померанце из (едних села
у друга. Из виших планинских, претежно сточарских насел,а, маке
донски исел>еници (едним делом 3ay3HMajy нижа земл>орадничка села
чи]и становници иду- у градове или се исел>ава)у у Турску. Тако сто-
чари прелазеНи у ниже Kpajeee nocrajy земл>орадници, а земл>орадници
прелазеКи у градове nocrajy индустри)ски радници и службеници. Данас
веЬ има знатан 6poj брдских и планинских села у KojHMa ce 6poj станов
ника преполовио. Нема домаЬинстава ниу)едном македонском селу без
скораппьих исел>еника.
Напред изнета nojaBa je веома типична у оба дела HP Македонще.
У западнам делу образовале су се четири такве изразите crpyje:
три воде у пространу Битол>ско-прилепску котлину, и jeflHa води у Тик-
вешку котлину. У прву облает досел>ава)у се македонски сел>аци из
охридско-струшке околине, затим досел,еници из Демир Хисара или
Железника и досел>еници из Пореча. У другу облает доста се насел>ава)у
сел>аци из Маркова.
У неточном делу HP Македонке развиле су се три изразите ма-
кедонске crpyje — две осоговске и jeflHa пи)анечко-малешевска. Прве
воде у Овчепол>ску и Кочанску котлину, треЬа само у Кочанску котлину.
У свим тим котлинама Македонци су се знатним делом несел>авали пре
свега у доскорапиьа турска села.
У многим деловима по)единих општина-комуна дошло je скоро и
до потпуног ишчезаванза планинско-сточарских села. Овде наводимо
само неколико примера. УзеЬемо општину Градско у средишном делу
Повардар)"а. ИдуЬи за бол>им животом у селу СвеЬанима у поменуто)
општини од рани j их 35 домаЬинстава сада су остала само 2. У селу Дво-
ришту од 25 домаЬинстава сада je остало само 1 . У селу Крнину од 40
домаЬинстава сада су остала само 3 итд. А села Скачинце, Хаци-1усуфли,
Убово, Енешево, Чрешка у Toj општини више не nocToje. ЬЬихови на-
1 J. Трифуноски: По.ъойривредна добра у Македонци. „Гласник Срп-

ског географског друштва", св. 40, бр. 2, Београд 1960, стр. 149.
Послератне миграци)'е становништва у HP Македонии 123
напуштени атари данас служе као зимска паша сточарских задруга „Би
стра", „Сточар", и других.
Примера напушташа читавих села има и у сливовима Црног
Дрима, Радике, изворишним деловима Треске и Црне у западном
делу Републике. Тамо где ce HHje могла развита привредна делатност,
Koja би л>удима многих пасивних села пружила пристеган живот какав
има савремен JyrocnoBeH, излаз je потражен у потпуном иселлваньу. У
ширем Дебарском Kpajy je, можда, пасивност Hajeeha, па je из ньега
Hajßehe исел>аван.е. Cpehy се напуштене куЬе и крчевине. Читава ма-
кедонска села у пределу Дримске Manecnje од Kpaja другог светског
рата до 1961. године остала су празна, jep су шихови становници
сишли у низнине и у градове. Исти je cny4aj у познатом MHja4KO-ra-
личком Kpajy у сливу Радике, у околини Кичева, у Демир-Хисару, Ма
ркову, Topiboj Реци, сливу Маркове Реке итд.
Колико je напушташе сеоских насехьа и прелажен>а становника у
градове, jacHO je показао и наш попис становништва из 1961. године.
Према сташу од 1953. године на j н о в и j и попис je открио
опадание сеоског становништва у 35 в е h и н о м
подопривредних општина — комуна H Р M а-
к е д о н и j е2. Те општине по срезовима су овако распоре^ене: у
Тито-велешком 7, Бигагьском 7, Кумановском 6, Штипском 6, Охридском
5, Скопском 3 и Тетовском 1. Поменути процес je интензивно захватив
скоро целу Македонку. Само општина Чашка са пространом терито-
pnjoM у околини Титовог Белеса (слив Бабуне и Тополке) од 1953. до
1961 . године има ман>е 33% становништва.3
JaBurie су се живе сеобе становништва и из маньих градских насел>а
у веке и pa3BHjeHnje градове. Скошье, Битол! и Титов Белес
у томе су били врло привлачни. Претежно мла!)и л>уди из по}единих
варошица, Kojn се школу}у у веким градовима тамо floönjajy у службе.
За ььима прелазе шихови родителей и део осталих ропака. Уместо ових
становника, у варошице долазе становници околних села. Услед те
брзе и непрекидне смене, становништво скоро свих македонских варо
шица Huje могло добити потпуно гра^анске одлике живота. Станов
ништво неких варошица HHje се могло ни повеНати (Валандово, Берово,
Делчево, Пехчево, Крушево, Кичево).
Кретан>е становништва из села у градове Македонке, ме!)утам,
створило je )едан од на)тежих проблема: Taj велики прилив у многим
градовима премашио je капацитет могуЬности насел>аван>а . Македонски
градови су после рата веЬином били затечени у необично тешким стан-
беним приликама. Због тога су сви градови HP Македонке, услед при-
* У HP Македонией има 73 општине (до почетна 1962. године).

s HP Македоюф 1953. године имала je 62.7% полопривредног становништва.
По попису од 1961. године то становништво спало je на 50.9%. Ова наша Република
укупно има 1.719 сеоских населл. Од тога сман>ио ce 6poj становништва од 1953. до
1961 . године у 946 села (у 846 села та) je 6poj опао и до 50 од сто према раннем попису).
У то доба сасвим je ишчезло 15 села.
iviaiba становништва, у кратком послератном периоду морали брзо ме-

н>ати CBojy (j)H3HOHOMHjy.
Упоредо са реконструкци)'ом старих, гра!)ени су и нови делови у
градским насел>има. Тако послератна изградша представлю велики
квалитативни скок у развитку градова. Готово у свима познатим гра-
довима изгра!)ени су нови станбени квартови, културне и фискултурне
установе, шеталишта са лепим дрворедима, индустри)ски об)екти итд.
Само измену 1953. и 1961. године Скошье je добило 13.847 нових ста-
нова, Битол> 2.206, Куманово 1.712, Штип 1.040 итд. Становништво
по|единих градских насел>а je за кратко време удвостручено и непрекидно
се повеЬава.
Како je растао 6poj градског становништва, претежно због не-
прекидног доселюваню, jacHo се види и из наведених података. Од 1953.
до 1961 . године пораст становништва у процентима износио je: у Скошьу
— 36, Битол>у — 31, Прилепу — 26, Куманову — 32, Титовом Велесу —
38, Тетову — 25, Штипу — 35, Охриду — 32, Струмици — 32, Гостивару
— 34, Кавадару — 51, Кочанима — 37, Кичеву 7, — Ъевг)ели)и — 26,
Струги — 37, Ъорчу Петрову (paraije Генерал Ханрис) — 116, Дебру
15, Радовишту — 18, Ресну — 12, Светом Николи — 22, Берову — 3,
Крушеву — 7, Неоготину — 45, Делчеву — 4, Криво) Паланци — 12,
Кратову — 20, Валандову — 1 и Пехчеву — 4.4
Процес мигращф село-град, Kojn je отпочео пре петнаест година,
у Македонии свакако he достиКи врхунац у току следеНих пет година.
Тада се предви1)а дал>и соци)алистичко-друштвени, културни и прив-
редни pa3Boj. У градовима биЬе изграг)ено више нових индустриских
oöjeKaTa у Koje he се инвестирати око 470 мшицарди динара.
Поменути процес HaroBeurraBajy и одговори ученика у сеоским
школама. Просечно од 50 ученика, где je вршена анкета, само су дво-
jnua написали да желе да остану на индивидуалном поседу CBojnx роди
телю. Остали желе нешто друго — да уче аутомеханичарски и браварски
занат, да продуже школован,е у среднъотехничким, медицинским, еко-
номским и другим школама, да се запосле у трговини, на железници,
да стекну разне друге квалификаци)е. И анкета спроведена ме1)у роди-
тел>има дала je сличне резултате.
3. — Приказали смо у главним лига^ама послератно кре-
тан,е македонског становништва: а) у правцу село — град и б) у
правцу планински KpàjeBH — ниске котлине. То je свакако HajKapaK-
TepHCTH4HHje.
Али у овом периоду било je и креташа становништва друкч^е
врете. Ту Ьемо Hajnpe поменути планску миграци)у, KojoM je руководила
државна власт, и Koja je оличена у колонизаци{и Македо-
наца у BojBOflHHH. Непосредно после другог светског рата
(1945.— 1948. године) тамо je пресел.ено 1.678 домаЬинстава са свега
10.352 становника. Колонисти из Македош^е у Во)водини векином
4 Насел>а су порезана по величини аиховог укупног öpoja становништва.

Послератне мигращце становништва у HP Македонией 125
живе у околини Панчева (насел»а JaöyKa, Качарево и Глогон>)5, нешто и

у околини Вршцав и у другом кра)евима.
У no/weHyToj колонизации Во)водине учествовало je сеоско ста-
новништво углавном из око 20 планинских предела Македони)е и из
око 300 различитих сеоских насел>а. Ти предели су: околина Криве
Паланке, Куманова, затим Пореча, Демир Хисара, па околина Струге,
Охрида, Титовог Велеса, Скошьа, Кичева, Ресна, Тетова, Кавадара
итд. Многи колонисти су сматрали да су у Во)водини повол>ни)е при
лике за живот и зато су они касни)е насто)али да доведу у сво)у близину
и по)едине CBoje ропаке. Мег)у колонистима има и наших оптаната из
ApöaHHje, на пример, из околине Корче.
4. — Од 1953. године, иако су у нашо) земл>и „машинама зага-
рантована сва права", отпочело je преседаваье зао-
сталог турског становништва из Македони|е
у Т у р с к у. Разлози за исел>аван.е турског становништва „пре свега
су родбинске везе и верске побуде". Ово исел>аван,е до сада je обухва-
тило више десетина хшьаде сеоског и градског становништва. Исел,е-
ници су претежно били из околине Кочана, Штипа, Светог Николе,
Радовишта, Струмице, Скошьа, Титовог Велеса, Кавадара, Битол>а итд.,
као и из многих градова.7
Треба истаКи, да се осим правих Турака у Турску исел>ава)у и
по)едини представници муслиманских група као што су Торбеши (мус-
лимански Македонци — из Доле Реке, околине Кичева, Прилепа, Ка
вадара, Скошьа) и Арбанаси. Ти не турски становници, због jaKHX верских
yranaja у прошлости, у знатно) мери ce ocehajy као Турци.
5. — Kyhe и иман>а исел»ених Турака у Македонии знатним делом
куповали су муслимани из кра jeBa старе Рашке
(HP Cpönja и HP Црна Гора). До сада се населило око 1.100 таквих
„бошньачких" домаЬинстава. Ови насел>еници потичу из околине Иван-
града, Би^елог Пол>а, Плевл.а, Новог Пазара, CjeHHue, При)епол>а и
npnöoja.
Санцачки муслимани у Македонии основали су три оазе: jeflHa je у
Скошьу и aeroBoj околини; друга je у околини Титовог Велеса; треЬа
je у околини Прилепа. У околини Скошьа „Бошвъаци" су сконцентри-
сани у 1 1 сеоских насел>а. У околини Титовог Велеса сконцентрисани су
у 5 сеоских насел>а. У околини Прилепа сконцентрисани су у 9 сеоских
насел>а8.
Поставл»а се питан>е: зашто су се „Боппьаци" насел>авали по HP
Македонии? Санцачко становништво у планинским KajeBHMa се то-
6 J. Трифуноски: О йослерашном населаван>у сшановнишшва из HP

Махедонще у шри банашска насела — Забука, Качарево и Глогои,. „Посебна издана
Научног одел>ен>а Матице српске", Београд 1958.
• Б. Р у с и h: Белешке о najuoeujuM населеницима из Махедонще у седам се.т
вршачког Банаша.„Посебна издан* Научног одстьеша Матице српске", Нови Сад 1958.
' М. Панов: О иселаваьъу Турака из HP Махедонще. „Зборник радова VI
Конгреса географа 1угослави)е", Л>убл>ана 1962 (у штампи).
* J. Трифуноски: „Бошгьаци" у Македонии. „Географски преглед",
св. V, CapajeBO (у штампи).
126 JoeaH Ф. Трифуноски
лико намножило да се )'едан шегов део мора некуда отселити. Ca исе-

люванэем Турака из Македони)'е створени су услови за шихову сеобу и
према noMeHyToj Hauioj Републици. Према томе ова мигранта представлю
спуштаае бр!)ана и планинаца из сиромашни)их делова Санцака у пи-
oMHje котлине Македони)е.
Али неки „Боииьаци" нису прелазили у Македош^у само са по-
менутог узрока: (едан део ових досел>еника у Македонку се не насел>ава
са намером да се ту стално задржи, него да као „Турци" стекну право на
дал>у сеобу у Турску где HMajy ропака одсел.ених од 1922. до 1928. го
дине9.
6. — ПоменуЬу joui досел>аван>е косовско — м е т о х и j-
ских Шиптара. По)едине области HP Македошф последних
година доста су привлачне и за густо насел>ено косовско-метохи)ско
становништво. Hajeehe групе тих досел>еника сада се налазе у Скопском
Пол.у, по Овчепол>ско| котлини,10, у околини Титовог Белеса, Прилепа
и на jyry су допрли све до Штипа, Тиквеша и Битолю.
KocoBCKO-MeToxnjcKH Шиптари населювали су се у групама углавном
од 1954. године. Они су долазили из села у околини Гшилана, Урошевца,
Призрена, Ъаковице, Косовске Митровице итд. У населлвавъу шип-
тарског становништва по Македонии поск^али су углавном чисто еко-
номски узроци. Планинска и брдска села Косовско-метохи)ске области
има)у велики природни npnpauiTaj становништва, а сиромашна су у
земл>ишту подесном за обра!)иван.е. Зато се и ова мигранта мора озна-
чити као кретавъе становника из пасивнищх кра)ева }угослави]е у по-
|едине н>ене родное области.
7. — Предша излагаша показу)у да je за последньих
петнаест година становништво HP Македони]е
било у непрекидном покрету. То креташе he се и од-
сада продужити.
На миграци)е су утицали многоброщи друштвени и привредни
фактори. Главни емиграциони центри су планинске и брдске области са
сеоским насел>има. А главни имиграциони центри су плодни)е долине,
пол>а и нарочито ньихова градска населю.
Да ли се може приближно одредити 6poj домаНинстава или ста
новника ко)и су учествовали у послератним миграци|ама у HP Маке
донии? На то je питаше тешко дати тачан одговор. По процени, са KojoM
се сви служу, поменути 6poj свакако HHje маши од око 600.000 станов
ника. То представлю скоро )едну половину укупног 6poja садаипьег
становништва ове наше наПужни)е Републике.
Проблему HajHOBHjnx миграци)а становништва у цело] Hanioj земл>и
до сада ни)е посвеЬена скоро никаква пажню. Ме1)утим, како самим
8 М. Л у то в а и: Мигранте и колоншацще у Jyeoc.iaeuju у йрошлосши и

садаииъосши. „Гласник Етнографског института САН", VII, Београд 1958, стр. 19.
10 J. Трифуноски: О насе.ьавшьу косовско-MeitioxujcKux Шийшара йо
Oeneüo.iCKoj ксш.шни. „Гласник музе)а Косова и Метохи)е", IV—V, Приштина 1960.
Послератне миграцще становништва у ЫР Македонии 127
мигращцама као антропогеографско) и етнолошко] по)ави, тако и н>и-

ховим последицама треба приКи с више научног интересоваиьа. Нужно
je у томе да узму активног учешНа не само антропогеографи и етнолози,
веЬ и демографи, еконимисти, статистичари и други научни трудбеници.
Свестрани)им проучавашем савремених мигращф у нашо) држави
,,на)бол>е би упознали сами себе", дали бисмо важан допринос позна-
ван>у земл>е, и уопште унапрег)ен>у саме наше науке. Затим, од тога
бисмо имали и многе практичне користи.
LES MIGRATIONS DE LA POPULATION DANS LA RP DE

MACÉDONIE APRÈS LA DEUXIÈME GUERRE MONDIALE
Dans les années de la période d'après-guerre il s'est produit, dans la

RP de Macédoine, un accroissement dans précédent des agglomérations
urbaines et un changement de la structure de la population. Les villes ont
attiré des centaines de mille villageois. Les paysans-propriétaires des terrains
peu fertiles se rendent en ville, s'incorporant à l'économie urbaine dont
l'épanouissement constant créait de nouveaux postes de travail. Mais ce
n'étaient pas uniquement les paysans pauvres qui affluaient vers les centres
urbaines, même ceux qui possédaient des terrains suffisants désertaient les
villages.
Les migrations de la population n'ont pas lieu seulement entre les
agglomérations rurales et les agglomérations urbaines: la population circule
aussi entre les villages particuliers. Les habitants des installations humaines,
situées dans les régions de haute montagne qui s'occupaient pour la plupart
d'élevage, descendent dans les villages des régions plus basses, habités par la
population agricole, dont certains membres se rendent en villes ou bien
émigrent hors du pays. De cette façon-ci, les éleveurs s'étant installés dans
les régions plus basses se transforment en agriculteurs et ceux-ci, de leur
côté, deviennent ouvriers industriels et employés après avoir déménagé
en villes.
Le recensement de la population de l'année 1961 a démontré nettement
la véritable étendue de la désertion de la population des villages situés dans
les régions de haute et de basse montagne. Le dernier recensement a déco
uvert, en comparaison avec la situation de l'année 1953, un décroissement
de la population rurale dans 35 communes rurales de la RP de Macédoine
(cette république se compose de 75 communes en tout). La commune de
Caska avec un vaste territoire aux environs de Titov Veles a seule subi,
dans l'intervalle de 1953 à 196!, une réduction de 33 p. c. de la population.
Il y a beaucoup de villages qui ont complètement disparu.
Depuis l'année 1953, date où les minorités de la Yougoslavie ont obtenu
„la garantie de tous leurs droits", a commencé l'émigration de la population
128 Jobsh Ф. Трифуноски
turque de Macédoine en Turquie. Les causes de cette émigration de la po

pulation turque sont „en premier lieu les liens de parentés et les motifs
religieux". Ce courant migratoire a englobé jusqu'ici plusieurs dizaines de
mille habitants des villages et des villes. Outre les vrais Turcs, les représen
tants de divers autres groupes musulmans, parmi lesquels le sentiment na
tional turc est considérablement développé, ont pris aussi la direction de la
Turquie.
Est-il possible de déterminer, du moins aprpoximativement, le nombre
de ménages ou d'habitants qui ont pris part aux mouvements migratoires
d'après-guerre dans la RP de Macédoine? La réponse exacte à cette question
nous paraît assez difficile. Selon certaines évaluations ce nombre n'est pas,
de toute façon, inférieur à 600.000. Ce chiffre représente à peu près la moitié
de la population actuelle totale de cette république extrême méridionale
des Slave du Sud.
Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски инсшишуш кп. 4
Recueil des travaux de VAcad. Serbe de* Se. LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
ATAHACHJE УРОШЕВИЪ
СТАНОВНИШТВО БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА У I1PBOJ

ПОЛОВИНИ XVI ВЕКА
У CBojoj студии Les déportations comme méthode de peuplement

et de colonisation dans l'empire ottomane1 професор Истанбулског универ-
зитета и директор Института за турску економску истори)у ömer Lütfi
Barkan на основу литературе, турске и стране, и на основу докумената у
турским архивима излаже начине насел>авааа турског па и другог (та-
тарског и туркменског) становништва у осво)'еним кра)евима, мег)у Kojnjvia
и насел>аван>е интервенщфм државе, па чак и депортациям, Koja je из
разлога безбедности турске власти и турских гарнизона или из економ-
ских разлога примен>ивана каткад и на нетурско становништво на Бал-
кану, само тада у обрнутом правду, обично из ocBojemoc Kpajeea у Малу
A3njy.
Поред оних ко jи су се на позив државне власти сами одазивали на
колонизаци]у да би се ослободили економске зависности CBojœc господара
на чк)\т су имааима радили, било je, дакле, и колониста Koje су пред-
ставници власти срезова у одрейеном контигенту морали са CBoje тери-
TopHje упуЬивати у ocBojeHe KpajeBe. Ту су на првом месту узимани си
ротинка, бескуНници, скитнице, зеленаши, л>уди лошег владаньа, не-
радници, затим и они Kojn су из нерада прешли са села у градове. Поред
н.их од представника срезова су се за развитак градова у ocBojeHHM об-
ластима у депортаций тражили и занатли}е свих врста. Свима ньима су
излагани услови живота у Kpajy куда су имали да иду и повластице Koje
he тамо имати (доби)аае земл>е у CBojHHy, ослобог)ен>е од данака за из-
весно време и сл.).
Да би доказао да je ова депортащц'а била ефикасна и да je она joui
у почетку XVI века дала добре резултате, аутор поменуте cryflHje на
основу података из полиса становништва у TypcKoj око 1520. и 1530.
године да)е сумаран преглед становништва Балканског полуострва у
оквиру турске царевине по санцакатима, а поред тог прегледа, на основу
детал>а тих полиса по насел>има, Koje у oBoj студи}и mije oôjaBHo, дао je
карту насел>ености jeflHor дела Балканског полуострва са сигнатурача
посебним за хришЬане, муслимане и Jeepeje, као и сигнатурама нзиховог
во{ничког ypeheiba (муселими муслимани и BojHynn хришЬани). JypynH су
1 „Revue de la Faculté des sciences économiques de l'Université d'Istanbul",

Année 11, No 1—4, Istanbul, 1953.
Зборник ридова Етнографског института САН кн>. 4 9
130 Лтанасще УрошевиН
исто тако као становништво посебне друштвене организаци]е обележени

посебном сигнатурой. И за татарска насел»а je на Toj карти дата посебна
ознака.
Да)емо овде Taj сумарни преглед становништва са изменой у редо-
следу санцаката, да би у таблици наши KpajeBH маае-више били на окупу.
Уз OBaj преглед су потребна следеЬа o6jauiH>eH>a:
1) Таданпьи санцак звани Паша био je jaKO неправилног облика
и врло велик (имао je 34 среза). Пружао се од Ядрена па све до Скошьа,
o6yxßaTajyhH }едрене, Пловдив, Солун, Битол> и Скотье, с тим што
Ъустендилски санцакат (некаданпьа облает Де|ановиЬа, углавном не
точна Македонка) mije улазио у н>егов састав.
2) Кизилца муселем, Чингене и Цигани Румели)е нису санцакати
иако су дати под тим називом. Они, Цигани, и )едни, и други, и треКи,
нису чинили посебне територи)'алне ^единице, веЬ су, иако раштркани по
целом Балканском полуострву, били само пришьучени BojHoj и финан-
cnjcKoj OTOMaHCKoj управи и убра)али се у санпакате без територи^а.
3) Ca таблице Барканове mije овде узет у обзир санцакат Кафа,
на Криму, назван тада тако по средишту Кафи, доцни^о) и caflaiuiboj
Феодосии, Kojn се тада административно npnnojaBao Балкану.
Преглед 6pojHor сташа становништва Балканског пол>юстрва по
лописима из прве половине XVI века.
ДомаЬинства
Санцакат мусл. хришМ. Jeepejn укупно
Визе 12 193 9467 21 660
Чирмен 12 686 1578 14 264
Силистрща 17 295 6 615 23 910
Никопол, 9 122 31 891 206 41 219
CotpHja 1 569 24 341 — 25 910
Видин 914 19 517 7 20 438
Тгустендил 6 640 56 988 49 63 677
Паша 66 684 183 512 2998* 253 194
Охрид 641 32 748 33 389
Елбасан 526 8 916 9 442
Скадар 1 116 23 859 24 975
ДукаЬин 1 829 1 829
Црна Гора 3 446 3 446
Призрен 359 18 382 18 741
Вучитрн 700 18 914 19 614
Крушевац 881 25 759 26 640
Смедерево 2 367 106 861 109 228
Зворник 2 654 13 112 15 766
Босна 16 935 19 619 36 554
Херцеговина 7 077 9 588 16 665
JaibUHa (Епир) 613 32 097 32 710
* JeBpeja je било у 1едрену (око 500 к.) и у Солуну (око 2500 к.).
Становништво Балканског полуострва у прво) половики XVI века J3J
ДомаКинства
Санцакат мусл. хришН. Теврещ укупно
Карлиели (Етоли)а) 7 11 395 — 11 402
Трикала (Тесали)а) 12 347 57 671 387 70 405
EBÓeja 663 33 065 — 33 728
Mopeja 1 065 49 412 464 50 941
Галипол. 5 001 3 901 23 8 925
Родос и Кос 1 121 5 191 6 312
Митилена 332 7 327 7 659
Кизилпа муселем 5 157 5 157
Цигани (Чингене) 2 694 2 694
Ру.чели)ски (Балкански) Цигани 4 203 10 294 14 497**
Свега : : 193 562 827 295 4 134 1 024 991
Укупно je, дакле, срединой прве половине XVI века на Балканском

полуострву у границама турске царевине (зашьучно са Босном, без
Далмаци)е) било 1.024.991 становника. Код Херцеговине бро)но стан>е
становника je показано нешто маше но што га je било, jep недоста(у по-
даци за три среза. Из истих разлога изостало je и 6pojHO стагье Истан-
була, коje проф. Баркан цени на 400.000 до 500.000 (стр. 64). По проф.
Баркану, öpojHOM сташу становника на Балканском полуострву треба
додати 40.000 за тимариоте и н>ихове оружане пратше и HajMaae 10.000
за BojHHKe по твр1)авама, одреде jaHH4apa по веким градовима, царски
двор и екипе великодосто)ника. Ту затим HHje yöpojaHo робл>е, 4nje je
6pojHO стан>е сасвим непознато. Треба имати на уму уз то да je било до-
мова Kojn су на неки начин измакли полису. Узевши све ово у обзир
излази да je на Балканском полуострву у границама тадаипье турске
царевине за)едно са Истанбулом могло бити до 1.600.000 становника.
Карта Kojy je проф. Баркан дао уз поменуту студи}у иде не само

као прилог Toj студии век и као н»ена шира допуна. Док je у студили
пружио сумаран преглед 6pojHor стан>а становништва на Балканском
полуострву за време полиса становништва око 1520— 1530. године, дотле
je он на приложено) карта, по подацима Kojnx у регистрима тих полиса
има за свако насел>е у тадаппьо} TypcKoj, посебним 6ojaMa и посебном
сигнатурой представио распоред становништва по BepcKoj припадноста,
по сош^алном или BojmraKOM уре^ешу (муселими, BojHyuH, туруци).
Сваки пун знак (кружиЬ, квадратик, троугао, искошен крстиЬ) пред
ставлю на карта 250 куЬа (домакинстава). Док се то код сеоских насел>а
могло уопштити и дата пуним знацима, код градова се, као ре^их насел>а,
6pojHO станке куЬа морало представл>ати тачни}е, те су извесни знаци
код ньих (квадратики) делимично oöojerai, те се за те непуне квадратике
6pojHo ста&е узима од ока, према величини простора oöojeHor знака.
** Румели)ски Цигани he бити Цигани Koje су Турци затекли на Балкану, те

отуда код н>их мноштво у хришНанско) вери, док су остали Цигани (Кизилца му
селем и Чингене). Цигани ко) и су се досел>авали по турском осво)ен>у Балкана.
9"
132 Атанаси)'е УрошевиЬ
У Toj поменуто]* студии проф. Баркан помин>е CBojy карту у руко-

копису („оригиналну карту") Kojy попушава сигнатурама по тим попи-
сима из доба султана Суле)мана Величанственог. Ме1)утим, приложена
карта уз ту студо^у о депортаци]'ама као методу насел>аван>а и колони-
заци)'е обухвата само труп Балканског полуострва до Дарданела и Олимпа
на jyry, иако je аутор, како смо видели, имао и дао податке за грчке об
ласти па, како на ^едном месту у то) студи)'и (стр. 61) каже, да je те податке
убацио на карту у рукопису чак и на простору Мореje. Из журбе да се
карта приложи уз дело она je скраЬена и према западу, те ньоме нису
обухваЬени ни северозападни делови Полуострва, jep ce Huje стигло
да се подали полиса пренесу и на те KpajeBe. У студиjn се износи (стр. 61)
да у моменту нггампааа карте аутор joui mije располагав подацима из
тих полиса за санцакате Босну, Зворник, Дука^ин, Црну Гору и Сме-
дерево, као и за Галипол>ски санцакат, Kojn je, поред Галипол>ског
полуострва, обухватао joni острва Имброс, Самотраки, Тасос и Лимнос.
Добивши их накладно, он je неке од н>их ипак убадио у карту (за Црну
Гору на пример, па и за дон>е Полимл>е и горнье Подргаъе, за Koje се
услед непотпуности карте не вида коме су санлакату припадале ове две
последнье области). Остале области Полуострва на северозападу делом,
како видесмо, нису ни захваЬене картом, а делом су (део Смедеревски
санздакат на пример) остале на карти без тих сигнатура Koje пpyжajy из-
весне детал>е у распореду хришкана и Турака (и муслимана уоплгге),
те се за 1ьих морамо задовол>ити оним глобалним цифрама о ÖpojHOM
станьу становништва по санцакатима.
На Toj карти проф. Баркан je извукао границе санцаката и посебним
знаком (дуплим црним кругом) обележио н>ихова средишта, те нам се
тако пружа преглед н>иховог простираша и обухват срезова, 4Hja су
средишта обележена лрним кружиЬем 3ajeflHo са исписом вьихових имена.
Hnje на одмет да овде разгледамо ту поделу тога дела Балканског Полу
острва на санцакате и простирайте тих санцаката.
Инстанбул je као град централне управне власти био ван те поделе
и чинио засебну административну jewnmny.
Први санцакат западно од Истанбула био je санцакаш Визе са исто-
именим средиштем, сада малим местом западно од Миделе. На северу
ce OBaj санлакат пружао до планине Странле, на западу скоро до Ядрена,
одакле му je после граница поврала према Мраморном мору. — Jyro-
западно од шега протезао се поменути Галийолски санцакаш са средилггем
у Галипол>у, а северно од санлаката Визе пружао се Силисшрщски сан
цакаш са главним градом Силистри}ом (на Дунаву). Пружао се све до
Дунава према северу, 3axBaTajyhn и целу Добруцу за)едно са делтом
Дунава. — Западно од н>ега, с протезааем кроз северну Бугарску све
до Видинске области, пружао се Никойолски санцакаш са средиштем у
Никопол>у. — На (едном делу н>егове )ужне стране лежао je малени
Чирменски санцакаш са средиштем у Чирмену (Черномен>г), захватаjyhn
средаи ток реке Марице, у чящ оквир суседни град JeflpeHe ни je улазио.
— Видински санцакаш, са средиштем у Видину, поред Видинске области
захватао je и скоро цео Тимочки басен (сем изворишног дела) за)едно са
Сокобашском котлином. Као среска места су у н>ему били Кладово (Фетх
Становншптво Балканског полуострва у прво)' половини XVI века J 33
ислам) и Соко Баша („Бана"). — JyroHcro4HO од н>ега, од Ъипровца па

до Самокова и Ихтимана, пружао се Софщски санцакаш, у Kojn je улазио
и Пирот („IIIexHphoj"). — Некадашнье земгье браКе Де)'ановиНа чиниле
су Ъусшендилски санцакаш са средиштем у Ъустендилу (на карти „Плица",
турски превод шеговог тадашн>ег другог назива Бан>а). У саставу овог
санцаката били су градови Вранье („Ивравьа"), Радомир, Дупница,
Кратово, Штип, Струмица („Устурумца"), Петрич и Мелник. — Сан
цакаш Паша био je тада Hajeehn санцакат на Балканском полуострву и,
како видесмо, био je врло неправилног облика. Обухватао je Hajnpe
к>так у долини подневачког тока Марице измену Чирменског санца
ката и санцаката Визе, ишао долиной донье Арде, одакле je правио
обухват Пловдива и Татар Пазарцика, па се разво^ем измену Месте и
Струме н>егова граница спуштала на Беласицу, одакле je избрала у
долину Вардара и границом Ъустендилског санцаката излазила на PyjaH,
Скопску Црну Гору и Шарпланину. Одатле пружан>ем по разводу измену
слива JerejcKor и JaflpaHCKor мора граница му je избрала на Галичицу и
онда, oöyxBaTajyhn, Корчу, Костур и Србицу („Серфице"), избрала на
Солунски залив, тако да му je jy>KHa граница била цела jerejcKa обала
одатле па све до Галипол>ског полуострва, укл>учу)уЬи и полуострво
Халкидик. Beh видесмо да су у ш улазили JeflpeHe, Пловдив, Солун,
Битол> и Скошье. На Hauioj територи)и среска места су тада у овом сан-
цакату били Битол>, Прилеп, Кичево, Тетово, Скошье, Велее, Штип и
Крупиште, сада село на Брегалници, ниже ушЬа Злетовске Реке, одакле
се од пута дуж Брегалнице одва)а пут за Кратово. Ни са карте ни из
студиje не вида се где je било средиште овог великог санцаката. —
Елбасански санцакаш je обухватао сливове Семени и Шкумбе, а у ньегов
састав je улазио и Драч. — Слив Црнога Дрима (без Преспе) и цео слив
реке Мат улазили су у састав Охридског санцаката, где je од наших
градова као среско место био joui и Дебар. — Призренски санцакаш je
поред ужег призренског Kpaja обухватао Подриму са средиштем у Хочи,
затим Нови Пазар („Трговиште") и облает Бихор са тадашвьим исто-
именим среским местом. — Вучишрнски санцакаш je у саставу имао
Косовску котлину (с градовима Вучитрном и Приштином), Горньу
Мораву, Изморник и Новобрдску Криву Реку са среским местом Новим
Брдом) и Лаб са среским местом Беласицом („Балашнича") . — Круше-
вачки санцакаш je у свом саставу имао целу долину )ужне Мораве од
Грделичке клисуре низводно, долину Топлице, Расине, Нишаве (без
Пиротске котлине), доньи ток Западне Мораве од yiuha Груже и део
Велике Мораве низводно до Раванице. Поред главног града Крушевца
(„Алаца Хисар") на карти су у оквиру овог санцаката уцртана следеЬа
среска места: Лесковац, Прокушье („ Ürgüp"), Ниш, Плана, Мате^евац
(„Мадивича"), Бован („Болван") и на Грзи или Раваници неко место
Петрос. — Границе Дука1)инског санцаката нису уцртане, те се ни са
карте ни са података из оне таблице о становништву Балкана тога доба
не може знати где му je било средиште. У таблици су наведени и Ска-
дарски и Црногорски санцакаш, али на карти нема границе измену въих и
на H>oj je само Скадар означен као санцакатско средиште. Ту су у Taj
за)еднички оквир уцртана само два среска места: Подгорица и ПеЬ. —
134 Атанаси;е УрошевиЬ
Статистичке податке за Смедеревски санпакат, како видесмо, аутор mije-

стигао да обради, те не само да на простору тога санцаката нема сигна
туре за распоред хришЬана и муслимана, веК je, пошто су подаци за
OBaj санцакат остали необра!)ени, цео ньегов простор на карти остао празан,
чак и без исписа среских места. Нису чак обележене ни н>егове границе
на )угозападу и западу.
Посматра)уЬи сигнатуре на датом делу карте Балканског полуо-

стрва, пада у очи да je источни део балканског трупа био знатно ja4e
насел>ан муслиманским живл»ем но западни. Но и на том неточном делу,
неточно од Искра и Месте, има разлике у томе измену по)единих области.
Jy>KHa страна тога дела, нарочито неточно од Пловдива, закл>учно са
трачким npHMopjeM, била je преплавл>ена муслиманским живл^ем. Цр-
вени кружиЬи и други знаци те 6oje узете на карти за муслимане дво-
струко су ja4e заступл>ени од таквих знакова плаве 6oje за хришКанско
становништво. Таква двоструко ja4a застушьеност муслимана од хриш-
Ьанског становништва протезала се и северно од Варне по Делиорману и
Добруци, само 3a4yljyje чиленица што су те две области биле тада врло
слабо насел>ене, нарочито то 3a4yl)yje за равну и плодну Добруцу. На
северно j страни тог источног дела Полуострва (северно од планине
Балкана), и то од Тутракана на исток>г до садашн>е Лом Паланке на
западу, однос хришНана према муслиманима je обрнут: тамо су хришКани
6pojHo били двапут ja4H од муслимана.
Дал>е према западу, на територ^и Бугарске, Турака je било уг-
лавном само у градовима; у селима их je у H>oj све ман>е од jyra према се
веру, тако да се у околини Софи)'е }авл>а салю 500 н>ихових куКа, а у
области Видина ни)една.
На TepiiTopnjH садаппье Грчке Турци (и муслимани уопште) били
су прилично добро застушьени у jerejcKO.w npnMopjy, нарочито измену
Месте и Вардара, где ипак нису чинили веЬину.
На TepHTopnjH Албанке je Турака, односно муслимана, осим у
Скадру, Jbeuiy и Елбасану, било и по 200—300 куЬа у области Мата,
My3eKHje и околини Лэеша и Елбасана.
На TepiiTopnjH старе Црне Горе ни je забележено ни)едно мусли-
манско насел>е. Нема их ни у оном глобалном статистичко!Ч прегледу.
На TepHTopHjn садашн>е HP Македонке Турака je било скоро у
свим ньеним областима, с тим што се у н>еном западном делу, осим у
градовима Тетову, Кичеву и Охриду, jaeâjy joui са око 250 куЬа и у
Охридско j котлини .
На TepHTopnjH садаплье Косовско-MeTOXHjcKe Области, не узи-
Majyhn градове у обзир, муслиманско се становништво, са по око 250
куЬа, jeflHHo ]ав:ьа у MeToxnjH (код Пени) и у Лабу.
На Власини je било око 500 Kyha JypyKa, у околини Крушевца
(у Расини или Жупи) 250, у околини Ниша и у Тимочко} KpajHHH по
око 500 турских куЬа.
Простор осталих делова Срби;е je на карти, како смо веЬ видели,
због необра!)ених података остао непопун>ен том сигнатурой за детал>ни)и
преглед распореда становништва. Из сумарног прегледа видесмо да
Становништво Балканског полуострва у прво) половини XVI века ] 35
Смедеревски санцакат има 106.861 хришЬанску и 2.367 муслиманских

куЬа, што на муслимане иде )едва нешто више од 2% од укупног 6poja
становништва те адлшнистративне области. Од тог 6poja веЬа половина
(1252 купе) подлегала je специ)алном bojhom уре^ешу.
Вероватно се Taj мали проценат муслиманског становништва на те-
pHTopnjH Шумади)е, Колубаре, Мачве и ужичког Старог Влаха односи
на турско становништво по градовима и да муслимана по селима уопште
ни je било.
Велики проценат муслиманског становништва у Босни (46%) и у
Херцеговини (42,5%) yKa3yje да ce 6pojKe муслимана тих наших земал>а
тога доба не односе у целини на Турке веЬ HajBehnM делом или скоро
све на наше исламизовано становништво. JacaH доказ да je исламиза-
nnja нашег живл>а у Босни и Херцеговини joui у npBoj половини XVI
века била извршена у велико) мери. Нешто о томе има и на карти. На
H>oj je сигнатурама покривей простор предела При}епол>а, Шьевал>а,
Фоче и Горажда. На том су простору муслимани према хришЬанима по
тим сигнатурама с^али тада као 25:34, односно били застушьени са
преко 40% . Предмет других студи)а je да се утврди кад се, како и зашто
током туреке владавине Taj високи проценат муслиманског живл>а сманьи-
вао и смашио у корист хришЬанског становништва.
Што се тиче муслиманског становништва на територи)и Cpönje
захваЬене картом са обращении подацима, може се реЬи да je оно, са
извесним изузецима, било турско становништво. Jypyne проф. Баркан уз-
има за Туркмене и н>их je у Cpönjn, како видесмо, било само на Власини
(око 500 к.). На територи)и садапнье HP Македонке JypyKa je по Toj
карти било око Куманова и Скошьа (око 1000 к.), под Карацицом према
Скошьу (500 к.) око ушЬа Пчтье (250 к.), у долини Брегалнице (500 к.
у Малешу и 500 к. у Кочанском пол,у) у Клепи (500 к) и у Тиквешу
(1250 к.). Изван наше границе JypyKa je било тада у горшим токовима
Струме и Месте, а нарочито их je много било у сливу Марице и области
Делиормана и Добруце.
JypyKa je на целом Балканском полуострву било 37.435 Kyha, што
према укупном 6pojy муслиманских куЬа на Полуострву (193.562) чини
19%. Од н>их, како дал>е сазна)емо из наведене Барканове студиje,
(стр. 65), 23000 куЬа их je било уюьучено у jeflHy BojHy организащ^у.
Поред н.их, од Турака je и муслимана уопште BojmwKH, под видом
муселима и cnaxnja, било организовано jom 12. 105 Kyha.
И хришНана je тада у TypcKoj било у неким спещцалним BojHHM
организаци)ама. Тако на наведеном месту Баркан вели да je од наве-
деног 6poja хришЬанских куЬа на Полуострву (832. 730) 7.851 куЬа je
била у организации BojHyKa и 82. 692 куЬе у организации мартолоса и
ефл>ака. За ньих je на карти дата посебна сигнатура, те видимо да су
муселими (во}нички организовани муслимани) били заступл.ени ме1)у
Hajja40M тадашн>ом муслиманском масом (басен Марице), а во{нички
организовани хришНани — у средне и ceBepHoj ByrapcKoj.
За народе Балканског полуострва расправа професора Бар

кана о депортащфма као методу насел>ева1ьа и колонизащ^е отоманске
136 Атанаси;е УрошсвиН
HMnepHje од знатног je интереса. Jörn знача)"ни)а je приложена таблица

о становништву са првих пописа у TypcKoj из прве половине XVI века,
дата као доказ о резултатима тих депорташф. С допунским подацима из
литературе о етничком сташу nojeflHtmx области Полуострва из тих
времена и с критичким расматрашем ових податак с i тих пописа у Тур-
ско), пошто су на BepcKoj а не на народно) или je3H4Hoj подели, може
се добити прилична етничка слика Балкана тога доба. Об)авл.иван>е
детал,них статистичких података пак са тих пописа и то не само гло-
бално по срезовима веЬ и по насел>има, како je то проф. Баркан у Toj
студии обеЬао, пружило би драгоцен материна, за рад на Toj етничко)
слици Балканског полуострва.
LA POPULATION DE LA PÉNINSULE BALKANIQUE DANS LA

PREMIÈRE MOITIÉ DU XVIième SIECLE
Dans le présent article, basé sur les chiffres globaux des données sta
tistiques du recensement de la population, effectué dans l'Empire Ottoman
vers 1520— 1530, empruntés à l'étude du professeur de l'Université d'Istanbul
M. O. L. Barkan sur les déportations comme méthode de colonisation des
pays conquis que l'on pratiquait à cette époque-là, où ces chiffres ont été
cités comme une preuve de l'efficacité de cette méthode1, l'auteur explique
comment une examen critique de ces données statistiques permet d'établir,
en lignes générales, un tableau ethnique de la Péninsule Balkanique de ce
temps, quoique ces données soient fondées sur la religion, et non pas sur la
nationalité où la langue maternelle.
Une carte hors texte, dressée à la base des données plus détaillées de
ces recensements, que l'étude susmentionnée du professeur turc na renferme
pas, donne, au moyen des couleurs et des signes différents, la disposition
et la force numérique à peu près exacte des ménages musulmans et chrétiens
dans les diverses circonscriptions administratives, plus ou moins grandes,
de l'époque, en contribuant par là à la formation du tableau ethnique en
question.
Les données, recueillies au cours de ces recensements nous découvrent,
d'une certaine façon, aussi le degré d'islamisation dans les régions particu
lières. Ainsi, par exemple, dans la province de Bosnie-Herzégovine, située,
à cette époque-ci, à la périphérie de la Turquie, le haut pourcentage de la
population musulmane (en Herzégovine 42,5 et en Bosnie 46) ne pouvait pas
se rapporter à la population turque colonisée, mais pour la plupart, sinon
en totalité, à la population autochtone qui a embrassé l'islam bientôt après
la conquête turque de ces provinces. L'objet des autres études est d'établir
quand, comment et pourquoi ce haut pourcentage de la popualtion musul
mane diminuait, au cours de la domination turque dans ces pays-ci, pour
tomber définitivement au-dessous du pourcentage de la population chrétienne.
* Revue de la Faculté des sciences économiqies de l'Univesité d'Istanbul. Année

11, No. 1—4. Istanbul 1953.
-,
popis stanovniStva
NA POÍETKU XVI VEKA(kopija)
LEGENDA
_ granice sandzaka
srediite sandíaka
О srcdiite kaza
Л 250 musllmanskih kuca
ф 250 muslimanskih kuia
X 250 juruíkih kuca
♦ 250 tatarski kuda
A 250 musehmsklh kuda
■ 250 hnídanskih kuda
• 250 hriidanskih kuca
A 250 vojnudhih kuda
Я 250 jevríjskih kuca
fi^KBUZA
• • ^KEPSUT »\ ADRANOS • #
UJ rad P» lm»na mebta su u kopiji zamenjena
sadasri|im nazivima
ЗЗорник радова САНУ LXXV — Ешнографски инсшшиуш кн>. 4
Recueil des travaux de I'Acad. Serbe des Sc. et des Arts LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
MHJbAHA РАДОВАНОВИЪ
1ЕДНА ПЕСМА KOJA НЩЕ ПОСТАЛА НАРОДНА
Насупрот богато разращено) проблематици Hacrajaiba и ycBajaiba у

народу песничког стваралаштва Koje, одговара)уЬи н>еговим идеалима
и борбеним стрелиьеньима, nocraje саставни део самог народног ствара
лаштва, расмотриЬемо у овом прилогу, на примеру )едне песме Вукова
доба, намен>ене да постане народна, — како народ не ycBaja, вей одба-
iryje песму Koja не одговара н>еговим друштвеним потребама и тежнлма.
ПокушаЬемо да укажемо на друштвену условл>еност )едног оваквог
процеса.
Песма, о Kojoj je реч, опева погубл>ен,е Jlyja XVI, кога су француски
револуционари осудили на смрт и смртну казну извршили jaHyapa 1793.
Befi OBaj општи први податак указу)е на то да ова песма неЬе наийи на
од)ек у народном стваралаштву. Но, о томе касни)'е. Да видимо Hajnpe
изворе Kojn нам ову песму пружа)у.
Богата збирка Нирилских рукописа }угославенске академи)е зна-
ности и yMjeTHocTH у Загребу, измег)у 195 споменика садржи и )едан ин-
тересантан зборник са Kpaja XVIII-or и почетна XIX века. Проф. Мошин
га je у свом Ойису рукойиса1 назначио као ПеичиНев2 зборник, срйска
редакцща, 1794— 1797. године. Посебан знача) овога зборника проф. Мо
шин види у томе што, ма да у je3HKy noKaeyje трагове руског yranaja,
ипак Hnje настао у области Во]водине, веК у Grapoj Cpönjn, на терито-
ри)и рашко-призренске enapxnje, вероватно у Призрену3. Таког)е проф.
Мошин зашьучу)е да je зборник писао свакако неки поп или 1)акон, jep
су у рукопис унети литурп^ски „возгласи"4 Закона при apxHjepejcKoj
служби, а на основу н>их одрег)у}е и време писан>а овог зборника5.
„Углавном песмарица"6, OBaj зборник, осим религиозно-дидак-
тичких песама', Koje ce neeajy и као световне, тропара и кондака, мо-
1 Vladimir MoSin, Cirilski rukopisi Jugoslavenske akademije, 1 dio, Opis rukopisa,

Zagreb 1955, str. 88—90
* ПеичиЬев je назван према лицу од Kojer je OBaj Ьирилски рукопис откуплен
1953. године.
3 MoSin, op. cit., стр. 88
* многол>ети)а патри;арху и епископу
5 Мошин, op. cit., стр. 89. У многолеттщ' се помик>у патри)арси: Герасим III
(1794— 1797), Кирил (1813—1818) и Антим (1822—1824) као и призренски митропо
лита JamihHje (1790—1818) и Захари)е (1819—1830).
* loc. cit.
' Зборник садржи: 5 песама о рог)ен>у и 2 песме о васкрсен>у Христову, стихове
из псалма, песму о казнама за грешнике, песму о TajHoj вечери.
138 Милана РадовановиЬ
литава, поменутих „многол.ети)а", таблица о добрим и злим данима, две

дуже песме: о Алексе)у, бож)ем човеку и о мученици Варвари, садржн на
ф. 21 —24 и песму Koja нас у овоме прилогу посебно HHTepecyje, Песму
о смрши крала францускога.
Мс1)утим, joui (едном се морамо вратити изворима. Овога пута да
бисмо утврдили, да je „ПеичиНев зборник", шездесет година пре oöjae-
л^иваша описа овог рукописа у издан>у JA3Y, био веК описан, уз тачно
утвр1)ива1ье личности записивача и околности у KojHMa je он уносио
песме у CBojy песмарицу, односно OBaj зборник, садашн>е власништво
архиве JA3Y.
Найме, JoßaH Хаци-ВасшъевиЬ у Прилозима к исшорщи кгьижевно-
сшиЙ, join 1895. године врши опис поменутог зборника, односно, како га je
проф. Мошин тачно окарактерисао, песмарице, у оквиру рукописне
друге свеске* из остатака библиотеке Стефана ГезовиЬа10.
Утврдивши о Стефану ГезовиЬу да се родио у Би)'елом Пол.уи на
Лиму, у öoraToj породици Koja води порекло од ранних досел,еника
са Косова12, да je школу учио у месту pol)eiba и у манастиру Дечанима,
као и да се спремао за калуфера, J. Хаци-ВасшьевиЬ наводи да се ипак,
из непознатих разлога, Huje закалу!)ерио, веЬ отишао у трговце, као и
join Tpojuna ньегове браЬе, док му je )едан брат био свештеник у ПеЬи, а
други учителе у Призрену . После 1815. године настанио се Стефан у
Чачку, и ту умро 1841. године.
Песмарицу, Koja се сада налази у Архиви JA3Y, Стефан je веро-
ватно писао и у Б^елом Пол>у и у Дечанима, ма да je J. Хаци-Васил.евиЬ
описао и остале шегове свеске, за Koje мисли да су писане и KacHHje, у
Чачку13. За трагове руског утица ja11 Koje проф. Мошин поминке у опису
овог зборннка да)е oöjaunbeBbe Хаци-ВасшьевиЬев опис, jep су црквене
песме Koje je Стефан преписао, иначе детально описане, а по)едине и
читаве прештампане у Прилозима, уствари песме из руско-црквених
буквара из Kojnx се учило и у оним KpajeBiiMa кра)"ем XVIII-or и почетком
Х1Х-ог века15. Да je то песмарнца Kojy je Стефан писао сам CBojo.M руком,
утврдно je Хаци-Васи.ъевнЬ према рукопису ko¡hm je овде, у молитвама
Онога Koju иде на йуш, Koje су yjeflHO и jeflirae молитве унете у песмарицу,
* JoBaH Хаип-Взсн.ъевнЬ. При.юзи к uctuopuju кнмжевносши, „Годишница Ни

коле 4yûuha", кн>. XV, Београд 1893, стр. 125—171
• op. cit., стр. 134
10 У то време, 1895, налазно се ова) рукопис у рукама Милеве Авакумовнкке,
унуке трговца ГезовиЬа. Надал>е Ьемо нме Стеван, како га je J. X. Васи.ьевиК упо-
требио заменнти са Стефан, како je ГезовнКу стварно било име.
" Прели саопштен>у проф. М. Bapjah-rapoBiiha данас у Би^елом Пол>у nocToje
ГезевиЬи.
" Хацн-Васн.ъевнК наводи да je према Гезовикима, кад су се доселили са Ко
л-ва, 6iLio названо )едно село на Лиму Гезовац.
11 J. X. Васн.ъевнЬ, op. cit., стр. 127
" J. X. ВасиъевиЬ je Mehy штампаннм кн>нгама Стефанове библиотеке нашао
h )едан Молитвослов, штампан у Москви, 1761, а кушъен у Венеции, као и jejHy
„руску юьнжицу морално-етичке садржнне", без почетка. ор cit., стр. 127—128, 139.
11 op. cit., стр. 134
1една песма Koja mije постала народна 139
Стефан на два места забележио сво]*е име, уместо „имрекъ"16, како обично
CTojH у молитвама. А тим рукописом писана je, осим два мала изузетка,
цела песмарица17. Ово по)авл>иванье у самс-j песмарици имена н>еног
аутора и првобитног власника, могло се искористити приликом описа
овог рукописа као ПеичиЬевог зборника, за утвр1)иван>е да je име запи-
сивача било Стефан.
Интересантно je напоменути да je Стефан у младости много путовао,
те пропутовао скоро цело Балканско полуострво, задржава)уКи се дуже
у Capajeey, као и читаве две године у Венеции. HMajyhn у виду ова)
податак, а тако!)е и то да су у песмарици код „многеиьепф" имена патри-
japxa Герасима III и призренског митрополита Jamihnja записана Сте-
фановим рукописом, док су имена касш^их патриарха, Кирила и Ан-
тима, и митрополита 3axapnja записана другим рукописом, и другим
мастилом, изнад имена Герасима и Jamihnja, можда руком шеговог
брата свештеника или учител>а, може се заюьучити да je Стефан ову
песмарицу писао док je живео у Би)елом Пол>у, односно у Дечанима,
учеви школу, а да су се нюме, jep joj je и намена таква била, — док je
Стефан путовао, односно, кад се каснщ'е преселио у Чачак, — служила
н>егова браЬа.
Према томе, из података коje нам je пружио18 J. Хаци-ВасшьевиЬ
CBojHM Прилозима к uciuopuju юъижевносши из 1895, излази да je руко- "
писни зборник, у архиви JA3Y назначен као ,,ПеичиЬев"(?), уствари
песмарица Стефана ГезовиЬа, из последнее децени)е XVIII-or и прве
децени)е Х1Х-ог века. Дакле, у Ойису рукойиса проф. Машин5 je зборник
прилично тачно датирао, и тачно утврдио ширу TepnTopnjy н»егова на-
станка, рашко-призренску enapxnjy, ме!)утим, место ипак mije Призрен,
веК Би)ело Пол.е.
Песму о смрШи крала францускога даje JoeaH Хаци-Васил>евиЬ, поред
jom неких карактеристичних побожних и дидактичких песама, целу у
препису19.
ПЕСН О СМЕРТИ KPAJbA ФРАНЦУСКОГА ИЛИТИ ПОСЛЕДНИ1

JErO ИЗГОВОР
Суйругих глаголи
О супруго прелубезна
Драга Moja все льубезна
Рад би с тобом уживати
И навеки пребивати
Али дале часа немам
Jep умрети драга морам
" ср. cit., стр. 127
17 Тим истим рукописом у описано] Tpehoj свесци забележен je Уговор koj'hm
су се браЬа поделила, где пише:... „знати се како ja Стефан с моющем братом Маркол!
поди)ели Kyhy..." (стр. 152)
18 J. X. ВасшьевиН je годину дана пре об)авл>иван>а „Прилога писао о Стефану
ГезовиНу у кн.ижевно-политичком листу „Оглед", бр. 5, 1894, o6jaB^.yjyhn из Сте-
фанове песмарице, Koja се сада налази у Архиви JA3Y, Песму о Алексе^у бож]ем
чоееку. Овде yrapbyje да je ово преписан превод са грчког BuheHraja РакиЬа.
" J. X. Вааиьевик, op. cit., стр. 140— 144
140 Милана РадовановиК
Já бо сада на смерт идем

Да прелетни свет оставим
Теб оставльа сад у тузи
У сердечно) горко) сузи
PacrajeM се телом с тобом
У серцу те носим собом
Конец до1)е мога века
Ах слаткога твога цвета
Приспе време Moje смерти
Зане данас ja hy умрети
Суйруга к мужу глаголи

О супруже сладки друже
Душа Moja изнеможе
Како hy се с тобом растат
И несреКна навек остат
Лудовиче венечниче
А француски мучениче
Нов мученик ти nocTajeni
Слави шенец пак flocrajeiu
XpHcrajaHejuie име носиш
Кога крала noflBephyjeiu
Ах Францио земло клета
И од бога ти проклета
О Ъерезио Moja MajKo
Ах да би видло TBoje око
Како страда TBoja шЬерка
А француска сад кралица
О братиЬу Францо втори
Добро око ти отвори
Ти подигни Отринице
И остале Еропице
На Францозе безбожнике
И законом отметнике
Син к оцу глаголи

Куд се паштиш родител>у
Дружеиши питател>у
У Kojy ли идеш землу
Е да царство боле тражиш
Кад Франвдцу ти оставл>аш
Како мене ти остави
Ко ли he ме да настави
Наследника францускаго
Млада крала галицкога
Ошац ко сыну глаголи

Чадо мое сладки сине
Ово су ти зле новине
У Еропи сад постале
Кое досад несу биле
Но те молим сладки сине
Кои носиш принца име
Ако будеш крал Францезам
Ходи сине право стезам
Ти опрости моим крвцем
Право ли)ам и убицем
1една песма Koja Hnje постала народна 141
Дшшер ко оцу глаголи

Ах преслатки родител>у
Дружаиши питател>у
Што he тужна TBoja нАерка
Ах жалосна и довека
Ком hy сада прибегнути
Ко ли he ме наставши
Ко ли he ме утушити
Ошац ко дшшери глаголи

Ах л>убезна Moja шЬерка
Добра буди ти христианка •
Бог отац сиротама
Уходовицам и д^евоикам
Он he тебе наставити
И от зла сохранити
Крал ко Франци
Он ушше глаголи
О Францио просвештена
У Еропи предизбрана
Што се от тебе сад учини
Како ли се ти промени
Да христианство ти отмеЬеш
И от творца и да отступит
Свог владику да убиеш
С ним тир)ански да постуеши
Подобишке ти )удеом
И прегрдим фарисеом
Кои спаса всех pací паша
Горко) смерти предадоша
И си данас таке творте
На смерт мене готовите
Свога крал.а и владику
Подигосте на ме руку
Повикасте сви согласно
Убиути Лудовика
Jepöo то je наша дика
Глас Стефанов и ja узимам
И убица и ja отраштам.
Конец
Како видимо, дакле, Стефан ГезовиЬ., Kojn, као побожан човек,

или манастирски 1)ак, npenncyje у CBojy песмарицу као у неку врсту при-
ручника многобро)'не религиозно-дидактичке песме, забележио je тако1)е
и jenny песму политичко-пропагандне садржине. Уствари, то je она
иста Kojy проф. Мита КостиЬ. полшше као „савремену пригодну песму"
у Kojoj je погубл>ен>е Jlyja XVI нашло од)ека код Срба, a „Koja се нашла
записана ме!)у старим кшигама на xaprajaMa угледног трговца из Чачка
ГезовиЬа"20.
" Др. Мита Kocrah, Неколико udejmix одраза француске револуцще у нашем
другишву KpajeM 18 и Нечетком 19 века, „Зборник Матице српске'% cepnja друштвених
наука, 3, Нови Сад 1952, стр. 11.
142 Миллна РадовановиК
нет* муке
fte^C *ocl' >*»*í ч/ц*1
Übe**?**» ufi*****?*
ftféLXt MOA я/я ЛЯф*
: -Л* ó :
ÜAMÍtf j ДА CtTfl« АГ Л«С« M(«Ç#k^
Л»
rte эт^гз «Г
ой**** Г^.,
;■ "'-.ir-»- ~6»
H4KZ +,ccm«<»2 MfCmim
ЛоЯС1^Ь Л«*« *«»-Г« B-JtK,,
ytfMA* TioAstfítmi
«*Х fyán¡¡p¿¿ A4А в. KA/
Mot íMt^»4 ^((Kt ^в
**« -i ад Я1|-
-*«|Ж*А»ил moa 47
^ХОДпвмЗ ("«(или?
■mi l.T»*rtXll mftfiH

JeflHa песма Koja HHje постала народна 143
CHI Ki^lÜ
им< «к» cnrfbciui *if*
ufano стсЩр\% ¿i
life cm i <и»н<из хуЗД'
JHJ<» mcjíí ян ¿>i**s
* *4î*AP CA**«**
■ " "'
1," 0"» ЛсАт*1*'. saW ¿tí

"X iiofi****** **• HyA<
¿*j№2< уход» i.ftfia fit* Л ч<*

in 4 КГ nfOfX H*l-*\íf>:
>УЛЛ te »h m", ; Kf«AA H*Awtf 7I*AÍ 1
£U Уfit («^ íjb»; сфтллсно ad.
склняг teii' fétfiftHl
•il<* ytfon*. itfthb-jinf*
uigfifl« i) mane c«M 01» WOÏ <frt
yi»inií M<tX.«*¿tCC Щ h
en ¡Tîíiiia, что-**
144 Милана РадовановиН
Свакако, кад je ова песма пренета21 у нашу зелиьу, била je она на

мешена томе да се шири у народу. Па jy je Стефан, nyryjyrui као имуЬан
човек с тим и забележио, и као такву преписао у CBojy песмарицу. Ме-
г)утим, ту она и завршава CBoje доба живл>ек>а код нас. У српском на
роду, KojH нешто KacHnje од настанка ове песме и сам проживллва CBoj
револуционарни период првог српског устанка, неЬе она на!ш тле на
коме he се одржати, акамоли ширити.
Слободарске Hfleje француске револущф од)екнуле се читавом
Европой, па су и код Срба, нарочито BojBotjaHCKHx, a KacHnje и у Кара-
IjoprjeBoj CpönjH, нашле CBoje иде)не одразе.
Колико су иде)е француских револуционара нашле од)ека код
Срба у Во)водини огледа се и у „оштром начелном сукобу", „сасвим клас-
не природе"22, на српском народном сабору у Темишвару, !79Э. године,
измену посланикй племиЬй под вог)ством Саве Текели)е и посланика
народаака под вог)ством JaKOBa Сечанца. Ту се Текел^а оборио свом
жестином на слободарске naeje француске револуци^е „о сталешко}
)еднакости у друштву, укиданъа племства, права супротставл>ан>а упье-
теног"2*. То показуje да je племство морало да поведе оштру борбу
противу демократских тежньи народа „за )еднакост сталежа по примеру
Француза". Уосталом, неколико година KacHnje, 1794, J. Сечанац je био
и затворен у Пешти због учешЬа у JaKOÖHHCKoj завери Ипьата Марти-
новиЬа24, Kojy В. Богданов карактерише као смишгьену активност „да
се Угарска, по примеру Француске, преобрази у републику, Koja je
подигнута на бази принципа )еднакости"25.
Тако се у овим случа}евима, измену öpojimx других на тлу BojBo-
дине, omeflajy неки одрази щкф француских револуционара, Koje
нове и пооштрене полици}ске мере цара Фран>е II свим могуКим сред-
ствима гуше.
У остале српске KpajeBe су тако^е продрле nueje француске ре-
волувэде, али због самог класног састава друштва у оквиру турског
царства нису имале таквог yranaja, као што je то био crr/4aj у Во)водини.
Найме, у турском царству mije било тако издиференцираних класа Koje
би у HflejaMa француске револуцэде могле наКи ceojy класну идеологи)у.
Мег)утим, KacHHje, у Караг)орг)ево) CpÔnjn, 3axBaheHoj сопственом рево-
лущфм, Божа TpyjoBHh, у CBoje Словогв, спремл>ено за излаганъе у на
родно} скугаптини коja je требало да се одржи у Богова^и 1805. године,
уноси jacHo формулисане слободарске rçrjeje Koje се ocnaibajy на револу-
ционарну Декларацщу Права човека и граЦанина из 1789. А сам Караг)орг)е
1810, преко CBojroc изасланика у Л>убл>ани набавл>а Найолеонов законик,
те се, ма да без успеха, врши и noKyiuaj да се француски револуцио
нарни закони пренесу у Cpönjy27.
21 HajBepoBaTHHj'e je да je пренета из AycrpHje.
22 M. КостиН. op. cit, стр. 8
2> op. cit., стр. 9
24 Vasa Bogdanov, Jakobinska zavera Ignjata Martinoviéa, „Novinsko izd. podu-
zeée", Zagreb 1960, стр. 192—195
25 op. cit., стр. 21
2* M. Kocrah, op. cit., стр. 12
27 ibid., стр. 14
JeABa песма Koja ни;е постала народна 145
У таквим друштвеним и исторщским условима, у народу Kojn je,

вековима угн>етаван, коначно одлучно подигао устанак за ослобо^енье,
у народу понесеном ослободилачком борбом, управо Hacraje полетни пе
риод новог народног стваралаштва. Велики 6poj народних песама коje
Вук тада бележи опева савремено доба ослободилачких борби и страдан>а
народа. Стварали су их народни певачи, и ме!)у въима гуслар и песник
Филип ВишвъиЬ, Kojn je сам спевао, како je то М. ПаниЬ-Суреп утврдио,
тринаест оригиналних песама28 о борбама и jyHanHMa устанка. Но кад
их je Вук забележио, веЬ су се оне широко у народу певале jep, изра-
жава;уЬи верно идеале и жел>е народа, како су насг^але, тако су
yjeflHO и поста)але народним.
Тако je било и са многим другим песмама Koje су се тада у народу
стварале и певале29.
У таквом полетном периоду народног стваралаштва условл>еном
ослободилачком борбом народа, }една увезена, ту^инска, противнародна,
противреволуционарна песма Kojy налазимо у ГезовиЬево) песмарици HHje
ни могла да на^е CBoje место у народу.
Jep, личност о Kojoj се пева, Jlyj XVI, био je симбол управо упье-
тавааа народа, па je и песма о тему, ма колико одисала хришЬанством,
била народу Tyfja и мрска. Сам крал, je у cbo¡hm последним, пред погу-
бл>«ье, порукама, Koje песма Ka3yje, жени, сину, кЬери и на)зад Фран-
irycKoj, као прави хришНанин, помирл.ив, прашта. Али je зато ту крал>ица,
Koja одговара)уЬи крал>у на поруку, жали ce CBojoj Majnii, Mapnjn Те-
pe3Hjn, а свога брата, аустри)'ског цара, оштро позива да добро отвори
очи те да подигне и AycrpHjy и осталу Европу на „Французе безбожнике"
и „законом одметнике". Значи, песмом се позива на угушиванье рево-
луционарног покрета народа Француске. На Taj начин, иако пуна лир-
ских елемената у изливима ocehaaa, нарочито измену крал>а-оца и въе-
гове деце, ова песма има йрошивнародни карактер, jep Француску, н>ен
народ Kojn се дигао против CBojnx упьетача ocyÇyje као jy,ay, фарисе}а,
отпадника, велича)уЬи, насупрот томе, крал>а, око кога ствара ореол
мученика-хришЬанина .
HMajyhn пред собом целину ГезовиЬеве песмарице, као и остале
ньегове рукописне свеске, join три на 6pojy, и уз то неке шегове записе
на штампаним кн>игама из остатака н>егове библиотеке, можемо себи да
створимо слику, ма да непотпуну, како je песма о погубл>ен.у Jlyja XVI
ушла у странице н>егове песмарице. Нисмо ни ишли за тим да у потпу-
ности утврдимо порекло ове противреволуционарне песме, али je сва-
како сигурно не само да ова песма HHje народна30, но да, и кад je дошла у
м М. ПаниК-Суреп, Филий Вишн>иН йесник буне, „Просвета", Београд, 1956,
стр. 56
" В. Ст. КарациЬ, Срйске народне ûjecMe, кн>. IV, изд. IV, Београд 1932,
стр. XI, XIV.
>0 Проф. M. Kocrah у поменутом свом раду предпоставхьа више могуЬности у
вези са пореклом ове песме, речима: „Била ова савремена пригодна песма о погуб-
л>ен>у Jlyja XVI народна или (можда пре) уметничког порекла, оригинална или пре-
ведена, што се засада не може установи™..." (стр. 1 1). И проф. Baca Богданов у CBojoj
КН.ИЗИ о JaKoÖHHCKoj завери помин>е ову песму цитира)уКи проф. М. КостиЬа (стр.
186).
35орник радова Етнографког института САН кн». 4 К)
146 Мшьана Радовановик
додир са народом, од народа одбачена. Jep, ма да лирског облика je

и лирских стихова, она отворено ynyhyje позив реакционарно) Аустри)и
на рат против француског народа. А и сам je3HK ове песме, иначе за
оно доба свакако успело преведене, односно препеване, noKa3yje да она
Hiije блиска народу.
Разумл>иво je да je ]едну такву песму могао да забележи човек из
друштвеног enoja коме je припадао ГезовиЬ, црквен>ачки конзервативан,
богат трговац ословъен на црквени феудализам, уз то веома побожан,
као и да му баш као таквом, иако je побожни припадник православл>а,
Hnje сметало то што песма узноси до мученика jennor крал>а католика.
На Kpajy, интересантно je истаЬи контраст Kojer нам пружа Гезо-
виЬева песмарица. Песма о смрти Jlyja XVI31 Hnje ушла у народ, али je
зато jeflHa епска песма из народа ипак ушла у ову песмарицу, на фол.
25—27, jeflHHa те врете у свим бележницама Стефана ГезовиКа. Песма
je без завршетка, али je у песмарици оставлено празно место за н>ено
довршевье. И нъу je J. Хаци-Васшьевип у CBojnM Прилозима к uciäopuju
кььижевносши дао у препису32, уз тумачевье да има сличности са jeflHOM
песмом А. К. МиошиНа из Разговора угодное народа Словинскога. У раз
говору старца Милована са два сердара oneeajy се борбе народне са
Турцима.
Тако je из народа, Kojn Hnje примио оно што му je ту1)е и мрско,
песму о смрти Jlyja XVI, доспела у Стефанову песмарицу, записана не-
посредно иза ове песме, епска народна песма Koja почивье стиховима:
Пи)у вино до два побратима
У Хартву край мора сина...
У овоме као да се види снага народа и ньегова стваралаштва :
песму Koja му je туг)а Hnje примио, остала je закопана у песмарици;
али je зато jenny CBojy песму, Koja велича народне jymKe, опеване join и
у многим другим ускочким народним песмама33, наметнуо перу и песма
рици конзервативног Стефана ГезовиЬа.
81 Beh смо били у зашьучном делу овога рада када смо се из Гласника САН,
кн.. II, св. 1, Београд, 1950, обавестили да je др. Во)ислав JoBaHotmh у Институту за
проучаваше кн>ижевности САН, )уна 1950 године, у своме усменом саопштмьу
Песма о смрши Jlyja XVI у Hauioj кн>иже«носши изложио да je ова песма „у CBoje време
била преписивана у рукописне песмарице, а и штампана више пута", те да je „чинила
део пропаганде Kojy je Аустрща ширила ме!)у CBojHM становницима свих народности"
(стр. 153). Ma да нам граг)а о по)авл>иванзу ове песме у више рукописних песмарица,
као и о н>еном штампашу, Hnje позната, и само ово обавештен>е из Гласника САН
довольно je да потврди нашу напред изнету поставку о томе да се покушавало да се
ова песма народу наметне.
,г J. X. ВасшьевиЬ, op. at., стр. 145— 146
39 Ускочке песме о Смиллник Или)и.
Une poésie qui n'est pas devenue chanson populaire 147
UNE POÉSIE QUI N'EST PAS DEVENUE CHANSON POPULAIRE

L'auteur présente une poésie faite sur la mort de Luis XVI pour atten
drir et mobiliser les coeurs des réactionaires, qui se trouve dans un cahier de
chants manuscrit qui appartenait à Stefan Gezovitch qui a vécu fin XVIII-ème
siècle jusqu'à 1841 à Bijelo Polje et Cacak. Comme les autres chants, que
contient ce cahier manuscrit de Gezovitch, cette poésie là aussi était déstinée
à être propagée dans les masses populaires. Cepandant, l'auteur montre que
les conditions historiques aussi bien de cette époque qu'ultérieurement ont
été tout à fait défavorables à cette propagande, vu que c'était justement l'épo
que de la révolution serbe avec ses deux insurrections de 1804 et 1815, qui
s'inspirait aussi de la Révolution française. Par là, l'auteur a essayé de montrer
un cas typique, historiquement bien déterminé, d'une poésie qui était dés
tinée à devenir populaire, mais qui ne l'est pas devenue, étant contraire à
l'intérêt et à l'esprit révolutionnaires des masses populaires serbes de cette
époque aussi bien qu'aux époques ultérieures.
10*
Зборник радosa САНУ LXXV — Ешнографски институт кн>. 4
Recueil des travaux de "Acad. Serbe des Sc. et des Arts LXXV — Institut d'ethnographie No. 4
МИЛИСАВ В. ЛУТОВАЦ
ПРЕОБРАЖАВАВЪЕ HACEJbA И ПРИВРЕДЕ У ОКОЛИНИ

БЕОГРАДА
У )'едном раду осврнуо сам се век на промене полюпривредних кул-
тура у околини Београда у вези са развитком града. Неопходно je да
се овде задржимо и на променама насел>а и кретан>а становништва Koje je
изазвао развитак индустрще у Београду и H>eroBoj околини.1 Али, да
би се бол>е разумела садашн>ост, потребно je осврнути се и на прошлост.
Укратко, вал»а проматрати промене у процесу истори)ско-друштвеног
развитка. У овом погледу може ce jacHo издво}ити пет фаза: период до
првог устанка, од ослобо!)е1ьа испод Турака до седамдесетих година
прошлога века, од тада до 1919. г., раздобл>е измену два светска рата
и на)зад, HajHOBHje доба. Ови периоди HMajy CBoje карактеристике како
упривреди, тако и у погледу насел>а. Они до HajHOBnjer времена се ка-
рактеришу ман>им и постутн^им променама. Тек од сощ^алистичке
револуци)'е Hacrajy веЬи скокови у свим облицима живота.
У VIII. веку и све до ослобо!)е1ьа испод Турака, непосредна околина
. Београда, Kojn ce cacrojao из града, 4apiHnje и две махале (део Дор-
Ьола и Савамале), мало се разлиновала од осталих делова Cpönje. Шта-
више, будуНи на удару Турака, насел>а београдске околине су била
HecTairanja и заосталщ'а. Чести сукоби измену Турске и AycrpHje примо-
равали су становништво да се стално или повремено исел>ава, а да на-
сел>а делом запусте. Према томе, сеоска насел>а у околини Београда
имала су све одлике привремености. ВеКина се села управо сел>акала по
japyraMa и KpajeBHMa дал>е од путева KojnMa су Турци често пролазили.
Дананпье плодне долине Koje су биле под луговима и ливадама, имале
су cnopeniffljH знача). ИскоришКаване су више за испашу стоке но за
ратарство. Kyhe су биле бурдел>и, лубешаче покривене кором од липе
и кровиааре.2 Па ипак се у то време више проводило у збегу но у овак-
вим насел>има.
Од ослобо!)ен>а nocrojeha населд се устал>у}у, а нова ocmreajy.
Насел>еници са свих страна придолазе. Je,traa група долази из jyro-
источног )ош неослобо^еног дела Cpönje и насел>ава Велики и Мали
Мокри Луг, Башицу, ]шнце и Раковицу. Тако je настало етничко шаре-
нило од досел>еника из динарских KpajeBa, jyroHCT04He Cp6nje, поврат-
ника из Во)водине и заосталих староседелаца. Свака ова група je задр-
жала обележ^а ceoje матице: говор, ношн>у, обича^е и начин живота.
Али под утицаjeM слободног живота Hacrajy и промене. Насел>а почишу
излазити из japyra и постепено ce cnyurrajy према долинама. Лугови се
150 Милисав В. Лутовац
Hajnpe npeoöpahajy у ливаде, а ове у ньиве. Знатне површине се оставльа)'у

као за)едничке утрине за испашу стоке, гра!)у и огрев.
Шума je у грозничавом захватаньу зелиьишта брзо искрчена и са
стрмих нагиба. Тада je и Авала потпуно оголела, па je кнез Милош за
време CBoje друге владе заповедно да се огради. Тек од тада израста
н>ена дананпьа шума.
Као последила те сече, на стрмим странама Hacraje epo3Hja и урван>е
(клиженье) земл>ишта, што се и сада на многим местима види. Због тога
и са потреба у огревном дрвету и гра^и, данас на таквим површинама
nojeflHHUH подижу багрем. Али су ипак неки такви простори обра!)и-
вани све до HajHOBnjer времена. Пример су падине Раковичког потока,
где се сада после забране оран>а са великом бригом подиже лепа шума
разног бшьног састава. Уколико се становништво намножавало, утрине
су дел>ене по пореским главама у неколико махова, док нису сведене на
ман>е површине. Последил деоба je извршена пред други светски рат.
Топографски називи nojeninmx сеоских атара („за)еднице", „утрине",
„царине", „деонице"), noTcehajy на сеоски комун. Исто тако указуjy на
негдаппье шуме и ливаде MHoroöpojHH називи потеса Kojn су сада под
нлвама.З
Oßaj период, Kojn Tpaje до седамдесетих година прошлог века,
карактерише натурална и аутархична привреда. Жита, войе, виногради
и поврЬе raje колико да задовол.е домаке потребе и оближн>е тржиште.
Главна je домаЬа животиньа овца. Али je веЬи 3Ha4aj у трговини имала
свин>а Koja je извожена на страна тржишта. Занимшиво je да je у то
доба становништво Београдске околине rajnno и свилену бубу. HajBHine
се овим послом бавило MnpnjeBo, а затим Бели Поток, Кумодраж,
Випньица, Сланце, Велико Село и Винча.3
И куЬа се у овом раздобл>у нешто мало изменила. Jörn je она мала
поземл>уша од бондрука и дрвета, покривена кровином да шиндром,
a peí)e Ьерамидом. Оваквом привредом и начином живота се каракте-
рисало и село Палилула на вратима Београда.*
Од осамдесетих година настаjy живл>е промене. Све више се,
место кукуруза и je4Ma, rajn пшеница Koja улази у трговину. Сем тога,
град Kojn се почише разврати, тражи све више поврЬа, воНа и млека.
Због тога се у на)ближо) околини Булбулдерског потока и у Винпьици раз-
Bnja приградска полюпривреда. Сточарство по 6pojy опада због уситша-
ваша поседа и смааиван>а за}едничких утрина. Почише се више rajnra
крупна стока, Koja се исхраном Be3yje за земл>орадн>у, а и овца се због
вуне join одржава у сваком домаЬинству. Сеоска насел>а у овом, као и у
претходном периоду не иду у корак са привредним развитком, али се
ипак запажа)у знаци напретка. H3rpa^yjy се куЬе моравског, шумади)-
ског и „пречанског" типа са нешто утицаja из града. ВеЬином су од слабе
rpaíje и без патоса.
Београд се, пошто je у CBoj оквир увукао село Палилулу, pa3BHja
у облику уских трака у правцу смедеревског п>та, Чубуре и данаппье
улице кнеза Милоша.
У четвртом периоду Kojn Hacraje после првог светског рата, по-
чиньу се осеЬати знатне промене како у Београду, тако и у H>eroBoj око
Преображава&е насёлл и приБреде^у околини Ёеограда 151
лини. Београд, ко)и nocraje управно-политичко средиште простране

државе, постао je привлачна тачка целе земл>е. Поред тога, у ньему се
почиае интензивни)е разврати и индустри]*а. Све то скупа привлачи
Карта насел>а у београдско) околини
велики 6poj л>уди kojh утичу на промене у граду и H>eroBoj околини

Почиау Hacrajara нова насел>а не само у продужетку поменутих праваца
него и на падинама и у долинама: Булбулдерском потоку, на Врачару,

Лекином Брду, Душановцу, Вождовцу, Маринково) Бари, Карабурми
и Раковици. Сем тога, у виноградима на Дедишу, богатеи трговци и
други имуЬни^и л>уди подижу „виле", те на Taj начин Hacraje и нов
тип насел>а.
Дотадаппьи перифери)'ски делови, као С«ьак, Чукарица, Стари
"Берам, Ново Село, Хаципоповац, Kojn су имали полусеоски карактер,
постепено cpacrajy с градом. Из н>ихових пространих дворишта Hecrajy
мали виногради и craje где je држана стока, поглавито краве.
Ове промене у Београду су утицале и на околину. Пре свега, Бео-
град се у свом развитку приближава селима: Малом и Великом Мокром
Лугу, MnpnjeBy, Виппыщи, Бан>ици и Жаркову. Близина и потребе
града утицале су да се у овим и другим селима почне живл>е разврати
приградска пол>опривреда : повртарство у Виппьици, Мири}еву, Слан-
цима, Великом Селу и Винчи, а воЬарство и виноградарство у Ритопеку,
Гроцко)', Бегалэици, Заклопачи и другим насел>има. У овим а особито
у другим селима узело je маха и rajeae крава у вези са све веЬим потре-
бама за мелеком. Према томе, у овом периоду развитка почело je све
веЬе диференцираае како у погледу пол>опривредних грана, тако и
имуНности. Повртарство, воКарство имлекарство floönjajy велики зна-
4aj. Села Koja се овим поглавито баве, улазе у робно-новчану привреду.
Али oBaj напредак као да HHje имао сразмерног yranaja на друге
видове живота. Многа села у непосредно) близини Београда нису до
Kpaja последшег рата имала ни)едног човека Kojn je завршио средньу или
Kojy другу школу. Штавише и куЬа je, сем незнатних изузетака, остала
иста као у претходном периоду. Павле УтвиН из Остружнице Kojn je
држао 50 хектара земл>е и 40 крава, imje имао куКе Koja би одговарала
томе богатству. Слично се запажало и код других имуЬни)их сел>ака.
Овакве аномали)е се могу oôjacrarra тежшом тих л>уди да куповином
земле прошире посед и на рачун начина живота. На Taj начин настаjane
су све веЬе диференш^ащ^е у поседу, jep je земтьа долазила у руке све
машег 6poja л,уди. Дакле, на jeflHoj страни je посед усипьаван, а на
flpyroj повеЬаван. Карактеристично je и то што нека насел>а у околини
Београда, поред }едне старе општинске механе, OTBapajy MHoroöpojHe
приватне кафане. Овим су се одликовала села Бан.ица, Жарково и Мали
Мокри Луг, у KojnMa je било по осам до десет таквих гостионица. Ова
nojaea се не може oöjaaurra само тиме што су сел>аци тада више него
данас проводили у кафани. Посто)али су и други разлози: ова села су
била на рубу Београда, а ван домаша)а трошарине, па су пиЬа и мезелуци
били je(})THHHjH него у граду, што je и привлачило Београ^ане.
Као што се види из досадашньег излаганьа, промене у Београду
и aeroBoj околини не yKa3yjy на веКи напредак све до HajHoenjer вре
мена. Крупне промене настаjy тек после сощцалистичке револущц'е,
када под новим економско-друштвеним условима почише нагли прео-
бража) у привреди, caoôpahajy, насел>има, демографии и култури ста-
новништва. Haj3Ha4ajHHjH утица) на ове промене je у вези са индустри)ом,
Koja ce pa3BHja и у граду и у aeroBoj околини. Та HHnycrpnja je привла-
чила л>уде не само из околине него и из удал>ен^их Kpajeea наше земл>е.
Преображавшье насела и привреде у околини Београда 153
Какве су последице овога креташа становништва, на)бол>е he се видети

ако их пратимо по фазама и у свим видовима живота.
Промене у граду. — Београд се споро развщао, иако заузима )'едан
измену HajnoBOJbHHjiix положа]'а на свету.4 Узроци томе су врло много-
6pojHH. Он je дуго био поприште измену Истока и Запада; после осло-
бо!)ен>а од Турака он je погранично место. Сем тога, Cpönjn, коja je била
обузета идеалом ослобо!)ен>а, mije npeocrajano средстава за н>егов раз-
витак. И оно што je подизано рушено je у два светска рата. Иза тога je
настаjano шаренило од старог и на брзу руку подизаног новог. Урбани-
стички планови нису се могли лако остварити ни у центру града због
супротставл>а1ьа по}единих сопственика ман>их зграда. Пример je за то
мала кафана „Албанка" усред града, место на KojeM je тек пред други
светски рат подигнута садаппьа палата. Последица тога je нехомогеност
средишног дела града у коме су се измену уцера издизале вишеспратне
гра!)евине.
CTHxnjcKH су настлала и нова насел>а на периферии и у проду-
жетку главних улица и прилаза, те нису могле органски срасти у град.
После другог светског рата oeaj проблем je због развитка индустри)е и
наглог прилива становништва постао join изразити)и. Требало je, место
старог и порушеног, подиЬи ново и изградити нова насел>а. Плански
развитак HHje могао иЬи у корак са наглим приливом становништва,
па су из године у годину све више настлала дивл>а насел>а 4njoj се
изградши тек у HOBHje време стало на пут.
Како се Београд pa3BHjao после другог светског рата, изнеЬемо у
HajKpahHM потезима. Као и раниje, смер н>еговог ширен>а je у правцу
путева и прилаза. Главне осовине су: смедеревски пут, авалски друм и
путеви Kojn воде поред Дунава, Саве, и Топчидерског потока. У про-
дужетку Булевара Револуци)е односно смедеревског пута нова насел>а
су достигла разводе надомак Мири)ева. У том правцу су у потесу села
Малог Мокрог Луга, на Зеленом Брду и Селишту настала нова велика
насел>а. Према томе, Београд je на oBoj страни углобио у себе село Мали
Мокри Луг. Поред бан>ичког и кумодрашког пута насел>а се наставл>а}у
у правцу села Башице и Кумодража. Башица je веК увучена у градску
сферу, док се и од Вождовца и од Баньице продужу)е подизанье куЬа у
правцу Кумодража и авалског пута.
ТреЬи смер ширенл Београда je у правцу долине Топчидерске
реке, KojoM води железничка пруга. Сада je веЬ cnojeHO са градом
индустри)ско насел>е Раковица и са шим село Кнежевац.
Поред савског пута, прво су увучени у град Сешак и Чукарица,
Koja je pamije била мали заселак села Жаркова. Сада су, ме^утим, изнад
ових населл по Бановом Брду и Репиштима у атару Жаркова подигнута
нова насел>а.
Београд се шири и поред Дунава. 1едан н>егов нови део се развио
на Карабурми и око Роспи-Ъупр^е у правцу села Вишньице и MnpnjeBa.
И на десне) страни Саве и Дунава процес развитка града je врло
изразит. То се не огледа само«у продуженьу новог дела Београда измену
Саве и Земуна, него и у другим правцима. Ново насел>е Крн>ача развило
се на лево} страни Панчевачког моста, а селоБежашф везано je са Земуном
низом куЬа поред пута. Према томе, Београд се шири у правцу главних
путева и сеоских прилаза. Он je у овом наглом развитку Beh сада увукао
у cBoj оквир нека суседна села и новоподигнута насел>а. Али се за ова
сеоска насел>а може реЬи да су cnojeHa са градом само у територи)алном,
а не и у урбанистичком смислу речи. Иако су она изгубила пре^ашшу
пол>опривредну основу, ипак се у ньима join одржава землэораднл у
облику rajeiba поврЬа, воКа, цвеНа и живине. Ме^утим, куЬа се због све
веКих потреба прилаго^ава граду тим брже уколико неко насел>е губи
поллпривредну структуру и прелази на друга заниман>а, везана за пре-
дузеЬа у граду. На то има утица)'а урбанистички план, а и тежн>а бивших
земл>орадника да подигну што бол>у куЬу ради издаваня под закуп.
Промене у околини. — Развитак индустри)е и caoöpahaja утицали су
на промене и преобража) околине Београда. Настаj у нова насел>а и мен>а се
економска, демографска, урбанистичка и културна структура старих села.
Пол>опривреда се мевьа и по структури и по квалитету. ПовеЬава)у се по-
вршине под воЬем и поврЬем не само у селима Koja су се овим и
ранще бавила, него и у кра)евима где ове културе нису биле одома-
Кене, као у Лештанима, Калу^ерици, Белом Потоку и Врчину. Сем
тога, градске потребе у млеку и млечним производима изазвале су све
веЬе rajeae крава и са тим rajeibe крмног бшьа (детелине, сточне репе,
кукуруза итд.). Ова индивидуална производила mije могла задовол>ити
потребе града, па су због тога и због бол>ег искоришЬаваша земл>ишта
у кра)евима кощ су били под мочварама и сеоским утринама створена
велика пол>опривредна добра и задружне економи)е. Овде на прво
место долази Панчевачки Рит, а затим планташки воюьаци и виногради
у Гроцко), Болечу, Радмиловцу, Умци, Железнику итд. Joui веЬе
промене су настале у насельима и кретан>у становништва. То се осо-
бито запажа на селима Koja су у непосредно) околини града или
поред главних путева. Поред путева или у близини наста jy два
типа насел>а: jewra су као у низу порезана дуж пута, а друга
груписана у облику ман>их и веЬих насеобина уз старо село. Прва
насел^а подижу и неки досел>еници и сел>аци дотичних села, Kojn
теже да са куЬама иза1)у на пут, а друга само досел>еници, поглавито
радници и службеници у фабрикама и установама. Ови су куповали
„плацеве" од по)'единаца или од села као за)еднице. Haj4emhe су nojaBe
подизаша оваквог населл на негдашаим сеоским утринама Koje су се-
л>аци претходно изделили по пореским главама на мале деонице. Према
томе, овакве парцеле су условиле подизаае груписаног насел>а.
Где су настала и како су се разви)ала ова нова насел>а, изнеЬемо
у нащраКим потезима. Поред авалске цесте ce peâjy, сем по)единачних
куЬа, и веЬа группа насел>а. У атару села Jajiraana подигнута су два на
села Koja 6poje по сто куЬа. 1едно je на Малим утринама, а друго у
Кал>авом потоку. Такво насел>е (25 Kyha) je изгра1)ено и на утринама села
Раковице испод основне школе. Четврто насел>е на oBoj цести je испод
Авале, измену села Белог Потока и Пиносаве. Почело je настаjara после
изградше Авалског друма 1928. године. Прво су неки селлци из суседних
села Белог Потока и Пиносаве градили куЬе и кафане. Затим су, у вези
са Авалом као излетиштем, имуЬни Београ^ани куповали утрине у
Преображаван>е насела и привреде у околини Београда 155
Белопоточана и на н>има подизали „виле". После другог светског рата

6poj куЬа се у овом насел>у непрекидно повеЬавао. На то без сваке сулиье
утиче Авала као главно излетиште MHoroöpojHor београдског станов-
ништва.
И поред новоизгра1)еног кумодрашког пута Hacrajy нове Kyhe Koje
he ускоро везати ово село са Вождовцем и Ба&ицом, Kojn су, као што je
речено, ушли у састав Београда. Процес ширеньа je са обе стране из села
према граду и из града у правцу села. Исте nojaBe се виде и дуж путева
Београд—Железник, Београд—Умка и Београд—Гроцка. Сем тога, и
села кроз Koja не пролазе главни путеви теже да се непосредно и по-
средно вежу за цесту. Тако по)единци из Великог Мокрог Лукга почин>у
зидати куЬе поред пута у правцу Малог Мокрог Луга. Ме1)утим, Калу-
^ерица, Винча и Болеч, Kojn су по страни од главног пута, починьу изгра-
]?ивати посебна нова насел>а — Болеч око старе друмске мекане, Калу1)е-
рица у Шугавцу и Винча на cnojy главног и сеоског пута. И по)едини
землюрадници као и досел>еници, ко)и су везани послом за Београд,
подижу нове куЬе ту, где ова села HajKpahnM путем излазе на цесту
Београд—Гроцка .
Ове се промене не дешава|у само у вези са Београдом. У околини
Београда су тако^е подигнута индустри)ска и друга предузеЬа Koja исто
тако утичу на преобража) живота околних села. Таква предузеЬа су у
Железнику (метална индустри^а), Умци (фабрика текстила), Ритьу
(фабрика електроопреме), Остружници (стругара), Винчи, Пиносави
(водопривредни институт), Болечу (воЬарско-виноградарска фарма).
Око ових фабрика и установа подигнуте су зграде за квалификоване
раднике. Семтога,ипо)единциизудал>ени)ихселако|и раде у фабрикама
подижу у близини станове. На Taj начин се брзо формира ново на-
сел>е. Уколико je неко индустри}ско предузеЬе pa3BHjeHHje, утолико je
и насел>е око шега веЬе. То се особито види на Железнику, Ришьу и
Умци. Железник je од села постао велико индустри)ско насел>е, Koje
утиче на преобража) и околних насел>а 4nje становништво ради овде.5
У алуви(ално) равни Топчидерске реке, где су доскора биле само ливаде
села Ришьа и Ресника, сада су густа насел^а. Становници Рипньа, 4Hja су
насел.а растурена у групама по површи, почишу се после другог светског
рата спуштати поред железничке пруге. На то je особито утицало осни-
вак.е фабрике „Елекшросрбща" у Kojoj се земл>орадници овог села запош-
л.ава)у. Сем тога, лаке су и брзе везе са предузеКима у Београду. Овде
подижу куЬе не само сел>аци Kojn HMajy CBojy земл^у, веЬ и други из
околних села и удал>ених KpajeBa. Поред железничке станице у Ришьу
преселило се из Црвеног Потока (Kpaj у Рипау) читаво циганско на-
сел>е коje сада 6pojn 120 куЬа. Ново насел.е je подигнуто у атару
села Ресника, где je пре првог светског рата била само jeflHa мала
друмска механа; измену два рата изгра^ене су три-четири куНе и мага-
цин сеоске задруге. Сада се, ме^утим, на негдашшим ливадама, званим,
Личине, простире ново пространо насел,е Koje се постелено прила-
го^ава урбанистичком плану Београда.
И Умка je }ецао од таквих нових индустри)ских средишта у око
лини Београда. Истина, она се почела разврати рзнще, али je тек
после другог светског рата добила веКи знача). Фазе н>еног развитка
до 1953 године лепо je обрадио В. ЪуриЬ. Срединой прошлог века
почело се око савског пута поред механе, формирати друмско насел>е
Koje je постало управни центар Посавског среза. Али je оно почело
напредовати тек у раздобл>у измену два светска рата, када су ту
подигнуте фабрике текстилна и картона („Зеленгора" и „Лепенка").
Захвал^уЬи томе и повол>ним везама са Београдом. Умка je постала
привл^чна тачка не само за сел>аке из околних села, него и нз других
KpajeBBa. Поред тога, овде су по}едини богати л>уди из Београда купо-
вали земл>у и подизали „виле". Oeaj процес развитка, KojH Hnje joui
завршен, наставлл се са много веЬим еланом после coциjaлиcтичкe
револуцще.б Од 1953 до 1961 године, 6poj становника се повеНао
од 2.368 на 3.301, a 6poj куЬа због „викенд насел^а" joui и више.
Пссле npeoöpahafta утрина у планташке воЬшаке, из старог села Умке
се овде расел>ава}у и последнее куЬе. Сем тога, настала су и два веКа
сасвим нова насел>а: )ердо поред саме пруге, коje су подигли досе-
леници из разних KpajeBa, веЬином „опанчари"* из северне Далмащце,
а друго на потесу села Руцке. На овом простору, одакле je леп поглед
на Саву и зелене лугове око н,е, полижу куЬе поглавито службеници
и занатлще из Београда — jeflHH да у н>има повремено бораве а други
да се после повлачен>а у neH3njy и стално населе. У самом средишту
Умке су изгра^ене три велике и лепе куЬе за службенике и раднике
индустриских и пол,опривредних предузеНа. Према томе, у Умци се
формирало насел>е различно по своме типу и функцщама. Поред
главног пута су трговачке и за натеке радн>е, гостионице и зграде у
KojnMa су смештена управна надлештва; дуж Кара1)ор^еве улице je
пресел>ено село Умка, коja по CBojuM функцщама чини прелаз измену
града и села; поред железничке пруге простиру се ш;сел»еничко, а на
странама у потесу Руцке викенд-насел>е. Дакле, садаипьа Умка je
типичан пример приградског насел>а у коме се радом и животом
Be3yjy становници Ееограда, околних села и досел>еници из разних кра]ева.
И на лево} страни Саве и Дунава изгра^ена су многа нова
насел>а, поглавито у Панчевачком Риту7 и Земунском пол>у у домену
пол>опривргдних комбината и других соцщ'алистичких установа.
Сем ових у околини Београда су после 1945 године настала и
друга насел>а туристичке, санитарне, спортске и друге природе: на
Авали, Трешн>и, Кошутшаку (Филмски, Пионирски и спортски град)
и MHoroöpojHa купалишта дуж Саве измену Београда и Умке.
Све ове и друге установе Koje су повезане путевима, изазвале
су живо кретан>е становништва како из села, тако из града. Данас
нема скоро шфдне сеоске куЬе у околини Београда из Koje не иде
у фабрике бар по jeflaH члан породице. Изузетак су делом имуКна а
инокосна газдинства. HajBHuie je радника из насел>а поред колских и
железничких путева. Утица)на сфера Београда у овом погледу допире
углавном до Обреновца, Рал>е и Малог Пожаревца, одакле се почин>у
осеНати утица)и и других индустри^ских центара (Младеновца, Смеде-
* Опанчарима их назива^у због тога што праве опанке од гуме и прода;у
их по околини.
Преображаван>е насел>а и привреде у околини Београда ] 57
рева, Пожаревца). Овде треба нагласити да су нащовол>нищ услови за

насела у Kojmwa су веЬе фабрике (Железник, Ритопек, Умка). Ту готово
сваки мла!)и земл>орадник ради, док другу половину дана по потреби
oôpafcyje зелиъу. HajMaHie су одласком у индустри^ска предузеКа захва-
Ьена насел>а Koja се баве интензивним га]'еньем поврЬа и воЬа, као
Ритопек, Сланци, Вишныща, Винча, Велико Село, Заклопача, Бегал>ица.
То не значи да и из н»их нема радника у фабрикама. И овде свака
задружюф или земл»ом сиромашни)'а породица шал>е л>уде на рад,
особито ако je предузеЬе у непосредно)' близини, на пример у Винчи.
Иако преовла^у радници Kojn су везани станованьем за куЬу у
селу, запажа се тежаа млаЬих да се дефинитивно одво]'е од земл>орадн>е,
jep им нова радна места пружа)у бол>е услове за зараду и живот. Упо-
редо са овим Metbajy се и схваташа у односу на школу. PaHHje je поменуто
како у многим селима на вратима Београда юф било шфдног човека
Kojn je учио средшу школу. Штавише, л>уди су )едвачекали да им дете
иза!)е и из основне школе, па су плакали и казне због избегаван>а обавезног
школованьа. Сматрали су да je свака служба ван земл>орадн>е само за
бескуЬнике. Та схватан>а су се брзо мешала. Сада свако жели да му дете
заврши осмогодипльу или Kojy вишу школу. Штавише, има и таквих
случа)ева да по}единци шал>у CBojy децу у осмогодицпьу школу у Бео-
град иако такву школу HMajy у селу. То чине због тога што CMaTpajy да
he настава у великом граду пружити бол>у припрему за дал>е школованье.
Особито се запажа тежн>а да се деца школом у привреди што брже
оспособе за рад. Колика je та промена у схваташима према школи види
се из тога што има случа)ева да )едино дете имуНног земл>орадника тежи
да се школу)е иако му земл>орадн>а пружа веома повол>неуслове за живот.
У вези са овим настале су и друге промене. Услова за груписанье
поседа у рукама ман>ег 6poja je нестало: )едно што je посед аграрном
реформой ограничен на 10 хектара и друго што je земл>арадн>а изгубила
вредност у односу на индустри)у. Под овим yrnuajeM се врши и из)ед-
начававье у земллшном поседу, jep сада cиpoмaшниjи земл>орадници
Kynyjy од зараде, у предузеКима, земл.у од по)единих öorarajHX сел^ака.
Промена je донекле било и у начину исхране. Из KyjHe je истиснут
кукурузни хлеб, ко)и се сада употребл>ава у исхрани само повремено,
и то уз извесна )ела. Ова промена je настала не само због бол>ег укуса
пшеничног хлеба, него и ради тога што данас пшеница ниje као раниje
главно средство финансиран>а jeflHe сеоске Kyhe.
HajKpymmje промене се запажа jy на куйи. Као што je раниje ре-
чено, куНа се ниje миьала са имуЬством ни код богати)их земл>орадника
Kojn су тежили да стичу богатство у земл>и и на рачун стандарда живота.
Сада се, ме!)утим, главна пажн^а покланьа куЬи и намешта)у у Hboj. Од
1945. године селлци нагло H3rpahyjy зграде по савременим узорима.
Више се не подижу поземл>уше. Нема више отвореног опьишта. Свуда
се у нову куЬу уносе намепгщ'и и ypeâjn као у граду, па готово свако
домаЬинство има радио-апарат. Великом веЬином место земл.е сада се
да je у мираз при удщи дево}ке: намешта}, радио-апарат, новац, па чак
и ауто. Ово последнее важи за села коja се баве повртарством jep су
им кола са приколицама потребна за преношен.е робе на тржиште. Сем
општег културног напретка, на изградн>у нове куке утиче недостатак

станова у граду. Велики 6poj л>уди Kojn не могу наЬи стан у граду, траже
га у селу. Ca тих потреба сел»аци не само што подижу нове куНе него
и претвара)у све бол>е споредне зграде у собе коje изда]'у под закуп.
Као последица промен>ених привредно-друштвених услова и на-
станка нових населл у оквиру старих села, изменила се и демографска
структура. Општа je nojaBa да се после развитка индустри)е сман>у)е
6poj куЬа и становника на селу одливима према граду и индустри)ским
средиштима. Али то правило важи за села ко ja су удал>ени)а од градова
и индустри)ских центара. Обрнуто овоме, у селима ближе граду и инду-
cTpnjcKHM центрима становништво се непрекидно повеНава. То се више
него игде види у околини Београда, где je узрок подиза1ьу нових населл у
селима или у оквиру сеоских атара и оскудица станова у граду. HajBehi
npnpaujTaj je изражен у новим насел>има Koja су основали досел>еници
из разних Kpajeea JyrocrcaBHje, поглавито из )угоисточних делова Cpönje
(Пирота, Ниша, Лесковца, Враша, Топлице). Ови су као зидари и други
радници полизали нова, често „дивл>а" насел>а. Другу велику групу
чине насел>еници Kojn у оближшим селима поред путева y3HMajy станове
под закуп. На)зад, запажа се нешто веЬи npHpanrraj и путем наталитета
у вези са привредним напретком. Ово важи особито за породице коje нису
имале довольно земл>е па je наталитет ограничаван на )едно или два детета.
Колико се увеЬало становништво у раздобл>у измену 1948 и 1961
године, jacHO се види из ових статистичких података.8
КРЕТАН.Е СТАНОВНИШТВА У СЕЛИМА ОКОЛИНЕ БЕОГРАДА
1948 1953 1961
дом. станов. дом. станов. дом. станов.
Мали Мокри Луг 386 1689 451 1896 1478 5088
Мирэдево 429 1918 494 2067 995 3600
В. Мокри Луг 384 2099 436 2227 666 2869
Жарково 939 3984 1218 4642 2659 8636
Жслезник 1199 4394 1966 6758 3227 10727
Кнежевац 703 2290 955 3020 2282 6005
Винпьица 406 1758 430 1940 750 2715
1а)инци 202 875 272 1080 775 2566
Кумодраж 333 1675 383 1784 743 2565
Раковица 102 466 133 584 298 1045
Рипал 1230 5946 1461 6227 2129 7888
Зуце 256 1279 282 1380 337 1516
Бели Поток 406 1726 513 2082 919 2821
Пиносава 369 1713 425 1915 595 2306
Ресник 541 2229 660 2786 1551 4940
Остружница 488 2304 676 2633 1138 3851
КалуЬдрица 178 934 191 1011 237 1065
Лештане 187 939 204 992 255 1131
Ритопек 376 1892 406 1980 467 1954
Винча 259 1767 483 2047 497 2228
Врчин 1082 5040 1171 5342 1543 6040
Заклопача 391 1860 393 1871 435 1793
Сланци 267 1452 266 1520 298 1572
Велико Село 369 1908 364 1968 403 1877
Крн>ача 599 2050 971 2932 1968 5677
Овча 420 1950 426 1767 789 2926
Бежани)а 800 2844 959 3300 2342 7129
Преображаван>е насе.ъа и привреде у околини Београда 159
Као што се вида, 6poj становника се у многим селима удвостручио,

а у неким насел>има и увишестручио. ПовеЬанье je особито видао у
периоду од 1953. до 1961 . године, што je последица наглог развитка инду-
CTpHje. HajöpojHHje повеЬан>е се запажа у индустри)ским насел>има
(Железник) и оближньим селима: Малом Мокром Лугу, Жаркову,
Кнежевцу, JajHHUHMa, Реснику, Раковици, Кумодражу, Ритопеку, Белом
Потоку, Крньачи, Бежанщи и Остружници. Ова насел>еност, као што
je речено, резултат je подизаша нових насел>а у оквиру атара старих
села и станованза радника и радничких породаца у селима.
У flpyroj групи села у KojHMa нису подизали нова населл, ста-
новништво je повеЬавано издавашем станова под закуп (Виппьица,
Пиносава, Велики Мокри Луг, Лештане, Овча).
HajMaH>e je увеЬано становништво у оним селима Koja су по страни
од главних путева (Сланци, Велико Село, Ритопек, Заклопача, Врчин,
Болеч). У неким од ових села се запажа и опаданье становништва због
исел>аван>а у град (Ритопек, Сланце, Велико Село, Заклопача, Зуце).
Али je карактеристично да ce 6poj домаЬинстава свуда увеЬао, што je
последица нагле деобе задруга. Али овде треба нагласити да су нека
оваква домаЬинства настала и фиктивном деобом. Уствари, она и данас
живе у задрузи.
Ова етничка мешавина староседелаца, „дошл>ака" и „нагоница",
како староседеоци Ha3HBajy досел>енике, исшхгьава се и у другим видо-
вима преобража}а насел>а. Очигледни су ме^усобни утиц^'и, али nocroje
и разлике. Досел>еници су, Kojn су основали нова насел>а у атару села,
а делом се населили и у селу, везани станованьем за село, а радом за пре-
дузеЬе. Али и они теже да уз куЬу HMajy башту у Kojoj раде у слободно
вре.ме. Сеч тога, свако такво домаЬинство по могуЬству rajn бар свинье
и живину. Друкчи}и je процес развитка и преобража)а код старих
домородачких насел>а са {аком традищ^ом и болтом економском основой.
Промене су cnopnje него код оних Kojn су прекинули везу са земл>ом,
али су оне ипак брже него што би се на први поглед могло очекивати.
Као што je поменуто, готово сваки мла!)и мушкарац je запослен у инду
стрии и другим предузеЬима. Штавише, и jeflaH 6poj мла1)их жена иде
на посао Kojn им одговара. Разуме се, н>их je манье, jeflHo због конзер-
вативног схватавьа, а друго што се жена, поред домаЬинства, у одсуству
мушкараца све више бави пол>опривредом. Kpahe речено, землюрадша
сада почива на стари]wa л,удима и женама. Мушкарци обавл^у само
на}теже послове орааа и косидбе. У nopel)eiby са новим, стара насел>а су
економски у поволзюцем положа)у. Пре свега полюпривреда им пружа
исхрану, а уз то претичу производи и за тржиште, док им новац од
рада у фабрици и издаван>а соба под закуп, сл>7жи као допуна или
средство за подизанье бол>е куЬе и намешта)а у H>oj. Овде je важно из-
нети како y3ajaMHO утичу )едни на друге, а радни однос са градом и на
je;me и на друге. Непосредне везеуселу, одраслих на разним скупови.ма
а деце у школи, сваким даном ce ocehajy. Становници излазе из CBoje
конзервативне учаурености Koja се одржавала читава два века чак и
измену два суседна села. Под утица jeM нових услова живота они ме-
ibajy CBoja друга локална обележ)а. И досел,еници — „доииъаци" и „на
гонице", кида]уЬи везу са cBojoM матицом, губе од свежих пре1)ацпьих

особина под утица)'ем града и нове средине у селу. Разуме се, ова)' процес
из|едначаван>а и преобража)а he тра)'ати, али не тако дуго као рани)'е
jep су садаипьи услови сасвим друкчи)и.
Заклучак. — Као што се види из претходних излагала, процес
развитка и преобража) насел^а у Београду и ньегово) околини условили
су друштвено-истори)ске промене. Свака промена у овом погледу изра-
зила се и на насел>има. У свако) почетно) фази, као по неком правилу,
настаjaría су стихи)ски на периферии полусеоска, полуградска насел^а.
У друго) фази развитка та насел>а су потпуно срастала у град, а нови де-
лови наста)али. То се понавл>ало у неколико махова, док та истурена
насел>а поред главних прилаза нису увукла и оближн>а села у сферу
града. Такви процеси су особито брзи за последн>их 15 година. Према
подацима сталне конференци)'е градова, у Београду je KpajeM 1961. го
дине бесправно изгра^ено 5.700 зграда. Таквом настаjaiby дивл>их на
села стало се на пут тек у на)нови)е време. Кратко речено, Београд je
сада у пуном стади}уму револуционарног развитка. Али он joui юце
постао хомоген у урбанистичком смислу речи. Неки шегови перифе-
pnjcKH KpajeBH нису срасли са градом. Сем тога, и у оним аеговим
деловима Kojn су доскора били периферща, а сада су у ширем центру,
запажа)у се трагови сеоских нссел>а. То се особито види на куЬи.
Упоредо са развитком индустри}е и caoöpahaja насп^але су про
мене и у селима. У овом погледу се могу издво}ити три групе сеоских
населэа. На)ближа села (М. Мокри Луг, Башица, Кнежевац) су терито-
pnjanHO ушла у састав града. Она су због ширеньа града по шиховом
атару изгубила и земл>орадничку основу. Готово су сви мушкарци ван
пол>опривредног заниман.а. На оно мало земгье, коja им je joui преостала
око Kyha, CTapnjH raje воЬе и поврЬе. Разуме се, и овакве пол>опривреде
he нестати када буде извршена потпуна урбанизащф.
У други приградски nojac улазе села MnpujeBo, Вишаица, В.
Мокри Луг и Жарково, 4njn су пол>опривредни потеси делом захваЬени
новим насел>има, па су према томе изгубила нетто од полюпривредних
површина. Због тога и због близине Београда ньихово се становништво
у привредном погледу све више прилаго^ава граду : делом je запослено
у индустрии, а делом се бави приградском пол>опривредом. У дал>ем
процесу развитка и ова he насел>а бита уклошъена у град.
У треЬем удал>ени)ем nojacy насел>а, пол>опривреда се одржава
на пре1)ашн>ем нивоу. Али захвал.у)уЬи caoöpahajy, из ших врло велики
6poj л>уди иде на рад у Београд или у друга индустри)ска локална сре-
дишта. Та насел>а су поглавито поред железничких и других путева
као Бели Поток, Зуце, Врчин, Умчари, Мали Пожаревац, Иванча,
Болеч, Лештани, Калу^ерица, Ресник, Пиносава, Рипаш. Занилиьиво
je овде нагласити да нека села Koja нису удал>ена од Београда и путева
(Сланци, Ритопек, Велико Село, Бегал>ица, Заклопача и Гроцка) нису
радом везана за Београд. На то, без сваке сумгье, HajBHUie утичу разви-
jeHO BohapcTBO, повртарство и виноградарство. Штавише, н>има као у
Ритопеку и Mnpujeey често Heflocraje радне снаге, те у доба сезоне
3anoum>aBajy и л>уде из yдaл>eниjиx KpajeBa. Али има и таквих cny4ajeea
Преображаваше населл и привреде у околини Београда 161
где по)единци иду на рад у предузеНа, а за пол,опривреду изна)мльу)у

Цигане као jecjyramijy радну снагу. Таква nojaea се запажа у Мири}еву.
На)зад, у посебну групу долазе она землюрадничка насел>а Koja су
радом везана за индустри)ска предузеЬа у Железнику, Ригаьу, Умци,
полюпривредном комбинату „Београд" и другим локалним центрима.
Према овим индустри)ским предузеКима у околини Београда грави-
тира)у сем земл>орадника из околних села и стручни радници kojh ста
нуjy у Београду, а свакодневно аутобусима иду у фабрике. Према
томе, у овим предузеЬима се стичу радници из Београда и удал.ени)их
села, па се на Taj начин пссредно Be3yjy град и насела н>егове шире
околине.
У свим селима, Koja су под yranajeM Београда и других индустри)'-
ских предузеЬа у околини, запажаjy се брзе промене. То се вида не
само у развитку сасвим нових насел>а него и у преобража)у старих
села. Особито се то jacHo види на куЬи, породили и начину живота.
Ми смо овом приликом само укратко истакли опште антропогеографске
и привредногеографске промене у данагшьем преобража}у. На другом
месту Немо подробнее изнети по}едина питаньа из ове проблематике.
ЛИТЕРАТУРА
1. Милисав В. Лутовац, Приградска йолойривреда Београда, „Зборник радова Гео-
графског института Дсван Цви)иК", кн>. 18, с. 155— 172, Београд 1962.
2. Риста Т. НиколиК, Околина Београда, „Насела српских земал>а", кн.. 2, с. 930,
Београд 1903.
3. А. В. БогиК, Ойис Врачарскога среза — топографски р)ечник, „Гласник Србског
ученог друштва" , юь. II, Београд 1866.
4. Во)ислав С. РадовановиЬ, Енциклопеди)'а Jyгocлaвиje под Београд, Загреб 1955.
5. Даринка ЗечевиК, Нека аншройогеографске характеристике соцщалисшичког Пре
ображала села Железника у градско населе, „Зборник радова САН — Етно-
графски институт," кнь. 3, Београд 1960, с. 20—29.
6. Владимир ЪуриЬ, Умка (разво) jeflHor градског насе.ъа у близини Београда),
„Гласник Српског географског друштва", св. XXXIII, Београд 1953. с.
131—141.
7. Владимир ЪуриН, Панчевачки Риш, "Посебна издаша Српске академике наука",
Етнографски институт, кн>. 5, Београд 1953
8. Сшашисшички билшен Београда, Година IX, Београд 1961.
TRANSFORMATION DE L'HABITAT ET DE L'ÉCONOMIE DE

BEOGRAD ET DES ENVIRONS
Aucune ville de Yougoslavie n'a subi autant de changements au cours
de son histoire que Beograd et ses environs. Cette constatation se rapporte
surtout à la période la plus récente. Dans l'évolution de la ville on peut di
stinguer plusieurs phases en fonction des conditions historiques et sociales.
Jusqu'au moment où elle fut libérée de la domination turque, la ville avec
ses environs était le théâtre des guerres fréquentes. Pour cette raison, dans
le développement de la ville ne se manifestait aucun signe de progrès, tandis
Зборник радова Етнографског института САН Kib. И
que les villages dont elle était entourée avaient un caractère provisoire et
portaient les marques d'un état extrêmement arriéré. Après la première
insurrection serbe en 1804, sous l'influence de la vie en liberté, commence
l'expansion territoriale de la ville et la stabilisation des villages avoisinants.
La nouvelle immigration qui affluait de diverses régions habitées par les
Serbes exerçait une transformation profonde dans tous les domaines de la vie.
Mais c'est seulement après la Première guerre mondiale, lorsque Beograd
devint capitale de Yugoslavie, qu'un progrès plus rapide commence à se
faire sentir. La ville s'étend le long des routes principales et, sous l'influence
de cette expansion, les villages commencent à développer une économie
suburbaine. Pourtant, c'est à partir de l'année 1945 que se produit un chan
gement profond non seulement dans la vie de la ville, mais aussi dans celle
des villages avoisinants. Ce progrès est dû au développement rapide de l'in
dustrie, non seulement à Beograd, mais aussi dans ses environs. L'indu
strie a attiré un grand nombre d'habitants et cette augmentation de la popu
lation a exigé la construction des habitats nouveaux et la reconstruction
des habitats anciens. Dans son expansion rapide la ville a englobé, au point
de vue territoriale et urbanistique, les villages voisins: Mali Mokri Lug,
Banjica, Knezevac, Cukarica. D'autres villages, dans les territoires desquels
on construit de nouvelles agglomérations, ont perdu leur ancien caractère
économique, basé sur l'agriculture, et leur population, par un changement
graduel de son occupation, se rattache de plus en plus à l'industrie urbaine
(Zarkovo, Mirijevo).
Les changements dûs au développement de l'industrie ne tardèrent pas
à se faire sentir aussi dans ces villages qui, au point de vue territorial, ne
font pas encore partie du territoire urbain. Les effets produits par ces chan
gements se manifestent dans l'économie, l'aspect et l'architecture de la maison,
la culture et la manière de vivre de la population. Il n'y a presque aucune
maison dont au moins un membre ne soit employé dans l'industrie ou di
verses autres entreprises. Grâce aux communications favorables entre leurs
villages et la ville, ces ouvriers-paysans se rendent chaque jour de leur maison
de village à leur poste de travail dans la ville. Pour faciliter ce trajet quoti
dien, que leurs habitants sont obligés de parcourir, les villages anciens com
mencent à sortir sur les routes. Outre cela, le long des routes principales qui
traversent les linages de divers villages, se forment les nouvelles agglomé
rations, fondées par les ouvriers, immigrés de diverses régions. Un grand
nombre de ces habitats se sont formés du jour au lendemain, en dehors de
tout plan urbanistique, mais a présent on a mis fin, par des règlements adé
quats, à la construction de ces „bidonvilles".
Dans certains villages la population a presque doublé au cours d'une
période relativement assez courte, non seulement à cause de l'édification
de nouveaux habitats, mais aussi parce que beaucoup d'ouvriers, vu la crise
du logement dans la ville, sont obligés d'habiter les villages.
Les nouveaux centres industriels à Zeleznik, Ripanj, Umka etc.,
devenus en quelque sorte satellites de Beograd, exercent la même influence
sur les habitats ruraux avoisinants.
Les changements les plus profonds sont ceux que l'on peut observer
dans l'aspect extérieur et l'architecture de la maison. Après la Deuxième
Transformation de l'habitat et de l'économie de Beograd et des environs ] 63
guerre mondiale les paysans construisent leurs maisons d'après les modèles
contemporains. Le mobilier et les installations que l'on introduit dans ces
nouvelles maisons sont analogues à ceux que l'on trouve dans les maisons
urbaines. Presque chaque famille possède un récepteur de T. S. F. et cer
taines même des automobiles avec remorques. C'est surtout le cas des villages
dont les habitants pratiquent le maraîchage et la culture fruitière, car ils
ont besoin de véhicules à moteur pour effectuer d'une façon plus rapide
le transport de leurs produits jusqu'au marché.
Bref, dans tous les villages exposés à l'influence de Beograd et des
autres agglomérations industrielles aux environs de cette ville, on aperçoit
des transformation rapides. Le village se rapproche de la ville, tout en con
servant ses caractères spécifiques — il devient le nouveau village qui diffère
de la ville aussi bien que de l'ancien village.
il*
Зборник pidoea САНУ LXXV — Ешнографски инсшишуш кн,. 4
Recueil des travaux de iAcad. Serbe des Sc. et des Arts LXXC — Institut d'ethnographie No. 4
МИЛИЦА ИЛИ]ИН
ОЛИВЕРА МЛАДЕНОВИЪ
НАРОДНЕ ИГРЕ У ОКОЛИНИ БЕОГРАДА

Осим jeípror списка игара у МилиЬевиНево) Кнежевини Cpôuju и
неколико узгредних бележака у радовима других аутора, досада ни)е ни-
шта об)авл>ено о народним играма у околини Београда. То нас je под-
стакло да отпочнемо испитиван>а, Koja су, са извесним прекидима, тра-
)ала од 1952. до 1960. године.
Наша истраживарьа обухватила су облает 4Hje je границе дао Р.
НиколиК1, с тим што смо ову економску и истори)ску целину, везану и
данас као и pamije за Београд (снабдеван.е града поврЬем, воКем, млеком
и радном снагом за индустри)у) свеле у границе етнокореолошке об
ласти, у Kojoj су (едва видоьиве извесне наслег)ене разлике измену по-
)единих маньих кореолошких подруч)а. Тако, према нашим испитива-
н>има, у ову етнокореолошку облает спада;у села: Випиьица, Винча,
Ритопек, Болеч, Калуг)ерица, Заклопача, Мали Мокри Луг, Велики
Мокри Луг, Лештани, Кумодраж, Зуце, Бели Поток, Пиносава, Jajmuui,
Раковица, Бан>ица, Кнежевац, Ресник, Рушань, Жарково, Железник и
Сремчица. Врчин и Рипан», због свога положа)а, представлюjy центре
укршташа разних CTpyja и врше улогу посредника измену околине Бео
града и Поморавл>а односно Космата. Гроцка, Остружница, Мала Мош-
таница и друга места ван наведеног подруч)а — са KojHiwa оно има много
додирних тачака — узета су у обзир само приликом неопходних поре
вела.
Као што се види, у нашу облает ушла су села Koja припада)у Бео-
градском подунавл>у и посавини, односно некадашшем грочанском и
врачарском срезу2. Oßaj валовити и питоми предео, Kojn са Савом и
Дунавом опкол»ава Београд, насел>ен je становништвом разноврсног
порекла. „1едан део становништва су староседеоци, други досел>еници
из )угозападних Kpajeea (Шумади)е, Косова, Метохи)е, Црне Горе,
Херцеговине, Босне, Далмащф и Лике), треЬи из jyroHCT04HHX Kpajeea
(Пирота, Ниша, Трна, Враша, Сврл>ига, Прокушьа, Прилепа, Битофа,
Тетова итд.), четврти из Воеводине. Има их из околине Солуна, Сереза
и Ядрена. Тако разноврсно становништво по пореклу природно je што
je донело и особине духовне и матери)алне културе из матичних области
и одржало многе све до наших дана"3.
1 Риста НиколиН, Око.шна Београда — „Срп. етн. зборник", V, Београд 1903,
стр. 905.
2 М. Ъ. МилиНевиЬ, Кнежевина Cpóuja, Београд 1876, стр. 107— 108.
3 М. С. ВлаховиК, Женска ношн>а у околини Београда од средине 19. века до
данас — „Гласник Етнографског My3eja у Београду", XVI, 1953, стр. 50—51.
166 Милица Или)ин и Оливера МладеновнК
НамеНу се питаньа: шта je са играма? Шта су играли староседеоци,

какве су све игре донели досел>еници и шта се с шима збило у ово>
области? Какву je улогу у том процесу имала близина Београда? Шта се,
Haj3afl, данас игра? На жалост, података из прошлости готово и нема,
па je тешко одговорити на питала коja се односе на crapnje периоде.
Ипак, судеЬи према називима игара, може се реЬи да се у стари jим иг
рама oceha веза са западном CpönjoM, док ce HOBHje игре pa3BHjajy под
yranajeM из Шумадоф и Поморавлл, бар углавном. Други утицей
локализовали су се на малом простору (банатски само поред Дунава).
У кореографском смислу ова облает у целини представлю нешто по-
себно, те заслужу je да се детально испита.
У вези са насел>аваньем има преданьа у KojnMa се игран>е помин>е.
Тако, РужиЬи, први становници Рушн>а — прича се — пореклом су са
Косова. Одатле су од Турака утекли у Пазар, па у Маслошево (срез
(асенички), где су тако^е дошли у сукоб с Турцима: док je коло играло,
турски субаша ухвати се до Руже, од Koje je презиме РужиЬима. Раз-
japeH, ньен муж yönje Турчина и побегне у садаипье село Руша»4. Други
податак je занимл>иви)и. Иса)ловиЬи из Ригаьа дошли су у ово село из
Лике „joui пре Бежагаф (1813)". Звали су их у селу Хрватима, ноипьа
им je била друкчи^а, а играли су й певали: „У Филипа црвен пас, пан-
друли, пандрули ..."6 Данас нема ни трага од ове игре. М. Ъ. Мили-
ЬевиК je у опису београдског округа raöpojao низ игара, од Kojnx су
неке веЬ тада сматране старшим8. Ипак, ни Taj списак, ма колико био
драгоцен, не осветл>ава процес асимилащф донетих игара са играма
староседелаца, мада неки назйви игара, као што су Byrapnja, Мацарица,
Поцерка, Варошанка и Нишевл>анка, говоре нешто о н>иховом пореклу.
Док je, изгледа, врло брзо по досел>ен>у новог становништва дошло
до нивелисан>а у погледу народних игара, друкчи)и je cjr/4aj био са
народном ноииьом, Koja je у овом Kpajy, код жена и дево)ака, била осо-
бито лепа и богата, a CBojHM KpojeM и везом joui почетком нашега века
говорила речито о пореклу становништва. „Истичемо — каже М. С.
ВлаховиН — да нигде у CpönjH HHje било толико шаренила народних
ноппьи као на вратима Београда, а сем тога — ту су се очувале дуже
него ма у ком другом Kpajy Cpönje"7. И данас je, углавном, тако. На
саборима у Подунавл>у BHÍjajy се у великом 6pojy хал>ине од куповног
материала одре1)ених 6oja (ружичаста, зелена, плава и жута), са jaraiM
yrnnajeM BojßoljaHCKor кроja, док само старике жене носе понеки хал^етак
домаНе производное. У посавским селима, ме1)утим, ношньа се далеко
бол>е очувала . На саборима се виде на дево)кама и женама везене кошул»е,
„прекачене" сукше и ткане прегаче „на лозе" и „на гране". Занимл.иво je
да се карактеристична сукньа „на прекачиванье" почела носити тек у
flpyroj половини 19. века и да je то дотада чак било и срамота. „Неки
Богосав и JaHa (из Моштанице) били су кажшени („бивени") од власти
4 А. В. БогиЬ, Тойографски р}ечник Врачарског среза — Гласник Србског ученог

друштва, II, Београд 1866, стр. 227—228.
5 Риста НиколиЬ, op. cit. стр. 1021.
* М. Ъ. МилиНевиН, op. cit. стр. 124.
7 М. С. ВлаховиК, op. cit., ГЕМ, XVI, стр. 51.
168 Милица Или)ин и Оливера МладеновиК
зато што je JaHa закачила сукшу, а Богосав кошул>у, кад су играли у

колу"8. Данас je ова ношн>а потпуно ycßojeHa и могу се видети ванредно
лепи примерци, нарочито у Кумодражу, затим у Пиносави, Рупиьу,
Железнику и Сремчици. Истина, на сабору о Духовима 1958. у Кумо
дражу биле смо веома изнена^ене када смо, уместо ноппье Kojy смо
вш)але годинама о празницима, наишле на мноштво хал>ина од на)'лон-
ских матерка из излога београдских трговина.
Прилике и места за играгье. — Мада на домаку Београда и у свако-
дневно) вези с н>им, села ове области живе и данас у многоме посебним
животом, са пуно старих навика, како у погледу домаЬег, тако исто у
погледу друштвеног живота. Новине се уопште тешко прима)у.
Као у прошлости, и данас се по свима селима у околини Београда
игра редовно недел>ом по подне на одре1)еном месту (ако тога дана не
буде прошевине или свадбе, па свирачи и играчи оду тамо). Осим тога,
много се игра приликом народних празника, као и на заветинама, са-
борима и вашарима, макар то био радни дан. Свако село и данас има бар
)едну лити)у. Крстоноше не обилазе сеоски атар, него се обред врши око
цркве или записа, а главна свечаност je по подне, када je игранка. Прва
преслава у овом Kpajy je о Св. Сави (27. jaH.) у Калу1)ерици, али тек од
Младенаца (22. марта), када славе Сланци, Кумодраж и Жарково, нижу
се скоро о сваком празнику лит^е и преславе, све до Св. Спиридона
(25. дец.), када je преслава у Мирщеву. Све ове прилике за игру нису
од под)еднаке важности. ВеЬина има локални карактер, док сабори у
MHpnjeBy (Спасовдан), у Кумодражу, Железнику и Сремчици (Духови),
као и у Врчину (Петровдан) HMajy много шири знача), jep се на овим
саборима окупльа свет из више места, чак и из удал>ених. У MnpHjeBO о
Спасовдану долазе суседи из Малог и Великог Мокрог Луга, Винче,
Сланаца, Калу1)ерице, JajnHana, као и MHoroöpojmi Београ1)ани; у Кумо
дражу ce cpehy гости из Ресника, Зуца, Пиносаве, JajHHaua, Белог
Потока, Калу1)ерице; у Рипан, на Духове долазе становници Врчина,
Зуца, BapajeBa, Мале Иванче, ПоповиНа, Белог Потока; у Сремчици се
другог дана Духова OKynrbajy Рушань, Моштаница, ВраниЬ, Мел>ак,
Остружница итд. Ипак, све саборе je до пре десетак година надмашивао
посетом сабор код манастира Раковице о Великоj Госпожи (28. августа), на
Kojn се слегала шира околина Београда, стотине Београ1)ана, као и гости
из Срема и Баната.
Карактеристично je за ове саборе да свако село o6pa3yje CBoje
посебно коло, у коме обично HMajy CBoje домаЬе свираче. ИдуЬи од кола
до кола могу се уочити извесне разлике у игран>у као и, упадгъив^а,
разлика у ношн>и. Грабани се нерадо примаjy у коло, те су понекад при-
морани да образу jy CBoja кола, као и Цигани. После сабора се дуго
препричава какво je коло Koje село имало, да ли je било велико, jecy
ли свирачи били добри, ко je колико пута водио коло и Koja je дево)ка
Haj4einhe играла до колово^е.
8 М. С. ВлаховиЬ, Женска нош/ьа у Eeo¿padcKoj Посавшш — ГЕМ, V, 1930,

стр. 52.
Народне игре у околини Београда 169
Иако je слика на саборима живописна када се посматра из дал>ине,

она губи од CBoje лепоте када човек зажели да из близине посматра игру.
Без обзира на простор, око свакога кола je затворен круг посматрача
ко)и просто стеже коло; понекад се, због близине, ¡vieiuajy мелоди)е, те
се дешава да колово1)а нестрпл>иво сели читаво коло на погодное место.
Игранка почише некако тешко, тек када се искупи доста света. Дево)ке
у нопиьи или варошким хашинама (обично по две-три има)у хал>ине од
истог материала и истог Kpoja) xeaTajy се под руке и у пратши удате
Сл. 2. ПорОДИЦа ИЗ 3}ца. Фото: TaHjyr
жене или некс маще uieTajy, док младиКи, сви под шеширом, CToje у
rycToj гомили око CBojnx свирача и 4eKajy ко he први да поведе коло.
Саборско расположена споро расте и достиже кулминаци)у тек у сумрак,
па се нагло прекида, jep веЬини предсто)и дуго пешачен>е (уколико се
не ноЬи код ропака у истом селу), а маши 6poj одлази дубоко у ноН cbojhm
куЬама на колима са кон>ском запрегом, Koja су, особито у Подунавл»у,
лепо oöojeHa и нашарана.
У овим селима има погодних и лепих места за играное. У Кумо-
дражу се игра на пространом пропланку Kpaj цркве и школе, где je
некада био запис; са тог места изванредан je поглед на Београд и Дунав
с )едне стране и према Авали с друге стране. У Вшшыщи се игра у
дворишту Народног одбора, у KojeM се види и данас пан. некадаильег
записа. Слично je у веЬини села: свуда смо лако могле да утврдимо да je
170 Милица Или]ин и Оливера МладеновиН
на садапльим игралиштима некад стварно nocrojao запис, а да га je на-

вика да се на том месту игра надживела. У црквено) порти игра се у
Винчи, Ритьу, Врчину и Белом Потоку. Занимл>иво je да се у Белом
Потоку код цркве игра недел>ом и на Опьену Mapnjy (4. авг.), а на
Св. Николу лепьег (22. Maja) и Малу Госпожу (21. септ.) игра се само
на Авалском путу, на месту где се у прошлое™ одржавала „воловска
богомол>а"9. У Великом Селу игранка je у „порти", као и у суседном селу
Сланци (где je сада Задружни дом), а под тим се називом подразумева „се-
оско место", „сеоски плац"10. Колико je чврста навика да се игра на
старом „одре1)еном месту", може се видети из овог примера. У Же-
лезнику се игра у дворишту новог Задружног дома, koj'h je подигнут
Сл. 3. Сватови су дошли у црквену порту на игранку — Бели Поток

на некаданпьем игралишту званом Баре. Двориште je тесно, а преко
пута je слободан простор, те би логично било да се игранка тамо пресели,
али то као да никоме ни на ум не пада. У Сремчици се о сабору на Духове
1954. коло просто гушило у уличици поред старог игралишта, на коме
je сада Задружни дом. У истом селу само )едампут годиипье (на дан Св.
• Упор. Н. ПантелиЬ, Jedau сшочарски обича] у околини Београда — Годишшак

Музе)а града Београда, IV, 1957, стр. 477—482.
10 О. МладеновиК, Прилике и места за шрале у Cpôuju — ТреКи конгрес
фолклориста JyrotyiaBnje, Цетшье 1958, стр. 271.
Народне игре у околини Бсограда 171
Стевана jeceiber, 17. окт.) играло се све до Kpaja другог светског рата
у школском дворишту, где je некада био запис. И у Реснику се памти
да je Kpaj данашн>е зграде Народног одбора био запис (дуд), а ту се и
данас игра.
Игранке о прошевинама и свадбама одржава}у се исюьучиво по
приватним куЬама, али на н>их има приступ свако . Оне уствари 3aMeibyjy
уобича}ене игранке неделим и празником на „одрег)еном месту".
У Белом Потоку je oÖH4aj да, без обзира да ли je склошьен црквени
брак поред гра^анског или не, млада и младоженьа са свим гостима оду
пре ручка (око два часа по подне) у црквену порту и ту неко време иг-
pajy, па се врате младожешино} куЬи.
Не може се заюьучити да се играчи при избору места за игранье
руководе практичним разлозима или да су склони промени места. Само
смо у Великом Селу чуле да „за игру треба комочке" и одиста виделе лепо
pa3BHjeHo коло. Остали се држе традиционалних места, без обзира на
Нэихову саданпьу удобност.
Осшаци обреда и обредних шара. — Ни HajcrapHjH л,уди у овом Kpajy
не 3Hajy за Коледа, бар не под там називом. У MnpnjeBy npH4ajy да су
Кралице, с 6apjaKOM и сабл»ама, ишле о Духовима све до првог светског
рата, а Лазарице и KacHHje. ИграЛе су сеоске дево}чице, пазило се да
лазарка буде „мезимче", на)млаг)е или (едино дете у MajKe. Митра Вел>-
ковиЬ (ро!)ена 1885) из истог села запамтила je, поред веК познатих
стихова, и ова два стиха из неке старе лазаричке песме:
Обуци се црвено,
Ойаши се зелено.
Данас у Лазарице иду само Циганке. Од н>их смо 1956. у Реснику забе-
лежиле игру. Као и Додолке, то су три дево)чице, од Kojroc jeflHa игра
а две neeajy (в. стр. 40—41).
Мада крстоноше не обилазе више сеоски атар приликом заветине,
него се CKyaibajy око цркве, а понегде око записа, oÖH4aj Hnje сасвим
ишчезао и праЬен je обилним игран>ем у свечаном руху.
У 4HTaBoj околини Београда нарочито су се добро одржали обича}и
око Поклада. На Белу недел>у палила се ватра пред сваком куЬом, а
многи то и данас чине. УкуЬани се гараве (начине крст на челу), па пре-
скачу ватру да би се сачували од вештица. Покладне маске (у Пиносави
их зову „плашенице") свуда се тих дана Bnl)ajy, мада их све чешЬе носе
само деца. МладиЬи ce Macioipajy и као свадбена поворка, уз опште оду-
шевл>ен,е, пролазе кроз село.
Л>ул>ашке, витла и кукаче нису реткост ни данас о Покладама.
Праве их младиЬи на улици или на раскршНу, па се младеж ту
скушьа на игранку. У Мир^еву npH4ajy да се у последнее време ретко
ко л>ула; момци начине л^ул^ашке да би примамили дево)ке да до1)у на
игранку, а „зал,ул>а се само понеки чича да га вештице не nojefly".
Пал^еше и прескакаиье ватре у цил>у профилактичне Mal)Hje по-
мин,е се у свима селима. У MnpHjeey, на пример, палили су ватру у
воЬн>аку (на 2—3 места) на Благовести, на дрвл>анику на Младенце, а око
172 Милица Или)ин и Оливера МладеновиЬ
куЬе на Лазареву суботу. Тада су лупали у канте да би отерали 3MHje уз

вику: „Беж'те, ryjapm;e, плаше вас лазарице!" Старки л>уди прича)'у
да се у девети понеделен по БожиКу палиле по брдима ватре ради стоке.
Као у веКини наших Kpajeea, и овде се свадбе одржава)у обично
yjeceH и Tpajy 2—3 дана. А некада су тра)але и луже. Весел>е je велико,
а игра се и давьу и ноЬу. Ако се венчаше обавл>а и у цркви, том се при
ликом редовно игра и Kpaj цркве и то за време самог црквеног обреда,
jep у цркву улазе обично само часници и на)ближа родбина (Винча,
Железник). У Белом Потоку, како je веЬ речено, свака свадба, и кад
нема црквеног обреда, по подне око 2 сата стиже у поворци (пешке или
колима) у црквену порту и ту се игра сат два, а )сдно коло обавезно по-
веде млада. Затим се оде младожешино) куЬи, млада баци сито на кров,
прими наковъче итд. Свадбено весел>е завршава се Шареним колом, коje
у дворишту младоженъине куКе поведе кум, па се до н>ега ухвате млада,
младоженьа, стари сват, девер и остали. Коло je веЬином затворено,
држанъе за руке или позади укрштено. Игра се мирно, а свирачи neBajy
„Скида), млада, венац..." (опис игре на стр. 41 —44). Кад се коло заврши,
сви осим младе, CTojehn, rubecKajy. Затим кум скине млади „паштьику"
(„паКелу"), Kojy je носила преко груди, и баци je на родно дрво (шл>иву,
крушку) „ради порода"11. У селу Бан>ици, док учесници у колу шьес-
Kajy, младожеша граби младу и води je у собу, где joj скине венац, па
се пол>убе кроз шега. У Мири)еву je био oÖH4aj да младожеша ошине
пешкиром младу док остали пл>еска)у12. Ако je Шарено коло отворено
(као у Белом Потоку), оно не сме да се сече, нити да се кида, него се
играчи нижу редом, коло се ,,наставл>а" (да би се брак одржао). Шарено
коло се играло некада пред само растураше свадбе, односно пред кумов
одлазак, а то je било другог или треНег дана свадбе дубоко у ноЬ. Данас
се на то много не пази, али се ипак Шарено коло игра другог дана, кад
„поо!)ани" стигну (Бан>ица, Железник), а кум може и дал>е да седи и да
y4ecTByje у весел>у. Задржао се само o6H4aj да се куму кад дефинитивно
полази куКи на кагаци понуди чаша вина, Kojy он ncnnje а чашу разбое
о довратак.
Арайи. — За Арайе смо први пут чуле у MnpnjeBy 29. Maja 1952. го
дине од Митре Вел>ковиЬ, Koja нам je узгред споменула како Арайи иду
сваке године о Покладама и како су paHHje жене стрепиле ако им Арайи
не сврате у куЬу, Bepyjyhn да he се те године неко разболети од арапских
богин>а. У току дал>ег испитивавъа народних игара у околини Београда,
сазнале смо и друге по)единости о овом oÖH4ajy и утврдиле да je распрос
транен исшьучиво у jeflHOM делу Београдског подунавл>а (Виппьица,
Велико Село, Сланци, MnpHjeeo, Винча, Ритопек), а да се понешто о
томе зна у Малом и Великом Мокром Лугу, Лештанима, Болечу и Гроцко)
док у Кумодражу, Бавьици и селима према Сави уопште се не зна за
Арайе. Oeaj oÖH4aj одржава се на Бели четвртак (пред Беле покладе).
11 М. С. ВлаховиК je забележио да сутрадан по свадби „свекрва узме паКсле

и дадне их млади да се с н>има забра!)У)е испод мараме" — op. cit., ГЕМ, стр. 72.
" Упор. Л>. и Д. С. JaHKOBHh: Народне игре, V, Београд 1949, стр. 273; Народне
игре, VII, Београд 1952, стр. 66; Прилог йроучавтьу осштТшка орских обредних игара
у Jycoc.iaeuju, пос. изд. САН 271, Београд 1957, стр. 22; и др.
Народне игре у околинн Београда 173
1958. године имале смо прилике да видимо Apaüe у MnpnjeBy и Виииьици,

те Ьемо их према овом посматран,у и према исказима разних личности из
других села описати.
У Арайе иду само мушкарци, и то обично ожешени л>уди (у Ве
ликом Мокром Лугу ишли су л>уди четрдесетих година). Bpoj учесника
ни)е строго утврг)ен и креЬе се од 7—8 (Мири)ево), 10— 14 (Винча),
12— 14 (Вишн>ица). Маскирани су као млада и младожегьа, кум, стари
сват, девер, свекар и свекрва (или баба и деда), домаЬин (ко)и тобоже
бележи шта се доби^е на дар), поп или калуг)ер (у последнее време врло
Сл. 4. Млада са деверима — Бели Поток. Фото Ташуг
ретко). Остали учесници су обичне маске („слике"), од ко)'их jeflaH носи

корпу за jajá и сланину, други балон за вино, треки цак за остале на-
мирнице, а понегде воде и магаре, на Koje натоваре све дарове. У Виш-
н>ици иде и мечкар са „мечком". У CBanoj групи je обавезно и )едан свирач
(фрула, виолина или хармоника). Сви учесници носе на лицу „слику"
(куповну маску л>удског лика), док су ce paHHje, како памте crapHjH
л>уди, само гаравили13. Мушкарац Kojn представлю младу обуче преко
11 „Дервиши" се таког)е гараве (М. ФилиповиЬ, Дебарски Дримкол, Скогаъе,

1939, стр. 118). Упор. „Hnje без обредна разлога да се чаг)ом оцри.у)у чаро^ице..."
(М. Stojkovic, Komoätre — „Zbornik za narodni zivot i obicaje Juznih Slavena", XXVII,.
Zagreb 1930, стр. 242).
] 74 Милана Илвдин и Оливера МладеновнК
свога одела белу женску кошул>у са чипком, главу повеже марамом,

преко Koje се стави венац. У Мири)еву je младожевъа имао на глави
цилиндар, а сви остали шубаре. Неки учесници преко свакидашвъег
одела навуку летнъе беле гапе и кошугье, а у неким селима облаче и
стара преврнута одела. Они ко)и представл>а)у бабу и деду окрену ко
жухе наопако и начине грбу. У Вишньици je „мечка" имала изврнуту
бунду и гасмаску на лицу14. Сви, осим младе, носе Tojare, на KojHMa су
причвршКене клепетуше. У Вишвыщи клепетушу Be3yjy за nojac. У
Великом Мокром Лугу cehajy се да je )едаи од учесника носио „умету"
(мотку дугу 2—3 м., на врху омотану блатвьавим крпама) и ньоме махао
(„да се брани од паса и 3acrpauiyje децу").
На неколико дана пре Белог четвртка договоре се мушкарци ко
he ики у Арайе и утврде одакле he кренути. На Бели четвртак cacrajy се
и облаче joui пре свануЬа и то или ван села, у пол.у (Мири)ево), или у
HeKoj Kyhn на самом Kpajy села(Вишньица), па у саму зору почин>у cboj
поход, улазеЬи у свако двориште с виком, уз свирку (у MnpnjeBy се свира
Сватовац) и звуке клепетуше. PaHnje je, кажу, све то било далеко бучиле
него данас. Карактеристично je да за све време пута, при уласку и из-
ласку из куНе учесници nyuiTajy неартикулисане гласове.
Арайи CBpahajy у сваку Kyhy. И данас ретко их ко oflönje, а жене
им се особито pawyjy. Трупа се заустави у дворишту пред улазом у куЬу,
где веЬ 4eKajy укуЬани, па се )едан од учесника обрати домаЬину : ,Jecre
ли задовол>ни? Како вам се допада)у Арайи? Je ли слободно заиграти?" У
Вишньици, чим yl)y у двориште, onieBajy:
Широко je лишКе борово, борово,
Jörn je шире лишЬе орово, oj, орово.
Andante
PO - ВО. ШИ-РО- КО JE AU - UJFiE , XA J, ВО - PO - вО 1
„Баба" улази у купу и прима дарове (jajá су обавезна, затим сланина,

суво месо, друге намирнице, пиЬе и новац). „Млада" прилази домапину
и домаЬици, л>уби их у руку, а ако има дево)ке у куЬи, покушава да се
с вьом пол.уби. Сви се шале и задирку}у. За то време „младожевъа" по-
веде коло пред вратима (у Вишньици су свирали Моравац, а у MnpnjeBy
Jacemi4KO коло). Не nocroje одре^ене игре за ову прилику; уз произ
волом) изабрану мелоди)у игра се одомаЬени тип (в. описе на Kpajy рада).
14 Гасмаска на лицу особе ко;а представлю мечку свакако je nojaea новиjer

датума. Интересантно je упоредити ову nojaey са сличном у Румуни)и. М. Поп каже:
„У последнее време (маске од дрвета) замен.ене су женским свиленим чарапама или
гасмаскама, Koje су увели младики после последн>ег рата" (М. Pop, Mástile de lemn
■din Birsejti — Topeçti, Vrancea — Revista de Folklor, III, 1, Bukuresti 1958, стр. 25.)
У игри се често намерно криве и „измотава)у", „nrpajy неуредно, циган-

ски" (Мирщево). ПолазеЬи из куЬе Арайи се труде да неприметно украду
jaje из гнезда, парче сланине из оставе или венац паприка, kojh виси у
трему сваке куЬе. Кад на oBaj начин обреде цело село, врате се у куЬу
из Koje су пошли или изаберу неку другу куЬу усред села, у Kojoj he ce
састати joui истог дана на гозбу или, како понегде кажу, свадбу. Жене
из те куЬе спреме ручак или вечеру од доби)ених налшрница, а „арапи"
поделе мег)у собом новац или за н>ега докупе вина и paKHje.
Некада je у )едном селу могла да буде само jeflHa група Арайа.
Због тога су Цигани (ko¡h су у овом oÖH4ajy видели могуЬност зараде)
ишли сутрадан, у петак. Данас се не држе више тог ограниченна, те смо
у Мири)еву виделе истог дана три групе (поред главне — циганску и
Сл. 5. Арайи у Втшьици 1958.

Сн. О. МладенопиЬ
деч)у), док je у Виппьици била само }една група. Не nocroje никакви
подаци о сусрету и евентуалном сукобу група Арайа, што je и разумл>иво,
jep групе нису излазиле из CBojnx села.
С обзиром на састав, Арайи спада)'у у типична мушка друштва,
позната у разним KpajeBHMa наше земл>е под различитим називима (Ру-
cajtuje, Коледари, Цамалари итд.). Арайи HMajy изразиту заштитно-
исцелител.ску обредну функщ^у. Bepyje се да штите од арапских богиша,
а у MnpnjeBy npH4ajy како je некада jeflaH из породице ДакиКа лежао у
176 Милица Илщин и Оливера МладеновиН
живим ранама па су му Арайи помогли да оздрави. Становници села у

KojHMa се среКемо са овим остатком обреда не иду у далеку прошлост
када тумаче н>егов постанак. Митра ВелжовиК прича да je од сво)'е све-
крве слушала да су у Мири)еву владале арапске богин>е и да отада иду
Арайи да би истерали болеет из села. И други искази су слични. Наравно,
Арайи су данас много изгубили од CBoje важности и потпуности, али je
право чудо како су се уопште одржали у овако свежем облику у непо-
cpeflHoj близини Београда све до наших дана. Петар ПетровиК из Винче
мисли да су Арайи у Винчу дошли из других села, а баба Мара из
истог села каже да Арайи данас иду вишз шале ради, шго pamije HHje
био случа), а да им ce у Мир^еву прида)е особита важност (у шта смо
се и ми увериле).
Сл. 6. „Баба,, и „деда" нз групе Арайа — Вишвыща 1958.

Сн. О. МладеновиЬ
Да ли се може претпоставити да су неке конкретне чишенице у
прошлости изазвале оваква вероваша? Познато je да je околина Бео
града у више махова тешко страдала, као и сам град, од разних епи-
деми}а, нарочито KpajeM 18. и почетком 19. века. Против куге Koja je
1794. године захватила велико пространство aycTpnjcKe власти су пре-
дузимале озбил.не мере у Срему, као што су то чиниле и у Срби^и за
време CBoje владе (1717— 1739). Према подацима KojHMa располаже
Архив града Београда, види се да je болеет 1794. године пренета из
Београда у околна села: Велико Село, Сланце, Мирщево, Ритопек,
Вишвъицу15 и да су тешки дани за Београд и околину тра)'али све до

1797. године, када je у фебруару месецу болеет почела да попушта.
Ни касни)е, особито 1813. и 1814. године, mije било много лакше. У то
време изгледа да je Железник узео за сеоску славу Мироносну недел.у
— прву по Ускрсу: „да би их минула та болеет, они почну да npa3Hyjy
oHaj дан када се болеет ш^авила"18. И за Рушан, се причало да je село
било у прошлое™ толико „да се по седамдесет млада под ви)енцима
скушьало на извору у селу долазеЬи по воду, па л>уди од куге помрли,
и кад je тако порушено, онда се овако прозвало"17.
Али, куга Hnje била }едина невол>а. У прогласу земунског Маги
страта од 19. )ула 1814. године, изданог ради упозореаа становништва
да се чува од куге Koja влада у Београду, каже се: „Поврх тога, онде
enadajy joui и ойаке богигье, од Kojux многи луди умиру, и дизентери}а"18
(наш курсив). Т. Р. Ъор1)евиК je заюьучио да се велике богигье сма-
Tpajy свуда као врло опасне и са страхом се помивъу"19, а С. TpojaHOBnh
je утврдио да против богиня у нашем народу има мало предохране, и то
Maî)HjcKor карактера (наводи само jeflaH пример из Чекмина у вравьском
округу)20.
Подаци из прошлое™ навели су нас на претпоставку да се под
именом Apaña Kpnje неки стари обред, Kojn je у наведеним селима (а у
нзима и данас има Арайа) добио (колико je веЬ HHje имао) заштатно —
исцелител>ску функци^у у време ових епидеми)а, како куге тако исто
и богиня, а да je сам назив дошао, пре свега, због тога што су се учесницн
гаравили по лицу и личили на Арапе из народних песама21.
Као HajeepoBaTHnja претпоставка, чини нам се да се овде ради о
обновлении и нешто изменении Коледама, коja су, изгледа, у северноj
CpönjH нестала врло рано. У Банату су се, ме1)утим, према Досижу
и другим изворима, с муком одржавала join средином 18. века, када je
„блажене памети господин Георгиje ПоповиЬ, епископ темишварски,
имао посла док je ове игре истребио"22. ПовлачеЬи се, Коледа су могла
преНи и на десну страну Дунава, у прибрежна и ближа села, где су за
време епидеми}а куге и великих богиня могла добита нову, заштитно
— исцелител»ску функщцу и постелено губити елементе карактери-
стачне за обред за плодност. Сличности измену Арайа' и Коледа су
знатне, мада има и извесних разлика. Временски се noioianajy, ако се
узме у обзир Досите)ево терпенье да су у Банату коледари ишли после
15 Т. НезайамНени удеси, Политика, 7. окт. 1956.

" Р. НиколиЬ, op. cit., стр. 993.
" А. В. БогиК, op. cit., стр. 227.
" Т. Ж. ИлиК, Одбрана Земуна од куге у Београду и Cpôuju 1814 године —
„Годишаак Музе)а града Београда", III, 1956, стр. 176.
11 Т. Р. Ъор^евиК, Неколике болесши и народны ûojMoeu о н>има — Miscellanea,
5, „Библиотека Центр, хиг. завода у Београду", 1942, стр. 189— 190.
10 С. TpojaHOBHh, Главни жршвени oômaju — „Срп. етн. зборник", XVII,
Београд 1911, стр. 45.
11 Игром Кукера у бугарском селу Вресову руководио je „први кукер или
„арап" (Райна Кацарова-Кукудова — Кирилл Дженев, Болгарские народнме шанцм,
София 1958, стр. 56)
" Д. ОбрадовиЬ, Coejewu здравого разума — „Дела", Београд 1911, стр. 107.
Зборник радова Етнографског института САН юь. 4 i:
178 Милнца Или)ин и Оливера МладеновиЬ
БожиНа „чрез све Mecojehje" (а не од Св. Игн>ати)а до БожиЬа, као у

CpÖHjn); дал>е, за;едничко им je: 6poj учесника, прерушававье и нагр-
1)иван>е (грба), елементи акустичке Maf)Hje (клепетуше, неартикулисани
гласови, вика); коледари има)'у сабл>е и топузе, а „арапи" Tojare и умете;
и )едни и други полазе на поход у саму зору; за)едничко им je и то што
у ожалошЬено) куЬи не Hrpajy, али прима jy дарове; затим л>убл>ен>е
домаЬих, разне шале, тежша дасенешто украде из куЬе, игра и, на)зад,
дарови Kojn се деле или за|еднички употребе. — Главне разлике cacToje
се у следеЬем: „арапи" има;у маске лудског а коледари животиньског
лика; око земал>ских плодова „арапи" не изводе обредну циркумамбу-
лаци)у, нити je познато да се такав обред изводио око болесника, мада
ни)'е исключено да га je било23. Треба joui напоменути да je данас код
Apaüa jaKo истакнут сватовски карактер целе трупе, што се не слаже
са врло живим страхованием жена да их Арайи не мимоиЬу, мада су и
оне данас склоне да понекад о Арайима говоре као о младалачко) шали.
О Арайима нисмо досада нашле
спомена у нашо) литератури. Ни je
нам познато ни да je на!)ен под тим
именом и са том функци)ом обред у
неком другом Kpajy наше землье.
Територи)ално на)ближи би им био
обред забележен у околини Обре-
новца под именом Губе2*. Тамо се
прича да су Губе ишле и у друга
села, па и у Железник, али ми нисмо
ни у том селу, као ни у читаво) бео-
градско) Посавини, наишле ни на
какав траг таквог обреда. Арайи
су познати исюъучиво у неколико
села Београдског подунавл>а.
Проиграва/ье . — Ограничен век
игра/ьа. — У свима селима ове
области oÖH4aj je да деца не nrpajy
на игранкама, осим на свадби и то
Сл. 7. Играч са jyra Инди)е, облеп
лен пиринчем у л>усци, изводи обред- негде у заклону, мало подал>е од од-
но — Mal)Hjci<y игру Koja штити од раслих играча. „Зна се ко je за игру",
великих богин>а. каже Митра ВелжовиЬ из MnpHjeea.
Си. Мохан Кокар, проф. универз. у Бароди Деца обично уче да игра j у у пол.у
код стоке, а на игранкама су само
пажл>иви посматрачи, ko¡h се труде да упамте држан>е по)единих истак-
нутих играча, како би им могли подражавати, бар у прво време, док
се сами не изграде као играчи.
" Поре1)ен.е на основу личних запажан»а и следсКих дела: Jb. и Д. С. JaHKOBHh,

Прилог йроучаван>у осшашака орских обредних тара у JyioCAasuju; Д. ЪорЬевиЬ, На
родны oôuuaju у Лесковачко) Морави, Срп. етн. зборник, LXX, Београд 1958; М. Ва
сильевич, Народне мелодще Лесковачког xpaja, пос. изд. САН, 330, Београд 1960.
м Рукописна rpat)a Милице Или)ин.
Док пре двадесет пет година ни дечаци од 16 година нису ишли

на вашаре у коло25, данас одрасли)и дечаци („шипарци"), од 14— 15
година, XBaTajy се у коло, а од 16 година nrpajy веЬ слободно.
Када he мушкарац први пут ступити у коло на jaBHOM месту, HHje
тачно одре!)ено, нити се у овим селима памти ма какав обича) у вези с
там. Ипак, сам улазак у коло означава границу, прелаз у момачко доба
(„иде он веЬ у коло")- У почетку младиЬ игра исшьучиво у друго) по-
ловини кола, ближе кецу, и то у MyuiKoj групи играча, па се постепено
помиче према коловог)и, мег)у дево)ке, док, на)зад, на)бол>и не заузме
место коловог)е. Тада je веК стигло и време да се мисли на женидбу,
годину две пре одласка у Арми)у.
Друкчищ je cjr/4aj с дево)кама. Оне у 10— 12. години све веЬ зна)у
да nrpajy, али нипошто не улазе у коло на )авном месту. Све до 15— 16.
године оне су „шипарице", „дево)чурци". Тек кад узму шеснаесту го
дину, а некад и KacHHje, свечано се опреме за прво ступанье у коло,
после чега момци има)у права да их просе, а оне се озбил>но припрема)у
за yflajy. Народни термин за OBaj чин je „проиграваше" односно „про-
играти" („телица je проиграла на Васкрс").
Али године нису j едини услов за проиграваае. У Железнику, ако
дево)ка има crapnjy сестру неудату, не може да проигра, без обзира
на године, све док се crapHja сестра не уда. Понекад и сами родители
oKTCBajy да пусте шипарицу у коло, пошто се ту долази и „на гледаше".
У Винчи кажу да шипаричини родителей Mopajy да буду спремни одмах
на издатке, jep „чим je пустиш да игра, она се уда", а на свадбена ве
селка, као што je познато, и данас се може десити да оду читава иман>а.
Сам чин проиграваша представлю и данас важан цога^а] за де-
BojK>' и нъену на)ближу околину. У Железнику се дево)ка припрема,
учи да игра и да се понаша у колу, а за то прилика има доста, не само у
пол>у него и код куЬе, када се дево)чице окупе да везу и плету.
Проиграванзе се врши на неки веЬи празник, махом у пролепьем
периоду (Цвети, Ускрс, Tpojnne, Петровдан) или када je сеоска ли-
THja (у Сланцима и Великом Селу на Св. Стевана yjeceH), мада се у
последнее време у неким селима не држе строго овог обичаja. У Великом
Селу може да се проигра и у било Kojy недел>у. У Железнику се про-
играва на Ускрс; npH4ajy да би ранних година проиграло и по 30—40
шипарица на Taj празник.
Обавезно je да шипарица на дан проиграван>а има потпуно нову
ношн>у на себи и тада први пут закачи KpajeBe сукше (у Посавини).
Косу данас чешл>а у две кике са разделжом на средний, док ce paHHje
плела „крива кика" на десну страну.
На Ускрс 1954. биле смо присутне у Железнику када je проиграла
група од 13 шипарица (6poj се обично унапред зна). Пошто се у овом
селу игра у дворишту Задружног дома, шипарице су ст^але у ман>им
групама, а у CBaKoj je била и понека мла!)а удата жена. Тихо су разгова-
** М. С. ВлаховиЬ, Мушка ношшх у Београдско} Посавини — ГЕМ, III, 1928,

стр. 93.
180 Милица Илнщн и Оливера МладеновиН
рале погледа)уЬи чссто у мушку групу око свирача. Све су биле голо-
главе, заденутих сукааа. Ступиле смо у разговор са двема лепим де-
BojKawa, Надеждой ПоповиЬ и Лепосавом ЛукиН; обе су ушле у седам-
наесту годину и завршиле осмогодиппьу школу. Родителей су им, по
oönnajy, за OBaj дан набавшш нову нопиьу, Kojy HMajy на себи, а за
други дан Ускрса тако!)е све ново, само са сукшом чи')и ce KpajeBu не
подижу („паргар"). Тада he се и убрадити. На ногама има)у ципеле.
Кецел>е су им ткане, светле 6oje, са везеним ружама на средний. Ко-
шул>а и срмени {елек исто тако су нови. Обе девоне су нам рекле да he
сва три дана Ускрса излазити у коло. Било je Beh утвр^ено да се ухвате
први пут у коло када отпочне друга игра по реду. Обича) je да дево)ка
Сл. 8. Надежда ПоповиЬ и Радмила Лукик (у сргдлни) чека)у да почне коло •

Железник 1954.
Сн. Ж. М~аденовн1\
проигра у колу Koje поведе н>ен брат или ро!)ак, па се она ухвати до н>ега
са CBojoM другарицом. Према податку од Макрене СавковиЬ из Жаркова,
paHnje je дево)ку у коло уводила MajKa, а сада то чини другарица. Нема
одре!)ених игара за ову прилику, Beh се игра оно што и обично. Ипак,
запазиле смо, колово^а je увек врло пажл>ив према дево)ци Koja про-
играва и труди се да усклади корак са гьеним.
Када се заврши игра, дево)кама прилазе другарице и ро!)аци,
честита)у им и вуку их за уши: „Ca cpeho.w, да частиш!" Дево)ке чаете
бомбонама. Дал>е се хвата jy у коло по вол>и и месним обича)има, али
Народне игре у околш.и Бгограда 181
увек у групицама. Када се заврши игранка, полазе куЬи. Родителей де-

BojKy caneKajy на прагу, вуку je за уши и честита)у joj, а госте из сусед-
ства служе раки jом.
Анализа овога oÔH4aja и околности у KojnMa се врши потвр1)у)у
мишл>ен>е сестара JaHKOBHh да се, уопште, проиграваше „може узети
као далеки ofljeK иници)аци)е, као прелаз из пубертета у дево)'аштво"2в.
На овом месту треба само подвуЬи да се обича) у околини Београда
сачувао у релативно) потпуности, бар у nopetjeiby са другим кра^евима
Срби)е.
Сл. 9. Први пут у колу.

Сн. Ж. МладеновиЬ
Иако улазе у коло врло млади, момци и девоне обично nrpajy

само неколико година. Пошто у брак crynajy рано, пре одласка у Арми]у,
за мушкарце je време играша paHHje било стварно ограничено на 4—5
година. Данас mije то нека велика препрека, те се дешава да и оженьени
л>уди игра jу на игранкама недел.ом, али у другом делу кола, до кеца
(Железник), а у MnpnjeBy nrpajy ако им жене то дозвол>ава)у. У Ве
ликом Мокром Лугу ожешен човек може да игра само до CBoje ропаке
или ме!)у друговима. Рани)'е — npH4ajy у Мири)еву — старки л>уди су
играли само на БожиЬ, а мла^и на]више 5—6 година по женидби, и то
веЬином о свадбама.
" Jb. и Д. С. JaHKOBHh, Прилог йроучавагьу осшашака орских обредних шара

у Зугославщи, стр. 32.
За удате жене обича)и су joui строжи. Девоне — кажу у Винчи —

nrpajy „од петак до суботу", то jeer чим nponrpajy — уда)у се, а то je
Kpaj игравъа у колу. Занилиьиво je да je, према подацнма из више села,
у том погледу данас чак и горе за жене него у прошлости. ToMaHHja
ШкодриЬ из Сланаца каже: „Младе су paHHj'e играле по 2—3 године
у колу, а сад чим се венча не игра". И Живана Настаси)евиЬ из Ви-
швъице играла je три године по yflajn. Данас у Белом Потоку после yflaje
игра ce jeflBa 7—8 месеци, колико млада носи „наниз" (накит за главу,
KojH млада добщя од свекрве), док je у Железнику нешто повол>ни)е,
jep младе носе „наниз" и по неколико година. Уопште узевши, правило
je да удата жена игра само на свад-
бама, а изузетно на jaBHHM игранкама,
и то док не роди прво дете. Некад
ни то HHje препрека. GrojKa Спасо-
jeBnh из Железника играла je после
свадбе пуних пет година: „Играло
ми ерце — каже она — нисам никога
жалила, па што да не!"
' I Чак и за то кратко време док
удата жена има права да игра у колу
nocToje извесна ограниченна. Млада
може да се ухвати само до свога
„момка" (мужа) . У Великом Мокром
Лугу жена само са мужевл>евом
дозволом може да игра до кога xohe.
Иначе, зна се да се дево)ке xBaTajy
ближе колово1)и, а жене у левом
крилу кола (Мири)ево). Удата жена
нема права да се ухвати до колово^е,
сем ако je колово!)а н>ен брат, муж
или ро1)ак. Нзено место je измену
удатих жена, где их мушкарци не
раздва)а)у (Железник).
У изузетним, радосним тре-
нуцима, особито на свадби унука, у
коло улазе и сасвим стари л>уди. Они поручу jy старе игре, nrpajy „ме-
ракли)ски" кратко време, па се уморно Bpahajy на CBoje место за трпезом.
Хвашан>е у коло и држан>е играча. — Колово1)а. — По причалу
старих л,уди, и рани je се у читаво} београдско) околини играло мешо-
вито, као данас; само се у Железнику cehajy да je „женскинье играло
засебно, HHje се мешало са мушкима". М. С. ВлаховшЧ каже да je тако
било у 4HTaßoj београдско} Посавини, као и то да „се ухвати )едно веНе
коло, па у jeflHOM Kpajy мушки а у другом женске"27. Мешовито коло
би повели мушкарци, а одмах за шима би се хватале дево)ке и то до
кога би Koja хтела. Или би два момка повела коло са )едном дево)ком
" М. С. ВлаховиК, op. cit., ГЕМ, V, стр. 71.

и н>их нико до Kpaja игре ни)е раставл>ао, него се коло повеЬавало до

дававшем играча (Мири)ево, Велики Мокри Луг).
Данас je обича) да колово1)а поведе са CBojHM друговима коло у
Koje се дево)ке извесно време не хвата jy. То мушко коло, Шешн>а,
Мангуйско или Koje друго „на )едну страну", игра се одмерено. Коловог)а
стави десну руку на лег)а или затакне палац за nojac, док се остали момци
хвата jy под руку или за рамена. Ово коло Tpaje доста дуго, онолико колико
коловог)а xohe. Он може да га прекине ]едампут или двапут и да тражи
од свирача промену мелодике, или да веК на почетку поручи: „Дупло!"
Мушко коло — Бели Поток

Фото Tatîjyr
Како се у ово коло не хвата велики 6poj играча, оно може неколико
пута да обиг)е круг. За то време коловог)а држи високо главу и осматра
около. Девоне ce 36njy у групице уз само коло. Све дево)ачке очи
упрте су у коловог)у, jep ce 04eKyje н>егов знак HeKoj девощи да се ухвати
до aera; то je у исто време дозвола и другима да yr)y у коло. Коловог)а
да)е знак дево)ци готово неприметно очима или климашем главой.
Дево)ка са две-три другарице прилази и раставл»а коловог)у и играча
са леве стране (ко)и се понегде зове шреЬак). Ова) и joui )едан или дво-
)ица nyiuTajy се из кола и заузима)у места измег)у дево)ака Koje су ушле
у коло. Сада се сви држе обично, за руке, и то овлаш, док су руке у
лактовима мало сави)ене. Само прва дево)ка хвата коловог)у под руку
(Зуце) или коловог)а држи у лево) руци н>ену мало caenjeHy десну руку
(Мири)ево). Игра се наставлю и коло расте. Момци без дево)ака meflajy
да се ухвате )едан до другога, ближе кецу, како би могли несметано
да у)'едначе корак.
Ме1)утим, )една дево)ка ретко кад игра „цело време" до коловоЬе.
Он после извесног времена flaje знак друго) дево]"ци Kpaj кола, Koja
за)едно са CBojHM друштвом заузима место измену колово!)е и прве
девоне, а мушкарци се опет pacnopel)yjy измену дево)ака, и тако до
Kpaja игре (сл. 12). Само у Сланцима поспей ограничение: колово^а
може само )едампут да промени дево)ку.
WЬ/О&С/ГО ATOJO
AfYb/JVO /СОSI О
Сл. 12. А. — Дево)ка Kojy je колооа^а позвао улази са CBojmw другарицама у коло
и хвата се измену колово^е и „треЬака". — Б. „TpehaK" са друговима pacnopeI)yje
се измену дево)ака
Изр. ing. Милан Или)ин
Разуме се да се овде, као и у другим KpajeBHMa, колово1)а не сме
раставл>ати од девочке Koja игра до н>ега. ]сцино je у Кумодражу за-
оележено да дево)ка може да се ухвати до колово^е иако до н>ега игра
друга дево]'ка. Али, ако колово1)а стегне играчицу за руку, знак je да
не пушта да се ухвати нова; ако допусти, прва дево)ка дужна je да се
помери и уступи место.
„KanapHcaHoj", BepeHoj дево)ци место je до вереника колово^е за
све време док он води коло. У свима другим случа)евима, према томе
колико неку дево}ку колово^а задржи Kpaj себе, оценке се степен
аегових CHMnaraja према aoj. „CBojy" дево)ку колово^а обично позива
на почетку игре или при Kpajy. 1954. године у Ршпьу )едан колово!)а
je преко oÖH4aja дуго водио мушко коло, те су около почели да Heroflyjy.
Он je коло провлачио кроз свет у црквено) порти упорно тражеНи CBojy
дево)ку. Како je HHje нашао, a HHje хтео да позове неку другу, дао je
знак CBojoj удато) сестри да се ухвати до шега. Колово1)а може да позове
до себе и неку дево)ку Koja веЬ игра у истом колу. У том GTiy4ajy врши
се проста замена: дево)ка Koja je до тога часа играла до колово^е прелази
на н>ено место (Винча). Колика je пажн>а усредсре^ена на сваки миг
колово1)е може показати и ово: дешава се да нека дево)ка погрешно
разуме знак и при1)е, а коловог)а je врати. Било je, чак, onyuajeBa да

колово!)а намерно „лажно" позове дево)ку, Tj. да jo j знак, а после не
прими под изговором да je она погрешила!
Засада je тешко реЬи када ce OBaj начин позиваша у коло одомаЬио
у околини Београда, и одакле je дошао, али се на прве трагове наилази
измену два светска рата. У Винчи чак тврде да je код н.их од 1924. го
дине. У сваком dr/4ajy, упадл>иво рани je ce jaBHO на дунавско} страни,
док je према Сави KacHHjer датума, вероватно после другога светског
рата. У Пиносави 1953. ]ед,ап играч нам je рекао: „Колово1)а виче Koja
да игра до к>ега отпре године дана". OBaj o6n4aj mije, ипак, yceojeH
ни у свим селима у потпуности. У Кумодражу су дево)ке 1952. године
саме улазиле у коло, а )едино на колово!)ин миг дево)ка из кола прела-
Сл. 13. Мешовито коло — Бели Поток.

Фото TaHj'yr
зила je до н>ега. У Рупиьу се дево)ке хватку до момака пита)уЬи само

да ли je слободно. У Сремчици нема уопште позиваша, те дево)ке саме
улазе у коло и хватаjy се до кога xohe.
}една игра (а то значи: мушко и мешовито коло са 2—3 промене
мелод^е) Tpaje доста дуго, 15—20 минута, па и дуже. Понекад, кад
почне нова игра, колово!)а из прошле „држи кец" („игра на кецу" —
Винча). Ако je коло са много играча а простора мало, колово!)а га води
по кружно) лини)и yBHjajyhn га са спол>не стране (Врчин).
Beh je речено да се у мушко) игри играчи држе под руку или за

рамена, а у MenioBHToj обично, за руке. Има података да се у Пиносави,
Реснику и Жаркову paHHje држало за nojac. У Пиносави ce раните, кажу,
само Палежанка играла за руке. Брат и сестра хватали су се под руку
(Ресник).
Чин>еница je да се данас у околини Београда не игра лепо, и то не
стога што нема добрих играча или што je играчка традицща слаба, или
што близина великог града негативно делу je, веЬ стога што читав це
ремониал промене играчица до колово!)е и промене места мушких играча
nooraje доминантан елеменат игранке, Kojn
привлачи пажшу играча у колу и посматрача
око кола. Игра je постала нешто споредно,
нужни пратилац компликоване процедуре у
Kojoj колово1)а има прилике да покаже CBoj
надмени став према дево)кама. Стари je жене
из Железника кажу, не без разлога, да се
данас слабо игра, jep „дево)ка само формира
уз момка а не игра". 1една стара играчица
из Ритьа, meflajyhn коло, узвикнула je
презриво: „Каква им je то игра!" Одиста,
особито на саборима, где има много света,
коло се вуче, тромо корача, кида, наставл>а.
Joui веЬа je гужва око н>ега, jep групице
Сл. 14. Колово^а и „треЬак" fleBojana Koje лове колово^ин миг стално се
мен>а)у места за време игре креНу непосредно уз коло и сметаjy играчима,
— Бегал>ица
Изр. '"g. Милан Или)ии као, уосталом, и други радознали посматрачи.
1954. године, на Ускрс, посматрале смо
с прозора Задружног дома у Железнику три кола у дворишту : циганско
и дошл>ачко (радници из фабрике „Иво Лола Рибар") играла су живо
исадубоким таласан>ем, док су домаКи у своме колу без живота тврдо-
главо вршили смену играчица.
Што се тиче мушког кола, Koje у кореографском смислу знатно
одскаче од мешовитог, пада у очи мало noBHjeHO држаше колово!)е,
особито у почетку (мада главу држи високо). Колово1)а понекад ухвати
десном руком десну руку играча до себе (спреда или иза ле!)а), док
му je лева рука на десном рамену суседног играча. Обрнуто, кец левом
руком држи леву руку свога суседа, обично иза ле!)а, а десну му ставл>а
на лево раме. Други играч из мушког кола тзв. шреНак, кад ce дево)ке
ухвате у коло, „пресеца коло" : хвата се тако да je и дал>е други по реду
мушкарац у мешовитом колу. У Реснику су paHHje коло започиньали
колово!)а и кец држеЬи се за руке, па се измену н>их хватале две дево)ке.
Дево)ку до кеца нови играчи су раздва}али од шега, а ону до колово^е
не. У Бегал,ици коловог)а и „треЬак" могу за)едно да поруче и плате
)едну игру и да ce CMeibyjy у во!)ен>у кола, с тим што први и завршава
игру (сл. 14).
У Великом Селу о Духовима 1954. посматрале смо како популарни
хармоникаш Мада пре почетна игранке у „порти" да)е öpojeee коло-
во!)ама да би знали KojHM Передом водити коло. Занимл>иво je да нико-
Народне игре у околини Београда !87
ни je хтео да поведе прво коло — вероватно зато што je било мало посма-
трача — па je Мада решио да првом коловог)и „на сефте" свира бес
платно, само да игранка почне.
У Кумодражу се дево)ке искупе пре момака на месту Koje je уоби-
4ajeHO за игру. Долазе по две-три за)едно, држеЬи се под руке. Тако
се држе и док pa3roBapajy нешто дал>е од места где he се играти. Момци
долазе KacHHje, са свирачем. Чим стигну, отпочне мушко коло, а де-
BojKe се примакну и опколе га гледа)уКи нетремице у колово^у.
У MnpHjeBy смо забележиле
податак да дево)ка може платити
младиЬу да поведе коло у Koje.w he
она играти до н>ега стално. Joui 1931 .
године П. Ж. Петровин je саопштио
следеЬе: „Данас, од 1918. године,
дево)ке преко поверл>ивих жена flajy
новац момцима да плате коло сви-
рачима, па се грабе да се ухвате до
н>их да nrpajy. Понеке ово чине
да задоби)у више угледа у народу
што nrpajy до BHêHHjnx момака,
неке xohe тиме да посведоче велику
л>убав према завол.еном момку, а
неке на OBaj начин npnaoönjajy мом-
ке за себе, jep их je после прошлих
ратова било прилично ман>е од де-
BojaKa"28. Из истога чланка се види
да je непосредно пре 1931. године
хватан>е у коло и у београдском По-
дунавл>у било слободно или, бар,
слободни)е, без колово^иног пози- Сл. 15. Удата жена сме да заигра ова-
ван>а дево{ака. ко само у сватовил^а — Бели Поток.
Ова nojaBa да колово!)а позива Фото Тан)уг
fleBojKy и меша je за време игре,
а особито чиньеница да се овакав o6n4aj и дал>е шири, изгледа сасвим
чудна, jep, супротно тенденции pa3Boja друштвених односа код нас,
noKa3yje конзервативан став према женама, доводеЬи их у пуну и свесну
зависност од мушкараца. Самим тим je исключена могуЬност да дево)ка
буде колово^а. Нешто друкчи)и je однос на свадбама, када ce oceha
веЬа слобода. Тада се дешава да и удата жена поведе коло, чак са флашом
у руци (сл. 15).
Треба напоменути да и старки л>уди по селима CMaTpajy да je
npaBH4HHje било када су се дево)ке саме хватале у коло и то до кога су
хтеле. Сада из учтивости, а понекад и из страха, дево)ка мора да yl)e у
коло када je колово!)а позове, без обзира на личне симпати)е (Рипан.).
" Р. 2. Petrovic, Svadbeni obiüaji (Beogradsko Podunavlje) — „Zbornik za nar.

zivot J. S.", XXVIII, 2, Zagreb 1932, стр. 93.
Играчи. — Разуме се да се и у ово) области, у Kojoj je традици]а

игран>а join врло жива, различу добри играчи од слабих, а по]единци
се у игри нечим истичу и засен>у)у друге.
Када буде речи о игракьу и стиловима ко]'и се овде cycpehy, видеЬе
се шта се захтева од доброг играча. Ипак,наовом месту се могу навести
речи MniiHBoja ЪуриЬа (64 г.) из Ресника, ко)и je дао овакву каракте-
ристику доброг играча: „Добар играч je OHaj Kojn уме да игра по такту.
Држаше да му je усправно, а ноге да раде". Као што се види, старки
играчи цене ритмичку у)едначеност, лепо држаше и меко колено. То
би у неку руку био и наш зашьучак, ако се изузме оно што се односи
на држаше, Koje данас не само што HHje лепо, усправно и мирно, него
je упадл>иво погурено, често са вратом увученим ме!)у рамена, — особито
у селима Подунавл>а. Исти ЪуриЬ причао нам je да се у игри на)лепше
слагао са неким Николом Кожуваром: „Кад пребацимо руку преко
руке, као да jeflHa рука игра". Уопште, добри играчи, када им je стало
до саме игре, више воле да се групно xeaTajy у коло и „сложе" корак,
него да воде коло и MeH>ajy Kpaj себе дево)ке. Отуда у овом Kpajy (една
необична nojaBa: често се лепше и темпераментнее игра у flpyroj поло-
вини кола, ближе кецу, него у npBoj половини, као што je сщчя\ у
другим нашим KpajeBHMa.
Опште je лшшл>еае да je играчка способност наследна особина,
„то иде по крви", — каже ЪуриЬ, 4nja je Majna била, као и он, добра
играчица. Породица СавковиН из Жаркова чувена je по добром играшу.
Отац, MajKa, синови, а данас Beh и унуци, истичу се као на)бол>и играчи
у селу. Макрена СавковиЬ (79 г.) била je чувена играчица и лепотица
(ньена фотографи)а из младости, у народно) ноппьи, продавала се као
дописница). Она je за СавковиКа одбегла зато што je био добар играч,
иако су je родителей давали другом момку. „Да HHje био добар играч,
зар бих ja оставила момка и пошла за н>ега!", каже она. О породицама
ПавловиЬ, старином из околине Ужица, и ДимиЬ, пореклом из околине
Битол>а, Koje су ce у MnpHjeBO доселиле за време кнеза Милоша, прича
се да наjлепше nrpajy. Познати играч из Винче Павле СимоновиК (74
г.) хвалио нам се да га у младости нико mije могао надиграти. Десило
се, ипак, да се за опкладу надигравао са jeflHOM дево)ком, па су га после
дужег играша другови наговорили да допусти да га девочка надигра.
ВЬеног имена, као ни имена других добрих играча из младости, HHje се
више cehao. За себе каже да се у игри „никог HHje плашио", али je
изгубио из куЬе „много народа", па je доста рано напустио игру.
Добри играчи су обично свесни ceoje надмоЬности и врло поно-
сити, било да су сами у питаньу било неко из н>ихове породице. Никола
Богдановик (54 г.) из Великог Мокрог Луга каже за себе да je „добар
играч — joui колико!", а шегов отац Светозар „играо je к'о нико на
свету". У Вишаици су \ош 1954. причали о Милу Мил,ковиЬу, свирачу
и играчу, Kojn je погинуо у првом светском рату, да „таквог играча
MajKa join HHje родила". Он je, npH4ajy, водио коло и у исто време
свирао у фрулу, а сестра му се држала за rajTaH Kojn je он везивао за
nojac. У истом селу од стари]нх играча спомин>у Цветка Мил>ковиЬа
и Панту КнежевиЬа. 1954. године тражиле смо, по општем мишл>ен,у

тада Haj6ojber играча, Ду)у МарковиЬа, али га нисмо затекле код куЬе,
правио je цигле у пол>у, jep се те )есени женио.
У MnpHjeey важи као на)бол>и играч — ме!)у стари)има — Божа
Несторовип (70 г.), али се много прича и о неком Ъури, ко)'и je на)бол>е
играо и певао, као и о Бори НиколиЬу — Таранци)и. У Сланцима,
према Анкета из 194829, истичу се Никола ЖивановиК (49 г.), Бора
ПавловиЬ (29), Милорад НиколиК (24). У Великом Селу joui 1948.
(према Анкета) истицао се Чедомир Гобел>иЬ. Када смо га 1954. пронашле
имао je 44 године. Рекао нам je да je све до тридесет осме године играо.
Врло скроман, причао нам je о играма Koje je волео, а сасвим мало о
себи као играчу. НЬегови укуЬани су нам рекли да му je и отац био „при-
личан играч", а он сам — каквог у читавом срезу HHje било. Од шега смо
сазнале да je mjôoê играо „под виолином, а Банашско коло под тамбу
ром". Из мла!)е генерашф 1954. важно je као )едан од HajcnocoÔHHjHX
Сл. 16. Прошевина у Кумодражу.

Сн. Ж. МладенсвиЬ
играча у истом селу Радике МилошевиЬ (18 г.). — У Великом Мо

кром Лугу навели су нам имена Богдана Стано)евиЬа и Петра ИвковиЬа
од старших, а од мла^их Димитpиja Митровика-Мицоша (31) и Ъург,а
ПешиЬа (25).
1952. у Кумодражу сазнале смо за ове добре играче: Живо)ина
Живо}иновиЬа (50), Николу РистиНа (55), Pajy JoBaHOBHha (55), Леку
МатиНа (32), Богицу GrojKOBHha (27). Исте године посматрале смо више
пута коло недел>ом и упознале „првог колово!)у" Жарка ЖивковиКа
(20) и н,еговог друга Петра НиколиЬа (23). По нашем ми1шьен>у, н>и-
хова игра ничим ce HHje издва)ала од игре осталих учесника у колу,
осим што су са великом самоувереношЬу водили коло. — Према Ан
кета из 1948. године, у Белом Потоку стари jn добри играчи били су
" Анкету о сташу народних игара на територи)и HP Cp6nje спровело je Ми-
нистарство просвете у jeceH 1948. год. преко управителе основних школа. Из уже
Срби)е стигло je 1886 одговора. Од поставлених 13 питан.а О. МладеновиЬ je обра-
дила три: Сйисак нардоних игара (називи) — у рук.; О йреношоьу народних игара —
у рук.; Прилике и места за игран>е у Cpôuju (в. нап. 10).
190 Милица Или)ин и Оливера МладеноаиЬ
Живан МиловановиЬ, Милан СтевановиЬ, Бранислав Димитри)евиК

и Никола ГроздановиЬ (76), а у Железнику Дража МитровиЬ (50),
Пера ПраизовиЬ, Или|а МшьковиК и Миливо)'е ЛукиЬ. Од мла!)их
видели смо многе колово!)е, али се ни за jeflHor не може реЬи да се
истиче као играч. У Сремчици, на сабору о Духовима 1954, на)више се
причало као о играчу и свирачу (виолинисти) о Циганину Или)и Ма-
ринковиЬу (52) и Bojn Сто)ановиЬу, ко)и je у игран.у „носио рекорд",
затим о PaflHBojy CTojaHOBHhy, Павлу Pajnhy и Jobh Радо)'ковиЬу, Kojn
je тако!)е „огромно играо" и био добар гуслар. Од Haj>uial)HX йграча
споменут je само хармоникаш Бранко ПантелиЬ (21). У Жаркову се
1951. године истицао Милош Б)елогрлиН, ученик VIII разреда гимна-
3nje на Бановом Брду (вероватно утицаj школске фолклорне групе).
Много се манье спомин,у добре играчице. Анкета из 1948. помин>е
их само у Железнику: Милу ЛукиЬ, Злати)у ЛукиЬ, Драгу ПетровиЬ
(све врло младе) и, од старших, Милосаву УрошевиЬ; у Сланцима
Сл. 17. Коло у Великом Селу и Ришьу.

Си. Ж. МладеновиЬ
Милицу ИпьатовиЬ (48) и Драгу ПетровиЬ (26). У Жаркову, поред

чувене Макрене СавковиЬ, споминье се као добра играчица Милева
JokchmobhH.
Спутане локалним друштвеним правилима, дево)ке и жене, као
што смо веЬ видели, HMajy мало прилике да nrpajy, a joui маше да се
афирмишу као добре играчице. Ако се сачувала на неку жену успомена
као на добру играчицу, то редовно значи да je она располагала изузетном
отреситошЬу и 6yjHHM темпераментом и да се усу^ивала, упркос jaBHOM
мн>ен>у, да прекрши извесне друштвене форме.
Приликом ових испитиваньа наша тежн^а je била да добре играче
наводе сами мештани, дакле, да оцена буде строго локална. То je било
потребно из два разлога: прво, што нисмо могле да видимо све играче
у колу, особито не crapuje, kojh Hrpajy само о свадбама, па и тада ретко,
а када 3anrpajy — виделе смо — , чак и они за Koje се прича да су из-
ванредни, )е%ва да могу оправдати глас добрих играча, пошто су се
обично одвикли од игре, при пиНу су и без друштва CBojnx врпиьака.
Кародне игре у околини Београда 191
Друго, и важнее, што способности за игран>е млаг)их играча, од Kojnx

смо велики 6poj добро упознале, нисмо могле да меримо само cbo¡hm
мерилом, jep оно, утврдиле смо брзо, ни)'е довольно блиско локалном
мерилу. Колико смо могле да запазимо, добар играч треба да има, пре
свега, сигуран наступ, вештину у мешашу дево)ака када води коло, а
као играч меко колено. „Шараше", лако игран>е и усправно држаше,
тако карактеристично за срби)анског доброг играча, скоро се не може
ни видети у овом Kpajy.
Свирачи. — Ни HajcTapHjn л>уди у околини Београда не памте да
се икад играло без музичке пратн>е, немо. Заборавили су и игре уз
песму, мада их je било; у Мири)еву, на пример, остао je само спомен
да су некада играчи певали у колу, поред инструменталне пратн>е. На-
ведени НиколиЬев податак о Иса)ловиЬима из Ришьа могао би се узети
као пример игре уз вокалну пратнъу (поскочица ?), али не треба забо-
равити да се односи на време када су Иса)ловиЬе у селу сматрали Хрва-
тима, дакле, пре него што су се асимиловали.
Када je, мег)утим, реч о на)стари)им музичким инструментима Kojn
су пратили игру, мора се споменути, пре свега, доста мутно cehaibe на
га)де, како у Подунавл>у (у Винчи, на пример), тако исто у Посавини
(Железник), што се слаже са МилиЬевиНевим категоричким тврг)ен>ем
да су се наведене игре „у crapnje време" играле уз rajfle30. Више пода-
така нашле смо о старшим свирачима на дудуку, дво)ницама и фрули.
гЬих, старих и младих, и данас има скоро у сваком селу по неколико,
мада старки ретко кад npncrajy да CBnpajy. То и нису професионални
свирачи, jep CBHpajy обично из личног задовольства, поред стоке или у
слободним часовима код куЬе, а само понекад, недел>ом или на свадби,
за награду. У Великом Селу нашле смо 1954. фрулаше Cnacoja МориЬа-
Даку (60 г.), Мишу GrojKOBHha (окз 70 г.) и Божидара ЪокиЬа, Kojn je
среднъих година (научно je да свира за стоком и arryinajyhH радио). У
Пиносави живе фрулаши слепи Милован Радосавл>евиК и Светислав
JoBH4nh. У Великом Мокром Лугу свирали су на фрули Жика ПешиЬ-
Ъора и Лаза }овановиЬ, и то „нарочито у коло". У Ришьу je познат
као фрулаш Божидар Kanajunh. У Реснику смо 1956. чуле за фрулаше
чича Перу НиколиЬа, Милисава РанковиЬа и Радована IlajHha. Чича
Перин син Во ja тако1)е je фрулаш. Причао нам je да му je отац био први
фрулаш у околини. Пера je научно да свира на фрули од свога стрица
Месила га)даша, a Boja од оца. Фруле нису сами изра1)ивали, веЬ су
их набавл>али из Топчидера, где су их poónjaiun правили од дреновине.
Boja се дуго снебивао док je пристао да свира, видело се да то ретко
чини, те je био несигуран, нарочито у Колубарки, за Kojy каже да je
„свирка много завезана". Свирао нам je Палежанку, Баба Мудрит
коло, Чешворку (уствари Гружанку), Шшроланку , Срйче и Сшаро ку-
кунуешше. Понешто je знао и да одигра. — На}мла1)ег фрулаша, пет-
наестогодиппьег Радиво ja АцковиКа, среле смо у Виппьици 1958. Он
je као свирач учествовао у Арайима.
30 М. Ъ. МилиЬевиК, op. cit., стр. 124.

1 92 Милица H.injHH и Оливера МладеновиН
Вероватно одмах после првог светског рата фруле су биле поти-

снуте од виолина, бар као пратша игара31. Ъеманаши, „ма)стори" Ци-
гани из Врчина, Ресника, Мале Иванче, Ришьа, Сремчице и других
села у ко)има има шихових махала, удружени у „бандице", савладали
су Hejany свирку фрула, особито на саборима и вашарима. У томе се
подаци из свих села слажу, те их не треба ни наводити по)единачно.
Познати „MajcTopn" o6pa3yjy CBoje дружине од неколико свирача, ko¡h
преко седмице раде као занатли)е или индустрией радници а у недельу
свира)у. То су, обично, )една или две виолине, „пикула" (пиколо кла-
ринет) и контрабас, каткад и хармоника, или друге комбинате: хар-
моника и контрабас; хармоника, виолина и кларинет итд. На саборима
и свадбама сретале смо се са таквим оркестрима Миланчета зв. Мига из
Врчина, Алексе из Зуца, Драгутина ИлиЬа — Jyue из Мале Иванче,
Или je МаринковиЬа из Сремчице и других. За некога Радо)ицу Петро-
виНа из Ресника причали су нам да je био надалеко чувен. Такмичио се
на 1 вашарима са свирачима из
других села. Чак je и умро сви-
pajyhii, 1934, на сабору код ма-
настира Раковице. Како ни je имао
времена да руча, донели су му
комад меса да га nojeîe CBHpajyhn.
Тим се комадом задавио. Сахра-
нили су га у Реснику свечано, на
сахрану je изишло и старо и
младо. Био je изванредан свирач,
jep „и отац му и*ма}ка, и сестра и
браЬа, сви су Тмузиканти; то je
обдареше, не може друкчи)е би
та", oöjacHHO нам je M. ЪуриК
из Ресника.
Да би се смашио 6poj учес-
ника у оркестру а звучни ефекат
повеЬао, последних година ове
Сл. 18. „Звсчка". дружине употребл>ава}у „звечку",
изр. с. или)» caBHjeHy гвоздену шипку са ручи-
цом, на Kojoj je низ поклопчиЬа
од плеха (сл. 18). „Звечком" басиста трза жице, при чему поклопчшш
звече, те се доб^а утисак да у оркестру има и дайра.
Осим неколико познати jnx „MajcTopa", Kojn HMajy извесн>' технику
и CBoj репертоар, па и CBoje композици)е кола, остали су сасвим просечни
или чак, слаби виолинисти, са оскудним репертоаром игара, Koje су
научили од CBojnx ропака, са ради ja или преко посредника — свирача
из Поморавл,а (т. зв. MnjnHa школа), те углавном задовол>ава)у потребе
играча на свадбама и саборима. Неки од н,их направили су и сами по
ко je коло (в. стр. 30).
31 1876. године МилиЬевиЬ констату^е: „Beh je готово свуд yoGimajeHO да
Цигани свира)у... Ово не може да не ожалости Србнна родол>уба...", op. cit., стр. 124.
У циганско) махали у Реснику наишле смо 1956. године на врло

предусретл,ивог Или)у ВасиКа (35 г.), радника и виолинисту, Kojn je
научно да свира као дете и отада свира на саборима и свадбама. Од
стари jnx игара свирао нам je Колубарку; од hobhíhx HajBHuie тражена
„моравска кола" и Радо)кино. У H>eroBoj куЬи жене и девочке из су-
седства певале су нам и играле Додолке и Лазарке.
У последнее време може се реКи да су и „бандице" потиснуте, jep
у свима селима у околини Београда суверено влада хармоника. Поред
месних хармоникаша, као што су у Великом Селу Милорад МарковиЬ-
Мада (Kojn неделюм свира у колу сам или са jenmiM фрулашем), у Ми-
pnjeey Бора Сто)ковиЬ, у Белом Потоку Милисав JoBaHOBHh (иначе
студент медицине), — долазе и хармоникаши из других места, из Бео
града, Марковца, Трстеника итд. За свадбе се каткад no3HBajy хармони
каши са београдске Радио-станице по баснословно) цени. ХармоникашМ.
JoBaHOBHh из Белог Потока причао нам je да на дан преславе (4. августа)
сваке године долази у н>егово село JoBaH ЪирковиН — Тока из Драгова
код Светозарева. То je, по ньеговом мишл.ен>у, изванредан свирач.
На питаше зашто не свира на радону кажу да обично одговара: „Е,
онда не бих био ово што сам!"
Сасвим je изузетна nojaea да се спомену тамбуре као инструмент
Kojn прати игру и то, што je разумл>иво, исюьучиво на дунавско) страни,
на пример у Великом Селу и Винчи. То je несумньиво банатски утица),
незнатан уосталом, jep нигде ниje дубл>е продро.
Данас у колу neeajy само Цигани свирачи или Циганке певачице,
4Hja je дужност и да yflapajy у дайре. У одговорима на Анкету из 1948.
године помин,е се певан,е уз игре Рузмарин и Чще je оно деше. Знамо
Beh да свирачи neeajy за време Шареног кола. У Ритьу смо слушале
свираче Kojn су певали играчима А што си се нал>утила, Зоро и Као што
je ова чаша (македонска песма у 7/8 такту32 прилагог)ена типично) 2/4 ко-
реографско) фрази), а у Врчину ЛептириНи мали, као и разне поскочице
слободне садржине и речника (свирачи из Бегал>ице и Великог ПоповиЬа).
Од hobhj'hx игара играчи Haj4euihe траже да им се свира Padoj-
кино33 коло, MujuHo (Кргъевчево)31 коло и Савино коло36. Ове мелоди)е
** Ъорг)е Kapamiajiih, Народне йесме и игре народа ]угосла:ще, Београд 1953,
стр. 51 .
" Радо]ка ЖивковиЬ, родом из Глободера код Крушевца, спада мег)у Hajno-
пуларни;е хармоникаше Радио-тслевизи)е Београд. Мада музички самоука, она je
многе игре „формирала" — како сама каже, мелоди)ским вари)аци)ама и украсима.
Комлоновала je и нове мелодаце игара, од kojhx je Hajno3HaTnje PadojKUHo коло (првн
пут изведено на ради)у 1947. год.). В. збирку: 12 popularnih kola iz Srbije Radojke
Zivkovic, Beograd b. g.
** Миодраг ТодоровиК — Кршевац рог)ен je 1923. године у Ратарима (срез
)асенички). Научно je да свира од свога оца, познатог хармоникаша. Извесно време,
док je живсо у Смедеревско) Паланци, имао je неку врсту приватне хармоникашке
школе са десетак г)ака. Сада руководи оркестром „Крн>евац" на Радио-Телевиз^и
Београд, Kojn свира народну и забавну музику. Кршевац je аутор читавог низа игара,
врло популарних у околини Београда (Ми)ина, Крвъевчева кола). В. збирке: 12 po
pularnih kola iz Srbije Miodraga Todorovica — Krnjevca, I—III, Beograd b. g.
" Сава JepeMnh, рог)ен у Послону код Крушевца 1904. године, као дугого-
дишн>и фрулаш београдске Радио-Тслевизи)е утиче снажно на мла!)е фрулаше у
Cp6njH и они, готово без нзузетка, подражава)у н>егов стил свиранл.
Зборник ралова Етнографског института САН юь. 4 13
стекле су популарност после другог светског рата захвал>у)уКи pajmjy,

а носе називе по познатим интерпретаторима народне музике Радио
станице Београд. Оне су популарне и изван наше кореографске области,
готово по 4HTaBoj Србщп. У околини Београда свирачи их интерпре-
rapajy ман>е или више верно, подражава)уЬи упорно стал свиран>а радио-
свирача односно аутора ових мелодща. По угледу на радио-свираче
неки истакнути)и виолинисти и хармоникаши crBapajy CBoja кола. Она
су ман>е позната и тражена, и припада)у готово искгьучиво OBoj области.
Тако смо у Ришьу наишле на Чика-Лзубино коло, чи)и je аутор месни
свирач Л>уба Рипаньац, затим на Прцино коло, Koje носи назив по свирачу
Живораду-Прци, и на Милщино коло, познато и у другим селима, jep je
шегов аутор врло популарни хармоникаш Mmuija CnacojeBnh из Ме-
л>ака, па га понегде (на пример у Железнику) зову и Мелачко коло;
Зуцино коло се тако зове по Драгославу ИлиНу-}уци, виолинисти из
Мале Иванче; Тирино коло39 по Радовану МитровиЬу-Тири, хармони-
кашу из Београда. У Великом Селу свирач Cnacoje МариЬ назвао je
jeflHO коло МиланчеШово по свом деди Милану ТомиЬу-Миланчету,
некада познатом виолинисти. Крушарац из Трстеника има cBoje коло,
као и Тика ЪурчиЬ-MajMyH. Миланово коло у Врчину, Чедино коло у
Железнику тако1)е носе називе по сеоским свирачима. Састав тих мело
дика обично садржи мотив неке старее игре (Кокогъешше и слично),
па му се дода)у нови мотиви, Bapnjaiuije, „штикови". Характеристично
je за све данаппье мла!)е свираче овога Kpaja да теже комбинации више
мелоди)а Koje се crnraajy у )едну целину, са много украса, Koje изводе
по угледу на радио свираче. Отуда се данас ретко кад може чути чисто
одсвирана мелоди}а jeflHe игре. Затим, утакмица ме1)у хармоникашима
да сваки од ньих набави што савршени}и инструмент са веНим öpojeM
регистара довела je и до знатног обогаЬеаа мелоди)а у 6ojn тона подра-
жаваньем других инструмената. Тако нам je хармоникаш Тира oöjacHHO
да он за Савино коло редовно употребл^ава регистар фруле, за Mujuno
коло регистар виолине, а за остале игре „орган".
Као у другим KpajeBHMa, и овде je oÖH4aj да колово^а приликом
наручиваша игре плати свирачима. Према jenHOM податку из Ресника,
свирачу се око 1910. године плаЬало грош од jeflHor кола на игранкама
недел>ом, а 1/2 динара на вашару; 1925—26. у Великом Селу цена je
била 5—6 динара, а од 1950. надал^е 50— 100 динара за обичне игранке,
док се на саборима, вашарима и на игранкама о веНим празницима у
последнее време плаКа 200, 300 па и 500 динара. Под )едном игром под-
разумева се све време за Koje jeflaH колово^а води коло, односно мушко
и мешовито коло, са променом мелоди)е 2—3 пута, што укупно Tpaje
15—20 минута. Понекад се коло тако и nopy4yje: „CßHpaj, Majcrope,
за двеста!"
36 Радован МитровиК-Тира ро^ен je у Обреновцу 1921. Отац му je био чувени

виолиниста; од н>ега je Тира научно да свира joui као дете. Свирао je по кафанама у
унутрашнюсти, од пре десетак година живи у Београду и редовно свира на сеоским
свадбама и саборима у околини. У H>eroBoj куКи априла 1960. снимале смо и прове-
равале веКи 6poj CTapnjHX и новиj их игара овога Kpaja.
О свадби се начини погодба са домаЬином. Обично се свира два

дана или и треЬи дан до подне, и тада се цена креЬе од 6 до 15 хшъада
(за целу групу свирача), поред хране и пиЬа. Уствари, главна зарада
свирача долази од колово!)а, kojh imahajy независно од погодбе са
домаНином. JeflHHo домаНин не плаЬа, уколико уопште стигне да по-
веде коло.
Орске игре. — Колико се може оценити према казиван>у стари]их
играча и према називима игара ко je саогшлтава М. Ъ. МилиЬевиЬ,3'
у прошлости je свакако nocrojano знатно више кореографских типова
и играчи су знали да различу по}едине игре, без обзира коме типу
припадале, — што данас ниje ar/4aj. Уосталом, сво1)ен>е игара на све
маши 6poj типова ни je карактеристично само за oeaj Kpaj, него je готово
огшгга nojaea у Cp6njH. С друге стране, 6poj мелоди)а Koje прате игру
HHje опао, jep играчи захтева)у да им се за време )едне игре свира више
мелодэда, понекад и различитог такта. Стариjи играчи сматра^у, с правом,
да je то недостатак данаппьег играньа и овако то представл^у : „Данас
свира деведесет и девет игре, а он игра све под }едан такт" (Велики
Мокри Луг). 1едан старац из Ресника каже: „Сада je лако: све jenno
па )едно, пре си морао да имаш мозак па да запамтиш сваку игру". И
Макрена СавковиЬ, чувена играчица из Жаркова, скоро тужно приме-
hyje: „Све jeflHo па ]едно, а ми смо знали толике игре!"
Упоредо са тенденщфм да се игре своде на маши 6poj типова
иде и губл>ен>е назива игара. Недел>ом, тешко he се у колу сазнати од
мла1)их л>уди, па и свирача, Koje се коло игра. Сада се више игара, према
извесним особинама — кореографским, стилским или мелоди)ским —,
своде под )едан назив, те колово1)а и не nopy4yje одре^ену игру, веН
каже: „CßHpaj брзо коло!" или затражи „латано", „ситно", „ретко",
.„разводно", „право", „на (едну страну", „на две стране", или „cpönjaH-
ско". „моравско" итд. Уствари, све се то, углавном, своди на два добро
позната кореографска типа, мада их HHje тако лако познати у данашньем
играшу: типу Дево]ачко коло38 npnnaflajy сва „лагана" кола односно
„ретка", „разводна", „на jeflHy страну"; типу Кокон>ешше39 npnnaflajy
„брза" кола, „ситна", „на две стране". „Шумади)ска", „срби}анска",
„моравска" cnaflajy у „лагана" кола, а „посавска" у „брза", као и врло
популарна Кршевчева кола.
Тако je данас, а какво je станье народних игара било у прошлости,
може се унеколико заюьучити према М. Ъ. МилиЬевиКу, Kojn je 1876,
говореКи о читавом београдском округу (знатно веЬе територи)е него
наша кореографска облает) навео следейе: „Игре колске познате су ми
ове: Четворка, Острол>анка, Нишевл>анка, Поломка, Шарено коло,
Ситниш, Дуда, Палежанка, Ъур^евка, Зора, CpönjaHKa, Byrapnja. У
■старике време играле су се: Дуда, Дуньеранка, Врбица, Матрица, Ка
риjepa, Крива, ГЬьескавац, Поцерка, Шака^до, Варошанка"40.
" М. Ъ. МилиЬевиЬ, op. cit., стр. 124.

*" Л>. и Д. С. JaHKOBHh, Народне игре, I, Београд 1934, стр. 32—33.
ibid., стр. 64.
*• М. Ъ. МилиНевиК, op. cit., стр. 124.
196 Милица Или]ин и Оливера МладеновиЬ
Ми смо у току испитиваша забележиле у околини Београда ове

називе игара: Ащ на лево; Арапско коконьеште; А што си се нал>утила,
Зоро; Баба Мундрино коло; Бабино коло; Багранка; Банатска кетуша;
Банатско коло; Бара)евка; Београдско коло; БеЬарац; Биновац; Бисерка;
Бранково коло; Бре, ]ело, бре, ^елице (в. Зупчанка); Буньевка; Вал>евка;
Влаин>а; Враньанка; Врчинско коло (Врчинка); Грозница; Гружанка;
Дарино коло; Дево)'ачко коло; Дивна, Дивна; Додолке; Докторско
коло (старо и ново); Дрнда (Дрндавка); Дун>еранке; Дупликат (в. Ра-
до)кино коло); Ъачко коло; Ъур^евка; Жабарка; Жикино коло; Жука;
Заплет (в. Преплет); Зупчанка; Извор коло; Ja не жалим косе CBoje;
JaceHH4KO коло; Jobhho коло; JyuHHo коло; Као што je ова чаша; Ка-
фанско коло; Кетуша; Коло на четири стране; Козарачко коло; Кори-
Сл. 19. Играчице на свадби — Бели Поток.

Фото Тан)уг
тарка; Коконьеште (КукугаешЬе) ; Колубарка; Крал>ице; Кривка; Крива
кучка; КрньеЕачко коло; Крньевчево коло; Крушевачко коло; Лазарке
(Лазарице); ЛептириЬу мали; Маг)арско коло; Ма|данка; Ма)ка Мару;
Маро Ресавкиньо; Мангупско коло; Мачванка; Митино коло; Миланово
коло; Миланчетово коло; Милищно коло; Милино коло; Моравац;
Моравско коло; Морунте; На две стране; На )едну страну; OpnjeHT
(в. Ситно коло); Осмица; Официрско коло; Палежанка; Пашона^
Поломчица; Преплет (Преплетка); Проломка; Прцино коло; Ради-
калка; Радо)кино коло; Рипанзка; Рудничко коло; Рузмарин; Са~
вино коло; Сад се вида, сад се зна; Сакащо; CapajeBKa; Свилен

конац; Свшьарац; Свирала, свирала крагьева гарда; Сел>анчица;
Ситна колубарка; Ситна циганчица; Ситно коло; СопоКанка; Срби-
)анка (и: стара); Сремица; Сремчица; Српче; Стара бара; Стара влашьа;
Стара поломчица; Стара четворка; Старо коковъеште; Типографско
коло; Трговачко коло; TpojaHau (TpojKa); Три улара; У три скока;
У шест (корака); Ха)дук Вел>ково коло; Циганчица; ЦицвариКа коло;
Чика-Л>убино коло; Шарено коло; Шесторка; Шетвъа; Штрол^анка;
Шумадинка (Шумади)ско коло).
Ако упоредамо ова два списка, видеЬемо да има доста подуда-
раньа ме!)у н>има, особито кад се узме у обзир да су у извесним ory4aje-
вима у питан>у игре у чищм називима има колебаньа (Крива-Кривка,
Острол>анка-Штрол>анка, Шака)до-Сака(до). Од МилиЬевиНевих игара
у нашем списку недоста)у само Нишевл^анка, Дуда, Зора, Byrapnja,
Врбица, Kapnjepa, Пл>ескавац, Поцерка, Варошанка. Разлика nocraje
joui манл када се зна да су игре Дуда, Зора, Шьескавац, Поцерка и
Нишевл>анка познате у другим кра)*евима, од kojhx су неки непосредно
везани за нашу кореографску облает41. Никакав траг нисмо нашле je-
дино играма Byrapnja, Врбица, Kapnjepa и Варошанка, ни у OBoj ни у
другим областима, мада je само назив Kapnjepa загонетан, док остали
noKa3yjy порекло игре и не Mopajy се односити на одре!)ене игре веН на
игре одре^еног порекла (на пример, градског).
У МилиКевиЬевом списку и нашем налазе се ове игре: Дуньеранке,
Ъург)евка, Палежанка, Острол>анка (Штрол>анка), Крива (Кривка),
Поломка (Поломчица), CpônjaHKa, Четворка, Шака(до (Сакаjдо) и
Шарено коло. Од ньих само Палежанку МилиЬевиЬ нигде више не
поминье када у сводим делима Кнежевина Cpöuja и Кралевина Cpôuja
Haöpaja игре по окрузима, вероватно зато што je ова игра била везана
само за београдску Посавину42. ВЬена популарност, мора бити, нагло
je расла, jep данас, кадгод се поведе реч у овом Kpajy о некадашшим
играма, стари j и играчи на првом месту спомин,у Палежанку. Нешто
лган,е je позната Ъург/евка, затим Четворка, CpönjaHKa, Дуаеранке,
док се Шака)до (као Сака)до) помин,е само у Кумодражу. Све ове старе
игре надживело je Шарено коло, Koje и данас редовно nrpajy и стари
и млади учесници свадбеног веселка.
МилиЬевиНев списак игара од пре скоро деведесет година вероватно
ни у н>егово време HHje био иецрпан, као што то mije ни наш списак,
мада je бележен,е вршено на самом терену а могуЬности за рад биле су
далеко повол>ни{е. Ипак, OBaj HajHOBHjn списак помоКи he нам да ви
димо какво je станке народних игара данас у околини Београда.
Пре свега, издво)иЬемо игре Koje су за)едничке свим селима у
овом Kpajy, а познате су скоро свуда у CpönjH, као и у многим другим
KpajeBHMa наше земл,е. То су: Ajfl на лево; Дево)ачко коло; Дивна,
Дивна; Душеранке; Ъур^евка; Заплет; Сел>анчица. Затим долазе игре
41 МилиЬевиЬ помин>е Нишевл>анку и у другим окрузима. Свакако je у питан>у
игра из Húmate, а не градска игра позната под тим називом (в. Л>. и Д. С. JaHKOBHh,
Народне игре, I, стр. 84—86).
" Палежанка je добила име по Палежу (како се некада звао Обреновац).
ко je су познате у многим кра)евима Срби]"е: Влаивьа; Гружанка; Зуп-

чанка; Majna Мару; Мачванка; Рузмарин; Коконъеште; Тро jaran;
Четворка. Зассбну групу чине игре Koje су из града прешле у село,
као што су: Београдско коло; Докторско коло; Ъачко коло; Трговачко
коло; Ха)дук Велжово коло итд. На)зад, после првог светског рата у
околини Београда стекле су велику популарност: Враньанка, У шест,
Чарлама и др., а после другог светског рата Моравац.
Исто тако, ме!)у стари)им играма налазимо у овом Kpajy и оне
Koje показу jy утицаj других територи)ално блиских кореографских зона:
Банатско коло, Банатска кетуша, БеЬарац, Ма1)арско коло (Ма^арица,
Ма^арац) у селима на дунавско) страни (према Банату), а Кетуша, Срем-
чица и Сремица у селима на савско) страни (према Срему).
У селима Koja чине средину наше етнокореолошке области (Ку-
модраж, Бели Поток, Зуце и др.) и у KojnMa се игре са )едне и друге
стране yKpujTajy превла^у)'у игре Koje oBoj области д,а)у ]аче локално
обележ)е, мада ме^у н>има има и игара донесених из других KpajeBa,
пре свега из суседног посавског среза, са ko¡hm наша облсст има више-
струке везе. У ову групу спадаjy: Баба Мундрино коло; Биновац; Врчин-
ско коло; Грозница; Гурбетско коло; Жуке; Звонце; Колубарка; Кори-
тарка; Кривка; Криво куче; Ладанка; Мангупско коло; Морунте;.
Ори^ент; Палежанка; Пашона; Поломчица; Проломка; Рипаака ; Руд-
ничко коло; Свин>арац; СопоЬанка; Српче; ЦицвариЬа коло; Узданжа;
Шета; Штроланка. Meljy ньима, као што смо веЬ рекле, Hajno3Ha™ja
je Палежанка. У Рупиьу npH4ajy да се доскора могла видети на свад-
бама и noKa3yjy читав метар од земл>е да би об^аснили колико ce у OBoj
игри високо скакало. У Жаркову су нам говорили: „Када се игра Па
лежанка, води се велико коло па све звецка (накит)". У Реснику се
Палежанка водила из собе у собу: „не мора ни да се свира, све по такту
паре звецкаjy". У Кумодражу кажу да за Палежанку треба имати ерце
jyHa4Ko; било je то давно, Живка ЖивковиЬ надиграла je Л>убисава
ПавловиЬа: „она ce mije ни озно)ила, а он je сав био мокар". Скоро исто
толико je била позната Грозница. Сестре танковиЬ забележиле су:
„}едан стари KocMajan ужива да замара мла1)е играче. Кад он поведе
Грозницу, младиЬи тешко издржава)у уз ibera"43. У Жаркову су нам
за Грозницу рекли: ,,Ка' да те увати грозница, па join како, боме, пре-
плеЬеш". МилиЬевиЬ, ме^утим, ову игру не поминье ни у опису бео-
градског ни KOCMajcKor округа, веЬ шабачког, вал^евског и крагу)евач-
ког44. — И Колубарка je била веома омшьена игра у околини Београда.
Свирач Boja НиколиЬ из Ресника, узалуд покушава)уЬи да одсвира
на фрули мелоди)у, узвикнуо je: „Пусти ту Колубарку, то je много
завезано. Ъемане иде брзо к'о шиваЬа машина". Затим je додао: „Права
Колубарка je тешка свирка". Играч Чеда Гобел>иН из Великог Села
каже за н>у: „Та ме оседи". Као Колубарка играо се некада Свин>арац,
тврди Boja НиколиЬ. „То je фина игра, као прут од фидана само дркйеш" .
— Штрол>анка45 je и данас популарна игра ме^у стари)им играчимане
43 Jb. и Д. С. JaHKOBiih, Народне игре, II, Београд 1937, стр. 13.
" М. Ъ. МилиНевиК, op. cit., стр. 514, 416, 302.
45 ibid., стр. 1084; Анкета из 1948. (в. напомену 29).
само у околини Београда, него и у суседним срезовима. Исто тако Пашона,

Поломчица, Проломка, чи)а распростран>еност, према Анкети из 1948.
године, обухвата више од двадесет срезова. — Жуке je, судеЬи по на-
зиву, влашка игра; ЦицвариНа коло носи назив по познато) шабачко)
дружини Цигана свирача; Гурбетско, Коритарка, Морунте и OpnjeHT
важе као циганске игре. Ме1)у н,има je Hajno3Haraja игра OpnjeHT, на
рочито ме1)у омладином (и у Београду). Коритарку МилиКевиЬ наводи
само у опису пожаревачког округа48, док je Морунте локалног карактера
и нигде je више нисмо нашле, као ни игре Биновац и Српче.
За неке од ових старших игара тешко je данас утврдити ko¡hm
типовима припада)у и какве су шихове кореографске специфичности,
jep их се старки л>уди не cehajy тачно, те су приликом показиван>а
често колебл>иви и недоследни, а понекад се поводе за мла^им играчима
(средовечним данас л>удима), Kojn, на пример, Колубарку, Палежанку,
Штрол>анку nrpajy као Жикино коло или У шест. Шта je од старших
игара, и како, прихватила HajMriafja генеращф играча, видеНе се из
дал>ег излагаша.
Али, пре него што пре^емо на игранье данаппье омладине, осврну-
Ьемо се на играное за време ослободилачког рата и непосредно после
ослобо!)ен>а.
Народна игра, Koja je ме1)у борцима у свима }единицама имала
важну улогу, Hnje била занемарена ни код куЬе, упркос ратним нево
лима. Разуме се да се коло ниje водило сваке недел.е на уобича)еном
месту и да су понекад протицали месеци а да ником у селу HHje на ум
пала игра. Али, она je увек била ту да у конкретним случа)евима олакша
CHTyannjy или да допринесе добром расположен^ насталом услед неке
повол>не вести са фронта.
HanyurrajyhH CBoja опьишта, борци из ових села понели су са
собом и CBoje игре. И мада се од тих игара ни)една HHje развила у праву
Партизанску игру, као што je био cjr/4aj са неким играма из других
KpajeBa, оне су биле верни пратиоци бригада београдске Посавине и
београдског Подунавл.а, и то у првом реду оне старе и у CpönjH уопште
добро познате игре: Ъур^евка, Поломчица, Колубарка и друге.
Када су пред Kpaj рата и после коначног ослобо^еша кроз ова села
пролазиле колоне са фронта и пристизали куНама борци из партизанских
jeflHHHua, с н>има су стигле и Партизанске игре. И, тако реЬи преко ноЬи,
завладао je и овде, као и у читаво) 1угослави)и у то време, нови, акту-
елни, oniuTejyrocnoBeHCKH кореографски израз. Са омладином на челу,
сва су села за часак заборавила CBoje традиционалне игре и o6n4aje и
муньевито прихватила Козару из Босне, Оро из Црнс Горе, Титово коло
и многе друге игре, за коje се дотада никада HHje ни чуло у овом Kpajy.
То je тра)ало првих неколико година. Затим су их постелено потиснуле
локалне игре, старе и нове, Koje ce nrpajy на свима игранкама без раз-
лике. Партизанске игре су постале симбол борбе и као такве одржале
се до данас о прославама и народним празницима.
" М. Ъ. МилиКевиЬ, op. at., стр. 1084.

Beh je речено да данас младеж игра у колу сваке недел>е и праз-

ником, као што се играло и пре рата, и да игранка, односно свака игра,
почин>е мушким колом Koje поведе колово^а са cbo¡hm друговима. То
се коло зове Шешн>а, Шеша или Мангуйско коло и оно je увек „повозно",
„на jeflHy страну" (често га Ha3HBajy и Повоз). Свирачи из Кумодража
кажу да то и mije право коло, веК песма, jep се тада могу свирати и ме
лодике Koje иначе не прате игру. Тако у Кумодражу и MnpnjeBy понекад
свираjy БеНарац. Иначе се обично свира неко од „лаганих кола". Шетша
по свом кореографском склопу слична je Дево)ачком колу, само се по
следила два корака уместо улево изводе удесно, или се )авл>а)у друга
одступан>а. Игра се увек одмерено и пажл>иво, jep су играчи свесни да
су очи играчица, Koje за време мушког кола croje около, упрте у н>их.
Колово^а се нарочито труди да што лепше игра, гази пажл>иво као да
пипа ногом земл>у, а при томе се погне мало унапред. Тек пошто коло-
во1)а окрене мушко коло (Koje je редовно мало) два или три пута и пошто
позове дево)ку до себе, те се за н>ом ухвате и други у коло, починье
право мешовито коло, Koje je колово^а поручио.
Шта данас колово^а nopy4yje? — „Брзо коло", „Лагано коло",
„Ситно коло", „Ретко коло" итд., као што je Beh речено (стр. 31). А
шта свирачи CBHpajy? — Haj4eiuhe jeflHO од нових кола, оних „у моди",
ко ja носе имена познатих радио свирача: Радо)кино, Савино, Mhíhho
коло.
Када je реч о „HajHOBHjHM" играма, мора бита jacHO да су у питан>у
мелоди)е игара а не н>ихова кореографска структура. У кореографском
смислу оне и не представл»а)у неку новину. Но, ма колико сродности
имала „латана кола" („повозна") са типом Дево)ачког кола, а „брза кола"
са типом Кокошешта. Жикиног кола и У шест, тешко je данас реЬи да
она припада)у ма коме од ових типова. У ствари, у сваком селу посто)и
по }едан тип игре Kojn je доста сродан са )едном од поменутих игара, и
Kojn се са малим вари}ашфма игра уз све мелод^е, само са осетни)им
разликама у темпу. Човек заиста мора да да за право оном старцу из
Великог Мокрог Луга Kojn je рекао meflajyhn младеж у колу: „Свира
деведесет и девет игре, а он (колово^а) води све под )едан такт" .
За овом врстом игара (односно мелоди)а) далеко 3aocrajy по по-
пуларности Жикино коло, Кокошеште, Врашанка, Koje су иначе веома
познате широм Cp6nje, НЬих омладина ретко кад тражи, као и crapHje
локалне игре, jep не уме да их игра.
Занимтьиво je да у ова села нису могле да продру окретне игре,
мада су омладинске организаци)е последних година насто)але у том
правцу.
Мирно и (еднолико играше карактеристично je за сва села око
Београда, мада се у том истичу села на дунавско) страни. Ме1)утим, тако
ни je увек било. Стари щ играчи npH4ajy да се пре 40—50 година играло
много живл>е и темпераментнее. Митра ВелжовиЬ из MnpnjeBa каже:
„Рани je je било да се скаче, а не да се дрема као ово данас". ИдуЬи
од Дунава према селима Koja чине, у неку руку, прелазну зону (Мали и
Велики Мокри Луг, Кумодраж, Бели Поток, Зуце, Пиносава) игран>е
постаje нешто живл>е и летне. Али и тамо стари)'и л>уди CMaTpajy да je

данас игра изгубила од CBoje лепоте. У Пиносави, док смо посматрале
коло, jeflaH старац нам се обратно: „Hnje ово ништа, paHHje je било да
умреш гледа)уЬи: кад се игра Четворка, дукати звецка)у а земля
тутн>и!"
У подунавско) групи села MnpnjeBo je главни представник корео-
графских особина. У колу играчи се држе нехатно, а играчице naflajy у
очи по свом крутом држанъу. НЬихова пажн>а ниje усредсре^ена на игру,
веК на то како се врши смешиваше дево)ака Kpaj колово!)е, ко се до кога
ухватио. Сама игра je нешто споредно, те се кораци изводе не-
у)едначено и непрецизно у односу на такт мелоди}г; рекло би се чак
да су кораци сасвим произволен, како je веЬ коме згодно на доста не
равном терену кра) цркве и у густо зби)еном колу, Koje посматрачи
непрестано noracKyjy. Чак и за време мушког кола, када играчи oöpahajy
мало више пажн>е на CBoje држан>е и кораке, коло je ипак беживотно.
Нешто je npnjaTHHja слика у Винчи, где мушкарци дода)у понекад
украсне корачиЬе, изводеКи их претежно на прстима састайл>ан>ем и
раставлзашем пета. BenrrajH колово!)а окреЬс се лицем cBojoj играчици
те коло води „поле^ушке".
У селима ко ja чине прелазну зону играчи се у колу држе природ
ное и читаво коло je приметно живахни}е. У томе се нарочито истичу
играчице из Великог Мокрог Луга, Koje су изузетно темпераментнее
од момака. У овим селима превла1)у)е ситно игранье у месту, а коло je
3ÖHjeHo. 1едан одушевл>ени играч из Великог Мокрог Луга вели:
„Ja сам у станку да играм три сата све у месту". Кораци се изводе доста
меко, са благим сави)ан>ем у колену. У JajHHHiiMa смо запазиле да игра
чице у свим играма изводе само кораке по, грубо узевши, обрасцу Жи-
киног кола, док мушкарци истовремено чине знатна отступаньа. Ипак
коло, посматрано издалека, да)е утисак у)'едначеног играла.
У посавским селима nocBehyje се много више пажн>е caMoj игри,
мада je понегде, на пример у Железнику, компликована промена игра-
чица Kojy врши колово^а у знатно) мери отромила игру. Играчи су
живлл а игре разноврсни)е. У неким селима (Жарково, Рушан,) игра
се ситно, са треперен>ем тела, што треба приписати знатном yranajy
шyмaдиjcкoг стала, док се у Сремчици и Железнику oceha BojßotjaHCKH
yranaj — играчи HMajy стопала паралелна, oaiaibajy се целим стопалом
о земл>у, а ме!)у собом се често држе за руке укрштено на лепима. У чи-
TaBoj OBoj зони техника играша базира на покретима из колена тако да
горной део тела остаje скоро миран.
Коло у Рипньу пружа изузетну слику. Играчи се држе обично, за
руке, али широко; nrpajy меко, са благим поклецан>ем и великим по
меранцем у простору. Огромно коло таласа се у)едначено и полетно. У
ношньи, игри и обича)има у колу oceha се непосредна близина KocMaja.
Према стилским одликама играча, орске народне игре у селима
око Београда не чине, дакле, ]едну апсолутну целину, jep стил варира
готово од села до села. То je свакако у вези са различитим пореклом
становништва и са различитим утица)има из суседних етнокореолошких
202 Милица Или)ин и Оливера Младеновик
области. Ме^утим, лшоге за)'едничке црте — однос према традиции,

прилике за игру, обичащ у вези са играньем, па и сам репертоар игара,
нарочито HOBHjn — да)у нам права да ову етнокореолошку облает по-
сматрамо као целину.
Ойиси народных игара. — На Kpajy овога рада да)емо описе десет
народних игара из околине Београда. Поред обредних игара (Додолке,
Лазарке, Шарено коло) и уводног мушког кола (Шета), одабрале смо
игре Koje у по^единим селима служе као типови игара уз разне мелод^е,
затим Моравско коло (забележено од Цигана у Реснику) и Ори)ент,
игру Kojy омладина често игра у веКини села. Остале игре из наведеног
списка (стр. 32—33), чак и оне огшгге познате, или се више не nrpajy
или су претрпеле знатне промене прилаго^ава)уЬи се данас Hajnoir/лар-
HHjHM типовима игара (на пр. Палежанка, Штроллнка, Грозница m-pajy
се исюьучиво као Жикино коло или У шест).
Описи игара рамени су по систему Л^убице и Данице С. JaHKOBnh.
Мелоди)е je забележила Радмила ПетровиЬ, асистент Музиколошког
института Српске академи|е наука и уметности у Београду, према нашим
магнетофонским снимцима са терена. Бележенье, снимаае и сва остала
испитиванза на терену вршена су обично неделэом на сеоским игранкама
и празником на саборима, или о свадбама, а по)единачна проверава&а
података омогуЬила су нам следеЬа лица, Kojnx Кемо се увек са захвал-
ношЬу сеЬати:
Бануща, 3. X 1954 — Жика РистиЬ..
Бели Пошок, 27. IX 1953 — Роса ГавриловиЬ и Милан Живо]'и-
новиЬ; 28. X 1957 — Драга ПетровиЬ (65 г.) и MnnHBoje ИлиК (54);
16. VI 1958 — Милисав JoBaHOBHh; 26. II 1959 — Даринка rajnh.
Велики Мокри Луг, 1. VI 1952 — Никола БогдановиК (54), Дими
тров Митровик-Мицош (31) и Ъур^е ПешиЬ (25).
Велико Село, 3. VI 1954 — Дана КрстиН (55); 13. VII — Чедомир
Гобел.иЬ (44); 27. VIII 1960 — Милорад МарковиЬ — Мада.
Винча, 4. X 1953 — Петар ПетровиЬ (50); 2. IX 1954 — Павле
СимоновиК (74).
Вишгъща, 2. IX 1954 — Л>убица МшьковиЬ и Живана Настаси-
jeBHh (67).
Жарково, 27. IX 1953 — Макрена СавковиЬ (79); 6. V 1956 — Ми-
лева JokchmobhK (63).
Железник, 20. IX 1953 — GrojKa CnacojeBHh (67); 25 IV 1954 —
Милисав МитровиН и Лепосава ЛукиЬ; 8. XII 1959 — Светолик Лукик
(88).
Зуце, 19. X 1952 — Стано)ка ПетровиЬ и Богол>уб СтевановиН.
JajuHuu, 25. X 1953 — Ипьат КрстиЬ; 15. V 1960 — Александар
МитровиЬ.
Кумодраж, 18. и 26. X 1952 — Жарко ЖивковиК (20), Петар
НиколиЬ (23), Лека МатиЬ (32); 7. X. 1956 — Никола РистиК (55),
Смшьан МилановиЬ (70), Даринка ЖивановиН (52), Живо)ИН Жива-
новиЬ (50) и Paja JoBaHOBHh (50).
Лешшани, 16. II 1958 — Милка JoBaHOBnh.

Мали Мокри Луг, 14. VI 1953 — Радощца ПоповиЬ.
Mupujeeo, 3. VI 1954 — Митра Вел,ковиК (67); 20. II и 29. V 1958
— Рада МилиЬ (61) и Ъура МатиЬ (65).
Линосава, 18. X 1953 — Костанка ПетровиЬ, Велимир ПетровиЬ,
Десанка ЦветиЬ (52).
Ресник, 25. и 30. X 1956 — Mmuœoje ЪуриК (64), Boja НиколиЬ
(64), Или)а ВасиЬ (35), Лэубинка МарковиЬ (17).
Рийан,, 28. IX 1954 — Даринка ИлиЬ (55) и Милан Радо)ковиК (53).
Рушан,, 28. X 1954 — Рада Дробшак.
Сланцы, 28. V 1954 — Радомир Ъор1)евиЬ и Томани]'а ШкодриЬ (68).
Сремчица, 14. V 1953 — 1елица СтанковиЬ (60); 14. VI 1955 —
Павле Pajnh (40), Во)ислав Сто)ановиЬ (42), Радиво^е CTojaHOBnh (38).
У Београду живе хармоникаш Радован МитровиЬ — Тира и виоли-
ниста Драгутин ИлиЬ — JyHa, Kojn недел>ом cBHpajy у околним селима.
Од н.их смо добиле доста података о свирачима и лгелоди)ама игара.
1. ДОДОЛКЕ
Ресник
НА- ША ДО -ДА ВО -ГА МО - ЛИ , OJ, ДО^ , ДО-ДО-ЛЁ...
Наша дода Бога моли, oj, до), додоле,

Да удари роена киша, oj, до), додоле,
Роена киша бериЬетна, oj, цо], додоле,
Да пороси наше н>иве, oj, floj, додоле.
Наша дода Бога моли, oj, floj, додоле,

Да удари роена киша, oj, floj, додоле,
Преко н>иве и долине, oj, ro], додоле,
Да пороси жито мало, oj, до], додоле.
ОБРАЗАЦ
2 ситна корака десно 1 са привлаче1ьем.
2 ситна корака лево |
Найомена. — У време суше додолке иду од куЬе до куКе и nrpajy и
neBajy у дворишту у присуству укуЬана. Три дево)чице (данас исюьу-
чиво Циганке) стану jeflHa поред друге лицем окренуте према куЬи
(в. ди)аграм). Две (1. и 3.) neeajy, а само средша (2.) игра. Играчица
204 Милида Hjmjim и Оливера МладеновиЬ
je подбочена, кораке изводи веома ситно, скоро у месту, повремено

са малим померанцем напред и одмах затим назад. У току игре се по-
некад окрене око себе и при томе два пута шъесне рукама.
'23
ООО
АНАЛИЗА
Такт
мелоди|е :
На Десном ногом веома ситан корак удесно.
<->{ша Лева нога се привуче и тежина тела npelje на н>у.
II до- Десном ногом веома ситан корак удесно.

« I:да Б = Лева нога се привуче мало одигнута изнад земл>е.
III Бо Левом ногом веома ситан корак улево.
га 12 - Десна нога се привуче и тежина тела npet)e на н>у.
IV (-)- ÍM°- 1 Левом ногом веома ситан корак улево.

¿ 1ЛИ> [ 2 Десна нога се привуче мало одигнута изнад земл>е.
Мелоди]а тече дал>е, кораци се понавл>а)'у. Однос измену игре и
мелодэде je привидно аритмичан.
Нойомена. Повремено окретан>е играчица изводи у два такта (било
Koja) описании корацима удесно око себе и при томе шъесне рукама на
сваки први удар у такту.
Забележено од Л>убинке Марковик и виолинисте Hrcnje ВасиНа у
Реснику 30. X 1956.
2. ЛАЗАРКЕ
J = 180
О-ВА КМ- ЬА БО- ГА - ТА , БОГ JOJ ДА - О ДМ - КА - ТА , И
ША - РЕ -HM JA - ГАН> - ЦК , ПО - ЗЛА - БЕ - НИ РО - ГО - ВИ, М-
1mm
МА-ЛА MAJ-KA МА-ЛЕ - НО О - BS - КЛА ГА СВМ - ЛЕ - НО, ТЕР
ГА ПРА - ТИ S BOJ - CK» ДО - 6И - JE АЕ - BOJ - KS .

Ова купа богата, Коja je танка, висока;

Бог joj дао дуката Висок чардак правила,
И шарени )аган>ци Према н>ега седнула,
ПозлаЬени рогови. Мушко чедо добила.
Имала wajKa малено, Капицу му низала,
Обукла га свилено, Беле паре трупкала,
Тер га прати у BojcKy TpynKaj, TpynKaj, лазарко,
Да floÖHje fleBojKy, У газдино у здравл»е!
ОБРАЗАЦ
Види: ДОДОЛКЕ
Найомена. ■ Изводи се на Лазареву суботу. Остало као у напомени
за Додолке.
АНАЛИЗА
Такт
мелодике:
(-) О- — 1 — Десном ногом веома ситан корак удесно.
I 2 — Лева нога се привуче и тежина тела npet)e на н>у.
(->) ва 3 — Десном ногом веома ситан корак удесно, лева
— нога се мало одигне.
С4-) \КУ~ _1 — Левом ногом веома ситан корак улево..
II 2 — Десна нога се привуче и тежина тела npeî)e на н>у.
(-«-) ha 3 — Левом ногом веома ситан корак улево, десна нога
— се мало одигне.
Мелодэда тече дал>е, кораци се понавл>а)у.
Найомена. — Повремено окреташе са пл.ескааем лазарка изводи
удесно око себе у два такта, и то обично у почетку или на Kpajy сваке
музичке фразе.
Забележено од Лэубинке МарковиЬ и виолинисте Или)е ВасиКа у
Реснику 30. X 1956.
206 Милица HjmjHH и Оливера МладеновиК
Скида'), млада, венац, Узми OKnarajy,

Дево)ка си сада, Удри J)yBerajy;
Дево)ка си сада Узми обрамицу,
И више никада. Удри свекрвицу.
Или: Или:
Скида), млада, венац, Узми обрамицу,
Женица си сада; Иди по водицу,
Девс-jKa си била, Кад до1)еш с водицу,
Па више никада. Удри свекрвицу.
ОБРАЗАЦ
3 корака десно, и то: 2 укрштена, 1 са привлечением.
1 корак лево са привлачеаем.
Найомена. — Затворено, мешовито коло. Играчи се ме!)у собом држе
за руке. Распоред играча у колу описан je детал»ни)е на стр. 8. Игра се
мирно, без подскока. Овом игром завршава се свадбено весел>е.
АНАЛИЗА
Такт
мелодще :
Скида), ~1 — Десном ногом корак удесно.
мла 2 — Лева нога се мало одигне.
да, 3 — Лева нога je одигнута и полако се припрема за
корак удесно.
ве "1 — Лева нога завршава корак удесно укрштено
преко десне ноге.
нац, 2 — Десна нога се мало одигне.
3 — Десна нога je одигнута и полако се припрема за
корак удесно.
девоч ~1 — Десна нога завршава корак удесно.
III ка 2 — Лева нога се мало одигне.
си 3 — Лева нога се привуче мало одигнута изнад
земл>е.
са Левом ногом корак улево.
IV да Десна нога се мало одигне.
Десна нога се привуче мало изнад зелиье.
Мелодоца тече ддгье, кораци се понавл>а}у.

Забележено од Живо)ина ЖивановиЬа и хармоникаша Милисава
JoBaHOBHha у Кумодражу 7. X 1956.
4. ШАРЕНО КОЛО (II)
180
j ■ ■ » - I , i и I» ш Г> i * i■P m _-~V
СКИ-ДА) МАА-ДА ВЕ-НАЦ, ДЕ-BOJ-KA Си САД, ДЕ-ВСО-КА CM
И BU - ШЕ НИ - НАД .
Скида), млада, венац, Узми OKnarajy,

Женица си сад; Удри г}увеги)у.
Дево)ка си била, Узми обрамицу,
И више никад. Удри свекрвицу.
ОБРАЗАЦ
2 корака десно
1 корак лево
1 корак десно са привлачешем .
2 корака лево
1 корак десно
Найомена. - Затворено, мешовито коло. Играми се мег)у собом држе
за руке укрштено на лепима или под руку. Игра се ситно, са малим
подскоцима. Остало као у напомени за Шарено коло (I).
АНАЛИЗА
Такт
мелоди)е:
-+ Скидаj, ~1 — Десном ногом корак удесно.
мла 2 — Лева нога се привуче и тежина тела npelje на н>у.
да, 3 — Ноге задржава|у исти пoлoжaj.
-> ве ~1 — Десном ногом корак удесно.

нац, 2 — Лева нога се привуче, али тежина тела не пре-
II лази на н>у.
-3 — Ноге задржава|у исти положат
жени ~1 — Левол\ ногом корак улево.

ца 2 — Десна нога се привуче, али тежина тела не
III прелази на н>у.
си _3 — Ноге задржава)у исти положа).
сад. J 1 — Десном ногом корак удесно.

2 — Лева нога се привуче, али тежина тела не пре-
IV лази на шу.
3 — Ноге задржава)у исти положа^
Тактови V—VIII као тактови I—IV, само у обратном правцу (по-
чин>е се левом ногом улево).
Забележено од Светолика ЛукиНа и хармоникаша Радована Ми-
тровиЬа — Тире у Железнику 8. XII 1959.
5. ШЕТА
(ШЕТЕЬА или ПОВОЗ)
I
II
J.112
¿2\
Tj j л i jTj n fñ i
ОБРАЗАЦ
Први начин игран>а:
3 корака десно, и то: 2 укрштена, 1 без привлечена.
1 корак назад без привлаченьа.
Друга начин:
3 корака десно, и то: 2 укрштена, 1 без привлаченьа.
1 корак левом ногом са привлачевьем.
2 укрштена корака десно.
1 корак левом ногом назад са привлачен>ем.
1 ситан корак левом ногом преко десне.
Tpehn начин:
4 корака десно, и то: 2 укрштена, 2 са привлачешем.
2 ситна корака назад (левом, десном).
3 ситна укрштена корака десно.
Найомена. Отворено мушко коло, Koje служи као увод у за)едничку
игру (в. стр. 36). Колово^а caBHje десну руку на ле1)а или закачи палац
десне руке за nojac спреда. Остали играчи ухвате се за рамена, или под
руку, или тако да се сваки од вьих подбочи левом руком а десном руком
ухвати се за леву подбочену руку суседног играча (десно од себе). Игра
се врло одмерено, било уз прву било уз другу мелодику.
АНАЛИЗА
Први начин:
Такт
мелодоф:
-> ,1 — Десном ногом крупан корак удесно.
-> 12 — Левом ногом крупан корак удесно, укрштено преко
I < десне.
-+ (3 — Десном ногом корак удесно.
I 4 — Левом ногом корак уназад.
Мелоди)'а тече дал>е, кораци се понавл>а)'у.
Друга начин:
Такт
мелодике:
-> [1 — Десном ногом корак удесно.
т -> 2 — Левом ногом корак удесно, укрштено преко десне.
-»> 3 — Десном ногом корак удесно.
I 4 — Левом ногом корак уназад, десна нога се привуче и
тежина тела пре!)е на н>у.
-> / 1 — Левом ногом корак удесно, укрштено преко десне.
-у \2 — Десном ногом корак удесно.
II 1,3 Левом ногом корак уназад, десна нога се привуче и
/ тежина тела npetje на н>у.
(->) \ 4 — Левом ногом ситан корак удесно, укрштено преко десне.
Мелодоф тече дал>е, кораци се понавлл]'у.
210 Милица Илищн и Оливера МладеновиК
ТреКи начин:
Такт
мелодиje :
, 1 — Десном ногом крупан корак удесно.
Í2 — Левом ногом крупан корак удесно, укрштено преко десне.
13 — Десном ногом корак удесно, лева нога се привуче и те-
жина тела пре^е на н>у.
— Десном ногом корак удесно, лева нога се привуче, али
тежина тела не прелази на н»у.
( I ) / 1 — Левом ногом ситан корак уназад.
( i ) 12 — Десном ногом ситан корак уназад.
II -*■ \3 — Левом ногом корак удесно, укрштено преко десне;
I десном ногом корак удесно.
-> \4 — Левом ногом корак удесно, укрштено преко десне.
Мелодэда тече дал>е, кораци се понавлл)'у.
Забележено од играча из разних села на сабору у Мири)еву 29.
1958.
6. ТИП ИГРЕ KOJH СЕ ИГРА УЗ РАЗНЕ МЕЛОДЩЕ

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ
КРН>ЕВЧЕВО КОЛО
пит
ОБРАЗАЦ
4 корака десно, и то: 2 укрштена, 2 са привлачешел1.
5 корачиКа (левом, десном, левом, итд), скоро у месту.
Найомена. — Отворено, мешовито коло. Играчи се држе за руке
коje су пуштене низ тело. Игра се мирно, развучено. Кораци удесно су
као при латаном ходу, а корачиЬи су веома неодре^ени: неки играчи
•само преносе ослонац с ноге на ногу, други се при томе noMepajy мало
лево-десно или мало напред-назад.
АНАЛИЗА
Такт
мелодии :
Десном ногом корак удесно.
2 — Левом ногом корак удесно, укрштено преко десне ноге.
II Лева нога се привуче и тежина тела пре!)е на н>у.
1 — Десном ногом корак удесно.
2 — Лева нога се привуче, али тежина тела не прелази на н>у.
О Г1 — Тежина тела се пренесе на леву ногу у месту, или се
IV нога помери мало устрану, напред или назад.
1-2 — Десна нога се неприметно одигне од земл»е.
О |"1 — Тежина тела се пренесе на десну ногу у месту, или се
V помери мало устрану, напред или назад.
1-2 — Лева нога се неприметно одигне од земл»е.
Такт VI као такт IV.
Такт VII као такт V.
Такт VIII као такт IV.
Забележено од играча у колу на сабору у Великом Селу и хармо-
никаша Милорада Марковийа-Маде 13. VII 1954.
7. ТИП ИГРЕ KOJH СЕ ИГРА УЗ РАЗНЕ МЕЛОДЩЕ

У КУМОДРАЖУ И ШИНЦИМА
ШУМАДЩСКО КОЛО
J = 156
1¿ ЛТзЛ| ДВ^З
ÉP
ilj, g§ jyni .hîTfl r_r i i¿^^m

212 Милица 11ли)ин и Оливера МладеновнЬ
ОБРАЗАЦ
4 корака десно 1
2 корака назад | са привлачен>ем.
2 ситна корака лево >
Наведени образац важи за играче, док играчице истовремено

изводе следеЬе:
2 корака десно \
1 корак десно
2 корака лево / са привлачешем.
1 корак десно j
1 корак лево j
Найошна. — Отворено-мешовито коло. Играчи се држе за руке, Koje
су пуштене низ тело. Извесне разлике измену мушког и женског начина
игран>а у истом колу )авл>а)у се понекад и у другим селима у околини
Београда, али су у JajHHUHMa и Кумодражу HajH3pa3Hraje, те их овде
посебно oiiHcyjeMo. Ме^утим, и поред те неу)едначености корака, коло
у целини делу)е сливено, пошто играчи вешто ycKia^yjy дужину корака
и лако треперенье тела Koje прати игру. У MyuiKoj игри, поред описаних
корака, могу ce jaBHTH и друга незнатна одступан>а или, код на)бол>их
играча, повремене импровизаци)'е, као што су раставл>аше и саставл>ан>е
пета, померанце унапред и уназад у мало noenjeHOM ставу итд.
АНАЛИЗА
Мушки начин:
Такт
мелоди)е:
2 — Лева нога се привуче и тежина тела пре^е на н>у.
Тактови II—IV као такт I.
(ф)П — Десном ногом ситан корак уназад.
V (2 — Лева нога се привуче, али тежина не прелази на н»у.
( I ) (1 — Левом ногом ситан корак уназад.
VI 122 — Десна нога се привуче и тежина тела пре1)е на н,у.
VTT (-*-)П — Левом ногом сасвим ситан корак улево.
(2 — Десна нога се привуче и тежина тела npet)e на н>у.
(ч-) 1 1 — Левом ногом сасвим ситан корак лево.
1-1
6 Десна нога се привуче, али тежина тела не прелази на н>у .
Мелодика тече дал>е, кораци се5понавльа)у.
Женски начин:
Такт
мелоди)е :
ß = Лева нога се привуче, и тежина тела npef)e на н>у.
II Лева нога се привуче, али тежина тела не прелази на н>у.
Левом ногом корак улево.
III Десна нога се привуче, али тежина тела не прелази на н>у.
IV {i= Лева нога се привуче, али тежина не прелази на н>у.
Тактови V—VIII као тактови I—IV, само у обратном правцу
(почин>е се левом ногом улево).
Забележено од играча у колу на сабору у JajHHUHMa 15. V 1960.
8. ТИП ИГРЕ KOJH СЕ ИГРА УЗ РАЗНЕ МЕЛОДЩЕ У РИПН>У

КРгЬЕВАЧКО КОЛО
Allegro moderato
ОБРАЗАЦ
3 корака десно, и то: 2 укрштена, 1 са привлачен>ем.
2 ситна корака назад (левом, десном) са привлечением.
2 корака лево са привлаченъем.
2 укрштена кораке десно.
Найомена. — Отворено, мешовито коло. Игра се мирно, меко, са
благим сави]'ан>ем колена.
АНАЛИЗА
Такт
мелоди)е:
I Левом ногом корак удесно, укрштено испред десне ноге.
Десном ногом ситан корак удесно.
II Лева нога се привуче, али тежина тела не прелази нашу.
<->{'
214 Милица Или)'ин и Оливера МладеновиН
Левом ного.м ситан корак уназад.

III 12
Десна нога се привуче, али тежина тела не прелази на н>у .
Десном ногом ситан корак уназад.
IV Ü)p - Лева нога се привуче, али тежина тела не прелази на ньу.
Десна нога се привуче и тежина тела npelje на н>у.
VI 12 - Десна нога се привуче, али тежина тела не прелази на ньу.
VII Лева нога се привуче испред десне и прстима овлаш
додирне земля.
Тежина тела пре!)е на леву ногу Koja je укрштена
VIII испред десне ноге.
С: Десна нога се привуче и овлаш прстима додирне зедиьа.
Забележено од играча у колу на сабору и виолинисте Драгослава
ИлиЬа у Ритьу 28. IX 1954.
9. МОРАВСКО КОЛО
ОБРАЗАЦ
2 укрштена корака десно.
1 ситан корак десном ногом удесно са )ачим сави)ан>ем колена.
Ослонац се пренесе на леву ногу и одмах на десну.
1 ситан корак левом ногом улево са )'ачим сави^ашем колена.
Ослонац се пренесе на десну ногу и одмах на леву.
1 ситан корак десном ногом удесно са )ачим caenjaibeM колена.
Ослонац се пренесе на леву ногу и одмах на десну.
Све се понови у супротном правцу (почин>е се левом ногом улево) .
АНАЛИЗА
Такт
мелод1це
i z Левом ногом корак удесно укрштено преко десне ноге.
(-0 Ситан корак десном ногом удесно, са ja4HM caBHjaibeM
II колена.
О Тежина тела се пренесе на леву ногу и одмах затим
на десну.
С-) Ситан корак левом ногом улево са ja4HM сави)"ашем
III колена.
О Тежина тела се пренесе на десну ногу и одмах затим
на леву.
(-0 Ситан корак десном ногом удесно, са ja4HM сави)а!ьем
IV I колена.
Тежина тела се пренесе на леву ногу и одмах затим
на десну.
Тактови V—VIII као тактови I—IV, само у обратном правцу
(почшье се левом ногом улево).
Забележено од Стевке ВасшьковиЬ, Кадивке ПетровиЬ, ЛЬубинке
МарковиН и виолинисте Илиje ВасиЬа у Реснику 30. X 1956.
10. ОРЩЕНТ
ОБРАЗАЦ
Први начин игран.а:
Лева нога се укрсти испред десне и Hajnpe само овлаш додирне
эемл>у, а затим прими ослонац.
1 корак десном ногом удесно са привлачелем и преношеньем те-
жине тела на леву ногу.
Ослонац се пренесе на десну ногу у месту.
Други начин:
1 корак левом ногом удесно укрштено преко десне.
Ослонац се два пута пренесе с ноге на ногу (десну, леву).
1 корак десном ногом удесно са привлачен>ем и преношен>ем те-
жине тела на леву ногу.
Ослонац се пренесе на десну ногу у месту.
ТреЬи начин:
Правац креташа je удесно по кружно) лин^и.
1 корак левом ногом напред. Пете се окрену унутра, напол>е,
унутра.
1 корак десном ногом напред. Пете се окрену унутра, напол>е,
унутра.
Найомена. — Сва три начина изводе се у отвореном, мешовитом
колу. Играчи се ме!)у собом држе за руке, коje су пуштене низ тело.
Колово^а води коло по кружноj лини)и или 3MHjacTo. Игра се лако и
живо, пете су стално одигнуте од земл,е, а колена мека.
АНАЛИЗА
Први начин:
Такт
мелодиje :
Лева нога се укрсти испред десне и овлаш додирне земл.у .
О 12 Тежина тела се пренесе на леву ногу.
1 — Десном ногом корак удесно, лева нога се привуче и
II тежина тела пре!)е на н>у.
О 122 — Тежина тела се пренесе на десну ногу у месту.
Други начин:
-> 1 — Левом ногом корак удесно укрштено испред десне,
десна нога се мало одигне и одмах затим спусти на земл>у
и тежина тела npelje на ньу.
О 2- Тежина тела се пренесе на леву ногу, Koja je остала
испред десне.
Десном ногом корак удесно, лева нога се привуче и
II тежина тела пре1)е на ньу.
О Е:
12 Тежина тела се пренесе на десну ногу у месту.
ТреЬи начин:
Играчи се окрену удесно:
t п - Левом ногом корак напред, земтьа се додиру}е само
прстима, тежина тела пада равномерно на обе ноге.
Обе пете се окрену унутра (покретом као када се пете
саставл>а)у), а одмах затим напол^е (као када се пете
раставл^у) .
О '2 — Пете се окрену унутра.
1 — Десной ногом корак напред, земл>а се додиру)'е само

прстима, тежина тела пада равномерно на обе ноге.
Пете се (као I, 1) окрену унутра, а одмах затим напол>е.
О 12 — Пете се окрену унутра.
Мелоди]'а тече дал>е, кораци ce noHaBJbajy.
Забележено од играча из разних села у околини Београда 1956.
LES DANSES POPULAIRES DANS LES ENVIRONS DE BEOGRAD
Se fondant sur les investigations effectuées (de 1952 à 1960) dans une
vingtaine de villages situés le long du Danube — Podunavlje et de la Save
— Posavina —, dans les environs de Beograd, et sur le nombre restreint de
travaux antérieurs (une place à part étant réservée à l'oeuvre de M. D. Mili-
éevié, la Principautée de Serbie, de 1876), l'étude ci-dessus passe en revue les
matériaux ethno-choréologiques recueillis dans le passé, enregistre et inter
prète les changements survenus après la Deuxième Guerre mondiale.
Dans les environs de Beograd on danse volonitiers et souvent, aujourd'hui
tout comme autrefois. Les nombreuses occasions de danser sont fournies par
tout événement de quebque importance dans la vie quotidienne de la cam
pagne et des individus, et elles se succèdent tout le long de l'année. Ce sont
des réunions où l'on danse les après-midis du dimanche et des jours de fête,
et en particulier aux noces. Aujourd'hui encore on danse dans les endroits où
l'on dansait autrefois, ou bien dans leur voisinage le plus proche (si, par exem
ple, l'ancien emplacement est cocupé par un nouveau bâtiment).
Parmi les danses rituelles on rencontre encore les Dodolke et les La-
zarke, danses pour la pluie et la fertilité, mais seules les femmes tziganes
les exécutent à présent. Dans quelques villages, le long du Danube on voit
des groupes de danseurs masqués dits Arapi, dont la fonction serait d'obtenir
protection et guérison, et cela par rapport à la variole. Les auteurs présument
qu'il s'agit là de la danse nomméeKoleda, reconstituée et modifiée.
„Proigravanje", écho lointain du rite de l'initiation, représente aujourd'
hui encore une petite cérémonie, à l'époque des fêtes du printemps, lorsqu'une
jeune fille (16— 17 ans) fait son entrée dans le kolo pour la première fois en
public. Autrement il est d'usage qu'une femme mariée cesse de danser aus
sitôt après son mariage, excepté aux noces.
L'entrée dans le kolo, la disposition des danseurs sont tributaires de
règles fixes. Le coryphée et ses camarades commencent le kolo, et les jeunes
filles, postées à côté, attendent que le coryphée fasse singe à l'une d'elle de
venir se mettre à côté de lui. Cependant elle ne reste pas longtemps à cette
place, car après un moment le coryphée invite une autre jeuje fille à côté
de lui. L'attention que l'on attache à la sucaession des danseuses à côté du
coryphée et la disposition des autres dans le kolo rejette la danse elle-même
au second plan. Cette coutume est récente et elle se répand du Podunavlje
vers la Posavina.
218 Les danses populaires dans les environs de Beograd
Dans cette région les bons danseurs jouissent d'un grand prestige. On
considère que l'aptitude à la danse est héréditaire („on a ça dans le sang").
Les bons danseurs sont généralement conscients de leur supériorité et ils
en sont fiers. On mentionne beaucoup plus rarement les bonnes danseuses.
Entravées par les coutumes sociales locales, les femmes ont peu d'occasion
de danser et de s'affirmer comme danseuses.
Les musiciens du village accompagnant le kolo jouaient autrefois
uniquement pour leur propre plaisir. Parmi les instruments les plus anciens
on cite les gajde, duduk et frula, dvojnice (flûtes à bec et à double
bec); plus tard on voit apparaître les joueurs de violons (tziganes), et
finalement les accordéonistes, amateurs et professionnels qui, en semaine
travaillent en ville et le dimanche viennent jouer dans les villages. Dans
l'opposition entre l'ancien et le nouveau leur rôle est décisif, car ce sont eux
qui introduisent les nouvelles mélodies de danse, auxquelles se rattachent les
vieilles danses traditionnelles. Ils sont souvent aussi les auteurs de mélodies
nouvelles ou bien leurs propagateurs directs (dans ce sens un rôle de première
importance revient aux musiciens de la Radio-Télévision de Beograd dont
les compositions ont le plus de succès, par ex. Radojkino kolo, Savino, Mijino,
etc.). Prenant modèle sur les accordéonistes de renom, les accordénoistes de
village créent eux aussi des mélodies nouvelles (Tirino kolo, Jucino), mais
celles-ci gardent le plus souvent leur carectère purement local.
A juger d'après les documents écrits et les relations orales des danseurs
âgés, les types chorégraphiques étaient autrefois bien plus nombreux. Au
jourd'hui le nombre en est extrêmement réduit et l'on pourrait même dire
que dans chaque village il n'y a qu'un seul type qu'on danse accompagné
de mélodies diverses. Parallèlement à ce fait on voit disparaître les noms des
danses. A présent il se trouve que plusieurs danses portent une seule appel
lation d'après certaines caractéristiques chorégraphiques, stylistiques et mé
lodiques, de sorte que le coryphée ne commande plus aux musiciens telle
ou telle danse à nom déterminé, mais il leur dit: „Jouez le kolo rapide", ou
bien „lent", ou bien „à petits pas", etc. D'ailleurs tout ceci se résume en
général à deux anciens types chorégraphiques, difficilement reconnais-
sablés aujourd'hui, ce sont le type du „Devojaöko kolo", auquel appartiennent
tous les kolos „lents", vers le même côté, et le type dit Kokonjeke, auquel
appartiennent tous les kolos „rapides".
A l'occasion des recherches faites sur place, environ 140 noms de danses
ont été notés, mais la plupart d'entre elles s'exécutent rarement ou pas du
tout. Quelques unes sont connues dans toute la Serbie et d'autres sont uni
quement de caractère local (Ripanjka, Palezanka, etc.); parmi ces 140 danses
se trouvent également les danses accompagnées par les mélodies qu'ont
créées les musiciens locaux.
L'étude est suivie de renseignements intéressant les matériaux recueil
lis, les musiciens et les danseurs, puis les descriptions (mélodies, chémas,
analyses) de 10 danses populaires typiques des environs de Beograd.
i
СРПСКА АКАДЕМША НАУКА И УМЕТНОСТИ
» с jNIVLKj., Ч,
....
/
НОВА СЕРИЛА Кн>. 1
Кть. 5
БЕОГРАД
1971.
НОВА СЕРИМ Кн,. I
Кн,. 5
ACADÉMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS
RECUEIL DES TRAVAUX
NOUVELLE SERIE № I
INSTITUT ETNOGRAPHIQUE
•Ng 5
Rédacteur
DUSAN NEDEUKOVIC
Membre de l'Académie
MIRKO BARJAKTAROVIC, DUSAN DRLJACA, SLOBODAN ZECEVIC,
DUSAN NEDEUKOVIC
Présenté à la VI séance de la Classe

des sciences sociales de l'Académie, le 6. IV 1971.
В E О G R A Ü
197 1
СРПСКА АКАДЕМИЛА НАУКА И УМЕТНОСТИ
НОВА CEPMJA Кн>. I
Кн>. 5
Уредник
академик ДУШАН НЕДЕЛЖОВИН
МИРКО BAPJAKTAPOBHR, ДУШАН ДРЛ>АЧА, СЛОБОДАН 3E4EBHR,
ДУШАН HEAEAjKOBHR
Примл>ено на VI скупу Одел>ен>а друштвених наука Српске академике наука

и уметности, 6. IV 1971. год.
БЕОГРАД
1971.
Лектор: Никола РодиЬ
Технички уредник: Душан Дрл>ача
Словослагач: M. MaTHjeBwh и В. Кузмановип
Метер: М. 1овановиЬ
Штампано уз учешИе средстава Републичке за\еднице

за научны рад CP Cpöuje
Штампа: ГИП „ПРОСВЕТА", Пожаревац, Д. Марковипа 25. Тел. 24-54.

С А А Р Ж A J
Мирослав ДрашкиЬ, Становништво лимитрофног српског села

Свин>ице у PyMVHHjH — — — — — — — — — 7
Душан МасловариЬ, Привреда у Свилици — — — — — — 21
1елена АранЬеловип — ЛазиЛ, Нонпьа у Сви»ици — — — — 39
Никола ПаителиЬ, Породични односи и свадбени обича]и у
Свин>ици — — — — — — — — — — — — 57
Петар Костив, Годтшьи ооича]и у српским селима румунског
Бердапа — — — — — — — — — — — — 73
Слободан ЗечевиН, Народна веровала у Свшьици — — — — 89
Душан Недел>ковип, Народно певан>е лимитрофне темишварске
српске етничке групе — — — — — — — — — 101
Душан Арл>ача, Темишварски „Нови живот" о jyrocAoeeHCKHM
народиостима у Румуни]и — — — — — — — — 138
Мирко BapjaKTapoBHh, Трагови српских насел>а у некадашн.о]
„HoBoj CpÔHjn" YKpajHHe — — — — — — — — 139
TABLE DES MATIÈRES
Miroslav DraSkié, Population du village limitrophe serbe de Svinjica

en Romanie — — — — — — — — — — — 7
Dusan Maslovaric, Economie au village de Svinjica — — — — 21
Jelena Arandelovié-Lazic, Costume populaire à Svinjica — — — 39
Nikola Pantelic, Famille et les coutumes nuptiales au village de
Svinjica — _ — — — — _ — 57
Petar Kostic, Cycle annuel de coutumes dans les villages serbes
dans la région de Portes de fer en Roumanie — — — 73
Slobodan Zeèevié, Croyances populaires à Svinjica — — — — 89
Duäan Nedeljkovic, Chant populaire du groupe ethnique serbe
limitrophe de Temiävar — — — — — — — — 101
Duáan Drljaéa, The Timlsoara magazine »Novi zivot« about the
Yugoslav nationalities in Romania — — — — — — 133
Mirko Barjaktarovic, Once more about Serbs in Ukraine — — — 139
Зборник радова САНУ, Нова cepuja кгъ- I — Етнографски институт кн>. 5
Recueil des travaux de L'Acad. Serbe des Se. et des Arts, Nouvelle serie No. I —
Institut ethnographique No. 5
Мирослав ДРАШКИБ
СТАНОВНИШТВО ЛИМИТРОФНОГ СРПСКОГ СЕЛА

СВШЬИЦЕ Y PYMYHHJHi ■
Село Свин>ица се налази на caMoj AeBoj обали Дунава у тзв.

„BaHaTCKoj клисури" у Румуни|и, Koja се простире jyroHCT04HO од Бе
ле Цркве дуж леве обале реке Нере и Дунава све до Kpaja малог
Бердапа, а у поднож|у jyr03anaA«Hx огранака ]ужних Карпата, захва
таjyhn површину од око 600 км1.')
Y Бана-rcKoj клисури налазе се следепа села, почев од реке Нере
низ Дунав: Лесковица, Златица, Луговет, Соколовац, Базщаш, Дивич,
Белобрешка, Радимна, Сушка, Српска Пожежена, Румунска Пожеже-
на, Мачевип, Нова Молдава, Стара Молдава, Коронини, Св. телена,
Горнеа, Сикевица, Л>убкова, Брзаска, Дренкова, Козла и Свин>ица.2)
Од noöpojaHHx села четрнаест je претежно насел>ено ерпским
становништвом: Лесковица, Златица, Луговет, Соколовац, Базщаш,
Дивич, Белобрешка, Радимна, Српска Пожежена, Мачевий, Стара
Молдава, Л>убкова и Свгаыща.3)
Румунским становништвом насел>ена су следепа села: Сушка,
Румунска Пожежена, Нова Молдава, Коронини, Св. .Гелена, Горнеа,
Сикевица, Брзаска, Дренкова и Козла.4)
Према Мил. Филиповипу сва села поред леве обале реке Нере;
Лесковица, Златица, Луговет, Соколовац припадала би eTHH4Koj гру-
пи Хера, Koja, као што je познато, 3ay3HMajy пределе око Беле Цркве.
Остала српска села, почев од jyжнe подгорине планине Локве, чине
посебну предеону и ерпску етничку целину Клисуру. Ипак, Филипо-
вип на jeAHOM месту истиче да понеко и Клисурце назива Херама.5)
Из CTyAHje др Павла ИвиНа о месту банатоког херског говора меЬу
ерпским д^алектима излази да сви становници ерпских насел>а са обе
стране границе говоре jeAHHCTBeHHx тзв. смедеревско-вршачким ди]а-
лсктом, Kojn се простире на много nmpoj територщи северне Cpönje,
источне Шумадще и Мораве, што значи да обухвата и сва српска села
Банатске клисуре. То je по Ивипу стари говорни тип североисточних
ерпских Kpajeea.6)
1. Александар Стаж^ловиЬ, Монографи)а Банатске Клисуре, Петровград
1938, стр. 7.
2. Исто, стр. 7.
3. Александар Стано^ловиЬ je ова села у noMeHyToj монографией означио
као спрпска и посебно их je обрадио. Y н>их yöpaja и атар некадашн>ег
ерпског села Округлице, стр. 89.
4. Александар Стаж^ловип ова села посебно не oöpabyje, CMarpajyhH их
румунским.
5. Др Миленко Филиповип, Банатске Хере, BojeobaHCKH My3ej, Нови Сад,
посебно издана, 1958, стр. 13.
6. Др Павле Ивип, Место банатског херског говора меЬу ерпским ди)а-
лектима, Банатске Хере, стр. 326—353.
8 Мирослав Драшкип
Поменута села вепином леже на уоком nojacy иэмеЬу леве обале

Аунава и планина ]ужних Карпата. Одмах изнад Ьазщаша. и Нове
Молдаве уздиже се планина Локва са врховим од 300—618 м висине.
Од н>е, у правцу jyroHCTOKa, протеже се планина Крак — Алмаш са
врхом Молдавица (720 м) све до речице и села Брзаске. Y продуже-
н>у, ка селу Свин>ици, простире се на.йужни]и део Карпата, кога Ду-
нав у оштром луку заобилази, под називом Сретише са врховима до
1226 м.7)
Дужина nojaca клисурске долине износи од Лесковице до Сви-
н>иде ПО км. Ширина ове долине варира измеЬу 250 м — 6 км.8)
Планине дуж Клисуре и данас су покривене густим шумама. То
ком 18. и средином 19. века, нарочито источни део Клисуре, био je
покривей огромним густим шумама, Koje су у то доба захватале
468.025 км1 jyTapa.9) Ове густе шуме биле су све до двадесетих година
овога века одлична склоништа за разне дивл>ачи (срна, дивл>их свин>а,
медведа и др.10)
Долином Клисуре, код нас позната под називом Бердап, од Ор-
шаве — коja je данас примила изглед модерног града са успелом сав-
ременом архитектурой , сретно изниклим солитерима на npeAenoj оба-
ли Ьердапског je3epa и реке Черне, Koja се тек на pyMyHCKoj страни
открива у cBoj CBojoj лепоти — води макадамски пут уз саму обалу
Аунава ка селу Свин>ици удал>еном око 40 км. Пробила се кроз гвоз-
дена врата низом оштрих и опасних окука. Од Свиюице продужава
све до Бази]аша, односно српско-румунске границе у близини Беле
Цркве. OBaj пут изградио je инж. Вашархел>и 1837— 1840. HacTojatteM
грофа Сечендга.11)
Природно, сва поменута села на дугачком потеэу од Базщаша
до Оршаве noBeayje Аунав, Kojn je на овом делу постао плован тек
1830. године.11) МеЬутим, ни данас свако од ових села нема сопствено
пристаниште. ÜMajy га само Дренкова (теретно), Нова Молдава и Ба-
зщаш. Она су, ипак, неподесна за caoöpahaj.
Oeaj претежно планински и запутни Kpaj, поготово н>егов среди-
шн,и део, где je управо лоцирано село Свин>ица, опасан je као што
сам нагласио могшим обручом Аунава. То донекле условл.ава релатив-
но повол>ну климу, а самим тим и повол>не услове за земл>орадн>у,
сточарство, (тачное овчарство), виноградарство, вопарство и рибо-
лов.13) МеЬутим, због природних неповол>них caoöpahajHHX веза како
у прошлости тако jom и данас; граничног пoлoжaja измеЬу некадаш-
н>их великих европских сила Аустрще и Турске; данашн>ег н>еговог
пoлoжaja у такореЬи мртвом углу ]угозападне Румуни^е, пол>оприв-
7. Александар Стано]ловип, н. д. стр. 8.

9. СреЬко Милекер, Истори]а Банатске во]ничке границе, 1764—1873,
Панчево, 1926, стр. 97.
10. Александар CTaHojAoenh н. д., стр. 8.
11. Ср. И. CrojKOBHh, На лепом српском Дунаву, Београд, 1893, стр. 205.
12. Исто, стр. 219.
13. Александар Стансоловип, н. д., тр. 9.
Становништво лимитрофног српског села Свтьице у Румушци 9
реда овога icpaja никада HHje била, а чини ce HHje ни данас, на завид-
Hoj висини.
Све поменуте привредне гране нису биле ни измеЬу два рата вид-
HHje pa3BHj'eHe, о чему нам Aaje податке А. CraHojAOBitfi у osojoj мо
нографии Банатоке KAHcyje. Томе je нарочито допринело разгранича-
ван>е после првог светлског рата измеЬу .Гугославще и PyMyHHje. От-
како je пристаниште Baanjaui OABojeHo од CBoje економске позадине
(Беле Цркве и Вршца), робни промет je готово замро. Губитак тржи-
шта румунске власти су покушале да надокнаде одржаванъем недел>-
них пазарних дана у HoBoj Молдави, Соколовици и Старо] Молдави,
али без успеха. Изгледа да ce oeaj Kpaj пренуо тек изградььом Ьердап-
ске хидроелектране.
Села у румунском делу Бердапа данас су углавном укл>учена у
државна соцщалистичка пол>опривредна газдинства (са дозвол>еном
индивидуалном окуЬницом) осим села Свтьице, Koje je у условима
поменуте географске конфигурацще и caoöpahajHe иэолованости,
остало пасивно. ЬЪегова производвьа ocTaje испод просека рентабил-
ности чак и за пол>опривредна газдинства, Koja ни сама нису, како
сам чуо, довольно продуктивна.
Становништво Свиньице упупено je зато на рударство, пошто се
у близини села налазе ман>и угл>ени и кречнъачаси MajAaHH.
*
Hehy се упуштати у детально излагайте историйке прошлости овога
Kpaja. Нагласшту само неке битне историйке чинъенице, Koje су на
CBoj начин могле имати yranaja на етнички карактер Свивъичана.
Ca ocBajaitaM Темишвара од стране Аустрщанаца 1716. године
patmja потиско-поморишка BojHH4Ka граница са CBojHM BojHH4KHM
уреЬен>ем постала je сувишна.14)
Променом BojHo-политичке ситуацще измеЬу Аустрще и Турске,
на Дунаву 1764. године Аустрща формира три гранична пешади^ска
пука, сваки са по 12 KOMnaHHja. CßaKoj компании je уступлено одре-
Ъено земл>иште са nojeAHHHM селима 4Hje je становништво, као што je
познато, имало одреЬене во}ничке дужности.18)
IToApy4je данапньег Бердапа, односно Банатске клисуре, заузи-
мала су два граничарска пука: западно, илирски (српски) граничар-
ски пук и неточно, око Оршаве, влашко-илироки граничарски пук.")
Првом су припадала сва ерпска и румунска клисурска села Koja
с.мо напред Ha6pojaAH. Аруги, влашко-илирски пук je 1774. године те-
pHTopHjaAHo заузимао свих ]еданаест оршанских села, а у Клисури
ерпско село Свинъицу и влашка села: Тисовицу, Плавишевицу, Дубову,
Оградину, Jacemmy и Криницу.17) Чини се да je управо у близини
свиньичкот атара била граница ових ABajy пукова. Свитьица се и у oboj
14. Срепко Милекер, н. д., стр. 12.

15. Исто, стр. 67.
16. Исто, стр. 69.
17. Исто, стр. 43—44.
10 Мирослав Драшкип
BojHO-aAMHHHCTpaTHBHoj подели издвс^ила од осталих српских села

Банатаске клисуре. Тако je било и са другим н>еним животним и кул-
турним манифестацщама.
Ради олакшаван>а администращце и во]ничке службе 1777. годи
не cnojeHa су ман>а места на ueAoj граници, а села са растуреним
куЬама су груписана.") Вероватно се тада губи село Округлица, Koje
ce cnaja са Соколовцем.1')
Све до престанка иституци)е границе, 1873. године вршена су
дал>а реформисан>а, али се на noApy4jy села Свин>ице ништа HHje
битно мен>ало. Y влашко-илирском батальону било je 3.378 лууди, Kojn
су BojHH4Ky службу вршили у народном оделу, а порез на земл>у пла-
па.ли бенефицирано.20)
***
За село Свин>ицу у народу ce 4yje назив „Свин>ица", чисто сло-

венска реч.21 ) Y Haiuoj земл>и често се наилази на OBaj назив. Помин>е
се у 13. веку у XpeaTCKoj,'2) а налази се у топономастици Cpönje,
нарочито смедеревског округа и Млаве (у Млави се Петровац на Мла-
ви некада називао Свине).2') A. CraHojAOBHri га назива ,,Свин>ицом".;|)
МеЬутим, у наводима др. Д. Поповийа, Свиньица се свуда наводи под
називом „Свиница",'5)
Под утиизд'ем, вероватно, румунских лингвиста, свин»ички дирек
тор осомогодишн>е школе Плаве Петровип износи занимл>иво тума-
чен>е. Н>ихови преци бавили су ce у Maaoj мери CBHftorojcTBOM, а
много више виноградарством. По н>еговом мишл>ен>у село je добило
назив од румунске KOHCTpyKunje реченице ,^ело иза винове лозе". На
румунском се ова реченица конструише речима „сат" (село), „вин"
(вино), „вита" (лоза),26) што се слива на српском у ,лзин>ица". Коли-
ко je то тачно и зашто ово село Д. ПоповиЬ наводи као Свиница, тре-
бало би да буде предмет дал>их, нарочито филолошких истраживан»а.
HajBHUJH врх планине Сретин>е (1226 м) 38 км северно у ваздунп^
липщи од села, према географским картама, назива се такоЬе Сви-
выща. И то je моменат Kojn би могао бити важан у разматран.у назива
овог села.
***
Према ономе што сам записав од разних казивача у самом селу,
а што je забележио и румунски лингвиста Миле Томип, проф. уни-
18. Исто, стр. 48.

19. Др Душан Поповип, Срби у Банату до Kpaja осамнаестога века, САН,
Етнографски институт, кн.. 6, Београд, 1955, стр. 187.
20. CpehKO Милекер, н. д., стр. 61.
21. PjeMHHK хрватскога или српског ]езика, JA3Y, св. 72, Загреб, 1960. 300.
22. Исто, стр. 300.
23. Исто, стр. 303.
24. Монографией Банатске Клисуре, стр. 111.
25. Срби V Банату, стр. 192.
26. Radu Flora, Dictionar Sârb — Román, Varset, 1952 pod: selo, vino, loza.
Становништво лимитрофног српског села Свиньшде у Румунщи 11
верзитета у Букурешту,27 у народу nocToje неколико предала

о пореклу свин>ичког становништва. По jeAHHMa, они оу дошли из
долине Тимока и Нишаве; по другима, из Македонке; по трепима
„засеЛ|ени" су из околине Трове (вероватно из Бугарске); по четвр-
тима село се заселило из Песака (горн>и Банат, дакле, са саверне
стране села). А. Стано^овип, Kojn je био родом из Клисуре и могао да
прибележи старике традищце, наводи народно преданье, по коме je
jeAaH део становништва насел>ен из Крашове, jeAaH из табуке у Бу-
rapcKoj, a jeAan део из KpajHHe (вероватно Тимочке).28)
Ова стариja народна предала изгледа да HMajy историйке ос
нове и стварно OATOBapajy етничким процесима овог дела Баната.
Као што je познато, у Банату, je joш пре сеоба Срба с jyra изме-
Ьу 15. и 18. века било староседелаца Словена, Kojn никада нису ни
прешли Дунав. Они су се спорадично разместили не само у Банату,
веН и у планинским масивима Карпата. тедна оаза тог старог словен-
ског становништва су Крашовани у околини Решице, око 100 км се
верно од Свин>ице. За н>их je J. Ердел>ановип утврдио да су jeAaH од
Haj старших словенских CAojeea у Баяату.м) Да ли je ово архаично
становништво могло jeAHHM делом да се наЬе у Свиньици? Историйки
подаци то Aonyurrajy. Свин>ица je веома старо насел>е. Поред осталих
клисурских села, поминье се веЬ у 15. веку (1437. године.)30) Посредно
о Свирьици имамо податке из 16. века. Србин Петровип бан Карансе-
бешки и Лугошки у атару данаипьег села Свивьице у 16. веку подигао
je утврЬен>е за одбрану прелаза преко Дунава од стране Турака, од
кога се и данас виде рестауриране три куле на caMoj обали Дунава.4
Кретан>а српског становништва у овом делу Баната нису текла само с
jyra на север, него и обрнуто. Таква CTpyjaH>a догодила су се после
пада Баната под аустрщску власт (1716-1736 године).**) Укидалем
потиске и поморишке границе многи Срби граничари и друго Heeoj-
ничко српско становништво прелази на нову формирану банатску
границу, на Дунав. Истори^ски чин>енице Aonyftyje и етнолошки, па
и филолошки MaTepnjaA. Без дал>ег проучаван>а крашованске тради-
ционалне културе не бих желео да извлачим никакве закл>учке (та
истраживан>а би свакако морала да се спроведу), али yKa3yjeM на
jeAaH важан моменат: — свишички говор je у 4HTasoj ceojoj струк-
тури сачувао старе словенске одлике, измеЬу осталог, чини ми се,
стару словенску AeKAHHaunjy са наставком „ов" у шестом падежу,
псеудо-икавизме, пошто се старо jaT mije заменило потпуно гласом е,
те речи „слнце", „врв" и сл. Говор, елементи ноппье (нпр. кошул>а
„карпатка" са набраним станом код рамена нще карактеристична за
27. Миле ТомиМ, Нови живот, год. XI/ 1 стр. 83—86, Темишвар, 1967.
28. A. CraHojAOBHh, ид., стр. 112.
29. Др JoBaH Ердел>ановип, Трагови HajcrapHjer словенског cAoja у Банату,
Niderluv Zbornik, Praha 1925, str. 293—300.
30. Др Душан ПоповиН, н. д., стр. 73.
31. Ср. И. CTojKOBHh, н.д., стр. 205.
32. Др Душан ПоповиЬ, н. д., стр. 73.
12
српско становништво jyaciro од Дунава), низ архаичних o6H4aja, о ко-

jHMa he Moje колеге говорити, ynyhyjy на архаичну словенску култу-
ру, карактеристичну и за Крашоване. Све то yKa3yje да архаично
словенско становништво HHje морало бита лоцирано само на околину
Решице, него и Зужни]е у углу Дунава, у коме je смештено тако изо-
ловано насел>е као што je Свин>ица — у пределу Малог и Великог ка
зана где и иначе има веома архаичних културних елемената.
Народно тумачеше да je становништво Свин>ице jeAHHM делом из
Тимочке KpajHHe. сасвим одговара HCTopnjcKHM и антропогеограф-
оким чин>еницама из тог дела наше земл>е. Као што je познато, из
Тимочког Kpaja, а нарочито Црне Реке, текле су знатне мигращце
стариначког српског средн>евековног становништва преко Дунава у
данашн>у Румунщу.'3) Уосталом, исел>аван>а Тимочана преко Дунава
у Паношцу догодила су се веп у npeoj половини 9. века под воЬством
тимочко-кучевског кнеза Борне.84) Ако нас свишичански говор унеко-
лико ynyhyje и на тимочки, изненаЬен>а не би требало да буде. Ти-
мочки говор je знатно заостао у развитку и остао на архаичном ступ-
н>у, што се ман>е више догодило и са другим српскохрватским пери-
ферним говорима. Н>егову велику старину, а уз то и велику блискост
са другим нашим старим архаичним говорима добро HAycTpyje чакав-
ски „Мисал" из 1483. године са идентичним говорним карактеристи-
кама.") У посебном додатку овога саопштен>а записане су све поро-
дице Koje данас nocToje у селу. Moryhe их je било сврстати у родове,
пошто се и данас joui зна Koje све данагшье породице потичу од jeA-
ног родоначелника. CMaTpajy се родом, тако да унутар н>их, колико
сам могао то да проверим, не долази до брачних веза. Ти родови се
HE3HBajy, на пример, на oeaj начин: Балабановци, UßejMHUH, Рашкин-
ци, Пицуловци, Буринци и сл. Иста nojaea забележана je и у Тимоку,
где се називи родова исто тако 3aBpmaBajy на ,,ци".м) Уосталом, це-
локупна култура тимочког становништва OAAHKyje се такоЬе öpojHHM
архаичним елементима заснованим на мешашу пресловенских порома-
низованих група са ранословенским досел>еницима.
Предан>е о досел>иван>у становништва из Бугарске могло би да
се односи опет на досел>аван>е из Тимока. Уочи пада под турску власт
Тимочка и Неготиска крапина биле су пограничне области у саставу
бугарског Видинског царства Ивана Страцимира. Тек после Никопо-
л>ске битке 1396. године, Koja je дефинитивно решила судбину свих
бугарских земал>а, Турци су на TepHTopnjn некадашшег видинског
царства успоставили KpajHmHH4Ky Видински санцак, из кога су врши-
ли упаде у Влашку и Молдав^у, у Угарску и српску Деспотовину.")
33. M. CTaHojeBHh, Тимок, Српски етнографоки эборник, кн>. LV, СКА Бео-
град, 1940; стр. 425.
34. Свегислав ПрвановиЬ, Тимочко-кучевски кнез Борна, оснивач прве
хрватске државе, Развитах, 4—5, 3aje4ap, 1962, стр. 70—76.
35. Исти, Трагом старих Тимочана, Развитак 6, 3aje4ap 1969, стр. 79.
36. Маринко CTaHojeBHh, н. д., стр. 57—123.
37. Др Душан rianoBHhi н. д., стр. 73.
Становништво лимитрофног српског села Свин>ице у Румунэди 13
Природно, Beh у то време из те области долази до пресел>ава1ьа ста-

новништва, али то не значи да долази до пресел>ен>а Бугара, иако je
и н>их могло да буде,*8) Beh старог тимочког, у то време, национално
аморфног становништва.
По др. А- Поповипу око 1700. године населили су се у Банат Срби
из jyíKHe Cp6nje (вероватно се мислим на Македонщу) и то у знатном
6pojy. О n>HxoBoj далю] судбини немамо никаквих исторщских вести,
осим назива jeAHOr села а то je у Поморшщу, „Мацедонща".59) Да ли
je то становништво дошло и у Клисуру, можемо само да нагаЬамо из
народног предала. Иако би то питан>е такойе требало да буде предмет
дал>ег истраживан>а, лично одбавдем ту могупност. Старо српско
средн>евековно тимочко и архаично српско банатско становништво
очигледно су овде претежан cAoj и основни фактор у етничко] стру-
ктури.
***
Село има данас (тачное 1969. године) 1541 становника. Домо-

ва има 375. Излази да просечна породица има четири члана. Сви ста-
новници говоре српским материн,им je3HKOM, а службено румунским.
Пре него што се сместило на данаппьем месту тзв. „Цигайском
Вагошу", село се у прошлости два пута измештало. Традищца каже
да je било не месту поменутих „TpHjy кула" код обале Дунава, па
затим у планини на дал>инн од око 10. км. Y планину су бежали од
Турака да не би вукли „raAHje" по Дунаву. Врло je занимл>иво да о
прошлости BojHH4Ke границе у аиховом селу нема предан>а. Наравно,
о гоме ce ca3Haje из докумената. Из join сачуваних протокола крште-
них од 1824 — 1832. године поред имена и презимена ctojh обично
„граничар" или „гренцер". Из истих кньига сазна^емо да je било и
„корманоша".40)
Село je 36njeHor типа, какав ce cpehe у пределу источне Cp6nje
и Бердапа. Врло je могуНе да je прописима, као што смо видели, зби-
jaHO, пошто код становништва joui и данас nocTojn стална тежн.а да
се преселе на „салаш" планинску купу изграЬену од тврдог мате-
piijaAa.
Има се утисак да се Свитьичани ни до данас нису инкорпорирали
у н»има туЬу државу. Стариначки caoj, као HajöoAje прилагоЬен сре
дний и срастао за месна средства за производи^, noKasyje виталну
снагу acHMHAauHje романских елеманата. То 3aKA>y4yjeM на основу
неколико елемената. Y протоколу крштених из прве половине 19. века
било je насел>ава!ьа из околних румунских села. CTojn да се 5. jyHa
1822. године крстило дете 1осифа Паул Снала и Катарине Хорничел,
новодошлзака из Тисовице. Y многим родовима Kojn носе искл>учиво
38. Телбизов, Бит Бугара в Румуни)а, Бугарска академи|а наука, Софита,

1963.
39. Др. Душан Поповип н^., стр. 21.
40. Протоколи ce Hyeajy у MecHoj KOMyHaAHoj канцелари]и.
14 Мирослав Драшкий
називе слованског родоначелника jaBA>ajy се презимена карактерис-

тична за влашку етничку групу jyjKHo од Дунава. На пример, меЬу
Пицаровцима има танкуловиЬа, у Драганинцима има Курипа, меЬу
Гаптаровцима има и Тоновипа и Танкуловипа и Балапа, у Шупинци-
ма има породица с презименом Влах, Влак, меЬу Царановцима (они
би такоЬе могли бити пореклом Романи) има Кувина итд. (види по-
себан део, додатак).
Оно што je, чини ми се, характеристично за све старинце и ста-
роседеоце, Свиньичани су, троми и изгледа непродуземлэиви. Станов-
ници српских села осталог дела Клисуре, kojh се по култури знатно
pa3AHKyjy од Свиььичана (говор смедеревско-вршачки, бантска српска
ношн.а, банатски обича^и итд.), CMaTpajy их нижим од себе, заоста-
лим, непросвепеним, тврдоглавим и лен>им. Нисам нашао nojaey да
je Свин>ичанин или Свиньичанка отишла у неко клисурско српско
село све до после овог рата. Данас веЬ има таквих cAynajeBa, али су
разлози тог мешан»а измеЬу ове две српске етничке трупе сасвим би-
зарног карактера. Свин>ичани нису, као што сам рекао, обухвапени
сел>ачком радном задругом. Свако ради на свом сопственом иманьу.
AeBojKaMa из Лэубкове то одговара и као нajближe адлазе за снахе
Свин>ичанима. Сасвим jeAaH спореда и у општем друштвеном процесу
jeAaH контраверзан разлог. За HCTopnjy потпуно неухватл>ив.
Такав третман Свин>ичана од осталог клисурског српског станов-
ништва, условл>ен вероватно н>иховом етногенезом компонованом од
архаичних етничких елемената, успоставио je и jeAHy другу важну
nojaBy: Свин>ица je у BeAHKoj мери ендогамно насел>е упупено на себе.
На Taj начин створио се jeAaH круг. Сложена етногенеза са посебним
културним манифестащ^ама створила je jeAaH биолошки фактор,
KojH опет cBojeepoHo утиче на друштвени статус тог насел^а. Друш-
твени статус, опет, има yTHuaja на биолошке факторе.
Све то укупно, чини ми ce, y4ecTByje у одреЬиван>у националне
свести Свин>ичана. Y Tyboj средний, CTpaHoj администрации, држави,
они су национално свеснщи Срби него, на пример, Лэубковчани. То
je доста слободно речено, али процес етничких стапан>а и губл>ен>е
националне свести у Л>убкови je видан. Додуше, Taj je процес и тамо
веоМа сложен и фино изн^ансиран и заснован на другим етничким
мешаньима — мешан>има Срба и Влаха, али je у току Kojn je обух-
ватио, колико знам, не само Лзубкову, Beh друга српска села: Леско-
вицу, Луговет, Пожежену, Златицу, и др.
***
О 6pojy становника и домова у Свилици HeAOCTajy подаци за je-

дан дужи период. Многи статистички подаци сумарни су за целу Кли-
суру па се подаци не могу HSABojirm. Углавном, први подаци о 6pojy
домова потичу из 18. века. Године 1713, село je имало 45 купа, 1749.
Становништво лимитрофног српског села Свиььице у Румутци 15
године 78 Kyha, 1783. имало je 100 домова.41 Иуовим надасве скромним

подацима може се утврдити jeAaH ггроцес насел>аван>а условлен исто-
pHjcKHM AorabajHMa. Ако je 1713. село имало 45 Kyha, можемо га сма-
трати вепим селом, с обзиром на опште ставъе популащце тога доба.
Значи да je сасвим извесно nocTojaAo и у 17. веку и то свакако пре
досел>аван>а српског становништва 1690. године. Да би се у то време
формирало тако jeAHo велико село, требало je много дуже времена.
Значи, постегало je пре велике сеобе Срба са Косова и MeToxnje. Пос
ле aycTpnjcKe владавине северном Србщ'ом 1718—1736. године село се
повепава скоро за 50%. То значи да je у то време било насел>аван>а из
северне Cpönje. Y доба аустро-турских ратова и поред свих невол>а
оно се дал>е увеЬава чак на 100 домова. Из тог времена немамо 6poj
становника за Свин>ицу. Село Соколовац и Мачевац такоЬе HMajy
100 домова, али око 600-800 становника.42) Може се претпоставити да
их je Свин>ица имала чак и више.
Податке о öpojy становника имамо тек из 19. века. Године 1846.
село je имало 890 становника,4') 1880. je имало 1146;44) 1891., Свин>ица
je имала 1413 становника; 1905. године 1411; 1924. забележено je 1370;
1935. има 1489; 1938. je имала око 1660 душа.4') Данас има, као што
смо рекли, 1541 становника.
ПОСЕБАН ДЕО
Срби
Паун>еловци (Аврамовипи 3 Kyhe, Св. 1ован и Св. Никола; Joßa-

новипи 1 Kyha, Св. Никола); Балабановци (Илийи 6 Kyha, Св. Нико
ла); Сарафиновци (Гру^иЬи 2 Kyhe, Св. Петка); UBejromH (5 Kyha, Пе-
тровипи, Св. Никола); Пицаровци (4 Kyhe, 1анкулови1ш, Св. Никола,
два брата су у току првог св. рата пресел>ена у село Бол>етин код
Д. Милановца); Шворцеловци (ПетровиЬи 2 Kyhe, Св. Петка); AjAy-
ковци (1овановиЬи 3 куЬе и Балап 1 Kyha, Св. Никола); Буринци
(Бурили 5 Kyha, ФилиповиЬи 1 Kyha, Св. Никола); Пицуловци (Вели-
мировиЬи 1 Kyha Св. Никола); Рашкинци (ВелимировиЬи 1 Kyha, Пе
тровичи 2 Kyhe, Св. Никола), Дрнчуловци (1анкуловиЬи 3 Kyhe, Св.
Никола); Бурка (МладеновиЬи 2 Kyhe, Св. тован); ПурЬинци (това-
новиЬи 1 Kyha, Св. JoeaH); Мантинци (танкуловиЬи 5 Kyha, Св. Ни
кола и Св. Димитров); Шапановци (CrojHHhH 2 Kyhe, Св. Димит-
pnje); Брезон>евци (1анкуловиЬи 2 Kyhe, Св. Димитров); CTojKHHUH
(МартиновиЬи 1 Kyha, СтокиЬ 1 Kyha, Св. Никола); Туфчинци (Фи-
липовиЬ 1 Kyha, ИлиЬи 1 Kyha); Стагаревци (НиколиЬи 3 купе, Св.
JoBaH, Србу 1 Kyha, зет Румун; АврамовиЬ (АврамовшЧи 3 Kyhe, Св.
41. Душан ПоповиЬ, н. д., стр. 192.

42. Исто, стр. 197.
43. Исто, стр. 197.
44. Исто, стр. 197.
45. А. Стано^ловиН, н. д., стр. 112.
16 Мирослав Драшкий
тован); Араганинци (Курипи 4 Kyhe, Св. Петка); Арагуловци (Ката-

линчиЬи 4 Kyhe, Св. Алимгаце); Маркушовци (Бурша 1 Kyha, Св. Ни
кола); Пазаркинци (танкулови1ш 5 купа, Св. Никола); Штудак (стара
породица, данас ПетровиЬи 1 купа, Св. Никола); Рцуловци (Петро-
вийи 1 купа, Св. Никола); Пумеловци (Петровипи 1 куйа); Дачинци
(Петровипи 6 купа, товановиЬи 1 Kyha, Св. Никола); Буршинци (Бур
ша 1 Kyha, КуриЬ 1 Kyha, Св. Петка; Лазаревци (Буршин 2 Kyhe, Св.
Петка, Св. АранЬел); Копил>н>акови11 (тованови!ш 1 Kyha, Св. тован);
Гашпаровци (JohobhJïh 2 Kyhe, ТанкуловиЬи 1 куЬа, БалаЬ. 1 Kyha,
Св. Никола); телчинци (Новак 2 Kyhe, Св. HAHja); 3ajHHUH (КуриЬи
3 Kyhe, Св. Никола); Прл>инци (КуриЬи 1 Kyha, Бурша 1 куЬа); Пу-
ринци (ИлиЬи 1 Kyha, Путник 1 Kyha, Св. Никола); Шупинци (Влак,
5 куЬа, Св. Никола); Шуваковци (Новак 3 Kyhe, Св. Никола и Св.
HAHja); Андрешовци (тованови!ш 2 Kyhe, Св. Никола); Милашовци
(TpyjrthH 1 Kyha, АврамовиЬи 2 Kyhe, 4ejKa 1 Kyha, сви Св. Петку);
Чвргинци (МаксимовиЬи 1 Kyha, АврамовиЬи 1 Kyha, Св. Лазар);
Кузминци (товановиЬи 3 Kyhe, Св. Петка); Жоринци (товановиЬи 3
Kyhe, ПетровиЬи 1 Kyha, Св. Никола); Претичеловци (товановиЬи 1
Kyha, СавиЬи 1 Kyha, Св. Никола); Пудлинци (АврамовиЬи 2 куЬе,
ИлиЬи 1 Kyha, Св. тован) Киверашовци (ВелимировиЬ 2 Kyhe, Св. Ни
кола); Пажинци (ЛовановиЬи 3 Kyhe, Св. Алимтце, Аратуца — Ру-
мун, зет из Плавишевище 1 Kyha); .Гованчевци (ФилшгавиЬи 1 Kyha,
ВелимировиЬи 1 Kyha, ПетровиЬи 1 куЬа, сви Св. Петка); Сандуловци
(Шурлан су били рашце, данас су МладеновиЬи, БожиЬ); Бундуловци
(МаксимовиЬи 2 Kyhe, Св. Никола); Неделковци (танкулониЬ 3 Kyhe,
JepeMHhn 1 Kyha, Св. Никола); Ранний (ПредиЬи 3 Kyhe, BojHOBHhn
1 Kyha, Св. Никола); HaryjoBirH (Новак 2 Kyhe, Св. Никола); Maba-
ровци (JoeaHOBHh 3 Kyhe, Св. Никола); Германовци (Фрумосу 1 Kyha,
Св. Никола, дошао зет Румун у куЬу из Плавишевице); Мирчинци
(АврамовиЬи 1 Kyha, БалаЬ 1 Kyha, rpyjnh 1 Kyha, сви Св. Никола);
Филиповци (Филипови 3 Kyhe, Св. Никола); тулинци (1овановиЬи 2
Kyhe, Св. Никола); CnacojeHim (ИлиЬ, 4 Kyhe, Св. Никола); Ypc-
ИН1ГИ (товановиЬи 1 Kyha, танкуловиЬи 1 Kyha; Лошшыги (Пут
ник 1 Kyha, КуриЬи 2 Kyhe, Св. Лазар); Арагусел>а (Радуца 1 Kyha,
Свети Лазар); Вла,]'кигади (Влак 2 Kyhe, живе на салашу изван
села; Царановци (Кувин 2 Kyhe, Св. АранЬео); Томинци (Ката-
линчиЬи 1 Kyha, АврамовиЬи 1 Kyha, Св. АранЬео); Куринци (Вели-
чевиЬи 1 куЬа, Св. Никола); танинци (.ТовановиЬи 1 куЬа, Св. Никола) ;
Ауминци (МартиновиЬи 4 куЬе, Св. Лазар); Пекаровци (Марта 1 ку-
ha. Св. Петка); Цибрешовци (СавиЬ 3 Kyhe, БожиЬ 2 Kyhe, Св. Петка);
Чардакан (ИлиЬ 2 куЬе, Св. Никола); Цигане (Первулеску 1 купа,
Св. Петка); Прединци (ПредиЬ 1 куЬа Св. Никола); Гепинци (Мак
симовиЬи 1 куЬа, .ТовановиЬи 1 куЬа, Влак 1 Kyha, сви славе Св. Ни
колу); Попа (ДеспотовиЬ 2 Kyhe, Св. Никола, кажу да je предак учио
за попа па отуд надимак); Крайний (KpajwhH 2 Kyhe, Св. тован);
Блудеровци (.Товановипи 2 куЬе, Св. Никола); Алмаж (Алмаж 1 Kyha,
зет Румун у cpncKoj куЬи); Ковачовци (ПетровиЬи 1 Kyha, Св. Аран
Становништво лимитрофног српског села Свин>ице у Румуни]'и 17
Ьел); Ненадовци (ВелимировиЬ 1 Kyha); Шунтринци (Ве-

лимировиН 1 куЬа, Владулеоку 1 купа, зет Румун у cpncKoj купи, Св.
Никола); Цуцинци (BojHOBHh 3 купе, Недел>ковиН—rpyjnh 1 купа,
Св. Петка); Пачаоринци (МаксимовиЬи 1 Kyha, Св. Никола); БоЬинци
ВелимировиЬи 1 Kyha, Св. Лазар); Фуцинци (ВеличевиЬи 4 Kyhe, Пет-
ковипи 1 Kyha, Св. Никола); Донинци (ПетровиЬи 3 купе, Св. Петка);
Мартиновци (BojHOBHhn 2 купе); Путниковци (Путник 2
куЯе, Св. Никола); Блажуловци (МаксимовиЬи 2 Kyhe, Курип 1 купа,
Св. Никола); БеровиЬинци (Величевип 3 куЬе, Св. Никола); Бугаров-
ци (ПетровиЬ 2 Kyhe, Св. Петка); Вицкинци (ПетровиНи 2 купе, Св.
Петка); Миринци (Удреску 3 Kyhe, дошао зет Румун у српску Kyhy,
Св. Петка); Ану|кинци (Велимирови1ш 7 Kyha, кажу да су дошли из
Македонке); Урбановци (ПетровиЬи 2 Kyhe, Св. Никола); такобовци
(TpyjHhH 2 Kyhe); Брзинци (Балач 2 Kyhe, Св. Никола); Лач-
кинци (ПетровиЬ 1 куЬа, ЗовановнЪ 1 Kyha, Св. Петка); Мутьинци —
Балабановци (ИлиЬ 2 Kyhe, Св. Никола); Шаргул>иновци (TpyjHhH
1 Kyha); Цопеловци (Тамеш 1 Kyha, Св. Петка, зет МаЬар у
cpncKoj Kyhn, а слави славу земл>е); Жидовци (товановиЬи 2 Kyhe,
Св. Никола) Карабашовци Цовановийи 1 Kyha, Св. Никола); Ста-
л>инци (танкуловигш 2 Kyhe, Св. Никола); Бранковци (Пле-
CTnh 1 Kyha, OcnjaK 1 Kyha, зет Румун у cpncKoj куЬи);
Балачевци (Балаш 2 куЬе, Св. Никола); Рубинци (Аврамо-
вигш 3 «yhe. Св. Никола); Гру]инци (танкуловиЬи 1 Kyha);
Чопл>итинци (JoBaHOBHhH 3 Kyhe, Св. Никола); ГраошЛаровци
(Петковиг! 1 Kyha, Св. Петка); Боснии (товановШ1И 3 Kyhe, Св. Ни
кола); Боцикинци (МартиновиЬи 2 Kyhe, Св. JoeaH); Херкулезовци
(JoBaHOBHhn 2 Kyhe, Св. Лазар); Чантоковци (JepeMHh 3 Kyhe, Св. Пе
тка); Цинкинци (JoBaHOBHhn 3 Kyhe, Св. АранЬео);
Румуни
БуковиЬеану 1 Kyha, жена Српкиша; JaH Мока 1 Kyha, жена Српкила.
МаЬари
Геза Соч 1 Kyha; тоан Галуц 1 Kyha; Емил Галуц 1 Kyha; Никола Га
луц 1 Kyha; AHApej Глуге 1 Kyha. Сви ожен>ени Српкин>ама.
Цигани
Teopraje Журж 1 куЬа; Глигоре Журж 1 Kyha; Максим Журж 1 Kyha;

Joh Журж 1 Kyha; Русалин Шаин 1 куЬа; Ааринка Шаин 1 Kyha; Ди-
митру Димитру 1 Kyha; Адам Шаин 1 Kyha; Глигоре Шаин 1 Kyha;
Joh Мисирка 1 Kyha. Говоре српски, румунски и цигански. Жене се
измеЬу себе.
Y протоколу крштених од 1824 — 1832. године помишу се следепа
имена и презимена:
18
Женска: Стана, Агрипина, Параскева, Остина, Малрина, Елена, Ана,

Еда, Станка, Петрща, Екатерина, Пероида, Калина, Mapnja, телиса-
вета, Мара, Филипона, Анастаса, Стамена, Иконка, Убавка, Самфи-
ja, Наста, Емпефими]а, Олимгацада, Аготина, Ксешца, Цамфира, Хри
стана, Цвета, Вирсашца, Косана, EßAOKHja, Сузана, Романица, Латин-
ка, CTojKa, Андрщана, Наталка, Флора, Пелапца, Маргита, Ивета, Па-
уна, Румуница.
Мушка: Митрофан, Лазар, таков, Паун, Петар, JoeaH, Или}а, Аган,
Никола, Емануел, Давид, Веселии, Павле, Софрони)е, AaBpeHTHje, Ja-
нош, Димитров, Стефан, Касиандин, Марко, Алекса, Младен, Сима,
EAHcej, тосиф, Риста, Филип, Анание, Аксентще, Teopraje, Евгение,
Дионисие, Веселии, Никша, Игнатие, Спасол, Марин, Захарке, Хара-
лампие, Самуел, Радул, Траило, Луна, 1анко, Сава, Станомир, Вукмир,
Александар, Атанаоце, Милутин, Миса, Голуб, Yxopnja, Драгутин.
Презимена: Куэмановип, Велимировип, Костановип, Новак, товано-
вип, Шалитраровип (ово je била jaKa породица, али je изумрла), Кр
етин, Петровип, TpyjHh, Николип, Балач, Савип, Предип, Курип, Или-
jH4, Младеновий, Величевип, Путник, Рашка (изгледа словачка поро
дица), Аграмовип, BojHOBHh, Максимовип, Филиповип, Рашковип (име
Mojenje, значи JeBpejn).
Кумовали су ce Hajemue са жител>има из влашких села Плавишевице

и Тисовице. Y поменутим юьигама помшьу се кумови Румуни, нпр.
Адам Драгуца из Плавишевице. 3Ha4ajHa je nojasa да су кумови у ве
ликом 6pojy жене.
Résumé
Miroslav DraSkié
POPULATION DU VILLAGE LIMITROPHE SERBE DE SVINJICA EN

ROUMANIE
Le village de Svinjica est situé sur la rive gauche du Danube, au

bord même du fleuve, dans la partie roumaine du défilé dit »de Banat«
cu de Portes de Fer.
Le territoire actuel du défilé était occupé, au 18e siècle, par deux
rigiments frontaliers autrichiens: à l'ouest le régiment illyrien et à l'est
valaco-illyrien. Dans le territoire de ce dernier se trouvait aussi le
village de Svinjica. Il se distinguait, donc, aussi sous le rapport de
divirion administrative militaire des autres villages serbes dans le
Défilé de Banat. Il en était de même de ses autres manifestations de vie
et de culture.
Le nom de »Svinjica«, utilisé par le peuple, est d'origine
purement slave.
Parmi la population du village il y a plusieurs traditions relatives
i. leur origine: selon l'une, ils sont venus des vallées du Timok et de la
Population du village limitrophe serbe de Svinjica 19
NiSava, selon l'autre de la Macédoine, selon la troisième ils y ont

immigré des environs de Trava en Bulgarie, selon la quatrième de la
localité de Pesci en Haut Banat en Roumanie et, finalement, selon la
cinquième ils proviennent en partie de Karasova aux environs de
Resita en Roumanie Occidentale.
Ces traditions populaires ont un fondement historique et cor
respondent aux processus ethniques dans cette partie de Banat.
L'auteur souligne l'importance de la population autochtone tirant
son origine des Karasovans qui représentent une des couches slaves les
plus anciennes en Roumanie dont les migrations n'allaient jamais au-delà
du Danube. Pour prouver sa thèse, l'auteur cite les exemples du parler
de Svinjica qui a conservé, dans toute sa structure, les traits caractéri
stiques du vieux slave: l'ancienne déclinaison avec la terminaison »ov«
au sixième cas, les pseudo-ikavismes, ainsi que les mots »slnce«,
»vrv«, etc.
L'auteur insiste également sur les migrations de la région actuelle
de Timocka krajina (Confins de Timok) dans la Serbie de l'Est dont
la culture populaire a des analogies substantielles avec celle de Svinjica.
La tradition sur l'immigration de la Bulgarie se rapporte aux arrivées
des immigrants du bassin fluvial du Timok qui n'est habité, comme on
le sait, par les Bulgares, mais plutôt par une population dite valaque,
slavo-romane.
La couche autochtone, en tant que le mieux adaptée au milieu et
accoutumée aux moyens de production locaux, montre une puissance
d'assimilation des éléments romans. En nombre de familles qui portent
les noms de l'ancêtre commun slave apparaissent souvent les nom de
famille caractéristique du groupe ethnique valaque de la Serbie de l'Est.
Les habitants des villages serbes du reste du Défilé considèrent
ceux de Svinjica comme étant leurs inférieurs, arriérés, incultes, obstinés
et parresseux. Un traitement pareil des habitants de Svinjica par leurs
voisins est conditionné, selon toute probabilité, par leur ethnogenèse
composée d'éléments archaïques. Ce fait a constitué aussi un autre
phénomène important: Svinjica est, dans une grande mesure, une
agglomération endogame, tournée vers elle-même. De cette façon fut
créé un cercle où l'ethnogenèse complexe avait créé une facteur biolo
gique qui, à son tour, influe spécifiquement sur le statut social de cet
habitat. Le statut social exerce aussi, de son côté, une influence sur les
facteurs biologiques.
Le village compte aujourd'hui (en 1969) 1541 habitants et
375 maisons. Les habitants se servent du serbe comme de leur langue
maternelle, tandis que le roumain est la langue officielle.
Зборник радова САНУ, Нова cepuja кн, / — Етнографски институт кн>. 5
Institut ethnograptiique No. 5
Душан МАСЛОВАРИН
ПРИВРЕДА Y евтыщи
Кратке уводне напомене
Од свих ерпских села у румунском делу Бердапа, Свин>ица je
несумн>иво HajHHTepecaHTHHja за етнолошка и лингвистичка проуча-
ван>а. Y традиции и je3HKy становника овога села уочени су многи
пресловенски и словенски архаизмй, KojH представл>а]у знача]не по-
датке за проучаван>е ньиховог порекла и културе. Ово саопштеше
ограничено je само на приказиван>е традиционалне привреде. Посма-
трано у склопу осталих саопштен>а у OBoj микромонографщи, оно
пружа потпунщи увид у порекло овог становишта и н>егове културе.
Свинлца данас има неразвщену привреду. Ово je последица гео
графских и caoöpahajHHx фактора, као и посебних HCTopnjcKHX зби-
ван>а у прошлости. Лоцирана на öpAOBHToj периферии Трансилван-
ских Алла, изолована неразв^еним caoöpahajHHM комуникащцама од
привредних центара залеЬа, ни]е имала услове да развще 3Ha4ajHHje
привредне односе. Поред тога, налазепи се на Дунаву у граничном по-
jaey према TypcKoj, ово населе je било у саставу boj не границе, у ко-
joj je живот био регулисан посебним прописима, Kojn су имали тако-
Ье негативан одраа на привредни pa3Boj овога села. Становништво
je добрало на породицу 24 jyTapa оранице и ливада и 6 jyTapa паш-
н>ака, на KojnMa je заснивало CBojy сточарску, ратарску или виногра-
дарску производн>у'.
Овакав начин формиран>а поседа, уз забрану утуЬиваша земл>е
npoAajoM, условно je ман>е или више yjeAHa4eHy величину иман>а у
Bojnoj граници.' Osaj аграрии закон je спутавао привредни pa3Boj, jep
мештани на просторно ограниченом поседу, а у екстензивним услови-
1. Александар CTaHojAOBHh, Монография Банатске клисуре, Петроград,
1938, стр. 80.
2. Псцединци су CBoje поседе могли увепати крчен>ем шума. МеБутим,
овим путем се нису могли добита 3Ha4aj»Hje површине обрадивог зем-
л>ишта, jep су многе законоке мере спречавале масовно уништен>е шу
ма. До двадесетих година прошлога века, због немарног односа надле-
жних према спровоЬен»у уредбе о заштити шума (из 1787. године) ста
новништво je крчевином могло доЬ.и до нових, ман>их обрадивих повр-
шина. Од 1818. године, царевом интервенщцом онемогупено je свако
крчеьье шума. Том приликом било je нареЬено да се сви салаши и заб
рани, н»иве и градине у шумском комплексу Mopajy у року од десет
година пошумити, а шихови власници обештетити доделом других пар-
цела эемл>ишта. После укидан>а BojHe границе, шумоки комплекси су
постали државно, сеоско и приватно власништво, у коjима je сеча
била регулисана посебним уредбама.Из тих разлога крчевина ни у кас-
пи)нм периодима практично шце имала никаквог значаja у добран,у
новог обрадивог земл>ишта (Срепко Миликер, Istorija banatske vojnicke
granice 1764—1873, Панчево, 1926, стр. 97—104).
22 Душан МасловариЬ
ма привреЬиван>а и честим штетама насталим услед елементарних не

погода, нису могли развита производшу Koja би давала тржишне ви-
шкове. С друге стране, и тешке последние нзазване ратовима и честим
турским упадима током XVII и XVIII века, и ньихов економски одраз
на привреду, чиниле су живот овог становништва тешким и имовин-
ским несигурним, због чега се оно HHje залагало да усавршеном про
изводимом побол>ша CBoj привредни пoлoжaj.3 Y промен>еним политич-
ким условима, Kojn доводе до укидаиьа eojHe границе 1873. године, а
убрзо затим и до слободног располагала имовином 1885. године, про-
AajoM и куповином земл>ишта почин>е да се губи у]едначеност иман>а,
што доводи до богаЬела jeAHor дела становника.4 МеЬутим, ово обо-
гапено становништво HHje се дуго задржавало у Свишици. Y немо-
гупности да успешнее пласира CBoj капитал, продавало je cBojy имо-
вину и исел>авало се углавном у Молдаву, где се бавило трговином.5
Због тога у Свин>ици, као и у осталим селима Банатске Клисуре, пре-
ма подацима Александра CTaHoj ловила,6 HHje било много мештана са
пооедом од 50 до 80 jyrapa. Две трепияе становника je имало поседе
од 4 до 5,а jeAHa трепина 4 и ман>е jyrapa земл>е. Овако уситььена има-
н>а, са обрадивим површинама исцрпеним дугом екстензивном обра-
дом,' данас нису у стан>у да произведу 3Ha4ajim.je приносе, због чега
ово село HHje обухвапено колективизацирм иманьа и средстава за
производн>у.
CnopeAHHje занимайте становништва било je ратарство и рибо-
лов. Радом у оближн>ем руднику угл>а бавило се становништво Koje
HHje имало обрадивог земл>ишта, или je овим радом допуньавало не-
AOBOAiHe приходе Koje je имало од полюпривредне делатности. Из
истих разлога, као допунским привреЬеван.ем, многи становници Сви-
н>ице бавили су се и риболовом."
Важнща занимала становништва била су сточарство, земл>орад-
н»а и виноградарство.
Сточарство
Y оквирима сточарског привреЬиван>а свшьарство, гове-

дарство и коварство HHje било pasBHjcHO.9 Кон>арство je у току
XIX века у потпуности изгубило сваки 3Ha4aj.'° Коке saMeayjy говеда
Koja се искл>учиво корнете у ратарству. Н>их има по jeAa« пар готово
свако домагшнетво. Крава HMajy ман>е. JeAHa крава долази у просеку
на сваку трепу породицу. Свишарство такоЬе има локални, домаЬи
3Ha4aj, jep због неповол^них веза са ширим тржиштем у залеЬини се-
3. A. CTaHojAOBHh, н. д., стр. 81., С. Милекер, н. д., стр. 90.

4. A. CraHojAOBHh н. д., стр. 38.
6. В н. д., стр. 38.
7. С. Милекер, н. д., стр. 91 —93.
8. A. daHojAOBHh, н. д., стр. 113—114.
9. A. CTaHojAOBHli, н. д., стр. 39—40, С. Милекер, н. д., стр. 104—108.
10. A. CTaHojAOBHh, н. д., стр. 39, С. Милекер н. д., стр. 107.
23
ла, не могу да их nAacnpajy на тржиште." Y оквиру сточарског при-

вреБиван>а овчарство je било Haj3Ha4ajHHja и Hajpa3BHjeHHja прив-
редна грана.12.
Према систематизации бачщског сточареиьа, Kojy je дала Пер-
сида ТомиЬ.,13 заснивазуЬи je на начину како je организована исхрана
стоке, овчарство у Свин>ици припада алпском типу, а према организа
цией 6a4Hje и коришпен>у млека припада npBoj вар^анти овог типа
сточарства.
Овакав тип сточарства je, према резултатима истраживан>а по-
менутог аутора, распростран>ен у ceßepoHCT04HOj и jyroHCT04Hoj Ср-
би.1И и у Македонии.14 Y овим областима се под именом „бачща" под-
разумева удруживан>е домапинстава са овцама у цил>у 3ajeAHH4Kor
чувала и прераЬиван>а млека преко лета. Y Свшьици je израз „бач-
nja" непознат. Ово удруживан>е се назива „лекница". ÛBaj термин,
колико je нама познато, HHje раширен у нашим KpajeBHMa, нити je
забележен у нашим познат^им речницима. „Лекницу" ca4HH>aBajy
више домапинстава Koja HMajy довольно стоке да могу сачинити jeAaH
„састав" од неколико стотина оваца. Стока je поверавана на чуваше
плапеним чобанима, Kojn ce Ha3HBajy „Ьурик". И oeaj израз, колико
je нама познато, HHje раширен у нашим KpajeBHMa, нити je забележен
у речницима." Зависно од величине стада узима се 2 до 3 чобана,
Kojn су цело време са стоком у планини. Y неким KpajeBHMa Cp6nje
и код Крашована бачком управл>а jeAaH од чобана Kojn се различито
назива: код Крашована „ватав"," код Влаха у селу Злоту „Keja",17
11. А. СтажуловиЬ, н. д., стр. 40.

12. A. GraHojAOBHh, н. д., стр. 39, А. Милекер, н. д., стр. 107.
13. Бачи]ан>е у Карпатско} области Срби]е, ]ужво од Дунава, са освртом
на 6a4HjaH>e уопште. Гласник етнографског музеja у Београду, кн.. 30,
Београд, 1968, стр. 24—25.
14. П. ТомиЬ, н. д., стр. 25.
15. Великом предусретл>ивошпу др Миливоёа ПавловиЬа, професора уни-
верзитета, добили смо етимолошка тумачека ова два израза, на чему
му овом приликом HajcpAa4HHje захвал.у^емо. Реч „лекница" je настала
иэменом сугласничке групе „тн'у" „кн", AajyhH облик „летница" — у
значен>у пастирски стан, место где се преко лета изгоне стада на испа
шу (упоредити са „катун").
Индищце YKa3yjy на могуЬност да je реч немачког порекла (од „Lette"
— пуста земл>а), Kojy су донели Саси рудари. На падинама Скопске
Црне Горе, уз само брдо , Летник", налази се село „Летница" са старим
рудиштем Koje je било у вези са 1ан>евом.
Семантичка вредност у значен>у речи „Ьурик", ynyhyje на функщцу
чувара стада kojh нема сопственички статус. Таква условл>еност омогу-
Ьава opHjeHTauHjy према латинско бази „dies" — дан, придев diurnus.
Етимолошка база „diur-n" одговара грчком „dia-con-(os)" — Ьакон;
Tj. „dla" Aaje „Ьа", управо „ди>д}>Ь". TaKBoj бази „dlur-n" одгова
ра „Ьур", а са наставком ,,ик" (kojh уноси эначен>е вршиоца радн>е и
мисао) Aaje облик „Ьурик" са значен>ем „дневничар", „на^амни слуга",
„пастир", „HajaMHinc". Реч je преко влашког, односно румунског AHja-
лекатског облика могла уЬи у српски ди^алекат.
16. JoeaH Живо1ИновиЙ, Крашовани, Летопис Матице Српске, год. ЬХХХШ,
Нови Сад, 1907, стр. 52.
17. П. ТомиЬ, н. д., стр. 16.
24 Душан Масловарип
у Лужници и Нишави „hea",18 а у српском селу Л>убкова (Румушца)

„бач".19 Y Свшьици, као и код банатских Хера, управу над бачщом
HMajy власници стоке Kojn се наизменично CMeibyjy на бачщи. Код
Хера се он назива „газда",20 а у Свин>ици „стопанин". „Стопанин" je
(по Академщином речнику) реч албанског порекла и значи надзор-
ник пастира. Има je и у старословенском ]езику у значешу господин,
као и код Бугара где поред господин означава и мужа. Нама je не-
познато да се у Србщи овако назива^у власници стоке. МеБутим, код
Хрвата се поред назива „планинка", „Maja", и „станарица", употреб-
л>ава и назив „стопамица" или „стопан>ица" за жену Koja иде са чо-
банима на бачщу, да уз помоЬ некога од кьих npepabyje млеко.21
Редослед и дужина боравка „стопанина" на бачщи OApebyje се,
као и у нашим KpajeBHMa — према 6pojy стоке. Hajдyжe бораве они
Kojn HMajy HajBHme оваца. „С млз" je дан кад се сакупл>а стока. Oßaj
дан се овако назива и у Македонии.22 Y осталим KpajeBHMa Cpönje
назива се „премлаз",23 код Влаха „масура"24, а код Крашована „смер-
л>ан>е".25 Тога дана сваки домапин музе cßoje овце, a добрело млеко
мери дрвеном кашиком Kojy Ha3HBajy „ho6", исто као и у Неготин-
OKoj KpajHHH.26 Власи ову кашику Ha3HBajy „uioj",27 а Срби у осталим
нашим KpajeBHMa „ока" или „полока" (зависно од величине запре-
мине).2* Млеко мере и помопу „работа" — „раваша". Млеко се сипа
у „стружшак" или „гал>ату" па се у н>у замочи рабош. Према дубини
млека у „стружшаку", или према зарезима на работу OApebyje се
количина млека Koja припада jeAHOM домаЬинству. Овако се ради у
многим нашим KpajeBHMa у CpönjH.29
Сваки „стопанин" подиже бачщу на свом иман>у. Ово ради да
би стоком наЬубрио cBoje обрадиве површине. На бачщи се подиже
„комарник", у коме ce npepabyje и чува млеко, „кошара", у Kojoj
бораве овце и jeAHO примитивно станиште (зависно од могупности),
у коме бораве стопанин и Ьурици. Овако се исто радило и у HCT04Hoj
Србщи. Раниje je 6a4Hja била ограЬена торином. Данас се не зна кад
je 6a4Hja престала да ce orpabyje. На торини су била врата Koja на-
3HBajy „струга", исто као и у осталим нашим KpajeBHMa. На „струги"
je Ьурик музао овце. Данас стругом Ha3HBajy оно место где музу овце
и поред тога што торина ниje ограЬена.
18. Владимир НиколиЬ, Из Лужнице и Нишаве, Српски Етнографски Збор-
ник кн.. XVI, Београд, 1910, стр. 16.
19. према сопственим истраживан.нма.
20. PajKO НиколиЬ, Рад око стоке код Банатских Хера, рад у саставу мо
нографп1с: Банатске Хере, BojBobancKH My3ej — Посебна издан>а, Нови
Сад, 1958, стр. 104.
21. Milovan Gavazzi, Pregled etnografije Hrvata I, Загреб 1940, стр. 64
22. По усменом саопштеньу П. ТомиЬ.
23. П. Томип, н. д., стр. 13.
24. Исто, стр. 14.
25. В. Живановипа, н. д., стр. 55—56.
26. Према усменом саопштен>у П. Томип.
27. П. Томип, н. д., стр. 15.
28. Исто стр. 15; за порекло речи види напомену под 4 на Hcroj страни.
29. П. Томип, н. д., стр. 15.
Привреда у Свшьици 25
Стопанин сири млеко и од сира прави „гомол>е". „Гомол>а", „го-

мол»" по Речнику JA3Y значи глава, главица, груда сира. Oßaj израз
je код нас очуван на отоку Брачу. По OcTojnhy то je прасловенска
реч, позната и другим словенским je3HUHMa: код Руса „гомола", код
Чеха „хомоле" и код Пол>ака „гомолка".30
Овако TepHTopnjaAHO распростран>ен>е ове речи, повезано
са археолошким локалитетима: „Омол>ица" (село у близини
Панчева) и „Гомолава" (Kpaj села Хртковци у Срему),31 као и
са називом „Хомол>е" за етничку и предеону целину у HCT04Hoj
Србщи, уклапа се у путанее jeAHe сигурно утврЬене мигранте из
jy>KHe Pycnje у наше Kpajeee (среднее Подунавле и североисточ-
на Србщ'а) извршене у раном бронзаном добу.
Народи — учеоници те мигранте припада^у типу срубно-
андроновске културе, 4Hjy привреду oAAHKyje претежно сточар-
ска eKOHOMHja, у оквиру Koje землюрадн>а има споредан, лока-
лан 3Ha4aj.
Y Apyroj фази ове мигращ^е, KpajeM бронзаног доба, при-
падници ове културе почшьу да се селе на jyr, следепи узор
CBojnx претходника Axajaua, па ce у Tpwoj nojaBA>yjy као Дор-
ци.32 Они, по reHeaAoiuKoj шеми археолога Андроникоса (Солун),
произилазе из jeAHe етничку групе Koja се назива „XoMOAe".*3
Гомол>е се ставл>а на лишпе и чува у комарнику. Кад „стопанин"
заврши CBoj ред, он „гомол>е" слаже у чабрице и носи купи, где се
сир соли. Масло нису вадили. Из сурутке, Kojy HasHBajy „сироватка",
као у Лужници и Нишави," кувальем oABajajy „зварницу", („урду" —
посан сир). Некувано млако cTasA>ajy у ступу — „л'бн>у" и лупан>ем
праве бутер.
30. Цитирано према Rjeëniku Jugoslovenske akademlje znanostl i umjetnosti,

под „gomolja".
31. Село Омол>ица je, по народном казиван>у, добила име по гомилама
(хумкама) земл>е у селу и око н>ега. Археолошки материал припада
бронзаном добу. Културни носиоци Сармати. Континуитет насел>а се
одржао до Римл>ана.
Локалитет „Гомолава" je, такоЬе понародном казиван.у, добио име по
хумкама од земл^е. Археолошки материал обухвата предмете од нео
лита до латена. Културни носиоци Панони и Бреуци. Континуитет
насел>а од неолита до Рима, а затим са прекидима до Турака.
32. О овим мифaциjaмa видети orauHpHHje у AOKTopcKoj дисерташци др
Всдислава ТрбуховиЬа, научног сарадника Археолошког института у
Београду, Проблем порекла и датован>а бронзаног доба у Срби)и, у
посебном издан>у Археолошког института кн.. 6, Београд, 1968, стр.
124—136.
33. Ове податке изнео je Андроникос на Конгресу археолога у Прагу 1965.
године, у свом саопштен>у у коме je раэматрао проблем Дораца у
TpHKOj.
Ca свим наведении археолошким подацима упознао ме je и л>убазно ми
их ставио на располаган>е др Всуислав Трбуховип, научни сарадник
Археолошког института у Београду, на чему му овом приликом HajHc-
KpeHHje 3axeaA>yjeM.
34. Владимир Николип, н. д., стр. 16.
Ea4Hje после другог светског рата почин>у да се губе, jep дома-

пинства Hewajy толико оваца да могу да наставе са оваквим сточа-
рен>ем. Данас се сматра за бол>е CTojehe свако оно домаЬинство Koje
има око 10 оваца. Просечно домапинство noceAyje 4 до 6 оваца. Пре
рата овако домагшнство je поседовало од 80 до 100 оваца, а било je
nojeAHHaua KojH су их имали и преко 200."
Установа бачтцског сточарен>а je несумн>иво врло стара и као
облик привреЬиван>а jaBA>a се давно пре долаока Словена на Балкан.
На ово yKa3yjy многи подаци изнети у овом саопштен>у, као и чин>е-
нице Koje je изнела Персила Томип у поменуто) систематизации ба-
4HjcKor сточарен>а. То noTBpbyje и очувана терминологс^а у Свишици,
Koja не припада словенским ]езицима. Постсцан>е ове терминолопце
напоредо са називима ко)к су распространены у ceBepoHCT04Hoj и
HCT04Hoj Срби]и (Неготинска KpajHHa, Лужница и Нишава), као и
присутност термина KojH су, по нашем мишл>ен>у, непознати у овим
деловима Cpönje, а познати у осталим нашим KpajeBHMa, yKa3yjy на
cAojeBHTO насел>аванэе ове области етнички различитим становниш-
твом, Koje je имало yjeAHa4eHy технолошку традицщу 6a4HjcKor сто-
чарегьа, али различиту терминолог^у.
Землюрадка
Ратарску традицщу у Свин>ици карактерише екстензивна тех

нолога, Koja je после укидан>а BojHe границе незнатно унапреЬена.
Овакво обелея^е ова привредна грана има и данас.
Сл. бр. 1. Поглед на ]едан део села и н>иве Kpaj обале Дунава.
35. A. CraHojAOBnh, н. д., стр. 113.

Привреда у Свик>ици 27
По обиму занимала ратарство je на првом месту, али je н>егова

производила по економском 3Hanajy привреЬиван>а била упадливо иза
виноградарства и овчарства. Y данашндш условима привреЬиван>а
н>ен економски пoлoжaj je нешто побол>шан, углавном због опадан>а
или стагниран>а ове две привредне гране.
Овакво стан>е рата1рства, поред напред изнетих исторщских чи-
нилаца, условило je и измештан>е села у прошлости, као и неповол»на
географска конфигурацща земл>ишта и н>егова педолошка структура.
Због честих турских упада, насел>е je у прошлости било подиг-
нуто у планини, где се становништво више орщентисало на овчар-
ство и виноградарство. Премештан>ем села на данашн>у локашчу, ост-
варени су нешто поволэшци услови за ратарство, jep je становништво
у узаном приобалном nojacy Аунава, у близини насел>а, добило песко-
вито и мул>евито земллнпте веома погодно за обделаван>е. МеЬутим,
потапан>ем села и н>еговим поновним премештан.ем на paHHjy лока-
UHjy, становници губе ове обрадиве површине, што he се веома нега
тивно одразити на ратарску производи^.
Аанас све обрадиве површине ору гвозденим плуговима фабрич
ке производил, или дрвено-металним плуговима, Koje су по фабрич-
ким узорима правили сеоски ковачи. Ови плугови су по облику исти
као и дрвено-метални плугови ко'уи се под општим називом „кусачи"
ynoTpeÖAjaeajy у ueAoj HCT04Hoj Србщи. Ао к-paja XIX века за оран»е
су употребл>авани дрвени плугови, у Koje je упрезано више пари во-
лова. Данас ретко ко од старих л>уди памти ове плугове, иьихов облик
и делове, па су и наши подаци о н>има прилично оскудни. Ни Миле-
кер не Aaje oniunpHHje податке, сем напомене да су плугови „тешки
и махом дрвени".'6 Према казивальу nojeAHHaqa, oBaj плут се састо-
jao од правог дрвеног гредел>а, две ручице — Koje су називане „рози",
„трупице", ,даске", „чртала" и „раовника". Облик плуга, а делимично
терминолопца, ynyhyje на претпоставку да je oeaj плуг био сличай
тешким плуговима, Kojn су употребл>авали у HeroTHHCKoj KpajHHH и
Банату током XIX века.37 Из систематизаци^е дрвених плутова употре-
бл>аваних у MabapcKoj, Kojy je дао Ласло Ковач, види се да je пре
овога плуга у Свиньици, као и у осталим деловима Банатске Клисуре,
употребл>аван друга тип — тип тространог плуга са коленастим гре-
36. В. н.д., стр. 91. Ако je ова напомена тачна (да су плугови били тешки)
— она je у супротноста са н>иховом функционалном применом, jep су
такви плугови неподесни за рад на брдовитом земл.ишту. Код нас, а
вероватно и у другим земл>ама, у периоду екстензивног ратарства, те-
жину плуга je условл>авала понфигурациза земл>ишта. На равничар-
ским теренима, ради бол.е обраде, употребл>авани су тешки плугови,
а што je земл>иште било брдовипце користили су се лакши плугови.
На теренима на Kojmia je рад плугом био немогуп, употребл>авана су
рала, или се то земл>иште прекопавало мотикама, Y условима географ-
ске кoнфигypaциje не само села Свиншце, веЬ и веЬег дела територще
влашкоилирске регименте, сматрамо да je употреба тешких дрвених
плугова била технички немогупа, а економски неисплатива.
37. Према сопственим истраживашшя. М. Милошев, ОруЬа и начини рада
Y землюраднл (у монографии Банатске Хере) стр. 70.
28 Душан Масловарип
делюм.3* Колико je нама познато, код нас су тространи плугови са ко-

ленастим или кривим гредел>ом HajpacnpocTpaibeHHjH били по сред-
H>oj и северно] Босни,39 и западно] Cp6njH (JaAap).40. Може се претпс-
ставити да су OBaj тип плуга у Kpajeee преко Саве и Дунава донели
досел>еници из поменутих наших Kpajeea. Употребу овог дрвеног плу
га, као и рала, савремена народна традищца не памти.
тачан>е обрадивих површина вршено je на различите начине. Да-
нас н>иве Ьубре CTajcKHM rHojHBOM у оноликим количинама колико га
HMajy. Ко нема довольно Ьубрива, меша CTajcKo rHojHBo са остацима
сточне хране, Koje Ha3HBajy „торине" и износе на н>иве. Израз „тори-
не" у оном значен>у Kojn je познат у Србщи, у Свин>ици je давно за-
боравл>ен, jep народна казиван>а магловито помин>у правл>ен>е ограда
од дрвета на бачщама KojHMa je ограЬивана стока ради Ьубреша по-
jeAHHHX парцела. Y периоду разв^еног бачи|юког сточарен>а до дру-
гог светског рата, обрадиве површине су Ьубрене на Taj начин што
се растурала сточна храна на nojeAMHHM деловима н>ива и ту држала
стока извесно време. Овакав начин Ьубрен>а био je познат и у Не-
roTHHCKoj KpajHHH.41
тачан>е обрадивих површина обавл>ано je и rajeH>eM усева у пло-
дореду. Данас у Свинлщи примен>у)у трополни систем плодореда, у
коме се наизменично сменэду кукуруз, пшеница и je/ma врста тро-
годе детелине, Kojy назива]у „Tpotpoj". Овакав систем тропол>ног пло
дореда устал>ен je данас у многим земл>ама, а много се применив и
код нас. До другог светског рата примен>ивао се двопол>ни плодоред,
у коме су се смешивали кукуруз и пшеница у дужем временском пе
риоду. Кад н>ива почне да Aaje слабли принос, оставл>ала се под
„целину" (дедину) на 6 до 10 година. Израз „целина" за н»иве Koje
ce oAMapajy код нас je познат у Хрватско]42 (,дцелина"); за остале на
ше Kpajeee немамо података. Уз тропол>ан и двопол>ан плодоред при
мешивали су и угар (jeceH>e ораиье — припрема за пролетн»у сетву).
Угаран>е н>ива je релативно Hosnja технолопца. Према изворним по-
дацима Koje наводи Милекер, угар се до 1818. године mije примен>и-
вао у цело] влашкоилирско] регименти, Kojoj je припадала и Сви-
н>ица.43
Све обрадиве површине ору на два начина: jeAHe године са стра
не, а друге на полак. Код оран>а са стране оран>е започишу са Kpaja,
а код оран>а на полак из средине н>иве. TexHOAoraja оран>а je иста
као и у Србщи. Велике н>иве, а н>их у овом селу нема много, деле
се на ман>е парцеле Koje такоЬе Ha3HBajy „полак". Оне се исто као
и мале jeAHe године ору са Kpaja, а друге из средине. Да би се из-
38. Lázló Kovács, a Nepraizi Muzeum Maguaг ekéi Budimpeáta 1937, str. 26-28
i karta na 42 strani.
39. Branimir Bratinic. Orace sprave u Hrvata, Zagreb 1940, I, str. 72.
40. Д. Масловарип, Землюрадка у 1адру, Гласник Етнографског My3eja у
Београду, кн.. XXVII, Беопрад, 1964, стр. 87.
41. Према сопственим истраживан>има.
42. Milovan Gavazzi, Pregled etnografije Hrvata, Zagreb, 1940, I, str. 72.
(„cjelina").
43. В. на., стр.91.
Привреда у Свшьици 29
бегле uiffeTe приликом орала на суседним ньивама, оставлю се на кра-

jeBHMa непоорани део кьиве Kojn се назива „обрати" или „обратина".
„Обрати" су приликом ораша оставл>ани у свим KpajeBHMa источне
Cpônje, у KojHMa се и различито назива]у. Од свих тих назива HajcAira-
hhJh овим терминима je „обртань", koj'h се употребл>ава у Брапевцу
и Брестовцу — селима Неготинске KpajHHe.44)
PaHHje су н>иве на падинама брда, Koje нису могле да се ору плу
гом, припремане за сетву свих усева копан>ем мотикама. За копан.е се
употребл>авала масивна мотика, Koja ce cacTojn из ових делова: „му-
KHja" (ушица), „реп од муюце" (врат), „подина" (лист или тело мо-
тике) и „крила" (рамена листа). Од свих ових назива у североисточ-
Hoj CpönjH je познат само термин „мукща", Kojn je раширен код
Влаха. Према систематизацией мотика правл>ених у Чехословачком
ковачком центру Медзову, a Kojy je извршио Михал Маркуш, ово je
мотика „вршачког типа", Kojy су у Банатску клисуру донели Цигани
чергари.45 После првог светеког рата овад тип мотике почео je и фаб
рички да се производи у Топлецу (месту око 12 км удал>еном од
Оршаве).
Пооране ньиве се дрл>а!ьем npnnpeMajy за сетву. Аанас само рет-
ки nojeAHHUH за oeaj посао употребл>ава]у дрл^ачу са металним или
дрвеним клиновима (.губима"). Остали употребл>ава}у брану, Koja je
по облику иста као и у HCT04Hoj Србщи. Бране ce употребл>ава]у од
иочетка овога века. Pannje су за обавл>ан>е овога посла сечене гране
од трн>а и н>има влачене само оне н>иве на KojHMa he ce cejara пше
ница. За сетву кукуруза ce paHHje HHje употреблавала брана, углав-
ном због уштеде у времену.
Од усева су «ajBimie cejaAH кукуруз, затим пшеницу, „р'ж"
(раж), je4aM и „овес" (овас). Ао Kpaja XIX века cejaH je й просо.
Традищца rajeiba озимих усева je релативно млада,46 због чега се до-
наших дана овде одржала jaKa традищца rajeaa japnx усева, што
HHje CAy4aj у североисточно^ Срби]и, и поред велике подударности у
paTapcKoj TexHOAoiuKoj традиции.
Н>иву на Kojoj je посаЬен кукуруз Ha3HBajy „угар". С обзиром да
угар mije био познат н>ихово]' paTapcKoj традицией,47 може се претпо-
ставити да je oeaj наэив за н»иве под кукурузой одомаМен под утица-
jHMa Koj« су долазили из Неготинске KpajHHe и других Kpajeea исто
чне Cpönje, где се н»иве под кукурузой овако наэивазу.
Кукуруз данас саде noMohy плуга „под бразду". До првог свет
еког рата садили су га под мотику „на оцаке". За друге начине cafee-
н,а кукуруза данас не 3Hajy. И терминолопца и технолошки поступак
у овим пословима су потпуно исти, као и у HeroTHHCKoj rcpajmra.
45. Michal Markuä, Motiky z Medzeva, Slovenskv Národopis, Bratislava, 1967.
str. 401 i si. na str. 400 pod br. 32.
46. Према подацима Koje наводи С. Милекер, озими усеви се у цело] влаш-
KOHAHpcKoj регименти почшьу да cejy од око 1808. године и то на
велико залаган>е барона Дуке, тадашн>ег управител>а земле (в. н. д.,
стр. 91.)
47. С. Милекер, н. д., стр. 91.
JO Душан МасловарнЬ
Кукуруз се окопава два пута: прво се окопаван>е назива копан>е( а

друго „Harpahaibe" (нагртан,е). Приликом бербе сваки радник узима
CBoj ред — ,дюстату", Kojn држи код не обере кукуруз. Oßaj термин
je настао од словенске речи „по-стад", KojoM je у нашим средшеве-
ковиим изворима означавгн ред у ратарским или виноградарским
пословима.4' Карактеристично je да ce OBaj израз у облику „постата"
очувао у влашким селима: Прахову, PaAyjeBuy и Уровици у Неготин-
CKoj KpajHHH, Koja су имала очувану стару ратарску TpaAHiwjy. Поред
Неготинске KpajHHe, oeaj термин у овом облику налазимо у многим
влашким селима у околини Петвровца на Млави. Голутща, Нереснице,
Жагубице, у Сврлзигу и Бору, што сугерира претпоставку да je некад
у AaAeKoj прошлости читава територща данашпье Cp6nje, а вероватно
и многи KpajeBH ван н>ених граница, имала у}едначену ратарску тради-
ци]у jep ce OBaj израз у облицима „постад", „постат", „постог", „посток"
„поста" или „постаддца" налази распространен на toj територщи. Да
термин у источну Cpônjy нису донеле друге етничке групе, сведочи
чин>еница што се у српским селима данас ynoTpe6A>aßajy друти изра-
зи, као на пример: „препелица", „yja", „узница", ,.чези)а" итд.49 Прекид
у континуитету назива «асталих од речи ,дю<тад" и nojaaa нових тер
мина копима су они потиенути, резултат су посебних околности кроз
Koje je током истори]ских збиваша пролазило ратарство у копима je
оно, као привредна грана, имало и различит 3Ha4aj.
Н>ива на Kojoj je nocejaHO или пожн>евено жита назива се „обл>а-
та". Тако je зову све док je не поору за сетву кукуруза. Порекло и
распростран>ен>е овог израза не можемо да у овом тренутку o6jac-
нимо. Жито cejv мушкарци и жене öauajyfrH га раширених npcrajy
с десна у лево. На исти начин стрмни усеви су cejaHH у брдским и
планинским деловима Неготинске KpajHHe.50
Жетва се обавл>а српом, Kojn се по облику разликовао од српо-
ва употребл>аваних у HCT04Hoj Србщи. Српови Koje ynoTpe6A>aBajy у
Сви№ици HMajy велики отвор и HeMajy назубл>ени рез. Ови српови су
вероватно употребл>авани под yrHuajHMa Kojn су долазили из Баната,
jep су српови Kojn су употребл>авани преко пута Свиньице у селима
око Дон>ег Милановца очували до наших дана облик старих српова,
какав су имали и за време Римл>ана.51
Жетварске послове o6aBA.ajy по OApebeHoj подели рада, коja je
иста као и у Срби]и: жене и AeeojKe само жан.у. док сакупл>ан>е жи-
48. В. RjeCnik Jugoslovenske akademlje znancsti i umjetnosti под „postad"'

и тамо изнету eTHMOAorajy ове речи.
50. Исто.
51. VnopebyjyhH ртмске српове откопане у Прахову и Гамзиграду са от-
купл>енн.м срповима у селима дуж Вердала, у HeroTHHCKoj KpajHHH,
Хомол.у, Ресави и другим областима источне Cpönje, залазили смо ве-
лику сличност измеЬу старих српова откопаних у овим локалитетима,
са овим откупл>еним. Овакав облик ова полюпривредна справа je очу-
вала до Kpaja XIX века, а у неким селима и до наших дана.
31
та, везиван>е и слагайте снопова раде мушкарци. МеЬутим, у последн>е

време све ратарске послове npey3HMajy жене, jep се мушка радна сна-
га све више запошл>ава у рударству. Bpoj жетварки je у зависности
од величине н>иве, a 6poj сакупл>ача од величине сламе. Ако je слама
веЬа, веЬи je и 6poj сакупл>ача и обрнуто. Данас када жан>у, залазе
сви 3ajeAHO у н>иву. Нико нема ceoje одреЬено место, нити ред Kojer
he се држати. Обухвата ce jeAaH део н>иве, icoj« се назива „бразда",
и тако жан>е док се не эаврши. Према ггричашу старих л>уди некада
се радило другачще. Сваки жеталац je имао cBoj ред — „постату",
KojH je држао док га не заврши. Не зна се када се овако престало да
ради и због чега. Овако се исто ради и у цело] неточно} Србщи, за
разлику од западне, где сваки жетвар има CBoj ред — „постат".
Пожн>евено жито слажу у „кретине" и „стогове", на исти начин
као и у Hcro4Hoj Србщи.
Косом веома ретко косе житарице. Користе je углавном за коше
ве овса. Нерадо je ynoTpe6A>aBajy, jep много растура („троши") зрна.
Приликом кошен>а захват косом je такав да откоп пада на ледину.
Данас Bpuiaj o5aBA>ajy вршалицама. Пре н.их су употребл>авали
„гепларе", Koje су покретали кон»и. До двадесетих година овога века
Bpniaj се обавл>ао на гумну, Koje Ha3HBajy „вра".52 Oeaj израз за гумно
4yje се и код Влаха у HCT04Hoj Србщи, мада pefee. jep je код н>их чеш-
гш термин „apHje". Y ерпским селима око Кн>ажевца овако се назива
жито на томили после Bpuiaj а, или гомила махунастих плодова после
млапен>а.и Y AecKoea4Koj Морави овако Ha3HBajy jeAHo налагайте сно
пова на гумну.54
Гумна су неки правили на CBojuM иман>има Kpaj села или на
салашима. Други су правили 3ajeAHH4Ka гумна на ceocKoj утрини или
на дpжaвнoj земл>и. На овим гумнима Bpuiaj je обавл>ан по унапред
направл>еном редоследу. Ако nojeAHHau HHje могао да обави Bpuiaj
кад му доЬе ред, он га je уступао комши^и или при]ател>у, MeH>ajyftH
га за ньихов редослед.
Гумна су правл>ена на исти начин као и у Cpönjn. Y средний je
дрвени jaK колац, Kojn Ha3HBajy „стежар" „стежер" или „urrojMn".
Прва два назива су очигледно изведена од нашег назива „стожер",
док за порекло треНег немамо података. Да зрно не би ишло у штету,
око гумна je правл>ен венац од траве или плеве. Жито се на гумно
налагало водоравно положено у крут, HajMaibe три реда, око стожера
са KAacjeM, кога naaHBajy „спик", окренутим према стожеру. Правл.е-
н,е венца око гумна и водоравно налаганье снопова распространено
je у многим нашим брдским и планинским KpajeBHMa, како би се
спречило да эрно („бобка") приликом Bpuiaja не оде у штету.
52. Реч „вр", „вра" по Вуку ознарава врх.

53. Према усменом каэиваку Л>убомира Рел>ипа, директора Народног
My3eja у Панчеву.
54. Драгутин М. БорЬевиЬ, Живот и обича.|и пародии у Лесковачко! Мо
рави, Српски етнографски зборник CAHY, кн>. LXX, II оделэе1ье, Бео-
град, 1958, стр. 19.
Bpiuaj ce paroije обавл>ао кон>има, а после воловима. Кон>и су

ужетом — „штрикел>" или штрикел" везивани за стожер и током вр-
uiaja нису мешали места у раду, што нще био CAynaj у нашим кра-
jeBHMa.
Bejafte су обавл>али тако пто су жито и плеву сипали у котари-
цу и полако на ветру просипали, како би ветар одувао плеву. Рашце
су Bejahe жита обавл>ати дрвеним лопатама, као што се то радило
у свим нашим KpajeBHMa.
Ратарство као привредна грана у будугшости нема никакву пер
спективу у Свин>ици, jep he изградшом бране и стваран>ем вештачког
je3epa у Бердапу HajnAOAHHja земл>а бити поплавл>ена. С обзиром да
се нова Свшьица гради у HenocpeAHoj близи старе, тешко je претпо-
ставити да he мештани доЬи у посед квалитетне земл>е, на Kojoj би
могли економски успешно да наставе са овим привреЬиван>ем.
IIocMaTpajyhH технологацу ратарске традицще и н.ену термино-
Aorajy у Свинлци и ynopebyjyhH je са cwroBopajyhoM традищцом у
осталим нашим Kpajeenvia, а на основу података са Koj»Ma распола-
жемо, можемо да претпоставимо да се ратарска технологеца Hajetiuie
развщала под ymuajHMa Kojn су долазили из Неготинске KpajHHe и
источне CpÔHje, а нешто слаби]'и утнцщи долазили су и из Баната.
Виноградарство
На основу доби]ених веома оскудних података, тешко je

у овом саопштетьу нешто oApebeHHje рейи о pa3Bojy ове по-
Лтапривредне гране. Подаци везани за TexHOAorajy производите доз-
BOA,aBajy увид у н.ен pa3Boj од Kpaja XIX века до наших дана. Ти
подаци noKa3yjy да je разво]' виноградарства у овом селу прошао
кроз два периода: први период обухвата раздобл>е у коме je rajeHa
стара AOMaha лоза и он Tpaje до око 1895. године, када су филоксера
и прорноспора уништили све винограде са овом лозом. Други период
почин.е обновом виноградарства на xnôpHAHoj подлози. Ова] период
je по интенэитету обнове прошао кроз три фазе: у npßoj, Koja Tpaje
OA око 1900. године до 1918, виноградарство се споро обнавл>а; у
Apyroj, од 1918. године до другог светског рата, оно се интензивно
pa3BHja, а у Tpehoj од рата до данас, оно стагнира.
По економском 3Ha4ajy ово je била залажена привредна грана
до Kpaja XIX века. Y народу се и данас прича како je аустрщски
цар 1осиф П радо пио „чрвено свшьичко вино!" Y XIX веку аихово
вино се много продавало у Будимпешти и другим ве!шм маЬарским
градовима. Y том периоду je преко Земуна извожено и у Србщу.55
Данашн>а производньа вина noAMnpyje само домаЬе потребе.
Технолога производн.е yKaayje да се виноградарство у Свин>и-
ци током XIX века разв^ало под yTHuajHMa из Беле Цркве, у Kojoj
су немачки досел>еници, колонизоваии током XVIII века, били главни
55. С. Милекер, н. д., стр. 91.

Привреда у Свин>ици 33
носиоци ове привредне гране за цео Банат.5* Од н>их су и мештани

Свин»ице у посредном или непосредном додиру стицали нова знаша и
искуства Koja су примеривали на сверим виноградима.
Сл. бр. 2. Остаци камених пивница на брду више села.

Y овом саопштенуу непемо износити технологу виноградарског
рада, jep оматрамо да Hnje од 3Ha4aja. Старта традиция je само
фрагментарно очувана и он нема подударности са старом виноградар
ском традициям Неготинске кра}ине. Нова технологща je неинтере-
сантна jep je настала под научним и школским yTHuajHMa с Kpaja
XIX и почетном XX века. МеЬутим, очувана терминологща yKasyje
да je ово становништво имало joui старту виноградарску традиц^у
— кредаевековну ерпску, 4Hja je технолотща данас заборавл>ена, али
4HjH су називи и данас остали у употреби. Ово су веома архаични из-
рази, а у Cpönjn се данас врло ретко употребл>ава. Тако се место
израза „сади виноград!" 4yje: „насади виноград!" Y повел>и цара Ла-
зара манастиру Раваници на jeAHOM месту cTojH „Виноград наса-
дих".57 Арагиша Лапчевип у jeAHOM свом раду, говорепи о подизан>у
винограда Kpaje.M XIV века, наводи израз „Виногради насаждениа"
али не цитира извор.58 Кад говоре о црвеном вину, Свигаичани кажу
56. Исти, стр. 91. PajKo НиколиН, Привредне прилике — монографща Ба-
натске Хере, стр. 60.
57. Драгиша Лапчевий, Наша стара полюпривредна култура, Београд, 1923,
стр. 51.
58. Исти, стр. 52,
34
„чрвено", а врло место уз „чревено" кажу и „pyjHo" вино. Према

Свет. Вуловипу, у старим српскословенским шоменицима нема ове
речи.59 Према Буковом, Миклошипевом и Даничипевом тумачен>у
oBaj епитет се изводи од речи „pyj", па би требало да оэначава oojy."0
Д. ЛапчевиН сматра да „pyjHo" означава вино старо неколико година.
Мишл>ен>е заснива на анализи садржа]'а епских народних песама.61
Насупрот овом аутору, С. Вуловип сматра да oeaj епитет означава
младо, новогодишн>е вино. Ово мишлеше изводи на основу података
да се у jyжнoj Србщи и око Алекоинца каже „pyjHo жито. . . грожЬе",
„pyjaH пасул>. . . кукуруз" итд. у смислу ново, младо, овогодиинье. Y
HcT04Hoj CpÖHjn, према подацима са KojHMa располаже OBaj аутор
(из околине Кн>ажевца), ова реч се веома ретко 4yje.M Приликом
наших истраживаша виноградарства у HeroTHHCKOj крайний нисмо
ни од jeAHor казивача чули да je поменуо oeaj израз. До Kpaja XIX
века све послове око прераде грожЬа Свин>ичани су обавл>али у по-
себним зградама — пивницама. Y прошлости су ове зграде називали
„винице" („виница"). Према неким народним казиваньима по овим ви-
ницама je и село добило име.63 Y cpeu,H>eßeKOBHoj Србщи су „винице"
биле подруми у KojHMa je чувано и, вероватно, прераЬивано вино.64
Ови подаци noKa3yjy да je HajcTapnje очувана виноградарска тер-
MHHOAornja у Свшьици потпуно идентична са виноградарском тер-
MHHOAorajoM Koja je употребл>авана у ueAoj cpeAtoeBeKOBHoj CpÔHjn.
Ово ynyhyje на закл*учак да je средн>евековно српоко становништво,
HaceA>aBajyhH Kpajeee преко Дунава, наставило да се и у земл>и коло-
HH3aimje бави виноградарством, ycneBajyhn да у овом селу до наших
дана очува део старе терминолопце, Koja je у земл>и матици данас
добрим делом заборавл>ена.
Y овом саопштеау нисмо у могугшости да одговоримо на питан>е
да ли je виноградарску традицщу у ове Kpajeee донело и дал>е разви-
jaAO српско средн>евековно становништво, или je та традиц^а веЬ
била pa3BHje«a код стариначког живл>а.
Култура винове лозе у Панонщи и Подунавл>у почин>е да се
pa3BHja за време Римл>ана. Y време доласка Словена ова традиц^а je
ухватила дубоког корена и на подгорини шумовитих Карпата. Y jeA-
ном од 3Ha4ajHHjHX археолошких налаза из првог периода сеобе на
рода наЬених у Simlaul-Silvaniei (на реци Красни, притоци Тисе)
у ceBepoaanaAHoj PyMyHnjH, на jeAHOM златном ланцу наЬено je три-
десетак привезака, верних Konnja реалистички обликованог алата и
других предмета из свакодневне употребе. Пет листова винове лозе и
неколико косира приказаних на овом ланцу yKaeyjy на велики зна-
59. Свет. Вуловип, ,Д*у]но" — прилог испитиваньу епитета у народно] (усме-

Hoj) српско] поези]и. Годишн>ица Николе Чупипа кн>. VI, Београд. 1884,
стр. 264.
60. Исти, стр. 264.
61. В. н. д. стр. 53.
62. В.н.д. стр. 268—269.
63. Види рад др Мирослава Драшкипа у OBoj микромонографи]и.
64. К. Хиречек, Истори)а Срба П, Београд 1952, стр. 169.
Привреда у Свин>ици 35
4aj Kojrc je ова култура имала у привреди тог становништва.65

МеЬутим, због нама (у овом моменту) непознатих података из
KaCHHjnx периода, нисмо у могугшости да пратимо pa3Boj виноградар
ства у овим npajeBHMa до доласка српаког средн>евековног становни
штва.
Срби су културу винове лозе упознали тек доласком на Балкан.
Немамо података како су технолошки развщали ову традицщу, Kojy
су несумшиво прихватили од затеченог становништва. Познато je да
су виноградарство неговали привилеговани сталежи у српском феу-
далном друштву. Y временском распону од ХШ до XV века (до долас-
ка Турака) оно je на н>иховим поседима веома развщена привредна
грана, на Kojoj су сви, према nponHcanoj нарадби (Светостефанска
хрисовул>а), морали да раде: од отрока и работника, Ьака и попова,
до свих MajcTopa.66 Може се претпоставити, али не и доказати, да je
ово српско становништво приликом досел>аван>а у Kpajeee преко Ау-
нава можда затекло виноградарску традицщу код стариначког жив-
л>а, али je она била на нижем технолошком стугаъу pa3Boja, па je оно
CBojoM HanpeAH«joM технологом извршило jaK yrnuaj и потисло
стариначку традици^у. Неколико векова каснще ова TexHOAoraja je
била потиснута новом традициям, Kojy су у ове Kpajeee донели нови
досел>еници — немачки колонисти.
Закл>учна разматран>а
IlocMaTpajyhH традицщу овчарског, ратарског и виноградарског
привреЬиван>а, запажамо да се у овим привредним гранама HHje у
noAjeAHaKOM интензитету очувала архаична технолопца или терми-
HOAoraja.
Y овчарском сточаретьу очувана je yjeAHa4eHa технолошка тра-
AHUHja, тако да се она у вертикалном културном pa3Bojy током вре
мена HHje много мен>ала. Разноврсно je3H4Ko, а самим тим и етничко
порекло терминолопце, меЬутим, noKa3yje да je ово село насел>авано
различито становништво. То становништво je у CBojoj традиции има-
ло идентичну технологи^ 6a4HjcKor сточареша, Kojy вероватно због
тога HHje мешало, али je у н>у уносило CBojy терминологи^у прасловен-
ског, словенског и српског порекла, Koja се одржала до данас.
И поред тога што je земл>орадн>а у Свин>ици због посебних гео
графских, климатских и педолошких услова у дужем временском пе
риоду имала другоразледни економски 3Ha4aj, у 04yBaH0j терминоло
гии зaпaжajy се утицей Kojn су долазили из ратарских pa3BHjeHHx
KpajeBa. С обзиром на чкаеницу да je у ueAoj Србщи доласком Ту
рака дошло до опадала ове привредне гране, порекло ових ymnaja
треба тражити у српском средн>евековном становништву, Koje je на
селило Свин>ицу, jep je то становнипггво у землда матиця имало раз-
65. Marijana Guäic, Etnicka grupa Bezjaci, Zbornik za narodni zivot i obiéaje,
кн.. 43. Zagreb. 1967. стр. 40, 55, 65—66, слика на 67. стр., 71, 91—92.
66. Коста H. Kocrah, Културне бил»ке у српским зем/ьама за турског вре
мена, Наставник, кн>. XXV, Београд 1914, стр. 119.
36
ви)ену ратарску традицщу. Y каснщим периодима, када се овде на

селило ново становништво из североисточне и источне Cpönje, доне-
шена je и нова ратарска традищца, Koja je jeAHHM делом прихватила
и очувала стару традиционалну терминологщу.
Y виноградарству стара TexHOAomja Hnje очувана. Y H>oj данас
AOMHHHpajy научна знан>а с Kpaja XIX и почетном XX века. Y тер
минологии су сачувани nojeAHHH архаични изрази, Koje доноси срп-
ско средн>евековно становништво, jep се ти изрази noKAanajy са вино
градарском терминологиям употребл>аваном у Cpönjn пре доласка
Турака.
На основу изнетих података из области привреде, сматрамо да
je реална претпоставка по Kojoj порекло становништва у селу Свин>и-
цн треба тражити у синбиози старог средн»евековног српског станов
ништва са словенским и пресловенским становништвом Балканског
полуострува, Koja je у касн^им периодима било освежавана и дру
гим српским становништвом, доследног првенствено из североисточне
и источне Cp6nje.
Résumé
Duáan Maslovaric
ÉCONOMIE AU VILLAGE DE SVINJICA
En donnant l'exposé de l'économie traditionnelle, l'auteur fait res

sortir l'importance spéciale de ce village pour l'étude de l'origine de la
population et de sa culture dans les villages serbes de la partie roumaine
de la région de Portes de Fer (Djerdap). Les recherches se basaient sur
la tradition et la langue de la population de ce village où l'on a remarqué
de nombreux traits archaïques pré-slaves et slaves. Sous cet aspect
l'auteur examine la tradition d'une économie fondée sur l'élevage de
moutons, la culture des champs et de la vigne et trouve que la
technologie et la terminologie archaïques ne se sont pas maintenues dans
ces branches de l'économie à une intensité égale.
Dans l'élevage de moutons a été observée une tradition technolo
gique bien conservée et unifiée, ce qui veut dire qu'elle n'avait pas subi
de changements importants dans l'évolution culturelle verticale au cours
du temps. L'origine variée linguistique et, par conséquent, aussi
ethnique, témoigne, pourtant, que ce village a été habité par une
population hétérogène. Dans sa tradition, cette population avait la tech
nologie identique d'élevage de montagne qu'elle n'a pas, probablement
pour cette raison, changée, mais elle y introduisait les éléments de sa
propre terminologie d'origine pré-slave, slave et serbe qui s'est maintenue
jusqu'à nos jours.
Nonbstant le fait que la culture du sol, à cause des conditions
géographiques, climatiques et pédologiques spécifiques à Svinjica, avait
Economie au village de Svinjica 37
pendant une assez longue période de temps une importance économique

secondaire, l'auteur note, dans la terminologie conservée, les influences
provenant des régions agricoles plus développées. Étant donné que la
conquête turque de la Serbie avait produit, dans tout le pays, une
décadence de cette branche de l'économie, l'origine de ces influences
doit être recherchée dans la population médiévale serbe qui avait
colonisé Svinjica, car cette population possédait une tradition cultúrale
développée dans la région mère. Au cours des périodes ultérieures
lorsqu'une nouvelle population, provenant de la Serbie du Nord-Est et
de l'Est, était venue s'y installer, elle apporta une nouvelle tradition
agricole qui a, en partie, adopté et conservé la terminologie tratition-
nelle.
L'ancienne technologie n'est pas conservée dans la viticulture. Dans
cette branche de l'économie prédominent de nos jours les connais
sances scientifiques de la fin du 19e et du début du 20' siècle. Dans la
terminologie se sont maintenus certains termes archaïques, apportés
par la population médiévale serbe, car ces expressions concordent avec
la terminologie viticole, employée en Serbie avant l'arrivée des Turcs.
Se basant sur ces données, empruntées au domaine économique,
l'auteur considère comme réelle l'hypothèse selon laquelle l'origine des
habitants du village de Svinjica devrait être cherchée dans la symbiose
de l'ancienne population médiévale serbe avec la population slave et
pré-slave de la Péninsule Balkanique, rafraîchie dans les périodes
ultérieures d'autre population serbe qui émigrait, en premier lieu, de
la Serbie du Nord-Est et de l'Est pour s'établir dans ce village.
Зборник радова CAHY, Нова cepuja кн>- I — Етнографски институт кн>. 5
Recueil des travaux de L'Acad.
InstitutSerbe
ethnographique
des Se. et des
No. Arts,
S Nouvelle serie No. / —
.Гелена АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИБ
НАРОДНА НОШНЬА Y СВШЬИЦИ
Резултати истраживан>а румунеких научника noKa3yjy да код

ерпског становништва у Румунщи nocToje извесне разлике у говору
и да се према je3HKy ово становништво може издво,)ити у неколико
група. Премда детал>на и свеобухватна етнолошка истраживаььа нису
вршена, може се на основу досада познатих чин>еница закл>учити да
разлике nocToje и у другим видовима културе. тедан од елемената
за nocTojaibe ових разлика свакако je различито порекло овог станов
ништва, Koje се у одреЬеним исторщеким периодима досел>авало у
ове области из различитих Kpajeea наше земле. МеЬутим, сигурно je
да jeAHHM cBojHM делом ово ерпско становништво може бита и ауто-
хтоно, односно водити порекло од старог словенског становништва
Koje HHje прелазило Дунав у периоду насел>аван>а Словена на Балкан-
ско полуострво. И на Kpajy, не ynyurrajyhH се у све друге услове KojH
могу допринети ствараньу, nocTojatoy и дал>ем продублуиван>у или ели-
минисан>у je3H4KHx, односно етничких разлика код становништва jeA-
не националности, неопходно je напоменути да се ерпско становниш
тво у овим областима у Maaoj или Behoj мери мешало са румунским
становништвом такоЬе различитих етничких група.
Село Свин>ица припада групи ерпских села у румунском делу
Бердапа и налази се поред Дунава као Kpajae неточно ерпско насел>е
у области no3HaToj као Банатска клисура.
За време нашег кратког боравка у овом Kpajy вршили смо истра-
живан>а у два ерпска села, Свдаьици и Лэупкови. Прва истраживан>а
у вези са ноппьом открила су нам да се народна одепа у ова два
ерпска села знатно разлику|е и да припада различитим типовима
ношн>е.
Народна ношн.а у селу Лэупкови по cbojihm основним елементи-
ма, Kpojy, украшаван.у и називима, припада широко распространяемом
типу банатских ношн>и. Резултати наших истраживан>а у овом селу
noKAanajy ce са подацима Koje у CBojoj юьизи „Банатска клисура"
Aaje Александар CTaHojAOBHh,1 говорепи, истина сажето, о ношньи у
свим селима Банатске клисуре, oôyxBaTajyhH и село Свтьицу.
Задржапемо се, сасвим кратко, на ношн>и у селу Л>уггкови, с об-
зиром да она припада типу одепе карактеристичном за вепину села
Банатаске клисуре.
Y Л>упкови су жене у прошлости носиле „оплепак" и „скуте"
од памучног платна, Koje се називало „Ьенар". ОплеЬак je KpojeH
равно, са право углавл>еним рукавима, а око врата je био мало набран
и украшен белим везом „niAH«repajeM". Скути су били из две поле, са
стране проширени „ребренцима". На саставу пола налазила се чипка
„преплет", раЬена шиваЬом иглом. Преко оплепка опасивале су ву
40 1елена АранЬеловиЬ-ЛазиЬ
нени „nojac", а преко н>ега „канице" са хориэонталним пругама, оби-

чно црвене и црне 6oje. Сукн>а je ткана од танко предене вуне и ши-
вена из пет или шест пола. Y nojacy je била набрана — „легована".
Ношена je лети и зими и HHje си никада ишло само у скутима. Преко
сукн>е опасивала се кецел>а „преборн>ача". ткана од вуне и украшена
хоризонталним пругама са CHTHHjHM геометр^ ским орнаментима. На
горн>ем делу тела лети се носио само оплепак, а зими се преко н»ега
облачила блуза или „душанка", шивена од куповне тканине. Зими
се носило и „кожушНе" од крэна, KpojeHo „на струк".
1. Женска ноипьа из села Лэупкове, Румун^а (Сним. 1969. год.)

AeBojKe су у свечаним приликама ишле гологлаве. Косе су пле-
ле у „пунЬу", Koja се носила на потил>ку. Венчавале су се са венцем
на глави, а у прву недел>у после свадбе свекрва je невести на главу
ставл>ала капу — „пулу", Kojy су правиле жене „MajcTopHne" од ку
повне златне чипке. Ову капу млада je носила у свечаним приликама
неколико година. KacHnje je преко пунЬе носила „чепац", KojH су
Народна ношн>а у Свин>ици 41
жене саме за себе шиле од белог платна. Преко н>ега се ставл>ала „ка
па" од црвеног или црног сомота, Koja je понекад била украшена ме-
талним шл>окицама — „бануцима". Преко капе повеэивала се марама.
Мушкарци су лети носили кошул>у и rahe од домапег памучног
платна. Зими су носили сукнене чакшире са разним ногавицама. На
горн>ем делу тела, преко кошул>е, носили су кожух или „прослук" од
сукна и капут од сукна. Сукно за чакшире и горн>е делове одела тка
ли су од вуне са основом беле 6oje, а потком црне, тако да je изгле-
дало тамно сиво. На глави су лети носили купл>ени филцани шешир,
а зими „капу" од jaraehe коже. Обично je била црне 6oje и са истак-
нутим врхом.
2. Мушка ношььа из села Л>упкове, Py.MyHHja. (Спим. 1969. год.)

На ногама су жене и мушкарци носили „o6ojKe" ткане од вуне
претежно црвене 6oje. Опанци су били „чшьени" или су их куповали
од говеЬе коже. Некада су носили и свин>ске опанке, Koje су жене
везивале „врпцама" од вуне, а мушкарци „каишима".
Из овог кратког описа види се да основне делове женске ношн>е
42
у Л>упкови чине оплепак, скути, сукн>а, кецел>а, капа пула и чепац.

За мушку нонньу, поред осталог, карактеристична je тамно сива 6oja
сукна. Ношн>а у селу Свилици, као што пемо из дал>их излагала ви-
дети, cacToj« се из друкчи]их елеманата одеНе Kojn, и поред свежих
типских одлика у начину обликоваша, HMajy и карактеристичне на-
зиве.
43
ту и тамо и понеки хал>етак израЬен од домапе вуне, сукна или до-

•viaher платна. Извеони делови старее ноппье могу ce joui наЬи у по-
jeAHHHM купама, а многи старки л>уди join ce cehajy каква je ношн>а
била крадем XIX и почетном XX века.
4. Прегача — „катрница", село Свин>ица, Румутца. (Сним. 1969. год.)

Старинске женске кошуле cacToja.ve су се из jeAHor дела и шиве-
не су од домаЬег кудел>ног „кгьепа" — платна. Тек у Hoenje време
носе се oABojeHO горн>и део кошул>е „оплеЬак" и дон>и део кошул^е
,,пол>е". Старинска кошул>а KpojeHa je са широким рукавима Kojn по-
лазе од самог колира „гул>ер<а" и била je око врата богато набрана,
„мрЬкана", како кажу у Свин>ици. Украшавана je везом kojh се пру-
жао у редовима дуж груди и рукава. На раменима се ставл>ао попре
44
чно везени nojac широк око десет сантиметара. Ова кошул>а имала je
„алтнцу", найме, сечена je на раменима. Преко кошул>е опасивао се
широки вунени nojac — „обравница" или „посев", преко шега ужи
nojac „канице" или „брашир". Hajчeшhи орнаменти на ужем nojacy
су ситни ромбови, a Ha3HBajy их „окца".
5. КонЬа „рога", село Нересница, ок. Кучева. (Сним. 1950. год.)

Преко кошул>е жене су носиле две кецел>е и лети и зими. Сук-
H.C су почеле да носе после првог светског рата. Кецел>е су тканине од
домаЬе вуне и cacToja,\e су се од сасвим мале тканине „nyj" и дугих
вунених peca, „чукури". Тканина je украшавана разнобо^ним геомет-

pHjcKHM орнаментима, a HajneiuhH мотив je ромб и кука — „окца" и
„крл>уге". Понекад je уткивана и срмена нит. KpajeM XIX века ове
кецел>е, Koje су називали „чукури" или „кицел>е Са чукурима", ноше-
не су као предььа и задн>а кецел>а. Од почетка XX века предн>и „чуку
ри" замен»у)у се „катринцом", jeAHOCTaBHOM равном кецелюм без peca.
„Катринца" je ткана из jeAHe поле у две или четири нити. Била je
претежно црне 6oje и украшена узаним хоризонталним пругама мод-
ре, зелене и тамно црвене 6oje. Радним даном су често катринцу опа-
сивали и позади, док су чукуре носили само у свечаним приликама.
Y време измеЬу два светска рата престали су да TKajy кецел>е, Beh су
их шили од сомота и украшавали везом и стакленим перлама „мани-
ста". Орнамента су углавиом били са мотивом цвеЬа.
На горн>ем делу тела зими се преко кошул>е носио кожух — „ко-
жок", без рукава или са рукавима. Кожуси су били богато украшава-
ни. Сем тога, жене су носиле „ал>ину" од белог сукна — „вига". Кро-
jena je равно и са стране ггроширена клиновима — „клин". Рукави
су дуги пресави]ени иэнад шаке. Хал>ина je напред отворена, а по
ивицама украшена вуненим rajTaHOM модре или црне 6oje. Понекада
cv од га1тана правили ситное цветиЬе.
6. Крашованска ношн>а, село Клокотич, PvMyHHja. (Сним. 1928. год.)

Неки каэивачи напомин,у да je ношн>а у Свин>ици у прошлости
била слична кpaшoвalнcкoj. Према jeAHOM, истина недовольно прове-
реном, податку, жене су некада носиле сукле Koje су биле сличне
крашованским.
46 JeAciia АранЬеловипЛазип
Дево}ке су у свечаним приликама ишле непокриврене главе.

Удате жене у Apyroj половини XIX века носиле су „плепер" са „han-
сом" и „партом" преко чела. ПлеЬери су правл>ени од сукна и вуне
и представляли су врсту конЬе са два рога. Преко н»их се ставл>а ка
па од платна „hanca", украшена везом, а преко чела се везивала уза-
на платнена трака — „парта", такоЬе украшен везом. Плепере су не-
када носили и без harree, са врстом пешкира или са марамом — „кр-
па", и онда су се звали „дубовански плепери", jep су их тако носиле
жене из села Дубова. Плепере не носе од Kpaja XIX века. Нисмо били
у могупности да видимо ово оглавл>е, али према опису морало je бита
слично ношн>и на глави какву су носиле Влахин>е у Звижду и Млави.
7. Влашка ношньа, село Гамзиград, ок. 3aje4apa. (Сним. 1943. год.)

Пошто су престале да носе плеЬере, од почетка XX века удате
жене су носиле „конЬ" — конЬу кружног облика, начин.ену од дрвета
и yBHjeHy тканином, Kojy су за]едно са косом у виду пунЬе носиле
Народна ношн>а у Свтыщи 47
на потил>ку. Преко конЬе и косе уюцале су маньу троугласту „крпу",

а када noby ван купе, Be3yjy joiu jeAHy вепу мараму — „крпу". Y
свечанпм приликама ставл>али су купл>ену мараму, чи}и су KpajeBn
са ресама висили низ леЬа.
Жене су paHHje, као и мушкарци, ноге увщале ooojuHMa, „o6ja-
ла". 06ojuH су ткани у четири нити од црне и црвене „чрне и чрвене"
вуне. Опанци — „опанци" су правл>ени од свшьске или говеЬе коже.
Правили су их сами сел>аци. Везивали су их узицама од K03Hje дла-
ке, „обрвци". Богатеи, особито млаЬи л>уди, носили су и чизме,
„чизме".
Мушкарци су лети ишли у кошул>и и гапама шивеним од дома-
her или памучног платна. Кошул>е су биле са високим колирима, „гу-
л>ером" и таслицама, „повнаш", на рукавима. KpojeHe су од две поле,
„фо]е", и са стране су проширене клиновима. На саставу пола ура-
Ьена je чипка — „кеица", Koja се ради шивапом иглом. Кошул>е су
увек украшаване само белим везом. Биле су дуге до испод колена и
ношене су лети преко raha, опасане вуненим nojacoM. ГаКе су шивене
од истог платна. Ногавице су шивене обично од две поле платна. За
свечане прилике rahe су на саставу пола биле украшене кеицом, а по
дну ногавица и чипком.
На горн>ем делу тела, преко кошул>е, носили су прслук — „Aaj-
бер" од сукна, „вига", Koje je pamíje било беле 6oje, а у HOBnje време
je углавном црне. У HOBnje време свечани прслук шио се често од
чохе или сомота, такоЬе црне ëoje.
Зими су мушкарци носили чакшире од белог сукна Koje су звали
„клагшье" .Испод ових чакшира нису се носиле rahe. Чакшире су биле
са равним ногавицама, а на предн>ем делу од nojaca пружала су се
два коса отвора. Украшаване су вунинем rajTaHOM модре или црне
6oje — „брнаш". Чакшире су каснще шивене од црног сукна.
Зими се на горн>ем делу тела носио гун> од црног сукна — ,.jaH-
кел". KpojeH je равно са рукавима и напред се закопчавао. ТакоЬе
су носили кожухе без рукава и са рукавима, као и дуге кожухе до
земл>е. Били су украшени.
На глави су мушкарци лети носили куповне шешире, а зими шу
баре од janbeher крзна, — „клобуте" беле и црне 6oje. Биле су са
високим врхом. Правили су их Majcropn кожухари.
У Свшьицч одело зову „цол>е" и кажу да je то српски.
Суседно село Берзаска, где живе Румуни, Kojn за разлику од Сви-
н>ичана говоре румунским je3HKOM, има исту ношн>у као и село Сви-
н>ица. Разлике ce jaBA>ajy само у неким називима, док je вепина на-
зива за делове ношн.е иста као и у Свин>ици. Тако у Берзаски кажу
„камаша" за кошул>у, а горн>и део женске кошул>е Ha3HBajy „hynar"',
а не оплеЬак, док донн део кошул>е зову ,дюл>е" као и Свин»ичани.
Жене су и у Берзаски некада носиле плеЬер са hancoM и партом и ке-
цел>е са дугам ресама — „кицел. ку Ьукури", као и хал>ину од белог
сукна Kojy Ha3HBajy „шуба". Исти називи су: „виг" за сукно, „клин",
„брнаш" за rajTaH, „<}>oje", поле, „Keja" чипка раЬена итлом, марама
48 телена АранЬеловиЬ-Лазип
— „крпа", „o6jaAa" или „o6jeA>e" — обс^ци, „Aajöep" — прслук. Исту

нониьу имало je румунско село Сике]евице.
Према подацима Koje сам о ношн>и успела да сакупим приликом
веома кратког боравха у Свин>ици, a Koje сам овом приликом изло
жила, може се закл>учити да je ношн>а Свин>ичана веома слична, чак
у неким елементима истоветна са нонньом Kojy су носили Власи у
ceßepoHCT04Hoj CpönjH, од Дунава А° Ртн>а и од Поречке Реке до Мо
раве. У исто време ова нонньа се по свом основном типу разлику)е од
нониье неготинских Влаха познатих под називом Царани.
Могло би се претпоставити да су Свин>ичани примили ову нош-
н>у од Румуна, меЬутим, нема никакве сумное да се ради о ftHXOBoj
CTapoj TpaAHUHOHaAHoj ноипьи, Koja се од половине XIX века, а осо-
бито од Kpaja XIX века, постелено губи као и нохшьа у другим обла-
стима. Ако би претпоставили да je ово no3ajMA>eHa ношн>а наметнуло
би се гтитан>е зашто исту ношн>у нису примили и Срби у Лэупкови,
Kojn су такоЬе окружени румунским селима, а и у самом селу nocTojn
„Влашка мала".
Познато je да се тип ношн»е каква се носила у Свин»иди, са из-
весним вар^антним разликама, налази у областима jyжниx Карпата
и то у Румун^и, у областима Хацегу, Долини реке Бистре и Аламашу,
а у ceeepoHCTOHHoj Cp6njH у IIope4Koj Реци, Звижду, Млави, Пожаре-
ea4Koj Морави, Хомол>у, Ресави, Тимоку и UpHoj Реци. Y3HMajyhH
као HajH3pa3HTHjy вари]антну разлику ношн>у на глави код удатих
жена, по чему се варианте овог типа ногшье HajjacHHje разлит
налазимо да ношн>а у Свилици HajßHuie сличности има са ношн>ом
у Хацегу и Долини Еи:тре у Румун^и, и са ношн^ом у Звижду и
Млави у Haiuoj земл>и.
Пре него што преЬемо на разматран>е nojeAHHHx одевних елеме-
ната ове ношн>е, шихово распростран>ен>е и порекло, неопходно je да
се задржимо на неким чин>еницама везаним за ношн.у Крашована.
Из доста оскудне литературе2 може се закл>учити да ношн.а у Сви-
н>ици има извеоне подударности и са ношнюм Крашована. То су, пре
свега, Kpoj и изглед женоке кошул>е, затим, назив за дон.и део кошу-
л>е, — „пол>е", конЬа у облику два рога, марама Koja се назива „крпа".
Мушка летн>а ношн>а са гаЬама и дугом кошул>ом преко rafia, опасаном
вуненим nojacoM, jeAeK од белог сукна, равног Kpoja, шешир и шу-
бара, затим o6ojnH Koje Крашовани Ha3HBajy „o6jaAa српска". И на
Kpajy, са извесном резервом узимамо податак да су жене у Свииьици
носиле сукн>у као Крашованке, а то je комад вунене мрке тканине,
Koja ce yBHja око дон>ег дела тела од nojaca до колена и Koja по дну
има карактеристичан украс од jeAHe или две узане пруге. Премда je
oBaj полатак недовол»но проверен за Свин>ицу, познато je да су Вла-
хинье у ceBepoHCT04Hoj Ср&ци (Пореч, Хомол>е, Ресава, Црна Река и
др.) носиле поред кецел>а са ресама и кратку мрку или црну сукн>у,
1. Александар Станс^ловий, Банатска култура, Петроград 1938.

2. Фотографике у Календару Матице Српске за 1908. годину, стр. 114, 118,
119, 121, Воеводина, Нови Сад 1924, фотографи]а на стр. 97.
Koja се увщала око тела и била напрел несашивена. Набори Koje ова
сукн>а има могли су доНи каони]им pasBojeM, као што je то CAyMaj
и са другим сукн>ама овога типа, запрегом, футом, Koje су такоБе
првобитно представл>але раван комад тканине.
Поменуте елементе крашованоке ношвъе, изузима]угш сукн>у, др
JoBaH Ердел>ановип3 уэима, поред других чин>еница, као доказ за пос-
TojaH.e старог словенског CAoja становништва у Банату, и доводи их у
везу са ноипьом Koja je у прошлости била распространена на iirapoj
територщ'и Баната, a koj'h су у исто време несумшиво словенског по-
рек\а. Тако он каже: „Од Hajeeher je 3Hanaja што Крашованке и сад
носе на глави онаку исту ношн>у, какву су данашн>е старе жене по
средн>ем Банату запамтиле на CBojHM бабама и парабабама као ста-
ринску општу женску нопльу. То je тзв. „конЬа са два вршка"
или „са два рога", Koja доЬе преко косе као дворога капа, а преко
н>е се пребаци „крпа" (тако je зову и у Банату), rj. повезача бела,
или у млаЬих шарена." Говорепи о MyinKoj ношн>и, Ердел>ановип ка
же: „Иначе као поуздане сатласности са старщом мушком ношн>ом
у дон>ем Банату налазимо (према досадаипьим подацима) ово: на гла
ви се носи кожна шубара и шешир, преко дугачке кошул>е, опасане
узаним вуненим nojacoM (никада кожним као код Румуна), обично
се носи кожух или (вепином код млаЬих и лети) кратак гун»ац од
загаситог сукна, познати „банапански" oöojujH, црвени и бели (по
крашованском називу: „oöjaAa, српска и бела").
Кошул>а о Kojoj говори Ердел>ановип, a Koja je ношена у Свин>и-
ци KpajeM XIX и почетком XX века, припада широко распростран,е-
ном и веома архаичном типу ко')и неки истраживачи Ha3HBajy „кар
патским".4 Иста кошул>а установл^ена je код варварских народа при-
казаних на споменику у Адамклиси.6 Y Haiuoj земл>и, сем код Влаха
у ceBepoHCT04Hoj CpönjH и Румуна у Банату, кошул>а овога типа jaB-
л>а се у српским ноппьама Посавине, Славон^е, Баран>е и Мачве, ут-
лавном у Подунавл>у и Посавини. Исти тип кошул>е распростран>ен je
у Румунизи, jeAHHM делом у ceeepHoj ByrapoKoj (околина Бщеле)6,
затим у YKpajMHH, нарочито у 3aKapnaTjy7 и у планииским, карпат-
оким областима Пол>ске." Y PyMyHnjH, као и код нас, ова кошул>а
има више вар^аната. Кошул>а убрана око врата толико je распрос
транена код великог дела Словена да je M. Тилке jeAHOCTBHo назива
3. Др JoBaH Ердел>ановип, Трагови на'стари'ег словенског CAoja у Банату,

Niderly Sbornik, str. 275, 308.
4. Ч. С. Маслова Народная одежда русских, украинцев и белорусов в XIX
начеле XX в., „Востоянославянский Этнографический сборник", Мос
ква 1956, стр. 609.
5. L. Niederle, Slovanske starozitnosti, deo I, sv. 2, Praha 1913, str. 481.
6. Xp. Вакарелоки и Д. Иванов, Български народния носии cera и бъ-
миналото, София.
7. G. S. Maslova, п. d., str. 609.
8. Kazimierz Moszynski, Kultura Ludowa Slowian, Krakow 1929, str. 441.
50 Телена АранЬеловип-Лазип
словенском. МеЬутим, и поред широког распространяема ове кошул>е,

Мошиььски сматра да je она у оонови HajTunHnraija за области Исто-
чних Карпата.9 Кошул>а из Свинлце HajBHUie сличности noKa3yje са
кошул>ама из Хацега, Долине Бистре, Алмаша10, са влашким кошул>а-
ма из североисточне Cpönje и са крашованоким кошул>ама.
Аруги важан одевни елеменат Kojn ношн>и у Свюьици Aaje ос-
новни облик и OApebyje н>ен тип je кецел>а са ресама, Koja je ношена
paHHje као ABojHa, предша и задн.а прегача. Кецела са изразито ма
лом тканином и дугим вуненим ресама, и то првобитно као ABojHa
прегача, типична je за ношенье у планиноком делу Баната, у Хацегу,
Долини Бистре, Алмашу11 и за влашку унгуреанску ношн>у у северо-
HCT04Hoj Србщи." Y свим овим областима она ce jaBA>a под називом
„опрег", „опрег куфире" — „опрег са концима" „кецел>а са пудрима",
„кецел> ку ццукури" или само „Ьукури". Поред ових назива у нашим
областима, особито у Пожаревачшэ] Морави и Тимоку, позната je као
„поднитарка", „поднита" или „подниКеиа кецел>а".
Мада се по дужини тканог дела кецел>е у овим областима у из-
BecHoj мери разлику)у, све оне noKaayjy изразиту сродност у начину
ткан>а и типичним орнаменталвим мотивима, као и H>HXOB0j компози
ции. Основни мотив je ромб, кука и крст са кукама „крл>иг" и „Bphe-
ница". Исти орнамента типични су и за остале делове ношн.е у овим
областима и jaBA>ajy се на кошул>ама и женским капама — тако да
и у caApжajнo естетском погледу делови ове ношше особито кошул.а,
кецел>а, и капа, noKa3yjy ]единствену типолошку припадност и 3ajeA-
ничко порекло.
Као што смо видели, кецел>а са ресама налази се у нопиьама
периферних области Румунще, (Банат, Хацег, Алмаш), док се на Бал
канском полуострву, особито у Hauioj земл>и, jaBA>a као саставни део
народне ношн,е у ceBepoHOT04Hoj Cp6njH, у Боони и Херцеговини,
Кордуну и Аалмацщи. Истина, у неким ношн.ама ових области
мала прегача са ресама носила се само као предн>а или само као
задн.а прегача. МеЬутим, сем североисточне Срби)'е, у SMHjaftCKoj,
npHiasopoKoj, Ae6eA>a4Koj и cacHHCKoj ношнуи удатих жена мала пре
гача са jaKo дугим вуненим ресама ]авл>а се као ABojHa, предн>а и зад-
н>а прегача." Сличне прегаче са ресама налазмо и у народним нош-
н>ама Албани)е. На фотограф^ама из 1904. године женска ноипьа из
околине Kpoje OAAHKyje се малим предндам прегачама са дугим реса
ма и белим сукненим хал>ецима (халлтна и зубун).
9. Kazimierz Moszynski, isto, str. 441.

10. .Paul Petrescu, Costumul popular rominese din Transilvania si Banat, 1959.
str. 47.
11. Paul Petrescu, isto str. 47.
12. .Гелена АранЬеловип — Лазий, Ноипьа Влаха Унгуреана KpajeM XIX и
почетном XX века, ГЕМ, кн.. 26.
13. Зорислава ЧулмЬ, Народне ноипье у Босни и Херцеговини, CapajeBo
1963, стр. 14. Мирослав Драшкип, Ноипье Северозападне Босне, Бан>а
Лука 1962.
Народна ношн>а у Свиььици 51
Посебно интересантам хал>етак, сродан прегачама са ресама, ко-

jH може бита веома 3«a4ajaH за шихову генезу, налазимо у ношн>и
Горн>е Мораве и Иэморника," односно у околини Гнэилана. То je
„накит" или „реп" за kojh се пре може репи да je nojac него прегача.
За nojac kojh je веома грубо израЬен од кудел>е и вуне, причвршпене
су ресе од фино предене вуне Koje су у три до четери низа пореЬане
|едне испод других, тако да noKpHBajy задн>и део тела. Сличай хал>е-
гак налазимо у среднем Пoвoлoжjy, у ноппьи Мордвина-Ерза.15
Према Нопчи, на неолитоким фигурама из Кличевца види се
спреда испод nojaca мала правоугаона прегача са ресама. „Из давне
прошлости", каже дал>е Нопча no3HBajyhH се на Фишера, „веп су нам
познате фигуре наЬене у претхеленским гробовима у Беотии, обуче-
не у прегаче са ресама."16 Свакако je интересантно и 3Ha4ajHO да се
орнаменат свастика Kojn налазимо на кошулама, прегачама и капама
у Подунавлу и ceBepoHCT04Hoj Србщи, види на сукиьи фигуре из Ко-
вина, као и на колицима из Дупл^е.17 .Румунски научник Флореа Бобу
Флореоку, полазепи од археолошких података, AOKa3yje да тип ношнье
Kojy карактеришу прегаче са ресама води порекло из традиционалне
одепе преилирскотрачких и илирско-трачких племена.18
Ношн>а на глави код удатих жена jeAaH je од елемената kojh
често веома дуго чува CBoje архаичне облике. Аворога капа Kojy су
носиле удате жене у Свтьици очувала се и у другим ноцпьама, а била
je у прошлости распростран>ена на далеко Behoj територи)и. Као што
смо напрел видели, Ердел>ановиН ову капу код Крашована доводи у
везу са старим словенским елементима нопиье и каже да je некада
ношена у срелдьем Банату.18 Као што je познато, очувала се до наших
дана у пюкачкоj ношн>и у Баран>и. Налазимо je такоЬе у ношвьама
Хацега и Долине Бистре10, Y Румунзци, а у Hauioj земл>и у Звижду и
Млави", док je за Алмаш у PyMyHHjH, и за вепи део територще у се-
BepoHCTO4Hoj CpcHijH карактеристична троугласта капа у виду jeAHo-
рогог оглавл>а. Интересантно je да се у Звижду конЬа-подлога за капу
назива „клпиш", док се назив „плеЬер", Kojn срепемо у Свин,ици, jaB-
л>а у другим областима североисточне Gpönje и то за конЬу-подлогу
употребл.авану уз jeAHopory капу. По свему судепи, у области Kojy
посматрамо, као и у неким другим областима наше земл>е, сусрела су
се два облика по caдpжajy и значен>у ]'единствене капе, 4nje je поре
кло у давним временима могло бити различите Оглавл>а облика дво-
роге капе веома су распространена код словенских народа. nocToja-
14. Атанасще Урошевип, Горка Морава и Изморник, СЕЗб кн>. 51, стр. 124.
15. С. А. Токарев, Этнография народов СССР, Москва, 1958, стр. 155.
16. Dr Franz baron Nopcsa, Albanien, Berlin i Leipzig 1925, str. 214.
17. BojHCAaB ТрбуховиЬ, Пластика вршачко-жутобрдске културне трупе,
Старинар, нова cepnja кн.. VII—VIII, Београд 1958, стр. 134, сл. 5 и 6.
18. Florea Bobu Florescu, Geneza costumului popular romlnese, Studii si
cercetari de istoria artei, 1, 1959, str. 1943.
19. Др JoeaH Ердел.ановиК н. д.
20. Paul Petrescu, n. d.
21. J. АранЬеловнп — Лазип, н. д.
52 1елена АранЬеловип-ЛазиЬ
н>е ових капа у давнсц прошлости потврЬено je археолошким налази-

ма на територ^и KHjeBCKe губергаце, где je пронаЬено неколико гли-
нених женских фигура са дворогим капама.
С друге стране, оглавл»е оштро конусног облика у виду jeAHor рога,
Koje у Румутц-и налазимо само у Алмашу, веома je често и карактерис-
тично за многе старе ношле у Hauioj земл>и. Познато je да су овакву
капу нооиле Фрижанке у старом веку." Г. И. Боровка тэрди да je
у скитско-capMaTCKoj култури посто]ала женока капа оштроконусног
облика и да je припадала представама Велике богшье MajKe, Koja je
у разним местима носила различита имена, али Koja je у многим ста
рим релипцама cTajaAa на челу пантеона. За оштро консуну капу са
врхом начиленим од коже, он такоЬе сматра да je карактеристична
и за хетитску културу и да се н>еним yrauajeM могу оматрати и o6ja-
снити критске култне статуете богин>а са високим оштроконусним
капама.24
Према овоме, могло би се претпоставити да je капа са истуреним
врхом у виду jeAHor рога могла nocTojara у Hauioj земл>и у веома
давном периоду, пре досел>авала Словена на Балкан, а да су дворогу
капу могли донети Словени, мада су и jeAHa и друга вероватно биле
познате Словенима пре досел>авала. Y сваком CAy4ajy, обе ове капе
HMajy исто симболично значен>е плодности, и у коегзиотенщци, у ок-
виру ношле jeAHora типа, Tpajy до наших дана.
Да размотримо, укратко, join само неке главнее елементе му
шке ноппье. Неоумшиво je да дуга кошул>а, ношена преко raña и опа-
сана вуненим nojacoM представл>а jeAHy од битних одлика словеноких
ношн>и, те je Ердел>ановип сасвим у праву када и oeaj елеменат ве-
3yje за HajcTapwjH словенски CAoj у Банату. Као што je познато, oBaj
начин одевала карактеристичан je за многе ношн>е у Hauioj земл>и.
МеЬутим, у Hauioj землей nocToje многе области, пре свега планинске,
где je овакав начин одевала непоэнат и где ce rahe никада нису но-
силе, веп се и лети и зими ишло у сукненим чакширама са кошул>ом
Koja се носила унутар чакшира. Овакав начин карактеристичан je
за планинске, израэито сточарске области североисточне Cpönje, Цр-
ну Реку, Тимок, Пирот, Горлу Ресаву и др. и сматра се за остатак
пресловенског начина одевала на Балкану. Као што омо видели, у
Свилици су позната оба начина одевала и то у виду летле и эимске
одеНе, што представл>а симбиозу словеноке и пресловенске ношле,
како се то cpehe и у неким нашим областима.
Од посебног je интереса што се у Свилици чакшире од белог
сукна са плитким туром и равним ногавицама Ha3HBajy „клашле".
Oßjj назив за одреЬени тип чакшира раопрострален je у веЬем делу
североисточне Cp6«je, док се v KpajÄeM неточном делу, Тимок, Пи-
22. G. S. Maslova, п. d., str. 670

23. R. Трухелка, Фpигиjcкa капа, ГЗМ Capajeeo 1894.
24. Ч. И. Боровка, Женские головные уборы гершомлыского кургана,
Известия ГАИМК Т, I, 1921.
Народна ношн>а у Свшьици 53
рот, Власина, чакшире истога типа називазу „беневреци" или „бре-

венеци".
.Гедан од битних словенских елемената у жшыьи Свшьичана су
карактеристични o6oju« — „o6jaAa", koj'h се сем у Банату носе и у
другим областима PyMyHHje. Интересантно je да се у оквиру ношнье
истога типа, у Хацегу, уместо ooojaKa носе сукнене чарапе — „кал-
цун>е", Koje у Haiuoj земл>и налазимо у ношн>и Влаха Унгуреана, у
cpncKoj ношн>и из околине Пирота и неким другим планиноким обла
стима. Сукнене чарапе — „капчури" познате су и у ношньи Влаха
Хуцула.25
И на Kpajy да поменемо joui jeAHy од изванредно важних чшье-
ница, а то je да се шубара у Свшьици назива „клобута", jeAa« од
старих словенских назива за крзнену капу „клобук", Kojn се веома
ретко cpehe у Haiuoj земл>и ( углавном у XpBaTCKoj ) .
Крзнена капа, jeAHa од HajcTapnjnx капа уопште, била je поз-
ната народима Европе и Азще. Носили су je Илири и Трачани, као
и стари Словени, а по М. Будимиру за шубару са истакнутим врхом
(купасту) знали су и стари Пелазги. Будимир такоЬе сматра да je
антички термин „calamaukus" „трачким посредством дошао на Ме-
дитеран, у класичне je3HKe, са совенског севера, и да je истоветан са
словенским називом „клобук".26
Североисточна Cpönja и BojBOAima су области у копима je шу
бара основна и HajiKapa/KTepHcnwHHja капа. Но у овим областима по-
ред високе купаете шубаре ношена je и шубара кружног облика са
веома дугам власима, Kojy M. Влаховип доводи у везу са Трачанима",
а каква ce у Румунщи налаэи само у Алмашу.
Како je у североисточж^ CpönjH крзнена капа поэната под на-
зивима ,укапа", „шубара", „барла", „баретина'^ „кашула" или „каЬу-
ла", док je термин „клобута" за сада непознат, сасвим je вероватно
да OBaj назив у Свиюици потиче од елоja старог словенског станов-
ништва.
Кратка анализа само главних елемената noKa3yyje да се ношн>а
у Свинуици cacTojn из веома архаичних елемената, Kojn с jeAHe стране,
yiiyhyjy на словвноко порекло, а са друге, на нопиьу Koja je у овим
областима ношена пре досел>аван>а Словена и Koja се у извесним
елементима може пратити до неолита.
Ношн>а у Свшьици припала типу ношн.е Kojn je карактеристичан
за области jYжниx Карпата и савероисточне CpÖHje. Y Hamoj земл>и
Hajamue сродности noKa3yje са ноипьом Koja се очувала код Влаха
Унгуреана, a Koja je, судегш по неким елементима, била у 3HaTHOj
25. Г. С. Маслова н. д.
26. M. Budimir, Kouretes, Kyrbantes Korybantes Orthokorybanfiol Cala-
maucus Klobtik, „2iva Antika", god. V. sv. 2, Skopje 1955, str. 217-225.
27. Митар ВлаховиЬ, O HajcTapujoj капи код Jyi-ословена с обзиром на
збирку капа Етнографског My3eja у Београду, Зборник Етнографског
My3eja у Београду, 1953, стр. 158.
28. Paul Petrescu, п. d.
54 .Гелена АранЬеловип-ЛазиЬ
мери типична и за старо средн>аввковно отаиовништво североисточ-

не CpÔnje. Тако се као стараци облик кошул>е у овим областима може
оматрати кошул>а убрана око врата (карпатока),а не кошул>а право
KpojeHa (облик тунике) какву налазимо у ноипъама српских досел>е-
ника. Сима TpojaHOBHh каже да су мале прегаче са веома дугам ре-
сама у пожаревачком округу носиле и Српкшье и Влахин>е.м Новщи
подаци из Звижда noTBpbyjy да су овакве прегаче носиле и Српкшье.
У Тимоку, где иначе има више стариначког становништва, кецел>е са
ресама носиле су и Српкин>е, а називале су их „поднипена кецел>а".
За старику женску нонпьу у Власини Риста Николип сматра да je
морала бити слична ноипьи Kojy носе Влахин>е у североисточно] Ср-
би|и.*°
Што се тиче мушке ношкье, везе измеЬу влашке и старее српске
ношнье у овим областима joui су очигледн^е и orAeAajy ce у Kpojy
и начину ношеяьа чакшира, шубари, као и у типичним сукненим гор-
нлм деловима одейге беле 6oje." Разлике Koje су у ношньама ових об
ласти jaBA>ajy данас последица су касн^их миграционих crpyjaiba с
jyra, пре свега косовског становништва, чн]п су елементи културе,
особито у ноипьи, веома лако уочл>иви.
На основу свега изложеног и судейи првенствено према ношн>и,
сматрамо да порекло становништва у Свинуици треба пре свега тра-
жити у симбиози старог словенског становништва у овом по-
Apy4jy, са старшим влашким становништвом, при чему je словенска
компонента у формиран>у Свивъичана била од посебног 3Ha4aja.
Уколико je обо становништво освежавано известим миграцио-
ним cTpyjaibHMa са jyra, а истори)оки подаци за Банат уопште то не-
сумн>иво noKa3yjy, судеЬи опет по ношши, сматрамо да je, што се тиче
Свигаице, a H3yaHMajyhH остала села Банатске културе, то могло бити
само старо становништво североисточне Cpönje, Koje je у себи такоЬе
садржавало словенско-влашке елементе и било сродно по CBojnM етни-
чким карактеристикама са затеченим становништвом у Свшьици.
Résumé
Jelena Arandelovié — Lazic
COSTUME POPULAIRE À SVINJICA
Lors des recherches sur le costume national que l'auteur avait

faites au village serbe de Svinjica en Roumanie, elle a observé qu'il dif
férait par son type du costume des Serbes habitant les autres villages
du Défilé de Banat, mais qu'il avait de nombreuses ressemblances avec
le costume porté par les Valaques de la Serbie du Nord-Est, depuis le
29. Сима TpoJaHOBHh, Народна енциклопедща Ст. CTaHojeBHha, Ш, Београд

1928, стр. 144.
30. Риста Николип, KpajHiirre и Власнна, СЕЗб кн.. XVUI, стр. 273.
31. В. Карип, Cp6Hja, Београд 1887, стр. 119
Costume populaire à Svinjica 55
Danube jusqu'à la montagne de Rtanj et de la rivière de Poreéka Reka

à la Morava. Les éléments essentiels de ce costume chez les femmes
sont: une chemise très longue, plissée richement autour du cou, et
deux tabliers, l'un porté au devant et l'autre à l'arrière, caractérisés
par un petit morceau de tissu et de longues franges de laine. Les fem
mes mariées portaient sur la tête une konda (sorte de coiffure) à deux
„cornes" saillantes. Dans le costume d'homme on distingue le costume
d'été qui consiste d'une chemise et d'un caleçon de toile et le costume
d'hiver qui comprend la chemise, un pantalon et les pièces de vêtement
supérieures de drap blanc.
Le type du costume autrefois porté à Svinjica se trouve, avec quel
ques variations, en Roumanie, dans les régions de Haceg, la vallée de la
Bistra et d'Almaç ainsi que dans la Serbie du Sud-Est, dans les régions
de Porecka Reka, Zvizd, Mlava, Morava de Pozarevac, Homolje, Resava,
Timok et Crna Reka. Prenant comme différence la plus marquante la
coiffure des femmes mariées, qui distingue les variantes de ce type les
unes des autres le plus clairement, l'auteur constate que le costume de
Svinjica a le plus d'analogie avec le costume de Haceg et de la vallée
de la Bistra en Roumanie et avec celui de Zvizd et de Mlava dans notre
pays. En comparant le costume des habitants de Svinjica avec celui du
groupe ethnique des Krasovans, l'auteur trouve certains éléments com
muns, en premier lieu ceux qui ont une origine commune et représen
tant les restes du costume de l'ancien ne couche slave de la population.
Par l'analyse des principaux éléments du costume de Svinjica,
l'auteur a démontré dans le présent travail que le costume de Svinjica
était composé d'éléments fort archaïques qui indiquent, d'un côté, l'ori
gine slave et de l'autre le costume porté dans ces régions avant la
colonisation slave, lequel, dans certains de ses éléments, peut être
retracé jusqu'au néolithique.
Se basant sur l'étude du costume, l'auteur cosidère que l'origine
de la population de Svinjica doit être recherchée avant tout dans la
symbiose de l'ancienne population slave-serbe dans ce territoire avec
la population encore plus ancienne valaque, le composant slave ayant
été d'une importance particulière dans la formations des habitants de Svi
njica.
Si cette population a été rafraîchie par certains courants migra
toires venant du sud, et les sources historiques se rapportant au Banat
en général le montrent incontestablement, l'auteur est d'avis que, dans
le cas de Svinjica, il s'agissait de l'ancienne population médiévale de la
Serbie du Nord-Est laquelle renfermait également les éléments slaves
et valaques et par ses caractéristiques ethniques était apparentée avec
la population qu'elle avait trouvée à Svinjica lors de son arrivée.
Зборник радова САНУ, Нова cepuja кн>- I — Етнографски институт кн>. 5
InstitutSerbe
ethnographique
des Se. et des
No. Arts,
5 Nouvelle serie No. I —
Никола ПАНТЕЛИН
ПОРОДИЧНИ ОДНОСИ И СВАДБЕНИ ОБИЧАШ Y СВШЫЩИ
И,страживан»а Koja je вршила наша вкипа у селу Свшыщи тра-

jaAa су кратко време, а пород тога рад се обавл>ао у доста специфич-
ним условима (ужурбане припреме целог села за пресел>ен>е због из-
градн>е хидроелектране) па стога oeaj прилог не треба схватити као
дефинитивну CTyAHjy. Поред осталог, нисам успео прибавити потре-
не статистичке податке, нити направити анализе, на пример, о срод-
HH4Koj повезаности породица, öpojy бракова иэмеЬу становника у
селу у односу на 6poj бракова где je jeAan супружник из друтог села,
6poj развода бракова у разним временоким периодима, просечан 6poj
деце, старосну структуру становника села и породица итд. Подаци
су углавном прикупл>ени од неколико старших мештана, Kojn су из
ложили CBoja знан>а о навикама, односима и o6H4ajHMa CBojnx суме-
штана. Ову напомену чиним зато да бих скренуо пажььу на потребу
дал>их истраживаша друштвених односа и oÖH4aja код Срба у Руму-
HHjn, jep су они нооиоци драгоценог древног културног наслеЬа на
ших народа у cyceAHoj земл>и. Извесне по^единости сачуване су често
у много apxaH4HHjoj форми него што се могу найи код нас. Свестрана
испитиванэа Срба у Румугаци и анализа прикупл>ене граЬе пружила би
нам знатно вепе могуйности за реконструкц^у развода и порекла од-
реЬених породичних и друштвених односа и обича]а код нас иаихово
ueAOBHTHje разумеван>е.
Упорно одржаван,е овог ерпеког насел>а, окруженог населлша са
румуноким живл>ем, добрим делом треба тражити у ceooKoj ендога-
ми)и. Y прошлости je био мали 6poj оних Kojn су доводили AeBojKe
из неког другог села, а исто тако мало ce AeBojaKa удавало у друга
села. Кажу, само ко Hnje могао да се ожени у селу или mije могао
према себи и свои богатству да наЬе прилику, ишао je у друго село.
То значи да су се paHHje HMyriiHHjH, таквих je било врло мало, више
и лакше одлучивали за мешовите бракове са Румуиима. PaHHje су,
углавном, само удовци доводили жене из румуноких села. Пре првог
светског рата nojeAHHUH су доводили жеие из Cp6«je. Тек у новще
време има више брачних веза са Румунима из суседних села, посебно
са Тисовицом, Koja je нajближe суседно село удал>ено око 9 км. Ипак
и данас HajBehn 6poj бракова оклапа се у оквирима села.
Да напоменемо овде join и то да je ово село било доста изоло-
вано, а у просветном погледу доста заостало и до окора HHje имало
образованих л>уди. Тек у HajHOBHje време неколико мештана je сте
кло високо образование, а веЬи 6poj сел,ака je запослен у рударству
и шумарству.
se
1.
Групе лородица у сродству вепином ш^уза^еднички назив Kojn

се завршава на -ци, као на пример: Буринци, Дон>инци (Доинци), Ма-
ринци, Шворцеловци и др. како je изложено у прилогу М. Драшкипа
о пореклу становника села Свин>ице. Али има и ман>и 6poj породи-
чних трупа Koje HMajy за]едничко име као Новак, Попа и др. Y ова-
квим сродничким групама, родовима, неки сел>аци тврде да се не
y3HMajy меЬусобно. Ово се унеколико коси са другом тврдн>им да се
веп од треЬег колена ройаци, или како они кажу върули, не CMaTpajy
за близак род и могу склапати брачне везе. Веле, деси се да се узму
и други върули, што значи да ce y3HMajy веп у трепем односно чешЬе
у четвртом степену сродства. Ово нисам довольно испитао и можда
се првенствено односи на роЬаке по Maj4HHoj линщи сродства, зато
што више Нгих сматра да je важнее сродство по оцу него по Majun.
С друге стране, треба знати да су и породичне групе доста мале — од
по неколико породица.'
Назив върули (синг. върул) — роЬаци (роЬак) долаэи од румун-
ског vâr (пл. veri — роЬак). Али не може се пренебрепи и необична
сличност овог сродничког назива са врвь у Пол>ичком статуту, где по
тумачен>има, има исто значение. Найме, означава линщу сродства, кр-
вно сродство.8 Не ynyiuTajylta ce у етимологфу речи, треба наглаоити
да у румунском je3HKy род се каже, поред осталог, soi и rudâ, а род-
бина rude, rudenie, rubedenie. Друга сроднички називи Свин>ичана
су углавном исти или слични називима у Hauioj землш па зато наво-
или само неколико примера: мама, MajKa; TajKO, тато (отац); т'ст,
т'шта — тает, ташта; свекар, свекрва; залва — заова; сваста — сва
стика итд. МлаЬег очевог брата зову чича, а н>егову жену yjHa. Oeaj
последньи назив настао je вероватно под yrauajeM румунског je3HKa.
Познато je да се код н>их и стриц и yjaK Ha3HBajy истом речи, па тако
и стрина и yjHa. МеЬутим, посебну пажн>у привлачи називан>е стари-
jer очевог брата и н>егове жене. Деца млаЬег брата свог cTapHjer стри-
ца зову тата (тато), а стрину .мама. Слично називаше CTapnjer очевог
брата забележио je В. Николип у Лужници и Нишави. Тамо CTapHjer
стрица у куЬи деца зову стари тате или стари башта, док млаЬе
стричеве деца зову чичо. Стрину Ha3MBajy стринке или стрино'. Си-
гурно je да назив за стрица тато, стари тате открива трагове CTapnje
породичне структуре и односе у породици. Интересантно je да се код
Чимбула на HoBoj Гвинеей стриц на pidgin — ентлеском зове small
papa (мали тата).4 Из назива за стрица у Свшьици, као и у Лужници
1. Упор, напред М. ДрашкиН, Становништво личитрофног ерпског села

Свшьице у Румуни)и, чланак се налази у OBoj свесци.
2. И. Божип, „Врвь" у Поличном статуту, Зборник Филозофског факул-
тета у Београду, IV—V, Београд 1957, 107, 108, ПО.
3. В. Николий, Из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник,
кн.. XVI, Београд 1910, 93.
4. Margaret Mead, Spol 1 temperament u tri primitivna druStva, Zagreb
1968, 256.
Породични односи и свадбени обича]и у Свшъици 59
и Нишави, а колико сам обавештан сличай назив налази се и код Бу-

гара, могао би се извести заклучак да je некада старей брат имао
право или да je могао бити у полном односу са невестом свога брата,
Tj. да je и он могао бити отац деце коja га Ha3HBajy тато. Ако овоме
додамо податак С. Грбипа из околине Бол>евца (Црна Река), у KojeM
CTojn да нису били ретки односи измеЬу девера и снахе5, као и кон-
статащцу до Koje je Т. Р. БорЬевип дошао на основу судских архива,
а то je да у cpncKoj задрузи HHje реткоот да *! девер живи са сна-
хом6, можемо oeaj назив, чини се, слободно сматрати као остатак сро
дничке номенклатуре, Koja je одражавала правя однос у породици,
a KOjH се сачувао неизмен>ен, само му се одавно заборавила права су-
штина. Haj3aA да кжемо и то да се трагови оваквих односа налазе
у сродничким називима индоевропских народа7.
Кумство ce joui увек чува и преноси са колена на колено. Кад
се прави неко весел>е у породици поэива се увек и кум. Кумови су
редовно из села и веома ce nourryjy. 3Hajy за поэнату изреку „Бог
па кум". Ретко ко напушта старога кума jep Bepyje да се томе може
затрти фамил^а. Ca кумом се из истог разлога не вал>а ни сваЬати,
а не може се ни прщ'ателлгти, ту je чак строжа егзогами]а него код
крвног сродства. Кум je OHaj Kojn KyMyje, npHcycTByje обреду крште-
н>а или венчала, а фил>ен OHaj коме се KyMyje. Крашовани такоЬе ка
жу фил>ен и фшьена за кумчад.8
Ако неко има више фамил^а Koj'HMa KyMyje, кад му одрасту си-
нови, уколико их има, раздели им CBoja кумства. Из ових неколико
података види се да овакав облик духовног сродства и друштвеног
односа садржи, уз неке нужне специфичности, основне карактерис-
тике какве кумство има и у Haiuoj земл>и.
2.
Савремена породица у Свин>ици утлавном je инокосна и са

мало чел>ади. Истина, има ^едан 6poj породица Koje ce cacToje од не
колико генеравдца брачних парова, Kojn су преко jeAHor од супруж
ника у директном сродству. Али чини се да je много вепи 6poj прав-
их нуклеарних породица уз доста непотпуних породица и старших
брачних парова, Kojn живе у засебном домаНинству. Одавно нема ве
ликих сложених породица — задруга, о н>има се сачувало само се-
пан>е у традиции, а по нежи старики човек joui нешто о томе зна
да каже. Cehajy се да им je неко старщи говорио како je било Kyha
у KojttMa je живело по тридесет Л1уди. Шеэдесетогодишн»и Никола
5. С. ГрбиЬ, Српски народни обича]и из среза бол>евачког, Српски етно-

графски эборник, кн.. XIV, Београд 1909, 319.
6. Т. Р. БорЬевиЬ, Наш народни живот, кн.. II, Београд 1930, 154.
7. Упор. S. Kuliäic, Tragovl arhaléne rodovske organlzaclje 1 pitanje balkan-
sko-slovenske slmbioze, Biblioteka etnoloSkog druátva Jugoslavije, sv. 5,
1963, 24—25.
8. J. JKHBojHHOBHh, Крашовани, Летопис Матице српске, год. LXXXIII,
ккь. 242, Нови Сад 1907, 52.
60 Никола ПантелиЬ
Kpajnh вели да му je баба причала како се раниje живело у вели

ким породицама у KojHMa je било по три до четири ожен>ена брата
са децом у jeAHoj купи. HajcrapHjH je водио рачуна о домапинству
и заповедао шта he Kojn члан домапинства радити. Y таквим купама
било je и устал>ених дужности, као, на пример, рибар, овчар, сви-
н>ар и др.
Свишица je, што je познато, била у саставу Аустро-угарске Boj-
не границе, у Kojoj je задруга као облик породице била законом про-
писани и заштипени начин породичног живота са патрщархално-дес-
потским односима. Од укидан>а Boj не границе (1872) породични жи
вот ce слободтце мен>ао, али су се задруге одржале до Kpaja XIX
века у веЬем делу бивше Границе.9 Чини се да je у Свиньици задруга
доста брзо нестала после укидан>а Boj не границе. Можда известан
траг paHHjer живота у задругама представл>а и то да joui увек старки
брат, кад се ожени, Hehe одмах тражити деобу и оснивати посебно
домапинство, Beh he причекати да се и млаЬа öpaha ожене, а сестре
yAajy. Али ретко где се деси да ожен>ена öpaha дуже времена живе
3ajeAHO у HCToj куГш.
За деобу породице, исто као и код нас, као главни разлог наводи
се неслога жена. Наводно, жене се не могу „углавити", Beh Mopajy
да ce „pa36auiKajy". Али пре него што се изврши одел>иван>е nojeAH-
них брачних парова Kojn могу имати eeh и децу, праве се свадбе за
сву 6pahy и сестре. Сестре нису узимале тал (део) од 6pahe, нити je
у прошлости AeBojKa приликом yAaje AOÖHjaAa непокретну имовину,
осим ако je била наследница или joj je муж дошао у Kyhy. Y BojHoj
граници cecnja ce HHje могла цепати, па тако удаваче нису могле
добщ'ати у мираз непокретно иман>е. Код банатоких Хера све до кра-
ja XIX века девочка HHje могла добити земл>у у мираз10. Y Свиаици
AeBojuH je припадао само н>ен дар — дрзал>е, Kojn ce cacTojao од
шкрипье са спремом и постел>а. Код Крашована похоЬани Kojn доно
се невестине дарове назива^у се дрзари". Y Свин>ици joui увек не
Aajy мираз, па и сама реч мираз им je непозната, што je joui jeAHa
потврда да je даван>е мираза почело тек KpajeM XIX и негде почет-
ком XX века. Ако жена ипак наследи неко иман>е зато што HHje има-
ла 6pahe, од тога може оставити део hepKM (Ьеркама) а део сину
(синовима).
Отац и синови учеству]у у деоби имовине. Са оцем у ку!ги редо-
вно ocTaje HajMAabH син, изузетно неки други, и н>ему припадне после
очеве смрти део имовине KojH je отац за себе задржао приликом по-
деле породице. Дужност овога сина je да се стара о родител>има кад
остаре и да их сахрани по o6H4ajHMa, као и да им Aaje помене, исто
je и у ceBepoHCT04Hoj Cponj«.
9. В. МилутиновиН, Друштвени жииот, Банатске Хере, Нови Сад 1958,

213—214.
10. Ibid., 216.
11. J. Живо^иновиЬ, op. cit., 65.
Породични односи и свадбени обича]и у Свиььици 61
Y CAynajy да сама брапа меЬусобно деле имавину, то чине брат

ски, што треба да значи да све деле на равне делове без обзира на
брачно станье и величину уже породице. Чак се и храна дели на бра-
hy, а не по главама како je иначе уобича^ено у Hauioj задрузи, осим
у HeroTHHCKoj KpajHHH, где ce cycpehe и деоба хране на брайу.
Занимл>ив je пример поделе породице Илип, у Kojoj су пре по-
деле живели родителей и четири сина. Пре но што су се поделили, сву
имовину су разделили на шест делова. Два дела су узели отац и мати,
а остала четири дела поделила су брапа меЬусобно. Приликом поделе
брапа су водила рачуна, по препоручи оца, да немаду задедничких
меЬа да не би дошло до сукоба око земл>е. Овде посебну пажшу при
влачи то да je и мати учествовала у деоби породичног иман>а, исто
као и отац са синовима. Родителе су остали да живе у 3ajeAmum са
другим айном по старости, jep je он имао иа]више деце. После смрти
родител>а, унуци су наследили иман>е бабе и деде.
3.
Брак je претежно патрилокалан, али има доста и домазетства.
Неколико л>уди ми je саопштило да je у прошлости био o6H4aj да
синови из сиромашних породица, кад их je више, одлазе за зетове,
а само jeAaH остане са оцем на иман»у. Бол>е je, веле, било ипи за зета,
него правити нову купу. Данас, меЬутим, мало Kojn младип жели да
оде за зета. Она] KojH нема сина, HacrojH да доведе зета у купу. Уко-
.шко je у купи више кпери, свака Ao6nje по нешто на дар приликом
yAaje, али иман>е остаje зету. Y CAyMajy да у купи има млаЬих неуда-
тих свастика, зет прима обавезу да их опреми за yAajy и да CBaKoj
припреми свадбу. Код банатоких Хера за домазета кажу и „уписао се
у Kyhy", што треба да значи да je тает део иман>а преписао на зета.12
Матрилокални брак у Свин>ици, исто као и у ceBepoHCT04Hoj Србщи
и код банатоких Хера углавном се не сматра за нижи, HeAocrojHHjH
брак за мушкарца".
Младип KojH у женину купу долази за зета обично унесе нешто
имовине. Ретко je та имовина вепа од имовине купе у Kojy улази.
Углавном се младипи из оиромашнщих породица пpижeн>aвajY. По
неки чак ништа не OAeA>yje од брапе ако има довол>но код жене. Сли-
чно je било код Хера", а тако je joui увек у HeroTHHOKoj KpajHHH кад
зет доЬе из потпланиноког села у равницу око Неготина. Ти, Kojn не-
Majy cBoje имовине, славе само женину славу. Ако пак унесу нешто
земл>е, помин.у и CBoj свет'ц; не раде тога дана, пале свеЬу и месе
колач. И жена, такоЬе, ако je донела мужу неку непокретну имови
ну, пали свепу на дан славе.
12. В. Милутиновип, op. cit., 214.

13. Упор. Н. Пантелип, Домазетство у HeronmcKoj кра]ини, Развитак, ja-
нуар—фебруар 1968, бр. 1, стр. 77-79.
Село и породица, Гласник етнографског My3eja, кн.. 25, Београд 1962,
126-128; Село, сродство и породица, Гл. етног. My3eja, кн>. 28-29, Београд
1966, 169-170; В. Милутиновип, op. cit., 214-215.
14. В. Милутиновип, op. cit., 215.
62 Никола Пантелип
Разводи бракова као да нису били чести. Било je срамота оте-

рати жену, чак и кад нема порода. Иначе, више се жели мушко дете,
али свако воли да има и сина и перку. Pairaje су раЬали, веле, више
деце, а од пре 20—30 година брачни пар има по ABoje до Tpoje деце.
MaAoöpojiHM су брачни парови без бедеце.
Ажо жена остане удовица, a joui je млада и жели поново да се
уда, враЬа се у дом свога оца и одатле се поново yAaje. Деца, уко-
лико их има, ocTajy у MYжeвл>eвoj купи, a MajKa понекад може узети
je,*HO дете, обично само женоко.
Време за yAajy je измеЬу 15 и 20 година старости, са старщом
AeBojKOM мало Kojn момак xohe да се ожени. Мушкарци ce Haj4euihe
жене измеЬу 18 и 20 година старости. Beh са 12 година Aeeoj4Hue
почин>у да ce cacTajy са дечацима — момцима од 15— 16 година на
корзу и на игранкама. Сваке вечери улицом, дуж Koje се пружа село,
uieTajy младипи и AeaojKe, а старки cToje или седе у групицама пред
купама и paaroBapajy. Из овога се види да малолетнички бракови ни
су тако чести, што иначе mije CAy4aj у ceBepoHCT04Hoj CpönjH, са
KojoM Свин>ица има много подударности у народном животу и оби-
4ajHMa.
Пре првог светског рата, али и Kacreije, HHje била реткост да
мушкарац и жена проведу дуже време у дивл>ем браку, невенчани.
Неки, поред тога што се нису венчавали, нису правили ни свадбу.
Ако ипак одлуче да ce BeH4ajy, односно да направе овадбу, жена би
се вратила у купу CBojnx родител>а да би се свадбени обред обавио
по o6H4ajHMa. Невенчаних бракова било je и joiu су доста чести, али
сад код малолетника, као у ceBeponcT04Hoj Cpönjn и код (помшьаних)
банатских Хера15.
4.
Момак („мокан") и AeBojKa (, девка") коуи желе да се узму са-

опште то CBojHM родителуима. После тога момков отац или неко други
из н>егове фамилще pacnHTyje се код AeBojHHHor оца, односно н»ених
старших укупана да ли су вол>ни да yAajy CBojy Йерку. Кад се роди
телей угоду, договоре време овадбе.
Просидба се обично обавл>а понедел>ком и то рано H3jyrpa. Y
прошевину иду момкови родителей и joш неко од укуйана, сестра,
брат, деда, баба или неко други из породице, а неки воде и кума.
Кажу, да je paHHje просидба била врло скромна, док сада иду као на
свадбу и прави се читаво веселее са гозбом. Проспи су полазили на
сат-два пре сванупа док се „прави" дан. Разлог да овако рано иду у
прошевину o6jaunbaBajy тиме, да им се, ако не ycnejy у просидби,
село не CMeje. Y овоме се сигурно Kpnjy и MabHjcKH елементи, jep
се иде почетком првог дана у недел,и, све треба да HanpeiAyje и да се
pa3BHja па he вероватно успети и просидба, а напредовапе и бипе
15. Ibid., 219 и 239.

Породични односи и свадбени обича]и у Свшьици 63
cpehaH брак Kojw треба да се закл>учи. Момак не иде са просцима,

он долази код девоне KacHHje, кад се просидба повол>но обави и
кад му неко то ]ави.
Сви KojH иду као просци носе по неки дар за девочку (jeAeK, ха-
л^ину, крпу, сукн>у, ципелене или што друго). Кад доЬу у девозкину
купу, кажу да су дошли да виде да ли he дати девону за н>иховот сина.
Уколико су AeßojKHHH родител>и сагласни, позову перку и miTajy je
да ли их no3Haje и да ли зна зашто су дошли ови л>уди. Она обично
одговара да их no3Haje и да зна зашто су дошли, а то yjeAHO значи
да npncTaje на yAajy. Тада просци Aapyjy AeBojKy оним што оу joj
допели, а младожеаин отац joj Aaje и 1—2 дуката или 100—200 Aeja.
Неко у меЬувремену jaBH мамку да и он може да доЬе jep je проше-
вина поволшо окончана. После овога „Bpejy" (pa3ix>Bapajy) и договоре
се кад he правити свадбу, а за то време младини cnpeMajy „фруштук".
Често се одмах изврши и прстенованье. Свадба се уговори да буде
кроз три до четири седмице.
Свадбе се праве Hajemuie у jeceH, од ГоспоЬиндана или Петковице
до запошЬаша (почетак божиЬног поста), и после Божипа па до Белих
поклада. Дешавало се да се у истом дану одрже три до четири
свадбе.
Свадба je по o6H4ajHMa TpajaAa три дана, почшьала je eeh у су-
боту увече и завршавала се у уторак. Али многи се oÖHMajn редуци-
pajy и сажиа^у, те данас HHje реткост да се свадба обави за jeAaH
или два дана. Ово у 3HaTHoj мери зависи и од матери^алних Moryh-
ности породице. Свадбени церемониал починке у суботу увече т'кмом
код AeBojKe. Т'кма долази од румунске речи tocmeala, што значи
удесити, угодба, уговор. V Ресави код Влаха токма je долазак сватова
по младу уочи свадбе1в. Y недел>у сватови долазе на „фруштук" код
младе, затим одлазе на венчан,е, после чега се опет Bpahajy у неве
стин дом на ручак. Свадба се сутрадан наставл>а код младожен>е, а
затим иду код CTapojKa на Bpyhy paxnjy и на ручак. Haj3aA, у уторак
се свадба завршава „кршен.ем öapjaKa" на Kpajy села. Данас т'кму
Haj4eiuhe праве у суботу, у недел>у je ручак код м.\аде после венчаньа,
а увече су Beh код младожен>е. Y понедел>ак рано H3jyrpa CTapojKo
Aaje фруштук, а затим „скрше 6apjaK" и 3aBpmaBajy свадбено весел>е.
Старщи за овако CKpaheHy овадбу кажу .jipaae полак свадбе" а не
целу.
Старешине и важней сватови на свадби су: кум, исти OHaj Kojn
je и крстио младожен>у или неко из н>егове Kyhe ко га заступа. Ста-
pojKO je неко из младоженине фамил^е, кажу да HHje Maj4HH брат
— yjaK, али из излаган.а he се видети да н>егове функц^е символи
чно oдpaжaвajy и могу се повезати са улогом yjaKa—crapojKa у на-
16. М. МатиЛ, Свадбени odunaj, Гл. Етног. My3eja, кн.. 25, Београд 1962, 162.
64
шим свадбеним обредима, односно предсташл>а]у трагове авункулата17.

И код Крашована стари сват je нехи ближи младожен>ин роЬак18.
Девер je младожен>ин брат, брат од стрица или неки друга ближи
роЬак, само мора бити момаос. Он чува младу од када je прими и води
je до цркве. Деверица je такоЬе младожен>ина роЬака. Она иде са
младожен>ом до цркве. И oapjaxTap je младожен>ин роЬак, он на
свадби носи ÖapjaK и стара се о н>ему. BapjaK се прави код кума у
суботу и он je дужан да донесе 6apjaK и сувон> (венац са велом). И у
HeroTHHCKoj KpajHHH у неким влашким селима Ha3HBajy га сувон, и
дужан je да га донесе кум, а на главу младе ставл>а га кумица. Bap
jaK се кипи цвеМем код младожен>е, а на врх набоду jaôyKy. Bapjax-
тар мора добро да чува 6apjaK и jaöyKy на н.ему, не оме дозволити
да га изгуби или да му га неко украде. Ако се ипак деси да му неко
украде ja6yKy или цео öapjaK, мора врло скупо да плати да му га
врате, чак и до 1000 Aeja, што je знатна сума новца. Стрчало je опет
неко из младожегьине фамиллце, али са женске стране. То треба да
буде неки окретан млаЬи човак Kojn зна да прави шале. Он je paunje
у невестину купу доносио печено jara>e и сир, а уза се стално носи
буклщу са paKHjoM. Некада je преносио младине дарове на рамену.
Сад кад се дарови превозе, стрчало има улогу чувара, а у томе му
помаже и девер. За стрчала 3Hajy у неким влашким селима у Него-
THHCKoj KpajiHHH, само се све ман>е cehajy н>егове праве улоге и врло
често га идентифику]у са ручним девером (кумнат be м'не), Kojn има
улогу да je уз младожен>у и да му помаже. Неки чак кажу да je то
стари сват. Y Истри je био сват нестачило као помойник старешине
сватова, а у Далматинско] загори стачило пировни и стапел, са уло-
гом BojBOAe свадбеног пира18.
*
Уколико се свадба спроводи по старшим o6H4ajHMa, она има

следепи ток: у суботу младожен>ин отац са буклирм paicnje позива
сватове да доЬу у недел>у на свадбу. Истовремено AeBoj4HH отац по
зива CBojy родбину да испрате младу. Y суботу предвече иду из мла-
доженлше купе са музиком по кума, а затим по CTapojKa да иду на
т'кму код младе — roBHje. По Pje4HHKy JA3Y roBjera (говеем, говим)
у значен>у угаЬати, покоравати се коме, слушати кога, поштовати и
сл. прасловенска je реч. Y старословенском nocTojn реч govêja и go-
vlja; у руском говъть, говъю, у чешком hovêti. Meby н.има налази се
17. Упор. S. Kuliäic, Tragovl arhalëne porodice u svadbenim obiCajima Crue

Gore i Boke Kotorske. Gl. Zemaljskog muzeja, Nova serija, sv. XI, Sarajevo
1956. 223; Р. Борели, Транши авункулата код Срба, Гл. Етног. институ
та САН, кн.. VII, Београд 1958, 71-86.
18. J. Жнво^иновиЬ, op. cit., 57.
19. M. Stojkovic, Nastacilo, stacilo. svatovski élan. Zbcrnik za narodni ¿ivot i
obiiajc Juí:nih Slovena, knj. 27, 7agreb 1930, 82-83.
20. Rjecnik Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, dio III, Zagreb
1887-1891, 284-285.
Породични оahоси и свадбени o6u4ajH у Свин»ици 65
и примедба из дела М. Држипа — „гови ко' Heejecra"80. Сазнао сам

да се и данас у Србщи употребл>ава главог говити у значен>у служити
кога, угаЬати коме.
На т'кму иду младожен>ини родители, кум. CTapojaco, девер, де-
верица и joui неко из фамилще, те младоженл. Свако носи по неки
дар за младу. Младожен>а Aapyje ташту. Свекар доноси венац, данас
и iiLvajep, венчаницу и нешто новца за младу. Овом приликом AOÖHja
и златан прстен са каменом. Старого доноси печено jara>e на раж-
н>у, а на рогове му натакну jaöyKe и наките га цвейем. И други сва-
тови доносе частове. Весел>е Tpaje до два-три сата после пола ногш и
тада се разилазе. Неки веле да младенци веп те ноКи одлазе у другу
собу и cnaBajy за]'едно. Ово je изгледа HOBHja nojaea.
Цела свадба, почевши од т'кме, има одреЬене обреде и оимбо-
личне радн>е, ч»]м редослед HHje увек и у свему могуйе прецизно
реконструисати. До извесних пермутаци]а и недоследности у току
свадбе долази можда из разлога сажимаььа и ггриман>а других обдовда,
а сигурно и услед Hecrajafta неких делова o6«4aja као и шихових из-
Bobeiba, KojH нису били обавл>ени на npeTXOAHoj свадби, jep се неко
тога присетио итд. Некад je немогупе да се све обави одреЬеним ре-
дом услед општег метежа KojH HacTaje у оваквим приликама. Ипак
nocTojn главни редослед Kojer HacToje да се пpидpжaвajy, па Ну се
трудити да укратко изложеми ток свадбеног церемониала, ко]и има
колико симболичан толико и MabHjoKH карактер.
На дан свадбе рано H3jyrpa, кажу неки, момак са ракщом у бук-
AirjH иде по селу те зове ceoje другове, момке — мокан>е и сватове.
Момци долазе код младожен>е на фруштук. Исто чини и деж^ка,
само што она зове ceoje другарице. AeßojKe после доручка „оправ-
A>ajy roBHjy" (облаче невесту). То уствари обично ради jeAHa жена
Koja je томе вична, a Aeeoj«e joj помажу да нажите невесту. Други
кажу да младожела тог jynpa са музиком иде прво по кума, а затим
по CTapojKa и остале оватове. Пре тога младожен>ини друтови се са-
купе рано H3jyTpa код CTapojKa на фруштук.
Сватови ce yjyTpy сакупе у младоженьино] купи и одатле одлазе
кол roBHje. Неки кажу да сватови одлазе невести од CTapojKa. Y свад-
óeHoj поворци иду прво кум и cTapojKo, и ooojnüa носе по jeAHy ве-
лику свеЬу, а за н>има иду остали. На улазу у младину купу код не
ких их дочешу девер или стрчало са штапом (чуматом) поред суда
са водом и неЬе да пусти никога да ybe док не плати, Tj. док не баци
новац у суд са водом. Новац после npeAaje roBHjn. Други веле да се
ово чини у суботу увече на т'кми.
Пре доласка сватова млада припреми jeAHy jaöyKOBy гранчицу
KojoM домаНица — ташта намерава да удари младожен>у кад доЬе
на врата, али га штите н>егови момци.
Y HesecTHHoj куЬи овтови седну на jeAHy страну стола, а насу-
прот гьима, са друге стране младина родбина". Чим се сватови смеете,
21. Упор. Д. БорЬевип, Живот и обича]и народни у Лесковачко} Мораву

Српски етног. зборник, кн.. LXX, Београд 1958, 458.
66 Никола Пантелнй
кум тражи да изведу младу. Али пре него што изведу roBHjy, изведу
неку малу дежучицу. Кум неле да je прими и вели да he она тек бити
млада. На наваливание младине родбине кум je Aapyje. Затим доведу
неку старту жену — бабу, Kojy «ум такоЬе одби^а и каже да je она
некоме некад била млада. На Kpajy изведу праву невесту, кум je при
ма и Aapyje, а сваки пут претходно пита младожеау да ли je то права
невеста. Симболичног подметаяьа лажне невесте има и у неким се
лима Неготиноке KpajHHe. Y Равним Котарима и Буковиди изведу сва-
говима прво бабу па друге жене редом и HajaaA младу21. Y околини
Макарске деверу изводе неколико AeeojaKa jeAHy за другом уместо
невесте, на Kpajy уз откуп изведу праву младу". Сличай oönnaj се
изводи у CHHjOKoj KpajHHH. Тамо прво изведу старту жену, затим де-
Boj4Huy, па две-три AeeojKe и на^зад девер мора да плати младином
брату да би му извео праву невесту". ИзвоЬетьа лажне невесте било je
у Истри и у Словении.
После примаша невесте девер окине са себе велики пешкир и уз-
ме öapjaiK, па тиме noKpnje главе младенаца. Тада сватови повичу „гу-
pajTe наши сватови". Девер затим узме пешкир и поново га стави себи
преко рамена, a 6apjaK врати öapjaKrapy. AesojKa тада Aapyje пеш-
киром кума, па CTapojKa и остале сватове, а они joj iiAahajy за пеш
кир. Новац Aajy куму Kojw га KacHHje npeAaje млади. Иза овога сви
седну за сто, а млада и младожегаа се налазе jeAHO наспрам другом.
Младожешини сватови тада повичу ,âj да ce HacnacyjeMo". Младини
с друге стране rmrrajy: „Како?". Младожен>а одговара „с чашом и ви
ном", а затим са уздигнутом чашом каже млади: „спаси Бог", на што
му она одговара „на спасение" и то noHaBA>ajy три пута. Тек после
овога одлазе у цркву на венчале. Чини се да oeaj o6H4aj представл>а
траг некадашн>ег народног венчан>а у HeBecTHHoj купи. Y околини
Прешева и у ceBepoHCT04Hoj Македонии у околини Куманова обред
венчан>а се обавл>ао обавезно у младином селу, а ако село нема цркву,
онда у HeBecTHHoj купи". Y Л>упкови (рпоко село у Клисури, удал>ено
око 30 км северозападно од Свин>ице) управо су биле две свадбе, од-
носно венчала кад je наша екипа вршила истраживан>а. Младожен>е
су биле из других села, али се венчан>е и овде обавило у младином
селу.
Y CBaAÖeHoj поворци, кад иду у цркву, напред иде кум и ста-
pojKO, а за н>има млада са девером и младожен>а са деверицом. Бар-
]актар и стрчало иду поред сватова. После обавл>еног венчан>а у цр-
кви. излазе на „игру" на сред села. тедни кажу да прво оро одигра
млада са свепама Koje су донели кум и старо}ко. Ар\™ веле да, прво
коло игра (поведе) кум, а до н.ега се хвата roanja, па младожеша и
22. V. BogiSic, Zbornik sadaSnjih pravnih obicaja u Juinih Slavcraa, Zagreb

1874, 243.
23. Ibid, 246.
24. J. Milicevié, Narodni obióaii i vferovanja u Sinjskoj Krajini, Narodna
umietnost, knj. 5-6, Zagreb 1968, 448-449.
25. J. Хаци-Васил>евип, Дужна стара Cpönja, Кумановска облает, Београд
1909, 377. и 1ужна стара Срби]а, Пожаревачка облает, Београд 1913, 326.
Породични односи и свадбени обича]и у Свшьици 67
остали сватови. Данас je у oÔHHajy да сватови ш^единачно nrpajy са

младом и сваки joj платка за игру. Новац сакупл>а öapjaKTap и npeAaje
га невеста. Игран>е кола на одреЬеном месту, после венчан>а, обавл>а
се и у Лэупкови, а иэгледа да je то o6H4aj и у другим клисурским се
лима. После неколико одиграних кола, сватови ce Bpahajy у младину
Kyhy. На повратку све Kiyhe, Koje су у сродству са младенцима, износе
пред CBoja врата rpejaHy paKHjy, ca4eKyjy сватове и нуде их да imjy.
Исто чине и у Лэупкови и код Крашована26. Сватови pynajy код младе,
а после HacTaje веселее Koje Tpaje до каоно у Höh, када се разилазе.
Кума са музиком отмрате купи па се код н.ега joui нетто nonnje.
Млада ocTaje у свом дому, а младожен>а одлази CBojoj куйи. Ни у До-
H>oj Лоупкови млада ce HHje преводила у младоженэин дом првог дана,
Beh сутрадан HsjyTpa27. Обта] повратка оватова с младенцима у дом
невестиних родителе после венчала поэнат je углавном у свадбеним
обича]има периферних KpajeBa наше земл>е, у Славонвци, Хрватском
3aropjy, Бело] кра^ини, деловима BojaoAHHe, неким KpajesHMa источ-
не CpÖHje, у Македонии, код икаваца jyro3anaAHe Бооне, у Далматин-
OKoj загори, у вепе мделу npnMopja и на острвима. Исти oôH4aj поз-
нат je био код YKpajimaua, Белоруса и Пол>ака. Ш. Кулишип оматра
да OBaj oÔJT4aj одражава симболичан траг матрилокалног брака".
Данас, како сам поменуо, напред, веЬ исте вечери младенци ире-
лазе у младожен>ину куЬу и тада преносе младину опрему на колима
(камиону). Преношен.е младиног дара раните се такоЬе обавллло у
понеде.ъак yjyTpy. Прво се ишло са свирачима, по кума, па по ста-
pojKa, а затим сви за^едно су одлаэили код roBHje да je преведу у
младоженуин дом. Истовремено се вршило преношен.е младиног дара
— дрзал>а. Млада je ишла иза кола са упал>еним свепама. За време
преношен,а дрзал>а nojaBA>yjy се „Турци". То су маскирани л>уди Kojn
као да xohe да украду ствари. Они носе велике штапове, обучени су
у кожухе окренуте наопако, одело им je исцепано, а праве и шале
са сватовима. тедан од н.их носи везаног петла на мотки, а други га
туку. Обично ycnejy по нешто од ствари да уэму и noKyuiajy тобоже
да побегну, али сватови их гоне и OAysHMajy „украдену" робу. Други
веле да су „Турци" пастири младиног руха и 4yBajy да га неко не
украде, они и уносе ствари у Kyhy код младожен>е. Маскиране групе
за време свадбе, ce nojaBAjyjy такоЬе, углавном у периферним Kpaje-
вима наше земл>е, а било их je и у CAOBanKoj, MabapcKoj, код Пол>а-
ка и YKipajHHana. Нидерле мисли да je ово прастари обичад KojHM се
желе одстранити од младенаца демони и зле силе28
Младенце код купе ca4eKyje овекрва са хлебом (мала]ком), сол>у
и paiKHjoM, и све то да]'е oHajH у руке. Хлеб каонще за време вечере
разделе сватовима. Свекрва онда опаше cHajy и сина тканицом и уво-
26. J. ЖивсциновиЬ, op. cit., 60.

27. A. CTaHojAOBHh, Монографи]а Банатске клисуре, Петровград 1938, 58.
28. S. Kuliáié, Tragovi arhaléne rodovske organlzaclje, 85. i karta u prilogu.
29. L. Niederle, íivot star^ch Slovanù, dllu I, svazek I, Praha 1911, 89.
68
ди их у купу. Ово чини, како кажу, да се не раставе. И код Крашо-

вана свекрва уводи младенце у купу опасане тканином50 Y неким
селима североисточне CpÖHje младенцима ставл>а]у оглавл>е за кон»а
и дизгане и тако их свекрва у купу уводи. Y другим пак селима хва-
Tajy се у лесу (коло) Koje води свекрва и уз повике oje! oje! (како
ce Tepajy волови) уводе младенце у Kyhy. Y Свшьици je на купном
прагу простирка, обично неки пилим или кудел>но платно, на Kojy
треба младенци да стану. Ту сад свекрва ставл>а млади jaje у недра
Koje кроз кошулуу треба да падне на земл>у и да се paäönje. Ово
чипе jep ce Bepyje да he се млада лакше пораЬати.
На улаз затим стане стрчало и постави штап (чумаг), не пушта
никога да ybe док не плати и не проскочи чумаг. Новац сватови ба-
uajy у стружник — ведро са водом. Прикупл>ени новац припада мла
ди. Y млaдoжeн>инoj купи сватови ocTajy салю на доручку, на ручак од
лазе код crapojKa.KojH OBaj обед, наводно, прави да помогне младоже-
н.и. Уствари, у овоме се вероватно Kpnje траг некадаппьег односа yjaK
— сестрип. Увече од erapojKa поново прелазе код младоженье, где се
одржава вечера и тада сватови Aapyjy младу, а она им узврапа да-
рове. После тога се весел>е наставл>а до дубоко у Höh. Код Крашо-
вана првог дана свадбе, увече, млада, младожен>а и joui неки сватови
иду на спаван>е код старог свата. Сутра ce у H>eroBoj купи Aopy4Kyje
руча и тек после иду код младожеше".
Tpeher дана свадбе (у уторак) код младожен>е се припрема ру
чак за време Kojer се ломи погача украшена тисовом гранчицом.
Док Tpaje обед, млада дели дрзал>е — дарове свима сватовима. После
обеда одлазе на Kpaj села под jeAaH jaroAap — дуд да скрше бар]ак.
Прво кум скине jaöyKy с öapjaKa, расече je на пола, па jeAaH део да
младоженэи, а друга говщи и каже им: „Ти да буднеш момак кад
пролиста japaM, а ти да будет девка кад пропева штука". Затим
6apjaKTap изнад глава младенаца почне да ломи 6apjaK, а млада и мла-
дсжен>а се окрену и беже купи. За све време док ид укупи ништа не
говоре и не окрепу се чак и ако их неко дозива. Сватови остану код
дуда и одатле се разилазе и тиме je свадба завршена. Младенци тек
увече иду у 3ajeAHH4Ky постел>у.
Y четвртак после свадбе je noBpahaj или како join кажу праве
npiijaTe/bCTBo, Tj. одлазе млада, младожен.а, свекар, свекрва и HajÔAH-
жа родбина с младожен>ине стране у купу младиних родител>а. Тамо
rpejy paKHjy и чаете се. За oeaj o6H4aj кажу ]ош да младожен.а пуш
та млади пут да може ипи код CBojnx. Док се не пусти пут, млада не
може одлазити CBojiHM родител>има. За ову прилику млада ставла пле-
Мери и венац као roBHja.
30. J. Живсциновип, op. cit., 64.

31. Ibid., 64.
Породични односи и свадбени обича]и у Свин>ици 69
5.
Сличне nojaBe и подударност у друштвеном животу и свадбеним

обича]има становника села Свшьице у Румунщи са североисточном
Срби]'ом, као и са Крашованима и банатоким Херама, вишеструке су,
а с обзиром на не тако велику удал>вност и могупе везе, то се могло
и очекивати. BpojHe паралеле са влашким становнишгпвом североис-
точне Cpönje, чешНе него са српским, говоре нам и прилог AyroTpaj-
ног контакта ове две етничке групе. Ово noTBpbyje мишл>ен,а да су
Свин>ичани бар делимично старки CAoj словенског становништва.
Подударност неких еламената са Далматинским 3aropjeM и Ис-
тром као и другим перифериим областима наше замл>е, Kojn се у ана-
лизи HCKa3yjy често као словенски, нису случаев. Редовно исти еле-
менти ce jaBA>ajy и код Влаха у Србщи. Ако овоме додамо чишеницу
да су се на подруч]у jaApaHCKor залеЬа и у Истри релативно дуго
одржали Влаои, долазимо до закл>учка да се захвал>узуг*и словенско-
BAaiiiKoj симбиози очувало доста архаичних традищца у тим реги-
онима". Власи нису могли остати сасвим изоловани ни у културном
ни у биолошком смислу од Словена, веЬ од досел>аван>а ових других.
Управо су Власи конзервирали старе словенаке, a истовреме и соп-
ствене влашке традицще исто као и словенске ман»инске групе меЬу
румунским становништвом што чува]у врло старе словенске а веро-
ватно и румунске традицще.
CnajaH>eM ABejy култура и етничких структура долази до квали-
тетно нове културно-етничке структуре Koja се дал>е pasenja и дифе-
ренцира и од jeAHe и од друге, али у себи садржи н>ихове елементе.
Истовремено прекида се еволутивни paaBoj извесних примл>ених и ау-
тохтоних етничких традици]а, Koje наставлл]у паралелно да Tpajy док
се постелено не изгубе. Тако долазимо до дщалектичке супротности
да туЬа етничка група упркос релативне изолаци]е, у овом CAy4ajy на
jeAHoj страни Власи а на Apyroj Срби, становници села Свшьице, под-
jeAHaKO 4yBajy архаичне етничке елементе cBojcTBeHe не само за соп-
ствену него и за другу етничку групу, у 4njoj се средини налазе.
Résumé
Nikola Pantelié
FAMILLE ET LES COUTUMES NUPTIALES AU VILLAGE DE

SVINJICA
Dans l'article sont exposés les résultats de brèves recherches sur

les rapports sociaux (parenté, mariage, famille) et les coutumes nupti
ales des Serbes vivant au village de Svinjica en Roumanie. Se basant
sur les matérieux rassemblés, les comparaisons et les analyses partiel-
32. Упор. S. KuliSic, Tragovi arhaiëne radovske organlzacije, 7, 48. i dalje.

70
les, l'auteur conclut qu'il y a de nombreuses correspondances dans la

vie sociale aussi bien que dans les coutumes nuptiales de cette popula
tion avec celles des groupes ethniques de Krasovani et de Here de Ba-
nat et des habitants de la Serbie du Nord-Est ce qui était à attendre,
vu que le village de Svinjica est situé dans un territoire entouré par
ceux-là. Les analogies plus fréquentes avec la population valaque de la
Serbie du Nord-Est qu'avec la population serbe de cette même région
font ressortir des liens durables entre les habitants de Svinjica et la
population romane ou romanisée. Ce fait témoigne en faveur de l'opi
nion que les habitants de Svinjica, du moins au fond, représentent la
couche plus ancienne de la population slave, installée depuis longtemps
dans cette région.
La concordance de certains éléments avec ceux que l'on rencon
tre dans l 'arrière-pays de Dalmatie et en Istrie qui se montrent lors
qu'on les analyse, le plus souvent, d'origine slave, n'est pas fortuite.
Ces mêmes éléments apparaissent aussi parmi les Valaques dans la
Serbie du Nord-Est. Si nous ajoutons à cela le fait que la population
valaque s'était maintenue pendant un temps relativement long dans le
territoire de l'arrièr-pays dalmate et en Istrie, nous arrivons à la con
clusion que, grâce à la symbiose slavo-valaque qui s'était formée ici de
bonne heure, assez de traditions archaïques ont été conservées. Les
Valaques ne purent rester isolés ni au point de vue culturel ni au point
de vue biologique, des populations slaves dès l'arrivée de celles-ci et
c'étaient précisément les Valaques qui avaient conservé les traditions
anciennes slaves ainsi que les traditions valaques, analoguement aux
groupes minoritaires slaves parmi la population roumaine. La réunion
de deux cultures et de deux structures ethniques a eu pour conséquence
la formation d'une nouvelle structure ethnique continue à se dévelop
per tout en gardant les éléments de l'un et de l'autre ensemble ethni
que. En même temps s'interrompt le processus de l'évolution des tradi
tions déterminées ethniques, autochtones et adoptées, qui continuent,
pendant un certain temps, à durer pour disparaître graduellement. De
cette façon, nous arrivons à l'antithèse dialectique qu'un groupe ethni
que étranger, dans les conditions d'un isolement relatif ou total du
groupe original, dans ce cas, d'un côté les habitants de Svinjica et les
Valaques de l'autre, garde les éléments ethnique archaïques, caractéri
stiques non seulement de leur prore groupe ethnique, mais aussi du
groupe ethnique étranger. Ceci explique pourquoi nous avons constaté
parmi les habitants de Svinjica certaines anciennes traditions, assez
bien conservées, de l'ensemble ethnique slave aussi bien que de l'en
semble ethnique roman.
InstitutSerbe
ethnographique
des Se. et des
No. Arts,
5 Nouvelle serie No. I —
Петар КОСТИН
ГОДИШН>И ОБИЧАШ Y СРПСКИМ СЕЛИМА

PYMYHCKOr БЕРДАПА
Годишнуи o6H4aj« ерлског становништва у селима Свшьици и

Лэупкови, Koja се налазе у Румушци поред Дунава у Бердапсксд Кли-
сури, мало се pa3AKKyje од oèiraaja у jyrocAOBeHCKOM Банату, неточно]
и jyacHoj CpönjH. üocToje извесне разлике у ова два села, а то пемо
посебно нагласити. Сви ови обича]и HMajy за цил> да утичу на плод-
ност усева и стоке, као и на благостан>е у купи.
Ови o6H4ajn могу се поделити на эимске (новогодищн,е), пролеп-,
не, летн>е и jeceH>e oömaje. Везиван>е o6H4aja за nojeAHHe празнике
настало je у хришпанству, када je црква многа паганока верован>а
пренела на CBoje празнике. Тако се кроз ове ове oÖH4aje преплипу
пагански и хришпански елементи.
Зимски (новогодишн>и обича]и). — Циклус зимских o6H4aja Tpaje
од божипних Поклада (6 недел>а пред Божий) до ускршн>их Покла-
да (7 недел>а пред Ускрс). Главни праэници у овом циклусу су св.
AHApeja, св. Варвара, св. Игньат, Бадн>и дан и БожиЬ, Нова година,
BorojaBA>eH,e и Покладе.
Y Свинлнди СВ. AHAPEJY (13. ХП) празну^у због медведа, па га
и зову „МЕЧКОДАВА", као у ueAoj HCT04Hoj CpÔHjH,' док у Л>упкови
не 3Hajy за oeaj назив. Општи je oomaj, да се не ради, посебно жене
не преду, да вукови не би нападали овце. Исто верован>е nocTojH и
у HCT04Hoj CpÖHjH. Из овога се види да се у Свишици са традициям
поштовала медведа преплиЬе TpaAHUHja поштован>а вука, што HHje
cAy4aj у Лзупкови. Поштован.е медведа било je распростран>ено код
свих европских народа, па и код старих Словена.' ТакоЬе je и пош-
тован>е вука било распростраЬено код многих индоевропских народа,
као и код наших народа, што се види из o6n4aja у вези са вуковима'.
СВ. ВАРВАРУ (17. ХП) HasHBajy СВ. БАРБУРА као Власи у ис-
T04Hoj CpÖHjH.4 У Свишици на oeaj дан не раде жене нарочито иглом,
да црви не би нападали вопе. За разлику од Свин>ице, у Л>упкови месе
колач од пшеничног брашна, у Kojn CTaBA>ajy зрно жита и кукуруза.
1. Милосавл,евиЬ С, Обича]и ерпског народа из Среза хомо/ьског, Српски
етнографски зборник, кн>. XIX, Београд 1913, стр. 67; Грбип С, Српски
пародии обича'и из среза Боллвачког, Српски етнографски зборник,
кн.. XlV, Београд 1909, стр. 75; Kocrah П., Новогодишн,и обича]и у Ре-
сави, Гласник Етнографског My3eja, кн>. XXVUI—XXIX, Београд 1966,
стр. 192.
2. Живанчевип В., Волос — Велес, словенско териоморфно божанство,
Гласник Етнографског My3eja у Београду, кн>. XXVI, 1963, стр. 45.
3. Ча^кановиК В., Божий, ньегово порекло и знача], Српски юьижевни
гласник, Београд, 1941, стр. 62.
4. Kocrah П., н. д., стр. 210.
74
OBaj колач има исто значение као варица у нашим KpajeBUMa, Koja
се прави од разног жита и има исто значение као чесница.5
На СВ. ИГЬЬАТА (2. I) кол>е се свиша Koja je у Свишици наме
шена да буде печеница за Божип. На oaaj дан се не ради. Посебно
жене не преду, веп само 4eniA>ajy вуну. Власи у неточно] Cpönjn тако-
Ье на OBaj дан кол>у свин>у, а Срби у околини Бол>евца уводе свин>у
у Kyhy.8 Y Лэупкови, за разлику од Свшьице, рано yjyTpy домапица
цара ватру, као у неточно^ Србщи.7
БожиЬни oÖHMajH. На Бадши дан иду коледари, кол>е се прасе
и уноси слама. На OBaj дан у Свишици почиете целу купу да би преко
Божипа била чиста. Тога дана такоЬе не раде, да црви не би напа
дали Bohe, посебно шл>иве. За OBaj дан, као и дан пре шега, HeMajy
назив „Туциндан" као у Србщи.
Y Свинтици je раширенщи oÖH4aj да за печеницу ynoTpe6A>aaajy
свин»око месо. Свин>у кол>у на св. Ипьата, мада има CAy4ajeBa да на
Бадши дан кол>у прасе, као што je то o&H4aj у Лэупкови и другим
KpajeeHMa Cp6Hje.8 Y Лэупкови, ако HeMajy прасе, кол>у овцу. Y Сви
шици и Лэупкови кол>у и кокошку, од Koje праве супу.
Y Свишици не секу „бадшак", као што je то o6H4aj у neAoj Ср-
6hjh и другим KpajeBHMa JyrocAaBHje,* вей ките jeAKy бомбонама и
колачима. Ову jeAKy Ha3HBajy „крискиндер" (од немачког „кристл-
киндел") што yKa3yje да je Taj oÖH4aj дошао посредством Немаца,
Kojn оу га донели у Банат. .Телку у купу уноси „Мош Крачун" —
,деда Божий/, ко]и има сличности са „дедицом" у нашим маскира-
ним опходима.
Y Лэупкови, као и у осталим ерпским селима у румуноком и jyro-
словенском Банату, бадшак сече домаиин и уноси у купу и ставл>а на
огшиште, као што je то o6maj у осталим нашим KpajeBHMa.10
Бадшак mije познат северним словенским народима, а исто тако
нису га познавали ни стари Словени.11 Oeaj oÖH4aj такоЬе не no3Hajy
ни Румуни." По мишл>ешу М. Гаващца jyжни Словени су примили
OBaj o6H4aj по долаоку на Балканско полуострво." Иначе, бадшак je
познат од Кавказа, преко Балканског тюлуострва, HTaAHje и jyжнe
Француске до Велике Британще.'4. Одсуство бадшака у Свишици мо
гло би се на Taj начин довести у везу са старим словенским cAojeM,
Kojn roije познавао OBaj обта).
5. КулишHh III., Порекло и значен>е божиНног обредног хлеба код 1уж-

них Словена, Гласник Земалкжог My3eja, кш. VIÜ, Capajeeo 1953, стр. 17.
6. Костип П., н. д., стр. 211; ГрбиЬ С, н. д., стр. 78—79.
7. KocTHh П., н. д., стр. 207.
8. Исто, стр. 199.
9. Gavazzi M., Gcdina daña hrvatsklh narodnih obicaja, knj. II, Zagreb 1939,
str. 13—14.
10. Исто.
1 1. Исто, стр. 18.
12. По саопштешу Бермине Команичи, сарадника Етнографског института
Румунске академще наука у Букурешту.
13. Gavazzi M., п. d., str. 18
14. Кулишип Ш., Необични обича)и, Београд 1968, стр. 24
Годишн>и oÖHMajH у српским селима румунског Бердапа 75
АомаЬица увече уноаи сламу и посипа je по купи. За разлику

од Свшьице, у Лэупкови, за нюм иду деца и гшуучу као у другим на
шим KpajeBHMa.'5 Ocawaj уношен>а сламе nocrojH у многим земл>ама
Европе, па и код северних Словена и Румуна.16
На Бадн»е вече од купе до купе иду коледари — група деце Koja
носе штапове од леске — „коледаче" — украшене стшралним шара-
ма, као код Влаха у HCT04Hoj CpönjH. Штапове носе и коледари у
Румуни)и, ByrapcKoj, ]ужно] Cpönj« и Македонией, док коледари у
нашим западним KpajeBHMa HeMajy штапове.17
За разлику од Л»упкове, коледари у Свшьици улаае у купу, седну
на земл>у, домапица им да оито са кукурузам Koja круне и после Aajy
кокошкама. Затим коледари uapajy ватру штапоаима и говоре: „Да се
роде свшъе, jaraHrim, телад, пилипи. . ." Аомапица опаше коледаре ко-
нопл>ом и у ситу им Aaje суве шлзиве, jaôyKe, бомбоне и орахе. Исте
o6H4aje изводе коледари у Македонии, Румуни)и, ByrapcKoj и источ-
Hoj CpÖHj«.'" Y Л>упкови коледари само доЬу до прозора и neeajy пе-
сме, као у нашим западним KpajeenMa.19
Y УЬупкови, као и у Србщи, paHHje су вечеравали на платну од
тежине простртом на слами. За вечеру jeAy само поено jeAo. Цело вре-
ме вечере гори свечарска eeeha. Y Свшьици нема тог oÖH4aja.
На Божип домапица рано yjyTpy иде на бунар да донесе воду.
Овом водом не месе обредне хлебова, као што je то CAy4aj у CpÖHj«.™
Y Л>упкови првог човека Kojn на Бадн>и дан рано yjyTpy доЬе
у Kyhy HasMBajy полаженик, као у нашим KpajeBHMa11. Кад доЬе, он
седне поред огшишта, а укупани му Aajy сито са кукуруэом Kojn баца
у ватру. Затим пара ватру и говори: „Господ бог да да здравл>а, да се
плоде свин>е, пилиЬи, говеда, телад итд." Y неким купама домапица
пази да цара ватру пре него што неко доЬе са стране, jep eepyjy да
непе бити пилипа ако je полаженик jaAOB. Из овога се види да до
мапица има примарну улогу у o6H4ajy полаженьа и да се она дирек
тив доводи у везу са пилиЬима. Она представл>а кокошку jep седи на
поду кад цара ватру. Сви ови о5та}и воде порекло из периода жен-
ске мотичке земл>орадн>е, када je кокошка била првобитни полаженик
кога je заменила жена.22
15. Кулишип Ш., Порекло и значена божипног обредног хлеба, стр. 30-31.
16. Gavazzi M., п. d., str. 23—74.
17. Kocrah П., н. д., стр. 211; БорЬевий Т., Кроз наше Румуне, Београд
1906, стр. 26; БорЬевий Д., Живот и обичаЗи народни у Лесковачко}
Морави, Српски етнофафски зборник, кн.. LXX, Београд 1958, стр. 325;
Karaman P., Obrzed koledowania u Slowian 1 Rumunow, Krakow 1933,
стр. 352. 359; Филиповип M., Обича]и и верованл у Скопско] Котлини,
стр. 371.
18. Види напомену 17.
19. Милчетий И., Коледа у 1ужних Славена, Зборник за народни живот и
oÔHMaje .Гужних Словена, кн.. ХХП, Загреб 1917, стр. 1—72.
20. Кости П., на., стр. 197.
21. 4ajKaHOBHh В., Лэудскн и животин>ски полаженик, Српски етнографски
зборник, кн.. XXXI, Београд 1924, стр. 150—156.
22. Кулишип Ш., О улози и значеньу животшьског и уьудског полаженика,
Етнолошки преглед, кн.. 6—7, Београд 1965, стр. 51.
76
Y Свшьици домайица не цара ватру, веп само човек kojh први

доЬа у купу yjyTpy на Божий. Он изводи исте oÖHMaje као полаженик
у Л>упкови, само у Свин>ици не SHajy за OBaj назив. Исти je CAynaj и
код Влаха у неточно] Срби]и.м
До пре 30 година рано yjyTpy на Божий ишли су од купе до куйе
„звездари". То je била трупа деце обучене у свечане одоре, Koja je
носила звезду од xapraje и певала црквене пеоме. Y Свин>ици су неки
од звездара носили маске од харти]е са великим носем, брадом и
брковима од вуне. .Гедан од иьих био je обучен у кожух окренут нао-
пако. Н>ега су називали „стари Божий". Y Лэупкови звездари се нису
маскирали. Y Свин,ици у овом црквеном oÖH4ajy, Kojn je сличай но-
шен>у вертепа у BojBQAHHH," назиру се трагови старих маскираних
поворки Koje су ишле у време божийних празника и Поклада. Слично
су се маскирали коледари на Косову, Лесковачко] Морави и Ресави.
На Косову се „дедица" исто маскирао као „стари Божип" у Свгоьи-
ци.55 Y цамаларима, kojh су ишли на Нову годину у Македонии,
поред „попа", „лекара" и „бабе" ишао je и „старац".26 Y Лэупкови
су маскиране поворке ишле на Покладе.
Y Свишици за Божип месе само jeAaH обредни хлеб — „божийни
колач", Kojn je исти као славоки колач у Србщи и Румуга^и. Oeaj
хлеб има главну улогу у словенским новогодшшьим arpapHO-MabHj-
ским обича]има.27 Y Лэупкови, поред овог хлеба, месе чесницу и вепи
6poj ман>их хлебова у облику нуиве, волова, оваца, винограда, месе-
ца, сунца. Ове ман* хлебове Ha3Heajy „закони", као у Банату и Него-
THHCKoj KpajHHH.28 Они представл^у pa3BHje«HjH облик основног
обредног хлеба и настали су од знакова Kojn се налазе у чеоници.'-*
Сличне хлебове месе и у другим KpajeBHMa источне Cpönje.50 Y Сви-
ньици поред божийног хлеба месе онолики 6poj „бабица" колико има
мртвих у породици.
23. Власи у Ресави употребл>ава]у ерпски назив полазник (Костип П., н. д.,
стр. 213), док Власи у околини Бора не 3Hajy ни за oeaj назив. (По мо-
JHM испитиван»има).
24. ФилнповиЬ М., Различите етнолошка граЬа из Boj водине, Нови Сад
1962, стр. 20, 93.
25. Дебел>ковип Д., Косово Пол»е, Српски етнографски зборник к». УП,
Београд 1907, стр. 309—311; БорЬевип Д., н. д., стр. 325—335; Костип
П., н. д., стр. 194—195; 211—212.
26. Филиповип М., Обича]и и верован>а у Скопско] Котлини, стр. 379.
27. Кулишип Ш., Порекло и значен>е божипног обредног хлеба, стр. 9.
28. Димитрщевип С, OÔHMajn о празницима преко године, Банатске Хере,
Нови Сад 1958, стр. 296.
29. Кулишип Ш., Порекло и значенье божипног обредног хлеба, стр. 28.
30. Костип П., н. д., стр. 198; Мщатовип С, Левач и Темнип, Српски етно
графски зборник, кн.. VIT, Београд 1907, стр. 114; CTaHojeBHh M., Оби-
4ajn и верован>а на Тимоку, Гласник Етнографског музеja у Београду,
кн.. IV, 1929, стр. 48—49; Грбий С, н. д., стр. 80; Милосавл.евип С,
н. д., стр. 70; ПетровиН П., Божийни обича]и (Алексиначко Поморав-
л>е), Зборник за народни живот и o6H4aje тужних Славена, кн.. XXVI,
Загреб 1919, стр. 139—140; БорЬевиН Д., н. д., стр. 337—338; Дебелжо-
вип Д., н. д., стр. 280—281.
Годиппьи oÖHMaj« у српским селима румунског Бердапа 77
Божипни колач CToj« на столу у таширу испод кога ставе мало

сламе. Поред колача CTojn тан>ир са житом Koje je nocejaHo на св.
Николу, као у CpÖHjn. Божипни колач секу треНег дана Божипа. Y
Лэукови сече га домайин са сином, као на слави. Кад га пресеку, пре-
крсте га, прелину вином и пол>убе говорепи: „Христос се роди". Ис-
ти je oÖH4aj у цело] CpÖHjH,'1 док у Свшьици нема тог oôtraaja.
Од Божипа до Крстовдана су „некрштени дани". Y Свин>ици je
o6H4aj да у те дане не крсте децу.
Y Свшьици на Нову годину (14. I) месе слатке колаче, а за ру-
чак закол>у гуоку или кокошку. Y Лэупкови не кол>у кокошку, jep
она чепрка унатраг па Bepyjy да he им све попи уназад. Ко има пра-
се, закол>е га или оставе месо од божигше печенице. Поред тога, у
овом селу, за разлику од Свин>ице, месе „васул>ице" од пшеничног
брашна, Koje uiapajy цевком од чунка, на Kojoj je везан црвени конац.
Ове колаче носе ближим роЬацима. Y Србиуя такоЬе месе jeAaH ко
лач Kojn негде HaawBajy „васил>ица" и uiapajy га цевком од чунка."
Oeaj хлеб има исто значение као чесница.
Y Свтьици и Лэупкови на oeaj дан AeBoj'Ke raTajy за кога he се
удати. Y Лэупкови кажу да се „ваюил^у". Иду у поноп у пол>е, понесу
златан прстен и rAeAajy да ли he им се момак nojaBHTH у огледалу.
Неке месе „галушке" (врста теста) и у н>их ставл^у парче xapraje са
именом свог момка. Y поноп Kyeajy „галушке" у води. Када се ску-
Bajy, OTBapajy их, па чи]е име прво наЬу, Taj he бита први младоже-
н>а. Постош и друга начин гатан»а за yAajy, KojH je у вези са улогом
брачне Mabnje у обезбеЬен>у плодности. Под нвколико тан>ира ставе
чешал>, огледало, маказе, напрстак, угал>, лутку и прстен. Свака де
BojKa гледа шта he наЬи под танэиром. Ако наЬе чешал>, y¡\ahe се за
момка Kojn има велике зубе, огледало, за лепог момка, маказе, за
Kpoja4a, лутку, удаЬе се идуЬе године итд. Иста ooiwaj nocrojH и у
ОКОЛННИ БоЛ>еВЦа у HCT04HOj Србщи."
На Ього]ав/ъен>е (19. I) се доноси освеЬена вода — „молитва",
из црюве Roja се чува преко целе године, па ако се на n>oj nojaBH
скрама, Bepyjy да he неко из Kyhe умрети у току године.
Пре другог светског рата на OBaj дан je ишла Anraja на Дунав,
у Kojn су бацили крст. 1едан од присутних скажао би у хладну воду
и вадио крст. За то je Aoönjao новац. Они o6H4ajH на BorojaBAieH,e
распростран>ени су у ueAoj Cp6njH.M
На Св. Трифуна (14. II) жене не раде, да не би птице jeAe ку
куруз у пол>у и грожЬе у винограду.
На Сретегье (15. II) се по народном вероваььу, cpehy зима и
лето. Тада се гата какво he време бита следеЬих шест недел>а. Ако
31. Костип П., н. д., стр. 208.

32. Исто, стр. 209.
33. Грбип С, н. д., стр. 21.
34. Аебел.ковий Д., и. д., стр. 22—23; Милосавл>евиЬ С, н. д., стр. 22;
Петровип П., Живот и обича]и народни у Гружи, Српски етнографски
зборник, кн.. LVIII, Београд 1948, стр. 235.
78
cuja сунце и медвед изаЬе из CBoje руле и види CBojy сенку, Bepyjy
да he бита рЬаво време. Исто верование nocTojH и у Срвщи.*5
На OBaj дан не ради се због эми^а. Bepyjy да he онога ко ради
yjecTH преко године эмща. Да би се одбранили од 3MHja, пале крпу с
KojoM су прали судове у уторак и понедел>ак на божийне месне Пок-
ладе. Крпу ставе у суд, упале je и обиЬу око купе, штале и коша.
Ово се ради и на Младенце. Исти je oôjroaj и у Србщи на Младенце,
Благовести, Цвета или Ускрс.36
Покладе. Целе недел>е пре Поклада зове се Месне покладе.
Гада се праве miraje и вари жито. Y суботу се месе „бабице", Koje
су намен>ене мртвима.
Цела недел>а после Поклада зове се Бела недел>а или Тодорова
недел>а. Тада почин>е пост — „запошчан>е" и jeAy само сир, па се зато
и зове Бела недел>а. На Покладе жене не раде. Не пале се ватре као
у Србщи.*7 Y околним румунским селима пале ватру.
Y Л>упкови у BeAoj недел>и од понедел>ка до среде, Koja се нази-
ва „папел>ива", иду „фашанге". Ова реч долази од мемачког „фашинг"
што значи — Покладе. То je маскирана поворка, чи]е учеснике нази-
Bajy и „Турцима". MaoKMpajy се мазан>ем лица црном 6ojoM и мас-
кама — „лорфама" од xapraje и коже са брадом и брковима од вуне.
Поред тога носе кожухе окренуте наопако и опасани су клепетушама.
Y руци држе криве штапове — „кржще". „Фашанге" иду по селу, пе-
Bajy и веселе ce. Y поворци иду два мушкарца маскирана у младу
и младожеюу са свирачима као у npaBoj свадби. Y среду cxpaibyjy
jeAHor од приоутних што одговара сахран>иван>у пуста у другим на
шим KpajeBHMa. Пуст означала зиму Koja се симболично caxpaftyje и
таме наговештава долазак пролепа. „Мртваца" ставе на нооила или
кола за KojHM иде поп, KojH га опева, и цела погребна поворка. Y
там песмама npeosAabyje сексуална тема, а у вези je са култом плодяо-
стн. Поворка иде до гробл>а где мртваца симболично caxpattyjy. С
Свиндпди нема ових oÖH4aja, само се у суботу, Kojy Ha3HBajy „Тудор
когь", MaoKHpajy као „Турци". Носе маске од платна са брковима
и брадом од вуне. тедан обуче кожух окренут наопако и представл^а
,д!ечку". HajeeriH мушкарац представл>а „Тудор кон,а". Он нагарави
лице и на капу стави nepje од кокошке.
Фашанге су врло сличне покладним маскираним поворкама у
другим нашим KpajeBHMa, посебно у Хрватско] и Словени]и, где та-
коЬе caxpaH>yjy пуста, као и са 4apojnuaMa у Босни.м Исто тако има-
35. ГрбиЛ С, н. д., стр. 90; БорЬевип Д., н. д., стр. 358; Димштлцевип С,
н. д., стр. 301; ПетровиЬ П., Живот и обича]и народни у Гружи стр.
236.
36. ЗечевиЬ С, Пагански елементи у српским обредним играма, (докторска
дисертацща), Београд 1962, стр. 81—127 (у рукопису).
37. КостиЯ П., н.д., стр. 210, 215.
38. Bene — BoSkovi¿ К.. Nekl pokladnl obicaji 1 drvene maske u Medimurju
Narodna umielnost. kni. I, Zagreb. 1962. str. SI —90: Kuret N.. PraznlCno
leto Slovencev. kni. I. Celie. 1965. str. 11 —83; Gavazzi M., Carojlce, Hrvat-
ska enciklopedija, knj. 4, Zagreb 1942, str. 198.
Годишн>и обича}и у српским селима румунског Бердапа 79
jy сличности и са маскираним коледарима у неточно] CpoHjH и „ку-

керима" у ByrapcKoj о TyAopoeoj недели.'9 Y неточно] Србир и Маке
донией на Тудорову суботу се такоЬе MaoKHpajy. Овде нема o6«4aja
сахран>иван>а пуста, исто као ни у Свшьици.40 Y Мохачу, у MabapoKoj,
у покладним обича]има такоЬе ce nojaBA>yjy „Турци" као cehaae на
посебна историйка збиван.а, у KojHMa су они одиграли главну улогу,
па су KacHHje нуиховн ликови унети и у покладне обича]е.
Тодорова недела — „Тудоровци" почин>е у угорак у Бе-
Aoj недели и завршава се следепет уторка Kojn се у Свтьици зове
„Марца кон>ата", а у Лхупкови „KyH>ajy". Y суботу je „Тудор кон>"
када долази главни — „Велики Тудор". Целе неделе се не ради, по
себно жене не раде са црном вуном, али са платном раде, jep je оно
бело. Y Свиньици месе седам хлебова, jep толико има Тодоровских
дана. Ове хлебове Ha3HBajy „копите", jep су у облику потковица,
и HaMeibyjy их Тодоровим кон>има. Y Л>упкови не месе овакве хлебо
ве. Y ове дане не раде, jep Bepyjy да he их у супротном Hohy изгру-
вати „Тудоровци", Koje замишл>а)у као jaxa4e на белим и црним ко
пима. nocTojH прича да je нека жена умрла jep je радила за време
ове недел>е. На H.oj су остале неке белеге за Koje су веровали да су
од колита тодоровихских кон>а. На Kpajy ове неделе, у среду, nojaB-
A>yjy се хроми и Ьорави „Тудоровци", Kojn заклучу]у Тодорову не-
лел>у.
Верован>а да нойу за време Тодорове неделе jype jaxaHH на ко
пима, Kojn могу наудити лудима, распростран>ено je у Банату, неточ
ноj CpönjH и Румунщи.41 Ови o6H4ajH су у вези са тотемистичким
поштован>ем кон>а Koje je било распространено код свих словенских
народа и Румуна, а такоЬе je било у вези са култом трачког коаа-
ника, 4Hjn су носиоци били Трачани, koj'h су населавали источни део
наше земле."
Y неточно] и ]ужноз' CpönjH, Македонии и ByrapcKoj такоЬе
месе колаче Koje наменоду Тодоровим кон>има. Y околини Лесковца
комад колача, koJh je у облику потковице, Aajy кон>има, а у Македо
нии ставе на колач клинац од потковице.4'
ПролеЬни обича]и. — Циклус пролеЬних o6H4aja почин>е после
Поклада. Он je у вези са новим вегетационим периодом када се при
рода буди. Y овом циклусу има неколико празника Koj« су у вези
са култом природе, посебно култом била, као и плодношЬу стоке.
На Младенце (22. III) месе се мали обредни хлебови од kvkv-
рузног и пшеничног брашна, Koje у Свшьици наэиваду „туртщ'ица",
а у Л>упкови „младенчиЬи", као у Cp6njH.44 Y Свинлши „тур-пцице"
39. Види напомену 25; Маринов Д., Кукови или кукери, Извеспца на етно-
графичесюца My3ej, кн>. I, Софи] а 1907, стр. 21—28.
40. Филиповий М., Трачки кон>аник, Нови Сад, 1950, стр. 20.
41. Исто, стр. 25—29; 31—32.
42. КостиЬ П., Обича]и о Тодорово] недели у HeroraHCKoj Kpajmm, Раз-
витак, год. VIII. бр. 3—4, 3aje4ap 1968, стр. 70—73.
43. ФилиповиЬ М., Трачки кон>аник, стр. 16—21.
80 Петар Костип
inapajy цевком од чунка, као што то раде у Л>убкови са „васул>ица-

ма" на Нову годину. Ови колачи HMajy исто значение као остали обре-
дни хлебови, што се види из o&raaja у Свин>ици да ce наменвду за
здравл>е укуйана, стоке и плодност земл>е. Назив „турта", kojh на ру-
мунском эначи божийни колач, употребл>ава]у Власи у неточно] Ср-
6hí« и Цинцари у Македотци за обредни хлеб Koj« месе на св. Вар
вару, a Kojn има исту улогу као наша чесница45 Y Пол>ацима и Ливан
ском Пол.у, где има доста yrauaja влашког становништва, такоЬе
месе мале хлапчиНе „турте". Из овога се види да се у Свинлши за
jeAaH хлеб, Kojn има велику улогу у словенским аграрно-маЬ^ским
обича]има, употребл>ава влашки наэив.
На Св. Лазара (субота пред Цвети) HMajy o6«4aj „врбице", као
у Срби)и." То je стари словенски oÖH4aj KojHM се желела пренети
MabnjcKa онага младог бил>а на лууде.*7
На Велики четвртак рано yjyTpy бере се у шуми шибл>е
од леске, Koja има велику улогу у маЬи)и као свето дрво.48 Пред сва-
ком купом пале се ватре, Koje у Свтаьици зову „просед". Ватра се
пали и на гробовима умрлих. Поред тога месе колаче — „бабице". Koje
HaMeayjy мртвима. Yjyrpy се иде на реку и излива вода за мртве.
Вода се излива прво Богу, па бож]о] Majiw, а затим мртвима, месецу
и сунцу. Воду излива дете коме Aajy новац, Tj. „плате му". 1едну кан
ту воде, у Kojy ставе новац, донесу куНи. Пуштале воде за мртве
посто]и и у Банату, неточно] CpÖHjn и на Косову.48»
На Велики петак жене uiapajy jajá у разним 6ojaMa. Ао пре
60 година су се шарада воском и белила у pyjy или варзилу. Ова тех
ника позната je свим словенским народима.49
Ускрс у Свин»ици «a3HBajy Великден, као у неточно] Cpönjn
и MaKeAOHHjn.50 Y Л>упкови oBaj назив нще познат.
За YoKpc се меси jeAaH велики колач на Koj« се ставл>а jeAHO,
три или пет jajá, као у неточно] CpôiîjH.51 Меси ce join неколико ма-
44. Петровип П., Живот и o6H4ajH народни у Гружи, стр. 241; Грбит! С,
н. д., стп. 45; Милосавл>евип С, н. д., стр. 134; Николип В. Из Луж-
нице и Нишаве, Српски етнографски зборник кн>. XVI, Београд 1910,
стр. 131; ДимитрщевиЛ С, н. д., стр. 304.
45. Костип П., НОВОГОДИШН.И обича]и у Ресави, стр. 210—211.
46. Вукмановип J., Про/ьеЬни обича]и, Рад 1Х-ог конгреса Савеза фолкле-
риста JyrocAaBHje, Capajeeo 1960, стр. 265.
47. Исто, стр. 265—266.
48. КулишнЬ Ш., Верован>а о лесковини у EocaHCKoj Kpajmm, Развитак,
кн.. V, Baiba Ьука 1939, стр. 48—60.
48a. AHMHTpujeBHh С, н. д., стр. 305; MajxaHOBnh В., Студи]е из peAimije
и фолклора, Српски етнографски зборник, кн.. XXXI, Београд 1924,
стр. 56—84.
49. Томип П., Eojeibe и шаран>е jajá, Гласник Етнографског Myseja у Беог
раду, кн.. XX, 1957, стр. 7.
50. НиколиН В., и. д., стр. 44; БорЬевип А-, н. д., стр. 376; ФилиповиЬ М.,
Обича]и и верован>а у Скопско] котлини, стр. 394.
51. Мнлосавл>евип С, и. д., стр. 44; Ми^атовип С, н. д., стр. 135; Грбий
С. н. д., стр. 50.
Годишн>и обича|и у српским селима румунског Бердапа 81
лих колача на Koje се ставл>а по jeAHO jaje. Оном ко доЬе на Уокрс,

Aaje се по jeAHo jaje и колач.
У Свин>ици yjyrpY иде лиги)a у noAie до jeAHor крота од камена,
на KojH се ставл>а венац од траве и ту поп очита молитву. Исти je
oÖH4aj и на Спасовдан, као и у Л>уггкови и цело] Срибщи.52 После
тога иде се на гробл>е и поп спомин>е умрле.
На Уокрс ce AeeojKe и момци npoKajy колоньоком водом, као у
ueAoj BojiBOAHHH. Ово je остатак oÔH4aja Kojn nocrojH y Ср(яци да на
Ускрс момци noAHBajy дево|ке водом.5*
БурЬевдан (6. V). Рано yjyTpy AeeojKe иду у поле да наберу
цвепе од кога праве венце. Цвепем ките капище, штале и куЬе. Уочи
БурЬевдана jaraH>UH ce OAÔnjajy од оваца. Рано yjyTpy на БурЬевдан
овце ce Hcrepajy на пашу, а у подне се врате у „стружн>ак". За време
ручка ритуално музу овце. Последн>а се овца музе кроз колач и венац
од цвеЬа. У Свин>ици се у колач, kojh je шупал>, стави новац на чети-
ри места и вежу га вуном Koja ce 6oj« када се фapбajy jajá за Ускрс.
У .\>упкови се новац баца у ведрицу, у Kojy музу овце. После тога
домаЬин KojiH чува овце и деца умоче колач на четири места у млеко,
опколе овцу три пута с колачем и преломе га над н>ом. Док га ломе,
jeAaH говори „Куку", а други одговара: „Раокуку". После се прави
ручак. Тада сви доби^у по комад колача, а остатак ce Aaje стоци. У
Свшьици ко Habe у свом комаду новац, н.ему и припадне. На БурЬев
дан се први пут те године кол>е jara>e и то je „марвин дан"; дан
посвеЬен стотци, посебно овцама. Исти o6H4ajn на БурЬевдан су поз-
нати и у HCT04Hoj Србщи, код Крашована у Банату и другим облас-
тима Баната, као и у нашим западним — динарским KpajesHMa, само
се овде изводе на БожиЬ.5* Код Крашована такоЬе nocTojH обича]
„одкукан.а". Приликом ломл>ен.а колача jeAaH каже: „Куку", а друти
одговара: „Одкуку". Исти обича] nocrojH код Влаха у неким селима
у околини Бора.55 Карактеристично je да се распростран>ен»е оваквих
ЬурЬевданских o6H4aja у нас поклапа оа територщалним распростра-
н,ен>ем установе 6a4Hja, Koja припала традиции прасловенског стано-
вннштва на Балканском полуострБу.5".
52. КулишиЬ Ш., О светкован>у четвртка, Гласник Етнографског музеja у

Београду, кн». XIV, 1939, стр. 93—96.
53. ВукмановиЬ J., н. д., стр. 267—267.
54. МатиЬ М., БурЬевдански обича]и у Ресави, Гласник Етнографског му
3eja у Београду, кн.. XXV, 1962, стр. 195—199; МщатовиЬ С, н. д., стр.
103; ГрбиЬ С, н. д., стр. 64; НиколиЬ В., н. д., стр. 133—137; Димитри-
jeeiih С, н. д., стр. 309—311; Жи^иновиЬ J., Крашовани, Летопис
Матице Српске, год. LXXXIII, Нови Сад 1907, стр. 53—55.
55. По moj'hm испитиван>има.
56. ТомиЬ П., Бачи]е у карпатско] области Срби]е, ]\жао од Дунава са
освртом на бачи]у yomirre, Гласник Етнографског музе^а у Београду,
кн.. XXX, 1968, стр. 31—32.
82 Петар Костип
Y Свинлщи je o6n4aj на БурЬевдан; a y Лэупкови после два дана

да сви домапини саставе ceoje овце и npeMepeeajy млеко. Тала праве
гозбу и кол>у janbe. OHaj ко има Hajamue млека nocraje бач. Сличай
обича^ nocTojn и код Крашована, само се назива „смерл>ан>е" и обав-
л>а се у понедел^ак, среду или суботу после БурЬевдана.67
Св. Герман (25. V) npasHyjy само у Свинлщи. Тада не раде
због грмл>авине и валике кише. Ако раде, на Taj дан, Bepyjy да „би
дошла велика киша и опрала пол>а". Исти oÇH4aj je у HCT04Hoj Ср-
би]И у околини Бол>евца, Лужници и Нишави и AecKOBa4Koj Морави.55
У Л>упкови, Банату и другим KpajeBHMa Cpönje не празнууу osaj пра-
зник.
На Спасовдан (4. VI) je ранще ишла липца до jeAHe крушке
Koja се налазила на Kpajy села. Y Лэупкови ово дрво Ha3HBajy запис,
као у Cpönj«. Пут KojuM je пролазила литоуа посипали су водом у
Kojy су ставл^али пасул>, жито и кукуруз. То су радили да би родило
преко године. Y Л>упкови су правили венце од жита Koje су ставл^али
на заставе. Код записа, Koj« je био окипен цвепем, сви присутни су
клечали и правили венчипе од траве као што je то o6«4aj и данас у
CpönjH у цркви. Ако дуго mije било кише, литацу су поливали водом,
и кад би дошли до реке, заставе зу потапали у воду. Затим je jeAaH
од приоутних улазио у воду и поп га je прсжао водом молейи да буде
кише.
Y Свинлщи OBaj дана je посвепен и свима онима Kojn су нестали
у рату и зову га „Недел>а".
Лухове (14. VI) у Свинлщи Ha3HBajy Русале, док у Лэупкови
не 3Hajy за oeaj назив. Y HOT04Hoj CpÖHjn Власи и Срби недел>у после
духова HaaHsajy „Русал>е", односно „Русал>ска недел>а". Y Свшьици je
oÖHHaj да ставе под пазух пелин, да их не би напале „Русал>е"
— невидлива биЬа коja могу да нашкоде човеку. Посебно не раде у
петак после Духова због Русал>а, Koje могу донети болеет. Иста веро
вала nocToje у HCT04Hoj Срсчци, где такоЬе npa3Hyjy петак у „Русали-
jcKoj неделей".5' Власи у HeroTHHCKoj Kpajmm CTaBA>ajy под jacry бе
ли лук или пелин као заштиту од „Русал>а". Y Лтуикову нема верова
ла о „Русал>ама", Koja су распростран>ена код свих словенских на
рода, Румуна, Влаха и Цинцара у Македонии.60
Летки обича}и. — Лето почшье 21. jyHa и то je време главних
польских радова, од Kojnx je нajвaжниja жетва. Тада има много оби-
4aja и верован>а Koja су усмерена на заштиту пол>а и жетве од непо
года.
На Св. Врахоломещ (24. VI) не раде због ветра и грома, као
57. ЖивдиновиН J., н. д., стр. 55. : " •
58. Грбип С, н. д., стр. 66; НиколиЬ В., н. д., стр. 140; БорЬевиН А-.
н. д., стр. 389.
59. По MojHM испитиван>има.
60. ЗечевиЬ С, Предала о русали)ским гроб/ьима у Срби]и, Народно ства-
ралаштво- св. 3—4, Београд 1962, стр.
238—238.
Годшшьи oÖHMajH у српским селима румунског Бердапа 83
у Банату и неточно] Срби}и.61 Y Лэупкови не пласте сено jep sepyjy

да he га ветар однети.
На Св. Je/iuceja (27. VI) у Свиньици не раде эбог грмл>авине,
Посебно не раде у полуу; не oöpabyjy земл>у. То je Kpajfte време за
сетву japnx стрмних усева. Кукуруз се у то време не ceje jep je веп
касно. Зато у Свиньици noeroj« изрека: „Видован каже да видимо, а
AAHcej каже да cejewo." Y Hcro4Hoj Cponjn и Македонии такоЬе не
раде због пол>а и npecTajy да cejy.62 Y Лтупкови не npa3Hyjy oeaj дан.
На Видовдан (28. VI) у Свим»ици такоЬе не раде због грмл»а-
вине. Y HCT04Hoj CpÖHjn се тада гата по облацима. Y Хомол>у се гле-
да с Koje he се стране nojaemn облаци, па he та страна н>иве Haj6oA>e
родити. Ако нема облака, година he бита родна.6' Y Лтупкови je био
o6H4aj да девочке Koje нису знале да раде ручне радове, изнесу CBOje
халине на плот и rAeAajyhH у сунце говоре: „Видо, видим те, све што
видох, све научих". И oeaj o¿H4aj je у вези са поштованьем ггриродних
по]'ава, посебно сунца.
На Иваььдан (7. VII) рано yjyxpy AeeojKe иду у пол>е и беру
цвеЬе од н>ега праве венце и ставл^у их на Kyhe, као што je o6«4aj
у ueAoj Cp6njn.e< Ово ueehe употребл>ава се и као лек.
На Петровдан (12. VII) се не ради. Меси се jeAa« велики
колач KojH наменэду Петровдану. Посебно се месе „бабице" — мали
колачи за мртве, на Koje се ставе ринглови — „прапараше" и Kajcnje
— „жерделзе". Сличай o6H4aj nocTojn у AecKOBa4Koj Морави, где се
меси тиквеник (колач са тиквама) и носи ce (jeAo) у цркву. Поред
тога се не jeAy jaoyKe — „петровке".65
На Врачеве (14. VII) се не ради због стоке и пол>а. Слични оби-
4ajn су и у HCT04Hoj Србщи. Y околини Бол>евца се не ради эбог
здравл>а, а у AecKOBa4Koj Морави се не ради у пол>у због грома.66 Y
Хомолуу не ради због здравл>а и не воле да им се у Taj дан стока paba
jep Bepyjy да he бита болесна.67
На Св. Прокопща (21. VII) и Оггъену — „Срдиту" Mapujy
(30. VII) не ради се због грмл>авине, као у HCT04Hoj Србщи.8* Отме
на Mapnja je сестра св. Или]е, Kojn се сматра за „громонника", као у
Cpönju.65 Ако раде на oeaj дан у пол>у, Bepyjy да he бита велико не-
време и ветар he однети све сено и летину. Исто верование nocrojH
у HCT04Hoj CpoHjH.70 Y Банату на oeaj дан се не ради да се не би
61. ГрбиЬ С, н. д., стр. 66; Милосавл»евип С, н. д., стр. 61; БорЬевиЬ
Д., н. д., стр. 388.
62. Грбип С, н. д., стр. 67; БорЬевиЬ Д., н. д., стр. 388; Хаци-Васил>евиЬ
J., Лужна Стара Срби]а, кн>. I, Београд 1909, стр. 392.
63. Милосав.ъевиЬ С, н. д., стр. 2.
64. КаращЛ В., Живот и обича]и народа ерпскога, Беч 1867, стр. 36
65. БорЬевиК Д., н. д., стр. 390—391.
66. ГрбиЬ. С, н. д., стр. 64; БорЬевип Д.. н. д., стр. 398.
67. Милосавл>евип С, н. д., стр. 62—63.
68. БорЬевип Д., н. д., стр. 390.
69. КулишиЬ. Ш., Верованьа о лесковини, стр. 48—60.
70. ГрбиН С, н. д., стр. 69; Милосавл>евип С, н. д., стр. 64; БорЬевип Д.,
н. д., стр. 312.
84
запалило жито у шиви или nojasHo неки други пожар, што je у вези
са поштован>ем грома.7'
Св. Илща (2. VIII) je „громовник" и зато се на oeaj дан не
ради због грома. Кол>е се HajcrapnjH петао, kojh се сматра за „куЬног
газду", као у цело] Србщи." АомаЬин први по]еде главу од петла, Kojn
jn пратилац божанства грома, а и симбол сунца 4Hja се натприродна
снага налази у глави.
Св. Патале] (9. VIII) je брат св. Или]е, и зато се и на oeaj
дан не ради због грома. Y околини Бол>евца не ради се због ветра,
што je у TecHoj вези са oAyjoM и громом.7*
На Преображение (19. VIII) у Свин>ици не раде због 3MHja, а у
Лоупкови носе грожЬе у цркву да га поп освети, na га Aajy деци, jep
та\а приспева прво грожЬе Koje треба да се заштити како би бол>е
родило. Исти o6H4aj nocTojn у Банату и ncroHHoj Cp6njH.74
Велику Господину (28. VIII) у Свитьици Ha3HBajy „Госпо-
Ьиндан", као у околини Бол>евца.75 Овде месе jeAaH велики и веНи
6poj ман>их колача — „бабица", на Koje ставе по jeAaH грозд, jep je
у то време веЬ стигло прво грожЬе. Велики колач намекну здравл>у,
а „бабице" мртвима.
Jосеней o6H4ajH. — Овим циклусом завршава се година дана на-
родних o6H4aja. Y овом периоду природа поново замире и, по народ
ном верован>у, noja»A>yjy се зле силе, Koje се доводе у везу са зверима
и наносе штету целом домапинству.
На Крстовдан (27. IX) у Свшьици не раде због винограда, као
у Лаупкови на Преображение. Ако раде, виноград he се осушити и
грожЬе пропости. Y HCT04Hoj Срби)и oeaj дан ce такоЬе доводи у везу
са воЬем. Y Хомол>у се на Крстовдан Konajy рупе у Koje he ce каснще
салити воЬке."1
На Митровдан (8. XI) жене не раде због „свих ала", под ko¡h-
ма noApa3yMeBajy мишеве и пацове. Исти o6H4aj je у ueAoj Cpönjn
где ce oeaj дан назива и „Мишиндан".77
На АранЬеловдан (21. XI) не раде због пол>а; да не би било
великих киша Koje би „опрале". noAia, Tj. однеле плодну земл.у.
Мратинци су од АранЬеловдана и Tpajy недел>у дана. Y ове
дане не раде ништа са вуном да вукови не би нападали стоку. Сед-
мог дана Мратинаца nojaBA>yjy се Ьорави и хроми вуци, KojHMa се
npHAajy натприродна CBojcraa. Иста верован>а nocToje и у CpônjH.7"
Годишаи oÖHMajn у Свшьици и Л>упкови садрже све карактери-
стике ових oÔHMaja у Cp6njH, посебно HCTOMHoj, и Банату. IIpa3Hyjy
71. Димитр^евий С, н. д., стр. 312.

72. KapaibHh В., н.д., стр. 66.
73. Грбип С, н. д., стр. 70.
74. Грбип С, н д., стр. 71; Димитр^евип С, н. д., стр. 312.
75. Грбип С, н. д., стр. 65.
76. Милосавл>еви11 С, н. д., стр. 65.
77. Николип В., н. д., стр. 142.
78. ГрбиН С. н. д., стр. 74; НиколиИ В., н. д., стр. 142; Милосавл,евнп С,
н. д., стр. 67.
85
се сви празници као у СрСлци, али има неких разлика, посебно у Сви-
Н.НЦИ, Koje H3^Bajajy ово село као jeAHy архаичну оаэу меЬу српоким
селима у Баяату. Y Свинлщи се задржало cehaibe на некадашн>е пош-
тованте медведа, Koje je карактеристично и за источну СрбЧцу. Овде
исто тако не noawajy бадн»ак, као ни друга словенски народи и Руму-
ни. ТакоЬе не 3Hajy за назив „полаженик", мада сам oönnaj nocTojn.
Карактеристично je да неки обича]и у Свинлщи HMajy сличности са
влашким обича]има у неточно] Србщи, код KojHX nocrojH редуцирани
oöiwaj пален>а бадн>ака. JeAaH део Влаха у HeroTHHCKoj KpajHHH —
Царани чак ни не 3Hajy за бадн>ак.
И друга обича}и у Овин>ици oAAHKyjy се архаичношпу. Пада у
очи oÖH4aj „одкукан>а" у ЬурЬевдамаким обича]има, Kojn noerojH са
мо код Крашована. Крашовани, по мишлтешу 1ована Ердел>ановипа,
представл>а]у потомке HajcTapnjer словеноког становништва у Банату,
Kojn вероватно HMajy везе са становништвом источне Србще.78 Нажа-
лост, због недостатка rpabe о обича]има у Крашована, нисмо били
у могупности да опширшце компарирамо o6H4aje у Свинлщи са кра-
шованским обича]има. Вероватно би било и других сличности Koje би
помогле да се раз] асни порекло становништва у Свин>ици.
Résumé
Petar Kostic
CYCLE ANNUEL DE COUTUMES DANS LES VILLAGES SERBE

DANS LA RÉGION DE PORTES DE FER EN ROUMANIE
Le cycle annuel de coutumes parmi les Serbes — habitants des

villages de Svinjica et de Ljupkova dans la partie roumaine du défilé
de Portes de Fer diffère peu des coutumes serbes dans le Banat
yougoslave et dans la Serbie de l'Est et la Serbie du Sud. Ces coutumes
peuvent être divisée en coutumes d'hiver (de Nouvel-An), de printemps,
d'été et d'automne.
Le cycle de coutumes d'hiver dure depuis le carnaval de Noël (6
semaines avant le Noël) jusqu'au carnaval de Pâques (7 semaines avant
les Pâques). St André (le 13 décembre), qu'on nomme aussi »Meökodava«
(étrangleur des ours) est fêté à cause des ours et à la Ste (Barbe (le 17
décembre) vont les koledari (chanteurs de koleda — chants de Noël).
Ils font le tour du village aussi le jour de St Ignace et à la veille de
Noël. A la St Ignace (le 2 janvier) on abat les porcs.
A la veille de Noël on saigne le cochon de lait et on apporte de la
paille dans la maison. A Svinjica on ne coupe pas la bûche de Noël,
comme c'est la coutume au village de Ljupkova. A Svinjica on orne
I arbre de Noël de différents bonbons et gâteaux. A la veille de Noël,
les koledari vont le soir de maison en maison, portant les bâtons nom
més »Koledaci« à l'aide desquels ils attisent le feu, en pronnçant le
86 Petar Kostic
voeu que le froment vient bien, que les cochons se multiplient, etc. Le
premier homme qui entre dans la maison est régalé par le hôte et les
membres de sa famille; il s'assied par terre et tisonne le feu. Il y a
30 ans, les zvezdari (porteurs des étoiles) visitaient toutes les maisons
du village, portant les étoiles faites de papier et couvrant leurs visages
de masques; l'un d'eux portait une pélisse, tournée à l'envers. A Svinjica
on prépare un grand gâteau de Noël unique, tandis qu'à Ljupkova on
prépare, outre celui-ci, un grand nombre de gâteaux moins grands et
de diverses formes ainsi qu'on le fait en d'autres régions de la Serbie
de l'Est.
Les jours entre le jour de Noël et la St Jean sont nommés «jours
non baptisés». Le jour de l'an on devine si une jeune fille se mariera
cette année et le jour de l'Épiphanie (le 19 janvier) on apporte de l'eau
bénite de l'église à la maison. Le jour de la Présentation au Temple
(Chandeleur :— le 15 février) on ne fait aucun travail à cause des
serpents ainsi que le jour de Quarante martyrs (le 22 mars). La première
semaine après le carnaval s'appelle la Semaine blanche (c'est alors que
commence le carême) ou bien la semaine de St Théodore (qui com
mence à partir de mardi et dure une semaine). Ce semedi est nommé
»Tudor konj« (cheval de St Théodore) lorsqu'arrive »Veliki Tudor« (le
Grand Théodore«. C'est alors qu'ils se déguisent en »Turcs«. Toute cet
te semaine on ne travaille pas avec la laine, car, s'ils le faisaient, ils
seraient, croit-on, être attaqués la nuit par les »Tudorovci« qu'ils
s'imaginent comme chevaliers montés sur les chevaux blans.
Les coutumes de printemps commencent après le carnaval. Les
principales fêtes sont Quarante martyrs (ou les Innocents — fête de
jeunes mariés — le 22 mars) lorsqu'ils préparent les gâteaux, ornementés
à l'aide du tube de navet et Pâques. Le Jeudi-saint on allume de grands
feux devant la maison et au cimetière et le Vendredi-saint on colorie
les oeufs de Pâques. Le jour de Pâques — »Velikden« (le Grand jour)
on prépare un grand gâteau sur lequel on place les oeufs.
A la fête de St Georges (le 6 mai), dédiée aux moutons, on trait
les brebis de façon rituelle à travers un gâteau troué que l'on rompt
ensuite et distribue aux membres du ménage et on en donne une portion
aussi aux brebis. A la fête de l'Ascension (40 jours après Pâques) une
procession s'en allait à travers les champs jusqu'à un arbre sur lequel
se trouvait une icône. La procession allait aussi à la Pentecôte Rusalje
— 50 jours après Pâques). Il existe aussi une croyance en êtres invisibles,
dits »rusalje« qui peuvent nuire à l'homme s'il travaille toute la semaine
après la fête de Pentecôte.
Parmi les coutumes d'été il y en a beaucoup qui se rattachent aux
croyances relatives à la protection des champs et de la récolte contre
le vent et le tonnerre — les intempéries en général. A cause du tonnerre
on ne travaille pas à la St Élisée (le 27 juin) St Guy (le 28 juin), St
Procope (le 21 juillei), Ste Marie des Feux (le 30 juillet), St Élie (le 2
Cycle annuel de coutumes 87
août) et St Pantaleon (le 9 août). A la St Bartélemy (le 24 juin) on ne

travaille pas à cause du vent et à la St Jean (le 7 juillet), on cueille des
fleurs dont on fait les couronnes qu'on accroche au-dessus de la porte.
Les coutumens d'automne commencent le 21 septembre et elles
termines le cycle annuel de coutumes populaires. Dans cette période la
nature tombe de nouveau en léthargie et, suivant la croyance populaire,
les esprits malins, que l'on rattache aux bêtes sauvages, font leur
apparition et font du dommage au ménage entier. A la fêtp de
l'Exaltation de la Sainte-Croix (le 27 septembre) on ne travaille pas à
cause des vignobles, pour que les raisins ne dépérissent pas. A la St
Démétrius (le 8 novembre) les femmes ne travaillent pas pour que les
rats et les souris ne fassent pas de dommage. La semaine entière après
la fête du St Michel (le 21 novembre) s'appelle »Mratinci«. Ces jours-ci
on ne travaille pas avec de la laine pour que les loups n'attaquent pas
le bétail. Le septième jour il apparaît des loups boiteux.
Зборник радова CAHY, Нова cepuja кн.- / — Етнографски институт кн.. 5
Слободан ЗЕЧЕВИИ
НАРОДНА BEPOBAH>A Y СВИЬЬИЦИ
Пре но шгго би ce прешло на излагайте rpabe о народним веро-

вавъима у Свивьици, треба констатовати да су веровааа у овом селу
MHoroöpojHa и разноврсна, тако да их je тешко изложити у jeAHOM
саопштешу. Поред тога, боравак у Свиндщи био je кратак, па he се
OBaj рад ограничити само на регистращцу одреЬених верован»а, уз
извесне компаративне noKyuiaje и изналазак аналогща са суседима
са ове и оне стране Дунава. Стога he ово саопштен>е садржати само
три 3Ha4ajHe трупе народних верованьа — култ мртвих, славу и мит-
ска бипа.
1.
За култ мртвих су везане веома архаичне верске представе. О

неким облицима овога култа у HCTOHHoj CpöujH Beh je писано у Глас-
нику Етнографског Myseja бр. 30,' па пошто се верованьа везана за
Taj култ у основним линщама noKAanajy са веровавьима у Свин>ици,
истапи he се само раэлике, а колико je то Moryhe, rpaba he се допу-
нити новим подацима.
Ако се поЬе од представа о другом свету, установиЬе се да се те
представе, сем у извесним детал>има, углавном noKAanajy. Овде се
оматра да л>удско биЬе у нематери) алном облику наставл>а живот на
другом свету и да чином смрти само мен>а cBoje боравиште. Тело се
caxpaH>yje, а душа прелази у свет мртвих. Према народним верова-
н>има овога Kipaja, KOHuenunja другог света се потпуно pa3AHKyje од
хришЬанских представа о загробном животу. Душа се овде замишл>а
као прамичак магле. 1Ъу вади Смртка, стара и ружна жена, на Taj
начин што самртнику одсече прамен косе. Када човек почне да испуш-
та душу, каже се тегли душа. После извесног времена Смртка узима
човеку ладину — сенку. И овога се види да je сенка редупликащца
душе у народним верован.има овога Kpaja. На Taj начин се ова веро-
ван>а пpиближaвajy xeAeHCKoj концепции другога света као царства
сенки. Сматра се да се душа у току 40 дана BHje око Kyhe и да оби-
лази сва она места где je боравила за живота. Тада сама полази на
други свет. Тамо се прелази чамцем преко неке воде. Да би се платно
OBaj превоз, сваки noKojHHK мора при себи да има 9 Aeja. С друге
стране воде душа прилаэи на брв. То je узани мостиЬ преко прова-
AHje у Kojoj се налази jaA. Y jaAy су акрепи и 3MHje, прл>авштина и
све што je Hajrope. Ако je душа праведна, препи he брв и отиЬи пра-
1. Слободан ЗечевиЬ, Самртни ритуал и неки облици култа мртвих у ста-

новништва влашког говорног }езика Кра]ине и Кл>уча, Глаоник Етно-
фафског My3eja 30, Београд 1968, 47—78.
Слободан Зечевип
во на друга авет, a ако HHje, nauihe у jaA. Ово би, Hajxpahe речено,
било кретаьье душе од тренутка напушта№а тела до преласка на дру
га свет. Bepyje се да je Moryhe да човек грешком буде позван на дру
га свет, па у том CAynajy може и да се врати отуда. Исто верование
nocTojH и у Лэупкови, селу у BaHarcKoj клисури, Koje je такоЬе било
предмет испитиваььа.
Ако се упореде представе о другом свету у ceeepoHCTOMHoj Срби-
jH са представама у Сввдьици, видеЬе се да се оне прилично покла-
najy. Y Cp6njH душу води Чича (мошу) са белом брадом, а овамо
ружна жена такоЬе обучена у бело. Чича прати душу све до леног
доласка на брвно, преко кога се иде на друга свет, док Смртка остав
лю душу да иде сама. Друга се разлика огледа у меЬупростору Kojn
OABaja OBaj свет од онога. Y Сешьици je то вода, а у GpönjH копно
испун>ено страховитим призорима. Превоз преко воде указуje на ути-
uaj источн>ачких релитща. Аналоги]е су Озирис и Харон, док je коп
нена варианта ближа AxypaMa3AHHoj, CTaponpaHCKoj релипци. То
noTBpbyje и психопомпос-чича у HCT04woj CpÖHjn, Kojn je пандан
Сроаши, психопомпосу у CTaponpaHCKoj религии, Kojn je цело време
са душом. Сам чин преласка на друга свет je идентичан. Да би се пре
шло на друга свет, у Свинэици се иде на брв, а у неточно} CpönjH на
пун»чу, што je директан превод на влашки. Верование да се на друга
свет прелази преко усжог брвна, констатовано je у српским селима
Банатске Црне горе у Румунщи, као и у орпским селима око Ши-
клоша у маЬарском делу Баран>е, Kojn су овамо дошли за време вели-
ке сеобе. Исто верован>е налазимо у нашем делу Баната, око Беле
Цркве. Y селу AyrtA>ajH забележена je следепа песма Koja то добро
HAycrrpyje:
Тамо шла танка длака Свети Петар запита га:

Где прелази душа свака Шта си тако сагрешио
Све проЬоше \една не могаше Да ти паднеш у сред пакла
Кад je стиго на сред пакла Три године кмет сам био
Откиде се танка длака Сиротин>у кулучио
И он nade на сред пакла. Сиротин>и три батине
Богаташу три ракще.
(записано од Рад) товановип, 56, Аупл>а, 1969)
Као и у HCT04Hoj Cpönj«, и у Свинящи ce Bepyje да he отипн

право у paj душа онога самртника Kojn je умро измеЬу Великог чет-
вртка и Спасовдана.
Занимлуиво je напоменути да се и овде, као и ceBepoHcro4Hoj
CpÖHjH, месец сматра за jeAHo од станишта душа умрлих.
Предзнанци смрти су такоЬе исти. Као сигуран предзнак сма
тра се ако се некаме npH4HH,aBajy noKojHHUH и ако разговара са н>и-
ма. Ако псе рове (пас 3aBHja), сматра се да he умрети неко из Kyhe.
Ако се у близини jaen кукавица или сврака, Bepyje се такоЬе да he
неко из Kyhe умрети.' "
Народна верован>а у Свшьици 91
Као и у неточно] Србщи, сматра се да he се смртнику олакшати

умираае ако исповеди грехе, ако се стави на землу, ако raije воду са
дна потопл>еног чамца или ако се стави да лежи у правду Kojmi et
пружа]у греде на таваници. Ово последнее верование je статисти-исом
методом испитао бутареки научник Степан Генчев и констатовао да се
оно jaBA>a само на noApy4jy екавског говора у ceBepcoanaAHoj Бугар-
CKoj, чиме je показао да се етнографска граница у распореду самрт-
них oÖH4aja поклапа са дщалектолошком границом трансформацийе
jaTa.2
Самртни ритуал у Свшьици се такоЬе поклапа са там ритуалом у
неточно} CpönjH. Овде he се укааати на неке nojaee Koje joui нису
кон JTaTOBaHe у hcto4hoj Срби]и, као и на неке карактеристичне па
ра лле. Као што je речено, пож^нику се ставл>а у цеп 9 Aeja да плати
навалу на друга свет и да доЬе на брв. Мртвацу секу нокте и став-
A.ajy их за рог (слеме) да не оденесе epehy из Kyhe. Ако je jeAHe го
дине умрло ABoje из исте Kyhe, онда се прави кукла (лутка) и сахра-
Hvyje се са noKojHHKOM, као замена за Tpeher. Y HCT04Hoj CpônjH ce y
том CAynajy caxpaH>yje глава од петла. Y Свишици ce мера за ковчег
ставл>а на гроб а са jyrocAOBemoKe стране Дунава у гроб. Карактерис
тичне аналогов су MHoroöpojHe. тедна од н»их je да породица на прагу
вуче ковчег уназад, да noKojHHK jeAHOr од н,их не би повукао за со
бой. Мора бити непаран 6poj гробара, 11 или 13. OHaj од н.их Kojn
би први закопао, noKojHHKa, Aoönja шупал> колач и кошул>у. По пов-
ратку са гробл>а мораj у да оперу руке осевеЬеном водом да им не
трну. Када неко умре, просила се сва вода у купи, а исто тако и ако
погребна поворка проЬе поред некога ко носи судове са водом. Ако
поворка сретне пуна кола, умреЬе joui неко. Исто he се десити ако по-
KojHHK има весео израз лица. Када пролази погребна поворка поред
Kyhe, нико од чел>ади не сме да спава. Оотаци rpabe за сандук и крет
CTaBA>ajy се у ковчег испод шинника. ОкреЬу се огледала, noKpHBajy
слике и oTBapajy прозори. Посмртна поворка cTaje на одреЬеним мес-
тима да би се дао парастос. Ово се зове стануван>е. Ако ко умре без
свеЬе, може му je однети следеЬи noKojHHK из породице, да би се
pamijeM noKojHHKy на Taj начин обезбедила светлеет на другом свету.
1едан noKojHHK може да понесе н^више три cßehe. Onaj ко шал>е
csehy мора да прати мртваца до гробл>а. Ceeha се шал>е на Taj начин
што се мртвацу у праву (десну) руку стави свеЬа за н>ега, а у леву
за онога коме се шал>е. Сматра се да ce cBeha може послата и на Taj
начин што he се ставити на црквени noAnjeAej на Велики петак.
Помени одреЬеном noKojHHKy ce o6aBA>ajy на исти начин као и у
HCT04Hoj CpÖHjn, само што nocrojH разлика у распореду циклуса.
Помен се овде наэива помене. Y Влаха источне Cpönje циклус помана
rpaje до 7 година, а у Срба истога Kpaja до 1 године. Y Свииыши
2. Стоиан Генчев, Км проучаването на различи]ата между обичаите при

погребение от двете страни на jaToeaTa говорна граница в северна
Блгариа, Известна на Етнографскиа институт и музеи XI, Софиа 1968,
169—199.
92
циклус иде до годину дана. Прва помене Aaje се на дан сахране и

зове се працара. Присуству]у укопници и породица.
Помене у прву суботу овде нема, док je суботгаа помана конста-
тована код становништва оба говорна je-зика источне Cpönje. Затим
се помане Aajy на три неделе, 6 недела и jeAHy годину. Помане на
три недел>е у неточно] Срби]и, нема, док je она уобича]ена у Румуна,
па су Свшьичани oeaj o6H4aj вероватно од н>их и примили. Y прилог
томе говори чшьеница да ce OBoj помани не rrpHAaje велики 3Ha/4aj,
па се спрема слабли ручак и noKojHHKy шале половно одело. Иначе,
процедура и ток помане идентичан je са поманом из источне Cponje.
1ела су иста, домаКица тамн>анише трпезу после чега се присутни уз
речи ,¿6or да прости" xeaTajy за ивицу стола, npHCTynajy jeAy. Као и у
неточно] CpönjH, трпеза се од других душа брани штапом од ja6yKo-
вог дрвета, Kojn се зове палица, a Kojn се после помане носи на гроб
и забада у чело главе noKojHHKa. Занимл>иво je напоменути да се ве-
pyje да док породица носи чрне крпе (црнину), noKojwHK ништа не
види на другом свету, па зато на помене нема црних марама. Помане
се могу дата и живом лицу. То обично раде супружници. Док су обо-
je живи, може се дати само годшшьа помана, а ако je jeAaH до ньих
умро, помана се може дати за oöoje на 6 недел>а, док je працара само
мртвачева. Y cAy4ajy комбиноване помене за мртвог и живог, Mopajy
бита oABojeHH столови. СвеЬе за помане се праве од воска и упредене
конопле.
nojaBa Koja се epehe са обе стране Дунава je слан>е одела noKoj-
ника. Ова се церемонна обавл>а само уторком или оуботом, пошто су
то по народном верован>у мртвачки дани. На три неделе шалу се по-
ловне цоле (одепа), а за 6 недела и годину дана нове. Церемонна се
мора обавити наполу, према сунцу. Y двориште се постави катафалк
са оделом. Ту je и OHaj коме he се поклонити одело. Пошто окади
одело, домапица се окрене сунцу говорепи: „Сунце, сунце, буде све-
док да ове цоле носи НН (потник) на оном свету, а НН (OHaj KOjn
прима одело) на овом свету". То се понови три пута. Затим onaj ко]и
he носити одело на овом свету, исто обуче, па се иде на гробле да се
цоле и тамо намене noKojHHKy. YcnyT пролазнике служе paKHjoM.
Увече се Aaje вечера са 60 свеЬа и 60 колача. Ова je nojaBa опште рас-
простран>ена у неточно] Срби^и. Констатована je убанатских Хера.1
Даван>е одела распространьено je и у BaHaTCKoj UpHoj гори.,а
За верован>а из култа мртвих везано je и вучен>е воде, a Taj оби-
4aj je такоЬе распространэен у неточно] Cpönjn и у ]ужном Банату/
Пошто je o6H4aj из источне Cp6nje Beh описан, овде he се поменути
само неки детали. За сваку помене се не вуче вода, као што je то слу-
4aj у неточно] Cp6njH. Вода се вуче свакодневно од працаре до 6 не-
3. Софи ja Димитрщевип, Обича]и у личном и породичном животу, Банат-

ске Хере, Нови Сад 1958, 260.
За. Па«теле]мон Дошен, Прилог монографии Банатске Црне Горе, 1912,
рукопис у Архиву Етнографског My3eja.
4. Софи]а Димитри^евип, н. д., и по личним истраживан.има у Дупла]и.
Народна верован>а у Свин>ици 93
дел>а, за Koje време у купи мора стално горети светлосг, пошто се

eepyje да душа у том интервалу борави у купи или око н>е. Воду вуче
чиста дево]ка. Ако се вода каогаце не пусти, душа he бита жедна.
Вода се пушта на следепи начин: Жена Koja Aaje воду мртвима купи
хал>ину и мараму па са девоном Koja je вукла воду nobe на неки
вагаш (извор), kojh мора бити чист, па се зато не иде на Ау^ав.
Понесу се колачи, свепе, цвеле и ракща па се све то намени. AesojKa
лончетом из иэвора захвата воду и излива je, oApenryjyhH сваки пут
по jeAaH од 100 чворова са вуненог конца, на коме je обележавала
6poj судова воде Kojy je вукла. Вода се пушта до годину дана на Ве
лики четвртак, Великден и Госте^ину.
Као што je мртвима на другом свету потребна одепа и вода,
сматра се да им je потребно и rpejaibe. Зато им се о Великом четврт-
ку на други свет шал>у ватре. Ова се ватра у Овинлиди назива просет.
Пали се на велики четвртак yjyTpy на кугйьем прагу и наменяв се
на мртвини — свима мртвима из купе. Ватре се затим пале и на гроб-
л>у изнад главе noKojHHKa. Пали се лесково шибл>е, Koje HHje дотицало
земл>у. Ово се шибл>е не уноси у купу, веп CTojn напол>у обешено под
стреху. Колико има мртвих, толико се спреми колача, ораха и cseha.
Y исту се сврху идентичан o6H4aj изводи у неточноj Cpönj« у jyжнoм
Банату, само што се не пали лесково шибл>е, веп слама од 6ypjaHa.
.Гедан од Haj3aHHMA>HBHjHX o6H4aija из култа мртвих je игракье за
мртве. Оно се обавл>а о вепим празницима, када je иначе игранка Y
селу. То су Русале (Ау0™)- Великден и сл. Y сред игранке музика
стане, па неко из породице noKojHHKa уэвикне: „Кажите бог да прости,
ово коло да буде за душу НН (noKojHHK)." То се понови три пута.
Затим почшье коло за душу. КоловоЬа и кец носе свеЬе са пешки-
ром и pajcKHM цвепем и боцу ракще. За све време игре жене из поро
дице oöpebyjy играче paKnjoM. Овим колом се и прекида жалост. OHaj
ко то xohe, мора у току игре да нагази мараму са новцем. Мисли се
да би се потник газио по очима ако се не заигра преко те мараме.
Oßaj поступак у Свин>ици назива прежален>е, у банатоких Хера, пре-
играван>е, а у Влаха источне Cpôwje слобоаЬе (ослобаЬанте).
После неколико описаних верован>а у вези са култом мртвих,
може се констатовати сличност или истовретност мотива Kojn ce jae-
A.ajy у ерпским селима у Клисури, BaHaTCKoj npHoj гори, неточно]
CpönjH и jyrocAOBeHCKOM делу jYжнoг Баната. Оваква верован.а инди-
UHpajy jeAaH непрекидан nojac, почев од источне Србще, преко ерп-
ских села у PyMyHHj« до jyrocAOBeHOKor jYЖHoг Баната. Вероватно би
се oBaj nojac и продужио, ако би се истраживан>а проширила на све
ерпско становништво у Румутчи, на становништво северног Баната и
Срба у MabapcKoj, што би био jeAaH од путоказа за утврЬиван>е миг-
рапионих путева и порекла овог становништва. Индикашц'е Aajy и ис-
писи из будимпештанских архива. Ово би било утолико 3aHHMA.HBHje
што оваквих представа о другом свету, поступака око слан.а одела,
изливаноа воде, кола за душу и неких других елемената из култа мрт
вих, у унутрашн>ости Румушце нема.
Слободан Зечевип
Овакав се закл>учак може учврстити ако ce Hcnirrajy и неке дру

ге групе народних верован>а везаних за славу и митска бипа, на чему
he се ово саопштенье и завршити.
2.
Слава у Свшьици Tpaje три дана и назива се светац, а славити

славу се каже служити свеца. Свечаност почин>е уочи славе обедом
KojH се зове вечерица. Трепи je дан посвепен мртвима — на мртвини.
Y Берзаски и неким другим околним селима насел>еним румунским
становништвом, слава je поэната под именом празнику касе (празник
купе), док je у унутрашнюсти Румушце ова породична свечаност не-
позната. Y Лэуггкови се ynoTpeÖA>aBajy исти термини као и у Свин*и-
ци. Ако се ови термини упореде са називима за славу у Влаха севе-
роисточне Cp6nje, уочипе ce aHaAoraje. Вечерица се зове чина, што
на влашком эначи вечера, оветац се зове празник, док je треЬи дан
коада такоЬе посвеНен мртвима.
Славски церемониал у Свшьици имао сам прилике да пратим
о АранЬеловдану 1969. године. Taj се церемониал скоро сасвим пок-
лапа са процедурой о празнику у ceBepoHCT04Hoj Србщи или у jyroc-
ловенском делу jyжнoг Баната. Око 18 часова домапин са плоском
OKiiheHOM цвепем поэива госте на вечеру. Када гости доЬу, домапин
напол»у упали свеЬу, улази унутра и поздравл>а госте. Он не седа за
трпезу, веп CTojn држи свеЬу док се не nojeAe прво je.\o — резанице,
па затим ceehy гаси о довратак. Пре не што се почне са вечером, там-
]анише (окади) трпезу, после чета се гости xeaTajy за ивицу стола и
уз речи „бог да прости" ceAajy да jeAy. Сутрадан опет исти гости до-
лазе на фруштук или ручак. Обед се понавл>а и трепег дана, када
се на столу налазе култни хлебови са упал>еним свеЬама пободеним у
н>их. После вечерице, када се гости разиЬу, у купи се не гаси свет-
лост и не склан.а jeAO са трпезе, да би светац могао да види пут и да
се нахрани. Отаиирнщи апис празника у HCTO4H0j Cp6njn дао сам у
Гласнику Етнографског My3eja 31-32,5 па je то непотребно понавл>ати,
пошто се деталей углавном noKAanajy.
Из овог кратког orraca тока славе види се да су многи елементи
очигледно прехришЬанског порекла. Ykoahko неки од н>их и HMajy
хришпанску форму, свакако HMajy и CBojy паганску интерпретац^у.
Анализом славских елемената долази седо тога да се слава развила
на подлози прехришйаноког култа мртвих а да je у xpinuhHCKoj епохи
дивиниэираног претка наследио одреЬени хришпански светац. На то
нас ynyhyje Beh сам почетак славске uepeMOHnje. СвеЬа се пали на ог-
н.ишту, а гаси о праг или довратак. Опьиште и праг са довратком
као CBojHM еквивалентом играли су важну улогу у дохришпанском
култу мртвих, пошто су се ова места сматрала стаништем предака.
Зато поступак око пал>ен>а и гашеаа свеНе недвосмислено ynyhyje на
5. Слободан Зечевип, „Празник (слава) у ceBepoHCT04Hoj Срби)и, Гласник

Етнографског My3eja 31 —32, Београд 1969.
95
закл>учак да je она намешена прецима. OBaj се закл>учак може поду-

прети joui jeAHHM верованием везаним за славску ceehy. Y Свшьици,
као и у неточно] Cpönjn, Bepyje се да ову ceehy треба упалити када
се осети да he бити града. Регулисанье атмосферских nojaBa у корист
свога потомства спадало je у дужност предака, па пал>е№е ове свепе
има знача] o6pahaH>a н»има да спрече штету на усевима. Забрана до-
мапину да седне док држи упал>ену csehy такоЬе спада у скуп радн»и
коj има он, као носилац домаЬег култа, иэражава поштовазье прецима.
Почетак вечере само нас може учврстити у увереау да je ово праз-
ник из култа мртвих и да je то обед намен>ен шима. Хватанье прстима
за ивицу стола уз речи „бог да прости" je поступак Kojn je идентичан
са поступком на помене — обреду намен>еном noKojHHuraMa. Tpehii
дан KojH je посвепен искл>учиво на мртвини (мртвима) о томе Haj-
jacHHje говори. Остали поступци, као што je на пример, оставл>ан>е
светлости и хране за авеца, само се придружузу осталим докаэима.
Y овоме o6H4ajy je култ предака синкретизован са аграрним кул-
товима. То омо веЬ могли да уочимо из веровала да славска свеЬа
штити усеве од непогоде. Мешен>е култних хлебова и поступак са н>и-
ма joui више наглашава везу измеЬу предака и пол>ске плодности.
При вечери на столу Mopajy бити два култна хлеба положена jeAan
преко другог. Доли се назива арханЬелски (или по коме другом све-
цу), а горн>и вечернлк. Y ceBepoHCT04Hoj Cpönjn то су колаку праз-
нику и колаку думен}езеу (колач празниюа и колач бога). Y Свин>и-
ци колач сече свештеник првога дана славе, док га у ceBepoHCTOHHoj
Cp6njH сече гост Kojn први доЬе, a KojH се назива поп. Ова чшьеница
yKa3yje на вепи степей xpHCTMjaHH3auHje славе у Свинъици но у севе-
poHCT04Hoj CpÖHj«. Окретая.е и одизан>е колача познати су поступци
4Hja je сврха стимулисан>е раста усева.
Као што je утврЬено, неколико поменутих поступака паралелно
ce jaBA>ajy у Свин>ици, Лзупкови и ceBepoHCT04Hoj OpönjH, а многи од
н>их и у румуноким селима Бердапа и нашем делу Баната, док поро-
дичне свечаности са оваквим церемодацалом у другим деловима Ру-
MVHHje нема.
3.
HcnHTyjyhH народна вероваша у Свин>ици, испитивачу he пасти
у очи да су и верован>а у разна митска биЬа веома слична, па и иден
тична, са таквим веровааима у ceBepoHCT04Hoj Cpönjn и у jyжнoм
Банату. Ипак се може запазити да слика о неким митским ÖHhHMa
овде mije тако оштро иэдиференцирана као HCTO4H0j OpönjH. Веома
су разграната веровала у демоне природе, као што су 3Maj, шумоки
или водени дух. Од демона за Koje се сматра да ynpaBA>ajy л>удоком
судбином Haj3Ha4ajHHjH су они за Koje се aepyje да OApehyjy судбину
свакога човека joш при роЬен.у, а одмах затим долази верование у де
моне болести. Опширну студщу о овим митским биЬима у североис-
TO4H0J CpönjH дао сам у Гласнику Етнографског My3eja 31-32, а мате-
6. Слободан Зечевип, Митска биНа народних верованл североисточне Ср-
ÖHje, Гласник Етнографског My3eja 31—32, Београд 1969.
96
pnjaA за jYrocAOBeHCKH део Баната може се напи у монографии Ба-

натске Хере у издан>у BojaobaHCKor My3eja.
Водени дух се у Свиьыщи замжшьа као кепец суре 6oje са рош-
чипима и брадом. Сматра се да он влада воденим пространствима а
да му je jeAHa од функщца да топи л>уде. Али он л>удима може чини-
ти и услуге посредством жена Koje опште са н>им. Оне то раде нопу
öajyhn са вретеном на обали реке, голе и са расплетеном косом. Оне
воленом духу oöehaßajy одреЬене жртве као противуслугу за оно што
траже од н>ега. Сматра се да он нарочито може помопи на суду. Y
6ajaH.y му се обепава крилати конь, а сматра се да му je HajMMAuja
жртва гравидна жена. Веома je распространена прича о свекрви коja
je воденом духу жртвовала CBojy гравидну снаху. Када xohe некога
да утопи, сматра се да га водени дух зове нопу, па се зато не треба
никоме одазивати. Y Свшьици воденог духа HasHBajy враг, али га
paAHje Ha3HBajy еуфемистички — нечисник. Мисли се да се враг
стално CMeje и да може променити CBoj облик.
Веровоша у воденог духа веома су распростран.ена у пело] севе-
poncT04Hoj CpoHjn, о чему сам детал>но раоправл>ао у noMeHyroj сту
дии, док су овде истакнуте само неке специфичности. На идентична
верованьа у ово митско биНе наишао сам и у банатским селима Jace-
нову и AynA>ajH код Беле Цркве. Водени дух истога облика и фуякщце
познат je и банатским Херама Kojn га еуфемистички Ha3HBajy „бог
из воде", а у новще време Здравко.7
Поред вере у нечисника у Свшьици ce Bepyje и у женског воде
ног демона под називом видра, Koja je слична сирени. И она топи
л>уде, прима жртве a Bepyje се да помаже у луубавним стварима. На
овакво митско бийе нисам наишао ни у ceßepoHCTOMHoj Cponjn ни у
Банату.
Шумска MajKa или на влашком Мума Падури замишл>а се исто
као и у североисточно] Орбщ'и. Y Свинуици je HaaHBajy Шуминка.
JaB.'ba се у два облика: као лепа и као ружна жена. Ако ce jaen као
ружна жена, тада има чаробни штап KojnM л>удима наноси зло, а
тада има и зле очи. Н>ен je однос прама л>удима такоЬе ABojaK. Она
може са шима сгупати у л>убавне односе и тада je добра према н>има.
Но, главна joj je карактеристика да je истовремено и заштитник и
непрщател. деце. Сматра се да она деци доноси плач, па л>уди Hacroje
да je умилостиве. Да би иэлечиле штетне последице активности Шу-
минке, жене уторком и суботом 6ajy деци и каде их следепим тра-
вама: мума падури, aepaMjaca, скрташаса, Mja3aHonfie, ajyKopAyAyj.
Као што се види, траве ce HajHBajy на влашком jeanKy, а занимл>иво
je напоменути да се и 6ajaH>a o6aBA.ajy на влашком je3mcy. Влахин>е
се уопште радо no3HBajy да 6ajy.
Верован>а у овог демона регистрована су у североисточно^ Срби-
jn у идентичном облику. Код банатских Хера ово се митско бийе
назива планинска MajKa и замишл>а се као зла жена са разбарушеном
7. Миленко ФилиповиЬ, Вера и црква у животу Банатских Хера, Банатске

Хере, Нови Сад 1958, 274.
Народна верованя у Свшьици 97
косом. Када куну, жене тамо кажу: „Узела те, да бог да, планинска
MajKa."8
Зма] je такоЬе демон природе и сматра се за доброг демона,
4Hja je функцща регулисан>е атмосферских nojaBa на корнет луди.
Кала нопу лети, он оставл>а искре иза себе. Веома je похотл>ив и до-
лази код жена. Y Kyhy улази кроз кош (оцак), па ако жену не наЬе,
л>ути се и тресе osoje крл>ушти око апьишта. Жена Koja живи са зма-
jeM не може се одупрети н>еговим страстима, а многе то и не желе jep
je 3Maj у том погледу веома атрактиван. Имао сам прилике да разго-
варам са jeAHOM бабом Koja je, наводно, као млада жена живела са
3MajeM. Жена Koja живи са SMajeai jaKO се HcijpnAvyje, na je бледа и
иепщена. Ако жели да се отресе л>убавних веза са 3MajeM, жена треба
да се кади н>еговим кл>уштима, па 3Maj више Hehe долазити код н>е.
Мнсли се да се те крл>ушти не могу сакупити рукама, веЬ их треба
сакупл>ати воском. Сматра се да помаже и каЬен>е травом ojAOA>aH.
Верован>а у 3Maja нису специфичност овога Kpaja, веЬе ce jae-
A>ajy на ширем noApy4jy у Срба, других Словена као и у Румуна.
СуЬенице су демони Kojn OApebyjy л>удску судбину одмах после
роЬен>а. Y Свшьици их Ha3HBajy суделнице. 3aMHUiA>ajy се као три
лепе AeBojKe. При изрицан>у судбине, пресудна je реч HajMAabe. Одмах
после роЬеньа моша (бабица) ставл>а дете на земл>у под сто. Одатле га
узима отац као знак да га npHswaje. После тога, дете и MajKa три дана
леже на слами на земл>и. За све ово време у купи мора горети свет-
лост. Суделнице долазе трепе вечери да изрекну пресуду. За н>их се
поставлю трпеза. На бео чаршав craBA>ajy се три чаше воде, три испе-
чене туртичке (колача), три ките цвеЬа, три Aeja и овеЬа увщена у
спиралу. По иэрицан>у пресуде туртичке ce CTaBA>ajy у AeAejKy (ко-
левку) са дететом.
Ова су митска биЬа позната свим европским народима', па су
овде истакнути само «еки карактеристични локални деталей.
Да би се запггитило од злих nopobajHHx демона, Kojn се у северо-
HCT04Hoj CpönjH HasHBajy бабице, а чще име. облик и функцщу у
Свнн>ици нисам могао да сазнам, дете се из купе не износи све до
крштен,а. Исто тако, пелене се нопу не OMejy оставл>ати напол>у или
сушити на трн>у да дете не би добило красте. Из тога се може зак
лючите да je вероваше у nopobajwe демоне избледело и да се нуихова
имена нису запамтила, али се из наведених превентивних мера, Koje
су исте и код бабица, види да nocToje рудименти веровала и у овак-
ва митска биЬа.
TejKe (тетке) су демони болести. Еуфемистички ce Ha3Hsajy
MajKe буне (добре MajKe). Сматра се да je nojasa enHAewnje плод н.и-
хове активности. Да би се опречиле штетне последние AejcTBa ових
демона, у Свшьици им ce npnpebyje нарочита обред под називом MajKa
Кал>а (кал>а на румунском значи пут). Обред npHnpeMajy искл.учиво
8. Исто, 279.
9. Слободан Зечевип, ОдреЬиванье судбине при роЬен.у у 1ужних Словена,
Народно стваралштво 6, 3aje4ap 1967, 72-77.
98
старе жене — удавице. Главна характеристика овога обрела je риту-

ална гозба. npnpebyje се на три места у селу. Први се обред изводи
у upKBeHoj порти и на Дунаву, а затим на два супротна Kpaja села.
Ту се ложе ватре и оваки се пролазник части jeAOM и пиЬем. Купи се
не сме врапити ништа, веп се све jeAo Koje преостане баца у Аунав.
Y ceBepoHCTOHHoj Cp6njH су ова митска биЬа позната под нази-
вом милоснице, а обред у н>ихову част се назива помана мума паду-
ри.10 Y банатских Хера се назива]у милостиве."
На Kpajy треба напоменути да je митологи^а у Свин>ици веома

разви]ена, тако да ce у jeAHOM саопштен>у не може потпуно обрадити.
Довольно je само поменути веровала у демоне ветра, Koja су се ве-
зала за хришЬанеког свеца св. JeAHceja, веру у чумину кошул>у или
закопано благо, Koje су jaKo paaenjeHe и у HCT04Hoj Србщи, или веро
вание у мои жена да за себе вежу мушкарце нарочитом методама,
ко]'и су регнстровани и у нас почев од Македотаце, преко Косова и
североисточне Срби|е све до Дунава.
Résumé
Slobodan Zeccvic
CROYANCES POPULAIRES À SVINJICA
Dans la communication sont traités trois groupes importants de

croyances populaires, à savoir: le culte des morts, la fête ,n l'honneur
du saint-patron de famille (slava) et les êtres mythologiques.
Les idées sur l'autre monde sont à la base de nombreux procédés
dans le culte des morts. On croit que la Smrtka, personnifiant la mort,
extrait l'âme du moribond en lui enlevant son ombre. L'âme passe
ensuite dans l'autre monde en traversant par une poutre. Si c'est l'âme
d'un pécheur, elle tombe dans le jad (du mot grec Hadès) c.àd. l'enfer.
On expose ensuite diverses actions entreprises à côté du lit de mort en
vue de faciliter l'agonie. Après la description des moments importants
lors des funérailles, on passe au cycle de festins rituels — daca (repas
funèbres) au moyen desquels on envoie au défunt, à intervalles
déterminés, la nourriture, les boissons, les vêtements les com
bustibles, etc.
La fête de famille est appelé svetac (le saint) à Svinjica et célébrer
la slava on dit: servir le saint. La cérémonie à la veille de la slava
s appelle veèerica et le second jour de la fête est dédié aux morts —
"a mrtvini. Le cérémonial de la slava est identique à celui de la Serbie
10. Сербица Кнежевнп, Слава теткама — архаични ритуал за заштиту

здравл>а, Развитак 6, 3aje4ap 1967, 72—77.
11. Баиатске Хере, 278.
Croyances populaires à Svinjica 99
de l'Est et des régions des parlers de la Morava du Sud et de ceux de

Kosovo et de Resava.
L'investigateur de la mithologie populaire est frappé par le fait que
les croyances en différents êtres mythologiques sont presque identiques
avec ces croyances dans la Serbie du Nord-Est. Les croyances en
démons de la nature, tels que le dragon, le démon des eaux ou des
forêts. Parmi les démons que l'on considère comme influant sur la
destinée humaine il faut mentionner les sudelnice — êtres mythologiques
qui déterminent le destin de chaque être humain dès sa naissance et les
tejke (tantes) — démons de la maladie.
Зборник радова САНУ, Нова cepuja кн. / — Етнографски институт кн>. 5
Дунган НЕДЕЛ>КОВИБ
НАРОДНО ПЕВАНэЕ
ЛИМИТРОФНЕ ТЕМИШВАРСКЕ СРПСКЕ
ЕТНИЧКЕ ГРУПЕ
Y Haiuoj мауци je Цив^ип уочио и истакао посебну унуграшн>у

етничку синергщу и чврстину у лимитрофних етничких трупа код
балканских народа уопште а ерпског посебно, тако да им на етничким
границама нимало не смета ни н>ихова територщална граничност ни
гдешто са другим етничким групама иецреплетаност. Y CBojHM лин-
гвистичким и д^алектолошким студи]ама Александар Белип je пак
истакао релативно 3aocTajajbe у развитку периферщеких д^алеката
jeAHor народног jeamca према централним дщалектима до те мере да
у CBojnM 6pojHHM архаиэмима неки периферщеки дщалекти могу у
себи да кондензовано носе присутну скоро читаву историку раэвитка
тога jesHKa. Ми смо у CBojHM студщама о MaBpoecKoj и горнорекан-
CKoj eTHH4Koj лимитpoфнoj групи проучавали специфичности н>и-
хових развитака, а у своме огледу Орска песма наше револуци]е у
лимитрофним областима2 уочили и истакли, пре свега у об^авл>еним
записима академика Винка Жган>ца са терена лимитрофних етничких
група, законито ширенье у н>има и yoBajaH>e у многим варщантама
опште познатих народних ороких песама наше револуцще, Koje су се
у револуцщи и после н»е повале и Koje се данас neeajy као химне и
само знаменье наше народне, соцщалиетичке револуцще.
И како су поред осталог и саме лимитрофне етничке групе на
рода уопште а балканских посебно позване да у данаппьим корени-
тим меЬународним пpeoбpaжajимa OAHrpajy важну улогу у остварива-
н>у новог соцщалистичког братства и jeAHHCTBa народа, природно je
што напредна наука обрапа у caojHM проучаван>има све вепу пажн>у
развитку управо лимитрофних етничких група. Па je тако и чувени
Фолклорни институт Румунске академще наука oôjaBHO у Букуреш-
ту 1958. Антологи]у ерпских народних песама темишварске области
Саве Л. Илшга, домороца те области, а под руководством самог инс
титута и н>еговог директора, академика Сабина В. Apareja, Koja нам
изгледа поред осталог од посебног научног интереса, jep доноси гра-
by Koja открива неке нове и битне карактеристике народног певаььа
не само ерпске темишварске, Beh и многе друге лимитрофне етничке
групе, и свакако не само ерпоког народа. Ове карактеристике су ми
пале у очи join приликом првог прелиставал>а ове Антологи]е, а кад
сам их поближе размотрио, н.ихова изразита типичност и jacHOCT ми
1. „Народно стваралаштво", год. VIT, св. 24, 1968, стр. 37—42.

2. „Гласник Скопског научног друштва" кн.. УП—VIH, 1930, стр. 237—265; и
кн.. ХП, 1933, стр. 83—129.
102 Душан Неделловий
je отворила очи да их накнадно сагледам и у певан>има неких маке

донских, косовских или херцеговачких етничких група, Koje сам рани-
je посебно проучавао. О kojhm карактеристикама je реч?
1.
И еминентни румунски стручн>аци, академик Сабин В. Aparoj и

научни истраживачи Фолклорног института, 3. Сулицеану и М. Родан-
Кахане 3ajeAHo са младим фолклористом Србином Тамишварцем, Са-
вом Илипем говоре у своме предговору и CBojoj yeoAHoj студии о
карактеристикама темишварског народиог певан>а.
Академик Aparoj je у Предговору рекао: „Y 149 песама и игара
ове збирке огледа се разноврност и лепота српских народних песама
у Hauioj земл>и, у KojHMa се живот српског живл>а у nynoj мери одра-
жава у ььегоним радостима и jaAHMa, у л>убави према животу, у тузи
и xyMopy".*»
А фолклористи Сулицеану, Родан-Кохане и Илип у своме Уводу
су истакли да ce у OBoj антологии ради о „српском фолклору Темиш-
варске области. . . где српско становништво живи углавном 3ajeAHO
са Румунима, Немцима, МаЬарима или само са по jeAHOM од тих на-
ционалности посебно, чиме доприноси образование карактеристике
мешовитости становништва ове oблaoти",, па би се овде радило о
народном певан>у jeAHe орпске етничке групе, за Kojy би било пре
свега карактеристично то што живи у редовно етнички и национално
мешовито настан>еним насел>има и представл>а, тако реЬи, KpajH>H
случа] лимитрофности.
А за саму Антологи]у je речено да je имала да испуни „жел>у да
се да што потпунща слика српског фолклора поменутог noApynja Те-
мишварске области, ... да ce Aâ верна слика данаппьег српског банат-
ског фолклора".4
И да oöjacHe специфичност ове слике фолклора српске етнич
ке групе темишварске области, ови истакнути румунски стручн>аци
су скренули пажн»у на вишеструку националну мешовитост yTHuaja
под KojHMa се орпски фолклор ове области образовао и раэвщао, а
HajBHUie у y3ajaMHOM yTHuajy румунског и српског, о чему они, као
нajвaжниjeм, закл>учу)у на Kpajy овим речима: „По]едини yrauajn
румунске народне песме па читаве мелосе Koje су Орби преузели
из румунског музичког фолклора nojaBA»yjy се као природни резултат
киховог вековнот 3ajeAH«4Kor битисан>а. Систематско сакупл>ан>е срп-
оког фолклора моНи he убудуНе да допринесе решаван.у неких проб
лема у вези са проучаван.ем румунског банатског фолклора, а српског
нарочито, с тим да се на Taj начин истакну фолклорни карактери
Kojn npeoBAabyjy у сваком фолклору посебно као y3ajaMHH yTHitaj".5
2" С. Л. ИлиЬ, Антологи]а српских народних песама, Букурешт 1958 стр. 5.

3. ibid., стр. 7, упоредити стр. 19.
Народно певан>е лимитрофне темишварске српске етничке групе 103
Y овоме што je речено у апсртактно] и просто компаративно]

перспективи питала само уза]амних непосредних меЬуетничких „ута-
uaja" има много тачног кад je реч о области овако мешовитог станов-
ништва каква je темишварска, али „утица]има" се, меЬутим, може
пренети само оно што je механично и формално KojiHM he свака на
родна трупа у своме народном стваралаштву изразити CBoj сопствени
доживл^ као садржа]. И ми заиста у oBoj антологии темишварског
српског народног певан>а наилаэимо у н>еговим текстовима и мелосу
на овакве yTHuaje изража]них средстава не само румунског, немачког
и маЬарског, веп и гурског и разног другог порекла и стила, али они
ocrajy спол>ашн>и према самом садржа]у, ко]и ocraje caMOCBojaH, je-
дннствен, непоновл>ив, темишварски српски фолклорни стваралачки
доживл>аj.
Све и говорепи увек само компаративистички о „утица]има", да
ровита писци Увода су, чини ми се, ипак сасвим HejacHo назрели не
тто што je характеристично уораво за OBaj садржа] и ново у н>ему,
али и то сасвим мутно рекли jesHKOM „yranaja", пишупи: „Y оквиру
овог рада могу се разликовати старее и HOBHje песме, разни спол>ни
yranajn — румунски, македонски, немачки, турски, што je резултат
3ajeAHH4Kor живота, као и ]угословенске песме. Ове последн>е HacTaiVe
су као резултат тесних веза са Србима из тугослави]е у прошлости,
а у последнее време посредством радща".6 Овде су они, кад су писали
сасвим нераэговетно и мутно о yranajy „македонске" и „jyrocAOBeH-
ске песме", чини ми се, назрели jeAHy од важних и битних нових са-
држинских карактеристика темишварског српског народног певан>а
као типично лимитрофног под условима нашег прелазног соцщалис-
тичког периода, за Kojy смо казали да je изаэвала CBojoM изразитом
типичношНу наше посебно дивл>ен>е.
Али пре него што приступимо H>oj, тако посеебно доминантно]
и H3pa3HToj у caMoj cmojoj лимитрофности као своме пореклу, разлют-
римо остале битне карактеристике самог рапертоара народнога пева
ла овако специфичне темишварске српске лимитрофне етничке гру
пе што нам га пружа ова одлична amoAoraja са cBojnx 149 песама и
игара адекватно одабраних HajAeraunx и на]карктеристични]их из
богате збирке од 700 песама и игара ове етничке групе.
2.
Ту су пре свега древне и донекле заборавл>ене српске сточарске

народне песме са природним CBojHM, како би БелиЬ рекао, лимитроф-
ним je3H4KHM архаизмима, али и у облику, како смо то у другим слу-
4ajeBHMa утврдили, управо законито орске баладе као што je ова Koja
je забележена од Зорка Лазарова из села Bapjaiua и Koja има читав
низ варщаната у румунском фолклору, али, како напомитьу румунски
истраживачи, ретки стручааци у овоме послу, „без могупности да се
тачно утврди 4nja je творевина ова песма" као да ce у HajMenihe.vi
6. ibid., стр. 7—8, упоредити стр. 19—20.

104 Душан НеделаковиЬ
ABoje3H4jy Kpajibe лимитрофних y3ajaMHO испреплетених етничких

група разних народности има под условима 3ajeAHiu;e живл>ен>а и ме-
Ьуетничка 3ajeAHHua саме народне поетске творевине. Ево те древне
темишварске српоке сточарске баладе:
Лег'о чобан на зелену траву,

Кабаницу смот'о je под главу,
Чобан спава, али овце пасу.
Кад се чобан трг'о иза сна,
Па погледа, ал' чопора нема.
Чобан узме ceojy куку,
Па удара свог пулина.
Кука зврчи, али пулин дречи.
— Пулин, да ми вратиш овце,
Jep ако ми овце не вратиш,
Немо} ми се, пулин, вратити.
Jep кад оваца немам,
Не треба ми ни пулина!
Пулин, 'epuhe — те бирка'! —
Иза брега закуцало звонце:
— Боже мили, то су Moje овце.
Ево моje овце,
То су моje овце!
И ма да скуплач ових народних песама и саставл>ач Антологи]е,

млади румунски фолклорист Сава ИлиЬ о OBoj песми пише: „Ово je
]'едина пастирска песма Kojy сам нашао и забележио",' ипак ми у
Антологи]и налазимо, додуше не тако древна caдpжaja, али истога
типа и слична облика као што je ова забележена у Bapjaiuy под бро-
jeM 81:
Oj ливадо, роена траво,
Koj под тобом чува стадо?
Стадо чува дево}чица.
Од седамнаест годиница,
Стадо чува, песму пева:
— Ах, Moj драги, што те нема,
Што те нема ових дана
Кад ja чувам овце сама?
— 4yeaj, мала, овце Teoje,
Да не пасу жито Moje,
Иэл>убипу усне Teoje.
За разлику од архаичности прве, ова одише оним враголастим

духом у KojeM стидл>иви драги у балади инсинуира Aparoj да пусти

Народно певан>е лимитрофне темишварске српсгс етничке групе 105
овце да му жито попасу, не би ли он из тобожн>е срцбе и освете из-

л>убио усне н>ене — дакле, сасвим у оном духу враголща коул je
карактеристичан за сву савремену банатску, бачванску и нарочито
сремску, Tj, уопште BojaobaHOKy српску народну л>убавну поезду,
4Hja je круна бепарац.
А са овим долазимо у репертоару Илипеве антологще темиш-
варских српских народних песама на вема карактеристичан и богат
низ ллубавних народних песама Koje у етнопсихолошки THrai4Hoj за-
jeAHHUH српског BojßobaHCKor (банатског, бачког и сремског) народ-
ног певан>а л>убавним враголщама xohe да надмудре застареле патри-
japxaAHe народне oÖH4aje, као што, би на пример, у OBoj песми забе-
лeжeнoj од Чедомира Чонка из села Пожежене, момак желео млаЬу
сестру пре него што се уда CTapwja:
Има пана Khepu deuje

И лепе су обадвще.
Ja по/ъубим ону млаЬу,
A crapuja прави ceaby.
И crapuja лепа доста.
На млаЬо] ми ерце оста.
О/ deeojKO, deeojaHO,
Да се женим, joui je рано.
Да се женим, рано ми je,
Аа т' оставим, жао ми je.10
Али да се овде не задржавамо на овоме карактеристичном кругу

народних песама л>убавних eparoAHja и öehapaua KojHMa, као и joui
неким другим родовима фолклора, темишвароко ерпско народно пе-
ва1ье сачишава Hepa3ABojHy етнопсихолошку 3ajeAHHuy типичног boj-
воЬанског народног певан>а, фолклора и менталитета. Jep треба виде-
ти да ова 3ajeAHmja песме BojßobaHCKor укуса и надахнуНа никако ни-
je довольна OBoj лимитpoфнoj eTHH4Koj групи у леном специфичном
пoлoжajy, Beh да je ова npomnpyje етнопсихолошки веома оригинално,
карактеристично и типично CBojHM репертоаром на песме пре свега
свих народа JyrocAaBHje, а затим и Балкана, и то je доминантна кара-
ктеристика народног певала лимитрофне темишварске ерпске етничке
групе, коja очито из текстова ове aHTOAoraje изб^а и KojoM пемо сво-
jy анализу завршити. Али да видимо шта у н»еном KpajibeM лимитроф
ном пoлoжajy ову трупу до такве и толике етнопсихолошке ширине
захвата н>еног певан>а доводи?
То je у самом н>еном певашу речено епоким пеомама Koje тако
потресно и je30BHTO onncyjy сву jeAHHCTBeHy и страшну грозоту веко-
вне поробл,ености Koja joj je над главам висила у H>eHoj rpaHH4apcKoj
области да nocTaje jacHa не само гьена сопствена унутрашн>а етничка
групна синерпца, веп и н>ена меЬународносна синерода са румун-
ским, маЬарским и немачким етничким групама, са KojHMa je у насе-
10 ibid., стр. 60.

106
л>има мешоъито испреплетана.

Ево jeAHe епске пеоме Koja je записана од старог Саве TpyjHha
родом из Росламоша у Банату Cpönje, одакле je ову песму и донео
као истакнути носилац банатског народног стваралаштва и Koja je
OBojHM меломцеким саставом слична ApeBHoj TeMHiiiBapcKoj пастир-
CKoj песми Kojy смо на почетку навели, али по rpo3Hoj je30BMTOcra
незамишл>ивог jaAa и л>удског понижеша, „нижег од окота", веков-
ног српског робован>а таква да се заиста HHjeAHa друга у читавом
српском елосу са н>ом не може упореЬивати. Народни песник
ce у OBoj песми поистоветио са широким српским народним масама
кроз векове и пева н>ихов, као csoj сопствеии jaA горег и грознщег
ропског понижен>а човека него до окота нечувеним следепим стихо
вима некалашн.е BojHe границе и н>ених страшних искустава са ос-
манлщоким 3aBojeBa4HMa, Kojn су не само огн>ем и мачем него и неви-
Ьеним зверствима хтели дал>е на Север и у Европу:
Jad jadyje Jepuna locnoha.

— Jad не jadyj, Jepuna locnoho,
Кад ja почнем ceoje jadoearu
Tu hem reoje и заборавити.
Кад су Турци Србе заробили,
Заробише Mojux девет сина,
Девет сина и девет cnajuua
И заробе девет унучади.
Што hy, jadaH, учинити морам!
Ja побио до девет синова,
Девет сина и девет снащца
И ja почех клати унучади.
Прей вели: „Немо} мене, djedo,
Немо] мене jao\ премили djedo!
I<Lad ja почех клати на\млаЬега,
На]млаЬега и на]милщега,
Цикну, врисну: „Иемо\ мене, djedo,
Немо] мене, мо] премили djedo,
Ja сам с тобом ycraj'o и лег'о!"
Па ме Турци старог нагонише
Да посечем и у казан бацим.
Шта hy, тужан, учинити морам!
Под казаном да заложим ватру,
Да опробам je ли слатка чорба?
Jecre слатка, je л' од срца мога."
И овако, невиЬено je3oniBOM епиком приповедазупи себи поет-

ски сажето ceojy л>удску животну етничку историку невиЬеног jaAa и
звсрског понижен.а у Koje je нагсиьена невиЪеним заж^евачким обес-
тима турскога терора, темишварска етничка група je сачувала понеш-
11 ibid., стр. 101—103.

Народно певшье лимитрофне темишвар>ске српске етничке групе 107
то и од CBoje граничарске епике cbojhx л>утих граничарских 6ojeBa про

тиву турских поробл>ивача, зулумпара и изелица, па AmoAoraja доно
си, на пример, следегш почетак jeAHe такве граничарске песме Раво-
cnja Апимова из Bapjamia:
Рагьен Лаза у планини лежи,

Нзему глава upHoj трави тежи.
Смртна му je чаша наливена
4etcajyhu последгъег времена.
Он дозива граничаре младе:
— HeMojre ме оставити самог,
Но пре смрти, док joui умро нисам,
И док )0ште при намети \есам,
Донес'те ми дивит и хартще,
Да напишем мом роду житще. —
Граничари на ноге скочише
И радосно Лазу послушаше."
Нажалост, запис овде CTaje и ми не сазна]емо „написано мом

роду JKHTHje" ове српске граничарске епске песме, као што нам oCTaje
непознат и незабележен свакако не неитересантан и неважан грани-
чарски део српског епоса, осим у ретким н>еговим примерцима Koje je
Вук и joui понеки наш фолклорист образно. Али je често забележен
понеки почетак граничарских епских песама, као овде jom jeAHOM у
коjем се види да ова лимитрофна темишварска српска етничка трупа
у своме специфичном друштвеноистори]ском пoлoжajy HHje CBoj ве-
ковни „jaA" неслободе приписавала само зулуму мопног турског осва-
ja4a, него, као и српски косовски еп српску погибну на Косову, срп-
CKoj и уопште народно^ неслози. Ова] други почетак граничарске
eiricKe песме, забележен од Саве Лазарова из села Bapjaiua, сликовито
и речито истиче CBojoM алегори]ом пре свега зло сваЬе и неопходност
братства и ]единства у борби за слободу народа и Лзуди:
СваЬали се орли и соколи

МеЪ' горама и меЬ' планинама.
Орли веле наша je планина,
А соколи наша дедовина.
Ту се они луто завадише,
Све изворе редом помутише."
И овде би се у стилу нашег народног епоса логично очекивао

наставак у словенско] антитези:
То не били орли и соколи,

Век то били итд.,
12 ibid., стр. 99.

13 ibid., стр. 101.
108 Душан Неде-VKOBHh
или некако тако, за KojHM би на терену некадашн>их граничарских

етничких група требало тражити као и за другим граничарским, и не
само граничарским, вей и ха]дучким народним епоюим песмама Koje
су са н>има у тесно] вези, као што о томе сведочи и следепи почетак
jeAHe орске ха]дучке баладе Koja ce у Антологии налази, забележена
од Николе Весеелинова из села Диаьаша, према горе наведеном:
Планино моja, планино,

Планино Moja, старино,
По теби сам много ходио,
XajdyHKe чете водио.
XajdyHKe чете водио
И многе цуре лубио.
Многе сам цуре л>убио
И многе ма]ке цвелио.
Многе сам ма\ке цвелио
H турског пашу убио.ы
Али HAejHo ми претходни почетак граничарске епске песме из-

гледа од посебне важности cboJhm преношен>ем традицще српскога
епоса у истицальу корена свему злу у сваЬи око CBojHHa и дедовина,
како пораза и noraönje на Косову тако и свих других смупьи и зала,
а самим тим и у истицан>у насушне потребе за слогом и братством
свих л>уди и народа KojnMa су драги ььихов живот и слобода.
А да се овде природно не истиче само насушна нужда cHHepraje
само темишварске српске граничарске етничке групе у H>oj caMoj или
и у само српском народу усшште, него и са овим етничким групама
других народности Koje испреплетано и мешовито са н>ом живе у за-
jeAHHHH, него и ових народа Балкана KojiH воде борбу противу 3ajeA-
ничког турског угн>етача, па je и са н>има нужна 3ajeAHHua борбе,
слога, братство и симпати]а, говори следепа темишварска орска бала-
да, забележена од Ленке Николип из села Bapjama, о слободилачком
6ojy у ByrapcKoj прошлога века:
По EyiapcKoj 6oj се бще

Око Плевне и Cocpuje.
А из Плевне глас се чу\е
Осман Паша где nyryje.
Тужи Осман, ли\е сузе
И у руку перо узе,
Свом Султану писат стаде:
— Слуша], царе, мо\е jade!
Око Плевне Руси croje,
Око Плевне Руса много,
Ja сам, царе, изнемого,
Нити имам шекер, каву,
14 ibid., стр. 100.

Народно певаае лимитрофне темишварске српскс етничке групе 109
Нит' уживам какву славу.

Гnedaj, царе, мира ишти,
Мира ишти, друго ништа.
Мира ишти, ништа друго,
Ja не могу 'вако дуго.
Гледа], царе, сад ми реци,
Држ'о сам се пет месеци,
Па све, царе, забадава,
Паде Плевна, nade слава.
Паде Плевна, nade слава,
Паде, царе, сва држава.
Туку Руси и крв ли)у,
Опсели су град Cotpujy."
JacHO je да слободарска епика темишварске српоке етничке гру

пе одражава ослободилачку борбу потлачених народа Балкана и овак-
вом песмом саосепан>а са судбином Бугароке у себи ocTflapyje ону
неопходну духовну слогу и 3ajeAHHmy „Орлова и Соколова", Koja je
неопходна и самим народима и народносним етничким групама, а
нарочито лимитрофним, Балкана и Jyro-Истока Европе, ко]и веко-
вима стоje под страшним ударцима и притисцима Истока и Запада и
KujH налазе себи подршке поред осталог у CBojoj општенародно}
за^едници осепан>а, мишл>ен>а и певан>а, Koja се стваралачки HajßHuie
згушшава у CBojoj општенародности у таквим лимитрофним етничким
групама као што je темишварска српска, у Kojoj не само оваквим
н>еним сопственим песмама, него и посебно карактеристичним широ
ким н>еним захватом 6pojHHx народних песама пре свега свих KpajeBa
Воеводине и CpÖHj'e, затим JyrocAaBHje и Haj3aA читавог Балкана и
Jyro-Истока Европе, гдешто их наставл^упи и пpeoбapжaвajyhи на
CBoj сопствени начин.
А то je она етнопсихолошка карактеристика народног певала
овс лимитрофне темишварске српске етничке групе Koja нам изгледа
у H»oj доминантна, специфична и нова, на Kojy омо са овом н>еном
баладом о ослобоЬен>у бугарског народа прешли и Kojy можемо сада
посебно размотрити, после овде у н*аном корену уочене и истакнуте
црте je30BHTe стрешье од jaAa Hajrpo3HHjHx турских потлачености, као
и црте осепан>а насушне нужде не само CBoje сопствене етничке веп
и меЬуетничке слободарске слоге и синергще у caMoj подсвести ове
лимитрофне етничке групе, Koja je катартички изражена н>еним пе-
ван.ем.
3.
Beh смо приметили да су, додуше у перспективи механичке узро-

чности „овде узорак тамо ефекат" или такозваних „yTHnaja", писци
уводне студне у AHTOAorajy, 3. Сулицеану, М. Родон-Кахане и С.
Илип, HejacHO назрели ову веома карактеристичну црту саме струк-
15 ibid., стр. 98—99.

110 Аушан Недел>ковиЬ
туре и репертоара народног певаша темишварске српске етничке тру

пе као ефекат „разних спол>них yTHiiaja — румуноког, македонског,
немачког, турског, што je реэултат 3ajeA»H4Kor живота, као и jyroc-
ловенске песме". А ове последнее песме су об]аснили пишупи: „Ове
последн>е настале су као резултат тесних веза са Србима из Jyroc
AaBHje у прошлоети, а у последнее време посредством радща"."
МеЬутим, што се тиче овог веома примамл>ивог o6jauiH>eH>a ути-
uajeM „ у последн>е време" посредованьа „радиом", морамо приметити
да су веома бро|не песме Koje су у питан>у махом веома старе и такве
Koje, у жел>и за савременошпу, jyrocAOBeHCKe радио-станице веома
ретко и никако не преносе. Свакако да je много конкретнее oojaiu-
н.ен>е да je ова црта „резултат тесних веза са Србима из JyrocAaBHje
у прошлости", jep заиста сасвим природно су Haj6pojimje песме Koje
су CBojHM првим пореклом из разних ерпских етничких трупа Koje су
растурене шером целе JyrocAaBHje, али ни то не би било никако до
вольно, jep смо веп видели да их има и из Бугарске, као што пемо
видети да их има из Босне, Македонке и других Kpajeaa JyrocAaBHje
са неерпским народима и народностима, етничким групама. Аа се
osaj крупан и битан недостатак у o5jauiH>aBaH>y целине и суштине
ове типске црте отклони и остане на позивдцама површне компара-
тивистичке и механицистичке узрочности „yrHuaja" и само непосред-
ног преношен>а народних песама и н>ихових мотива и мелодщ'а, могле
би се истапи саме познате чшьенице пре свега 6pojHHx миграцща, а
затим печалбарских кретан>а, KojHM je састав становништва темиш-
варске српске етничке трупе могао бита мен>ан, али нам за овакве
претпоставке HeAOCTaje антропогеографе ка и етнолошка анализа поре-
кла становништва ове групе, а и кад бисмо je имали, обим репертоара
и структуре народног певан>а ове етничке групе толико прелази обим
ових миграции а да би претпоставке на овима засноване остале такоЬе
сасвим недовол>не, поред тога што конкретно чин>енички о самим
датим песмама не могу бити доказане.
Тако се сама за себе компаративна метода, Koja би требало да
све механички oöjacHH „утицаj има" по типу „овде уэрок тамо ефекат",
iioKa3yje немогйюм да o6jacHH специфичну и jeAHHCTBeHy црту ове
лимитрофне етничке групе што се у свом народном певан>у CBojHM
стваралаштвом развита, мaнифecтyje и oceha вишеструком и више-
отупн>евитом за]едницом народноослободилачког борбеног живота и
певан>а yjeAHo саме српске, али и осталих народносних етничких тру
па, пре свега темишварске области, а затим целога Баната и Bojbo-
дине, и читаве Cpönje, али и целе JyrocAaBHje, Румушце, Бугарске,
целог Балкана и света. Методолошки се овоме проблему може адек
ватно припи ако се сложен раэвитак веома типичног певан>а ове теми
шварске српске етничке групе, као и сваке друге, тек ако се он кон
кретно д^алектички узме као битно и апсолутно, Tj. на одлучу]упи
начин caMopa3Boj али nojaBHo и релативно у OBeoniirroj y3ajaMHoj
Народно певале лимитрофне темишварске српске етничке групе 111
повезаности и условл>ености развитка народних певан>а свих етничких

група, народности и народа Балкана, до Kojnx на делу допире н>ена
за^едница народног живота и ослободилачке борбе, а саме народне
масе у H>oj националистички, шовинистички, хегемонистички не ис-
KA>y4yjY Beh природно, све на ceoje начине, укл.учу]у и ynnjajy у се
све што je народно, ослободилачко, општенародно, л>удско, лиме се
дал>е pa3BHjajyhH и н>ега собом и ceojHM становништвом дал>е разви-
jajyhn.
Тек у OBaKBoj конкретно сагледано] BHinecTpyKoj и вишеступ-
H>eBHToj 3ajeAHHUH живота и борбе, певала и народног стваралаштва
уоггште ове темишварске српске лимитрофне етничке групе може се
схватити зашто ce у ttoj, као мале или више и у CBaKoj Apyroj, овако
лимитрофно] eTHH4Koj групи нужно и законито налази са посебном
шириной оригинално синтетички обухвапено посебно богатство на
родног певала овакве вишеструке и венютуплевите за]еднице у своме
поетском je3HKy, мелосу и caд.pжajy CBojnx народних песама као и
свему осталом, своме народном стваралаштву, па и етнопсихолошки
и у свеколиком свом менталитету, jep таква вишеструка и ступле-
вита 3ajeAHHua духовних стваралачких надградли и развитка одгова-
ра вишеструкости и ступлевитости 3ajeAHHne народног и меЬународ-
ног живота, борбе и стваралаштва ове кра|)ле лимитрофне банапан-
ске, темишварске српске етничке групе.
То je констатации a Kojy нам намейе Beh овако длцалектички
конкретно и етнолошки сама динамичка структура репертоара народ
ног певала ове групе, целовито захваЬенот, и изнетог у OBOj Анто-
лога]и.
Аа овде не говоримо о просторно нajближoj и на|ужо] за]едници
народног певала румунске, српске, мацарске и немачке етничке групе
темишварске области, Koja се као за]едница народног живота па и
певан>а огледа у природном ycBajaay у мелосу, jeanKy и стилу оваке,
па и српске етничке групе извесних карактеристика Kojraia се одли-
Kojy певан>а осталих трупа ове етнички мешовите области и по Kojn-
ма he се у CBaKoj народности лако познати и разликовати темиш-
варски начин певан>а од сваког другог. За овакав осврт би били нуж-
ни изворни матери]али народних певала и осталих лимитрофних
етшгчких група бро|них народности, Koje се у темишвраско] области
VKpiuTajy и преплиЬу, као и читава меЬудисциплинока екипа многих
спещцалиости.
МеЬутим, Beh у самом тексту, мелосу и репертоару темишвар-
ског српског народног певала ове Лнтологи]е долази, чини ми се, до
пуног, jacHor и разговетног израза вишеступлевитости српске народ
не, широке и традициям богате балканске меЬународне за]еднице
друштвеног и духовног живота, стваралаштва и певала, у леном
концентричном ширелу стратиграфски од за]еднице банаЬанске, пре-
ко во}воЬанске и срби}анске, до ]угословенске и балканске за|еднице
народа, народности и л>уди.
112
Тако, после cBoje групне и регионалне меЬугрупне темишварске

3ajeAWHue, народно певан>е лимитрофне темишварске српоке етничке
групе носи у себи гдешто у csojHM сопственим варщантама пре свега
српске народне песме банаЬанске за]еднице народног живота и пе-
ван>а.
Има песама ове лимитрофне темишварске српске етничке групе,
границом OABojene од целине CBoje прве банатске етничке 3ajeAHHue,
Koje носталгично прижел>ку)у да им „ветар дуне од Баната" да би се
за л>убав и cpehy пренуле, као ова песма Roja je забележена од Ilaje
OcTojHha из Bapjaiua:
Ауни, ветре, отуд од Баната,

Да обиЪвм финога дукана,
Да ja Смшъу обучем у свилу,
Нек се Смила шором шрадира."
Али ту je и jeAHa шал>ива банапанска народна песма npomije

према ceaKoj тузи у iHeBepoBaraoj хиперболи „суза банапанских цура":
због Kojnx je узводно надошла чак и „Арина од брега до брега":
Дошла Дрина од брега до брега,

Мицо моiа,
Hut' од кише, нит' од белог снега,
Мицо моja,
Beh од суза банапанских цура,
Мицо Moja.1*
А друге песме o6jamH>aBajy ове „сузе банапанских цура" тиме

што им je драги далеко, на раду или у BojcuH непознате туЬине, као
што je, на пример, ова из Bapjaiua, Kojy je по сеЬан>у Сава ИлиЬ забе-
лежио и Roja je од познате свадбене и лирске банаНанске песме, Koja
почин.е стиховима
Аунаве, Дунаев,
Tuja водо ладна,
Што crojuuÀ, што мислиш,
Што се не жениш? . . .
и Koja je у разним вар^антама веома позната и радо певана такоЬе

у CBoj BojBOAUHH и 4HT3Boj Срби)и, постала овде следепа варианта:
Дунаев, Дунаев,
Tuja водо ладна,
Што сто^иш, што мислиш,
Што се не разливаш?
17 ibid., стр. 41.

18 ibid., стр. 74.
Што, лане, драгоме

Путе не отвараш?
Чекала сам, седела,
Три године дана,
Чекапу, cedehy
Joui годину дана.
Ако ми мо] драги
И дотле не доЪе,
ИНи Ну, тражиНу
Аокле га не наЬем.19
Ту су древне српске свадбене и лирске банапанске народне пес-

ме као што je ова, Koja je забележена од Милана товановипа из села
Старе Молдаие:
Зоруле, пусто не свани,

Не буди мога драгана.
СиноН ми доцкан дошао
И мене, драгу, Лгубио.*0
Y OBaj круг банапанске 3ajeAHHue српског народног певан>а до-

лазе и пастирске л>убавне народне песме као што je ова, коja je забе
лежена од Ружице Илии из села Bapjaiua:
Три ливаде, нигде хлада нема.

Само ]една ружа калемлена
И под ружом заспало deeojne.
Ja je будим, медна уста л>убим:
— Ycraj, рано, свануло je давно,
Ycraj, душо, ycraj срце, грануло je сунце.".
И ту су многе друге песме и истог мотива Koje слично почин»у као

ова, Koja je забележена од Буре Поповипа из села 4eHeja:
Под брегом се 1ела разгранала,

А под {елом липа процветала,
Испод липе заспало deeojne,
Под главом joj сноп од детелине.*1
Ту су и изванредно емотивно и стилски утанчене банапанске вари-

janTe л>убавних народиих песама о A»y6aBHoj чежн>и посредно и сим-
19 ibid., стр. 28.

20 ibid., стр. 30.
21 ibid., стр. 30—31.
22 ibid., стр. 31.
114 Душан Недел>ковип
болично изражвно] као у песми Koja je забележена од Зорке Лазарове

из села Bapjaiiia:
— Of Moja ружо румена,

Што си се рано развила?
— Разви ме рано пролепе,
Узбра ме женска ручица,
Стаей ме себи у недра,
Зато сам, млада, увела.1*
Али се ту враголасто банатски пева о A>y6aBHoj чежн>и непосредно и

без икакве симболистичке загонетности, управо кратким орским дво-
стиховима као у песми Koja je забележена од Чедомира Чонке из села
Пожежена:
Целе Hohu хладовина,

Moje злато спава.
Шири руке на щстуке,
И о драгом санм:
— АоЬи, драги, утеши ме,
УмреНу ти сама.2'
Ту су и типичне варианте банатске 3ajeAHHue народног певан»а

Koje у орским моностиховима, уз припеве, одраз су познате „лалин-
ске" шал>иве друштвене критике, као што je ова. Koja je забележена
од Божидара Керпенишана из села Великог Семиклуша:
Волим дику, волим дику,

Со\чице, дево\нице,
Волим дику, име Moje,
И дикину на\у.
Ал' не волим, ал' не волим,

Со\чице, дево]чице.
Ал' не волим, име мо\е
Аикинога га/у.
Аикин raja, дикин Taja,
Дикин Taja, име Moje,
Много заповеда.
— Пери, меси, пери, меси,

Cojnuye, deeojHuye,
Пери, меси, име Moje,
Воде ми донеси.
23 ibid., стр. 40.

24 ibid., стр. 44.
Народно певан»е лимнтрофне темишварске српске етничке групе 115
Fleh укади, neh укади,

Со\чице, дево\чице,
Пек укади, име Moje,
Не седи, eeh ради.'"'
Од истог певача je забележена и jeA«a карактеристична, такоЬе

орска банаЬанока народна песма, не више дискретне и шал>иве кри
тике yjeAHO и cHaje и свекра, «eh отворене и оштре критике газдашке
охолости у богатих AeBojaKa Koja je HapoAHoj песми мрска до те мере
да са том охолошЬу и саме такве девочке oAÖauyje:
Koja игра, не пева,

Y колу нам не треба,
Не треба нам ни од оте
Фаливе дево]ке,
Не треба нам ни од оте
Фаливе дево]ке,
Koja има дукат, два,
Та се држи богата,
Koja има нетир, пет.
Та не гледа н' oeaj свет,
Koja има седам, осам,
Боде земл>у носем.г6
Таквим cBojHM песмама и вар^антама очигледно y4ecTeyje те-

мишварска српска етаичка група у 3ajeAKHiiH банапанског народног
певан>а, али исто тако и 3ajeAH0 са овом она y4ecTByje у 3ajeAHHUH
народног певан»а Бачке, Срема и читаве BojBOAHHe, а са овом и преко
н>е и у 3ajeAHHUH народног певан»а читаве Cpönje.
Из крута песама вс^воЬанске за^еднице народног певаньа су ва
рианте, на пример, оних типичних BojßobaHCKHx балада Koje у следе-
hoj пеоми, Koja je записана од Петра Костийа из Темишвара, налазе
CBojy темишварску варианту:
СиноН прош'о ja
noKpaj прозора,
Moja драга вечера.
Арага вечера
Хлеба, uiehepa
Мене она не чека.
— Прозор отвори,
Мени говори,
Кога имаш у соби?
25 ibid., стр. 66—67.

26 ibid., стр. 104.
116 Душан Недел»ковиЬ
— Отац и ма\ка.
Ceja ]ованка.
— Прими мене за момка!
— Aohu, марим ja,

Нека Moja маги зна
Аа ja имам драгана\27
Таква je ова кратка балада записана од Зорке Лазареве из села

Варjama:
На ливади роена трава,

4uja je ливада?
Аивада je дево}ачка,
4uja je deeojtca?
— Мамина сам, татина сам,
Зар ме не no3Hajeui?
— Стан', npuneKaj, deeoj4uue,
Мораш моja бипА*
Исти je певач саопштио и следепу веома полурану песму 3ajeA-

нице BojBobaHCKor народног певаььа:
Лети соко ниско и високо,

Oj, Зоро, Зорице.
Берем грожЬе, бирам тамjанику,
Oj, Зоро, Зорице.
СлаЬи дика него там)аника,
Oj, Зоро, Зорице . . Р
Ту су и öpojne Boj'BobaHCKe виноградарске народне песме у по-

себним вар^антама као што je ова Koja je забележена од Аане Жур-
ке из села ШеЬурца и Koja се пава увек исто опште познатом мело-
AHjoM, а почин>е познатом BojeobaHCKOM строфом
Цура копа виноград,
Отуд иде момак млад:
— Аобро jytpo, цуро мала,
Jecu л' окопала виноград?
а завршава се ман»е познатим строфама:
— Aohu, дико, ал' нел»о/,
Yjeuihe те наш зелюв,
27 ibid., стр. 42.

28 ibid., стр 45.
29 ibid., стр. 45.
Народно певале лимитрофне темишварске српске етничке груле 117
Yjeiuhe те наша кера,

Шарена и бела, гарава.
— Откуд идеш, Анице?

— Идем из Раванице,
Л>убио сам Крушедолке,
На)лепш.е deeojxe, гарава.30
Али са оваквим вфвоЬанским варщантама долазимо на оне Haj-

ópojHHje, Koje улазе Y за^едницу народног певан>а читаве Cp6nje, као
што je ова, Koja je забележена од Ленке Николип из темишварског
села Bapjama:
4uje je оно deeojne,

Што рано рани на воду?
Оно je Moje deeojne

Што рано рани на воду."
Таква je и ова веома позната, а зебележана од Саве Лазарова из истог

села и почизье стиховима:
/
Уранила deeojnuua голубе да 'рани,
Аа на'рани npuje дана голубе гаКане . . .**
Таква je и ова Koja je у истом селу забележена од Лазара АЬимова,

Koja се радо пева широм целе Cpönje, и Koja je веома стара, и као
и многе од ових не преносе се преко радиуа, jep ce cMaTpajy застарелим,
али се зато у народу иикако не neeajy ман>е често и ман>е радо, и у
öpojHHM варщантама:
Купи ми, бабо, волове,

Да орем dpaioj долове,
Нек, сади драга босилак,
Нек' кити нлше прозореУ
Али ту су и народне песме Koje су из Cpönje ушле у ову joui

ширу 3ajeAHHuy народног иеван>а, као што je ова, Koja je забележена
од Николе Веселинова из села Дин>аша:
Пита нона, што je сукгьа врана?

Сукн>а врана, жалим свог драгана!
30 ibid., стр. 87—88.

31 ibid., стр. 105.
32 ibid., стр. 36.
33 ibid., стр. 36.
118
Moj драгане, боле ли те ране?

Да не боле, не б' се ране звале."
Таква je и ова веома стара и папуларна србщанока народна пес-

ма Kojy свак зна и Kojy вал>да баш зато радио-станице никако не пре-
носе, али се она у темишвароком селу Bapjauiy, као и у читаво] Boj-
водини и CpÖHjn, веома често и радо пева овим речима:
У ливади, под jacenoM

Вода извире.
Туд' се шета лепа Катя,
Воду захвата.
С брега joj се момче баца
Златном jaöyKOM:
— Узми, Като, узми злато,
Moja hem бити!
— Hehy, непу, не треба ми,
Имам драгана\'5
Али у народном леваььу тамишварске српске етничке групе шира

н>ена за]едница народног певан>а CpÖHje непрестано се у двопеву
CMeftyje са ужом Во]водине и joui ужом Баната, па he Вулкана Миш-
ковип из Варjama певати следеЬу BojßobaHCKy народну песму, Koja се
noAjeAHaKO пева и у 4HTaBoj CpÖHjn, а она овим речима:
Шкрипи Ьерам, ко je на бунару?

На бунару Kajtca материна.
Воду вади, бело лице хлади,
Воду лще, бело лице мще.**
МеЬутим, одмах je ту и аналопна, опште позната, ужа cpönjaH-

ска народна песма:
АнЬелща воду лила,

Над водом се наднщела:
— Мили боже, лепа ти сам.
Join да имам русе косе,

Све би' момке занщела.*1
Ту je joui и низ старих народних песама Cpönje, као што je ова

забележена од Бранка Журке из села СенЬурЬа:
34 ibid., стр. 33.

35 ibid., стр. 52—53.
36 ibid., стр. 53.
37 ibid., стр. 60.
Народно певан>е лимитрофне темишварске српске етничке груш 119
Шта се nyje иза брега?

Ил' je свадба, ил' je кавга?
Hut' je свадба, нит' je кавга,
Beh deeojKa вара момка.**
Али ту су и све HajnonyAapHHje песме из ових Kpajeea Cp6uje,

као што je ова чувена вран>анска, забележена по^еднако од MHAHBoja
Мунпана и Зорке Лазареве у селу Bapjaiiry:
Да 3Hajeui, моме, да знщеш

Каква je жалост за младост
На порта би ме некала,
Ca Kowa би ме скинула,
Y чардак би ме унела.
Ох, аман, лудо deeojne,
Не би ни часа губила,
На чардак би ме л>убила.**
Поред ове народне песме joui jeA«a je ту Koja такоЬе спада у

HajAemue вран>анске, и Koja je забележена од Саве Лазарова у Вар-
jamy:
— Bphaj коььа, Верим Абдул-аго,
Bphaj кон>а, jep heui да погинеш!
— Не го врНам да знам да погинем!
Пуне пушка од тща орщти,
Па ми згоди Верим Абдул-агу.
Ранише га меЬу очи чарне,
Убише га вран>ански сербези.'0
И као враланске тако и остале ербицанске само оне Koje су

по свом тексту и мелосу HajAemue и HajnonyAapHHje улазе у састав
и репертоар народног певан»а темишварске српске етничке трупе и
тиме образуjy у H.oj и за н.у ширу 3ajeAHHuy народног певан>а ерп-
скога народа. Да овде, примера ради, наведем само joui две такве
cp6njaiHCKe народне песме:
По градини месечина cuja мека,

Ту ме драги у присенку воздан чека.
A ja, болна, лежим у eajary,
Па не могу да ce jaeuM злату . . ,41
Oj jaeope, jaeope,
Tu си дрво Haj6oA>e.
38 ibid., стр. 53.

39 ibid., стр. 44—45. 54.
40 ibid., стр. 100.
41 ibid., стр. 88.
120
Шири гране на све стране,

Не daj зори да сване...41
Природно je што су ове песме CpÖHje уопште, а Вс^водине по-

себно у репертоару ове лимитрофне групе HajöpojHHje и скоро редов-
но pa3BHjaHe у посебне варианте, али je природно и то што се она
на н>има не зауставл>а, jep се оне веп одавно и пре стваран>а JyrocAa-
BHje neBajy у 3ajeAHHUH са другим песмама других Kpajeea у KojnMa
живе Срои са другим народима и народностима .Гугославще и Бал-
кана и neBajy ceoje песме и у Србщя 3ajeAHO са н>иховим. Тако су ту
и 6pojHe, увек HajAeraue народне песме Босне и Херцеговине, с jeAHe
стране, и Македонке, с друге.
Аа од босанско-херцеговачких наведемо ону Koja je забележена
од Буре ПоповиЬа из села 4eHeja, Koja спада у ред старих, а некад
често певаних севдалинки:
Кон>а Kyje Диздаревий Мехо,

А кон> му се потковат' не даде.
— Сгони, Аоро, стани, добро Moje,
Не ку\ем те да те препрода]ем,
Beh те ку}ем да испросим драгу."
И приметимо и овде да су ту често веома старе севдалинке Koje

се преко paAHja не преносе, али Koje се у OBoj AHM«Tpo<pHoj eTHH4Koj
групи neeajy аутентичном мелодиям, али веп преточене у екавски
дщ'алекат, као ова женска севдалинка, Koja je забележена од Чедо-
мира Чонке из села Пожежене и Koja почин,е стиховима:
Ах мо) Ало, црне они.
Tu не хода] до nonohu.
Tu не xodaj до nonohu,
Ja hy теби сама dohu
На epaHHuhy косматоме
Y оделу босанскоме . . S*
Ту je такоЬе и на HCToj линщи она враголаста и доста слободна
женска севдалинка, KojoM je измеЬу осталог окарактерисана 3ajeA-
ница народног певаньа Босне, Херцеговине и Cpönje, a Koja je у лими-
тpoфнoj TeMHUiBapcKoj cpncKoj erHH4Koj групи забележена од Аане
Журке у селу СенЬурЬу:
Кладило се момче и deeojne
Да cnaeajy, да се не dupajy.
Момак daje седло и Ьогата,
А дево\к& бисер испод врата.
42 ibid., стр. 84.

43 ibid., стр. 28.
44 ibid., стр. 45—56.
Народно певан>е лимитрофне темишварске српске етничке груие 121
То рекоше, у кревет легоше,

]едно другом леЬа окренуше.
Момче спава као цепаница,
А девочка жива жеравица.
Кад je било nohu у поноНи,
Пробуди се девощна млада:
— Окрени се, не окренуо се,
Мртвог тебе окретала ма\ка\
Што ти жалиш тво]ега Ьогата?
Ja не жалим бисер испод врата.
Твога Ьогу по)едали вуци,
А мо) бисер попили ха\дуци\кь
Али овде поред овако лепих и веома познатих босансюих севда-

линки neeajy се такоЬе много старее, исто тако лепе а данас ман>е
познате босанске женске л>убавне песме туге и борбе противу окрут-
них и застарелих патри]архалних o6H4aja, као што je ова, Kojy, у
лимитрофном групном посебном чуван*у древног, пева Зорка Лазаров
из села Bapjauia:
Боса Мара Босну прегазила,

На виту се )елу наслонила,
Вито] ]ели тихо говорила:
— Вита )ело, ти высоко растеш,
Кад те питгш, право да ми кажеш:
Je ли ми се драги оженио?
— Jecre, jecre, eeh годину дана,
Оженио и недо добио,
Женско недо, име му je Мара,
Кад спомин>е да га срце мине."
Сам OBaj мотив je чисто и веома богато и разнолико у машем

народном певаоьу обраЬиван, час као у OBoj пеоми о неверном дра
гом а час о HeeepHoj Aparoj, али Kojn у своме срцу ocTajy верни, и
занимл.иво je да je у OBoj eTHH4Koj групи сачуван у 6ocaHCKoj обра-
ди. А у H.oj се neßajy и оне босанске, Koje се често 4yjy и у нашим
ралио-емисщама, као што je ова опште позната, Koja je забележена
ол Ивана Петрова из истог села:
Колика je Jaeopuna планина,

Сив je соко прелетети не може
А камо ли добар ]унак на кон>у,*7
45 ibid., стр. 29.

46 ibid., стр. 49.
47 ibid., стр. 69.
122 Душан Недел>ковнЬ
али се neeajy и ман>е поэнате ,и Koje се преко paAHja не преносе, као

што je ова, Kojy у истом селу пева Ilaja OcTojah:
Откако je Банм Лука постсиш,

Huje лепша удовица остам,
Него што je Цафер-бега кадуна.
Н>у ми проси бан>алучки кадиja,
Н>у ми проси, а она се поноси.
Hehe она бан>алучког кадщу,
Него xohe capajeecKoi бекрм/у.48
Алн у истом селу Bapjauiy Сава Илип бележи и такву стару и

мало познату босанску л>убавну песму, у своме диалекту непроме-
н»ену, као што je:
Вихор ружу низ поле hepauie,

Aohepa je Myju под чадоре.
Под надором никог не бщаше ,
Само Myjo ране боловаше,
Седам рана од седам japona,
Осма рана, ydaje се драга.
— Све Ну ране преболети лако,
Осму рану не могу никакой
И 3ajeAHHua народног певан.а у Kojoj ynecTByje ова лимитрофна

темишварска српска етничка трупа 6poj«HM cbojhm песмама шири се
на песме скоро свих народа JyrocAaBHje, тако да оу румунски аутори
уводне CTyAHje у ову Антологи}у заиста могли констатовати у н>еном
репертоару присуство öpojHHX „jyrocAOBeHCKHx песама".*0
Тако темишварске српске народне песме oöyxeaTajy и широм
JyrocAaBHje певане HajAenuie песме IlpHMopja, каква je ова, xoja je
забележена од Николе Веселинова из села Аин>аша и Koja je yjeAHO
веома стара и посебно омил>ена у CpÖHjn:
Хвалила се жута дун>а xpaj мора.

То дочула руменика jaöyKa:
— Не хвали се, жута дун>о, Kpaj мора,
Ja сам слаЬа и лепша сам од тебе.*1
Али o6yxBaTajy у знатно вепем бро)у веома лепе и често сасвим

старе и мало познате македонске народне песме, Koje су скоро у пот-
пуности сачувале непромен>ену CBojy карактеристичну националну
48 ibid., стр. 52.

49 ibid., стр. 70.
51 ibid., стр. 56.
Народно певан,е лимитрофне темишварске српске етничке групе 123
македонску мелосу, а у самом тексту тек norAeKojy joui на српском

непреведену македонску реч, као што je CAyMaj код ове, Koja je забе-
лежена од Буре Поповийа из села 4eHeja:
Учи ме, MajKo, свету] ме,

Како да земам Mupjany,
Mupjany, мому убаву?
Учим те, сине, ceevyjeM

Како да земаш Mupjany,
Mupjany, мому убаву:
Направи, сине, чесму ту,

Направи чесму шарену,
Све he ти моми доЬет по воду,
Mupjana мома he dobe!
— Направил, MajKo, чесму ту,

Направих чесму шарену,
Све ми моми dojdouie на воду,
Mupjana мома не dojde,
Mupjana, кучка убава\ь*
Ту je и сасвим преведена, веома лепа и популарна македонска

народна песма. забележена од Саве Лазарова из Bapjauia:
Промиче момче кроз село,
Намиче шешир на чело.
— Пусти га, MajKo, на конак,
Jep je то, MajKo, леп момак!
— Мани ce, Khepu, момчета,
Момчету треба вечера
И добра, мека постела.
— Moja му уста вечера,
A Moje руке постела.5'
Овде je првим стиховима начиньена донекле адаитащца македон-
ске песме у срб^анском стилу, као и у последним стиховима следеЬе
несме, забележене су у истом селу од PaBocnja АКимова:
На Ускрс сам се родила,
На БурЬев-дан се крстила,
Зато ме зову БурЬевка.
И мене ма]ка родила,
У свил'ну жицу повила.6*
52 ibid., стр. 97—98.

53 ibid., стр. 77.
54 ibid., стр. 64.
124
Овако широко у ce ymijajyhH и ycBajajyhH оно што je HajicapaK-

геристичнще и HajAenme у 3ajeAHHiw jyrocAOBeHCKor народног пева-
н>а, лимитрофна темишварска српска етничка група обухвата CBojHM
певан>ем и бугарске народне песме, као што смо то eeh истакли на
пол>у впике ослободилачке борбе балканских народа. Али ту je и не-
довршена лирска л>убавна песма Koja починке стихом
Бугар Мара из Бугарске cabe?*
коja сведочи у певан>у ове лимитрофне трупе о ньеном ooehaH»y брат-

ске 3ajeAHHue са бугарским народом такоЬе, као и са свим другим
балканским народима, па и самим турским народом, против 4Hje ос-
Baja4Ke и поробл>ивачке феудалне класе и владавине су устремл>ене,
као што смо видели, HajMyKOTpnHHje епске ослободилачке песме ове
лимитрофне етничке трупе, али са KojHM као народом, у н>егоэим
специфичним карактеристикама живота, менталитета, темперамента,
севдаха и л>убави, она тако дубоко caoceha да баш типично н>егове
HajAeraue песме туге и радости, она као и ове остале етничке групе
и народности Балкана и Jyro-Истока Европе, на своме ]езику и у сво-
joj обради радо и често пева, каква je, на пример, ова, Koja je меЬу
таквим, код балканских народа Hajuinpe познатим и ycßajaHHM, а овде
у варщанти обраде лимитрофне темишварске српске етничке групе,
певана од Лазара АЬимова из села Bapjaiua:
Ударало Туре у тамбуре,

Ударало па се расплакало.
Жице су му косе дево'щчке,
А тамбуре груди девощнке.
Тамбура je dpaoicuja од злата,
Кад засвира, срце нема мира,
Жица 6pyju, крв кроз срце стру\и,
Ударало па се расплакало.5'
Приметимо овде join и то да Hajumpe крутове 3ajeAHHue певан»а

лимитрофне темишварске српске етничке трупе карактеришу такве
народне песме као што je ова турска, Koje су Hajomurajer народног
и л>удоког caAp>Kaja и карактера, и да што се иде ужим круговима
ове 3ajeAHmje то су народне песме Koje их ca4HH,aBajy све конкрет-
HHjer caApжaja и карактера, тако да у оном кругу Kojn обухавата ет-
ничку за^едницу какав je српски народ, ова конкретност у певавъу
иде дотле да преноси и саму оришналну локализац^у народне песме
места №еног настанка, као што се то уопште може видети из досад
наведених песама, а посебно типично из тога примера што у 3ajeAHH-
ци певала, посебно са CpönjoM узетом у целини, поред песама Hajon-
55 ibid., стр. 3»—39.

56 ibid., стр. 35.
lUTHjer народног и л>удоког садржа]а и характера каква je ова, порек-

лом из щекавске западне Cpönje, Kojy пева Зорка Лазаров из села
Bapjaiua:
,\ва су цвета у бостану расла

Зумбул плави и бщела лала.
Зумбул плави говорив лали:
— Како tu je у бостану сама?
Мени горко без тебе deeojtco,51
ту су и cpöüjaHCKe народне песме, као што смо веп видели, са CBojHiw
вран>анским, моравским и другим локализац^ама, као у OBoj, Koja je
зебележена од Саве Лазарова у истоме селу:
Oj, Нишаво, водо мутна,
Преш'о сам те често пута,
Па и ти ме не занесе,
Oj, Нишаво!
Покра\ вира, доле тамо,
Ja и моja драга знамо,
Jedno другом шапутасмо,
Oj, Нишаво\№
Овакво одражаван>е у певан>у типичне темишварске српске ли
митрофне етничке групе вишестугпьевите 3ajeAmme народног живота
и певан.а румунског дела Баната и Баната у целини, BojaoAHHe и
Cpönje у целини, Босне, Македонке и .Гугославще у целини, Бугар-
ске, Туроке и Балкана у целини, свакако би само потврдила и цела
збирка од 700 народних песама прикушъених у OBoj eTHH4Koj групи,
на основу KojHX je начшьена ова Антологи]а, а поготово потпуно ис-
црпан анкетни пресек народног певан>а ове етничке групе, Kojn би
допустио и квантификован>е сразмера у KojnMa ова етничка трупа
саставом, структурой свога певан>а y4ecTByje у ширим етничким 3aje-
дницама KojnMa cBojHM пева«.ем народно и меЬународно припада.
Y то нас, поред осталог, вей уверава и далеко мантИ 6poj, свега
дванаест типичних и карактеристичних игара ове етничке групе, Koja
ова AHTOAoraja на Kpajy доноси после 138 песама. Ту су поред локал-
ног Великог и Малог кола59 joui и неколико Кукунлшпа,*0 Koja све-
доче о 3ajeAHH4H игран.а српске и румуноке темишварске лимитроф
не групе. Али ту je пре свега Бейарац61 да обележи BojBobaHCKy, а за-
тима Сватовац,62 два Жикина кола, три Сел>анчице и БурЬевка63 да
57 ibid., стр. 57.

58 ibid., стр. 75.
59 ibid., стр. 110—111.
60 ibid., стр. 108—110.
61 ibid., стр. 113.
62 ibid., стр. 108, 112.
63 ibid., стр. 106.
126 Аушан Недел>ковип
обележе и целу срб^анску 3ajeAHHuy народног играла ове етничке

групе, а игром Црногорско кукулепЛе64 да очигледно прелази и у jy-
гословенску за]едницу играла; те и «а етнокорелошком пол>у видимо
исту закониту тенденцщу ове темишварске српске лимитрофне ет
ничке групе са caApjicajeM, саставом и структурой свога народног
стваралаштва стугпьевито обухвати што ширу народну и меЬународну
за]едницу народнога живота и стваралаштва и тако постне што садр-
жл)НЯ}& и што öoraraja. Али, je ли то све?
4.
Остало би нам да на Kpajy потражимо извесно cBecTpaHHje o6ja-
шн>ен>е оваквим изразитим карактеристикама народног певан>а и игра
ла, и с тим свакако народног стваралаштва уопште типичне лимитро
фне темишврске српске етничке групе, и вероватно под сличним ус-
ловима и сваке друге, сваког другог народа.
Jep, видели смо да нас ЦвщиЬево o6jauiH>eH.e синергизм, иако
говори о jeAHOM, за лимитрофиу етничку групу важном моменту, Kojn
се свакако jaBA>a и као ефекат овакве структуре леног народног пе-
Baiba, не може задовол>ити, пошто се и веЬа сама групна синерпца
као таква постиже и сасвим друкч^им структурама народног пева
ла, на пр. у 3aBojeBa4KHM и ратничким лимитрофним етничким гру-
пама и племенима. Па и сама CHHerpwja овде, у oeoj етничко] групп
има OBoj посебан са\ржа], yjeAHO народни и меЬународни.
ТакоЬе нас и Белийево oöjaambefte архаичношпу извесних сачу-
ваних елемената оставл>а уствари без одговора на сву оложену целину
и суштину питала.
Истакнути румунски фолклористи су у yeoAHoj студии Антоло-
raje назрели и покушали да пруже одговор на нешто целовипце саг-
ледано питале као присуство у OBoj етничко] групи .^угословенске
песме", Koja би joj дошла „посредством ради|а",и али видели смо
да су у структури леног певала и народне песме Бугарске или Тур-
ске, а да песме народа тугослави]е, Koje лено певале CBojHM варщан-
тама обухвата, cnaAajy обично у такве CTapnje, Koje jyrrocAOBeHCKe
радио-станице не преносе.
Преостала би антропогеографска и историйка хипотеза да би
овакав састав народног певала ове лимитрофне етничке групе могле
донети Beh саме мигращце становништва Koje су образовале ову ет
ничку групу, али ова хипотеза, Koja je али само донекле тачна, остав
ляла би велики и битан део опсега за]еднице народног певала ове
групе ван свога обухвата.
Сличай недостатак би имала и претпоставка Koja би етнолош-
ким креталем печалбара покушала да oöjacHH овкву извнредно ши-
року и ступлевиту за]едницу народног певала, Koja je нашла свога
оригиналног одраза у OBoj TeMHinBapcKoj cpncKoj лимитpoфнoj ет-
HH4Koj групи.
64 ibid., стр. 108—109.

Али све ове претпоставке и o6jauiH>eH>a ипак указу] у на иэвесне

реалне услове под <оцим се упливом образовало народно певан>е ове
шмитрофне етничке групе са н>еговом специфичном оригиналном
структурой, а овим условима требало би додати joui и многе друге,
као што су н>ене ближе или дал»е родбиноке, економске и HAejHe везе,
н>ен дуги, вековни живот под апецифичним условима BojHe границе,
добавл>ан>а приликом свадби и других светковина и из удал>ених кра-
jeea чувених народних певача и свирача итд.
МеЬутим, као што предан од ових услова, иако важан и неоп-
ходан, сам собом не може oöjacHHTH саму специфичност и оригинал-
ност целине садржа]а и структуре репертоара народног певан>а ове
лимитрофне етничке групе, тако не могу то ни сви они узети за]едно,
jep као што би узети за o6jaiuH>eH>e само ]едан од н>их, као што се
то обично чини, била ]едностраност, тако би и узети их и све 3ajeAHo
била површна еклектика. Нужно je, дакле, потражити OHaj општи од-
лучу}упи чинилац под 4HjHM упливом у положа]у Kpaj«»e лимитроф-
ности и под GBHM осталим условима стваралчки се oöpasyje специфич
на и оригинална целина структуре и садржа]а народног живота и
стваралаштва уопште, а певан>а или играша посебно ове лимитрофне
етничке групе.
Оваквим интегришупим одлучу]уМим чиниоцем изтледа да нам
овде основни друштвено-истори]ски или joui поближе морално-поли-
тички cy6jeKTHBHH фактор самог лимитрофног групног етнопсихолош-
ког менталитета, у KojeM je народноослободилачка борба за пуну на-
родну и л>удску слободу битна покретачка снага свега живота и свих
песама од епских до л>убавних. Све je ту у основи ceojoj борбеним
ослободилачким духом покренуто и надахнуто и HanojeHO самом за-
jeAHHuoM cBoje етничке групе, а затим оснажена и за]едницом са ру-
мунском и мацарском етничком трупом темишварског региона, па
HanojeHa и оснажена эа]едницом Баната, па BojBOAHHe, па целе Срби-
je, па Босне, Херцеговине, Далмац^е, Црне Горе, Македони^е и целе
JyrocAaBHje, па Бугарске и Турске и безмало за]едницом ослободилач-
ког певан>а целога Балкана и Jyro-Истока Европе.
На овакав закл>учак и констатаци]у, под свим осталим посебним
условима, OAAynyjyher етнопсихолошког ослободилачког друштвено-
политичког и моралног cyöjeKraBHor фактора специфичне и ориги-
налне HHTerpaunje садржаja и структуре народног певан>а лимитроф
не темишварске српске етничке групе ynyhyje нас, пре свега, свеко-
лика досадашла наша анализа битних каракатеристика и типичности
самих конкретних чин>еница садржа]а и састава н>еног певан,а. Али
нам, осим тога, за овакав закл>учак унапред теори]ски пружа охрабре-
н>е мисао Kajy je Летьин изрекао поводом претледааьа Haiuoj Антологии
некада сличних русюих публикаци]а: Нарицал>ке Севернога Kpaja Е.
В. Барсова, Северне скаске Н. Е. Анчукова и Смоленски етнографски
зборник В. И. Аоброволлког, a Kojy je В. А- Бонч-Бруевич забележио
и oöjaBHo: „Каква je то интересантна граЬа . . . очевидно je да нема
код нас довольно руку и жеЬи да се све то уопшти, да се све то
128 Душан Недел>ковип
расмотри под друштвено-политичким улгом гледан>а. Свакако би на

OBoj граЬи било могупе написати прекрасну студщу о народним оче-
киван>има и надама. . . Ово оригинално народно стваралаштво, тако
je нужно и важно за изучаван>е народне психолопце у наше дане"."
Ми смо одувек инсистирали на битно делатном, револуционар-
ном, друштвено-политичком, ослободилачком, хуманистич ком , етно-
психолошком и друштвенотпсихолошком садржа]у и фактору као одлу-
4yjyheM у усменом народном стваралаштву. МеЬутим, с правом сов-
jeTCKH истакнути фолклорист Виктор Гусев KOHCTaTyje у своме недав-
ном jyÖHAapHOM чланку В. И. Лен>ин о радном стваралаштву и социо-
лошко проучаван>е фолклора да, иако je joш од Лениинова времена
водепи coßjeTCKH фоклорист J. М. Соколов често истицао „недовол>ну
продубл>еност HCTopnjcKe методе у правцу социолошке обраде" науч-
них проблема фолклора, у многоме je тако и остало, а што се тиче
етнопсихолошких и друштвено-психолошких студща фолклора, он
KOHCTaTyje да je „у coßjeTCKoj фолклориотици изванредно актуелан и
поптуно необраЬен аспект социолошког проучаван>а народне умет-
ности, непосредно повезан са друштвено-психолошким испитиван>и-
ма".67 Али морамо приметити да Летьинова мисао, Kojy Гусев, такоЬе
наводи,68 отвара много дублу перспективу и захтева много корени-
THjH, конкретней, прецизшци и целовитсци методолошки захват од
онога о коме критички и самокритички говоре сов^етски фолклори-
сти од J. М. Соколова, преко А. В. Луначарског, до В. Е. Гусева. Jep,
док J. М. Соколов говори joui увек сувише уопштено и апстрактно
о „HCTopHjcKoj методи у правцу социолошке обраде", Лен>ин истиче
неопходност много прециэнщ'ег, KopeHHTHjer, KOHKpeTHHjer и делотво-
pHnjer „разматран>а под друштвено-политичким углом гледан»а"; и док
В. Е. Гусев joui увек говори о неопходности приступала само посеб-
ним и специфичном „аспекту социолошког проучаваша, непосредно
повезаном са друштвено-психолошким испитиван>има", Лен^ин кон
кретно и целовито захвата ово питанье истичупи да je „оригина\но
народно стваралаштво" ,,у наше дане лужно и важно за изучаван>е" не
само „народних очекиван,а и нада" него и читаве „народне психоло-
rnje". Jep, joui Чернишевски je о народном певан>у тачно приметно
да се у н>ему не пева „из жел>е да се заблиста и покаже cBoj глас и
вештина, веп из потребе да ce ocehana изли}\",ю а са осеЬалима не
caAio сва „народна очекиван.а и наде" веп и сва „народна психоло-
rnja" или eTHoncHxoAoraja овог или оног народа, народности или ет-
ничке трупе.
66 В. Д. Бонч-Бруевич, Лен>ин о усменом народном стваралаштву, Сов.

этнография", Москва 1954, Но 4, стр. 118.
67 В. Е. Гусев, В. И. Лен»ин о народном творчестве и социологическое
изучение фолкьлора, „Наследие Ленина и науке о литературе", Акаде-
миа наук СССР, Москва 1969, стр. 319, 345.
68 ibid., стр. 313.
69 Н. Чернишевский, Поли сабрание сочинеий, Москва 1949, кн.. П, стр. 62.
И сва „народна психолопца" je у певан>у лимитрофне темишвар

ске српске етничке групе изливена не ради „заблиставаша" или „по-
казиван>а гласа и вештине", веп „из потребе да ce осепан>а излижу"
и поставе та народна и л>удска осепаша изнад свега као HajBHina
вредност и мерило на]виших вредности по OHoj HajMeuihoj и опште
no3HaToj речи српске народне поезде
Huje благо ни сребро ни злато,

Beh je благо што je срцу драго,
а ово мерило налазимо изрично применено и у поенти jeAHe народне

песме ове лимитрофне темишварске српске етничке групе, забележе-
не од Златинке БурЬашеве из села Старе Молдаве изнад свега уздиг-
нуто:
Не треба ми ни сребро ни злато,

Кад не лубим што ми срцу драго.™
А то што je „срцу драго" у целини народног певаньа ове лимитрофне

етничке групе, то опште и основно, како би Лен>ин рекао „народно
очекиваае и нада", што се у целини народног певан>а ове лимитрофне
етничке групе одражава и свесно изражава jecTe — разуме се корени-
то и целовито то, како би опет Лен>ин рекао „размотривши под дру-
штвено-политичким углом гледан>а" — ослобаЬан>е народа и л>уди
PyMyHHje, JyrocAaBHje, Балкана и Jyro-Истока Европе, како га у осно-
ви ступн>евите 3ajeAHmje свеколиког свога народног певан.а изражава
ова лимитрофна темишварска српска етничка група не само као CBoje
„народно очекиваае и наду", вей као CBojy насушну императивну
народну и л>удску животну, друштвену, исторщску и л>удску потре
бу. Управо оваква потреба коначног ослобобеньа народа и луди ши
роком кьиховом заЗедницом долази до свога непосредног и свесног из-
раза у jeAHoj синтетич^ HapoAHoj песми, Koja je по своме пореклу
и синтетичком ослободилачком карактеру широко позната и типична
македонска народна песма, у Kojoj ова лимитрофна темишварска срп
ска етничка трупа полази по македонском o6n4ajy од Битол>а, али по
своме o6H4ajy иде преко Београда до последн>их cbojhx села обухва-
том читаве ceoje многоступньевите етнопсихолошке 3ajeAHHue ослобо-
дилачког живота и човештва критички и самокритички се освр-
hyhn у шал>ивом тону да се нико не увреди, управо на групне пози-
гивне или негативне моралне особине женске чел>ади, Koja je по на
родном темел> и образ сваког дома, села или града, али на Kpajy уда-
pajyhH, опет шал^иво, и на недруштвен, скитнички, паразитски карак-
гер калуЬера, овим речима навалице македонског стила и акцента
у синтетичности захвата етички разнолике етничке за}еднице народ
ног живота и певала:
70 С. Л. Илип, Антологи}а српских народних песама, Букурешт 1958, стр. 58.

13Ü Аушан НеделжовиЬ
Из Битола nojdo, у Београд dojdo,

Београдске младе све су очеииъане,
Битоле, нигде тебе нема, Битоле.
Из Београда nojdo, у Темишвар dojdo.

Темишварке младе све су моловане.
Битоле, нигде тебе нема, Битоле.
Из Темишвар nojdo, у BapjauiKo dojdo,

Те eapjauiKe Mnade све су рашчупане.
Битоле, Huide тебе нема, Битоле.
Из Bapjauia nojdo, у Бездинско dojdo.

КалуЬери 'du су, Hutcaà купи нису.
Мунарко, Teoje вино öesduHCKo, Мунарко.
Ова песма je записана од мештанина Миливс-ja Мунпана из села

Bapjama7' и припада кругу оних синтетичких народних песама на Koje
смо, као посебно типичне за лимитрофне етничке трупе Македошце
и тужне CpöHje, скренули пажн>у пре више деценида. Оне се у лими-
трофним областима разних а испреплетаних етничких трупа гдешто
у ApyuiTBeHoj и HCTopnjcKoj оимбиози, 3ajeAHHUH и више]езичности
H>HXOBoj починку често на je3HKy jeAHe од тих етничких трупа, на ма
кедонском, на пример, наставл>а]у je3HK0M друге етничке трупе, на
арбанашком, а затим и трепе трупе, на турском, па опет на je3HKy
прве трупе, на македонском итд., и тако су више1езичке, македонско-
арбанашко-турске у AeöapcKoj лимитрофно] области, или српско-тур-
ско-арбанашке, па чак и циганске, у призренско! лимитрофно] облас
ти. И у oBoj песми имамо мешавину битол>ског диалекта македонског
jeiHKa са српским je3HKOM говора темишварске српске етничке тру
пе. Али уз то je несумн»иво joui карактеристичниди сам захват што у
вишестушьевитост 3ajeAHHne свога народног певан>а чини народно пе-
ван>е лимитрофне темишварске српске етничке трупе овом ceojoM ва
риантом, обрадом и новом применом лимитрофне македонске, битол>-
ске синтетичке народне песме. Y h>oí, v стваои, долази и формално у
конкретном изразу и садржински у структури саме ове песме до ко-т
кретног nojeAHHa4Hor одраза сама основна и отита структура више-
стутьевите yjeAHO народне и меЬународне 3ajeAHHue народног певан,а
ове лимитрофне темишварске српске етничке трупе, долази такоЬе до
израза лена специфична насушна етнопсихичка потреба духовно се
оснажити свим ослободилачким стремл>енуима народних маса, ЛУуди и
жена, не само свота веп и свих суседних, jeAHopoAHMX и равнородних,
jeAHoje3H4KHx и разнод'езичких народа и у перапективи такве више по
требе и свести песмом оствареног братства и jeAHHCTBa ослободилач-
ки се оовртати како «а оно што je више човечно и лепо, тако и на
оно што je то ман>е у jeAHHX или у других.
71 ibid., стр. 80.

Колика пак нова ослободилачка „народно-психолошка" снага

лежи не само у oBaKBoj jeAHoj посебно изрази-roj и типично] синтетич-
Koj песми, веп у TaKBoj интегративно] структури саме целине народ-
ног певан>а jeAHe овакве лимитрофне етничке групе, чи)а „потреба
изливала осепала" веп у oeaKBoj интегративно] структури леног пе
вала коренито одражава пре свега насушну потребу за стваралачким
остварелем ослободилачкот братства и ]единства народа и л>уди Ру-
мунще и Cpönje, JyrocAaBHje и Балкана, то смо анализом самих н>ених
у томе смислу тако изразитих и карактеристичних песама у H>HxoBOj
noceÖHoj концентрации и интеграции подробно показали.
Као такве, овакве лимитрофне етничке групе ce cBojHM народ-
них животом и стпаралаштвом открива]у «а етничким границама и у
додиру са етничким масама других народа не само као амбасадори
CBojnx народа 4Hje свеколико фолклорно благо конценрисано и у
свом ослободилачком стремл>елу оснажено носе у своме групном син-
тетичком и интегративном фолклору, него се открива^у и као амбаса
дори општенародне и општечовечанске будупности тиме што на гра-
ници живеКи и CTBapajyhn у HenocpeAHoj за]едници са етничким гру-
пама других народа превазилазе у своме стваралаштву етничке гра
нице уопште, и постаj у носил>е меЬународно, балкански и општечове-
чаиски обогапених, концентрисаних и интегрисаних ослободилачких
,,потреба изливала осепала".
Тако управо у народном животу и стваралаштву оваквих на}ис-
такнутщ'их лимитрофних етничких група на пол>у етничке стратигра-
фи]е, као и у KpajH>e експлоатисаним и упьетеним cAojeBHMa проле
тариата и сеоске сиротин>е на пол>у друштвено-економске стратигра-
фще, законито AeAyje у лиховим потребама, стремл>елима, осепали-
ма и стваралаштвима, с jeA«e стране, Аристотелова критичка и осло
бодилачка „катарса" и, с друге, Хегелов закон свега ограничено! да
cBojy границу укида и превазилази и nocTaje безграничним. Тако се
у Лиховом животу и стваралаштву законито OTKAaaajy и превазила
зе верске, шовинистичке и друге ограничености и искл>учивости, а
н>ихов лимитрофни етнички групни народни живот и стваралаштво
се испулава све целовитще народним, општенародиим и општечове-
чанским ослободилачким садржа|ем и лему oAroBapajyhoM ослобо
дилачком „народном психологирм". Тако Haj3aA чини ме се, до Kpaja
и свестрано „размотрене под друштвено-политичким углом гледала",
специфичност структуре ступлевите Bmue3ajeAHH4HocTH певала ли
митрофне темишварске српске етничке групе на ieAHoi од коа^лих
етничких граница српског народа открива сам авангардни характер
и улогу Koje у етничком и друштвено-истори]ском развитку нашег
прелазног доба нужно и законито Aoönjajy на етичким, националним
и државним границама све више лимитрофне етничке групе у разви
тку свога посебног и специфичней- народног живота и стваралаштва.
Ради тога су етнолошка, етнопсихолошка и фолклористичка про-
учавала данашлег специфичног развитка лимитрофних етничких гру
па, каква je темишварска ерпска у нужном румунском делу Баната,
132 Душан Недел»ковиЬ
постала од посебно 3Ha4aja. Због тога je свакако од посебног 3Ha4aja

и AHTOAorHja српских народних песама у Kojoj je српски фолклорист
у Румунипч Сава Илип oöjaBHO 1958. карактеристичне народне песме
лимитрофне темишварске српске етничке групе, као што he бити од
посебног значаща дал>е проучаваше дал>ег развитка не само н>еног на-
родног живота и стваралаштва, веп и свих са н>ом у HenocpeAHoj вези
лимитрофних етничких група с ове ис оне стране етничких граница,
па и свих лимитрофних етничких група уопште због оне н>ихове данас
HCTopnjcKH тако драгоцене авантардности репертоара, Kojy je ова
студиja показала на примеру динамичке структуре и вешиструпн,еви-
ге народне и меЬународне 3ajeAHHue народног певан>а лимитрофне
темишварске српске етничке групе.
Dusan Nedeljkovic
CHANT POPULAIRE DU GROUPE ETNIQUE SERBE LIMITROPHE DE

TEMISVAR
Après ses études des caractéristiques ethnologiques et éthnopsycho
logiques spécifiques et propres aux groupes ethniques limitrophes de
Mavrovo et de Görna reka en Macédoine, l'auteur donne dans cette
étude du CHANT POPULAIRE DU GROUPE ETHNIQUE SERBE
LIMITROPHE DE TEMISVAR une analyse ethnopsychologique différen-
t:elle et microfolkloristique comparative de la spécificité et de l'origi
nalité du répertoire du chant populaire du groupe ethnique serbe
limitrophe de Temisvar, tel qu'il se présente dans l'ANTOLOGIE DU
CHANT POPULAIRE SERBE, publiée par le folkloriste musicologue
Sava Ilic de Temiávar à l'Institut folkloristique de l'Académie roumaine
des sciences à Bucarest en 1958. Entre autres, il y souligne la caractéri
stique propre de ce répertoire qui témoigne de la communauté multiple
dans laquelle il s'est formé, il s'affirme et se développe toujours, à com
mencer par la communauté interethnique des groupes ethniques
roumain, serbes, hongrois et allemand de la région de Temiävar, et à
continuer avec les communautés de chants et de lutte libératrice contre
tcute opression avec les groupes ethniques serbes de Banat, de Voïvo
dine, de Serbie tout entière et de Monténégro, et puis de Macédoine et
d'autres peuples de Yougoslavie, et enfin de Bulgarie, de Turquie et
d autres peuples balkaniques. Ainsi le répertoire du chant de ce groupe
ethnique limitrophe révèle la communauté multiple et interéthnique de
la vie et de la lutte libératrice des masses populaires des peuples
balkaniques, qui devient très expressive et caractéristique à leurs fron
tières ethniques, en attendant de servir d'avant-garde et de pont d'union
fraternelle des peuples balkaniques et sud-européens du communisme.
Recueil des travaux de L'Acad. Serbe des Se. et des Arts, Nouvelle serie No. / —
Душан ДРЛ>АЧА
ТЕМИШВАРСКИ ЧАСОПИС „НОВИ ЖИВОТ"

О JYrOCAOBEHCKHM НАРОДНОСТИМА Y PYMYHHJH
Часопис „Нови живот,, излази од 1957. године као публикащца

Савеза кн>ижевника Румунще (Филиала Темишвар, Српски кружок).
Главни уредник овог часописа од н>еговог осниван>а je Владимир
Чонков. По речима Душана Сабл>ийа, писца прилога о десетогодиш-
Н.ИЦИ излажеша ове веома значащие и корисне публикаще, н>егов век
од свих ерпских часописа у Темишвару je нajAyжи, уз савремене лис-
тове „Правду" и „Народну културу". Часопис излази полугодипшь*.
Поред юьижевних прилога на ерпскохрватском je3HKy, „Нови
живот" o6jaBA>yje оеврте о je3HKy становништва jyrocAOBeHCKHx на
родности и понеки етнолошки прилог. Од седам чланака о OBoj проб-
лематици, HajBHnie их je о особинама свин>ичког говора, затим о го
ворима нешто ширег noApy4ja — Банатске клисуре, па о ерпским
(и хрватским) говорима у румунском Банату, и, Haj3aA, о „црногор-
ском" становништву у Румунщи. Поменути чланци долазе претежно
као резултат испитивамьа у склопу Ьердапских проучаван>а, Koja се
веома интензивно врше у Румунщи, или као саоггштен>а о системат-
ски воЬеним истраживан>има за дщалектолошки атлас Румунще.
Аутори чланака су махом сарадници Катедре за славистику Универ-
эитета у Букурешту или Института за лингвистику у главном граду
Румушце а, судеЬи по презименима, jyrocAOBeHCKor су порекла.
Из крапег увода у чланке М. Живковипа, Б. Берипа и В. Вескуа
(„Нови живот" г. V 2 и г. VI/1, стр. 77 — 84 и 82 — 89) ca3HajeMO
да je ерпско становништво насел>ено у румунске земл>е од 1459. па
све до XIX века, укл.учу)упи ту и велику сеобу 1690. године. Разлоге
за разлике у говору код nojeAHHHX група ерпског и хрватског станов
ништва у Румуни]и писци виде у различитом времену досел>аван>а у
румунске земл>е и у додиру са становништвом другог говорног je3H-
ка. С друге стране, истичу да je политичка OHTyaiwja за време аустро-
турских ратова погодовала yjeAHa4aBaH>y ерпских и хрватских говора
у Румунщ'и.
Позива^уНи се на румунске статистичке податке из 1960. године,
аутори износе да у Румун^и, углавном у Банату, живи 43.683 припад-
ника ерпоке и хрватске националности, од Kojnx око 85% у сеоским
населлша. Срби и Хрвати живе претежно у наоел»има са национално
менювитим становништвом, док je сасвим незнатан 6poj хомогених
ерпских или хрватских села.
Према М. ТомиНу (г. XI/1, стр. 83 — 86), насел>а у румунском
Банату, у KojnMa живи више од 5 ерпских или хрватских породица,
има 64, и то: Арад, Ba3jaiii, Белобрешка, Бупин, Bapjain, Велики Сен-
миклуш, Велики Сенпетар, Водник, Гад, Taj, Дента, Дежан, Дшьаш,
134
Бир, Златица, Иванда, 1абалча, Карашево, Кетфел», Кеча, Клокотип,

Кнез, Крал>евац, Лесковица, Луговет, Лукаревац, Лупак, Лэупкова,
Мачевип, Мали Бечкерек, Мали Taj, Манастир, Моноштур, Мунар,
Надлак, НаЬвол, Немет, Овсеница, Парад, Печка, Петрово Село, По-
жежена, Радимна, Рафник, Рекаш, Рудна, Саравола, Стара Молдава,
Свшьица, СенЬураЬ, Сенмартон, Сока, Соколовац, Станчево, Темиш-
вар (Град, Мехала, Фабрика), Толвадща, Торн>а, Фенлак, Фен., Чако-
во, Чанад, 4eHej, Шушка, Дивип.
Y лингвистичком проучаван.у становништва jyrocAOBeHCKHX на
родности у Румун^и испитивачи су забележили селам говорних тру
па: банатски говор, говор клисурских села, свшьички говор, крашо-
вански говор, говор села Рекаша, говор Банатске Црне Горе и говор
села Кече. Како су говорне одлике об]аснили претежно пореклом ста
новништва из разних Kpajeea наше земл>е и истакли неке етнограф-
ске особености сваке од ових трупа, мишл>ен>а сам да се ту ради и о
посебним етничким групама (или оазама), и то: Банапанима у ужем
смислу те речи (1), Клисурцима (2), од Kojroc ce H3ABajajy Свшьича-
ни (3), Крашованима или Карашевцима (4), Шокцима („Србима" —
како их такоЬе назива]у иопитивачи) у Рекашу (5), Црногорцима или
„Кел>ама" (6) и Хрватима — Загорцима настан>еним у Кечи (7), поред
Срба па heMO се ове, нама ближе поделе, држати у овом приказу.
1. Банайани. „Вепина српског банатоког становништва говори
банатским говором шумади]ско-во]воЬанског AHjaAeKTa" - пишу ау-
тори и износе поделу на три локална типа. Северни тип je сличай
говорима села око Кикинде, централни — говор смедеревско-вршачке
области, а ]ужни тип ce OAAHKyje и елементима косовско-ресавског
лщалекта.
Из резултата дроучаван>а употребе африката ч, h, ц, Ь код Срба
и Хрвата у средньем и северном Банату ca3HajeMO да су се они сачу-
вали у 42 насел»а, Tj. у две треНине од укупног 6poja насел>а Срба и
Хрвата у Румуни]и, и да се raroßapajy као у српскохрватском кн.ижев-
ном je3HKy.
Срби и Хрвати у средн>ем и северном делу румунског Баната
живе Haj4euihe у насел>има с Немцима, МаЬарима и Румунима. За ове
Горн.обанаЬане Ч. Чонка (г. Ш/1, стр. 102—105) истиче да се користе
низом „швабизама" и маЬаризама у свакодневном говору, а да je
румунски yrmiaj присутан као и у другим областима Баната.
2. Клисурци. Банатску клисуру чини низ села поред Дунава, по-
чев од Ba3jama до Оршаве, у KojHMa живе Срби, изузев два румунска
насел>а.
Разлике у говору овот становништва Ч. Чонка o6jauiH>aBa тиме
што сматра да су српске трупе приликом преласка у Румуни)у гово-
риле различитим ди]алектима. Писац помише да се разлике код овог
становништва запажа]у и у обича]има и фолклору.
Клисурска села са српским живл>ем су ова: Дивиг!, Белобрешка,
Рэдимна, Српска Пожежена, Мачевип, Стара Молдава, Лэупкова и
Свин>ица.
Темишварски часопис „Нови живот" о jyr. народ, у Румушци 13d
За Свишицу сви аутори, коja су се бавили проблемом српских

говора у Клисури и Банату уопште, истичу да се она je3H4KH oABaja,
док за Лесковицу у долини Нере Ч. Чонка пише да су тамо остале
само српске народне игре и песме, а да се обично говори румунски.
Y Клисури je екавски, новоштокавски, шумадщско-сремски го
вор; многе речи HMajy архаичну, непренесену акцентуащцу — AesBÔj-
ка; пуно je турцизма —нпр. кщамет, германизма — фруштук; румун
ски yrauaj у лексици noja4ao се нарочито у HOBHje време, при чему
има и бесмислених примаша — шедница (седница), сфат (савет), гра-
диница (забавиште). Аутор налази jyжнocpбиjaнcкe и македонске
речи у овим говорима. Карактеристично je да Клисурци не употреб-
A>aeajy реч пшеница веп „жито". Y je3HKy Клисураца задржао се глас
„дз" — будзе. Клисурци, затим, говоре: можеду, тучу, сам био и др.
Изузев села Српска Пожежена и Радимна, у осталим клисурским на-
селима уместо гласова „ч" и ,дз" увек се 4yje „h" и „Ь". Клисурци
правилно H3roBapajy вокале, не претерано отворено као горньи Бана-
паии.
За Клисурце KojH живе у етнички хомогеним насел>има или у ме-
шовитим насел>има jeAHHO с Румунима не треба се чудити, по миш-
л>ен>у Ч. Чонке, што им je основа лексика ближа crapoj nocTojÖHHH
него горн>обанатска и што у свом говору ynoTpe6A>aBajy више архаиз
ма и „срб^анских" речи.
3. Свин>ичани. Говор Свин>ичана вепина аутора H3ABaja у посеб-
ну групу. Аутори М. Живковип, Б. Берип, и В. Веску (г. IV/1, с. 87
— 95) CMarpajy да je nocTojaH>e полугласа у вокалном систему овог
говора н>егова Haj3Ha4ajHnja црта. По н>има, nocTojn могупност да су
се представници македонских (евентуално бугарских) говора насе
лили меЬу становништво (супстрат, како они кажу) призренско-ти-
мочког диалекта српскохрватског je3HKa. За истраживаче je то говор
jyжнe и источне Cpönje.
Изоловани од српске матице, Свин>ичани су no3ajMAHBaAH лек
сику из других jesHKa, нajвишe из румунског. „Нзихово ycBajaibe je
резултат у првом реду српско-румунског билингвизма" — истичу ау
тори и AOAajy да се вепина Свиндечана noAjeAHaKO служи са оба je3H-
ка (стр. 93). Нарочито je велики 6poj румунских речи за nojMOBe
материале културе. Веома je велики 6poj речи турског порекла. Те
турске речи су добрим делом оне Koje се бележе у д^алектима jyж-
не Cpönje. Више од половине речи из свакодневног говора Свин>ича-
на словенског су порекла, а вепина осталих забележена je и у jYЖ-
HOcpÖHjaHCKHM говорима.
nocTojatoe постпозитивног члана у српском свин>ичком говору
(нпр. другиен — брег) oöjacHHO je M. Живковип на следеЬи начин
(г. XI./1, стр. 66 — 70): Taj члан je у HCTopnjcKOM развитку српских
говора у HCT04Hoj Србщи продро спол>а из родопског диалекта бу-
гарског je3HKa и македонског je3HKa, у KojHMa je настао у XV — XVI
веку; данаппье свинэичко становништво одселило се на другу страну
Аунава пре него што се у тим ]езмцима развио члан и код именица.
136 Аушан Дрл>ача
И неке друге особености наводе аутора на закл>учак да се сви-

шички говор joui у матици развщао у тесноj вези с неким македон
ским говорима: „Тако у Свиньици готово свака породица, осим пре-
зимена (обично српског порекла) има joui и jeAHO преэиме македон-
ског порекла: Жива товановип — Кузински, Лазар Максимовип —
Неделковски и др." (стр. 69).
4. Крашовани (Карашевци). Крашованима или Карашевцима
назива]у се становници Карашева и села у H>eroBoj близини: Клоко-
тий, табалча, Лупак, Нермет, Рафник и Водник, Koje аутори сврстава-
jy у Србе (т. VI 1, стр. 82).
Иако се говор Карашева донекле разливе од говора поменутих
села, 3ajeAHH4Ko им je да у себи садрже архаичне особине због Kojnx су
предмет 3Ha4ajHHjnx д^алектолошких испитиван>а. Y крашованским
селима се суглалсници ч, h, и и b H3roBapajy мекше него у кн>ижев-
ном je3HKy, што лингвисти CMaTpajy архаичном цртом тих говора.
5. „Шокци" — Срби. И становнике Рекаша, Kojn се налази у
северном Банату измеЬу Лугожа и Темишвара, лингвисти CMaTpajy
^орбима, иако они за себе говоре да су „Шокци", а тако их зову и
Срби из околних села (г. VI/1, стр. 84). Н>ихово предаше о досел>ен>у
са тадранског npnMopja CMaTpajy легендой.
6. „Келл" — „Црногорцн". Становници Петрова Села, Крал>евца,
Станчева и Лукаревца у близини Лугожа, CMaTpajy да су пореклом из
Црне Горе и зову себе Црногорцима. Писци чланка износе Цвщи-
Ьеву претпоставку о досел>аван>у ових Црногораца из североисточне
CpÔHje, у AaAeKoj прошлости.
Лингвистичка испитивагьа наводе на закл^учак да говор Црного
раца, по коме их „Шокци" зову „Кел>ама", нема ничег 3ajeAHH4Kor са
специфичним цртама црногорског говора.
Т. Н. Трпча веп у наслову свога рада (г. V/1, стр. 59 — 62) став-
л>а придев црногорски под знаке навода и истиче да су неки лексич-
ки, фонтенски (—л на Kpajy речи) и морфолошки елементи карактери-
стични за Македонку и jYжнy Cp6njy. Н>ихов говор je, по Трпчи, Haj-
CTapnjH штокавски AHjaAeKT, KojHM се говори од Призрена до Тимока,
те стога Скопску Црну Гору сматра старим пребивалиштем „Кел>а"
(стр. 62).
7. Хрвати — Загорци. Y селу Кечи, у горн>ем Банату, живе

поред Срба и МаЬара, и Хрвати. Хрвати су ка]кавци, насел>ени у
ХУШ веку из околине Загреба.
KajKaBUH и данас говоре: AojAe, H3ajAe, HajAe, а затим и MAajn,
rocnoja и др.
Жел>а je лингвиста да joui noTnyHHje проуче говоре ових лимитро-

фних група и оаза, и да тиме noKyuiajy дати одговор HCTopnjH и етно-
гpaфиjи на питан.а о пореклу и развитку становништва сваке од ових
13?
rpyna. OcTaje, меЬутим, потреба комплекснщег и целовитщег етноло-

шког захвата, чщи резултати би били од користи и за jyrocAOBeHCKH
и за румунску етнологщу
Dusan Drljaca
THE TIMISOARA MAGAZINE »NOVI 2IVOT« ABOUT THE

YUGOSLAV NATIONALITIES IN RUMANIA
The contributions on the language of Yugoslav nationalities popula

tion in Rumania published in this magazine, contain some ethnologic
data, too. On the basis of these data it is possible to conclude that there
have existed seven ethnical groups (oases) of population that are of
yugoslav origin. Undoubtedly, there is a need of a wild ethnologic investi-
ration of these groups.
Зборник радова САНУ, Нова cepuja ки>- I — Етнографски институт кн.. 5
Institut ethnographique No. S
Мирко Р. BAPJAKTAPOBHñ
СУДБИНА ОДСЕЛ>ЕНИХ СРБА Y YKPAJHHH
Проучаванье машине y HeKoj землуи, то jecT испитиванье н>ихо-

ва начина живота и традиционалне културе (односно прапен>е аси-
мнлащце те машине са етничком средином у Kojoj живи или пак
ньсно опираше и одржаваше у Toj срединн) од интереса je за више
научних дисциплина, а, можда, HajBHuie за етнолопцу. На примерима
проучаван>а машина као на конкретним и очигледним илустраш-уама
могу се доносити одреЬени закл>учци о етногенези и раэвитку noje-
диних народа и садржа]у шихове културе. Пре света, дакле, такво je
проучаваше од општег научног и методолошког 3Ha4aja. Али код по-
jeAHHHX аутора таква проучаваньа могу да HMajy и сентименталних
побуда и мотива, као што су питан>а шта je било или шта бива са
Нэиховим сународницима у Tobyj ергдини? Jep, познато je да су у
разним временима и на разним странама од jeAHHx народа или н>и-
хових делова nocTajaAH друти народи, или су пак nojeAMHH нроди
или н>ихови делови и физички истребл>ивани од других.
1.
Y овом прилогу ми Ьемо се, макар на основу само неких али

сигурно недовол>них података, оеврнути на судбину Срба одсел>ених
у Pyenjy пре више од двеста година.
О ерпским насел>има у Русичи пре педесетак година Мита Кос-
тиМ je урадио jeAHy лепу CTyAHjy.' Он je ту студи^у писао као истори-
чар и природно je што ce у H>oj првенствено говори о (ондаппьим)
политичким и друштвеним односима у Аустри^и и PyenjH, Kojn су и
условили покрет Срба граничара из католичке AycTpnje (и Угарске)
у нравославну Pyenjy. МеЬутим, од тога времена o6jaBA>eHO je и но-
вих података о тим колонистима. Сем тога, ми смо недавно били у
могуЬности да посетимо два-три од насел>а у YKpajHHH, у KojHMa су
били Срби настан>ени, заправо Koja су они тамо засновали.
Али да пре свега сажето кажемо како, одакле и зашто су Срби
одлазили у Pyenjy? Када су при Kpajy прве половине 18. столепа уки-
нуте Поморишка и Потиска KpajHHa, Срби граничари из тих Kpajuna
нашли су се дубл>е у aycTpHjcKoj територи^и, заправо у YrapcKoj.
Требало je да се помакну на другу AHHHjy према TypcKoj, на пример,
у jYЖниjи банатски део границе. Или, ако остану и дал>е тамо где
су се тада затекли, требало je да изгубе BojHH4Ke повластице и пос-
тану паори (ратари). То je jeAHO. Аруго, тих година су Мацари на
1. Мита Костип, Српска насел>а у Руси]и — Нова Србиja и Славенocpöwja,

Насела и порекло становништва кн>. 14, Београд
1923.
140 Мирко Р. БарjактаровиЬ
бечком двору постали доста yTHnajHH. А они су тада joui били кивни
на Србе, уз 4Hjy je помоп нешто paHHje AycTpnja и угушила неку
н>ихову буну. Сем тога, они су били л>убоморни и на неке привиле-
raje Koje су Срби граничари имали. И, када их je запало, посебно
преко цркве, Мацари су стали да кшье Србе, особито оне из ових две-
jy укинутих KpajHHa. Зато се код ових Срба тада и развио покрет за
одсел>аван>е у Pycnjy. AycTpnja je у први мах на одсел,аваше CBojnx
поданика у Pycnjy гледала толерантно jep joj je Pycnja била савезник
противу Турака и Пруске. Pycnja je опет у то време требала BojHH-
ка, особито искусних као што су били Срби граничари, jep су joj jy-
жне делове (YKpajHHe) држали Турци и Татари. Па и KaoHHje, 1804,
у KpHMCKoj степи се помиау аули (насел>а) и кибитке (шатори) Нога-
jaqa, Kojn су били, у jeAHOM акту пише „савршено туЬи л>уди за Ев-
ропл>ане".2 Србима опет, KojH су испред Турака напустили cBojy до
мовину и избегли у AycTpnjy (1690. и 1737), била je као заветна мисао
да се и дал>е боре против Турака не би ли се кадтад, како каже
Црнэански, поново вратили „у CBojy CepBHjy"." Ето тако су 1752. и
1753. настале две BojHH4Ko ратарске (у први мах више Bojmrace) на-
сеобине Срба у Pycnjn. То су биле Нова Cpönja, са средиштем у Мир
городу (данас Новомиргород), и Славеносерб^а у noApy4jy реке
Лугана4.
2.
Одмах се поставл>а питан>е колико je Срба тада одсел>ено у

Pycnjy? Немамо сигурних података о томе колико je породица или
л>уди тада у том миграционом покрету учествовало. Y jeAHOM руском
податку5 говори се да je 1760. у обе српске насеобине у PycnjH било
26.000 душа. Али и када би та 6pojKa била сасвим тачна, ми морамо
рачуйати на то да je у такозваним српским насеобинама у YKpajHHH
било и других досел>еника, а не само Срба. Сем тога, делом се и мес-
но (малоруско или yKpajHHCKo) становништво исказивало тада за
Србе и то зато да би се добиле одреЬене BojHH4Ke повластице. Joui
нешто, у Pycnjy нису одсел>авани само Срби из YrapcKe. Владика
црногорски Василисе Петровиг! досаЬивао je тих година у Петрогра
ду са молбама за помоп да би, наводно, превео у Pycnjy велики 6poj
Црногораца. тедном приликом он je чак и протеран из Pycnje".
Код Сремске Митровице прелазили су преко Саве л>уди из Босне
и Cp6nje и казивали се за Црногорце, не би ли се лакше преселили
2. Аполон Скальковский, Хронологическое обозры'е истории новорос-

cíncKoro края, Одеса 1838, 69.
3. Милош Црн.ански, Сеобе и друга кн>ига сеоба П (Срп. кн>. задр.), Бео-
град 1962, 1036, 1042.
4. Костип, 112—114; Брокгаузъ-Ефронъ: Енциклопедический словарь, XXI,
С. Петербургъ 1897, код Новоросшскй край, Нова Сербия и Славяносер-
бия (кн.. XXX)
6. Симеон ПишчевиЬ, Мемоари (превод с руског Светозара МатиЬа) (СКЗ)
Београд 1963, 352.
141
y Pycnjy. Само 1757, пише ПишчевиН7, било je таквих око хил>аду. За-
тим меЬу тадаппьим досел>еницима у Русиj у било je Македонаца, Бу
тара, „пословачених Русина", Арбанаса, Молдаваца, Мацара, Немаца8.
Уосталом, зна се да су и сами главни иницщатори сеобе Срба из
Угарске у PycHjy (Хорват и ШевиЬ) радо примяли у CBoje одреде и
прнпаднике других народности само да би испунили дата обеНан>а да
he одреЬене öpojeBe л>уди довести у Pycnjy и тамо их организовати
у OAroBapajyhe BojHH4Ke jeAHHmje. Они су то свакако радили не то-
лико ради одбране jy>KHHx граница братске им Pycnje, колико ради
Ao6njaH>a високих чинова и пространих иманьа. Колике су опет те je-
динице понекад биле, може се судити из писан>а jeAHor од онданпьих
официра граничара. Найме, ПишчевиЬ у CBojHM мемоарима пише да
je у пометку у CBojoj чети имао 11 редова jeAHor наредника и два
каплара9.
Y вези са мало пре помунетом öpojKOM од 26.000 душа у српским
колонщама AOAajeMO овде и закл>учак Kocraha, kojh на jeAHOM месту
каже да je за одсел>аван>е у Pycnjy као основна 6pojKa била 2200
породица, Koje су из поморишких и потиских шанчева 1750. пресел>ене
у Банат10.
Но, у сваком CAy4ajy, може се сматрати да половином 18. столе-
ha и HHje велики 6poj Срба одсел>ен у Pycnjy. Уосталом, баш тих
година (1752), када се била развила нajживл>a пропаганда за одлазак
Срба из Угарске у Pycnjy, у Бечу je o6jaBA>eH такозвани „казнени
патент", акт Kojn je био уперен баш противу оних Kojn су врбовали
домаНе, аустрщске, поданике у страну службу".
3.
Али нас HHTepecyje дал>а судбина Срба у Русщи, макар 6poj

тада одсел>ених и не био велики. Како су œ снашли ти л>уди у hoboj
средний и шта je све било дал>е са н>има?
Првих година колонисти су тешко живели. Насел>ени су у nycToj
степи, на граници према TypcKoj, и нису ничега имали. тели су траве,
како пише jeAaH од н>их, Koje су могле да ce KyBajy и неко корен»е
Koje je личило на црни и бели лук. Живели су у први мах под ша-
торима, или су правили колибе од npyha и граньа и травом их пэкри-
вали'2. Свуда je , пише ПишчевиЬ у CBojHM мемоарима, био jaA и жа-
лост и ти л>уди су, каже он, личили на несреЬне бродоломнике". Пла
та тим граничарима стизала je са закаппьеньем и нередовно и она je
7. ПишчевиН, 254
8. КостиК. 13, 14. В. I. Наулко: Географ£чне размйцения народДв в YCCP,
Khíb 1966, 4, 17.
9. Пишчевип, 184.
10. КостиП, 40, 50.
П. КостиН, 73.
12. ПишчевиЬ, 181, 184.
13. ПишчевиН, 184, 185.
142 Мирко P. BapjaKTapoBHh
одлазила на одело и друге BojHe потребе". Аодуше, Пишчевип саоп-

штава да je тако било само прве године, а да су се л>уди брзо прихва
тили земл>е'5, y3ajaMH0 се помагали и тако отимали од немаштине.
Особито су могли да се помогну трговином". Y писмима веп одсел>е-
них има вести о томе како им je било у HOBoj средини. Неки се, на
пример, жале да су у Русиj и и секире другачщег облика, па моле оне
Kojn треба после ших да се доселе — да понесу секире из Угарске.
Има у тим писмима и жалби на домороце Kojn HCMeeajy н>ихове на-
вике и KojH им HaAeBajy погрдна имена11.
Иначе су ти колонисти били насал>ени дуж граничне AHHHje и
организовани строго по BojHH4KH. Н>ихове насеобине делиле су се
на пукове и шанчеве или роте (чете). И сада се на уласку у село
Мартонош, када се долази од Новомиргорода, joui лепо ipa3a3Haje
гранични ров, Kojn мештани зову „Турецки вал". Свако рота имала
je свога комндира и ратно правление". Ето тако су, уз BojHH4Ky
организац^у и немаштину, ти одсел>еници отпочели са животом у но-
Boj средини, степи, у Kojoj пише Пишчевип, „од створен>а света нико
HHj'e живео и где се ни за какав новац ништа HHje могло набавити"20.
Разуме се да je на^теже било првим насел>еницима. Онима kojh
су ce KacHHje досел>авали, сигурно je било лакше да се снаЬу. Y овом
миграционом покрету. као последней за Kojn ca3HajeMO, биле су две
групице из Црне Горе и Херцеговине, Koje су приспеле у Одесу 1804.
и 1815. године21. Найме, године 1803. долазили су у Одесу сердар Мина
НикшиЬ и оберво]вода Ован Tjoth да виде где би могли да се населе
са новим досел>еницима. И, 1804. приспео je у Одесу Мина Никшип са
(породицом и сродницима) 97 особа оба пола. Ова je група насел>ена
у области Тирасполе2*. Никшип je за то добио овеЬи посед и награду
од 1000 рубал>а. Последн>а група досел>еника, или како пише у jeAHOM
документу „црногорских Срба", од 16 породица (и 50 душа) стигла
je у Одесу Maja 1815. Она ce Hajnpe настанила поред Бутара, да би
наредне, 1816, за стално пресел>ена у славеносербску колонку код
групе Kojy je НикшиЬ пре тога довео2*.
Када су се веп снашли и после одслуженог рока у bojcuh, бивши
официри и генерали повлачили су се на (понекад) велика иман>а
Koja су, поред племства, AoönjaAH и наставл>али да раскошно „на рус-
14. Пишчевий, 185, 187.

15. Пишчевип, 184, 185.
16. Истор£я míct í cía YKpaÍHCbKo! ССР — Одеска облает, XXVI, Кшв,
1969, 790—791.
17. Костип, 97.
18. Kocrah, 96.
19. КостнЙ, 92.
20. Пишчевип, 184.
21. Скальковский, 114.
22. Скальковский, 163—165.
23. Скальковский, 253—254.
Судбина одсел>ених Срба у YKpajHHH 143
кн начин" живе24. Ови племипи имали су кметове од домородачког

становништва".
YKpajHHCKH антропогеографи истичу да je планско подизан>е на
села и купа у YxpajHHH Hajnpe почело код граничара, да би се потом
проширило и на друге. Посебног удела у планирашу насела имали
су досел>еници, особито Немци".
4.
Какво je данас станке Срба у YKpajHHH? Када ce noTAeAajy Haj-

HOBHje coBje-гске, односно yKpajHHCKe, статистике или етничке карте,
одмах се запажа да ни рубрике у статистикама, нити посебне 6oje или
ознаке на картама, не nocToje за Србе. По полису од 1926. било je
386 Срба, Kojn су живели на селима у Украрши. Приближно толико
било их je и у градовима (мада су меЬу овима у градовима могли да
буду и они коуи су KaoHHje досел>авани или тамо били само привре-
мено). На HayAKOBoj HajuoBHjoj eTHH4Koj карти YKpajHHe обележени
су, на пример. 3.800 Арбанаса у ïlpHa30BCKoj области", док се у опш-
тим пописима из 1959. jaBAiajy и народности са ман.им 6pojeM, на
пример, Осетини, Урдмути, Караими".
Шта и како je то било да за релативно кратко време, време од
150—220 година, нестане Срба у YKpajHHH као посебне народности?
Да ли се ради о потомцима некада одсел>ених Срба, када се данас
у локалним статистикама YKpajHHe jaee тугословени? Вероватно су
то л>уди Kojn су се после другог светског рата тамо нашли из поли-
тичких разлога. Може бити да се данас незнатни део од негданпьих
Срба jaBA>a у рубрици .дрочи" (остали). Y сваком cAyMajy, истина je
да данас према статистикама у YKpajHHH Срба више нема.
Ми смо веЬ рекли да вероватно HHje вепи 6poj наших л^уди ни
одсел>ен у Pycnjy. То je jeAHo што вал>а имати на уму. Друго, они
су били насташени граничном AHHHjoM, не само што су били групи-
сани у две jeAHy од друге доста удал>ене колонке. Затим, join 1752.
било je прописа да се Срби kojh ce AoceA>aBajy у Pycnjy не групишу
OABojeHo, веп да ce HacTaH>yjy у насел>има са староседеоцима". Ове
две насеобине, потом, нису дуто и са повластицама живеле. Костиг!
каже да су оне као такве престале да nocToje 1764.a0, док Пишчевип,
Kojn je активно учествовао у ондашн>ем животу тих насеобина и KojH
je о свему водио дневник, пише да je то било 1761. Тада су те две
насеобине не само расформиране и изгубиле повластице, вей су до-
24. КостиЬ, 130.

25. КостиЬ 95.
26. Г. I. Стельмах, Историчний розвиток с!льских поселень на YKpaïHf,
Khïb 1964, 137—140.
27. В. I. Наулко: Географ1чне розм1'щения народ!в в УССР, Кш'в, 1966, 27.
28. Итоги всесоюзной переписи населния 1959 (Украинская ССР), Москва
1963, 170—172.
29. Kocrah, 83.
30. КостиМ, 128.
144
биле и нова имена и ново Ypebeibe»1. Значи да су колониста после десет

година административно потпуно из]едначени са домайим становни-
штвом. Када говори о сразмерно 6p30j асимилаци}и Срба у Pycnjn,
КостиЬ наглашава да je то увелико долазило отуда што je у та грани-
чарска насел>а био стални прилив Малоруса, а да она с друге стране
нису освежавана новим досел>еницима из н>иховог pamijer 3aBH4aja'f.
Произилази да je то ново, досел>еничко становништво прогутао прос
тор и староседеоци. Tpehe, што вал>а посебно истаЬи када се говори
о асимилац^и Срба у YKpajHHH, jecTe иста религиозна припадност
jeAHHx и других. Срби су у MayapcKoj терани у ymíjy и са те стране
осепали су притисак. Y YKpajHHH за н>их тога HHje било. Сигурно не
зато што су тада Руси били толерантни, веп због тога што су били
исте (православие) вере и YKpajHHUH и Срби. Када се помин>е руси-
фикащца неруских група у Руоци, разуме се да треба знати и то да
политика царске Русиуе HHje имала неке нежности и сентиментал-
ности ни према Русима, a join ман>е према другима. Уосталом, позна-
то je да се, на пример, досел>ени Мапари ни у насел>а нису прималк
док не би прешли у православну веру'*, а тиме су joui у почетку гу
били jeAHy од видних ирта дотадашн>е етничке припадности. Четво-
то што je убрзавало процес интеграцще Срба са YKpajHHUHMa, била
je сродност лихова je3HKa. Мацари, Арбанаси, Немци и Молдавии у
том погледу сасвим су се разликовали од YKpajHHaua. Мита Костип
пише да се генерацща одсел>ених join осепала Србима, а да су се веп
н>ихова деца „порусила""4. То се, усталом, закл>учу)е и из писама Koja
су писали они веп одсел>ени родбини у раннем 3aBH4ajy у KojHMa се
jacHO каже да им деца веп не 3Hajy српски35. AouvajeMo овде joui
нешто што се може чути и сада у caMoj YKpajHHH. То je особина енер-
гичних yKpajHHCKHX жена да се у куЬи noHamajy као газде. JacHO je
да je у браковима са таквим женама процес русификацще (односно
VKpajHHH3auHje) ишао брже.
Природно je да се поставл>а питан>е ко je први HacTojao и коме je
HajBHme било стало да се што пре идентифи^е са домаЬим yKpajHH-
ским становништвом? Kojn су то били CAojeBH или групе OAceA>eHHKa'J
Како су одсел>еници (или колонисти) по правилу били активни BOj-
ници (обични и официри), KojH су jeAHO време имали одреЬене гра-
ничарске npHBHAernje, сигурно je да je Taj CAOj л>уди Hajnpe почео и
да ce yKpaj'HHH3npa. Особито у jeAHHHuaMa у KojHMa je било и Укра-
1инаца. Столико je то пре ишло са граниарима ко]и су дошли нео-
жен>ени и Kojn су овамо заснивали породицу. Друти cAoj, ако га
као CAoj можемо сматрати, били су они Kojn су се бавили занатима
и трговином. Те гране занимала биле су несумньиво потребне и оне
су се брзо pa3BHjaAe. Када се говори о прихватан>у свести о припад-
31. Пишчевий, 429.

32. Костип, 81, 92, 95, 96, 124.
33. Костип, 98.
34. КостиЬ, 130.
35. КостиЬ, 97.
Судбина одсел>ених Срба у YKpajHHH 145
ности ових одсел>еника Русима (то jecT Укра]инцима), помин>емо и

jo\Hy за^едничку психолошку основу за све одсел>енике. То je била
сада join вепа удал>еност од CBoje напуштене домовине, него што je
то била AycTpnja, у Kojy су били избегли. Аакле, поред сродности
je3HKa и исте конфесще, било je и других околности Koje су одсел>ене
Србе у PycHjn гониле на прилагоЬаван>е HOBoj средний.
Занимл>иво je да Цитане чергаре по YKpajHHH често Ha3HBajy
Србима36. То свакако зато што су они из Cpímje (преко Румушце)
каткада овамо наилазили и што су се вероватно и они сами тако
исказивали. Ми то овде спомшьемо и због тога што je код насел>ених
Срба по YKpajHHH процес yKpajHHH3auHje могао убрзано да се обавл>а
онамо где су чергари („Срби") чешпе долазили. Найме, да их домапе
становништво не би поистовепивало са чергарима, настан>ени Срби
по YKpajHHH су насто^али да се што пре стопе са cßojoM средином.
Из овог и оваквог стан>а, како видимо, сасвим je jacHO што je
произишао и закл>учак yKpajHHCKor антрополога Баченка да су Jyro-
словени узели учешНа и имали удела у антрополошком (мисли се на
физичку антропологу) формиран>у yKpajHHCKor народа, те да je
од тутословена остало по YKpajHHH до данас само трагова у називима
места*7.
5.
Тако смо дошли и до онога што je уистини Haj видней траграни-
jer присуства наших сународника по YKpajHHH. То су називи насел>а.
Географска имена остала су као успомена и од других. На пример, у
upHOMopcKoj npHMopcKoj области има село Византща. Или, код Хер
сона ce jeAHO село paHHje звало Арнаутка (сада Камишани), а код
Вознесенска су била два села са именом Арнаутка (сада су то Доро-
шева и Гриторевка). Занимл>иво je да je joui у XIX столепу, особито
кол Бутара, по YKpajHHH rajeHa врста пшенице под именом арнаут
ка". Вал.да отуда и сада у продавницама градова YKpajHHe пшенични
црни хлеб од jeAHor килограма Ha3HBjy „арнаутка".
Мало пре поменусмо да су називи села Арнаутка измен»ени.
Царске власти у Русичи имале су не само то као систем, веп и да ста
новништво rrpeceA>aBajy из jeAHora места у друто*3. Уосталом, и coBjeT-
скс власти су измениле називе öpojHHM местима. А те промене, опет,
бришу и последнее трагове и остатке од некаданпьег присуства другог
становништва, од кога су и потекла nojeAHHa географска имена.
Баченко je у CBojoj кн>изи Антрополошки састав укра]инског
народа написао да су од представника народа JyrocAaBHje и као ус
помена на HJTX остала имена Серби, Македонивка, Черногоривка40.
36. О. П. BapaHHÍKOB, Украшськ! цигани, Khíb 1931, 5, 23, 24, 33.

37. В. Д. Дяченко, АнтрополиНческии склад украинского народу, Khïb 1965,
100—101.
38. M. К. Рожкова, Сельское хозяйство и положение крестьянства-очерки
економической истории России первой половини XIX века, Москва,
1959, с. 8.
39. Народя Кавказа I, Москва 1960, 101.
40. Дяченко, 100—101.
14ö
Y jeAHOM другом раду он je истакао да у YKpajHHH има 23 етнонима

са основой Срби (Сербка, Сербшьевка, Сербиновце, Славенсербски V.
Северно од Кишеаева (у Молдавии), у кодимском pejoHy, и сада
има село Серби", северно од Одесе je село Сербка, засновано Kpaje.M
деветнаестог столепа од пресел>еника из села Серби4'. И село Слав-
jaHO-сербка, неточно од Кишшьева, настало je од пресел>ених ^Срба
из села Сербке44. Недалеко од Арнаутивке, на северу, у mncoAajeBCKoj
области, налази се село Србуловка. Према овако знатном 6pojy етно
нима са основом Срби могло би се закл>учити да je у прошлости ова
мо заиста велики öpoj Срба насел>аван. Али, бипе да je у питаньу
засниван>е у HeHacraibeHOj степи посве нових насел>а и од сасвим ма-
лог öpoja новопридошлог становништва.
Y jyjKHOM делу ворошиловградског Kpaja налази се село Маке-
донивка. Y приморском делу, северно од Жданова, je село Македонка.
Y добровеличковском pejoHy ( кировоградске области) налази
се село Босна, а у никопол>ском pejoHy (кировоградске области) село
под именом Бошн>ивка.
Део Новомиргорода (некадаипьег админнстративног седишта
Нове Cpönje) joui до пре педесет година звао се Черногорца. 1ужни
део овога насел>а називао се БесарабЦа. Милан Першич, Србин из
Бачке, Kojn од 1918. живи у YKpajmra (село Каюижа) причао ми je
како му je 1919. године jeAHa жена од ГвозденовиЬа из новомирго-
родске Черногорце говорила да je она Српкин>а и да je овамо као
мала доведена. Cena се Першич и сада, 1970, како je она за разлику
од YKpajHHaua joui знала „ерпске" термине за nojeAHHe делове одеНе
(чэрапе, кошул>а). Аео села Софиевка код Новомиргорода и сада се
зове Черногорца и неке породице у н>ему сачувале су презимена Ге-
нич и Бурич45.
ПрокопЦе Бурланенко, Молдавац, или како он сам за себе каже
Влах, из села Мартоноша (код Новомиргорода), стар 84 године, jyHa
1970. овако ми je говорио: „Jecre, било je некада у овим селима и
Срба. Од лих су, на пример, у нашем селу (Мартоношу) Ра^ковичи,
Романовичи, Бабаличи, а у суседном Панчеву Настичи и Смадичи".
Бурланенко je скоро шал>иво додао: „Moj зет Ра]кович, koíh се сада
HCKa3yje за Молдавана, не зна да je Србин, a ja то знам". Ако би се
oBaj податак сам за себе узео, онда он говори о томе да je било не
само укра}инизиран.а, веп и молдавизиральа Срба у YKpajHHH. Ово би
потврЬивало и народно казиван>е да су у Катьижи HajcTapnjH Дани-
\ови, молдавска породила.
ВраЬамо се називима насел>а, али не етнонимима (онима Koja
су дата по етничком имену), eeh онима ко ja су наши с^наролници
41. В. Д. Дяченко, Про назви населених пункт!в YxpaÍHH сthohíмучного

похождения Питания toiiohímíkh та ономастики, Khïb 1962, 161 — 162.
42 История míct í cía, XXVI, 521.
43. История míct í cía, XXVI, 564.
44. Истори1я míct í с!л, XXVI, 410.
45. Саопштенъе Баченка.
Судбина одсел>ених Срба у YKpajmui 147
пренели из старе у нову домовину. Y кн>изи Мите КостиЬа о српским

населима у Русиj и HaöpojaH je велики 6poj, често и значащих руских
породица кроз деветнаесто и другу половину осамнаестог столепа, а
Koje су биле пореклом од Срба, као и списак од 24 имена места Koja
су одселеници из ондашше Угарске пренели и дали CBoj им ловим се
лима у YKpajHHH46. Костий узима да су та имена нових насела, однос-
но шанчева, у YKpajHHH „несумньиво доказ више" да су ова српска
насела настала од граничарских породица из укинуте Поморишке и
Потиске KpajnHe47.
Мало пре смо казали да су у uapcKoj Русщи, а и Kacmije у Сов-
jeTCKOM Савезу изменена стара имена 6pojHHx насела. Али, и поред
тога, данас се на подробшцим географским картама и у именицима
места YKpajHHe joui налазе ова имена места Koja су преселени Срби
из Угарске овамо донели: Надлак, Мартонош, Панчево и Кан>ижа
(ела у pejoHy Новомиргорода), затим Мошорин, Суботци (или Суботец)
и Петрово (2) (североисточно од Кировограда) и HaKpajy Павлиш,
jy^KHO од Кременчуга и Вершеци, недалеко од реке Жасмина, десне
притоке Ан>епра. Ставламо под сумлу име Петрово. Ca тим именом
nocToje у YKpajHHH два насела. То име je могло и тамо да настане
од личног имена. Могло би затим да се претпоставла, Цршански би
то и учинио да je можда и име села Клинци, на jyry и не далеко од
Кировограда, пренесено од наших сународника. Можда од преселе-
ника из Клинаца Боке Которске или Клинаца Валевског Kpaja, Kojn
су и добили име по онима у Боки KoTopcKoj48. Ако би било ово друго
тачно, онда би yKpajHHCKH Клинци била друга етапа далег ношен»а
тога имена из Боке.
Завршна реч
Као што се из досадаппьих излагала могло да заклучи, од Срба

у YKpajHHH мало шта je остало. Уосталом, као и од представника
неких других народа. Али ипак je остало. Одржали су се, на пример,
етноними и имена за насела коja су граничари сами засновали, али
Koja су им дали по именима насела у свом раннем 3aBH4ajy. Срби
као да нису били сваки пут jaim у свом етничком одржавалу. Осо-
бито онда када би се удалили од CBoje матице. Трагова у именима
насела од одселених Срба има и по ManapcKoj. Тако jeAan део Пе-
4yja назива се Рац-варош (Рац je paHHje у ManapcKoj значило Србин,
Рашанин). тедно село на Чепелском острву, код Будимпеште, зове се
Ковин49. И у TypcKoj, неточно од Брусе, има села под именом Босна-

48. Л>уба Павловип, Ледна етничка веза Бокел>а и Вал>ева, Гласник Геог-
рафског друштва св. 6, Београд 1921, 153, 155.
49. JoBaH UBHjnh, Балканско Полуострво и ]ужнословенске земл>е I, Заг
реб 1922, 333, 334.
fr.
^'Сэа sfoa Аэ btesoroec внэ«уэоэ<1п jAfv ивеявч ев 'эяэод evho evem Ad

injAÎEVEnndE ^foaDd-Vi" Hdoe ил-EdiEiro ET ÁfEVEtrtdii и foaotLAi -eh
Н1НП
и ЕЭ EKHOdj A" ..HÍHO-Vd OVHTdaiOD 30 ОНО OdEIO OVBHEdn И -OMEE
IXOOIHH EV OHT3f ОЯХШИНвОНЕЮ 0\T1Q OabEHHdElO BVH 'ОХЬИНЭЧГЭЭОГ
ettxkk зяоос эн энеэыпп e et vo 'эдээ хиГоас "EdooEH эГовз adAxvAa
H DîfOSO ихоокдооопо эн BHEiOO о\нд енгег EJBd-i vor EjoHO oa EJ -TEH
г. о. н ;ETETeacn •
íoq ohbhix? 'саэе.\ eh Afsda oiredoK mjpd ev эо roraan -ингапэв
m н вшрнекижгч:" HVodEH и sdÀirAa эн овге АГгягжвтдс ipe в -dVEO
кхенна? Aíeiood иГвхшод н "HÍHHodffOHFEd oay эо Ä laraaei яихпшо
civH4iEi3da h екнэзпосе эти ra \«HEdeeio *гвтвя гвГявгкЛх в -daxHH
ишлхкс?пгск convide 'ш егно эГ са Ä ввовсо и онянхвеоа
ц d в т о J
ое^ .vioda 3fimrdxa.\\-B оквэонот зазн зх1ГТоо о HoaoHHfrdaA

л\-эс *еж1гнг>| зГоа хз m-гяоносг ио^Э ~ZÇL\ эвитш г«-эзвн
esors оггкя эГ toi (цдс *гавввонЕ1э * "6Ç6I '08ZÏ *>V
^етгг "<V6I Hfodg 608 саогсог и ОССГ -ехикеоиехо BTrriv эвэ эшия -то
эетл А эвотЕсй в охех eorvox ..HdExo" охтх Аастх нноэл HHEjdo
с\" Jxiu ou» еннтш ЕапгнЕ>| эГ егнд eh form randeon теней
.э'нггттто *еч-эоее окено зга э{ эенет оаэооо "эч-gocLi эухето эз оеки
се и* Тзусэсг: охш эГ OHdAmo ovho то еГгьекг в aged-ion иг онгэГ -ecLi
схееетк? -зтгеет ежн'ш^ э{ эьенн mío ripoov raed '(гхэь) онТээАэ
огг^Етц 'eiosív г moHcudrpj ж» н^тл^\ го АГтдзо гчгяиега ■wdExo
х»г. oars л еттхоб з«ггоеЕ о\мо онэ^эттв «в ..saxpoov натаэ хехэээт
оглт а ХЭООТКёх "EçAa
л, л Атзо лс оносокол еа л гавг\ воГовс яоасА 'конесю оех
esc н rea же л ев.од икн\ эпил\ к» енесхо Aíewoh mn 3TtcLiç
Ас го одет "г. зхгвн ciervo tt окоенехои ахозк\ екэсх вги '„шаг'
E;Ca ЗО ВТИЯ roa .'oe 03CKT\JO6 *3qÀX OKSVffPCITCH 3Í ГК 'ВВМТОСС "f-l EH
\ Л£ТЛ ЗвЗ^ЭТО ОКЬИОО ГО ПШЭЧГХЕХОСС ТЯОГНГ СХ ЗС OCX EBCBvA -ЕГО
т.' _аоьетт\- \ Гсятяо ir^Âa ai 1\зс гнеч цои
rorro » ихгкнег: rr radon akooktio pvtvíjt пгзк огитово и
гггзггэс xHirradaBcn 'rrrcjr ora com з{ cu roa сет сх bceyot етАхо
— о- а" тса тага н >нтаогд>сс и crrcgo ;>-\Tv,>r es оягнхаэл вту oxee
ж? л auitA» • mu vnreroxvca ЛГгчгтеГ эгнтзв энжА^тсе "этехш кгEg
ec ■ axldr ¿KrsdsBdi: -ainrsAjrvL: экАеед a? м BqAicdrsejro тжипт
\ KOBO А^зоет ЭО Г№Л± rrniKÍMíTAi^ ЭТаЗКОТ JXT« HlEHEOSCl"

a тхьенхэ 1лмлт>.-г и ektacshci: av i.v*:r\ сгетэсг: вшат -бхэ
;ç ets--/ -^.."arn eóoeoj ш шшт "i rri:o3g i";,; oçr;

;¿ esokts^t; a." г- некто л.'тсх ve.'oK1 гол?;» охтвй :сч*та
; j\ îïsirs. xï..\rvv>rr -"vea. cvr.^ .-\ в1г»л.-к.1од т»и*>.со€«д
ovhsj" л тоозс o¡rs h t.ívô.x: ji äî-o vu жз&л тяж BxdaQ e»*
ex>ím*=tí s*»;» т.;:
Сл. 1 Места у Bojboahhh 4Hja су имена забележена у Укра^ни
Сл. 2 Места у Украйни 4Hja су имена слична називима наших насе/ьа

148 Мирко Р. БарjактаровиЬ
Kej,"0 Koja су засновали пресел>ени Муслимани из Босне, онда кала су

npimaAajyhH „TypcKoj" вери сматрали да припалгуу и rypcKoj на
циj и.
И са Србима „у Русщи" потврдило се оно старо правило и зако-
нитост: да jeAHO становништво, било стариначко или доселеничко,
никада посве не ишчезне а да од себе, CBojnx напора, CBoje културе
и CBojnx способности не остави било каква трата код онога ко га над-
ja4a и превлада51.
OöjeKTHBHO узето, на Kpajy морамо регш да се таквим мешан>и-
ма и прожиман>има народи и културе не само 36AiuKaBajy веЬ и садр-
жински nocTajy богатеи и разноврсни^и. Ако се у таквим општим
кретанлма и процесима иде ка стваран>у виших, хумашцих и интерн
националних вредности, онда je то у основи и позитивно.
П р и л о г
Као врсту илустраци]е доносимо неке податке о украинском

селу Канлжа, Koje су засновали Срби 1752. године. Насел>е Ка-
н>ижа имало je 1926. год. 5670 становника, а 1959. 3280, док
данас 1970. 6pojn 809 домова и 2200 становника. Млади све више од-
лазе у градове и тако колхоз „стари", како кажу месни органи.
До пре сто година Кан»ижа je била на MaAoj површи изнад
садаппьег насела, онамо где je данас сеоско гробле. Одатле се имао
боли преглед, што je сигурно било од 3Ha4aja и потребе за jeAHO гра-
ничарско населе. Кан>ижа je иначе била десета рота (чета), суседно
Панчево девета, а Мартонош осма. МлаЬи ce cehajy казиван>а стари-
jnx како je некада населе било изделено на „десетке". Сваки десетак
имао je тридесет купа.
Kyhe у селу су усмерене ка улици CBojOM ужом страной, као
оно и код нас у BojBOAHHH. Улице са страна HeMajy канала. Зграде
су од Ha6oja, ниске, сламом покривене. Уместо трема или „гонга",
Kojn се види код BojBobaHCKe купе, направлено je на средний, Tj. на
улазу, оделенэе обично од застаклених зидова. То се, као улазна ола-
ja, назива „ханачок". Y ceaKoj кугш je земл>ана neh.
Одмах се примети да поред станбене зграде нема онолико и
онаквих привредних эграда, као што je то код нас. То долази отуда
што je код лих и поседован>е и обрада земле колективно. Али зато
се у селима (или колхозима) jaBAajy велике задружне штале, амба-
ри и друге привредне граЬевине. Разуме се и oAroBapajyhn машински
парк.
У овом населу се према презименима донекле може препознати
и етничка припадност и привредна делатност предака данашн.ег ста-
50. Jobuh Ußjijuh, Говори и чланци I, Београд 1921, 256.

51. Цраански je на самом Kpajy CBojHX Сеоба овако казао:
V Москви живи академик (геолог) Никола] Борисович BacojeBHH.
„Било je сеоба, као и nopobaja. И бийе их увек. Сеоба има. Смрти нема,,;
(Црн>ански, Сеобе 1074).
Судбина одсел>ених Срба у Yicpajiran
Сл. 1 Места у Всдводини 4Hja су имена забележена у YicpajHHH
Сл. 2 Места у YicpajiiHH 4Mja су имена слична називима наших насел>а

150 Мирко P. EapjaKTapoBHh
новништва села Кан>иже. Ево неких (породичних) презимена: Укра

ински, Ил>к]евич, Новак, Тагаров; затим: Росул, Гросул, Лоскул,
Мунйан; ÜOTypjaK. На некадашшьа занимала л/уди noAcehajy прези
мена: Кожухар, Ткач, Швец. Стони и Гвард>цан као да noAcehajy на
некадашн>и вс^нички статус.
И молдавско становништво, Kojera има у селу око jeAHe трепине,
и Koje меЬусобно говори молдавским, данас се углавном исказу]е за
YKpajHHqe.
Résumé
Mirko Barjaktarovic
THE FATE OF THE SERBS IMMIGRANT INTO UKRAINA
In the middle of 18 th century, and parly a little later, a certain

number of Serbs were moved to Russia. They were mainly bordermen
from the „potiska" and „pomoriSka" border zones (krajine).
In course of time these Serbs assimilated with the Ukrainians, and
may be partly with the Moldavians who live in South Ukraina even now.
Only obscure and fading trails can be fond of them now. A few family
names have remained (Rajkovic, Duric. Genie, Babalic) and names of
some villages (Kanjiza, Panöevo, Moäorin, Martonoá, Subotec, Veráec,
Pavliä), which were brought by Serbs when they moved form their pre
vious homeland.and given to their new settlements in Ukraine.
FEB 2 8^79
СРПСКЕ АКАДЕМШЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ
6N
.£18
ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА
кн>. 6
The University
Of Michigan
Library
Б E О Г P A A
1973.
КН>. 6
INSTITUT ETHNOGRAPHIQUE
DE L'ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS
RECUEIL DES TRAVAUX
DE L' INSTITUT ETHNOGRAPHIQUE
Rédacteur
MIRKO R. BARJAKTAROVIC
Comité de redaction
MIRKO R. BARJAKTAROVIC, BREDA VLAHOVIC, DUSAN DRUACA,
MIUANA RADOVANOVIC
Accepté à la séance du Conseil scientifique, de l'Institut Ethnographique,

le 21. XII 1973.
BEOGRAD
1973.
кн>. 6
Уредник
МИРКО P. BAPJAKTAPOBHR
МИРКО P. BAPJAKTAPOBHR, БРЕДА ВЛАХОВИН, ДУШАН ДРЛ.АЧА,
MHAjAHA РАДОВАНОВИБ
Прим/ьено на седницн Научног Beha Етнографског института, 21. XII 1973.
Б Е О Г Р А А
1973.
Лектор: Лепосава Жунип
Изда]е: Етнографски институт
Српске академще наука и уметности
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Слободан JobhIï"
Беофад, CTojaHa Протипа 52
Штампано уз учешпе средстава Републичке

за\едницг за научни рад CP Cpôuje
На основу мишл>е1ьа Републичког секретариата за културу CP Cpönje,

6poj 413-58/74-02 од 25. I 1974. године, ова icibiira ослобоЬена je плапаььа
посебног републичког пореза на промет произвола и услуга у промету.
ЕТНОЛОШКА ПРОУЧАВАКЬА
БЕРДАПСКИХ НАСЕЛ>А
I
САДРЖА1
Стр.
Нека питагьа етнолошких проучаван>а у Бердапу 9
Милисав Лутовац, Отите географске одлике Ьердапског nodpynja . . 19
Мирко P. EapjaKTapeBHh, О становништву Ьердапских насела ... 23
Милана РадовановиЬ, Демографске промене у Ьердапским населмма
од 1961. до 1971. године 39
Душан Дрл>ача, Прилог проучаван>у кретаних становништва Ьердап
ских насела у време изградн>е ХЕ „Бердап" 57
Асим Пецо, Говор становништва Ьердапске зоне 69
Душан БандиЬ, Традиционална полопривреда у Ьердапским населима 81
Слободан ЗечевиЬ и ДУшан Дрл>ача, Риболов на bepdancKoj деоници
Аунава 111
Бреда ВлаховиЬ, Бродарство као привредна грана у населима Ъердапа
— са етнолошког становишта 129
Никола Ф. ПавковиЬ, Трговина и занати у Ьердапским населима . . 145
TABLE DES MATIERES
Sur queques questions de l'étude ethnologique dans la region des Portes
de Fer 9
Milisav Lutovac, Caractéristiques géographiques générales du territoire
des Portes de Fer 19
Mirko R Barjaktarevic, Sur la population des habitats dans la région
Miljana Radovanovié, Changements démographiques dans les agglo
mérations des Portes de Fer de 1961 à 1971 39
Duáan Dnljaca, Contribution à l'étude de mouvement de la population
dans les agglomérations de la région des Portes de Fer au temps
de la construction de la centrale hydroélectrique „Derdap" ... 57
Asim Peco, The speech of population of the Derdap zone 69
DuSan Baindié, Agriculture traditionnelle dans les habitats de la région
Slobodan Zecevic et DuSan Drljaèa, La pêche dans la région des Portes
de Fer 111
Breda Vlahovié, Navigation comme branche de l'économie dans les
habitats de la région des Portes de Fer — aspect ethnologique 129
Nikola F. Pavkovic, Commerce et métiers dans les agglomérations des
Portes de Fer 145
Д. МИЛА
П paHuju üojiaxaj насела
О релсчуирака насела
32 jesepo
s 4 з 2 1 о■ s■ «Км.
■
Зборник радова Етнографског института кн>. б
Recueil des travaux de l'Institut Ethnographique t. 6
HEKA ПИТАЬЬА ЕТНОЛОШКИХ ПРОУЧАВАЬЬА Y БЕРДАПУ
Сабиран>е и у]езераван.е воде нще изум савремених луди

и модерне технике. Joui стари Кинези и Месопотамии су, ради
наводн>аван>а летине у сушном периоду године, правили на ре-
кама велике бране за сакуплан>е воде. Y наше време, меЬутим,
бране на рекама граде се углавном зато да би се добила одре-
Ьена снага, као и да би се олакшао водни caoöpahaj. Ту снагу,
или, популарно, електричну eHeprajy, савремени луди користе
обилато и у разним облицима. Због тога се често на рекама и
граде бране огромних размера. МеЬутим, такве бране, као што
знамо, обично доводе и до потапан>а пространих прибрежних
и узводних, често насел>ених, повришна. Ca тим у вези, опет, jaB-
ibajy се и нови проблеми: преселаван>е л>уди из подруч]а Koja
ce noTanajy и изналажен>е нових извора привреЬиваньа за н>их.
Код нас, у JyrocAaBHjn, после другог светског рата, искрсавали
су такви проблеми на пример приликом подизаньа хидроелек-
тране 1абланице, система Дунав — Тиса — Дунав итд. Али Haj-
3Ha4ajHHjn проблем ове врете несумн>иво створен je изграднюм
Ьердапске хидроелектране.
1.
Ево, укратко, како je било са тим подухватом. Y време

преговора измеЬу JyrocAaBHje и Румутце о 3ajeAHH4Koj изград-
н>и хидросистема Бердап, Завод за унапреЬен>е комуналних де-
латности CP Cp6nje затражио je од Етнографског института
CAHY да проучи насела поред Дунава, с наше стране, Koja he,
ако буде дошло до градн>е ХЕ Бердап, бити у целини или дели-
мично потопл>ена и да предложи могуЬна нова места за поме
ранце (измештан>е) ових насел>а (или делова насела) Koja буду
морала да се irpeMeuiTajy. Било je то на самом почетку 1962.
године. Етнографски институт je ово прихватио. Одмах je изме
Ьу Завода и Института склоплен и OAroBopajyhH уговор. Нару-
чиоца радова HajBHiue су интересовали предлози нових места
за исел>аван>е досадашн>их насела. Етнографски институт je, о-
пет, будуЬи везан сразмерно кратким роком и ограничении ма-
TepnjaAHHM средствима, у први мах cBoja проучаван>а усмерио
на становништво (н>егово порекло, навикнутост и везаност за
ово noApy4je), насела и привреЬиван>е. Тако je и настао Етно-
лошки елаборат, Београд 1963, на 132 странице, Kojn je Инсти
тут предао Заводу. Y елаборату, и на основи тако ограничених
испитива№а, учин>ени су и предлози нових места за nojeAHHa на
сел>а или н>ихове делове ко}и he бита евентуално потопл>ени. То

je био први део или прва фаза рада стручн>ака Етнографског
института у иодунавоким насел>има.
Убрзо после тога закл>учен je меЬудржавни уговор о иоди-
зан»у ХЕ Бердап да би се одмах отпочело и са радовима. Када
je то учин>ено, основана je KoMHcnja за истраживааа и заштиту
шоменика културе и природе у Бердапу, коja je од 1965. инсти-
TyunjaMa заинтересованим за ова проучаван>а почела да доделку-
je и средства. Тако je и Етнографски институт од тада до 1969.
Aoönjao иэвесна средства. Разуме се, од тада су вршена ком
плексна етнолошка монографска истраживан>а. И то не само
„угрожених" насел>а веп, да би слика била потпунщэ, и неких
у залеЬу, нпр. Бол>етина и Петровог Села, као и Давидовца, Кла-
дужнице, Ycja, Голупца и Кладова. Тако je временом настао
материал Kojn he, уз oATOBapajyhe анализе и cryAnje, бити об-
jaBA>eH у три юьите. Y oBoj npBoj, поред увода, биЬе o6jaBA>eHH
радови о становништву, говору аеговом и привреди.
2.
а) Испитиван>а порекла становништва Ьердапских насел>а

утврдила су да je то становништво српско, али да je матерши
говор н>еговог веЬег дела „влашки" (архаичней румунски, са
знатним 6pojeM словенских елемената). То je у неку руку изу-
зетан случа] код нас да jeAHa група становништва има два го
вора. HajBehHM делом становништво je овамо, као и по северо-
HCT04Hoj Србщи уопште, досел>ено пре jeAHor до два столеНа с
леве стране Дунава. То становништво доносило je „влашки"
као матерн>и je3HK, па га чак и натурало затеченом прореЬеном
становништву. Ман>и део становника je пореклом од досел>ени-
ка из: суседних области, са Косова, из MaKeAOHHje, из ужичког
Kpaja, Лике; затим из Бугарске, Чешке, Немачке, Италще.
Оа када je oeaj део Cp6nje ослобоЬен у npeoj половини
прошлог столеЬа и како се дал>е економски развщао тако се мо
гу пратита и досел>аван>а са nojeAHHiix страна. Од почетка прош
лог столепа, tj. од ослобоЬен>а, Cp6nja je радо примала и добро
прихватала усел>енике. Ових je нарочито оило из суседне Влаш-
ке, Koja се тада налазила у тешким политичким и економским
приликама. Од Kpaja прошлог столепа, опет, било je отваран>а
рудника и каменолома, регулисан>е воденог нута уз Дунав, раз-
виjatte рибарства и, на Kpajy, nojase, макар и малих, индустрщ-
оких предузеЬа. После свега тога, у наше време, дошло je до из-
градкье Ьердапоког хидроенергетоког система, као и модернот
пута поред yje3epeHe воде. Све je ово привлачило не само нове
и привремене раднике веЬ и оне Kojn оу се за стално почели
овде настан>ивати. Стога су свакако код дела овдашн>ег станов
Нека питаььа етнолошких проучаван>а у Бердапу 11
ништва и аразмерно лабавще споне са завича]ним тлом него

што je то у неком другом Kpajy где су л>уди дуже и чвршпе ве-
зани за 3aBH4ajHO подруце.
б) Насела су такоЬе проучавана у н>иховом pa3Bojy, по
карактеристикама и улогама н>иховим у локалним условима.
Ово je утолико пре могло да се учини што су она Hoenjer нас-
танка. Насел>а овог noApynja npnnaAajy npeABojeHOM типу, ка-
рактеристичном за североисточну Cponjy. Насел>е ce cacTojH од
збщеног дела, KojH у основи има 3ajeAHH4Ke фYнкциje, и инди-
видуалних или породичних насел>а (салаша) понекад и кило-
метрима удал>ених од „села". Занимл>иво je да у селима низвод-
но од Бол>етина нема поэнатог удруживан>а стоке у 6a4Hje (веЬ
стоку свако домагшнство држи на салашу) док се узводно од
овог села у Aera>oj сезони jaBâjy организоване бачще као на-
сеобиноке, радне и привредне установе.
в) Етничке особености становништва Вердалеких насел>а
испитиване су колективно и монографски. Задаци су били по-
дел>ени. Ако «nje било специалисте за неко питание, као, на при
мер, за проучаван>е говора, узет je стручн>ак изван института.
3.
Y етнолошким истраживан*има посебна пажн>а посвеЬена

je Y3ajaMHOM сажиман>у становништва различитог порекла, ко-
je овде 3ajeAHH4KH живи, као и томе шта je ко од н>их више или
дуже одржао од онога што je собом доносио.
Комплексна етнолошка проучаван>а Ьердапских насел>а и-
ако оу била изазвана стварним потребама изгради>е ]едног ве-
ликог техничког oöjeKTa, она Су, са cßoje стране, наметнула и
потребу разноликих методских приступа у томе раду. Особито
je раэнолике и нове методе наметало убрзано pacAojaBaibe ста
новништва у последнюю децен^и, Koje je непооредно и изаэвала
изградньа ХЕ Бердап. Док наша pannja етнолопца такве nojase
не би ни узимала у обзир, ми смо пратили и те HajHOBHje пок-
рете и бурне промене у животу овдаппьег становништва. Тако
су се и на томе, на малом простору и за кратко време, могле да
провере извеоне опште законитости pa3Boja 'жцединих nojaea.
Бердапска насел>а и нлхово становништво са OBojHM ет-
ничким карактеристикама могу се узети као репрезентативна
за целу североисточну Cpönjy. Стога ова испитива№а HMajy ши
ри значащ.
Била je повол>на околност што су стручн>аци из Етнограф-
ског My3eja у Београду вршили етнолошка иопитиван>а у Сви-
н>ици, ерпском селу на pyMyHCKoj страни Дунава, и што je Taj
\2 Мирко P. EapjaKTapoBHh
материj ал веп o6jaBA>eH, тако да одреЬене nojaee могу да се по-

реде и сигурнще реконструишу.
За сада може да се тврди и истакне следеКе: компаратив-
HO-HCTopnjcKOM методом могло je да се докучи и разабере да je
у традиционалж^ култури овог noApynja очувано неколико сло-
jeßa и наноса: старобалкански, стари словенски, ори]ентални,
румуноки (или влашки), као и наш локални (преко досел>еника
са Косова).
Занимл>иво je да je старобалкански cAoj видан и богат, па
би се скоро смело репи да у овом noApyMjy има елемената из
народне културе старих колико je стара и култура Лепенског
вира. Ту су, «а пример, обредне ватре у част умрлих, као и и-
наче развеем давнашн>и култ мртвих, затим верование у водена
бипа, одреЬени култ мечке, улога и 3Ha4aj првих плодова и пр-
вина уопште, причешНиванье у пролепе копривом, итд. Као CAoj
из времена Трачана могла би бити техника испиран>а злата из
речног песка, затим шубара и н>ен облик у Myimcoj ноипьи, вр-
ста весела и накнадне свадбе кад умре момак или AeeojKa, пре
данна о yönjafty старих особа (nojaea коja се помиьье код старих
Трибала). Поэнати карпатско-балкански тип сточарен>а са тер-
MHHOAorajoM: бач, струга, шута, брнза итд. такоЬе je стар, али
свакако не старки од трачког културног cAoja.
Y култури становништва влашког говора, осим jeainca, о-
cehajy се румуноки елементи у одевашу, игри и неким другим
областима народне културе, док у темпераменту и ли'рско] пе-
сми као да се изразипце назире ]ужн>ачка (романска) црта. Y
култури тога становништва одмах се запажа]у старей и HOBHjH
словенски елементи. То нарочито у je3HKy (речнику), док су у
предаььима, орнаментици и обича]има видни елементи косов-
ског порекла (предан>а о косовским jyHauHMa и честа географ-
ска имена у вези са н«има, облик орнамената на одеНи, тростру-
ки славски колач). Y новике време српскохрватоки je3HK добиja
лагано превагу посредством школе, администращце, штампе и
телевизи]е, одласком младипа у Арми[у.
Осим раэнородних nojaea коje су доносили усел>еници са
CBoje стране, овде се oпaжajY, особито у народним верован>има,
yranajn и саме природе на л>уде и н>ихову мисао. Дунав, рельеф
земл>ишта и н>егов састав ту су дошли до одреЬеног израза, па
су нарочито распространена верован>а у водена и шумска би-
ha, као и nocTojaibe закопаног блага.
Да je энатан део становништва у подунавским населлша
скоро настан>ен и да HHje током многих генеращца чвршпе сра-
стао за ово тло показала je и сразмерно велика покретл>ивост
н>егова и опремност у последнее време Аа се за стално одсели чак
и дал>е од подунавоке зоне.
Потврдила се другде залажена и као законита nojaaa и
овде да сел>аци кад се запосле у оквиру непол>опривредних за
Sur quelques questions de l'étude ethnologique 13
нимагаа HanyiiiTajy села поступно. Стога и из ових села запое-

лени у индустрии и рударству Hajnpe одлазе на рад (само ако
то могу) од купе, да би потом седмично или месечно са рада
долазили у село, док се на кра}у, за стално окупе и преселе у
град, рударско или индустри]ско место.
Y сваком случа]у расправе и матери] а о подунавским на-
сел>има (Koja су у последим^ децетци померана) и животу н>и-
хових становника послужипе корисно не само за упоредно про-
учаваше по]'единих nojaea Beh и за реконструкщцу елемената у
радовима синтетске природе. Посебно he ови радови послужити
у KacHHjeM npaheH>y и проучаван>у овог истог становништва у
н>иховим новим насел>има и измен>еним условима. Y практичне
еврхе, опет, ова наша истраживан>а делом су веп нашла примену
ycBajaibeM «аших предлога за нова места неких подунавских на-
сел>а Koja су морала да ce noMepajy изграднюм хидроенергетс-
ког система Бердап.
Мирко P. BapjaKTapoBHh
Résumé
SUR QUELQUES QUESTIONS DE L'ÉTUDE ETHNOLOGIQUE

DANS LA RÉGION DES PORTES DE FER
L'accumulation d'eau et l'endiguement des rivières n'est pas

une invention de l'homme contemporain et de la technologie mo
derne. Les Chinois anciens et les Mésopotamiens avaient déjà con
struit de grandes barrages en travers des cours d'eau, servant à
l'accumulation des eaux qu'ils utilisaient ensuite, dans la période
sèche de l'année, pour l'irrigation de leurs champs. A notre époque,
pourtant on élève les digues principalement en vue d'obtenir une for
ce motrice déterminée et pour faciliter la navigation. Cette force, ou,
en termes plus populaires, l'énergie électrique est utilisée abondam
ment et sous différentes formes par les hommes contemporains.
Pour cette raison on construit sur les rivières aussi les barrages de
proportions énormes. Cependant, de tels barrages, on le sait, ont
généralement pour conséquence la submersion de vastes surfaces
riveraines et de celles situées en amont de ces constructions, souvent
peuplées. Sous ce rapport, encore, il se pose de nouveaux problèmes:
le transfert des populations des territoires qui seront submergés
et la tâche de trouver de nouvelles sources économiques qui garan
tiraient la subsistance ultérieure de ces populations. Chez nous, en
Yougoslavie, de tels problèmes surgissaient, par exemple, lors de
la construction de la centrale hydroélectrique de Jablanica, du sys
tème Danube-Tisa-Danube, etc. Mais le problème le plus impor
tant de ce genre fut créé incontestablement par l'édification de la
centrale hydroélectrique des Portes de Fer.
14 Mirko^ Barjaktarovié
1.
Voici en bref comment les choses se sont passées avec cette

entreprise. Au temps où les négociations relatives à la construction
de l'hydro-système des Portes de Fer étaient en cours entre la Yougo
slavie et la Roumanie, L'Institut pour l'avancement des activités
communales de la RS de Serbie s'est adressé à l'Institut Ethnogra
phique de l'Académie Serbe des Sciences et des Arts avec la deman
de d'étudier les habitats le long du Danube, de notre côté, lesquels,
si la construction de la centrale hydroélectrique des Portes de Fer
est réalisée, seront entièrement ou en partie submergés et de pro
poser les nouveaux emplacements possibles pour le déplacement de
ces agglomérations (ou des parties d'agglomérations) qui devront
être déplacées. L'Institut Ethnographique a accepté cette proposi
tion. Ce fut au débaut de l'année 1962. Entre l'Institut susmention
né et lui fut tout de suite passé le contrat correspondant. Le
commettant des travaux s'intéressait surtout aux propositions re
latives aux nouveaux emplacements pour les localités existantes
qui seront submergées. L'Institut Ethnographique, des son côté,
étant lié par le terme relativement bref et les moyens pécuniaires
limités, avait orienté ses recherches d'abord sur la population
(son origine, son accoutumance et rattachement à ce territoire),
les habitats et l'économie. C'est de cette activité que résulta son
Exopsé ethnologique, Belgrad, 1963, de 132 pages, qu'il avait pré
senté à l'Institut commettant. Dans l'exposé, même sur la base de
recherches aussi restreintes, ont été faites les propositions pour les
nouveaux emplacements à donner aux habitats particuliers ou à
leurs parties qui seraient éventuellement submergés. C'était la pre
mière partie ou la première phase des travaux faits par les experts
de l'Institut Ethnographique dans les localités danubiennes.
Peu de temps après fut conclu le traité entre la Yougoslavie
et la Roumanie, relatif à la construction de la centrale hydroélec
trique des Portes de Fer pour passer immédiatement à l'exécution
des travaux. C'est alros que fut fondée la Commission pour la
recherche et la protection des monuments de culture et de nature
dans la région des Portes de Fer qui a commencé, dès l'année
1965, à allouer des subventions aux institutions intéressées à ces
recherches. De cette façon, l'Institut Ethnographique recevait,
depuis ce temps-là jusqu'en 1969, certains moyens. A partir d'alors
ont été faites des recherches ethnologiques complexes de caractère
monographique, non seulement des localités „menacées", mais
aussi, pour rendre le tableau plus complet, de certaines agglomé
rations situées dans l'arrière-pays. Ainsi se sont formés, au cours
du temps, les matériaux qui, avec les analyses et études correspon
dantes, seront publiés en trois volumes. Le premier volume que ses
auteurs présentent au public, comprendra, outre l'introduction, les
travaux concernant la population de ces localités, son langage et
son économie.
Sur quelques questions de l 'étude ethnologique 15
2.
a) Les recherches relatives à l'origine de la population des

localités de la région des Portes de Fer ont établi que cette popu
lation est serbe, mais que la langue maternelle de sa plus grande
Eartie est le „valaque" (langue roumaine archaïque, avec un nom-
re considérable d'éléments slaves). C'est, en quelque sorte, un cas
exceptionnel chez nous qu'un gorupe de la population ait deux par-
lers. La majeure partie de cette population est venue s'installer ici,
comme d'ailleurs dans la Serbie du Nord-Est en général, il y a d'un
à deux siècles, de la rive gauche du Danube. Cette population appor
tait le „valaque" comme sa langue maternelle et même l'imposait
à la population autochtone raréfiée. La moindre partie est com
posée des immigrants — originaires des régions avoisdnantes, de
la province de Kosovo, de la Macédoine, de la région d'Uzice, de
la Lika, ensuite de la Bulgarie, de la Bohème, dé l'Allemagne, de
l'Italie.
Depuis la libération de cette prtie de la Serbie, dans la
première moitié du siècle passé, et au cours de son développe
ment économique ultérieur, il est devenu possible de suivre l'im
migration de ces colonistes venus de différentes régions. A partir
du commencement du dernier siècle, c.àd. depuis la libération, la
Serbie recevait volontier les immigrantes et leur réservait un bon
accueil. Ces immigrants provenaient pour la plupart de la Vala-
quie voisine qui se trouvait, en ce temps là, dans les conditions
politiques et économiques difficiles. Depuis la fin du dernier siè
cle, d'autre part, dans la région ont été ouvertes de nombreuses
mines et carrières, la voie fluviale le long du Danube a été régu
larisée, la pêche a été développée et, à la fin, ont été fondées
diverses entreprises industrielles, quoique de moindre importan
ce. Après tout cela, à notre époque eut lieu la construction du
système des Portes de Fer ainsi que de la route moderne le long
du lac formé par l'endiguement du fleuve. Tout ceci attirait les
ouvriers, non seulement nouveaux et temporaires, mais aussi ceux
qui commençaient à s'y installer de façon permanente. C'est, sans
doute, la raison qui explique le fait que les liens qui unissent une
partie de la population de cette région au sol natal sont moins
forts que ce n'est la cas dans une autre région où ces liens sont
plus solides et plus durables.
b) Quant aux habitats, ils ont aussi été étudiés dans leur
évolution, selon leurs caractéristiques et les rôles qu'ils jouaient
dans les conditions locales. Ceci était possible de faire d'autant
plus qu'ils sont tous d'origine récente. Les habitats dans ce terri
toire appartiennent au type dédoublé, caractéristique de la Serbie
du Nord-Eest. Ils se composent généralement d'un parité com
pacte, ayant à sa base les fonctions communes, d'un côté, et des
installations individuelles ou de famille (salasi — fermes), par
fois plusieurs kilomètres éloignées du „village". Il est intéressant
16 Mirko R. Barjaktarovié
de faire observer qu'aux villages situés en aval de Boljetin il n'y

a point de réunion connue de troupeaux pour le pâturage en
commun, mais chaque ménage tient ses animaux à la ferme, tan
dis qu'en amont du village susmentionné il y a, dans la saison
d'été, des pâturages montagneux où les troupeaux sont menés
pour paître en commun et qui sont organisés comme institutions
d'habitation, de travail et institutions économiques.
c) Les caractéristiques ethniques de la population des habi
tats dans la région des Portes de Fer ont été étudiées collective
ment et monographiquement. Les tâches ont été partagées. Là,
où il n'y avait pas d'expert, spécialiste dans la matière, comme
par exemple pour l'étude des parlers, on engageait un expert en
dehors de l'Institut.
3.
Dans les recherches ethnologiques une atention spéciale a

été prêtée à l'amalgamation des populations d'origine différente
qui s'étaient trouvées ici pour vivre en commun et aussi au fait
de savoir lequel de ces divers groupes ethniques a conservé les
caractères spécifiques qu'il avait apportés avec lui en plus grand
nombre ou pendant plus longtemps.
Les études ethnologiques complexes des habitats dans la ré
gion des Portes de Fer, n'importe combien elles étaient causées
par les besoins réels de la construction d'un grand objet techni
que, ont imposé, de leur côté, ausi la nécessité des abords métho
dologiques variés dans ce travail. C'était surtout la stratification
accélérée de la population dans la dernière décennie, directment
causée par la construction de îa centrale hydroélectrique, qui a
imposé l'emploi des méthodes différentes et nouvelles. Les phé
nomènes de ce genre n'étaient pas pris en considération par notre
ancienne ethnologie, tandis que nous avons suivi aussi ces mouve
ments les plus récents et les changements brusques dans la vie
de la population de cette région. De cette façon, dans cet espace
restreint et dans cette brève période de temps, ont pu être véri
fiées certaines lois générales qui régissent l'évolution des phéno
mènes particuliers.
Les habitats de la région des Portes de Fer et leur population
avec ses caractéristiques ethniques peuvent être considérés comme
représentatifs pour l'entière Serbie du Nord-Est. C'est pourquoi
ces recherches ont une importance plus vaste.
Une circonstance favorable était le fait que les experts du
Musée ethnographique de Belgrade avaient fait des recherches eth
nologiques à Svinjica, village serbe situé sur la rive roumaine du
Danube et que ces matériaux ont déjà été publiés, de sorte qu'il est
Sur quelques questions de l'étude ethnologique 17
possible de comparer les phénomènes déterminés et de les recon

struire avec plus de certitude.
Ce qui peut être affirmé et mis en relief dès maintenant est
que, grâce à la méthode historique comparée, il a été possible de
découvrir et de comprendre que dans la culture traditionnelle de
ce territoire ont été conservés plusieurs couches et plusieurs dé
pôts: paléobalkanique, veiux slave, oriental, roumain ou valaque
ainsi que notre dépôt local par les immigrants venus s'installer de
la région de Kosovo.
Il est intéressant de faire ressortir que la couche paléobalka
nique est apparente et riche et on pourrait presque affirmer que,
dans ce territoire, il y a des éléments de la culture populaire qui
sont à peu près du même âge que la culture de la localité de Lepen-
ski vir. Ce sont par exemple les feux rituels qu'on allume en l'hon
neur des morts ainsi que le culte aicien des morts développé, la croy
ance aux êtres aquatiques, le culte déterminé de l'ourse, le rôle et
l'importance des premiers fruits et des prémices en général, la
communion avec l'ortie au printemps, etc. Comme la couche datant
de l'époque des Thraces pourraient être considérés: la technique du
lavage de l'or du sable fluvial, subara (bonnet à poil) et sa forme
dans le costume de l'homme, une espèce de réjouissance et de noces
posthumes à la mort d'une jeune homme ou de la jeune fille, les tra
ditions relatives à la coutume de tuer les vieillards (phénomène
mentionné chez les Triballes anciens). Le tyre connue d'élevage kar-
patho-balkanique avec sa propre termionolgie: bac (berger, pâtre),
struga (enclos de bregerie), Suta (sans cornes), brnza (fromage),
etc. également très ancien, mais de toute façon pas plus ancien que
le type culturel thrace.
Dans la culture de la population parlant le valaque, outre le
langage se font sentir également les éléments roumains dans le cos
tume, la danse et dans certains autres domains de la culture popu
laire, tandis que dans le tempérament et le chant lyrique semble
s'entrevoir un trait méridional (roman). Dans la culture de cette
population on observe immédiatement les éléments slaves anciens
et récents. C'est surtout le cas dans la langue (le vocabulaire), tan
dis que dans les traditions, l'ornementation et les coutumes sont vi
sibles les élélments d'origine de Kosovo (tradition sur les héros de
la bataille de Kosovo et les noms géographiques en rapport avec
ceux-ci, la forme des ornements sur le costume, le pain rituel triple
pour la fête du saint-patron de la famille, etc.). La langue serbo-
-croate acquiert graduellement la prépondérance depuis peu, grâce
à l'influence qu'exerce l'école, l'administration, la presse et la télé
vision, le service militaire des jeunes gens.
A côté de ces phénomènes hétérogènes qu'apportaient les im
migrants de leur pays d'origine, se font remarquer ici, particulière
ment dans les croyances populaires, les influences de la nature sur
les hommes et leur pensée. Le Danube, la configuration et la struc
ture du terrain s'y sont manifesté de façon déterminée — les croy

ances assez répandues aux êtres aquatiques et aux sylvains ainsi
qu'à l'existence des trésors enfouis.
La mobilité relativement grande de la population de ces habi
tats danubiens ainsi que sa disposition, en ces derniers temps, d'a
bandonner définitivement et d'aller s'installer loin de la zone danu
bienne, témoignent que leur établissement dans la région est de date
récente et qu elle n'était pas solidement rattachée à ce sol pendent
plusieurs générations.
L'observation, faite déjà ailleurs, qu'en règle générale les pays
ans ayant pris un emploi en dehors de l'agriculture n'abandonnent
le village que graduellement, se trouve corroborée ici. De là, les ha
bitants de ces villages, employés dans l'industrie ou l'exploitation
des mines, se rendent d'abord à leurs postes de travail (s'ils en ont
la possibilité) de leurs maisons au village: dans la seconde phase, ils
habitent la ville et ne rentrent au village qu'à la fin de la semaine
ou une fois par mois, pour s'installer à la fin définitivement en ville
ou dans l'agglomération minière.
En tout cas, les dissertations et les matériaux rassemblés, rela
tifs aux habitats de la zone danubienne (qui ont été déplacés au
cours de la dernière décennie) et à la vie de leurs habitants seront
utiles non seulement à l'étude comparée des phénomènes particu
liers, mais aussi pour la reconstruction des éléments dans les tra
vaux de caractère de synthèse. Ces travaux serviront surtout dans
les études ultérieures de cette population dans leurs nouveaux
habitats et dans les conditions changées. D'autre côté, ces recher
ches que nous avons faites ont déjà trouvé l'application pratique
grâce à l'adoption de nos propositions pour les nouveaux emplace
ments de certaines localités de cette région qui ont dû être dépla
cées à cause de la construction du système hydro-énergétique des
Portes de Fer.
Mirko R. Barjaktarovié
Зборник радова Етнографског института кн>. 6
Милисав В. ЛУТОВАЦ
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ БЕРДАПСКОГ ПОДРУЧ1А
IIoApY4je Бердапске клиоуре од Голупца до Сипа донедав-

но je представл>ало jeAa« од на]забачешцих Kpajeea Cpönje. То
на први поглед изгледа чудно, особито када се узме у обзир да
ову облает процеса Дунав, велика река меЬународног 3Ha4aja.
На ову изолованост и привредну заосталост утицали оу природ-
ни и друштвени услови, у првом реду рел>еф и географско-поли-
тички положа]. Дунав je овде просекао ланац карпатско-бал-
канских планина и у н>ему усекао дубоку клисуру. Стране сву-
да палату доста окомито према речном кориту. Само долина По-
речке реке нетто дубл>е залази у залеЬе. Остале долинице Kojn-
ма теку потоци: Златица и Бол>етинка, Добранска и Бршичка
река, као и друга ман>и водотоци, HMajy ужи знача). Падине о-
вих речица и незнатна проширен>а поред Дунава пружала су ог-
раничене услове за развитак веаих насел>а; особито je «а ово
утицала изолованост. Caoópahaj на Дунаву mnje био тако раз-
BHjeH, док су везе са околним KpajesHMa на jyroHCTOKy, према
Пеку, HeroTHHCKoj Kpajinm биле отежане планинама и беспупем.
С друге стране, граница према Румуниуи такоЬе je негативно
утицала на пунщи развитак привредног живота.
И поред тога што Дунав Hnje представл^ао за OBaj Kpaj са-
o6pahaj.Hy apTepHjy Beher 3Ha4aja, ипак су за н>ега посредно и
непосредно везана насел>а овог Kpaja. Та насел>а имала су прив-
редни и стратегаjcKH 3Ha4aj. Као стратегиj ска граница од рим-
ске епохе па до пада Турске, десна обала Дунава je начичкана
остацима утврЬен.а коja су контролисала пролазе и пловидбу.
Поред тих утврЬен>а nocTojaAa су насел>а коja су била привред-
но везана за Дунав и Kpajeee око aera. HajnoBOA>HHjn усло
ви за таква насел>а су уска проширен>а поред Дунава и мале
речне долинице, као и ниска побрЬа погодна за землюрадау и
сточарство. МеЬутим, насел>а непосредно «а обали Дунава ве
зана су за продоре nojeAHHHx путева Kojn излазе на реку. Такав
je cAy4aj са TeicnjoM, Koja се развила y вези са трговином преко
Оршаве, до Koje je допирала железница.
После изградн>е моравске и тимочке железничке пруте, ca
oópahaj из долине Тимока, Kojn се обавл>ао Дунавом и преко
Дунава, скрепе на другу страну. Y вези с там новим границама
губи 3Ha4aj и Оршава за наш извоз. На^зад, новоизграЬена же-
лезничка прута Београд — MajAaimeK и колски пут од овог ин-
дустризског места до Неготина и Милановца привукли су у CBojy
сферу нека насел>а Koja су рамще гравитарала Дунаву. Y вези
са свим поменутим променама стагнирао je и Дон>и Милановац
као административни центар, док се привредна улога других на-
Caractéristiques géographiques générales 21
сел>а поред Дунава свела на сточарство и земл>орад1ьу, Koje ка-

рактерише заосталост. Само релативно незнатан 6poj становни-
ка налази послове у суседним рудницима, речном caoópahajy и
риболову.
Изграднюм, пак, Ьердапоке хидроелектране и нових путе
ва, услови за живот у овом досада неразвщеном и забаченом
Kpajy увелико he бита измен>ени. Губитак обрадиве земл>е, Kojy
je yje3epeHa дунавска вода захватила л>уди he убрзо надокнади-
ти радом на неком другом послу као што je рибарство, рудар-
ство, туризам. А то he и само по себи да изазове дал>а pacAoja-
ван>а становништва и бржи напредак овога Kpaja.
Résumé
CARACTÉRISTIQUES GÉOGRAPHIQUES GÉNÉRALES DU

TERRITOIRE DES PORTES DE FER
par
Milisav Lutovac
Le territoire géographique du défilé des Portes de Fer depuis

Golubac jusqu'à Sip était jusqu'à récemment une des régions les
plus écartée de la Serbie. Au premier coup d'oeil ceci paraît étrange,
particulièrement si l'on prend en considération que ce territorire est
traversée par le Danube, grand fleuved'importance internationale. Cet
isolement et l'état arriéré de l'économie de la région étaient dûs
également à l'influence des facteurs naturels et sociaux, en premier
lieu la configuration du terrain et la situation géographico-politique.
Le Danube y a coupé la chaîne des montagnes karpathiques et bal
kaniques et y a entaillé le défilé profond. Les berges inclinent par
tout assez perpendiculairement vers le lit du fleuve. La vallée de la
rivière de Porecka reka seule pénètre un peu plus profondément
dans l 'arrière-pays. Les autres vallons à travers lesquels coulent les
ruisseaux de Zlatica, Boljetinka, Dobranska, Brnjièka et autres pe
tits cours d'eau sont de moindre importance. Les pentes de ces
rivières et les élargissements insignifiants le long du Danube offraient
des conditions limitées au développement des agglomérations d'une
plus grande importance; c'était particulièrement dû à l'isolement.
Le trafic sur le Danube n'était pas aussi développé, tandis que les
communications avec les régions avoisinantes au sud-est, vers la rivi
ère de Pek, Negotinska Krajina, étaient rendues difficiles par les
montagnes et l'impraticabilité du terrain. De l'autre côté, la fron
tière vers la Roumanie a aussi exercé une influence négative sur
l'évolution de la vie économique.
Malgré le fait que le Danube ne représentait pour cette région
une artère de trafic de plus grande importance, les habitats de cette
région s'y rattachaient de façon directe aussi bien qu'indirecte. Ces
22 Milisav V. Lutovac
habitats possédaient une certaine importance économique et stra

tégique. En tant que frontière stratégique depuis l'époque romaine
jusqu'à la chute de l'Empire Ottoman, la rive droite du Danube est
parsemée de nombreux restes des forteresses qui contrôlaient le
passage et la navigation sur le Danube. A côté de ces forteresses il
y avait certaines agglomérations qui étaient liées au point de vue
économique au Danube et aux régions autour de ce fleuve. Les con
ditions les plus favorables pour la formation de telles agglomérati
ons étaient offertes par les élargissement étroits le long du Danube
et les vallées de petites rivières ainsi que les contreforts bas, appro-
Î)riés à l'agriculture et à l'élevage. Les agglomérations situées sur
a rive du Danube elle-même étaient pourtant liées aux issues des
chemins particuliers qui sortent sur le fleuve. C'est le cas de Te-
kia qui s était développée en rapport avec le commerce par Orso-
va à laquelle aboutissait la ligne ferroviaire.
Après la construction des chemins de fer de Morava et de Ti-
mok, le trafic de la vallée du Timok lequel s'effectuait sur le Danu
be et au-delà du Danube, prend une nouvelle direction. En rapport
avec ces nouvelles frontières, Orsova perd aussi son importance
pour notre exportation. Enfin, la ligne ferroviaire nouvellement con
struite Beograd-Majdanpek et la route carrossable qui relie ce centre
industriel avec Negotin et Milanovac ont attiré dans leur sphère
certaines agglomérations qui gravitaient autrefois vers le Danube.
En rapport avec tous les changements susmentionnés, Donji Mila
novac, en tant que centre administatif, stagnait lui aussi, tandis que
le rôle économique des autres habitats le long du Danube était ré
duit à l'élevage et à l'agriculture que caractérise l'état arriéré. Un
nombre relativement insignifiants d'habitants seulement trouve
l'emploi aux mines voisines, à la navigation fluviale et à la pêche.
Cependant, grâce à la constitution de la centrale hydroélectri
que des Portes de Fer et de nouvelles routes, les conditions de vie
dans cette région sous-développée et écartée seront grandement
modifiés. La perte des terres cultivables, que les eaux du Danube,
transformé en lac, ont englouties, sera bientôt compensée par l'en
gagement des hommes à certains travaux de caractère non-agricole,
tels que la pêche, l'exploitation des mines, le tourisme. Et cela don
nera lieu à la division ultérieure de la population en couches et au
progrès plus rapide de cette région.
Мирко P. BAPJAKTAPOBHR
О СТАНОВНИШТВУ БЕРДАПСКИХ НАСЕЛ>А
После вишегодшшьиг комплексних етнолошких испитива-

н>а становништва подунавоких насела на AecHoj обали Дунава,
a Koja су Beh углавном потоплена изградн>ом Ьердапске хидро-
електране, сада смо у могуКности да нешто нише и OApebararje
кажемо о пореклу и кретан>има становништва тога подручна.
Овом приликом то и чинимо. Y првом делу ових излагала биЬе
о томе говора на основи оокудних и тек фрагментарних писаних
извора. Y другом, краКем делу даЬе се сумаран преглед порекла
данаипьег становништва код кога су вршена непооредна терен-
ока проучаван>а.
Бердапско noApyMj'e, као део Cponje, имало je доста заним-
л>иву и често бурну исторщу. 1едан од знача]них фиэичко-геог-
рафских и caoopahajHHX фактора KojH je имао одреЬену, а по-
некад и огромну улогу за исторщу и културу, па разуме се и за
етничка збиван>а овога, и не само овога noApy4ja — несумл>иво
je Дунав и н.егов природни пролаз кроз Ьердапски теснац. Ду-
нав je био и граница али и веза н>егових прибрежних Kpajeea.
Овом приликом оставл>амо по страни географске условл>ености
или карактеристике овога Kpaja и чинимо општи поглед на ис-
TopnjoKa или, бол>е реНи, етничка збиван>а на овом простору.
Преко археолошких материала неКемо неким претпоставкама
залазити у дал>у прошлост. То he урадити други. Чинимо то са
мо на основи досадаппьих података Koje Aajy писани извори
(мада се слободно може тврдити да je у овом noApy4jy било
л>удских насел>а и неколико хил>ада година охре првих писаних
вести. Подсетимо се само налазишта Лепенски Вир на Дунаву).
KpajeM старе ере и у ceBepoHCT04Hoj Cp6njn, као и на ши-

рем noApy4jy Koje су насташивали Трачани, живела су трачка
или н>има ородна племена и rpynauHje. Ту се пре свега мисли
на Трибале и Мезе; о н>има као о онима са KojHMa су долазили
у додир код старих Хелена налазимо нешто података и у Haj-
HOBHjeM раду Ф. Папазоглу (Средн,ебалканока племена у пред-
римско доба, CapajeBO 1969). Трибале he хеленски извори по-
мин>ати као „распусне" и л>уде Kojn yônjajy CBoje старе1.
1Ф. Папазоглу, Средгъебалканска племена у предримско доба, Сара-

jeeo 1969.
24 Мирко P. EapjaKTapoBnh
Од продора келтских Скордиска у наше земле биЬе и нл-

хових ynuiaja, помена и трагова и у овом делу Подунавл>а2.
Y столегшма римских ocBajaiba и ширен>а у правцу трач-

ких и дачких земал>а и римске окупащце данахшьих наших кра-
jesa била je у овом подруч}у формирана шихова провинщца
Me3Hja3. Да je опет у римско време Подунавл>е било густо на
селено и напредно несумн>ив су доказ 6pojHa археолошка нала-
зишта насела и кастела из тога времена. ПантелиЬ je на jeAHOM
месту казао, што je свакако претерано, да je за време TpajaHOBe
владавине извршено потпуно пороман>иван.е домородачког ста-
новништва подунавских Kpajeraa4.
У време велике сеобе народа и пуцан>а римскога лимеса о-
Baj део Подунавл>а пустошили су Хуни, а потом и Готи5.
Словенска племена, меЬу KojnMa he се каснще истицати

Тимочани, половиной седмог столеЬа завршила су насел>аван>а
и овог дела Cp6nje. Taj, да га назовемо Aorabaj, даЬе TpajHo сло-
венско oбeлeжje овоме Kpajy Kojn he, и поред свих касгоцих
промена и приман>а yranaja (од стране Бутара, Византще, Ма-
цара, Турака) такав остати до нашег времена. Од Милутинове
владавине CponjoM, када je Браничево пршкцено Драгутиновим
поседима (ондапньем Срему) ово noApy4je je непрекидно било
у оквирима орпске државе све до пада деспотовине под турску
власт.
Y прайм нама досада познатим турским изворима, noApy4je

поред Дунава од Видина до Голупца, припадало je Видинском
санцаку6. Из полиса становништва тога санцака, обавл>еног 1455,
види се да je првих година по окупалиjn у оквиру тога санцака
досел>ено доста „влашког" становништва, Koje je ту добщало
одреЬене Boj«H4Ke и граничарске повластице7. Шта више, 1467-8,
за влахе браничевског субашлука био je саставл>ен и посебан
„канун"8, у коме су били прецизирани послови и обавезе тих
2 Д. Пантелип, Из прошлости Тимочке Красине, Споменица стого-

дишн>ице Тимочке крайне, Београд 1933, 54.
3 Исто, 54.
4 Исто, 55.
5. Исто, 56.
О становништву Ьердапских насел»а 25
„неверника". Тада je овамо било join два пута више тимара ко-
je су држали хришНани него оних «oje су имали муслимани9.
Почетком 16. столеЬа (1530/31. и 1535) власи видинског санцака
сведени су на подложну земл>орадничку pajy10, да би 1542. опет
добили режим филурциског оптереЬен>а али без обавл>ан>а Boj-
ничких дужности", и са статусом царскога хаса. Лукачева прет-
поставл>а, особито на основи личних имена ових влаха, да се ет-
нички у ствари ту радило о српоком становништву, као што je
то био CAy4aj и у смедеревоком санцаку12. Из полиса учипьеног
1586. запажа се да je известан део села царскога хаса заиустео
jep, услед притиска локалних органа и дажбина, н>ихово станов-
ништво се разбежало13. Неколико година после тога настапе у-
сел>аван>е становништва са румуноке стране у видински санцак,
особито после aycTpHjcKO-турског рата 1593 — 1606. и глади Koja
je после тога завладала14. KpajeM 16. столеКа у HeroTimcKoj кра-
jHHH пописано je и нетто Турака и Цигана15. Пошто je Пореч
(узводно све до Голупца) припадао царском и имунитетном ха-
су, можемо да претпоставимо да je Турака и Цигана било и у
подунавским селима Ьердаттског noApy4ja.
Самим почетком 18. столепа (1718), приликом разгранича-

ван>а Турске и Aycrpnje, поречки диштрикт (као и кл>учки, кра-
jniHCKH, MajAaHne4KH и полакривински) придодат je AycTpnjH,
то jeer Темишвароком Банату18. И тих година je доста домайег
становништва побегло на jeAHy или другу страну (из граничив
зоне), па je и природно што се тада поред 62 насел>ена места
помшье и 29 запустелих17. На jeAHoj карта из тога времена, од
Ьердапских насел>а поменуто je Голубшье — као насел>ено и Сип
— као пусто, док се за поречки диштрикт каже да je имао 15
села18.
6 Д. BojaHHh-AyicaH, Неготинска Kpajuua у време турске влада-

вине, Гласник Етнографског Myreja у Београду 31—32, 1969, 66.
7 Исто, 67—68.
8 Б. Б у р b е в, Исписи из дефтера за Браничево из XV века, Историски
гласник 3—4, Београд 1951, 94, 97.
9 Исто, 99.
10 BojaHHh-AyKaH, Цитирани рад, 77.
11 Исто, 82.
12 Исто, 96—97.
13 Исто, 84.
14 Исто, 85.
15 Исто, 87.
16 Д. ПантелиЬ, Попис пограничных нахща Cpôuje после Пожаревач-
ког мира, Споменик САН XCVI, други разред 75, Београд 1948, 10.
17 Исто, 12.
18 Исто, 19—20.
Y HajHOBHje време у будимпештанском архиву наЬени су

иодаци о теше да je у време аустррцеке окупавдце северне Ср-
6nje било такозване народне милищце, поред осталога, и у по-
речким селима. Тако, у самом Поречу било je седиште пуковни-
ка и штаба jeAHe гренадирске чете, док je одреда водника од по
20 — 30, са нижим старешинама, било у Бол>етину, Рибници, О-
решковици, Голубинку, Моони, Косовици и 1астребини19. Пеци-
н>ачки претпоставл>а да су ту милицщу сачин>авали, осим гре
надирске чете и командног кадра, домапи луди20.
Y годинама 1723. и 1734. у jeAHOM попису села у napoxnja-

ма Cp6nje помин>е се и napoxnja Пореч са jeAHOM црквом, jeA-
ним свештеником и 150 домова. Y Toj napoxnjH поменута су се
ла Голубиное (са 10 домаКинстава), Рибница (13), Орешкови-
ца (20), Мосна (11), Косовица (14) и тастребина (13)21. Онда-
шн>е село Рибница вероватно je било тамо где се данас, недале-
19 С. Пецин.ачки, Ситни фактографски исписи из државног архива

Мацарске, Развитак 5, 3aje4ap 1971, 83.
20 Исто, 84.
21 Д. Р увара ц, Митрополи\а београдска — око 1735 године, Споменик
СКА XLII, други разред, Београд 1900, 128, 152.
О становништву Ьердапских насел>а 27
ко и узводно од досадашиьег Доньег Милановца, jeAHO место и

сада назива тим именом. тастребина и Косовица засада не
знамо где су могла да буду. Y то време, у поречко^ цркви по
минке се и часлослов московски, стихолопцум помешани ABoja-
3H4jeM српски и влашки.22 Поред поречке тада се поминье и го-
лубачка napoxnja Kojoj je, осим Голупца (са 43 Kyhe) припадало
и село Добра (30 купа).28
После окончаньа аустрщске окупащце становништво je
почело да ce врапа на CBoja опьишта. Али, тих година писано je
у Поречу jeAHO писмо, у коме се становници жале на во]НИЧКОГ
граничарског старешину тосифа BojHOBnha, из Свин>ице, Kojn,
како у писму CTojn, смета Поречанима дал>у и тепньу сарадау
(посете, лов, сеча дрва) са Свшьичанима.24
При Kpajy 18. CTOAeha (1782) када су се, као турски сусе-
ди, AycrpHja и Русиja споразумеле око интересних сфера на
рачун територща Koje je до тада Турска држала, било je за
кручено да aycTpnjcKa сфера буде с десне стране Дунава, од
Београда до Никопол>а, nojac земл>е „широк три мил>е"25. Тих
година, заправо 1783, долазиле су аустрщске уходе (Срби или
Хрвати, KojH су знали jesinc, представл>а]упи се као трговци или
чак свештеници) до следепих места у Подунавлуу: Голупца, ко-
)и je имао 10 турских и 20 хришпанских купа, Болтетина (са 8
влашких Kyha), Голубин>а (20), турског хана Текще (са 30 ку-
ha), Добре (6 турских и 30 хришпанских купа), Орепжовице
(10—12 влашких купа) и Мосне (12—15 купа)28. Y извепп^има
тих aycTpKjcKHX ухода, особито Ф. Покорног, има података и
о иэгледу и граЬи купа у подунавоким селима. Наглашава се да
су биле од шибл>а правл>ене и землюм облапл>ене27.
Занимл>иво je да je 1787. у Бечу, по napcKoj заповести, за
становништво у TypcKoj била направл>ена ратна прокламацща
(„патент"), и то у три слична облика: jeAHa за Србе, друга за
Влахе а трепа за Турке28, KojoM се становништву обепава heca-
рова заштита. Наредне године, у време Кочине KpajHHe, Турци
су и подунавско становништво натерали на послушност и мно-
ге Србе и Влахе мобилисали у oaoje редове29.
Податке из наших архива о становништву Cp6nje, особито
оне из Државног архива Cp6nje у Београду, налазимо углавном
обраЬене и o6jaBA>eHe у радовима Тихомира БорЬевипа. Код
22 Исто, 103.
23 Исто, 154.
24 С. П е ц и № а ч к и, Наведена рад, 86.
25 Д. П а н т е л и h, УхоЬегье Cpöuje пред Конину Kpajuny, Глас СКА СЫН,
Београд, 1933, 118—119.
26 Исто, 127, 132, 133.
27 Д. ПантелиЬ, Во}но-географски описи Cpöuje пред Кочину Красину,
1783— 1784, Споменик СКА, други разред 64, Београд 1936, 27.
28 Д. Пан те ли h, Конина Kpajuna, Посебна издагьа СКА LXXVIII, Дру-
штвени и историски списи кн.. 32, Београд 1930, 10.
29 Исто, 52.
28 Мнрко P. BapjaKTapoBHh
н>ега се доста прегледно и рел>ефно говори нарочито о узроци-

ма, времену и условима насел>аван>а Румуна, односно Влаха, по
ceBepoHCTOMHoj Србщи30. Писаньа, пак, Милипевипа*1, ByjaAHHO-
виЬа32 и других новиуих испитивача становништва у основи су
заснована на казивашима доб^еним из народа.
Ово би био кратак преглед исторщских збиван>а, кретан>а
становништва и евентуално н>егове етничке припадности у по-
Apy4jy Подунавл>а, и то од времена од када имамо било как-
вих писаних извора до Kpaja 19. столепа. Истичемо овде joui
jeAHOM да je, зависло од исторщ'ских AOAabaja, становништво
из овога noApy4ja сраэмерно брзо и лако прелазило с jeAHe на
другу страну Дунава. Кад je то требало, Дунав je бивао при-
родна граница и физички o6jeKT pa3ABajaH>a. Али, у одговара-
jyhHM приликама он je cnajao и веэивао приобално становниш
тво jeAHe и друге стране. Као што Дунавом оа Црног Мора до
Бердапа долазе мороке рибе исто тако je овом рекам или пре-
ко н>е било и CTpyjaH>a меЬул>удских кретаньа и меЬукултурних
yrauaja.
Joui -нетто. Када се каже етничка припадност и када се
у изворима помене влашко становништво, ми нисмо свагда на
чисто о томе и о iKojeM становништву се ради. Тако je и када
се помшье турско становништво, je je ту, као што знамо, мо
гло да се ради само о конфесионално муслиманском живл>у.
Као што смо веЬ видели, за Влахе источне Cpönje 15. столепа
Лукачева мисли да je ту реч о српком становништву. Ми бисмо
додали да су то у веКини били Срби, али jeAHHM делом свака-
ко joui ABoje3H4apH српског и влашког говора. Да HHje и тада
било тако, теже би нам било разумети и новиja opojua досел>а-
ван>а у наше Подунавл>е, и то, баш досел>аван>а становништва
из прекодунавске влашке (румунске) говорне зоне. Уосталом,
и HajHOBHje стан>е, са упорним одржаванъем влашког као ма-
терньег ^езика, шпло би у прилог мишлешу да становништво и
са другачщим етничким карактеристикама за дуто може да се
одржава на територ^и на Kojoj у вепини живи становништво
Apyra4Hjer порекла и другачщих етничких карактеристика.
Задржавамо се за тренутак на питан>у порекла становниш
тва североисточне Cpönje под локалним и групним именом
Власи. Joui Т. БорЬевип, Kojn je и посебно писао о „нашим"
Румунима, а затим Коста JoBaHOBuh и скоро сви остали испити-
вачи Kojn су се дотицали порекла Влаха, отприлике су овако
писали: Власи североисточне Gp6nje великим делом CBojmt по-
реклом су реемигранти или српско становништво Koje je у од-
реЬеним исторщским приликама прелазило на леву страну
30 Т. БорЬевиЬ, Из Cpôuje кнеза Милоша I, Београд 1924.

31 M. M и л и h е в и h, Кнежевина, потом Кралевина Cpöuja, Београд.
32 С. ByjaAHHOBHh, Пореч, привредно-географске одлике и caoöpahaj-
не везе, Посебна издала CAHY, Одел>ен>е Природно-математичких наука
30, Београд 1962.
О становништву Ьердапских насел>а JS
Дунава да би се каснще, у погодним условима и бежепи од

кругах феудалних односа у Румунщи33, врапало натраг са веН
примл>еним влашким (однооно румунским говором)3*. Коста Jo-
вановип je у свом раду о HeroraHCKoj крайни и Кл>учу као
доказ за такво мишл>евъе навео и вепи opoj конкретних поро-
личних предавъа и имена из по]единих насела, а за Koja je саз-
нао да су пореклом такви повратници. Шта више, он доказу]е и
то да су ти, сада веп повлашени Срби, када су се поново досе-
лили у Cpônjy у 18. и 19. столепу, повлашили прореБене
српске породице Koje су овамо затицали35. Као доказ за ова-
ко мишл>ен>е HHje служила само очувана традицща код по-
jeAHHHx породица и родова у североисточно] Србиj и Beh су узи-
мани у помоК и следепи аргумента: Власи прославл^у ;карак-
теристичан српски празник славу, и шта више, то прославл>ан>е
назива]у „празник". Затим, у влашком говору има знатан 6poj
српских речи. Осим тога, у H>nxoBoj традиционално] култури
има истоветних елемената са онима код становништва на Ко
сову (на пример неке шаре на одегш или троструки славски
колач Koj« ce jaBA>a само на Косову и код Влаха). Код н>их се
затим одржава српока исторщска традищца36, особито о Косо
ву и косовоким jyHauHMa. Код становника Добре nocrojH пре
дание да су и Марко Крал>евиЬ и Милош Обилий у непосредно]
близини тога насел>а умрли и сахран>ени37. Y Подунавлуу има и
географских имена чщи се настанак Be3yje за Милоша Обили-
ha и Марка КралевиЬа38.
Истина je да готово све то сго[и као и да има сасвим жи-
ве традищце о пореклу и досел>аван>у, по некад и не тако дав-
ном, nojeAHHHx породица са леве стране Дунава. Али, то се
ипак не може репи за целокупну маоу такозваног влашког ста
новништва.
Beh je напред речено да се у 15. столеЬу у оквире ви-
динског санцака досел>ава знатан 6poj „влашког" становни
штва, KojeM су ту Турци давали одреЬене граничарске и Boj-
ничке повластице. Да ли су то били само сточари и да ли се
само на основи н>ихових личних имена може тврдити, као што
чини Лукачева, да су то били Срби? Jep, у посебном „кануну",
донесеном у Apyroj половини 15. столепа, за влахе Браничева
CTojH да неки од н>их HMajy да врше бродарску службу, неки да
чувашу страже, неки да Aajy десетак од уловл>ене рибе. А сви
они, опет, имали су да Aajy филури[у, познати порез Kojn су
33 Т. Бор be в и h, Из Cp6uje кнеза Милоша I, 93.

34 Исто, 96; М. Л у т о в а ц, Неготинска KpajuHa, Зборник радова Гео-
графског института САНУ 15, Београд 1959.
35 К. J о ва нови h, Неготинска Kpajuna и Юъуч, Насела 29, Београд
1940, 105—108.
36 Т. Б о р Ъ е в и h, Из Cpöuje кнеза Милоша I, 92, 96.
37 М. Д р а г и h, Добра, Развитак 3, 3aje4ap 1970, 80.
38 M. Милипевип, Кнежевина Cpôuja, Београд 1878, 951.
30 Мирко P. Барjакта poBHh
власи били дужни да Aajy39. Према задуженлша ових влаха не

бисмо смели сматрати да су то били само сточари нити, опет, само
према именима, да су били Срби. Сем тога, када се зна да je и пре
а и после тога било, кад више кад ман>е, cTpyjaaa становништва
са jeAHe на другу страну Дунава, онда можемо слободно да
претпоставимо да je меЬу ондапньим власима видинског санца-
ка било и етнички а не само соцщално узето Влаха. Утолико
пре код сточара као традиционалне гране н>ихова занимала и
као код гране привре&иваньа у Kojoj се становништва сигурно
могло дуже да одржава са cBojHM посебним етничким карак-
теристикама. Уосталом, и у 18. столепу, како смо веК видели, у
писаним иэворима сасвим ce jacHo говори о Власима и тьиховим
насел>има у Подунавл>у, као и о ABoje3H4Hocra код дела станов
ништва. На концу, на шта би друго укаэивале до и на CAoj ста-
ринаца оне ôpojne архаичне nojaee из народне културе овога
noApynja, као што су: падан>е у транс у неким i грили кама (иг
ра, прорицание); трагови оргщазма (стрнцан>е); одреЬени култ
мечки или 3MHjn; врста дапе колери, Koja се замишл>а као жи
во биЬе; причешпиван>е копривом и дреновима пуполжом; кр-
штаван>е детета у природи; верование у nocTojaibe злих nopobaj-
них демона; jaBHo проиграваае дозреле AeeojKe у колу; улога
свекра у свадбеном и послесвадбеном церемониалу; свирка и
коло о погребу; саЬеьье дрвета на гробу; честа и упадл»ива noja-
ва 6poja седам у погребном ритуалу; посебан поступак са пр-
винама; верован.е да од узидане сенке у граЬевину неке особе
настаjy бипа таласони; даван>е помена (помане) живим особа-
ма (саландар) итд. Сви ови, а свакако и неки други елементи
из традиционалне културе овога становништва несумн>иво су
стари и могли су континуирано да се задрже и oдpжaвajy само
преко асимилованог макар и танког и раэреЬеног cAoja старог,
однооно старобалканског становништва, па било да се оно бави-
ло ратарством или сточарством или, што je join природное у
овом noApy4jy, и ратарством и сточарством. Када поминаемо
сточарство, AOAajMO и то да су неки називи из круга тога зани
мала као: катун, бач, струга, урда, брнза, шута не само опште-
балкански веН су то у основи старобалкански, па шире — и
карпатски сточарски термини.
Код подунавског становништва, а што je умногоме и при-
родно када се зна какви су од BajKaAa тамо били природни и
привредни услови, уосталом и сада има не само рибарен>а и
39 Б. Б у р Ь е в, Исписи . . . 97—99.
И за М. Драшкийа су Власи Неготинске крайне CTapHj'n ело] станов
ништва, (Порекло становништва и етнички процеси у селима Неготин
ске KpajuHe, Гласник Етнографског \iy3eja у Београду 31—32, Београд
1969, 17, 25, 30). Али, у таквом мишл>ен>у HHje доследан jep у jeAHOM
другом раду, вршн»аку овог цитираног, каже да су Власи „нови]и досе-
л>еници", Народна култура уже Србще у светлости етничког мешанл
пороманизованог (влашког) и словенског становништва, Радови IX са-
ветован>а етнолога JyrocAaBHje, Зеница 1970, 89, 94).
О становништву Ьердапских насе.ъа 31
економског ослан>ан>а на Дунав веЬ и верованьа у н>егове водене

духове. Тако je и са карактеристичним верованием у шумску Maj-
юу (мума падури).
На основи изложенога намепе се као заклучак да je код
становништва у североисточнс^ Србщи сигурно асимилован и
CAoj старобалканског живл>а. Или, да прецизнще кажемо, у са-
Apжajy културе овдаииьег становништва има nojasa старих ба-
рем онолико колико je стара и култура неолитских рибара Ле-
пенског Вира.
Сл. 4 Поглед на део нове Мосне

(снимила О. Младеновип)
Временски и хронолошки, разуме се, били су млаЬи, Трача-

нима сродни, Трибали и Мези, „распусни" л>уди и они Kojn су
убщали CBoje старе и некадре родителе, каквима их представ-
A>ajy ондашн>и хеленски писани извори. Када се наводи термин
„распусни" за то старо балканско становништво предримских
времена, не бисмо ли можда могли и данашшу одреЬену сек-
суалну слободу код овдашн.ег становништва да узмемо као кон-
тинуирану nojaay. Исто бисмо могли да претпоставимо и за жи
ву очуваност и раширеност преданьа о убщан>у старих особа,
наводно све и до не тако давних времена, баш у овом noApy4jy.
По старости, овоме CAojy би припадало и испиран>е злата из
речног песка, а можда и обредне поворке кон>а о ToAopoBoj
суботи.
Аакле, код становништва североисточне Србще, посебно

код говорне групе Влаха, има у култури веома старих елемена-
та. То што се Власи данас упорно и У целини Hcata3yjy за Србе
делом je резултат и истор^ских збиван>а Hoenjer времена. О
тим збиван>има, Koja су Влахе приближила и од н>их направила
Србе, до сада je више пута било говора. Ми то овде неНемо по-
навл>ати, али само AOAajeMo ]едно карактеристично али и духо
вито и лепо казиваже из народа. Найме, ÜAnja CTojaHOBnh
(Влах), пензионер из Доььег Милановца, стар 73 године, у разго
вору о eTHH4Koj и национално] припадности Влаха рекао ми je
1968. године ово: „Ми се родимо као Власи и прво као матер
ил научимо влашки да говоримо. Када поЬемо у школу поста-
немо Срби. То эначи да смо ми Срби Kojn 3Hajy и jeAaH сгграни
je3HK" (мисли на влашки).
6.
Ако би се о данашн>ем стажу становништва у подунав-

ским насел>има као о веп yjeAHa4eHOM и увелико jeAHHCTBe-
ном CAojy хтело иоле конкретнее о н>еговом саставу да из-
несе, онда би сажето овако могло да се каже: Hajeehy масу
становништва овога noApy4ja чине припадници такозване влаш-
ке говорне групе, или миграциона CTpyja Koja je долазила са ру-
мунске стране Дунава. То je jeAHO. Друго, у насел>има Бол^етину
и Голубишу, особито у Бол>етину, иако данас становници поред
српокога говоре влашким je3HKOM, они CBoje порекло и старину
Be3yjy за Косово. Занимл>иво je, затим, да становништво Дон>ег
Милановца а делом и Теюце, што he репи варошких насел>а,
претежно припада cpncKoj roBopHoj групи. Тако je и са Кладо-
вом у Кл»учу и Кучевом у Звижду. Д. ПетровиЬ je ово узимао
као неповолину чшьеницу за влашко становништво, однооно за
н>егово етничко одржаваиье и афирмацщу40. JacHO се, значи,
pa3a3Hajy две досел>еничке crpyje: 6poj»Hja — влашка и ман>е
6pojHa — косовока. Само, код ових Kojn ce Kasyjy за Косовце
нама се чини да има и оних Kojn oBoj crpyjH не би припадали.
Познато je, найме, да се код нас заборавл>ено порекло и стари
на каткада доводе онако како то чине и суседи. На пример, у
тан>еву, на Косову, неке арбанашке породице (БеришиЬи, Ма-
зарекиЬи) Koje су славизиране, сада се упшьу да докажу, као
што то чине и неки од нлхових суседа и сусел>ана, да су и они
старином и пореклом ништа друго него од Дубровника41. Код
ових Косоваца из Бол>етина, сем тога, био би проблем и то от
куда код н>их 6a4njcKH тип сточареша, Kojera нема у нижим по-
40 Д. П е т р о в и h, Важнщи момента из ucropuje настанка Влаха у севе-

роисточно] Cpôuju, Развигак 2, 3aje4ap 1968, 48.
41 M. BapjaKTapoBHh, Jatbeeo, Зборник за народни живот и oöiwaje
Мужних Славена кн>. 45, Загреб 1971, 40.
О становништву Ьердапских насела 33
дунавским насел>има. Они то свакако нису донели са Косова

као што je могло да буде са именом н>иховога насел>а. Ba4Hj-
ски начин сточарен>а, опет, стара je и источнобалканска тра-
дищца.
Помешан са ова два cAoja сигурно nocrojn, барем према
очуваности и присуству nojeAHHHx елемената у HapoAHoj кул-
тури, и cAoj оредньовековних Срба.
Пре пресел>аван>а становника Сипа и премештан>а насел>а
на Караташ низводно од бране, у н>ему je живело 180 влашких
домапинстава; у Теюци око 400 вепином влашких, а ман>им
делом српских; у Голубшьу око 470 домова од Kojnx je crapnjH
и 6pojHHjn CAoj кооовоке, а маньи и новщи припада BAaiiiKoj
групи. О српоком становништву у Голубшьу ДрагиК je забеле-
жио предан>е да су некада са Косова дошла два „племена" па
ce jeAHO од н»их настанило у Голубин>у, а друго прешло на су-
протну страну Дунава, у Свин>ицу42. Y Мосни свих 260 дома
пинстава су влашка. Од н>их само две купе Рел>ипа доводе сво-
jy старину од Призрена или „арнаутлука". За Донюмиланов-
чане смо веп рекли да npnnaAajy opncKoj roBopHoj групи. Y Бо-
л>етину од 280 домова вепина су, барем према предавьу, досе-
л>ени Срби са Косова (БорЬевиНи, СтевкиКи, БуриНи, Милоше-
виНи). Тек малим делом су од влашке досел>еничке crpyje. Y
Брнлши су Власи, док у Добри (са око 380 купа) има старщег
српског становништва, али и KacHHje досел>аваног из Лике,
ужичког Kpaja, Македонке, као и Румунще, МаЬарске, Чешке
и Баварске.
Y селу Давидовцу, низводно од бране, за породит/ Петро-
виЬ nocTojH локални надимак „Босанци", а за породицу Гнзове
— „Бугари". И у ToKHjn има породица са презименом Боппъа-
ковипа. Пауновипи из Мосне, Kojn су ce paHHje презивали Пал>а-
цони, Kaayjy да су им преци старином из Пол>ске. MaHojAOBH-
Ки из Бол>етина npnnoBeAajy да су пореклом из Бутарске, а Ма-
TejeBHÎiH из BeHennje (и то да су им преци Аосел>ени преко Ру-
MyHHje). Y Добри има породица чи)и су преци они nojeAHHUH
Kojn су из Чешке, МаЬарске или Баварске овамо долазили на
рад у рудницима Босман и Сечински. Породица КецмановиЬ, из
Добре, потекла je од тако досел>енога Немца43. Ако бисмо смели
на основи jeAHor jeAHHor и усамл>еног помена да претпоставимо,
овамо je paHHje било и досел>еника из Македонке. Найме, у
време aycTpnjcKe ощпацще (прва половина 18. столеЬа) у селу
JacüKOBH, у KpajHHH, помин.е се као командир неке nocTaje ка-
петан CïojaH Бугарин, родом из Охрида44.
За последних стотинак година, посебно од времена регу-
лисан>а Сипског канала, као и отваран>а неких нових и ман>их
42 М. Драги h, Голубигъе, Развитак 2, 3aje4ap 1971, 71.

43 M. Драг ип, Аобра, Развитак 3, 3aje4ap 1970, 80.
44 С. Пецин>ачки, Наведены рад, 84.
34 Мирко Р. EapjaicTapoBHh
рудника, у нека подунавска насела населило се и по]единаца

из разних наших Kpajeea или, пак, из страних земал>а.
Последвьих десетак година, особито од пометка из!радн>е
Ьердапске хидроелектране, дошло je не само до новог и фи-
зичког померанца становништва по]единих насел>а или н>ихових
делова веН и до масовног сеэонског или сталног запошл>аван>а
ван полюпривредних делатности, и то прежетно запошл>аван>а
млаЬих мушкараца. Последних година одлази сраэмерно вели
ки 6poj и на рад у иностранство. Y суседним местима отворе-
ни су нови рудници и уопште нови привредни объекта, према
KojHMa се све више усмерава. Y томе претежу сада они Kojn су
се у време изградн>е хидроелектране оквалификовали за неки
посао. Направл>ени оу, сем тога, и неки нови путеви, Kojn су
олакшали везу овога noApynja са другим нашим KpajeBHMa. Y
овом убрзаном креташу становништва као да се испол>ава тра-
диционална предспрема и готовост за кретанье и померан>е са
CBojnx опъишта, а каквих je померанца било и у минулим сто-
лепима.
Сл. 5 Панорама старог Голубила

(снимио Д. Дрл>ача)
Y вези са другогодишл>им присуством у Ьердапском под-

pyMjy великог 6poja радника из разних Kpajeea JyrocAaBHje, по
следних година дошло je и до 6pojHHx удаja AeeojaKa из поду-
навских насел>а за л>уде из других наших Kpajeea. Y томе je
О становништву бердапских насел>а 35
уладл>иво карактеристичан cAy4aj села Teicnje, из Kojer се само

у годинама 1966—1968, то jecT у време изграддье аупмгута, уда
ло око 40 левоjaita за л>уде из Kojer другог Kpaja нашег, тако да
ово село сада има око 150 зетова Kojn нису родом из Текиje45.
Дакле, као у HeKoj врсти котла, у Поречу, односно у на
шим подунавским насел>има, седам-осам хил>ада л>уди се ко
мета, Kpehe и меша. И то меша се и крепе без очекиваних оп-
терепеньа и предрасуда. На староj и oKoirrraAoj учаурености jeA-
ног привредно и културно неразвщеног Kpaja nojasHAe су се ра-
знолике пукотине, и то пукотине и матери]' алне и психолошке
природе. JeAHa од тих нових али за будупност свакако 3Ha4aj-
них како рекосмо, пукотина jecTe пре свега HajHoenje физичко
пресел>ава1ье насел>а и н>ихових становника у оближььа нова и
модерна или опет у друга и дал>а насел>а. Друга je yje3epaBaH>e
дунавске воде, коja he донети и нове могупности привреднога
развитка али свакако олакшати и дал>а одливан>а становника,
као и бржа pacAoj аванса н>егова.
Заклучак
Колико год нам данас становништво подунавских насел>а

изгледало као веп jeAHHCTBeH и jeAflocraBaH cAoj код кога нема ни-
каквих националних проблема а то je становништво Koje ce у Haj-
HOBHje време некако спонтано и убрзано крепе и pacAojaea, ипак
се, на основи н>еговог културног caAp>Kaja или, бол>е репи, на ос-
нови н>егових етнографских карактеристика, може се пуно осно
ва не само Аа претпостави веп и тврди да у овом нашем подруч-
jy има и разноликих али и веома старих културних CAojeea. Y
предн>им излаган>има веп смо рекли да се могу назрети ови
CAojeBH:
— предтрачки, односно прединдоевропски као HajcTapnjH;
— стари индоевропски, или, како се обично каже, старо-
балкански. Овде мислимо конкретно на Трибале и Мезе, суседе
и сроднике старих Трачана;
— стариjи словенски, односно српски CAoj може се кон-
статовати у писании изворима, као и у преостацима културних
елемената;
— ело] косовских доселеника, стар око четири столеЬа,
може да се препоэна по одреЬеним културним елементима, за-
тим по говору46 као и по народном предан>у;
— HajBHAHHjH и HajMacoBHHjH je CAoj досел>еника са леве
стране Дунава, становништво са влашким говором као матер-
н>им, Koje je овамо досел>ено углавном за последн>а два столе-
45 М. Драги h, Teicuja, Развитак 6, 3aje4ap 1971, 100.

46 П. ИвиЬ, Диалектологи!а ерпскохрватског ]езика — увод у штокав-
ско HapeMje, Нови Сад, 1956, 99^—113.
Sur la population des habitats dans la région des Portes de Fer 37
ha. Код овог cAoja у темпераменту и мелосу као да има jy>K-

н>ачких характеристика; и
— као HajHOBHjn, макар тан>и CAoj, jecTe становништво из
разных наших icpajeea или нак из иностранства, досел>авано ут-
лавном до Kpaja прошлог столепа.
Када би се у наше време извршила подробила антропо-
лошка (мисли се физичко-антрополошка) мереньа и истражива-
н>а у овом нашем, чак и нешто ширем подруч]у, онда би овакво
наше претпоставл>ан>е и проучаван>е вероватно, могло да се
потврди.
Y сваком cAyMajy, североисточна Cp6nja je за етнолошка
проучаваша MajAaH какав у Европи тешко може да се наЬе.
Résumé
SUR LA POPULATION DES HABITATS DANS LA RÉGION DES

PORTES DE FER
par
Mirko R. Barjaktarovié
La région danubienne était habitée par les hommes depuis

plusieurs milliers d'années. Les découvertes archéologiques, surtout
celle de la station préhistorique de Lepenski vir en rendent témoi
gnage. Dans la période qui avait précédé la conquête romaine des
Balkans, dans ces contrées vivaient les Thraces et leurs parents
Triballes. Vers la fin de l'ancienne ère les Scordiscques celtes se
répandirent sur se territoire. Depuis l'arrivée des Romaines et la
création de leur province de Mésie nos connaissances sur la vie des
hommes dans cette région deviennent plus abondantes.
Lorsque les groupes de peuplades slaves vinrent dans ce ter
ritoire il assuma une couleur ethnique nouvelle et plus durab
le (serbe).
A partir du quinzième siècle cette région était aussi soumise
à la domination et à l'administration turques. Pour les ..infidèles"
du subachalik de Branicevo fut créé un „kanun" spécial qui jouis
sait, depuis le seizième siècle, du statut de has impérial. Vers la
fin du seizième siècle les recensement enregistrent, dans la région
danubienne, aussi un petit nombre de Turcs et de Tziganes. De
puis le dix-septième siècle commence l'immigration de la popula
tion du côté roumain. Ce processus continuera au dix-huitième et
au dix-neuvième siècle. Au commencement du dix-huitième siècle,
cette partie de la Serbie tomba entre les mains de l'Autriche. A
cette époque on mentionne ici beaucoup d'habitats déserts. A côté
des agglomérations serbes il y avait également des habitats à la
population roumaine (Oreákovica et Boljetin). Au temps de la do
mination turque il y avait une forte immigration de la population

provenant de la province de Kosovo.
A partir du siècle passé, c.à d. depuis la libération de la Serbie,
ensuite depuis l'ouverture de quelques mines, l'amélioration de la
navigation sur le Danube, la construction des routes, etc. viendent
s'installer dans la région des familles particulières originaires de la
Macédonie, des environs d'Uüce, de la province de Like et parfois
même de la Bulgarie, de l'Allemagne, de la Bohème, de l'Italie. De
cette façon, la structure ethnique de la population est devenue plus
variée, mais la vie en commun a commencé de rapporcher et d'uni
fier ses différents éléments.
Suivant le contenu des éléments de la culture traditionnelle on
peut distinguer, dans cette partie de notre pays, plusieurs couches, à
savoir: préthrace, paléo-indo-européenne (on entend par là les Thra-
ces, les Triballes et les Mèses), romaine, slave ancienne (on entend
par là serbe), valaque et la couche des éléments les plus récents,
apportés par les immigrants de différentes régions de notre pays,
particulièrement de Kosovo ou même des pays étrangers. Toute cet
te variété pourtant, subit récemment, particulièrement dans la der
nière décennie, une condensation, une unification et une stratifica
tion accélérées.
Милана РАДОВАНОВИЕ
ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЕНЕ Y БЕРДАПСКНМ НАСЕЛ>ИМА

ОД 1961. ДО 1971.
Познавание демографског стан>а и развитка области и на

села у KojHMa се врше етнолошка истраживан>а постало je у
савремено доба потреба науке. Кад се проучавааа врше у об-
ластима у време аиховог убрзаног економског развитка то je чак
и jeAaH од неопходних услова за разумеваше установленог ет
нографског стан>а на почетку периода еволущце и касшцих про
мена. А етнолошка истраживан>а у Ьердапским населима врше-
на су управо у jeAHOM таквом прелазном периоду. Гледано у
HCTopnjcKoj перспективи, ова су истраживан>а у правом смислу
речи онимила преломни тренутак у животу становништва и на
села Ьердапског noApy4ja. Многе етнографске nojaee уочене у
старим населима, особито у оним на.]олижшл bepAancKoj бра
ни, описане у радовима сарадника, нарочито у домену матери-
jaAHe културе (купа, покупство, култура становаша, традицио-
нално привреЬиван>е, итд.), веп данас знатним делом npraiaAajy
HCTopnjcKoj етнографщи. Наравно, то се никако не односи на
сва насела под]еднако.
Испитиваним населима за]едничко je то што сва припада-
jy Ьердапском Аелу Подунавла, односно свереном ободу источ-
не Cp6nje као велике регионалне географске целине. МеЬутим,
седам Ёердапских насела истовремено nprniaAajy и ман>им ан-
тропогеографским областима, Koje су у току друштвено-исто-
pnjcKor процеса у последних неколико столепа задобиле и из-
весна посебна oбeлeжja. Све до данас очувана су у народу и
посебна имена таквих области у HCT04Hoj Србщи, а неке су као
антропогеографске целине монографски и проучене, а резулта-
ти су делимично oöjaBAeHH.1 Идупи низводно Подунавлем, Бр-
н>ица и Добра су на самом улазу у Ьердапски теснац, али оста-
ле су изван области Браничева на западу (данас je join увек
очуван у народу назив „BHAajer" за Браничево) и Звижда на
jyry; До№и Милановац, Мосна и Голуоин>е npnnaAajy Поречу,
Текиja и Сип — Клучу.
С обзиром на то што се овде pa3MaTpajy демографске
промене у групи насела jeAHor noApy4ja на Koja je у HajHOBH-
jeM периоду непосредно деловао фактор изградн>е хидроелек-
1 Проучене су ове области северног дела источне CpÖHje: Пожаревачка
Морава, Млава, Ресава, Неготинска icpajima и Кл>уч (монографще
o6jaBA»eHe у Српском етнографском зборнику). Отпочета проуЧаван»а у
Звижду и Поречу.
40 Ми.ъапа Радовановип
тране „Бврдап", али Koja су истовремено имала и HMajy и ово-

jnx посебности, треба поменути joui неколкко чшьеница. До
ньи Милановац настао je као варошица по урбанистичком пла
ну из 1832. године по пресел»ешу целокупног становништва ва-
роши Пореча, важног HaxnjcKor средишта на оближшем дунав-
оком острву. Била je то у 19. веку варошица административно-
-политичке и трговиноко-занатске функцще и yjeAHO пристани-
ште преко Kojer се извозила руда из MajAaHneica. Текщ'а je би
ла турска паланка у значешу варошице, а у Србщи 19. века та-
коЬе варошица са 3Ha4ajHOM pe4HO-cao6pahajHOM функщцом2.
Добра je у туроком периоду била думещицско село, KacHHje у
ocAo6obeHoj Србщи село типичног аграрног карактера, Koje,
отварашем добраноких рудника у последи^ трепини 19. века,
прима извесне импулсе Kojn су утицали на етничко порекло
н>еног становништва и развщан,е иэвесних занатских радинос-
ти. Остала Ьердапока насел>а — Брнлца, Моона, Голубинье и
Сип, раэвщ'ала су се у 19. веку као сеоока, сточарско-земл>орад-
ничка насел»а и све до 1961. године задржала су такво csoje
oбeлeжje.
Према AaHauifboj административно-политилиоц територща-
AHoj подели, Бердапска насел>а npnnaAajy различитим комуна-
ма, и то груписана управо у складу са напрел поменутим со-
циогеографским маньим целинама. Бркьица и Добра npraiaAajy
општини Голубац, Доки Милановац, Мосна и Голубиное — оп
штини MajASHneK (а до 1965. године била су то насел>а мале оп-
штине Догъи Милановац, Koja je покривала noApy4je Пореча),
Текиja и Сип — општини Кладово.
Раздобл>е измеЬу Пописа становништва 1961. године и По
лиса становништва и станова 1971. године приближно се покла-
па са периодом припремних радова за изградн>у хидроелектра-
не „Бердап" и саме изградн>е овог великог привредног постро-
jeH>a. За седам насела Ьердапског дела Подунавл>а, Koja су ус-
лед предвиБеног издизаньа нивоа воде Дунава била изложена
делимичном или потпуном потапан/у, па, према томе, и изме-
штан>у, то je био период наглих, сасвим иэузетних и вишестру-
ких промена социогеографоке, демографске, етнографоке и со-
циолошке врете. Стога почетак изградн>е бране означава yjeAHO
и почетак HecTajaaa вепег дела ових насел>а на затеченим ме-
стима па тиме и HecTajaita оних аихових oбeлeжja у KojHMa je
веома добро било очувано наслеЬе прошлости. Ово наслеЬе ог-
ледало се пре свега у Нэиховом социогеографском карактеру и
друштвено-eKOHOMCKoj структури. Ово стога што се Ьердапоко
noApy4je у послератном периоду одликовало спорим темпом
економског развитка.3 Стога се и у етнографском лику Ьердап-
2 Бранислав Б. Ко ja h, Варошице у Србщи XIX века, Београд,
1970, стр. 53, 130, 131.
3 Просторни план приобалног дела Дунава од Бес-града до бугарске
границе, елаборат израЬен у Заводу за комуналне делатности СРС,
Београд, кн>. I и II.
Демографске промене у Ьердапским насел>има 41
ских насел>а у знатно] мери чувао континуитет nojaea чщи су

корени сезали до у последн>е децени]е 19. века. Штавише, у тра-
диционално] «apoAHoj култури становништва Ьердапског под-
py4ja очувани су архаични елементи карактеристични за л»уд-
ске друштвене формащце прадавних времена.
Почетак HecTajaaa старих Ьердалеких насел>а означава и
почетак HacTajatba нових, да би се после неколико година тра-
jaH>a овог двоструког реципрочног процеса, упоредо са изград-
н>ом хидроелектране „Бердап", стигло до, у Maiboj или Behoj
мери, измен>ене социогеографске ситуащце, пре свега у погле-
ду микроположа]а и типа насел>а, величине атара, структуре по-
л>опривредних површина, економске структуре, oôjeKaTa инфра
структуре итд. Године 1961. од седам Ьердапских насел>а, шест
je било сеоских (Бршица, Добра, Мосна, Голубиное, Teicnja, Сип)
и jeAHo насел>е мешовитог типа (варошица Дон>и Милановац)
— према категоризации какву води статистичка служба у CP
Србщи. МеЬутим, према подацима пописа становништва из 1971.
године, Сип и Текща оу такоЬе увршпени у насел>а мешовитог
типа.
Период изградн>е потпуно или делимично нових Ьердап
ских насела, по могуЬству у складу са захтевима савременог ур
банизма, означава за подруч]е као целину прелаз у jeAHo ново
стан>е. Оно се огледа и у карактеристичним ман>им или веЬим
променама структура становништва сваког насел>а и noAPY4ja
као целине, што he се видети из KacHHje упоредне анализе по-
датака пописа становништва из 1961. и 1971. године. За Ьердап-
ска насел>а у овом меЬупописном периоду су на]карактеристич-
нще промене социо-економских структура становништва. Ме
Ьутим, има знатних разлика у садржа]у, обиму и интензитету
демографских промена у жцединим насел>има, у зависности од
више фактора (удал>еност насел>а од хидроелектране , привред-
не делатности локалног 3Ha4aja, традиционална занимала, итд.).
Општу представу о степену социогеографских и етнограф-

ских промена у Ьердапским насел>има у знатно] мери употпуни-
he подаци пописа станова из 1971. о годинама изградн>е стано-
ва, H>HxoBoj опремл>ености ypefeajnMa, о тврдоЬи граЬевинског
материала, отвореним опьиштима, подовима од земл>е, итд. Ме-
Ьу овим подацима издво]или смо за ову прилику оне из Kojnx
he се видети удео станова, односно зграда изграЬених после
1960. године у сваком насел>у, jep je то приближно период у ко
ме раэматрамо демографске промене у н>има (табела I). При
том треба имати на уму да je у овом периоду у свим Ьердап
ским насел>има, осим у Сипу, опао 6poj становника и домаЬин-
става, о чему he KacHHje бити речи.
42 Мил>апа Радовановиг!
Табела I
Насел>е Укупно станова Станови изграЬени
после 1960 (у %)
Брььица 166 30,7
Добра 313 39,9
Дон>и Милановац 725 63,6
Мосна 249 52,2
Голубшье 414 40,8
Текиja 333 78,7
Сип 260 98,8
Извор: Попис становништва и станова 1971. Станови, кн>. III.
Табела I noKasyje да je Сип у 1971. години био скоро у це-

лини новоизграЬено насел>е, са 98,8% станова подигнутих после
1960. године, односно да je старо насел>е Сип скоро у целини
нестало. За Теюцу je такоЬе карактеристичан високи удео ново-
изграЬених станова, односно зграда — 78,7%. МеЬутим, Сип he
бити и оно насел>е у коме су се у погледу демографских и оста-
лих структура десиле HajKopeHHraje промене у периоду 1961 —
1971. године.
Подали о TexHHMKoj опремл>ености станова у 1971. години
(табела II) показапе да свака новоизграЬена зграда или стан у
Ьердаоским насел>има нису увек подразумевали и увоЬен>е но
вина у погледу каквопе зграде и н>ене опремл>ености ypebajn-
ма. Брн>ица, Мосна и Голубиное показапе Hajennie неповол>них
односа у погледу техничких новина у зградама изграЬеним по
сле 1960. године, и то 3aocTajaibe с обзиром на друга Ьердапска
насел>а може се oöjacHHTH слабщим економским могупностима
дотичних домаЬинстава.
Табела II
Станови без Станови у Станови са
Укупно HHCTaAaimja4 зградама од подом од
Насел>е станова (електр. стр. и тврдог матери- земл>е
водовод) (%) jaAa (?6) (%)
Брн>ица 166 27,1 21,7 78,3
Добра 313 35,8 50,8 55,3
Дон>и Милановац 725 20,8 63,4 33,4
Мосна 249 76,7 26,5 72,7
Голубин.е 414 95,6 5,6 90,8
Teioija 333 24,6 80,2 2U
Сип 260 3,1 92,3 12,3
Извор: Попис становништва и станова 1971. Станови, кн>. III.
4 Иако се под инсталащцама подразумева]у електрична CTpyja и водо
вод, подаци се односе, са KpajH>e малим изузетком, на електричну cTpyjy.
За овакво станл ниje без значаja чинлница да су домапинства за по-
топл>ене куЬе и земл>иште добрала накнаду у новцу иза претходно
извршене процене н.ихове вредности. Стога je разумл>иво што су многа
домаЬннства подигла CKpoMHHje Kyhe, чак и без електричне crpyje.
Демографске промене у Ьердапским насел»има 43
Природно кретанзв становништва Ьердапских насел>а раз-

матра се на основу података виталне статистике за период од
1963. до 1971. године закл/учно, jep се за oeaj деветогодишн>и
период располагало подацима.
Познато je да се неточна Cpönja, па тиме и н>ен североис-
точни подунавски део, коме припада]у Ьердапска насел>а, одли-
Kyje нajнижlим наталитетним стопама у Cp6njH, као и да je то
реэултат jeAHor подужег процеса опадан>а наталитета Kojn тра-
je од првих деценща иашег века. Y Ьедапским насел>има, стопе
наталитета у периоду од 1963. до 1971. године noKa3yjy знатну
неу]едначеност. Брнлца ce H3ABaja од свих осталих насел>а по
нajнижим стопама наталитета. Y 1967. години она се спушта чак
до 1,6%о, a Haj4euihe je око 6%о до 8%о. Y Добри и Сипу се та-
коЬе у nojeAHHHM годинама jasA>ajy знатно ниже стопе натали
тета но у осталим насел>има (од око 8%о до 12%о). Y свим оста-
лим насел>има, стопе наталитета Bapnpajy по годинама од при-
ближно 13%о до 24%о, у jeAHOM cAy4ajy чак до приближно 299fo
(Мосна), што he се назрети из прегледа просечних стопа натали
тета по Ьердапским насел>има за периоде од 1963. до 1966. (вре-
ме припремних радова и почетак изградн>е хидроелектране, и од
1967. до 1971. (изградн>а хидроелектране у пуном jejey и н>ено
довршен>е; изградша нових насел>а, пресел>аван>е становништва
и потапанье старих насел>а), као и укупно за деветогодшшьи
период од 1963. ао 1971. године.
Стопе морталитета у Србщи су уопште узевши у)едначе-
HHje но стопе наталитета по регионима, па би се очекивало да
и меЬу Ьердапским насел>има нема неких великих одступаньа у
проучаваном периоду. МеЬутим, подаци виталне статистике по
казуху да има извесних разлика у стопама омртности, и да се,
по Haj4enih.HM вишим годишн>им стопама смртносги, од осталих
насел>а H3Aeajajy Брн>ица, Мосна и Голубюье. Истовремено, у
свим насел>има осим у Сипу, просечне стопе смртносги у перио
ду од 1967. до 1971. су на вишем нивоу него у претходном чет-
ворогодиппьем периоду оа 1963. до 1966. За становништво Ьер-
дапског noApy4ja то je био период суочаван>а са неопозивошЬу
одлуке о пресел>ен>у насел>а, период многих узнемирен>а, брига,
noKyuiaja среЬиван>а породичних матерщалних прилика, често и
унутраипьих породичних реорганизащца. Особито ce CTapnje
становништво тешко мирило са чин,еницом да се мора растати
од CBojnx куЬица и башта за Koje их je Haj4emhe везивала на-
вика. Свакако да ce oeaj период неповол>но одразио на стан>е
здравлэа и смртност, особито crapnjer становништва. Снижение
стопе смртности у том периоду у Сипу може се oöjacHHTH висо-
ким уделом у укупном становништву досел>еног млаЬег станов
ништва (радне снаге на изградн.и Ьердапске бране).
44 Мил>ана РадовановиЬ
Табела III
Просечне стопе наталитета, морталитета и природног npHpaurraja
у Ьердапским насел>има у четворогодшшьем, петогодшшъем и
укугшом деветогодшшьем периоду (1963 — 1971)
1963 — 1966. 1967 — 1971. 1963— 1971.
(на хил>аду становника)
Брн.ица
нат. 6.3 7,9 и
морт. 8,9 11,6 10,4
п.п. —2,6 —3,7 -33
Аобра
нат. 9.9 15,9 133
морт. 63 12,6 9,9
п.п. 3.4 33 33
Дон>и
Милановац
нат. 17.2 17,6 17,4
морт. 8.2 8,9 8,6
п.п. 9,0 8,7 8.8
Мосна
нат. 18,7 17,1 17,8
морт. 9,7 12,8 11.4
п.п. 9,0 43 6.4
Голубиное
нат. 18,9 20,2 19,6
морт. 9.6 12,6 11.3
п.п. 93 7.6 8,4
Темца
нат. 20,4 19,8 20,1
морт. 83 10,1 93
п.п. 12,1 9,7 10,8
Сип
нат. 15,3 14,5 14,9
морт. 10,4 7,1 8,6
П.П. 4,9 7.4 63
Као што показухе претходна табела, из различитих стопа

наталитета и морталитета, иэрачунатих у просечним вредности-
ма за деветогодипиьи период од 1963. до 1971, као и за два кра-
ha периода у оквиру тог деветогодишн>ег, произашле су веома
различите вредности просечних стопа природног npnpaïuTaja у
Ьердапским насел>има. Y Брн>ици оу оне негативне (око — 3%о),
у Добри врло ниске (око 3%о) за сва три временска периода, у
осталим населоима крепу се од приближно 4%о до 5%о па HajßH-
ше до 10,8%о (TeKHja). Више стопе смртности у периоду од 1967.
до 1971. године утицале оу да стопе природног npnpauiTaja у
Демографске промене у Бердапским насел>има 45
овом петогодишн>е1М периоду, Y свим насел>има осим у Сипу,

буду ниже него у претходном четворогодшшьем, као и ниже од
оних за читав деветогодиппьи период.
3
Подали о миграционим обележ]има Ьердапоких насела у
1961. години (видети табелу IV) noKa3yjy да je, изузима]уНи
Дотьи Милановац са 56% домородног становништва у укупном,
у свим осталим насел>има био далеко вепи удео домородног
становништва и иэносио од 73,7% и 74,3% (Мосна, TeKHja) и
од 84,8% и 88,5% (Брнъица, Сип, Добра) до 94,2% (Голубшье),
односно да je, осим у Доньем Милановцу, у Ьердапским насел>и-
ма било мало досел>еног становништва. Уз то, како се види из
података полиса становништва 1961. године5, и оно мало досе-
л>еног становништва Голубшьа и Мосне било je претежно са те-
pHTopnje исте општине (уже локалне мигращце), док код оста-
лих насел>а, yKAjiyHyjyhH ту и Дон>и Милановац, становништво се
досел>авало нajпpeтeжниje из друге општине исте републике.
МеЬутим, Добра, Дон>и Милановац и Текиja имале су у ман>ем
проценту и досел>еног становништва из других република, што
ce o6janiH>aBa, пре свега, неким н>иховим привредним функц^а-
ма у рашцем периоду.6 Подаци о миграционим обележ]има
Ьердапских насел>а 1961. noKa3yjy да се, са изузетком Теките,
Дон>ег Милановца и Добре, у Koja се места становништво досе-
л>авало и из градских насела осим из сеоских, у остала Ьердап-
ска насел>а становништво досел>авало на^претежнще из сеоских
насел>а, и то из ближе околине (из исте општине) или дал>е (из
суседних општина).
Познато je да су меЬусеоске мигращце локалног типа
уствари удадбене или, што je pebe и карактеристично само за
неке Kpajeee, женидбене. Y етнолошким тереноким иопитива-
н>има обично се, уз помоп података из матичних юьига венча-
них, yTBpbyjy и територщалне зоне склапан>а брачних веза ста
новништва дотичног насел>а или области. За paHHje, Kpahe или
дуже периоде друштвено-истор^ског развитка оне су по пра
вилу представл>але компоненту чврсто изграЬене локалне тради-
пще, и rpaba те врете прикушьена у Ьердапоким насел>има за
период од средине 19. века до HajHOBHjer времена и те како je
3Ha4ajHa за проучаванье етничког развитка овог noApy4ja. Ме
Ьутим, и ове су традиц^е подложне променама, и управо naj-
HOBHjn период општих друштвено-економских промена код нас,
као и оних интензивних локалних економских, социогеограф-
5 Попис становништва 1961. године, кн.. XII, Миграциона обележ]а, Бео-

град, 1966.
6 Дон>и Милановац je 1941. године примио знатан 6poj избеглица из
Хрватске па je jeAaH део тог становништва остао у До№ем Милановцу
по завршетку другог светског рата.
46 Мил>ана РадовановнЬ
ежих и других промена, донео je нове nojase и у домену набора

брачног партнера, како je установлено теренским исптиван>има.
Карактеристичан je и за етнолошка разматран>а знача}ан
податак за Голубшье, у коме je 1961. године било само 5,8%
досел>еног становништва према 94,2% домородног, што значи
да су се у овом релативно малом селу, са 1 797 становника у
Toj години, брачне везе склапале HajeeriHM делом у оквирима
самог насел>а, што, у теп мери, HHje CAy4aj у другим местима
Ьердапског noApy4ja. МеБутим, ово je свакако само jeAHa стра
на nojaee, jep у целини би се она видела уз податак колико.се
женских и мушких становника Голубин>а преселило у друго ме
сто ради yAaje или женидбе. МеЬутим, подаци о миграционим
oбeлeжjимa из 1971. године noKaayjy да се у Голубшьу, уз опа
дание укупног становништва овог насела, однос домородног и
досел>еног становништва релативно незнатно изменио (92,4%
домородног према 7,6% досел>еног становништва).
Упоредни преглед података о процентуалном односу домо
родног и досел>еног становништва Ьердапских насел>а у годи-
нама 1961. и 1971. приказан je на табели IV.
Табела IV
Становништво
коместану- Досизел>ено другог
мест!
насел.а Година полиса н
у а с е л > у
%1) Свега РоЬено
у
гао Тип
К СИ)
je
(96)
Бр1ьица с*) 1961 720 84,0 16,0

с 1971 590 90,0 10,0
Добра с 1961 1603 88,5 113
с 1971 1139 88,9 ИД
Дон>и м**) 1961 2669 56,0 44,0
Милановац M 1971 2595 58,7 413
Мосна с 1961 1027 743 25,7
с 1971 905 70,2 29,8
Голубшье с 1961 1797 94Д 5,8
с 1971 1503 92,4 7,6
Темпа с 1961 1635 73,7 263
M 1971 1342 77,0 23,0
Сип с 1961 625 84,8 153
M 1971 1646 42,6 57,4
*) село
**) мешовито наезде
Извори: Попис становништва 1961, кн>. XII
Попис становништва и станова 1971, Резултати за становништво и
домаЬинства (документащца у РЗС)
Демографске промене у Бердапским насел»има 47
Као што се види из табеле, у назначеном периоду само се

у Сипу однос домородног и досел>еног становништва битно про-
менио у корист наглог пораста удела доселеног становништва,
што je последица обиме имигранще радне онаге. МеЬутим, с об-
зиром на то да je полис становништва 1971. године фиксирао
стан>е у npBoj треЬини године, не треба губити из вида да je то
био моменат у коме je, због завршних или допунских радова
око Ьердапског nocrpojeiia, у Сипу пописан знатан 6poj радни-
ка 4HjH je боравак у том месту, иако годинама Tpaje, у ствари
привремен. Тереноким етнографским истраживан>има утврЬено
je да je присуство младог радног становништва из других кра-
jeea JyrocAaBHje, особито у Сипу, али и у другим Ьердапским
насел>има, чак и кад je оно дошло на привремени боравак, у
домену склапан>а брачних веза са локалним женским станов-
ништвом, имало TpajHHx последица. Но то се, по правилу, на
кретаае становништва овог подручна одражава у одсел>ава1ьу
женских лица.
Y осталим насел>има било je или незнатних промена, али
у различитим смеровима — пораст или сман>ен>е удела доселе-
ног становништва у укупном, или промена Hnje ни било. Удео
досел>еног становништва у Брн>ици, Доаем Милановцу и Текиj и
у 1971. години сманьио се у односу на 1961, у Голубику и Мосни
се повеЬао, а у Добри je остао непромен>ен. При том треба има-
ти на уму да се у истом периоду, осим у Сипу, 4Hje се станов-
ништво повеЬало за више од два и по пута, становништво оста-
лих Ьердапских насел>а сман»ило. Свакако да je на мен>ан>е од-
носа домородног и досел>еног становништва у иопитиваном пе
риоду утицало и одсел>аван>е становништва, особито из групе
ранще досел>еног, Kojer je ионако 1961. године било у далеко ма-
н>ем öpojy од домородног у свим Ьердапским населима осим у
Дожем Милановцу.
Не залазеЬи у питан»а 6poja одсел>ених и места и Kpajeea
одеелаваиьа становника Ьердапских насела у периоду од 1961.
до 1971. године, jep се таквим потпуним и прецизним подацима
не раополаже, потребно je напоменути да су знатне информа-
imje те врете прикуплене теренским истраживан>има у сваком
nojeAHHOM насел>у, те су као такве нашле места у другим радо-
вима сарадника, особито у рукопиоима посебних монографща
сваког Ьердапског насел>а.
Увид у теренску граЬу показуje да je у периоду од 1961.
до 1971. године, с обзиром на потапан.е делова или читавог на
села услед изград1ье хидроелектране „Бердап", било, с jeAHe
стране, пресел>аван>а читавих породила не на предвиЬену лока-
HHjy новог насела, веЬ у друга места, по правилу у градска на
села, и то Haj4euihe у самом Подунавлу или ceBepoHcro4Hoj
CpönjH, ретко у Београд, a joni pebe у друге градове у унутраш-
нюсти Cpönje или других република. С друге стране, било je
преселаван>а и унутар самог Ьердапског noApyMja, нпр. из Го

лубила и Мосне у Докьи Милановац.
4
Насе/ьеност Ьердапског noApynja приказаЬемо подацима о
öpojy становника по населима. И 1961. и 1971. године два насе
ла имала су од 500 до 1 ООО становника, 4 насела — од 1 0000
до 2 000 становника, jeAHo насел>е — више од 2 500 становника.
Односи меЬу овим величинским категорщама остали су, дакле,
1971. jeAHaKH као у 1961. години с тим што су два насел>а изме-
н>ала места: Сип je ушао у вишу категорщу, Мосна у нижу. Као
што се види, Ьердапска насела нису она, за вегшну Kpajeea Ср-
6nje, типична мала сеоска насела. Године 1961. било je шест се-
оских и jeAHo мешовито, 1971 — 4 сеоска и 3 мешовита насела.
Кретагъе 6poja становника Ьердапских насела приказано
je за период од првог послератног пописа становништва 1948. до
последшег, 1971. (табела V).
Табела V
Населе Становништво по полису Индекс
1948. 1953. 1961. 1971. 1953/48 1961/48 1971/61
Брн>ица 632 664 720 590 105,1 113,9 81,9
Добра 1495 1539 1603 1139 102,9 107,2 713
Дон>и
Милановац 2274 2629 2669 2595 115,6 117,4 97,2
Мосна 923 966 1027 905 104,7 111,3 88,1
Голубин>е 1647 1713 1797 1503 104,0 109,1 83,6
Текиja 1385 1477 1635 1342 106,6 118,1 82,0
Сип 682 746 625 1646 109,4 91,6 263,3
Извори: Попис становништва 1961, кн.. X

Полис становништва и станова 1971. Резултати за становништво и
домапинства
Y периоду од 1948. до 1961. године у шест Ьердапских на

села 6poj становника je стагнирао или показивао благи пораст
(HajBehn у Дон>ем Милановцу и Текиуи). Y Сипу je 6poj станов
ника опао, и то после 1953. године. Насупрот томе, од 1961. до
1971. у истих шест Ьердапских насела 6poj становника je опао
(HajBHuie у Добри), док je у Сипу 3Ha4ajHo порастао (индекс
263,3). Сами подаци о опадашу 6poja становника шест Ьердап
ских насела ни по чему не oAyAapajy од оног кретан>а какво je
у том периоду типично за сеоска, па и мешовита насела у Ср-
би]и у погледу ôpoja становника. МеЬутим, подаци о структур-
ним демографским променама у назначеном периоду, Koje су,
из разумливих разлога, HejeAHaKor интензитета и обима од на
села до насела, noKa3yjy да je на овом noApy4jy, у склопу оп-
штег друштвено-економског развитка, деловао и посебан фак
тор, изградн>а хидроелектране „Бердап".
Демографскс промене у Ьердапским насел>има 49
Epoj домакинстава у периоду од 1948. до 1961. године ра-

стао je бржим темпом у свим Ьердапским насел>има него 6poj
становника, пре свега услед породичних деоба у пол>опривред-
ним домапинствима, Koje подстичу деобе иман>а. МеЬутим, у пе
риоду од 1961. до 1971. године (табела VI) 6poj домаЬинстава
крепе се различито: благо опада у три насел>а, ja4e ou ада у jeA-
ном, незнатно расте у два насел>а, а високи пораст noKa3yje у
jeAHOM насел>у (Сип, индекс 422,8).
Сл. 8 Нова TeKHja у гради>и, 1970.

(снимила Б. Влаховип)
Табела VI
Bpoj домапинстава
Насел>е по попису Индекс
1961. 1971. 1961 = 100
Брн>ица 169 158 93,5
Добра 398 311 78,1
Дон>и Милановац 785 831 105,8
Мосна 239 254 106,2
Голубин>е 434 413 95,2
TeKHja 411 376 91,4
Сип 171 723 422,8
Извор: исти као за табелу V
50
Подаци о величины домакинстава према ôpojy чланова у

1961. и 1971. години, приказали на табели VII, показу[у какве
су се промене структуре домапинстава у Ьедапским насел>има
десиле у овом периоду.
Табела VII
3 S
В Уо Bpoj чланова у домапинствима
§ я ^ (у процентима)
§ I g, 1 чл. 2 3 4 5 6 78и
1-1 <t више
Брн>ица 1961 169 83 13,6 13,6 19,5 19,5 11,8 7,1 63

1971 158 7,0 19,6 18,4 24,1 13,9 13,9 23 0,6
Добра 1961 398 12,8 13,3 16,3 16,6 19,1 93 7,0 5,6
1971 311 12,2 20,6 16,1 213 13,2 10,3 3,8 2,6
Дон>и 1961 785 15,2 20,5 18,3 21,1 143 5,0 3,4 23
Милановац 1971 831 12,0 30,0 17,9 233 10,6 143 13 0,9
Мосна 1961 239 93 9,6 15,1 21,8 17,1 15,9 16,3 5,0
1971 254 93 18,9 22,8 23,2 11,0 83 4,7 13
Голубшье 1961 434 6,0 143 19,1 20,3 18,2 113 6.7 4,1
1971 413 7,2 19,4 22,3 22,8 16,7 7.0 3.4 13
Текиja 1961 411 13,1 17,0 14,6 17,0 13,9 11,4 7.1 5.8
1971 376 12,8 18,9 18,3 253 10,6 7.7 3,2 зз
Сил 1961 171 8,8 22,8 18,1 21,7 11,1 9,9 53 1,8
1971 723 49,8 13,4 12,6 13,8 6,1 2,8 13 03
Извори: Полис становништва 1961, кн>. XVI

Полис становништва и станова 1971. Резултати за становништво
и домапинства (документации у РЗС)
Као што се види из табеле VII, у назначеном периоду на

ставлю ce OApaHHje започети процес дел>еньа вишечланих дома
пинстава, jep у свим насел>има опада процент домапинстава са
5, 7, 8 и више чланова, док удео шесточланих домапинстава у
укупном 6pojy домапинстава опада у четири насел>а, а ман>е или
више расте у три насел>а (Брн>ица, Добра, Доньи Милановац).
Процент домапинстава са 2 и 4 члана порастао je у свим Ьер
Демографске промене у Ьердапским насел>има 51
далеким насел>има, што им je за]едничка карактеристика, као

и поменуто опадакье opoja вишечланих домапинстава. Epoj до
мапинстава са 3 члана у 1971. години у неким насел>има je опао,
а у другим порастао. Удео jeAHC-чланих, самачких домаЬинстава
у укупном 6pojy домапинстава у Сипу нарастао je у овом пе
риоду од 8,8% у 1961. на 49,8% у 1971. години у условима више
од четвороструког повепан>а укупног 6poja домапинстава услед
имигращце радника на изградн>и ХЕ „Бердап". Y свим осталим
Ьердапским насел>има 6poj jeAH04AaHHx домапинстава опада.
Подаци о кретан»у 6poja домапинстава ирема 6pojy члано-
ва у №има посебно су важни за етнолошка испитиваньа. Напред
иэнети подаци noTBpbyjy извесна запажан>а приликом теренских
истраживан>а. Найме, у посебним условима премештааа насе-
л>а или н»ихових делова услед изградн>е Ьердапске бране, у из-
весном смислу дошло je до нарушаван>а оног, за данаппье вре-
ме карактеристичног, правца промена у структури домапинста-
ва и породице, наравно само као спорадична nojaea. Пресел>а-
ван>е Kyhe 3ajeAHo са читавим насел>ем, односно подизан>е нове
купе у новом насел>у, било je прилика за 6pojHa домаКинства да
ce enoje, насупрот onuiToj тенденции цепан>а домапинстава и
ньиховог своЬен>а на ужу породицу.7 Такви су CAy4ajeBH забеле-
жени код самачких или двочланих домапинстава остарелих ро
дителе, Kojn су на новом месту купу подигли 3ajeAHO са одра-
HHje одел>еним синовима.
Из података о економским структурами Ьердапских насе

ла за 1961. и 1971. годину види се да je, с jeAHe стране, у овом
веома сложеном периоду друштвено-економских кретан>а, у
свим насел>има — H3y3HMajyhn Добру, Koja je и у другим прав-
цима показала на]ман>у подложност променама — дошло до
сман>ен>а удела полюпривредног становништва у укупном. Про
мене у друштвено-eKOHOMCKoj структури TeKHje и Сипа биле су
мерило по KojeM су ова села у 1961. години, увршНена 1971. го
дине у KaTeropnjy насела мешовитог типа. МеЬутим, Сип се из-
ABaja тиме што je у н>ему у 1971. години удео пол>опривредног
становништва у укупном спао на 6,4%, што je резултат како
имиграцд^е радника тако и промене занимала домапег станов
ништва.
7 HoBHja етнолошка испитиван>а у ceBepoHCT04Hoj CpÖHjH noKa3yjy да

нще реткост nojaea „cnajaiba иман»а" односно „enajafta домаНинстава",
што je резултат увелико одомаЬеног система jeAHor детета у oboj
области.
52 Милана РадовановиЬ
Табела VIII
Полюпривредно
Година Укутаю ста- становништво
Насел* пописа новништво % од
свега укупног
Брн>1ща 1961. 720 560 77,8
1971. 590 342 58,0
Добра 1961. 1603 1210 75,5
1971. 1 139 Oto 74,4
Дон>и Милановац 1961. 2 669 1000 37,5
1971. 2 595 696 26,8
Мосна 1961. 1027 863 84,0
1971. 905 626 69,2
Голубике 1961. 1797 1620 90,1
1971. 1503 1 130 75,2
Текиja 1961. 1635 809 49,5
1971. 1342 428 32,0
Сип 1961. 625 386 61,8
1971. 1646 105 6.4
Извори: Попис становништва 1961, кн.. X

Попис становништва и станова 1961. Резултати за становништво
и домапинства (Документавдца у РЗС)
С друге стране, и поред тога што подаци из 1971. године по
казуху сман>ен>е удела полюпривредног становништва у укупном
у селима Ьердапског подруга, они Ka3yjy да je за ово noApynje
и дал>е характеристична економска неразвщеност. То се огледа
и у подацима о активности становништва и о делатностима у
читавом Ьердапском noApyMjy. ПоменуЬу само карактеристичне
податке: у Добри, Мосни и Голубин»у у 1971. години joui увек je
од приближно 81% до 84% активног становништва у пол>оприв-
реди, у Брнлши — око 70%. Сасвим незнатно учешпе активног
становништва Ьердапских насел>а у HHAycTpHjcKoj делатности,
као што се из података види, у 1971. години je у 4 насел>а опало
(Брн>ица, Добра, Дон>и Милановац, Голубшье)8. Y свим насел>и-
ма порастао je процент активног становништва у rpabeBHHCKoj
делатности у 1971. години у односу на стан>е 1961. године. Наj ви
ши процент активног становништва у граЬевинарству у укуп
ном активном становништву noKa3yje Сип — 65,0%. Y Дон>ем
Милановцу он износи 22,0%, у Теюци — 16,1%, Мосни и Голу
бинку — око 12%, Брнэици — 8,9% и Добри — 2,6%.
8 Попис становништва 1961. године. Активност и дглатност, кн.. XIV.
Попис становништва и станова 1971. године. Резултати за становништво
и насела (документацща у Републичком заводу за статистику Cpönje).
Демографске промене у Ьердапским насел»има 53
Промене економске структуре домапинстава Ьердалеких

насел>а у периоду од 1961. до 1971. године показапе табела IX.
Табела IX
Домапинства према изворима прихода 1961. и 1971. године (у %)
Извори прихода
I
я I 65
оI 3£ si s "I
Брн>ица 1961. 169 45,6 47,9 6,5
1971. 158 46,8 29,7 23,4
Добра 1961. 398 64,6 18,6 16,8
1971. 311 63,3 16,4 203
Дон>и Милановац 1961. 785 24,9 17,5 57,6
1971. 831 202 7,3 72,5
Мосна 1961. 239 69,0 22,6 8,4
1971. 254 58,3 16,9 24,8
Голубин>е 1961. 434 79,5 15,4 5,1
1971. 413 57,4 313 1U
Teioija 1961. 411 35,5 14,1 50,4
1971. 376 2U 15,1 63,6
Сип 1961. 171 263 56,7 17,0
1971. 723 3,2 5,4 91,4
Извор: Попис становништва 1961, кн>. XVI
Попис становништва и станова 1971. Резултати за становништво и
домапинства (документаци]а у РЗС)
Као што noKa3yjy подаци предтье табеле IX, характеристи
чно je, rape свега, да су у 1961. години сва сеоска насела Ьер-
дапског noApvMj'a имала ман>и или вегш удео домаЬинстава ме-
шовитих извора прихода (HajBHiiiH у Сипу, око 56% од укупног
6poja домапинстава и у Брн>ици — око 48%), с jeAHe и, с дру
ге стране, да се повепагье удела неполюпривредних домапинста-
ва у 1971. години у свим насе.ъима веКим делом иэвршило на
рачун сман>ен>а 6poja домаЬинстава мешовитих извора прихо
да. JeAHHO се у Голубин>у, Koje се иначе oAAHKyje и HajemuHM
процентом полюпривредног становништва (видети табелу VIII),
у 1971. години повеНао удео домапинстава мешовитих извора
прихода у односу на стан>е 1961, а удео непол>опривредних до
мапинстава у укупном 6pojy домапинстава je низак (11,1%). Y
Добри je у периоду од 1961. до 1971. године било релативно ма
ло промена у односима измеЬу три категор^е домапинстава пре
54 Мил>ана Радовановиг!
ма изворима прихода. Подаци о Сипу показуjy да je ово насе

лив, као и у свим осталим структурама, доживело корените про
мене у проучаваном периоду, jep je удео пол>опривредних и ме-
шовитих домаКинстава yjeAHo у 1971. години само 8,6%, а непо-
л>опривредних — 91,4%.
Због скраЬеног обима овога рада, у н>ему Hnje било речи

о CTapocHoj, полноj и 6pa4Hoj структури становништва Ьедап-
ских насел>а, као ни о писмености и образован^. Претаоставка
je да je у Сипу, Kojn je према досада изнетом доживео HajAyö-
л>е промене, и у овом правцу било битних промена. Свакако да
je досел>ено становништво Сипа млаЬе, мушко итд. што се по-
TBpfeyje и високим уделом у активном становништву Сипа за-
послених у rpabeBHHCKoj делатности (65%), затим у caoöpahajy
(11,6%) итд. Y осталим насел>има Бердапа у овим структурама
промена свакако има, али су оне блаже, поступите. Добра je,
као што су показала претходна разматран>а, имала у 1971. годи
ни доста сличне економске структуре онима из 1961. године
иако се као насел>е, са друштвено-географског становишта, бит-
но променила, а било je у H>oj и демографских промена одсе-
л>аван>ем читавих породица у градове (HajBHiue у Велико Гради-
ште, ман>е у оближн>и Голубац). Натерену je залажено да je из-
градн>а нових насел>а или н>ихових делова, пре свега Текиje и
Дон>ег Милановца, па и Добре, била прилика за врапан>е и поно-
вно настан>иван>е у овим местима пензионера Kojn су их некада,
као активни становници, напустили и радили у другим местима
Cpönje или JyrocAaBHje. То показуjy и подаци из 1971. о знат-
нщем порасту, у односу на 1961. годину, лица са личним при-
ходима.9 МеЬутим, у разматран>има о миграционим oбeлeжjимa
на основу порекла становништва по месту роЬен>а, овакви се
досел>ени становници не виде jep су роЬени у местима у Koja су
се поново доселили. Истовремено, досел>ена лица са личним при-
ходима noBehaeajy удео старщег становништва, што je само jeA-
но од питаньа за посебна проучаван>а дал>ег развитка становни
штва Ьердапских насела у склопу евентуалног каснщег етно-
графског истраживан>а у новим насел>има.
Етничка структура Ьердапских насела у 1971. години одли-
Kyje се високом хомогеношпу у сеоским насел>има: у Брн>ици je
било 98,3% Срба, у Добри — 98,5%, у Голубшьу и Мосни —
99,6% 10. МеЬутим, у осталим Ьердапским насел>има, поред Haj-
9 Видети бел. 7.
10 И полисом становништва од 1971. године потврдило се оно што oApaHHje
знамо: да се становништво североисточне Cpönje, Koje као матерн>и
je3iiK говори „влашки", накионално недвосмислено исказузе за Србе.
Укупно се 20 становника у 5 насел>а Ьердапског подруч]а у 1971. години
H3jacnHAO за Влахе (у Брн.ици 9, Голубин>у 2, Мосни 2, TeKHjn 2, Сшгу 5).
Changements démographiques 55
вишег удела Срба — у Дон>ем Милановцу 95,9%, у Теюпи 94,5%

и Сипу 86,0%, у ман>ем или вепем 6pojy заступл>ени су припад-
ници свих народа и народности JyrocAaenje, што се може o6ja-
снити, с jeAHe стране, раэвитком у ирошлости Дон>ег Миланов-
ца и TeKHje као варошица одреЬених привредних функшла, и,
с друге стране, н>иховим HajHOBHjHM развитком и променама у
периоду изградн>е Ьердапске хидроелектране, што je особито
характеристично за Сип, у чщвм je укупном становништву 14%
припадника других народа и народности 1угославще, и то: Му-
слимана, Хрвата, Словенаца, Македонаца, МаЬара, Албанаца, Бу
тара, Влаха, Румуна, Русина, осталих и непознато".
*
Ова] прилог проучаван>у демографских промена у Ьердап-
оким насел>има у периоду од 1961. до 1971. године прилагогЗен
je разматрагау оног материала Kojn he, пре свега, с ^едне стра
не, подупрети општу представу о демографским условима у ко-
jnMa су се, у склопу осталих, дешавали на овом подругу савре-
мени етнички и етнокултурни процеси. С друге стране, изложе-
ни материал noTBpbyje и особености демографског развитка по-
jeAHHHx насела у условима истовременог делован>а, поред опш-
тих друштвено-економских кретан>а карактеристичних за нашу
земл>у, и посебног фактора изградн>е хидроелектране „Бердап".
За етнографска истраживан>а у насел>има одреЬенога Kpaja ниje
без 3Ha4aja поэнавати и оне посебне демографске характерис
тике нлхове, тим пре што нще ретко да се на истом noApyMjy
oTKpHBajy и неке етнографске особености у насел>има. Чврсто
cTojH претпоставка да he o6jauiH>eH>y и понеких особености де
мографског развитка насел>а или читавог Kpaja припомопи поз
навание №ихових етнографских карактеристика.
Résumé
CHANGEMENTS DÉMOGRAPHIQUES DANS LES

AGGLOMÉRATIONS DES PORTES DE FER DE 1961 À 1971
par
Milj ana Radovanovié
Les changements démographiques qui setaient produits dans

l'intervalle de 1961 à 1971 s'effectuaient dans les conditions excep-
tionneles. Ce fut la période de la construction de la centrale hydro
électrique des Portes de Fer et en même temps la période du trans
fert de sept agglomération de cette région, en entier ou en partie.
Dans le travail ont été faites les analyses comparées des données
11 Попис становништва и станова 1971. године Резултати за становништво
и домапинства.
56 Miljana Radovanovié
démographique pour chaque agglomération de la région des Portes

de Fer pour les années 1961 et 1971, suivant les caractéristiques
démographiques suivantes: mouvement naturel de la population;
caractères migratoires et rapport entre la population autochotone
et la population colonisée, densité de population du territoire en que
stion et mouvement du nombre d'habitants et de ménages; caractéri
stiques des ménages selon le nombre de leurs membres et processus
actuels de division en couches des ménages à plusieurs membres;
structures économiques des agglomérations dans la région des Por
tes de Fer, à savoir: pourcentage de la population agricole dans la
population totale; caractéristiques de la population active selon les
activités professionnelles; changements de la structure économique
des ménages; quelques hypothèses sur les changements des autres
caractéristiques démographiques (âge, sex, alphabétisme, éduca
tion); structure ethnique de l'agglomération.
ПРИЛОГ IÏPOY4ABAH>Y KPETAIbA СТАНОВНИШТВА

БЕРДАПСКИХ НАСЕЛ>А Y ВРЕМЕ ИЗГРАДН>Е ХЕ „БЕРДАП"
Сасшштава]уЬи резултати наших првих испитива1ъа у Ьер-
дапским населима1, предвидели смо веома жива етничка кре-
тан>а у среднем Подунавл>у у току изградн>е ХЕ „Бердап". Ме-
Ьутим, н>ихова разноврсност и интензитет премашили су сва на
ша очекиван>а.
1
Године 1962. Ьердапска насела Брлица, Добра, Дон>и Ми-
лановац, Мосна, Голубиное, TeiŒja и Сип била су прилично je-
динствена у погледу етничких кретан>а, с тим што су передний
процеси у Дон>ем Милановцу и Текиj и као варошима, били не-
што особенней. Beh je поменуто да су многа од ових насел>а ABoj-
на ((Усело" и „салаш") и да су до другог светског рата главне
приходе остваривала од полюпривреде и традиционалних допун-
ских занимала у месту (риболов, искоришпаван>е камена и сл.),
као и од рада у бродарству. После другог светског рата, станов-
ници Ьердапских насел>а у веЬем 6pojy се запошл>ава]у у рудар-
ству и малоброзним индустр^ским погонима. Ту пре свега тре
ба поменути каменоломе 1еленска стена код Голупца (Брн>ичани
и Добрани) и Гребен код Дон>ег Милановца (Мосн>ани, Голу-
бинци, па и Теюцанци); руднике у Бору, Ма]данпеку и Костол-
цу; дрвну и xeMHj'cKy индустр^у — „Каменица" у Дон>ем Мила
новцу и Фабрику суперфосфата у Прахову. Y вези са изложении
су дневне и недел>не мигращце из ових насел>а; дневне — из Бр-
н>ице до 1еленске стене, где je радило око 70% одраслих мушка-
раца из тог села, затим из Голубин>а и Мосне у Дрвно-индус-
TpnjcKH комбинат у Дон>ем Милановцу; недел>не — само у се-
зони април — децембар, када je око 200 Теюц'анаца одлазило
на рад у каменолом „Гребен" код Дон>ег Милановца. ТакоЬе се-
зонски, одлазило се из ових насел>а на пол>опривредне радове у
Банат, нарочито из села у околини Дон>ег Милановца. И поред
свега тога, KpajeM jywa 1962, запослен>е je у Дон>ем Милановцу
тражило 466 лица (од тога 16 жена), а у Сипу око 100 л>уди.
Стога je сасвим jacHO да Ьердапска насел>а углавном нису била
центри усел>ава№а, Beh се становништво из н>их претежно од-
селавало. Иэузетак у том погледу чине вароши Дон.и Милано-
вац и TeKnja, и то само у првим послератним годинама. Y Доньи
Милановац су се тада досел>авали сел>аци из оближн>их места:
Мосне, Голубшьа, Мироча, Клокочевца, али и из других Kpaje-
ва, тако да je од свих жител>а у самом Дон>ем Милановцу било
1 Етнолошки елаборат, Етнографски институт CAHY, Београд, jaHyapa 1963.
роЬено око 60%, у околним селима родило се 13% тадаипъих

Милановчана, а нешто више од jeAHe четвртине становника би
ло je из удал>енн)их места. Слична crnyaunja била je у Текщи,
где су око петину становништва чинили службеници Бердапске
речне управе и чланови ньихових породица.
До године 1962. становници Ьердаиских насел>а одсел>авалн
су се у Банат, подунавска насел>а — нарочито она уэводно, пре-
ма Београду, а осим тога у MajAamneK, Бор и Пожаревац. Ста
новници Ьердапског залеЬа, нпр. из Бол>етина, такоЬе су се кре-
тали у истом правцу. Од извесног yranaja на ово одсел>аван>е
било je и доношена Закона о заштити шума и, с тим у вези, за
брана држанза коза, а за Дон>и Милановац и укидан>е општине.
Брачне мигранте у Ьердапском noApy4jy, за разлику оа
оних изазваних претежно економским узроцима, биле су огра-
ничене утлавном на околна сеоска насел>а. Пре но што их по-
менемо, морамо истаЬи да je и овде, као и у многим другим
KpajeBHMa, преовладавало склапан>е бракова у оквиру свога
места мада су то били меЬуетнички, ако се тако могу сматрати,
српско-влашки, влашко-цигански и циганско-српски бракови. Y
погледу соц^алне структуре супружника помюьемо да су на при
мер Милановчани радо женили „сел>анкама" из насел>а Стара Оре-
шковица. Свако село имало je, по правилу, круг насел>а с Kojn-
ма je раэмен>нвало брачне партнере. За Ьердапска места била су
то хомолтска села у залеЬу (Раденка — за Брн>ицу, а Манасти-
рица — за Сип) и некада давно и српска и српско-влашка на-
сел>а у Румун^и (Лзутткова, Пожежена, Свшьица, Плавишеви-
ца и др.). Из села у планинском залеЬу, у Ьердапска места су у
веЬем 6pojy долазиле девочке, а ман>е момци („зет у куНу"). Y
Toj упуНености на одреЬена насел>а било je и исклуучивости. —
Брнтичанке су се нпр. удавале за момке у жупнщям браничев-
ским селима, а веома ретко или никад за младиЬе у Добри.
Y Ьердапским насел>има AeeojKe ce yAajy у uiecHaecToj, а
момци жене у AeeeTHaecToj години живота. Стога, ако се за де-
BojKy не прибави посебно одобрение, брак не може законски да
се склопи. То, наравно, не омета младиЬе и AeeojKe да се узи-
Majy, па je малолетничких бракова, и „народских" и законских,
веома много у Ьердапским насел>има. Баш због тога pabajy се
у веЬем 6pojy „ванбрачна" деца, KojHMa се очинство по правилу
npH3Haje и свадба накнадно ,дфави".
Породица у Ьердапским насел>има HHje, иначе, многочла-
на. НЬено уситн>аван>е — на пример у Сипу, где je просечно до-
маЬинство имало само нешто више од 3 члана може да се пра-
ти као веома постепено у последньих 120 и више година.
2
Почетак радова на изградли ХЕ „Бердап" (1965) у ствари

je и почетак убрзаних друштвено-економских, а с тим у вези и
етничких процеса у свим насел>има средшег ПоАунавл>а, уз на
Прилог проучаван»у кретаньа становннцггва 59
помену да су интензивт^и процеои промена у Сипу па и у Те-

Knjn као и npeo6pa>Kaj Кладова у модерно градском насел>е, за-
почели знатно pannje.
Y привредном погледу Сип се, одликовао коришперьем ра-
зних извора привреЬиван>а, почевши од сточарства, земл>орадн>е
(кукуруз и винова лоза), искоришпаван>а камена на реци Косо-
вици и шума у залеЬу, риболова на Сипском каналу и релатив-
но знатним запошл>аван>ем у бродарству. Радови на изградн>и
хидроенергетског и пловидбеног система у Бердапу утицали су
и на ове веома значаще промене у Сипу: наплодите земл>иште
сипског атара — поред Дунава постало je део оперативне обале,
а на Караташу — где су Сипл>ани имали винограде, подигнуто
je радничко насел>е. Нешто винограда и других земл>ораднич-
ких површина остало je на узвишен>има ДраКе», Граблен, и Ве
лико пол>е. С губитком пол>опривредних површина, у чему je
Сип погоЬен више од осталих Ьердапских насел>а, дошло je и
сман>ен>е сточног фонда. Престала je експлоатацща камена, а
с ловом риба на Каналу je наставл>ено после краНег прекида
(због минирааа). МеЬутим, веК први радови на припреми град
ире допели су запослен>е двадесеторици Сипл>ана, с тим што се
од 1964. године у радове на брани укл*учило joui 70 лица из овот
села, па су запосленье тада тражила свега 4 Сипл>анина (нщедан
млаЬи од 70 година). То запошл>ава№е мушкараца претежно на
граЬевинским радовима на брани условило je да се женама пре-
пусте чак и тежи земл>ораднички послови.
Од када je 1962. године донета прва одлука о подизан>у
бране, углавном HHje било исел>аван>а из Сипа. Y меЬувремену
дошло je до окупл>ан>а „салаша": nojeAHHH Сипл>ани су cBoje
колибе преселили из потеса ГрабНен> и Мали nojea и ускоро се
тамо и преселили.
Y Сипу су joui од 1961. привремено становали радници ти-
тоградског предузепа „Истражно", веЬином Црногорци. МеЬу
тим, веН у jeceH 1964. у селу je становало 33 радника с чланови-
ма породица и 68 самаца, тако да je тада у селу живело HajMa-
н>е 150 лица са стране. Довршаван>ем радничког насел>а на Ка
раташу, Taj ce 6poj 1965. незнатно сманэио.
Beh само приоуство радника и н>ихових породица из дру
гих Kpajeea у oBoj, дотад на ендогамщ'у ynyheHoj средний, мо-
рало je бар привремено да утиче на промене у неким o6n4ajHMa
и начину живота мештана. HajH3pa3HTnje се то свакако види на
примеру избора брачног партнера и тиме изазваних промена у
саставу и животу породице. Док су се до 1962. Сипл>ани жени
ли махом или скоро исклуучиво AeeojKaMa из места и оближн>их
насел>а Манастирице и Костола, a AeeojKe удавале за мештане
и сел>аке из околине, измеЬу 1962. и 1965. године удало се 10
Сипл>анки за раднике са стране (3 из CP Хрватске, 2 из БиХ,
2 из Црне Горе, 2 из других Kpajeea Cpönje). Oeaj процес je и
касшце наставл>ен.
роЬено око 60%, у околним селима родило се 13% таданпьих

Милановчана, а нешто више од jeAHe четвртине становника би
ло je из удал>енщих места. Слична ситуациза била je у Темци,
где су око петину становништва чинили службеници Бердапске
речне управе и чланови н>ихових породица.
До године 1962. становници Ьердаиских насел>а одсел>авалн
су се у Банат, подунавска насел>а — нарочито она уэводно, пре-
ма Београду, а осим тога у MajAamieK, Бор и Пожаревац. Ста
новници Ьердапског залеЬа, нпр. из Бол>етина, такоЬе су се кре-
тали у истом правцу. Од извесног yTHuaja на ово одсел>аван>е
било je и доношена Закона о заштити шума и, с тим у вези, за
брана држан>а коза, а за Дон>и Милановац и укидан>е општине.
Брачне миграцще у Ьердапском noApy4jy, за разлику од
оних изазваних претежно економским узроцима, биле су огра-
ничене утлавном на околна сеоска насел>а. Пре но што их по-
менемо, морамо истапи да je и овде, као и у многим другим
KpajeBHMa, преовладавало склапаае бракова у оквиру свога
места мада су то били меЬуетнички, ако се тако могу сматрати,
српско-влашки, влашко-цигански и циганско-српски бракови. Y
погледу coHHj'aAHe структуре супружника поминаемо да су на при
мер Милановчани радо женили „сел>анкама" из насел>а Стара Оре-
шковица. Свако село имало je, по правилу, круг насел>а с Kojn-
ма je раэмен>ивало брачне партнере. За Ьердапска места била су
то хомолтска села у залеЬу (Раденка — за Брн>ицу, а Манасти-
рица — за Сип) и некада давно и српска и српско-влашка на
села у Румуни]и (Л>упкова, Пожежена, Свшьица, Плавишеви-
ца и др.). Из села у планинском залеЬу, у Ьердапска места су у
веЬем 6pojy долазиле дево]ке, а ман>е момци („зет у куЬу"). Y
Toj упуЬености на одреЬена насел>а било je и исклуучивости. —
Брн*ичанке су се нпр. удавале за момке у жугопфш браничев-
оким селима, а веома ретко или никад за младипе у Добри.
Y Ьердапским насел>има девоне ce yAajy у шеснаесто], а
момци жене у AeBeTHaecToj години живота. Стога, ако се за де-
BojKy не прибави посебно одобрение, брак не може законски да
се склопи. То, наравно, не омета младиЬе и AeeojKe да се узи-
Majy, па je малолетничких бракова, и „народоких" и законских,
веома много у Ьердапским насел>има. Баш эбог тога pabajy се
у веЬем 6pojy „ванбрачна" деца, KojnMa се очинство по правилу
npH3Haje и свадба накнадно ,дфави".
Породица у Ьердапским насел>има Hnje, иначе, многочла-
на. Н>ено уситн>аван>е — на пример у Сипу, где je просечно до-
маЬинство имало само нешто више од 3 члана може да се пра-
ти као веома постепено у последн>их 120 и више година.
2
Почетак радова на изградн>и ХЕ „Бердап" (1965) у ствари

je и почетак убрзаних друштвено-економских, а с тим у вези и
етничких процеса у свим насел>има средшег Подунавл>а, уз на
Прилог проучаван>у кретан>а становништва 59
помену да су интензивни_)"и процеси промена у Сипу па и у Те-

khj'h као и npeo6pa>Kaj Кладова у модерно градском насел>е, за-
почели знатно paHHje.
Y привредном погледу Сип се, одликовао коришЬеньем ра-
эних извора привреЬиван>а, почевши од сточарства, земл>орад1ье
(кукуруз и винова лоза), искоришпаван>а камена на реци Косо-
вици и шума у залеЬу, риболова на Сипском каналу и релатив-
но знатним запошл>аван>ем у бродарству. Радови на изградн>и
хидроенергетоког и пловидбеног система у Бердапу утицали су
и на ове веома значаще промене у Сипу: наплоАнще земл>иште
сипског атара — поред Дунава постало je део оперативне обале,
а на Караташу — где су Сипл>ани имали винограде, подигнуто
je радничко насел>е. Нешто винограда и других земл>ораднич-
ких површина остало je на узвишеньима Драпень, Грабпекь и Ве
лико пол>е. С губитком пол>опривредних површина, у чему je
Сип погоЬен више од осталих Ьердапских насел>а, дошло je и
сман>ен>е сточног фонда. Престала je експлоатацща камена, а
с ловом риба на Каналу je наставл>ено после краНег прекида
(због миниран>а). МеЬутим, веК први радови на припреми град
ире донели су запослен>е двадесеторици Сипл>ана, с тим што се
од 1964. године у радове на брани укл>учило joш 70 лица из овог
села, па су запослен>е тада тражила свега 4 Сипл>анина (шцедан
млаЬи од 70 година). То запошлаваае мушкараца претежно на
граЬевинским радовима на брани условило je да се женама пре-
пусте чак и тежи земл>ораднички послови.
Од када je 1962. године донета прва одлука о подизаньу
бране, утлавном HHje било исел>аван>а из Сипа. Y меЬувремену
дошло je до окупл>ан>а „салаша": nojeAHHH Сипл>ани су CBoje
колибе преселили из потеса Грабпен. и Мали nojen. и ускоро се
тамо и преселили.
Y Сипу су join од 1961. привремено становали радници ти-
тоградоког предузеЬа „Истражно", веЬином Црногорци. Meby-
тим, Beh у jeceH 1964. у селу je становало 33 радника с чланови-
ма породица и 68 самаца, тако да je тада у селу живело HajMa-
н>е 150 лица са стране. Довршаван>ем радничког насел>а на Ка
раташу, Taj ce 6poj 1965. незнатно сман>ио.
Beh само присуство радника и н>ихових породица из дру
гих Kpajeea у OBoj, дотад на ендогам^у ynyheHoj средний, мо-
рало je бар привремено да утиче на промене у неким oômajHMa
и начину живота мештана. HajH3pa3HTHje се то свакако види на
примеру избора брачног партнера и тиме изазваних промена у
саставу и животу породице. Док су се до 1962. Сипл>ани жени
ли махом или скоро иоклуучиво AeeojKaMa из места и оближн>их
насела Манастирице и Костола, a AeBojKe удавале за мештане
и сел>аке из околине, измеЬу 1962. и 1965. године удало се 10
Сипл>анки за раднике са стране (3 из CP Хрватске, 2 из БиХ,
2 из Црне Горе, 2 из других Kpajeea Cpönje). Oeaj процес je и
KacHHje наставл>ен.
Y току припрема и изградн>е бране битно су се поболзшали

услови за потпуно осмогодишн>е школован>е сипске Аеце (поп-
правл>ени су и изграЬени путеви, осигуран je редован превоз
Аеце до Кладова, и.др.).
Сл. 9 Положа] старог Сипа, поглед са места будупе бране

Године 1965. на Караташу се приступило подизаау новог

Сипа. Y новом материалу, а водеКи рачуна о традиционалном
изгледу купа овога Kpaja, саграЬене су Hajnpe 24 зградице, у
Koje су ce, KpajeM исте године, преселили они становници Сипа
4Hj'e je купе вода и пре тога плавила, а нарочито од када je по-
дигнут загат на Дунаву, Kojn je довршен 1964. године. Тако je
од 1965. до коначног потапажа старог села Сип живео као пред-
BojeHo насел>е. Y новом населту мaнифecтYjY се веп у самом по-
четку многе старе традищце: истичу се на купама црне заставе
као знак жалости за умрлим, npnpebyje се помен живом („са-
рандар") у вечернлш часовима жене у групама седе испред ку-
ha и раде ручне радове док омладина „корзира" сада асфалти-
раном улицом; у купама се задржава ,,бродски" ypebaj кухин>а
— тан,ири и друго пооуЬе се на нарочит начин yTBpbyjy на зиду.
Сличне промене AeiuaBajy се од 1962— 1965. и у Теюци.
Тридесетак TeKHjaHaua се макар и привремено запослило у при-
премним радовима на брани. Y месту се осетио прилив радни-
ка из разних KpajeBa (особито шофери и особл>е Бердапске ад-
MHHHCTpanHje) па je, слично Сипу, и овде дошло до женидбе-
них веза са тим досел>еницима.
Прилог проучаван»у кретан>а становништва 61
До знатнщих промена у начину привреЬиван>а (nojaMaHo

запошл>аван>е ван полюпривреде) и мигрант ама (привремени
силазак у „село" или коначно одсел>аван>е на „салаш"; прола-
зни боравак радника са стране у насел>у; брачне везе са дош-
л>ацима; исел>аван>е из Ьердапских села; живот у предво]еном
— старом и новом населуу) дошло je у осталим угроженим насе-
л>има средн>ег Подунавл>а неколико година KacHHje. Треба наг-
ласити да су се у угроженим Ьердапским местима сви по-
менути процеси, Haj4euihe меЬусобно супротни, дешавали исто-
времено.
Почетак радова на брани 1965. облежен je запошл>аван>ем
на Караташу становника Ьердапских насел>а (па и оних удал>е-
hhj'hx) и псдачаним радом у nocTojehnM привредним погонима
— нпр. у каменоломима. Beh 1965. из Голубиаа je на изградн>и
бране код Сипа и у Кладову радило 35 л>уди. Они су као недел>-
ни мигранти долазили сваке суботе у Голубинье, а сваког поне-
дел>ка враЬали се на радилиште, или су долазили купама само
jeAHOM месечно. Исте године се око 50 Голубинаца запослило у
граЬевинском предузеЬу „Стиг", претежно на изградши моста у
селу, док je Hajeehi 6poj жител>а овог села — 134, добио следе-
he године посао у предузеЬу „Партизански пут" из Београда.
Неколико година пре тога за Голубинце веома важно рабаци-
jaH>e — превожен>е камена — постало je, у пореЬеау с дру
гим могупностима зараде, опоредно заниман>е.
Као и у неким другим Ьердапским насел>има, тако je и у
Голубишу, селу „abojhom" по свом постанку упоредо с почет-
ком радова на брани, дошло до запажен^ег сасел>аван>а н>его-
вих становника. Од 125 Kyha, колико их je 1962. године било у
дон>ем делу Голубин>а, власници 53 купе стално су становали на
„салашу". Од почетка радова на ХЕ „Бердап" до 1967. године,
у „село ' се преселило 28 домагшна, али су се неки од н>их убр-
зо затим вратили на ,^:алаш" да би ту и остали. Привремени
силазак у „село" требало je и овде и у Мосни да осигура доби-
Одсел>аван>е становника из Ьердапских насел>а (целокупне

породице) noja4aAo се у време од 1965— 1969, али je и дал>е во
дило традиционалним путевима — у подунавска насел>а, узвод-
но од Београда, у градска насел>а источне Cpönje и, изузетно, у
нека удал>енща места широм Хугославще. Y току наших проу-
чаван>а забележили смо правде мигранта за 97 породица, ма-
да се из Ьердапских насел>а иселило последн>их година знатно
више фамил^а2. Из нашег прегледа се види да je више од по
ловине породица отишло у Београд, Велико Градиште, Смеде-
рево и Панчево. Од 20 одсел>ених породица, 14 je отишло у Ве
лико Градиште („добранска колонка"), у Смедерево (3), у По-
2 МеЬу подацима Koje потписани овде саопштава има делимично и оних
Koje су сабрали други сарадници на етнолошком проучаван.у Ьердап
ских насел>а.
жаревац (3). Милановчани (18 породица) одселили су се у Бео-

град (7), Велико Градиште (4), Неготин (2), Пожаревац (2),
3aje4ap, Бор и Крал>ево — по jeAHa породица. Истиче се, меЬу-
тим, да je од оних Koje су се одселиле у Велико Градиште и Не
готин било повратника у Милановац. Из Мосне се одселило 14
фaмилиja) од Kojnx 8 у Панчево, 3 у Костолац, 2 у Неготин, а 1
у село Тополовник код Великог Градишта. Из Голубитьа се од
селило 25 породица, од Kojnx 10 у Словени]у (Веление, Храст-
ник, Марибор), 6 у Суботицу, 4 у MajAamieK, по 2 у Бор и Ко
столац, 1 у Смедерево. TeKHjy je напустило 12 домаЬинстава, од
Kojnx je 8 отишло у Београд, 4 у Смедерево. Из Сипа се одсели
ло 8 породица, од Kojnx 5 у Кладово, 1 у Неготин, 1 у Давидо-
вац, 1 у TeKHjy.
Сл. 10 JeAHa од три улице у старом Сипу

Истовремено долази и до веома снажних кретагьа станов-

ништва из неугрожених насел>а у Ьердапоком залеЬу. Становни-
ке Бол>етина пут води углавном у иста насел>а у Koja одлазе ста-
новници угрожених места. Петрово Село je у то време напусти
ло око 90 домаКинстава, npeceAjaBajyrm се махом у Кладово.
Добра, Дон>и Милановац и TeKHja nocTajy у време градн>е,
баш као и Сип, центри макар и привременог досел>аван>а радни-
ка, чщи je 6poj знатан. Y Добри се чак ствара nnjana пол>оприв
Прилог проучаван>у кретан»а становништва 63
редних произвола, на Kojy Браничевци довозе cBojy робу. Y

Дон>ем Милановцу бораве радници из разних места, а у Теки-
)и вепи 6poj шофера и службеника Бердапске аАминистращце.
Граде се нова насел>а и у н>има живот одмах започииье,
упоредо с TpajafteM старог места. Y AoöpaHCKoj реци гради се
220 купа, а не 240 колико их je било у старом насел>у, jep се за-
сеоци Широки Поток и Чезава не noTanajy. Y години 1969. у но-
ве купе усел>ава се 20 домаКинстава. Y Дожем Милановцу се, у
пролепе 1969, на нову локащцу Плато пресел>ава}у прве породи-
це, али jeAaH 6poj домапинстава одлази и у неугрожену Стару
Орешковицу, Tj. сел>ачки део старог насел>а, Kojn je сада знатно
удал>енщи од новог Дошег Милановца. Y нови Дон>и Милано-
вац, подел>ен на три граЬевиноке зоне, досел>ава се у трепи, „по-
л>опривреднички" део више од 50 породица из оближн>их угро-
жених села Мосне и Голубин>а, а осим тога из Бол>етина, док
молбе за доделу парцеле у HOBoj варошици подноси неколико
десетина л>уди, махом пензионера, из MajAamieKa. Y нову Мое
му пресел>ава се само око 50 домапинстава од укупно 1 10 у зби-
jeHOM делу села. Вепи део ocTaje да стално живи на „салашу"
или се пресел>ава у новим Дон>и Милановац Kojn je, услед про
мене локацще, ближи Мосни. Y Теюци je првих 20 купа на но-
Boj локации Царина и Виногради било завршено 1968. године.
Само jeAHa четвртина од око 300 домапинстава Koja су се оп
ределила за пресел>е№е у нову Теюцу бавила се у то време зем-
Лтораднэом. Нова Текиja, као и нови Доньи Милановац постала
je привлачна за усел>енике са стране. Око 15 породица, углав-
ном пензионера, из Београда, Земуна и Панчева изразило je
CBojy жел>у да у новом насел>у подигне купу. Y нови Сип досе-
лили су се сел>аци из Манастирице и Давидовца jep je променом
локащце ово посладше село врло билу данашньег Сипа.
Знатан je 6poj мештана угрожених насел>а Kojn су у но
вом насел^у обезбеЬивали по 2 или 3 плаца за градн>у купе за
ожетьеног сина или синове, у желзи да их тако „OABoje' . Због
тога, а и из других разлога поремепно je у новим насел>има тра-
диционално суседство.
Анализом матичних каига у Ьердапоким насел>има за пе
риод 1962 — 1970. дошли смо до многих драгоцених података о
креташу становништва у то време. Y погледу брачних Mmpannja
ca3HajeMO да су брачни партнери у веКини Ьердапских насел>а
из истог места — из села у залеЬу, а у Сипу, Текщи, Добьем Ми
лановцу и Добри, изузетно и из неких удал>енщих места. Бр-
н>ичани, на пример, доводе девочке из Раденке (5) и Дворишта,
а домазети у селу су опет из Раденке и из Житковца. Невесте
Добрана су из Раденке (9), Бол>етина (3), Дон>ег Милановца
(2) и других места, а младожен>е као и у Брн>ици — из Раден
ке, а затим и из Дворишта. Понеки од запослених Добрана до-
вео je себи AeBojKy из удал>ен^их KpajeBa Cpönje (на пример
из села Кржава код Вал>ева). Y вези с веЬом покретл>ивошЬу
становника Голубин>а je податак да су се они последн.их годи
на почели женити дево]кама из Уровице, Лескова (код Majдан-

пека), Текиje. Нове генеращце призеЬених у Голубин>у, роЬене
су у оближн^ Мосни. Земл>орадници у Текиj и у то време све
теже налазе себи жену у месту, те брачне партнерке проналазе
у Сипу, Давидовцу и Петровом Селу, црногорском населуу у
залеЬу, jep се око 40 Теки]анки тада удало за раднике (из ме
ста и са стране). Стога je и веома jaK прилив домазета у Те-
KHjy. Сипл>ани се и дал>е жене дево^жама из Манастирице, Под-
вршке, Корбова, али и из Велике Каменице (код 3aje4apa) и из
Неготина. Радници из удал>ени]их места и дал>е се жене Сип-
л>анкама. Y тим иовим браковима 4 радника су из околине Ти-
товог Ужица, 1 je из Босне, итд. Променило се и народно схва-
тан>е о HajnoroAHHjeM добу супружника за ступан>е у брак.
Пре великих промена условл>ених граднюм ХЕ „Бердап", неве
ста се вепином удавала иэмеЬу 15 — 17 године, а веЬина мла-
дожен>а се женила у 18 — 21 години живота. Сада, меЬутим,
младожен.а, и то посебно ако je радник или имуЬнщи земл>о-
радник, узима малолетну AeBojKy иако je од н>е старки 7 — 10
година. Традиционалног схватан>а о добу за брак држе се сада
jeAHHo супружници ратари по заниманьу, средн^ег или сиромаш-
ног имовног стан>а. Ове промене забележене су последних го
дина нарочито у Брн>ици, Голубин>у и Сипу.
Beh je поменуто да су невесте вепином малолетне, па се

брак склапа уз одобрение или, што je доста често, не peracTpyje
се ни као граЬански ни као црквени брак. Y новом Сипу je 1968.
склопл>ено 18 бракова, од Kojnx 5 уз одобрение. Годину дана
KacHHje у Голубишу се од 7 парова, 5 парова венчало уз одо
брение. Y овим тим CAy4ajeBHMa, малолетна je била AeeojKa —
имала je 16 — 17,5 година. Колико je ова поjasa yo6n4ajeHa у
Ьердапским насел>има види се и на примеру малолетне раднице
са стране, привремено запослене у новом Сипу, коja се такоЬе
уз одобрение, удала за радника — дошл>ака.
С претходном nojaBOM je у вези и велики 6poj ванбрачно
роЬене деце у овим насел>има. Y nocAeAH>oj деценщи у Брн>ици
je то скоро свако трепе дете, у Голубинку свако четврто, у До-
бри и Доньем Милановцу свако пето дете. ТЫ деци, очинство je
одмах признато у 70 — 90% cAy4ajeBa, али брак HHje оклопл>ен
зато што je одобрение потребно за joui увек малолетну Majicy,
а и стога што би по заклуученьу брака требало „правити" овад-
бу. Занимл>ива je традицща да се граЬански бракови у насе-
л>има сред№ег Подунавл>а не CKAanajy у време божипн>ег поста,
Tj. у децембру и до половине janyapa. Деси се да ту традици)у
повремено наруше, али углавном дошл>аци или понеки радник
из места, готово никад землюрадник (у Голубгаьу 1964. и 1965.
по jeAaH; у Брн>ици 1967. године).
Из свих ових разлога, у Ьердапским насел>има je веома
мало разведених бракова Kojn су претходно званично склопл>е
Прилог проучавашу кретан.а становништва 65
ни. Ако и доЬе до развода званично склопл>еног брака, онда je

то, као на пример у Брн>ици, домазетски брак у коме je муж —
ради и к био годину дана млаЬи од CBoje супруге.
Сл. 11 Изграддьа новог Сипа на Караташу, 1966.

Мала je смртност новороЬене деце у насел>има средн>ет

Подунавл>а знатно сман>ена у послератном периоду, ипак je у
време испитиван>а, на пример у Голубинку, у првим данима и ме-
сецима живота умирало свако десето новороЬенче. Што се тиче
стариj их особа, у Брн>ици су, у последних десетак година, муш-
карци умирали са просечно 63 — 69 година, а жене са 80 — 88
година. Y Голубин>у и Сипу век мушкараца и жена био je знат
но дужи, тако да се може тврдити да je становништво у Ьер-
дапским местима доживл>авало, за наше прилике, дубоку ста
рост. Умирало ce HajBHuie у три зимска месеца — децембру ja-
нуару и фебруару — a HajßHuie почетком године. Y Сипу je,
последний година, у вези с граднюм хидроцентрале и повеЬаним
прометом на путевима било нешто више несреЬних cAy4ajeBa и
cao6pahajHHx удеса Kojn су се завршили смрпу мештана. Важан
je и податак да je у прве две године по коначном пресел>еньу у
нови Сип умрло нешто више старших мештана него претходних
година. 3ajeAHO са овим старшим светом HecTajy и имена доне-
давно тако карактеристична за становнике средньег Подунавл>а,
66 _____ DuSan Drljaëa
као: KyMÔpnja, Соринка, Романьица, (Брн>ица); Георгина, Пет-

pnja, Калина, Султа, JoHa, теленка, Икошца (Голубиное) — жен-
ска, и HHKOAaja, AKceHTHje Гаврило (Брн>ица); Паун, Joh, Траи-
ло (Голубиное) — мушка. Дошло je и до знатних промена у на
чину превоза умрлог до гробл>а, па и до начина сахране. Y Сипу
уместо TpojHe воловске запреге, мртваца на гробл>е, Koje je сада
уз нови асфалтни пут, превозе погребним колима из Кладова.
За сахрану се сада обавезно довозе венци из вепих места и по-
CTaBA>ajy на гроб, што донедавно HHje било yo6n4ajeHO.
До преласка у ново насел>е, у Сипу се просечно годиппье
раЬало осморо а у последи^ години живота у старом селу само
шесторо деце. МеЬутим, у npBoj години живота у Новом Сипу
(1968) родило се у домапег становништва 11 деце. С преласком
у ново насел>е, ближе граду, Сипл>анке су почеле да ce nopabajy
у Кладову, тако да се следепе 1969. године у селу родило само
jeAHo дете. Поред старших имена, Koja се сада pebe Aajy деци,
као: Негица, Невенка, Веселинка (MajKa Црногорка из Петровог
села), односно Ратомир, Торгован (MajKa из табуковца), послед-
л>их година се деци у Ьердапским насел>има Aajy ова имена: де-
Boj4Hue — Радица, Славица, Светлана, Весна (Брньица); СлаЬана,
Снежана, тасмина (Добра); Тан>а, Жаклина, Дубравка (Сип);
дечаци — Ненад, Жел>ко (Брньица); Горан, Зоран (Сип) и др.
Завршетком изградвье бране и отваравьем Ьердапске маги-
страле битно су измен>ани услови привреЬиваньа и живота у на-
сел>има средн>ег Подунавл>а, па he бита занимл>иво пратити
етничка кретан>а и етнолошке промене као и н>ихов интензитет.
Résumé
MOUVEMENT DE LA POPULATION DANS LES

AGGLOMÉRATIONS DE LA RÉGION DES PORTES
DE FER AU TEMPS DE LA CONSTRUCTION DE LA
CENTRALE HYDROÉLECTRIQUE „DERDAP"
par
Duáan Drljaéa
En communiquant les résultats de nos premières recherches

faites dans les agglomérations de la région des Portes de Fer (Expo
sé ethnologique, Institut Etnographique de l'Académie Serbe des Sci
ences et des Arts, Belgrade, janvier 1963) nous avons prévu des mou
vements ethniques très animés dans la région du Danube moyen au
cours de la construction de la centrale hydroélectrique „Derdap".
Leurs variété et intensité, cependant, ont dépassé toutes nos attentes.
Mouvement de la population 67
Parallèment à l'inauguration des travaux à la construstion du

barrage (en 1965) ont commencé, en effet, les processus accélérés
socio-économiques et, en rapport avec ceux-ci, aussi les processus
ethniques dans ce territoire, en faisant observer que les processus
plus intensifs des changements à Sip et à Tekija, ainsi que la trans
formation de Kladovo en une agglomération urbaine moderne —
avaient commencé considérablement plus tôt.
Il se produit d'importants changements dans la façon de prati
quer l'activité économique (emploi intensifié en dehors de l'agricul
ture) et dans les migrations (descente temporaire au „village" ou
changement définitif d'habitat — évacuation en „salaä"; séjour pas
sager au village des ouvriers venant des autres localités; liens matri
moniaux avec les immigrés; émigration des agglomérations de la
région des Portes de Fer; vie en habitat partagé — ancien et nouveau).
Il est nécessaire de faire remarquer que les processus susmention
nés, dans la plupart des cas opposés entre eux, se produisaient simul
tanément dans toutes les agglomérations de la région des Por
tes de Fer.
Par l'analyse des régistres d'état civil aux agglomérations de la
région des Portes de Fer pour la période de 1962— 1970 nous avons
trouvé de nombreuses données précieuses relatives au mouvement
de la population dans cette période. Parallèlement à la mobilité géné
rale s'étend aussi le cercle de migrations matrimoniales. L'idée popu
laire sur l'âge le plus approprié époux pour contracter le mariage
change: le fiancé, particulièrement s'il est ouvrier ou agriculteur
aisé épouse une fille mineure, de 7 à 10 année plus jeune que lui. Les
mariages entre les mineurs ne sont pas enregistrés ni devant l'offi
cier de l'état civil ni devant le prêtre. En rapport avec ceci est aussi
l'accroissement du nombre des enfants dits naturels, dont la pater
nité, pourtant, est reconnue, en règle générale, ultérieurement et as
sez vite. Au cours de quelques dernières années avant le transfert
des habitats dans cette région, le nombre des enfants nouveaux-nés
était inférieur à la moyennne annuelle. Cependant, dans la première
année déjà de la vie dans le nouvel habitat le nombre des nouveaux-
-nés avait presque doublé, la seule différence étant que les enfants
naissaient maintenant, en règle générale, aux maternités en ville.
De l'autre côté, le nombre des personnes âgées, mortes au cours de
deux premières années après le transfert de la population a été con
sidérablement plus élevé que la moyenne annuelle.
La fin des travaux à la construction du barrage et la création
de la grand'route de Derdap, ont essentiellement modifié les condi
tions de l'activité économique et de la vie aux agglomérations de la
région du Danube moyen, et il sera intéressant de suivre les nouve
aux mouvements ethniques et les changements ethnologiques et
leur intensité.
Асим ПЕЦО
ГОВОР СТАНОВНИШТВА БЕРДАПСКЕ ЗОНЕ
Y склопу проучаван>а Ьердапске проблематике, сасвим ра-

зумл>иво, нашао се и говор жител>а тога noApywja. А говор ове
зоне наше ]езичке области Интере-
сантан je, прво, као ]едан од перифернщих наших говора; инте-
ресантан je, друго, као говор Kojn се нашао на roBopHoj ветро-
метини, на удару различитим CTpyjaH>HMa како са истока тако и
са запада, jyra и севера. Дакле, на том noApywjy могле су се сте
пи различите говорне crpyje; oßaj говор je интересантан и због
тога што je то безмало билингвистичка зона. Сви, или скоро сви
становници noApy4ja Koje je обухваЬено овим испитиван>ем jecy
билингви, поред српскохрватског je3HKa говоре join и румун-
ски (влашки). Многи информатори су нам обр'аппьавали како се
они у купи cnopa3yMeBajy само „на влашком ' je3HKy. Све су то
и текако значащий моменти Kojn onpaBAaeajy жел>у организато
ра испитиван>а Бердапа да ce Aâ нешто и из je3H4Ke проблема
тике тога Kpaja.
Наравно, ово Hnje ни место, а ни време проведено на тере-
ну Hnje било дуго, нити je наша жел>а да овом приликом Aaje-
мо исцрпнщу CTyAHjy о говору Ьердапске зоне. Овде he се изне-
ти само онолико из те проблематике колико прикутъени мате
риал дозволэава. А и на основу тога материj ала лако he се
моЬи заклуучити Koje су основне карактеристике овога говора и
ком говорном типу он припада.1
ФОНЕТИКА
Опште напомене
Гласовни систем Ьердапске зоне не одступа много од гла-

совног система говора централне Cp6nje — косовско-ресавских
говора узетих у целини. То значи:
а) IlocTojH пет вокалских фонема: а, о, у, е, и чщл арти-
KyAaunja не зна ни за изразиту отвореност ни за изразиту затво-
реност; значи, у основици je новоштокавска apTHKyAaunja.
б) Полутласник не чини саставни део вокализма ове го
ворне зоне нити се он ту jaBA>a као фонема. Ако се негде и наи-
Ье на глас такве природе, он je, бар што се тиче наше говорне
1 Детал>нищ опис овога говора штампан je у Зборнику за филолопц'у и

лингвистику, кн.. XV/1, Нови Сад 1972, бр. 177—210, а овде ce Aajy само
неке особине тога говора, за акценат и облике Aajy се само опште
карактеристике.
70 Асим Пецо
речи, везан за одреЬен 6poj лексема, углавном ce jaBA>a у на-

зивима за стоку koj'h су преузети из румунског je3HKa. Ван тих
и таквих примера ja нисам забележио ни jeAaH случа] са полу-
гласником. Истина, у мом се материалу нашао и пример сърЬела
— значи ван споменуте категори^е речи, али he и ту nojaea овога
гласа бити позиционо условл>ена: испред слоготворног р jaBA>a
се неки вокалски елеменат без jacHo одреЬене вокалске вред
ности.
в) Рефлекси Ъ (jaTa), узети у целини, noTBpbyjy CBojy те-
риторщалну одреЬеност: у питашу je екавски говорни тип. Али,
у nojeAHHOCTHMa, екавизам Ьердапске зоне показухе доста инди-
видуалности. То HHje екавизам какав налазимо у источни^им го
ворима — у говорима Тимочке зоне, а нще, исто тако, ни она-
кав какав je констатован за говоре ресавског типа, нити у све-
му иде за^едно са говором Баната, рецимо говором Банатских
Хера.
г) Консонантизма ове зоне зна за неке посебности Koje га
OABajajy од свих суседних овде HaöpojaHHX говора. Те специфич
ности orAeAajy се у следепем: честа nojaea неразликованьа два-
jy парова африката и кьихово своЬен>е па h и h (у THM04Koj зо-
ни, као што je познато, имамо управо супротну nojaey ч и ц:
свеча, меца и сл. овде имамо и изразиту палаталност шуштавих
сугласника ш и ж, ко]и у акустичком погледу, а то he реЬи и
по CBojoj apTHKyAaunoHoj компоненти, у многоме noAcehajy на
jeKaBCKe палаталне конструктиве с' и з добщене у процесу je-
кавског ]отован.а: седница, изелица. Moryhe je да je то после-
дица Mebyje3H4KHx додира: yTHuaj артикулационе базе jeAHora
je3HKa на Аруги, у овом cAy4ajy yrnnaj румунске артикулационе
базе на нашу артикулациону базу. Коа Б. Хавранека, познатог
чешког слависте, о овоме проблему читамо: „На Балкану се ра-
ди о другим питан>има. То су питан.а сварно типичне y3ajaMHe
инклинацще. ... Не може се, меЬутим, нщекати nocTojaH>e не
ких 3ajeAHH4KHX nojaea што 3acnjenajy ysnjeK у неколико je3H-
ка, али не уви]'ек у истом опсегу". Акадамик Хавранек Hnje при-
сталица Teopnje о супстрату и адстрату. Он више воли да те
nojaße гледа кроз конвергентне односе „гд]'е je npnje света важ
но да irajeAoj 3ajeAHHnn je3HKa те nojase KOHBeHnpajy" ... а то
због тога што се „у бити ради о контакту л^уди Kojn говоре раз
ним je3H4HMa", nojaea африкате дз у овом говору HHje тако че
ста, свакако не као у Ресави и Трстенику, али зато ова особина
приближава Ьердапски говор говору Банатских Хера.
Полугласник
Говори источне Cpönje — од Баковице и Призрена — на

jyry — до Тимока — на северу — join увек 3Hajy за полугласник
Kojn, истина, по cBojnM фонетским карактеристикама HHje сву-
да и увек идентичан глас, али Kojn, опет, заузима посебно ме
Говор становништва Ьердапске зоне 71
сто у фонолошко] структура тих говора. Косовско-ресавски го

вори не 3Hajy за oeaj глас уколико нису у питашу речи туЬег
порекла. Говор Ьердапског noApyMja по OBoj особини уклапа се
у косовскофесавске говоре, Tj. ту полутласник не чини саставни
део вокалског система нити се, пак, jaBA>a са фонолошким обе-
леж]има. Ja сам такав глас забележио само у строго ограниче-
ном бро}у примера, и то у називима за стоку:
съмба — име крави Koja je отел>ена у суботу и
съмбауь — име волу Kojn je отел>ен у суботу.
Поред та два примера, где полугласник захтева посебно
o6jaiiiH>eH>e, такав глас сам забележио join само у именици
сърЬела. Нешто више о тим примерима.
Код апелатива за стоку у питан>у су, без сумн>е, речи ру-
мунског порекла. Y н>иховом румунском изговору съмба значи
субота. Дакле, у питан>у je туЬица са страним фонетским еле-
ментима. А ни овде, као ни иначе када je реч о говорним осо-
бинама ове зоне и H>oj сличних, не сме се губити из вида 3Ha4aj
Mebyje3H4KHX додира, овде joui и билингвистичког делован>а. Y
нашем треКем примеру не треба o6jauiH>eH>e тражити у страном
утицаjy, мада ни ту oeaj моменат нще потпуно 6e3Ha4ajaH (уо-
сталом Ь у Toj речи ynyhyje на неки нанос са jyra). Ипак,
чини нам се, ту je могуче наЬи и чисто фонетско o6jauubeH>e:
у TAacoBHoj скупини Kojy ca4HH>aBajy jeAaH констриктив и
jeAaH сонант и jeAHa палатална африката, tj. тесначнонпреградни
сугласник, слоготворну функщцу HHje преузео на себе сонат р,
као што се то обично дешава, и као што je то cAiy4aj у нашем
стандардном je3HKy и говорима централне штокавске зоне, него
се измеЬу констриктива и сонанта nojaeno полутласнички елеме-
нат KojH сада на себе преузима слоготворну функцщу. Оваква
nojaea полутласничког елемента у сличним сугласничким ску-
пинама HHje ништа необично. Сретамо je и у другим, чак и Haj-
прогресивнищм говорима штокавског дщалекта — у говорима
херцеговачког типа. Такав полутласнички елеменат ja сам беле-
жио у Toj TOBopHoj зони, Tj. у Херцеговини, у примерима типа
поървати се, заърЪати и сл. Друго je питанье каква je права фо-
нетска вредност тога гласовног елемента. Y сваком CAy4ajy то
HHje чист вокал, то HHje, уз то, ни фонема са свим н>еним ка-
рактеристикама. Такав гласовни елеменат jaenhe се и у другим
народним говорима и увек he имати вредност тзв. „son de pas
sage". Y нашем стандарном je3HKy такав глас ce jaBA>a у ре-
чима страног порекла чи^и гласовни склоп не одговара у потпу-
ности нашем гласовном систему. То су примери типа: Мбо], Тка].
Можда би ce nojaea полугласничког елемента и у прва два
наша примера могла сфаснити чисто фонетским разлозима: из
меЬу два неслоготворна сугласника nojaBHo се полугласнички
елеменат kojh на себе преузима слоготворну функци^у. Мада ни
та могуКност не мора бити лишена реалне основе, чини нам се
да je ту ипак у питан>у непосредни румунски yrnnaj. Уосталом,
72 Аснм Пецо
целокупна фонетска структура овога говора yrryhyje на блиске

везе са румунским, уз то je вредно напоменути да je А- Дрл>ача
на овом noApy4jy често бележио такав глас у румунском изго-
вору жител>а ове области. Али, за нас je битно да KOHcraTyjeMo:
OBaj говор не зна за полугласник као посебну фонему.
Рефлексы *
Све до HajHOBHjer времена сматрало се да ресавски говори,

тачное косовско-ресавски говори, HMajy доследну екавску за
мену Ъ. Ilojaea икавских рефлекса у овим говорима обично се
приписивала yrauajy шумадщ'ско-сремских говора. HoBHja испи-
тиван.а ових говора, меЬутим, ту су унела извесне корекщце.
Констатовано je, найме, да и у типично ресавским говори
ма има, и не мало, одступан>а од типично екавске замене Ъ.
Тако, на пример, у ресавском говору имамо поред обичног ни-
сам joui и: новиjи, слабщи, мени, теби, у кукы, daj сестры —
истина, поред облика са е: несом, del где, новей, да] мене, кожи
сестре и сл. Такво стан>е je забележено и у Левчу. Према томе,
савремено стакье у говорима ресавског типа никако не потвр-
fcyje paHHjy констатаци)у о чистом екавском говору у Toj зони.
Факт je да се данас ту jaBA>ajy напоредо и облици са « и облици
са е, што, можда, paHHje HHje било тако честа nojaBa. Друго
питан>е, Koje нас овде не HHTepecyje, jecTe да ли je та nojaea ре-
зултат унутраппьег развитка или плод yTHnaja са стране — с
jeAHe стране yranaja niyMaAHjcKHx говора, у коj има je од paHHje
уопштено ы у наведении морфемама, односно утицаja наше
стандардне форме тих речи Koja jeAHHo зна за ы м. jaTa: ны-
сам, новщи, daj мени, кажи сестры. Без сумн>е, ту су се могла
степи оба ова утицаja, али се може претпоставити да овакве
форме ни ту не Aarapajy од jy4e, да су и ту оне доста старе.
Не треба заборавити да je цела ресавска зона, као и она о чи-
jeM je говору овде реч, често била изложена миграционим
CTyjaibHMa и са jyra и са запада и да су те мигращце могле
да утиче на устал>иванье, или бар yceajaibe, и облика са и. Аа-
кле, говор становништва Ьердапске зоне и у oBoj особини иде
3ajeAHo са осталим говорима ресавског типа. То значи:
1. Овде je екавска замена Ъ у ancoAyTHoj превласти. Ту
je, дакле:
а) место jaTa у данапиьим дугам слоговима, са становни-
шта наше стандардне ортоепске норме, самогласник е: до из-
весно врёме, неНу се мешам, дёте, толко време, мёсим лёба,
цео свет;
б) место jaTa у данаппьим кратким слоговима, опет са ста-
новишта наше стандардне норме, имамо е:
dè су, до извесно врёме, зйхтеви, решён>е„ леба, бежа, де-

кко, осётио, eudehetu, у неделу, ги су, ги оде;
2. Одступавьа од екавске замене jaTa су следеЬа:
а) икавски рефлекс у примерима Koje прихвата и стандард-
ни екавски изговор:
нйсу, нйсам, húcmo (С), najjearvuHuje, нйсам, старии, но
виja (Т), нйсу, нйсам, стариju брат, опасныje, доцнще, раниje
(Г), нйсам, нйси, HajeaoiCHuju, к&снще, пунща, нйсу, на овим
лаЬама, eawHuju, здравщи (Д);
б) у заменичксьпридевско] промени им. i jaBA>a се чешЬе
него е: тим стварима, са свйким (С), онйм, овйм (Г), за онйм
столом, на Ьвим, са сваким (Д);
в) нкавскн изговор имамо и у облику прилога где Kojn се
jaBA>a у неколика фонетска лика: ди-ги, де-ге / где:
ди иде, ди си (С), du je, du he, du би (T) du heui, du до-
лази, du je cpeha, ди руку dpoicu (Г), du тео, du je, du he, du cu,
du су (Д); односно:
ги : ги су, ги heui, ги си (Т), ги су (Г).
г) Поред екавизама типа несом, neje, старей у го
вору Ь. з. jaBA>ajy ce joui и ови примери са е м. jaTa: daj мёне
(С), мёне се чини (T), Kad сам ja тебе рекла (Д), кажи hépice,
daj сёстре (Г).
Дакле, и ови облици (daj мене) као и: с тём сецем, с тём
закатом (Г), односно: у онём 6pdy, у тём селу (Г), у онём селу
(Д) — где имамо уопштен наставак -ем и у локативу, покаэу[у
континуитет косовско-ресавских изоглоса. Y нашем говору, то
смо веп констатовали, често ce jaBA>ajy и облици са — им, а
управо такво стан>е налазимо у херском говору. За облике:
онем, с отем проф. Ивип каже да су очигледно унесени „мигра-
UHjaMa из Cpönje". Говор становништва Ьердапске зоне, чини
нам ce, jacHO показуje докле су допрли типично ресавски обли
ци са -ем. Они ту, без сумн>е, не чине импорт унесен миграцио-
ним кретан>има, него су органска особина овог говора. А цео ком
плекс говора на релац^и Смедерево — Вршац има само: онйм,
нйсам и компаратив на -uju, што значи да говор Ьердапске
зоне и ту чини ужу 3ajeAHHiry са jyжниjим говорима ресавског
типа, jep поред: овем, несом, старей имамо и: кажи hepKe, daj
сестре, а такви облици су непознати говорима смедеревско-вр-
шачке зоне.
д) И у овом говору je dodujaru: dodujono (Д).
fe) Аналошки уопштен самогласник е у облику м. р. рал-
ног глаголског придева глагола са основой на -ити, jaBA>a се и
у овом говору: с ним сам се ранёо (=хранио. Т), гр&бео, упа-
лёо лампу, ту/ je то doôeo (Д). Истина, глаголи овога типа 3Hajy
и за облик са завршетком -ио: исплатиио скочйио (Д), погрё
шио, долйзщо (Г). ITojaBy облика ранео и сл. сретамо и у дру

гим говорима овога типа, иоп. у ресавском: мйслео, а такав се
облик jaBA>a и у трстеничком.
Рефлекси Ъ у говору становништва Ьердапске зоне, као
што нам наведени примери noKa3yjy, углавном се слажу са
стан>ем Koje данас налазимо у ресавском говору. Одступан>а од
доследне екавштине могу бити резултат и новиj их креташа но-
силаца nojeAHHHx изговора на штокавском тлу, a HHje искл>у-
чено, како за цело ресавско подруге, тако и за Бердап, да ту
имамо трагове ранщих миграционих cTpyjaH>a. Несумн>иво je и
ова зона примала досел>енике, макар у маньем обиму, и придо-
шлице из iiiyMaAHjcKor говорног nojaca, а те придошлице су но-
силе у свом говору поред екавских и неке „икавске" рефлксе
jaTa. Y процесу говорног у)едначаван>а, отклан>ан>а изразитих
HejeAHaKOCTH Koje су досел>еници носили у свом говору, а иод
утицаj ем говора стариначког становништва, могли су ce noja-
вити и суперекавски облици какви су joui ранще констатовани
за jyjKHHje говоре косовско-ресавског типа. Интересантно je да
говор Банатских Хера у многим ш^единостима овде не иде за-
jeAHO са говором становника Ьердапске зоне. Тако, на пример,
у том говору nocToje сасвим нормални екавски облици: побо-
лео, живела, огладнео, задоцнео, али се за Taj говор не Aajy по-
тврде типа радео; значи, тамо их нема. То би, исто тако, гово
рило да je Ьердапска зона, и оне jy>KHHje, била више изло
жена различитим утицашма домаЬег становништво, чи)е се по-
слеАице ocehajy и у рефлексима jaTa.
Африкате
Oeaj говор, у начелу, има све африкате за Koje зна и наш

стандарАни je3HK, а африката дз, Koja je позната и другим го
ворима косовско-ресавског типа, jaBA>a се нешто pefee. Али ово
HHje све што има да се каже о африкатама Ьердапске говорне
зоне. Ту, найме, поред нормално штокавских гласова ч-h, и-Ь
jaBA>ajy се, и не ретко, и африкате ч и ц са нешто помереном
артикулацщом, знатно палаталн^е него што je то CAy4aj са тим
гласовима у другим говорима овога типа, са ресавским гово
ром на пример. Уз то, одве се често jaBA>a и потпуна супститу-
цщ'а африката ч и ц африкатама Ь и Ь. Ево шта je забележено
на терену:
1. Нормалан изговор ових гласова:
а) ако дбЬу, напраи Ь^бру, Ьубре, наЬубриш, мл&Ьи чоек,
б) Ьёрка, младйпи, до пбноЬи, не сёЬам се и сл.
báuH, доЬи кад доЬеш и сл.
в) скбчио, чуо, причу, Мйроч, ô6n4aj, вёнчо се, у Жичу,
г) скбчио, чуо, прйчу, Мйроч, ô6H4aj, вёнчо се, у Жйчу, чо-

века, Мйрочани и сл.
д) бцак, сведбпбе, кафецща, певабцй|а.
2. Нешто палаталшци изговор гласова ч и ц ( = ч, у) забе-
лежио сам у следепим примерима:
бачйе, чйка, учимо, прйче, да чекам, вйче, трчим, чим до-
Ье, тёча, чобана чобанима (Т);
Лёнче, чуо, чйто, виче, туче, Чачка, четртак, врт&чу, не
чува, чобана, читала, Чйка Миле (Д);
као и:
uiáAuñje (Т), оцак, патлицане (Г).
3. 1едначен>е африката ч и ц. са артикулацирм африката
Й и fe je чешпа nojaea. Ту практично систем од два пара афри
ката тежи да се сведе на само jeAaH пар, OHaj палаталнщи:
Й и fe:
Као што наведени примери показуху, фонетске вредности
африката ч и ц у овом говору доста су неу]'едначене. На основу
моje rpafee стиче се утисак да HajH3pa3Hraje фонетске разлике
измеЬу африката ч и ц, на jeAHoj страни, и fe и fe, на Apyroj
страни, nocToje у Ao6poj, а да je у осталим местима честа и суп-
ститущца. Како то oêjacHHTH?
Y другим говорима овога типа ситуащца je знатно друга-
4Hja. Тако, на пример, у Ресави je Haj4euihe заступл>ена стан-
дардна артикулациона норма, pefee je ту заступлена супститу-
щца (й м.ч) или, пак, nojaea палаталн^е варианте африкате
Й у. За такво стан>е у ресавском говору дата су два могупа об-
janiH>eH>a ове nojaee: a) yranaj са стране. У питан>у je nojaea
Koja je честа у говору варошица ове зоне, где се могла у HOBHje
време уопштити. Сличну ситуацщу налазимо и у говору других
градова и варошица у Срби^и, као и ван н>ених граница: и б)
продужетак особине Koja je CBojcTBeHa говорима источне Cp6nje
(в. БелиН, ДШС, 168), али се ту HHje искл>учио ни утицаj
„влашког" изговора, Tj. утицаj румунског je3HKa. Д. JoBHh не
yKaayje на ову nojaey у трстеничком говору, што значи да je
тамо ситуацща нормално штокавска. Ни говор Хера не пружа
ништа посебно у oboj фoнeтcкoj проблематици. Управо, за Taj
говор проф. ИвиН и посебно истиче да добро разлику[у наша
два пара африката. Значи, ни ту нема померености артикулац^е
или, пак супституцще. У источнщим говорима, оним тимочког
типа, опет, jaBA>a се посебна ситуацщ'а. Тамо je ч и ц према нор-
малноштокавском й и fe у примерима са старим скупинама Tj, aj:
меджа, среча (СДЗб. И, 377—378). Дакле, у свим суседним го
ворима je Apyra4Hja ситуащца него што je то случае са гово
ром ЬерАапске зоне. Овде, чак, нема ни трага nojaen Koja je
CBojcTBeHa тимочком говору — да ce jaen ч, ц м. й, fe. Према
томе, са истока овде HHje долазио вал супститущце, са jyra, исто
тако, ова nojaea HHje могла да се шири, не чак ни са североза-

пада. Истина, за овакво стан>е, за неразликован>е ABajy парова
африката, 3Hajy неки jyжниjи говори, или, пак, говори шЬакав-
ског типа. Али било какав утица] са те стране овде je искру
чен. Ни територщално ни миграционим crpyjatoHMa та ce noja-
ва HHje могла протегнути од Бердапа. OcTaje нам jeAHHo да уз-
рочинке OBoj nojaBH тражимо у меЬу]езичким додирима: као
резултат мешанка нашег и румунског ]езичког елемента. Овак
во закл>учива№е има и ceojy реалну подлогу.
Изговор констриктива ш и ж
Y изговору многих информатора Ьердапске зоне бележио

сам врло палаталне конструктивне ж и ш кажем, каже, лаже,
кажу, боже односно: дошо, дошли, шта могу, мйшл>ен>е, вйше,
HajBHiiie, истина, напоредо са нормалном артикулаци]ом ових
гласова: шта, нешто, школу, дошли, машина; жена живео, мо-
же, кажу, кажи. Карактеристично je, бар према моме матери-
jaAy, да се и овде Добра H3Baja. Y том селу nojaea палаталних
констриктива ш и ж изоста]е.
Узрочнике и OBoj nojaBH треба тражити у румуиском je3H4-
ком елементу, у yrauajy фонетике банатских румуноких говора
на наш изговор тих гласова. За банатске румунске говоре проф.
Флора посебно yKa3yje на присуство палаталних констриктива
ш и ж, уп.: „Фрикативни гласови сиз nocToje у граничном
nojacy према Банату, a HMajy и oAroeapajyhe кореспонденте у
умекшаним африкатама ч и ж". Да je nojaea палаталних кон
стриктива индивидуалног карактера, то je факат. Чин>еница je
и да та поjasa може бити генеращцска варианта фонема ш и
ж, али je чин>еница да ту nojaBy не налазимо тамо где нема
мешаног становништва. Све je то доказ да je у питан>у yrauaj
друге je3H4He базе на нашу артикулациону основу. На фонолош-
ком плану, природно, ове девщацще од фонетског стандарда
HeMajy никаквог yrHuaja: ако нису у питан»у индивидуалне вари-
jaHTe одреЬених фонема, у питан>у су локалне варщанте.
АКЦЕНАТ
JeAHO од HajHHTepecaHTHHjHX, а рекло би се и на]замршени-
]их питан>а везаних за говор становника Ьердапске зоне jecTe
н>егова акцентуащца. Специфичност акцентуаци]е овога говора
огледа се у чин>еници да ту налазимо све акценте прогресивни-
jHX говора штокавског ди]алекта, али уз н»их он зна, истина не
тако често, и за nojaey кратког експираторног акцента kojh je
CBojcTBeH говорима источне CpÖHje, призренско-тимочким гово
рима. Специфичност Ьердапске акцентуащце огледа се ]ош и у
томе што, као и друга говори косовско-ресавског подручна, зна и
Говор Становништва Бердапске Зона 77
за силазне акценте ван инищцалног слога, укл>учу)'уНи ту и отво-

рену ултиму. И, на Kpajy, ово noApynje има и специфично
CBOjnx акценатских одлика: неке примарне дужине овде су скра-
пене, a nocToje нека акценатска помераньа koj'hx нема у дру
гим говорима овога типа.
МОРФОЛОГША
Станке облика у говору становништва Ьердапске зоне не

одступа, у битнщим особинама, од ситуацще Kojy налазимо у
]ужни]им говорима овога типа. Начелно узето и oeaj говор зна
за све облике, али н>ихова употреба нема онакву дистрибущцу
како je то у прогресившцим говорима штокавског ди^алекта, у
шумади]ским говорима, на пример, али има, и не мало, и по-
тврда за стандардну употребу по]единих падежних облика.
ЗАКЛ>УЧАК
Y закл>учку се може репи:

1. Ово je косовско-ресавски говорни тип. Истина има не
ких особина у фонетици и морфологиj и коje га на известан на
чин доводе у ближу везу и са тимочким говором, само су те осо-
бине 6pojHO ограничене и ту ce jaBA>ajy као говорни нанос (на
првом месту ту се мисли на експираторни акценат и nojaBy удво-
jeHHx заменичких облика).
2. С обзиром на локащцу, и на састав становништва ове
зоне, jacHO je откуда ту тако видни yranajn румунских банат-
ских говора. Ти су yranajn нарочито видл>иви у фонетици: сво-
Ьен>е два пара африката на jeAaH и nojaea изразито палаталних
шуштавих сугласника ш и ж.
3. Yranaj супстратске говорне структуре на наш je3H4KH
систем, без сумн>е, био je и шири и разноврснщи, али то HHje
само проблем нашега говора, нити, пак, косовско-ресавских го
вора као целине, то je проблем свих говора неточно од Мора
ве. Негде je Taj yranaj оставио вепих а негде ман>их трагова,
али je несумиьиво присутан у свим тим говорима.
4. Y paHHjoj дщалектолошко^ литератури као битне харак
теристике косовско-ресавских говора наводиле су се и ове: до-
следна замена jaTa вокалом е; заАржаван>е cTapnjer степена ак-
neHTyanHje; облички синкретизам генитива и локатива, облик
генитива („ код свих именица употребл>ава се и за loe); датив
синг. именица женског рода на -а има увек завршетак на -е;
инструментал синг. именица м. и ср. рода често има завршетак
-ем и иза тврдих сугласника; наставак у придевско] парадигми
увек je -е: ех, ем, ема, где би требало да je -и од ы (в. А. Б е-
лиЬ: О ерпским или хрватским дщалектима, Глас СКА,
LXXVIII, Београд 1908, стр. 71. в. од истог аутора: Дщалекто
78 Аснм Пецо
лошка карта српског ]'езика, на руском, 27—32, О двощни у сло

венским ]езицима, стр. 120; в. такоЬе и Junan Живановип-
О српском )взику, Нови Сад 1888, стр. 192. Живановип ту Aaje
ове особине, као HajrAaBHHje, за ресавски говор: досле-
дан екавизам -несам, неси; датив ]еднине им. ж. р. на -е: к зем
ле и сл.; лок. ]еднине тих именица такоЬе на -е: у Приштине,
у Удбине -из народних песама, као и: на ливаде, по прилике;
ширен>е наставка -ем у инстр. синг. придева м. р.: новем тако
и тем; чуван>е заменичких облика не, ве; ни, ви: ето не, црн
ви живот, изела ве, веЬ ни ништа чекат Hnje — и сл. стр. 192—
202). Ови подаци, сасвим разумл>иво, с обзиром на то ко их je
наводио, узимани су као стварне особине свих говора овога ти
па. HoBHja испитиваньа говора централне Cp6nje ту су унела
знатне корекщце. Проф. Ивип у Ащалектологщи (Нови Сад
1956) као типичне особине косовско-ресавских говора наводи
ове: cTapnje акцентуащца, са повлаченем кратког и nojaBOM
дугоузлазног акцента (однос: глйва-сёстра); nocTojaibe и метатак-
сичког повлачен>а , у Вучитрну: глава:) али и báK у севершцим
говорима те зоне. Свакако се мисли на Левач; ликвидиран>е по-
стакценатоких дужина; по правилу екавска замена jaTa, иако и:
нисам, жени, сикира; отвореност самогласника е и о; одсуство
фонеме х; nojaea африкате дз као звучног парн>ака фонеме ц;
губл>е!ье сонанта / иза дугог вокала из финалне позищце немо,
ова; датив и инструментал мн. HMajy редовно -ма: воловима, же-
нама; локатив и генитив, по правилу, HMajy наставак -а: камио-
на, по шума; nocTojaH>e облика типа лебем, дететем, као и: jy-
наце, бурезе; дат. и лок, ]еднине зам. промене мене, тебе, себе,
инстр. моном, nocTojaH>e енклитичких облика jy, ни-ни, не-ве;
компаратив на -ей, и -ши, као и nocTojaH>e аналитичке компа-
pauJHje, футур типа: he се ранимо: нарушено или потпуно укло
нено разликован>е падежа правца од падежа места (стр.
100—102).
Као што видимо, овде je списак особина косовско-ресав
ских говора знатно проширен и осавремен>ен, али ни он нема
издиференциране опште, 3ajeAHH4Ke особине и оне Koje нису
такве. Истина, у време израде ове кньиге ми joui нисмо имали
онолико монографща о тим говорима колико их има данас.
Због тога и ту може бити неких сувишних уопштаван>а.
Ако бисмо данас желели да направимо списак типичних
особина косовско-ресавских говора, свакако би у напред да
той 6pojy тих особина требало унети ове корекцще — напусти-
ти инсистиран>е на двоакценатс^ системи. Ту су веп присутна
сва четири новоштокавска акцента мада им дистрибущца HHje
увек стандардна и мада напоредо са узлазним акцентима живе
joui и старки акценти, изузев, Haj4euihe, кратке отворене улти-
ме, али и они настали у процесу метатаксичког повлачен>а (глй-
ва, сестра); постакцентске дужине нису више ни у овим гово
рима сасвим непознате, иако нису честе; рефлекси jaTa никако
The speech of population of the Perdap zone 79
више нису искл>учиво екавски у свим говорима овога типа. При-

сутност облика нисам, HHje, мени, теби, жени, ди, ги и сл. еви-
дентно je у врло великом 6pojy говора овога типа; африката дз
има доста органичено пол>е свога битисан>а и никако се не ja-
вл>а као звучна опозищца фонеме ц; фонема х никако ту ви
ше HHje фонетска непознаница. Аруго je питан>е колика je н>е-
на фреквенщца и какве су н>ене фонолошке вредности. Али
то HHje само проблем овог говора; падежни синкретизам:
датив-инструментал и генитив-локатив пл. само су теоретска
претпоставка. Реална je ситуащца да je и Taj хармонизам
знатно нарушен, исп. из Ресаве: разговора са сел>аци, сас
Ти лопови, са радници; односно: био у жандари, на ови
састанци, по збегови, тако и: с ова кола, под врата,
као и: стави то на вратима, ушли су у колима. Код именица
ж. р. у генитиву ce jaBA>a и општи падежни облик: шее банке,
двеста банке, пет ил>аде, седам купе, у инстр. поред облика на-ма,
nocToje join и: с наше жене, з дебеле свинье, с комшце; а у ло
кативу поред облика на-ма join и генитивни облик: по свадба,
по планина, односно општи падеж: ишо на штаке, држао га на
руке, у овце, по те стране и сл. Ресавска ситуацща овде HHje
никакав изузетак.Компаратив на -ей или на -ши такоЬе може
изостати у неком говору овога типа. То noTBpbyje и говор Ьер-
дапске зоне.
Дакле, и ове закл>учне напомене jacHo noKa3yjy где je ме
сто овога говора: то je jeAaH од ресавских говора. Уколико у
j ужни] им говорима H30CTaje нека од Ьердапских говорних осо-
бина, то je због тога што je страни yranaj тамо био слабей и
што билингвистичка enryannja HHje тамо MacoBHHja nojaea.
Summary
THE SPEECH OF POPULATION OF THE DERDAP ZONE
by
Asim Peco
In the Danubian canyon, on the way from Sip to Kladovo, the

re are several places the speech of which, as regards its basic cha
racteristics, belongs to the kosovo — resava type. To be sure this
zone was not exempt from influences coming from other regions;
hower, the whole of its phonologicals and morphological system
remained in accordance with the Speech of Central Serbia. Among
the foreign influences particularly noticable are those deriving from
the Roumanian language, which is understandable as this zone, even
nowadays, is partly bilingual: Serbo-Crotian and Roumanian.
Душан И. БАНДИН
ТРАДИЦИОНАЛНА ПОЛ>ОПРИВРЕДА Y БЕРДАПСКИМ

НАСЕЛ>ИМА
УВОД
Oeaj прилог представл>а део колективног рада сарадника
Етнографског института CAHY у Београду на npojeKTy Етнограф-
ска истраживсиьа у Бердапу. Истраживан»а у вези са овим про-
jeKTOM вршена су у оним насел>има на AecHoj, cpncKoj страни
Бердапске клисуре, Koja су, изградн>ом бране ХЕ „Бердап' , од-
носно стваранэем вештачког акумулационог je3epa, каснще пот-
пуно или делимично потопл>ена.
Y августу 1969. и у септембру 1970. вршили смо теренска
истраживан>а у пет таквих насела: Брн>ици, Добри, Текщи, Го-
лубиньу и Сипу. Прикупл>ени материал допун>ен je подацима са
теренског рекогносциран>а, Koje су сарадници Института извр-
шили у току 1962. и 1963,1 а такоЬе и подацима Kojn су при-
купл>ени у вези са израдом прве свеске Етнолошког атласа Jy-
гослави)'е (за Добру, Брн>ицу, Голубшье и Бол>етин)2. Као по-
мопну литературу користили смо антропогеографске и привред-
ногеографске радове о полюпривреди Кл>уча и Пореча* (области
KojHMa npnnaAajy проучавана насел>а), као и етнолошке при-
логе у KojHMa je обращена ова проблематика на noApy4jy севе-
роисточне Cpönje4.
1 Рукописни материал са овог рекогносциран>а презентиран je као ела-
борат, KojH се налази у архиву Етнографског института CAHY у Бео
граду (Етнолошки елаборат, Београд, 1963)
2 Рукописни материал за Етнолошки атлас JyrocAaBHje, Упитник I, за
насел.а Брн>ицу, Добру, Голубиное и Бол>етин заведен je у Етнографском
My3ejy у Београду под привр. инв. бр. 413, 414, 195 и 196
3 Посебно су нам користили следепи радови: Коста товановип,
Неготинска кра]ина и Клуч, СЕЗб LV, Београд, 1940. Милисав Лу-
товац, Неготинска кра/ина и Клуч (привредно-географска проуча-
ван>а), Зборник радова — Географски институт ,Доваи ЦвщиЬ", кн.. 15,
Београд 1959. Стеван ByjaAHHOBHh, Пореч (привредно-географ-
ске одлике и caoöpahajne везе), Посебна издан>а CAHY, кн.. CCCLVII
(Одел.еае природно-математичких наука, кн.. 30), Београд, 1962. Ми
рослав Д. MHAojeBHh, Развитак землорадн>е и пене каракте-
ристике у неточно] Cpöuju, Зборник радова — Географски институт
,Дован Цвщип", кн.. 23, Београд, 1970.
4 Персида Томи h, Бачща у Карпатско\ области Србще, /уяшо од
Аунава са оевртом на бачщу уопште, Гласник Етнографског My3eja у
Београду, кн.. 30, Београд, 1968. Персида Томи h, Сточарство (Не
готинска KpajuHa), Гласник Етнографског My3eja у Београду, кн.. 31—32,
Београд, 1969. Душан Масловарип, Землорадн>а у Неготинско]
KpajuHU, Гласник Етнографског Myeeja у Београду, кн.. 31—32, Београд,
1969. По/ьопривреда ерпског становништва на pyMyncKoj страни Бердапа
описана je у раду Д. Масловарипа Привреда у Свин>ици, Зборник
радова CAHY, Нова cepnja, кн.. I (Етнографски институт, кн.. 5), Бео
град, 1971.
82 Душан^И. БандиН _____
Y овом раду обухваКене су, пре свега, основне характерис

тике традиционалне пол»опривреде поменутих насела (структу
ра, технологи_а, важнщи елементи друштвене и духовне надград-
н>е), уз крапи осврт на неке нови_е процесе и промене, посеб-
но на оне koj'h су настали у савременим условима изградн>е
социализма. Истраживан>е наведених питан>а заснива се на
етнографско] методи. На Taj начин оно би представляло изве-
сну допуну претходним радовима о пол>опривреди овог Kpaja,
4Hja се разматранэа (као што je веп наглашено) крепу углав-
ном у домену антропогеографще и привредне гeoгpaфиje.
ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ПОРОДИЧНИМ И ДРУШТВЕНО-ИСТОРШСКИМ

УСЛОВИМА ЗА PA3BOJ ПОЛэОПРИВРЕДЕ Y БЕРДАПСКИМ НАСЕЛэИМА
Природни услови у BepAancKoj клисури погодни_и су за

pa3Boj сточарства него за pa3Boj земл>орадн>е. ВеКи део српске
стране Бердапа ca4HH>aBajy стрме падине планине Мироча, по-
кривене шумом, Koja се спонатно обнавл>а и TpajHO одржава5.
Посебно je 3Ha4ajHO што je на великим површинама заступле
на тзв. „ситна шума" (жбун>е и шибл>е) са ман>им пропланци-
ма, Kojy становништво овог Kpaja користи за испашу стоке.
Зиратне земл>е има релативно мало. Hajeehe плодне површине
налазе се на ycKoj aAyenjaAHoj равни Kpaj десне обале Дунава
и у двема котлинама: IoAy6a4Koj и Донюмилановачко]'. Обра-
дива земл>а налази се обично у танком cAojy и лошег je ква-
литета (нпр. у атару Сипа класификована je у V, VI и VII
класу).
Ни климатски услови нису погодни за развод земл»орадн>е.
Клима je оштра, континентална, са честим маглама и обилним
падавинама7. Осунчаност српске стране Берпада je слаба зато
што н>ене падине HMajy претежну експозищцу према северу8.
Има много ветровитих дана. Карактеристичан je источни ветар
— кошава, Kojn дува углавном у зимским месецима.
Природно je што се у оваквим условима од HajpaHHjnx вре
мена сточарство развило као доминантна привредна грана. То
je и остало све до друге половине 19. века. Pa3Bojy сточарства
су допринеле и одреЬене друштвено-истор^ске прилике. То се
односи, пре свега, на дуге периоде опште имовинске несигурно-
5 Павлина Миха]ловски, Географске основе за развод туризма у

Бердапу, Зборник радова — Географски институт „1ован Цвщип", кн>.
23, Београд, 1970, 210
6 О морфолошксд подели Бердапске клисуре и н>еним физичкогеограф-
ским карактеристикама видети: П. M и х a j л о в с к и, наведено дело,
193 — 200.
7 О климатским карактеристикама Бердапске клисуре видети: П. M и-
xajAOBCKH, наведено дело, 204 — 210
8 Исто, 210
Традиционална полюпривреда у Ьердапским насел>има 83
сти, KojH су у ceeepoHCTOMHoj Срби]"и владали у току целог сред-

Iber века, а посебно за време турске владавине. Према М. Д. Ми-
AojeBHhy, join KpajeM 18. века, „с обзиром на друштвено-политич-
ке прилике и нестимулативни сощцални подсока] ондашн>их
земл>орадника, фонд земл>ишта на мукадским и спахщским до-
брима у Поморавл>у, Тимочком басену и Подунавл>у (а самим
тим и Бердапу — м. пр.) претежно je коришЬен као стална зе
лена површина и шумско земл>иште"9, дакле, као површина
прилагоЬена сточарском начину привреЬиваша.
Сл. 12 Каменолом Леленска стена код Голупца

Почетком прошлог века, после изво]еваних победа у првом
и другом српском устанку, са политичким и националним осло-
боЬен>ем Cpönje, CTBapajy се у овим KpajeBHMa нови услови за
pa3Boj пол>опривреде, посебно земл>орадн>е. Лична и имовинска
сигурност je све веЬа. Становништво се повегтва природним
npHpaurrajeM, а и досел>аваньем са стране10. Упоредо са повеЬа-
ван>ем становништва крче се шуме, npeopaeajy пашньаци и пре-
9М. Д. MHAojeBHh, наведено дело, 127
10 Снажнищ прилив становника из разних Kpajeea oceha се нарочито у
последних стотинак година, „посебно од времена регулисан>а Сипског
канала, као и отваран»а неких нових и ман>их рудника" (д р M и р к о
BapjaKTapoBnh, О становништву Ьердапских насела, „Развитак",
бр. 2, 3aje4ap, март—април 1972, 88
84 Душан Й. ЁандиЬ
TBapajy у н>иве. Земл>а се све интензивнще oöpabyje11. Овим

процесом била су обухваЬена и Ьердапска насел>а, као и суседне
области у н>иховом залеЬу. МеЬутим, ове промене су се одви-
jaAe споро, па je joui срединой 19. века сточарство егзистирало
као доминантна привредна грана12. Ипак, временом je веЬи део
паппьака (нарочито оних у близини насел>а) преоран, па je по-
люпривреда Ьердапских насел>а добила мешовити, сточарско-
-земл>ораднички карактер. Тако je и данас.
Y периоду после другог светског рата, под yranajeM нових
друштвено-економских услова, полюпривреда доживл>ава велике
промене (сощцализащца земл>ишта, индустрщализащца, хеми-
защца и др.), али и извесно опадание, пре свега, услед одлива
радне снаге у неполюпривредна занимала (запошл>ава1ье у ин
дустрии, одлазак на школован>е и др.). Ове промене се, нарав-
но, могу запазити и у полюпривреди Ьердапских насела, али
эбог специфичних природних и друштвених карактеристика
овог Kpaja полюпривреда je у Behoj мери сачувала CBojy тради-
ционалну структуру.
СТОЧАРСТВО
Врете стоке
Традиционално сточарство Ьердапских насела заснивало се

(а и данас се великим делом заснива) на rajaay ситне стоке —
коза и оваца. OeaKBoj орщентащци сточарске привреде погодо-
вали су и природни услови, пре свега обил>е природних паш-
н>ака и ситне шуме.
rajetbe коза било je некад веома развщено Читава дома-
Ьинства живела су искл>учиво од ове врете стоке. Према пода-
цима К. 1овановипа, у Сипу, на пример, било je почетком 20.
века више коза него оваца13. Y овом насел>у било je домаЬин-
става и са под 80 коза14. Козе су држали због млека, меса и ко-
стрети, Koja им je, помешана са вуном, служила за израду одев-
них предмета.
МеЬутим, rajeae коза je у периоду после другог светског
рата нагло прекинуто доношеаем Закона о заштити шума
и забрани држаньа коза (1953). Данас, на пример у Сипу, има
свега око 60 коза. И у осталим насел>има ове области слично je
стан>е. Само ман>и 6poj домапинстава држи козе. Уосталом, оп-
штинске власти A03BOA>aBajy држан.е само две-три „санске" козе
по домаЬинству.
11 О поменутим променама видети: М. Д. MHAojeBHh, наведено дело,
126. Персида Томи h, Сточарство (Неготинска крапина), 152
12 К. JoBaHOBHh, наведено дело, 126
13 Исто, 125
14 Етнолошки елаборат, 111
Овчарство je, уопште узевши, било и jecTe на]важнща гра

на сточарства у овом Kpajy15. Овца je скромна у исхрани и не
захтева велику негу. Зато могу да je држе и сиромашнщ'а и ма-
н>е 6pojHa домапинства. Осим тога, овца je и вишеструко корис-
на. Осим млека и меса, користи се и н>ена вуна, од Koje се изра-
byjy неки делови одеКе (цемпери, шалови, суюье), простирке и
Йилими. Y неким насел>има (нпр. у Брньици) и данас готово
свака куЬа има pa3Öoj.
HajBHUie ce raje домаЬе, брдске овце „измешане расе". По
кушало се и са држан>ем мерино-оваца, али оне нису могле да
се одрже због неповол>не климе, као и због неискуства домаЬег
становништва у rajefty таквих раса. Осим тога, као што je Beh
истакнуто, паша се великим делом обавл>а и у шуми, па велико
руно мерино оваца често ocraje на гран>у и трньу.
Y периоду после другог светског рата овчарство je нагло
опало. Тако je у Голубшьу, у периоду измеЬу два светска рата,
просечно домагшнство имало 60 — 70 оваца, а било их je и са
преко 100 брава. Данас просечно домагшнство има jeABa око 20
оваца, а нема ни jeAHor са више од 30 грла. И у другим Ьердап
ским населтима слично je станке: у Добри само jeAHO домапин
ство има више од 50 оваца, у Брнэици нема HHjeAHor са више од
20, итд.
Према ститистичким подацима из I96018, 6poj оваца за при
плод (по насел>има) био je следепи: Бол>етин — 2 070, Д. Мила-
новац — 1 159, Голубике — 1 945, Мосна — 1 094, Сип — 289,
Текила — 1 527, Добра — 1 744, Брн>ица — 944, укупно 10 772
овце за приплод на 2 111 домапинства, или, приближно, пет ова
ца за приплод по домапинству. Данас je Taj 6poj свакако join
маки.
Главни разлог за опадан>е овчарства je стално сман>иван>е
површина за испашу. То je постепено довело до преорщентацщ'е
на rajeibe оних врста стоке чи]'а je исхрана у много MaH>oj мери
везана за пашн>аке (говеда, свшье).
Говедарство се у овом Kpajy развщало упоредо са pa3BojeM
земл>орадн>е. Y ратарским пословима говече се користи као je-
дина запрежна снага. Док се орало примитивном дрвеном ра-
лицом, односно док je оран>е било тешко, држани су углавном
волови. Но, временом, са употребом савршенщих средстава у
земл>орадн>и, све више ce raje краве. Данас крава, као запреж
на снага, заменив вола, а у погледу добщаньа млека делимично
3aMeH>yje овцу и козу. Према процени неких информатора „на
двадесетак крава доЬе по jeAaH во". Иначе, у овом Kpajy raje
углавном „буше", говеда ситне, домаКе расе.
15 Видети: К. 1овановиЬ, наведено дело, 125

16 Попис полюпривреде, кн>. I, Основни подаци индивидуалних газдин-
става по насел>има, Београд, 1960. (изд. Савезни завод за статистику),
под Бол>етин, Милановац, Голубин>е, Мосна, Сип, Teioija, Добра и
Брнлща.
86 Душан И. Бандип
Према статистичким подацима из I960.17 6poj стеоних кра-

ва и jyHHua (по населима) био je следепи: Бол>етин — 256, Д.
Милановац — 253, Голубиное — 486, Мосна — 193, Сип — 121,
TeKHja — 238, Добра — 342, Браица — 41, укупно 1 930 крава
на 2 111 домапинства, или просечно ман>е од jeAHe краве по до-
мапинству. 1едан део домапинстава не држи ову врсту стоке.
МеЬутим, она домапинства Koja je држе, обично HMajy по две-три
краве, реЬе краву и вола.
Сл. 13 Експлоатащца камена на реци Косовици у Сипу, 1963.

(снимио Д. Дрлача)
Свшього}ство има CBojy традиц^у у овом Kpajy. Према не

ким подацима, у време кад je Cpönja била у добрим односима
са Аустро-Угарском (пре царинског рата) било je у Дон>ем Ми-
лановцу неколико трговица Kojn су товили свин>е и извозили их
у Аустро-Угарску. У ньиховим оборима било je и по 100 — 150
свинка различитог квалитета. Гонили су их у државне шуме на
„жирен>е", а кукуруз се куповао у Великом Градишту.18
Tajaite свинка разви^ено je и данас у npHAHHHoj мери. Го
дине I96019 у испитиваним насел>има било je укупно 1 404 сви-
18 С. ByjaAHHOBHh, наведено дело, 40
Í9 Попис полопривреде I, под Бол>етин, Милановац, Голубтье, Мосна, Сип,
TeKHja, Добра и Брн>ица.
17 Исто.
Традиционална полюпривреда у Ьердапским населдма 87
н>е за приплод на 2 111 домаКинства (Бол>етин — 209, Д. Мила-

новац — 197, Голубин>е — 341, Мосна — 156, Сип — 43, Teicnja
— 115, Добра — 295, Брн>ица — 48). МеЬутим, потребно je напо-
менути да ce CBHftorojcTBo снажно развило последних десетак
година. Вепи део домапинстава (па чак и она Koja се иначе не
баве сточарством) држи по неколико свиша. Обично их хране
землюрадничким производима (пре свега кукурузой), али их
повремено гоне и у шуму на „жирен>е". Taje их за CBoje потре
бе, а не за npoAajy. Обично су то „моравке", свин>е домаНе ра
се — дугих ногу, издужене н>ушке, црне длаке. Од н>их се доби-
jajy мале количине масти. Последних година почело се и са га-
jaH>eM свин>а jopKuinpcKe расе.
Когье ретко држе. Употребл>авали су их углавном за това-
рен>е, вучу а и за неке пол>опривредне послове (нпр. вршидба).
МеЬутим, са pa3BojeM caoöpahaja и применом неких нових сред-
става у полюпривреди, знача] кон>а нагло опада. Y свим насел>и-
ма ове области н>ихов 6poj je у сталном опаданэу. На пример,
у Голубин>у je joui 1961. било 95 коньа20, а 1970. HHje их било
више од десет.
Живинарство HHje нарочито разви]ено. Има Hajenuie коко-
uiHjy, а у нешто Maiboj мери гусака и патака. Y неким насел>и-
ма (нпр. у Брн>ици) гуске су почели да raje тек у току послед
нэих неколико година. Еурке су права реткост. Држе се искл>у-
чиво домаЬе расе. Иначе, живини се не nocBehyje довольна паж-
н>а мада н>ена улога у исхрани овдаипьег становништва HHje
мала.
Y прошлости je било прилично развщено и пчеларство21 ,
али je Beh почетком овог века почело да опада. Данас пчеле др
жи обично по неколико домапинстава у селу, а ретка су дома
Кинства коja HMajy више од десет кошница22.
21 К. Товановип, наведено дело, 129
22 Кошнице се обично налазе у вопн>аку, у близини купе. По правилу, нема
пчелин>ака. До другог светског рата пчеле су Haj4euihe држане у „врш-
карама" (вл. „курпенима") — кошницама купастог облика, исплетеним
од павити (врете дивл>е лозе) а облепл>еним мешавином креча, пепела
и говеЬег измета. Y употреби су биле и „буторке", кошнице од пресе-
ченог пан>а. Данас се, поред вршкара, све више користе „сандучаре" од
липових, чамових или тополових дасака. Вршкаре се обично прекри-
eajy ражаном сламом, липовом кором или увезаним буковим гран>ем,
а сандучаре плехом или тер-папиром.
Кад процвета багрем, пчеле се носе у шуму на пашу. Позната су места
за испашу пчела у атарима Мосне, Брььице, Голубин»а и Сипа.
Дешава се да poj побегне из кошнице. Ако неко наиЬе на одбегли poj у
каквом шупл>ем дрвету, он на H>eroBoj кори уреже крет (.^акрети га") и
на Taj начин истакне CBoje власништво над пронаЬеним пчелама. Ако
je дрво у коме je poj танко, одсеку га и носе купи 3ajeAHO са пчелама.
Ако je стабло толико дебело да га не могу пресеЬи, Haj4enihe пред
отвором запале неку крпу (понекад и храстову гл>иву) и димом исте-
pajy пчеле. На друга отвор поставе кошницу у Kojy пчеле, теране
димом, улеЬу.
88 Душан И. Бандип
Напасаьье и држан>е стоке

Y Ьердапским насел>има (као, уосталом, и у ueAoj северо-
HCT04Hoj Срби]и23) стока се само у току летн>ег периода изгони
на пашу, углавном у границама атара села или општине. Y да-
A>oj прошлости било je довол>но пашн>ака24. Y веНини села, ве-
лике површине за испашу биле су концентрисане на општинском
земл>ишту („omuTHHCKoj утрини'). Такав je cAynaj био, на при
мер, у Добри, где се напасанье стоке на општинском земл>ишту
одржало све до првог светског рата. Ове општинске панпьаке
ограЬивали су сами сел>аци да би стока (Kojy нису чували) мо
гла слободно да пасе и да не би упропашНавала усеве на окол-
ним н>ивама. Правили су ограду од „басюца" или „оврл>ика".
Свако домаНинство било je дужно да направи по jeAaH део те
ограде. Оно домаЬинство чя]и би део ограде провалила стока,
морало би да плати OAroBapajyhy казну.
Y току друге половине прошлог века општинске утрине су
углавном преоране и претворене у обрадиву површину, а сточ-
ни фонд je видно сман>ен. Због тога се данас стока напаса на
нриватним поседима, а нешто манье и у државно] шуми. Повр
шине за испашу налазе се на падинама околних брда, a jeAHHM
делом и у алувщално] равни Дунава. На пролепе и на jeceH сто
ка се пушта на покошене ливаде и на н>иве са Kojnx je обран
кукуруз.
Бердапска населза npnnaAajy збщеном типу. Окугшице су
мале, па нису погодне за држанье стоке. Зато je готово свако
вепе домагшнство држало CBojy стоку ван насел>а, на „салашу".
Салаш ce cacTojao из неколико зграда, подигнутих на сопственом
иман>у, обично у близини испаше и добре воде. Обавезно je гра-
ьена „колиба", или „кулача" од дрвених облица, Koja je слу
жила за станованье л>уди и држан>е млечних произвола. Поне-
кад се за ту сврху градила и права ]еднодел>на или дводел>на
Kyha од чагме. Поред ове колибе (или купе) налазила се „стру
га" или „струнга" — ограЬен простор за овце. Y оквиру „стру
ге" била je и надстрешница на jeAHy воду („наслои" или „зас
лон"), под Kojy су се склан>але овце у време велике жеге или
кише. Иначе, стока се држала и у посебним зградама: „кошара"
(„тоблар") за овце, „штала" за говеда, „свин>ац" („кртог") за
свинье25. Понегде (нпр. у Бол>етину2в) граЬена je и „ceajKa", згра-
riocToje и нека веровала у вези са одбеглим pojeM. Сматра се да OHaj

ко украде пчеле из .закрштеног" дрвета Hehe мопи да има никакие
користи од Н)ИХ. Осим тога, Bepyje се да у среду и петак (нарочито у
петак) не вал>а ипи по пчеле.
23 П. Т о м и h, Бачща у KapnarcKoj области Србще, 10
24 К. J о в а н о в и h, наведено дело, 126
25 Термини узети из Етнолошког атласа JyrocAaBHje I (Добра, Брхьица,
Голубиае, Бол>етин), 101 — 102
26 Етнолошки атлас ]угославще, уп. I (Бол>етин), 102
Традиционална полюпривреда у Ьердапск им насел>има 89
да за прераду млека. После дневне паше стока се догоняла на

салаш. Пошто су салаши често били прилично удал>ени од на
селю, цела породица (или бар неколико н>ених чланова) била
je принуЬена да у току лета живи у н>има. Док се лето прово
дило на салашу, зими су обитавали у селу. За време летн>ег пе
риода силазили су у село само суботом и неделюм ради разних
набавки, а младеж и ради забаве.
Данас, кад сточарство опада и кад je стоке све ман>е, л>уди
су у могупности да je држе и у оквиру cBojnx окуКница. При-
родно je онда да су салаши у великоj мери изгубили cBoj прив-
редни 3Ha4aj. ЬЬихов 6poj се стално CMaayje. Y дон>им населзима
(Сип, Теюца) преостале породице настааене на салашима данас
су и jeAHHH носиоци сточарске привреде. Y Теюци има join око
десет а у Сипу седам — осам таквих породица. HecTajafte салаша
je у AHpeKTHoj вези и са све вепим интензитетом запошл>аван>а
становништва у неполюпривредним делатностима (нпр. ХЕ „Бер-
дап", бродарство, каменолом код Голупца). Найме, радници же
ле да буду што ближе радном месту, док им свакодневно пу-
тованье са удалених салаша представлю сувише велики губитак
времена.
Бачщан>е
За Ьердапска насел>а карактеристичан je колективни на

чин сточареньа, познат под називом „6a4Hja" (код Срба) или
„ст'на" — „стина" (код Влаха). Под бачком се подразумева „уд-
руживан.е домапинстава са овцама музницама преко лета у ци-
л>у 3ajeAHH4Kor чуван>а на сеоским испашама изван насел>а и
3ajeAHH4Kor искоришпаваню млека"27. То je веома архаична ус-
танова28. Према систематизации П. Томип, по начину исхране
стоке бачща Ьердапских населю припада тзв. „алпском типу",
а по организации 6a4Hje и искоришпаван>у млека — npßoj ва-
pnjaHTH овог типа29. Поменути тип 6a4Hje (иначе, сличай алп
ском планшарству) распространен je, према истом аутору, у се-
BepoHCT04Hoj и jyroHCT04Hoj Cpönjn и Македонии*0. Налазимо
га и код српског становништва на pyMyHCKoj страни Бердапа31.
Према томе, 6a4Hja Ьердапских насел>а се, бар по CBojHM основ-
ним одликама, уклапа у начин сточарен.а осталих области ис-
точне Cpönje.
Y 6a4Hjy ce Yдpyжyjy домаКинства Koja HMajy ман>и 6poj
стоке. По правилу, то су домапинства коja се меЬусобно нала-
зе у сродничким или npnjaTeA>cKHM односима. Осим тога, удру-
27 П. То м и h, Бачща у KapnarcKoj области Србще, 13
28 Исто, 10
29 Исто, 25
30 Исто.
31 А- МасловариЬ, Привреда у Свигъици, 23
90 Душан И. БандиЬ
Mcyjy се и породице чица се иманэа налазе у суседству. То je

посебно корисно када се бачща opraHH3yje на приватним паш-
н>ацима, jep се тада стадо сели од jeAHor имаььа (пашн>ака, са-
лаша) до другог. Данас ce „cacTaBA>ajy" само овце, док су ра
ните (до поменуте законске забране) саставл>али и овце и козе.
Бачрцанье Haj4euihe почин>е на сам БурЬевдан (нпр. у Сипу,
Текщи, Голубин>у), док се у Добри и Бриьици стока саставл>а
неколико дана каснще, обично у прву суботу после овог праз-
ника32.
Пре него што бачи]ан>е почне, на повол>ном месту се изгра-
ди 6a4Hja, комплекс зграда Koje служе за боравак стоке, н>ених
чувара, као и челади Koja je залужена за прераду млека. Место
на коме he се правити 6a4nja налази се на иманьу jeAHor од уче-
сника. Пази се да буде близу воде и добре испаше. Понекад се
налази и у самом насел>у (нпр. у TeKHjn), у дворишту jeAHor
од „бачева". ДомаЬину 6a4Hje Aaje се извесна накнада, обично
у виду права на мужу саставл>ене стоке у току jeAHor дана. Ме
сто за 6a4Hjy се сваке године менэа. Вероватно су се некад по-
годна места за 6a4Hjy користила и луже време, о чему сведочи
и nocTojaH>e топонима „Бачща" у атару насел»а TeKnje23.
Bannja ce cacTojn из струге („струнге"), „струге са насло-
ном" (или „заслоном") и „колибе" („кулаче"). Струга и струга
са наслоном служе за CMeniTaj саставл>еног стада. ОграЬене су
кружном, елипсастом или правоугаоном оградом од npyha. Ме-
Ьусобно су oABojeHe истом таквом оградом. У средний ограде
су врата (вл. „уша"). Наслои се прави дуж унутрашше стране
ограде у виду надстрешнице од гран>а, лишКа и сламе, Koja je
подупрта дрвеним кол>ем. Колиба je paHHje била jeAHOAeA>Ha,
правлзена од облица и прекривена грааем и лишКем. Данас ко
либа Haj4euihe има две просторов, прави се од дасака а покри-
ва лимом и другим приручним материалом. Служи за спаван>е
бачева и чобана, као и за прераду млека.
Увече, уочи почетка „6a4Hje", учесници AOTepyjy CBoja ста
да на одреЬено место, cacTaBA>ajy стоку и музу je „да се млеко
не би укварило у вимену". Сутрадан yjyTpy, на сам дан почет
ка „6a4Hje , воде 3ajeAHH4Ko стадо на пашу. Сваки од бачева
има свог чувара, обично неког од укупана. Стоку Bpahajy у стру
гу око подне, а у неким насел>има и paHHje (нпр. у Добри око
10 — 11h). Некад се пущьем из пушке свечано HajaBA>HBao до-
лазак стада.
На први дан бачще стока се „роваши", rj. обележава се на
нарочит начин. То се чини зато да би свако домаНинство могло
да распозна CBoje овце. Обично им се роваше уши (нпр. у виду
32 Тако je и у Поречу (С. ByjaAHHOBHh, Пореч, 38.) и у Неготинсксц

KpajHHH (П. То м и h, Сточарство /Неготинска Kpajuna/, 161.) где
6a4Hja увек почшье четвртком или суботом.
33 К. JoBaHOBHh, наведено дело, 296
Традиционална полюпривреда у Ьердапским насед>има 91
римских ôpojeea I, И, III), а у новще време им 6oje уши, реп

или чело.
Пред подне почин>е прва мужа и „мерен>е" млека на начин
koj'h je, у разним варщантама, распространен у цело] северо-
HCT04Hoj Србщи34. Бачеви ce nopefeajy са обе стране улаза у стру
гу. 1едан од чобана HaTepyje стоку, а сваки бач прихвата ceoje
овце и музе их у присуству осталих. Кад je кишовито време, ов
це се nyuiTajy у стругу и музу се под „наслоном".
На улазу у стругу врши се и „мереное" млека. То се чини
pebe „оком" (посудом од ораховог или храстовог дрвета, 4Hja
je запремина око 1/2/ млека), чешпе „купом" (такоЬе дрвеном
посудом, 4Hja запремина износи око пет ока). Кад купа
HHje пуна, млеко ce у ftoj мери „брковима" (вл. „раг"). Бркови
су у ствари врста работа (како их, иначе, и Ha3HBajy у Свшьи-
ци35 и HeroTHHCKoj KpajHHH 36 ). То су две дашчице, од Kojnx je
jeAHa без подеока а друга je издел>ена на десет jeAHaKnx делова.
Сваки подеок означава запремину од пола оке. Неподел>ена даш-
чица умаче се у млеко и ставл>а уз дашчицу са подеоцима, на
KojHMa се ишчитава количина млека у купи. Резултате мерен>а
бележио je обично HajcTapnjn бач на посебном работу. Данас
се то чини на хартией.
Мерен>ем се установл>авала тачна количина млека Kojy je
сваки бач добио од ceoje стоке на npeoj мужи. YjeAHo, овим се
oApefeyje и количина млека Kojy he поj едини учесници добити
од саставл>еног стада у току траjaiba бачще. Haj4emhe се за
сваку оку, измерену за време праве муже, добрало право на два
„ведра" (ведро = 10 — 15 ока) у току jeAHor „реда". Сваки бач
je бар два, а понекад и три пута долазио на ред. Y другом или
треЬем реду одмеравало се ман>им ведрима jep су и количине
помуженог млека биле ман>е. Y насел>има у KojHMa су организо-
ване бачще са ман>им 6pojeM оваца (нпр. у Текщи) jeAHa ока
доби]ена на мерен>у Аоносила je — не одреЬену количину мле
ка — веп jeAaH дан муже.
Првом мужом и мерен>ем млека OApebyje се и редослед
коришпеньа (муже) саставл»ене стоке. Први ocTaje на бачщи
oHaj бач Kojn je у току прве муже помузао Hajenme млека од
cBojnx оваца. Затим се, према количини помузеног млека, peba-
jy остали. Тако се, као што je веп речено, обреде два-три пута,
што у Kpajftoj линиj и зависи од 6poja саставл>ене стоке, као и
од величине и квалитета паппьака. На бачи^и се ocTaje све док
се не помузе oAroBapajyha количина млека. Слично се ради и у
осталим KpajeBHMa североисточне Cpönje37.
34 П. Т о м и h, Бачща у Карпатско] области Cpôuje, 14 — 16

35 „Рабош" или „раваш" (Д. МасловариЬ, Привреда у Свиььиии, 24)
36 „Рабош" или „цанк" (П. Том и h, Сточарство /Неготинска кра-
juna/, 161)
37 Више о томе П. Т о м и h, Бачща у Kapnarcizoj области Србще, 15 — 16
92 Душан И. БанднЬ
Првог дана, на башцу обично доЬу сви бачеви са сверим

породицама. После завршене муже и мерен>а млека rrpnpebyje
се свечани ручак, на коме се много пиje, весели и, уотнте, из-
ражава свечано расположение. Пошто бачща Haj4emhe почин>е
на Бурдевдан, тог дана се кол>е janbe — први пут у години. За
разлику од осталих области у североисточно] Срои]и, где то
jante кол>е први бач38, у Ьердапским насел>има био je o6n4aj да
сваки од бачева закол>е по jeAHo jarH>e. Ове обавезе биле су
ослобоЬене породице коje су учествовале са малим 6pojeM оваца
(нпр. две-три).
Измерено млеко ставл>а се у велики чабар. Оно припада пр-
вом бачу и урачунава се у н>егов део. OABaja се само 30 — 40
литара млека Koje се кува и од кога y3HMajy сви учесници ба-
4Hje онолико колико je коме потребно. После завршетка све-
чаног ручка, породице се разилазе, а на 6a4Hjn oerajy само први
бач и бачица са чобанином Kojn he чувати саставл>ено стадо.
О организации посла на 6a4Hjn брине се бач док Tpaje
н>егов „ред", односно н>егово право муже. Он се, пре свега, ста
ра о потребама стоке и чобанина, кога je дужан да храни и да
му набавл>а пипе и дуван. Бачица се брине за прераду млека.
Стоку чува или неко од укуНана или HajMA>eHH чобанин.
HajMA>eHH чобани су Hajneuihe сиромашни л>уди из самог места
или из неког од суседних села. Зависно од 6poja стоке, могу се
H3HajMHTH и два чобанина (вл. „пакурара"39) на jeAHy бачщ'у.
Чобанину се плаЬа у новцу, и то пола унапред, а пола по завр-
шетку „бачще". Некад му се плаЬало по оки помузеног млека
(нпр. у Брн>ици), а данас Haj4enihe по грлу стоке. Чобани су
опремл>ени OAroeapajyhHM дугам штапом („шиба", „тол>ага")
Kojn на Kpajy има куку (вл. „K^ja"). Y чуваньу им помаже ов-
чарски пас, Haj4euihe крупан и дуге длаке. Чобани уз себе но
се и ткану торбу („ташило") у Kojoj држе више неопходних
ствари: заструг за сир, заструг за со, храну, иглу за „ваЬен>е
3MHjcKor отрова", нож за пуштан>е крви отравл>ених оваца и сл.
Y Голубин>у су paHHje носили и нарочиту врсту гун>а, са дугам
рукавима, од вуне и K03je длаке40.
До првог светског рата у свим Ьердапским насел>има чу-
вали су OABojeHO музну од jaAoee стоке („^еловина", „стерпе")-
Тако се ради и данас у Голубитьу и Бол>етину. Y осталим насе-
л>има (нпр. Добра, Брн.ица) 4yBajy сву стоку 3ajeAHO. На 6a4njn
се поред оваца понекад 4yBajy говеда и свин>е.
Овце се три пута у току дана Tepajy у стругу на мужу. Му
зу их чобани. Y том послу им често помаже и сам бач, а поне
кад, мада pebe, то ради и бачица. Оа помуженог млека на бачи-
}и се прави пуномасни сир (вл. „брнза"). а од сурутке тог сира
— „урда" (oBaj термин употребл>ава и ерпско и влашко станов-
38 Исто, 16
39 Термин према Етнолошком атласу Лугославще, уп. I, (Брььица), 93
40 Етнолошки атлас 1угославще, уп. I, (Голубин>е), 98 — 99
ш Традиционална поЛюприареда у Ьердапским насеА>имй
ништво). Y неким насел>има (нпр. у Голубшьу) праве и масло.

Иначе, у веКини Ьердапских насел>а масло се више не прави.
Tpajaae бачще нще у свим насел>има jeAHaico. По Beh утвр-
Ьеном ooH4ajy, 6a4Hja треба да Tpaje од БурЬевдана до Митров-
дана, али у неким местима Tpaje и Kpahe. Y Брн>ици, на пример,
завршава се после приближно два месеца, око Петровдана. По
следил дан 6a4Hje се свечано прославл>а. Сви бачеви доЬу на
6a4Hjy, OABajajy CBojy стоку, HcnAahyjy чобанина, чаете се и
за]едно nnjy. После завршетка „6a4Hj'e ' сваки од домапина на-
паса стоку на свом иман>у, а понекад се удруже по два домагшн-
ства 4Hja чел>ад на смену чува 3ajeAHH4Ko стадо.
Бачща je несумншво корисна установа, пре свега због уш-
теде радне снаге и времена. Овим начином удруживан>а сман>у-
je ce 6poj лица Koja 4yeajy стоку, а посао око муже и прераде
млека своди се на два или три одласка на бачщ'у од по неколи-
ко дана, уместо свакодневног рада на овим пословима. Уштеда
у paAHoj снази и времену пада баш у време када се косе ливаде,
пласти сено, жан>е и припрема храна за зимски период, дакле,
у време када je радна снага Haj потребила, поготово ако се уз-
ме у обзир да у овом Kpajy нема веЬих купних задруга, Koje би
без веКег напрезан>а могле да обаве све ове послове.41
МеЬутим, упркос вишеструког економског и практичног
3Ha4aja jeAHe овакве установе, у Ьердапским насел>има, у пери
оду после другог светског рата, непрестано опада 6poj бачща,
као и 6poj удружених домаЬинстава у оквиру jeAHe бачще. Y
неким испитиваним насел>има (нпр. у Сипу и Теюци) o6u4aj
бачще се изгубио мада су се одржали неки н>егови елементи.
Тако се, у Текщи, домагшнетва Koja су лоцирана на салашима
и Koja ce joui увек у eehoj мери баве сточарством, YAPyжyjY,
али искл>учиво ради 3ajeAHH4Kor напасала и чуваньа стоке. Y
осталим селима, посебно у Браици и Добри, бачи^а се одржала
иако ни тамо нема некадаппьи знача]. Y Брн>ици je, на пример,
joui 1962. одржано 5 6a4Hja42, а веК 1968. само jeAHa са око 20
домапинстава.
Ишчезаван>е 6a4HjcKor начина сточареньа карактеристично
je, не само за Ьердапска насел>а веК и за сусеАне KpajeBe43. Oeaj
процес je у HenocpeAHoj вези са опаданием сточарства као прив-
редне гране. Док су paHuje само породице са великим 6pojeM
оваца (више од сто) чувале и музле ceojy стоку самостално, да-
нас се то чини управо зато што je стоке сувише мало.
Стада домаЬинстава коja се баве индивидуалним сточаре-
н>ем Hanacajy се на приватним паипьацима и на падинама окол-
них брда. Ооично неко од укупана чува стоку, Haj4emhe старац
41 О користи Kojy пружа бачи^ски начин сточареньа видети: П. Томи h,
BaHuja у KapnarcKoj области Cpöuje, 18. Иста, Сточарство (Него-
тинска Kpajuna), 163. С. Вузадиновип, Порен, 38
43 Видети, на пример: П. Т о м и h, Бачща у Карпатско]' области Србще,
17. С. В у j а д и н о в и h, Пореч, 38
94 Аушан И. Банднп
или дете. Стока се (нпр. у Брн>ици) изгони на пашу два пута

дневно. Данас су ретка домапинства (има их нпр. у Брн>ици и
Добри) Koja ocTaBA>ajy стоку да сама пасе на салашу, док не
падне снег, па je само повремено обилазе или cnyuiTajy у насе-
л>е да je „насоле".
Обичащ и верован>а у вези са сточарством
Раните je за сточарство био везан читав комплекс верова-

ньа и o6n4aja. МеЬутим, са опадан»ем ове привредне гране, у Ьер-
дапским насел>има су се сачували само фрагменти тих веровала
и o6H4aja. MarHjcKO-кулне радше око стоке и у вези са сто
ком врше се углавном на БурЬевдан, kojh je, као што je рече-
но, дан почетка „6a4Hje".
Општи je oÖH4aj да се том приликом струга окити зелени-
лом (лишЬем и гран>ем), а стока музе кроз — за ту сврху нап
равлен — венац и бушан колач (што je распространено и у
осталим областима источне Cp6nje44).
Y TeKHjn, на пример, ставл>али су на „гал>ату" (дрвени суд
за млеко) бушан колач (вл. „колак") у Kojn je била „умешена"
сребрна пара, а преко овога и венац од врбовог npyha (вл. „сал
ка"). Затим су доводили Haj6oA>y овцу или козу и музли je кроз
колач и венац. После тога ломили су колач и делили га измеЬу
себе. Сматрало се да he OHaj коме припадне сребрна пара из ко-
лача бити cpehaH у току те године. Y Добри се на гал>ату став-
л>ало цедило од тежине или памука, а преко н>ега венац од мле-
ча и врбовог npyha. Кроз цедило и венац музли су paHHje са-
ставл>ену стоку. Y помужено
Брн>ици су спремили бушан „колак" и кроз н>ега су музли три
овце. После се Taj „колак", 3ajeAHO са торбом у Kojoj je била
храна за стоку (вл. „ypyj"), вешао о врата струге. Врата стру
ге су за ту прилику била окиЬена граньем клена. Y овим поступ-
цима jacHO je изражена жел>а да се обезбеди здравл>е и плодност
стоке и л>уди, као и cpeha у послу у току наредне године. Мужа
кроз бушан колач и венац, дакле, кроз неку врсту мапцског
круга, представл>а радньу anopTponejcKor карактера45. На Taj на
чин се, HajeepoBaTHHje, млеко штити од урока и чини.
Други 3Ha4ajaH моменат, Kojn je везан за БурЬевдан, од-
носно за први дан бачщ'е, jecre свечани ручак на коме учеству-
44 Сличай oÖHMaj постели, на пример, у HeroTHHCKoj крайни (П е т а р
К о с т и h, Годишгьи обича]и у Неютинско] кра\ини, Гласник Етнограф-
ског My3eja у Београду, кн>. 31 — 32, Београд, 1969, 387), у Topiboj Ресави
(Милица Бошковип-Матип, Народны обичащ /Етн. истр. v
Topiboj Ресави/, Гласник Етнографског \iy3eja у Београду, кн.. 25, Бео
град, 1962, 197), у околини Бол>евца (CaeaTHje M. Грбип, Српски
народны обычащ из Среза болевачког, Српски етнографски зборник,
кн,. XIV, Београд, 1909, 62 — 63) итд.
45 О anoTponejcKoj улози круга вндети Српски митолошки речник, под
„Круг чаробни" (П.Ж.П.).
Традиционална пол>опривреда у Ьердапским насел>има 95
jy сви бачеви са сверим породицама. Y току ручка се врше и не-

ки обича]и KojH су у вези са култом noKojHmca. Приправл^у
се традиционална jeAa: jarae (Koje се на oeaj дан кол>е први
пут у години), качамак (вл. „мамал>еш"), „коларец" (врста хле
ба од тпеничног брашна), сир и млеко. За време ручка наме
шивали су jeAO CBojHM noKojHHUHMa (речима: „Бог да про
сти..."). Родбини у селу слали су зделу сира и остале хране
„да не би nojeAH сами". Y ствари, и родбини у селу ова храна
се „делила за душу" н>ихових поко]ника.
Млеко од прве муже такоЬе je предмет тог мапцеког „на-
мен>иван>а". На пример, у Брн>ици, после завршетка прве муже,
млеко се сипа у лонац Kojn држи чобанин. Жене то млеко на
мекну св. БорЬу, овцама, чобанину итд., желепи им epehy и
добро здравл>е.
ЗЕМЛ>ОРАДН>А
Врете ратарских култура
Традиционална земл>орадн>а у Ьердапским насел>има не

pa3AHKyje ce у Behoj мери од земл>орадн>е у суседним области-
ма46. Према катастарским подацима из 1962.47, прикушьеним за
пет насел>а ове области, обрадиве површине биле су искориш-
Ьене на следепи начин (у хектарима):
Обрадиве површине Виногради

Оранице баштеи
Насел>е Ливаде
J
á
1. Брн>ица 529 264 234 28 3

2. Добра 1408 622 653 117 16
3. Дон>и Милановац 849 633 144 60 12
4. Мосна 874 460 340 60 14
5. Голуби1ье 1954 929 947 78 0
Укупно 5614 ha 2908 ha 2318 ha 343 ha 45 ha
Потребно je напоменути да су у рубрици „оранице и баш

те" углавном заступл>ене оранице под разним врстама житари-
ца. На пример, у Дон>ем Милановцу, на 633 ha ораница долази
само 0,5 ha башта48. Ако се узму у обзир наведени подаци (а и
46 Видети: М. Лутовац, наведено дело, 30 — 33. С. ByjaAHHOBHh,
Пореч, 32 — 33. Д. Масловарип, Землорадн>а у Неготинско; кра-
juHu, 111—150
47 Етнолошки елаборат, 33, 39, 60, 80, 87
48 Исто, 60
96 Душан Й. БандиН
напомена) jacHO се види да основу традиционалне земл>орадн>е

у Ьердапским населима чини rajeH>e житарица, док су воЬар-
ство, повртарство и виноградарство землюрадничке гране Koje
HMajy другостепени значаj. Наша теренска истраживан>а у току
1969. и 1970. потврдила су чин>еницу да у погледу структуре
земл>орадн>е у овом Kpajy HHje наступила нека осетина промена.
Сл. 14 Годишн>и принос кукуруза jeAnor домапинства у Добри, 1972.

(снимила М. Радовановнп)
Као што je веН речено, zajewe житарица je на^важшца

грана земл>орадн>е. Не постсди 3ajeAHH4KH назив за све житари-
це. Назив „жито" (вл. „гру' ) односи се на пшеницу. Hajeniue
raje кукуруз и пшеницу, затим, у Maiboj мери, je4aM (вл. „орз"),
раж (вл. „кокара") и овас (вл. „овск"). Ранще су cejaAH
и крупник.
Кукуруз je у овим кра^евима почео да се raj и вероватно
половином 18. в.49 Све до другог светског рата био je Hajpacnpo-
CTpaibeHHja култура у Ьердапским насел>има. Данас такоЬе пред-
ставл>а основну храну за л>уде и за стоку. Од кукуруза ce Haj-
чешЬе прави npoja (вл. „MaAaj") и качамак (вл. „мамал>еш" или
,,кол>еш' ). Taje се оне домапе сорте куркуруза Koje су релатив-
но доброг квалитета.
49 Кукуруз се у CpÖHjn полынье први пут 1740. године (Драгиша Лап-

чевип, Наша стара полопривредна култура, Београд, 1923, 17)
Традиционална пол>опрнвреда у Ьердапским насел>има 97
Поред кукуруза, после другог светског рата, пшеница се

издва]а као 3HanajHa култура. Пре тога, основу исхране чинно
je кукуруз, а пшеница се употребл>авала за правл>ен>е култних
колача (славски колач, погача о другим празницима)50. faje се
углавном домаЬе сорте пшенице лоппцег квалитета, за коje по-
CToje разни називи: Царица", „шутарка", „белща", „бела", „цр-
вена", „румунка". Последних година покушано je и са „тали-
jaHKOM", Koja Aaje добар род и крупно зрно. МеЬутим, ова врста
пшенице углавном ниje могла да успева услед неповол>них при-
родних услова (клима, квалитет земл>ишта).
rajeH>e ражи, овса и je4Ma paHnje je било прилично раз-

BHjeHO. МеЬутим, данас се ове културе raje само местимично,
поред кукуруза и пшенице. Док су ранще представл>але 3Ha4aj-
ну компоненту лудске исхране, данас се углавном користе као
храна за стоку или као средство за прехрану у време оскудице.
JeAHHO се раж понекад AOAaje кукурузу и од те мешавине пра-
ви се проja.
50 С. ByjaAHHOBHh, Пореч, 32
Повртарство je слабо развщено. Баште са поврпем налазе

се у оквиру окупница или салаша. Неке врете (нпр. пасул» и
тикве) raje се и као меЬуусев на н>ивама. Иначе, поврпе raje
исл>учиво за cBoje потребе. Понекад ни то не задовол>ава, па
су у неким насел>има (нпр. у Сипу) принуЬени да Taj недоста-
так HaAOKHabyjy куповином на гацаци, где се доноси поврпе из
других Kpajeea. HajBHiue raje: кромпир, пасул>, лук, napaAaj3, а
нешто манье купус, паприку, грашак и шаргарепу. Бостан гото
во да и не raje. Становници Добре, на пример, Kynyjy га од
сел>ака из других села. Последн>их година повртарство нагло
опада. На пример, у Теюци je и у периоду после другог свет-
ског рата било неколико баштована, односно породица Koje су
ce у Behoj мери бавиле повртарством. Но, како им се то „HHje
исплатило", jeAHa по jeAHa су напуштале ову грану землюрад-
н>е. Године 1970. у Теюци je остао само jeAaH баштован — Ата-
нацковиН.
Bohapereo се такоЬе yôpaja у слабо развщене полюприв-
редне гране. Оно je углавном окупничког типа. Hajemue raje
шл>иве („препорци", „ранке" и „читлавке") и орахе, а нешто ма-
н>е ja6yKe и крушке („петроваче", „илшьаче" и „зимн>аче").
Осим тога, мада много ман>е, могу се видети и дун>е, дудови,
мушмуле, тренпье и вишн>е. Bohe се raj и само за домапе потре
бе. Вопарство je Hajpa3BnjeHHje у Голубин>у, Мосни и Добри51.
Виноградарство je у прошлости било много развщени]е не
го данас. Y Ьердапским насел>има — за разлику од суседних
KpajeBa52 — оно опада „jep не аоноси довольно користи". Лоза
се raj и у виноградима и лозницима (попречним моткама испред
купе низ Koje се пушта лоза). Taje углавном хибридне врете
грожЬа: „отело", „бриду", „тамаанику" и „липарку" (белу и
црну). Дивл>а, некалемл>ена лоза успева само на неким мести-
ма. То су углавном винске, а не стоне сорте грожЬа. Осим вина,
праве и paKHjy (комовицу). Hajemne винограда има у Мосни,
Доньем Милановцу, Добри, Голупцу и Ycjy58. TexHOAoraja вино
градарства у главним цртама слична je TexHOAorajn у том пог-
леду напреднще Неготинске Kpajrae.54
Док се у суседним областима (Пореч55, Кл>учи) доста raj и
и UHdycrpujcKo биле (пре свега коношьа и лан), у Ьердапским
насел>има то HHje CAy4aj. Последн>их година све више ce ceje де-
телина, Koja се употребл>ава за исхрану стоке.
52 На пример Неготинска Kpajmia.
54 О виноградарсксц технологии Неготинске KpajHHe видети: Душан
МасловариЬ, Виноградарство у Неготинско] кра;ини, Гласник Ет-
нографског My3eja у Београду, кн>. 31 — 32, Београд, 1969, 180 — 192
55 С. ByjaAHHOBHh, Пореч, 28, 33
56 М. Л у т о в а ц, наведено дело, 31 — 32
Традиционална пол>опривреда у Ьердапскнм насел>има 99
Технологи]а зе.шьорадн>е
Y претходном излагаау je истакнуто да се землюрадаа у
Ьердапским насел>има углавном заснива на rajeiby житарица,
пре свега кукуруза и пшенице. Зато пемо се задржати искл>у-
чиво на опису технолопце rajeaa ових култура.
Земл>орадн>а je екстензивног карактера. Y aeHoj техноло
гией су сачувани 6pojHH традиционални елементи (opyba, по-
слови). Као ни у суседним KpajeBHMa,57 продор савремених тех-
ничких средстава mije снажан, што je последица релативно не-
повол>них друштвених и природних услова.
Потребно je нагласити да je планински релеф са стрмим
падинама и релативно малим површинама зиратне земл>е усло
вно начин обраде н>ива и употребу OAroBapajyhnx полюпривред-
них opyba.
Основна opaha справа, све до првог светског рата, била je
дрвена ралица — у ствари дрвени плуг са кованим раоником58.
Дрвене делове ралице правили су сами сел>аци, а гвоздене дело-
лове 3aHaTAHje — ковачи. Дрвена ралица je лака, па je погодна
за оран>е на стрмим теренима какви npeoBAabyjy у овом Kpajy.
Зато се понегде (нпр. у Мосни) одржала и до данас. Y неким
насел>има (нпр. у Бол>етину)59 понекад се оне HajcTpMHje н>иве
(на копима ce ceje само кукуруз) oKonaeajy искл>учиво мотиком.
Иначе, nocToje две врете ралица, односно дрвено-гвоздених плу-
гова: „обртач", или „превртач" — за стрме н>иве и „ланцар", или
„долинос 'в0 — за оранье ньива на равном терену.
Од првог светског рата ралица je постелено истиснута упо-
требом гвозденог плуга HHAycTpHjcKe производное. Од тада све
више npeoBAabyje употреба гвоздених плугова „обртача". Први
„гвоздевьаци" у Голубин»у доб^ени су после првог светског
рата као ратна одштета.
После другог светског рата починье продор машина у по-
л>опривредну производвьу. Y aAyBHjaAHoj равни Дунава ope се
тракторима. МеЬутим, на вегшни ньива у овом Kpajy то Hnje
могуЬе jep je стрмина сувише велика. Трактори су Haj4enihe у
друштвеном власништву. Y Добри, на пример, селаци y3HMajy
у HajaM тракторе из землорадничке задруге у Голупцу. IÏAahajy
7 ООО старих динара по хектару. Има и трактора у приватном
власништву, али веома мало. Нзихова цена, а поготово такса на
ньихово коришЬеае, сувише je висока за релативно сиромашно
становништво овог Kpaja.
PaHHje су орали и три пута голиппье: у пролеЬе, у jeceH и
у лето (тзв. „гаренье"61). Данас то чине реЬе само jeAHOM — у
57 С. ByjaAHHOBHh, Пореч, 34
58 Не памте употребу рала.
59 Етнолошки атлас ]угославще, уп. I (Бол>етин), 4
60 Исто, (Голубшье, Бол>етин), 3
61 Термин према Етнолошком атласу JyrocAaBHje, уп. I, (Добра), 21
100 Душан И. БанднЬ
пролепе (нпр. у Брн>ици), а обично два пута: у пролепе (март,

април) за кукуруз а у jeceH (октобар) за пшеницу.
Ако ььива HHje сувише стрма, jeAHe године ору je „на ра
зор" а друге године „на слог". Ако ce „pa3opaje", односно ако
се оран>е почне с Kpajeea, у средини н>иве се ствара „разор"
(japaK) у ширини од две бразде. ИдуНе године ce „3aopaje" (или
„copeje"), Tj. оран>е се почне из средине на Taj начин што се
забразди по „разору". На KpajeBHMa н>иве се ствара „склад" или
„меЬа". Bene н>иве деле се на „струке" широке 10 — 15 бразда.
Раниje се орало (данас реЬе) и тако што се плугом заоравало
у круг, око целе н>иве. За то nocTojn назив „оран>е около". На
ужим KpajeBHMa н>иве, где се плуг окрепе, ocTajy непоорани де-
лови, Koje Ha3HBajy „узврати" (вл. „обр'ц").
После оран>а, земл>а се припрема мрвл>ен>ем. Старки тип
оруЬа за мрвл>енье земл>е je „влакул>а", или „грапа". ИзраЬивали
су je сами сел>аци од трн>а, глога, граба или циганске трешн>е.
Трн>е je било притиснуто посебном гредицом. „Влачило' („гра-
пало") се само jeAHOM, после cejafta, да би се земл>иште порав-
нало, односно да би се покрило семе. Од првог светског рата,
поред влакул>е, у употребу je ушла и ,дрл>ача". PaHHje су ко-
ристили дрл>аче са дрвеним рамом и дрвеним или гвозденим
клинцима. Правили су их сами. Дрвену дрлзачу заменила je гво-
здена дрл>ача занатске производное, а ову гвоздена дрл>ача ин-
дустрщске производное, Koja je и данас у употреби. ,Дрл>а" се
само jeAHOM, после оран>а, а понегде и два пута: после ораньа и
после cejaba. Дрл>ан»ем се мрви и растреса земл>а. Дрл>ачу су
paHHje вукли волови и кон>и, а данас махом краве. На равни-
jHM парцелама се за ту сврху ynoTpe6A>aßajy и трактори. Y не
ким селима (нпр. у Голубшьу и Болотину82) после завршетка
дрл>а№а груАве земл>е се мрве ушицама мотике.
Да би се земл>а припремила за сетву, потребно je да се на
известан начин oja4a. Ово je утолико потребнее што je земл>а
у овом Kpajy веома слабог квалитета. Основни начин ja4an>a
земл>е je Бубрен>е. До данас се задржао традиционални начин
Ьубреша земл>е CTajciom Ьубривом. Haj4euihe ce CTajcKo Ьуб-
риво меша са пепелом. Док je било више стоке и док je бачиу
ски начин сточарен>а био развщенщи, ливаде и паппьаци су се
Ьубрили премештан>ем торова за овце и козе. Y Добри ce oeaj
начин Ьубрен>а називао „правл>ен»е чаира". Y Брньици су ньиве
Ьубрили тако што су више н>их поставляли торове па се мо-
Kpaha из н>их сливала низ стрмину н>ивем. Н>иве се Ьубре jeA-
ном у четири-пет година, а баште и земл>иште на коме ce cejy
лан и конопл>а — сваке године. Y нови]е време почело се и са
применом вештачког Ьубрива, али то нще дало очекиване ре-
зултате због лошег квалитета земл.е. Найме, земл>а Koja je Бу-
62 Исто, (Голубинл, и Болетин), 23

63 Исто, (Брн>ица), 31
брена вештачким Ьубривом потпуно се исцрпи у току неколико

година. Но, како данас нема довол>но стоке, самим тим ни CTaj-
ског Ьубрета, земл>у Haj4euihe Ьубре помешаним CTajcKHM и ве
штачким Ьубривом.
1ачаа,е земл>ишта постиже се и путем rajeiba усева у пло-
дореду. Данас се углавном упражн>ава двопол>ни плодоред: на
HCToj н,иви наизменично ce rajn пшеница и кукуруз. То важи
за айве Koje су релативно плодне и Koje се редовно Ьубре. Ме-
Ьутим, н>иве са слабщим земтьиштем (а таквих je вепи 6poj),
као и н>иве Koje су у брду па се до н>их не носи Ьубриво, брзо
се испосте, те су принуЬени да их оставе на угару и по четири-
-пет година.
На припремл>еном землишту обавл>а се сетва. Житарице
cejy углавном мушкарци, а остале усеве и мушкарци и жене.
Да би се семе очувало, преносе га на н>иву у цаку или у корпи.
Haj4einhe cejy из Top6e,Kojy ставе око врата, понекад (нпр. у
Добри64) и из карлице, Kojy држе левом руком. Осим ручног
cejaH>a, применив се и cejaae „cejaunroM" занатске или индус-
трщске производное.
Кукуруз cejy жене, а мушкарци понекад само помажу. Се-
jaibe кукуруза обавл>а се на више начина. Cejy га „под бразду"
(у бразду, одмах после оран.а, cTaBA>ajy се зрна кукуруза па се
преко н>их преЬе дрл>ачом); „на оцак' (одмах после оран>а —
кад je оно лоше — ставл^у кукурузна зрна у бразду, па их,
затим, „3acejy мотиком"); „под пету" (на сваки други корак
петом се направи удубл>ен>е — „оцак", или вл. „грот" — у Koje
се ставе 3—4 зрна кукуруза); „плугом" (кад узму плуг са ски
нутом даском и ору, истовремено öanajyhn зрна кроз нарочит
левак) и за ту сврху спецщализованим оруЬима ( „садил>ком",
или ,,шил>ком' , и „cejaAHHOM").
Кукуруз се окопава два пута годиппье. Прво копан>е
(„прашеае' ) обавл>а се у априлу или Majy, а друго копанье
(„огртан>е") — крадем Maja или у jyHy. Окопава се искл>учиво
мотиком (вл. „сапа')- Мотика има веома широк а плитак део
за копанье. За рад у башти употреблзава се мотичица (вл. „сапа-
л>ига"), Koja je истог типа као и мотика. Beb je речено да се мо
тика употребл>ава уместо плуга за обраду HajcrpMHjnx н.ива.
Жетва се обавл»а српом, pebe косом. Употреба српа je
стариja. Жан>е се српом издуженог облика, док српови полукру-
жног облика служе углавном за сечение тулузовине. Понекад се
српом сече и трава, углавном кад су потребне ман>е количине.
PaHHje су били у употреби српови занатске производное, док се
данас претежно користе српови
употреба српа у жетви joui увек доминантна, све више, нарочи
то у току последньих година, почин>у да користе косу.85 На косу
се често ставл>а и дрвени лук („прут") или посебна справа —
64 Исто (Добра), 33
65 Исто (Добра, Голубтье, Бол>егин), 80
„гребул>е" — да би классе пожаевеног жита падало на jeAHy

страну. Приликом кошен>а употребл>ава]у и „чок" (или „чо-
куш"), Kojn служи за држан>е бруса. Чок се рашце правио од
дрвета или кравл>ег рога, а у HOBHje време се све више користе
лимени чокови индустрщске производил. Носе га о куку или
га вежу испод колена. Y н>ега cnnajy воду, а брус учврсте
травом.
Сви жан>у у jeAHOM реду. Простор Kojn пожаньу у jeAHOM
захвату назива се „постат". Жаньу на Taj начин што повлаче
срп ка себи. Притом не употребл>авазу никакав штитник за
руку. Пожн>евено жито се сакупл>а „руковет по руковет". Ру-
ковет ce yBe3yje посебним ужетом оа жита или, што je чешпе,
ужетом оа павити (врете дивл>е лозе). Уже се направи paHHje,
пре жетве; праве га обично два мушкарца оа Kojnx jeAaH yenja
лозу на jeAHy, а други на другу страну88.
Кад се жетва обавл>а ерпом, онда обично жан>у жене
(„жетвари", „жаетвари"). Косом pyKyjy мушкарци, а жене
(„пологарке") иду за н.има и грабул>ом caKyriA>ajy жито. Лице
Koje коси назива се косач (вл. „тори"). Ако je пожгьевено жито
мокро, оставл>а се „у полог" (Tj. у неповезаним редовима) да се
просуши. Сувл>е жито суши се jeAaH ао два дана у „креташи-
ма", Kojn се cacroje од по тринаест унакрет поставл>ених снопо-
ва. Пред вршидбу све жито се слаже у „стогове", поставл>ене на
ньиви или у дворишту.
До пре 40 — 50 година ( у Голубшьу и до другог светског
рата) вршидба се обавл>ала стоком, Haj4eiuhe кон>има, понекаА
и говедима. Вршидба je почшьала десетак дана после жетве, ка-
ко би се жито осушило у AOBOA>Hoj мери. Ради тога су га два-
-три часа пре почетка вршидбе rpejaAH на сунцу. Врле су се
све врете жита. Када су врли говедима, узимали су (када je за
то било могуНности) по два пара. Док je jeAaH пар газио жито,
други се оАмарао. Вршидба кон>има обавтьана je много брже.
Кон>и су везивани jeAaH до другог конопцем, а волови су ишли
у japMy. За стоком je обично ишао по jeAaH човек. Кад се врло
говедима, често су била потребна и два лица: jeAHO да их води
и друго Koje je ишло за н>има. Лице Koje je ишло за говедима
носило je jeAaH суд (у ту еврху се користио и немачки шлем)
и бринуло се да сточна балега не пада на жито. Стока je коноп
цем везивана за стожер. Обично се почиаало са спол>н>ег круга
„гумна", а дал>е кретаае било je одреЬено намотаван>ем и од-
мотаван>ем конопца везаног за стожер.
Врло се на „гумну", Koje се налазило на н>иви. Haj4euihe
je свако домапинство имало CBoje гумно, мада je било и слу-
4ajeea да по неколико суседних домапинстава направе 3ajeAHH4-
ко гумно. По правилу, оно je увек било на истом месту. Сваке
године су га обнавл>али. Обично je било кружног облика, преч-
ника око десет метара. Hnje се покривало ни ограЬивало. За
Традиционална полюпривреда у Ьердапским насед»има 103
вршидбу се гумно припремало тако што се трава окресивала

мотиком, а затим се земл>иште поливало водом и набщало ма
льем. Жито се реЬало кружно (у концентричним круговима), са
KAacjeM окренутим према средний, осим снопова noKpaj самог
стожера, 4Hje je KAacje било окренуто према cnoA>Hoj ивици
гумна. Гумно се користило и за мла1ген>е пасул>а.
После завршетка вршидбе, ако je дувао ветар, жито се ве-
jaAO, и то на гумну, дрвеном лопатом Koja je имала дугу дршку.
Данас ce Beje „ветрекьачом" HHAycTpHjcKe производное. Овршено
жито жене су прале на реци или потоку у нарочитом ситу.
Вршидба стоком постелено je замешена вршен>ем жита по-
Mohy вршалице на ручни погон, а затим помопу вршалице на
моторни погон индустрщске производное. Вршидба вршалицом
обавл>а се Hajneuihe у кугшом дворишту. Моторна вршалица je
веома скупа. Обично се налази у власништву друштвених полю-
привредних opraHH3auHja, а сел>аци je H3HajMA>yjy уз одговара-
jyhy накнаду.
Кукуруз се бере зависно од времена кад je nocejaH. Беру
га и мушкарци и жене. Кад се заврши берба кукуруза, српом
се сече кукурузовина. Обрани клипови круне се ручно. Обично
се при том помажу округаеним клипом или ручним крун>ачем
— гвозденом назубл>еном направом Koja npnjaiba уз шаку. РеЬе
се употребл>ава крун>ач Kojn се окрепе помойу ручице. Y Добри
ce paHHje кукуруз крунио и у „кошу". То je по дужини расе-
чено дебло, Koje je ископано као корито, а дно му je избушено
сврдлом. Поставлю се на ногаре, а испод кьега се простре по-
н>ава. Клипови се ставе у кош и 6njy мал>ем, а зрно кроз отворе
пропада на пон>аву67.
Жито се чува у амбарима правоугаоног или квадратног
пресека (направлении од дасака) или у цаковима и сандуцима
Koja CToje у купи. Кукуруз у клипу чува се на тавану или у
посебним кошевима.
Обинащ и веровагъа у вези са землорадььом
Природне и друштвено-истор^ске прилике у ЬерАапским

насел>има условиле су стваран>е полюпривреде екстензивног ти
па. Пол>опривредна производн>а ce OABHja у оквиру малих ино-
косних породица (нема веЬих породичних задруга) на релатив-
но сиромашним поседима. Y таквим условима привреЬиван>а
често ce oceha потреба за сарадньом измебу два или више до-
маЬинстава. Y сточарству овог Kpaja такав вид сарадн>е пред-
ставл>а бачщ'а, а у земл>орадн>и се сарадн>а обавл>а кроз обича^е
познате под називом поза]мица и спрег. Мобе нема, нити по-
CTojn cehafte на OBaj oÖH4aj.
104 Душан И. БандиН
Традиционална поза]мица Hajneinhe ce cacrojH у томе што

се за послове Koje jeAHo домапинство не може да уради само
(нпр. жетва или окопавагье кукуруза) позива^у на испомаган>е
чланови других домапинстава. Та радна снага ce no3ajMA>yje, од-
носно мора да се врати у hctoj' мери. За луде Kojn су дошли да
помогну, домапин je дужан
дневно. Осим л>удске радне снаге, поза]мл>ивана je и радна сто
ка, што се такоЬе врапало, према договору, oAroBapajyhnM
л>удским радом.
Ca продором машина у земл>орадн>у створен je нови облик
no3ajMHue. Домапинства Koja noceAyjy пол>опривредне машине
(нпр. тракторе, копачице), Aajy их у 3ajaM другим домапинстви-
ма, с тим што им се ова услуга, на сличай начин и под сличним
условима као код класичне поза]мице, врапа у раду. Y Голуби
ку смо имали прилику да забележимо jeAaH cAy4aj такве по-
3ajMHne HOBHjer типа: jeAHo домапинство no3ajMHAo je другом
копачицу и кон>а; чланови другог домапинства били су обавез-
ни да, за узврат, два дана Konajy и косе на иман>у CBojroc по
за] мливача.
Y овом Kpajy има знатан 6poj домапинстава Koja noceAyjy
само по jeAHo грло радне стоке (Haj4enihe краву, pebe вола).
Таква домапинства су принуЬена Аа, приликом обавл>ан>а одре-
Ьених пол>опривредних послова (нпр. оракье), спрежу CBojy сто
ку. Пазило се да спрегнута стока ради под|еднако у оба дома
пинства. Стоку спрежу обично домапинства коja се налазе у ро-
Ьачким или при]ател>ским односима. Често се овакав вид сарадн>е
измеЬу истих породица одржава и више година. Влашко станов-
ништво OBaj o6H4aj назива „семпреуна".
IlojeAHHa домапинства, у недостатку радне снаге, понекаА
Aajy CBojy земл>у сиромашни]им сел>ацима на обраду — „у испо-
лицу". Доб^ене производе би власници земл>е и „исполичари" де
лили на равне делове.
Y3 послове везане за земл>орадн>у очувао се и известан 6poj
o6H4aja и верованъа релипц'ско-мапцског карактера. Oeaj рели-
rajcKO-MarajcKH комплекс je, несумн>иво, некад обухватао и про-
жимао целокупну земл>орадн>у. МеЬутим, данас je он сведен на
фрагменте, и то углавном у вези са пословима око сетве жита,
cejafta и окопавагьа кукуруза.
Као HajnoBOAjHHjn дани за почетак cejaH>a cMaTpajy се поне-
дел>ак и среда (у Сипу понедел>ак и четвртак). Нарочито je „по
годан" понедел>ак, и то у време кад месец почне да „иде у нап-
ред" како би и усеви ишли у напреА. Не ceje се у оне дане у Koje
и иначе „не вал>а радити". На пример, не ceje се „на Св. Вртолому
— због OAyje, на Верижице због змща", итд.
Семе за сетву припрема се на посебан начин. Y Голубинуу и
Бол>етину су на „литурпцу" (славски колач) ставл>али чашицу са
зрном пшенице Koje je поп осветио. То освепено зрно ставл>али
су у семе за сетву88. Y Бол>етину су у семе ставл>али и друге

предмете мапц'ског карактера: бритву, босил>ак, TaMjaH, папри
ку и со89. Y Добри се семе поливало 6orojaBAieHCKOM водицом.
Освепено семе могло се покварити jeAHHO у случа]у ако га до-
дирне „нечиста" жена.
На дан cejaaa ништа ce HHje давало на 3ajaM. Сам cejan je
морао да буде чист — „да би и жито било чисто". Он облачи
чисто рубл>е и одело. Тог дана, пре почетка посла, избегава и
HajcHTHnje лажи, као и сексуалне односе.
Непосредно пре него што he почети да ceje, ceja4 се пре-
крсти и каже: „AjA боже помози". Понекад je та формула про-
ширена, као, на пример, у Сипу: „Да помаже бог, да да руку
од виле, да бих могао што бол>е да завршим посао". Овде се
могу назрети и остаци неких старших верован>а. Прву шаку жи
та ceja4 баца увис да би и жито тако расло или се, нпр. у Бол>е-
тину70), то жито баци ван н>иве „птицама". На почетку рада се-
ja4 обавезно Пути.
Ceja4y се ручак обично доноси на н>иву. При том се пази да
хлеб буде неначет. Иначе, ceja4 не jeAe на н>иви веп поред н>е,
jep би, како се сматра, штеточине уништиле усеве71.
И кукуруз се на известан начин „припрема" за cejaibe.
Обично се у торбу са зрневл>ем кукуруза ставл>а jaje или боси-
л>ак. За cejaae кукуруза такоЬе су „HajnoroAHHjH* дани понеде-
л>ак и среда, нарочито у време кад месец расте.
Одржали су се и извесни обича^и у вези са окопаван>ем
кукуруза. Y Добри, када се окопаван>е заврши, сви радници ста-
BA>ajy по мотику земл^ на последней „опак' . Затим npeöanyjy мо-
тику из руке у руку „да би се корейце укрштало" и „да би од
сваке стране вукао кукуруз". Том приликом говоре: „Колико
мотика, толико кола кукуруза". На Kpajy се мотике 3a6aAajy у
земл>у „да не буду празне и сви noceAajy око последн>ег оцака
„ да род остане у н>иви". Y Сипу, после окопаван>а кукуруза, ба-
це на последней оцак по jeAHy мотику земл>е и ките га польским
цвепем. Затим сви укрсте мотике над задн>им оцаком „да и кли-
пови буду тако укрштени". На Kpajy — из истог разлога —
седну на земл>у и меЬусобно H3yKpuiTajy ноге.
ЗАВРШНЕ НАПОМЕНЕ
На основи претходних излагала могупе je одредити основ-
не карактеристике традиционалне пол>опривреде Ьердапских на-
сел>а. Под yrauajeM спецефичних природних и друштвено-исто-
68 Исто (Голубиае и Бол>етин), 34. Y жито су ставл>али и парче гвожЬа
или крупицу соли „да се не уквари", а у зрневл»е кукуруза, Koje je било
одреЬено за семе, ставл>али су приликом бербе и „спориш" (врсту
траве), „да се кукуруз споро и добро jeAe".
69 Исто (Бол>етин), 34
70 Исто (Бол>етин), 35
71 Исто (Голубин>е), 35
pHjcKHX услова, постепено je формиран мешовити, сточарско-зем-

люраднички тип пол>опривреде. И сточарство и земл>орадн>а су
екстензивног карактера.
Традиционално сточарство je засновано на rajeiby ситне
стоке (оваца и коза) домапе, ситне, брдске расе. ПреовлаЬивао
je колективни начин сточарен»а — 6a4Hja, у чщем оквиру се
веНина домапинстава у населу удруживала у цил>у 3ajeAHH4Kor
чуваньа и муже стоке. Стока се држала на салашима — поро-
дичним иман>има Koja се налазе на MaH>oj или Behoj удал>ено-
сти од насел>а. Исхрана стоке претежно je везана за панпьаке.
Сточарско привреЬиван>е прапено je веКим 6pojeM верован>а и
мапцских радн>и.
Традиционална земл>орадн>а се заснива претежно на raje
iby кукуруза, ман>е на rajeiby осталих житарица (пшенице, ов
са, ражи). Taje се искл>учиво домапе сорте. Y неким насел>има
било je pa3BHjeHo виноградарство, док вопарство и повртарство
нису имали вепи знача]. Послови у вези са обрадом земл>е обав-
A>ajy се оруЬима домапе и занатске производил, што условл^а-
ва и одреЬене технике. Недостатак радне снаге (л>уди и радне
стоке) и оскудност средстава за производн>у надокнаЬу]'е се ко-
лективним обавл>ан>ем nojeAHHHx землорадничких послова (по-
3ajMHqa, спрег). За земл>орадн>у je такоЬе био везан одговара-
jyhn peAHrajcKO-MarajcKH комплекс.
Оваква структура полтопривреде одржала се све до првих
AeueHHja 20. века. Као што се данас може видети, традиционал
на полоопривреда, бар по CBojHM основним карактеристикама,
била je приближно jeAHaKa у свим испитиваним насел>има, ка-
ко у оним што npimaAajy Поречу, тако и у оним што се налазе
у Кл>учу. Битних разлика нема ни у noA>onpHBpeAHoj делатно-
сти српског и влашког становништва осим, наравно, у пол>о-
npHBpeAHoj терминологии.
МеЬутим, у периоду од првог светског рата у ползопривре-
ди ове области HacTynajy видне промене. Сточарство опада. Па-
шааци се pa3opaeajy и npeTBapajy у ньиве. CMaftyje ce 6poj сто
ке, а уместо пашиьачког све више се прелази на CTajcKo сточар
ство, а самим тим и на rajeite оних врста стоке чи)'е je држан>е
и исхрана у много Maiboj мери везана за пашньаке (говеда, сви
нке). Пошто je стоке мало, CTBapajy се услови за н>ено држан>е
у оквиру окуНнице, тако да салаши губе CBoj привредни зна
чаj. Y овим условима неминован je и прелазак са колективног
сточарен>а (6a4nje) на индивидуално. Те промене су се више
одразиле у кл>учким насел>има Сипу и Текщ'и него у поречким
где се, на пример у Брньици и Добри, 6a4nja join увек одржава
мада у смааеном обиму.
Промене су видне и у земл>орад№и. Додуше, и дал>е пре-
OBAabyje rajeH>e домаЬих врста жита (пре свега кукуруза и пше
нице), али се мен>а начин обраде земл>е. Од првог светског ра
Традиционална полюпривреда у Ьердапским населима 107
та у полюпривреду Ьердапских насела постепено продиру ору-

Ьа индустри)*ске производн>е, хемщска средства и сл. МеЬутим,
услед неповолних природних (а можда и друштвених) услова
ни до данас mije дошло до потпуне, па ни довол>не механизаци-
je и хемизащце земл>орадн>е. Промене ce orAeAajy и у неким
новим врстама организащце рада (нпр. нови облици no3aj-
мице).
PeAHrajcKO-MarajcKH комплекс везан за полюпривреду, у
овом периоду почин>е нагло да се губи и задржава се само у
фрагментима везаним за неке важнее моменте полюпривредне
производное (почетак бачще, сетва жита, cejaibe и окопаван>е
кукуруза).
Наведени процеси достижу кулминащцу после завршетка
другог светског рата, у периоду изградкье социализма. Упркос
чшьеници да су и Ьердапска насел>а обухваНена мерама за уна-
преЬен>е пол>опривреде (продор индустрщских оруЬа, сощ^али-
защца jeAHor дела земл>ишта), пол>опривредна производн>а на-
лази се у опадан>у. То je последица општег опадан>а производ-
них снага (произвоЬачи, земл»иште) у овом Kpajy.
Становништво испитиваних насел>а све више напушта по
люпривреду и yKA>y4yje се у радни однос у оквиру других прив-
редних грана (рад на брани ХЕ „Бердап ', у каменоломима, у
бродарству). Млади великим делом одлазе на школован>е. Y по
следнее време почин>е озбил>но да ce oceha недостатак радне
снаге у полюпривреди.
С друге стране, и полюпривредне површине су све ман>е.
До тога je дошло због повепане изградше у овом Kpajy (брана
ХЕ „Бердап", н>ени пратепи o6jeKTH, путеви, нова насел>а ван
поплавл>ених noApy4ja), а пре свега због потапагьа HajnAOAHH-
jer землшшта на aAyenjaAHoj равни Дунава водом вештачког
акумулационог je3epa.
Мада je процес опадан>а пол>опривреде (и сточарства и
земл>орадн>е) у Ьердапским насел>има евидентан, тешко je пред-
видети н»егов дал>и pa3Boj. Мора се узети у обзир да у Бердапу
nocToje изванредни услови за pa3Boj туризма (што je веп пред-
мет свестраног истраживааа72). Hnje искл>учено да се полюприв-
редна производив овог Kpaja jeAHHM делом прилагоди потреба-
ма ове нове привредне гране и да ту наЬе noAcrauaje за CBojy
егзистенщцу.
72 П. MdxajAOBCKH, наведено дело, 187 — 250

108 Dugan I. Bandié
Résumé
AGRICULTURE TRADITIONNELLE DANS LES HABITATS DE
LA RÉGION DES PORTES DE FER
par
Dusan I. Bandié
Les recherches relatives à l'agriculture traditionnelle ont été
faites dans les localités situés sur la rive droite du défilé des Por
tes de Fer, lesquelles furent plus tard entièrement ou en partie sub
mergées après la construction du barrage de la centrale hydroélec
trique „Derdap", ou bien après la formation du lac d'accumulation
artificiel (Brnjica, Dobra, Boljetin, Mosna, Donji Milanovac, Golu-
binje, Tekija, Sip).
Les faits exposés dans le présent travail sont basés, avant tout,
sur les résultats des recherches faites sur le terrain au cours des
années 1969 et 1970, bien que fussent utilisés aussi les matériaux
inédits des rechrches ethnographiques antérieures (par ex. de la
reconnaissance du terrain, exécutée par les membres de l'Institut
Ethnographique, les rechrches faites pour l'élaboration de l'Atlas
ethnologique de Yougoslavie), ensuite les données de la littérature
(principalement des travaux de caractère anthropogéographique et
économico-géographique) et des publications statistiques. A été tra
ité, en premier lieu, l'état présent de l'agriculture traditionnelle dans
les habitats de la région des Portes de Fer, avec un bref aperçu des
changements et processus récents dans la production agricole. Les
matériaux rassemblés ont été considérés du point de vue ethnogra
phique, en vue de compléter les matériaux rassemblés jusque là et
de créer un tableau arrondi de cette branche d'agriculture tra
ditionnelle.
L'agriculture représente la branche fondamentale de l'écono
mie de la population dans les localités étudiées. La production agri
cole est d un caractère extensif prononcé aux caractéristiques tradi
tionelles nettement exprimées. La culture des terres et l'élevage sont
relativement développés, tandis qu'autrefois l'élevage représentait
la branche dominante de l'agriculture.
L'élevage du menu bétail, houtors et chèvres, formait la base
de l'élevage traditionnel, tandis que l'élevage des bovins et des porcs
se développe de plus en plus ces derniers temps. L'élevage de volai
lle et l'apiculture ne sont pas particulièrement développés. Il y a
deux types fondamentaux d'élevage, à savoir: type individuel et
type collectif — de baéije. Ce dernier était prédominant autrefois,
Cependant, l'élevage de bestiaux en comun dans les pâturages de
montagne (baôijanje) a presque entièrement disparu aux villages
inférieurs (Sip, Tekija), tandis qu'il se maintient en partie, quoi
que dans une forme condensée (et en un volume réduit) aux villa-
f;es supérrieurs (par ex. Brnjica, Dobra). Il est caractéristique que
es bestiaux ont été tenus aux fermes — propriétés de fammille
situes hors de l'habitat. Aujord'hui c'est très rarement le cas.
Agriculture traditionnelle 109
L'agriculture est orientée pour la plupart vers la culture des

sortes domestiques des céréales (maïs, blé) qui viennent bien dans
les conditions nautrelles locales. Les autres branches d'agriculture
(viticulture, culture des fruits, maraîchage) sont d'importance se
condaire. La technologie agricole peut être désignée comme tradi
tionnelle dans son ensemble, bien qu'elle renferme dans ses cadres
aussi certains éléments plus récents qui reflètent le processus gé
néral de la pénétration de la civilisation dans la campagne (par
ex. outils agricoles, produits industriels). Des différentes formes
d'entraide collective sont connues pozajmica et spreg (travail gra
tuit et prêt d'attelage que les paysans échangent réciproquement).
A la production agricole était hé tout un complexe de croyan
ces et coutumes, qui fut réduit à la longue aux fragments. Les
croyances et coutumes particulières se rattachent aujourd'hui gé
néralement à certains moments importants dans la production
agricole: au commencement de bacijanje (pacage du bétail en co
mmun aux pâturages de montagne) en élevage, aux semailles, au
plantage et au rechaussement du maïs en culture de terre.
Bien que, dans l'agriculture, se fasse sentir l'influence des
mesures socialistes pour l'avancement de la production (industria
lisation, chimisiation, socialisation des terrains), cette branche
économique est en décadence dans son ensemble, car un nombre
de plus en plus grands d'agriculteurs, particulièrement jeunes, cher
chent l'emploi en dehors de l'agriculture (centrale hydroélectrique
„Djerdap", navigation fluviale, carrières) ou bien fréquentent di
fférentes écoles; en même temps, les surfaces agricoles sont ré
duites par la submersion des meilleures terres le long du Danube
et par la construction de nouveaux habitats et de nouvelles voies
de communication.
Зборник радова Ётнографског института кн>. 6
Слободан 3E4EBHR
РИБОЛОВ НА BEPAAnCKOJ ДЕОНИЦИ ДУНАВА
Многострук и cpehaH cnoj природних околности погодовао

je pa3Bojy риболова у Бердапу и створио специфичну и некада
веома уносну привредну грану. Стога се риболов у Бердапу по
многим карактеристикама разлику^е од риболова на другим ду-
навским деоницама наше земл>е.
Пролазепи кроз нашу земл>у, Дунав свуда, осим у Берда
пу, има мирне и стабилне токове, са устал>еним коритом и ма-
лим варщацщама у мен»ан>у матице. ПрелазеНи из панонске
равнице, некадаппьег мора, Дунав код Голупца nocTaje зароб-
л>еник стеновите клисуре, од Koje се ослобаЬа тек низводно од
Кладова, где опет Aoönja CBojcTBa мирне и широке реке. Стеш-
ььаваае н>еговог тока и потпуно различита конфигуращца дна
били су узрок што се водене масе ове огромне реке овде сасвим
другачще noHainajy, CTBapajyhn MHoroöpojHe брзаке, вирове, че-
BpHTHje и друге облике водених токава. Сасвим je разумл>иво
што су овако промен>ени услови речног тока утицали и на би-
олошке услове pa3Boja и битисаша рибл>ег света. То je, несум-
№Иво, имало свога одраза и на организащцу и технолопцу ри
болова. Ако се овоме дода и л>удски фактор, Kojn je у тежн>и да
од клисуре створи релативно сигуран пловни пут, мен>ао природ-
не путеве, онда долази до далих промена природних токова реке,
што je затим проузроковало последние у мен>ан>у животних ус-
лова речне фауне и флоре. Регулаци)а Бердапа je донела многе
промене, а савремена изградн>а гигантског пловидбеног и енер-
гетског система неминовно изазива дал>е радикалне промене.
Зато je потребно, да би се разумев и схватио pa3Boj Ьердапског
риболова, претходно изложити исторщат ньегова pa3Boja, са на-
рочитим освртом на друштвено-економске односе Kojn су овде
владали у ш^единим епохама.
КОНТИНУИТЕТ ТРААИЦИ1Е
Не може бити никакве сумное да су се риболовом у Бер
дапу бавили joui праисторщски л>уди. О томе убедл>иво саопш-
TaBajy археолошка откриба, а нарочито она новщег датума, ко-
jnMa су, CBojnM комплексним истраживан>има, наши археолози
померили знан>а о Бердапу у HajAyÖA>y прошлост. Нарочито су
занимл>ива, веп светски позната, истраживан>а Лепенског вира,
Koja су, за сада, дала Hajcrapnje податке.1 HcTopnjy Ьердапског
1Драгослав С р е j о в и h, Лепенски вир, Београд, 1969.
112 Слободан ЭечевиЬ — Душан Дрл>ача
риболова од средаег, па до прве половине 20. века обрадио je

Михаило ПетровиЬ*, а ту и тамо може се напи и по Kojn други
драгоцен податак. Но, континуитет pa3Boja ове привредне гра
не у Бердапу може се за сада поуздано пратити тек од турског
периода.
ГоспоЬин вир био je на гласу због ceoje издашности у кру-
nHoj риби. Taj се вир помшье у jeAHoj повелш кнеза Лазара из
око 1379. године, по Kojoj се вир уступа манастиру Ждрелу
(Горн>аку) и означава као „вир више Пореча и Гребена." Вир
je добио име по Богородичном манастиру, 4nje су развалине
могле да се виде све до 1830. године. Y jeAHoj Apyroj повел>и на
води се да je „у Звижду био вир ГоспоЬин на Дунаву".3 Oeaj
податак je веома драгоцен када се зна да су наши средньовеков-
ни владари повел>ама уступали манастирима такве просторе ко-
}и су били Погодин за економску експлоатащцу. Ако се зна да
je ГоспоЬин вир све до новщих времена био jeAHO од HajnoeoA>-
ни]'их места за лов крупне рибе, податак je утолико драгоценен
пошто говори о HcropnjcKoj непрекидности експлоатащце овога
места.
Почевши од турског периода, има ближих података о ор
ганизации, фискалном и економском 3Ha4ajy Ьердапског рибо
лова. ТврЬава Фетхислам (данаппье Кладово), поред тога што
je постала снажно упориште на Дунаву, имала je yrimaja
и на pa3Boj риболова и промета рибом. Фетхислам je постао
стални пщачни центар и центар пограничног промета са Влаш-
ком, са KojoM je био повезан и скелом. Посебан 3Ha4aj имао je
као центар трговине дунавском рибом и влашком сол>у. Фетхис
лам je имао нарочити канун о баждарини — тржишж^ такси.
Oeaj je канун редигован 1586. године. Он je одреЬивао npoAaj-
не и KynonpoAajHe таксе за оне артикле Kojn су били специфич-
ни за ово тржиште. Неки чланови кануна говоре о трговини
рибом.
„Од целе рибе моруне осам аспри. Ако се у граду раско-
мада — четири аспре."
„Од самарског товара усол>ене рибе моруне осам аспри."
Канун за фетхисламску скелу такоЬе je редигован 1586. године
и у н>ему има података о транспорту рибе скелом:
„Од ситне рибе узима се четвртина."
„Од рибе моруне Koja се улови на Дунаву и у гардама узи
ма се четвртина. Од рибе моруне Koja долази из вирова узима
се прва четвртина и последила четвртина."
2 Михаило ПетровиЬ, Бердапски рыболовы у прошлосты и caôaïu-

гьости, Српски етнографски зборник, LVII, Београд, 1941.
3 Михаило Петровип, нов. дело, 55.
Риболов на bepAancKoj деоници Дунава 113
„Глоба од apasmja ко)и буду ухвапени на Дунаву да кри-

jyMMape рибу, робове или стоку, емини y3HMajy у корист држа-
ве." На фетхисламском пристаништу узимала се и jeAHa специ-
jaAHa такса Koja je, судеКи по називу, била наслеЬена из прет-
турског периода, а звала се „магерща" (од румунског magerie,
majreie, што значи рибарен>е, риболов). Такса се вероватно у-
зимала за рибу Kojy су рибари довозили у Кладово:
„Од рибе моруне узима се по jeAHa аспра на сваку рибу."
„Од брода ситне рибе узима се по jeAHa добра риба."
„Од две jeceTpe узима се jeAHa аспра."
„Оа Ава сома узима се jeAHa аспра."
Канун за скелу и Mabepnjy села Оршава, био je истоветан са
Фетхисламским .4
Подаци Kojn нам Aajy ови турски документи из средине
16. века, oMoryhaßajy да се донесе више заюъучака.
Пре свега, они AOKa3yjy да су риболов и трговина рибом
у то време били веома разв^'ени. Они 03Ha4aeajy неке рибар-
ске центре овог региона. То су Кладово и Оршава. Прецизно
фиксиран>е тржишних и транспортних такса за nojeAHHe врете
рибе показухе да je трговина рибом била организована и дифе-
ренцирана према врстама риба. Таксе ce pa3AHKyjy зависно од
тога да ли се риба извози или се троши у самом граду. В иди
се и класификац^а рибе по вредности и показуj у називи за no
jeAHHe врете. Моруна je HajepeAHnja, jeceTpa и сом HMajy исту
вредност, док су све остале врете jeAHaKe.
TexHOAoraja риболова тога времена такоЬе се види из фис-
калних података. Разливе се риба ухваКена обичним метода-
ма, у вировима или у гардама. То noKa3yje да je било индиви-
дуалних рибара, да je nocTojao нарочити режим лова у виро
вима, а да су гарде као риболовна клопка биле у rn/Hoj упот
реби и у то време. Режим риболова у вировима описао je у по-
MeHyToj студии М. ПетровиН, па je основано претпоставити да
je Taj режим био исти и у турско време. Найме, вирови су има-
ли cBoje власнике или закупце са монополом лова у н>има, по-
што су то била HajnoBOA>HHja места за богат улов. То се види
и из поменуте повел>е кнеза Лазара. Као ypefeajn у Koje je тре-
бало доста уложити и Koje je требало перманетно одржавати,
гарде су у прошлости такоЬе имале CBoje власнике или закуп
це. До ослобоЬен>а Cpönje држали су их адакалски Турци, а за-
тим их je, као веома лукративне, преузео кнез Милош. О уста-
A>eHoj pnöapcKoj традиции од турског времена до Аанас говоре
4 Душанка Бс^анип-Лукач, Неготинска Kpajuna у време турске

владавине, Гласник Етнографског музеja 31—32, Београд 1969, 94—97.
5 Миодраг Леки h, Етнолошка граЬа у поречком деловодном прото
колу, Гласник Етнографског My3eja 30, Београд 1967, 155—164.
114 Слободан ЭечевиЬ — Душан Дрл>ача
и неки рибарски термини. Морунски струк, на пример, рибар-

ска алатка специфична за oeaj део Дунава, понеко и данас на-
зива турским називом „такум".
Према канунима, било je и крщумчарен>а рибе, што се
свакако не би помиаало да HHje било илегалне трговине. То
сведочи о интензивном промету рибом. Подаци дал>е говоре о
о конзервисан>у рибе методом усол>аван>а.
После ослобоЬеььа од Турака, риболов у Бердапу je тако-
Ье jeAHa од уносних привредних грана. То се види из неких
докумената поречког деловодног протокола. Пореч je био срп-
ско упориште — KaneTaHHja на дон>ем Дунаву и главна веза
тадашн>е Кнежевине Cpônje са турским властима у Адакалу,
Фетхисламу и Видину и са аустроугарским властима у Оршави.
Поречки деловодни протокол воЬен je од 12. марта 1828. до 12.
Maja 1832. године, а водио га je поречки капетан Стеван Стефа-
новип-Тенка са cbojhm сарадницима. Beh 3. Maja 1828. године,
из Пореча траже од скелецще у Раму да им набави 200 рибар-
ских конаца из Беле Цркве за потребе риболова у ГоспоЬином
виру. На дан 7. октобра 1829. године, jaBA>ajy кгьазу „да he со-
л>ене рибе до 1300 ока бити, aj вара 73 оке, и 5 батока". Из пи-
сма од 15. октобра исте године види се да je Пореч снабдевао
юьажевски двор рибом: „По налогу Ваше Светлости од 10 овог
месеца шал>ем вам 70 ока ajeapa у 15 купца, 650 ока чисте мо-
рунске рибе, 370 ока jeceTpe и 5 суви батока од jeceTpe . . . Задр-
жао сам овде: 120 ока морун>евих и jeceTpoBHX глава 3HajyhH да
тамо CBojy цену HeMajy, 15 ока рибл>е морунске масти. Ако из
волите, ja hy вам и ово послати . . .". Ових 15 ока морунске ма
сти, Тенка je каснще послао Стевану Пазарцу у Пожаревац за
мазаьье интова, што се види из jeAHor каснщег писма.6
Из ових се докумената види да je ГоспоЬин вир, одржа-
BajyriH традшццу joui из времена кнеза Лазара, очувао реноме
уносног риболовног места, о коме je сада водила рачуна млада
српска кнежевина. Друга подаци говоре о богатству улова круп-
не ajeapnre рибе, што нас ynyhyje на закл>учак о развщености
риболова и о методама конзервациуе рибе и ajeapa Koje се и
данас npHMeayjy.
После ослобоЬеша Србще, вирови око острва Адакале и
Кладова остали су у турским рукама све до рата са Русима и
Србима. Власници вирова су их тада напустили и побегли, па
je право власништва на те вирове прешло на турски царски ва-
куф. Теюцанци су тада замолили турску власт да им уступи
право риболова у тим вировима, с там да H3MHpyjy уговорене
бМихаило Петровип, нав. дело, 70.

обавезе. Турска им je власт тада издала и тагпце.88 Ово je 1838.

године потврдио и кнез Милош. Право риболова у овим виро-
вима затим прелази на разне власнике, при чему je долазило и
до судских спорова, све док Закон о риболову из 1898. године
HHje допустио да свако ко има државну рибарску карту може
слободно ловити рибу на свима незакупл>еним местима, укл>у-
MyjyhH и вирове.
После регулацще Бердапа, систем водних токова се мен>а,
па риболов починье да губи од свога значаща. Због тога je Аус-
тро-угарска исплатила одштету и то: 1) Управи крал>евских до-
бара за оштеНен риболов на гардама — 40000 динара; 2) срп-
CKoj држави за оштепен риболов на ГоспоБином виру — 40000
динара; 3) сел>анима општине сипске за вирове 40000 динара;
4) општини Дон>и Милановац за упропашпени риболов на Гребе-
ну 30000 динара и 5) .Говану Боркану, закупцу ГоспоЬиног ви
ра, на име одштете 12000 динара.7
6а Андра Благо^евип, из Теице (родом из Сипа), чува jeAHy тагацу у ове-

реном препису, Koja се односи на риболов. Она гласи:
(Превод с турског, такс, марка 6 дин.)
ТАПША
За време српског и турског рата притежаоци риболова (AaAHjaHa),
Kojn nocTojn на Дунаву на Бердапу, у (JieTHCAaMCKoj мукади, побегли су,
те je тиме поменути риболов припао царском вакуфу. Сад, пак, Стеван
думенцибаша, крачин, думанщца, ÜAHja, думещпца и Лова сви из Те-
KHje, у фcтиcлaмcкoj мукади обратили су се мени с молбом да им тагоцу
издам на основу Koje би они могли означени риболов да npHTe>KaBajy.
Услед ове молбе ja као мутевелща (тутор) цар. вакуфа, по наплати про-
писаног ресума за мукадщску ÖAarajHy издао сам им тагпцу, да они
означени риболов притежава^, но под условом да riAahajy законом
одреЬене таксе за рибу, Kojy буду тамо ловили, и н.их у овом праву не
he смети нико од Moje тако и од друге стране узнемиравати.
13 Рецеба 1236 — 1819 год. Адакале.
(М.П.)
Абдурахим, мирмиран, мохафиз, адакалски
и мутевелид фётисламски вакуфа.
Овим ce 3a6paH.yje свакоме да y3HeMnpyje оне л>уде, Kojn су при-
тежиоци у тагаци означеног риболова.
1838 год.
(М.П.) Милош Обреновий, К1ьаз српски
За верност превода jaM4H
СекрЛ1ин.Иностр.дела
Алекса ЛазиЬ(?)
No 3299
26 Марта 1883
Y Београду
Tannja се односи на вир Смил>, преко пута сипске ломотивске вуче.
Власник тагаце не зна ко му je од поменутих рибара род.
(Забележила у TeiaijH др О. Младеновип)
7 Слободан 3 е ч е в и h, Риболов на xpajuHCKoj деоници Дунава, Глас-
ник Етнографског My3eja 31—32, Београд, 1969, 195.
116 Слободан ЗечевиЬ — Душан Дрл>ача
РИБЛэИ СВЕТ БЕРДАПСКИХ ВОДА
Кад je реч о рибл>ем свету Kojn се креЬе Ьердалеким во-

дама, ту свакако не може бити ничег новога, пошто су биолош-
ке карактеристике свих риба веЬ проучене. Пловидба Дунавом
и економско искоришКаван>е животин>ског света у н>еговим во
дама, некада су имали веома важну привредну функщцу у жи
воту становништва приобалних насел>а. МеЬутим, почевши од
регулацще Бердапа, економски знача] риболова константно о-
пада. Та регулащца умногоме je пореметила вековне путеве кре-
тан>а рибл>ег света и проредила извесне врете. Организащца ло
ва и технолога риболова, скупл>а улагаша у рибарске справе
и други чиниоци орщентисали су становништво према уносни-
jHM заниман>има.8
МеЬутим, пре него што би се прешло на o6janiH>eH>e ових
фактора, потребно je истаЬи неке чшьенице. Специфичност Ьер-
дапског риболова у односу на рибл>и свет огледа се у обил>у
крупне ajeapHTe морске рибе, Koja се овде ловила у великим
количинама. Бипе занимл>иво да се oöjacHe узроци зашто се
црноморска риба nojaBA>yje у овим водама. Иако стално живи
у мору, та риба ради мрешЬен>а залази у ритове на ушпу Ду-
нава, где се напуни пи^авицама и другим паразитима. Да би их
се ослободила, она nyTyje узводно до Ьердалеких брзака, где
оштра водена CTpyja и трен>е о стене елиминишу паразите. Из
тих разлога црноморска руба у Дунаву се ретко налази узвод
но од Бердапа, те je у дон>ем Подунавл>у има HajBHiue. Да се
моруна не мрести у нашим водама, доказ je што се у нас хва-
Tajy само крупни комади. После регулисаььа Бердапа, ова je
риба постала pefea, а питан>е je да ли he je после преграБиваша
Дунава бити у нашим водама пошто he joj оштре Ьердапске
стене остати неприструпачне.9
Y Бердапу се лове све врете риба коje ce xeaTajy и на дру
гим деоницама Дунава и у другим рекама, али специфичност
Ьердапског риболова jecTe улов крупне црноморске рибе Koja
носи црну икру. Зато he се овде дати само неке биолошке осо-
бине тих риба, док he се остале врете оставити по страни jep je
то Beh третирано на другим местима.
1) Моруна (Acipenser huso) HajKpynHHja je и HajcKynone-
HHja Бердапска риба. Ако je без икре, назива се шипар. На ле-
Ьима има 12 — 15 штитова, по боковима 40 — 50, а по трбуху
два реда од 10 — 12 малих штитова. Горн>а страна тела je там-
носива, а трбушна страна je бела. Живи у Црном и Касшцском
мору, одакле улази у н>ихове притоке. AjeapHT „морун" у нашим
водама тежак je увек преко 90 kg. Носи и до 20 kg икре. Храни
се искл>учиво животин>ицама из мул>а. Због тога му се у желу-
цу налази смоласта маса, по Kojoj je тешко распознати врсту
8 Исто, 197.
9 Михаило Петровип, нав. дело, 3—9.
хране. Лови се само по на]ачим брзацима где се разапин>у „мо-

рунски струкови". Преко лета ocTaje у нашим водама — у ду-
бинама и подводним кланцима. Од августа излази из cßojnx зак-
лона, када се хвата и мрежама.10
2) Jecerpa, или jecerep (Acipenser schypa) по облику je
слична моруни али je ман>а. Кл>ун je кратак и заокругл>ен, уста
велика, без дон>е усне, очи jajacTor облика. По телу су распо-
реЬени штитови, а по кожи крл>ушти. Ca горн>е стране je зага-
сито сива, а са донье бледожута и бела. Достиже тежину до 50 kg
Плоди се и у нашим водама од половине jyAa до Kpaja августа.11
3) Сим (Acipenser glaber) достиже дужину jeceTpe. Кл>ун
му je кратак, дебео и затупаст, очи мале и дугул>асте. ЛеЬни су
му штитови jaKo развщени, на боковима мали и слаби, а на тр-
буху ce jeABa npHMehyjy. По леЬима je загасито плав, на боко
вима нешто блеЬи, а на трбуху бео. Може да мери преко 50 kg.
Мрести се и у нашим водама у исто време кад и jeceTpa.12
4) Паструга (Acipenser stellatus) OAAHKyje се плюснатом
главой и дугачким пачщим кл>уном и до 30 cm дугам. По телу
je шарена и покривена црвеним, белим и црним пегама. Мирна
je риба и не отима се приликом хватан>а. Мрести се у исто вре
ме кад и jeceTep и сим. Достиже тежину и до 15 kg.
Роду Acipenser припала и кечига, но пошто je она довол>но
позната и н>ен he се опис изоставити. Назива се и носвица.
5) Харинга се у нашим водама MacoBHHje nojaBA>yje током
априла и Maja. Тада се хвата гушНим мрежама, ближе површи-
ни реке. Назива се и гиборт.14
Остале врете риба су довольно познате пошто се лове и на
другим дунавским деоницама. Зато je довольно поменути само
називе економски Haj3Ha4ajHnjnx врста: сом, шаран, смуЬ, шту
ка, мрена, вретенар или фусар, гргеч или тн>ар, платика, ско-
бал>, црвенперка итд.15
ТЕХНОЛОГША ЛОВА И ПРЕРАДЕ РИБЕ
Традищца риболова у овим водама je веома дуга, што се

може закл>учити по pnöapcKoj терминологии и технологии ло
ва, као и по методама конзервисаньа и припреман>а рибе за je-
ло. Пада у очи да je рибарска терминологща претежно словен-
ска иако се становништво приобалних насел>а служи претежно
влашким je3HKOM. Називи риба, рибарског алата или поступака
10 Исто, 9—11.
11 Исто, 10.
12 Исто, 11—12.
13 Слободан ЗечевиЛ, нав. дело, 197.
14Петар МомировиЬ, Риболов у Смедереву и околини, Гласник Ет-
нографског My3eja 12, Београд 1937, 146—151 ; Михаило Петрович
нав. дело, 3—22.
15 Слободан ЗечевиН, нав. дело, 196—197.
118 Слободан Зечевип — Душан Дрл>ача
из риболовне праксе слични су онима ко]и се ]авл>а]у у писа

нии словенским изворима 11. и 12. века. За алатку сличну хар-
пуну у свим словенским je3mjHMa jaBA>a се назив ост, или ости.
Термин улица ce jaBA>a joui у рукописима X века као општесло-
венски. Друга група риболовних справа су плетене мреже и ко-
шеви. Старословенски назив за мрежу био je сет, или сетка,
како се и данас у овим KpajeBHMa назива на]важни]а врста ри-
барске мреже. Сетку поминье joui Длугош, пол>ски хроничар из
средн>ег века. Врша, или вршка je врста рибарске клопке коja
се и данас под истим називом употребл>ава и овде. Исто се мо-
же репи и за лесу. Начин конзервисан>а рибе такоЬе je словен
ски, као и терминологеца везана за OBaj поступак. Ораница, или
копаница je пловило KojHM су се служили joui стари Словени,
а донедавно и Ьердапски рибари. Она се градила као моноксил,
дубл>ен>ем и обликован>ем дебла дрвета. Ово се пловило нази-
вало и чун. На овом делу Дунава, ораница се употребл>авала до
балканских ратова, када се нагло губи, тако да данас живи са
мо у cehaibHMa старщих особа. Данас се користи чамац, или
naba, Kojn je израЬен од даске. Предност оранице била je у то
ме што je ман>а и cnpeTHHja за маневрисан>е. Она je обла, па
мреже нису могле да ce nenajy о углове. Узроци неста]ан>а ора
нице леже у економским факторима, Koje je донела новчана
привреда. Далеко je економичнще од дрвеног дебла остругати
даске, па од н>их направити чамац, пошто je процент искориш-
Нен>а граЬе много вейи. Осим тога, у израду оранице потребно
je уложити много више рада, што такоЬе nocKyn/byje израду
пловила. То je био основни разлог Kojn je утицао на то да се
рибари данас служе искл>учиво чамцима израЬеним од дасака.16
Ово би био основ технолопце лова, Kojn je наслеЬен из
прошлости. Beh je напоменуто да у Бердапу nocToje вирови и
брзаци, у KojnMa се хватала велика количина рибе. Због про-
меньених услова, после регулаци}е Бердапа, 3Hanaj ових места за
риболов опада. До нашег су се времена на брзацима сачували
трагови хватагьа рибе помоНу гарди. Ово су биле велике пре
граде, подешене тако да у брзацима HaTepyjy рибу право у мре
жу. Систем преграда je левкаст; на Kpajy je поставлена jeAHa
кесаста мрежа. Y ову мрежу водена crpyja yTepyje рибу, Koja
због брзе воде не може да се одупре. Oeaj систем клопки поз-
нат je од HajAaBHHjnx времена. Из турских кануна се види да
су га преузели и Турци, а да су га по своме одласку, поново
предали Србима. Последнее гарде налазиле су се у Сипу, а не-
стале су изграднюм Сипског канала са системой локомотивске
вуче бродова. Сипски канал je на овом месту изменио систем
риболова али je истовремено створио jeAaH нови, такоЬе специ-
фичан систем.
Риба се у Сипском каналу ловила „гелберирм", мрежом
турског назива, што указу^е на н.ену старину. Гелберща, попу-
16 Видети чланак Момировипа и CTyAHjy M. Петровийа,
Сл. 16 Риболов „сетком" у Добри, 1962.

Сл. 17 Кош за риболов на Дунаву, Темца 1967.

(снимала Б. ВлаховиИ)
120 Слободан ЗечевиЬ — Душан Дрл>ача
ларно названа и „оди вамо", има следейе делове: дужу мотку

на Kojy су причвршпене 2 jaceHOBe ручице cnojeHe jaceHOBHM
штапом. Преко тога костура разапет je цеп од ryuihe npebe, тако
да цела справа личи на повеКу мрежу за хватан>е лептира. Овом
мрежом лови се на обали канала идупи узводно. Крепупи се
обалом канала, рибари на сваких неколико метара 3aerajy да
би бацили мрежу поред зида и одмах je извукли. Ово je спе-
цифичан начин лова пошто се, због jaKe воде, риба држи зи-
дова канала, опирупи ce nepajHMa о н>их. Дешавало се да се на
OBaj начин улови риба тешка и до 50 kg. До воде силази jeAaH
по jeAaH рибар по реду. Док jeAaH од н>их „бала" (поступак се
назива балан>ем), други стрпл>иво 4eKajy док се он на другом
Kpajy не попне уз насип. Тада силази следеЬи.
С. 18 Риболов „гелбер1цом" на Сипском каналу, 1967.

Joui jeAHa специфична мрежа очувала се до наших дана.
То je крсташ или арадар, облика повепе кашике од npebe, преч-
ника 3 — 4 т. Ü3pabyje се на Taj начин што се костур од два
укрштена, полукружно caBHjeHa штапа, пресвуче преЬом, тако
да ce Ao6nje кашикаста мрежа. Мрежаста кашика je фиксира-
на за jeAaH Kpaj ja4e мотке, чщи се други Kpaj налази у чамцу.
Мрежа се спусти у воду, тако да се риби прегради пут у н>еном
узводном путованьу. Притиском на Kpaj мотке Kojn je у чамцу,
принципом клацкалице, мрежа се диже изнад површине воде и

издиже онолико рибе колико je захватила у датом тренутку.
Тако ухваЬена риба се мередовом увлачи у чамац. Мередов je
веома практична мрежа за вирове и брзаке. На изласку из Сип-
ског канала, све док je Сип nocTojao, налазио се вир звани „На-
6oj", где je била поставлена jeAHa оваква клопка.
Сл. 19 Риболов „крсташем" (арадаром) у Сипу, 1965.

Нарочита врста риболовних ypebaja употребл>ава се код

села Свин>ице на pyMyHCKoj обали, насупрот Дон>ем Милановцу.
При обали, на месту где je дубока и брза вода, подигне се ске
лет од греда, Kojn служи да би се велике металне вршке помо-
hy cajAH спуштале и дизале из Дунава. Вршке су огромних ди-
MeH3Hja; nocTaBA>ajy се на местима куда се риба обично крепе,
и успех не H3ocraje. ПомоЬу н>их хвата се углавном веЬа риба.
Морунски струк je такоЬе специфичан рибарски прибор,
карактеристичан за хватан>е. То je подужи конопац, о Kojn je
причвршпен низ jaKHx удица са плутом. Конопац се спушта на
дно и фиксира за дно каменеем, док плута удице издиже од
дна. nyTyjyhn дном, моруна се закачи за удице и што се више
отима све се више запетл>ава. Ту борбу моруне рибар на повр-
шини реке прати преко пловака од тикве, kojh су у вези са
морунским струком, и извлачи рибу из реке.
Остале мреже и рибарске справе ynoTpe6A>aBajy се и на
другим дунавским деоницама па, пошто нису специфичне само
122 Слободан Зечевий — Душан Дрл>ача
за oBaj Kpaj, н>ихове описе и набраjaiba je непотребно понав-

л>ати jep je то обраЬено на другом месту.17
Конзервисан>е рибе се обавл>ало методом усол>аван>а, а у
Maiboj мери и методом сушен>а. Вишак рибе, Koja не може да
се уновчи свежа, мора се усолити да не би пропао. Неки ри-
бари чак и не желе да рибу npoAajy свежу, пошто je ocTaBA>ajy
за зимске посне славе, када joj je цена веНа. Тако, рибар Све-
тислав МитиЬ, из Голубиша, рибу искл>учиво соли, Myeajyhn je
за зимску npoAajy. Годипнье усоли и до 500 kg. Рибари не желе
да препусте усол>аван>е рибе неком другом. Кажу: „Ако ми не
усолимо рибу, посолипе она нас". Тиме желе да напомену да
he бити матер^алне штете ако усол>аван>е препусте нестручном
лицу. Риба се усол>ава у чабру или KaKBoj Apyroj посуди, док
газдинство или задруга за то HMajy посебне бетонске басене.
Сл. 20 Група рибара са удицама („струковима"), Голубиьье, 1967.

Лруги метод конзервац^е je правлэеьъе „батока". Ту се

риба исече на KajuieBe, слично KajineBHMa сланине, затим се
посоли и Haj3aA суши. Oßaj метод се примените за конзервиса-
н.е крупнее рибе, поглавито jeceTpe.
17 Слободан 3e4CBnh, Митска 6uha народных всровшьа североисточ-

не Србще, Гласннк Етнографског Myœja 31—32, Београд 1969, 330—337,
Нарочито je занимл>иво конзервисан>е гиборта. Риба се

очисти, нареже на „ребра" и остави се да пренопи у соли. Су-
традан се стави на дим да се суши. Крупней комади могу ста-
jara у соли 4 — 5 дана, затим се суше све док не пожуте. Сма-
тра се да je риба укусила ако се осуши на диму, а не на сунцу
или ветру, пошто joj дим Aaje нарочити укус.
Припрема се и извесна врста маринаде. Ситна риба се ис-
noxyje, охлади и сложи у теглу. Затим се истуца бели или црни
лук и потопи у сирНе. Тегла ce HaAHje том течношНу.
Прерада икре у Kaenjap веома je jeAHOCTaBHa. Из живе
рибе треба извадити икру, опрати je и пропустите кроз наро
чито сито да би се одстранила слуз. Затим се та маса посоли и
поступак je завршен.
ОРГАНИЗАЦИИ РИБОЛОВА И ПРОМЕТА РИБОМ
Пре изградьье хидроелектране „Бердап", о организации

риболова се бринуло Рибарско газдинство у Кладову, где се
налазио велики центар за конзервацщу рибе и израду кавщара.
О организации риболова у средньем Бердапу бринула се Рибар-
ска задруга у Дон>ем Милановцу, а на yAa3Hoj страни — Рибар
ско газдинство у Пожаревцу. Ceoje односе са рибарима у по-
гледу откупа рибе или снабдеван>а прибором ове су инстутицще
регулисале уговором или чланством у задрузи. Рибари су дуж-
ни да овим институцщама, по oApebeHoj цени, уступе одреЬену
количину рибе, а оне су дужне да их cHaÖAejy мрежама а по-
некад и чамцима. Сви рибари приобалних села HMajy такве од
носе.
Y Ycjy je 1962. године у рибарству радило тридесетак
л>уди са 15 чамаца. Ловили су „аловом", Hajerane мрену. Y уго
ворном су односу са Рибарским газдинством у Пожаревцу. Haj-
бол>е место за рибарен>е je „Ушл>арски спруд '.
Y Брн>ици се исте године овим послом бавило шест риба-
ра, док je TpojnuH то било допунско занимайте. Yroeapajy са
газдинством из Пожаревца. HajBHUie се лови на месту званом
Мала Орлова.
Y Добри je 1962. године било 12 домапинстава Koja су сво-
jy егзистенцщу заснивала на риболову. Bpoj рибара се повеЬа-
вао од када je Рибарско газдинство у Пожаревцу обезбедило
бол>е услове транспорта уловл>ене рибе. Пошто су за jeAHy ри-
барску екипу потребна HajMaH>e два човека и чамац, рибари су
углавном из исте породице. Рибарско газдинство je задржавало
25% од цене, с тим што рибарима o6e36ebyje алат. Лови се уг
лавном аловом, али се ynoTpeoâBajy и буон>еви и удице. Риба
ри HMajy cBoj „раз" (ред) на месту Зидинцу, односно Добран-
CKoj тон>и, у интервалима од по jeAaH час.
124 Слободан Зечевип — Душан Дрл>ача
Y Дон>ем Милановцу постели рибарска бригада и коопе-

ранти Задруге. Ловишта бригаде су Кречана и Гребен, а задруж-
на — Доли зид и Острво. IlocTojH само jeAaH чамац са приват-
ницима KojH раде са рибарском картом, ван pejoHa Задруге и
бригаде. Задруга има откупну станицу, где се и конзервише
икра.
Y Голубин>у je 1967. године у рибарском погону милано-
вачке землюрадничке задруге „Слога" стално радило 7 рибара
из Голубин>а и 1 откупл>ивач. Лове углавном на два места: код
ПеКске баре, на месту званом Пена, где поставл^у бубньеве, и
на Каналу, где раде удицама и сетком. Задруга у Милановцу от
купила je чамце и алат и осигурава рибаре. За рибу I класе
обрачунавала им je по 5 д. за килограм а за белу рибу 2 — 2,5 д.
Задруга рибу npoAaje по двоструко Behoj цени. Сезонски риба-
ри предаj у улов Задруци по Hcroj цени као и стално запослени.
Y TeKHjn je рибарство било знатно развщ'ено и у прошло-
сти je било традиционално занимание многих породица. Рибо-
лов je сада у опадан>у, тако да je 1962. године тамо било свега
12 професионалних рибара, чщи ce 6poj у 1967. години свео на
седам.
Y Сипу ce paHHje риболовом бавило више л>уди. МеЬутим,
у 1962. години двадесет их je радило сезонски, а свега пет као
стални радници Рибарског газдинства у Кладову. Тада je нор
ма била 200 kg рибе годишн>е. Y CAy4ajy неиспуньен>а норме мо
рали су да плате по 2 д. за килограм. Ловило се на вировима:
Крст, Косовица, Ил>ана, Бук, Гура гардули. Они ко]и на Каналу
лове гелбери^ом, обавезни су да предаj у 400 kg рибе годишн.е.
Сезона риболова Tpaje од Младенаца до Петковице.
Наведени подаци говоре о стагнации и опадаььу риболо
ва у Бердапу као привредне гране. Осим веН поменутих природ-
них фактора, Kojn су битно утицали на опадавье риболова, знат
но je у истом правцу деловао и начин н>егове организацще.
Обавеза npeAaje велике количине рибе годипиье по минимал-
ним ценама, високе риболовне таксе и други фактори, били су
озбил>ан разлог да рибар добро размисли xohe ли се посветити
искл>учиво овом заниман>у, па je, риболов у константном опа-
дан,у.
РИБОЛОВ И НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО
С обзиром на то да je риболов некада овде био jeAHO од

главних занимала и извора егзистенщце, риба и риболов су
били повод за стваран>е MHoroöpojHHx фолклорних мотива.
Заипм/ъива су верован>а у вези са среЬним исходом рибо
лова. Сматрало се да пре поласка у риболов треба избегавати
сексуалне контакте, пошто због тога улов не би био успешан.
Ако се при поласку у риболов сретне нека особа коja носи пра-
зне судове, мислило се да се непе имати cpehe у лову. Исто
Риболов на bepAancKoj деошщи Дунава 125
верование je постегало ако рибар сретне попа или ако му зец

или мачка препрече пут. Рибара не вал>а питати куда je кренуо,
нити он сме да каже где je поставио клопке, пошто у том слу-
4ajy неЬе имати cpehe у лову. Ако се у вршку ухвати jeAHa
jeceTpa, треба je тамо и оставити, па he се сутрадан ухватити
две. Веровало се да ce epeha у лову може постипи 6ajaH>eM или
прорицанием. Над мрежама или другим алатом 6ajaAe су жене
Koje су MabnjcKHM формулама утицале на срепан исход лова.
ТакоЬе су nocTojaAe жене Koje су могле да уреде да jeAaH ри
бар током дана ухвати, рецимо, три jeceTpe, што се сматрало
добрим ловом, па HHje било скупо платити пророчици. Cpeha у
риболову, како се сматра, може доЬи као резултат сарадн>е са
воденим духом или нечастивим. Како ce Bepyje, могупно je учи-
нити да алас у риболову има велике успехе, али je он тиме про-
дао CBojy душу Ьаволу. После извесног времена протеклог у
успешном риболову, рибар умире или се утопи. Да би имао
cpehe, рибар би каткад давао и причест нечастивима. Прича се
да je такав рибар у лову имао много cpehe, али да HHje могао
да умре природном смрЬу, Beh би се удавио или изгубио живот
на какав други неприродан начин. ТакоЬе се сматрало да не
вал>а заспати у чамцу или noKpaj воде. Нечастиви he тада пре-
врнути чамац или he се са уснулим лицем нашалити на неки
други груб начин. Зато, када желе да cnaeajy, рибари то чине
на каквом скровитом месту. Стога се каже да ни Ьаво не зна
где алас спава.17 Када добро роди боровница, сматрало се да
he те године бити богат улов кечига. Ако нека риба CAy4ajHo
ускочи у чамац, то npeACKa3yje богат лов.
IIojeAHHHM рибама npnnncyjy се и митска CBojcTBa. На при
мер, овАе се мисли да 3Maj noeraje од шарана. КаА шаран на-
пуни одреЬени 6poj година, онда он, претворивши ce у 3Maja,
излази из Дунава и лети у планину. При томе од н>ега искачу
варнице. О овоме се може чути читав низ прича Ьердапских ри
бара, што наводи на претпоставку да je шаран некада био и то-
темска животин.а, пошто 3Maj има CBojcTBa и митског претка.
То noTBpbyje и чшьеница што je некада nocTojaAa и забрана ко-
ришЬеььа шарановог меса у исхрани.
Аналогно верованэима у л>удску судбину, фаталистичка ве-
роваша народа овога Kpaja повезана су и са рибом. Сматра се
да Je cßaKoj риби суЬено када he се ухватити у мрежу. Ако се
риба много брани, сматра се да je CAy4ajHO доспела у мрежу,
пошто joj HHje било суЬено да се ухвати. Рибама Aocyfiyje суд
бину рибл>и цар или царица, митско 6nhe Koje се сматра врхов-
ним рибл>им старешином. Та риба обележена je нарочитим зна
ком. Ако би се ухватила оваква риба, мора се одмах пустити на
слободу, пошто се Bepyje да рибар Kojn то не би учинио мора
да изгуби живот. Аналогно верование nocTojn на AojpaHCKOM
je3epy. Занимл>ива je и паралела из Лесковачке Мораве, где се
Bepyje да рибе предводи рибл>и цар. Прича се да je неки човек
126 Slobodan Zeèeviiî —JhiäanJDrljаба
умро чим je ухватио рибл>ег цара.18 Bepyje се, такоЬе, да свака

врста рибе има свога старешину, kojh се брине о ceojoj врсти.
Рибе исте врете, 3ajeAHo са CBojHM старешином, проводе зиму на
истоме месту.
MHoroöpojHa су и народна верован>а у вези са мамцима
KojHMa се служило при хватан>у рибе. Као веома добар мамац
сматрани су комади погаче Koje невеста ломи над главой при
ликом уласка у нови дом. Исто верование везано je и за кукуруз
Kojn она том приликом баца на сватове, 3axBaTajyhn га из сита.
Стваран>е MHoro6pojHHx народних песама или игара, као и
других облика народног стваралаштва, такоЬе je имало сво
га корена у OBoj npnepeAHoj грани. Многи стихови говоре о од-
носу човека према риби. Y тим песмама истиче се сиромаштво
рибара, Koje се огледа у томе да он на себи има онолико закрпа
колико риба има крл>ушти. Други веома распространен мотив
je рибл>а клетва, у Kojoj она проклин>е рибара што joj одузима
живот. Веома je занимл>иво и ритуално „рибарско коло", Koje
je забележено у Теки^и.19
Потребно je поменути и рибарске славе о одреЬеним го-
дишньим празницима. То je свети Никола у Теюци, а Три Je-
рарха у Сипу. Том се приликом рибари OKynA>ajy и чаете jeAHMa
справл>еним од рибе.
Résumé
LA PÊCHE DANS LE SECTEUR DU DÉFILÉ DES PORTES
DE FER
par
Slobodan Zeéevié
DuSan Drljaéa
La pêche dans le secteur du défilé des Portes de Fer diffère,
par nombre de caractéristiques de la pêche dans les autres secteurs
du Danube dans notre pays. Il est également compréhensible que
les conditions changées du cours fluvial, en rapport avec la construc
tion du barrage, ont influé aussi sur les conditions biologiques du
développement et la vie du monde des poissons.
Nul doute que les hommes préhistoriques — habitants de la
région des Portes de Fer, s'occupaient déjà de pêche. Pourtant, la
continuité de cette branche de l'économie dans le secteur des Por
tes de Fer ne peut être suivie avec certitude que depuis la période
de la dominantion turque. Après la libération des Turcs, la pêche
dans la région des Portes de Fer est devenue une des activités
lucratives, ce qui est visible de certains documents du protocole
18Драгутин БорЬевип, Живот и обича]и народны у Лесковачко]
Морави, Српски етнографски зборник LXX, Београд 1958, 30.
19Петар Влахов и h, Рибарско коло и гъегов магщеки знача] у Поду-
нав/ьу североисточне Србще, Развитак 5, 3aje4ap 1968, 99—102.
La pêchejlans leêcteur du défilé der Portes de Fer 127
de Poreé. Les documents démontrent que la localité de Gospodjin

vir, ayant maintenu la tradition de l'époque du prince Lazar déjà,
a gardé la renommée d'une place où l'art de pêcher était à la hau
teur et de laquelle la jeune principauté serbe devait tenir compte.
La spécificité de la pêche dans la région des Portes de Fer
par rapport au monde des poissons se reflète dans l'abondance des
grands poissons de mer qui donnet du caviar que l'on péchait ici
en grande quantité. Ce sont, tout d'abord, les poissons de la Mer
Noire qui donnent le caviar noir: bélouga, esturgeon (Acipenser
sturio et Acipenser glaber), acipensère (au même genre appartient
aussi le sterlet) et hareng. Les autres espèces de poissons sont su
ffisamment connues, puisqu'on les pêche aussi dans les autres se
cteurs du Danube.
La pêche a une longue tradition dans ces eaux, ce qui est
possible de conclure d'après la terminologie et la technologie de la
pêche ainsi que par les méthodes de conserver et de préparer les
poissons. Il est frappant que la terminologie des pêcheurs est pour
la plupart d'origine slave, bien que la population des localités
riveraines se serve en majorité de la langue valaque. Ce sont, par
ex,: ost ou ostl (harpon), set ou setka, vrsa ou vrfka (nasse), lesa,
udlca (hameçon), cun (barque), etc. Jusqu'à nos jours s'étaient
conservées les traces de la pêche au moyen des garde — grandes
cloisons, disposées à chasser les poissons dans les bas-fonds dire
ctement dans le filet. Les derniers gardes se trouvaient à Sip et
elles disparurent avec la construction du canal de Sip.
Plus tard, dans le canal de Sip et en certains autres endroits
le long de la rive, ou l'eau coulait rapidement, il s'est développée
la pêche au moyen de „gelberija" — un instrument qui ressemble
à un assez grand filet pour la chasse aux papillons. C'est une mé
thode de pêche spécifique, puisque le poisson, à cause du courant
fort, se tenait près des murs du canal, en s'appuyant avec ses
nageoires sur ces murs. Un autre instrument de pêche spécifique
s'est conservé jusqu'à nos jours. C'est le „krstaS" ou „aradar" —
une grande cuillère de filet, dont le diamètre est de 3—4 m, tendue
à une ossature, composée de deux cannes croisées, courbées en for
me de demi-cercle. La cuillère de réseau est fixée à un bout d'une
forte perche, dont l'autre bout se trouve dans la barque. Le filet
est baissé dans l'eau pour barrer la route au poisson dans son mou
vement en amont. С est un filet très pratique pour les remous et
les remous et les rapides. Une espèce spéciale d'instrument de pê
che est utilisée près du village de Svinica sur la rive roumaine, en
face de Donji Milanovac. Près de la rive, à l'endroit où l'eau est pro
fonde et rapide, on construit une ossature en poutres qui sert à
baisser dans l'eau et d'en tirer les grandes nasses métalliques au
moyen de câbles. „Morunski struk" Oigne avec plusieurs hameçons
pour la pêche au bélouga) est un autre instrument de pêche spé
cifique. C'est une corde assez longue à laquelle sont attachés plui-
eurs hameçons, avec des morceaux de liège. On baisse la corde sur
128 Slobodan Zeèevié — DuSan Drlja¿a
le fond du lit du fleuve et on la fixe là au moyen de pierres, tandis

que le liège soulève les hameçons.
La mise en conserves du poisson se fait par la méthode de
salage et dans une moindre mesure par le séchage. L'autre méthode
de mise en conserves est la fabrication de „batok". Le poisson est
coupé en tranches, ensuite salé et finalement séché. Particulière
ment intéressante est la mise en conserve du gibort, une espèce de
hareng. Le poisson est écaillé, coupé en tranches minces et laissé
dans la solution du sel et ensuite fumé. On prépare également une
espèce de marinade. La transformation des oeufs de poisson en
caviar est très simple.
Les économies de pêche à Kladovo, Donji Milanovac et Poza-
revac prennent soin de l'organisation de la pêche dans la région
des Portes de Fer. Ces institutions ont réglé leurs rapports avec les
pêcheurs en ce qui concerne l'achat du poisson ou l'approvisio
nnement de ceux-là d'équipement de pêche par le contrat ou en les
inscrivant comme membre des coopératives de pêche. Les pêcheurs
doivent fournir à ces entreprises une quantité déterminée de poi
sson à un prix prix fixé d'avance, et ces entreprises sont obligées
de leur fournir des filets et parfois même des barques. A Donji Mi
lanovac il existe une brigade de pêcheurs et les coopérateurs de la
coopérative et dans les autres habitats des Portes de Fer sont enga
gés dans la pêche de 5—20 pêcheurs ou ménages.
Vu que la pêche était ici autrefois une des principales occu
pations et sources de l'existence, le poisson et la pêche ont donné
lieu à la création de nombreux motifs folkloriques. Intéressantes
sont les croyances relatives à l'issue heureuse de la pêche. On
croyait que le succès de la pêche peut être obtenu par la magie ou
la divination. Selon ces croyances, il était possible de faire
au moyen des incantation qu'un pêcheur ait du succès dans
la pêche, mais il vendait par là son âme au diable. On attribue
aux différentes espèces de poissons des caractères mythiques. On
croit ici, par exemple, que le dragon est devenu de la carpe. On
peut présumer que la carpe était jadis un animaltotem, vu l'existen
ce de la défense de manger sa chair. Analoguement aux concep
tions relatives au sort humain, les croyances fatalistes du peuple
de cette région sont liées également au poisson.
Зборник радова Етнографског института ich». 6
Бреда ВЛАХОВИБ
БРОДАРСТВО KAO ПРИВРЕДНА ГРАНА

Y НАСЕА.ИМА БЕРДАПА
— CA ЕТНОЛОШКОГ СТАНОВИШТА —
Проучава]уКи народни живот и ooiraaje од Голупца до
Кладова, видели смо да велики 6poj становника ових насел>а,
нарочито у нашем веку, живи од заниман>а и прихода коja му
нуди Дунав. Поред рибарства, бродарство, или, бол>е речено, ла-
Ьарство (термин je чешки код становништва у насел>има Бер-
дапа), имало je и има велики значаj у привредном животу овог
noApy4ja.
Бродарство чини специфичну привредну делатност у под-
py4jy Бердапа. Због тога би и обрада овог проблема могла бити
вишеструка. Оно би се могло посматрати, на пример, као де
латност за израду пловних oôjeKaTa, могао би се истраживати
н>егов 3Ha4aj и улога у путничком caoöpahajy, транспорту или,
пак, као културно-исторщска KaTeropnja, итд. Y овом прилогу,
меЬутим, биНе речи о бродарству онолико колико оно утиче на
народни живот и oÖH4aje становништва Ьердапског noApy4ja.
Ипак, неопходно je да се, макар и у HajKpahnM цртама, освр-
немо на раниj и период, разуме се, колико то A03BOA>aBajy из-
вори и подаци o6jaBA>eHH у литератури и колико je то неопход
но у оваквом етнолошком приказу овог занимала.
1
Y току комплексних испитиван>а Koja су вршена на овом
терену, археолошка истраживан>а су показала jeAHy нову кул-
туру, cTapnjy од свих досадаппьих култура код нас, па и шире.
То je култура Лепенског вира, Kojn je ceojHM културним карак-
теристикама Hepa3ABojHo везан за Дунав.
Конкретней Аокази о Дунаву као пловном путу потичу из
joHCKor периода. Найме, професор MnAoje Васип у cBojoj сту
дии JoHCKa колониja Винча1 yKa3yje joui у то време на могуп-
ност мифационих кретан>а из црноморског басена уз Дунав
(Винча и друга подунавска насел>а).
Римски период2 je у том погледу join конкретней. На сво-
jHM ocßaja4KHM походима према североистоку и истоку, Рим-
1 Мило je Васи h, Jопека колониja Винча, Зборник Филозофског фа-
култета I, Београд 1948, стр. 208
2 А. Дероко, Среднговековни градови на Аунаву, Београд 1964; Б. Jo-
вановиЬ, Сип — римски кастел (Археолошки преглед 6), Београд
1964; В. КондиЬ, Равна, Д,он>и Милановац — римски кастел (Архео
лошки преглед 7), Београд 1965; Д. ПрибаковиЬ — Д. ПилетиЬ,
Чезава, Добра, Велико Градиште — римско-византщеко утврЬен>е (Ар
хеолошки преглед 8), Београд 1965; М. Мир ко в и h, Римски градови
на Аунаву у Торш>) Мезщи (Dissertationes VI) Београд, 1968. и друга.
130 Бреда Влаховип
л>ани су се у знатнсц мери користили дунавском воденом сао-

öpahajHHUOM, па су за те сврхе, због брзака и местимично теш-
ких пловних услова изградили и пут поред саме реке. Taj пут
je пре свега служио онима Kojn су светом снагом узводно ву-
кли римске raAnje. Дунав се користио и за превоз разноврсне
робе jep je, са товарима, кроз непроходне прибрежне шуме ме
сто било знатно теже пропи него реком. Многа места, Boj на
утврЬиьа и трговачки центри, Kojn су се временом формирали,
сведоче о томе колико je 3Ha4ajHy улогу у то време имао Дунав.
Y KacHHjHM раздобл>има нема много података о привред-
Hoj улози Дунава. Он ce Haj4einhe поминье као граница варвар-
ског и античког света, а не као caoôpahajHHna. Ипак, изгледа, да
улогу пловног пута, по CBoj прилици, никада HHje изгубио. Сао-
Bpahaj je по н>ему био све време вероватно жив, а посебно у
турском периоду, о чему nocToje и писани подаци. EBAnja Челе-
бща, на пример, у ceojHM путописима бележи да je пловидба
Дунавом веома тешка и да ce OABHja noMohy л>уди Kojn су на
nojeAHHHM тешким деоницама вукли лаЬе натоварене разноврс-
ним товарима. И данас nocTojn предаше у Добри3 да су у 18.
веку Турци ослобаЬали Добране од плаКааа пореза само зато
да би несметано спроводили граЬу Дунавом. Та дрвена rpaba, у
облику сплавова (наврата), спроводила се реком све до Црног
мора. Y Добри се иначе увек налазило вештих л>уди — думен-
цща (спроводника лаЬа кроз Бердап, претеча познщих пилота
— лоцова) Kojn су као добри познаваоци речног корита у овом
делу вешто спроводили лаЬе преко дунавских брзака. Посао
думенцща yöpaja ce у цен»ени)'е занате jep je за aera била неоп-
ходна спретност, храброст, вештина и снага за савлаЬиван>е
пули Дунава. Због тога je у nojeAHHHM породицама oeaj занат
прелазио с колена на колено, са оца на сина.
О пловидби и cao6pahajy на Дунаву нешто више података
и стварних докумената има за период после ослобоЬен>а од тур-
ске владавине. Ти документа noKa3yjy да je caoöpahaj, због ра-
3Boja и процвета трговине, у том раздобл>у веома жив jep до-
6nja све веНи 3Ha4aj у привредном животу не само становниш-
тва прибрежних дунавских веН и знатно удал>енщих области.
О стан>у и улози речног промета и укл>учиван>у становни-
штва из Ьердапских насел>а пише Вук КарациН: „Срби no3Hajy
два Бердапа: доньи и горн>и. Дон>и je измеЬу Кладова и Ршаве,
а горн>и код Пореча. Гораи je CTpamHHjn, али ман>е држи. На
горн>ем Бердапу слабо се кад види камен>е посред воде, него
само кл>учеви и клобукови; али се на дон>ем преко щцелога
Дунава, како вода мало опадне може преЬи вода. Онуда лаЬари
одозго идуКи y3HMajy обично корманоше из онданпыцех места
(Срби преко горн>ег Бердапа из Добре, а преко дон>ег из Текиje,
a HnjeMUH из Т^упкове и из Ршаве); а одоздо лаЬе обично вуку
волови. Али кад вода врло опадне онда на Бердапима лаЬе осо-
3 М. Д р а г и h, Аобра, Развитак бр. 4, 3aje4ap 1970, стр. 78—79
Бродарство као привредна грана у насел>има Бердапа 131
бито натоварене не могу npnjerm никако."4 Из преписке Кнеже-

ве канцеларще подаци о кретаньу лаБа и начину пловидбе тако-
Бе могу корисно послужити да добщемо бар делимичну слику
о стан>у и начину транспорта Дунавом у време Кнеза Милоша,
када je Taj cao6pahaj био врло жив. Кнежева канцеларща на-
pebyje 28. XI 1836. године Подунавско] . . ." да не би лаве сола-
рице, коje уз Дунав навише пролазе, у пролазу овамо дуго за-
државале ce, npenopy4yje се да дадну думенцибаше потребно
число соара (л>уди) Kojn he лаБе извуНи." Године 1839. девет
думенцибаша моле начелство среза поречког да постави извес-
ног МилиБ. Ракома за думенцибашу, jep он вей. 15 година спро-
води лаЬе кроз Бердап па je искусан за организащцу рада ове
врете5. Ово, без сумн>е, yKa3yje да je лаБарство било добро ор
ганизовано и развщено. Колика je у то време била фреквен-
щца caoôpahaja кроз Бердап показухе и jeAHa евиденцща, по
Kojoj je од 1. XII 1839. до 30. IV 1840. године кроз Бердап про
шло 60 пловних об^еката, и то лаЬа, прамова, чамова, пирлаша
и других.Из овог документа ca3Haje се да су за вучу ових плов
них офеката били потребни и волови, за 4Hjy се употребу у ове
еврхе плапала посебна такса. Године 1841. успоставл>ен je сао-
öpahaj лаЬа и других пловних oöjeKaTa (прамова, ораница, и
uiajKH) од Оршаве до Дон>ег Милановца6, Kojn je 1834. био се-
диште пловидбе у Србщи.7 Ово je такоЬе имало вишеструки еко-
номски и културни значаj за прибрежно становништво.
Поред других пловних oöjeKaTa, у животу Бердапског ста-
новништва важну улогу су имале скеле jep су се помоБу н>их
меБусобно повезивала насела са обе стране Дунава, као што су,
на пример, Оршава и TeKHja. По народном преданьу забележе-
ном у Теюци, види се да je посла за скелещце било доста, без
обзира на то што су становници за личне потребе имали и соп-
ствене скеле, jep je овде био гранични прелаз. Превози скела-
ма nocTojaAH су на неколико места, пре свега у Теюци, Кладову
и Милановцу. Тако повезана наспрамна насела одржавала су
веома живе меЬусобне трговачке и друге везе. На овим гранич-
ним скелским прелазима били су карантини и Ьумручка над-
лештва.
Ови прелази имали су велики yrinjaj на pa3Boj ових на-
сел>а Koja су се постепено развщала у стражне трговачке цен
тре. Haj6oA>H пример за то je Теки)'а, Koja je KpajeM 19. века, а
нарочито у првим децешцама 20. века, била jeAaH од 3Ha4aj-
них трговачких извозних центара у Бердапу, погодан за трго-
вину са Аустро-YrapcKOM, стимулишуИи на Taj начин економ-
ски пoлoжaj прибрежног становништва. Y Теюци je био сабир-
4 В. Ст. Карацип, PjennuK, Беч 1818, стр. 154
5 М. Пауновип, Бердап и Тимочка кращна, Загреб 1970, стр. 524—525.
6 Упоредити: М. ПауновиЬ, Бердап и Тимочка крапина, Загреб 1970,
с. 526
7 Т и X. Р. Б о р Б е в и h, Из Cpöuje кнеза Милоша — Културне прилике
од 1815. до 1839. г, Београд 1922, стр. 43
ни центар за npoAajy стоке, меса, свеже и усол>ене рибе,8), а

Доньи Милановац био je знача] ан по томе што се ту товарила
и транспортовала руда из рудника Ма]данпек.
Испитиван>а на терену показу)у да су joui свеже успоме-
не на времена када je cao6pahaj на овом делу Дунава био пре-
тежно упупен на л>удску снагу. Очеви и дедови данаппьих ста
рших становника TeKHje бавили су се тим послом, може се реКи
као неком врстом pa6aunjaH>a. Понеки су cBojnM uiajKaMa и ла-
Ьама превозили терете све до Бугарске и дал>е.9) IIIajKe су кроз
Сл. 21 Вучен>е лаЬе узводно Дунавом

(по Каницу)
8 Више о томе he бити речи у одел>ку о занимагьима, односно у моно
графском приказу насел>а TeKHje.
9 Отац БорЬа Главашевипа (70 година) из TeKHje имао je ceojy кречану и
CBojoM uiajKOM превозио креч све до Бугарске.
Ьердапске теснаце и спрудове вукли кон>и и волови, а на мес-

тима где je било немогупе, услед конфигурацще речног корита,
вукли су их л>удском снагом. Y матичним кн>игама из Kpaja
19 века забележено je неколико занимала у бродарству: лаЬар-
ски возар, возар чамщца, капетан брода.
Нова ера у речном бродарству Ьердапског noApy4ja нас-
тупа nojaeoM парног брода. Ca бродом на парни погон Aoènja се
пре свега у брзини, а затим и у простору за превоз робе. Сао-
ôpahaj парних бродова био je могуК само при високом водо-
CTajy разуме се у почетку. Због тога се озбил>но почело разми-
шл>ати на регулисан>е опасних и неповол>них препрека, дуж Ьер
дапског дела реке, где je пловидба била HajBHiue отежана, да
би се регулацирм постигло рационални]'е коришпен>е овог плов-
ног пута. Тако су почели да ce npoAy6A>yjy разни плиНаци, ук-
AaH>ajy неке подводне стене, регулишу спрудови (око Пореча,
односно Милановца), и прокопава^у канали кроз Koje je пролаз
бродова био лакши и безбедней. Док су сви канали у Бердапу
изграЬени усецан>ем у стеновито корито реке, нajвaжниjи регу-
лациони oéjeKaT, Сипски канал, изграЬен je од 17. септембра
1890. до 27. септембра 1896, меЬу насипима, тако да се ослан>а
на десну обалу Дунава, кроз Kojy je делимично усечен. Y Сип-
ском каналу се, услед претерано брзе матице, y3BOAHoj пловид-
би морало притеЬи у помоп посебном вучом. Y ту сврху je из
Сл. 22 Сипска локомотнвска вуча, пре изград!ье бране

134 Бреда ВлаховиЬ
граЬен и спещцални реморкер, ко]и je назван „Вашкапу", а ко-

]и je прорадио на OBoj деоници 2. XI 1899. године. Када je 1933.
године уместо реморкера уведена локомотивска вуча, „Вашка
пу" je пребачен за вучу бродова на сектору код Гребена. Сип-
ски канал je, иначе, био дуг 2133, широк 73 а дубок 3,9 метара.
Све док ce Hnje нашао под водом у новом акумулационом je-
зеру, на н>еговом одржавашу била je ангажована и л>удска рад-
на снага, Kojy су сачин>авали становници околних прибрежних
насел>а.
KpajeM 19. и почетком 20. века дунавском пловидбом je у
главном господарио страни капитал, Kojn je истовремено био и
власник целокупног пловног парка. Уз помоЬ тога капитала пре-
тежно je одржаван и изграЬиван пловни пут. Темел>и национал-
ном речном бродарству поставл>ени су у Срби^и 3. IV 1890. го
дине, када je донет закон о повластицама Српском бродарском
друштву. МеЬутим, и дал>е су се сукобл>авали разни интереси на
овом noApy4jy. Да би се то некако средило, JyrocAaBHja и Ру-
MyHHja, као заинтересоване граничив државе у овом подруч^у,
подносе 1924. године МеЬбнародно]' AyHaBCKoj комисщи предлог
за успоставл>ан>е спещцалне службе на сектору Бердапа. МеЬу
тим, тек 1932. године, пошто je у Бечу склопл>ен споразум изме-
Ьу МеЬународне дунавске комисще на jeAHoj страни и тугосла-
BHje и Румуни}е на Apyroj страни, opraHH3yje се нова Бердап-
ска администрации a, са седиштем у Оршави, чщи je задатак био
jacHO прецизиран: да води надзор и да управл>а пловидбом, да
одржава режим и побол>шава услове пловидбе на Ьердапском
сектору. МеЬународна дунавска комисща организовала je и
cneunjaAHH Комитет ради ефикаснщег обавл>ан>а текуЬих посло-
ва. Комитет су сачин>авали jeAaH до два члана из земал>а чла-
ница. За време другог светског рата Комитет je престао са ра
дом, тако да je данаппьа Дунавска речна управа обновлена
1948. године, опет у 3ajeAHHUH са Румунима.
Осниваньем Бердапске речне управе пре другог светског

рата, а нарочито н.еним оживл>аван>ем после другог светског ра
та, створен je jaK извор сталних прихода за велики 6poj приб
режних домапинстава у Ьердапском noApy4jy. Y бродарству су
се махом запошл>авали они Kojn нису имали веЬе површине об-
радиве земл>е, а ни других могуЬности за привреЬиван>е, као што
je отваранэе трговина, гостионица и слично. Они kojh су били за-
послени у бродарству припадали су среднее имуЬном CAojy. Ма
хом су то били крмари, матрози, ложачи. Претежно су радили
на шлеповима KojHMa се превозила роба. Иначе, по пилотима,
односно лоцовима, посебно je била позната TeKHja. Идеалан по-
лoжaj према Оршави, центру Управе Бердапског бродарства, а
затим и због повол>ног географског пoлoжaja, TeKHja je убрзо
Бродарство кар привредна грана у населима Бердапа 135
постала не само гранични прелаз и трговачки центар Beh и цен-

тар бродарства на jyrocAOBeHCKoj страни, па je због тога joui
пре другог светског рата овде подигнута зграда Бердапске реч-
не управе за jyrocAOBeHcicy страну администращце, jeAHa од Haj-
penpe3eHTaTHBHHjHX граЬевина у целом овом nojacy, Koja je Теки-
jn давала посебну драж и особиту карактеристику (види сл. 6.)
Самим тим што je овде била управа, Теюца je по традиции и при
оритету, увек давала велики 6poj бродара. Лоцираньем Бердапске
управе у Текиj и, отвориле су се вепе могугшости да се н>ено
становништво укл>учи у рад око бродарства и у бродарство као
карактеристичну и уносну привредну грану. Становништво je
користило ова и друга преимупства па je у суштини чинило
главну радну масу на бродарским пословима. Као доказ и при
мер за то наводим податке коje сам добила у Управи Бердап-
ског речног бродарства 1970. године, у време када je Бердапска
речна управа била joui у свом пуном саставу, али пред непо-
средним расформиран>ем. Y то време у BepAancKoj управи, од-
носно oöjeKTHMa под н>еном непосредном контролом, било je
запослено око 136 радника и службеника. Од тог 6poja je само
из TeKuje било 86. Истина, урачунати су и они Kojn craHyjy у
TeKHjH, a Koju су се овамо доселили са разних страна, из раз-
них Kpajeea, и овде се усталили због посла. МеЬутим, ако дал>е
анализирамо састав запослених, видепемо да je из Ьердапских на
села било 101. То су углавном становници Кладова, Сипа, Те-
KHje, Голубинка, Дон>ег Милановца, л>уди kojh су роЬени у овом
Kpajy.
По подацима KojuMa je располагала Месна канцеларща у
TeKHjH 1970. године, у време када су истраживан>а вршена, ово
насел>е je имало 276 домапинстава Koja су становала у сопстве-
ним купама. Поред овог 6poja, у Текщи je у то време било joui
76 досел>еничких породица коje су становале под закуп као ста-
нари у зградама у ApyuiTBeHoj cBojmui или по приватним ста-
новима. То су вепином биле породице nojeAHHHx лица запосле
них у Pe4Hoj управи, а ман>и 6poj чиниле су породице просвет-
них радника и осталих запослених у другим службама.
За одржаван>е 117 километара пловног пута на Ьердапском
сектору била je потребна радна снага. Због тога у BepAancKoj
управи нису били запослени само они Kojn ynpaBA>ajy бродови-
ма. Био je знатан 6poj и оних Kojn су обезбеЬивали пролаз плов-
них oöjeKaTa на хировитим местима. Бердапска речна управа je
због тога имала неколико радних jeAHHima. 1^карактеристич-
Hujy и Hajßa^cHHjy трупу чинили су пилоти, стручни спроводни-
ци бродова, kojh су уз сопствену одговорност и општи ризик
спроводили пловне o6jeKTe кроз Ьердапске препреке. Н>их je би
ло по 35 до 36 на Haiuoj и исто толико на pyMyHCKoj страни.
Дакле, укупно 70 до 72. Осим пилота, радиле су две групе од по
10 л>уди kojh су се бринули за одржаваае и обележаван>е плов
ног пута. Пловни пут je био обележен ознакама званим „шве
мери" или „бове". „Швемери" су били дугачки 12 метара и оз-

начавали су правац пловног пута. Као швемери на одреЬеним
местима (Сип, Голубиное) били су запослени становници оних
насел>а Koja су Hajé\<uâ том делу пловног пута. На границама
тешких деоница, где je физички било немогупе претицан>е и
укрштан>е пловних об]еката, nocTojaAe су сигналне станице, ко-
jHMa се регулисао caoêpahaj. Таквих станица било je шест, а на
н>има je радило око 15 сигналиста. Знача^на je, као посебна je-
диница, група шалупорта. Они су радили на спешу алним бро-
довима. Задатак им je био да притекну у помоп и cnacaeajy бро-
дове у cAy4ajy хаварще или насукиваша. Посебна радионица,
око 10 л>уди, одржавала je и оправл>ала ман>е бродиКе. Осим о-
вога, nocTojaAa су два спещуална надзорника пловидбе, затим
служба радова, пловидбена, административна и финансщска
служба. IIocTojaAa je и посебна сезонска група радника, Koja
je у каменолому, у Дон>ем Милановцу, припремала материал
потребан за одржаванье nojeAHHHx делова пловног пута. Ту су
и чувари пилотских станица Кладово, Винице и Кожице. Y ок-
виру ових служби Hajeehn део радне снаге чинили су они Kojn-
ма je било потребно и неопходно да добро no3Hajy Нуди овог
дела Дунава. Те пуди Haj6oA>e су познавали становници прио-
балних насела, Kojn су од роЬеньа расли са Дунавом, yno3Hajy-
пи непосредно н>егову променл^иву нарав. HajAennin пример за
то су пилоти — лоцови. Они су познавали сваки гребен, сваки
камен у овом делу речног тока, пуног изненаЬеша и опасности,
брзака и плипака, Kojn су вребали на сваком кораку. Захвалу-
jyhn познаван>у терена, AH4Hoj храбрости, одважности и кон
диции, jeAHHO су они могли избегавати craxnjy природе. Думен-
цибаше (спроводници лаЬа) су у измен>еним условима преузи-
мали парне бродове и спроводили их кроз Ьердапски теснац.
Н>ихово занимайте преносило се из генеращце у reHepannjy. По-
стало je временом традиционално, да не кажемо наследно. Yoc-
талом, то се може закл>учити из података да од 37 тренутно за-
послених пилота у BepAancKoj pe4Hoj управи, 26 je пореклом
из неколико Ьердапских насела, измеёу Кладова и Голупца. Те-
Knja и у овом CAy4ajy предн>ачи. Она Aaje HajBHme лоцова. Пред-
ност у „пилотству" TeKHja AOKa3yje податком да je од укупно
26 пилота пореклом из свих Ьердапских насел>а, 18 родом из Те-
KHje. Ако овом 6pojy додамо и оне пилоте — лоцове Kojn су се
у Теиц'у доселили из других Kpajeea (Санцак, Босна, Чачак, Ко
сово, MeToxnja и са других страна), а ньих je 11, онда TeKHja да-
je укупно 29 пилота, што je свакако велики процент у односу
на 6poj становништва, a join више у односу на остала Ьердап-
ска насел>а. Овако велико учешЬе луди у jeAHoj врсти занима-
н.а Be3aHoj за бродарство свакако Aaje посебне карактеристике
самом населу.
Слично стан>е je било са структурой радне снаге и у другим
пословима Koje je водила Бердапска речна управа. На тим по
Бродарство као привредна грана у населдма Бердапа 137
словима запошл>авало ce Hajnemhe становништво из Ьердапских

насела. Мали 6poj стручног и административног кадра, Kojn je
евентуално долазио из удал>ених Kpajeea, врло брзо се навика-
вао на живот у HOBoj средний. За релативно кратко време мно-
ги од новодосел>ених становника преузимали су локалне навике
и o6H4aje, поготову ако су бракови били мешовити.
Данас, меЬутим расправл>ан>е о OBoj врсти бродарства и
BepAancKoj peHHoj управи у Теки|и, популарно звано] .Ддмини-
CTpaunja", припада историки jep je Бердапска речна пловидба
пуаеньем акумулационог je3epa и пуштавьем у рад бродске пре-
воднице, престала да nocTojH. Услуге Администрацще из Теки-
je нису више потребне бродовима, нити л>удима на ььима, jep
се режим пловидбе знатно побол>шао. Од некада, за ове прили
ке, 6pojHor колектива, остала je само мала трупа л>уди коja ради
на преводници бродова. НамеЬе се питанье шта je било са л>у-
дима KOJH су новонасталом ситуациям изгубили дотадашнье
радно место, ceojy сталну зараду, CBojy економску сигурност.
3axBaA>yjyhH испитиваньима коja су вршена све до потапа-
ньа nojeAHHHx насел>а, па и пресел>ен>а Бердапске управе у Кла-
дово, имали смо прилике да непосредно пратимо процес реду-
циран>а и расло]аван>а ове институци]е, олносно ньеног колек
тива. За свих 136 л>уди, колико их je било запослено у 1970. го-
дини, тако реКи у последним данима nocTojafta, знало се где
he ко отиЬи. ВеЬина неквалификоване радне снаге (шалуписти,
швемераши, сигналисти, радници у каменолому), дакле, сви они
Kojn су овде били запослени ради одржаван>а пловног пута, на-
жалост, остали су без запослен>а. МеЬутим, административно о-
собл>е, као и вепина пилота, преквалификовала се, прилагодила
новим условима или нашла запослевье у другим предузепима.
Неки од пилота су положили испит за капетане бродова. Многи
су се преселили у Београд и запослили у 1угословенском реч
ном бродарству (JPB). То су углавном они пилоти Kojn су се у
TeKHjy доселили из других Kpajeea. МеЬутим, роЬени TeKnjaH-
ци, Кладовл>ани и други из прибрежних насел>а, запослили су се
углавном у Кладову, било у бродарству, било у неким другим
службама а неки су се пензионисали.10
Становници Ьердапских насел>а, осим у BepAancKoj peHHoj
управи, запошл>авали су се и у неким другим радним организа-
UHjaMa коje се такоЬе баве бродарством или сличним делатно-
стима везаним за Дунав. 1една од Hajja4Hx организаци]а те вр
ете je тугословенско речно бродарство, у коме ради велики 6poj
радника. ВеЬина их je запослена на шлеповима. Раде као мат-
рози, крмари и ложачи. Године 1965. у 1угословенском речном
бродарству било je запослено из Сипа, на пример11, 25 радника.
На Сипском каналу радила су 24 Сипл>анина, у београдском ба-
10 Подаци KojH су изложени у овом поглавл>у прикупл.ени су у BepAancKoj
pe4Hoj управи.
11 Забележио Д. Дрл>ача у селу Сипу.
герском предузепу 23, а у BepAancKoj управи 10, као швемера-

ши. Стан>е слично овоме je и у join неким насел>има: Давидов-
цу, Текщи, Добри и другим.
Попис становништва из 1961. године показухе да je у са-
oöpahajy, односно бродарству било запослено из Доньег Мила-
новца 21, Кладова 55, Сипа 26, TeKHje 64, и Мосне 3 радника.
МеЬутим, ово се не слаже са подацима сабраним непосредно на
терену о 6pojy запослених у бродарству, бар за она насел>а где
су подаци прикупл>ени. Наш цил>, у KpajHboj линщи, HHje трага
нте за цифрама, веЬ за елементима 3Ha4ajHHjHM за етнолошка
проучаван>а, а то je: у Kojoj je мери бродарство утицало на жи
вот данашн>ег становништва.
Beh на први поглед, чим човек доЬе у неко од ова насел»а,

има утисак да je у HeKoj Maiboj луци. Пароброди и шлепови
стално промичу у оба правца и Aajy целом амбщенту специ-
фичне карактеристике. Лоуди живе са тим бродовима, no3Hajy
сваки н>ихов знак, тако репи „3Hajy их у душу '. Долазепи у кон
такт са великим 6pojeM л>уди у Текщи, Сипу, Дон>ем Миланов-
цу, на пример, човек тек схвати у Kojoj je мери Taj живот ушао
у Нэих саме, срастао са н>има, наметнуо посебан темпо живота,
ушао у Нэихове релативно мирне ратарско-сточарске домове. Ути-
uaj тога ce ocena у свему: у друштвеном животу, MaTepHjaAHoj
култури, пре свега на купи, односно на н>еном спол>ном и уну-
трашн>ем изгледу.
На првом месту занимл>ив je сам живот л>уди запослених
у бродарству. Они су, као и н>ихове породице, вечити путници.
Та путоважа, упознаваььа других Kpajeea, градова, л>уди, наро
да, Нхихових oÖHHaja, je3HKa, култура, дуж целог пловног пута
— од Регенсбурга до Црног мора — без сумн>е утичу на н>ихов
поглед на свет. Нэихов живот je обогапен великим искуством,
Koje им омогупава да се снаЬу у CBaKoj ситуации. Радници ко-
j'h раде као крмари, ложачи и слично, на шлеповима, воде je-
дан специфичан живот. Найме, веКина н>их, посебно у млаЬим
годинама, живе на тим шлеповима са CBojHM женама, а често
и са децом. Деца се ту pabajy, расту, nrpajy, и проводе на огра-
ниченом простору CBoje прве године. На сваком шлепу се нала-
зе npocTopnje Koje су истина скучене, али тим л>удима служе
годинама као н>ихова купа. Просторще су опремл>ене стварима
HajHeonxoAHHjHM за живот.
Стамбена површина ce cacTojn из кухин>е и минщатурног
простора за спаваже, да се не каже — собе. Жене су на Toj ску-
4eHoj површини, како су знале и умеле, водиле ceoja домаНин-
ства, попут онога што би чиниле у ceojHM домовима на копну.
Кувале су, прале, спремале, док су мужеви управляли пловним
oéjeKTHMa или радили друге послове везане за бродарение и
Бродарство као привредна грана у насел.има Бердапа 139
пловидбу. Неке жене су тако проводиле готово цео cboj живот.

OcTajaAe су у Toj средний по 25, па и 28 година, пловепи Ду-
навом са CBojHM брачним друговима. Y таквим условима на-
лазила су се и деда, углавном до поласка у школу. Пред пола-
зак деце у школу, MajKe су их оставл>але код деда и бака, по
насел>има, и само повремено наврапале да их виде. То je било
обично оно време у паузи, у пропутованьу, док пловни oöjeKaT
CTojn у пристаништу насел>а. Било je и супруга Koje су ради
Ae4jer школованьа напуштале шлепове, oABajaAe се од брачних
другова.
Честа путован>а лаЬара утицала су и на опреманье купа.
ЛаЬари су на пропутован>има кроз стране земл>е куповали мно-
ге ствари Koje су као новине каснще уносили у cBoje домове.
Сл. 23 Тегл.ач са шлеповима у Бердапу

(снимак часописа „Фронт")
То су пре свега предмети неопходни за домаНинство: посуЬе,

постел>ина, разни апарати, прибори, ситни украси и друге ства-
ри потребне за купу. Унеколико се уз матерщалну културу ме-
н>а и исхрана jep су у додиру са другим л>удима, у страним при-
стаништима, примани и у том погледу неки yrauajn. Новине се
3anaJKajy и у одеван>у. Доносе се хал>еци не само за себе веЬ и
за друге укупане. Ти халеци су временом nocrajaAH саставни
делови одеЬе у г^единим породицама. Y Текщи, на пример,
npH4ajy да су на oeaj начин, и због близине Оршаве, Koja je пре
другог светског рата за н>их била веома напредна и снабдевена,
пратили моду, као што то уосталом чине и данас.
Одласком у neH3Hjy или силаском са шлепова из разних
других разлога, затим у зимским паузама или када нема пловид
бе, л^ди су се враЬали у насел>а. Живот у насел>има за н>их те-
као je мало ApyK4HjHM темпом. Поред посла у лаЬарству ту че
ка купа, а понекад и мало земл>е, Kojy с пролеЬа и у лето треба
обрадити у паузама измеЬу две пловидбе. Осим тога, зими, ка
да нема пловидбе, уз одмор од напорних путован>а, треба сре-
дити многе послове Kojn у купи „4eKajy на снажне мушке руке".
Запошл>аванье у бродарству одражавало се и на изглед ку
па у насел>има. Тамо где je бродарство имало осетан удео у при-
ходима домаЬинства, веЬ се на први поглед могу H3ABojn™ два
типа станишта. Неке купе су сиромашнщег изгледа, обично су
старее, ман»е, са пиндом, типичне за oeaj Kpaj, до недавна че-
сто и са отвореним огньиштем. То су, према непосредном терен-
ском испитиван>у, пре свега домови пол>опривредника, односно
оних KojHMa je полюпривреда jeAHHH извор прихода. Други тип
представл^у лепе и чврсте купе, граЬене, од тврдог материала,
Koje се уз то уредно OApжaвajy. То су Haj4einhe Kyhe лаЬара.
Y Давидовцу, на пример, запажа се посебни тип лаЬарских ку-
ha. Найме, негде тридесетих година нашега века, лаЬари су у
овом насел>у за разлику од дрвених облепл>ених Kyha, почели да
3HAajy лепе приземне Kyhe са великим прозорима. Понекад се
чак поред нове купе види и стара, Koja служи за дневни бора-
вак или за оставу. Y новоподигнутим купама лаЬари HanyuiTajy
и пинду — OHaj карактеристични испуст за тип „моравке". Нин-
да се у новим условима смааила и преобликовала у „веранду",
губепи тако ceojy функц^у за боравак и спаван>е у летн>ем пе
риоду. Ту функц^у у HOBoj купи преузела je велика светла ку-
хин>а. Скоро све куЬе лаЬара у Давидовцу ce joui по нечему раз-
AHKyjy од осталих стамбених зграда у насел>у. Найме, на фаса-
дама ce jaBA>a орнамент са символом лаЬарства: два укрштена
сидра са две заставе, Koje су Haj4einhe и oôojeHe као TpoöojHH-
ца. Такве видне разлике у осталим насел>има Ьердапске зоне
нисмо залазили. Но, и у cTapoj TeKHjn, у последнее време, пи-
лоти и други лаЬари све више су градили модерне Kyhe, коje
су eeh по спол>ашн>ем изгледу одавале утисак економске сигур-
ности н>ихових власника. Те Kyhe су и по унутрашн>ем уреЬен>у
одступале од сеоских. Без обзира на то што су, у основи, у се

лу, оне су по HaiweiiiTajy далеко ближе градским, а то се пре
свега може репи за ранщи период, када модерни ритам живота
joui HHj'e био захватио ова насел>а, па су те разлике свакако би
ле joui yo4A>HBHje. Ко год je био запослен у бродарству, желео je
да што бол>е искористи релативно добру зараду, да за старост,
за себе и CBojy породицу, изгради што оол>у купу и дом. Ретки
су они Kojn су ту прилику пропустили. То су nojeAHHaMHH изу-
зеци, л>уди се нису снашли, или су, пак, на путован>има рано
доживели неку несреЬу, што у овако покретном начину живо
та, изложеном свакодневним опасностима, Huje било немогуЬе.
Сл. 24 Карактеристичан украс на куЬама Ьердапскнх бродара, Давидовац,

1966.
(снимила Б. ВлаховиН)
Живот породица у KojHMa je домагшн у току вепег дела

године на путу одвща се нешто друкчщим током и разливе
ce у H3BecHoj мери, посебно у одржаваньу o6u4aja, од оног ина
че у народу yo6H4ajeHor, Kojer се наши л>уди у нормалним при-
ликама грчевито пpидpжaвajy. Улогу домаКина у оваквим слу-
4ajeBHMa преузима жена уколико Huje са мужем на шлепу. Чак
и у оним тренуцима, где je по традиции и народном верованьу
нужно присуство господара опьишта, земл>е, старател>а купе, о
слави на пример, замен^е га домапица и, ради извоЬен>а об-
реда, у свему преузима домаЬинове функщце.
Иако су упознавали друге народе, ньихове o6n4aje и кул-
туре, иако су дуго изоловани од матичног насел>а, ипак je у
овим л>удима остало живо, за ове Kpajeee толико карактерис
тично, верование у разне духове, натприродна биНа, снове, и

слично. Верован>е и празноверице су саставни део гаиховог жи
вота као ретко где. Интересантна су, на пример, причала ста-
рих лоцова — пилота. Найме, човек би очекивао да су због свог
дугогодиипьег напорног рада на бродовима огрубели, навикли
на све страхоте и лепоте живота, 3a6opaBA>ajyhn при том ми-
тове, празноверице и другу „баштину" Kojy су у културно нас-
леЬе понели од малих ногу из родител>ског сеоског дома. Али,
Hnje увек тако. Довольно их je само подсети™, подстеЬи било
чим, па да се одмах pacnpn4ajy о натприродним биЬима коja
су наводно сретали, предсказан>има о животу cbojhx HajÖAH-
жих у време када су били далеко од CBojnx домова. Y овом
погледу као да се уопште нису изменили. Штавише, стално од-
BojeHH од купе и породице, у CTaAHoj бризи о деци, жени, ро-
дител>има, овим животом напаЬени л>уди, формирали су по-
себна схватан>а. На пример, за снове, предсказажа, привипежа
и друго, они увек налазе оправдан>а, тумаче их и све то углав-
ном npHMeH>yjy и Be3yjy за CBoje на^ближе Koje су оставили код
CBojHx куКа.
На путован>има су они мен>али традиционалну матерщал-
ну културу, прихватали новине, примили добра, али веровала,
KojHMa je уосталом прожет сваки становник Бердапа, остала су
у н>има непроменьена. Готово нетакнута. То je више од н>их са
мих, што их чврсто cnaja са природой Kpaja и л>удима од Kojnx
су се због послова крапе или дуже време H3ABajaAH, да се по
правилу, са готово неизмен>еном митолог^ом, при Kpajy жи
вота, поново врате у н>ихову средину.12
Ипак, стварност, као што je изградн>а бране, подизанье
хидроелектране, измештан>е насел>а, пуженье новог акумулацио-
ног je3epa и све што овакве промене повлаче за собом, на-
мепе овом становништву процес пасивне акултуращце. Промене
ce yo4aeajy из дана у дан. До jy4e jeAHO од главних заниман>а ста-
новништва, бродарство у новим условима губи некадаппьи зна
чаj. Они KOjH су налазили извор прихода пловепи и caBAafeyjy-
Ьи тешкопе на Ъердапском сектору, тренутно су HajBHiue пого-
Ьени. То су сви они Kojn су били запослени у BepAancKoj реч-
Hoj управи, у н>еним радним jeAHHHuaMa и другим HHCTHTyunja-
ма везаним за режим пловидбе. Ово се HajBHiue односи на ста-
новнике TeKHje и Сипа, а ман>е на становнике Голупца и других
насел>а. Али, вероватно he они савладати и ову тeшкohy, пого-
тову окретни и сналажл>иви Теюцанци, као што су до сада ус
пешно савладали стихиje Дунава и природне препреке у речном
кориту на сектору Бердапа. Шлепови и бродови су постали са
ставни део н>иховог живота. Зато he, вероватно, многи и дал>е
превозити, бар у npBoj генерации терете, од Регенсбурга до Цр-
ног мора, и обратно, и то широким, дубоким Бердапским je3e-
12 О томе he бити више речи у оделжу о обича^ша и веровашима.

Navigation comme branche de l'économie 143
ром, Koje им, уместо некадашньих теснаца и животних опасно

сти, данас пружа нове могупности за егзистенщц'у.
Дакле, бродарство, односно лаЬарство, било je, и вероват-
но he остати и убудуНе, знача] ан извор прихода добром делу
становништва Ьердапских насел>а, jep се н>ихов живот не би мо-
гао замислити без Дунава, на koj'h су л>уди Ьердапског подруч-
ja привредно упупени.
Résumé
NAVIGATION СОММЕ BRANCHE DE L'ÉCONOMIE DANS LES

HABITATS DE LA RÉGION DES PORTES DE FER
par
Breda Vlahovic
Pour que la navigation devienne une branche de l'économie

et qu'elle occupe une place importante comme profession exercée
par la population d'une région déterminée, doivent exister les con
ditions naturelles. Sur le Danube, dans le défilé des Portes de Fer,
région ayant été comprise par les travaux de recherches, la navi
gation a des racines très anciennes et, pour cette raison elle repré
sente un aspect caractéristique et important de l'économie de la
population de cette région. Le présent travil donne la description
de la condition actuelle et du rôle de la navigation dans la vie éco
nomique et sociale de la population de la région susmentionée.
Le travail se compose de trois sections. Dans la première est
donné un aperçu de l'évolution du batelage sur le Danube dans son
secteur entre Golubac et Kladovo, depuis les temps immémoriaux
jusqu' à nos jours.
Dans la seconde section on traite la situation actuelle et le
rôle de la navigation dans la période d'après-guerre. Depuis la fon
dation de la Direction fluviale des Portes de Fer en 1964, dont
l'activité fut suspendue après la construction du lac d'accumulation
en 1971, la navigation jouait un rôle très important dans l'occupa
tion et l'économie de la population des habitats de la région des
Portes de Fer. L'auteur a cité les donnés concrètes sur le nombre
d'individus employés dans la Direction fluviale des Portes de Fer
ainsi que dans les autres entreprises de navigation fluviale ayant
leur siège aux localités particullières dans le territoire sous la com
pétence de la Direction. D'une façon détaillée sont présentés les
services particuliers, spécifiques pour la navigation sur ce secteur
du Danube (loes-pilotes, ávemerali — charrieurs et autres).
Dans la troisième section du travail est décrite la vie des hom
mes employés dans la navigation. Cette vie est, sous nombre
d'aspects, spécifique et caractéristique, particulièrement pour cer
taines localités, telles que, par éxemple, Tekija. Elle se manifeste
sous différentes formes, avant tout dans la vie sociale, dans la vie
144 Breda Vlahovié
de famille ainsi que dans la vie de la communauté plus large. Une

absence prolongée du chef de famille, parfois aussi de la femme de
celui-ci, laquelle remonte et descend le fleuve de Regensburg à la
Mer Noire sur le chaland, exige que la vie à la maison ainsi que sur
le chaland soit organisée de façon spécifique. Les revenus réalisés
par les chefs de famille ou de leur fils qui sont employés dans la
navigation, forment une base solide matérielle pour construire
une grande et belle maison, de la meubler de mobilier, parfois ache
té à l'étranger ou aux grands centres à l'intérieur du pays, surtout
dans cette période où cette région représentait la partie arriérée
du pays de sorte qu'il était impossible d'acheter dans la région
même de jolis meubles, chers et modernes, ce qui n'est plus le cas
aujourd'hui, car dans tous les centres importants de la région ont
été ouverts de nouveau magasins, bien aménagés et assortis. Aus
si ceratins bibelots que les bateliers apportaient de leurs longs
voyages, prêtent une caractéristique spécifique à leurs maisons,
qui se distinguent aussi par leur aspect extérieure des maisons
appartenant aux autres habitants des localités de la région.
Cepandant, la construction du lac d'accumulation et de la cen
trale hydroélectrique „Djerdap" introduira de nombreux change
ments dans la vie et l'occupation de ceux qui, dans ces contrées,
trouvaient la source du revenu en naviguant et en surmontant les
obstacles et domptant les caprices du Danube.
Зборник радова Етнографског института кгъ. б
Никола Ф. ПАВКОВИЕ
ТРГОВИНА И ЗАНАТИ Y БЕРДАПУ*

ТРГОВИНА
Исторщски осврт
О 3Ha4ajHHjeM развитку трговине и заната у Ьердапским на-

сел>има може се говорити тек од н>иховог националног ослобо-
Ьен>а од Турака 1815, односно 1833. године. Отада су у том делу
Cpönje стварани све повол>нщи друштвени, економски и поли-
тички услови за развитак трговине и заната. Велике потребе за
разноврсним економским активностима, релативно ретка насе-
л>еност у oHAaiijiboj Срби^и и позната подстица^а политика усе-
л>аван>а од стране државе привлачиле су 6pojHe досел>енике са
разних страна. HajBHuie их je било из српских, као и влашких зе-
мал>а преко Дунава. Други важан чинилац за развитак трговине
и заната били су природногеографски и геополитички положа]
важни]их Ьердапских насел>а — Дон>ег Милановца, TeKnje и Кла-
дова. Баш шихов периферии положа] у земл>и према oHAauiH>oj
AycTpnjH и TypcKoj учинио их je главним транзитним и извоз-
ним тачкама за читаву североисточну CpÖHjy.
За део унутрашн>ости Cpönje и приобалних Ьердапских на
села, трговина Доньег Милановца и TeKHje имала je првенствено
CBojcTBO прикупл>ан,а и извоза поглавито земл>орадничких и сто-
чарских производа. Према AycTpnjH „nocTojauie од наведене 1833.
местима превози: у (...) Дуб
равици, Раму с Винчом и TeKHjH, а за тим године 1845. у Дол-
шем Милановцу, поглавито ради MajAaHneKa (...) и год. 1860.
у Великом Градишту"1. Осим ових, сличну улогу су имала и ду-
*) Испитиван>а трговине и заната у првобнтном плану прэучаван>а Ьер

дапских насе.ъп била су неоправда) ю и.зоставл>ена. Проучаван>а смо
започели тек 1970. године, када je BehiîHa насел>а вгЬ била премештена.
Ово, као и не хостатак времена и средстава за шира теренска истра-
жнвотшьа сва :ако су утицали на релативну оскудност података и мо-
ryhe пропусте у овом раду. Изражавам захвалност свим мештанима
Ьердапских насел>а kojh су cbojhm обавештен>има и на други начин
помогли у прикупл>ан>у података за oeaj рад. Посебно сам захвалан
стручном особл>у HcTopHjcKor архива у Неготину, службеницима и
шефу Месне канцеларще у Д. Милановцу, Буди ТекелеровиЬу — шефу
Меспе канцеларп1с у Tckhjh и врсном познаваоцу Ьердапског риболова,
Славки rajuti, бившем трговцу из Д. Милановца, БорЬу Главашу, пен-
зионеру и бывшем трговцу из TeKiije, БорЬу АранЬеловиЬу, последнем
милановачком лончару и колеги Душану Дрл>ачн за уступл>ене пэдатке
о .занатима у неким. селима Бердапа. *
1 Аржавопис Србще, I св., Београд 1863, с. 102.
146 Никола Ф. Павковип
навска пристаништа PaAyjeeau, KycjaK и Кладово, преко koj'hx

су срединой XIX века извожени у AycTpnjy и Турску стока, ву-
на, коже, Aoj, свепе, вино, креч, дрво, мед, катран, риба и др.*
Од почетка XIX века, Бердапом се одви]'ала све живл>а
транзитна трговина сол>у, житарицама и дрве-ом са Црног мо
ра, из Влашке, Молдави]е и Бугарске. Део ове робе (посебно
соли) увозио се у CpÖHjy преко Дон>ег Милановца, TeKHje и Кла-
дова; у н>има су приста]али бродови, понекад и двадесетак jeA-
новремено, с товарима соли и друге „царске ране".
Кнез Милош je током 1828. године више пута обавештавао
о товарен>у (или претовариван>у?) соли у лаЬе коje су из Поре-
ча (Дон>ег Милановца) кретале према Београду; jeAHOM се наво
ди да je со наменяна неком JeBpejHHy „за н»егов рачун".* Мало
каснще, помин>е се седам адакалских лаЬа Koje су кренуле у
Видин ради утовара соли да би онда запловиле „за овамо" tJ. у
Пореч.4
Y Поречу, Фетисламу (Кладову) и Текщи прислали су •
6pojHH турски бродови Kojn су превозили со из Свиштова, Руш-
чука и Видина. За неке лаЬе се изричито каже да су биле „чи-
вутском сол>ом натоварене из Олтанице".6
Y TeKHjH je nocTojao и царински прелаз. Приход текщиског
Ьумрука je 1862. године износи 1766, а 1863. године — 1957 ца
рских дуката."
Поред легалног превоза и трговине, со je често и кришом
Hohy превожена преко Дунава у AycTpnjy. То су чинили наши
л>уди. Ако су починиоци били ухвапени, крщумчарена со je ре-
довно заплен>ивана оа стране аустр^ских пограничних власти,
али je у овоме било и изнимки.7
2 Милисав В. Л у т о в а ц, Неготинска кра/ина и Клуч, САН, Зборник
радова кн.. LXII, Географски институт кн.. 15, Београд 1959, с. 53.
3 Архив CP Cpöuje, Кнежевска канцелари]а, XXI, 694. Писмо CTojaHa
Симипа из Пореча кнезу Милошу од 18. VI 1828. г.
4 Архив CP Cpöuje, К. к. XXI, 740. Писмо токсима Милосавдевипа из
Пореча кнезу Милошу од 2. IX 1828.
5 „Не изоставл&м jaBHTH вашем сизателчггву да е у Шимиани ово дана
дошао кантаршца и едан чифутин, Матее Евреина л>уди коипеду Со
примати онде, и оданде у лаЬама товарити, и дошло е npeKojy4e 25-го
Maja, 63 кола с новом солюм у Шимиану.
Овде су сада 8 лаЬа турски из Свиштова и Рушчика са солом, и у
Фетисламу и TeiuijaMa имаде 21 лаЬа са сол>ом товарене; у коима сам
дознао да су 7 лаЬа чивутском солюм натоварене из Олтанице." АРХИВ
CP CpÖHje, К. к. XXI, 1043. Писмо капетаиа Стефана СтефановиЬа из
Пореча кнезу Милошу од 28 Maja 1830. г.
6 Аржавопис Cpôuje II, Београд 1865, с. 94.
7 8. jyAa 1828. године CTojaH СимиЬ из Пореча пише кнезу Милошу:
„Ономад предали су Немци на скели paMCKoj неку сол Kojy су jom лане
узели од нашег човека из Затонье (или Чатоле?) KojH je Оно пренео
онамо Hohy и они уватили били; ово до сада нису ннкад чинили, а
много пута бивала je овакова прилика дасу они од наши л>уди сол
узимали у контрабант, но цикада вратили нису . . ." АРХИВ CP Cpönje,
К. к. XXI, 712.
Трговина и занати у Бердапу 147
Y трговини сол>у сел>аци из прибрежних Ьердапских насе

ла су, изгледа, до 1830. године чешпе коришпени за тегл>ен>е
бродова уз Дунав. Н>их су звали „солари" и „салаори". Сел>аци
су, изгледа, имали обавезу да вуку само бродове са „царском
раном", а не и трговачке бродове приватних трговаца. Из два
писма среског капетана Стефана Стефановипа из Пореча, 1830.
године, веома ce jacHO види cace радило о rpyöoj и насилно]
експлоатащци сел>ака kojh су приморавани да тегле узводно
бродове натоварене сол>у. Извештава]угш о овоме кнеза Мило-
ша, Стефан Стефановип каже да je одбио захтев трговаца за
прикупл>ан>е солара. Солари су запали у глад и беду jep про-
шле (1829) године нису успели, због истих обавеза тегл>ен>а бро
дова, да обраде CBoja пол>а. „А сад будупи да се терговина ради",
капетан ynyhyje трговце да се сами cnopa3yMejy и погоде са се-
л>ацима око вуче бродова.8
Не располажемо тачним подацима о томе колико je и ка-
квих трговаца било у прошлости по Бердапским насел>има, на
рочито не за прву половину XIX века. Ипак, посредним путем
— прегледом неколико годишта матичних юьига у Дон>ем Ми-
лановцу и TeKHjH из друге половине XIX века — може се у
неколико наслутити колико се л>уди из ових насел>а бавило тр-
говином. Тако смо прегледом матичних юьига за Дон>и Мила-
новац, за године 1867 — 1877, установили да се 15 л>уди у ши-
рем смислу бавило трговином. Од н>их ce jeAaH помин>е као
„бакалин", 8 под називом „трговац", 2 као „дупанцща" и 1
„шпекулант".9
8 „Ови реизи кои су с лаЬама овде cnpeMajy се к вашему Сщателству
тужбу на мене због солара да учине, ja сам им казао, пут им е отворен.
Соларе нека собом траже и norabajy се слободно им е. A ja никога назор
терати непу да ншхове лаЬе вуку, премда су луди у окружним селима
овим због насилиа моег и лани у гладну годину ушли, HeMajyhn кад да
nocejy и ураде што принуждава]у щ да лаЬе вуку уз Бердап; и лани е
могло поднети, ибо су лаЬе за царску рану горе ишле, а сад будуЬи да
се терговина ради, такое и сваки терговац да CBojy терговину терго-
вачким и лепим начином води, а не осланлти се на насилство и при-
нуждаваае овдаппье власти да му назор л>уди AOTepyje да им лаЬе
вуку уз Бердап". АРХИВ CP Cpönje, К. к., XXI-1043, писмо капетана
Стефана Стефановипа из Пореча кнезу Милошу од 28. Maja 1830. год.
„Три сеиза jy4e су овде к вашему сщ'ателлтву отишла тужбу на
мене због солара начине што им нисам мукает. Ja им нисам приметити
дао '(...) да од вашег ыцателства за таково што налога имадем; а
придодао сам им да сам од сиропиье jourre лани код вашег сщателства
тужен био што сам и' назор овде дотеривао вукуЬи лаЬе, из коег узрока
морали су гладни остати, не HMajyhH времена ни да поору ни да nocejy
што; а сада казао сам им нека као трговци траже себи салаоре и нек
се шнима yrabajy и norabajy како им драго, ja никоме на путу не
стоим; и од стране мое чинипу им сукопомоН колико се може добрим
начином — а не насилием! Они су дакле тражили салаоре и не нашавши
такове, отважили су се к самом вашем с^ателству доЬи (...)" АРХИВ
CP Cpönje, К.к. XXI—1045, писмо капетана Стефана Стефановипа из
Пореча упупено кнезу Милошу од 30. Maja 1830. г.
9 Матична кгьига роЬених у Догъем Милановцу, годишта 1867—1877, Месна
канцеларща у Дшьем Милановцу.
С Kpaja XIX и почетка XX века у Дон,ем Милановцу су би

ле познатще неколике трговачке породице: ПавловиНи (сви-
н>арски трговци), PajKOBHhn (винарски трговци), док су ману-
факторном робом трговали TajHhH, Радисавл>евиЬи, Динуловипи
и Крстипи.10 Извесно je да je капетан Миша АнастасщевиЬ био
HajHCTaKHyrnja пословна личност не само Дон>ег Милановца веп
и читаве Србще н>еговог доба. ЬЬегови трговачки послови, о ко-
jHMa се и данас прича меЬу досадаппьим милановачким тргов-
цима, били су таквог обима и значаja да могу бити предмет по-
себне, много шире студще.
Прегледом матичне кн>иге роЬених у Текиj и за период од
1890 — 1894. године нашли смо да су се родителей новороЬене
деце, кумови или родителей кумова (ако су ови join били мало
летни) у 42 CAyqaja бавили трговином. МеЬу ньима 28 су били
„трговци" 11 „шпекуланти" и 3 „прекупци". Пада у очи, наро
чито за TeKHjy, велики 6poj л>уди Kojn су се бавили трговином.
Извесно je да je у наведеним периодима и у Дон>ем Миланов
цу и у Текщи било више трговаца него што HCKa3yjy поменуте
матичне юьиге.
За TeKHjy je то време било златно доба економског напрет-
ка. Тада, па и касще, све до 1914. године, н>ена je трговина би
ла више усмерена ка Оршави него ка Београду. Оршава je има-
ла железничку везу са северним областима ондаппье AycTpnje.
Трговина у TeicnjH достигла je HajBHiim обим почетком XX ве
ка, нарочито 1910 — 1912. године, када je граница према Ор
шави била отворена. Из Теюце се тада извозила жива стока,
посебно свшье, а затим свежа риба. Трговци из овог места купо-
вали су стоку на гацацама у Кладову и Неготину, а затим изво
зили. Y caMoj Текиj и се тада HajBHine продавало свеже месо,
живина, риба и брашно.
После првог светског рата теюцска трговина се окреКе ка
Београду, али je слабща но paHHje. Опадагье робног промета се
свакако огледа и у 6pojy трговаца. Према ^едном допису Фи-
HaHcnjcKe управе у Кладову до 21. III 1922. године, упупеном
Суду општине Теицске произлази да je тада у Текщн било 376
пореских обвезника и „то: трговаца 11, занатлща 17 . . Кас-
HHje, 1935. године, према jeAHOM бирачком списку општине те-
KHjcKe, KOjH поред имена бирача садржи и н>ихова занимала, у
Теюци je било 15 „трговаца", 3 „трговачка помопника" и 3
„шпекуланта.12
После ослобоЬенэа 1944/45. године трговина индустрщском
робом и основним прехрамбеним производима je у соцщалис-
TH4Koj ApyinTBeHoj CBojHHH. Индивидуалном (приватном) трго-
10 Према казиван>у Славке Перип из Дон>ег Милановца р. 1897, Koja je

била родом и удата у трговачко] породици и познавала трговачке при
лике у Дон>ем Милановцу с почетка XX в.
11 Историйки архив Неготин, Тешца 1921—1944, бр. 1922/567.
12 ИАН, бр. 1936/237, TeKHja 1921—1944.
вином су обухвапени пол>опривредни и сточарски тржишни ви-

шкови сел>ака, као у Maiboj мери занатски производи Koje про-
Aajy сами произвоЬачи на седмичним трговима у Доььем Ми-
лановцу и Теюци, односно по локалним годишн>им вашарима у
Дон>ем Милановцу, Добри, Голубшьу, Клокочевцу и Тополници.
Структура робног промета
Y HeroTHHCKoj KpajHHH и Кл>учу се од 1880. године снаж-

Hnje развило CBHiborojcTBO. Трговци су веп ужирене свшье го-
}яла кукурузой, а затим их преко Текще извозили у Оршаву и
дал»е. Трговци свигьама кретали су се из Неготина ка Bp3oj Па-
ланци, а затим су се делили у два правца: први je водио преко
Мироча, а други поред Дунава, преко Кладова и Сипа.13
Трговина свин>ама представл>ала je економски Haj3Ha4aj-
нщи вид промета KpajeM XIX и почетком XX века. Она je била
знатно pa3BHjeHHja у Дон>ем Милановцу но у Текиj и, где je глав-
ни предмет трговине била риба, jaribehe месо и коже. На жа-
лост, не располажемо статистичким подацима о 6pojy свин>а у
трговини; о томе се у некадашньим трговачким породицама го
вори само апроксимативно. Свин>арски трговци из Дон>ег Мила-
новца су куповали и догонили eeh yrojeHe свин>е из околине За-
je4apa, а затим их извозили дереглщама за Пешту. Имупнщи ми-
лановачки трговци имали су веЬе оборе поред Дунава, у Kojn-
ма су привремено, до дал>ег преноса Дунавом, држали купл>ене
или гс^или cBoje свин>е.
Осим свин>а, милановачки трговци су све до Kpaja првог
светског рата, па и KacHHje, на^више продавали „сел>ачку робу",
Tj. со и други „бакалук". Од сел>ака су joui KpajeM XIX века от-
купл>иване коже дивл>их животинка (куна и лисица) и jeAeHCKH
рогови, што je све извожено у Aajmmr. На простору измеЬу
Дон>ег Милановца, Голубиаа и Мироча производила се од це-
рове коре и буковине добра „лужина" за пран>е. Трговци су je
извозили у AycTpnjy и МаЬарску. Знача] ниja трговина поташом
датира joni из прве половине XIX века. Тада je трговачка фир
ма „Г. К. Спирта" из Земуна (1839 и 1850) заключила уговор с
државом о производной поташе.14
Y Aproj половини XIX века, па и KacHHje, све до другог
светског рата, и дрво je било знача]ан предмет трговине. Држа-
ва je путем лицитацще продавала трговцима право искоришпа-
Baiba шумских богатстава. Резултат овакве небриге била je не-
рационална сеча храстових и оукових шума по Мирочу и №его-
вим огранцима.15 Дрва су извожена шлеповима преко приста-
ништа TeKnje, Сипа и Кладова.
13 М. В. Л у т о в а ц, наведено дело, с. 60.

14 М. В. Л у то в а ц, наведено дело, с. 61.
150 Никола Ф. ПавковнЬ
Трговина рибом у овом подругу свакако je стара nojaea.

И двор кнеза Милоша у Пожаревцу, по ньеговом личном захте-
ву 1829. године, снабдевен je одавде знатним количинама aj вара,
сол>ене моруне и батока сухе jeceTpe.16 KpajeM XIX и почетком
XX века више се трговало пресном него соленом рибом. По
традиции текшских рибарских трговаца, приближно jeAaH ва
гон сол>ене рибе слали су годишн>е према Темишвару, Будиму
и Београду, док je свежа риба продавана joui у вепим количина
ма. Joui измеЬу два светска рата сву преосталу свежу рибу со
лили су сами трговци, а не ььихови момци. Тако су посту
пали због неповеренэа у слуге и из 6oja3HH да им не пропадне
уложени новац. За н>их je важило правило: ,Дко ми (лично) не
солимо рибу, he соли она нас; he се поквари и бацимо све!"
Иако je ово било тачно, ради се у основи о CBaiuTapcKoj приро-
ди и малом обиму н>ихове трговине.
Бивши TeKHjcKH рибарски трговци истичу да je у Теки]*и
била „главна рибарска радн>а", tj. промет рибом, а да je ту уло-
гу Кладово преузело после другог светског рата.
Милановачки и TeKHjcKH трговци „мешовитом робом" на
бавляли су тканине, „ситну робу", „бакалук" и „гвожЬалук" ис-
клучиво у Београду, док су тамо извозили свеже месо и суше-
не коже.
TeKHja HHje 3Ha4ajHa као ja4H тржишни центар, али у том
смислу H>oj ипак rpaBHTHpajy нека села Кл>уча и Неготинске кра-
jHHe. Полюпривредни произвоЬачи из Петровог Села и Голог
Брда (а делимично из Бел>ана, Реке и Подвршке) доносе на тр-
жиште у TeKHjy: сир млеко, кромпир, jajá, живину, а угова-
pajy npoAajy граЬевинског и огревног дрвета како приватници-
ма тако и установама. Из Сипа доносе: крушке, jaöyKe и грож-
Ье; из Давидовца: воЬе и вино; из Кладушнице: грожЬе, вино,
лук и кукуруз; из Костола, Мале и Велике Врбице, Милутинов-
ца, Рткова, Bajyre, Корбова и Каменице: купус, бостан, грожЬе,
вино, кукуруз, лук и паприке. Свим овим селима, а нарочито од
Кладова па низ Дунав, главно тржиште je Кладово, а тек на дру
гом месту TeKHja. На тржишту Teicnje нема продаже стоке. Из
Петровог Села, Голог Брда и Подвршке произволе доносе л>уди
своj ом снагом, а из осталих села на воловским колима. Из Го
лубика сел>аци одлазе на вашар у Дон>и Милановац (Видовдан)
а на заветину иду у Мироч (Петровдан).
15 В. Карип, Cpöuja, опис земле, народа и државе, Београд 1887, с. 903;

М. В. Л у т о в а ц, нав. дело, с. 53. Готово исте податке добили смо
1970. г. у Теюци од бившег трговца БорЬа Главаша.
16 Миодраг Леки h, Етнолошка граЬа у Поречком деловодном про
токолу, Гласник Етнографског \iy3eja у Београду, ки>. 30/1967, 1968, с. 160.
Заннмл>иво je да ce oeaj стари начин справл>а1ьа сувог рибл>ег меса,
само од jeceTpe, кечиге и ,д!астрога", звани баток, сачувао у Теки]"и све
до другог светског рата.
Помокна средства у трговини
За разлику од основних средстава у трговини — робе —

постлала су и друга, назовимо их помопна средства, без Kojnx
ce HHje могло трговати. Пренос робе Дунавом и преко н>ега вр-
шио се лаЬама, скелама, дереглщама, шлеповима и чамцима.
Л>уди Kojn су управляли овим пловилима називали су се „лаЬа-
ри", „возари ', „чамщце" и „скелецще". Пловна средства су би
ла н>ихова или CBojHHa nojeAHHHx трговаца. Многи рибарски тр-
говци имали су сво^е чамце и рибарске мреже. На копну су се
користила „конэска ', „воловска" или „сел>ачка кола"; н>их je
имао готово сваки трговац.
„Магацине" за складиштен>е робе и „оборе" за прихватан>е
купл>ених или за rojete CBojnx свиньа имали су само имупнщи
милановачки трговци. Ситни трговци су ман>е залихе CBoje робе
често држали у HeKoj MaH>oj просторен поред радн>е, на тава-
ну или у подруму. Сол>ену рибу су држали у „буриКима" и „ка-
цама" све док je у време посних слава не би распродали.
Сви трговци су имали CBoje пословне, „трговачке" кн>иге у
KojnMa су на jeAHocTaeaH начин записивали шта су све и пошто
купили, ко им и колико Ayryje. На жалост, нисмо могли доНи
ни до jeAHe такве кн>иге.
При превозу преко Дунава нще било посебног осигуран>а
робе, jep „чамщце" евентуалну штету нису имали чиме надо-
кнадити.
Неки друштвено-економски односи
„Трговци" и „м о м ц и". — Многи трговци, а нарочито

они с ман>им прометом, обавл>али су сами готово све CBoje по-
слове. Набавл>али су и продавали робу, клали су ситну стоку
и солили рибу, сушили OB4je и japene коже. Они kojh су имали
вепи промет Аржали су сезонску и сталну HajaMHy радну снагу.
То су били „момци" и „слуге".
Сви они Kojn су се називали трговцима нису имали CBoje
радн>е, трговине. Било je ситних препродаваца стоке у Дон>ем
Милановцу и Текиj и Kojn су ce KpajeM XIX и почетком XX ве
ка радо називали трговцима, али стварно то нису били у пуном
смислу ове речи. Ови „трговци" и разни ситни „шпекуланти"
живели су и од других делатности, а пре свега од земл>ораАн>е.
Стога и nocTojn грададоца у називима: „пшекулант" и „надшпе-
кулант", „бакалин", „трговац" и „дупащцца".
ВеНина трговаца, а нарочито имупнщих, поседовала je и
земл>у Kojy су обраЬивали сезонски на^амни радници и стални
„момци" или су je просто издавали сел>ацима у ]едногодишн.и
закуп. До првог светског рата трговачка купа fajnha у Доаем
Милановцу, са CBojHM „момцима" и кон>има, „држала je пош-
ту". Држава je продавала на лицитащци у Неготину неке пош
танске службе. Из Доньег Милановца „дилижанац" je преносио

пошту и путнике до Брзе Паланке, Кладова и Ма]данпека. На
гац'аци у Донцем Милановцу налазила се пошта, а поред нье дуга
„штала' за поштанске кон>е.
Трговци и рибари. — На нашем делу Ьердапског ри-
боловног noApyMja посебно су били занимл>иви друштвено-еко-
номски односи измеЬу трговаца и öpojHHx рибара. Само према
матично] кньизи роЬених у Текиj и за године 1890 — 1894, у Kojy
су поред имена кумова и родител>а новореЬених унесена и н>и-
хова заниман>а, било je на^ман>е 40 „риболоваца", 4 „возара", 1
„скеледоца" и 2 „возара-чамщце". Извесно je да их je било знат
но више. Kacnje, 1935. године, у Теюци je било 50 „аласа".17
nojeAHHe рибом 6oraTHje деонице и вирове на Дунаву „др-
жава" je продавала годишньом лицитацирм у закуп. Закушьи-
вали су их рибари и (нарочито) трговци. Теюцски вирови, Kojn
су се давали у закуп низводно били су: Врбица, Пена, Радомир,
Смрш, Орашк и Иконье код TpajaHOBe табле. До првог светског
рата закупа je било и на pyMyHCKoj страни Дунава, од Черне до
Базjama (вирови: Кот, Дубово и Три фрац — Три брата).
Y деоницама закупл>еним од трговаца могли су ловити са
мо они рибари Kojn су се са закупцима о томе претходно пого
дили. А погодба ce cacTojaAa у томе што су рибари cBoj улов
обавезно продавали закупнику риболовне деонице.18
Рибарски трговци су улагали у риболов и CBoja opyba за
лов (мреже, улице, чунове зване оранице) Koja су H3HajMA>HBa-
ли сиромашним рибарима, а ови су то отплапивали новцем, од-
носно уловл>еном рибом. Сваки трговац je имао „CBoje" рибаре.
Везивао их je за себе сталним ман>им или веЬим поза]'мицама
новца или даван>ем „на вереску" дувана, „ситног бакалука",
удица и конца за мреже. Задуженост сиромашних и искоришЬа-
ваних рибара била je готово непрекидна. Дугови су отплаЬивани
уловл>еном рибом. Трговац их je, по казиван>у самих рибара, не
ретко сачекивао joui на обали Дунава с кантаром у руци.
За]ам новца
Осим банке у Кладову, Koja je кредитирала трговце, и са

ми трговци су то меЬусобно чинили. ИмуЬн^и су no3ajMA>HBa-
ли новац ситним трговцима, а ови су опет кредитирали сел>аке
Kojn су градили Kyhy, куповали комад землте или женили сина.
Ситни текинки трговци су no3ajMA>HBaAH ман>е своте новца не
17 ИАН, бр. 1936/237, Teioija 1921—1944.
18 Данаиньи (1970) рибари су ми тврдили да су закупнику морали преда-
вати 10—20% улова бесплатно, а остало по слободно формираноз цени.
Бивши рибарски трговци то поричу. Можда се помигута обавеза одно-
сила на рибаре Kojn су рибарили у закупл>еним деоницама и рибу
ловили оруЬима трговаца, а не CBojHM? О овом односу нисмо успели
до Kpaja да се обавестимо.
уз обавезу да га врате с одреЬеним постотком, веп да дуг изми-

ре у стоци према сезони: у пролепе су давани jaraibrm и japn-
пи, а у jeceH — yrojeHe свин>е или волови. Уместо камате, дуж-
ник je повериоцу давао стоку знатно ниже испод стварне цене
коштан>а.
Друштвени живот
Y Доньем Милановцу било je yoÖHMajeHo да се трговци при-

xBaTajy улоге домапина школске славе. Давали су прилоге црк-
ви у новцу, црквеним 6apjauHMa и одеждама: за Св. Саву покла-
н>али су CHpoMauiHoj деци одепу и обуНу. Због тога што су мо
гли да Aajy ôoraraje дарове, многи су позивали трговце да им
KyMyjy. Милановачки трговци су често кумовали како у самом
месту тако и по околним насел>има (Тополница, Мосна, Рудна
Глава, MajAaHneK). HajyrAeAHHjn меЬу трговцима бивали су по-
сланици и председници општине. МеЬусобне посете, прщателт
ства и склапан>е брачних веза у оквиру трговачког сталежа би
ли су yo6n4ajeHa nojaea.
ЗАНАТИ
Главна средишта заната као и трговине, била су Дон>и Ми-

лановац и Теюца, али je неких занатлща, чи]и су производи и
услуге непосредно и стално потребни сел>аку, било а има их и
сада у Бердапским селима (ковачи, столари, Kpoja4H, колари,
бачвари). Дон>и Милановац je био и остао 3Ha4ajHHje занатско
средиште него Теюца.
Структура заната у XIX и XX веку
Старки познати нам подаци о занатима у Донцем Миланов

цу, Kojn потичу из 1829. године, односе се на оскудицу у Maj-
сторима зидарима. Тада je Стефан Стефановип молио кнеза Ми-
лоша да му наЁе каквог доброг MajcTopa Kojn he поправити на-
пуклу поречку цркву.19 Исте године умро j е jeAHHH поречки
„Majcrop* KOjH je правио „ручне воденице", Tj. жрн>еве. Како je
баш тада адакалски пдша за себе хитно тражио „5 камена во-
денички што се руком окрепу", то je поречки старешина „другог
MajcTopa, kojh HHje досада такове правио, принудио да нач№
ни . . .".20 Три године KacHHje, 5. VI 1832. године,21 исти С. Сте-
19 Т и X. Р. Б о р b е в и h, Архивска граЬа за запахе и еснафе у Cpöuju
од другог устанка до еснафске уредбе 1847. године, СЕЗб, 33, Београд
1925, с. 38—39.
20 М. Лекип, нав. дело, с. 158.
21 Т их. БорЬевиН, нав. дело, с. 47.
154 Никола Ф. ПавковиЬ
фановиК, пишуНи Кнезу Милошу, поминъе му Цинцаре (Гоге),

KojH раде на зградама у Милановцу Kojn се тада исел>авао са
Поречког острва. Неки Цинцари зидари поминьу се 19. X 1834.
у Сипу. Они су радили на цркви у 3aje4apy.22 Занимл>иво je да
се тих година23 поминке и jeAaH KyjyHunja у Дон>ем Милановцу.
Y каснщим изворима нисмо више ни jeAHOM наишли на помен
ових Majeropa.
IloTnyHHjH попис занатли]а на овом noApyMjy имамо тек из
1836. године, а односи се на читав однашкьи поречко-речки срез24
(в. таб. 1). Ако се из овог пописа изузму трговци, бакали, думен-
щце и pejH3H (укупно 61), Kojn у ужем смислу и нису занатли-
je, онда се види да je укупан époj занатлща био мали, па самим
тим и ньихова делатност незнатна.
Табела I, Поречко-речки срез
1. Трговаца 4
2. Бакала 14
3. Tep3Hja 4
4. A6auHja 2
5. Папущца 2
6. Ковача 3
7. Ryp4Hj'a 1
8. Грнчара 1
9. Екмекдоца 8
10. Mexammja 10
11. Туфепдца 1
12. ДунЬера 9
13. Бербера 3
14. Думенциja 12
15. Реиза 31
СВЕГА 105
Y Apyroj половини XIX века, према непотпуним подацима

Koje садрже Матичне кн>иге роБених у Догьем Милановцу, само
за време од 1867 — 1878. године и у Теюци оа 1890 — 1894, види
се да се и у саставу и укупном 6pojy повеНао 6poj занатлща
(в. таб. II и III).
Архивска граЬа с почетка XX века, Kojy смо прегледали
у HcTopnjcKOM архиву у Неготину, садржи доста занимл»ивих по-
датака о занатима и еснафу Доньег Милановца. Иако у то вре
ме Hnje било више неких старих заната (као пушкарског, суру-
UHjcKor и canorunjcKor), a Beh се био nojaeno и понеки нови,
ипак се може репи да je то у основи join била структура заната
Аруге половине XIX века. Почетак процеса коренитих промена
у занатству осетине се веп пред други светски рат (в. таб. IV).
Веома су индикативни подаци о êpojy пекара (5), касапа (9),
кафеци^а (8), као и веп поменутих 15 трговаца у Текщи 1935.
22 Тих. БорЬевиИ, нав. дело. с. 57.
23 Тих. БорЬевип, нав. дело, с. 49.
24 Тих. БорЬевип, нав. дело, табела на Kpajy кн>иге: „Списак заната
и 6poj занатли^а 1836 године".
Табела II, Дон>и Милановац
г»
со оо £0 оо So ОО 00 00 ОО ОО
1. Шустера 1
2. Ковача 2
3. ДунЬера
4. Колара
5. Терзи)а
6. Bojamija
7. Лаутара
8. Еемащдца
9. Лебара
10. Сурущца
11. Туфепца
— пушкара
12. Каменорезаца
13. Сапожника
14. Кочщаша
15. Брн]ача
16. Винара
17. Касапа 2
18. Зидара 1
19. Рудокопаца
20. Лекара
21. Шлосера
22. Пинтера
23. Бабица
24. Налбанта
YKYIIHO 46
Табела III, Текиja

1. Механцща 9 6. Kpoja4a
2. Пекара 5 7. Зидара
3. Абапща 2 8. Дрводел>а
4. RypHHja 1 9. Столара
5. Ковача 2 10. ДунЬера
YKYIIHO 2<
године. Они управо OApajKaeajy улогу овог малог насел>а у снаб-

деванэу je<J>THHOM храном не само cBojnx ôpojmra лаЬара (52) и
пилота — лоцова (12) веК, пре свега, наших и страних бродара
Kojn су се ту зауставл>али.
Пре потапан>а Ьердапских насел>а било je неколико занат-
AHja и у селима. То су они занатлще щци су производи и услу
ге joui увек потребни сеоском становништву. На пример, у До-
бри: 4 ковача, 4 столара, 4 Kpojana, 2 Kpojaqnue, 2 hypnnje и 2
„napraje" свирача; у Голубин»у — 1 ковач; у Мосни — 2 ковача.
Данаппьи општи привредни и друштвени сощцалистички
токови у Hauioj земл>и коренито су изменили традищцску струк
156 Никола Ф. ПавковиЬ
Табела IV
1914. 1922. 1922. 1935.
Д. М.» Д. М." Д. М.« TeKHja"
1. Пекара 8 2 6 5
2. Бербера 1 2 1
3. ШеИерщца 3
4. Kpoja4a 1 2
5. Обупара 4 1 7
6. Кобасичара 1 3
7. Лончара 1 1 4
8. Каменорезаца 1 1 2
9. Ковача 2 1 б
10. Столара 2 2 4
11. Hyp4Hja 1
12. Касапа 1 2
13. Зидара 1 6
14. Aóaunja 1 1
15. IlhmjAepa 2
16. Месара 2
17. Бозадоца 1 2
18. Воскара
19. Опанчара
20. Пинтера
21. Колара
22. Бравара
23. Бакрачара
24. Лимара
25. Кафешка 8
26. ЛаЬара 52
27. Пилота 12
28. Шлосера 2
29. Чамщца 2
30. Крмара 2
31. Машиниста 2
32. Ложача 1
33. Клонфер»)
25 ИАН, Занатски еснаф, год. 1914, бр. 13/1914. Списак MajcTopa KojH су
платили чланарину за 1914. г. Може се претпоставити да нису сви
платили чланарину и да списак ище потпун (НП).
26 ИАН, Занатски еснаф, год. 1922, бр. 229/1922. „Списак правих Maje-ropa
еснафа Д. Милановачког саставл>ен на основу нареЬе]ьа Занатске ко-
море бр. 6451 од 31 августа 1922 год".
27 ИАН, Занатски еснаф, год. 1922, бр. 16/1922. .Занатски еснаф у Д. Мила-
новцу npnpebyje забаву са игранком на дан св. Николе у Лолаку Саве
Капица а у корист ceoje касе. Стога има част позвати поштовану пуб
лику (...) Улазна цена доброволен прилог. КоловоЬе jaBA>ajy се на
каси. Само позвани HMajy приступа." Исти документ садржи и наведени
„списак MajcTopa Kojn HMajy приложити по 5 динара" за еснафску славу.
Разлика у öpojy чланова MajcTopa из оба наведена списка из
1922. г. вероватно je у томе да први обухвата само „праве" Majcrope, док
други и „бесправие". То нам, мислимо, noTBpbyje ]едан позив MajcTO-
рима од 4. XII 1922. да доЬу у Еснаф „ради хитног споразума". Уз позив
je „списак свих MajcTopa како правих тако безправних Kojn HMajy при
ложити по 5 дин. а по решен>у Управног одбора на дан 15 новембра
1922. г. за Еснафску славу". Н>их je 48, што je за само 6 ман>е од прет-
ходног списка. ИАН, Занатски еснаф, год. 1922, бр. 15/1922.
28 ИАН, бр. 1936/237, Теюца 1921—1944. Занимала према бирачком списку
општине теюцске од 17. IX 1935. г.
Трговина и занати у Вердапу 157
Табела V
Д. Милановац
1970. г.
Теюца, 1970. г.
Бр. Занатлще Бр.
I Опанчара
2 Фотографа
1 Пекара 2
1 Посластичара
Брщача 1
1 Часовничара
1 Обупара
Kpoja4a 1
1 Колара
1 Пинтера
2 Лимара
DaLfkl\JU,a
1 EojauHja
1 Радиомеханичара
3 Електричара
1 Месара
4 Угостител>и (прив.)
1 Столара 4
више Лимара
? Водоинсталатера
привремених 6
Kpoja4Hiia
Ковача 1
туру занатства и у Ьердапским насел»има. Промене су HajßHA-

HHje у време изградн>е хидроелектране „Бердап" и нових насел>а
TeKHje и Дон>ег Милановца. Док je занатство у Теки^и сасвим
опало, jep служи само на]'ужим локалним потребама, дотле je
оно у Дон>ем Милановцу, као pa3BHjeHHjeM насел>у, исполнило
нешто веЬу Moh прилагоЬаван>а савременим потребама станов-
ништва (в. таб. V).Y целини узевши, занатство опада у оба град-
ска насел>а и у селима. Ишчезле или измен>ене старе и створене
нове потребе и укуси код савремених л>уди учинили су да инду
стрией производи све више noTHCKyjy занатске. HajycneuiHHje
OAOAeeajy они стари занати, па се чак jaBA>ajy и нови, Kojn има-
jy више карактер услуга, а не производное.
Занатски еснаф
Занатски еснаф je nocTojao само у Дон»ем Милановцу. Hnje

нам познато када je основан, али аегову делатност, према неким
писаним изворима у HcTopnjcKOM архиву у Неготину, можемо
29 Y Доььем Милановцу Здравко БорЬевип из Тополнице поднео je молбу
.Заиатском еснафу за срез Поречки" да му изда „клонферско писмо".
Како у Д. M. HHje било клонфера, као на]ближи по струци ковачи су
одреЬени у комисщу за испит. ИАН, Занатски еснаф, год. 1921, бр.
93/1921.
158 Никола Ф, ПавковиЬ
донекле пратити од 1912. до 1922. године. Имао je cBoj четвр-

тасти печат (icojH смо видели на више докумената) следейе са-
држине: ЗАНАТЛШСКИ ЕСНАФ
за Д. Милановац и Срез Поречки
Бр.
19 г.
Улога милановачког еснафа свакако ce HHje разлиновала
од oAroBapajyhnx и добро познатих задатака коje су еснафи има-
ли по 4HTaßoj oHAauiH>oj Србщя — да чува и потпомаже сталеш-
ке, друштвене и економске интересе cBojHx чланова.
1една onuiTHja nojaea с kojom се милановачки еснаф сукоб-
л>авао jecTe незаконито обавл»ан>е многих занатских послова од
стране нечланова еснафа и nyryjyhHX трговаца „торбара". Iloje-
дини MajcTopn из Дон>ег Милановца и MajAaHneica упупивали су
CBoje жалбе непосредно 3aHaTCKoj комори у Београду, Управи
еснафа у Милановцу или среском начелнику.30 Из öpojHHx туж-
би по^единих MajcTopa разних струка види се Аа су „безправни
MajcTopn" били веНином из ближих и дал>их сеоских насел>а.31
Еснаф HHje имао успеха у борби против сел>ака — само-
званих MajcTopa. Жалегш ce 3aHaTCKoj комори у Београду еснаф-
лще пишу: „. . . али шта he OBaj еснав да чини кад нейеду на
позив допи, немамо влас (...) Аа ми сами казнимо . . ."**
Неки правки односи
Послодавац — н a j а м н и радник. — Ступан>е
ученика или веЬ свршеног MajcTopa на учен>е заната, односно
стални рад било je уреЬено на основи личног договора заинте-
ресованих страна и nocrojermx оквирних правила. Уговоре о ра
ду, из времена 1912 — 1914. године, писали су сами Majcropn,
али према неким обрасцима, jep су сви исти. Уговори су обухва-
тали услове рада и облике награЬиван>а. Изворни примерак уго
вора овераван je и чуван у еснафу.33
30 ИАН, бр. 7, 1912 год., Занатски еснаф Дон>и Милановац; бр. 88, год. 1912.
31 ИАН, Занатски еснаф, год. 1914, ôpojeBH 48—54, 56—58, 111—113 и бр.
105/1922.
32 ИАН, бр. 136, од 5. VI 1922 и бр. 140/1922 од 16. VI 1922.
33 Прилажемо два типична примера уговора.
1. „Уговор
измеЬу Власника Животина Момировипа, из Д. Милановца и Раденика
Милана Ch-aHojeBHha из В. Градишта.
I во: Рок траjaiba уговора: док има рада.
II го: Радно време према потреби.
III he: Врста послова: мешовита посла.
IV то: Награда: HenocTojH.
V то: Y натури: као парчетар радиНе за преко времени рад, по потреби
посла.
Време исплате: по могупству.
Рок за отказ уговора: на два дана пре.
1. jyHa 1914 год. Послодавац
>KHBojHH Момировий обуЬар
ИАН, Занатски еснаф, год. 1912, бр. 65. Раденик Милан Б. Стано]евип".
Д. МИЛАНОВАЦ
Суд добр их луди. — При еснафу у Дсиьем Миланов-

цу, 24. VI 1914. године, образован je „суд доорих л>уди" од пет
чланова са пет заменика".'4 Он je расправл>ао спорове „измеЬу
послодаваца и радника".35
üpodaja готовых производа
Занатски производи ce npoAajy на месту производил, у

купи или радионици, затим пазарним даном у Дон>ем Миланов-
цу и околним насел>има. Тако су, на пример, и опанчари изме
Ьу два светска рата продавали cBoje произволе пазарним даном
у MajAaHneicy, Горн>анима, Влаул>ама, PyAHoj Глави, Топоници
и Добри, а у Голубин>у у петак по Tpojmm, и у Мирочу на Пе-
тровдан. За време другог светског рата грнчарски производи су
мен>ани за храну (жито и кукрурз). Данас се лончарски произ
води мало траже па се више и не износе на тржиште, jep je
последн>и лончар у Дон>ем Милановцу (БорЬе АранЬеловиЬ)
званично oAjaBHO CBojy делатност почетком 1970. године.
Друштвени живот
Друштвени живот занатли^а, измеЬу осталог, одви]ао се у

оквирима самог еснафа. Еснаф je имао сво^у славу. Pamije je
то био Св. Спиридон, а после су „окренули' да славе „младог"
Св. Николу. Кад je слава, излазило се „на запис са литщом".
Тада се и „колач резао". „Домапин" славе давао je колач и сно
сно друге трошкове. ИзмеЬу два светска рата еснаф у Дон>ем
Милановцу je приреЬивао забаву са игранком на Св. Николу.
Приступ су имали само позвани, а прикупл>ен новац je ишао у
благаj ну еснафа.
2. „Уговор о Раду
Закл>учен измеЬу Власника Николе М. Николийа обупара из Д. Мила-
новца и помопника Алексе СтефановиЬа обупара из В. Градишта.
I Рок Tpajaaa уговора: шест месеци.
II Радио време, према потреби рада.
III Врста послова, разног према потреби.
IV Награда, у новцу.
V Исплата, сваки осам дана.
VI Рок отказа уговора, на осам дана.
VII Особите обавезе измеЬу MajcTopa и помопника не nocToje".
2. Туна 1914 год. Потписи
у Д. Милановцу.
ИАН, Занатски еснаф, год. 1914. Уговор je оверен у еснафу Д. Мила-
новца 4. VI 1914.
34 ИАН, Занатски еснаф, год. 1912, бр. 65 од 19. VI 1912.
35 ИАН, Занатски еснаф, бр. 12/1912.
160 Nikola F. Pavkovié
ЗАЮЬУЧАК
Основа одлика трговине Ьердапског noApynja jecre н>ено по-

CTojaibe и обавл>ан>е на два колосека. Први колосек био je на
државном нивоу. То je била крупна и меЬународна трговина ко-
ja се обавл>ала преко Ьердапских извозних насел>а на Ap>KaBHoj
граници, насел>а Koja су била сабирни пунктови землюрадничко-
-сточарских производа знатног дела Cp6nje спремних за из
воз. Она je била поглавито извозна (ман>е увозна) и транзитна.
IIocTojaAa je у XIX и почетком XX века, Tj. до 1914. године. По
сле првог светског рата политичке и економске прилике су се
измениле, па ова облает губи CBoj раниj и знача]. Занимл>иво je
да релативно велики део трговине ондаппье Cpönje, Kojn се оба-
вл>ао преко овог noApy4ja, HHje изазвао pa3Boj никакве локалне
индустрще. Аруги колосек представл>а локална, уситиьена, и ра-
зноврсна трговина измеЬу села и варошких насел>а. Ова друга
била je знатно условл>ена оном првом; кад год je било напрет-
ка у MebyHapoAHoj трговини, то се осепало и у AOKaAHoj. Y H>oj
je мало спец^ализованих трговаца. Они су трговали разноврс-
ном робом, a jeAHOBpeMeHO били власници земл>е и стоке Kojy
су обраЬивали, односно rajHAH HajaMHH радници.
Општа карактеристика занатства je у н>еговом комплемен
тарном карактеру ceocKoj HaTypaAHoj привреди. Занатл^е су
истовремено и продавци cBojnx произвола, било у самом месту
производное било по локалним cajMOBHMa. Баш због те CBoje до-
пунске природе arpapHO-CT04apcKoj и ayrapxmHoj привреди, за-
натски производи нису представл>али предмет меЬународне тр
говине нити су битное утицали на привреду Ьердапског под-
py4ja.
Résumé
COMMERCE ET MÉTIERS
par
Nikola F. Pavkovié
On ne peut parler d'un développement considérable du co

mmerce et des métiers dans les localités de la région des Portes
de Fer qu'à partir de la libération nationale de la domina
tion turque (en 1815 resp. en 1833). C'est depuis ce moment-
-là que commencent à se créer dans cette partie de la Serbie
les conditions sociales et économiques de plus en plus favorables
au développement du commerce et des métiers. La Serbie attirait,
à cette époque, de nombreux immigrans venant de différents cô
tés, et parmi eux il y avait des gens qui exerçaient aussi ces pro-
fesions. L' autre élément important pour le développement du com
merce et des métiers était la situation géographique et géopolitique
Commerce et métiers 161
de ces habitats, qui représentaient les principaux points de transit

et d'exportation pour l'entière Serbie du Nord-Est (Tekija, Donji
Milanovac, Kladovo, Radujevac).
Depuis le commencement du XIXe siècle à travers le défilé
des Portes de Fer se déroulait un commerce de transit de plus en
plus animé ou du sel, des céréales et du bois provenant des régions
autour de la Mer Noire, de la Valachie, la Moldavie et la Bulgarie.
Une certaine quantité de sel était importéé en Serbie par Donji
Milanovac et Tekija. De nombreux bateaux (parfois une vingtaine
à la fois), chargés de sel et d'autres „vivres impériaux", entraient
dans leurs ports. Leurs propriétaires payaient — pour des „solari"
— habitants des villages riverains du défilé des Portes de Fer pour
les tirer en amont.
Pour une partie de l'intérieur de la Serbie et des habitats
riverains, le commerce de Donji Milanovac et de Tekija avait, avant
tout, le caractère d'amassement et d'exportation du bétail, de la
viande, des cuirs, du poisson frais et salé, du caviar et du bois.
Outre le sel, les principaux articles d'importation était la farine,
les tissus, „bakaluk" (l'épicerie) et „gvo2djaluk" (la quincaillerie)
que l'on apportait par bateau de Belgrade. L'établissement de la
communication ferroviaire entre Orsova sur la rive roumaine avec
les parties septentrionales de l'ancienne Autriche était d'une im
portance spéciale pour Tekija. Pour cette raison, l'exportation du
bétail de cette partie de la Serbie, surtout des cochons et, dans
une certaine mesure, du poisson, devint encore plus animée et plus
volumineuse. Aussi, Tekija était — elle, jusqu'en 1918, plus impor
tante pour le commerce avec l 'Autriche-Hongrie que Belgrade.
Les petits marchands de ce territoire, surtout ceux de Tekija,
pratiquaient également les formes primitives d'usure. Ils prêtaient
l'argent aux paysans qui ne devaient pas payer leurs dettes en espè
ces avec un certain intérêt, mais plutôt s'en acquitter en leur livrant
le bétail selon la saison (agneaux et chevreaux au printemps, co
chons engraissés ou boeufs en automne). En pareils cas le bétail
était toujours cédé au-dessous des prix réels.
La caractéristique générale du commerce de ce territoire con
sistait dans son hétérogénéité et son émiettement relatif quand il
s'agissait des marchands locaux. Au XIXe siècle il y avait peu
de commerçants spécialisés, ils vendaient pour la plupart les mar
chandises de toute sorte. Outre leurs magasins, les marchands lo
caux possédaient d'habitude aussi les troupeaux et les terres qui
étaient gardés c'est à dire cultivées par les journaliers et métayers.
Les métiers dans cette région était généralement de moindre
importance économique et sociale que le commerce. Les principaux
centres des activités artisanales étaient, comme dans le cas du
commerce, Donji Milanovac et Tekija; pourtant, certains artisans,
dont les produits et services étaient, directement et de façon per
manente, nécessaires aux paysans, avaient leurs ateliers aussi aux
162 Nikola F. Pavkovié
villages (forgerons, menuisiers, tailleurs). La caractéristique géné

rale de l'artisanat consistait dans son caractère complémentaire
par rapport à l'économie naturelle rurale. Les artisans étaient en
même temps aussi des vendeurs de leurs produits et services non
seulement à l'endroit même de production, mais aussi aux foires
locales. La structure actuelle des métiers est considérablement mo
difiée par rapport au temps qui a précédé la Deuxième guère mon
diale. Nombreux métiers anciens ont complètement disparu (armu
riers, tailleurs des costumes populaires, nattiers, bottiers, etc.), cer
tains autres ont été modifiés, modernisés et adaptés aux nouveaux
besoins et quelques métiers nouveaux, tels que celui d'électricien,
de photographe, de plombier, de mécanicien pour les voitures, de
ferblartier et autres métiers techniques ont apparu. Les plombiers
et les ferblantiers ont fait leur apparition comme conséquence di
recte de la construction de la centrale hydroélectrique „Djerdap"
sur le Danube et de l'édification de nouvelles villes de Donji Mila-
novac et de Tekija.
—-
J-/S--7TJ
ÔN
кьь. 7
Б Е О Г Р АА
1974.
КН> .7
INSTITUT ETNOGRAPHIQUE
RECUEIL DES TRAVAUX
DE L'INSTITUT ETNOGRAPHIQUE
TOME 7
Rédacteur
MIRKO R. BARJAKTAROVIC, BREDA VLAHOVIC, DUSAN DRLJACA
MIUANA RADOVANOVIC
Acepté à la séance du Conseil scientifique de l'Institut Ethnographique,

le 26. VI 1ЭТ4.
BEOGRAD
1974.
СРРСКЕ АКАДЕМИИ НАУКА И УМЕТНОСТИ
КН>. 7
Уредник
МИРКО P. BAPJAKTAPOBHR
МИРКО P. BAPJAKTAPOBHR, БРЕДА ВЛАХОВИН, ДУШАН ДРЛ>АЧА,
МИЛзАНА РАДОВАНОВИН
Примл>ено иа седници Научног вепа Етнографског института, 26. VI 1974.
Б Е О Г Р А Д
1974.
Лектор: Лепосава ЖуниЬ
Изда\е: Етнографски институт
Штампа: „Слободан JoBHh"
Београд, CTojana ПротиЬа 52
Штампано уз учешНе средстава Републичке

3ajedHui¡e за научни рад CP CpÔuje
ЕТНОЛОШКА ПРОУЧАВАЬЪА
БЕРДАПСКИХ НАСЕЛэА
II
С А А Р Ж A J
Предговор 9
Бреда ВлаховиЬ, Традициопална исхрана Ьердапског становништва 11
1елена АранЬеловип — Лазип, Народна ношььа у Бердапу .... 25
Никола ПантелиЬ, Прилог проучаван>у брака и породице у станов
ништва Ьердапских насела 45
Бреда Влаховип, Обича\и становништва Ьердапског nodpynja ... 57
Слободан Зечевип, Народна верован>а Ьердапског живла — Верова-
н>а у митска биНа 79
Оливера МладеновиЬ, Народне игре Ьердапског становништва . . 91
Милорад Драгип, Народна медицина Ьердапског „плавног" nodpynja . 109
TABLES DES MATIERES

Avant — propos 10
Breda Vlahovic, Alimentation traditionnelle dans les habitats des Portes
de Fer 11
Jelena Arandelovic — Lazic, Costume populaire dans la region des
Portes de Fer 25
Nikola Pantelié, Contribution l'étude du mariage et de la famille parmi
la population des habitats des Portes de Fer 45
Breda Vlahovié, Les coutumes de la population aux habitats du territoire
Slobodan Zeèevic, Coryances popularles parmi la population des Portes
de Fer — Croyance aux êtres mythiques 79
Olivera Mladenovié, Danses populaires parmi la population de la region
Milorad Dragic, Medicine populaire du territoire de „sumbersion" des
Portes de Fer 109
Етнографски институт САНY овом публикациям наставл>а
да o6jaBA>yje резултате етнолошких проучаваььа у Ьердапским
насел>има, обавл>ених од 1965—1970. године. Прву юьигу тих ре-
зултата Етнолошка проучаван>а Ьердапских насела I об]авио je
у Зборнику радова Етнографског института, кн>. 6, Београд 1973.
Y Toj кн>изи су, поред уводних разматран>а, дате опште гео-
графске одлике Ьердапског noApyMja, а затим радови о станов-
ништву, демографским променама, мшращцама, говору, тради-
UHOHaAHoj полюпривреди, риболову, бродарству, трговини и за-
натима у Ьердапским населлша.
Y кньизи Етнолошка проучаван>а Ьердапских насела II об-
jaBA>yjeMO прилоге о народноj исхрани, ношньи, друштвеном жи
воту, oÔHMajHMa, верованлша, играма, народно] медицини ста
новийка Ьердапског noApyqja. Напоминаемо да je за потребе Ин
ститута и (ьеговим средствима вршено проучаван>е народне ар
хитектуре Ьердапских насел>а и народног стваралаштва Ьердап
ског живл>а, али да су ти радови у меЬувремену штампани или
припремл>ени за об]авл>иван>е у другим издашима (видети Ж.
ВлаховиЬ, Сеоска ¡cyha за станован>е у источно) Србщи, HAYC
— Саопштен>а 2, Београд 1969, с. 43—48; D. Aratonijevic, Narodno
sívaralaStvo limtrofne oblas ti Berdapa, Zbornik 18. Kongresa SUFJ
Bovec 1971, Ljubljana, 1973)
Резултате Ьердапских испитиван>а Етнографски институт об-
jaBAjyje уз учешЬе средстава Републичке за]еднице за научни
рад Cp6nje. МеЬутим, у oBoj години Институт HHje располагао
сопственим знатшцим средствима за покриЬе трошкова штам-
пан>а Зборника радова кн>. 7, па je стога ова публикаци^а скром-
HHjer обима.
Par la présente publication l'Institut Ethnographique de
l'Académie Serbe des Sciences et des Arts continue de présenter
les résultats des recherches ethnologiques effectuées dans les loca
lités des Portes de Fer dans l'intervalle de 1965 à 1970. Il a publié
la première partie de ces résultats, sous le titre »Études ethnolo
giques des habitats dans la région des Portes de Fer /«, dans le
Recueil de Travaux de l'Institut Ethnographique, t. 6, Belgrade,
1973. Outre les considérations introductoires, on y a donné les
caractéristiques géographiques générales du territoire des Portes
de Fer et ensuite les travaux sur la population, les changements
démographiques, les migrations, le parler, l'agriculture tradition
nelle la pêche, la navigation, le commerce et les métiers dans les
habitats des Portes de Fer.
Dans les «Études ethnologiques des habitats dans la région
des Portes de Fer II« nous publions les contributions se rapportant
à l'alimentation populaire, au costume populaire, à la vie sociale,
aux coutumes, croyances, danses populaires, à la médecine popu
laire des habitants du territoire des Portes de Fer. Nous faisons
remarquer que, pour les besoins de l'Institut et avec ses moyens,
ont été effectuées les études de l'architecture populaire des ha
bitats des Portes de Fer et de la création populaire des habitants
de la région des Portes de Fer, mais que ces travaux sont déjà
publiés éditions (Voir: 2. Vlahovic, Seoska kuéa za stanovanje и
istoönoj Srbiji (Maison paysanne d'habitation dans la Serbie de
l'Est) IAUS — Saopâtenja 2, Beograd 1969, s. 43—48; D. Antonije-
vic, Narodno stvaralaStvo limitrofne oblasti Derdapa (Création po-
pulatire dans la région des Portes de Fer), Zbornik 18. Kongresa
SUFJ Bovec 1971, Ljubljana, 1973).
L'Institut Ethnographique publie les résultats de ces recher
ches avec la concours de la Communauté pour le travail scienti
fique de la RS de Serbie qui a fourni une partie des moyens né
cessaires. Dans cette année, outre cette somme, l'Institut n'a pas
eu à sa disposition des moyens klus considérables pour les jouter
à la somme requise pour couvrir les frais d'impression pour le
Recueil de Travaux, t. 7 et c'est la raison pour laquelle cette pu
blication paraît sous un volume plus modeste.
ТРАДИЦИОНАЛНА ИСХРАНА БЕРДАПСКОГ

СТАНОВНИШТВА
Неке ontuTuje напомене
Исхрана становништва y Ьердапским насел>има, нолико ми

je познато mrje била до сада предмет посебних етнолошких ис-
траживан>а. Због тога сам, уз друге етнолошке nojaee, сабрала
граЬу и о овим питашима у Теки}и, Сипу, Кладушници и Дави-
довцу. Слично су поступили и остали исграживачи у неким дру
гим насел>има. На Taj начин дошло се до података на основу
Kojnx се може приказати данаппьа исхрана у овом noApynjy,
мада je и она, ман>е или више, такоЬе под стали им ynmajeM оп-
штих Аруштвених, привредних и културних промена. Найме,
приказано je, пре свега, савремено стан>е и промене Koje у ис-
храни HacTajy у Hosnje време, како би се бар о периоду у коме
су иепитиван>а вршена добила одреЬенща слика.
Y среЬиван>у прикупл>ене граЬе поступила сам углавном на
OHaj начин као што су то чинили С. TpojaHOBHh'1, pacnpaBA>ajyhH
о старим орпским jeAHMa и пштима, или Л>. Релий2, onHcyjyhH ис-
храну у cyceAHoj HeroraHCKoj Kpajnim.
Исхрана jeAHor noApy4ja, па и nojeAHHHX насел>а у н>ему,
зависи од низа чинилаца. Пре свега, то je географски пoлoжaj
Kojn условл>ава rájele nojeAHHHX култура а тиме и pa3Boj ос-
новних привредних грана (пол.опривреда, сточарство, риболов
итд.). Исхрана становништва у BeAraooj мери зависи такоЬе од
стелена друштвеяо-економског раэвитка, Kojn ce jacHO одражава
и на овом основном елементу народног живота. 3Ha4ajHy улогу
у исхрани HMajy разне верске забране, nojeAHHH прописи, као
и обича]и Kojn AonyuiTajy или cnpe4aBajy употребу nojeAHHHX
jeAa било у ранним приликама било уопште.
Насел>а од Голупца до Кладова, Koja су обухваЬена овим
проучавашима, налазе се поред Дунава, на MaAoj површини об-
раЬене земл>е, на терену Kojn првенствено омогуКава две гране
привреЬиван>а: сточарство и риболов, а у нетто Mabboj мери
и землторадн.у, на скромним алувщалним равнима.
Због свега се у исхрани Ьердапских насел>а првенствено jaB-
A>ajy: риба, месо, млеко, млечни производи и качамак — „ма-
малзига" („мамал>уга"). Али, савремени другитвено-економски
процеси AeAyjy на промену неких од тих основних елемената у
1С. TpojaHOBHh, Стара српска )ела и nuha, Српски етнографски
збЬрник II, Београд 1896.
2 Лз. Р е л> и Й, Исхрана у Неготинско) кpajuna. Гласник Етнографског
My3eja у Београду, 31—32, Београд 1969.
исхрани. Због запошл>аван>а у бродарству, као и на неким гра-

дилиштима и по предуэепима, све манье je оних Kojn стално жи-
ве на салашима. Због послова друге врете, све ман>е je времена
за риболов (риболов у привреди Бердапа данас заузима релатив-
но скромно место) па je због тога, у HOBHje време, и рибе ман>е
на трпезама. С друге стране, месечни приходи nojeAHHHx члано-
ва у домапинству, као и ггрошириван>е трговачке мреже чак и
по HajMaH>HM насел>има, OMoryhyjy купован>е савремених индус-
тряских прехрамбених артикала, Kojn се данас све више кори-
сте у свакодневном jeAOBHHKy становништва.
Код становништва у Бердалеком подругу позната су три
основна оброка. То су: дорунак, ручак и вечера.
Називи nojeAHHHx оброка забележени су у до1ьим Ьердап-
ским насел>има: Текщи, Сипу и Давидовцу (за насела узводно од
Teraje нисам имала података), где npeoBAabyje влашки говор-
ни зезик. Y овим насел>има доручак Ha3HBajy .фрушчук", ручак
— „прнцу", а вечеру — „шина". Време у Koje ce o6aBA>ajy noje-
дини оброци разлику^е се код становништва раэних занимала.
Тако je у TeioHjH доручак код „градског" (непол>ооривреАног)
становништва око 8 часова, а код „буфана" (землюрадника) тек
око 10 часова пре подне. Вечера je код эемлторадника касно по
подне, па je тако дневна исхрана сведена само на два оброка,
jep се ручак не узима. МеЬутим, код градског становништва, од-
носно код оних KojH се не баве полюпривредом, ручак je уста
лей око 12, а вечера око 19 часова (у Теюци на пример). Y по
следил време, меЬутим, и osaj je ред изменен, jep je иэвестан
6poj особа запослен у разним предузепима или у администра
ции. Запосленима се, по правилу, доручак не спрема код купе,
нити они jeAy у купи пре одласка на посао, вей понесу са со
бой нешто од jeAa, храну за доручак купе на послу, или, ако за
то nocTojH могупност, jeAHocraBHO, KacHHje наврате esojoj купи
на доручак. Уочлтиво je да се радним даном веома мали 6poj
породица окупл»а око стола. То се чини само о празницима и
неделом.
По^едини оброци нису нарочито богати, нити по делима
разноврсни, осим у време празника. Y пол>опривредним домапин-
ствима се за време вепих радова (оран>е, жетва, косидба, копа
нье и слични послови), ипак спрема ja4a и ooramja храна. Тада
и „буфани" HMajy сва три оброка. Y тим данима доручак се узи
ма код купе, пре одласка на посао. Ручак je око 12 часова, ка-
да je иначе подневни одмор. Ручак се доноси тамо где се посао
обавл>а. Овакав оброк састощ се увек од jeAHor куваног jeAa
са месом (паприкаш, пасул>, купус и слично). Готово увек по
сле ручка, као н>егов завршетак, користи се кисело млеко. Ве-
4epajy код купе кад се радници врате с посла. Поред основног
jeAa Koje се спрема за вечеру, а оно je од меса и варива, на сто
лу обавезно мора бити и нешто „мешено". Y последнее време за
Традиционална исхрана Ьердапског становништва 13
овакве прилике спрема се гибаница, Koja je у Ьердапским насе-

л>има позната тек однедавна.
О nojeAKHHM иразницима током године, а ггосебно о слави
као главном праэнику купе и породице, затим о сеоским сла-
вама заветинама и дапама, cnpeMajy се богати}и оброци, Kojn су
некако стандардни, a cacToje се обично од супе, „ринфла]ша",
сарме или пун>ених паприка, печен>а, кромпира, пиринча, сала
те и колача.
О култним jeAHMa нисам забележила податке, осим о хле-
бовима, о KojHMa he KacHHje бити говора.
Ово би било неколико огшгпцих запажан>а коja би могла
да послуже као увод и оквир дал>им излаган>има.
Хлеб, обредни хлебови и колачи
Хлеб je jeAa« од основних елемената исхране код станов

ништва свих наших Kpajeea па и у Ьердапским насел>има. Jörn
првих деценщ'а овог века, у време Koje памте стариj и становници
ових насел>а, „мамал>ига" je била главни додатак jeAHMa. МеЬу-
тим, у последн>их 20 — 30 година све више се користи хлеб умес-
то „мамалтиге". Y сеоским насел>има хлеб се пекао исклуучиво
код куЬе, под „ц'стом" (црепулюм), док je у варошицама (Те
киja, Дон>и Милановац и Кладово), хлеб печен код купе или ку-
пован код пекара. Y прошлости je мало породица куповало хлеб.
ДомаЬице су у варошицама мееиле хлеб jeAanm/T недел»но. Изу-
зетно, хлеб се могао месити више пута; на пример, ако су, обав-
л>ани неки изузетни радови или тамо где je била 6pojHHja по
родица.
По салашима изнад Teraije као и у Голом Брду жене су
хлеб месиле, а и данас то чине у наКвама. HajcTapnjH начин пе-
ченьа хлеба je под црепуЛ)Ом, на отвореном огн.ишту. На Taj на
чин и данас жене у Давидовцу и Сипу, на пример, када укупани
зажеле „слатког качамака", запеку качамак под црепул>ом. Ме-
Ьутим, домайи хлеб готово не npHnpeMajy и не пеку под црепу
люм, веН то чине у „фурунама". Y неким двориштима виде се и
данас „фуруне" за печен.е хлеба. Y HOBHje време, меЬутим, хлеб
се пече и у „рернама" електричних или штедн>ака ,;на дрва".
Приватне пекаре nocTojaAe су и пре другог оветског рата,
посебно у оним насел>има у ко|има се хлеб куповао свакоднев-
но. Али, то су чиниле само неке породице. Y Текщ'и, на пример,
пре рата je било 7 пекара3, али су у шима хлеб углавном купо-
вали „бродарци". Данас су, пак, ретка домаНинства Koja хлеб
не Kynyjy. Скоро свако насел>е Koje je обухваЬено нашим про-
учаванэима има продавиицу хлеба. Y Текиj и сада nocTojn само
jeAHa пекара, али она свакодневно Ao6nja хлеб из Кладова. Ми-
3 Забележено од Л. Банковип и Б. Главаша из TeKHje.

лановац, меЬутим, има велику пекару, Koja свакодневно пече

хлеб на савремен начин; чак ce AOAaje це-витамин, како пише
на обавештешу у продавници.
Данас хлеб cnpeMajy код куЬе само у оним насел>има и са-
лашима, где нема продавница, а «и могуНности да се свакоднев
но силази у насел>а. С друге стране, у питагау je и eKOHOMMja.
Селак нема доволно средстава да би свакодневно могао купо-
вати хлеб, па му je jeAHOCTaBHHj'e да га припрема од сопственог
брашна.
Хлеб KojH се набавл>а у продавницама je од пшеничног
брашна, обликован у векне, тежине 1 кг, Koje су исте у целом
овом noApy4jy. МеЬутим, домаЬи хлеб je Apyra4Hjer облика и
величине.
Осим хлеба у пекарама се npcwajy манье и веЬе лепин>е, ки-
фле, погаче и бурек.
Важно место у животу овог становништва 3ay3HMajy разни
култни хлебови, првенствено у свим обича]има Kojn су везани
за култ noKojHHiKa. Тако се за четрдесетоАневни помен отгреми
44 колача (облика мале лешпьице) и jeAaH „кап". Кап се у ства-
ри cacTojn од три хлеба, оа Kojnx сваки има посебан облик, ве
личину и назив. Дон>и кап je вепи од осталих, округлог je обли
ка, украшен je крстом од теста, Kojmí je хлеб подел>ен у четири
равномерна пол»а, а у свако од та четири пол>а ставл>а се по
jeAaH украс од теста, округлог облика. Други кап je у облику
крста и назива се капу. Колак де думугьедзу je на] маши од три
поменута хлеба, округлог je облика, и на самом рубу jeAHe по
ловине има три мала крста направл>ена од теста.
Сл. 1 Кап Сл. 2 Капу Сл. 3 Колак де

думуаедзу
Колаче за задушнице у прошлости су жене спремале саме

код CBojnx куНа. МеЬутим, у последших неколико година, бар
у веЬим насел>има (на пример, Teraja), колаче за ту прилику
Kynyjy код пекара. Зато се изманио и традиционални облик тог
култног хлеба jep, ако код пекара нема легапьа Koje по облику
Традиционална исхрана Бердапског становништва 15
OAToeapajy рашцем традицианалном хлебу намен>еном за ову

прилику, жене Kynyjy и обичне кифле, Koje такоЬе yKpauiasajy
свежим цвепем, шеЬером и свепом, као што су чиниле и са до-
мапим колачима. За помане ce cnpeMajy и капичи и турчи. Они
се по облику не paaAHKyjy од напред поменутих култних хле
бова.
1едан од главним култних хлебова Kojn се спрема у току
године jecre гринЬе] — славски колач; украшава се разним фи-
гурама, Koje оимболишу плодност. Хлеб je подел>ен на четири
дела (пол>а) и у оваком je по jeAna фигура: грозд, птица, буре
и цвет (видети цртеж). Oeaj хлеб жене и данас саме cnpeMajy
код Kyhe. У Теюци, на пример, код „Турчина", посластичара KojH
нема OBojy радн>у, Kynyjy готове украсе од теста.
Осим rpHHbeja, Kojn je главни култни хлеб у славском об-
реду — празнику, домапица испече joui два, и то: колак h ду-
мугьедзу (колач за бога) и литургщу (колач за цркву). За по-
Be4epje, то jeer за славску вечеру, спреми се шина лу празник.
Oßaj колач окити се слично као и rproibej, jep му je 3Ha4aj и
улога скоро иста; различу ce jeAHHO по томе што je нешто ма
ло oKpoMHHje окийен. (Ово су славски култни хлебови из Те-
KHje, о KojHMa сам rpafey сабрала на терену. ГраЬом из других
насел>а не располажемо па je немогуНе чинити пореЬенэа).
Свадбена погача je такоЬе посебна врста хлеба, Koja Hnje
специфична по облику нити по неким другим карактеристикама,
осим што има посебан 3Ha4aj у току припремааа (видети оде-
л>ак о o6H4ajHMa).
Сл. 4 TpHHbej Сл. 5 БурБевдански колач
По облику, улози и 3Ha4ajy занимлив je ЬурЬевдански ок

ругли плетени колач. ЬЬегов специфичан облик — у средини je
шупал> — захтева н>егова практична примена, пошто се кроз н>е-
гову средину обавл>а обредна мужа стоке на БурЬевдан H3jyTpa,
пре него се иста истера на пашу.4
4 Сличай облик хлеба познат je и у Словении, у ITpeKOMypjy, под називом
»vrtanek«. Често je везан за разне oöiwaje и празнике, Покладе на при
мер, или ce jaBA>a приликом неких польских радова, као што су косидба
и жетва.
О празницима, славама и разним свечаностима, скоро без

изузетка, у ceaKoj купи ce cnpeMajy разни колачи. Од старших
облика колача, Kojn су joui заступл>ени, помвдьу се разне „пите",
„штрудле", „крофне", (>патишпан»и", а све скупа их Hasneajy оп-
штим именом „старински" жолачи. За свадбу, поману, „пушта-
н>е воле", БожиК, спрема се и по неколико врста колача, при
чему се такоЬе запажа]у извесне новине. Данас жене, на при
мер, cnpeMajy разне кифлице, неколико врста ситних колача,
Kojn се готове, како саме оне кажу, на компликовани^и начин,
a ynoTpeÖAiaBajy чоколаду, суво грожЬе, бадем и путер. Hajee-
hy новину представл>а nojaea торте. Она се као колач, на при
мер у Текиди, травила у првим послератним годинама, док се
у Сипу, суседном селу, као обавезно ]ело на овадбама и слава-
ма спрема тек од 1962. године5. Hoenja nojaBa je и гибаница Koja
доскора mije била поэната у подунавским насел>има Бердапа.
Као ]едан од основних елемената у исхрани становништва
ових насел>а у прошлости била je ,;мамал>ига", Koja се спрема на
неколико начина. Данас се „мамал>ига" ретко спрема као оброк,
али je зато веома чест додатак риби. До nojaee штедн>ака „мама-
л>ига" се кувала на отвореном опьишту, у бакрачу, посуди од
метала. Тако кувани качамак, у KpajeBHMa у копима се говори
влашки, назива се „мамал>ига прилита"6. Овакав качамак кори-
стио се пре свега H3jyTpa, уз млеко. Када се „мамалзига" употреб-
л>ава као замена хлебу, што je у овим KpajesHMa био чест CAy4aj,
онда се ово jeAO спремало мало гушпе па се након тога ставл>а-
ло под upenyAiy, под KojoM се на отвореном опьишту пекао хлеб
или месо. Овако спремл>ена „мамал>ига" сече се као хлеб на кри-
шке и служи као додатак уз рибу, купус и паприкаш.
Резанце су жене донедавна спремале код куЬе, а у послед
нее време се све чешЬе Kynyjy у продавнидама (на пример „фи-
да"). Жене су спремале, па и данас cnpeMajy, разне врете мака-
рона на yoÔH4ajeHH начин, са сиром и орасима. Коре за разне
пите и гибанице сада се такоЬе углавном Kynyjy код оних Kojn
се овим послом баве као занатом.
Млеко и млечни производи
Млеко и млечни производи, услед значащие урлоге сточар-

ства у привреди овог Kpaja, широко су заступл>ени у исхрани
становништва. Пошто стоку држе на салашима у току целог
лета, а они углавном нису много удал>ени од сталних матичних
насел>а. Неко од укуЬана свакодневно доноси млеко куЬи, и то
онолико колико je потребно за npoAajy и овакодневну исхрану.
YnoTpe6A>aBajy га као слатко млеко, киселе га, а праве и jorypT,
5 Забележено у Сипу 1965. године.

6 Теренски запис Б. Влаховип, Сип 1965. године.
ко|и Haamiajy дрзар. Y Добри млеко киселе на Taj начин што у

прохлаЬено кувано млеко craBA>ajy „гугулак" (младари од вино-
ве лозе) и оставе га док се не укисели7. Y Теки}и, на пример, мо-
же се гацачним даном купити од ГолобрЬана кисело млеко Koje
je врло густо. Оно се на погодном месту може одржати и два до
три дана.
Каймак не праве jep га не ynoTpe6A>aBajy у ceaKOAHeBHoj ис-
храни. Kynyjy га у машнм количинама од Црногорки из Петро-
вог Села. Због тога се може сматрати карактеристичним еле-
ментом исхране. МеЬугим, занимл>иво je као пример како jeAHa
ман>а група досел>еника уноси нове елементе и утиче постелено
и на исхрану суседа.
HajnoaHaTHjH je бели „српски" сир, назван брнза. Справл>а-
jy га у свим насел>има у Ьердапском noApy4jy. Углавном се
справл>а на салашима, одакле се као финални продукт доноси у
села и на тцацу. Начин припреманьа je ман>е-више исти у свим
насел>има у овом Kpajy. Справка се од чистог млека и сиришта.
Сириште ce добща од свин>ског или jara»eher желуца, Kojn опе
ру, посоле, HcrpA»ajy са мало брашна, разапну и осуше. На oßaj
начин припремл>ено сириште ставя се пре употребе у сурутку или
чисту слану воду. Кад сириште праве од jara>eher желуца, онда
са ньега ол>уште опну. Тако припремл>ено сириште ставл^у у
кесу од ланеног платна, а ову у чабар Kojn cTojn поред ватре,
где се цеди два дана. За нормално сирен>е, на десет литара млека
ставл>а се пола литра сиришта. Y ту течност каткада ставл>а]'у
угл>евл>е од липовог дрвета или зрно пасул>а и jeAHy до две цр-
вене паприке. Тако припрем л>ена течност чува се у „баквицама".
Сириште се сипа у топло млеко, Koje се потом остави на миру
пет до десет часова да се „сасири", а затим се кашиком проме-
ша да се добщена маса иситни и слегне. Овако добщен „сир" по
том се покупи руком и стави у цедило.
Сир се оцеди, а затим исече у критике, посоли и стави у
кацу, „отежи" — поклопи, и притисне даском и каменом, и ос
тави да .дгусти воду", односно заосталу сурутку. Овако стрем
лен сир може crajara и целу годину8. Осим тога, у неким селима
Ьердапског noApy4ja, као и у н>еговом залеЬу, справка се тако-
звани „влашки сир". Технолошки процес je готово исти као и
приликом справл>авьа „српског" сира. 1едина je разлика што се
у кришкама обари и пресуши. Овако спремл>ен може дуже ,да се
одржи" и „ja4H je".
Течност (сурутка), Koja овом приликом остане, поново се
ставл>а на ватру, прокувава се и меша кором од липе — „муста-
фелником". Када се скува, ватра се „подвуче". Прекувана сурут
ка прохлади се десетак минута а потом из ;ъе вади „урда-сир"
Koj« се одмах троши за исхрану.
7 Теренски запис из Добре др О. МладеновиЬ.

8 Забележио мр Д. БандиН у Добри.
18 Бреда ВлаховиН
Судови у копима се чувало млеко и сир, у прошлости су

били углавном од дрвета. Манье „гал>ате" су мериле до 5 литара.
Служиле су за мужу стоке. Behe „гал>ате" су запремине и до 15
литара. Служиле су за држан>е и преношен>е млека. Сир се чувао
у ApBeHoj посуди. Taj суд наэивазу ,,оле]". Дрвене судове за мле
ко и млечне производе, од Kojnx су неки и данас у употреби, из-
раЬивали су становници Голубин>а од липовог дрвета. Посуде
су издубл>ене од jeAHor комада дрвета.
Данас се ретко могу купити те старе врете посуда, веп су
уместо н>их све чешпе у употреби ема]лиране кофе и лонци, а
нису ретки ни судови израЬени од пластичне масе, Kojn више
служе за пренос а ман>е за чувагье млека, jep су за ово послед
нее непогодий.
МеЬу млечним производима мора се поменути и „путер",
или „масло", мала ce OBaj производ справл>а у ман>им количина-
ма. Путер се прави у дрвеном суду званом „6ahej", и то од не-
куваног млека. Kacenje су путер топили и масло употребл>авали
за „забелу" („смочен>е").
Сир и млеко y6pajajy се у главне елементе исхране код оних
породица Koje се баве сточарством, а посебно оног дела станов-
ништва Koje живи на салашима и по насел>има на прибрежним
странама Дунава.
Млеко и млечни производи, уз „мамалтигу" или хлеб, често
су главни jyTapHjH или вечерши оброци, Kojn ce noHaBA>ajy из
дана у дан код землюрадвичког становништва у овом noApynjy.
Meco, производи од меса и рибе
Y населтима Ьердапског noApy4ja до пред друга светски рат

сточарство je било веома paaenjeHO. Стока je rajena како за до-
маНе потребе, тако и за извоз. TeKHja je, на пример, била позна-
та као извозни центар меса и стоке, нарочито за Румутпцу. На
равне извозом je велики део стоке одлазио, а месо je било рет
ко, па се, разумлтиво, нще ни nojaBA>HBaAO свакодневно у jeAoa-
нику, посебно не у сиромашшуим породицама. МеЬутим, у ве-
Ьим насел>има, где се стока свакодневно клала, с обзиром на за-
посленост становништва и вепу куповну Moh, месо je на трпеза-
ма било релативно често, скоро свакоАневно. МеЬутим, о праз-
ницима, славама и дапама, приликом великих польских радова,
месо je у селима увек припремано за исхрану, и то на различите
начине.
Haj4einhe ce cnpeMajy jeAa од oB4jer меса. Неделим или
праэником спрема се као печен>е, Haj4euihe уз додатак пиринча
или кромпира. Док се храна припремала на отвореним огн>ишти-
ма, месо се пекло под црепулюм, а данас, када су у куКама уг
лавном штед1ьаци, пече се у „рернама", мада, кажу, печен>е HHje
више тако укусно као из црепул>е. Од OB4jer меса, а ретко и од
овшьског, говеЬег или телепег, спремаj у се и разна друга, мавье-

-више стандардна jeAa, као: паприкаш, сарма, пун>ене паприке,
мусака, слатки или кисели купус (Kojn се посебно спрема за
вашаре) и друга.
Зими свако домапинство коле бар jeAHo свшьче (зависно
од имовног стан>а и величине породнив) од кога се оставлю мает
и припрема сушено месо. Данас, када више нема отворених ог-
хьишта, месо се суши у за то посебно направленим зградицама
— сушарама (пушницама) или димн>ацима Kojn су саграЬени ис-
клучиво за сушение меса.
ПрераЬевине од меса ман>е се користе у свакодневж^ ис-
храни. Тамо где се производи такве врете чешпе користе, Kyiryjy
се код месара jep их nojeAHHa домагягаства не npmrpeMajy.
Meco се зими кува са пасулем, купусом, кромпиром, а су-
шене шунке ce 4yBajy за свечашц'е прилике или се користе у
време обавланъа веЬих польских радова.
Стока HHj'e само объект npoAaje или исхране веп je она,
по верованъу овог становништва, и жртвени oöjeKT, и то у оним
тренуцима Kojn су везани за опстанак, напредак и живот. Такав
случа] je, на пример, са жртвованъем jarH>era приликом зидан>а
нове куНе или, пак, познатог ЬурЬевданског jarHiera (више о то
ме у оделку о привреди). Y таквим приликама жртву]е се крв и
глава као симбол живота, а месо се спрема као печенье, Koje je
намен>ено радницима Kojn граде «ову куЬу.
Наравно, има иэвесних разлика у исхрани становништва
TeKHje или Дон>ег Милановца, на jeAHoj страни, и у исхрани ста
новништва сеоских насела и салаша на Apyroj страни. По селима
и на салашима нема могуЬности да се свакодневно набавла све-
же месо. То се чини само када се иде на пазар или када неки до-
мапин закол>е марвинче. Beha насела, меЬутим, HMajy бар по
jeAHy, ако не и више месарница, у KojHMa свакодневно има све-
жег меса и месних прераЬевина.
Пре десетак година у населима приобалног nojaca jeAa од
рибе била су чешЬе заступл>ена у jeAOBHHKy. Данас, када су из-
меньени услови живота (изграддьа ХЕ „Бердап" и друга инду-
CTpnjcKa nocTpojeH>a и граЬевине), риболов je све реЬи као ис-
клучиво или допунско заниман.е па je, разумливо, и рибе све
мавье на тржишту. Но, она се, ипак, овде join увек спрема на
„сто начина".
HajoMHAemije и Hajue№eHHje рибе су: кечига, омуЬ, мору-
на, поструга, гиборт, сом и шаран. Осим шарана, све ове рибе
се углавном прже. Шаран je риба Koja je HajyKycHnja када ce
припреми као Ьувеч, са доста лука и мало пиринча, са извесном
количином зачина. Овако се риба спрема за славу (ако слава па-
да „на пост"), а и за светог Николу, Kojn je иначе, по народном,
патрон рибара и морнара. Св. Николу сви рибари славе као за-
jeAHH4Ky славу.
Бувеч може да се прави и од усол>еног шарана. То се чини,

пре свега, у зимским данима, на празнике, када нема свеже рибе.
Бела риба: платика, удовица, црвенперка и друге оитне рибе
могу се спремати на разне начине, али се углавном прже. Риба
се у Ьердапским насел>има посебно припрема за прженье. Увал>а
се у кукурузно брашно (бело брашно се не употребл>ава за ову
припрему) у Koje се стави мало црвене паприке. То риби Aaje
посебан укус. Од ситне рибе се веома често спрема паприкаш
и чорба.
Y Ьердапским насел>има je као спещцалитет меЬу jeAHMa
позната jeAHa врста рибл>е чорбе. Найме, за н>ено куван>е се уме-
сто воде употреблзава paco од киселог купуса. Када се ова чорба
спрема од вепе рибе, на пример моруне, онда се поред главе и
репа у н.у дода и икра (ако je има), што чорби Aaje посебан укус.
Да би рибе имали и за зимске дане, када обично нема ри-
болова, рибари на време конзервишу ранще уловл>ену рибу.
Конзервисан>е се врши на неколико начина. Неки од тих начи
на, судепи према техници извоЬеньа, вероватно су веома стари.
Сада се риба Haj4euihe соли. Oeaj начин npHMeibyjy и рибл>а газ-
динства и nojeAHHa домаЬинства.
KpajeM 19. и почетком 20. века, када je у Теки[и била раз-
BHjena трговина рибом, трговци су сол>ен>ем конзервисали рибу
и чували je у бурадима за зиму. Данас у рибл>им газдинствима,
уместо у дрвеним бурадима, сол>ену рибу држе у посебним бе
тонеким базенима, направлении спещцално за ту еврху (Рибл>е
газдинство из Кладова сада има два таква базена).
ДомаЬице сол>ену рибу craBA>ajy у мале судове, мале дрве-
не каце, глинене лонце или у веЬе тегле, поготову ако им нису
потребив sehe количине сол>ене рибе. По правилу, конзервише
ce jeAHHO бол>а риба: кечига, моруна, сом, шаран. Риба се прет-
ходно очисти, затим опере, посоли и стави у посуду. Не мора се
oAjeAHOM ставити цела количнна рибе, веК се она, према прили-
ци, може додавати и KacHHje. Овако припремл>ена риба се пре
употребе за исхрану стави у хладну воду (остави се и ао 24 ча
са) како би вода из н>е „извукла" сувишне количине соли. На-
кон овога риба може да се бари, пече „на Ьувечу" или спрема
као паприкаш.
Димл>ен>е je други начин конзервисан>а рибе. Димл.ен>ем
рибу конзервишу само она домаКинства Koja за то HMajy посебне
зграде — пушнице. Риба се и за димл>ен>е очисти, посоли, а за
тим неколико дана суши на диму као и месо. Тако се конзерви
ше кечига, гиборт и шаран. (Осушени гиборт и суви свшьски je-
зик cnpeMajy се за Покладе као обавезно jeAo.)
Сушен>е рибе на ваздуху je вероватно HajcTapnjH начин кон-
зервисан>а. На oeaj начин данас ретко ко суши рибу. МеЬутим,
донедавна се то често чинило. Риба се jeAHoeraBHo очисти, по
соли и суши на ваздуху у сенци. Овако сушена риба може да сто-
jn у току целе године.
Од рибл>е икре припрема ce кавщар KojH се назива „ajeap".

Join у 19. и почетком 20. века (по подацима Koje сам у Текщи
добила од старих трговаца рибом и рибара Б. Главаша, Текеле-
ровиЬа и других) ajeap су правили трговци Kojn су трговали ри
бом. Ajßap ce paHHje справл>ао на Taj начин што ce npocejaHa
икра солила и чувала у дрвеним посудама. Овако припремл>ен
ajeap Hnje могао дуго да CTojn. ИзмеЬу два рата, а нарочито по
сле другог светског рата, све више маха узимала je нова техно-
Aoraja припреман>а ajßapa. Н>у су, по подацима добщеним од
рибара у TeKHjn, донели емигранти Kojn су дошли из Русиje по
сле октобарске револувдце.
Ajßap се и данас npocejaea на исто старо сито, али се ипак
конзервише на савременщи начин. Уместо соли AOAaje се посе-
бан прашак kojh стеже рибл>е икре и конзервише их на дуже
време. Ajeap се, иначе, одмах naKyje у мале лимене посуде.
Углавном се справка за npoAajy а у врло ограничении и малим
количинама користи ce у AOMahoj исхрани.
Има неколико врста ajeapa. Прави се оа икре кечиге, мо-
руне, jecerpe, поструге и сима. МеЬутим, najemue се цени и Haj-
укустоци je ajßap од кечигине икре jep je она крупна и црна.
Y новим условима и новом водном режиму, сигурно je, из-
мениЬе се рибл>и свет. Пре свега, сман>иЬе се оне врете Koje до-
лазе од Црног мора, а то he свакако утицати и на промене у на
чину рибареньа па и на исхрану у овом noApy4jy.
Поврке и eohe
Уз месо, рибу, млеко и млечне произволе у CBaKOAHeßHoj
исхрани се употреблзава и поврЬе. Користе се пре свега они по-
вртарски производи Koje у cßojnM малим баштама и на н>ивама
raje сами становници ових насела. Осим кромпира, пасул>а и ку-
пуса, као основних елемената у исхрани, употребл>ава)у се у об
лику додатака или салата napaAaj3 и паприка, лук, краставци,
грашак, oopamija. Ове врете поврЬа rajn скоро свако домаЬин-
ство; ако не на н>иви, оно то чини у башти. МеЬутим, у скоро
свим овим насел>има, посебно оним поред Дунава, nocToje и мале
пщаце на KojnMa се, у малим количинама може, купити понешто
од noBpha, било да га доносе са стране, или то чине становници
суседних насел>а, или препродавци из уАал>енщих места.
Црвена паприка и бибер ynoTpe6A>aßajy се често као зачи
ни. Као зачин у пасул> се ставл>а лист нане, jep се претпоставл>а
да благотворно AeAyje на органе за варен>е.
Сирово Bohe не представл>а важней елемент у исхрани. Оно
служи само као додатак. МеЬутим, користи се као сировина за
куван>е пекмеза и слатког. Слатко се доста употребл>ава, и то као
посластица за послужен>е, а пекмез и мармелада се користе као
присмока. За припреман>е пекмеза, мармеладе и слатког користи
се воЬе Koje расте по баштама: тренпье, вишн>е, брескве, ja6yKe,
крушке, шл>иве и дутье. Свеже воЬе не оставл>а се за зиму у ве-

Ким количинама.
Y овим насел>има не ycneeajy дин>е - лубенице и грожЬе.
Због тога се производи ове врете доносе на nnjane, у време сезо
не, из удалениях насела.
Пика
Y Ьердапским насел>има, иако има довол>но текупе воде,
ипак вегшна н»их оскудева у Ao6poj nnjahoj води.
Y селима nocTojn више чесми, одакле се доноси вода за пи-
he, куван>е и друге потребе у домаНинству. Y Текщи, на пример,
Haj6oA>a je вода са „Турске чесме". Осим ове, у насел>у je било
подигнуто неколико чесми у HOBHje време. МеЬутим, вода са
нлх mije била тако добра, а дешавало се да у току лета и пре-
суше.
Друга rama такоЬе 3ay3HMajy 3Ha4ajHo место у свакоднев-
ном животу. Кад гост доЬе у куЬу, одмах га понуде paKHjoM, pe-
be вином, а у HajHOBHje време све чешЬе пивом.
Ракиja се утлавном пече од шл>ива. Y удал>ени)им насел>и-
ма, у KojHMa има винограда, раюца се пече и од комине грожЬа.
Кад „зрену" прве шл>иве (цанарике) ако je родна година,
у селу се напуне судови. Шл»иве тако OACToje два до четири дана
да провре, а затим се одмах пече „мека" paranja, Koja ce HajBHuie
nnje.
Ракиj ом ce служи гост намерник, она се точи приликом
слава, празника, разних свечаности у купи, за време рада на
пол>у, a ruije се и свакодневно, у свим приликама, уз рад, у ку-
Ни, у кафани, с разлогом и без н>ега.
Вино се ман>е служи jep га у веКини CAy4ajeea, треба ку-
повати, а пиje се углавном само «а славама, уз разне свечаности
и скупове друге врете. Y последнее време ове чешпе се користи
пиво, Koje ce nnje у свим приликама, а посебно о празницима и
свечаностима. ITHjy га и мушкарци и жене. Y последдьих неко-
локо гоАина кугп/jy се и разни воНии сокови, макар и у малим
количинама. Као изразито женска пиЬа користе се разне врете
ликера, Koje жене саме crrpaBAiajy оа шеНерног сирупа, paicnje
и екстрата купл>ених у продавницама.
Кафа ce mije HsjyTpa пре доручка, по подне, а обавезно се
кува гостима. Кафу више nnjy жене него мушкарци.
Зак/ъучак
Ако се посматра исхрана становништва Ьердапских насел>а
у целини, запажа се да има извесних разлика измеЬу оних насе-
л>а у KojHMa се станавништво бави пол>опривредом и оних коja
HMajy извесна CBojcTBa варошица. Y насел>има варошког типа има
породица Koje живе од ,д!лате", па je шихова куповна ímoH ре
Традиционална исхрана Ьердапског становннштва 23
гуралтца и вепа. ТакоЬе се у исхрани ocehajy разлике измеЬу

насела Koja су лоцирана уз обалу Дунава и оних уздигнути]'их
на прибрежним странама, као и салаша на KojHMa, истина, жи-
ве породице из довьих насел>а, али се услед специфичног начина
живота више баве rajeH>eM стоке и обрадом земл>е него што се
ocAaH>ajy на куповину.
Изградн>а хидроелектране „Бердап" и пратегшх o6jeKaTa
унела je у начин исхране крупне промене, посебно у оним насе-
л>има Koja су укл>учена у непосредан радни процес. Найме, осе-
ha се извесна промена у терминима за ш^едине оброке. За по-
jeAHHe оброке готово се и не седа за]еднички за трпезу, веК jeA-
ноставно jeAe кад ко стигне са посла. Y оним домапинствима,
пак, у KojHMa су мушкарци запослени у бродарству, пошто су
ради посла дуже отсутни од CBojnx домова, улогу домаНина, чак
и у славском церемошц'алу, преузима АомаКица. Ако je жена
са мужем на броду, односно шлепу, животни услови диктиразу
опецифичан начин живота, па и у погледу исхране.
Мада чврсто засноваиа на традиции, исхрана у овим кра-
]евима постелено добща карактеристике коje се зaпaжajY у свим
пределима Kojn дoживл>aвajy економски, па и друштвени прео-
бpaжaj. Стална зарада nojeAHHHx чланова у породицама омогу-
Ьава купован.е и оних прехрамбених артикала ко je нуди трго-
вина, a KojH су у сеоским срединама новина. МеЬутим, упркос
свему, у Ьердапским насел>има у KojHMa су вршена испитиван>а,
домапа привреда — сточарство, ратарство и риболов — joui увек
представл>а главну базу Koja утиче и на исхрану. Новине су, на
пример, све чешЬе купован>е хлеба, макарона — Kojn се припре-
Majy са сиром и орасима (као некада резанци). ,Лрго супе",
конзервисано поврНе (особито преко зиме) све више се користе
у CBaKOAHeBHoj исхрани. Конзервисано месо не употребл>ава се
у AOMahoj кухиши, али конзерве те врете радници често Kynyjy
за доручак.
Колико савремени дух улази и у HajAy6A>e поре сеоског жи
вота Haj6oA>e се може видети на примеру обредних хлебова. Иако
чврсто 4yeajy TpaAHunjy и пpиApжaвajy се свих обреда, станов-
ници у нотам условима ипак Hanyurrajy традиционалне облике
обредних хлебова, 3aMeH>yjyhH их оним што се наЬе у продавни-
цама хлеба, макар то и не одговарало траАиционалним облици-
ма. Ту je веома уочл>ива комбинацща старог и новог, а слично
je и у другим видовима исхране, као и у целокупном народном
животу.
24 Breda Vlahovic
Résumé
ALIMENTATION TRADITIONNELLE DANS LES HABITATS

DES PORTES DE FER
par
Breda Vlahovic
L'alimentation de la population dans un territoire, et même
dans les localités patioulières, dépend dans une grande mesure
de leur situation géographique, du degré de développement éco
nomique et, en quelque sorte, aussi de coutumes religieuses et po
pulaires et de règles qui prohibent ou prescrivent certains aliments.
La population dans cette zone est orienté à l'élevage, à la pêche et,
seulement dans 1 troisième plan, à l'agriculture. Pour cette raison,
l'alimentation dans cette région est caractérisée par la consomma
tion des poissons, de la viande et du laitage avec, bien entendu,
les produits agricoles indispensables pour l'alimentation humaine,
principalement ceux de leur propre production. Cependant, au
cours de quelques dernières années, où la vie de ces populations
a subi tant de changements essentiels à cause de la construction
de la centrale hydroélectrique »Djerdap«, les changements se sont
fait sentir aussi dans l'alimentation, dans le régime des repas,
dans les mets eux-mêmes. Les changements économiques et so
ciaux ont rendu possible d'élargir et de modifier l'assortiment de
produits alimentaires.
Зборник радова Етнограсрског института кьь. 7
Телена АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИБ
НАРОДНА НОШНэА Y БЕРДАПУ
Истраживан>а народне нохшье, као и осталих видова народ-

не културе у Бердапу, вршена су првенствено у населлша пред-
виЬеиим за потпуно или делимично потапан>е ради изградн>е Ьер-
дапске хидроелектране. Beh прва истраживан>а су показала да
ношньа становништва Бердапске клисуре не чини целину за себе,
Beh да je у TecHoj вези са ноппьом становника дубл>ег залеЬа и
да се везу]'е за ноппьу ширих области у североисточнсг)" Срби]и,
a jeAHUM делом и за ношн>у становништва са румунске стране
Дунава. 1
Различити географски и економски услови у по^единим де-
ловима Ьердапске области, као и недостатак пута Kojn би вези-
вао насел>а на caMoj обали Дунава, одражавали су се у прош-
лости на целокупну културу овог становништва, као и на очува-
н>е архаичних елемената у народно] култури овог подруч]а.
Непосредно пред улазом у Клисуру, простире се плодна
равница Браничева, кроз Kojy протиче Пек cBojnM донэим то
ком. Плодност земл»ишта и вреднопа становника ове области
омогупили су гушЬу населеност, а производи овог Kpaja, пре
свега пшеница и свин>е, били су KpajeM 19. века главни предмет
извоза Kojn се обавл>ао преко луке Великог Градишта.2 По сво-
joj претежно земл^орадничко] култури, становници ове области
сродни су становништву Стига, од кога су, особито у HOBHje вре-
ме, и примали MHoro6pojHe yTHnaje. МеЬутим, с друге стране,
влашко унгуреанско, по традицией сточарско становништво, из-
мешано са српским становништвом претежно досел>еним из раз-
них области, показу]е знатну сродност са становништвом Звиж-
да, што се особито одражава на ношн>и Koja се носила до Kpaja
19. века, а у неким селима и до другог светског рата.
Идупи од ушпа Пека према Доньем Милановцу, планински
венац се приближава caMoj обали Дунава, тако да су скоро не-
проходне шуме онемогуЬавале знатни^е комуникацще са Дошим
Милановцем. „Цео oeaj узани предео HHje ништа друго до jeAHa
шумска пустшьа, у Kojoj се осем Доаег Милановца joui само
четири малена и сиромашна села настанило", пише КариЬ.3 Тако
су л>уди у овим селима у прошлости били више упупени на до
лину Поречке реке, као основни пут и комуникавдчу са осталим
1 Телена АранЬеловип-ЛазиЬ, Иошнл у Свшьици, Зборник ра
дова CAHY, Нова cepnja кн». I, Етнографски институт кн>. 5, Београд
1971.
2 В. Карий, Cpôuja, Београд 1887, 866.
3 Исто, 872.
26 1елена АранЬеловиЬ-Лазип
KpajeBHMa Србще. По основным карактеристикама OBoje тради-

ционалне културе, ово претежно сточарско становништво пока-
3yje изразиту сродност са становништвом Хомол>а и Звижда, а
то се особито може пратити у изучаван^у стариje ношн>е, коja
je у селима око Доньег Милановца ношена до почетка 20. века.
На другом Kpajy Бердапске клисуре, при излазу из н>е, на-
лазе се насел>а везана за Кладово и плодну равницу Кл>уча и
Неготинске Kpaj»He, са основном комуникащцом ирема jyry, ко-
jy чини долина Тимока. Предео измеЬу Поречке реке и Кл>уча
нресеца Мироч, а према jyry и Дели 1ован, високе и шумовите
планине, Koje су и у наше време у неким сводим деловима сасвим
неприступачне и непроходне. На oBoj лишци планинских венаца
AOAHpyje се и меша становништво Пореча и Кл>уча, сродно по
CBojHM етничким одликама, а досел>ено у различитим периодима
из две различите области у ове KpajeBe.4 Власи Царани, досел>ени
из PyMyHHje (Влашке), половином 19. века вршили су знатан
yrauaj на Влахе Унгуреане, сточаре, Kojn су све више прихватали
одеКу öorarajnx земл>орадника и од почетка 20. века, постелено
je ПОТПуНО yCBOj'HAH.
МеЬутим, осим извесних разлика Koje се, особито од Kpaja
19. века, запажа^у у ноппьама у насел>има Ьердапског noApy4ja,
a Koje су резултат различитог састава становништва и посебних
економских услова, запажа)у се истовремено и извесне 3ajeAHH4-
ке црте, особито у деталзима, начину украшаважа, композицизи
орнамената и 6oja, што, с jeAHe стране, указу]'е на сродност у
етнопсихичким одликама овог становништва, а с друге, «а знат-
ну меЬусобну иэмешаност становништва на подруч^у Бердапа.
Целокупна наша истраживан>а ношае у OBoj области noKa3yjy
да je за облает Бердапа у прошлости била у Hajeehoj мери ка-
рактеристична архаична сточарска одеЬа Kojy називамо влаш-
ком унгуреанском «ошньом.
ОдеЬа Kojy су носили становници Ьердапских варошица Го-
лупца, Дон>ег Милановца и Текиje разликовала се од нопиье о-
колних села. Настале на HajonacHHjHM местима, где су пре регу-
лисанза Бердапа били прекиди у пловидби, ове варошице су се
развщале као важна рибарска места,5 са становништвом Koje
се бавило многим заниман*има везаним за пловидбу Дунавом,
за трговину и занатство. Премда у извесном смислу изоловане
од других градова у унутрашаости Cpönje, дунавским речним
путем биле су повезане са многим градовима у землл, као и ду
навским лукама Европе.
За становништво ових варошица карактеристична je ерпска
граЬанска ноппьа 19. века, Koja се, и поред свих yiraiaja са стра
не, носила све до првог светског рата, а у неким случа]евима,
4 JoBaH IlBHjuh, Балканско полуострво кн.. I, Београд 1922, 230.

5 Исто, 299.
Народна ношн>а у Бердапу 27
особито као свечана ношн>а старших жена, и нетто каснтце

(сл. 1). Y исто време, у овом периоду» девоне и млаЬе жене но-
силе су одепу Kpojeny по тадаппод eßponoKoj моди, као и у дру
гим градовима у Србщи (сл. 2). Становништво Koje се у ове ва-
рошице досел>авало из околних села, напуштало je cßojy сеоску
Сл. 1. Крста ЖивковиК из Теюце у ceeMaiioj ношн,и 1925. године.
ноипьу и прихватало градску, али су обично дуго чувани и из-

весни делови сеоске ношн>е. особито женске везене кошул>е и
ткане вунене прегаче.
Y вепем делу Бердапске клисуре и сеоским насел>има као
што су Ycje, Добра, Бол>етин, Мосна, Голубиное, становништво
je KpajeM 19. века носило влашку унгуреанску ношн>у.4 То je jeA-
6 J. АранЬеловиН-ЛазиЬ, Ноштъа Влаха Унгурсана KpajeM XIX и
почетком XX века, Гласник Етнографског \iy3cja кн>. XXVI, Бсоград
1963.
28 1елена АранЬеловиЬ-ЛазиЬ
на од Hajapxa«4HHjHX ношн>и, типична за сточарско становниш-

тво Koje je насел>авало области североисточне Cpönje од Дунава
— до ПараЬина, Рпьа и 3aje4apa, и од Мораве — до Поречке
реке и Тимока. Иста нонльа ношена je са друге стране Дунава,
у Румунщи, где се идупи ка северу сужавала на планинске об
ласти Карпата, 3aApjKaBajyh« се утлавном у области Хацега и
долини Бистре. Основни делови ове нонпье су платнена кудел>на
Сл. 2. Ношн>а Влаха Унгуреана. Село Лазница, Хсшол>е. Kpaj 19. века.
(Сним. Б. Станс^евиИ) Етнографски My3ej Београд.
кошул>а и чакшире од белог сукна са равним ногавицама, код

мушкараца, а код жена дугачка кудел>на кошул>а са богатим
наборима око врата и две карактеристичне мале прегаче са ду-
гим ресама. Горн>и делови одеЬе, исти у женс^' и MyuiKoj нош-
н>и, jecy бели сукнени гун>еви са рукавима „ajHa" или „шуба",
или врста зубуна са кратким рукавима („забун к мн.еш") и без
Народна ношньа у Бердапу 29
рукава („забун"). Украшени су вуненим га^аном црне или мо-

дре 6oje нашивеним по ивицама. (сл. 2).
Премда je ношн>а Влаха Унгуреана била карактеристична
за веНи део становника Ьердаиске области — особито у аеном
централном делу, на периферним деловима, при улазу у Бердап-
ску клисуру, у околини Голупца, као и при излазу из ibe, у око-
лини Кладова — ова ношн>а се сукобл>ава са ноипъама других
етничких група.
Тако се у селима у околини Великог Градишта и Голупца
влашка унгуреанска ношжа сукобл>ава и меша са ношн>ом ка-
рактеристичном за српско становништво Пожаревачке Мораве
и Стига, (сл. 3) Koja je од Kpaja 19. века вршила знатне yranaje
на ноидьу сеоских насел>а у BepAancKoj клисури. Женска нот
иса Пожаревачке Мораве cacrojn се од кошул>е, сукше, кецел!е,
Сл. 3. Ношн>а Пожаревачке Мораве и Сгига. Kpaj 19. века.

(Гваш. Mapiija Живковип) Егнографски My3ej Београд.
jeAeKa, зубуна и типичне пожаревачке „конЬе", или „пуле", Kojy

су носиле удате жене. Мушка ношша, осим кошул>е, израЬена
je претежно од мрког сукна и cacTojH се од чакшира, jeAeKa и
гун>а, ay AeTiboj ноивьи — од платнене кошул>е и raha. Утицаj и
ове ношн>е на ноппьу становништва у околини Голупца огледа-
jy се пре свега у прихватаиьу делова мушке ношн>е, а затим и
30 Телена АранЬеловиЬ-ЛазиЬ
делова женске ногшье, особито „конЬе", сукн>е и зубуна. Често

се на „aj™" или „шуби" види исти начин украшаваша нашиве-
ним комадипима чохе у виду кружних и спиралних орнамена-
та, само што je више употреблена чоха плаве и зелене èoje, док
je на српским зубунима претежно црвена и црна. (сл. 4). Ови
yTHuajH су допрли и до Бол>етина па je зубун (инв. бр. 5518
Сл. 4. „Шуба" (инв. бр. 7251). Село Бршица, Бердаи.

Етнографски My3ej Београд.
(сл. 5) украшен на исти начин као и зубуни српске пожаревач-

ке нопиье, премда je за CTapnjy ношн>у овога села карактерис-
тична „шуба" са дугам рукавима, оивичена гайтаном и без дру
гих украса, као што je шуба из Мосне, a Koja je ношена и у дру
гим Ьердапским селима све до првог светског рата.
Процес промене нопнье код Влаха и прихваташе српске
ношн>е запазио je M. МилиЬевип joui 1876. године када пише
„да се Влахшье у Морави и у Млави почитьу носити као Српки-
н>е, а у Хомолуу и Звижду join зaApжaвajy ону CBojy ружну нош-
н>у, особито на глави".7 Осим ових, веома уочл>ивих yranaja, зна-
4ajno je да у cTapnjoj ношн>и 19. века у областима Браничева и
7 М. Б. M и л и h е в и h, Кнежевина Cpöuja, Београд 1876, 1076.

Народна нонньа у Бердапу 31
Звижда налазимо извесне 3ajeA«H4Ke елементе код влашког и

српског становништва, што yKasyje на вековно прожиман>е и
мешан>е, како je то забележио J. Цвщип, npHMehyjyrta да су се
Сл. 5. Зубун (инв. бр. 5518). Село Болотин, Вердап.

Етнографски ¡wy3ej Београд.
збила разноврона укрштан.а измеЬу становништва разних cTpyja

Аосел>аван>а и да су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе
и jeAHH на друге угадали." 1едан од архаичних делова ове ста
рее ноннье je задн>а прегача „кицел>а", „uijyKypH", „кецел>а
стражн>ака", „поднита", или „поднипена кецел>а" Koja се у се
лима око Голупца, у Звижду и Млави, за разлику од других об
ласти, одлику)'е нешто веКим тканим делом, са крупнщим гео-
метрщским орнаментима. Носила се са предн>ом кецел>ом без
peca, украшеном геометри|ским орнаментима или само хоризон-
талним пругама. (сл. 6 и 7).
Премда су кецел>е са ресама сачуване претежно код влаш
ког становништва, извесни подаци указу^у на то да су их у про
шлое™ носиле и Српкин>е. Тако Сима TpojaHOBHh каже да су
мале претаче са веома дугам ресама у пожаревачком округу но-
8 JoBaH Ц в и j и h, наведено дело, 230.

32 телена АранЬеловиЬ-ЛазиЬ
силе Српкин>е и Влахин>е.9 Ово noTBpfeyjy и подаци Koje je забе-

лежио Стеван Ву|адиновип: „Озади од паса доле, носила се „под
пита" (влашки: iuyicypjH, кецел>а). Н>у су носиле и Српкин>е и
Сл. 6. Кецел>а „поднита" (инв. 6poj 7313). Село Малешево, Браничево.

Влахирье, само што су се српске подните разликовале по раду од

влашких. Н>у Влахшье joui носе, али pebe. Код Влаха je носе и
жене и Aeeojice, а код Срба само жене. „Завщелку" (предн>у пре-
гачу) су такоЬе носиле и Српкин>е и Влахин>е."ю Наша истражи-
нап>а Aajy исте резултате. Y многим селима забележили смо из-
jaee, особито старших становника, да су извесни делови ноппье
били сасвим слични код Срба и Влаха. Тако Бора Милорадовип,
роЬен 1903. године, каже да су „у старо време Српкшье у селу
Малешеву носиле „подните", а на глави конЬу „Пулу". Даринка
9 Сима TpojaHOBiih, Народна енциклопеди]а Ст. Стано]евипа, III,
Београд 1928, 144.
10 Стеван ByjaAHHOBHh, Етнографска граЬа из Пека и Звижда,
Зборник Етнографског My3eja 1901 — 1951, Београд 1953, 261.
Народна ношн>а у Вердапу 33
Животип, Српкин>а, роВена у Крушевици 1896. године, носила je,

док je била Aeeojica, на глави „капу" начиньену оа липове коре,
у облику круга, пресвученог извезеном тканином. Пошто се уда
ла, други дан после свадбе, ставили су joj «а главу „конЬу", „hy-
лу" Koja je начигьена на исти начин као и капа, само што се пре-
ко н>е ставл>ала бела марама („убрадач"), пресави|ена и са из-
Сл. 7. Кецел>а „кицел> ку нцукури" (инв. бр. 2880). Село Бол>етин, Бердап.
Етнографски Myaej Београд.
везеном „граном" у донцем углу. Око обруча „конЬе" ставл>ала

се сомотска трака „кумош", извезена срмом или украшена сит-
ним дукатима и сребрним парама. Преко кошул>е je носила две
прегаче, напред ткану „кецел>у" а позади „подниту", са дугам
вуненим ресама. Оглавл>е Koje су носиле удате Српкин.е у Бра-
ничеву и Стигу, познато као „Кула", или „пожаревачка конЬа",
представл>а jeAHy од MHoroöpojHHx BapnjaHTH сличног оглавлза са
конЬом Koje je ношено у Шумади]и.п Влахин»е у селима Берда-
па, Браничева, Звижда и Горное Малве носиле су до Kpaja 19. ве
ка, а понегде и до првог светског рата, посебно оглавл>е, карак-
теристично по свом дворогом облику. То je конЬа „клНиш", пре
ко Koje се ставлзала мала, извезена, платнена капа „шапса", а
преко свега повезивала бела марама. Младе жене ишле су у све-
11 В. К а р и h, наведено дело.
34 1елена АранЬеловиК-ЛазиЬ
чаним приликама без мараме, са узаном платненом траком „про-

нодом", преко чела, KojoM се конЬа везивала уз главу (сл. 8). По
овог оглавлзу разлику]у се Влахин>е у поменутим областима од
Влахи1ьа у Поречко] реци, Хомол>у, UpHoj реци и Ресави, Koje су
Сл. 8. Ношн»а из Ракове баре, Браничево. Kpaj 19. века.

(Сннм. Б. CTaHojeBuh). Етнографски \iy3ej Београд.
носиле конЬу „плепер" са троугластом капом „шапсом", Koja по

свом облику представл.а оглавл>е са jeAHHM истакнутим врхом.
Мебутим, с друге стране, дворога конЬа Браничева, Звижда и
Млаве приближава ово становништво становништву Баната, где
се слично оглавл>е носило у прошлости, а где су такоЬе познате
и кецел>е са ресама. Очигледно je да ношдьа у Браничеву пред-
ставл>а симбиозу различитих елемената Kojn воде порекло из раз
личитих временских епоха, а потичу и од становништва раэних

етничких група. Но и поред тога, неопходно je наглаоити да je
женска кошул>а, Koja представл>а ооновни и сигурно jeAaH од
HajcTapHjnx делова одепе уопште, у ueAoj OBoj AyHaBCKoj об
ласти, од Пожаревачке Мораве до Кладова. код српског и влаш-
Сл. 9. Ношн>а Влаха Царана. Неготинска Kpajmia. Kpaj 19. века.

(Сним. Б. CTaHojeBHlï) Етнографски My3ej Београд.
ког становништва jeAHHCTBeHor Kpoja и да припада истом типу

кошуле са наборима око врата, познатом као карпатски или па-
нонски тип кошул>е. Разлике Koje се на овим кошул>ама jaBA>ajy
односе се углавном на начин украшаван>а.
На CTapnjy ношн>у Ьердапских села много вене yranaje из-
вршила je ношньа неготинских Влаха Царана — землюрадника,
Kojn су, као што je познато, досел>ени у Неготинску KpajHHy и
36 .Гелена АранЬеловиЬ-ЛазиН
Кл>уч у 19. веку из Влашке, a Kojn се по je3HKy и ношн>и разли-

Kyjy од Влаха Унгуреана — угарских Влаха, за Koje се сматра
да су jeAHHM делом досел>ени из Ердел>а и Алмаша у 18. веку.13
МлаЬи становници села Голубшьа, Мосне, Тополнице и Клоко-
чевца не памте да je crapuja ноипъа, она Kojy су носили н>ихови
преци, била друкчща, веН cuaTpajy CBojoM преузету царанску
ноипъу, Kojy су joui до пре неколико година, за време наших
истраживан>а, носили у нешто иэмен>еном облику.
Промене Koje су у ноипьи Ьердапских села извршене од
почетка 20. века до данас могу се документовано пратити у на-
сел>има Бол>етин, Голубиное, Мосна, Тополница и Клокочевац.
Поречка река — са планинским насе.ъима Мироча и Дели Jo-
вана, Koje npnnaAajy Клучу и HeroxHHCKoj KpajHHH, као што су
Плавна и 1абуковац — била je некада граница измеЬу царанског
и унгуреанског становништва, што истраживан>а ноипье у пот-
пуности noTBpfeyjy, jep смо за сва ова насел>а утврдили да je era-
puja ноипъа била унгуреанска, а да су yrouajH Царана примани
од почетка 20. века, чему су допринеле женидбене везе, као и
угледанье на öoraxHje, етнички сродно становништво. (сл. 9).
Ако поредимо ноипьу Царана'3, Koja je ношена од н>иховог
насел>ава1ьа у равничарским селима KpajHHe и Кл>уча, са нош-
н>ом Уигуреана, планинаца и сточара, морамо констатовати да
разлике измеЬу ове две ношн>е нису биле изузетно велике. На
рочито су разлике мале у CTapnjoj MyuiKoj ноипьи, jep и jeAHy
и другу карактеришу исти одевни елементи од белог домаЬег
сукна, изузев што су Царани лети носили платнене rahe и ко
шул>у, док су Унгуреани и лети и зими ишли у белим сукненим
чакширама („шореш") са равним ногавицама и разрезима са
стране у nojacy („nehajKe)". Кошул>а je код Унгуреана била
грубл>а, од кудел>ног платна, са мало веза око колира („гул>е-
ра"), док су Царани носили фин^е памучне кошул>е ooranije
украшене. МеЬутим, jeAHH и други су эими носили кожухе са
рукавима или без рукава и бели сукнени гун>, дуг до колена, са
кратким рукавима или са дугим рукавима, Kojn су Царани на-
зивали „ajHa", а Унгуреани „шуба". На ногама су носили опанке
од свииьске коже и велике ободке „o6jeA>e". За Унгуреане су ка-
рактеристичне и сукнене чарапе „калцон>". HajpacnpocTpaH»eHHja
капа, била je шубара „кашула" купастог облика, али су Унгуреа
ни, особито зими, носили и округле шубаре са дугим власима,
обично беле 6oje. Ова ноипъа H3o6H4ajeHa je код Царана до по
четка 20. века, а код Унгуреана углавном после првог светског
рата. У време наших истраживанэа само смо joui понегде могли
да наЬсмо беле сукнене чакшире.
12 В. Кар и h, наведено дело, 93; Тихом ир БорЬевиН, Кроз наше

Румуне, Бсоград 1906. 14; Joean UBtijuh, наведено дело, 230.
13 J. АранБеловиЬ-ЛазиЬ, Народна ношн,а у Неготинско} кра-
¡UHU, Гласник Етнографског My3eja кн.. 31 — 32, Београд 1969, 281.
Народна ношььа у Бердапу 37
Y женской ношн>и разлике су 3Ha4ajHHje, мада и jeAHa и

друга припада]у двопрегачном типу женске одепе. Кошул>а, коja
чини ооновни део ноипье, дугачка je, са богатом наборима око
узаног колира („гул>ера"). Украшена je везом Kojn се пружа у
вертикалним редовима дуж груди и рукава, или je вез раЬен
Сл. 10. Женска кошул>а „камаша" (инв. бр. 1769). Село Голубшье, Бердап.
у виду правоугаоних плоча. (сл. 10). Унгуреанска кошул>а je

грубл>а, од кудел>е и везена вуном, док je царанска од памука,
везена памучним или, некад, и свиленим концем. Посебно je
3Ha4ajHo да у cpncKoj ношн>и Браничева, Стига и Пожаревачке
Мораве налазимо кошул>у истог типа, што указуje на стариj и
елемент ноипье у овим областима jep су новиj и досел>еници у
ове Kpajeee донели кошул>у другог типа. Исти тип кошул>е по-
знат je у пространим областима Подунавл>а и Посавине, а тако-
Ье и у Румун^и, ceeepHoj ByrapcKoj (околини Би^еле), затим у
YKpajHHH, нарочито у 3aKapnarjy и у планинским, карпатским
областима Пол>ске. Иста кошул>а установлена je код варвар
ских народа приказаних на споменику у Адамклиси. И поред
широког распространенна ове кошу/\>е, особито код словенских
38 телена АранЬеловиЬ-Лази!!
народа, Мошшьски сматра да je она у основи HajTram4HHja за

области источних Карпата.14
Основну разлику измеЬу царанске и унгуреанске ношн>е
чине прегаче. Док je за царанску ноппъу карактеристична пред-
н>а прегача („фстк") (сл. 11) широка, мало набрана, ткана са
Сл. 11. Предн>а кецел>а „фстк" (пив. 6poj 2874). Село Голубин>е, Бердап.
вертикали им пругама или цветним украсима, и задн>а прегача

(„опрег") (сл. 12), ужа, ткана на хоризонталне пруге и нешто
дужа од предн>е — унгуреанска ноипьа ce OAAHKyje малим пре-
гачама са дугим вуненим ресама. Ове реснате прегаче ношене
су првобитно као преддьа и задньа прегача, али je у неким об-
ластима, као што су, на пример, Звижд и Банат, предша замене
на обичном тканом кецел>ом, док je задн>а задржала CBoj прво-
битни изглед. Осим за североисточну Cpönjy, ове прегаче су ти-
пичне и за српско становништво села Свшьице15, као и за ру-
мунско становништво у планинском делу Баната, у Хацегу, до-
лини Бистре и Алмашу.'6 Y свим овим областима оне ce jaBA>ajy
под називом „опрег", „опрег ку фире" — „опрег са концима",
„кицел> ку ицукури" или само, „Кукури", а у околини Голуп-
ца, у Браничеву, Млави и Звижду и као „поднитарка", „подни-
та" или „поднипена кецел^а". Мада се по дужини тканине, ке-
цел>е у овим областима у H3BecHoj мери различу (у околини
Голупца и Звижду ткнанина je нешто дужа, док je у Бол>етину
MKazimierz Moszynski, Kultura Ludowa Slowian, Krakow 1929,

441.
15 J. АранЬеловиЬ-ЛазиЬ, Ношгъа у Свитьици, 45.
16 Paul Petrescu, Costumai popular rominese din Transilvania st
Banat, 1959, 47.
Народна ношн»а у Бердапу 39
и Банату изразито кратка), све оне noKa3yjy сродност у начину

ткан>а и типичним орнаменталним мотивима, као и композици-
jn ових мотива. Основни мотиви су ромб, кука, крст са кукама
(свастика), „крл>иг" или „врпеница" Kojn ce jaBA>ajy и на ко
шулама и капама у овим областима.
Сл. 12. Задн>а кецел>а „опраг" (инв. öpoj 2777). Село Голубшье, Бердап.
Док се ове кецел>е налазе у ношн>ама периферних области

Румушце (Банат, Хацег, Алмаш), у nainoj землей, осим у севе-
poHCTOMHoj CpÓHjn, jaBA>ajy се као саставни део многих нопиьи
у Босни и Херцеговини, на Кордуну, у Далмащци, понекад као
предн>а, а понекад као задн>а прегача. Сличну прегачу са дугам
вуненим ресама налазимо и у Албани]и. СудеКи по распростра-
№ен>у ове прегаче у нашим ношн>ама 19. века, сматрамо да je
ноппьа са реснатим прегачама била у прошлости рапсростран>ена
у знатном делу Балканског полуострва. Румунски научник Фло-
реа Бобу Флореску, полазеЬи од археолошких података, дока-
3yje да тип ношн>е Kojy карактеришу прегаче са ресама води по-
рекло из традиционалне одеЬе преилирско-трачких и илирско-
-трачких племена.17
17 Florea Bobu Florescu, Geneza costumului popular rominese, Stu-
dii si crrecetari de istoria artei, 1, 1959.
Осим прегача, Царанке су носиле врсту сукн>е ( „влник", или

„крецан"), преко Koje ce HHje опасивала кецел>а. Ова кратка
суюьица, Koja je jeABa досезала до колена, у ствари je правоуга-
они комад тканине Kojn ce у nojacy набира помопу увучене узи-
це („аца"). Наиред je несашивена. Тка се на исти начин као и
предн>а кецел>а, а украшена je вертикалним, претежно црвеним
и црним пругама и цветним шарама. Старике сукн>е украшаване
су ситним reoMeTpHjcKHM орнаментима.
„Влник" или „крецан" представл>а тип несашивене сукн>е
завщаче, Koja се могла развита из широке задн>е кецелте каква
се под наэивом „влненик" носи у суседним областима североза-
падне Бутарске, као и у суседним областима Румунще, но Koja
je у исто време сасвим слична са суюьом завщачом, или, како
Сима TpojaHOBHh каже, „стражжом широком кецел>ом",18 ноше
ном у HaiHoj земл>и под различитим називима, као што су: „за
прета", „зави]*ача", „опрегал>", „вуненик", „фута", „бокча" или
„бошча". Назив „крецан" долази од „крецура" — набор. Исти
наэив „крецан" употребл>ава се код Влаха Унгуреана за веома
кратку и саовим ситно набрану сукн>у црне или тамномрке 6oje,
Koja je такоЬе напред несашивена. Ова jeAHOcraBHa сукн^а, са
узаним пругастим украсом по дну, веома je слична „окол>ачи",
или „прежний", HoiueHoj у Санцаку (околина При]епол>а и 4aj-
нича), само што je овде беле 6oje, са узаним украсом по дну
суюье. Y исто време, она je слична суюьи Kojy су носиле Кра-
шованке, a Koja je задржала CBoj првобитни облик правоугаоне
тканине, без набора, и jeAHOCTaBHO ce yenja око дон>ег дела тела.
Битна разлика измеЬу царанске и унгуреанске женске нош-
ibe огледа се у начину покриван>а главе код удатих жена. Ца
ранке су носиле дугачак пешкир „проподу", Kojn je висио низ
леЬа, често до испод колена, a ôoraraje невесте и капу „каицу",
у облику круне, украшену нанизаним новцем. Унгуреанке су
носиле оглавл>а у облику jeAHopore или двороге капе, са кон-
Ьом („плеЬер", или „клНиш"). Y вепем делу североисточне Срби-
je Влахин>е су носиле „плеКер" са троугластом капом, али у об
ласти Бердапа, у Звижду и Topfboj Млави, ношена je дворога
конЬа „клНиш" са правоугаоном капом и белом марамом. Слично
оглавл>е носиле су Крашованке, што Ердел>ановиН" оматра ста-
18 С. TpojaHOBHh, Народна енциклопеди]а Ст. CTaHojeBHha III, под
„шяшьа".
19Jovan Erdeljanovic, Tragovi najstarijeg slovenskog sloja и Ba-
natu, Niderly sbornik, 275, 308.
42 телена АранЬеловиЬ-Лазип
рим словенским елементом ношн>е Kojn je некада ношен у ве-

пем делу среддьег Баната. Исто оглавл>е типично je за ноцньу
Срба у селу Свинтици,20 а код Румуна у ноипъама Хацега и до
лине Бистре2'. Оглавл>а облика двороге капе веома су била рас
пространена код словенских народа22, а у Haiuoj земл>и сачувала
су се у неким хрватским ноипъама до почетка 20. века. Дворога
и jeAHopora оглавлза у ноипьи Влаха Унгуреана npeACTaBA>ajy, по
нашем мишл>ен>у, симбиозу старих словенских и старих балкан
ских оглавл>а, са ^единственим caдpжajeм и значением.23
Што се тиче царанске ноппье, jacHo je да je она пре света
блиска ноипъама суседних области Румун^е, одакле je ово ста-
новништво и досел>ено у 19. веку, а ман>им делом и ноипъама
суседних области Бугарске. Главни делови ове ношн>е, особито
женске, указу]у на знатну улогу словенских елемената у н>еном
формирагьу, што наглашава и М. Велева у CBojoj студии о бу-
гарским двопрегачним ноипъама.24
МеЬутим, када говоримо о Бердапу, сматрамо да je за нас
много HHTepecaHTHHja унгуреанска ноппъа, jep je сасвим сигур-
но да je то CTapuja ноипьа у oBoj области. Ca неэнатним вари-
jaHTHHM разликама, ова ноипьа je карактеристична за влашко
становништво у Бердапу, IIope4Koj реци, Звижду, Млави, Хо-
мол>у, Ресави, UpHoj реци и Тимоку — до Ртн>а и 3aje4apa. По-
jeAHHa4HH делови мушке и женске ноипье, као што су чакшире,
ал>ина, зубун, прегаче са ресама, налазе се и у ноипъама других,
пре свега планинских области, те сматрамо да ноииъа Влаха Ун-
гуреана, однооно старта ношн.а Ьердапских становника, пред
ставка jeAHy од HajapxaH4HHj«x ношгьи у Hamoj земл>и, форми-
рану и од старобалканских елемената са знатним словенским при-
месама. Географски услови овог noApy4ja, са посебним економ-
ским и HCTopnjcKHM приликама у KojHMa су све до другог свет-
ског рата живели становници ове области допринели су очуван>у
ове архаичне сточарске ношн>е све до наших дана.
20 J. АранЬеловиЬ-ЛазиЬ, Ношн>а у Свиььици, 51.
21 Paul Petrescu, наведено дело.
22 Г. С. M а слов а, Народная одежда русских, украинцев и белорусов
в XIX — начале XX в., Восточнославяский Этнографический сборник,
Москва, 1956, 666.
23 J. АранЬеловиЬ-ЛазиЬ, Женско оглавл>е у облику рога као
одраз примитивне udeje о плодности, Гласник Етнографског My3eja кн>.
34, Београд 1971, 37—74.
24 М. Велева, Българската двупрестилчена носия, София 1963. Българ-
ска Академия на науките.
Costime populaire 43
Résumé
COSTUME POPULAIRE DANS LA RÉGION DES PORTES DE FER
par
Jelena Arandelovic-Lazic
Les recherches sur le costume populaire ainsi que sur les

autres aspects de la culture populaire dans la région de Djerdap
ont été faites en premier lieu aux habitats qui devaient être sub
mergés, entièrement ou en partie, en rapport avec la construction
de la centrale hydroélectrique de Djerdap. Les premières investi
gations déjà ont montré que le costume de la population du dé
filé des Portes de Fer ne formait pas un ensemble à part, mais
qu'il était étroitement lié au costume des habitants de l'arrière-
-pays plus profond et qu'il se rattachait au costume des régions
plus vastes dans la Serbie du Nord-Est et, en partie, aussi à celui
de la population habitant la rive roumaine du Danube.
Dans la majeure partie du défilé des Portes de Fer et aux
habitats ruraux, tels que: Usje, Boljetin, Dobra, Mosna, Golubinje,
la population portait, à la fin du XIXe siècle, le costume valaque
des Ungureans. C'est un des costumes les plus archaïques, typiques
de la population d'éleveurs qui peuplait les régions de la Serbie
du Nort-Est, du Danube a la montagne de Rtanj et de la Morava
aux rivières de Poreèka Reka et de Timok.
Les pièces essentielles de ce costume sont la chemise en toile
de chanvre et le pantalon de drap blanc à jambes droites ches les
hommes et la chemise ricehement plissée autour du cou et deux
petits tabliers à longues franges de laine chez les femmes. Les
parties supérieures du costume, identiques pour les femmes et les
hommes, étaient des paletots de drap blanc à manches courtes ou
à manches longues.
Bien que le costume des Valaques Ungureans fût caractéris
tique de la majeure partie de la (région des Portes de Fer, particuli
èrement de sa partie centrale, près de l'entrée du défilé, aux envi
rons de Golubac, ainsi que près de la sortie de celui ci, aux envi
rons de Kladovo, ce costume fait face et se mêle aux costumes des
autres groupes éthiques. Ainsi aux environs de Veliko Gradiste et
de Golubac il se mêle au costume caractéristique de la population
serbe des régions de Pozarevacka Morava et de Stig. De là, aussi,
les influences réciproques et entrelacements de certaines pièces de
ces costumes qu'on remarque surtout depuis le commencement du
XXe siècle.
De l'autre côté défilé des Portes de Fer, aux villages autour
de Kladovo, vit la population valaque, connues sons le nom de
Tzarans, qui est venue s'installer ici vers milieu du XIXe siècle,
44 Jelena Arandelovié-Lazié
de la Valaquie. Le costume de ces Valaques qui s'occupaient

d'agriculture, a exercé une grande influence sur les costume des
Valaques Ungureans, qui étaient élveurs. Étant plus convenable,
mois lourd à parter et plus richement orné, ce costume était
adopté par ces derniers sans grandes difficultés, d'autant plus
que, par son façonnement esthétique, son tissu, ses broderies, ses
ornements et ses couleurs, et ausi par le type de vêtement de
femme, caractérisé par deux tabliers, ce nouveau costume montrait
certaines analogies avec celui des Ungureans. Ainsi, dans quelques
villages de la région de Djerdap, tels que Golubinje, Mosna, To-
polnica et autres, nous trouvons, dans la période de temps depuis
la fin du XIXe siècle jusqu'à nos jours, deux costumes différents.
Le costume plus ancien qu'on portait dans les villages susmention
nés, était le costume des Ungurenans, tandis que le costume plus
récent, celui des Tzarans, adopté par la population autochtone, se
portait en partie même au temps où nous avons fait nos recherches
dans la région des Portes de Fer.
Никола ПАНТЕЛИБ
ПРИЛОГ IIPOY4ABAH>Y БРАКА И ПОРОДИЦЕ Y

СТАНОВНИШТВА БЕРДДПСКИХ НАСЕЛэА
Етнолошка истраживан>а у Ьердапским насел>има извршили

су истраживачи и спол>ни сарадници Етнографског института
CAHY. Oeaj прилог je написан на основу н>ихове граЬе и Mojnx
вишегодиильих испитиван>а брака и породице у североисточно]
Србщ'и. Y неким насел>има у Бердапу провео сам извесно време
и могао сам да упознам и упоредим брак и породицу овде и у
насел>има у HeroTHHCKoj кра}ини, у околини Бора, Жагубице и
3aje4apa, као и у српским селима Свин>ица и Л>упкова, у Руму-
тц'и. Y3 ово треба имати у виду да се компоэищца становништва
у суштини не pa3AHKyje од оганте етничке слике целог подруч]а
североисточне Cpönje. Ипак, треба нагласити и то, да je било по-
jeAüHa4HHx усел>еника Kojnx je ман>е или их уопште нема у се
лима у залеЬу. Ово долази отуда што je Дунав важна меЬуна-
родна комуникащца, а истовремено са Бердапом природни фе
номен и географска бартера и граница на Kojoj су се л>уди у
свом креташу задржавали, а по неки и оста|али привремено или
TpajHO. То показуху и истраживан>а кретаньа становништва и про
мене у AeMorpa<J>CKoj структури у време иэградн>е хидроелектра-
не „Бердап"'. Сви ови елементи Aajy довольно материала на ос
нову Kojer се може утврдити да су карактеристике друштвеног
или oApebeifflje породичног живота и брака у Ьердапским насе-
л>има подударне или врло сличне са особеностима брака и по
родице у региону североисточне Cpönje. Ynpaeo ова насел>а на-
лазе се на caMoj северноj граници поменутог noApy4ja и у соци-
jaAHoj култури чине целину са залеЬем. Истовремено, HMajy до-
ста комплементарних елемената и са насел>има на Aeeoj обали
Дунава у Румун^и (особито српским), како у етничком тако и
економском и културном погледу.2 Y прошлости су, поред оста-
лог, nocTojaAe брачне и родбинске везе измеЬу суседних насел>а
на jeAHoj и на Apyroj страни Дунава, што je свакако утицало на
приближаван>е и yjeAHa4aBaH>e културе приобалних насел>а.
1 Видети: Д. Дрл>ача, Прилог проучаваььу кретагьа становништва Ьер-

дапских насела у време изградн>е ХЕ „Бердап", Зборник радова Етно
графског института кн>. 6, Београд 1973, с. 57 и дал>е, и М. Радова-
новиг!, Демографске промене у Ьердапским насе/ыша од 1961. до
1971. године, на истом месту, с. 39 и дал>е.
2 Упоредити прилоге о истраживан.има у селу Свикици, у Румуни]и,
o6jaBAieHe у Зборнику радова САНУ, Нова cepuja к». I, Етнографски
институт кн>. 5, Београд 1971.
* »
Брак и породицу у североисточно] Ср&ци карактерише из-

меЬу осталог: у избору брачног друга видну улогу joui увек има-
jy старки чланови породице, посебно жене, иако су овде извесне
предбрачне слободе традиционалне. Првобрачни младенци су че-
сто малолетне особе. Венчан>е, према позитивним законским про-
писима, обавл>а се и после неколико година од стварног склапажа
брака. За склапанэе брачне за]еднице много су знача]ни}и оби-
4ajH и обреди него законом прописано венчание. Домазетски бра-
кови су врло 6pojHH и самим тим не представл^у никакву за-
зорну nojaey. Напротив, све донедавно било je нормално дати
jeAHor сина за зета жени у купу ако их je у породици дво^ица
или више. Син ко}и одлази за зета по правилу добща део оче-
вине — део имовине Kojn би му на деоби припао и преноси га у
нову 3ajeA'BHuy. Сиромашнщи зетови, из породица са више деце,
често нису ништа уносили у брачну за]едницу, поготову ако je
невеста имупшуа. Ëpoj развода бракова, yKA*y4yjyriH и оне прав-
но невенчане, малолетничке бракове, Koje не бележе статистике,
доста je велики.3
Што се тиче породице, запажа се специфична структура
знатног 6poja породица, из коje, опет, произлазе у H>oj особени
односи. Некада карактеристични облик породичног живота —
задруга, потпуно je нестала и наилази се само на н>ене остатке.
Сада вепину чине уже породице (нуклеарне породице), Koje се
cacroje од брачног пара и малолетне деце. Претежно HMajy jeA-
но или ABoje деце, ретко више. Затим, врло je честа вишегенера-
nnjcKa, проширена породица код Koje je jacHo изражена верти-
кална димензща сроАства. Овакве породице cacToje се, по пра
вилу, од неколико брачних парова Kojn представл^у три до че-
тири renepaunje директних потомака и н>ихових супружника. За
тим, позната je nojaea саставл>ан>а домаНинстава, до чега долази
HajßHme путем женидбених веза, али и npnnajaiteM старачких
домаЬинстава или nojeAHHana млаЬим сродницима.
Имовина je у приватном власништву и за сваки део je поз-
нат индивидуални власник. МеЬутим, HHje реткост да се упркос
томе третира као 3ajeAHH4Ka, породична имовина, што нарочито
долази до изpaжaja приликом деобе породице. Найме, тада до-
лазе у први план традиционални, а некад и врло архаични прин-
ЗН. ПантелиЬ, Истражиеапа породице и породичних односа у се-

вероисточно] Cpöuju, Радови I, XI caBjeTOBaibe етнолога JyrocAaBHje
(Издан,а My3eja града Зенице I, Зеница 1970. с. 252 — 254; и Друштвени
живот у HeioTUHCKoj крщини, Гласник Етнографског My3eja у Бео-
граду, Београд 1969, с. 307 и дал>е.
Прилог проучаван>а брака и породица 47
ципи деобе какви су били заступл>ени приликом поделе задруге.
Подела имовине врши се „братски", у начелу на jeAHaKe де-
лове измеЬу оца и синова однооно кпери/
*
* *
Y етнолошком елаборату (1963.), као npeTxoAHoj студии
насела на обали Дунава, Koja су у целости или делимично кас-
HHje потопл>ена, односно иэмештена због изградн>е ХЕ „Бердап",
а на 4Hjoj je изради радила вепа група истраживача, затим, у
годшшьим извепп^има о истраживаньима у Ьердалеким насел>и-
ма, као и у депоновано] граЬи у Етнографском институту, нала-
зе се подаци о друштвеном животу и извесни заклуучци за noje-
диначна насел>а, али и уопштаван>а за неке видове друштвеног
живота за више или за сва испитивана насел>а. Овде преносим,
према мом мишл>ен>у, на]важни]а запажан>а поглавито о браку
и породици, Koja истовремено noTKpenA>yjy напред изнете тврд-
н>е, али yKa3yjy и «а неке особености, као и на промене Koje су
настале вепим делом у току последнее деценще, заправо од по-
четкта изградн>е хидроцентрале.
„За Брнэицу се никако не би могло реНи да je то село са ма-
лим 6pojeM деце. Многе породице HMajy и Tpoje до четворо деце.
За последн>их 6 година pafea се у селу просечно 14 деце годиш-
гье, од Kojnx ванбрачна 2, KojHMa ce KacHHje обично np«3Haje
очинство. Годишн»е се склопи 5 — 6 бракова.
Девочке су доведене добрим делом из оближн>ег влашког
села Раденке, одакле се и момци npH3ehyjy у Бран>ицу. Интере-
сантно je напоменути да се Брн,ичанке yAajy и у Голубац и у
браничевска села, па и у Ycje, Koje je чисто српско село, али не
и у Добру. Брн>ичани као домазети одлазе у Викинге или у жуп-
HHja села, као што je, на пример, Тополовник, у околини Вели-
ког Градишта. Hnje редак cAy4aj да je млада годину-две старта
од младоженье".5
„За разлику од неких других у Подунавл>у, за Добру je ка-
рактеристичан веЬи 6poj деце у jeAHoj 6pa4Hoj 3ajeAHH4H. Го-
диипье се у Добри роди око 30 деце, а од тог 6poja 3 — 4 ван-
брачно, Kojy, осим ретких изузетака, отац накнадно npH3Haje,
врло ретко браком. Скоро без изузетка ванбрачне MajKe су пу-
нолетне.
Y Добри се годипиье склопи 10 — 12 бракова. Добрани се
углавном жене AesojKaMa из околних села, и то Hajenuie из Бо
лотина, затим из Раденке, Бикиньа, Дубоке, Рудне Главе итд.
4 Исти, Истраживан>а породице, с. 249 — 252 и Друшгвенм живот, с. 317
и дал>е, као и Нови резултати истраживагъа структуре породице у
ucTOHHoj Србщи, Етнолошки преглед 11, Београд 1973, с. 151 и дал.е.
5 Етнолошки елаборат, Етнографски институт CAHY, Београд 1963, с. 33
(у рукопису)
До брачних веза са дево]кама из Бол>етина долази на Taj

начин што код jeAHe удате у Добри прво доЬе другарица из села,
па се она каснще ту уда, а и стога што многи Бол>етинци долазе
на славе Добранима. Ту je у питанэу развитак ратароких долин-
ских села и она стална тежн>а AeeojaKa из иланинских и потпла-
нинских села да ce yAajy за момке настан>ене у равници".6
Y TepeHCKoj граЬи из Добре, за период од 1962. до 1969.,
према подацима из месне канцеларще, вили се да je годиппье
просечно роЬено око тринаесторо деце, а од тога у просеку 2,5
ванбрачно. Само jeAHOM детету у овом периоду ни)е накнадно
приэнато очинство. Домазети су из суседних села Раденке и Дво-
ришта; снахе су Haj4euihe из Раденке, а има их из Бол>етина, До-
н>ег Милановца, Дубоке, Брн>ице, Мироча, Голубиньа итд. Иначе,
од 1919. до 1948. године Hajeehn 6poj бракова склопл>ен je изме-
Ьу младенаца роЬених у Добри. Y Добру су снахе HajBuuie до-
лазиле из суседне области Звижда, а затим из суседних поду-
навских насел>а, а ман>е из других Kpajeea земл>е. Ово исто важи
и за зетове, Kojn су Haj4euihe долазили жени у купу.7
„Основу друштвено o6n4ajHor живота код веЬине градских
полэопривредника (у Доньем Милановцу) чини инокосна поро-
дица. Има и остатака породичних задруга и проширених поро-
дица, Koje се данас налазе у фази коначног распадап>а. Брак
CKAanajy по личном избору, у сагласности са родител>има и уз
традиционални свадбени обред, или одбегаван>ем AeeojKe са или
без знаььа родител>а када се свадбени обред врши само дели-
мично. Ово значи известан напредак, jep све до другог светског
рата веЬином су се женили и удавали по избору и вол>и родите
ле, посредованзем сродника (наводац^е) или отмицом, Koja je
била честа. Под yTimajeM града, отмица и брак посредован.ем
H3o6H4ajcHH су у наше време. Брак се код веНине имупни[их
пол>опривредника и данас склапа даван>ем мираза уз AeBojKv
(земл>а и новац). И код н>их као и код варошана, честе су по-
jaee ванбрачних односа, ванбрачних раЬан>а и предбрачне сло
боде. Карактеристично je, такоЬе, да се коа н»их брак склапа у
млаЬим годинама. Има nojaea и врло раних бракова, нарочито
yAaja малолетних AeBojaKa".8
Последнее наводе речито noTBpbyjy подаци из матичне кн>и-
ге роЬених у Дон>ем Милановцу, изнети у TepeHCKoj граЬи. Тако
je од 1963. до 1968. године роЬено 369 деце. Од тог êpoja 70 je
било ванбрачно, у 1 1 cAy4ajeBa родителей су накнадно склопили
брак, за 40 деце признато je очинство али родителей нису закон-
ски склопили брак, а за 19 деце нема података о оцу. Y граЬи je
6 Исто, 38 — 39.
7 М. РадовановиЬ, Добра — антропогеографска и етнографска граЪа,
Етнографски институт, Београд 1971. Рукопис примл>ен 6. X 1971. и за
веден под бр. 352/1, 22.
8 Етнолошки елаборат, 66 — 67.
дал>е забележено да ниje правило да брачна за]едница отпочин>е

званичним склапан>ем брака, веН „je чест случа] да млаЬи за-
почну 3ajeAHH4KH живот као малолетници, одрже и „свадбу", а
тек кад напуне потребан 6poj година, одлазе да званично склопе
брак". Одржаван>е овадбе je у ствари традиционални обред скла-
пан>а брака Kojn ни]'е строго везан за званично склапан>е брака
пред матичарем односно после тога у цркви.9 Осим овога, кон-
статовано je да ce AeeojKe са села, из земл>орадничких породица,
yAajy за младиЬе из Дон>ег Милановца, као и да ови радо узи-
Majy селанке. ТакоЬе je констатовано да су чести и етнички ме-
шовити бракови, српско-влашки и влашко-српски као и ромс-
ко-влашки, и обратно. Oeaj процес mije HOBHjer датума и зато
je имао yranaja на H3jeAHa4aBaH>a у више смерова.10
„Y Мосни се не ограничава раЬан>е деце колико у неким
другим селима источне Србще. Има брачних парова Kojn HMajy
и по петоро деце. Но, ипак су чепте породице са ABoje или тро-
je Аеце. Свега у jeAHoj купи има 12 чел>ади. То je Haj6pojHnja
задруга. Y Мосни се годгашье склопи око 10 бракова (обично у
jeceH), а роди се око 20 деце (нешто мало више мушке). Супруж-
ници без деце се не pacTaBA>ajy због нераЬан>а деце од стране
жене, Beh ycBoje туЬе дете. Ова nojaea сразмерно je доста че-
ста"."
Y Голубин>у CHTyannja je врло слична OHoj у Дон>ем Мила-
новцу; найме, знатан je 6poj малолетничких бракова, доста ван-
брачно роЬене деце, накнадно признаван>е очинства и накнадно
склапан>е званичног брака. Y новще време запажена je nojaea да
ce AeBojKe yAajy за мушкарце старще по 5 — 10 година од н>их,
само ако су запослени. Иначе, pamije je био o6n4aj да су мла
денци приближно истих година, као и у другим селима.12
Како pamije тако и данас у Теюци су ôpojHH малолетнички
бракови. Текщанци се жене и yAajy меЬусобно или из нajближe
околине. Услед тога je дошло до бракова у сродству. МеЬутим,
отваран>ем радова на хидроелектрани, територщалне ограниче-
ностит у склапа№у бракова je нестало, бар привремено, jep се
веЬина AeBojaKa удавала за раднике придошле из разних KpajeBa
земл>е. МеЬутим, ово je имало за последицу повейаае 6poja ма
лолетничких бракова.13
9 М. РадовановиК, Дон>м Милановац — теренска граЬа, Етнограф-

ски институт, PvKonHc примллн 7. X 1971. и заведен под бр. 354/1, 14.
10 Исто, 15.
11 Етолошки елаборат, 80.
12 Етнолошки елаборат, 92 и HeeeuiTaj о извршеним радовима на етно-
лошком испитиван>у у Ьердапским насел.има у 1967. години. Етнограф-
ски институт САНУ, 7.
13 Б. В л а X о в и h, Етнолошка граЬа са теренских испитивагьа hepdan-
ских насела, Текща, Етнографски институт, рукопис примл>ен 26. XII
1966, под 0р. 299/1, 8.
Сродницима се cMaipajy углавном само на]ближи роЬаци.

Номенклатурой je обухваЬена само на]ужа породица мужа и
жене, односно оца и MajKe. На овакво сужаванье круга сродника
свакако je посебно утицало узимаше у сродству. Због тога се по-
jaM породице односи само на мужа, жену и гьихову децу, док се
у фамилщу panyHajy joui брат, сестра, роЬаци у другом колену,
н>ихови родителей, као и родители мужа и жене и зетови.14
Изградньа хидроелектране „Бердап" убрзала je pacAojaeaibe
породице у TeKHjn. Найме, подизан>ем нове TeKHje деле се и ви-
шегенеращцске породице, мада има и супротних примера. A joui
до педесетих година очувала се по нека породична задруга. тед-
на таква породица поделила се 1951. године. Y задрузи су живели
отац и три сина, а после деобе отац je остао са назмлаЬим си-
ном.'5
Брак и брачни односи у Сипу, према подацима из Етнолош-
ког елабората, такоЬе се потпуно yKAanajy у оквире констатова-
не за североисточну Cpönjy односно, уже, у Неготинску Kpajmry
са Кл>учем. За ово село забележен je и o6n4aj „стрнцан>е"'*, Koju
се у време испитиван>а одржавао joui само у дане од 28. до 30.
августа, то jeer у време одржаван>а вашара у Кладову. Момци
тада Kynyjy поклоне за AeeojKe и када им их npeAajy, покуша-
Bajy да их пол>убе. AeBojKe се тада тобоже бране и oraMajy. Свг
ово обично се одви]а у блиэини дево^ачких родител>а, Kojn су
задоволни ако н>ихова перка има више удварача односно по-
тенц^алних кандидата за yAajy.'7
Haj3aA, у nsBeuiTajy о истраживан>има у 1966. години има
неколико констатащца Koje се односе на сва насел>а обухваНена
иопитиван>има. На пример, HeAocTajy типични облици друштве-
ног живота какви су познати у другим KpajeBHMa наше земл>е,
али се истиче да оу насел>а била одреЬена врста друштвених за-
jeAHHua са 3ajeAHH4KHM обавезама и правима („царина"). Аал>е
се тврди да нема породичних задруга, веп npeoBAabyje тип по
родице са малим 6pojeM чланова, посебно у Сипу. Ово се, исти
на, не доводи у везу са економским и друштвеним чиниоцима,
веп чини ce, jeAHOCTpaHo — са великом смртношпу деце. Затим,
утврЬено je рано ступан>е у брак, посебно AeBojaKa, па следстве-
но томе има и малолетничких бракова. Ова nojaea, меЬутим, као
да je нешто ман>е распространьена него у селима у залеЬу. Та
коЬе, je уочена учесталост домазетства, као и територ^ална ен-
AoraMHja — са малим 6pojeM иэузетака — све ао HajHoenjer вре
мена, и joui неке опште познате nojaee при склапан»у брака у
ширем региону.18
14 Исто, rpaba из 1969. примлено 1 X 1971, под бр. 347/1, 3.

15 Исто, rpaba из 1969. примл.ено 1. X 1971, под бр. 346/1, 5.
16 Н. П а н т е л и h, Друштвени живот, с. 309.
17 Етнолошки елаборат, с. 116.
18 H3Beiuraj о извршеним радовима у 1966. години, с. 9 и 10.
На pacAoj авансе породице и HecTajaae задружног облика

породичног живота yica3yjy и статистички подаци из пописа
становништва од Kpaja прошлог века до последн>ег пописа 1971.
године. Просечан 6poj чланова jeAHe породице 1895. године из-
носио je у KpajHHCKOM округу, у KojeM су се тада налазила го
тово сва посматрана насел>а, по варошима 4,71, а по селима
5,30 док je општи просек био 5,21 чланова. Y поречком срезу,
у KojeM су били Дон>и Милановац, Бол>етин, Голубиное и Мосна,
просечна породица била je joui маньа, свега 4,94 чланова. Тада
je у целом срезу било 2 395 породица, а од тога са:19
1 2—3 4—5 6—10 11 — 15 16 — 20
чланом члана чланова чланова чланова чланова
88 583 819 868 36 2
Y исто време у Дон>ем Милановцу и Текщи било je са:м
1 2—3 4—5 6 — 10 11 — 15 16 — 20
чланом члана чланова чланова чланова
Доььи Милановац 64 117 113 119 18
Текиja 8 72 102 96 3
односно 1900. године у свим проучаваним насел>има породице

су имале HajBHuie до 15 чланова, али и то изузетно, што се види
из следепе табеле:2'
тт Bpoi Bpoj чланова v породици

Називнасел,а станочника 1-5 6 — 10 11-15
Бол>етин 694 114 39 1
Дон>и Милановац 1416 232 95 4
Голубшье 1038 107 8Ü 4
Мосна 558 88 27 1
Текиja 1336 182 96 —
Сип 600 87 40 1
Бршща 380 37 29 3
Добра 1208 142 82 4
Босман (заселак) 180 45 4 4
Из ових података сасвим ce jacHo види да су уже поро

дице Beh KpajHM прошлог века биле у претежном 6pojy, али
истовремено yKa3yjy на то да je могла бити сраэмерно доста
заступл>ена и проширена породица, заправо вишегенеращцска
породица, на Kojy сам Beh paHHje указао.
19 Статистика Кралевине Србще за 1895. годину, кн.. XIII, Београд 1899,
XXXV.
20 Исто, 6.
21 Исто, за 1900. кн,. XXIII, Београд 1903, с. 202 — 203, 212 — 213 и 452 — 453.
Тридесет година каонще, заправо 1931. године, просечна

породица по испитиваним насел>има била je: у Добри 5,09; Си
пу 4,64; Текщи 4,17;, Бол>етину 5,25; Дон>ем Милановцу 4,06;
Голубин»у 5,22; Мосни 4,32; а у свима за]едно око 4,56.22 Ови бро-
jeBH noKa3yjy постепено сман>иван>е величине породице, али,
уз познавание и других чин^еница, и на н>ено расло]аван>е однос-
но деобу, истина доста успорену.
Године 1953. 6poj чланова у породицама био je по насе-
л>има следеКи:23
Породична домапинства према 6pojy чланова

Свега
Насел>е 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11-15
свега 169 14 27 17 27 31 24 20 5 3 _ _
Сип полюпр. 95 1 10 9 13 20 19 16 5 1 — —
неполю. 74 13 17 8 14 11 5 4 — 2 — —
свега 348 42 57 42 57 52 34 31 21 64 2
Текиja полюпр. 179 3 25 22 28 35 15 24 19 24 2
неполно. 169 39 32 20 29 17 19 7 2 —
4 —
свега 733 173 123 126135 83 56 39 21 8
31 2
Дон>и Милановац полюпр. 260 15 33 42 46 43 32 24 13 3V
8 1
неполю. 473 122 90 81 89 40 24 15 8 —— 1
свега 399 30 26 55 73 54 58 51 26 11 8 7
Голубике полюпр. 369 12 23 51 69 53 58 51 26 11 8 7
неполно. 30 18 3 4 4 1 — — — — — —
свега 216 18 29 31 38 31 30 21 9 3 3 3
Мосна полюпр. 209 17 28 29 36 31 29 21 9 3 3 3
неполю. 7 1 1 2 2 — 1 — — —
свега 334 36 36 40 49 54 49 40 10 12 6 2
Лобра полюпр. 289 11 27 37 48 50 47 40 10 11 6 2
неполю. 45 25 9 3 1 4 2 — — —
Табела на врло рел>ефан начин показуje величину поро-

дичних домапинстава. Y пореЬен>у са претходним подацима мо-
же се сагледати дал>и степей расло]аван»а, Koju je, истина, уне-
колико био успорен па и у стагнации, особито после ослобо-
Ьен>а. Очигледно je да велику веЬину домапинстава са шест и
више чланова чине породице полюпривредника; у ствари, то
су углавном проширене или вишегенеращ^ске породице, а ве-
роватно je меЬу н>има била joui и по нека породична задруга.
Велика домаЬинства у непол>опривредног становништва углав
ном чине породице Рома. HajHOBHjn попис становништва пока-
3yje да су се десиле велике промене. Знатно je опао просечан
6poj чланова породице, што jacHo говори какве je последние
22 Дефинитивны резудтати пописа становништва од 31. марта 1931. го
дине, кн.. I, Београд 1937. с. 67, 72.
23 Попис становништва /953. године, кн>. XVI, Београд 1962, с. 29, 67, 75.
изазвало непосредни]'е укл>учиван>е овог подруч]'а, односно насе
ла на обали Дунава, у савремене токове живота, у овом случа-
jy у изграддьу хидроелектране „Бердап", огромног акумулацио-
ног je3epa, асфалтиран>е путева и др. Тако je 1971. године про
сечна породица 6pojaAa у Брньици око 3,73; Добри 3,66; Дон>ем
Милановцу 3,12; Мосни 3,56; Голубинку 3,64; Текиj и 3,52; Сипу
2,3. Резултат за Сип посебно одудара jep je ово село пресече
нием на Караташ, у близину електране, потпуно променило струк
туру привреЬиван>а и становништва. Joui 1961. године, док je
село било на старом месту, имало je само 625 становника и 171
домаКинство, а 1971. године становништво се увеЬало до 6poja
1 646 (више него двоструко), a 6poj домаЬинстава повеКао се
чак за више од три пута због великог 6poja самачких домаКин-
става.
* *
Иако недоволши, изложени подаци несумн>иво, а мислим и
доста сликовито, noTBpbyjy поставл>ене претпоставке о браку
и породици у Ьердапским насел>има. Они се готово у свему
noAYAapajy са граЬом прикупл>еном у насел>има североисточне
Србще, на основу Koje су утврЬене особености брака и поро-
дице у овом региону. Све до HajHOBHjer времена очувала се,
макар и непотпуна, територщална eHAoraMHja, то jeer склапа-
н>е брачних веза вршено je у оквирима самог села или су се
брачни партнери размешивали са ограничении кругом околних
насел>а.24 Ова nojaea има општи^и карактер и како каже К.
Леви-Строс: „Изуэш^упи минималну eKcoraMHjy Koja je после-
дица забране склапан>а бракова измеЬу лица у блиском срод
ству, европска сел>ачка друштва опроводила су строгу локалну
ендогамщу".25 Тек у HajHOBnje време, заправо од почетка из-
граднье хидроенергетског система „Бердап", наступиле су знат-
не промене и кршен>е старих 6apnjepa у погледу узиманьа брач-
ног партнера. На Apyroj страни, етничка ендогамща HHje уоп-
ште била тако чврста како неки мисле и говоре; напротив мно-
ги примери noKa3yjy да je одавно било мешовитих бракова из
меЬу Срба, Влаха и Рома.26 Ова мешан.а су имала велики ути-
uaj на yjeAHa4aßaH>e иначе блиских културних традицща Срба
и Влаха.
Малолетнички бракови су били и остали, све до HajHOBH
jer времена, честа nojaaa, чщи су корени дубоко уврежени и
то je постао oÔH4aj. Уэроке одржаван.а прераног ступала у брак
24 Н. П а н т е л и h, Друштвени живот, с. 306, 309 и Д. Д р л> а ч а, нав.
дело, с. 58.
25 К. L е V i - S t г о s, Divlja misao, Beograd 1966, s. 147.
26 H. П а н т e л и h, Друштвени живот, с. 306 и Д. Д р л> а ч а, нав. дело,
с. 58 — 63.
треба тражити у истори]ским, економским и сощцалним фак-
торима целокупног подручна североисточне Cpônje.
Ни учесталост матрилокалног брака, то jecT домазетства,
Hnje ништа магье карактеристична него у ширем noApy4jy ко-
jeM npnnaAajy ова насел>а. Оно има сва обележ]а веп oApaHHje
утврЬена. Подлогу за одржаваае и учесталост домазетства сва-
како треба видети и као непосредну последицу ниског натали-
тета, KojH je донекле условно и структуру породице,27 што зна-
чи да иьегово одржаван>е проистиче из конкретних потреба од-
реЬене друштвене средине. МеЬутим, не треба изгубити из вида
да je домазетство као nojaea врло старог порекла.28
Из ових неколико основних карактеристика треба видети и
одреЬене односе у браку, како правно-економске и друштвене
тако и емотивне29.
Структура породице на Kojy сам указао, као и односи у
H>oj, одраз су датих производних и друштвених односа, као и
исторщских прилика у KojHMa су се налаэила и развивала насе
ла на оном noApy4jy. Можемо констатовати да се убрзано за-
вршава pacAojaBaH>e традиционалне сеоске породице, да се сма-
H>yje 6poj правих земл>орадничких домаКинстава, првенствено
услед промене привреЬиваььа и запоставл>ан>а неких традици)-
ских заниманьа, на пример овчарства, затим одлива сеоске по-
пулац^е у градове, као и због изразито ниског наталитета у
неким насел>има. Поред тога долази до удруживан>а или стапа-
н>а два или више домаЬинстава са CTapnjHM сродницима, неспо-
собним за самостално привреЬиванье, у jeAHy целину. Као и на
Apyroj страни, у градовима и насел>има Koja ce cjjopMHpajy по
ред великих градилишта и инАустр^ских погона, тако и овде
долази до постепеног уобличаван>а праве радничке породице.
Ова породица у дужем или крапем периоду пролази кроз више
фаза — од повезаности са сродницима и имовином у селу ао
потпуног OABajaH>a од села и пол>опривреде. Y селу ocTaje ужа
породица (нуклеарна) и проширена, вишегенерац^ска породи
ца землюрадника. Yжoj породици земл>орадника по структури
je врло слична радничка породица, али je разлика у привреЬи-
ван>у и начину станован>а, из чега произлазе и дал>е особеностн
jeAHe и друге. Поменути облици сеоске породице, чини се, са-
држе у себи и у неколико oTKpHBajy crapHjy структуру породи-
27 Н. Пан тел и h, исто, с. 310 и дал.е, Статистика Кралевине Србще

за 1895. годину, кн.. XIII, стр. LVI1 CTojn „HajeehH проценат породица
без деце био je у поречком срезу".
28 S. Kuli Si с, Matrilokalni brak i materinska filijacija и narodnim obi-
ôajima Bosne, Hercegovine i Dalmacije, Glasnik zemaljskog muzeja u
Sarajevu, Sarajevo 1958, и H. Пантелип, Друштвени живот, с. 312
и дал>е.
29 Видети опширнще у MojiiM радовима: Друштвени живот, с. 303 и дал»е;
Домазетство у Неготинско) кращни, Развитак бр. 1, 3aje4ap 1968, и
Снахочество у Неготинско} кра\ини, Развитак бр. 6, 3aje4ap 1968.
Contribution a l'étude du mariage 55
це y OBOM Kpajy, као и тврдокорно одржаваае неких традищц-

сках облика и односа, односно н>иховог прилагоЬаван>а датам
условима30.
Велике промене Koje су извршене у политичком, друштве-
ном, економском и културном ижвоту у Ьердапским насел>има,
поред осталог, снажно се одражава|у и на односе у породици,
меЬу сродницима, затим на склапан>е брака и односе меЬу суп-
ружницима. Па ипак, и поред yranaja Koje врше чиниоци као
што je у овом CAy4ajy изградн>а jeAHor енергетског гиганта, а
уз то урбанизацща, изградн>а комуникащца, подизан>е индуст-
pnjcKHx об^еката и све што прати ово, join нису ишчезли 6poj-
ни елементи сеоске традишцске културе као ни навике и схва-
тан>а л>уди, понекад потпуно супротна савременим токовима жи
вота. Ово свакако долази и отуда што се луди, као што je поз-
нато, тешко одричу старих навика и yo6n4ajeHor понашан>а, осо-
бито у concTBeHoj средний. Истина, они истовремено npHMajy
и убрзо ycBajajy многе иновацще, посебно у начину привреЬи-
ван>а и MaTepnjaAHoj култури уопште, а ово, нема сумн>е утиче
на друштвене односе и надградгау у целини. Као што, обратно,
промене у соцщ'алном животу и схватан>има утичу на мен>аже
економских односа, а самим тим и на промене у neAoj матери-
jaAHoj култури. Y Toj HenpecTaHoj y3ajaMHOCTH yTHuaja и про
мена породица се нужно мен>а и прилагоЬава новим свеукуп-
ним односима у друштву, али увек у себи садржи и открива део
старших односа Kojn су често и противречни савременим по-
требама и развитку породице и друштва.
Résumé
CONTRIBUTION A L'ÉTUDE DU MARIAGE ET DE LA FAMILLE
PARMI L APOPULATION DES HABITATS DES PORTES DE FER

par
Nikola Pantelic
Dans la contribution sont exposées certaines conclusisions sur

le mariage et la famille aux localités, situées au bord du Danube,
qui étaient menacées par la construction de la centrale hydroéle-
crique »Djerdap«. Prenant pour base les matériaux recueillis par
les chercheurs de l'Institut et autres connaissances préalables, on
a établi que le mariage et la famille étaient dans cette contrée
analogues sous tous les aspects a ceux dans la région plus vaste
30 Упоредити: О друштвеном и породичном животу, Бор и околина —
прошлост и традиционална култура, Бор 1973, с. 271 и дал>е,
56 Nikola Pantelié
de la Serbie du Nord-Est, avec, bien entendu, certaines spécificités

et quelques divergences de moindre importance, ces habitats étant
situés à la limite même de la région susnommée. Les caractéristiques
fondamentales du mariage sont les suivantes: lors du choix de
l'époux ou de l'épouse, les ainés, et surtout les femmes, jouent
un rôle considérable, quoique certaines licences prénuptiales y
soient traditionnelles. Les époux qui contractent leur premier
mariage sont souvent des mineurs. Le mariage prescrit par la loi
et en formes légales est contracté parfois après plusieurs années
de vie conjugale. Beaucoup plus importants sont les rites et les
coutumes de la communaté locale ayant trait au mariage et ils
sont, en règle générale, effectués plus tôt. Les mariages où le mari
vit sur les biens de sa femme (domazet) sont assez fréquents. La
constitution de dot est usuelle lors du mariage. Le nombre d'enfants
est généralement petit. Les divorces sont très fréquents entre les
époux mineurs et après le mariage légal le nombre de divorces di
minue. En ce qui concerne la famille, on remarque la structure,
spécifique de laquelle résultent les rapports particuliers. La grande
famille indivise (zadruga) a complètement disparu et on n'en trouve
que quelques restes. Les familles individuelles, composées du mari
et de la femme avec leurs enfants mineurs, qu'on nomme parfois
familles nucléaires, sont en majorité. On rencontre souvent aus
si la famille élargie, composée de plusieurs générations, où la
dimension verticale de la parenté est nettement prononcée. La
famille a subi de grandes transformations, de nombreux rapports
en famille ont été changés, parmi les parents aussi bien que par
mi les époux. Pourtant, certains éléments traditionnels qui révèlent
une structure et des raports puis anciens, se sont conservés jus
qu'à nos jours.
Бреда ВЛАХОВИБ
ОБИЧАШ СТАНОВНИШТВА Y НАСЕЛ>ИМА

БЕРДАПСКОГ nOAPYMJA
На Ьердапском noApy4jy, Koje je на jeAHoj страни oABojeHo

Дунавом a на Apyroj планином Мирочем и н>еговим венцима,
очувани су, на простору од Добре до Кладова, веома архаични
народни oÖH4ajH о KojHMa до сада HHje било много речи у ли-
тератури. Ранща етнолошка проучаваньа углавном су обухватала
суседне Kpajeee. Y там проучаваньима забележени су драгоцени
подаци Kojn могу да послуже за упореЬиванье и евентуално утвр-
Биваае меБусобних yranaja и прожимаььа становништва овога
noApY4ja и н>еговог ширег залеЬа'.
Када су у време изградн>е хидроелектране „Бердап" вр-
шена етнолошка проучаван>а (1965—1970), у овом noApy4jy je
прикутъена rpaba о неким народним o6n4ajHMa. Пошто су мно-
ги од н>их били очувани у nyHoj свежини, матерка изложена
у овоме раду корисно he послужити за уочаван>е промена Koje
HacTynajy у том погледу као последица живота у новим дру-
штвено-економским условима и пресел>аван>ем у нова насел>а.
Сакупл>ени су и у раду изложени o6H4ajH о животном цик-
лусу, o6H4ajn Kojn ce o6aBA>ajy y току године о по|единим праз-
ницима, o6H4ajH уз послове, o6H4ajn Koje село 3ajeAHH4KH одр-
жава и обича]и о слави (креном имену). HajBHUie je података
сабрано у Теки]"и и насел>има низводно од н>е.
ОБИЧА1И ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА
РоЬенгв
OÔH4ajH око роЬенэа детета су релативно оскудни, HajMa-

н>е очувани и можда Hajenuie прилагоЬени савременом начину
живота. На лакопу nopobaja, 6poj деце у породици, као и н>и-
хов физички изглед, мисли се веН на свадби и за време аеног
Tpajaaa2. Када je жена у другом стагьу, пази се да joj било ко
не нашкоди, да je не уплати и не повреди ни н.у ни плод. Же-
1 Податке овакве врете налазимо у радовима М. МилиЛевиЬа, С. ГрбиЬа,

Т. БорЬевипа, С. ЗечевиЬа, П. КостиЬа, као и неких других истражи-
вача овог подруч]а.
2 Б. ВлаховиЬ, Гатаььа и празноверице око пола и занимагьа детета у
Неточно) Cpöuju, Рад XIII конгреса Савеза фолклориста JyrocAaBHje,
Скопле 1968.
на за време труднопе не сме ништа да украде, jep he, по народ

ном веровакьу, дете имати белег.
Жене су се донедавна пораЬале код купе, у кухин>и, на
земл>аном поду. Скривале су се од света, поготову мушког. При
ликом nopobaja жени je помагала свекрва или нека сусетка Koja
je томе била вична. тедино je „моаша"3 увек присутна, она сече
пупак и то маказама, и везу|'е га црвеним концем, као и у Не-
roTHHCKoj KpajHHH*. Моаша je жена ручног девера (а ако je руч-
ни девер неожен>ен то прелази на н>егову MajKy) и има 3Ha4ajHy
улогу и KacHHje у OArojy деце.
Три дана после nopobaja нико осим жене Koja помаже не
сме улазити у собу породшье.
Вода за прво купание детета rpeje се у новим посудама, а
после купаньа се просила на чисто место (тамо где нема Ьубрета)
да дете не би било краставо. Обично je то неко младо дрво. Ово
се чинило и због тога да би дете лепо напредовало, попут младог
дрвета. Вода од купан>а детета просипа се тако 40 дана, односно
све док ce MajKa сматра нечистом.
Пово^ницу детету доносе прщател>и. Кума Aaje свеЬу и
платно, а кум сир и лук (да би MajKa имала довол>но млека). Уз
ово се доноси погача, печено пиле и вино. На погачу се ставл>а-
jy минЬуше и прстен, и све ce npeMa3yje медом. Погача се ломи у
купи ради тога да дете KacHHje, када одрасте, не би односило
ствари од купе.
Када детету „отпадне пупак", завеже ce у 3aeoj бели лук,
TaMjaH и комадиЬ мермера5, ради тога да би, по верован>у, дете
било здраво и напредно. Када се дете види први пут нико му се
не диви, веЬ се три пута пл>уне у правду ньега. Када се увече, из-
лази из куЬе у Kojoj je мало дете, да му се, по народном не би
однео сан откине из хал>ине jeAaH кончиН и остави у купи.
Дете носе у цркву бабица и кума. Кума га том приликом
„чукне" главой о камен („и ja Ьин п'р ношу')- Дете носи мао-
ша код кума. Том приликом кума Aoönja од детета поклон. Кум-
ство je стално, породично. Кум се не мен>а, осим ако у HeKoj по-
родици деца умиру. Онда прво роЬено дете из такве породице
однесу на раскрсницу да га крсти први ко наиЬе4.
3 „Моаша" je жена ручног девера, Koja има посебну улогу у свадбеном

церемониалу и приликом неких обреда око роЬенл и подизан>а детета.
4 Упоредити: Н. Пантелип, Друштвени живот у Иеготинско] кра-
juHU, Гласник Етнографског музе]а у Београду, кн>. 31 — 32, Београд
1969, 303 — 304.
5 У Теки]и je комадип мермера узиман са мермерног крста ко]и je иначе
имао 3Ha4ajHy улогу у oömajHOM животу становника Текще.
6 Подаци о роЬен.у забележенн су у насел>има: Текща, Кладушница и
Кладово. Y TeKHjH су подаци забележени од Лепосаве БанковHh и Л>у-
бице Главашевий, у Кладушници од Драгутина Тарановипа и Булке
ДолбошановиЬ а у Кладову од тована 1овановиЬа.
06H4ajH становништва у населдма Ьердапског подруч]а 59
Трудне жене HMajy знача^ну улогу у обредима за кишу.

Воду у Kojoj je таква жена опрала судове, на кров Kyhe, у цил>у
да аналоги] ом изазове кишу.
Многи од ових oöiraaja (а почело je пре неколико година)
све више замиру, jep се вепина трудних жена данас nopaba у
болницама. Због тога се постелено губе и неки традиционални
обреди. Због тога je и моаша изгубила улогу Kojy je paHnje има-
ла у животу детета.
Свадба
Свадба се у вепини случа]ева обавл>ала на традиционалан
начин, са низом архаичности. Y новике време, меЬутим запажа|у
се извесне новине у оним насел>има Ьердапског noApy4ja 4nje ce
становништво непосредно укл>учу}е у изградн>у хидроелектране
„Бердап", као и оних насел>а Koja су се на било Kojn начин от
ворила према свету.
Сл. 1 Свадба у Теки.щ
Новина je, пре свега, у избору брачног друга. Док су се

до пре десет до петнаест година брачне везе углавном склапа-
ле у кругу свог или суседних насел>а, што je доводило до noja-
ве сродничких бракова, то данас више HHje cAynaj. Последних
десетак година многе AeBojKe из Ьердапских насел>а VAajy се за
раднике са градилишта, Kojn су пореклом из разних, често уда-
л>ених, KpajeBa7. Родителей се овим везама више не противе, веН
7 Ова разлика ce Haj6oA>e уочава према подацима у Матичним кн>игама
Koje су воЬене последн>их 20 година, као на пример у TeKHjn.
прижел>ку]у зета-радника, jep CMaipajy да су тиме обезбедили

будуКност и сигурност CBojoj кЬери. Чак желе да CBojy кНер
што пре обезбеде. Стога je у последнее време повеЬан и époj ма-
лолетничких бракова8. Овим je нарушен joui jeAaH традиционал-
ни ред, а то je oHaj по коме су се деца из купе женила и удавала
по реду роЬен>а, — од HajcTapujer до HajMAaber.
Ипак, joui увек се велики 6poj свадби OABuja по старом
обреду, у KojeM се задржавао низ архаичних и веома чувених
елемената, као што je обредно cejaibe брашна за свадбену по-
гачу, опреман>е невесте пре венчааа и н>ено спаван>е са Aeeoj-
кама, чешл>ан>е младе на други дан свадбе, и слично.
Када се свадба OABuja по старом обреду, са припремама
Tpaje четири дана. МеЬутим, договор и просидба су неколико
недел»а paHuje. Тада ce AoroBapajy и о томе шта he млада добити
за „HaMeurraj" и „мираз"9. Недел>у дана пре свадбе младожен>ина
MajKa обавештава куму о датуму свадбе при чему joj носи ше-
hep, колаче и paKHjy. Том приликом се договоре и о „фифери-
ма"ю, ручном деверу" и другим учесницима свадбе, као и о томе
кога he позвати на свадбу.
Свадба, односно непосредна припрема за н>у, почин>е у
петак, када се у млaдoжeн>инoj куЬи окупл>а омладина на cejaibe
брашна за свадбену погачу и хлеб. Брашно cejy четири AeBojKe
коje HMajy жива оба родителе да млада не би била сироче и
да joj не би претиле недаНе у браку. Брашно заправо cejy три
AeBojKe, а четврта им сипа у сита. Ceje се у корито Koje деве-
рице мажу медом.
Y суботу, рано H3jyTpa, AeeojKe и момци се окупе у купи
у Kojoj he се пепи хлеб или у пекари (TeKHja). Дево|ке месе по-
8 Видети кн»иге венчаних за последних 20 година.

9 „HaMeuiTaj" ca4HH>aBajy jacTyim, пон>аве, креветнина, а „мираз" н>иве,
марва и слично.
10 Фифери-на]ста]ниши (чауши); има их обично више, три до пет. Haj-
ман>е их je три: младожеььин, младин и кумов. Фнфер може бити и
момак из родбине. Као спол>но обележ]е по KojeM ce OABajajy од дру
гих фифери HMajy на леЬима окачену мараму, Kojy Aoönjajy на поклон
од младе. Фифери су свуда присутни за време свадбе.
11 Ручни девер (на влашком „HaTAjyMa"), као и н>егова жена („моаша")
HMajy знатну улогу у дал>ем животу младих супружника и ььихове деце.
Ручни девер je изводио младу из купе. Сада je ььсгова улога сман>ена jep
у неким насел>има (TeKHja) младожен>а води младу из Kyhe, а изводи je
отац или брат. Моаша, жена ручног девера, одсеца пупак новороЬен-
чету и носи га на крштен>е. И KacHHje се она брине о детету, све док
не одрасте. Ручни девер се бира за свако дете понаособ, за разлику од
кума Kojn ocTaje непромен>ен. Уколико je „натд^ума" момак, улогу
моаше преузима н>егова MajKa. Hajcee4aHHje je од.\ажен.е деце моаши
на Ускрс. Тада деца однесу поклон (сукно, погачу и вино). Ако jeAaH
брачни пар има више деце, онда поклоне односи само ABoje од н»их,
што има практични 3Ha4aj, jep моаша мора такоЬе да Aapyje децу.
После рата ce OBaj o6H4aj све више напушта.
06H4ajH становништва у насел>има Ьердапског noApy4ja 61
гачу, а момци cnpeMajy ватру. Прву погачу nojeAy сви 3ajeAHO, а

остале однесу у младожеаину Kyhy. Тог дана девс^ке оките ка-
nnjy и у младоженэино] и у младино] куЬи. После подне je код
младе „момино коло" — onpourraj младе и младожеьье од свога
друштва. Ту су присутни и фифери, kojh иду тог дана, пред ве
че, да кума joui jeAaHnyr позову на свадбу.
Кум-наша, сматра се као род. Кум je породични, што значи
да се не мен»а. Кум венчава, крштава децу и бира им имена. У
последнее време кумство HHje више оно што je било у прошлое™.
Чак се сада за кума узима ближи сродник. Ово образлажу тиме
што се у последнее време мен>ао o6n4aj да се на свадби Aajy ску
пи поклони па je незгодно да се за то onrepehyje туЬ човек. Из
овог става се види да овде кумство HHje имало онакав 3Ha4aj као
што je то био CAy4aj у naTpnjapxaAHoj средний'5.
Höh уочи свадбе млада преспава 3ajeAHO са оне четири де-
BojKe Koje су cejaAe брашно. H3jyrpa те AeeojKe припреме воду
и OKynajy младу. Око 10 часова спреме се да оките младу. Када
je завршено кипен>е, AeeojKe се грабе Koja he прва сести на сто
лицу на Kojoj je седела млада, jep ce Bepyje да he се прва удати.
Када сватови доЬу по младу, HacTaje погаЬан>е измеЬу AeeojaKa
и сватова. Pamije су младу, када су добиле новац, уручивале
ручном деверу (кум нату h м'н>а), а сада отац изводи младу
испред Kyhe и уручи je младожен>и. Када сватови изводе младу
neeajy песму:
„Лепу Смил>у изведоше,

Сви je редом пол>убише!
Врати се Смил>о, мати те зове. . ."!
Када млада полази од Kyhe, обично je MajKa позове како

би деда личила на н>у.
Када полази на венчание, млада стави у недра црвену ja6y-
ку да би joj Аеца била лепа, румена и здрава. Данас свадбена
поворка више не иде у цркву веЬ у матични уред скупштине оп-
штине, где матичар обавл>а венчаае.
Пред младожен»ином куЬом сватове A04eKyje свекар. Ту je
поставл>ена софра на Kojy се млада norme. Том приликом свекар
joj стави две погаче под мишке и са тим je обрне три пута на
десну страну. Потом млада ломи погачу над главой и прво парче
стави у недра — за среЬан брак и богату Kyhy. Остале парчиЬе
баца меЬу сватове. Свако жели да Aoönje парче од те погаче jep
се сматра да доноси epehy. Затим свекар млади дода мушко де-
те, Koje она три пута подите, па га дода младожен>и Kojn то
исто понови. Након тога дете 3ajeAHH4KH Aapyjy. Приликом ула-
12 И у Словении се за кума могу узети веома блиски роЬаци, па чак и
отац и брат.
ска у куНу младу поздрави свекрва, али без неких посебних це

ремонна.
После ручка „извику]у" поклоне. Затим и млада Aapyje
сватове. Први поклон KojH млада Aaje je „бошчалук". „Бошча-
лук" се Aaje куму13, ручном деверу, свекрви и свекру. После да
рована, cTaBA>ajy се паре (y3Aapje) на погачу. Hajnpe кум а за
тим остали сватови14. Кум поред овога донесе на свадбу три по-
гаче, торту и вино.
Све до по другом светском рату млади je на свадби ски
дала вал (венац) деверица; а данас je то H3o6n4ajeHo.
Y понедел>ак H3jyTpa свирачи neeajy под прозором „зоре".
Деверица упали две свепе, док младожен>а пуца неколико пута
чиме Aaje знак да je све у реду.
Архаични елементи су се задржали у обреду чешлэан>а мла-
де. Пре него што доЬу гости, кума очешл>а младу. Док je чешл>а,
на чело joj стави мало соли, AojKy и венац'5. Након тога позову
у купу остале сватове на слатку paKHjy. Том приликом се млада
поново Aapyje неким ситницама, чиме се свадбени обред завр-
шава.
МеЬутим, као што смо веЬ рекли, у последнее време je све
више мешотивих бракова Kojn у традиционални начин склапа-
н>а брака уносе нове елементе. Неки ce BeH4aBajy „по градским
o6H4ajHMa", што значи да не праве велике свадбе, са много зва-
ница. Када je у питан>у „мешовити брак", то jeer брак измеЬу
AeßojKe из ових насел>а и радника са стране, или на пример мом-
ка из TeKHje, Сипа и AeßojKe из Петровог села, у таквим c.\v4aje-
вима се свадба одржава у обе купе, држепи се локалних o6n4aja:
у купи младе са н>еним сватовима, а у купи младожен>е са н>е-
говим сватовима и свадбарима.
Посмртни обича'щ
Становништво Ьердапског noApy4ja и у наше време веома
живо Heryje култ noKojHHKa. Погребни ритуал се одржава са
доста специфичности, а цил> му je да се олакша „одлазак душе
noKojHHKa на oHaj свет". Посебно je то развщено и наглашено
код становништва влашке говорне трупе, Koje ове o6n4aje не-
ryje и одржава током читаве године, у готово свим важшцим
приликама. Штавише, уместо да ce pacAojaBajy, HanymTajy и
13 Стандардни поклон сачин>ава]у у мараму зави]ена кошул>а, rahe и
чарапе.
14 На jeAHoj свадби у TeKHjH сакупл>ено je 1967. године на oeaj начин
више од 270 000 ст. динара.
15 Уколико Aojn дете, кума ставл>а cBojy AojKy на чело младе. Ако не
AojH дете, онда уместо куме AojKy ставл>а MAaAoj на чело нека млаЬа
жена AojH/\>a. Др Оливера МладеновиН je у Добри забележила сватОене
o6H4aje, KojH се у главном не разлику]у од ових овде забележених.
06H4ajH становништва у насел>има бердапског noApyqja 63
губе, многи o6H4ajn из посмртног циклуса се пресел>аван>ем у

нова насела, посебно они везани за поко]нике и загробни жи
вот, join интензившце одржава]у и изводе. Помени (noAyuija)
за живота (сарандар) учестали су, jep старее особе живе у убе-
betby да им по смрти №ихово потомство то неЬе приредити. Ве-
Нина радньи се изводи са цил>ем „да ce noKojHHKOBoj души на
оном свету обезбеди мир и cnoKojcTBo". Такве радгье су: пушта-
н>е крста, пуштан>е воде, извоЬен>е на ceehy, помен, сарандар и
одржаванье 12 задушница, колико их укупно има у току године.
Све ове радн>е, као што je уосталом показао и С. Зечевип, потичу
из дубоке старине, па у извесном смислу пружа^у податке за ре-
конструкщцу старих народних религиозних схватан>а16. Због
обимности материала а ограниченог простора овде he бити више
речи о радн>ама и н>иховим схватагьима и начину извоЬен>а у
народу, без посебне анализе и коментара.
Код становништва Бердапског noApy4ja поспей уверение да
болесници у cMpTHoj агонии HMajy мок упознавагьа загробног
света и живота у ььему. Због тога се „оваква прилика" користи
„за ступанье у везу и разговор" са CBojHM на]ближим премину-
лим сродницима. Том приликом noKojHHKa обично nHTajy за
животне услове, као и евентуалне потребе „на другом свету".
Многи су уверени да се разним даНама и обредима може олак-
шати живот у загробном свету, где nocToje исте „овоземал>ске
потребе"'7.
Код становништва Бердапског подручна светлост у погреб
ном ритуалу има знача]ну улогу. Због тога, кад неко умРе. пазе
да му у последнем тренутку AOAajy у руке упал>ену свеЬу, jep
се сматра да he „на оном свету noKojHHKy бити веома тешко без
светла". Осим овог Kojn се yпpaж^ьaвajy у тренутку умираньа
других oÖH4aja нисмо забележили.
ÜOKojHHKa за сахрану облаче н>егови ближн>и и суседи. Ско
ро сваки старей човек има припремл>ено одело коje je наме-
кьено сахрани. Слично je и са старшим женама. Многе од н>их су
сачувале за погреб старщу народну ноппьу. Ако умре невеста
или верена AeBojKa, облаче их у венчаницу. Обича| je, такоЬе,
да се noKojHHKy приликом облачен>а у цеп стави новац, огледало,
марамица и чешал>.
16 С. Зечевип, Самртпи ритуал и неки облици култа мртвих у станов

ништва влашког говорног \езика Kpajune и К.ъуча, Гласник Етнограф.
My3eja у Београду кн.. 30, Београд 1968, 47 — 48.
17 На пример, када je отац Д.Г. из Teioije 5ио на самрти имао je je/цю
овакво привиЬен>е. Том приликом je видео неке CBoje роЬаке и друге
paHHje преминуле Текщанце како Hrpajy познату игру „рстоу". Неки
од н>их, по н>еговом причалу, нису имали новаца. По саопштеььу
Л(епосаве) Б[анковип] видео je 1ьеног оца, MajKy и брата Косту.
Коста наводно HHje имао новаца да плати игру. Када су староме ста
вили новац у цеп, привид je нестао а старац je убрзо за тим умро.
Читав низ радн>и предузима се у чил>у да се потник не

повампири. На пример, женскс-j особи се завезу]у ноге маромом,
а мушкарцу на главу ставл>а чарапа. Из истих разлога неким
noKojHHHHMa CTaBA>ajy на пупак ексер или комадип од крста.
Када je noKojHHK обучен и опремл>ен положи се у собу на
сто. Ту №егов леш ocTaje све до сахране. За потником се кука
„на сав глас"18. 4yeajy и nocehyjy га сродници, суседи и npnja-
тел>и, од KojHx неки ocTajy преко ноНи. МеЬу присутнима се увек
наЬу две три особе Koje разним шал>ивим и порнографским при-
чама npeicpahyjy ноЬ. Штавише, има и неких забавних игара Koje
се том приликом изводе.
Жалост за поко]ником Tpaje од jeA«e до три године и обе-
лежава се ношением црнине.
Приликом изношенна noKojHHKa из купе сроници га вуку
за ножни прет и при томе говоре: „Ja вучем тебе, а не ти мене".
Beh саме ове речи Haj6oA>e говоре због чега се то чини.
Онима koj'h носе сандук са noKoj никои пребаце се преко
рамена мараме и закаче да висе низ леЬа. Марамама се кити и
6apjaK Kojn се носи у поворци. На сахрани имупнщих л>уди има
по пет шест öapjaKa, као и jeAaH вепи, Kojn носи и до шест л>уди.
МеЬутим, jeAHHo je обавезно да се носе рипиде и крет. Ови рек
визита се купуj у 3ajeAHo са сандуком па се по обавл>еноз сахрани
craBA>ajy на гроб. Y norpeÖHoj поворци се носи слатко, вино и
жито. То носе три Aeeoj4Hue Koje join нису имале менструащцу.
Ако умре момак kojh je требао ускоро дд се жени, иза
крста у поворци иде млада са деверима, обучена у венчаницу.
Свештеник чита молитве предвиЬене за сваАбени а не за погреб-
ни церемониал. AeBojKa Koja je била верена за потника не
жели да иде у norpeÖHoj поворци као млада jep ce Bepyje да се
после тога не може удати. И данас наводе такве примере.
Иако je култ noKojHHKa присутан тако реНи на сваком ко-
раку, гробл>а су запуштена. Надгробии споменици су типизирани
и Kynyjy се на вашарима или код каменорезаца у Кладову и Не-
готину. Има, додуше, и nojeAHHana Kojn подижу лепе мермерне
споменике. На гробл>у у Теюци видна je и jeAHa занимл>ива по-
jaea. Найме, на гробовима ГолобрЬана (Голо брдо je засеок Те
киje) поред крста засаЬена je млада шл>ива, Koja се ишчупа на
иман>у noKojHHKa и носи се, окиЬена pa3Ho6ojHHM вуненим врп-
цама, у norpeÖHoj поворци. По томе се гробови ГолобрЬана раз-
AHKyjy од гробова Тек^анаца.
1? Л. Банковип из TeKHje, на пример, каже да су je вратне жиле болеле

колико je кукала на сахрани свог брата.
Ó6H4ajH становништва у насел>има Ьердапског noApyMja 65
На годишньицу смрти поставка се надгробии споменик. Y

народу се каже да „nyuiTajy крст". Bepyje се да тада noKojHHK
добиja CBoj хлад. Том приликом свештеник очита молитву а на
гробл>е се износи jeAo и imhe Koje се дели за душу noKojHHKa.
Ако неко умре без свепе (у последнее време чест je то слу-
4aj оних Kojn умиру у болницама) „изведе се на ceehy". Обред
се врши на прву ускршшу суботу после сахране. Припреми се
44 црвено oöojeHa jajá, 44 свепе и 44 кована новчипа. Ово се
носи у четвртак у цркву и тамо остави до суботе yjyTpy. Затим
се све то подели деци, и то према полу noKojHHKa. Ако je умрль.
жена онда ce jajá и новчипи деле AeBoj4HuaMa, и обратно, — ако
je умро мушкарац то ce Aaje дечацима.19
Aahe се Haj4einhe Aajy уторком, четвртком и суботом. Су-
бота се избегава jep се петком не могу припремати мрсна jeAa
неопходна у овом ритуалу. Посебан вид дапе у овим насел>има
су помане. Помане ce npnpefeyjy обавезно трепег и деветог дана
од сахране20. Обавезно je да се за помане спреме три jeAa. Али,
ако се истовремено обред врши за два обавезна дана, онда се
cnpeMajy два стола, односно две трпезе. Ь^важгаце помане су
ипак оне Koje се oдpжaвajY четрдесетог дана од смрти. За ову
прилику одреЬен je и 6poj колача, и то 44. Ове колаче су paHnje
припремале жене. МеЬутим, данас ce nopy4yjy код пекара или
се од ньега купе обичне легапье. Поред поменутих важан je обред-
ни хлеб капу, koj'h je саставл>ен од три колача различитог обли
ка, Kojn ce craBA>ajy ^едан на друга (3ajeAHH4KO име им je „ка
пу") и штап од jaèyKOBor дрвета, Kojn се поставл>а на челу сто
ла. Поред н>ега je послужавник са три танэира, вил>ушке и ка-
шике. Oeaj штап држи обично неко дете Koje га по завршеном
обреду добиja на поклон.
За 40 дана Hajnpe се припрема „Ьиминец" — jyrpeH>e. Том
приликом се на лепин>у или колач, зависи шта je спремл>ено,
стави свепица, а поред н>е — слатко, сир и кафа. Све то домаКин
или домапица окади потнику за душу, а након тога се да де-
чаку или AeBoj4HUH да понесе купи, зависно од тога да ли je по-
KojHHK мушког или женског пола. На остале 44 лепин>е CTaBA>ajy
се по jeAHa свепа и по jeAaH цвет. Ово гости носе ceojHM купама.
19 Упоредити рукописну граЬу из Ьердапских насела Kojy je сакупила др

Оливера Младеновип. ГраЬа се чува у Архиви Етиографског института
САНУ.
20 Помане се могу дати 3, 9, 20. и 40. дана, затим на пола године, годину
3 па и седам година од сахране. За ту сврху ce nprnipeMajy, на при
мер за 20 дана три „капиЬа" (хлеба) са 44 кокща. KacHHje ce AOAaje 3
капиНа са 44 „турче". Ово се чини због вероваььа да je неко нешто
остао за живота дужан па му се на oeaj начин .jipamTajy дугови".
Jelena AraruSelovic-Lazic
de la Valaquie. Le costume de ees Va laques qui s'occupaient

certaines analogies avec celui des Lngureans. Ainsi, dans quelques
villages de la région de Djerdap, tels que Gohibinje, Mosna, To-
portait en partie même au temps où nous avons tait nos recherches
Recueil des travaux de l Institut Ethnographique t. 7
Никола ПАНТЕЛИБ
ПРИЛОГ nPOY4ABAH>Y БРАКА И ПОРОДИЦЕ Y

СТАНОВНИШТВА БЕРДАПСКИХ НАСЕЛ>А
Етнолошка истраживаььа у Ьердапским насел>има извршили

CAHY. Oßaj прилог je написан на основу н>ихове граЬе и Mojnx
вишегодшшьих испитиваньа брака и породице у североисточно]
Србщи. Y неким насел.има у Бердапу провео сам извесно време
и могао сам да упоэнам и упоредим брак и породицу овде и у
насел>има у HeroTitHCKoj крайний, у околини Бора, Жагубице и
3aje4apa, као и у српским селима Свин>ица и Л>упкова, у Руму-
тци. Уз ово треба имати у виду да се компоэици|а становништва
у суштини не разливе од опште етничке слике целог noApy4ja
североисточне Cpönje. Ипак, треба нагласити и то, да je било по-
jeAHHa4HHX усел>еника Kojnx je ман>е или их уопште нема у се
номен и географска öapnjepa и граница на Kojoj су се л>уди у
свом юретагау задржавали, а по неки и ocrajaAH привремено или
TpajHO. То noKa3yjy и истраживан.а креташа становништва и про
мене у AeMorpa<J)CKoj структури у време изградн>е хидроелектра-
не „Бердап"1. Сви ови елементи Aajy доволхно материала на ос
или одреЬетце породичног живота и брака у Ьердапским насе-
родице у региону североисточне Cpönje. Ynpaeo ова насел>а на-
jaAHoj култури чине целину са залеЬем. Истовремено, HMajy до-
ста комплементарних елемената и са насел>има на лево]' обали
Дунава у Румунщи (особито српским), како у етничком тако и
економском и културном погледу.2 Y прошлости су, поред оста-
приближаван>е и yjeAHa4aBaH>e културе приобалних насел>а.
1 Видети: Д. Дрл>ача, Прилог проучавагьу кретагъа становништва Ьер-

графског института кн.. 6, Београд 1973, с. 57 и дал>е, и М. Радова-
новип, Аемографске промене у Ьердапским населима од 1961. до
2 Упоредити прилоге о истраживан.има у селу Свиььици, у Румуни]и,
o6jaBA>eHe у Зборнику радова САНУ, Нова сернja кн>. I, Етнографски
институт кн.. 5, Београд 1971.
Брак и породицу у североисточно] Cp6njn карактерише из-

jy старрци чланови породице, посебно жене, иако су овде извесне
сто малолетне особе. Венчан>е, према позитивним закоиским про-
писима, обавл>а се и после неколико година од стварног склапан^а
брака. За склапанэе брачне за]еднице много су знача]ни}и оби-
4ajn и обреди него законом прописано венчаше. Домазетски бра
jeAHor сина за зета жени у купу ако их je у породици дворца
или више. Син ко}и одлази за зета по правилу добща део оче-
вине — део имовине ко}и би му на деоби припао и преноси га у
нову 3ajeA«Huy. Сиромашнщи зетови, из породица са више деце,
невеста имуКшца. Bpoj развода бракова, yKA>y4yjyhH и оне прав-
знатног 6poja породица, из Koje, опет, произлазе у H>oj особени
Сада веКину чине уже породице (нуклеарне породице), коje се
cacToje од брачног пара и малолетне деце. Претежно HMajy jeA-
но или ABoje деце, ретко више. Затим, врло je честа вишегенера-
HHjcKa, проширена породица код Koje je jacHo изражена верти-
кална AHM6H3Hja сродства. Овакве породице cacToje се, по пра
вилу, од неколико брачних парова ко]и представл>а|у три до че-
тири reHopannje директних потомака и №ихових супружника. За
тим, позната je nojaBa саставл>ан>а домаКинстава, до чега долази
Hajanme путем женидбених веза, али и npHnajaaeM старачких
нат индивидуални власник. МеЬутим, HHje реткост да се упркос
ЗН. Пантелип, Истраживашг породице и породичних односа у се-

eepoucroHHoj Cpôuju, Радови I, XI сав]етован>е етнолога JyrocAaBHje
(Издан>а My3eja града Зенице I, Зеница Ï970. с. 252 — 254; и Друштвени
живот у HeioTUHCKoj xpajunu, Гласник Етнографског Myaeja у Бео-
Прилог проучаваььа брака и породица 47
ципи деобе какви су били застуилени приликом поделе задруге.

Подела имовине врши се „братски", у начелу на ]еднаке де-
лове измеЬу оца и синова однооно кЬери.4
* *
насел>а на обали Дунава, Koja су у целости или делимично кас-
а на 4Hjoj je изради радила вепа трупа истраживача, затим, у
годишн>им H3BeurrajHMa о истраживан>има у Ьердапским насел>и-
ма, као и у депоновано] граЬи у Етнографском институту, нала-
зе се подаци о друштвеном животу и извесни закл*учци за noje-
диначна насел>а, али и уопштаваша за неке видове друштвеног
живота за више или за сва испитивана населза. Овде преносим,
према мом мигшьетьу, на^важни^а запажан>а поглавито о браку
№е, али YKa3yjy и на неке особености, као и на промене Koje су
настале вепим делом у току последн>е деценще, заправо од по-
четкта изградн>е хидроцентрале.
„За Брн>ицу се никако не би могло репи да je то село са ма-
За последнгих 6 година pafea се у селу просечно 14 деце годиш-
н>е, од Kojnx ванбрачна 2, KojHMa ce Kacunje обично np«3Haje
очинство. Годипиье се склопи 5 — 6 бракова.
AeeojKe су доведене добрим делом из оближн>ег влашког
села Раденке, одакле се и момци npH3ehyjy у Бран>ицу. Интере-
сантно je напоменути да се Брн>ичанке yAajy и у Голубац и у
и у Добру. Брн>ичани као домазети одлазе у Бикин>е или у жуп-
ког Градишта. Hnje редак CAy4aj да je млада годину-две cTapnja
од младожен>е".5
рактеристичан веЬи 6poj деце у jeAHoj 6pa4Hoj за|едници. Го-
диппье се у Добри роди око 30 деце, а од тог 6poja 3 — 4 ван-
брачно, Kojy, осим ретких изузетака, отац накнадно npH3Haje,
врло ретко бракам. Скоро без изузетка ванбрачне MajKe су пу-
нолетне.
Y Добри се годипиье склопи 10 — 12 бракова. Добрани се
утлавном жене дево^кама из околних села, и то HajBHUie из Бо
лотина, затим из Раденке, Бикин>а, Дубоке, Рудне Главе итд.
4 Исти, Истраживагьа породице, с. 249 — 252 и Друштвени живот, с. 317
и дал>е, као и Нови резултати истраживан>а структуре породице у
источно) Србщи, Етнолошки преглед 11, Београд 1973, с. 151 и дал>е.
5 Етнолошки елаборат, Етнографски институт САНУ, Београд 1963, с. 33
38 Je.\cna АранЬслоппЬ-ЛазиЬ
народа, Мошшьски сматра да je она у основи на|типични]а за

области источних Карпата.14
Основну разлику измеЬу царанске и унгуреанске ношн>е
чине прегаче. Док je за царанску нопньу карактеристична пред-
iba прегача („фстк") (сл. 11) широка, мало набрана, ткана са
Сл. 11. Предн>а кецел>а „фстк" (mm. 6poj 2874). Село Голубин>е, Бердап.
Етнографски Myaej Београд.
вертикалним пругама или цветним украсима, и задн>а прегача

(„опрег") (сл. 12), ужа, ткана на хоризонталне пруге и нешто
дужа од предьье — унгуреанска ноппьа ce oAAHKyje малим пре-
гачама са дугим вуненим ресама. Ове реснате прегаче ношене
су првобитно као предша и задн>а прегача, али je у неким об-
ластима, као што су, на пример, Звижд и Банат, предн^а замене
на обичном тканом кецелюм, док je задн>а задржала CBoj прво-
битни изглед. Осим за североисточну Cp6njy, ове прегаче су ти-
пичне и за српско становништво села Свингице15, као и за ру-
мунско становништво у планинском делу Баната, у Хацегу, до-
лини Бистре и Алмашу.'4 У свим овим областима оне ce jaBA>ajy
под називом „опрег", „опрег ку фире" — „опрег са концима",
„кицел> ку пцукури" или само, „пукури", а у околини Голуп-
ца, у Браничеву, Млави и Звижду и као „поднитарка", „подни-
та" или „поднипена кецел>а". Мада се по дужини тканине, ке-
цел.е у овим областима у H3BecHoj мери различу (у околини
Голупца и Звижду ткнанина je нешто дужа, док je у Бол>етину
14Kazimierz Moszynski, Kultura Ludowa Slowian, Krakow 1929,

441.
15 J. АранЬеловиЬ-Лазий, Ношььа у Свшъици, 45.
16 Paul Petrescu, Costumul popular rominese din Transilvania si
Banat, 1959, 47.
Народна ношньа у Бердапу 39
и Банату изразито кратка), све оне показуj у сродност у начину

ткан»а и типичним орнаменталним мотивима, као и композици-
jH ових мотива. Основни мотиви су ромб, кука, крст са кукама
(свастика), „крл>иг" или „врпеница" Kojn ce jaBA>ajy и на ко-
шул>ама и капама у овим областима.
Сл. 12. Задн>а кецел>а „опраг" (инв. öpoj 2777). Село Голубшье, Бердап.
Етнографски MV3ej Београд.
Док се ове кецел>е налазе у ноппьама периферних области

Румунще (Банат, Хацег, Алмаш), у Hainoj земл>и, осим у севе-
poHCT04Hoj CpónjH, jaBA>ajy се као саставни део многих ношн>и
у Босни и Херцеговини, на Кордуну, у Далмации, понекад као
предла, а понекад као задн>а прегача. Сличну прегачу са дугам
вуненим ресама налазимо и у Албании. Судепи по распростра-
HieH>y ове прегаче у нашим ношн>ама 19. века, сматрамо да je
ногшьа са реснатим прегачама била у прошлости рапсростран>ена
у знатном делу Балканског полуострва. Румунски научник Фло-
реа Бобу Флореску, полазеНи од археолошких података, дока-
3yje да тип ношн>е Kojy карактеришу прегаче са ресама води по-
рекло из традиционалне одеНе преилирско-трачких и илирско-
-трачких племена.'7
17 Florea Bobu Florescu, Geneza costumului popular romincse, Stu-
dii si crrecetari de istoria artei, 1, 1959.
Народна ношььа у Бердапу 41
Осим прегача, Царанке су носиле врсту сукнье („влник", или

„крецан"), иреко Koje ce HHje опасивала кецел>а. Ова кратка
сукн>ица, Koja je jeABa досезала до колена, у ствари je правоуга-
они комад тканине ко]и ce у nojacy набира помопу увучене узи-
це („аца"). Напред je несашивена. Тка се на исти «ачин као и
предн>а кецел>а, а украшена je вертикалним, претежно црвеним
и црним пругама и цветним шарама. Старее сукн>е украшаване
су ситним геометрщским орнаментима.
„Влник" или „крецан" представл>а тип несашивене сукн>е
зав^аче, Koja се могла развита из широке задн>е кецел>е каква
се под наэивом „влненик" носи у суседним областима североза-
падне Бутарске, као и у суседним областима Румунще, но Koja
je у исто време сасвим слична са суюьом завщачом, или, како
Сима TpojaHOBnh каже, „стражнюм широком кецел>ом",,в ноше
ном у Hainoj земл>и под различитим називима, као што су: „за-
прега", „зав^'ача", „опрегал>", „вуненик", „фута", „бокча" или
„бошча". Назив „крецан" долази од „крецура" — набор. Исти
наэив „крецан" употребл>ава се код Влаха Унгуреана за веома
кратку и саовим ситно набрану сукн>у црне или тамномрке 6oje,
Koja je такоЬе напред несашивена. Ова jeAHocraBHa сукн>а, са
узаним пругастим украсом по дну, веома je слична „окол>ачи",
или „прежний", HoiueHoj у Санцаку (околина При]епол>а и 4aj-
нича), само што je овде беле 6oje, са узаним украсом по дну
суюье. Y исто време, она je слична суюьи Kojy су носиле Кра-
шованке, a Koja je задржала CBoj првобитни облик правоутаоне
тканине, без набора, и jeAHOCTaBHO ce yenja око дон>ег дела тела.
Битна разлика измеЬу царанске и унгуреанске женске нош-
1ье огледа се у начину покриван»а главе код удатих жена. Ца
ранке су носиле дугачак пешкир „пропоАу", Kojn je висио низ
леЬа, често до испод колена, а богатое невесте и капу „каицу",
у облику круне, украшену нанизаним новцем. Унтуреанке су
носиле оглавл>а у облику jeAHopore или двороге капе, са кон-
Ьом („плепер", или „клЬиш"). Y веЬем делу североисточне Срби-
je Влахин>е су носиле „плепер" са троугластом капом, али у об
ласти Бердапа, у Звижду и ropaoj Млави, ношена je дворога
конЬа „клЬиш" са правоугаоном капом и белом марамом. Слично
оглавл>е носиле су Крашованке, што ЕрАел>ановип" оматра ста-
18 С. TpojaHOBHh, Народна енциклопеди]а Ст. СтажцевиЬа III, под
.лошнэа".
19Jovan Erdeljanovic, Tragovi najstarijeg slovenskog sloja и Ba-
natu, Niderly sbornik, 275, 308.
42 телена АранЬеловип-Лазип
рим словенским елементом ноппье Kojn je некада ношен у ве-

пем делу средн>ег Баната. Исто оглавле типично je за ноииьу
Срба у селу Свинтици,20 а код Румуна у нонпьама Хацега и до
лине Бистре21. Оглавл>а облика двороге капе веома су била рас-
простран>ена код словенских народа22, а у Hainoj земл>и сачувала
су се у неким хрватским ноипьама до почетка 20. века. Дворога
и jeAHopora оглавл>а у ноипьи Влаха Унгуреана представл^у, по
нашем мишл>е№у, симбиозу старих словенских и старих балкан
ских оглавл>а, са ]единственим садржа]ем и значением.23
Што се тиче царанске ноппье, jacHo je да je она пре свега
блиска ноипьама суседних области Румунще, одакле je ово ста-
новништво и досел>ено у 19. веку, а ман>им делом и ноипьама
суседних области Бугарске. Главни делови ове ношн>е, особито
женске, yKa3yjy на знатну улогу словенских елемената у н>еном
формиран>у, што наглашава и М. Велева у CBojoj студии о бу-
гарским двопрегачним ноипьама.2'1
МеЬутим, када говоримо о Бердапу, сматрамо да je за нас
много интересантшца унгуреанска ноипьа, jep je сасвим сигур-
но да je то CTapnja ноипьа у oBoj области. Ca неэнатним вари-
jaHTHHM разликама, ова ноипьа je карактеристична за влашко
становништво у Бердапу, riope4Koj реци, Звижду, Млави, Хо-
мол>у, Ресави, UpHoj реци и Тимоку — до Ртньа и 3aje4apa. По-
jeAHHa4HH делови мушке и женске ноипье, као што су чакишре,
ал>ина, зубун, прегаче са ресама, налазе се и у ноипьама других,
пре свега планинских области, те сматрамо да ноипьа Влаха Ун
гуреана, однооно crapnja ноипьа Ьердапских становника, пред
ставлю jeAHy од HajapxaH4HHj«x ноипьи у нaшoj земл>и, форми-
рану и од старобалканских елемената са знатним словенским при-
месама. Географски услови овог noApy4ja, са посебним економ-
ским и HCTopnjcKHM приликама у KojuMa су све до другог свет-
ског рата живели становници ове области допринели су очувашу
ове архаичне сточарске ношн>е све до наших дана.
20 J. АранЬеловип-ЛазиЬ, Ношн>а у Свин>ици, 51.
21 Paul Petrescu, наведено дело.
22 Г. С. Маслова, Народная одежда русских, украинцев и белорусов
в XIX — начале XX в., Восточнославяский Этнографический сборник,
Москва, 1956, 666.
23 J. АранЬеловиЬ-ЛазиН, Женско оглавле у облику рога као
одраз примитивне udeje о плодности, Гласник Етнографског My3eja кн>.
34, Београд 1971, 37—74.
24 М. Велева, Българската двупрестилчена носия, София 1963. Българ-
ска Академия на науките.
Costime populaire 43
Résumé
COSTUME POPULAIRE DANS LA RÉGION DES PORTES DE FER
par
Jelena Arandelovic-Lazic
Les recherches sur le costume populaire ainsi que sur les

autres aspects de la culture populaire dans la région de Djerdap
ont été faites en premier lieu aux habitats qui devaient être sub
mergés, entièrement ou en partie, en rapport avec la construction
de la centrale hydroélectrique de Djerdap. Les premières investi
gations déjà ont montré que le costume de la population du dé
filé des Portes de Fer ne formait pas un ensemble à part, mais
qu'il était étroitement lié au costume des habitants de l'arrière-
-pays plus profond et qu'il se rattachait au costume des régions
plus vastes dans la Serbie du Nord-Est et, en partie, aussi à celui
de la population habitant la rive roumaine du Danube.
Dans la majeure partie du défilé des Portes de Fer et aux
habitats ruraux, tels que: Usje, Boljetin, Dobra, Mosna, Golubinje,
la population portait, à la fin du XIXe siècle, le costume valaque
des Ungureans. C'est un des costumes les plus archaïques, typiques
de la population d'éleveurs qui peuplait les régions de la Serbie
du Nort-Est, du Danube a la montagne de Rtanj et de la Morava
aux rivières de Porecka Reka et de Timok.
Les pièces essentielles de ce costume sont la chemise en toile
de chanvre et le pantalon de drap blanc à jambes droites ches les
hommes et la chemise ricehement plissée autour du cou et deux
petits tabliers à longues franges de laine chez les femmes. Les
parties supérieures du costume, identiques pour les femmes et les
hommes, étaient des paletots de drap blanc à manches courtes ou
à manches longues.
Bien que le costume des Valaques Ungureans fût caractéris
tique de la majeure partie de la région des Portes de Fer, particuli
èrement de sa partie centrale, près de l'entrée du défilé, aux envi
rons de Golubac, ainsi que près de la sortie de celui ci, aux envi
rons de Kladovo, ce costume fait face et se mêle &ux costumes des
autres groupes éthiques. Ainsi aux environs de Veiliko Gradiste et
de Golubac il se mêle au costume caractéristique de la population
serbe des régions de Pozarevaéka Morava et de Stig. De là, aussi,
les influences réciproques et entrelacements de certaines pièces de
ces costumes qu'on remarque surtout depuis le commencement du
XXe siècle.
De l'autre côté défilé des Portes de Fer, aux villages autour
de Kladovo, vit la population valaque, connues sons le nom de
Tzarans, qui est venue s'installer ici vers milieu du XIXe siècle,
44 Jelena Arandelovié-Lazié
de la Valaquie. Le costume de ces Valaques qui s'occupaient

certaines analogies avec celui des Ungureans. Ainsi, dans quelques
villages de la région de Djerdap, tels que Golubinje, Mosna, To-
portait en partie même au temps où nous avons fait nos recherches
Зборник радова Етнографског института кьь. 7
Никола ПАНТЕЛИН
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАБЬУ БРАКА И ПОРОДИЦЕ Y

СТАНОВНИШТВА БЕРДАПСКИХ НАСЕЛ>А
Етнолошка истраживан>а у Ьердапским насел>има извршили

CAHY. OBaj прилог je написан на основу н.ихове rpabe и Mojnx
вишегодиидьих испитиван>а брака и породице у североисточно]
Србщ'и. Y неким насел>има у Бердапу провео сам извесно време
и могао сам да упознам и упоредим брак и породицу овде и у
насел>има у HeroraHCKoj кра)ини, у околини Бора, Жагубице и
3aje4apa, као и у српским селима Свин>ица и Лэупкова, у Руму-
тци. Y3 ово треба имати у виду да се компоэищца становништва
у суштини не разлику^е од опште етничке слике целог noApy4ja
североисточне Cp6nje. Ипак, треба нагласити и то, да je било по-
jeAHHa4HHX усел>еника kojhx je ман>е или их уопште нема у се
номен и географска бартера и граница на Kojoj су се л>уди у
свом креташу задржавали, а по неки и ocrajaA« привремено или
TpajHO. То показуху и истраживаша кретаньа становништва и про
мене у AeMorpa4>cKoj структури у време изградн>е хидроелектра-
не „Бердап"'. Сви ови елементи Aajy довол>но материала на ос
или одреЬешце породичног живота и брака у Ьердапским насе-
родице у региону североисточне Cp6nje. Ynpaeo ова насел>а на-
jaAHoj култури -чине целину са залеЬем. Истовремено, HMajy до-
ста комплементарних елемената и са насел.има на Aeeoj обали
Дунава у Румувдци (особито српским), како у етничком тако и
економском и културном погледу.2 Y прошлое™ су, поред оста-
приближаваиье и у}едначаван>е културе приобалних насел>а.
1 Видети: Д. Дрлача, Прилог проучавагъу кретагъа становништва hep-

графског института кн>. 6, Београд 1973, с. 57 и дал>е, и М. Радова-
н о в и h, Аемографске промене у Ьердапским населима од 1961. до
2 Упоредити прилоге о истраживан.има у селу Свин>ици, у Румунщи,
o6jaBA>eHe у Зборнику радова САНУ, Нова cepiija кн.. I, Етнографски
институт кн.. 5, Београд 1971.
46 Никола ПантелиК
* »
Брак и породицу у североисточно] Србщи карактерише из-
jy старщи чланови породице, посебно жене, иако су овде извесне
сто малолетне особе. Венчан>е, према позитивним законским про-
писима, обавуьа се и после неколико година од стварног склапан>а
брака. За склапан>е брачне за]еднице много су знача;(ни}и оби-
4ajn и обреди него законом прописано венчан>е. Домазетски бра-
jeAHor сина за зета жени у купу ако их je у породици дворца
или више. Син koj'h одлази за зета по правилу добща део оче-
вине — део имовине Kojn би му на деоби припао и преноси га у
нову 3ajeAHHuy. Сиромашнщи зетови, из породица са више деце,
невеста имупшца. Bpoj развода бракова, уклзучу]уНи и оне прав-
знатног 6poja породица, из Koje, опет, произлазе у H>oj особени
Сада веЬину чине уже породице (нуклеарне породице), Koje се
cacToje од брачног пара и малолетне деце. Претежно HMajy jeA-
но или ABoje деце, ретко више. Затим, врло je честа вишетеиера-
HHjcKa, проширена породица код Koje je jacHo изражена верти-
кална AHM6H3Hja сродства. Овакве породице cacToje се, по пра
вилу, од неколико брачних парова ко}и npeACTaBA>ajy три до че-
тири reHepannje директних потомака и н>ихових супружника. За
тим, позната je nojaea саставл»ан>а домаЬинстава, ао чега долази
HajsHine путем женидбених веза, али и npnnajaibeM старачких
нат индивидуални власник. МеЬутим, Hnje реткост да се упркос
ЗН. ПантелиЬ, Истраживагьа породице и породичних односа у се-

eepoucTOHHoj Cpôuju, Радови I, XI сав]етован>е етнолога JyrocAaBHje
(Издаша My3eja града Зенице I, Зеница 1970. с. 252 — 254; и Друштвени
живот у HeioTUHCKoj кра\ини, Гласник Етнографског My3eja у Бео-
_ Прилог прОучаван>а брака и породица 47
ципи деобе какви су били заступл>ени приликом поделе задруге.

Подела имовине врши се „братски", у начелу на ]еднаке де-
лове измеЬу оца и синова односно кпери.4
* *
насел>а на обали Дунава, Koja су у целости или делимично кас-
а на 4Hjoj je изради радила вепа трупа истраживача, затим, у
годишн>им извешта]има о истраживан>има у Ьердапским насел>и-
ма, као и у AenoHOBaHoj граЬи у Етнографском институту, нала-
зе се подаци о друштвеном животу и извесни заклуучци за noje-
диначна насел>а, али и уопштаван>а за неке видове друштвеног
живота за више или за сва испитивана населэа. Овде преносим,
према мом мишл>ен>у, на]важн^а запажан>а поглавито о браку
н>е, али указу^у и «а неке особености, као и на промене Koje су
настале вепим делом у току последнее деценще, заправо од по-
четкта изградае зсидроцентрале.
„За Брн>ицу се никако не би могло реНи да je то село са ма-
За последнгих 6 година pafea се у селу просечно 14 деце годиш-
н>е, од Kojnx ванбрачна 2, KojHMa се касни]е обично npH3Haje
очинство. Годишн>е се склопи 5 — 6 бракова.
Дево}ке су доведене добрим делом из оближн>ег влашког
села Раденке, одакле се и момци npnsehyjy у Бран>ицу. Интере-
сантно je напоменути да се Брн>ичанке yAajy и у Голубац и у
и у Добру. Брн>ичани као домазети одлазе у Бикише или у жуп-
ког Градишта. Hnje редак CAy4aj да je млада годину-две CTapnja
од младожен>е".5
рактеристичан вепи 6poj деце у jeAHoj 6pa4Hoj за^едници. Го-
диппье се у Добри роди око 30 деце, а од тог 6poja 3 — 4 ван-
брачно, Kojy, осим ретких изузетака, отац накнадно npn3Haje,
врло ретко браком. Скоро без иэузетка ванбрачне MajKe су пу-
нолетне.
Y Добри се годилпье склопи 10 — 12 бракова. Добрани се
углавном жене AeraojKaMa из околних села, и то HajBHUie из Бо
лотина, затим из Раденке, Бикин>а, Дубоке, Рудне Главе итд.
4 Исти, Истраживашг породице, с. 249 — 252 и Друштвени живот, с. 317
и дал>е, као и Нови резултати истраживагъа структуре породице у
источно] Србщи, Етнолошки преглед 11, Београд 1973, с. 151 и дал>е.
5 Етнолошки елаборат, Етнографски институт САНУ, Београд 1963, с. 33
До брачних веза са девсцкама из Бол>етина долази на Taj

начин што код jeAHe удате у Добри прво доЬе другарица из села,
па се она каснще ту уда, а и стога што многи Бол>етинци долазе
на славе Добранима. Ту je у питан>у развитак ратарских долин-
ских села и она стална тежььа AeBojaKa из нланинских и потпла-
нинских села да ce yAajy за момке настан>ене у равници".6
Y TepeHCKoj граЬи из Добре, за период од 1962. до 1969.,
према подацима из месне канцелари)е, види се да je годишн>е
просечно роЬено око тринаесторо деце, а од тога у просеку 2,5
ванбрачно. Само jeAHOM детету у овом периоду Hnje накладно
признато очинство. Домазети су из суседних села Раденке и Дво-
ришта; снахе су Haj4euihe из Раденке, а има их из Бол>етина, До-
н>ег Милановца, Дубоке, Бршице, Мироча, Голубинка итд. Иначе,
од 1919. до 1948. године Hajeehn 6poj бракова склопл>ен je изме-
Ьу младенаца роЬених у Добри. Y Добру су снахе Hajemne до-
лазиле из суседне области Звижда, а затим из суседних поду-
навских насел>а, а ман>е из других Kpajeea земл>е. Ово исто важи
и за зетове, Kojn су Haj4eiuhe долазили жени у купу.7
„Основу друштвено o6H4ajHor живота код веЬине градских
пол>опривредника (у Дон>ем Милановцу) чини инокосна поро-
дица. Има и остатака породичних задруга и проширених поро-
дица, Koje се данас налазе у фази коначног раопада№а. Брак
CKAanajy по личном избору, у сагласности са родителзима и уз
традиционални свадбени обред, или одбегаван>ем AeBojKe са или
без знала родител>а када се овадбени обред врши само дели-
мично. Ово значи иэвестан напредак, jep све до другог светског
рата веЬином су се женили и удавали по избору и вол>и родите
ле, посредован>ем сродника (наводацще) или отмицом, Koja je
била честа. Под yranajeiw града, отмица и брак посредован»ем
H3o6n4ajeHH су у наше време. Брак се код вепине имуНн^их
пол>опривредника и данас склапа даванием мираза уз AeeojKy
(земл>а и новац). И код н>их као и код варошана, честе су по-
jaee ванбрачних односа, ванбрачних раЬан>а и предбрачне сло
боде. Карактеристично je, такоЬе, да се код н«их брак склапа у
млаЬим годинама. Има nojaaa и врло раних бракова, нарочито
yAaja малолетних AeeojaKa".8
Последнее наводе речито noTBpbyjy подаци из матичне кн*и-
ге роЬених у Донцем Милановцу, изнети у TepeHOKoj граЬи. Тако
je од 1963. до 1968. године роЬено 369 деце. Од тог êpoja 70 je
било ванбрачно, у 11 cAy4ajeea родителей су накнадно склопили
брак, за 40 деце признато je очинство али родители нису закон-
ски склопили брак, а за 19 деце нема података о оцу. Y граЬи je
6 Исто, 38 — 39.
7 М. РадовановиЬ, Аобра — антропогеографска и етнографска граЬа,
Етнографски институт, Београд 1971. Рукопис примл>ен 6. X 1971. и за
веден под бр. 352/1, 22.
8 Етнолошки елаборат, 66 — 67.
Прилог Проучаваььа брака и пороДица 49
дал>е забележено да HHje правило да брачна за]едница отпочин>е
званичним склапан>ем брака, веп „je чест cAyqaj да млаЬи за-
почну 3ajeAHH4KH живот као малолетници, одрже и „свадбу", а
тек кад напуне потребан 6poj година, одлазе да званично склопе
брак". Одржаван>е свадбе je у ствари традиционални обред скла-
пан>а брака Kojn HHje строго везан за званично склапаиье брака
пред матичарем односно после тога у цркви.' Осим овога, кон-
статовано je да се AeeojKe са села, из земл>орадничких породица,
yAajy за младипе из Дон>ег Милановца, као и да ови радо узи-
Majy сел>анке. ТакоЬе je констатовано да су чести и етнички ме-
шовити бракови, српско-влашки и влашко-српски као и ромс-
ко-влашки, и обратно. Oßaj процес HHje новщег датума и зато
je имао ynnraja на H3jeAHa4aBaH>a у више смерова.10
„Y Мосни се не ограничава раЬаае деце колико у неким
другим селима источне Cpönje. Има брачних парова Kojn HMajy
и по петоро деце. Но, ипак су чешпе породице са ABoje или тро-
je деце. Свега у jeAHoj купи има 12 чел>ади. То je Haj6pojHHja
задруга. Y Мосни се годицпье склопи око 10 бракова (обично у
jeceH), а роди се око 20 деце (нешто мало више мушке). Супруж-
ници без деце се не pacTaBA>ajy због нераЬан>а деце од стране
жене, Beh ycBoje туЬе дете. Ова nojaBa сразмерно je доста че-
ста"."
Y Голубин>у CHTyaunja je врло слична oHoj у Донцем Мила-
новцу; найме, знатан je 6poj малолетничких бракова, доста ван-
брачно роЬене деце, накнадно признаванье очинства и накнадно
склапан>е эваничног брака. Y Hoenje време запажена je nojaea да
се AeeojKe yAajy за мушкарце старще по 5 — 10 година од н>их,
само ако су запослени. Иначе, paroije je био o6n4aj да су мла
денци приближно истих година, као и у другим селима.12
Како paHHj'e тако и данас у Текщ'и су 6pojHH малолетнички
бракови. Текщанци се жене и yAajy меЬусобно или из наj ближе
околине. Услед тога je дошло до бракова у сродству. МеЬутим,
отваран>ем радова на хидроелектрани, територ^'алне ограниче-
ностит у склапан.у бракова je нестало, бар привремено, jep се
вегшна AeeojaKa удавала за раднике придошле из разних кра^ева
земл>е. МеЬутим, ово je имало за последицу повеНанэе 6poja ма
лолетничких бракова.13
9 М. Радовановип, Дон.м Милановац — теренска граЬа, Етнограф-

ски институт, PvKoriHC примл>ен 7. X 1971. и заведен под бр. 354/1, 14.
10 Исто, 15.
11 Етолошки елаборат, 80.
12 Етнолошки елаборат, 92 и HtaBeurraj о извршеним радовима на етно-
лошком испитиваньу у Ьердапским насел>има у 1967. години. Етнограф-
ски институт CAHY, 7.
13 Б. Влах ови h, Етнолошка граЬа са теренских испитиван>а Ъердап-
ских насела, Texuja, Етнографски институт, рукопис примл>ен 26. XII
1966, под 0р. 299/1, 8.
Сродницима ce CMaTpajy углавном само на]ближи роЬаци.

Номенклатурам je ооухваНена само на^ужа породица мужа и
жене, односно оца и MajKe. На овакво сужаван,е круга сродника
свакако je посебно утицало узиман>е у сродству. Због тога се по-
jaM породице односи само на мужа, жену и н>ихову децу, док се
у фамилщу panyHajy join брат, сестра, роЬаци у другом колену,
н>ихови родителей, као и родителей мужа и жене и зетови.14
Изградн>а хидроелектране „Бердап" убрзала je pacAojaeaibe
породице у TeKHjn. Найме, подизаььем нове TeKHje деле се и ви-
шегенеращцске породице, мада има и супротних примера. A joui
до педесетих година очувала се по нека породична задруга. тед-
на таква породица поделила се 1951. године. Y задрузи су живели
отац и три сина, а после деобе отац je остао са HajMAafouM си-
ном.'5
Брак и брачни односи у Сипу, према подацима из Етнолош-
ког елабората, такоЬе се потпуно yKAanajy у оквире констатова-
не за североисточну Cpöujy односно, уже, у Неготинску Kpajiray
са Кл>учем. За ово село забележен je и o6n4aj „стрниан>е"'6, kojh
се у време испитиваььа одржавао joui само у дане од 28. до 30.
августа, то jecr у време одржаван>а вашара у Кладову. Момци
тада Kynyjy поклоне за девочке и када им их преда] у, покуша-
Bajy да их пол>убе. AesojKe се тада тобоже бране и OTHMajy. Све
ово обично ce oABHja у близини AeBoja4KHx родител>а, Kojn су
задовол*ни ако н>ихова перка има више удварача односно по-
тенцщалних кандидата за yAajy.'7
Haj3aA, у H3BeuiTajy о истраживааима у 1966. години има
неколико констатащца Koje се односе на сва насел>а обухваКена
иопитивашима. На пример, HeAOCTajy типични облици друштве-
ног живота какви су познати у другим KpajeBHMa наше земл>е,
али се истиче да су насел>а била одреЬена врста друштвених за-
)едница са 3ajeAHH4KHM обавезама и правима („царина"). Дал>е
се тврди да нема породичних задруга, веК преовлаЬ-yje тип по
родице са малим 6pojeM чланова, посебно у Сипу. Ово се, исти
на, не доводи у везу са економским и друштвеним чиниоцима,
веЬ чини ce, jeAHOCTpaHo — са великом смртношйу деце. Затим,
утврЬено je рано ступан>е у брак, посебно AeeojaKa, па следстве-
но томе има и малолетничких бракова. Ова nojaea, меЬутим, као
да je нешто ман>е распростран.ена него у селима у залеЬу. Та
коЬе, je уочена учесталост домазетства, као и територ^ална ен-
AoraMHja — са малим öpojeM иэузетака — све до HajHOBHjer вре
мена, и joui неке опште познате nojaee при склапан«у брака у
ширем региону.18
14 Исто, rpaba из 1969. примл>ено 1 X 1971, под бр. 347/1, 3.

15 Исто, rpaba из 1969. примл>ено 1. X 1971, под бр. 346/1, 5.
16 Н. П а н т е л и h, Друштвени живот, с. 309.
17 Етнолошки елаборат, с. 116.
18 Извешта] о извршеним радовима у 1966. години, с. 9 и 10.
Прилог проучаван»а брака и породица 51
На pacAojaBaibe породице и HecTajaibe задружног облика

породичног живота yKa3yjy и статистички подаци из пописа
становништва од Kpaja прошлог века до последньег пописа 1971.
године. Просечан 6poj чланова jeAHe породице 1895. године из-
носио je у KpajnHCKOM округу, у KojeM су се тада налазила го
тово сва посматрана насел>а, по варошима 4,71, а по селима
5,30 док je општи просек био 5,21 чланова. Y поречком срезу,
у KojeM су били Дон>и Милановац, Бол>етин, Голубин>е и Мосна,
просечна породица била je joui магьа, свега 4,94 чланова. Тада
je у целом срезу било 2 395 породица, а од тога са:"
1 2—3 4—5 6—10 11 — 15 16 — 20
88 583 819 868 36 2
Y исто време у Дон>ем Милановцу и Текищ било je са:20
1 2—3 4—5 6 — 10 11 — 15 16 — 20
Дон>и Милановац 64 117 113 119 18 1
Текиja 8 72 102 96 3
односно 1900. године у свим проучаваним насе.ъима породице

су имале Hajenuie до 15 чланова, али и то изузетно, што се види
из следепе табеле:2'
Bpoj Bpoj чланова у породици

Назив насела становника 1—5 6—10 11 — 15
Бол>етин 694 114 39 1
Дон>и Милановац 1416 232 95 4
Голубюье 1038 107 80 4
Мосна 558 88 27 1
Теюца 1336 182 96 —
Сип 600 87 40 1
Брн>ица 380 37 29 3
Добра 1208 142 82 4
Босман (заселак) 180 45 4 4
Из ових података сасвим ce jacHo види да су уже поро

дице веЬ KpajHM прошлог века биле у претежном 6pojy, али
истовремено yKa3yjy на то да je могла бити сраэмерно доста
заступл>ена и проширена породица, заправо вишегенеращцска
породица, на Kojy сам веп paHHje указао.
19 Статистика Кралевине Србще за 1895. годину, кн.. XIII, Београд 1899,
XXXV.
20 Исто, 6.
21 Исто, за 1900. кн.. XXIII, Београд 1903, с. 202 — 203, 212 — 213 и 452 — 453.
Тридесет година Kactmje, заправо 1931. године, просечна

породица по испитиваним насел>има била je: у Добри 5,09; Си
пу 4,64; Текищ 4,17;, Бол>етину 5,25; Дон>ем Милановцу 4,06;
Голубинку 5,22; Мосни 4,32; а у свима 3ajeAHO око 4,56.22 Ови бро-
jeBH noKaßyjy постепено сман>иван>е величине породице, али,
уз познаван>е и других чин>еница, и на н>ено раслозаван>е однос-
но деобу, истина доста успорену.
Године 1953. 6poj чланова у породицама био je по насе-
л>има следеНи:23
Породична домапинства према öpojy чланова

Свега
Насел>е 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11-15
свега 169 14 27 17 27 31 24 20 5 3 — _
Сип полюпр. 95 1 10 9 13 20 19 16 5 1 — —
неполю. 74 13 17 8 14 11 5 4 — 2 — —
свега 348 42 57 42 57 52 34 31 21 6 4 2
Текиja полюпр. 179 3 25 22 28 35 15 24 19 2 4 2
неполо. 169 39 32 20 29 17 19 7 2 4 — —
свега 733 173 123 126 135 83 56 39 21 8
31 2
Дон>и Милановац полюпр. 260 15 33 42 46 43 32 24 13 831 1
неполю. 473 122 90 84 89 40 24 15 8 —— 1
свега 399 30 26 55 73 54 58 51 26 11 8 7
Голубин>е полюпр. 360 12 23 51 69 53 58 51 26 11 8 7
неполю. 30 18 3 4 4 1 — — —
свега 216 18 29 31 38 31 30 21 9 3 3 3
Мосна полюпр. 209 17 28 29 36 31 29 21 9 3 3 3
неполю. 7 1 1 2 2 — 1 — — —
свега 334 36 36 40 49 54 49 40 10 12 6 2
Добра полюпр. 289 11 27 37 48 50 47 40 10 11 6 2
неполю. 45 25 9 3 1 4 2 — — — — —
Табела на врло рел>ефан начин noKa3yje величину поро-

дичних домапинстава. Y пореЬен>у са претходним подацима мо-
же се сагледати дал»и стелен pacAoj аванса, Kojn je, истина, уне-
колико био успорен па и у стагнацией, особито после ослобо-
Ьен>а. Очигледно je да велику вепину домапинстава са шест и
више чланова чине породице полюпривредника; у ствари, то
су углавном проширене или вишегенеращцске породице, а ве-
роватно je меЬу н.има била joui и по нека породична задруга.
Велика домапинства у непол>опривредног становништва углав
ном чине породице Рома. HajHOBHjH попис становништва пока-
3yje да су се десиле велике промене. Знатно je опао просечан
6poj чланова породице, што jacHo говори какве je последице
22 Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. го
дине, Kib. I. Београд 1937, с. 67, 72.
23 Попис становништва 1953. године, юь. XVI, Београд 1962, с. 29, 67, 75.
Прилог ггроучаваььа брака и породица 53
изазвало непосреднще укл>учиван>е овог noApyqja, односно насе

ла на обали Дунава, у савремене токове живота, у овом случа-
jy у изградн>у хидроелектране „Бердап", огромног акумулацио-
ног je3epa, асфалтиран>е путева и др. Тако je 1971. године про
сечна породица 6pojaAa у Брн>ици око 3,73; Добри 3,66; Дон>ем
Милановцу 3,12; Мосни 3,56; Голубшьу 3,64; Текищ 3,52; Сипу
2,3. Резултат за Сип посебно одудара jep je ово село пресел>е-
н>ем на Караташ, у близину електране, потпуно променило струк
туру привреЬивааа и становништва. Joui 1961. године, док je
село било на старом месту, имало je само 625 становника и 171
домапинство, а 1971. године становништво се увеКало до 6poja
1 646 (више него двоструко), a 6poj домапинстава повепао се
чак за више од три пута због великог 6poja самачких домапин-
става.
* *
Иако недовол>ни, изложени подаци несумн>иво, а мислим и

доста сликовито, noTBpbyjy поставл>ене претпоставке о браку
и породици у Ьердапским насел>има. Они се готово у свему
noAyAapajy са граЬом прикупл>еном у насел>има североисточне
Србще, на основу Koje су утврЬене особености брака и поро-
дице у овом региону. Све до HajHoenjer времена очувала се,
макар и непотпуна, територ^ална ендогамща, то jecT склапа-
н>е брачних веза вршено je у оквирима самог села или су се
брачни партнери размешивали са ограниченим кругом околних
насел>а.24 Ова nojaea има општщи карактер и како каже К.
Леви-Строс: „Изуэима}уг1И минималну eKcoraMHjy Koja je после-
дица забране склапаша бракова измеЬу лица у блиском срод
ству, европска сел>ачка друштва опроводила су строгу локалну
ендогамщу".25 Тек у HajHoenje време, заправо од почетка из-
градн>е хидроенергетског система „Бердап", наступиле су знат-
не промене и кршен.е старих бартера у погледу узимаша брач-
ног партнера. На Apyroj страни, етничка ендогами1а ниje уоп-
ште била тако чврста како неки мисле и говоре; напротив мно-
ги примери noKa3yjy да je одавно било мешовитих бракова из
меЬу Срба, Влаха и Рома.26 Ова мешан>а су имала велики ути
цаj на yjeAHa4a¡BaH>e иначе блиских културних традищ^а Срба
и Влаха.
Малолетнички бракови су били и остали, све до HajHOBH
jer времена, честа nojaea, чщи су корени дубоко уврежени и
то je постао o6n4aj. Узроке одржаван>а прераног ступан.а у брак
24 Н. ПантелиЬ, Друштвени живот, с. .306, 309 и Д. Дрл>ача, нав.
дело, с. 58.
25 К. Le vi- S tros, Divlja misao, Beograd 1966, s. 147.
26 H. П a h T e л и h, Друштвени живот, с. 306 и Д. Д р л> а ч а, нав. дело,
с. 58 — 63.
треба тражити у исторщ'ским, економским и соцщалним фак-
торима целокупног noApyMj'a североисточне Cp6nje.
Ни учесталост матрилокалног брака, то jeer Аомазетства,
HHje ништа магье карактеристична него у ширем подруч^у ко-
jeM nptmaAajy ова насел>а. Оно има сва обележ]а век oApaHHje
утврЬена. Подлогу за одржаван,е и учесталост домазетства сва-
како треба видети и као непосредну последицу ниског натали-
тета, Kojn je донекле условно и структуру породице,27 што зна-
чи да н>егово одржаван>е проистиче из конкретних потреба од-
реЬене друштвене средине. МеЬутим, не треба изгубити из вида
да je домазетство као nojaea врло старог порекла.28
Из ових неколико основних карактеристика треба видети и
одреЬене односе у браку, како правно-економске и друштвене
тако и емотивне29.
Структура породице на Kojy сам указао, као и односи у
H.oj, одраз су датих производних и друштвених односа, као и
исторщеких прилика у KojHMa су се налаэила и развивала насе-
л>а на оном noApy4jy. Можемо констатовати да се убрзано за-
вршава pacAojaBaibe традиционалне сеоске породице, да се сма-
H>yje 6poj правих земл>орадничких домагшнетава, првенствено
услед промене привреЬиван>а и запоставл>ан>а неких TpaAnnnj-
ских заниман>а, на пример овчарства, затим одлива сеоске по-
nyAannje у градове, као и због изразито ниског наталитета у
неким насел>има. Поред тога долази до удруживаша или стапа-
н>а два или више домаЬинстава са CTapnjHM сродницима, неспо-
собним за самостално привреЬиван>е, у jeAHy целину. Као и на
Apyroj страни, у градовима и насел>има Koja ce 4>opMHpajy по
ред великих градилишта и индустрщеких погона, тако и овде
долази до постепеног уобличаван>а праве радничке породице.
Ова породица у дужем или краНем периоду пролази кроз више
фаза — OA повезаности са сроАницима и имовином у селу до
потпуног одваjaiba од села и полюпривреде. Y селу ocTaje ужа
породица (нуклеарна) и проширена, вишегенерац^ска породи
ца земл>орадника. Yжoj породици земл!ораАника по структури
je врло слична радничка породица, али je разлика у привреЬи-
ван.у и начину станован>а, из чега произлазе и дал>е особености
jeAHe и друге. Поменути облици сеоске породице, чини се, са-
држе у себи и у неколико OTKpHBajy crapHjy структуру породи-
27 Н. П а н т е л и h, исто, с. 310 и дал>е, Статистика Кралевине Србще

за 1895. годину, кн.. XIII, стр. LVI1 cTojn „HajBehn проценат порюдица
без деце био je у поречком срезу".
28 S. Kuli Sic, Matrilokalni brak i materinska filijaeija и narodnim obi-
âajima Bosne, Hercegovine i Dalmacije, Glasnik zemaljskog muzeja u
Sarajevu, Sarajevo 1958, и H. ПантелиН, Друштвени живот, с. 312
и дал>е.
29 Видети опширни]е у MojuM радовима: Друштвени живот, с. 303 и дал>е;
Аомазетство у Неготинско) кра\ини, Развитак бр. 1, 3aje4ap 1968, и
Снахочество у Неготинско) кра]ини, Развитак бр. 6, 3aje4ap 1968.
Contribution a l'étude du mariage 55
це y oBOM Kpajy, као и тврдокорно одржававье неких традици]-
оках облика и односа, односно н^иховог прилагоЬавааа датим
условима30.
Велике промене Koje су извршене у политичком, друштве-
ном, економском и културном ижвоту у Ьердапским насел>има,
поред осталог, снажно се одражава}у и на односе у породици,
меЬу сродницима, затим на склапанье брака и односе меЬу суп-
ружницима. Па ипак, и поред yniuaja Koje врше чиниоци као
што je у овом CAyMajy изградаа jeAHor енергетског гиганта, а
уз то урбанизацща, изградн>а комуникащца, подизан>е индуст-
pnjcKHx oöjeKaTa и све што прати ово, joui нису ишчезли 6poj-
ни елементи сеоске традицщске културе као ни навике и схва-
тан>а л>уди, понекад потпуно супротна савременим токовима жи
вота. Ово свакако долази и отуда што се л>уди, као што je поз-
нато, тешко одричу старих навика и уобича]еног понашан>а, осо-
бито у concTBeHoj средини. Истина, они истовремено примату
и убрзо ycBajajy многе иноваци]е, посебно у начину привреЬи-
вааа и MaTepnjaAHoj култури уопште, а ово, нема сумн>е утиче
на друштвене односе и надградау у целини. Као што, обратно,
промене у соци]алном животу и схватанэима утичу на мен>ан>е
економских односа, а самим тим и на промене у neAoj матери-
jaAHoj култури. Y Toj HenpecTaHoj узазамности yTHnaja и про
мена породица се нужно мен>а и прилагоЬава новим свеукуп-
ним односима у друштву, али увек у себи садржи и открива део
старших односа Kojn су често и противречни савременим по-
требама и развитку породице и друштва.
Résumé
CONTRIBUTION A L'ÉTUDE DU MARIAGE ET DE LA FAMILLE
PARMI L APOPULATION DES HABITATS DES PORTES DE FER

par
Nikola Pantelic
Dans la contribution sont exposées certaines conclusisions sur

le mariage et la famille aux localités, situées au bord du Danube,
qui étaient menacées par la construction de la centrale hydroéle-
crique »Djerdap«. Prenant pour base les matériaux recueillis par
les chercheurs de l'Institut et autres connaissances préalables, on
a établi que le mariage et la famille étaient dans cette contrée
analogues sous tous les aspects a ceux dans la région plus vaste
30 Упоредити: О друштвеном и породичном животу, Бор и околина —

прошлост и традиционална култура, Бор 1973, с. 271 и дале,
56 Nikola Pantelié
de la Serbie du Nord-Est, avec, bien entendu, certaines spécificités

et quelques divergences de moindre importance, ces habitats étant
situés à la limite même de la région susnommée. Les caractéristiques
fondamentales du mariage sont les suivantes: lors du choix de
l'époux ou de l'épouse, les ainés, et surtout les femmes, jouenl
un rôle considérable, quoique certaines licences prénuptiales y
soient traditionnelles. Les époux qui contractent leur premier
mariage sont souvent des mineurs. Le mariage prescrit par la loi
et en formes légales est contracté parfois après plusieurs années
de vie conjugale. Beaucoup plus importants sont les rites et les
coutumes de la communaté locale ayant trait au mariage et ils
sont, en règle générale, effectués plus tôt. Les mariages où le mari
vit sur les biens de sa femme (domazet) sont assez fréquents. La
constitution de dot est usuelle lors du mariage. Le nombre d'enfants
est généralement petit. Les divorces sont très fréquents entre les
époux mineurs et après le mariage légal le nombre de divorces di
minue. En ce qui concerne la famille, on remarque la structure,
spécifique de laquelle résultent les rapports particuliers. La grande
famille indivise (zadruga) a complètement disparu et on n'en trouve
que quelques restes. Les familles individuelles, composées du mari
et de la femme avec leurs enfants mineurs, qu'on nomme parfois
familles nucléaires, sont en majorité. On rencontre souvent aus
si la famille élargie, composée de plusieurs générations, où la
dimension verticale de la parenté est nettement prononcée. La
famille a subi de grandes transformations, de nombreux rapports
en famille ont été changés, parmi les parents aussi bien que par
mi les époux. Pourtant, certains éléments traditionnels qui révèlent
une structure et des raports puis anciens, se sont conservés jus
qu'à nos jours.
Зборник радова Егнографског института кн>. 7
Бреда ВЛАХОВИБ.
0БИЧА1И СТАНОВНИШТВА Y НАСЕЛ>ИМА

БЕРДАПСКОГ nOAPY4JA
На Ьердапском подругу, Koje je на jeAHoj страни oABojeHo

Дунавом a на Apyroj планином Мирочем и аеговим венцима,
очувани су, на простору оа Добре до Кладова, веома архаични
народни o6n4ajH о KojHMa до сада ниje било много речи у ли-
тератури. PaHHja етнолошка проучаваньа углавном су обухватала
суседне Kpajeee. Y там проучаван>има забележени су драгоцени
подаци Kojn могу да послуже за упореЬиваше и евентуално утвр-
Ьиван>е меЬусобних yrauaja и прожиман>а становништва овога
noApy4ja и н>еговог ширег залеЬа'.
Када су у време изградн>е хидроелектране „Бердап" вр-
шена етнолошка проучаван>а (1965—1970), у овом noApynjy je
прикуплена rpaba о неким народним o6n4ajHMa. Пошто су мно-
ги од №их били очувани у nyHoj свежини, матерка изложена
у овоме раду корисно he послужити за уочаваше промена Koje
HacTynajy у том погледу као последица живота у новим дру-
штвено-економским условима и пресел>аван>ем у нова насел>а.
Сакупл>ени су и у раду изложени o6H4ajn о животном цик-
лусу, o6H4ajn Kojn ce o6aBA>ajy y току године о по|единим праз-
ницима, o6H4ajn уз послове, o6H4ajn Koje село 3ajeAHH4KH одр-
жава и o6H4ajn о слави (креном имену). HajBHuie je података
сабрано у Текищ и насел>има низводно од нье.
ОБИЧМИ ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА
РоЬегье
OÖH4ajH око роЬен>а детета су релативно оскудни, HajMa-

н>е очувани и можда Hajeniue прилагоЬени савременом начину
живота. На лакоЬу nopobaja, 6poj деце у породици, као и н>и-
хов физички изглед, мисли се веН на свадби и за време н>еног
TpajaH>a2. Када je жена у другом станку, пази се да joj било ко
не нашкоди, да je не уплати и не повреди ни н>у ни плод. Же-
1 Податке овакве врете налазимо у радовима М. МилиНевипа, С. Грбипа,

Т. БорЬевипа, С. ЗечевиЬа, П. КостиЬа, као и неких других истражи-
вача овог noApynja.
2 Б. Влаховип, Гатан>а и празноверице око пола и занимала детета^ у
Неточно] Србщи, Рад XIII конгреса Савеза фолклориста JyrocAaBHje,
Скопле 1968.
на за време труднопе не сме ништа да украде, jep he, по народ

ном верован>у, дете имати белег.
Жене су се донедавна пораЬале код купе, у кухшьи, на
земл>аном поду. Скривале су се од света, поготову мушког. При
ликом nopofeaja жени je помагала свекрва или нека сусетка Koja
je томе била вична. тедино je „моаша"3 увек присутна, она сече
пупак и то маказама, и Be3yje га црвеним концем, као и у Не-
roTHHCKoj KpajHHH4. Моаша je жена ручног девера (а ако je руч-
ни девер неожен>ен то прелази на н>егову MajKy) и има значаj ну
улогу и каснще у OArojy деце.
Три дана после nopobaja нико осим жене Koja помаже не
сме улазити у собу породите.
Вода за прво купаае детета rpeje се у новим посудама, а
после купан>а се просила на чисто место (тамо где нема Ьубрета)
да дете не би било краставо. Обично je то неко младо дрво. Ово
се чинило и због тога да би дете лепо напредовало, попут младог
дрвета. Вода од купаньа детета просила се тако 40 дана, односно
све док ce MajKa сматра нечистом.
IloBojHHuy детету доносе пр^ател>и. Кума Aaje свеЬу и
платно, а кум сир и лук (да би MajKa имала довол>но млека). Уз
ово се доноси погача, печено пиле и вино. На погачу се ставл>а-
jy минЬуше и прстен, и све ce npeMa3yje медом. Погача се ломи у
куЬи ради тога да дете KacHHje, када одрасте, не би односило
ствари од купе.
Када детету „отпадне пупак", завеже ce у 3aeoj бели лук,
TaMjaH и комадиЬ мермера5, ради тога да би, по верован>у, дете
било здраво и напредно. Када се дете види први пут нико му се
не диви, веЬ се три пута пл>уне у правцу н>ега. Када се увече, из-
лази из куЬе у Kojoj je мало дете, да му се, по народном не би
однео сан откине из хал>ине jeAaH кончиЬ и остави у куЬи.
Дете носе у цркву бабица и кума. Кума га том приликом
„чукне" главой о камен („и ja Ьин п'р ношу'). Дете носи мао-
ша код кума. Том приликом кума Ao6nja од детета поклон. Кум-
ство je стално, породично. Кум се не меньа, осим ако у HeKoj по
родили деца умиру. Онда прво роЬено дете из такве породице
однесу на раскрсницу да га крсти први ко наиЬе6.
3 „Моаша" je жена ручног девера, Koja има посебну улогу У свадбеном

церемониалу и приликом неких обреда око роЬен>а и подизан>а детета.
4 Упоредити: Н. Пантелип, Друштвени живот у Неготинско] кра-
juHU, Гласник Етнографског музе]а у Београду, кн>. 31 — 32, Београд
1969, 303 — 304.
5 Y Текищ je комадиН мермера узиман са мермерног крста Kojn je иначе
имао 3Ha4ajHy улогу у oÓH4ajHOM животу становника Теюце.
6 Подаци о pobeiby забележени су у насел>има: TeKHja, Кладушница и
Кладово. Y TeKHjH су подаци забележени од Лепосаве Банковип и Л>у-
бице Главашевий, у Кладушници од Драгутина Тарановийа и Булке
Долбошановип а у Кладову од тована .Говановипа.
06H4ajH становништва у населдима Ьердапског noApynja 59
Трудне жене HMajy значаj ну улогу у обредима за кишу.

Воду у Kojoj je таква жена опрала судове, на кров купе, у цил>у
да аналоги] ом изазове кишу.
Многи од ових oÔHMaja (а почело je пре неколико година)
све више замиру, jep се веКина трудних жена данас nopaba у
болницама. Због тога се постелено губе и неки традиционални
обреди. Због тога je и моаша изгубила улогу Kojy je paHHje има-
ла у животу детета.
Свадба
Свадба се у веЬини случа]ева обавлала на традиционалан
начин, са низом архаичности. Y HOBHje време, меЬутим запажа|у
се извесне новине у оним насел>има Ьердапског noApy4ja чще ce
становништво непосредно укл>учу|е у изградау хидроелектране
„Бердап", као и оних насел>а коja су се на било kojh начин от
ворила према свету.
Сл. 1 Свадба у Текиде
Новина je, пре свега, у избору брачног друга. Док су се

до пре десет до петнаест година брачне везе углавном склапа-
ле у кругу свог или суседних насела, што je доводило до noja-
ве сродничких бракова, то данас више HHje случае . Последних
десетак година многе AeeojKe из Ьердапских насел>а VAajy се за
раднике са градилишта, Kojn су пореклом из разних, често уда-
л>ених, Kpajeea7. Родителей се овим везама више не противе, eeh
7 Ова разлика ce Haj6oA>e уочава према подацнма у Матичним кн>игама
Koje су воЬене последн>их 20 година, као на пример у TeKHjn.
60 Бреда BAaxOBnh
прижел>ку]у зета-радника, jep CMaTpajy да су тиме обезбедили

будуЬност и сигурност CBojoj кЬери. Чак желе да CBojy кпер
што пре обезбеде. Стога je у последн>е време повепан и époj ма-
лолетничких бракова8. Овим je нарушен joui jeAaH традиционал-
ни ред, а то je OHaj по коме су се деца из купе женила и удавала
по реду роЬен>а, — од Hajcrapnjer до HajMAafeer.
Ипак, joui увек се велики 6poj свадби OABHja по старом
обреду, у KojeM се задржавао низ архаичних и веома чувених
елемената, као што je обредно cejaH>e брашна за свадбену по
гачу, опреман>е невесте пре венчан>а и н>ено спаванье са AeBoj-
кама, чешл>анье младе на други дан сваАбе, и слично.
Када се свадба одвща по старом обреду, са припремама
Tpaje четири дана. МеЬутим, договор и просидба су неколико
недел>а paHuje. Тада ce Aoroeapajy и о томе шта he млада добити
за „HaMeniTaj" и „мираз"9. Недел>у Аана пре свадбе младожен>ина
MajKa обавештава куму о датуму свадбе при чему joj носи ше-
hep, колаче и ракиту. Том приликом се договоре и о „фифери-
ма"ю, ручном деверу" и другим учесницима свадбе, као и о томе
кога he позвати на свадбу.
Свадба, односно непосредна припрема за н>у, почшье у
петак, када се у млaдoжe^ьинoj купи окупл>а омладина на cejare
брашна за свадбену погачу и хлеб. Брашно cejy четири AeeojKe
Koje HMajy жива оба родителе да млада не би била сироче и
да joj не би претиле недапе у браку. Брашно заправо cejy три
AeBojKe, а четврта им сипа у сита. Ceje се у корито Koje деве-
рице мажу медом.
Y суботу, рано H3jyTpa, AeeojKe и момци се окупе у купи
у Kojoj he се пепи хлеб или у пекари (TeKHja). AeBojKe месе по-
8 Видети кььиге венчаних за последних 20 година.

9 „HaMeurraj" сачин»ава]у jacryiiH, псмъаве, креветнина, а „мираз" н>иве,
марва и слично.
10 Фифери-Haj стаj ниши (чаушн); има их обично више, три до пет. Haj-
ман>е их je три: младожен>ин, младин и кумов. Фифер може бити и
момак из родбине. Као спол>но обележ]е по KojeM ce OABajajy од дру
гих фифери HMajy на леЬима окачену мараму, Kojy AOÖHjajy на поклон
од младе. Фифери су свуда прнсутни за време свадбе.
11 Ручни девер (на влашком „натд]ума"), као и н>егова жена („моаша")
HMajy знатну улогу у дал>ем животу младих супружника и н>ихове деце.
Ручни девер je изводио младу из купе. Сада je н>егова улога сман>ена jep
у неким населшма (TeKHja) младожен>а води младу из Kyhe, а изводи je
отац или брат. Моаша, жена ручног девера, одсеца пупак новороЬен-
чету и носи га на крштен>е. И KacHHje се она брине о детету, све док
не одрасте. Ручни девер се бира за свако дете понаособ, за разлику од
кума Kojn ocTaje непромеаен. Уколико je „натд^ума" момак, улогу
моаше преузима н>егова MajKa. На]свечанще je од,\ажен.е деце моаши
на Ускрс. Тада деца однесу поклон (сукно, погачу и вино). Ако jeAaH
брачни пар има више деце, онда поклоне односи само ABoje од н>их,
што има практични 3Ha4aj, jep моаша мора такоЬе да Aapyje децу.
После рата се oeaj oÖH4aj све више напушта.
O&wajH становништва у населаима Ьердапског подруга 61
гачу, а момци cnpeMajy ватру. Прву погачу переду сви 3ajeAHO, а

остале однесу у младожен>ину купу. Тог дана девецке оките ка-
nnjy и у младожен>иж^ и у младино] купи. После подне je код
младе „момино коло" — onponrraj младе и младожен>е од свога
друштва. Ту су присутни и фифери, ко)и иду тог дана, пред ве
че, да кума jom jeAamn/T позову на свадбу.
Кум-наша, сматра се као род. Кум je породични, што значи
да се не мен>а. Кум венчава, крштава децу и бира им имена. Y
последнее време кумство HHje више оно што je било у прошлое™.
Чак се сада за кума узима ближи сродник. Ово образлажу тиме
што се у последнее време мен>ао o6H4aj да се на свадби Aajy ску
пи поклони па je незгодно да се за то omepehyje туЬ човек. Из
овог става се види да овде кумство HHje имало онакав 3Ha4aj као
што je то био CAy4aj у naTpnjapxaAHoj средний'5.
Höh уочи свадбе млада преспава 3ajeAHO са оне четири де-
BojKe коje су cejaAe брашно. Изj утра те AeBojKe припреме воду
и oKynajy младу. Око 10 часова спреме се да оките младу. Када
je завршено кипение, AeeojKe се грабе Koja he прва сести на сто
лицу на Kojoj je седела млада, jep ce Bepyje да he се прва удати.
Када сватови доЬу по младу, HacTaje погаЬаьье измеЬу AeeojaKa
и сватова. Рашце су младу, када су добиле новац, уручивале
ручном деверу (кум нату Ь м'н>а), а сада отац изводи младу
испред Kyhe и уручи je младожен>и. Када сватови изводе младу
neeajy песму:
„Лепу Смил>у изведоше,

Сви je редом пол>убише!
Врати се Смил>о, мати те зове. . ."!
Када млада полази од купе, обично je MajKa позове како

би деца личила на н>у.
Када полази на венчан>е, млада стави у недра црвену ja6y-
ку да би joj деца била лепа, румена и здрава. Данас свадбена
поворка више не иде у цркву веп у матични уред скупштипе оп-
штине, где матичар обавл>а венчан>е.
Пред младожеиьином купом сватове дочеку]е свекар. Ту je
поставлена софра на Kojy се млада попне. Том приликом свекар
joj стави две погаче под мишке и са тим je обрне три пута на
десну страну. Потом млада ломи погачу над главом и прво парче
стави у недра — за срепан брак и богату купу. Остале парчиНе
баца меЬу сватове. Свако жели да AOÖHje парче од те погаче jep
се сматра да доноси epehy. Затим свекар млади дода мушко де-
те, Koje она три пута подите, па га дода младожен>и Kojn то
исто понови. Након тога дете 3ajeAHH4KH Aapyjy. Приликом ула-
12 И у Словении се за кума могу узети веома блиски роЬаци, па чак и
отац и брат.
ска у купу младу поздрави свекрва, али без неких посебних це

ремонна.
После ручка „извику]у" поклоне. Затим и млада Aapyje
сватове. Први поклон KojH млада Aaje je „бошчалук". „Бошча-
лук" се Aaje куму13, ручном деверу, свекрви и свекру. После да
ровала, CTaBibajy се паре (y3Aapje) на погачу. Hajnpe кум а за
тим остали сватови'4. Кум поред овога донесе на свадбу три по-
гаче, торту и вино.
Све до по другом светском рату млади je на свадби ски-
дала вал (венац) деверица; а данас je то H3oÖH4ajeHO.
Y понедел>ак H3jyTpa свирачи neeajy поа прозором „зоре".
Деверица упали две свепе, док младожен>а пуца неколико пута
чиме Aaje знак да je све у реду.
Архаични елементи су се задржали у обреду чешл>ан>а мла-
де. Пре него што доЬу гости, кума очешл>а младу. Док je чешл>а,
на чело joj стави мало соли, AojKy и венац15. Након тога позову
у куНу остале сватове на слатку paKHjy. Том приликом се млада
поново Aapyje неким ситницама, чиме се свадбени обред завр-
шава.
МеЬутим, као што смо веп рекли, у последнее време je све
више мешотивих бракова Kojn у традиционални начин склапа-
н>а брака уносе нове елементе. Неки ce BeH4aBajy „по градским
o6H4ajHMa", што значи да не праве велике свадбе, са много зва-
ница. Када je у питан>у „мешовити брак", то jecT брак измеЬу
AeBojKe из ових насел>а и радника са стране, или на пример мом-
ка из TeKHje, Сипа и AeeojKe из Петровог села, у таквим c.\v4aje-
вима се свадба одржава у обе купе, држепи се локалних o6n4aja:
у купи младе са н>еним сватовима, а у купи младожен>е са ае-
говим сватовима и свадбарима.
Посмртни обичащ
Становништво Ьердапског noApy4ja и у наше време веома
живо Heryje култ noKojHHKa. Погребни ритуал се одржава са
доста специфичности, а цил> му je да се олакша „одлазак душе
noKojHHKa на oHaj свет". Посебно je то разв^ено и наглашено
код становништва влашке говорне трупе, Koje ове o6n4aje не-
ryje и одржава током читаве године, у готово свим важшцим
приликама. Штавише, уместо да ce pacAojaBajy, HanyuiTajy и
13 Стандардни поклон ca4HH,aeajy у мараму завщена кошул>а, rahe и
чарапе.
14 На jeAHoj свадби у TeicHjH сакупл>ено je 1967. године на OBaj начин
више од 270 000 ст. динара.
15 Уколико AojH дете, кума ставл.а ceojy AojKy на чело младе. Ако не
Aojn дете, онда уместо куме AojKy ставл>а MAaAoj на чело нека млаЬа
жена AojHA.a. Др Оливера Младеновип je у Добри забележила сватОене
oÖH4aje, KojH се у главном не различу од ових овде забележених.
06H4ajH становништва у населдма Бердапског подруга 63
губе, многи o6H4ajH из посмртног циклуса се пресел>аван>ем у

нова насел>а, посебно они везани за noKojHHKe и загробни жи
вот, join интензивнще oApacaBajy и изводе. Помени (noAyuija)
за живота (сарандар) учестали су, jep старее особе живе у убе-
Ьен>у да им по смрти ньихово потомство то неНе приредити. Ве-
гшна радн>и се изводи са цилем „да ce noKojHHKOBoj души на
оном свету обезбеди мир и cnoKojcTBo". Такве радн>е су: пушта-
№е крста, пуштан>е воде, извоЬен>е на свеНу, помен, сарандар и
одржаван>е 12 задушница, колико их укупно има у току године.
Све ове радн>е, као што je уосталом показао и С. Зечевип, потичу
из дубоке старине, па у извесном смислу пружа]у податке за ре-
конструкщцу старих народних религиозних схватан>а16. Због
обимности материала а ограниченог простора овде he бити више
речи о радньама и н>иховим схватан>има и начину извоЬен>а у
народу, без посебне анализе и коментара.
Код становништва Бердапског подруч]а nocTojn уверенье да
болесници у CMpTHoj агонии HMajy мок упознаван>а загробног
света и живота у гьему. Због тога се „оваква прилика" користи
„за ступанье у везу и разговор" са сводим на^ближим премину-
лим сродницима. Том приликом noKojHmca обично nHTajy за
животне услове, као и евентуалне потребе „на другом свету".
Многи су уверени да се разним даЬама и обредима може олак-
шати живот у загробном свету, где nocroje исте „овоземал>ске
потребе"17.
Код становништва Бердапског подручна светлост у погреб
ном ритуалу има знача]ну улогу. Због тога, кад неко умре, пазе
да му у последнем тренутку AOAajy у руке упал>ену свеЬу, jep
се сматра да he „на оном свету noKojHHKy бити веома тешко без
светла". Осим овог Kojn се yпpaжн>aвajy у тренутку умиран>а
других o6n4aja нисмо забележили.
IIoKojHHKa за сахрану облаче н>егови ближньи и суседи. Ско
ро сваки старки човек има припремл>ено одело Koje je наме
рено сахрани. Слично je и са старшим женама. Многе од вьих су
сачувале за погреб erapnjy народну ношньу. Ако умре невеста
или верена AeeojKa, облаче их у венчаницу. Обича] je, такоЬе,
да се noKojHHKy приликом облачеша у цеп стави новац, огледало,
марамица и чешал>.
16 С. Зечевип, Самртни ритуал и неки облици култа мртвих у станов

ништва влашког говорног \езика Кращне и К.ъуча, Гласник Етнограф.
My3eja у Београду кн.. 30, Београд 1968, 47 — 48.
17 На пример, када je отац Д.Г. из Teicnje био на самрти имао je jeAHO
овакво привиЬен>е. Том приликом je видео неке cßoje роЬаке и друге
paHHje преминуле Теюцанце како Hrpajy познату игру „рстоу". Неки
од н>их, по леговом причалу, нису имали новаца. По саопштеньу
Л(епосаве) Б[анковип] видео je н>еног оца, MajKy и брата Косту.
Коста наводно HHje имао новаца да плати игру. Када су староме ста
вили новац у цеп, привид je нестао а старац je убрзо за тим умро.
Читав низ радн>и предузима се у цил>у да ce потник не

повампири. На пример, женс^ особи ce 3aee3yjy ноге маромом,
а мушкарцу на главу ставл>а чарапа. Из истих разлога неким
noKojHHiiHMa ставлзду на пупак ексер или комадип од крста.
Када je поко]ник обучен и опремл>ен положи се у собу на
сто. Ту №егов леш ocTaje све до сахране. За потником се кука
„на сав глас"'8. 4yeajy и nocehyjy га сродници, суседи и npnja-
тел>и, од KojHx неки ocTajy преко нопи. МеЬу присутнима се увек
наЬу две три особе Koje разним шал>ивим и порнографским при-
чама npeKpahyjy Höh. Штавише, има и неких забавних игара коje
се том приликом изводе.
Жалост за noKojHHKOM Tpaje од jeAHe до три године и обе-
лежава се ношеньем црнине.
Приликом изношенна noKojHHKa из купе сроници га вуку
за ножни прет и при томе говоре: „Ja вучем тебе, а не ти мене".
Beh саме ове речи Haj6oA>e говоре због чега се то чини.
Онима Kojn носе сандук са потником пребаце се преко
рамена мараме и закаче да висе низ леЬа. Марамама се кити и
6apjaK Kojn се носи у поворци. На сахрани имупнищх л>уди има
по пет шест 6apjaKa, као и jeAaH вепи, Kojn носи и до шест л>уди.
МеЬутим, jeAHHo je обавезно да се носе рипиде и крет. Ови рек-
визити ce Kynyjy 3ajeAHo са сандуком па се по o6aBA>eHoj сахрани
CTaBA>ajy на гроб. Y norpeÖHoj поворци се носи слатко, вино и
жито. То носе три AeBoj4Hue Koje joш нису имале менструащ^у.
Ако умре момак kojh je требао ускоро да се жени, иза
крста у поворци иде млада са деверима, обучена у венчаницу.
Свештеник чита молитве предвиЬене за свадбени а не за погреб-
ни церемониал. AeeojKa Koja je била верена за потника не
жели да иде у norpeÖHoj поворци као млада jep ce Bepyje да се
после тога не може удати. И данас наводе такве примере.
Иако je култ noKojHHKa присутан тако реКи на сваком ко-
раку, гробл>а су запуштена. Надгробии споменици су типизирани
и Kynyjy се на вашарима или код каменорезаца у Кладову и Не-
готину. Има, додуше, и nojeAHHana Kojn подижу лепе мермерне
споменике. На гробл>у у TeKHjn видна je и jeAHa занимл>ива по-
jaea. Найме, на гробовима ГолобрЬана (Голо брдо je засеок Те-
KHje) поред крста засаЬена je млада шл>ива, Koja се ишчупа на
имаау noKojHHKa и носи се, окиЬена pa3Ho6ojHHM вуненим врп-
цама, у norpeÖHoj поворци. По томе се гробови ГолобрЬана раз-
AHKyjy од гробова Текщанаца.
18 Л. Банковий из TeKHje, на пример, каже да су je вратне жиле болеле

колико je кукала на сахрани свог брата.
Ó6H4ajH становништва у насел>има Ьердапског noApywja 65
На годшшьицу смрти поставка се надгробии споменик. У

народу се каже да „nyurrajy крст". Bepyje се да тада поко]ник
AoÖHja CBoj хлад. Том приликом свештеник очита молитву а на
гробл>е се износи jeAo и пиНе Koje се дели за душу noKojHHKa.
Ако неко умре без свеЬе (у последнее време чест je то слу-
4aj оних Kojn умиру у болницама) „изведе се на ceehy". Обрел
се врши на прву ускршн>у суботу после сахране. Припреми се
44 црвено oöojeHa jajá, 44 свеНе и 44 кована новчиНа. Ово се
носи у четвртак у цркву и тамо остави до суботе yjyTpy. Затим
се све то подели деци, и то према полу noKojHHKa. Ако je умрла
жена онда ce jajá и новчиНи деле AeBoj4HuaMa, и обратно, — ако
je умро мушкарац то ce Aaje дечацима."
Дайе ce Haj4einhe Aajy уторком, четвртком и суботом. Су-
бота се избегава jep се петком не могу припремати мрсна jeAa
неопходна у овом ритуалу. Посебан вид дапе у овим насел>има
су помане. Помане ce npnpebyjy обавезно Tpeher и деветог дана
од сахране20. Обавезно je да се за помане спреме три jeAa. Али,
ако се истовремено обред врши за два обавезна дана, онда се
cnpeMajy два стола, односно две трпезе. Ь^важгоце помане су
ипак оне Koje се oдpжaвajy четрдесетог дана од смрти. За ову
прилику одреЬен je и 6poj колача, и то 44. Ове колаче су рашце
припремале жене. МеЬутим, данас ce nopy4yjy код пекара или
се од н>ега купе обичне лепин>е. Поред поменутих важан je обред-
ни хлеб капу, Kojn je саставл>ен од три колача различитог обли
ка, Kojn ce cTaBA>ajy jeAaH на други (3ajeAHH4Ko име им je „ка
пу") и штап од jaöyKOBor дрвета, Kojn се поставка на челу сто
ла. Поред н>ега je послужавник са три таньира, вил>ушке и ка-
шике. Oßaj штап држи обично неко дете Koje га по завршеном
обреду Ao6nja на поклон.
За 40 дана Hajnpe се припрема „Ьиминец" — jyTpeH>e. Том
приликом се на лешпьу или колач, зависи шта je спремл>ено,
стави свепица, а поред н>е — слатко, сир и кафа. Све то домаКин
или домапица окади noKojHHKy за душу, а након тога се да де-
чаку или AeBoj4HUH да понесе кугш, зависно оа тога да ли je по-
KojmiK мушког или женског пола. На остале 44 лепин>е cTaBA>ajy
се по jeAHa свепа и по jeAaH цвет. Ово гости носе cBojHM купама.
19 Упоредити рукописну граЬу из Ьердапских насела Kojy je сакупила др

Оливера Младеновип. ГраЬа се чува у Архиви Етнографског института
САНУ.
20 Помане се могу дати 3, 9, 20. и 40. дана, затим на пола године, годину
3 па и седам година од сахране. За ту сврху ce npnnpeMajy, на при
мер за 20 дана три „капиЬа" (хлеба) са 44 комца. KacHHje ce AOAaje 3
капипа са 44 „турче". Ово се чини због верован>а да je неко нешто
остао за живота дужан па му се на oeaj начин „npauiTajy дугови".
66 Бреда ВлаховиЬ.
За 40 дана се убере и jaöyicoBa гранчица, у чи]и се врх усече крст.

Y то се унакрст прободу joui две гранчице. На то се привежу ja-
буке, поморанце, може и по нека крофна, марама (рашце комад
домаЬег платна). Све то носи куЬи oHaj Kojn je за 40 дана до-
önjao jyTpeHHuy21. За jyTpeae ce Kynyje нов послужавник, ком-
Сл. 2. Деца после помане у Сипу, 1966. г. Снимио Душан Др.ьача.
плетан прибор за jeAO, тан>их и чаша. Све се то такоЬе поклони

детету. Поред овога спрема се ручак на Kojn долазе познаници
и роЬаци.
1една од обавеза Kojy роЬаци Mopajy да испуне према по
тнику je „пуштагъе воде". Вода се „пушта" за потника, али
може и за живота, што je посебно учестало последн.их година,
када je почело преселаваже у нова насел>а.
21 1утреница je o6n4aj по коме се првих 40 дана по сахрани свако jyTpo

излази на гробл>е и кади гроб. Сваки пут се по изласку на гробл>е и
каЬетьа гроба Aaje детету Koje разноси за 40 дана воду по купама као
noAyujje за умрлим по jeAHy лепин>у на Kojoj je свепа, сир (уколнко je
мрсни дан), пекмез, шеЬер и друго.
06H4ajH становнпштва у насел.има Ьердапског noApyqja 67
Обред се обавл>а у време када je вода чиста: у зиму и у

пролепе, када цвета joproßaH. Paimje се то радило на Дунаву,
али сада je Дунав сувише прл>ав да би се аегова вода употреби
ла за те сврхе, jep, по народном веровакьу, вода за потнике
мора бити чиста. На пример, Теки^анци сада воду за noKojHHtce
Сл. 3. Помана у Сипу, 1966. године. Снимио Душан Дрл>ача.
nyuiTajy на MaAoj реци у близини насел>а. Вода се иначе пушта

у време када се за то има матери^алних услова. Пуштан>е воде и
време извоЬегаа овог обреда HHje ничим ограничено. За ову при
лику се позову роЬаци, суседи и пр^ател>и.
Уколико се вода пушта на потоку или реци, и уколико се
то чини у пролепе, окити се цвеКем обично OHaj део обале где се
вода пушта. Y воду се пободе окипен штап. Потом AeBoj4Hua
Koja Huje имала менструащцу бокалом захвата воду и полива,
„купа" штап док не испуни одреЬен 6poj „кофа" (по три бокала
jeAHa), односно укупно 44. За то време, у осушену издубену
тиквицу ставе се четири свеЬе. Тиквица се пусти низ воду за-
jeAHO са свеиама у уверен>у да he noKojHHK на другом свету
имати воде и светла.
Када je обрел завршен, присутни се почасте jeAOM и пипем

намен>еним за noxoj душе онога коме се „пушта вода".
„Помана за живота" je у последнее време веома учестала
nojaBa. То се може сматрати карактеристиком прелазне етапе
исел>аван>а из старих и усел>аван>а у нове домове (paHHje je то
био знатно реЬи CAy4aj). Помане коje ce Aajy за живота, за раз-
лику од оних одреЬених и везаних за дан смрти потника, мо
гу се давати у било коje време. Може се дати више помана ис-
товремено или, чак, и за више особа од]*еданпут. Поману за жи
вота Haj4einhe Aajy супружници 3ajeAHo. МеЬутим, има cAy4aje-
ва да жена Aajen оману мужу за noKoj душе, а себи живота,
и обратно — муж жени за noKoj душе, а себи за живота. Y том
за свако лице Mopajy да се припреме посебни столови.
„Сарандар" се такоЬе Aaje за живота. Када ce Aaje „саран-
дар" у цркви се 40 пута оглашава да he H. H. у Taj и Taj дан
себи или некоме од CBoje родбине давати сарандар. Тек после
овог оглашаваша може се извршити обред22.
У погребном ритуалу становништва Ьердапског noApy4ja
важну улогу HMajy задушнице. Као што je напред речено, н>их
у току године има 12. То су дани уочи nojeAHHHX празника, када
се обележава помен преминулим сродницима из купе. За сваке
задушнице спрема се онолико култних хлебова или друге при-
гоАне хране колико je преминулих ближих сродника из jeAHe
Kyhe. Та храна ce намен^е и дели за душу noKojHHKa. Истовре-
мено се деле млади плодови раног поврйа и вопа. На задушнице
се дели поврНе и вопе Koje je стигло у то време. За душу noKoj-
ника дели се лук, треппье и друга „младина" Roja je приспела
до Великог четвртка. На БурЬевдан деле janberaHy, а жене ко-
jHMa су деца умирала, ао тог дана не jeAy младо jaraehe месо,
сир и млеко. Жене коj има су деца умирала на Петровдан деле
jaóyKe. На Велику ГоспоЬу дели се за душу noKojHHKa грожЬе.
Култ покойника je веома присутан и у наше време код ста
новништва у Ьердапским насел>има. Овде су поменуте само неке
важнее радн>е и обреди о KojnMa je ман>е било речи у литера-
тури или, пак, то чини варианте eeh o6jaBA>eHe rpabe из сусед-
них насел>а.
ГОДИШН>И ОБИЧАШ
Посебну групу чине обича^и у току године kojh су везани

за nojeAHHe празнике. Реч je найме о o6n4ajHMa Kojn ce o6aBA>ajy
о Божипу, Ново] години, Покладама, Ускрсу, БурЬевдану, слави,
заветини и неким другим празницима. Сви ови oötraajn су углав-
22 OinuHpHHje о овоме писао je др Слободан Зечевип у посебном прилогу:
Самртни ритуал и неки облици култа мртвих у становништва влашко/
говорног je3uica Kpajuue и К.ьуча, Гласник Етнографског музеja у Бео-
граду, кн>. 30, Београд 1968.
Обичад! становништва у насел>има Ьердапског noApyqja 69
ном магщско-релипцског карактера, и то са претежним аграр
иям caApHcajeM. ВеЬина таквих oÖHHaja изводи се почетном го
дине, KpajeM зиме и у почетку пролепа, jep им je сврха да доча-
pajy плодну годину, а потом cpehy и напредак у купи.
Неке радн>е Koje се изводе треба да утичу на судбину и
живот nojeAHHaua у HacTynajyhoj години, првенствено дево]ака
и момака. Обича]а ове врете Hajenuie има око БожиЬа и Нове
године, а неких и каенще.
Y току године, и то нарочито преко лета, има неколико
празника Kojn су везани за метеоролошке прилике. То су Огн>е-
на Мариja, Свети BapTOAOMej и други, када се изводе неке рад-
н>е заштитног карактера ради чуван>а усева и летине.
Зимски циклус годишнэих oÖH4aja починье Божипем, однос-
но Туцинданом. За Туциндан се не спрема кокошщ'е месо jep
кокошка требе ногама натраг. Спрема се само свииьско месо
jep свин>а pnje напред, па he сходно томе и живот у HapeAHoj
години „ипи у напредак". Тога дана иде од купе до купе, „ко-
л>инде" — група дечака, Haj4euihe код сродника и познаника,
желепи том приликом сретну и обилну годину. Домапини их
даруj у новцем. Учесници ове групе се крепу само у оквиру свога
атара и не одлазе у друга насела.
Y Текщи не no3Hajy уношен>е бадн>ака у купу, што je изгле-
да карактеристично и за друга насел>а у овоме noApy4jy. Тако
ни Царани у PaAyjeBuy, Србову и Михаиловцу не 3Hajy за oeaj
o6H4aj. Карактеристично je да у HeroTHHCKoj Kpajmm само Ун-
rypjaHH no3Hajy oeaj o6n4aj. Пал>ен>е бадььака HHje познато ни
у PyMyHHjn23. ТакоЬе не no3Hajy ни oÖH4aj коришКен>а жита, уно-
шенье сламе и других предмета, што je yo6n4ajeHo тако репи у
свим другим нашим KpajeBHMa па и у суседним областима24. Та
коЬе не месе никакве обредне хлебове, осим киселе штрудле и
рано H3jyTpa. Од н>е jeAy сви укупани, а ньоме ce Aapyjy суседи
и пр^'ател>и. И у Бол>евцу се за Бадн>е вече спрема печена тиква
Koja ce jeAe због тога да чел>аА преко године не би имала красте
по глави2*.
БожиН je у Теюци, на пример, постао више друштвени оби-
4aj. Тесании на БожиК иду у цркву, пале свепе. Oeaj као и
многи други елементи наводе на помисао да Чичеров HHje у
праву кад каже да Божип нема трагова култа предака, вей да
je то чисто аграрно маЬ^ски o6n4aj KojH треба да утиче на плод-
ност и благостан>е током целе године26, jep видимо да у овим на-
сел>има нису познати o6H4ajn Kojn би потврдили ту тезу. Можда
23 П. KocTHh, Годишн>и обичащ у Негатинско) кра]'ини, Гласник Етна
графског My3eja у Београду, кн.. 31 — 32, Београд 1969, стр. 371.
24 П. КостиН, на наведеном месту.
25 С. Г р б и h, Српски народны обичащ из Среза болевачког, Српски
етнографски зборник кн.. XIV, Београд 1909, стр. 81.
26 В иди, П. Костип, наведени рад, стр. 376.
je ово случае само у Текщ'и, Koja нема знача] чисто аграрног

насел>а, веЬ више трговачког центра. МеЬутим, слични елементи
се yo4aeajy и у другим насел>има.
Карактеристично je да се у Текщи БожиЬ, Нова година,
Покладе и Ускрс npocAaBA>ajy за^еднички и да се становништво
скупл>а по кафанама (icojHx je пре другог светског рата било
знатно више него данас) на игру и забаву.
За Нову годину су пре свега поэнати обича]и kojh HMajy
за цил> упознавагае будуНег. Haj4eiuha и Haj6pojimja су раэна
гатан.а Koja су везана за OBaj празник. Тако уочи Нове године,
у поноЬ, иду на Дунав да донесу воде. Ту воду ставе у чашу, у
н>у спусте бурму и оставе испред огледала. Свако гледа у огле-
дало тако дуго док му се у уобразил>и не прикаже лик оног
KojH he бити нечи]'а суЬеница или н>ен изабраник. Поэнато je
такоЬе гатан>е помопу босиока, чиме се желело сазнати каквог
he материjaAHor стан>а бити будуЬи брачни партнер. Гранчицу
босиока CTaBA>ajy на тарабу или на кров, па ако се преко ноНи
на то ухвати ин>е, Bepyjy да he будуЬи брачни партнер бити бо
гат27. Разви]ен je o6n4aj да се на Нову годину моаши (видети
свадбене o6n4aje) носе поклони. Y Сипу се за Нову годину пече
обредни колач сличай ономе Kojn се припрема за Ускрс, с том
разликом што се у новогодипиьи, поред jajá, ставл>а и новчиЬ.
Уочи Бого]авл>е1ьа (19. I) доноси се из цркве водица Koja
се користи преко целе године, посебно када се жели да се од ку-
he одагна неко зло. Y Теки^и je до завршетка другог светског
рата на BorojaBA>eH>e одржавана AHTHja Koja се кретала од цркве
у TeKHjn до Дунава, где je свештеник читао молитву. Након тога
се у Дунав бацао босил>ак Kojn je пре тога помазан малту. Y
овом чину можемо видети елементе прехришЬанског o6n4aja
KojHM се желело утицати на добар улов рибе, jep je риба за ово
становништво била основни елемент у исхрани. Улога цркве je
у овом o6H4ajy секундарног карактера.
На BorojaBA>eibe се гата за родну годину на Taj начин што
се уочи тог дана задене гранчица босил>ка на ограду, па ако се
H3jyTpa ухвати роса година he бити родна28. Y HeroTHHCKoj кра-
jHHH je на oeaj дан o6H4aj да момци и AeBojKe raTajy како 6iï
сазнали што више о CBojoj будуЬности2*, што се у Теки^и ради
на Нову годину. Али, у оба CAy4aja то je време када се обавл>а
наj више свадби (Mecojebe — време од БожиЬа до Поклада).
nocTojn верование да се на Сретегье (15. И) може одредити
какво he време бити у току године. Ако je топло, па на Сретенье
27 Опширнще о томе у раду Бреда ВлаховиЬ, Аево]ачка гатагьа и празно-

верице у источно] Cpbuju, Развитак бр. 6, 3aje4ap 1968, с. 71—74.
28 Забележено од Cocjmje МихаиловиЬ из TeKHje, старе 65. година.
29 П. КостнН, наведени рад, стр. 378.
Обичада становништва у насел»има Ьердапског noApyMja 71
изаЬе мечка из CBoje ]азбине и види ceojy сенку, што значи да je

сунчан дан, уплати се наводно сенке и врати ce у CBojy ]азбину.
То, по верован>у, значи да he бити joui мразева. Ако мечка не
види ceojy сенку (значи да je време облачно), не Bpaha се више
у ceojy ja3ÖHHy, па CMaTpajy да he време после тога бити топло.
Можда у овом трагу улоге медведа у народном верован>у мо-
жемо напи везу са празнован>ем св. AHApeje у HeroTHHCKoj кра-
jhhh, мада то HHje исто30.
Покладсша се завршава зимски циклус годишньих o6n4aja.
Прво ce npa3Hyjy „Месне" а после н>их „Беле" покладе. На До
кладе je у Теюци, све до после другог светског рата, када je за
коном забран>ено, било велико празнован>е. „Била je забава у
девет кафана" — кажу старки Тек^анци. Био je, найме, o6n4aj
да се у сред села (у главно^улици) пали велика ватра — привег,
за Kojy je свака куЬа давала дрва. Ватра се потпал>ивала око 15
часова. Око ватре се окупл>ало цело село. Омладина je играла и
забавл>ала се. На Покладе и чобани са салаша силазе да заш-pajy
око ватре. Преко ватре нису прескакали. Hnje било ни маски-
ран^а играча или других учесника. Играло се цело после подне и
наставл>ало до касно у ноп.
На Покладе иду деца код моаше и куме. Тог дана се оп-
pauiTajy и сви грехови.
OÖH4aj пал>ен>а ватре — привега на Покладе познат je код
Влаха у HCT04Hoj Србщи, као и у другим KpajcBHMa Cpönje3'.
Обавезна jeAa за покладе су барен je3HK, барена jajá и ги-
баница. Y понедел>ак, на Беле покладе, у Теки^и ce HHje радило
jep се веровало да се на Taj начин штити од штете Kojy у пол>у
npH4H№aBajy птице. ТакоЬе се тог истог дана, из истог разлога,
не jeAe кашиком Beh руком, jep се веруje да у том CAy4ajy птице
непе nojecTH семе Koje je 3acejaHO на н>ивама. Y Брачевцу, на
пример, не jeAy кашикама „да вране не би ]еле кукуруз"32. Y
уторак, на Беле покладе, оперу се сви судови, а крпа KojoM се
перу веже се затвореним очима и при том говори: „Вежем пти-
цама крила око мог иман>а".
Покладама се завршава циклус зимских o6n4aja, у KojHMa
главну улогу има ватра и н>ена чистилачка снага.
Пролекни циклус o6H4aja почин>е у време када се буди
природа и испуньен je радн>ама KojHMa човек жели да заштити и
себе и природу, односно ceoje произволе зависне од природних
услова.
30 П. КостиЬ, наведени рад, стр. 364.

31 П. КостиЬ, наведени рад, стр. 378 — 379; Т. БорЬевиН, Кроз наше
Румуне, Београд 1906, стр. 53.
32 К. Костип, наведени рад, стр. 379.
Младенцы (22. III) су први такав дан када се човек сво-

jHM снагама жели заштитити. Пре свега, oBaj празник je везан
за култ 3MHje Koja, ce jaBA>a y аграрно мапцским обича^ма33.
Y Теюци на oeaj дан, крпом KojoM су на Покладе прали судове
каде и луде и стоку у уверешу да их зми)е неЬе yjeAara током
године. Кад je реч о 3MHja\ia, у Текщи je познато joui и веро
вание да се прва змща коja се види у години мора убити како не
би она убрала.
Цвета-Флури (7. IV) такоЬе су 3Ha4ajaH празник. На при
мер, све до изградн>е ХЕ „Бердап" у Теюци je на Taj дан била
литща, Koja je ишла од црвке до крста у „Барицама" у намери
да се обезбеди плодна година и довольно кише за добар род
усева.
Ускршгьи празници, у копима има неколико o6n4aja веза-
них претежно за култ noKojHHKa, почиау Великим четвртком
и 3aBpuiaBajy се Ускрсом.
На Велики четвртак, по народном верован>у, noKojmuiH иду
у пол>е, где ocTajy све до петровданског поста. Због тога се на
oeaj дан H3jyTpa иде на реку и „пушта вода" мртвима за душу,
тако je речено у одел>ку о посмртним o6n4ajnMa.
Ради заштите од грома, у овим KpajeBHMa ce npa3Hyjy први,
трепи и девети четвртак у години, а исто тако прва, трепа и че-
тврта субота. Слични o6H4ajn су познати и у другим KpajeBHMa
источне Cpônje34.
На Велики петак се ништа не кува, а по могупности и ни-
шта не jeAe. Иначе се држи строг пост. Главни посао овог дана
je да се oöoje jajá, HajBHine црвеном 6ojoM, тек у HOBHje време
jajá 6oje и другим 6ojaMa.
Велика субота je, по народном верован>у, дан везан за култ
noKojHHKa. Найме, за оне Kojn су током године умрли без свепе,
у TeKHjn се на Велику суботу умеси у свакЫ TaKBoj купи при-
преми и однесе у цркву 44 комада црвено oöojeHHx jajá. Y том
старом oÖH4ajy ce nojaBHAa сада новина да nojeAHHun то не ра
де само jeAaimyT веН седам година узастопно35. Ова| обича^ je
везан за верованье Koje je наметнуло хришНанство, а вероватно
у н>ему можемо назрети и старее елементе предхришЬанске ре-
AHraje. Найме, у суботу Христос joui HHje васкрсао па може да
33 П. КостиН, наведени рад, стр. 382.

34 П.Кости, наведени рад, стр. 385; Ш. К у л и ш и h, Необични oöunaju
Београд 1968, с. 22.
35 Л. БанковиЬ из TeKnje каже да je то учинила Hajnpe jeAHa жена Koja je
Taj oÖH4aj видела у неком другом Kpajy, па су га од н>е друга преузели
и примен>ивали. Ко je прихватио oeaj нови oÖHMaj, он прве три године
Aaje по 44 комада jajá, 44 новчиЬа и 44 свейе, а наредне четири
године седам jajá, седам свепа и седам новчиЬа.
Обича,]и становништва у насел>има Бердапског noApywja 73
однесе свепу и новац a jajá ce Aajy эбог тога да се помоНу ньих

скрене Ьаволу пажаа. МеЬутим, ово je ново тумачен>е овог оби-
4aja, док 6poj 44, црвена jajá и друго говоре о старщим елемен-
тима.
ХришКанство je повезало Ускрс (kojh се заправо cacTojn
од низа празника) са ускрснупем Христа, Kojn je примио све
атрибуте старог сунчевог божанства, Koje умире и поново се
paba34. Стога у оквиру ускрпиьих празника nocTojn низ oÖHMaja
Kojn треба да утичу на плодност и вегетащц'у. Тако, на пример
носе у цркву H3jyTpa бусен траве Kojn се узима из црквеног дво-
ришта. Taj посвепени бусен траве стави се пред купни праг где
два дана укупани и гости прелазе преко н>ега.
На други дан Ускрса у Теюци je, била липца 4nja je на-
мена била да се обезбеди родна година. По подне на Taj дан се
иде код куме и моаше, а као поклон се носи црвено jaje и торта.
По подне je такоЬе игранка у насел>у Koja Tpaje до касно у ноЬ.
БурЬевдан (6. V) пре свега je празник сточара, и док je сто-
чарство имало велику улогу у привреди то je био jeAaH од глав-
них празника. Све до пре двадесетак година у Текщи су бирали
„бачу". То je обично oHaj ко)и има Hajemne стоке на салашу.
Он KacHnje води цео обред. На БурЬевдан рано H3jyTpa крену
л>уди из насел>а ка салашима где им се налази стока. Тамо се
обави обредна мужа кроз колач и венац. Колач има посебан
облик37.
Bepyjy, да млеко Koje се помузе на oeaj начин, има посебну
мол. Сличних o6H4aja има и у другим Kpajeemia источне Ср-
önje38.
На БурЬевдан се обавезно оките куЬе зеленим гранчицама
(буква и цер). Од тог зеленила се увече да мало стоци, а неколи-
ко гранчица се чува целе године, па ако у току лета нема
дуго кише, онда жена Koja je у другом стажу баца такве гран-
чице у Дунав „за кишу".39 Bepyje се и у лековитост ЬурЬевдан-
ске росе, па се н>ом yMHBajy како би цело лето били здрави.
Аухови (св. TpojHua) такоЬе су 3Ha4ajaH празник. Y Те-
KHjn су на други дан Духова приреЬивали AHTHjy, нарочито ако
je суша. Ова AHTHja се кретала око целог сеоског атара.
36 П. Костип, наведени рад, стр. 386; Татип-БуриЬ, Античко наслеЬе

у средгъовековно) уметности, Жива Антика, кн>. XI, св. 2, Скопл>е 1962,
стр. 386.
37 П. Грбий, наведени рад, стр. 62.
38 П. Костип, наведени рад, стр. 386 — 387; С. Грбип, наведени рад, стр.
62 — 63.
39 По саопштеау Л. БанковиЬ и С. МихаиловиН из TeKHje.
Y липци су 3Ha4ajHy улогу давали свепама Koje je кума др-

жала на крштен>у.
Летгъи обичщи почин»у и теку у време пуне вегетац^'е. Ca
21. jyHOM починке и календарско лето. Лэудима je у то време
главна брига да се на неки начин ocnrypajy и заштите од вре-
менских непогода како би сачували оно што им природа нуди
и што су обрадили. Због тога сви o6H4ajn везани за OBaj период
HMajy углавном карактер одбрамбених AejcTaea против грома,
града, ветра и сличних атмосферских nojaea.
Св. Вартоломе] (24. VI) npa3Hyje се због „вртоглавице",
грома и града, а нарочито иэненадних ветрова. Слично je праз-
нован>е познато и у другим насел>има источне Cpönje40. Веома
су раширене приче, у Текщ'и на пример, како je jeAHor старца
носио ветар „ковитлац" jep je на oeaj празник радио око сена.
Слично саопштава С. М. Найме, ньена MajKa je прала рубл>е тог
дана. Када га je на салашу прострла да се осуши, дунуо je jaK
ветар и однео га у PyMyHHjy.
Видовдан (28. VI) jecTe празник на Kojn се, по народном ве-
рован>у, лече очи. Они Kojn „HMajy болесне очи" спреме ул>е у
коje натопе неко црвено цвеЬе и тиме мажу капке и трепавице.
Сличай oÔH4aj je забележен у Бол^евцу41, где уочи Видовдана
жене и AeBojKe наберу видовданске траве. Ову траву намоче у
воАУ да пренопи и yjyTpy на Видовдан овом водом перу очи да
их не би болеле током године.
Ивандан je празник када се изнад врата веша венац kojh
Ha3HBajy „кунуна". Венац ocraje изнад куЬних врата током целе
године, све док се не замени новим. Стари, Tj. прошлогодишн>и
венац се том приликом баца у Дунав. На Ивандан AeBojKe га-
Tajy о CBojoj судбини и будупности42.
Огн>ена Mapuja (30. VI) у народу се сматра као „тежак-
-страшан празник". Жене ни хлеб не месе тога дана, а готово ни-
шта и не Kyeajy. Посебно се ништа не сме радити у пол>у око
жита, сламе и сена, jep Bepyjy да оног часа све може ватра спа-
лити43. Y TeKHjn ce Bepyje да на OBaj дан не треба раАити због
грома. Наводи се пример како je jeAaH Тек^анац на Опьену Ма-
pnjy сакупл>ао сено и када je завршио посао, cnpeMajyhn се да
nohe кугш, из ведра неба je ударно гром. Bepyje се да je Опье-
на Mapnja сестра св. Илиде.
40 С. ГрбиН нав. рад, стр. 66; С Милосавл>евиЬ, Српски народна

обичащ из Среза омолског, Српски етнографски зборник XIX, Београд
1914, 61.
41 С. Грбип, наведени рад, стр. 67.
42 Видети Бреда ВлаховиН, Aeeojanxa гатанм у Неготинско] Кра-
juHu и Клучу. — Развитак 6, 3aje4ap 1968, с. 71—74.
43 Упоредити, С Милосавл>евип, наведени рад, стр. 63
Обича]'и становништва у насе/ьима Бердапског noApy4ja 75
ОБИЧЛШ Y3 ПОСЛОВЕ
Обича]и уз послове су 6pojHH, као и у другим нашим кра-

jeBHMa. Али, посебну пажн>у привлачи oÖH4aj Kojn у време из-
граднье нових купа у пресел>еним насел>има HHje изоставио Huje-
дан домаКин. Найме, прастаро верованье о обавезнсо жртви при
ликом подизан>а нове купе, joui je увек врло разв^ено.
Без обзира што су купе у новим насел>има подизане под
cnennjaAHHM условима, сви су се без разлике придржавали ста-
рог oÖH4aja и вероваььа да нова укпа „мора узети жртву". Због
тога су, приликом „удара1ьа" темел>а обавили OBaj чин жртво-
вааа. Найме, у темел> куЬе, на угао Kojn je окренут према ис
току, заклано je мушко jarae или петао и закопана глава жртве,
а поред тога новац, ексери (или било Kojn други предмет од
гвожЬа) и флашица са ул>ем и медом. На oeaj начин, по ньихо-
вом верован>у, осигурали су себи и cßojoj породици среЬан, без-
брижан и cnoKojaH живот.
Сл. 4. Подизан.е рогова на завршено] куЬи у Сипу. Снимио Д. Дрл>ача.
Други oÖH4ajH уз послове су слични онима у суседним об-

ластима, HeroraHCKoj KpajuHH, на пример, о чему je било речи
у Гласнику Етнографског My3eja у Београду (кн>. 31 —32, Бео-
град 1969).
СЛАВА — „ПРАЗНИК"
О слави — „празнику" код становништва североисточне Ср-

6nje, у 4HjH састав улазе и Ьердапска насел>а, опширнще je пи-
cao др Слободан Зечевип44). Због тога je сувишно поново описи-
вати OBaj oÖHMaj, веп je довольно само истапи оне чин>енице Ko
je noTBpéyjy неке paHüje хипотезе о пореклу славе и yKa3yjy на
нове елементе у овом o6H4ajy, Kojn су условл>ени новим начи
ном живота.
С. ЗечевиЬ у поменуто] расправи45 с правом истиче да сам
назив „празник" yKa3yje на старост овог o6H4aja. Томе у прилог
иду и многи стари елементи Kojn су се у овом празнику сачу-
вали.
О пореклу и карактеру славе Haj6oA>e говоре н>ени састав-
ни елементи. Найме, слава се прославл>а три дана, Kojn су наме-
н>ени куЬи, noKojHHUHMa и живима.
Први дан славе je посвепен купи и иманьу. Родну, богату и
здраву годину пожеле, пре свега, сви гости када долазе на ве
черу уочи славе, затим се то изражава здравицом Kojy подиже
први гост (пожели да живот у купи буде срепан, да наредна го
дина буде плодна, да стока буде здрава. . . , итд.), а и то значе
на има и славски колач — „rpHHbej" (видети одел>ак о исхрани),
у коме су, по свему судеЬи, cnojeHH сви рани)и облици жртво-
ван>а, како крвних тако и жртава у облику полопривредних про-
извода.
Други дан славе je посвепен мртвима. Овог дана се гости
no3HBajy на ручак. Поштованье noKojHHKa огледа се, поред оста-
лог, у томе што се за мртве и бога спрема посебан сто. Сва jeAa
Koja су припремл>ена за ручак Mopajy бити на за]едничком столу
да их домаМин окади и да се очита молитва. Након тога се од
сваког jeAa OABaja помало и ставл>а на H3ABojeHH сто.
У горн>ем делу свечаног стола je славски колач, Kojn je
заправо саставл>ен од три колача jeAaH врх другога („AHTypraja",
„aAAyMjeA3y" и „колак"), а на н>има je свеНа.
ТреНи дан славе je посвепен живима. Овог дана пре подне
се окупе гости „на paioijy". Сваки гост (то су углавном жене)
Ao6nja посебан мали колач у облику лепин>е Kojn je украшен
цвеНем и свеНом.
„Празник" (слава) je, као што се види, o6n4aj аграрног ка-
рактера, везан за земл>у и купу. Ca куповином земл>е или купе
преузима се и слава. Слично je у cAy4ajy када купа Ao6nja до-
мазета, Kojn преузима женину, односно куНну славу, a ceojy
44Др С. ЗечевиЬ, „Празник" (слава) у североистонно} Србщи, Гла-

сник Етнофафског My3eja, 0р. 31 — 32, Београд 1969, стр. 397 — 408.
45 наведено дело, стр. 402.
Обича]и становништва у насел>има Ьердапског подруга 77
само приславл>а". МеЬутим, у време када су цела села пресел>ена

због изградн>е акумулационог je3epa, л>уди нису променили CBojy
славу, jep су земл>иште за нове Kyhe добили од државе, а нису
их купили непосредно од раниj их власника земл>ишта, па због
тога, по сопственом схватан>у, нису били обавезни да Meibajy
славу.
Y HOBHje време мушкарци су се све више запошл>авали у
бродарству као и у неким другим службама. Због тога, као до-
мапини, нису могли бити увек на дан славе код cBojnx куЬа.
ЬЬихову улогу су crauajeM околности преузимале домаКице. Овим
je нарушена и изменена вековна традицща о обавезама и улози
nojeAHHHX чланова у породици.
ЗАКЛ>УЧАК
Y овом раду, као што je речено на почетку, изнете су глав-

не карактеристике nojeAHHHX o6n4aja, jep би нас, због обимности
материала, сувише далеко одвело генетско и компаративно про-
матран>е сваког o6n4aja посебно.
06H4ajn су врло 6pojHH. Многи од н>их очувани су у веома
архаичним облицима и 3ay3HMajy 3Ha4ajHO место у животу ста
новништва Ьердапског региона. МеЬутим, они су забележени у
jeAHOM преломном тренутку, када се знатно MeH>ajy услови и на
чин живота овдаппьег становништва. Отвараже до сада затво-
рене средине према urapoj и Hajuinpoj околини, нова насел>а,
нов начин привреЬиван>а, све he се то, сумн>е нема, одразити и
у AyxoBHoj и у MaTepnjaAHoj култури. Но, joui je сувише кратак
период Аа би се могле уочити неке 3Ha4ajmije промене, мада се
оне у nojeAHHHM моментима и nojeAHHHM CAy4ajeBHMa о KojnMa
je напреА било речи (свадба, мешовити бракови, пороЬан>е жена
у болницама) веЬ noKa3yjy. Исто тако, пресел>ен>е je било повод
да се неки o6n4ajn масовно обаве, због 6oja3HH да се у новим
насел>има, под новим условима и околностима, неЬе моЬи одржа-
вати (помен за живота, пуштан>е воде и слично).
Дал>а проучаваньа he показати у Kojoj he мери и како нови
услови живота утицати на промене у o6n4ajHMa.
46 П. В л а X о в и h, Oôunaju, верованл и празноверице народа ]угославще,

78 Breda Vlahovié
Résumé
LES COUTUMES DE LA POPULATION AUX HABITATS DU
TERRITOIRE DES PORTES DE FER
par
Breda Vlahovic
Les coutumes dans les habitats de Djerdap sont bien conser

vées et très présentes dans la vie quotidienne de la population de
cette région. Ceci fut conditionné, outre par la condition sociale,
aussi par la situation géographique de la région. Ce territoire est
séparé, par le Danube d'un côté, et par les massifs de montagne
de Miroc de l'autre, des régions avoisinantes. De l'autre côté, on
sait que les membres de groupe de parler valaque sont enclins au
maintien de la tradition et ce fait a également contribué, dans une
mesure considérable, à conserver, dans ce territoire, dans toute
leur fraîcheur, de nombreuses coutumes tirés archaquies.
Malgré le fait que les coutumes paraissent uniformes au
premier coup d'oeil, on remarque certaines différences lorqu'on les
examine de plus près, particulièrement en ce qui concerne la popu
lation appartenant au groupe de parler valaque. Pourtant, il y a,
bien entendu, un grand nombre d'actions coutumières communes.
En vue de faciliter le traitement et aussi d'en rendre l'aperçu
plus clair, les matériaux recueillis ont été, comme d'habitude, divi
sés en trois groupes importants, à savoir:
1. Coutumes sociales qui suivent la vie de l'homme de puis
la naissance jusqu'à la mort (naissance, mariage, funérailles).
2. Coutumes annuelles, liées aux fêtes particulières au cours
de l'année. En outre, dans le présent travail on traite de zavetina
— fête collective de chaque habitat et de slava (fête du saint-patron
de la famille) qui était, jusqu'à récemment, la principale célébration
de la maison qui avait lieu pendant trois jours consécuitifs fixes
de l'année.
3. Coutumes ayant trait aux différent travaux, mais les plus
nombreuses sont tout de même celles qui se rapportent aux travaux
de champes et à l'élevage.
Outre ces coutumes importantes, on parle dans le travail aussi
de quelques coutumes caractéristiques de la région danubienne des
Portes de Fer et de son arière-pays plus vaste.
Зборник радова Ётнографског института кн,. 7
Слободан ЗЕЧЕВИБ
НАРОДНА BEPOBAH>A БЕРДАПСКОГ ЖИВЛ>А

— BEPOBAH>A Y МИТСКА БИпА —
Када ce човек yдуби y студи] у народних веровагьа у Ьер-

дапским насел>има, открива ]едан нови свет, савременом чове-
ку потпуно стран, народу овога Kpaja сасвим разумл>ив и бли-
зак. HajcTapnje л»удске цивилизацще Koje су се развщале и сме-
№ивале на овом простору неисцрпан су домен интересовала
многих научних дисциплина. При истраживан>има народне ре-
AHraje, истраживача неодол>иво мами занимл>ив посао утврЬи-
ван>а чшьеница, н>ихова систематизащца и o6jauiH>eH>e основа
из KojHx су потекла nojeAmm веровала. Далеки сло]'еви са ко-
]их je поникао pa3Boj Ьердапских култура noKa3yjy се у готово
вертикалном пресеку. МеЬутим, било би веома нескромно твр-
дити да се све то обил>е може за кратко време и уочити, а ка-
моли проучити. Веровала су веома жива и упечатл>ива, jacHo
издиференцирана, a 6yjHa народна машта вечито креира нова,
Koja ce npHKA>y4yjy старима и продужу]у да живе прожима]уЬи
се меЬусобно. Joui би незахвалнищ посао био одмах поставити
типолошку класификащцу целокупног комплекса народних ве
ровала. Она се може поставити само условно, док се не обави
темел>на инвентаризации а целокупног материала. То може ура-
дити само стручн>ак или екипа стручньака, Koja je веЬи део сво-
га века проживела са овим народом. Зато he се ово саопштен>е
ограничит на регистрован>е на]занимл>ив^их веровала Koja су
позната становништву оба говорна ]езика, уз истовремени по-
Kyuiaj генетских o6jauiH>eH>a. Ако je реч о народно] митолоп^и,
несумливо je да у први план посматрала треба ставити верова-
н>е у митска биЬа. Одмах затим, али истовремено, долази мито-
лопца природе, нарочито митологаца животиньа, бил>а и при-
родних nojaea, што представл>а надградлу некада знача]'не базе
на Kojy се ослалала егзистенцща овог становништва. Осим тога,
потребно je поменути и друга MHoroöpojHa народна веровала,
пошто je готово свака nojaBa у животу овог народа оставляла
дубоког трага и у народним веровалима. При том не треба из-
губити из вида чин>еницу да су народна верован>а становништва
оба je3HKa и са обе обале Дунава готово идентична, што пред
ставлю куриозитет CBoje врете и посебну драж. То може бити
полазна тачка и за o6janiH.eH>e многих генетских компонената.
Haj3aA, практична корист проучавала народних веровала лежи
у лиховом o6jaiuH>eH.y, што je нajeфикacниjи метод при сузби-
jaH>y cyjeeepja, jep ce yTBpbyjy корени из Kojnx ce оно развило.
80 Слободан ЗечевиЬ
Верован>а у HenocTojeha митска биЬа, божанства и демо

не, Koja HMajy потпуно прехришЬански карактер, у овом су кра-
jy MHoroôpojHa и HMajy различито порекло. Y прву категори]у
могла би се сврстати она замишл>ена биЬа Koja настаj у од жи-
вих л»уди, Koja су натприродна cBojcTBa стекла joui за живота
или, пак, после смрти. Ту се yöpajajy таласон, вампир и ван-
брачно дете. Другу катеторщ'у сачиььавали би демони природе
(водени дух, шумска MajKa, 3Maj), треЬу митска биЬа Koja ути-
чу на л>удску судбину (судбинске богшъе, демони болести итд.),
док би се у четврту сврстала сва остала митска биЬа 4Hje по
рекло и карактер, за сада, тешко може да се расветли. Oeoj пос
леднюю за сада joui jacHo неиздиференцирано| категории при
падали би тодорци, русалке и друга митска бипа.
ДЕМОНИ КОШ HACTAJY ОД ЖИВИХ ЛзУДИ
Таласон
Приликом испитиван>а народних верован>а у Дон>ем Мила-

новцу, испитивач мора запазити веома жива народна верован>а
у митска биЬа Koja тамошней народ назива таласонима. Таласо-
ни ce CMaTpajy добрим духовима, Kojn 4yeajy одреЬене граЬе-
вине. Дужност je таласона да бди над куЬом чищ je дух —
заштитник. Сматра се да таласон води порекло од оних л>уди
4Hja je сенка узидана у дотичну граЬевину. Лице 4uja je сенка
узидана у граЬевину, након извесног времена умире а, како се
Bepyje, н>егова душа ocTaje TpajHo везана за ту граЬевину, као
н>ен дух — заштитник.
Y Дон>ем Милановцу je, пре потапан>а, nocTojaAO неколико
зграда за Koje се сматрало да HMajy таласоне. Приликом изград-
н,е старе поште, мислило се да je у н>ене темел>е узидана сенка
неке AeBojKe Koja се после смрти г^авл>ивала на овом месту.
Bepyje се да су се таласони позавл>ивали око старих општинских
кошева и око школе. Ни данас нису ретки л>уди 6yjHe маште,
Kojn тврде да су осетили и видели таласоне или да су их има-
ли у куЬи.
Порекло ових митских биЬа, упоредни материал у наших
и других народа, као и анализа н>иховог карактера, приказани
су и jeAHOM omuHpHHjeM раду.' Тамо je речено да порекло тала
сона има CBoj основ у оним давним временима када je пракса
жртвован>а л>уди ради безбедности граЬевина )ош увек била
жива. Ова тема литерарно je веома упечатл>иво разв^ена у на-
родним песмама Koje говоре о подизаау Скадра или hynpnje на
Дрини. MajcTop Маноле, румунске и бутарске народне традици-
je, добра су суседна паралела. Y касни]им фазама pa3Boja, пра
кса узиЬиван>а живих л>уди била je ублажена на Taj начин што
je у граЬевине била узин>ивана н>ихова сенка. По народном ве
Народна веровала Ьердапског живл>а
рован>у, сенка je саставни део човекове личности, она je ньегов

еквивалент. Oonnaj je у KacHHjoj фази pa3Boja еволуирао тиме
што се у граЬевине узиЬивао курбан, жртвена животин>а или
део ньеног тела.
Таласон Hnje наша реч. Реч потиче од старогрчке речи
телос (у значеньу посвепиван>е у мистерще, жртва). Од тога води
порекло арапски тилсем (омаЬи)ани предмет) или разви)енир1
облик ове речи у данапиьих европских народа — талисман. Из
етимолопце произлази да je таласон примарно био жртва, на
шта yKa3yje хеленски корен ове речи, док арапски и турски об
лик од н>ега чине предмет Kojn штити. Предмет а не дух, по-
што су Арапи и Турци више били склони фетишизму и предме-
тима Kojn штите. Када су Турци ову реч предали нама, она je
опет означавала духа, пошто je наша народна релипца у суш-
тини анимистичка.
Y овим ce KpajeBHMa таласоном назива и чувар закопаног
блага.
Вампир
Веома pa3BHjeHO верование у загробни живот, као и пред-

ставе о другом свету Koje се потпуно разлику]'у од хришЬан-
ских, довели су и до веома живих верован>а у живот после
смрти и до верован>а у меЬусобно комунициранье измеЬу оба
света. О вампиру je веК писано. МеЬутим, како je верование у
вампире у овим KpajeBHMa необично развщено и како има сво-
]'их спегифичности Koje у науци join нису обраЬене, треба ис-
тапи неке nojeAHHOCTH.
Да je верование у вампире веома старо, види се из исторщ-
ских података. Joui у 20. члану Душановог Законика била je
предвиЬена казна за оне Kojn HCKonaeajy лешеве и сажижу их
у цил>у уништен>а. 1едан номоканон из 17. века предвиЬа каз
ну за спал>иван>е вукодлака. Из 18. века, за време aycrpnjcKe
окупащце, има неколико података о уништаваньу вампира у ис-
T04Hoj CpÖHjH. Како вели БорЬевип, вести о вампирима у Срби-
}И биле су права сензац^а. Beh 1725. године почело се у Евро-
пи претресати о томе. Y 1732. години питанье вампира je изне-
то пред AKaAeMHjy у Берлину. Тада je реч вампир, иначе тамног
порекла, из CpÖnje отишла у Европу и постала општа. Y архиви
тимочке enapxHje, Koja се чува у HeroTHHCKoj цркви, a Koja je
настала 1836. године, има неколико докумената Kojn говоре о
борби свештенства да искорени верование у вампире у hcto4hoj
Србщи. Из тих докумената jacHo се виде врете и општа рас-
простран>еност оваквих верован>а. До детал>а су описани и ме-
тоди KojHMa се народ борио против вампира. Они су идентични
многим данаипьима.
82 Слободан ЗечевиН
По народним верованзима у овом Kpajy, вампир HacTaje

од преминуле особе Koja у гробу нема мира, Beh се врайа на
OBaj свет да би узнемиривала живе. Влашки термин за вампи
ра je Mopoj. По овдаппьим народним веровашима, nocTojn и
живи вампир (на влашком Mopoj BHjy), што je зедна од ло-
калних специфичности овог Kpaja.
Вампире се, како се мисли, обично они л>уди Kojn су били
зли за време живота. Но, вампиром може постати и узорна
особа ако наступе одреЬене околности. То he се десити ако
мачка, кокош или каква друга животюьа npefee преко или ис
под потника док joui несахран>ен лежи у купи. Неки сма-
Tpajy да се могу повампирити и они л>уди Kojn HMajy пдаве очи
(зле очи). Други CMaTpajy да he се повампирити и OHaj noKoj-
ник чщи се гроб распукне (Сип).
Вампир je невидл>ив. Изузетно га могу видети неке живо
тинке (пас, кон>, во) и л»уди KojH су роЬени у уторак или су-
боту. Такви л>уди могу и водити ефикасну борбу против вам
пира. Ово je у вези са народним верованием да су уторак и су-
бота мртвачки дани. Y вези са верованием у загробни живот je
и верование да се човек може повампирити само у року од 40
дана. Найме, сматра се да душа тек после тога рока, дефинитив
но прелази на други свет.
MHoroöpojHa су верован>а о томе на какав све начин вам
пир, у одреЬеном интервалу, може да узнемирава живе. Taj се
спектар Kpehe од присних веза, преко наивних шала, до угрожа-
ваььа самога живота. Према обавештен>има из Добре, информа-
торка К. К. je после смрти свога супруга окречила собу и укло
нила 3ajeAHH4KH кревет. После тога joj je неко невидливо биЬе
(муж) свако вече скидао покривач и миловао je по ногама. То
je престало тек када je кревет поново вратила на CBoje место.
Казивачи из Голубин>а говоре да вампир може имати и дете
са живом женом. Y том ce CAy4ajy paba дете без косицу, Koje
умире на крштен>у. Вампир Haj4einhe узнемирава живе на Taj
начин што Hohy, наводно, диже ларму и руши nojeAHHe ствари
у куЬи. Сматра се да je он у стан>у да затвори врата тако чврс-
то да се могу отворити само стражн>ицом. Bepyje се да вампир
може исисати човеку крв, мучити га, па и усмртити.
Сматра се да je предохрана од вампирен>а веома важан
посао, Kojn се мора обавити док noKojHHK joui лежи у купи.
Прве су мере предострожности да ce noKojHHK положи уз зид
да га не би прескочила мачка или кокош. Зато се, приликом
смртног случала у куЬи, ове животинке обично 3aTBapajy. За-
тим, ковчег се мора намазати белим луком, Kojn je у народном
веровануу добро познати anoTponajoH. КаЬен>е кучином сматра-
ло ce jeAHOM од нajвaжниjиx превентивних мера. То je радила
гола и расплетена жена, Koja би идуЬи унатраг, три пута оби-
лазила noKojHHKa палеЬи кучину. КаЬен>е се обавл>ало и noKoj-
никовим длакама узетим са главе, испод пазуха и са генитал^а.
Народна верован>а Ьердапског живл>а 83
Остаци кучине и длака ставл>али би се затим у ковчег. Ради

спречаван>а вампирен>а, неки су око леша три пута обносили
noKojHHKOBy шубару, после чега би je ставлали Kpaj ногу. Сма
трало се да je jeAaH од поузданих начина спречаван>а вампире-
ньа опасиван je мртвац купиновим трн»ем. Y цил>у предохране,
леш мора и да се „начне". Обично се пробадао ексером кроз
стомак или груди. Отседало му се и парче пете и нокти, што му
се ставл>ало у уста. Треба му пробости кожу иза врата. Ово „на-
чин>ан>е" мртваца има cBoje корене у верован>у о телесном са-
ставу вампира. Он се, найме, cacTojn од коже испуньене пихти-
jacTOM масом. Ако je кожа пробушена (начета), он се не може
дипи, пошто he маса изипи. Y CAy4ajy да се сматра сигурним да
he се неко вампирити, nocTojaAa je веома сурова пракса да се
тело исече на комаде. Као предохрана од вампирен>а, noKojHH-
ку се, док joui лежи у купи, у уста ставл>ало мало куваног ви
на. Као и у других Словена, кувано вино je и овде у посмртном
ритуалу имало запажену улогу.
СледеЬи низ превентивних мера наступа после сахране. Про
сторна у Kojoj je noKojHHK испустио душу, кадила се кучином
свакодневно до прве суботе, а до 40 дана jeAHOM седмично. Y
прозоре и врата ставл>ао се глогов трн, koJh je ту ocTajao до
40 дана. Y Сипу je, трепу ноп по смрти, jeAHa жена око Kyhe
обносила раоник иауЬи натрашке. Занимл>иве су и радн>е на
самом гробу. Непосредно после сахране, на све четири стране
гроба су се палиле свеКе. Ово je свакако траг некадашн>ег спа-
л>иван>а, Koje се сматрало поузданим средством да се спречи
вампирен>е. Гроб се такоЬе кадио кучином и опасивао вуницом.
Y гроб су се забадала три вретена или металне оштрице, са
сврхом да спрече noKojHHKa да изиЬе из гроба. Да би се спре-
чио излазак вампира из гробл>а, неки су ставл>али делове noKoj-
никове одеЬе на улаз у гробл>е. Tpehera дана по смрти се на
гроб H3AHBajy noMHje преостале после ритуалног обеда на дан
сахране — да би се спречило вампирен>е. Земл>а са гроба се но
сила у Дунав и бацала у воду. То je радио кон>аник, Kojn шце
смео да се осврНе. Ако би се гроб распукао, да би се спречило
вампиреше, златним HaöojeM из пушке rabao се крст.
Ако ce noKojHHK, наводно, веЬ повампирио, прибегавало се
одбрамбеним и репресивним мерама. Оне се такоЬе креЬу од
наивних до веома сурових. Y први ce y6paja одбрана катраном,
пошто се сматрало да вампири беже од катрана. Kyha се кади
ла упал>еном смесом, а на врата се ставл>ао крст од катрана.
Вампир се веже и помоНу сопствене o6yhe. Нэегов опанак веже
се ланцем за колац од ajrapa, па се сматрало да he кретан>е
вампира бита ограничено на круг ко]и ланац може да опише око
кода. По принципу MahnjcKor окружен>а, у истом се цил>у по-
KojHHKOBa oöyha обносила око Kyhe или гроба. Веома je драс-
тично говорити о другим репресивним мерама коje иду на фи-
зичко уништен>е леша. МеЬутам, свакако треба поменути про
84 Слободан ЗечевиЬ
бадан>е глоговим коцем или спал>иван>е. MabnjcKa одбо]на сна-

га глога веома je добро позната у нашим народним верован>има,
па je о томе излишно говорити.
Ако je реч о вампирима, потребно je поменути joui jeAHy
специфичност овога Kpaja. То je живи вампир, Kojn je вампир-
ска CBojcTBa стекао joui за живота. То су веома лоши и грешни
л>уди, Koje земл>а не прима, па не могу да умру. Док леже у
самртним мукама, №ихова душа лута и чини зло. За неког Би-
беска, из Милановца, за кога се говорило да je био живи вампир,
прича се да je превртао кола по Поречу, а за бабу Калину да
je уморила много л>уди, па и сопственог мужа. У Голубшьу се
сматра да живи вампир настаje од детета коме се не 6aje на
време кад се разболи.
Ванбрачно дете
Као и у ueAoj HCT04Hoj Cp6njH, у Бердапу ce Bepyje у изу-

зетне моКи ванбрачног детета, чак и ако оно нще у животу. Y
селу Добри био je oÖH4aj да BojHHK, кад nobe у рат, у nojac
ушиje честицу тела ванбрачног детета. Тада се сматрало да не
може погинути у рату. 1едно друго верование наставл>а се на
ово. Сматрало се да ако MajKa умори CBOje ванбрачно чедо и
закопа га, киша he падати све док не ископа ванбрачно дете.
Ако се оба верован>а подвргну анализи, допи he се до за-
нимл>ивог закл>учка да се ванбрачном детету, чак и после смрти,
npHAajy митска CBojcTBa. Оно je човек натприродних особина,
Koje друга л>уди HeMajy. Изузетне особине nojeAHHaua некада су
се приписивале н>иховом изузетном пореклу. Иако смртни, ве
лики и непобедиви jyHaun сматрали су се често потомцима бо-
жанстава или демона. Ахиле] je био Hajeehn axajcKH jyHaK у
TpojaHCKOM рату, а син je бесмртне богигье и смртног човека.
Y нашим народним верован>има такоЬе nocTojn читав низ навод-
них веза измеЬу л>удских и бесмртних биЬа (виле, 3MajeBH), из
Kojnx су се раЬала деца. Та су деца обично велики jynauH и
тешко гину, пошто су наследила нека од родительских CBojcTa-
ва. Код нас je некада посто^ала и институщца „гостинске об-
л>убе", полна веза домапе жене и госта — странца (оличенье бо-
жанства, теофанща) ради доб^ан>а доброг потомства. Малочас
поменуто народно верование у велику снагу и непобедивост ван
брачног детета, као и вероватье да га зрно не би\е, далеки je
OAjeK сличних схватан>а прехришЬанских peAHraja. Оно je по-
лубожанство, па н>егов делиК може заштитити и друге л>уде од
noraÖHje. Ако ce nobe од поставке да je ванбрачно дете бoжjи
потомак, верован>а о том детету у вези са атмосферским noja-
вама oöjauribaBajy се сама по себи. Она су наставак и разграна-
ван>е основних верован>а у божанска CBojcTBa ванбрачног де
тета.
Y земл>орадничким културама, за добру жетву je неопход-

но да усеви HMajy довольно влаге. Због тога су л>уди настлали
да утичу на природне nojaBe. Из таквих тежн>и развили су се
читави системи маЬщаиьа и мноштво обреда. Човек je сматрао
да давагьем жртве божанству може степи н>егову наклоност и
добити оно што му божанство може дата. Ради стицаньа тих
наклоности, у свету je било опште распространено жртвоваше
живих биЬа, па и л>уди. Л>удска жртва je Hajenuia по рангу,
она je HajAparoneHHja. Но, и меЬу л>удским жртвама nocroj«
ранг. Он се крепе од робова до еминентних л>уди. Y драгоцене
жртве yöpajajy се и деца. Као jeAaH од остатака такве праксе,
може се сматрати и усмрЬен>е ванбрачног детета. То je траг
верован>а када се сматрало да од божанства или духа воде тре
ба жртвом H3AejcTBOBaTH оно што je потребно л.удима. Y овом
CAy4ajy бож^и потомак био je жртва. Жртвованье светог лица
вероватно je и жртвован>е самога божанства. Ова nojaea добро
je позната ранним фазама развитка релипце. Таквим схвата-
н>има припада и жртвован>е ванбрачног детета, коме су се при-
писивале божанске особине. Ca таквим особинама, оно je било
веома погодна жртва, коja je могла успешно деловати на атмо-
сферске nojaBe.
ДЕМОНИ ПРИРОДЕ
Водени дух
Демони природе, као и демони Kojn утичу на л>удску суд-

бину, веЬ су onniHpHHje обраЬени у Гласнику Етнографског му-
3eja, у монографии о HeroTHHCKoj KpajHHH. Како су верован>а у
ueAoj неточно]* Cpönjn слична или идентична, овде he се, ради
информац^е, дати само веома скрапена верзща описаних ве-
рован>а и локалне разлике.
Народна веровала у Ьердапском noApy4jy зaмишл>ajy во-
деног духа у облику кепеца тамне 6oje, са K03jHM ушима и но-
гама, и са купастом капом на глави. Како се сматра, ових мит-
ских бипа има стотину. Тартор им je старешина. Bepyje се да
су ова митска бипа стално будна. Нечастиви или, jeAHOcTaBHO,
Ьаво или драк, како их овдапиьи народ еуфемистички назива,
радо бораве око воденица. Они л>уде Ааве у води на Taj начин
што им обавщу ланце око ногу одвлачепи их на дно. Власт
воденог духа се простире само у води или при обали. Могу на-
шкодити и у плитким водама, па човек не треба да се нагин.е
над потоком да би се напио воде. Пре но што he je удавити,
Bepyje се да Ьаво три пута Hohy зовне ceojy жртву, па се не
треба одазивати. Веома су занимл>иве приче о уопесима у риба-
реньу, Kojn су резултат сарадн>е са нечастивим. МеЬутим, после
извесног времена проведеног у успесима, рибар мора да умре
или да се утопи. Мисли се да контакте са нечастивима одржа-

Bajy извесне жене, Koje нарочитим методама долазе у везу са
№има. OöehaBajyhHHM жртву, оне могу учинити да ce Aoènje
спор на суду, да се постигну успеси у л>убави, риболову или у
другим подухватима. Жел>а се испукьава, али жртва истог тре-
нутка гине.
Лик и функцщ'е овог митског бипа су у народним верова-
н>има прецизно издиференцирани, па се лако може одредити
1ьегово место у Hainoj и onuiToj митологщи. При томе помажу
и многе паралеле из других митолопц'а. Оне доводе истражива-
ча до чврстог ослонца при извоЬеньу основних закл>учака.
а) Свуда где су се очувала верованъа о духу воде, облик
овог митског бипа je исти. То je кепец диморфног облика, при
чему npeoBAafeyjy л>удске карактеристике. Живи у подводним
дворима од стакла или кристала, у Koje одвлачи CBoje жртве.
НЬегов полуживотиньски облик ynyhyje на тотемистичку генет-
ску компоненту. Црна 6oja yKa3yje на хтонско порекло овог
митског бипа. Похотл>ивост, Koja му je CBojcTBeHa, такоЬе je
пратилац божанстава и демона у многим митологщама.
б) Маркантна фyнкциja воденог духа je утапанье л>удских
бипа. МеЬутим, каткад je сарадник рибара, ако му ови Aajy
жртве. Ипак, на Kpajy, и они Mopajy умрети неприродном смр-
hy. Давл>ен>е л>уди би се могло протумачити л»удском жртвом
духу воде, што je у прехришЬанским релипцама било опште
познато. Y овом се смислу могу протумачити и верован>а у ус
пехе при рибарен>у, пошто je рибар због тога жртвовао и само-
га себе.
Шумска ма]ка
МеЬу митским биЬима у Koje ce eepyje у насел>има Ьердап-

ског noApy4ja, CBojoM занимл>ивошЬу и архаичношЬу изричито
се истиче Шумска MajKa или Мума падури, како се то влашки
каже Господарица шуме се замшшъа као лепа жена, великих,
груди, расплетене црне косе, са дугим ноктима, кадкад нага, а
каткад одевена у белу одепу. Може ce jaBHTH и као стара и руж-
на жена, са jaKo израженим зубима. Y изменьеном облику Haj-
чешИе ce nojaBA>yje као пласт или навил>ак сена. При сусрету са
л>удима не жели да нанесе зло. Не залази у села, пошто joj сме
та дим и мноштво света, па иде само шумом. Сматра се да лепо
пева. Она je и похотл>ива, па често заводи младе и лепе л>уде.
Осим тога што je господарица шуме, H>oj се приписку и друге
фyнкциje. Сматра се заштитницом гравидних жена и новороЬен-
чади. МеЬутим, често их и напада. Од н>е се обично тражила по-
моп у CAy4ajy болести деце. О томе и данас nocTojn доста тра-
гова у народним басмама при 6ajaH>y за леченье деце. Из садр-
жине произлази да се од н>е, у таквим случа^евима, тражила по
Народна верован»а Ьердапског живл.а 87
Moh. Y исто време, из текстова jacHO произлази да она доноси и

шал>е болести, поглавито деч]и плач и несаницу.
По народном верован>у, nocTojn и трава овог шумског де
мона, Koja се назива н>еговим именом — jap6a Мума падури. Сма-
тра се да каЬен>е овом травом неротюньама o6e3oebyje оплоЬен>е.
Веровало се да се том травом могу излечити и тешке нервне бо
лести. Y Свтьици се сматра да се овом травом може зауставити
деч]и плач. Именом Мума падури назива се и какав леп шумски
потес. Ово je свакако траг верованьа да je шумска MajKa радо бо-
равила на таквим местима. На Taj се начин резидентна божан-
ства noHCTOBehyje са н>им самим. Веровало се да he се одузети
руке ономе ко сече такву шуму.
Класичне паралеле нуде неке аналопце. Артемида и Дщана
нису биле само шумске богшье веН су биле и заштитнице жена
и деце, али су их истовремено и нападале. Овакве супротности
у карактеру могу се oöjacHnra л>удском жртвом шумским боги-
н>ама ради очуван>а осталих живих. Грчко-римске ABojHHue та-
коЬе су бирале ceoje мушке партнере меЬу смртним л>удима.
Словенске паралеле ynyhyjy на jaKy словенску компоненту у
формиран>у лика шумске MajKe. Пре свега, то je изглед овог мит-
ског биНа. Y свих се Словена оно замишл>ало као жена дуге рас-
плетене косе, са хипертрофираним грудима. Осим тога,- у словен
ских ABojHHna су прецизно одреЬене болести Koje ово митско
биЬе изазива у новороЬенчади. Као и у нас, то су плач и неса-
ница.
Зма]
Према народном верован>у, ово митско биЬе замишл>а се
као получовек — полуживотин>а, са могупношпу метаморфозе
у одреЬеним тренуцима. Замишл>а се као ватрена птица дуга ре
па, Koja од себе при лету oAÖanyje варнице. Када je у контакту
са л>удима, 3Maj узима л>удски облик. Сматра се да постаje од
старог шарана. Када oeaj напуни одреЬени 6poj година, излази
из Дунава, Ao6nja крила, па лети у шуму и планину, где му je
од тада стално место боравка. Y лету од ньега искачу искре у
облику шаранових крл>ушти. Занимл>иво je да je у исхрани ово-
га Kpaja шараново месо некада било табуисано.
Према веома распростран,еном народном верован>у, 3Maj
je jaKo похотл>ив, па има доста веза са лепим женама. Долази им
кроз комин искл>учиво Hohy. Тада je леп момак.
1една од основних функщ^а 3Majeea je да се боре са ала-
ма да би одагнали непогоду. С друге стране, дужност 3Maja je-
сте да обезбеди кишу кад je она потребна усевима. Према томе,
н>егова je главна дужност да регулише атмосферске nojaBe у
корист л>уди.
Диморфни облик, способност метаморфозе, животин>ско по-
рекло и карактеристике, ynyhyjy на тотемистичко порекло. Пре
ма народним верован>има овог Kpaja, 3Maj nocTaje од шарана

Kojn je, вероватно, некада био тотем, на шта yKa3yjy и трагови
забране jeAeaa н>еговог меса. Претворивши се у ужарену птицу,
он одлази у шуму да из н>е спречава непогоду и шале кишу. Y
Словена се шума сматрала стаништем душа предака. Дужност
предака je да o6e36ebyje плодност, а тотем je истовремено и мит-
ски предак. 3Maj води рачуна и о продужен>у врете контактом
са женама свога noApy4ja. Познато je да су неке тотемистичке
трупе приписивале оплоёаван>е cBojnx жена активности тотема.
Из свега произлази да je 3Maj добар демон, са jaKO израженим
ТОТеМИСТИЧКИМ CBOjCTBHMa.
МИТСКА EHRA KOJA УГИЧУ НА ЛУУДСКУ СУДБИНУ
СуЬенице
Судбинске богин>е, Koje joui приликом роЬен>а сваком л>уд-

скхом бипу oApebyjy судбину за цео живот, предмет су веома
живога верован>а. Сматра се да их има три. 3aMHUiA>ajy се као
лепе AeBojKe са расплетеном косом, одевене у белу одеКу. Одре-
Ьиван>е судбине, наводно, обавл>а се у току прве три вечери по
роЬен>у. СуЬеницама ce onpeMajy понуде, а у купи мора горети
осветл>ен>е. Bepyje се да суЬенице око поноЬи улазе у купу кроз
комин. СуЬеьье редовно отпочин>е Hajcrapnja суЬеница, а закл>у-
4yje га HajMAaba, 4Hja je реч пресудна. На влашком ce Ha3HBajy
урситоаре.
Класичне, индоевропске и словенске паралеле потпуно се
noKAanajy са нашим верован>има, па je порекло ових митских
бипа општеевропско, где су се представе о судбини персонифи-
ковале у лицу судбинских божанстава. Ова божанства имала су
(JjyHKUHjy да одреде ток живота и прецизн^у тренрутак када
he се он угасити. Према фатализму, човек на CBojy судбину HHje
могао имати никаквог ynnjaja. Како смо и ми jeAHa од грана
индоевропског стабла, у нас се погледи на судбину нису разли-
ковали од погледа осталих европских народа, а ти су се погледи
и до данас веома живо очували у верован>има Ьердапског ста-
новништва.
TIopohajHu демони
Бабице су зли nopobajHH демони Kojn Majnn и детету могу

нашкодити у интервалу од 40 дана по роЬен>у. Дете je нарочито
осетл>иво према овим демонима у току првих седам дана, до крш-
теаа. Ова митска биНа зaмишл>ajy се као жене дуге црне косе,
одевене у црну одеЬу. CBojy активност pa3BHjajy искл>учиво но-
Ьу, па их назива^у и ноЬнице или, ^едноставно, вештице. Зато у
купи нопу треба да гори осветл>е!ье, пошто га пороЬа[ни демони

не воле и niöeraBajy. Ae4je пелене, такоЬе не треба нопу остав
ляй наполу. Из истих разлога, у временском распону од 40 да
на, Majica не треба нопу да излази из купе без светилже.
Мере Koje се предузима]у против пороЬа}них демона, могу
се поделити у две трупе: превентивне и репресивно-куративне.
Y прве би се yöpajaAe оне радн>е и акщце Koje су имале за сврху
да демоне спрече да учине какву штету, док су друге имале за
цил> да отклоне лоше последице коje би веп наступиле.
Као што je напоменуто, светлост je Haj6oA>a заштита од
н>их. То je и ватра. Као превентивна мера сматрало се и купан>е.
тедна од првих заштитних радн,и je „молитва", ритуално купа
нье освепеном водом. Култно jeAeibe хлеба, мазание тестом и ма-
bnjcKo окружаванъе новороЬенчета брашном такоЬе ce yópajajy
у заштитне радн>е. Као заштитна мера сматра се и провлаченье
новороЬенчета испод дршке од бакрача. Породила je, у цил>у
заштите, прамен CBoje косе ставл>ала у уста, а око детета су се
ставл>али разни anoTponajoHn: црвена вуница, разне оштрице,
делови бабичине одеЬе, катран и разне траве за каЬеае. Ако су
бабице веп проузроковале какву болеет, прибегавало се разним
методама леченьа, као што су: öajaibe, одреЬени начини купан>а
и каЬеььа.
Слични демони су познати и другим словенским народима.
Аемони болести
Осим пepcoнификaциje чуме (куге), чщи je митски лик до-

ста jacHo издиференциран у Haiuoj eTHOAouiKoj литерат\фи, Ьер-
дапска народна верованьа познавала су и друге демоне болести,
Kojn су, за разлику од nopobajHHx демона, човека нападали то
ком целог н>еговог живота. То су милоснице, милостиве, или тет
ке. 3aMHuiA>ajy се као три жене одевене у црнину. Оне су персо-
нификащце боппьа, колере и гушобол>е. 3ajeAHH4KOM су акци-
joM у стан>у да изазову и друге епидемщ'е.
Осим ових демонолошких верованьа, nocToje и многа друга
Koja npnnncyjy митска CBojcTBa nojeAHHOM бил>у (трава расков-
ник) и животивьама, а затим и верован>а као што je, на пример,
веома pa3BHjeHo верованье у сакривено благо, 4nje ce nocTojafte
на одреЬен начин саопштава л>удима. МеЬутим, како би ово био
предмет посебне студне, то he се разматранье о закопаном благу
овом приликом изоставити.
90 Slobodan Zeôevié
Résumé
CROUYANCES POPULAIRES PARMI LA POPULATION DES
PARTES DE FER
— Croyance aux êtres mythiques —
par
Slobodan Zeèevic
Dans cette communication nous sommes bornés à enregistrer

les croyances populaires les plus intéressantes qui sont connues
parmi les population serbe et valaque de la région des Portes
de Fer, en essayant en même temps de les interprétere géné
tiquement. Lorsqu'il s'agit de mythologie, il faut sans doute,
mettre au premier plan la croyance aux êtres mytique et
ensuite la mythologie de la nature, ce qui représente la super
structure de la base, autrefois importante, sur laquelle s'appuayait
l'existence de cette population. Il ne faut pas, pourtant, perdre de
vue le fait que les croyances des habitants de l'une et de l'autre
langue sont presque identiques sur les deux rives du Danube, ce
qui fait une curiosité spécifique et un attrait particulier pour les
recherches. Ceci pourrait être aussi le point de départ pour l'expli
cation de nombreusses composantes génétiques.
Les croyances aux êtres mythique inexistants, divinités et
démons, qui ont un caractère entièrement pré-chrétien, sont très
nombreuses dans cette région et ont différentes origines. Dans la
première catégorie pourraient être classés ces êtres imaginaires qui
proviennent des hommes vivants ayant acquis les propriétés sur
naturelles de leur vivant encore ou bien après la mort. A cette ca
tégorie appartiennent le thalasson , les vampires, enfants naturels
(illégitimes). La seconde catégorie embrasserait les démons de la
nature (ondin, mère sylvaine, dragon), la troisième les êtres my
thiques qui influent sur le destin (parques, démons des maladies,
etc.) tandis que dans la quatrième seraient classés tous les autres
êtres mythiques dont l'origine et le caractère ne peuvent, pour le
moment, être éclaircis qu'avec fiddiculté. A cette dernière caté-
gore, encore non différenciée, appartiendraient todorci, rusalje et
autres êtres mythiques.
Outre ces croyances démonologiques il y a aussi d'autres
croyances qui attribuent les propriétés mythiques à certaines es
pèces de plantes (herbe dite raskovnik) et à certains animaux,
ensuite d'autres croyances telles que par ex. la croyance très ré
pandue en l'existence du trésor caché, dont l'existence est annoncée
aux hommes d'une façon déterminée. Cependant, comme ceci po
urrait faire objet d'une étude spéciale, nous allons cette fois-ci
omettre les considérations sur le tésor enfoni.
Оливера МЛАДЕНОВИБ
НАРОДНЕ ИГРЕ БЕРДАПСКОГ СТАНОВНИШТВА
О народным играма у Бердапским насел>има писано je врло

мало и оне су обично обухватане општим прегледом играчке
традищце североисточне Cpönje, без анализе н>ихових региона л-
них и локалних одлика. Стога je цил> теренских истраживагьа у
току 1968 — 1970. године био да се утврди стан>е народних игара
у насел>има коja he бити потопл>ена услед изградн>е хидроелек-
тране на Дунаву, водепи рачуна нарочито о етнокореолошким
nojaeaMa Koje Hui4e3aBajy или тек HacTajy под yranajeM савреме-
них демографских, економских и друштвених промена.
Испитивана облает — приобални nojac од Голупца до Кла-
дова, са насел>има: Брн>ица, Добра, Дон>и Милановац, Мосна, Го
лубиное и Текила, у првом реду' — ни у ком CAy4ajy не може се
сматрати етнокореографском облашпу; она то, уосталом, Hnje
ни географски, ни управно-административно. Створена je силом
прилика jep су наведена насел>а приморана да се помере на нове
AOKannje услед подизан>а нивоа Бердапскот je3epa.
Y време испитиван>а, Ьердапско становништво je преживл>а-
вало велика узбуБен>а због npeACTojehnx или веп започетих сео-
ба. С jeAHe стране, то je можда био незгодан момент за истражи-
ван>е народних игара, мада се у разним приликама свуда много
играло; с друге стране, истраживач се нашао усред напете и
изузетне ситуащ^е, у Kojoj су се стварали нови животни услови,
па je могао да прати како ове промене непосредно утичу на про
мене етнокореографске садржине.
ГраЬи о народним играма, AOÖHjeHoj теренским радом, при-
дружени су и подаци из Анкете о станьу народних игара у Срби-
]и 1948. године;2 на основу та два пресека у размаку од Аваде-
сетак година израЬен je oeaj прилог, али су коришпени и стари-
]и подаци, у Koje се yöpajajy cehan>a информатора (из времена
пред први светски рат); HajcTapnjn познати caoj' игара нагове-
стио je простим навоЬен.ем н>ихових назива Милан Б. МилиЬевиИ
у Кнежевини Cpôuju,1 o6jaBA>eHoj 1876. године. О AaA>oj прошло-
сти, за сада бар, не зна се ни толико.
1 Употреблена je и граЬа записана од информатора из Сипа, Давндовца,

Кладушнице и Бол>етина.
2 Анкета о стан>у народних игара у Србщи 1948. године, Kojy je спровело
Министарство просвете, садржи одговоре на питан>а из свих Ьердапских
насел>а. Материал се чува у Етнографском институту САНУ, у Бео-
граду.
ЗМ. Б. МилиНевиЙ, Кнежевина Србша, Београд 1876, стр. 1012 и
1084 — 85.
92 Оливера МладеновиЬ
Прилике и места за играьье. — У свим Ьердапским насел>и-

ма, од Голупца до Кладова, игра се, као и у целс-j неточно] Ср-
ÖHjH, необично радо, предано до самозаборава, па су и прилике
за игран>е MHoroöpojHe, мада их je данас, услед измен>ених усло-
ва живота, много ман>е него у прошлости. HajHOBHje промене
у вези са потапаньем насел>а у Бердапу присилиле су играче да
у новим насел>има одмах пронаЬу oAroBapajyha места за игран>е,
a 6poj игранки, бар омладинских, сада HHje ман>и него што je
био у старим населима пред пресел>ен>е.
МеЬутим, и када je реч о старим насел>има, треба реНи да
ce joui игра о верским празницима, нарочито о заветинама, када
се игра у пол>у и код цркве ( Давидовац), о Св. Или) и и TpojHua-
ма (Брн>ица), о БурЬевдану и Спасову ( тада у Мосни свака купа
„сече" jaribe или овцу; ко има купу у селу, сиЬе са салаша). Y
Голубин>у се на „Ругу" (петак после TpojHua) paHHje играло на
месту Koje се назива Провалща. Y Добри je литаца ишла на Спа-
совдан од записа до записа (код старе цркве, „нове школе" у
старом насел>у и крушке на старом гробл>у, а био je joui jeAaH
запис код Широког потока); код сваког записа се играло, а „ко-
лачар" je водио коло код цркве, где су три дана „колачари" по
реду спремали ручак. Y Теюци се играло нарочито о Св. Илщи,
„на чесмену славу", када се код цркве спремао ручак и одра-
жавала игранка, а играло се и код чесме са добром водом, Koja
се налазила Kpaj Дунава. Увече се прелазило у кафану на иг-
ранку.
Y прошлости се више играло дан.у него Hohy, док je по
следних тридесетак година обратно. Недел>ом и празником игра
ло се редовно „усред села" (Бол>етин, Кладушница). О празници
ма се и у Дон>ем Милановцу играло на улици (особито о свад-
бама), пред кафаном, а сел>аци из околних села долазили су на
игранке Koje су одржаване на пи^ачном простору. Напол»у се
играло и на дан ослобоЬе№а, 9. октобра. Неке промене у вези
са преселтегьем веп се виде у избору нових места за играное: у
Мосни су три дана узастопце играли о Божипу и YcKpcy код
цркве — у новом насел>у nrpajy код кафане; у CTapoj Мосни
одржавао се велики вашар на Иван>дан (7. jyAa) — у HOBoj Мос
ни одржава се, од 1967. године, редовно на дан ослобоЬен>а (10.
октобра) на ледини преко пута кафане.
Y игранке под ведрим небом y6paja се и игран>е о свадба-
ма или у вези са посмртним ритуалом и култом мртвих. Y Текиj и
се на Докладе окупл>ао свет на раскреници; ту су палили ватру
и уз мезе и пипе играли. Мада ce oBaj скуп називао привег, мало
je сличности, бар у oBoj последи^ фази, са привегом, на при
мер, у Хомол>у, Kojn има изразит хтонски карактер. Свадбе су
paHHje свуда одржаване по приватним купама, а за игранье ко
Народне игре Ьердапског становништва 93
ришЬене су собе (ако je рЬаво време), двориште и улица. Y Те-

юци je био o6n4aj да сви сватови оду у поворци и са свирачима
на „штек" да nrpajy, а ту се и у другим приликама играло. Y
последнее време све се чепте свадбено весел>е увече преноси у
кафану, па се сватовима пpидpyжyjy сви Kojn желе да nrpajy.
По чисто сеоским населима, чщи су становници стварно
више живели на салашима, често врло удал>еним, игранке о вер-
ским празницима, заветинама и свадбама биле су главни скупо-
ви, на Koje су долазили и стари и млади. Преко године готово
ненаселэене, куКе у селу у тим приликама оживе, као што je био
CAy4aj у Мосни и, joui изразитщи, у Голубинку. МеЬутим, ако
je време веома рЬаво, или je салаш сувише далеко, свадбено ве
селее одржавало се на салашу.
Y периоду измеЬу два светска рата све чешЬе се играло
пред кафаном, а ман>е на раскршпу или пред црквом. Y исто
време све je више било нопних игранки, Koje су почин>але пред-
вече, a TpajaAe дубоко у ноЬ, према расположен^ учесника. Одр-
жаване су недел>ом, а данас, joui више, суботом, jep, како кажу,
луди могу да се идупег дана OAMapajy. На н>их долазе читаве по-
родице, старци, старице, брачни парови са децом, чак и са оном
у колевци („л>аган"), а омладине je HajBHiue. Не би се могло ре-
пи да je за ове нопне игранке по сеоским кафанама j едини разлог
запосленост преко дана; пре he бити, нарочито у влашким сели
ма, да се ради о CTapoj nrpa4Koj традиции, у Kojoj AyroTpajHo
игракье — од ручка до зоре понекад — има важну улогу. Ys то,
иако данас игра у нормалним приликама HHje сувише разуздана,
нити има еротских ексцеса као што се догаЬа у HeroTHHCKoj кра-
]ини или Хомол>у, нема сумн>е да се под окрил>ем ноКи могу
допустити веЬе слободе у понашаиьу него по дану. Ове игранке
су необично бучне, игра се неуморно уз пратн>у дувачких инстру-
мената.
Y насел>има Koja ce noTanajy („даве") нще ни било других
просторща за игру осим кафана. МеЬутим, у свима новим насе-
л>има предвиЬене су или веЬ саграЬене биоскопске дворане и до-
мови културе, као у Текщи, Мосни, Голубин>у, Добри, да не спо-
мшьемо Дон>и Милановац, Kojn he имати joui вепе погодности за
друштвени забавни живот. Ипак, изгледа да he игранке по кафа
нама и дал>е остати. Тако je у HOBoj Добри: у npraaTHoj кафа-
ни, или пред №ом, Beh се игра у свима приликама, па се ту игра
и о државним празницима, 1. Maja и 29. новембра.
Према томе, навике се зaдpжaвajy, иако je 6poj кафана
знатно маиьи него paHuje. Y MaAoj Текщи било je све до другога
светског рата 9 кафана, а пред сеобу у ново насел>е — три. Y
Брнэици се игра у кафани „Код Томе", на улазу у село, на caMoj
BepAancKoj магистрали. Године 1970. знало се петнаестак дана
paHHje да he 2ö. септембра бити велика игранка у кафани пово
дом одласка jeAHor младиЬа у apMHjy (o6u4aj Kojn се одржава
y свима Ьердапским селима). Ту су, иначе, игранке pehe jep за
висе од свирача са стране. Играми у Голубин>у зависили су од

месних свирача, Kojn су често одлазили у друга места да cBHpajy
на свадбама. Y овом селу су до друтог светског рата AeeojKe ме-
силе колаче уочи Нове године (по старом календару) и ишле
у кафану на игранку, а свака би повела свога момка. Oeaj се
o6H4aj више не одржава, али су жене у послератном периоду у
старом селу прославл>але 8. март саме у кафани, и то врло буч-
но, уз лупан>е флаша, што би могла бити далека реминисценщца
на „бабищ дан"4.
Занимл>иву етнокореографску слику пружа]у вароши и ва-
рошице Kpaj Дунава, у KojHMa мешавина становништва join
HHje избрисала етничке разлике, а разлике у заниман>има (пол>о-
привредници, занатли)е, трговци, бродари, службеници) оставиле
су траг у структури данашньег становништва ових насел>а. Град
ски карактер, и поред врло осетног сеоског елемента, HMajy само
Кладово и Дон>и Милановац; TeKnja je типична предратна варо-
шица, нарочито по менталитету становништва, и у том погледу
ни пресел>ен>е у ново насел>е HHje изазвало дубл>е промене.
Y погледу игара, за ова насел>а je у току првих четрдесетак
година овог века карактеристично одржаван>е „забава", каквих
je у то време било по свима варошима и варошицама широм
Cpönje. Y TeKHjn су тада традиционалне игранке са старог игра-
лишта код цркве и других култних места пренесене на приста-
ниште, где се и иначе окупл>ало граЬанство да сачека пролазак
путничких бродова. Забаве су се, меЬутим, одржавале у кафана-
ма. Три су биле главне: у кафани на Дунаву забавл>али су се
младиЬи, код Глигор^евипа — л>уди средн>их година, а код Три-
фуновипа — стари[и. Код Глигор^евипа одржаване су и „фами-
лщарне забаве", на Koje су долазили л>уди са женама и кперима,
док су младипи тражили разоноду на другом месту. И сел>аци
из оближн»ег Голог Брда долазили су у TeKHjy на игранке, не
само оне традиционалне него и на игранке у HeKoj Maiboj кафани.
Дон>и Милановац се и у погледу игара знатно H3ABajao од
осталих Бердапских насел>а, a HajcpoAHHjn je био Кладову. Као
напредно и богато место, Милановац je имао више места на ко-
jHMa су се одржавале традиционалне игранке, више прилика за
игран>е, а забаве су биле саставни део разв^еног друштвеног
живота. Сел>аци, насел>ени углавном у MHAaHOBa4Koj махали
Орешковица, 3ajeAHo са сел>ацима из околних села, играли су о
празницима на пщаци, а зими по ман>им кафанама. Независно
OA тога, у централном делу Милановца — „вароши", одржаване
су забаве варошког типа, коje су посепивали трговци и занатли-
je са MaAo6pojHHM чиновницима и официрима. Учителей из по-
речког среза имали су забаву првога дана у jeAHOM од зимских
месеци (по договору). Занатли)'е су приреЬивали забаву на дан
cBoje еснафске славе, Св. Николу; гости су им били трговци и
4 Упореди: Т. Б. Б о р Ъ е в и h, Кроз наше Румуне, стр. 63 — 64.

угледнщи рибари (остали су одлазили на игранке полюпривред-

ног становништва). Трговци нису имали утврЬен дан забаве, не
го га je управа Трговачког удружеаа сваке године бирала. На-
равно, главна школска приредба са забавом била je на Св. Саву.
JaK политички живот огледао се и у ривалству ABejy главних
странака Koja he имати веЬу и ycneiuHHjy забаву. Радикалска je
била, као и у Теюци, на Св. три jepapxa, а демократска — на
Сретенье. Могло би се реЬи да су разлике измеЬу н>их биле мини-
малне (играло се демократско коло, односно радикалка); ради-
кали су на забаву доводили и омладину. Haj3aA, у махали Цига-
HHja забаве су посепивали, осим Рома, трговци и занатлще, Koje
су нарочито позивали.
Сличай забавни живот имала je од сеоских насел>а и Добра,
у Kojoj се преко зиме одржавало седам забава: на БожиЬ, уочи
Нове године, на BorojaBA>eH>e, на Св. Саву, на Сретенье, Три je
papxa и Докладе. Тада су забаве, као и друге нопне игранке,
почиаале релативно рано, веп око 6 — 7 часова увече, али су
AeeojKe долазиле у пратн>и старших. Чак и када су момци и де-
BojKe приреЬивали сва три дана Божипа ceoje игранке, долази
ле су и MajKe, седеле на клупи и посматрале младеж у игри.
Као што се види, у последних неколико десетина година
култна места као игралишта изгубила су cBoj некадагшьи зна-
4aj и игранке се све више oдpжaвajy у кафанама, и то Hohy. При
лике за играное су и дал>е доста 6pojHe, и становништво их обид
но користи за CBojy разоноду, у Kojoj су за време изградн»е нових
насел>а и путева узимали учешпа и радници из разних Kpajeea
Cp6nje, што je репертоару ових игранки дало посебно oбeлeжje.
Отворено коло. Хватаьье у коло и држаьье играна. — Y Ьер-
дапским насел>има игра се у отвореном колу, са истакнутом уло-
гом коловоЬе и кеца. Коло се крепе удесно по кружно) путан>и и
често се завщ'а у клупко, тако да играчи чине jeAHy масу Koja
се тада цела површински помера или игра ситно у месту. Ова
je nojaea забележена на игранкама у затвореном простору Koje
nocehyjy Власи. Напол>у, на широком игралишту, и у средний
Kojy углавном чине Срби (Добра), игра се са веЬим померанцем
и TeHAeHHHjoM да се колом захвати што вепи простор.
Правило je да игру почшьу мушкарци — коловоЬа и кец
са join неким играчем5 — па се тек после свих мушкараца хва-
Tajy AeBojKe и жене. МеЬутим, AeeojKe HMajy понекад веЬа пра
ва, могу да буду на игранци HHmíHjaTopn игре, па се у аихово
коло xBaTajy мушкарци (Стара Орешковица).
Посматрачи на игралишту cToje изван кола, а играчи се
XBaTajy у коло са н>егове спол>не стране. Пази се при томе да
се играчица не растави од играча са десне стране односно да
5 Oßaj елемент yKa3yje на некадашн>е nocTojavbc OABajaiba у колу по

полу учесника.
мешовито коло задржи паровну структуру, Kojy обично око кеца

Hapyiuaeajy трупе младипа или по 2 — 3 девоне Koje желе да
nrpajy 3ajeAHO. Стога, мада се више цени први део кола, ближе
коловоЬи, jep се сматра да се ту xBaTajy Haj6oA>H играми, често
се дешава да се лепше и складнее игра при Kpajy кола.
Држан>е играча у колу je разноврсно. HajcTapHjHM сматра
се држан>е за nojac (каиш) или под руке, и то прил>убл>ених лак-
това уз тело услед чега коло Aaje утисак монолитности. Играми
се држе и за руке, обично; руке могу бити сави]ене у лакту, па
се н>има у такту маше. Мушкарци ce xeaTajy и за рамена или
мишице, али би то могао бити yrauaj играча Kojn су дошли из
других KpajeBa; да такво држан>е HHje традиционално види се
по произвол>ности са KojoM се играчи тако држе. Y неким при-
ликама држан>е играча непогрешиво je показивало да ли je нека
игра домапа или донесена из других Kpajeea.6
Иако je отворено коло главни облик игре, може се, нарав-
но, играти и у затвореном колу, али оно Hnje карактеристично,
нити су други облици кола познати. Од обредно-мапчских игара
додолску игру изводила je соло играчица, а крал>ичку игру у
Добри пар AeeojaKa („крал>еви"). Y Ьердапском nojacy, за раз-
лику ОА других Kpajeea Cp6nje, не памти ce oABojeHO женско и
мушко коло, што не значи да га, судегш по неким детал>има,
HHje ни било. Ипак, мешовито отворено коло представл>а главну
спол>ну карактеристику игран>а у Ьердапским насел>има.
Терминологща. — Зависно од етничког састава становниш-
тва, терминолопца у вези са играма и игран>ем je српска, влаш-
ка и мешовита, с тим што се доста нагло шире српски термини
yoÖH4ajeHH у Поморавл>у и Шумадщи, тако да се и у влашким
селима (Брн>ица, Кладушница) поред жок (игранка, „идемо на
жок"), жокати, жокатор, порта opa наинпе, употребл>ава често
и термин коло у више значеньа, као и код Срба: облик игре, иг
ранка, место за игру, врста игре. Српски термини су опште поз
нати: коло (у наведеним значегаима), играти, игран, коловоЬа
и др. 3ajeAHH4KH термин за обе етничке групе je кец (последней
играч у колу). Термин оро потиснут je, као стари]и од термина
коло, али je код Влаха остало: opa, хора, као врста игре или на-
зив игре Roja се, слично колан>у, изводи у jeAHOM правцу и jae-
л>а се, не CAy4ajHO, баш у обредним играма или играма уз обре-
де (свадбе). Исто то важи и за термин данц (данац).
Y Добри се каже да кец „држи крму", да je „думенцща".
Y Голубин>у се за термине порта opa наинпе и кец употребл>а-
Bajy описни термини: „игра напред" и „игра позади". Ту су и
називи игара двоструки: opa фепелур поред дево\ачко коло;
слично je у свима селима чщи су становници билингвисти. Y До-
н>ем Милановцу истраживан>а су вршена у „BapouiKoj" средний
6 Примери: ужичко коло, рузмаринка.

Яародне игре Ьердапског становницггва 97
па je констатована српска терминологща идентична (као и до-

бар део репертоара забава) са терминологиям централне и за
падне Cp6nje. Yranajn су могли допи и са других страна. Тако
je, врло вероватно, из Неготинске Kpajime, где je добро познат,
стигао термин: играчи „окрепу лесу", али би могао бити и за-
jeAHH4KH jeAHOM од HajcTapnjnx CAojeBa становништва овога
noApy4ja.
Ширеньу термина коло, коловоЬа, играти и других, у BeAHKoj
мери допринели су и радници из западних Kpajeea Cp6nje, Kojn
су последних година радили у Ьердапском noApynjy. Н>ихово
учешпе на игранкама домапег становништва донело je извесно
освежен>е и обогапенье играчког репертоара, а с тим у вези уч-
вршЬени су раниje донесени српски играчки термини, чему до-
1финосе и свирачи, а можда joui више радио-програми и грамо-
фонске плоче.
II
Остаци обреда и обредних шара. — Осим игара посмртног,

а рудиментарно и свадбеног ритуала, у Ьердапским насел>има
сачувало се мало обредних игара. О лазарицама само у Добри
и Доньем Милановцу npH4ajy да су ишле „у стара времена"; до-
долска игра je веЬ давно предата Циганкама као професионал-
ним извоЬачима, па и оне више не обилазе купе, чак ни у До
нцем Милановцу, где су ишле увщене у 6ypjaH и певале: Дем
домja mvoje . . . , а домаНице су их поливале. Y Бол>етину je било
„русал>а" о TpojuuaMa7; у Брн>ици су „падале" на Мале Tpojnue
Последнее „падалице" биле су две старее жене родом из Л>уп-
кове, али има података да су обично „падале" жене „Koje су као
AeBojKe удате у тим icpajeBUMa из с. Дубоке8.
Без директив везе са руссиьама, Koje се иначе CMaTpajy глав
ном карактеристиком духовског ритуала влашког становништва
у HCT04Hoj Србщи, у Добри се сачувала у веома добром сепан>у
обредно-MarajcKa женска игра крсиьице, и то у cpncKoj средний.
Н>ено редовно извоЬен>е о TpojnuaMa престало je 1954, али je об
новлено 1971. у HOBoj Добри. Пошто je о oboj игри опширно пи
сано у раду Добранске „крал>ице"*, довольно je овом приликом
истапи да су крсиьице остатак контаминащце обреда HHHUHja-
щца (улазак у ред удавача) и обредно-магщских игара за плод-
ност и благостан>е. Обнавл>ан>е крсиьица у Добри може у будуп-
ности да има значаja само за вердалеки туризам, нъихова обред-
на функщца je завршена.
7 Л. ЖуниН у к№изи А- С р е j о в и h а, Лепенски вир, стр. 268 — 269.

8 J. Боки h, Кроз насела С. И. Србще, Банаха и суседних Kpajeea,
Београд 1934, стр. 273.
9 О. МладеновиЬ, „Добранске кралице". Гласник Етнографског ин
ститута САНУ, XIX — XX, Београд 1973, стр. 121 — 147.
98 Оливера Младеновип
OcTaje отворено питагье да ли се рибарском колу (аласко,

влашки назив: opa балетур) може придавати магщски (апотро-
nejcKH) знача] само зато што се изводило уз певаьье приликом
рибарске славе у Теюци'0 (из других места нема потврде). Те-
ренска истраживаша, меЬутим, показала су, на основу казиваньа
старих рибара — некадаиньих коловоЬа, н>ихове игре и певан>а,
да je ова игра донесена не тако давно из Румунще, где се игра
улево, док се у Текщи коло креКе удесно, а типски припада об-
расцу рсгоу, о коме he у дал>ем излаган>у бити више говора. По
нашем мишл>ен>у, рибарско коло спада у ред „еснафских" игара,
и то HOBHj'er порекла, као што су трговачко коло, занатлщско,
учителгско, %ерамици\ско и др., Koje су се играле о забавама по
варошима у Србщи све до другога светског рата".
Засебну групу, не MHoroöpojHy али не и занемарл>иво малу,
чине игре свадбеног ритуала, мада неке од ньих саме по себи,
осим према прилици у Kojoj се изводе, немаj у обредно обележ]е.
Као и у другим KpajeBHMa, игра и песма су саставни део
читавог низа састанака ABejy породица чща чланови crynajy у
брак (од просидбе до „rocrajy"). Y свим тим приликама млада
je у центру пажн>е. Уочи свадбе, у Теки^и се одржава момино
коло. Под тим се називом (у cpncKoj средини) подразумева иг-
ранка на Kojy долазе сви, без позива, и на Kojoj ce nrpajy кола по
жел>и присутних. Y Добри уочи свадбе (у суботу) игранка je код
момкове купе; на н>у, поред младиНа и AeeojaKa, долази и не
веста. За време игранке raije се само paioija, Kojy домапин слу
жи у бардаку. Млада оде куЬи па нешто KacHHje за гьом доЬе
младожен>а са родител>има и свирачима. Ту се мало провеселе,
а млада изнесе на послужавнику кошул.у Kojy he идуЬег дана
младожен,а носити. Y недел>у, на први дан свадбе, предвече сви
сватови одлазе на jaBHy игранку, коja се одржавала на Попином
брегу или, ако je рЬаво време, у кафани. Кад поЬу од Kyhe, ухва
те се у коло млада, кум, па остали. Игра се све напред полкиним
кораком и пева (на мелодщу дево]ачког кола):
Иде Раjico са скеле,
Носи цуре ципеле:
— 06yj, цуро, ципеле,
За тебе су шивене.
Игра се и у понедел>ак. — Y Мосни, о свадби, момци и AeBojKe
nrpajy OABojeHO од CTapnjnx, и са н>има су младенци. И ту сва
тови одлазе колективно на игранку у кафани. На завршетку
свадбе, обично другога дана, кум поведе данц, до н.ега су мла-
дожен>а и млада, па остали. Коло ce Kpehe удесно, у виду ланца.
Hajnpe иду око куЬе, затим кроз шуму, а на пут младиЬи играчи-
10 П. В л а X о в и h, Рибарско коло и 1ъегов магщсхи знача} у Подунавлу

североисточне Cpöuje, Развитак бр. 5, 3aje4ap 1968, стр. 99 — 102.
11 Оне су се играле одмах после србщанке односно кра/ьевог кола.
ма CTaBitajy препреке (кладе, трн>е), коje кум мора да раскрчи.

Ca данцом се иде у вогпьак, где млада баци вео на родну вопку.
Сличне симболичне и магщ'ске раднье у вези са игром nocToje и
у другим влашким селима на овом подруч^у. Y Теюци, другог
дана свадбе кум са младом поведе кокоььешке, или то учини ку
ма са младожен>ом и младом. Y колу ce neeajy „срамотне песме",
и изводе раднье ласцивне садржине, у KojHMa се нико не штеди,
a HajMaibe свекрва. — О шареном колу, као 3aBpuiHoj свадбежц
игри, зна се само у Довьем Милановцу. Играли се пред растуранье
свадбе, кад кум позове младу и младоженьу да их nocaBeTyje на
прагу брачне за]еднице („опрашта кум кумипе"). За то време
свира се шарено коло, KojHM сватови заокружу]у кума са мла-
денцима. Све остале игре, колико je познато, npnnaAajy локалном
репертоару nojeAHHHx насела.
Игре посмртног ритуала ман>е су везане за дан сахране него
за парастосе noKojHHKy. Тако у Добри, у Kojoj вегшну станов
ништва чине Срби, кад умре младип или AeeojKa, опрема се као
за свадбу, са музиком и пуцвьавом, али се ретко игра. IleBajy се
„жалне" песме, као што je ова намешена AeBojim (док се пева
сви присутни плачу):
Везак везла AjKyHa девсцка
У градини под жуту меранцу.
Y сну доЬе црни Арапине:
— Не вез' везак, AjicyHO AeeojKO,
Ми смо тебе дара пребринули:
Два метара оно бело платно
А четири оне црне земл>е."
Слично je у Голубиньу, Koje има влашко становништво:
„Кэа неко умре не nrpajy живи", али се на гробл>у cenpajy жа-
лосне песме, маршеви и коло Koje je noKojHHK волео „да има и
то на OHaj свет". МеЬутим, и у Голубиньу и у другим влашким
насел>има редовно се игра приликом „ломана", нарочито о го-
дишнэици смрти. Тада у Брньици no3HBajy виолинисте и nrpajy
код Kyhe noKojHHKa. Становници Доньег Милановца Kojn су се
доселили из околних влашких села, о „помани" обавезно nrpajy
у великом колу, са свепама у рукама, влахигьу. Исто тако се
игра и када се дели noKojHHKOBo одело. — Y Голубиньу, кэа се
Aaje „помана" млаЬем човеку (до 40 година), неко од нajближe
родбине (сестра, брат) поведе коло за душу, држепи у руци по-
KojHHKOBy слику, а ако HMajy две слике, кец држи другу. Сви
у колу држе свепе и цвеЬе и за време игре, Koja Tpaje врло Ауго,
служе се колачима и вином. Коло je починьало код кафане и иг
рало до некадашвьег Одбора, па се у игри врапало до кафане, и
то се све сматрало jeAHHM колом за душу. — Y Мосни „на годи
ну" спремала се гозба у купи noKojHHKa. За време ручка свира-
12 Забележено од Стане Ловановип (65 г.), Koja je спремала више година
крал>ичке групе у Добри.
чи су свирали и певали тужне песме о покойнику, Koje je неде

лю-две paHHje породица од н>их поручила (и дала податке Kojn
треба да yby у песму), а затим Hacraje игранка. — Y Теюци je
било CAy4ajeBa да човек себи даje помен за живота и тада се,
као о обичним „поманама", играло.
Мада се на „поманама" игра, жалост за noKojHHKOM захтева
од н>егових роЬака уздржаван>е од игран>а на давним игранкама
за одреЬено време, према степену сродства. Тако, у Мосни жа
лост за дал>им сродником не Tpaje дуже од 7 дана, док за оцем,
MajKOM, братом или сестром Tpaje годину дана. Поновни улазак
у коло после истека жалости обележава се посебним ритуалом,
Kojn се понегде прилично редуковао. Y Мосни je jeAaH седамнае-
стогодиппьи младиЬ после дедине смрти почео да игра у колу
пре истека жалости, веп седмог дана, jep je тада била заветина
у Тополници. Ставио je стога динар у ципелу пре уласка у коло
па га je после бацио. То je у овим селима и данас реЬи CAy4aj;
обично се покойник жали пуно време по oÖH4ajy, па се затим на
посебан начин прежали. Тако у Текщи, кад истекне жалост,
„Koj he да прежали" купи марамицу и да je неком из фамилще
да му стави три пута пред ноге да je згази па тек онда почне да
игра. Кад се сврши коло, истресе марамицу и поклони je некоме
„за поману". При томе се пази да женска особа да женс^, а
мушка особа MyiuKoj. — И у Crapoj Орешковици неко пусти ко
ло на Taj начин што му друг или другарица подметне марамицу
у Kojy je везао у чвор новац три пута под ноге за време игре.
Када се то сврши, ожалошпени преЬе за коловоЬу jep je платно
коло (у првом делу игре води н>егов друг), па игра као обично,
позива AeBojKy до себе, итд. — Y Мосни ce noKojHHKOBa фами-
AHja спреми и оде на игранку код кафане. Hajnpe наЬу момка
Kojn he повести коло за поману, вежу му пешкир преко рамена,
а ако je женско — мараму, па свима учесницима у колу поде-
ле свепе, цвеЬе, o6ojeHa jajá, колаче и „крпице за брисаше" (сал-
вете од xapraje). Кад 3acBHpajy „лауте", ухвати се фамилща где
xohe по пет до шест 3ajeAHO — a AeBoj4Hna, Kojoj у марамицу
завежу новац (1 динар), ставл>а марамицу пред свакога из фами-
Anje редом три пута (стално je измиче) да би je згазио и то
обема ногама. То се ради и у HOBoj Мосни, пред кафаном; обич
но се игра Hohy, тако да се виде пламенови свеЬица. — Y Голу
бинку се пази да OHaj kojh xohe да пушти коло наЬе AeeojKy „Koja
je права" („чиста") да би она ставл>ала марамицу с новцем пред
н>егове ноге. Он плати коло, Koje поведе н>егов друг, а сам се
ухвати до коловоЬе или где xohe.
Y Добри, кад неко xohe да преигра, eraBA.ajy пред н>егове
ноге пешкир и пазе да га остали играчи не дотичу. Пешкир по-
миче жена и после га да свирачу. Y3 то се каже: „Нек буде (ми-
ели се на коло) Павле (или веН како се звао поко|ник) пред
душу".
Из наведених примера види се да се развщени култ мртвих

код Влаха, и знатно ]едноставтци код Срба, у испитиваним и
околним13 насел>има у основним цртама не разлику]е од култа
noKojHHKa у осталим областима североисточне Cpönje и има
сличности са OAroBapajyriHM oÖH4ajHMa у приобалним насел>има
на pyMyHCKoj страни Дунава14. То се односи у пуно)' мери на иг-
ранье за душу и начин на Kojn се завршава период жал>ен>а за
покойником или прекида жалост.
III
Световые орске игре ( главны тыповы ы ььыхове ыгре). — При-

ложени списак игара у Ьердапским насел>има (стр. 105) noKa3yje
врло 6pojHy категорщу старших игара, српских и влашких, као
и знатан прилив нових игара, донесених последних година из
других Kpajeea, меЬу копима посебну групу чине Партизанске
игре уз певаиье: козарачко коло (козара), Тытово коло (Друже
Тыто), Млада партизанка, слово Tuto. Донели су их демобили-
сани борци или BojHe j единице при проласку, крадем народно-
ослободилачког рата. Омладина их je после ослобоЬен»а врло ра
до играла, али су их каснще све pebe изводили, и то само о на-
родним празницима, тако да се н>ихово присуство не oceha у са-
временом играчком стваран>у, нити су н>ихови елементи ja4e
утицали на домапе игре.
МеЬу старшим домаЬим играма npeoBAabyjy и данас влаш-
ке игре, а меЬу новима — српске; као што je веп констатовано,
сразмерно je мали 6poj нових игара Koje су пренесене из Руму-
HHje. МеЬутим, ако се мисли на типове итара, у AaHaimboj играч-
Koj пракси истиче се неколико, без обзира на етничку при-
падност играча. Y свима испитиваним насел>има, и пре потапан>а
и после, главни играчки тип je стара влахин>ах*, или, како се join
назива, влаын>а, вла]на; овом типу (кореографски образац: 4 ко-
рака десно, 1 лево, 1 десно, 2 лево) npnnaAajy: поречко коло,
труба, Ьердапско старо коло, калагорн>ана, opa, ма\данпек, га]де
и читав низ игара под различитим називима, jep je то омил>ени
домаНи тип, Kojn се уз разне мелод^е изводи на свадбама, при
ликом игран>а за мртве, као и на обичним игранкама, jeAHOM
речи — у CBaKoj прилици. Због CBoje структуре, OBaj тип носи
и 3ajeAHH4KH назив четворка, познат у Hainoj литератури о на-
родним играма Beh више од сто година (по М. Б. Милипевипу,
има Hajeehy распростран>еност у CpÖHjn). Чин>еница je да oeaj
популарни код нас тип игара HHje распростран>ен у cyceAHoj Ру-
13 Л. ЖуниН, нав. место.

14 Упоредити: Зборник радова Етнографског инсти1уга, 5, Београд 1971.
15 Опис игре: Л>. и Д. С. JaHKOBHh, Народне игре, I, Београд 1934,
игра бр. 17.
мунщи, тако да га с пуним правом можемо сматрати аутохто-

ним. Аруги типови у Ьердапским насел>има поларизу^у се: игра-
jy их више или само Срби, односно Власи (меБу српским жи-
кино коло, меБу влашким гараора, на пример). МеЬутим, сами
играчи CMaTpajy HajcTapnjHM шрама свега неколико. То су: opa
(влахигьа, Брн>ица и друга места), препишор (Голубшье), Aajde
Гица фа (Брн>ица) и тудорка, за Kojy у Мосни кажу да младипи
данас уопште не yMejy да je nrpajy. Y Теюци су стари играчи
HaôpojaAH српске игре Koje 3Hajy само по називу jep се више не
nrpajy: таламбас, звонце, ситан бисер, андрщанка, трифунац.™
Према AOMahoj терминологии, осим четворке nocToje троу
ке (трипазешке тре], у три корака), двойке и ^единице, па се
игре тако и nopy4yjy од свирача (чешКе него по посебним нази-
вима), уколико им се не остави на вол>у избор речима: „Cenpaj
jeAHO коло!" Ако се тако посматра локални играчки репертоар,
може се закл>учити да су два типа HajBHme заступл>ена: на првом
месту je тип четворке (влахигъе) и двойке (KojeM припада и жи-
кино коло), по домапем схватаау, док je дани углавном свадбе-
на игра типа ^единица.
1едан CAoj игара, такоЬе старки, али прихвапен углавном
у BapoiHKOj средний, у Дон>ем Милановцу и Кладову, а нешто
ман>е у Теки]'и, чине градске србщанске игре: девощчко коло
(Аошло писмо), Мара Ресавкин>а, Неда гривне, србщанка, xaj-
дук-Велково коло, трговачко, радикалка и др. Ако се овакав ре
пертоар варошких забава и ширио, бар nojeAHHa4He игре, по
селима, био je без вепег утицаja на домапе игре, али су nojeAHH-
ци истицали неке од н>их као CBoje омил>ене игре. Таквог je по-
рекла у Добри забележено коло hup-Kocrahe, Koje нам je пока-
зао познати играч и весел>ак Момчило СтефановиЬ. Може се прет-
поставити да je ово коло из неких разлога (ако га je радо по-
ручивао и играо, или га особито лепо играо) добило име по не
кой трговцу цинцарског порекла, jep текст Kojn се данас наво
ди HHje ни у KaKBoj вези са називом игре:17
Три отера, две дотера,
Па се чуди Koje нема,
Ци-ци-ци, козице,
Вита рогушо!
Сасвим друкчще су примл>ене HOBnje игре Koje долазе, у-
главном, из два извора: Hajeehn 6poj играчи npHMajy преко ра-
AHja и свирача, затим са грамофонских плоча. То су позната ко
ла: чика Савино, Joeuue Петковика, Радо)кино, Мщино, Токино
и многа друга Koja су добила називе по познатим хармоникаши-
ма, фрулашима и виолинистима. Ова кола у домапем извоЬен>у
16 М. Б. МилиЙевиЬ од гьих помин.е: Ситан бисер, таламбас.

17 Упоредити: Л>. и Д. С. J а н к о в и h, Народне игре, VII, Београд 1952,
бр.
лредставл^у мешавину, адаптацщу, понекад и насилну, нових
мелодща на старе играчке типове, и обратно.
Другу групу HOBHjHX игара, и HajHOBHjnx, мада само за oeaj
Kpaj, чине игре Koje су донели и CBojHM сталним поруцбинама
форсирали играчи из западних KpajeBa Cpönje, особито Злати-
борци и Прщеполщи, радници предузепа „Партизански пут", ко-
je je градило Бердапску магистралу. Нэихов удео у освежаван>у
домаКег репертоара je знатан jep су са собом донели не само
мелодще него и саме игре, меЬу н>има ужичко коло, Koje je овде
зачас прихваКено и постало саставни део репертоара свих игран-
ки на KojHMa радници учеству]'у. Осим ужичког, они nopy4yjy и
друге игре Koje су им блиске (обично одзвижде мелодщ'у свира-
чима), на пример: зворничко коло, моравац, девощчко, у шест.
ABojinja-TpojHHa заигра^у, а остали се постепено xBaTajy у коло.
Занимл>иво je да ове игре са радницима радо nrpajy AeBojKe из
села, и то врло складно, док се младийи мало CHeÖHBajy, можда
зато што су дошл>аци обично добри и искусни, понекад и раз-
метл>иви играчи, kojh импровизу|у и yKpauiaBajy кораке у стилу
Kojn Hnje присан домапем становништву.
Ако домапи играчи не npnxBaTajy начин на kojh nrpajy
дошл>аци jep им je сасвим нов, они су сви, и млади и старики,
Beh ycBojnAH игре „у шест корака", Koje Ha3HBajy шумадинка
или „шумадщска кола", према области из Koje долазе, не пра-
вепи разлику, нарочито када су у питан>у HOBnje игре, измеЬу
правих uiyMaAHjcKHX и моравских игара.
Посебну пажн>у заслужу]'е nojaea да игре страног порекла
(и облика) улазе у домапи репертоар. Y Добри je то паланга)
(пале гла]д), асимилована страна мелодща у коло типа влахшъе,
и то сасвим успешно, што несумн>иво noKa3yje снагу играчке тра-
AHunje и путеве н>еног дал>ег развитка. Друга игра je такоЬе ин-
тересантна: позната мелоAnja албанске паровне игре са Косова
шота, Koja je преко културно-уметничких друштава стигла у Те-
Knjy, игра се у колу као тип рстоу.
И рстоу je донесена игра, али je веома популарна. Назив
се, неки кажу, не може превести, док други наводе да рстоу на
румунском значи палица у japMy (rstèu). Тип je прилично jeA-
ноставан: 2 укрштена корака напред-удесно, 2 корака назад-уле
во, све са изразитим помераньем читавог кола удесно. Тако се
игра у Теюци и врло популарно коло Трандафир he ла Оршава,
уз певан>е. Оно je пренето из PyMyHHje, као и рстоу, и то из Ор-
шаве, Koja се налази преко пута TeKnje.
Као што се види, на домаКе традиционалне игре, чщи je
HajH3pa3HTHjn представник влахиььа односно четворка, таложиле
су се и у аих уклапале игре донесене из других Kpajeea: села
изнад Кладова примала су их из Неготинске KpajnHe; око Дон>ег
Милановца — из Хомол>а и Звижда; испод Голупца — из Помо-
равл>а, а у HOBHje време, захвал>узуКи бол>им комуникац^ама и
приливу радника у вези са изградн>ом хидроелектране и измеш-

тан>ем насел>а — из свих Kpajeea Cpönje. Игре су преношене и из
суседне Румунще, са KojoM су државни односи добри па je и
прелаз преко Дунава сасвим jeAHocraBaH, а прщател>ске и роЬач-
ке везе одавно cnajajy Добру, Брн>ицу, Милановац, Голубиное и
TeKHjy са Свшьицом, Л>упковом, Брзаском и Оршавом.
HajynaAAHBHj'a 3ajeAHH4Ka црта играла у Ьердапским насе-
л>има je одсуство других облика игара осим кола. Све што доЬе
са стране и друкчщег je облика, за кратко време претвори се у
коло: шота je дошла као паровна игра, паланга] се у Добри у
први мах играо „по четири у сусрет", Tj. у две лесе, а убрзо за-
тим у колу. Местимично се спомин>е и да ce he до) игра удво-
je, као у Банату, али то не припада innpoKoj Hipa4Koj пракси.
HajMaHie yTHuaja на домаЬе играиье имале су некадапнье варош-
ке игре, као што су: валцер, ланс, полка. Оне нису излазиле из
затвореног круга варошких забава чиновничког и имупнщег тр-
говачког и занатл^ског елоja, и са н>им су се угасиле. МеЬутим,
данас у Ьердапска села омладина из града доноси и нове стране
игре, игра их уз музику са грамофонских плоча и оне he постати
3Ha4ajaH фактор у дал>ем развитку општег играчког стваралаш-
тва. Ипак, join врло дуго традиционалне игре типа влахигьа би-
he главни caApjKaj народних свечаности и домаЬих весел>а. Не
само зато што je традиш^а дуга него што су ньени носиоци из-
ванредни играчи, темпераментни, onHjeHH ратмом, неуморни у
игран>у и осетл>иви у погледу xapMOHHje. Дошл>апи често не пош-
Tyjy традиционалне норме понашан>а у колу, а домапи их бране.
Y Добри jeAHOCTaBHO кажу: „Ко квари коло ми га 6njeMo".
Музичка пратн>а. — Y старини, народне игре у Ьердапским
насел>има прапене су карабама, Koje се данас могу наКи само
joui у неком планинском селу, као што je Мироч, или на салаши-
ма, са Kojnx су некада силазили свирачи — карабаши у Ьердап
ска села и свирали о празницима и свадбама. СеЬан>е на н>их
ниje joui сасвим ишчезло, а играчи, наравно старки, гарде да се
уз карабе лепше игра. Као старински инструмент Kojn прати
игру помин>е се и свирала, односно фрула и дудук. Y Доньем
Милановцу памте да су фрулаши долазили из Сипа, нарочито о
„тешким празницима" БожиЬу и YcKpcy, када се много играло.
Карабе и свирале замен»ене су лаутама (виолина, Немане),
за Koje се зна да су дошле из Румунще. Уместо jeAHe или две
виолине убрзо су ce jaBHAH проширени гудачки састави, а затим
и банда — блех музика, у Kojoj доминира труба односно клари-
нет. Таква музичка пратгаа одговара ифачком осеЬан>у данаш-
н>их учесника у колу, старщ'их и млаЬих, рекло би ce, noAjeA-
нако. Хармоника je ретко кад самостални пратилац игара; н>ено
место je у оркестру, у коме je, према тврЬеььу самих свирача,
водеЬи инструмент бубань, a nocToje разноврсне комбинац^е
инструмената (Сип: виолина и хармоника, или: виолина, труба
и кларинет; Мосна и Милановац: кларинет, труба, бас, добош,

виолина, у Добри je оваквом саставу придружена и гитара, итд).
Свиран>ем се баве Срби, Власи и Роми, обично као допунским
заниманием. Скоро свако село има CBoje свираче, Kojn одлазе и
у друга места да CBHpajy. Од старших виолиниста особит углед
je у старом Дон>ем Милановцу уживао виолиниста Никола Ни-
цуловип, а данас je надалеко чувен трубач AoöpHBoje CTojaHO-
BHh, из Crape Орешковице, победник на више такмичен>а труба
ча. Полетан и свеж, маштовит импровизатор, Сп^ановип „носи
мелодщу" и „вуче" оркестар; чим засвира, оркестар и играчи
живахну и игран>е постане за све присутне велики доживл^.
Вокална праттьа игара данас готово не nocTojn, осим о
свадбама, па и тада су то упадице, ласцивне поскочице, узвици и
реЬан>е сугласника, као: ссссс, шшшш и сл. На игранкама могу
да neeajy свирачи и то за време „шетн>е" измеЬу игара. Играчи
не могу да neeajy jep je игран>е AyroTpajHO, темпераментно и
врло заморно.
Овим приказом народног итрачког стваралаштва HHje ис-
црпена rpaba Koja je прикупл>ена приликом теренских истражи-
ван>а 1968—1970, a joui ман>е све оно што, богато у традиции и
стваралачки у напону, живи и pa3BHja се у новим условима, по
сле пресел>е№а становништва из старих у нова насел.а. Зато oeaj
чланак треба сматрати уводом у нова истраживан>а, коja he
обухватити насел>а испитивана овом приликом као део jeAHe или
више природних етнокореографских области.
ПРИЛОГ
Азбучни списак игара. — Ajde, Jano, лапо/ъано; андрщанка;

аншаса; арЬеланка; бела Рада; влашко коло; влашко оро („омо-
л>анка око Петровца"); во)ничка запета; вран>анка; zajde (вла-
хигъа); га\дице; галаора (галаона, голована, гараора); горн,анка
(влахшьа); AajKa Гица фа (Aajde Тице да, Де/ка Гица да); данц
(данац); дарино коло; дво]'ка; дво\нице; дево\ачко коло (До
шло писмо); демократско коло; додоле; дрданка; Ъебру); hedoj;
Ьердапски данац; Ьердапско старо коло (влахин>а); Ьок србjam-
he; Ьоку прпижор; ЬурЪевка; жагубичко коло; жикино коло;
за\ечарка; заплет (заплетка); за nojac; звонце; зворничко коло;
зетско коло; зупчанка; Иде PajKO са скеле; Ja у клин; ^единица
(ужичко); Joanne, Joanne; 1овице Петковипа коло; ]оргован; Кад
у во\ску ja полазим; калагорн>ана; каладудаш; калауша карту-
ли; кисер; козарачко коло; козачко коло; кокон>еште (коко-
îbeuihe, кукун>еште, кукун>ешпе); кокон>ица; Коло води Baca;
крал>ице; краице (русалке); крал>ице Драге коло; крн>евачко ко
ло; лазарице (лазарке); ловачко коло (Кад сам био млади ловац
ja); MajdauKa; ма)данпек (влахин>а); маказице; Мара Ресавкиььа;
106 Olivera Mladenovié
Мариja, да')ка Mapuja; mujiiho коло; Млада партизанка; момино

коло; моравац; неготинка; Неда гривне (Недам гривне); opa
(влахин>а); opa ан шас; opa фепелур (дево)ачко коло); О], Muro,
Митанче; оро (га\дице); офщана; паланга]; партизанско коло;
пауново коло; пашона; пистапишор (преко ногу); поречко (вла-
хин>а, горюанка); поломка; препишор (припишоре, препичору);
прескочица; радикалка; радо]кино коло; рибарско коло ( аласко,
opa балешур); ропота; рстоу; рудноглавка; ружанка; ружино
коло; рузмаринка; ручаница; сара]евка; ситан бисер; слово То-
то; смедеревка; србщанка; стара влахин>а (влаигьа, влажна, ела-
н>а); стара галона; стари моравац; таламбас; талщанка; Титово
коло (Аруже Tuto); токино коло; Трандафир he ла Оршава;
грандео; трговачко коло; три корака; трифунац; тодорка (ту-
дорка, дудорка); тро]анац; тро\ка (рудноглавка); труба (ела-
хин>а); ужичко коло; унгур^анка; учител>ско коло; у шест (су
шее); циганчица; царевца коло; црногорско коло; ха)дук-Вел>-
ково коло; hup-Kocrahe; чарлама; чачак; четворка (влахин>а);
чика Савино коло; шарено коло; шестица; шокочшъи; шокц;
шота; шумадщеки чачак; шумадщеко коло (у шест); шумадин-
ка (у шест); штрбачко коло; — валиер; ланс; полка; окрет (ок-
ретна игра).
Résumé
DANSES POPULAIRES PARMI LA POPULATION DE LA RÉGION

DES PORTES DE FER
par
Olivera Mladenovic
Fort peu a été écrit sur les danses populaires aux habitats
de la région des Portes de Fer et elles ont été d'haritude comprises
dans un aperçu général de la tradition de danse de la Serbie du
Nord,Est, sans analyser leurs caractéristiques régionales et loca
les. Pour cette raison, l'objectif envisagé par les recherches faites
sur le terrain au cours des années 1968—1970, était d'établir
l'état des danses populaires aux habitats qui seront submergés en
suite de la construction de la centrale hydroélectrique sur le
Danube, compte tenu particulièrement des phénomèmes ethnochoré-
ologiques qui sont en train de disparaître ou qui sont à l'état
naissant sous l'influence des changements contemporains démo
graphiques, économiques et sociaux.
Les recherches ont, en premier lieu, montré que sur le ter
ritoire entier de Djerdap il existe une riche tradition de danse,
Danses populaires 107
parmi la population serbe aussi bien que parmi la population vala-

que, où les danses de type vlahinja (stara vlahinja) occupent la
place dominante, mais que, outre ce type choréographique vivent
également les autres types, depuis les pas les plus simples qu'on
fait en une seule direction, jusqu'aux types complexes, d'origine el
d'âge différents. A ceux-ci se joignent aussi les »nouvelles« danses,
dont on entend les mélodies par l'intermède de la radio (airs des
régions de Morava et de Sumadija) ou bien celles qu'ont apportées
les ouvriers qui travaillaient à la construction de la route natio
nale de Djerdap. L'importance du répertoire choréographique esl
démontrée par les 153 titres de danses dont la plupart sont exécu
tées de nos jours dans ce terrain-ci. Certains de ces titres sont
doubles: en serbe et en valaque, de même que, d'ailleurs, le reste
de la terminologie ayant trait aux danses, bien que prédominent les
termes répandus dans toutes la Serbie (kolo, kolovoda, kec, igrati).
Les principales caractéristiques ethnochoréologiques de cette
file d'habitats le long du Danube consistent dans les faits suivants:
on danse toujours en une ronde ouverte de composition mixte,
avec un rôle prononcé du premier (kolovoda) et du dernier dan
seur (kec) dans la chaîne; bien que les hommes commandent, com
mencent et, d'habitude, mènent la ronde, tandis que les femmes se
joignent plus tard à la danse, les différences techniques et styli
stiques sont moins importantes dans leur danse que dans la plu
part des régions de la Serbie; il n'existe aucune limite d'âge pour
la danse — dans toutes les occasions peuvent danser les femmes
et les hommes, les vieux et les jeunes et, probablement, c'est pour
cette raison qu'il y a ici un si grand nombre d'excellents danseurs
et danseuses; on danse à petits pas, les danseurs se tiennent droit
et mettent la plante du pied entière sur la terre. Dans une ronde
serrée les danseurs tiennent l'un l'autre à la ceinture ou, plus
souvent encore, bras dessus bras dessous, mais dans les danses
plus modernes sont connues aussi d'autres manières de se tenir
ensemble; non seulement la jeunesse, mais aussi les personnes
plus âgées, aiment les danses rapides qu'accompagnent aujourd'
hui, avec beaucoup de verve, les cuivres ou un autre orchestre
quelconque tandis qu'autrefois on dansait au son des flûtes ru
stiques ou des fifres; la danse est généralement de longue durée
et fatigante et entre les danses qui forment un ensemble (nombre
de danses commandées et payées par celui qui mène la ronde) il
y a une pause qui permet »la promenade« aux mélodies qui tirent
en longueur, que jouent et chantent seulement les jouers, tandis
que les danseurs marchent à droite suivant une ligne circulaire et
tiennent l'un l'autre par la main. Ce sont quelques traits caracté
ristiques de la tradition de danse rurale qui est plein de force
créatrice de sorte qu'elle assimile aisément non seulement les
danses apportées des autres régions de la Serbie, mais aussi les
danses d'origine étrangère: ailes se transforment en une rande
(kolo) et s'associent à un type populaire de danse du pays. La
108 Olivera Mladenovié
cousche des danses urbaines à Donji Milanovac et à Tekija est

bien mince et ne contient que les danses qu'on dansait, dans l'entre-
-deux-guerres à toutes les réunions sociales dans toutes les villes
de la Serbie; à Donji Milanovac elles étaient constamment refou
lées par les danses de la population rurale que était venue, après
la deuxième guerre mondiale, s'y installer en un nombre considé
rable.
Bien qu'un nombre important de danses rituelles pour la
santé et la fertilité, qui avaient joué jadis un grand rôle dans la
vie des éleveurs et des agriculteurs, soient déjà disparues, ainsi
que les danses qui se rattachent à certains endroits cultuels aux
anciens habitats, la danse liée aux rituels, nuptial et, encore plus,
funèbre (pour l'âme), vit encore, plus ou moins, dans tous les habi
tats de Djerdap et pour cette raison il sera nécessaire de suivre son
destin dans les habitats nouveaux. Les danses populaires de cara
ctère profane ne perdront pas leur fonction aux nouvelles localités,
car les conditions pour leur développement ultérieur sont entière
ment favorables.
Зборних радова Етнографског института кн>. 7
Милорад ДРАГИЕ
НАРОДНА МЕДИЦИНА БЕРДАПСКОГ „ПЛАВНОГ" ПОДРУЧМ
Под Ьердапским подруч]ем овде подразумеваемо и задржа-

вамо се само на ужем подруч]у, коje смо упознали поводом
изграднье велике Ьердарске бране. Према томе, Hajeehy пажн>у
и обратили смо на „плавно" noApyqje, то jecT на насел>а Koja се
изградн>ом Ьердапске бране noTanajy. Y та насела се yöpajajy:
Сип, Голубин>е, Мосна, Доньи Милановац, Добра и TeKnja. V
плавно noApyMje уклопили смо и Бол>етин чщн he дон>и део,
са Лепенским Виром, бити такоЬе потошьен*.
По)им народне медицине
Под nojMOM народне медицине обично се схвата jeAaH ньеи

део Kojn би могао да се подведе под израз емпири|ске народне
медицине. Ту би се yöpajaAa искуства и употреба лековитих тра
ва, као и правл>ен>е разних „мелема" за превщан>е рана.
Y oncer народне медицине y6paja се и распознавание бо
лести на основу симптома. На основу овакве народне класифи-
кащце болести применив се и Tepannja. Y терапщи народне
медицине, по правилу, видно место заузима леченье лековитим
бил>ем.
Осим тога, у народно] медицини видно место заузима и
народна хирургща. Ова xnpypraja применив се код разних по-
вреда и рана, нарочито код рана услед yjeAa бесних и отровних
припада и лече-
н>е прелома KOCTHjy и ишчашених зглобова. Ранари и видари
ове врете познати су и у нашем народу, и nocToje и у нашем
Ьердапском, односно плавном noApy4j'y.
Y HapoAHoj медицини одреЬено место заузима и превен-
тива. Y овом погледу nocTojn читав низ неписаних прописа Kojn
се односе на заштиту од епидемща и других обол>ен>а, на хиги-
jeHy зачепа, трудноЬе, породила итд.
Y3 емпири_)'ску народну медицину врло често се налазе и
елементи MarajcKe медицине, па je тешко одво^ити шта припа-
да eMnHpnjcKoj, а шта MarnjcKoj HapoAHoj медицини. Бран>е и
употреба лековитог бил>а везани су врло често за одреЬене праз-
нике, што такоЬе онемогупава строгу поделу измеЬу емпири)ске
и мапцеке медицине.
Као примере тесне повезаности емпирщеке и маги^ске ме
дицине може се навести следепе.
110 Милорад ДрагиЬ
Бран>е бил>а и у многобожачким и у хришпанским митови-

ма указу] е на зависност н>ихову од Сунца и неба. РаЬан>е и бу-
jaH>e флоре после зимског дремежа подстакнуто je AejcTBOM Сун-
чеве светлости, топлоте и атмосферске влаге. Y вези са овим по-
CToje пагански, а затим христщанизовани празници, као: Бур-
Ьевдан, Спасовдан, Ивандан, TpojHue (Русал>е), Цвети, Усркс и
други. За ове и друге празнике веома често се везуче бран>е и
употреба лековитог бил>а за здравл>е човека и стоке.
Y митовима, легендама, верован>има и певан>има бил>ке се
споминьу нарочито због н>ихове хранл>ивости и лековитости, а
шумско дрвепе због дуговечности и других cBojcTaea. Живот
бил>а, по народном схватан>у, Be3yje се за живот, здравее и смрт
човека, за употребу у случа]у болести и као средство за Maraj-
ске обреде.
MarajcKH елементи у употреби бил>а могу се наслутити и у
чин>еницама да, на пример глог, представлю мотив и симбол
чврстине и снаге, што долази до изража^а у примени глоговог
коца за заштиту здравл>а и живота од духова умрлих. Y истом
смислу бреза представл>а симбол одбране од вештица, противу
Kojnx се води борба брезовом метлом. Врба je симбол развитка
крепког здравл>а и употребл>ава ce у мапцске сврхе за напредак
здравл>а деце и домаКе стоке. Орахово дрво и н>егов плод нала-
зи велику примену у народно] eMnnpnjcKoj и Mara4Hoj медицини.
Тако лист од ораха служи за справл>ан>е 4aja, односно ставл>а
се у ракщу и куваиьем праве се декокти као народни лек. При
менив се код шкрофула, катара желуца и црева, за лечение
кожннх болести, као и против цревних паразита. Осим тога,
према народном вероваау, орах представл>а култно мртвачко
дрво. Плод ораха употребл>ава се за noAyiuje мртвима, а у источ-
Hoj Cp6njH, па према томе и у целом Ьердапском, односно плав
ном noApy4jy, пре спуштан>а мртвачког ковчега у гроб, жене
улазе у ископану раку и чисте je ораховим гран»ем.
Мешавина емпирще и Manije огледа ce jacHO и у употреби
белог лука, за Kojer се каже да садржи „77 лекова". Магиj ска
примена белог лука веома je распростран>ена у Ьердапском под-
py4jy као и изван н>ега. Y том цил>у MarajcKe медицине чеппьеви
белог лука, нанизани на црвени конац, cTaBA>ajy се око врата
детету и AOMahoj стоци (телад и ждребад). Чешн»еви белога
лука cTaBA>ajy се и на плодно дрво. Венци белог лука налазе се
пред улазима у купу да би се дом заштитио од злих yrnnaja и
слечно1.
*
* *
Елементи емпири]ске и мапцске медицине заступл>ени су

често у народно] медицини Ьердапског, односно плавног под-
py4ja. Можда се сме реЬи да nocTojn извесна битна разлика из
Народна медицина Ьердапског noApynja Ш
меЬу народне медицине Ьердапског noApynja, од других, удал>е-

ни]их области, у KojHMa су OApaHHje биле разви^ене бол>е кому-
никащце, што je омогуЬило продиран>е различитих других ути-
naja и што je знатно више обогатило емпирщску народну ме
дицину употребом лековитог бил>а него што je то cAynaj у Ьер-
дапском, односно плавном noApy4jy. Због дуже изолованости ис-
точне Cpönje од других Kpajeea, у овим насел>има магщска ме
дицина има знатно снажни}и утицаj од емпирщске народне ме
дицине са употребом фитотерапще.
Емпирщска медицина и фитотерапща

Лековито бшье
При испитивагьу станка народне медицине у Ьердапском

noApy4jy, много чешпе смо наилазили на caдpжaj мапцске ме
дицине него емпири]'ске медицине лечен>а лековитим бил>ем.
МеЬутим, ова емпирщска фитотерапща nocTojn и у овом под-
pynjy. У овом погледу нарочито je распространена употреба
и улога кантариона (Hypericum perforatum), бил>ке познате у
нашем народу под разним називима, као: госпин цвет, госпина
трава, богородичина трава, пл>ускавица, трава светог 1ована,
трава од посека и друго). Распростран>еност ове бил>ке као лека
чини да она у различитим KpajeBHMa земл>е има и различите на-
зиве. Као што се види из наведене номенклатуре, она има раз
личите називе, меЬу KojHMa су и неки изразито мапцског ка-
рактера.
Кантарион, зел>аста бил>ка дугог корена, расте свуда по
приступачним местима, па се налази и на ливадама и OKpajnn-
ма шума око Мосне, а и у близини осталих насел>а плавног под-
py4ja. Jom у CTapoj медицини кантарион се употребл>авао про
тив катара органа за дисан>е и катаралних обол>ен>а материце
и мокрапне бешике, а нарочито за лечеае рана. На територщи
Ьердапског noApy4ja народ употребл>ава кантарион у 3HaTHoj
мери за лечен>е грудних болести, за noja4aH>e апетита, за лече
ние рана и посекотина. Y овоме цил>у цветови кантариона став-
A>ajy се у ул>е или се кува]у у води. Ул>е у Koje су ставл>ени
цветови кантариона употребл>ава се за ране, а цветови кувани
у води употребл>ава]у се као 4aj за лечен>е грудних болести и
за повеЬан>е апетита2.
Познато je да се кантарион у 3anaAHoj Европи употребл1а-
вао у среАн>ем веку као лек против злих духова. Та магщска
компонента народне медицине долази до из]эажа]а и у Ьердап
ском noApy4jy, jep се кантарион бере на Ивандан.
Колико смо могли да сагледамо употребу лековитог бил>а у
народу Ьердапског noApy4ja, наводимо следеЬе.
112 Милорад Apamh
Achillea multifolium (xajAymca трава). Назив Achillea дао je бота-
ничар по Хомеровом кунаку Ахилу, па и наши народни видари и травари
ynoTpe6A>aBajy ову биллу за лечен>е ран>ених. Лечен»е ран>ених xajAyKa
дало je OBoj билщи име xajAyMKa трава, или xajAy4raia. Y вези са при-
меном при лечен>у рана, ова билла назива се и ран>еник. Осим за лечен>е
рана, становници овог noApywja ynoTpeöâBajy xajAy4Ky траву и за noja-
чан>е апетита и ja4afte отпорне снаге организма. Нисам успео да наЬем
назив ове бил>ке на влашком je3HKy становннштва нлавног noApynja.
Asperula odorata (лазаркин>а, мирисна трава). Због npnjaTHor ми-
риса употребл>ава ce у HapOAHoj медицини на европском, a3HjcKOM и
афричком континенту, и то за лече!ье неуралпце, жутице, лупале срца,
затим код главобол>е, кожних обЬл>еььа и рана. Налази се и на Ьердапском
noApy4jy, а употребл>ава je становннштво влашке етничке трупе. Ову
бил>ку Ha3HBajy „jap6a" што значи трава, или бил>ка. Нисам, меЬутим,
могао дознати да ли nocTojn и други, пуни израз за н>у.
Attropa Belladonna (велебил>е, бун, горско бил>е, црни бун, лудача,
луда трава, буна помамница и друго). Народ no3Haje отровно AejciBO ове
бил>ке jep трован>а велебил>ем нису ретка. Нарочито су деца и чобани
изложени опасности ако наиЬу на шумске укусне бобице велебил>а. Отров-
ност велебил>а потиче од алколоида, хиоцинамина и атропина. Познато je
да nocToje CAy4ajeBH намерног трован>а велебил>ем, на Taj начин што се
Aaje самлевено корен>е велебил>а у upHoj кафи или вину.*
Становници Ьердапског noApy4ja no3Hajy отровност ове билле, 3Hajy
да од н>е може да се полуди и пазе да деца не jeAy бобице ове билле.
Осим „jap6a" нисам наишао на влашки назив ове билле.
Chelidonium majus (росопас обични, змщино млеко, трава од жу
тице, руса, крвави млечн>ак).
Због жутог сока KojH лучи ова билла, л>уди су дошли до уверенна
да она припада лековитом бил>у. Росопас се налази у свим нашим Kpaje-
вима, нарочито уз ограде, по запуштеним местима и измеЬу камеша.
Према томе, има га доста и на Ьердапском noApyMjy и народ га употреб-
л>ава против разних болести, као при лечен>у жутице, обол>ен>а jeTpe, шу-
л>ева, реуматизма, гихта, туберкулозе, шкрофула, сифилиса и другог. На
TepHTopHjH Ьердапског noApy4ja народ употребл»ава росопас иajвишe као
лек код рана и брадавица, затим за лечеьье обол>ен>а плупа и срца. Сва-
како због диуретичног AejcTBa (повеНаног лучеььа мокраЬе), на територ^и
Ьердапског noApy4ja ову биллу Ha3HBajy на влашком jeemcy „пишинжина".
Colchicum autumnale (мразовац, jacenHK, каЬун и др.) Ова билла
има веома отровне семенке, а расте по паппьацима и ливадама. Семенке
ове билле употребл>ава]у се у лечеььу гихта, астме, реуматизма, затим
као лек за чишЬен>е, као диуретикум (повепано луче1ье мокраЬе) и као
антихелментикум (против цревних паразита).4
Колико смо могли утврдити, на Ьердапском ro>Apy4jy мразовац je
познат под називом „брандуша", али се не употребл>ава као лек.
Crataegus oxyacantha (црвени глог, глоговина, народни глог). Ова
бил>ка расте као трновити грм, 4Hje Цветове и плодове народ употребл>ава
као лек. Према фармаколошким испитиван>има, глогов цвет као лек
служи за снижаван,е крвног притиска и за лечение артериосклерозе. Екс-
тракти ове билле ynoTpe6A>aBajy се и за noja4aeaH.e unpKyAaunje крви,
односно за оснаживан>е рада срца, затим за лечение живчане раздражено-
сти, кол HeypocTeHHje и слично.5 Становници Ьердапског noApy4ja нази-
Bajy ову биллу на влашком je3HKy „глогин рош" и ynoTpe6A.aBajy je у
лечен>у обол>ен>а бубрега.
Daphne mezereum (маслиница, ликовац, Me4ja лика, By4ja лика).
Расте по влажним и мрачним шумама. Кад се дуже жвапе, пали и пече.
Горка смола ове билле изазива KHjaae, као и мехурове по кожи. Yno-
требл,ава се као народни лек против реуматизма, кожних болести, а и
као средство за изазиван,е no6a4aja. Употребл,авала се некада и против
сифилиса.' На Ьердапском noApy4jy, код становништва влашке етничке
^ Народна медицина Ьердапског noApynja Ш
групе, маслиница je позната под називом „jap6a лупула", али нисам могао
утврдити да се употребл>ава као лек.
Delphinium consolida (кокотип, живорньак, лепи човек, самородка).
Налази се у корову, обично по запуштеним местима. PaHHje се
употребл>авао противу шуге и вашщу и као средство за лечен>е рана. Ова
билжа налази се и на Ьердапском noApyMjy и становништво влашке
етничке групе назива je „досньика". Влахин>е ynoTpeöAiaBajY ову бил>ку да
би се лакше породиле.
Dryopteris filix mas (обична папрат, навала, мушка папрат, глистов-
ница). Ова бил>ка налази се у свима нашим брдским и планинским кра-
jeBHMa и по шумама. Употребл>ава се против древних паразита, нарочито
пантл>ичаре. Y Ьердапском noApy4jy ова бил>ка позната je код влашке
етничке групе под називом „ферига", или „марунта" и употребл>ава се
као антихелментикум (средство против цревних паразита).
Equisetum arvense (пол>ска преслица, коньски реп, ксситрена трава,
раставник, свинъска преслица). Расте по влажним местима, и то као ко
ров. Штетно AejcTBO ове бил>ке запажа се нарочито код крупне стоке,
HajBHiue код оваца. Ако стока при паши наиЬе на ову траву добща
no6a4aj и ocTaje неплодна. Код становншптва Koje говори влашким je3H-
ком ова трава позната je код називом „перу nopKyAajy" (свтьска длака)
и сматра се опасном по здравл>е стоке.
Evernia pranastri (храстов Ainuaj, храстова маховина). Налази се
на HcnyuaHoj кори храстовог дрвета. Y HapoAHoj медицини oeaj Amuaj
употребл>ава се за леченье крвавих пролива, при крвареау из бубрега,
односно ако се крв излучуje у мокрапи. Ова би/ька позната je код етничке
групе влашког je3raca под називом „MyniKyj", али се не употребл>ава
као лек.
Foeniculum vulgare (комарач). Расте у полудивл>ем стан>у у каме-
н>арима. Y селима Ьердапског noApy4ja позната je под називом мироЬща,
rajи се по вртовима и употребл>ава се као зачин.
Fragaria vesea (шумска jaroAa). Лишпе ове бил>ке употребл>ава се у
народу као средство за чишЬеиье крви, код пролива, реуматизма, болести
jeTpe. Влашко становништво шумску jaroAy назива „фраж", и кувани лист
ове Оил>ке употребл>ава за лечен>е болести срца.
Helichrisum Italicum (смил>е). Због свог лепог мириса у народу je
омил>ена као бил>ка, а употребл>ава се делимично и као зачин и као лек.
Hyosciamus niger (црна буника). Позната je народу као отровна
бил>ка, расте обично по запуштеним, необраЬеним местима. На Ьердап
ском noApy4jy ову бил>ку назива^у „трава од зуба", и употребл>ава}у je
потопл>ену у воду; та вода се не гута, веЬ се само држи у устима; не пиje
се због тога што народ зна да je отровна.
Hypericum perforata (госпина трава, Богородичина трава). Код вла
шког становништва ова бил>ка назива се кантарион и употребл>ава се
код обол>ен>а плуЬа и против кашл>а.
Inula helenicum (оман). Y KAacH4Hoj и народно^ медицини оман има
широку употребу при лечешу туберкурлозе, грчева, желудачних и кож-
них болести и као средство против цревних паразита. Мада ова бил>ка у
HapoAHoj медицини има широку примену, нисам могао дознати н>ен назив
на влашком 1езику, нити №ену употребу у народно^ медицини Ьердапског,
односно плавног подручна.
Iris germanica (перуника, богиша, сабл>ица, небески цвет). Позната
код становништва влашког ^езика Ьердапског подручна под називом „стр-
жан>" и употребл>ава се нарочито против зубобол.е.
Matricalia chamomilla (камилица, титрица). V HapoAHoj медицини
камилица, или титрица има веома широку примену при лечеау грчева,
болова jeTpe, код женских болести, при лечеььу опекотина, рана, чирева,
за испираае 04Hjy, уш^у, носа и уста. Нарочито се употребл>ава против
болова у стомаку код мале деце и oAoj4aAH.
Милорад ДрагиЬ
Код становништва влашког je3HKa у Ьердапском noApyqjy камилица
je позната под веома популарним називом „руменьица". Y HapoAHoj меди-
цини овог noApynja румен>ица се употребл>ава за испира1ье грла, али joui
у знатно Behoj мери употребл>ава се у народно] MarajcKoj медицини као
алотропно, заштитно средство од русал>а (духова), за време TpojnwKHX
празника. Због тога he о употреби румен>ице бита говора и у поглавл>у о
MarajcKoj медицини.
Melissa officinalis (матичшак, пчелшьа метвица, пчелшьа лубичица,
милодух, мелиса, меденка) Y народно] медицини лишЬе матичньака кува
се и употребл>ава у облику 4aja, и то нарочито код извесних психичких
обол>ен>а, — код хипохондри]'е и хистерщ'е. Сматра се да употреба мелисе
yMHpyje живце, подиже душевно расположена. YjeAHO. употреблава се
против несанице, при nopeMehajy менструацще, за лечен>е малокрвности и
главобол>е.
Код становништва Ьердапског односно плавног noApy4ja влашке
етничке групе ова бил>ка позната je под називом „маташина" и због шеног
слатког мириса употребл>ава се при раду са пчелама.
Orchis mono (капун, каЬунак, салеп, вранак, дремовац, куковац).
Y народно] медицини употребл>ава се као лек против пролива, кашл>а,
обол>ен>а за лучен>е. Код становништва влашке етничке групе Ьердапског
noApy4ja ова бил>ка позната je под називом „бужор сарбачик". Нисам
могао да утврдим употребу ове бил>ке као лека.
Употреба салепа у земл>ама Блиског истока, на пример у TypcKoj,
пезана je за пуно празноверица Koje су и код нас продрле, нарочито код
муслиманског становништва. Тако код становништва муслиманске веро-
исповести новопазарског санцака Bepyje се да je салеп афродщазикум, са
CBojcTBOM подмлаЬивааа, окрепл>ен»а, са последицом доби]'ан>а мушке деце.7
Непознаванэе употребе салепа као лека у hcto4hoj Србщи, односно
Ьердапском подруч]у, свакако да je последица изолоааности овог подруч]а
од MHOHjx страних yranaja, па и од yranaja ори^енталне медицине.
Originum vulgare (мравин>ац, вранилова трава, враниловка, дивл>и
мажуран). На Ьердапском, односно плавном подруч]у ова бил>ка, позната
je на влашком }*езику под називом „öocyjoKv калулу]", или „савр" (на
пример у PyAHOj Глави, Црна)ки, Тополици, Бол>етину и др.).
V неким KpajeBHMa нашег народа ова бил>ка употребл>ава се за лече
н.е болести jeTpe, живчаних болести, епилепоуе. Y области Ьердапског,
односно плавног noApy4ja нисам наишао да се ова бил>ка употребл>ава
као лек, веЬ за 6oje»e вуне и свиле.
Phisalis Alkenengi (поганчева трава, пл>усковац). Y народно] меди
цини ова бил>ка се употребл>ава за лечен>е разних болести, као и за убла-
болова, зауставл>ан>а крвавл>ен>а, код обол>ен>а бубрега и мокрапне
бешике, водене болести, реуматизма, болести jeipe, жутице и друго. Назив
поганчева трава yKa3yje на то да се у неким KpajeBHMa ова бил>ка упо-
требл>ава за лече»е .дюганца", то jecT црвеног ветра. Осим тога, упо-
требл>ава се у неким KpajeBHMa и као лек за сифилис.8)
Y Ьердапском, односно плавном подруч]у ова бил>ка употребл>ава се
за лечен>е болести зуба и назива се „мражек брошйе" (жабина трава).
Polygonum aviculare (опутина, пасja трава, троскот, rrnwja трава).
Ову бил>ку употребл>авали су joni Грци и Римл>ани приликом крвавл>ен>а
из носа и плуЬа, код болести уха, крварен.а из рана. Y Hauioj народно]
медицини у многим KpajeBHMa употребл>ава се као лек за чишЬеае при
ликом крвавл>ен,а из материце, желуца, црева и плуЬа, код шул>ева, белог
пранл^сод бубрежних болести, гихта, реуматизма, прекида менструаци]е
и слично.
Становништво влашке етничке групе плавног noApyja назива ову
траву „трускацел", без неке употребе у народно] фитомедицини.
Polypodium vulgare (ослад, слатка папрат, слатки корен, слатка бу-
jaA, сладиЬ). Бил>ка слатког укуса, Koja се налази по шумама и камен>а-
рима. Због слатког укуса чобани траже ову бил>ку и jeAy. Становништво
Народна медицина Ьердапског noApynja 115
влашке етничке групе Ьердапског подручна ову билжу назива „jap6a дул-
че" (слатка трава).
Primula officinalis Оаглац, jarop4HKa, jarop4eBHHa). Некада су се
свом дрогом лечиле болести бубрега, бешике, реуматизам, гихт, главо-
бол>а, живчане болести. Y Hauioj HapoAHoj медицини ова бил>ка употреб-
л>ава се и код затвора и назеба, код болести срца, повеЬаног крвног при-
тиска. Влашко становништво плавног подруч]а ову бил>ку назива „смил-
кита".
Verbascum phlomides (дивизна, цветнэак, вунавка, лепух). У народ-
Hoj медицини употребл>ава се као лек против назеба, кашл>а, бронхитиса,
псмаььа апетита, nopeMehaja менструаци]е. Становништво плавног под-
py4ja влашке етничке групе ову бил>ку назива „кода вака". то jeer
кравл>и реп и употреб^ъава се као отров за рибе.
Viscum album (имела, бела имела). Младе гранчице имеле употреб-
A>aBajy ce у HapoAHoj медицини као лек против падавице и грчева, затим
при крвавл>ен>у из плупа и материце, код хистерщ'е и несвестице, пови-
шеног крвног притиска, артериосклерозе, у климактерщ'уму, код нервних
раздражена и слично.» На влашком je3HKy, код становништва Ьердапског
noApy4ja, имела се назива „овжак ienypecK", то iecT зеч'щ овас и зими
се употребл>ава као мамац за зечеве.
Sorbus aueuparia (japeömca). Плод ове бил>ке употребл>ава се у на-
poAHoj медицини као диуретикум (за повеЬан>е лучен>а мокраЬе), затим
за чишпен>е и лечен>е скорбута. Народ сматра да пекмез од japeömca ja4a
желудац, лечи кашал> и промуклост.
Код влашког становништва Ьердапског noApy4ja ова билжа назива
се „сорб". Постели верование да се не сме уносити у купу да не би на
стала сваЬа. Као свето дрво не употребл>ава се за гориво и од н>ега се
праве иконе. Bepyje се да тим дрветом не сме да се удара стока, jep he
у том CAy4ajy лако да искрвари.
Pulmonaria officinalis (плушьак, цигеричн>ак, кудравац, плуЬница).
Употребл>ава се као лек против бацан>а крви и код плупних болести. Код
становништва влашке етничке групе Ьердапског noApy4ja употребл>ава се
цвет ове бил>ке због тога што je слатког укуса.
Tilia parvifolia (липа). Цвет липе употребл.ава се у народу као
средство за 3Hoje»e, noja4a№e диурезе, janaite живаца и приликом назеба.
Становништво влашке етничке групе овог подручна назива цвет од липе
„флора Aje pejn" и употребл>ава га у наведене еврхе.
Rosa canina (дивл>а ружа). Расте по паппьацима и поред шума; има
ружичасте Цветове.
Y HapoAHoj медицини употребл>ава се под називом ружина вода и
ружин мед за ja4aH>e срца. Плодови (шипурци) се такоЬе ynoTpe6A>aBajy
у HapoAHoj медицини. Становништво влашког je3HKa ове шипурке назива
„шкубикур".
Urtica dioica (велика коприва). Употребл»ава се као лек код разних
крварен.а, резуматизма и гихта. Осим тога, користи се и за исхрану. Код
становништва влашке етничке групе коприва ce jeAe само до Великог
четвртка и онда се npecraje. На влашком 1'езику коприва се назива
„урзика".
Rubus frueticosus (купина). Y HapoAHoj медицини као лек употреб
л.ава се против пролива и крвавл>ен>а, затим као диуретикум, код назеба,
кашл>а, болести грла, рана у устима, код кожних болести. Становништво
влашке етничке групе купину назива „мура" и чобани нарочито радо jeAV
OBaj плод.
Valeriana officinalis (одол>ен, мацина трава, балдри^ан). Ова бил>ка
позната je била староj rp4Koj и pHMCKoj медицини, нарочито за лечеле
женских болести. Y Hanioj HapoAHoj медицини употре©л>ава се као лек
од грознице, женских болести, болести срца, главобол>е, крвног притиска.
Влашки израз за ову бил>ку ниje нам познат.
116 Милорад Aparuh
Verbena officinalis (спориш, xajAyMKa трава). Употребл>ава се код
становништва Ьердапског riOApy4ja против разних болести као стомахи-
кум, затим за посипан>е рана.
Sambucus nigra (зова, апта). Становништво влашке етничке групе
назива ову бил>ку „сок". Употребл>ава се за 3HojeH>e, код болова бубрега,
срца и jeTpe, а лишЬе зове употребл>ава се и за чишпен>е.
Saponaria officinalis (сапуника). Y CTapoj rp4Koj и pHMCKoj меди-
цини корен ове бил>ке употребл>авао се као лек за лучен»е мокраЬе и чиш-
пенье крви, затим за ш>)ачан>е апетита, код реуме, гихта и кожних боле
сти. Становништво влашке етничке трупе ову бил>ку назива „jap6a he
фапи спун де сапун" и употребл>ава je за трован>е рибе.
Helleborus (кукурек). Из система наведеног лековитог бил>а издва-
ja.Mo Helleborus (кукурек) Kojn има специфичан знача] због употребе у
народно] медицини Ьердапског noApy4ja. üocTojH више врста кукурека
и народ их употребл>ава у xyMaHoj медицини и ветерини. Значаj но je што
су све наше шуме и пол>а покривени кукуреком, па и приступачност ове
бил>ке OMoryhyje широку употребу. Све врете кукурека CBOjmi cacToj-
цима надражу]у слузокожу, изазива]у поврапан>е, пролив, и запал>иве про-
песе не само на слузокожама веп и на кожи, односно деловима тела са
коjима долазе у додир.,в
Y Hainoj народно] ветерини уопште, као и на Ьердапском noApy4jy,
кукурек се употребл>ава за „затравл>нван>е" домаЬе стоке у CAy4ajy обо-
леван>а, и то нарочито код говеда, свшьа и оваца. Ово затравл>иван>е врши
се на Taj начин што се корен кукурека провуче кроз пробушено уво
животике или кроз врат или друго место. AejcTBOM отровних гликозида,
Kojn се налазе у кукуреку, изазива]у се на месту затравл>иван>а запалдви
процеси и raojeH>e, тако да наступа и некроза, одумиранье ткива са пропа
данием jeAHor дела коже. Y народу je веома распрастран>ено уверен* да
се на OBaj начин могу сузбити разне болести Koje ce jaBA>ajy код домаЬе
стоке.
Употреба кукурека у лечен>у разних болести чешЬе изазива симпто
ме трованьа са несвестицом, повраЬан>ем, проливима, грчевима па и смрт,
како код л>уди тако и код животивьа.
Y насел>има Ьердапског подруч|а затравл>иван>е кукуреком врши се
не само код обол>евьа домаЬе стоке, веЬ и у лечен>у обол>евьа л>уди. По-
cToje примери са знатним деструкщцама коже и поткожног ткива услед
овакве примене кукурека код обол>ен>а л>уди. Нарочито чести и тешки
CAy4ajeBH разаран>а ткива наилазе се на овом noApy4jy услед употребе
кукурека у цил.у изазиван>а абортуса (no6ö4aja). Y здравственим установа-
ма овог noApy4ja познати су случа]еви тровавьа, icojn су се завршили смр-
hy. Ставл>ан>е комада кукурека у грлип материце изазива запал.иве про
цесс, THojeiba, крвавл>евье и друге тешке nopeMehaje.
На овоме месту, у вези са артефишцелним побача]има, може се до-
дати да су техничке манипулащце за изазиван>е no6a4aja у насел>има
овог noApy4ja различите. Ту спада ставл>а№е корена розетне и мушкатле
у грлип материце, затим ставл>анье белога слеза, рутвице и дувана. Осим
тога, употребл>ава се вино и бибер, вино са квасцем, затим се ставл>а вре-
тено у грлип материце, и npHMeibyjy се механичка унутрашла и спол.а-
шиьа трл>а!ьа са парен>ем. Овакве процедуре врше се кадгод чак и у пе
том, па и седмом месепу груднопе, са свима кобним последицама. Неке
старе жене KVBajy кукурек и Aajy га за изазиван>е пролива. Кувани куку
рек употребл>ава се и у iiapoAHoj ветерини овог noApywja, нарочито код
1елади код Kojnx nocToje цревни паразити (oeaj начин npHMeayje се у
Голубивьу, а свакако и у другим селима).
Народна медицина Ьердапског подруца 117
Можда би се на први поглед из предньег излагала могло

заклучити да je фитотерапща у насел>има Бердапа распростра
нена, слично и у hctoj" мери као и у другим нашим KpajeeuMa.
ТакоЬе, пре него што би се ушло у дубл>е познавание ове ма
терее, могло би се претпоставити да фитотерапща као емпи-
рични облик народне медицине у овим KpajeBHMa треба да буде
довольно, чак и више развщ'ен, jep yranajn савремене научне ме
дицине продиру у ове Kpajeee источне Србщ'е тек у HOBHje и
HajHOBnje време, успоставл>ан>ем модерних комуникащца, бол^е
организащце здравствене службе и других савремених фактора
народне опште и здравствене просвепености.
МеЬутим, залазепи у детал>нщ'е познавание народног жи
вота на noApy4jy Бердапа, обилазепи nojeAHHe домове на овом
noApy4jy, могло се установити да емпирична фитотерагаца пред-
ставл>а процентуално недовольно развщен систем емпир^ског
народног леченьа. Наведена употреба лековитог бил>а применив
се глобално, према paHnje изложеном, али се само делимично
користи у uiHpoj HapoAHoj примени:
Проблем je: Kojn су узроци oboj подави? Износимо као
хипотезу.
Народна фитотерашца, као што je веп истакнуто, заснива
се на емпирщи многих етничких група и народа. Ова врста на
родне емпирщске Tepannje представл>а известан конгломерат у
KojeM се налазе елементи не само емпирщске народне, веп и еле-
менти научних медицина разних епоха. Према томе, емпирщска
фитомедицина CBoje корене има не само у аутохтоним искустви-
ма, емпирщи нашег народног живота, веп у многим ovy4ajeBH-
ма представл>а резултанту разних yranaja под KojnMa су се на-
лазили народи Балканског полуострва. Ти су yranajn долазили
и са истока и са запада.
Тако, поред аутохтоних, да их назовемо старобалканских
yrnnaja, nocToje и утицами античке медицине, грчке и римске, од-
носно Хипократове и галенске медицине. Затим долазе yranaju
византиске, арапске и романске медицине, са доцнищм утица-
jnMa венецщанске и германске медицине. Ова] мозаик различи-
тих културних утицаja долазио je на Балканско полуострво у-
главном са истока, а затим дуж уздужних комуникащца Koje су
на територщу Cp6nje водиле долинама Нишаве, Вардара и Мо
раве, нарочито дуж Цариградског Арума. Ове уздужне, лонги-
тудионалне комуникащце, Kojn су се кретале во]ничке инва-
3Hje, а у)'едно и разноврсни културни yranajn са истока и jyra,
омогуЬавали су и продиран>е емпири^ке и научне медицине
Истока и Медитерана.
Y овом погледу спещцално je значаjaH продор арапске ме
дицине, чи)и су носиоци умногоме били турски, источаачки хе-
пими, Kojn су са BojmwKOM инвазиям Отоманске Им-nepHje Haj
Милорад ДрагиЬ
пре долиной Марице, а затим долиной Нишаве и Мораве, про

дирали у централне делове некадашн>е средн.овековне српске
државе. Осим тога, Вардарском и Моравском долином проди
рали су на територщу Cpönje и yrauajn емпирщске и научне
грчке, односно византийке медицине, чи]и су носиоци били та-
козвани KaAojaTpn, народни лекари, видари, емпирщци, kojh су
представл>али знача]ан фактор за преношен>е емпирщских и дру
гих медицинских знан>а у наш народни живот на територи]и
среднэовековне српске државе. На Taj начин, у централне дело
ве Cp6nje уношени су и многи елементи арапске медицине, Kojy
су познавали источни народи, 4nje су во]ничке инвази]е проди-
рале на Балканско полуострво. Ти yrauajH joui увек се веома
снажно ocehajy, нарочито у градовима нашег Поморавл>а, одак-
ле су се преносили и на сеоско становништво на noApy4jy кас-
HHje обновл>ене српске државе.
У овом погледу нарочито je значаj но поменути, поред еле-
мената фитотерашце, и елементе 300Tepannje, у Kojy се, изме-
Ьу осталога, yöpaja употреба масти од вепра, зми]'ино млеко,
змщска кошул>ица, nra4je месо, лавовско срце, мокраНа од но-
вороЬенчета, крокодилске сузе и друго. Ови „медикамента" са-
чиньавали су 3Ha4ajHH инвентар среднювековних апотека. Наве
дена зоотерапща углавном ниje у употреби код становништва
Ьердапског, односно плавног noApy4ja, а такоЬе на територщи
овог noApy4ja и фитoтepaпиja HHje у употреби, нити je разви-
jeHa у OHOAHKoj мери као у неким другим нашим KpajeBHMa.
Према томе, могао би се начинити закл>учак и одговор на
питан>е због чега je релативно недовол>но pa3BHjeHa фито и зооте-
pannja у народноj медицини Ьердапског, односно плавног под-
py4ja. Наведене уздужне комуникащце на Балканском полу-
острву знатно су удал>ене од ових KpajeBa источне Cpönje. Бер-
дапска насел>а изолована су и тако репи затворена планинским
системима Карпата и Бердапском клисуром Дунава. На Taj на
чин ови KpajeBH представл^у културно-аутономну облает. Ова
облает била je изолована од свих наведених yranaja емпирщеке
и класичне медицине, Kojn су продирали поменутим комуникаци-
jaMa источног и централног дела Балканског полуострва.
Тако се у овим KpajeBHMa формирао само танак CAoj ем-
при]ске медицине, у вези са употребом лековитог бил>а. И уко-
лико се народ више упознавао са употребом лековитог бил>а, та-
козваном фитотерпирм, ти су yrauajn умногоме нови)"ег датума.
Ту долазе нарочито yrauajn становништва варошких, као и ру-
дарских насел>а, у коja су долазили становници и из знатно уда-
л>енщих Kpajeea. На градским гацацама у Ьердапским насел>и-
ма и HCT04Hoj Србщи почин>е да ce nojaBA>yje и npoAaja лекови
тог бил>а, Koje paHnje у овим KpajeBHMa умногоме HHje било
познато.
Народна медицина Ьердапског noApynja 119
MazujcKo народна медицида и магщски. ритуалы

Y народно] медицини Ьердапског, односно плавног подруч-
ja, MarajcKa медицина и мапцски ритуали HMajy знатно веЬу
улогу од емпири]ске медицине лековитим биллем, такозване фи-
тотерашце. Па и ако itoctoj'h емпири]ска народна медицина у
облику лечена лековитим бил>ем, у многим таквим CAynajeBH-
ма у питан>у je и магщска медицина. MarajcKe радн>е и мапц-
ски ритуали уопште умногоме испун>ава]у лични, породични,
друштвени и o6H4ajHH садржа] становништва овог подручна и
изрази „факатура" или „вражиторе" (врацбина) заузима]у вид
но место у поступцима овог становништва.
Као ]едан од Haj4euihnx и на]видни]их примера повезива-
н>а фитотерашуе са применом Maraje и маги^ске медицине jecTe
употреба белог лука, камилице и пелена. Становништво овог
noApy4ja влашке етничке групе бели лек назива „ycTypoj", тит-
рицу, или камилицу — „румеаица" а пелен — „пелин".
Код становништва Ьердапског noApynja употреба белог лу
ка, камилице и пелена има веома изразиту улогу у MarajcKoj
медицини, и то у цил>у превенщце, као и у цил>у терашце. Спе
цифична карактеристика за ове Kpajeee jecTe MariijcKa превен-
цща и магиj ска Tepannja за време духовских, тро]ичких празни-
ка, познатих код становништва влашке етничке групе под на-
зивом русал>е.
TpojH4KH празник, односно русал>е сматра се овде „опас-
ним празником". Према општем увереньу и схватан>у становни
штва Ьердапског, односно плавног noApy4ja, ко би се огрешио
радеЬи у дане духовских празника, могао би лако да оболи. По-
CTojH веома распространено мишл>ен>е да се ово обол>енье мани
фесте дрхтаньем, губл>ен>ем свести, са могуЬношЬу „шлога" у
рукама, доби]'ан>ем искривл>ених уста и слично. Ако домаЬин
ради о ipojHHHOM празнику, може, по народном верован>у, да
оболи и стока — „да падне у несвест". Ово се односи нарочито
на говеда, овце и свин>е. Ако би гравидна жена, трудница, ра-
дила о овим празницима nocTojn верование да би „родила искрив
лено дете".
HajpacnpocTpaHieHHje je мишл>ен>е да су жене, Koje су се
огрешиле радеЬи о празнику Духова, добщале обол>ен>е дрхта-
ньа, да их „вата несвест". Да би се повратиле из тог болесног
стан>а, створено je уверен>е да су русал>е ушле у тело оболелог
и да их треба измамити и истерати свирком, песмом, витлааем
ножевима и употребом белога лука, камилице и пелена. Ова
магщска радн>а има облик класичног егзорцизма, то jeer исте-
риванье демона.
Да се ово не би десило, npenopynyjy се извесне превентив-
не мере, пази се да се нарочито дан>у не заспи са отвореним
устима да кроз н>их не би ушле русал>е. Због тога се деци за
време дневног спаван>а покрива глава односно уста неком ма
120 Милорад ДрагиЬ
рамом или сличном покривком. Као специфично превентивно

средство за заштиту од русал>а употребл>ава се бели лук, ками-
лица и пелен, и то на Taj начин што се ове бил>ке craBA>ajy у
постел>у за време спаван>а или се носе у одепи, нарочито поред
груди, испод кошул>е. Ова средства CMaTpajy се као алотропна
за одбщанье демонског епидемиолошког фактора, односно за
лечение у cAy4ajy обол>еньа проузрокованих AejcTBOM русал>а.
Феномен русал>ских падалица познат je у Hainoj медицин-
cKoj и eTHOAouiKoj литератури под називом „дубочке падалице",
по селу Дубока у Звижду, где су се донедавна у великом 6pojy
дешавали наведени феномени. Ове падалице налазиле су се у
HeKoj врсти хистерично-епилептичног стан>а, са jaKTannjaMa,
клоничким и тоничким грчевима. Неке од ових жена сматране
су пророчицама и н>има су прилазиле друге жене да би добиле
потребив савете о cBojHM мртвима, и слично.
МеЬутим, nojaea русал>а, или TpojH4KHX падалица била je
а и сада nocTojn не само у Ay6oKoj и у суседним селима Звиж-
да (BoAyja, Шевица, Нересница и друга) веп и на знатно ширем
noApy4jy источне Cpönje. Y Ьердапском, односно плавном под-
py4jy наишли смо на многе податке и тратове русал>а у селима
Koja се сада noTanajy, као што су Аобра, Голубин>е, Мосна и
у суседном селу Болтетину. Y наведеним селима, са малим ва-
рщащцама, врше се мере предострожности у цил>у заштите. Та-
ко, на TpojH4HH дан, пре сунца, набере се „руменица", „пелин".
„ycTypoj" и коприва. То се све стави у чашу воде; осим тога,
да се и одраслима, а нарочито деци, да ове бил>ке носе у нед-
рима. Y Аобри caoпштaвajy да су женама Koje на празник ду
хова падну, морале да nrpajy крал>ице или KpajH4apn, да би се
на Taj начин ослободиле болести Koja je ушла у н>их.
Y Бол>етину, поред осталог, добио сам обавештен>е од Дра-
гомира ЖивковиНа, око 40 година старог. Ои саопштава како
се добро ceha да су у н>еговом детиньству многе жене падале о
празнику Духова и да су око н>их морале да nrpajy „чисте де-
BojKe", а да су нарочито падале оне жене Koje су роЬене у се
лима Звижда и ту су удате.
Станка, 78 година стара, жена БорЬа Матщ'евиЬа из Бо-
летина каже: „Moja MajKa je причала да су joj у четвртак, по
сле Духова, почеле да дрхте овце и око н>их су морале да игра
jy крал>ице и крал>ичари, и то на исти начин као што се то чи
нило код жена Koje су падале о TpojnuaMa".
Осим тога, у Бол>етину npH4ajy како je нека Лэубица Сте-
вановиН, удата жена од 19 година, пала о TpojnnaMa код тора
где су биле овце. Кажу да je пала jep je била кажн>ена због
тога што je о TpojHHHHOM празнику радила на ньиви. Почела je
у пол>у да дрхти, пала je и муж je на CBojnM рукама морао да
je донесе купи.
Y Добри nocTojn мишл>ен>е и уверегье да у току целе ду-
ховске недел.е, то jecT од великих до малих Духова, не треба
Народна медицина Ьердапског подруга 121
даньу да се спава, да русал>е не би кроз уста ушле и изазвале

болеет. CaonurraBajy да су неке жене остале болесне и неспособ-
не у току целе године, jep су пале о Духовима и нису имале да
плате да им кра]ичари nrpajy. CaonniTaeajy да су духовске па
далице биле месте све до 1941. године.
Поред тога, у Болзетину je саопштено да су жене много па-
дале до пре неколико година, и да се пазило и саветовало деци,
чобанима да за време тро]ичних празника не треба да леже ис
под церовог и ораховог дрвета. Ако би неко легао да спава, са
ветовало му се да на себе стави пелин или 6ypjaH. И у овом селу
nocTojn верование да пелен, Kojn иначе има увек горак укус, за
време три дана тро]ичних празника HHje горак и да се после
TpojH4Hor празника горак укус опет враЬа. Ако поред свих мера
предострожности русал>е савлада]у човека, онда мора да им се
игра, са изговаран>ем речи Koje HMajy карактер егзорцизма (ис-
териванье демона).
Магщска превенцща, етиологща, диагностика и терапща
MarajcKa превенщц'а, са утврЬиван>ем етиологще; диагно

стика и MarajcKe Tepannja у велико] мери заступл>ени су у на-
poAHoj медицини Ьердапског, односно плавног подруч]а.
MarajcKa превенцща, диагностика и Tepairaja 3axBaTajy
све области л>удског живота, Kojn се односе на стан>е физичког
и психичког здравл>а. Осим тога, ова MarHjcKa народна медицина
захвата и све поремепене л>удске односе, односе у 6pa4Hoj за-
jeAHHHH, полном животу, connjaAHoj патологии и друго.
Све три наведене области магщеке народне медицине (пре
венцща, диагностика и Tepannja, са етиолопцом) могу бити eje-
дишене у jeAHoj 3ajeAHH4Koj Marajeeoj радньи или могу бити
и H3ABojeHe.
Као пример издво]ености етиолошке и терапеутске Maraje
могу се навести случа]еви OABojeHor рада врачарица и ба]алица.
Найме, на Ьердапском подруч]у nocToje случа]еви да оболели
Hajnpe оллазе врачарици, Koja има задатак да утврди етиологи-
jy и карактер болести (диагнозу). Врачарица према томе утвр-
byje узрок и болеет, дакле поставлю диагнозу. На основу тако
поставл>ене диагнозе, болесник одлази или га одводе ба]алици
Koja има функщцу „терапеута", то jecT да öajaaeM, изговара-
иьем одреЬених басми, уклони болеет.
nocTojn велика облает MarajcKe медицине, у Kojoj jeAHo
исто лице и jeAHHM истим средством врши функщцу превенщце
и терашце. Овакви облици MarajcKe медицине у Ьердапском под-
py4jy, као и у суседним насел>има источне Cpönje, Hajemne ce
npaKTHKyjy.
Као специфични пример, карактеристичан за насел>а Ьер
дапског noApy4ja, могу се навести две мапцеке радн>е. .Тедна од
122 Милорад Aparah
тих радн.и удружу]е превенщцу и Tepannjy, а друга je чисто

превентивна.
Прву магоцску радн>у чини превенщца и Tepanuja помоЬу
такозване чумине кошул>е („чума камаша").
„Чума камаша", као превентивно и терапеутско средство
употребл>авала се и joui се употребл>ава у свим насел>има плав-
ног noApy4ja. На употребу чумине кошул>е наишао сам на ши
роком noApy4jy источне Cpônje, односно Тимочке KpajHHe, као
на пример у Кобишници, 1абуковцу, у Прахову. На ужем Ьер-
дапском, односно плавном noApy4jy, употреба чумине кошул>е
позната je у Мосни, Добри, Голубшъу, Дон»ем Милановцу- а сва-
како и у другим местима.
Прве детал>нще податке о употреби чумине кошул>е добио
сам у селу Кобишници, односно Буковчи, близу Неготина. Ме-
штанин ова два cnojeHa села, MHAHBoje Баланеско, показао ми
je овакву кошул>у Kojy je израдила нека баба 3ojmja. Кошул>а
je раЬена пре више од 30 година. Поменута баба 3ojnua изради
ла je ову кошул>у 3ajeAHo са joш осам старих жена. Према саоп-
штен>има, све ове старе жене Koje су изаткале чумину кошул>у
морале су да буду удовице, па „поштене и чисте". Под изразом
„поштене" подразумева се да не oдpжaвajY полне односе, а под
изразом „чисте", да je код н>их завршен менструациони циклус.
Да би изаткале од тежине чумину кошул>у, ове жене су радиле
у jeAHoj затвореноj просторен у Kojoj су смештени и pa36oj,
витло, мотовило, нити, гребена и кудел>а.
При изради чумине кошул>е оне су морале да буду обна-
жене до nojaca, и без марама на главама. По другом саопштеньу,
ове старе жене за време израде кошул>е морале су бити пот-
пуно наге „као од ма^ке роЬене" и за време рада нису смеле
ништа да говоре.
Чумина кошула израЬена од тежине кратка je: дужина из
носи око 50 — 55 eu, а ширина око 60 — 65 ст. Отвор кошул>е
око врата износи око 80 cm, а дужина рукава од 30 ст.
Чумина кошула у Буковчи и Кобишници и сада се упо-
требл>ава. Провлаченье кроз н>у врше три пута. Свако лице Koje
се провлачи кроз ову кошулу мора да буде чисто, да се прет-
ходно yMHje и окупа.
Чумина кошул>а употреблава се и превентивно и терапеут-
ски. Ако се у селу nojaBii нека „болештина", онда je потражн>а
за овом кошулюм повеНана. Кроз чумину кошул>у провлаче се
и деца и одрасли. МеЬутим, опште je уверение да je провлачен>е
кроз ову кошул>у нарочито потребно и корисно деци. Због тога
н>у траже оне породице у KojuMa се деца не држе, то jecT у
KojHMa су чести cAy4ajeBH умиран,а деце, да би се на Taj начин
превентивно заштитили нови чланови породице, новороЬенчад.
Осим тога, у великом 6pojy cAy4ajeea чумину кошул>у траже
MajKe Koje HMajy здраву децу, и то нарочито за новороЬенчад
Народна медицина Ьердапског noApyMja 123
да би та новороЬена деца била здрава и отпорна према боле-

стима.
Према томе, из свих разговора могло се закл>учити да се
чумина кошул>а употребл>ава и за старще и за децу, да би се
помопу н>е сачували од болести, као и да би се излечили ако
су болесни. Као терапеутско средство чумина кошул>а употреб-
л>ава се код разних органских болести. Осим тога, кажу да се
ова кошул>а употребл>ава и тражи кад неко 6oAyje од живаца
и кад треба да се ослободи страха.
Осим тога, чумина кошул>а употребл>авала се и за време
ратова, да л>уде не 6nje куршум. То се радило за време балкан
ских ратова, у првом као и у другом светском рату. 1едан ре-
као je:
„Y овом последнем рату (1941) био сам мобилисан. Мени je онда

Moja MajKa казала да одем Heicoj жени Koja има чумину кошул>у и да се
кроз н>у провучем да ме куршум не бще".
После ових саопштен>а у селима Буковчи и Кобишници рас-

питивао сам се о познаван>у и употреби чумине кошул>е на ши-
рем noApy4j'y, у насел>има Ьердапског подруч]а. О употреби чу
мине кошул>е посебно сам информисан у .Габуковцу, где сам по-
ред сличних података о употреби ове кошуле обавештен да се
кроз ньу провлаче и они Kojn одлазе у BojcKy после извршене
регрутаци]'е. „То се и сада ради", саопштили су ми.
Y плавном, односно Ьердапском noApy4jy, у селу Мосни,
такоЬе je позната употреба чумине кошул>е. Кита, жена Васе
АдамовиНа, из Мосне, стара око 46 година, саопштава:
„Ja знам за чума камаши. Као дете провлачила сам се кроз ову
кошулэу. Имала сам онда четири године. Провлачила сам се ради здравл>а."
Y Прахову, Витомир КрачуновиН, саопштио je следепе:
„Moja баба, Koja je умрла 1914. године, у CBojoj 85 години причала

ми je: „ Кад ce травила чума сел>аци су напустили село и отишли ван
села, на место где се сада налази фабрика (суперфосфата). Moja баба при
чала ми je да избегли сел>аци нису живели овде веп су побегли и скривали
ce jeAHH од других. За стоку су начинин>ени и OABojeHH обори. Употреблл-
вали су неку траву kojom су се кадили. Да би се одбранили од чуме,
састало се девет баба Koje више не pabajy децу и у jeAHoj купи у току
изаткале су и сашиле чумину кошул>у. За правл>ен>е кошул>е употребл>ава-
ле су се две врете кучине: летня, Koja сазрева око Петровдана, и jeceiba,
Koja сазрева у jeceH. Кроз ову кошулу сви су се провлачили да би се са
чували од колере или чуме. Провлачили су се прво здрави да не оболе"
Y Бол>етину je такоЬе позната употреба чумине кошул>е.

Кроз ову кошул>у морало je да се провуче свако дете да не би
умрло.
Милорад Apamh
Y Добри je такоЬе позната употреба чумине кошул>е. Ми-

лутин КостиЬ, становник овога села, саопштио ми je:
„Moja баба, Живка Живковип, Koja има више 70 година, причала
ми je:
Кад je отпочео OHaj први рат, састало се девет баба, узеле су тежи
ну, гребене и друго што требЬ, скинуле се голе и изаткале су кошулуу.
Морале су да се журе да кошулуа буде готова док петли не 3aneBajy. Док
су бабе правиле ову кошул>у, л>уди су се разишли по селу и гледали Kojn
he петао први да запева. Онда су ухватили тог петла и донели га бабама
Оне навуку петлу кошул>у и пусте га да иде по селу. Петао трчи, л>уди
nyuajy на ньега, али га не yönjy веп га ухвате После дад сваком по мало
парче те кошул>е да понесе у рат да не би погинуо. Y овом последнем,
другом светском рату, то ce HHje радило али то je извоЬено у балканском
рату 1912. и у првом светском рату 1914. године".
Y Дон>ем Миланвцу наишао сам на луде коj има je тако

Ье позната употреба чумине кошул>е, уз напомену да се пол
чумом не подразумева само куга, веЬ и колера и друге заразне
болести.
Осим употребе чумине кошул>е, од чуме се народ бранно
каЬиьем TaMjaHOM, узиман>ем белог и црног лука. Та средства
и сада ce ynoTpe6A>aBajy у CAy4ajeBHMa обол>еван>а, како код
луди тако и код домаЬих животиньа.
Колективна магщска соцщално-медицинска заштита

Осим наведених примера магщске превенци]'е удружених
са MarajcKOM терашцом, у Ьердапским насел>има, nocToje веома
карактеристични облици колективног MarajcKor ритуала са ци-
л>ем заштите целог насел>а од неке епидемще. Ова колективна
заштита врши се у облику „помана" епидемиолошким фактори-
ма, за Koje становништво ових насел>а употребл>ава различите из-
разе, као: „милоснице", „теткице", „горска MajKa", „мума па-
тури".
Обавештен о даван>у помана наведеним епидемиолошким
факторима, прикупл>ао сам о овоме податке на ширем подруч-
jy источне Србще, као и у Ьердапском noApy4jy. Ово сам вршио
нарочито у Догьем Милановцу, Голубшьу, Мосни, Бол>етину и
Добри.
Ова антропоморфна митска биЬа као епидемиолошки фак-
тори, према народним схватаььима, могу да буду у извесним
околностима заштитници здравл>а, а такоЬе и носиоци обол>ен>а.
Y селу Голубин>у добио сам саопштен>е да „Мума падури"
може бити добра, али такоЬе може да учини и зла човеку.
Ружица CrojKOBHh, из Голубинка, стара око 70 година, каже:
Мума падури иде кроз шуму нопу, у глуво доба. И то не увек као
жена, веп каткад и као нека купа сена, Kojy као да носи неки ветар.
Ако неко наиЬе на Taj ветар или нагази на ту купу сена, одузепе му се и
нога и рука, а може и да му се искриви вилица. Кога стигне Taj ветар
може да Aoönje „шлог" и да умре".
Народна медицина Ьердапског подрода 125
Ова та]анствена шумска биЬа, као епидемиолошки фактор,

често могу да изазову помор деде. Эбог тога их треба умилости
вите даровима Koja становништво етничке групе влашког je3H-
ка Ьердапског и плавног noApynja приноси у облику такозваних
помана.
Као пример за извоЬен>е ритуалних ових „помана" наводи
ce caomirreibe Милутина КостиЬа, становника села Добре:
„Пре неколико година у Добри je умрла баба CToja, удова Hahj'í
Живковипа. Доживела je старост од близу 80 година. Када би се го^авила
нека Оолештина у суседним селима, па почела да ce jaBA>a и у Добри, баба
CToja je сматрала да треба да се начини помана тим теткама — милости
вицама. Онда je сеоски биров Панта Жикип обавестио цело село и позвао
жене да буду спремне да у одреЬени дан учине поману теткама. Жене су
онда отпочшьале да ce npmrpeMajy за то: спремале су разноврсна ]'ела,
мрсна или поена, према дану у Kojn je требало да се чине помане. Одре-
Ьеног дана жене са спремл>еним и намен>еним jeAHMa и пиНима полазе све
3ajeAHO и одлазе на одреЬено место ван села. Ту онда enyurrajy jeAo и
mine на земл>у и намен>\^у га теткама— милосницама. Такве помане вршг
се уторком или суботом. У приреЬиван>у ових помана учествовало je кат
кад и по стотину жена".
Y селу Добри joui ми je саопштено да ce oeaj o6n4aj и

сада одржава, и то не само кад ce nojaee болести код л>уди вей
и код домаЬе стоке, пернате живине и друго.
*
* *
Y духовном, етнопсихолошком и менталном бипу станов-

ништва Ьердапског, односно плавног noApynja MarajcKa компо
нента у HapoAHoj медицини заузимала je и заузима joui увек
веома 3Ha4ajHo место у понашан>у л>уди, и то како у CAynajeBH-
ма обол>ен>а, тако и у случа]евима потребе превенщце, заштите
здравлза. Ови елементи мапцеке медицине HMajy одреЬену уло-
гу и у области counjaAHe патолопце, при поремеЬеним л>удским
односима, у заштити при вршен>у криминала, разних злочина,
да нико не дозна о томе или да се пронаЬе злочинац или крад-
л>ивац. riocToju joui увек доста распространено верованье да не
ка лица могу имати везе са Ьаволима Kojn живе обично поред
реке и потока. Bepyje се да оваква лица cBojHM везама са Ьа
волима могу да помогну или одмогну л>удима у разним н>ихо-
вим потребама, да нанесу односно однесу болеет и смрт. Судски
процеси, одбрана од злочина при судским процесима, веома че
сто мобилишу ове MarajcKe снаге у народу, уз верование да he
на Taj начин утицати на ток ислеЬиван,а и доношен>а судске
одлуке.
Y групу мапцеких медицинских ритуала yöpajajy се и та-
козвани „сабори пророка", Kojn се у одреЬене празничке дане
npnpebyjy у неким селима Ьердапског, односно плавног под-
py4ja.
126 Милорад Драгип
На ове саборе пророка OKyriA>ajy се многи Kojn долазе да

од пророка Aoônjy упутства у случа]у болести или других раз-
личитих невол>а. Пророци су обично жене Koje тога дана naAajy
у неку врсту полухистеричних заноса. Y таквим ситуащцама
MHoroépojHe жене прилазе, пале свепе и побожно CAyniajy са-
општен>а од пророка односно пророчица, Koje врше MHcnjy до-
некле слично грчким пророчицама у Делфима.
Ове пророчице Aajy савете како се треба владати и шта
треба узети да би болесник оздравио, шта треба радити да би
се открио злочин и одредила казна. Сва ова саветован>а и „про-
рица№а" у вези су са великим култом загробног живота и веро
ванием да у таквоме стан>у пророчице arynajy и у везу са умрли-
ма, Kojn посредством пророчице Aajy одреЬене савете и упутства
за лечен>е и ослобаЬан>е од других невол>а.
Стан>е магщ'ске народне медицине Ьердапског, односно
плавног noApy4ja веома je интересантно са становишта развит-
ка л>удског ума и психе. YjeAHO, мапцска медицина noKa3yje на
Kojn начин народ joui увек гледа на проблеме заштите здравл>а
и живота од болести и других животних тешкопа.
ЛИТЕРАТУРА
*) Испитиваня, чи]и се резултати o6jaBA>yjy у овом раду, омогупена су
уз noMoh 3ajeAHHue медицинских установа CP Cpönje.
1 Владимир CTaHojeenh, Српска народна медицина, Гласник За
вода за здравствену заштиту CP Cpönje, Београд 1965.
2 Ар JoBaH ТуцаковиЛ, Фармакогнозией. Београд 1948, стр. 403.
3 Исто, страна 4 и 69.
4 Исто, страна 693.
5 Dr Fran Kuäan, Ljekovito bilje, Zagreb 1938, str. 158, 150
6Др JoBâH Туцаков, Фармакогнозща, Београд 1948, стр. 781
8Dr Fran Kuäan, Ljekovito bilje, Zagreb 1938, str. 329.
10 Др JoeaH Туцаков, Фармакогнозща, Београд 1948, стр. 265
11 Владимир CTaHojeBHh, Српска -народна медицина, Гласник За
вода за здравствену заштиту Cpönje, Београд 1965.
Médicine populaire 127
Résumé
MÉDECINE POPULAIRE DU TERRITOIRE DE »SUMBERSION«
DES PORTES DES FER
par
Milorad Dragic
Les éléments de la médecine empirique et de la médecine
magique sont considérablement représentés dans la médecine po
pulaire du territoire de Djerdap ou plutôt du territoire à submer
ger. Peut-être est-il permis d'affirmer qu'il existe une différence
essentielle entre la médecine populaire du territoire de Djerdap
et celle des autres régions, plus éloignées dans lesquelles les com
munication étaient autrefois mieux développées.
L'auteur considère la médecine populaire du territoire de
Djerdap en 5 shapitres du présent travail: médecine empirique
et phytothérapie (plantes médicinales):, analyse de la phytoméde-
cine empirique populaire; médecine magique populaire et rituels
magiques; prévention, étiologie, diagnostic et thérapie magiques;
protection socio-médicale collective.
La phytomédecine empirique a ses racines non seulement
dans les expériences autochtones, empirisme de notre peuple, mais
en nombre de cas elle représente la résultante de différentes in
fluences auxquelles étaient soumis les peuples de la Péninsule Bal
kanique. Ces influences venaient de l'Est aussi bien que de l'Ouest.
Sous ce rapport, d'une importance spéciale est la pénétration de la
médecine arabe dont les protagonistes étaient, sous nombre d'as
pects, les médecins turcs, orientaux (heéim) qui, avec Г invasion
militaire de l'Empire Ottoman, d' abord à travers la vallée de la
Marica et ensuite par les vallées de la NiSava et de la Morava
pénétraient dans les parties centrales de l'Etat médiéval serbe. Le
territoire de Djerdap restait sous ce rapport de côté.
Dans l'être spirituel ethnopsychologique et mental de la popu
lation du territoire de Djerdap ou plutôt du territoire à submerger,
la composante magique dans la médecine populaire occupait et
occupe toujours une place très importante dans le comportement
des hommes lorsqu'il s'agit des maladies, de la prévention et de la
protection de la santé. Nombreux éléments de la médecine magique
jouent un rôle déterminé aussi dans le domaine de la pathologie
sociale, dans les rapports humains troublés, comme protection
dans l'exécution des délits criminels, divers crimes etc.
La condition de la médecine magique populaire du territoire
de Djerdap ou de »submersion« est très intéressante du point de
vue de l'évolution de la raison et de l'âme humaines. La médecine
magique montre en même temps comment le peuple envisage en
core les problèmes de la protection de la santé et de la vie contre
les maladies et autres difficultés qui se présentent dans la vie.
КН>. 8
БЕОГРАД
1976.
I
К1Ь. 8
INSTITUT ETHNOGRAPHIQUE
RECUEIL DES TRAVAUX
DE L'INSTITUT ETHNOGRAPHIQUE
TOME 8.
Rédacteur
MIRKO R. BARJAKTAROVIC, BREDA VLAHOVIC, DUSAN DRLJACA,
MILJANA RADOVANOVIC
Accepté à la séance du Conseil scientifique de l'Institut le 15. VI 1976.
BEOGRAD
1976.
КН>. 8
Уредник
МИРКО Р. BAPJAKTAPOBHñ
МИРКО Р. BAPJAKTAPOBHñ, БРЕДА ВЛАХОВИН, ДУШАН ДРЛ>АЧА,
МИЛ>АНА РАДОВАНОВИН
Примл>ено на седници Научног Beha Института, 15. VI 1976.
БЕОГРАД
1976.
Лектор: Лепосава ЖуниИ
Из0а\е: Етнографски институт
Штампа: „Слободан JoBuh"
Београд, CTojaHa ПротиЬа 52
Штампано уз учешНе средстава Републичке

за]еднице науке Cp6uje
ЕТНОЛОШКА ПРОУЧАВАЬЬА
БЕРДАПСКИХ НАСЕЛА
III
- Ь САДРЖ AJ
Уместо предговора .
Душап Дрл>ача, Сип у /Случу 11
JoBan Ф. Трифуноски, Текща на Дунаву 43
Бреда Влаховип, Неки етно.юшки проблемы старе и нове Текще 63
Душан Дрл>ача, Голубин>е у Поречу 79
Мирко P. EapjaKTapoBHh, Мосна 99
Милана Радоваповип, Запажшьа о насе/ьу и становништву Доььег
Милановца 107
Мил>ана РадовановиН, Добра и ььено становништво у прошлости и
данас ' 117
Душан Дрл>ача, Бршща 141
Бреда Влаховип, Промене у народно]' култури у неким насе.ъима
низводно од Хидроелектране „Бердап" 151
TABLES DES MATIERES
Quelques mots en guise de préface 10

DuSan Drljaéa, Sip dans la région de Kljuë 11
Jovan F. Trifunoski, Tekija sur le Danube 43
Breda Vlahovic, Quelques problèmes ethnologiques de l'ancienne et de
la nouvelle Tekija 63
Duáan Drljaca, Golubinje dans la région de Poreö 79
Mirko R. Barjaktarovié, Mosna 99
Miljana Radovanovié, Some observations concerning the settlement and
population of Donji Milanovac 109
Miljana Radovanovié, Dobra et sa population autrefois et aujord'hui 117
DuSan Drljaca, Brnjica 141
Breda Vlahovic, Changements survenus dans la culture populaire de
sertains habitats situés en aval de la centrale hydroélectrique des
Portes de Fer 151
Уместо предговора
Садржа] ове свеске Зборника Ьердапских истраживаньа са-

CTojH се од прилога о поj единим насел>има Koja су измештена
или била HajBHUie угрожена изградньом ХЕ, за разлику од прет-
ходне две свеске, у KojnMa су нашле места тематске обраде noje-
диних етнолошких питан^а, као и преостала граЬа коja због при
роде претходних обрада HHje нашла CBoje место у прве две све
ске.
Промена коте успора Дунава условила je да се Браица не
проучава потпуни]е, као и да се сасвим напусти проучаванье Го-
лупца, Винца и Veja, а низводно Давидовна, Кладушнице и Кла-
дова. Било je планирано да се уз свако насел>е Koje се измешта
проуче и по два села ширег залеЬа, како би се стекла што потпу-
Hnja слика о карактеристикама угрожених насел>а. Остварено je
то само делимично проучаванэем Петрова Села и Бол>етина. Кон-
тролна испитивааа у новим насел>има, предвиЬена да се врше
после 1970, обавл>ена су само у Добри, у оквиру другог npojeKTa.
Y Сипу je радило, поред Д. Дрл>аче, више сарадника на при-
купл>ан>у граБе (М. Бар^актаровиЬ, С. ЗечевиЬ, Б. Влаховип). Део
Нэихових података ушао je у прилог Д. Дрл>аче. За TeKHjy су при-
премл>ена два прилога. Y Голубшьу je, уз Дрл»ачу, радио и Н.
Павковип (у два маха), 4HjH je део података обухваНен Дрл>ачи-
ним прилогом. Проучаван>е Дон>ег Милановца започела je трупа
сарадника, али то Hnje наставила. Податке тих рекогиосциран*а
сажела je и o6jeAHHH\a M. РадовановиЬ. Нешто rpabe из почет-
них проучаван>а Давидовца, Кладушнице и Кладова средила je
Б. ВлаховиЬ, Koja je тамо радила са Д. ЗечевиИ.
06jaBA>HBa№e и овакве rpabe, за Kojy смо свесни да HHje
потпуна, сматрамо ипак корисним, jep се овако етнолошка моно-
граф^а о Ьердапским насел>ама у одреЬеном смислу заокружу]е.
Етнолошка проучавааа Ьердапских насел>а сигурно би била
потпунща и студиозтца да je Институт могао више да се анга-
жyje у теренским испитиван>има, да су средства била Beha и да
се у меЬувремену нису осули неки сарадници (Д. ЗечевиК умрла,
Д. Антоюцевип напустио Институт, Ж. Влаховип одселио из Бео-
града).
Као и у претходна два Зборника, влашки термини се доносе
jeAHocTaBHo пирилицом, онако како су их забележили теренски
истраживачи.
М. Бар^актаровиН
Quelques mots en guise de préface
Le contenu du présent volume du Recueil de travaux sur les
recherches relatives aux Portes de Fer est composé de contributions
sur les localités particulières qui ont été déplacées ou le plus forte
ment l'étude des localités de Golubac, Vince et Usje, ainsi que de
à la différence de deux volumes précédents dans lesquels ont été ras
semblées les traitements thématiques des questions ethnologiques
individuelles, ainsi que les matériaux restants qui, à cause du ca
ractère préliminaire du traitement, n'ont pas été insérés dans les
deux premiers volumes.
Le changement de la cote de crue du Danube a été la cause
pour laquelle la localité de Brnjica n'a pas été étudiée plus complè
tement et il a également amené les chercheurs à abandonner entière
ment l'étude des localités de Golubac, Vince et Usje, ainsi que de
celles, situées en aval: Davidovac, Kladuänica et Kladovo. Le plan
prévoyait qu'à côté de chaque agglomération qui serait déplacée
on étudiât également deux villages de leurs arrière-pays respe
ctifs en vue d'obtenir une idée aussi complète que possible sur les
caractéristiques des habitats menacés. Cette tâche n'a été réalisée
que partiellement, par l'étude de Petrovo Selo et de Boljetin, les
recherches de contrôle qui devaient être effectuées après 1970 dans
les nouvelles localités, ont été faite uniquement à Dobra, dans le
cadre d'un autre projet.
A Sip, outre D. Drljaèa, ont travaillé plusieurs collaborateurs
qui rassemblaient les matériaux (M. Barjatarovic, S. Zeéevié, B. Vla-
hovié). Une partie de données qu'ils avaient recueillies ont été
insérées dans la contribution de D. Drljaèa. Pour la localité de Te-
kija ont été préparées deux contributions. A Golubinje, à côté de
D. Drljaèa, a travaillé aussi N. Pavkovic (à deux reprises) et une
partie de ses résultats est englobée dans la contribution de Drljaèa.
Les recherches se rapportant à Donji Milanovac ont été inaugurées
par un groupe de chercheurs, mais elles ne furent pas continuées.
Les données recueillies au cours de ces travaux de reconnaissance
ont été résumées et réunies en un tout par M. Radovanovic. Une
certaine quantité de matériaux provenant des recherches initiales
faites dans les localités de Davidovac, de KladuSnica et de Kladovo
ont été rangés par B. Vlahovic qui y avait travaillé avec D. Zeéevic.
A notre avis, la publication de tels matériaux dont nous n'igno
rons pas le caractère incomplet, peut tout de même être utile, car
de cette façon il devient possible d'arrondir d'une certaine façon la
monographie sur les habitats dans la région des Portes de Fer.
Les études ethnologiques des localités des Portes de Fer aurai
ent été certainement plus complètes et plus studieuses si l'Institut
avait pu s'engager davantage dans les recherches faites sur le ter
rain, si les moyens disponibles avaient été plus abondants et si, dans
l'entre-temps quelques collaborateurs ne s'étaient pas dispersés (D.
Zeéevié est morte, D. Antonijevic a abandonné l'Institut, ?.. Vlaho
vic a quitté Belgrade).
De même qu'en deux Recueils de travaux précédents, les ter
mes valaques sont présentés tout simplement en caractères cyrilli
ques, ainsi qu'ils ont été notés par les collaborateurs sur le terrain.
M. R. Barjaktarovic
Душан ДРЛэАЧА
СИП Y KA>Y4Y
Насел>е Сип ce налазило на утоку Косовице у Дунав. Река

je делила насел>е на два Kpaja: Горн>и Kpaj и До1ьи Kpaj. Село je
било збщенот типа и заузимало површину од приближно 13 ha.
Име Сипа свакако je настало у вези с н>еговим noAo>KajeM — за-
сипаньем и насипатем пловног пута — и речним песком.
Године 1734. насел>е Косовица имало je 18 домапинстава и
128 становника, а село Сип се помшье две године KacHHje, на Лан-
repoBoj карти Темишварског Баната.1 Године 1833. влашка име
на у Сипу (260 душа) yKa3yjy на влашко етничко порекло мешта-
на. Y то доба, главне пол>опривредне површине у селу су биле:
оранице, ливаде, виногради и вопжаци (154 само пьъивових ста-
бала), а становници су живели у породицама од 4 до 5, ретко 6
и 7 чланова. Годину дана KacHHje предузимани су и 3Ha4ajHHjn
радови на регулисагау пловног пута код Сипа.2 И у матичним
кнэигама из 1840. и касшце Сишьани HMajy влашка имена: Думи-
трашко Скалуш, Петру Кленцов, БорБе Карбон и др., а по зани
май^ су „землоделци' и „думенцибаше". Од 1846. ibHxoßoj деци
свештеник почин>е да „надева" презимена по очевом имену. Тако
син Николе Грабовипана nocTaje Петар Николип, а син БорБа
Збрковипа — Атанас^е БорБевип.3 Године 1852. и 1857. Сип по
мшье Или]а Гаврилович као насел>е са 76 купа. Према МилиБе-
виЬу, у селу je 1871. било 95 пореских глава, док Карип помшье
у овом месту велике гарде за лов моруне и друге крупнее рибе.4
1 Споменик XLII, 152.
К. JoBaHOBHh, Неготинска кращна и Клуч, Српски етнографски
зборник, ыьига LV, Београл 1940.
2 Протокол Главне коншкрипцще Капетанще кл>учке из 1834.
В. CTojaHMeBHh, Кн>аз Милош и источна Србща, 1833 — 1878, Бео-
град 1957, с. 170.
Сип je тала имао 40 Kyha. Kacmije се Taj 6poj сман>ио, односно податак
HHje довол>но поуздан. Повепаьье 6poja становника може да се прати
за последн.их 130 година, rj. од године 1846, када je у селу било 63 дома-
Ьинства. Као ретко где, Taj пораст био je сталан и 3a4ybyjyhe равно-
меран: сваке децетце село je добрало просечно десет куЬа. Знатн1це
повейан>е уследило je само после првог и другог светског рата.
3 Написание крешЫемих, 1840 — 1883. и 1891 — 1899.
4тован Гавриловип (Илща Печар), Прилог за географщу и ста
тистику CpÔuje, Гласник Друштва србске словесности, св. IV, Београд
1852.
Исти, Окруж\е Краинско, Гласник Друштва србске словесности, св. IX,
Београд 1857, с. 213.
М. Б. M и л и h е в и h, Кнежевина Србща, Београд 1876, с. 986.
В. К а р и h, Србща, Београд 1887, с. 902.
Као тужна успомена на изградн>у Сипског канала, остало je, на

улазу у село, са теки^ске стране, „талщанско" гробл>е.8
Y Сипу je 1736. било 40 купа, 1846 — 63 купе, 1924 — 134
купе. После рата се повепао 6poj домапинстава у Сипу: 1948 —
162 купе, 1953 — 159 купа, 1962 — 179 купа,8 док истовремено
6poj некадашнъег становништва опада.7 За разлику од веЬине
села у дон>ем Подунавл>у, Сипл>ани претежно живе у селу а не
на салашима. Ca изузетком 2 рода, 6poj купа осталих родова на-
сел>ених у XVIII веку опада, док су се родови досел>ени у XIX
веку повепали углавном за по 2 — 3 купе.
Овдашнье становништво Немци су за време окупацще Haj-
пре превели на румунску страну, у Оршаву, па затим разместили
по селима у залеЬу Бердапа.
5 На уласку у Сипски канал, код „Балона", налази се „талщ'анско" гроб-

л>е. То je управо на заравнн, у висини „Балона", с друге стране старог
пута. Сачуван je само jeAaH преломлен споменик с натписом, Ьирили-
цом. Може се прочитати: леже(и); . . . Hajee; живе; 1895(3) год. и Ане.
Из разговора са Живо]ином И. .Говановипем (62 год.), ноЬним
чуваром „Хндротехнике", дознао сам да je ту некада било много више
споменика, али да су их деца развукла. ЬЬегови стари су му причали
како су ту сахравьивани само Талщани KojH су радили на Каналу, од
Kojnx су многи гинули услед одрона камена, од вагонета, итд., док су
домапе л>уде у то време сахранъивали на тзв. старом гробл>у, поред Ду-
нава, Koje je данас под водом.
6 Село се за непуннх 40 година повеЬало за 45 новнх купа. Нови родови
су: Збркипи (ЗбркешЬи, 9 к., св. Никола), Петровичи (RyjKaibeiimn,
6 к. славе св. Николу, a jeAaH од брапе je примио тастову славу с. Аран-
Ьела), НиколнЬи (Лупул, 4 к., св. Петка), БорЬевнпи (4 к. св. Параскева,
доселили се из атара Виньера маре), Петровипи (ЛондрешЬи, 3 к., св. Ни
кола), Васил>евипи (2 к. Митровдан), Бребуловипи (из ßaHOßjaHa, т].
Душановца, код Неготина, 2к., Митровдан), Кузмановипи (Георгешйи,
2 к., св. АранЬео); Киломовип (1 к., досел>ен из Давидовца, примио
тастову славу св. Николу), МиЬевиЬ (1 к., бродарац, родом из околине
Ужица, оженио се од Зрбнов.ъевипа и примио тастову славу св. 1ована),
МокиЬ (из Оградена, у околини TeKHje, ,^Лока", 1 к., св. АранЬео), Ла-
заревип (Joejeuihn, 1 к., св. АранЬео), КонстатиновиМ (ТреилешЬи, 1
к., св. АранЬео, из Румушце), ИлиЬ (1 к., св. Петка, населен из Шту-
бика), ИваиовиЬ (1 к., Митровдан, ожен>ен од MHjyunha, доселтен из
Грабовице), Живановий (1 к., св. АранЬео) и Антотцевий (1 к., БурЬош-
чица). HajiioBHjn досел>еници, осим jeAHor населгеника из PyMyHHj'e и
jeAHor из околине Ужица, долазе углавном са сеоских салаша и из села
на литци Текила — Неготин. У веЬини CAy4ajeea то су зетови, Kojn
Haj4euihe примаjу тастову славу.
7 Анализом 6poja купа жуединих родова, насел>ених у Сип у XVIII веку,
yrBpbyjeMo да ce 6poj куЬа повеЬао само у неколико родова, док код
веЬине HajcTapnjnx родова Taj 6poj опада. bpoj куЬа КленцовлевиЬа се
повепао за 2, тако да их сада у селу има 10, a 6poj купа HajöpojHHjer
рода СкалушевнЬа за 3, тако да их сала има 19 купа. МеЬутим, родо-
вима досел>еннм у XIX веку 3ajcAHH4Ko je повеНанье за 2 — 3 купе за
сваки род, са изузеткол! два рода (товановипа и КуркановиЬа) чи)'и
6poj купа }е остао исти у односу на попис Kojn je извршио К. 1овано-
вип 1924. године. Потребно je, такоЬе, додати да се казивачи тешко
npneehajy влашке форме презимена, Koja npeoBAabyje код JoeaHOBnha,
и да се то нарочито односи на млаЬе родове.
Сип у Кл>учу 13
Yöpajajyhn jaBHe oöjeKTe (школа, продавница, кафана, цр-

ква и др.), Y Сипу je било 190 зграда. Hajeehn размак измеЬу
куКа je 10 m, а неким домовима су се чак и стрехе додиривале.
Шездесетих година овог века, jeAaH 6poj Ситъана преселио
се у околна насел>а: Кладово, TeicHjy, Давидовац.8
Године 1964, за потребе изградн>е бране, удал>ене свега око
1,5 km од старог села, подигнут je насип („напер"). Н>еговом из-
градн.ом, вода Koja je и иначе плавила Скопл>анску улицу у селу,
joui више je надолазила, те je потреба пресел>ен>а десетак дома-
пинстава из тога Kpaja била веома хитна.
Y вези са интензивним радовима и сталним проласком те-
ренских возила кроз насел>е, неподесно за разви|ени)и caoöpahaj,
у сипским уским улицама дизали су се облаци прашине и опас-
ност од caoöpahajHHX несреНа била je стална. Инвеститор je по-
кушао да отклони прашину на Taj начин што су три пута дневно
ауто-прскалице поливале caoöpahaj нице. МеЬутим, caoöpahajHH
удеси су били чести — од превртан>а камиона на купе и гажен>а
стоке — до Hecpeha у KojHMa je било и л>удских жртава (на при
мер, на Караташу).
3Ha4ajHnje промене у структури становништва села Сип за-
najKajy се скоро од првих радова на припреми градн>е. Y етнич-
ком погледу, ови Власи, српског и влашког говора, одлику^у се
веома развесном свешпу о припадности српском народу.
Y Сипу су joui од 1961. привремено становали радници тито-
градског предузеЬе „Истражно", веЬином Црногорци. МеЬутим,
у jeceH 1964. године у селу je становало 33 радника са члановима
породица и 68 самаца, тако да се може претпоставити да je у
Сипу живело HajMatoe 1 50 лица са стране.9 Довршаван>ем раднич-
8 Од 1962. године jeAaH 6poj Сипл>ана je прешао у Кладово, и то:

1) Велимир Б. КеребиЬ направио je куйу у Кладову jep je у Сипу
становао под Knpujy; одселио се 1963;
2) Драгутин Грабовипановип, купио 1959. купу у Кладову и пре
шао jep je у Сипу становао под кирщу;
Има, затим, оиих Kojn су живели са оцем у селу, добили стан у
Кладову и пресслили се.
3) Велимир Збркип, машиновоЬа СЛВ, отишао 1961. с породи-
цом од оца;
4) Лзубомир Бугариновип, кн>иговоЬа Дирекщце СЛВ, OABOjno се
1961. године од оца и прешао у Кладово;
5) JoBaH MnxajAOBHh, радио на парним колима СЛВ, становао у
селу код таште, одселио се у Кладово 1963. године.
Y меЬувремену je jeAaH Сипл>анин добио стан на Каналу и тамо
се одселио, и jeAaH у BepAancKoj pe4Hoj управи, у TeioijH.
1едан Сипл>апин je купио купу у Неготину: Михаило СавиЬ; ма
шиновоЬа СЛВ, становао на Каналу, под кирщу, jep je куЬу KOjy je
имао у Сипу продао 1961. године.
Никола Бугариновип купио je 1964. године Kyhy у Давидовцу, у
делу ближе Караташу.
9 Из „Истражног" — 10, „Хидротехнике" — 12, „Мостоградн.е" — 10 (од
чега 1 породица под шатором), „Инвеститора" — 1, — укупно 33.
14 Аушан Арл>ача
ког насел>а на Караташу Taj ce 6poj 1965. године унеколико сма

нено, али je и дал>е остао велики.
Осим пол>опривредних заниман>а, становници Сипа су, по
традиции, били запослени у рибарству и, у Behoj мери, у саобра-
hajy. Па и поред тога, а донекле и због покретл>ивости изазване
радом у речном бродарству, Сип се у читавом приобалном делу
одликовао Hajja4HM исел>аван>ем, а у односу на остала сеоска на
села угроженог Подунавл>а, домаЬинства Сипл>ана HMajy HajMaan
6poj чланова. Beh претходни, а затим припремни и HajoÖHMHHjn
главни радови на ХЕ „Бердап" донели су, у почетку постепену,
a KacHHje корениту измену: мигранте из села су престале,10 а Сип
je постао центар иривремених усел1аван>а. Што се, пак, тиче усит-
н>аван>а породице, HHje се ни могло очекивати неко знатнее по-
веЬаше 6poja домапинстава, jep je то у Сипу сталан процес, чща
се равномерност може следити у току последних 120 година.
Y почетку je долазило и до неспоразума измеЬу Сипл»ана и
досел>ених радника; KacHHje су се ти односи смиривали и поста-
jaAH присной. Присуство радника у селу, a joui више н>ихових
породица, утицало je да се почну мен>ати и извесна устал»ена
схватан>а и погледи.
Орщентисани у склапан>у брачних веза скоро искл>учиво
на CBoje село и околна насел>а, Tj. углавном на припаднике сво-
je говорне групе, Сипл>ани од почетка радова на брани noKa3yjy
спремност да склапан>ем етнички мешовитих бракова превази-
Ьу оквире групне учаурености.
На Kpajy треба истаКи да су са почетком главних радова на
хидроелектрани створени повол>нщи услови за дал>е школован>е
деце из овог насел>а, па се могло претпоставити да he се то не-
посредно или посредно одразити на oбeлeжja становништва по-
менута у овом раду.
Породице су плаНале од 6000 до 12000, зависно од постел>ине;

они KojH су имали CBojy постелину плапали су ман,е. Самцима je на-
плаЬивано 2500 динара.
Самаца je: из „Истражног" — 26, „Хидротехнике" — 13, „Мосто-
градае" — 20, „ПИМ" — 4, ,,EHepronpojeKTa" — 4, „Инвеститора" — 1,
укупно 68.
Hajnpe су се у селу настанили службеници „EHepronpojeKTa", па
радници „Истражног" — од 1961. године, претежно Црногорци. ВеЬина
осталих je од jyHa 1964, и то пре него што су подинуте бараке на Ка
раташу. Радници су се преселили у бараке на Караташ, али су се убрзо
многи оданде вратили у село, jep су их „драли они у мензи" — како
су говорили.
10 Дж^ица Сиплтана пренели су CBoje салаше с ГрабНен.а на Мали nojeH>:
Baca MnjyuHh je градио тако да доле простори]е буду за стоку, а горн>е
за чланове породице, kojhx je имао 5. Животин Л>. Крпобий поправио
je CBoj салаш и има намеру да се тамо пресели.
На MHA>HCKoj има салаш MmajAo ДобриН, Kojn има и купу у селу,
али више се задржава на салату.
Сип у Кл>учу IS
Године 1962. Сип je имао 102 запослена лица11 и 21 пензио-

нера, вепином инвалида JPB Kojn су због малих прихода били
укл>учени у рибарство. Почетак радова на брани и изградн>и пута
донео je преокрет у запошл>аван>у. Запослили су се сви за рад
способни мушкарци, дотад полюпривредници, и 4 — 5 жена.12
Сви они су углавном радили као неквалификовани радници.
До почетна радова на брани, укупна површина сеоског
атара износила je 755 ha. Од те површине обрадиво je било нешто
манье од половине, Tj. 346 ha (оранице и баште 212 — HajßHuie
под пшеницом и кукурузой,13 нешто мало било je 3acejaHO ов
сом, 11 ha noBpha и ливаде 133 ha). ВеНи део сеоског атара заузи-
Majy пашаапи — 66 ha, шуме 337 ha, и неплодно земл>иште 6 ha. Ра-
тарство je било pa3BHjeHo у потесу Селиште, у уском приобалном
nojacy поред Дунава, а затим на Караташу, Драпен>у и Ilojeiby;
у прва три потеса земл>иште je II, III и ÍV класе, а у осталим
V — VII. Y воКарству,14 веКи значащ имало je око 8000 чокота
винове лозе. Винограда je HajBHiue било на Караташу (6), испод
Караташа 2, у ДраЬен.у и Лунки по 4, док у Грабпен>у и у потесу
Краманаре само по 1 домапин има виноград.15
Y Сипу HHje било л>уди Kojn noceAyjy максимум земле.
Претежни део оних Kojn су због eKcnponpnjauHje губили земл>и-
ште у атарима Селиште, ДраНен> и Караташ, HMajy укупно до
11 JPB 25 Дунавски „AojA", OcHjeK 2
ББП 23 Предузепе „Иван Милутино-
Сипски канал 24 вип" — Београд 2
Шлемераши 10 Секшца за путеве 2
„Истражно" — Титоград 9 ,,Мостоградн>а" — Београд 1
Месна канцелари}а 12 Дом здравл>а — Кладово 1
Основна школа 1
12 Y Сипу су 1964. тражили посао само следеЬи радници: 1) Димитров
Збркнп (72 г.) HHje могао да Aoönje посао; 2) Душан Николип (70), оче-
кивао je лекарско уверен>е; 3) БорЬе П. Грабовипановип, добио посао
у Кладушници али HHje могао свакодневно да nyryje, 4) JoeaH JaHO-
шевип (70) очекивао je лекарско уверенье.
Од млаЬих joui Tpojnua, Kojn нису били на време уписани: Дими-
Tpuje В. MHjyujin (22) радник, радио код ХЕ; Драгутин В. MHjyuiHh,
(24) радник, Часлав Николий, CpÖHjaHau, оженьен Сипл>анком, ХЕ,
зидар.
Од жена запослиле су се махом неудате: Драгица Кленцовл>е-
виЬ (24) у мензи на Караташу; Роса БорЬевип (24) у мензи на Кара
ташу; Лепосава БарбуловиН, куварица у мензи „Мостоградн>е", у Сипу,
Олга В. Скалушевип (24) у „Трикотажи", у Кладову.
13 Пшеница 86 ha, овас — 22, кукуруз — 82, укупно 190; кромпир — 5,
црни лук — 1, пасул> — 5 ha.
14 Bohe — стабала: jaöyKa — 67, крушака — 160, дун>а — 35, брескви —
20, ораха — 40 трешан>а — 21, вишагьа — 65, Kajcuja — 25, чокота лозе
— 8000.
15 ГрожЬе je било углавном хибрид, а не стоно и претежно су га користи-
ли за прераду, а извесну количину и сушили на „Ниндама '.
16 Душан Ар.ьача
3 ha иманьа. Сви су, по правилу, куповали житарице. Па ипак,

земл>орадн>а je била веома важно занимайте.
Y сточарству на^више je било оваца (372), затим говеда
(181), свшьа (88), кон>а (32) и живине (678). До педесетих годи
на, свако домаЬинство rajHAo je 10 — 15 коза.
Лэуди у селу користили су различите изворе прихода: од
сталног запошл>ава№а у ратарству (пшеница, кукуруз, винова
лоза), rajeH>a коза a KacHHje оваца и говеда, коришпен>а шума и
експлоатацще камена на Косовици, рибарства на Дунаву, итд.
Радили су и по 10 — 12 часова дневно, непрестано нешто чепр-
Kajyhn око лозе или цвеНа и сл. Сталним запошл>аван>ем мушка-
раца и сманьен>ем обрадивих површина,16 ратарство у селу било
je препуштено скоро искл>учиво женама.17
Према мишл>ен>у Сипл>ана, н>ихови први суседи из Кладуш-
нице ман>е су од н>их оштеКени током градн>е хидроелектране.
Земл>иште н>иховог атара HHje експроприсано, а сами Кладушни-
чани добили су посао на брани, готово исти 6poj колико и Сипл>а-
на.
Y ратарству, посебно у обради земл>е — све до сетве, сачу-
вано je доста старина. Y Сипу, житом CMaTpajy пшеницу, Kojy
Ha3HBajy „гру". И раж je житарица Koja ce ceje од старине, а и
у време наших испитиван>а cejaAH су je у вишим деловима атара.
Хлеб од суражице jeAH су за време окупащце, а и у наше време
месили су га они Kojn раж cejy.
Од справа за оранье, у Сипу се за гвоздени плуг зна join од
почетка овога века. Уз
а ралица се и у време испитиван>а употребл>авала у обради вино-
ве лозе и кукуруза. Y Петровом Селу и Текщ'и, као и на околним
салашима, било je у то време плугова преметгьака („обртач").
Делови плуга су: ручице, плаз je „рало" („4>jep be плуг"), док
се даска измеЬу ручица назива „блан" итд.
Yo6n4ajeHo je да се у Сипу je/VHe године ope на Taj начин
што у средний н>иве остане острвце земл>е — „ар ла марЬина", а
следеЬе године ocTajy меЬе — „разора". По старом начину, неки
Сишьани ору и два пута у току године. То се назива „ар be дуо-
ри". После другог оран>а ceje се кукуруз на страишту — „ми-
ришЬе". За рало се у селу каже ,,рал>иц be л>ем ', ако je дрвено,
а ,,рал*иц' be фjep", ако je од гвожЬа. Приликом оран>а, рало се
16 За jeAaH део землишта општина je обепала да he га узети у закуп и да
ту луди не cejy. Многи су nocejaAH, па су им 1963. за nocejaHO жито
проценили могуНи принос од 1 400 — 1 800 kg по 1 ha. Многи луди су се
жалили на инвеститора KojH им je узео землиште под закуп од 3 ме-
сеца, а, у ствари, оштетио их за целу годину.
17 Занимливо je истапи да су Сипл>ани 1965, за разлику од рашцих го
дина, у току сетвене сезоне 3acejaAH веома мали 6poj CBojnx иманл.
Примера ради наводимо да je од укупно 180 домапинстава 1966. године,
вршидбу жита обавило свега 17 домаЬинстава, а да je до октобра 1966.
сетву обавило свега 4 дома11Инства. Из овога се вили у ком je степену
дошло до npeopujeHTaimje у привреЬивалу, односно напуштан.у зем-
л>орад1ье.
не нагтоье на страну, Beh се држи само право да земл>а не би

падала, у Behoj мери, ни на леву ни на десну страну.
Осим тога што се земл>а мрви ушицама мотике, за мрвл>е-
н>е служи и брана, од грубог дрвета — „грапа Ье л>ем", гвоздена
— „грапа be 4>jep" са зубима („гинц"). Величина бране je
1,2X1,8 m. За бранан>е — „грапат" упрежу се волови или краве.
Ако je после оран>а нопу киша, онда се брана и други пут, а
друго бранаае je увек после сетве.
За копан>е ce ynoTpe6A>aBajy: мотика („лопата), ашов („ар-
шов") и шцук („caAoj", или „крамп"). Проширен»е на мотици у
Koje се ставл>а дршка назива се „муюца".
Н>иве у Сипу Ьубрили су, у време испитиван>а, jeAaHnyr го-
дшшье CTajcKHM Ьубривом („Кар бал>ета ла лок" — „Возим Ьубре
на н>иву"). На н>иви Koja je лежала необраЬена запали се растин>е
— коров („угар"). На салашима изнад села н>иве су ce raojHAe
повременим поставл>ан1ем и премештааем торова. Баште су Ьуб
рили као и н>иве, за винограде — око чокота — Ьубриво су доно
сили у корпи, кориту, сандуку, а воЬн>аке не Ьубре. Понеко je
rHojno н>иве сваке године, а сиромашнщи реЬе.
По oÖH4ajy, жито ceje мушкарац („да буде jaKO, право,
као он"), а жене сасвим ретко. Жене, меЬутим, cejy пасул>, кром-
пир, кукуруз. Жито ce ceje из торбе, чаршава, корпе или кофе
Koja се држи на руци. Лук саде и жене и мушкарци. За cejaibe
кукуруза нема никакве помоЬне алатке. Кукуруз ce ceje на раз-
маку 1, 2 или 3 корака, зависно од земл>е, а откако су ce nojaen-
ле ралице и на 1 — 2 корака. Зрно су ставл>али у бразду, а не
под бразду, jep je дубоко, па не иэникне. При cejaiby се помажу
мотиком, правеНи куЬицу („Kyj6", гнездо), у Kojy craBA>ajy 3 —
4 зрна („ла три пашур").
Кромпир саде понекад и расечен, али секу само веЬе кром-
пире и у земл>у ставл^у oHaj део kojh има клице („колц").
Жито се пре cejaaa Beje да би се ослободило кукол>а („ма-
3apje", „тьегина", „тесун>"), а затим се прска плавим каменом. Y
овом послу води се рачуна да ceja4 буде чист, чисто обучен и да
претходне ноЬи не спава са женом.
Пре почетка рада, ceja4 се крсти и изговара следеЬе речи:
Донке, жута домн>е Боже, помози, боже,
Кубин.е шку санатапе Добром и злравл>ем
Дм дошье мна Ье зина Aaj ми, боже, вилинску руку
Ш пор Ье албина Да започето урадим као пчела
Ш спореск, ш лукру Да посао унапредим
Сел неправjede. И приведем Kpajy.
Када заврши, ceja4 3axBaA>yje:
Хвала ти, боже, што си ми помогао
Да OBaj посао вал»ано обавим.
Погодно време за сетву je кад месец расте, „кад иде напред";
особито Погодин дани за сетву су понедел>ак, среда, четвртак.
18 Аушан Дрлйча
ВеЬина сипских винограда била je на Караташу, jep je ту

било HajnoroAHnje земл>иште за rajeae лозе. Врста лозе Koja je
овде rajeHa je „ербомента", „бифранк" и „отело". Y винограду,
осим мале дрвене колибе покривене сламом или тулузином, HHje
било других зграда. Посуде и opyfee за обраду лозе и прераду
грожЬа држали су код купе, у подруму.
Током године овдапиье становништво HHje много радило
у винограду. Винограде су ретко прскали (неки су чак тврдили
да je вино много бол>е ако грожЬе HHje прскано). Лозу су ретко
везивали и резали. тедини посао, a Kojn им je био и нajтeжи, било
je окопавагье винограда. Виноград би прекопали два пута у току
године. За обрезиван>е винограда употребл>авали су „макази за
виногради". Осим копан>а винограда, нajтeжи посао je берба
грожЬа. Y бербу су позивали роЬаке и суседе. Као плату добра
ли су корпу грожЬа и jeAaH „вез". Грозд су откидали перорезом и
бацали у чабар. Ту су га пьечили „стирком" (штап са три рогл>а).
Изпьечено грожЬе сипали би у кацу па га потом возили купи.
ГрожЬе je ocrajaAo у каци око 20 дана. На врх каце, односно док
сеже комина, ставл>ао се „пс". То je округли поклопац исплетен
од npyha. На н>ега би ставл>али тежи камен да притисне комину,
а затим дрвени поклопац и преко н>ега Ьебе. После двадесет дана
„ширбер", како се назива вино у том стан>у врен>а, претакало се
у буре. Комина Koja ocTaje у каци не npecyje се него се од н>е
пече paKHja. Само три домаЬинства у селу имала су казане за пе
ченое paKHje, а остали су no3ajMA>HBaAH. OHaj ко je желео да пече
paKHjy договарао се са власником казана када може да дотера
комину. Од jeAHOr казана власник je уэимао накнаду два и по
литра л>уте paKnje.
Y децембру, о св. Николи, сматра се да je вино „зрело", па
су га први пут претакали. Ман>е количине уопште нису претакали
него би оставили на комини док се не nonnje.
Према оцени веЬине казивача, нajвaжниja привредна грана
до изгласаваньа Закона о заштити шума било je rajeibe коза. Hnje
готово било купе да HHje имала по десетак, а било je домаЬина и
са по 80 коза.
Од говеда, 141 су упрезали, а само 40 изоставл>али. Мале, брд-
ске краве су и музли и користили као теглеЬу марву. Y селу je
било 18 кола, од чега 14 чеза. Само нека домаЬинства имала су
кон>а, углавном по jeAHor. Сточарство и иначе HHje било интен-
зивно. Овце су држали на салашима удал>еним од села, а чували
су их старци или дечаци, Kojn су само повремено Аолазили у село.
Приликом експропрщацще земл>ишта, село je изгубило и
HajÖAWKe ливаде, а преостали пашн>аци су били удал>ени, што je
(уз заузетост на другим пословима) као последицу имало сман>и-
ван>е сточног фонда (7 — 8 домаЬина), Hajemue npoAajoM. Осим
тога, стоку су продавали и да би покрили увеЬане трошкове
градн>е нових куЬа на Караташу.
У вепини домаЬинстава у селу држали су и пчеле: по 4 —

10 кошница („бутарки").
Y Сипу су доскора биле две за]едничке ортачке воденице:
jeAHa породицй Добрипа и Кленцова од по пет купа. Користили
су je на смену седмично. Она je била испод пута, у самоме селу.
Поточара у селу користила ce ja30M 4Hja je вода покретала точ-
кове на Косовици. Друга je била нешто изнад села, на Косовици.
Припадала je породицама 1овановип (са два удела — две седми
це) и Скалушевип (са jeAHHM уделом — седмицом). Удео у во-
деници могао се продати. По праву првокупа Hajrrpe се нудило
ортаку, па роЬацима.
Воденица на Косовици имала je гвоздене точкове, купл>ене
у Београду. „Japyra", дуга око 1000 m, наводила je Косовицу (Koje
у летн>им месецима у кориту traje било) на ,оаз", а с ,о'аза" на
велики точак с „кофама" (кофицама). Точак се осланьао на
„пан>". Воденица je имала само 1 кош и 1 пар каменова. Унутра,
воденица ce cacTojaAa од 4 преносна точка: велики (око 1,5 т),
jeAaH тзв. „фен>ер" (вел. 15 cm) и joui 2 Kojn су покретали камен
— од KojHX je jeAaH дрвени. Каменове су куповали од дунавских
воденичара (код Кладушнице) кад им се истроши, jep они овде
могу да користе и манта точак. Кад je велика вода (у jeceH и у
пролепе) воденица je могла да самел>е и 400 — 500 kg жита днев-
но, а у време суше HHje млела више од 60 kg. Вода je 3 пута од-
носила воденицу и сваки пут je поправл>ана; последн>и пут било
je (то пре 30 година. За време воде дешава се да воденица и по
месец дана не ради. Пре рата више се млео кукуруз (за мамалга-
гу, npojy), а последнтах година, било je то углавном за стоку, jep
ce jeo претежно пшенични хлеб.
У рибарству je педесетих година радило више л>уди, а веЬ
шездесетих година око 20 радника je било запослено на Сипском
каналу као сезонски радници, а само 5 као стални радници Ри-
барског газдинства. Поменута двадесеторица, од 1960. године
нису сощцално осигурани. Норма им je 200 kg рибе годиппье,
а оно што им недостаче до норме морали су да плате. Године
1962. су испунили норму, а претходне — нису. Рибу у Сипском
каналу ловили су „гелберщом" (,,'оди 'вамо"), Koja личи на
мрежу за хватанье лептира. Рибари су ишли обалом Канала уз-
водно и на сваких неколико метара бацали мрежу и извлачили.
„Доле" су силазили по реду, „као у млину". Гелберща има следе-
he делове: липову дршку, две jaceHOBe ручице и одоздо jaceHOB
ногар, Kojn их подржава; на KpajeBHMa je каиш и „пово(а)ра",
конопац Kojn затежу. Гелберщама могу да се лове и рибе тешке
по 50 — 70 kg. Лети се на^више лове сабл>арке, шарани и одови-
це (младице), Koje су пловиле узводно. Гргеча je било мало, а
лети их нико HHje ловио. Шарана у Сипу Ha3HBajy „шаран", а у
осталим селима „крап"; кечигу назива]у „носвица", саблэарку
„6piuja", белу рибу „6y4yj", смуЬа „салеу", а мрену „мрена* . У
MaAoj води ретко улове сома.
20 Лушан Арл>ача
На изласку из Канала, Рибарско газдинство имало je укот-

вл>ен чамац на коме je радило 5 сталних радника са мрежом,
званом „крсташ", или „арадар".18 Велики стуб на Kojn je арадар
причвршЬен назива се „слу", а конопац KojHM je с чамца при-
чвршЬен арадар — „штрик" (влашки!).
Поменуто место назива се „Haöoj" jep je ту вода обично
надолазила односно „6yjaAa". Петорица рибара су се даноноНно
смешивала радепи по 2 часа; за то време сваки je могао да уло
ви по 5 — 10 kg рибе. До септембра месеца 1962, н>их петорица
дали су газдинству 6000 kg, HajBHuie ситне рибе. За CBoje потребе
задржавали су само HajcHTHHjy рибу. 3ajeAHH4KH су делили све
што се улови. Године 1961. на овом месту радило je 10 радника.
Газдинство им je обезбеднло чамац, мрежу и остали инвентар.
Преко дана су ловили „арадарем", a Hohy и „великим крсташем",
jep тада je наилазила и Beha риба Koja због мрака не види мре
жу. Укотвл>ени чамац рибари Ha3HBajy „шкл>ице", а мали чамац,
у Kojn су оставляли уловл>ену рибу, „барка". Маньу мрежу KojoM
ваде улов из арадара Ha3HBajy „ленца".
Године 1964. риболов je углавном престао. Услед радова на
брани (миниран>е!), било je све ман>е рибе поред села. Зато je
Рибарско газдинство престало да плаЬа осигуран>е за рибаре и
они су могли само као приватници, уз уговор, да лове на Дунаву.
За становнике шумарство, после рата, има много ман>и зна
чаj. МеЬутим, значаjHHja je била експлоатацща камена и н>егов
превоз, jep село Сип, Koje припада горшем Кл>учу, у ствари je
снабдевало каменом цео довьи Кл>уч (села Корбово, Давидовац,
1Сладушница, Ргково, Велика и Мала Врбица, Костол и Кладово).
Камен су Сипл>ани валили из реке Косовице, Koja се у селу ули
вала у Дунав, и то на месту удал>еном свега неколико стотина ме-
тара од моста у селу. Код самог моста камен су „хватирали", Tj.
слагали у хрпе, димензща 2X4X1 т. 1едан „хват" садржи 8 ку
бика и добро се продавао. Свожеше камена до моста вршили
су обично воловским колима с лотрама („кар") у Koja су упрег-
нуте краве. Taj посао често су радили дечаци Kojn су завршили
4 разреда основне школе и нису продужили школованье. 1едан
хват камена ce Haj4euihe спремао за 4 дана, а месечно су понеки
припремали и по 4 хвата, кад je вепа потражша. 1едан од дечака
чщи сам рад посматрао и описивао, за 5 преподневних часова
(до 10,30) довезао je Tpoja кола, а и по подне би могао довести
ABoja (а хват чине 13 кола). Камен — углавном за градн>у купе —
сел>аци из околних села превозили су CBojHM колима или тракто
ром. Из оближше Кладушнице, на пример, долазили су мобом.
Сипл>ани, меЬутим, превозили су камен углавном дереглщ'ама,
за шта им се посебно плаНало. Y селу су биле две ортачке дере-
rAHje; на Behoj ( 10 t) радила су четворица, а на Matboj je било 5
ортака. Сву добит од превоза делили су, али су камен посебно
18 И Румуни с друге стране Дунава лове рибу „арадарима".

спремали. Пре рата дереплщом су превозили и дрво, затим другу

робу (нпр. со) и, Haj3aA, rpaby за борски рудник.
Године 1964. престало je и искоришНаванье камена, и то
скоро сасвим; канал je затворен за пролаз и риболов, а дереглще
су раставл>ене. И шуму (на Црквишту), ман>е су секли, jep су
л>уди били заузети другим пословима.
Као што je веп речено, до почетка радова на брани, Сип се
одликовао коришпен>ем разних извора привреЬиваньа, почевши
од сгочарства, землэорадн>е (кукуруз и винова лоза), експлоатаци-
je шума и камена на реци Косовици, рибарства на Каналу и ре-
лативно великим ôpojeM запослених у бродарству. Радови на из-
градн>и ХЕ система донели су и веома 3Ha4ajHe промене: Haj-
плоднще земл>иште сипског атара поред Дунава постало je део
оперативне обале, а на Караташу, где су Сипл>ани имали вино
граде, подигнуто je радничко насел>е. Мало винограда и земл>о-
радничких површина остало je на узвишен>има Драпень, Граб-
he№ и Велико пол>е. Престала je експлоатащца камена, а са ловом
риба на каналу je наставл>ено после краКег прекида (због мини-
ран>а). МеЬутим, веК први радови на припреми граддье донели су
запосленье двадесеторици Сипл>ана, а од 1964. године у радове на
брани укл>учило ce joui 70 лица.
По cehaiby неких информатора, пре изградн>е Сипског ка
нала радило се с дереглщ'ама, KojuMa je превожена роба до
Београда. Роба je истоварана код Сипа, па су je дал>е превозили
колима до Цеврина, Видина и Калафата.
Пре рата у Сипу je бакалску радн>у и кафану држао Л. Ска-
лушевип. Био je сналажл>ив трговац и држао je робу за Kojy je
био ситуран да he je брзо продати. Познавао je сеоске потребе и
набавл>ао je све оно што je Сипл>анима потребно.19
Сипл>ани су често прелазили и на румунску страну. Муш-
карпи су шили у Орашаву због зараде (радили су „на Кумуру"),
а жене су одлазиле у куповину. Ь^важнща гацаца била je су-
ботом у Кладову, док ce у Текилу шпло pebe, недел>ом. Кладово
je било база пол>опривредних производа; тамо ce npoAaje и дрво, а
у н>ему je и општина. TeKHj'a je Сипл>анима била добра raijaua за
куповину стоке, нарочито прасади.
Село се снабдевало са две стране. Становници Петровог Села
доносили су сир, jajá, живину, а сел>аци из дон>ег Кл>уча су дово
зили поврпе, Koje су продавали и у Сипу (паприка, лук,
купус). Осим поменутих производа, из Петровог Села су дово
зили у Сип, са оближнэих салаша, и млеко, paicnjy (шл>ивовицу)
и кромпир. У вези са боравком радника у Сипу формирало се
нешто као imjana у селу, преко пута Месне канцелар^е. Пове-
Кане су и цене полюпривредних производа.
Свако домапинство припрема себи храну, и то на огньишту.
Од почетка овог столеКа има и зиданих штедаака. ИзмеЬу два
19 Опанке je набаБл>ао од „Бате" из Борова, а за неку робу путовао je у
Словенцу.
светска рата, а особито после друтог светског рата, све више се

употребл>ава]у куповни штедн>аци (Hajnpe црни, а потом и eMaj-
лирани). Последнэих година jaBA>ajy се и електрични штедн>аци.
Хлеб je печен, а то се делимично (само ретко) и сада ради,
под сачем, у црепул>и. Хлеб и качамак се припрема^у од куку-
рузног брашна. Пшенични хлеб je све до после другог светског
рата ретко употребл>аван — само о слави и другим свечанщим
приликама.
Meco се сразмерно ретко користило у исхрани, осим код
градског становништва (и оних Kojn су запослени у предузепима
и установама). Додуше, за зиму HacTojn свака купа да спреми
пастрму (свиньско месо). Joui pebe ce jeAe месо дивл>ачи (патке,
зечеви), и то само у купама из Kojnx има ловаца.
Риба je сразмерно заступл>ена у исхрани.
Поврпе и вариво (лук, кромпир, купус, пасул», паприке и
napaAaj3) jeAe се али не у довол>ним количинама. Паприке, крас-
тавце и napaAaj3 cnpeMajy за зиму (ставл^'у их у тегле или ка-
чице и npeAHBajy их сланом водом). Од пре четрдесетак година
за зиму KyBajy napaAaj3 и ocTaBA>ajy га у боцама. Купус став-
A>ajy у каце да се кисели за зиму.
Када се кува сладак купус, као зачин и додатак ставл>а се
помало npojHHor брашна и паприке. Кисео купус и „прже" (под-
варак). Кисели купус се обично кува са месом. Пасул> се запр-
жи оним што HMajy (мает, 3ejraH, риба). Боранщи као зачин до-
Aajy зелене шл>иве или умупено jaje.
Bohe ce jeAe свеже, кувано, суво или се од н>ега спрема пек-
мез. Од свежих шл>ива, пошто ce CKVBajy, изпьече и уз додатак
npojHHor брашна, прави се присмока (киселица). ГрожЬе се ос
тавлю и за зиму (вешалке). Понекад га држе и у вину да би се
на Taj начин конзервирало.
Дивл>и плодови се caönpajy и jeAy (jaroAe, купине, крушке).
Дивл>е крушке cTaBA>ajy се и у Typnrajy.
Печурке (свеже или сушене) caônpajy се и од н>их се
справл>а чорба.
Постове су до друтог светског рата држали, особито ста
рее особе. И за славе и друге гозбе, ако су палале у посте или
посни дан, спремало се поено jeAO. Исто тако и за подупц'а.20
20 Тако je, на пример, Цвета 1овановип, стара 55 година, давала себи ло

ману после св. Николе 1965. За ту прилику спремила je само посну
храну: чорба од napaAaj3a, сарма, риба, колачи. Било je и пипа. Храну
je поставила на два стола: на jeAHOM за мртве, а на другом себи за
душу. Она je том приликом служила госте и званице. На одласку, н>ени
тадашн>и гости говорили су: „Бог да прости грехове, Бог да прими, и
да joj се види на оном свету". Одлуку о даван.у ceoje помане Цвета je
донела зато што je била болесна и што се прибс^авала смрти. Ни]е
веровала да he, ако умре, сии и снаха да joj Aajy помен, па je сама
хтела за живота то да урали.
Бол>а храна се спрема болеснику, госту, породили, деци,

чобанима. За празнике, помане и свадбе такоЬе се спрема бол>а
и обилатща храна.
Промене у начину исхране почин>у од времена изградн>е
Сипског канала, после првог и, посебно, другог светског рата. Те
промене су се огледале како у побол>шан>у исхране, тако и у раз-
новрсности jeAa, као и у начину н>иховог припреман>а. Страни
радници и стручньапи, особито у време изградн>е Сипског кана
ла, као и они Kojn су били запослени на пловним об^ектима, до
носили су одреЬене новине и у погледу исхране (на пример, спре-
ман,е „слатког" од купина). Лоцови су доносили и страна пика.
После друтог светског рата побол>шан>у и рационализации ис
хране допринели су на известан начин домаКички и друга те-
ча]еви, Kojn су одржавани и у овим насел>има, као и продужа-
ван>ем четворогодиш№их основних школа на осмогодшшье у не
ким насел>има. Овоме je допринело и веНе укл>учиван>е у новча-
ну привреду. Било je посредних yrmjaja и услед доношен>а неких
административних прописа (на пример забране употребл>аван>а
отворених огн>ишта). Y програмиран>у оброка и самим jeAHMa,
одржаван>у судова, поставл>аььу, самом обедовашу, дакле уоп-
ште у начину исхране запажа ce yrœjaj дугогодиппьег живота
(и мушкараца и жена) на шлеповима, додира са разним среди-
нама, итд.
OôeAyjy у одреЬено време (доручак — рано yjyTpo; ручак
око 12, 12,30, вечера у 18h и каешце). Сто се поставлю на „пин-
ди"; jeAy из тан>ира; пази се да читава породила oöeAyje у исто
време (можда — yrauaj уредног живота на бродовима). nnje се
црна кафа у знатним количинама, у неким купама житна jep je
права скупа.21
Као што je Beh поменуто, у селу има 179 Kyha, а село се
дели на 3 pejoHa: I pejoH — Haj важней ПиЬинЬал, или ПеЬал
(Главна улица, друм); II pejoH, или Пимвал» (Аогьа улица) и
III pejoH ПодлаЬал, или Пл>оша (забачен терен, jep je тамо не-
кад била општинска утрина). После рата у I и II pejoHy подиг-
нуто je по 6 нових Kyha, а у III pejoHy 4, rj. укупно 16 нових
Kyha. Од 1960. нико mije градио, а у саграЬеним oöjeKTHMa нису
поставляли инсталаци^е („да се цабе не тропги"). МеЬутим, сала-
21 Из анкете о народней исхрани, Kojy смо уз noMoh учителл извршили ок-
тобра месеца у IV разреду основне школе у Сипу, може се заклучити
да се за доручак jeAe углавном следеЬа храна: млеко, 4aj, бела кафа
(према öpojy одговора), а уз то jajá — на разне начине или сир, па
Haj4eiuhe хлеб с маргарином, паштетом, aj варом, мармеладом или
слатком. За ручак je HajBHiue деце навело: супу, сарму и колаче, а
затим печеле; тек после тих jeAa, помин>у се риблл чорба, пржена или
печена риба, Bohe и др. МеЬутим, треба нагласити да je анкета изве
дена KpajeM октобра кад je у селу на^више свечара (св. Петка). Што
се тиче вечере, слика je веп много peaAHHja. Ту испред свих jeAa до-
лазе: пржена риба и пржен крюмпир, а затим остаци jeAa од ручка:
пасул», сарма, паприкаш и печене паприке: само неколико деце по-
менуло je млеко.
ше су и дал>е полизали, тако да je и 1962. године саграЬено неко-

лико салаша на околним потесима: Мали nojeib, Драпен>, Граб-
heH>, Мшьиска, Велико пол>е, Братски брег (Краку врлуи) и Фаца
маре. После поделе породице, вепина одел>ених je Hajnpe одлазн-
ла на салаш, па KacHnje, кад „3aHMajy", куповали су купе по
селу, али се у н>их нису пресел>авали. Неки су их, на пример, из
дали под кирщу („Истражном" предузепу Титоград, неким меш-
танима) целу зграду или половину зграде, а другу половину су
задржавали за себе, за прилику кад силазе у село.22
Основно обелеяде стамбене архитектуре je купа моравског
типа, с развщеним тремом с предн>е стране („пинда"), Kojn je
делимично ограЬен и издигнут изнад подрумског улаза („кре-
вет" — „патафар"). На HOBHjHM купама, трем je са олепл>еним
лажним аркадама. Тамо где je било више места приликом граЬе-
н>а, „пинде" су целом дужином окренуте улици.23 Над кровом
од перамиде уздижу се декоративно обраЬени димн,аци, с круж-
ним отворима са стране.
Kyhe су правоугаоне основе, троделне; из трема се улази у
средау просторщу са огн>иштем („ватра")24, а са обе стране су
собе. Просечна површина таквих купа износи око 60 m2. Ту je
урачуната и површина трема — „пинде".
22 На Великом пол>у било je тако имупних као што je, на пример, Све-
тозар (Заре) Скалушевип, Kojn су имали по 80 оваца, а покуповали су
земл>у од осталих, па су у село ретко и долазили.
23 Y селу je укупно 85 купа с дрвеном „пиндом"; од тога у Првом pejoHy
(Главна улица) — 31, у Другом pejoHy (од моста према Теюци) —
Í7, и у Трепем pejoHy (Скопл>анска улица, у Kojoj je Месна канцела-
рща) — 37.
Изузетно лепе биле су купе Илще Наумовипа, Керебипа, Божи-
дара Крпобипа — све у Aoiboj улици.
Kyha МаринковиНа спадала je у старе купе са пиндом. Имала je
три npoCTopHje: кухин»у и две собе. Кухин»а je прераЬена. Избачен je
зид kojh je делио отворено опьиште од осталог дела „касе". Тако je
кухтьа постала вепа, а уместо отвореног опьишта ставлен je металнн
штедн>ак. Поред ibera, у кухшьи je joni била полица за лонце и друго
посуЬе, креденац старщег типа, са стакленим горн>им делом, сто и сто
лице и ]едан „рафт" за чаше. Y соби, лево од улаза, био je поставлен
сто. На AecHoj страни од улаза налазио се кауч и „фуруна („крал>ица
пейи"), а до левог зида je бели кревет од метала. То je била соба за
дневни боравак а ту je спавало и дете. По зидовима су биле извешене
породичне другим сеоским купама. Десно од
улаза била je спавапа соба. HaMeiirraj за ту собу купили су у Кладову
од неког официра koj"h се одселио. То je комплётна спавапа соба: два
кревета, два двокрилна ормара и огледало. Кревети су били прекри-
вени свиленим прекривачима Kojn су били у последил време у моди,
а доносили су их из HTaAHje. Y кухиаи, као и у собама био je земл>а-
ни под, сав застрт крпарама.
Y дворишту су имали jeAHy малу зградицу, Kojy су 1965. H3Haj-
мили станарима из Прокупл>а.
24 Отворена опьишта — „ватра" могу се напи joui у многим купама,
a joui чешЬе поред Kyha, у дворишту.
Над опьиштем je опак — „кош"; н>егов почетак се назива „кор-
лат".
Сип у Клучу 25
Темел>и купа су од ломл>еног камена, са укопаним делом за

подрум; npeoBAabyjy Kyhe од чатме и перпича, олепл>ене блатом
и окречене. Осим тога, наилази се и на вепи 6poj старщих, при
митивнее раЬених стамбених зграда, подигнутих од брвана, од-
носно тан>их облица коje су исто тако махом олетъъене и окре
чене и код Kojux су угаоне везе („пертови") видл>иве на спол>-
ним деловима Kyhe.
Пред други светски рат у селу je подигнута неколико зи-
даних, спратних купа, касшце o6ojeHHx у сиво, Koje су партеру
имале 2 просторов, а сполним степеницама, преко увучене те-
расе улазило се, из предсобл>а, у 2 собе. Било je и других, нети-
пичних зграда.25
Уз Kyhe су често имали малу зградицу — летн>у кухшьу са
отвореним опьиштем. Behiraa куНа била je офарбана светлопла-
вом 6ojoM. По двориштима су се нарочито истицале велике шта-
ле, чнщ кров je представл>ао и надстрешницу за кош за кукуруз.
КуЬиште се формирало зависно од тога да ли je домаЗпин-
ство било полюпривредног типа или HHje. Површина куЬишта
пол>опривредника износила je око 0,6 ha и делила се на куЬно и
CTajcKO двориште, са посебним улазима у jeAHO и друго (cTaja,
штала и свин>ац нису довольно удал>ени од Kyhe). Нетюлюпри-
вредно куЬиште je било упола ман>е и HHje се делило.
Жене су Hajeehn део године, од раног послеподнева до кас-
не вечери, проводиле пред куЬама, са „фурком" и „фусом" (пре-
слицом и вретеном). Жене су се углавном виЬале и са обрами-
цом „кобилком", KojoM су преносиле воду, а у jeKy бербе — ве
лике гроздове.
Подаци о HapoAHoj ношаи у селу нису бележени. Записано
je само да су aceHCKoj деци у селу, скоро по правилу, бушили
уши тако што би им ресицу Hajnpe натрл>али копривом.
25 Kyha Скалушевипа била je Hajeeha у селу. То je спратна купа и по
облику одступа од уобича^еног типа Kyhe у Сипу. Y приземлуу je пре
рата била кафана и трговина. Шездесетих година je у jeAHOM делу тог
приземл>а била кафана, а други део je био преуреЬен у ста.мбени про
стор. Y н>ему je живео Лаадп Скалушевип са ceojoM женом. Скалуше-
вип je због те функщце купу и подигао усред села. Улаз на спрат je
са двориише стране. Просторов за станован>е су простране. Y средний
je предсобл>е, из кога се улази у кухшьу, а из кухике у собу. Са друге
стране прсдсобл>а je join jeAHa просторна Kojy H3HajMA.yjy станарима.
Y кухин.и je био зидани штедн>ак, сто, столице и креденац. Из
кухтье се улази у собу. Y соби су се налазила, са леве и десне стране од
врата, два кревета (поред бочних зидова). ИзмеЬу кревета, усред собе.
био je поставлен сто, око кога су столице. ИзмеЬу кревета и стола из
лазили су се радио и грамофон. Y другом делу собе, поред врата, била
je смештена шивапа машина. Поред кревета, са десне стране, налазио
ce jom jeAan мали сточип, на коме je о слави било поставлено jeAO „за
бога и noKojranca". По зиду су биле извешене урамл>ене породичне
фотографов.
Y дворишту су имали лет№у кухшьу, са отвореним опьиштем. То
je HOBHjn Tim опьишта, Kojn ce nojaeno некако истовремено са зида-
ним штедн>аком. Опьиште на коме се ложи ватра уздигнуто je око
80 ст. Наткривено je зиданом куполом.
2.
Негде до првог светског рата села су била ограЬена ]*едним

или два nojaca плота (царине), према томе где се налазила рад-
на земл>а сел>ана. Свака купа била je дужна да постави и одржа-
ва CBoj део ограде. Ако би стока провалила ограду и направила
потру, штету je сносно OHaj на 4HjeM je делу ограде стока
прошла.
Село je све до последних година имало по jeAHor или више
пол>ака. Сип je, на пример, педесетих година имао 3 поъака (jeA-
ног за Велико пол>е — нешто изнад села — око Косовице, дру-
гог за KyAMja nojeae, трепег за KpajeBe: Лунка, Драпен. и Кара-
таш). Пол>аци, ако их je било више, чували су пол>а истовремено
или на смену. Пол>ачину („п'ндурат") деле. Ceoj део пол*ачине
могао се и продати. Пол>аку je припадало 2 до 100 снопова пше
нице или од 2 до 100 килограма овршена жита; 2 литра вина од
чабра (чабар je износио око 60 литара), а од кукуруза и бунде-
ва узимало се од кола. Од кола кукуруза, Koja би се довлачила
у село, узимана je „котарица" (до 5 kg у клипу).
Када je било потребе, paHHje je nocTojao и сеоски кравар
(„вакар") или свшьар. Гледало се да OHaj Kojn je прве године
бивао кравар наредне године буде пол>ак.
Село je правило и оправл>ало CBoje локалне путеве.
3ajeAHH4KH се и бранило од сточних епидемща. Пре бал
канских ратова Сипл>ани су правили тунел кроз Kojn су проте-
ривали козе да би стала болеет Koja се била nojaBHAa код коза.
Вопка на меЬи могла je бити 3ajeAHH4KH коришпена.
Риболов на Дунаву био je свачщи, осим на вировима. Сип-
лани су риболов на вировима (Крст, Косовица, Ил>ане, Бук,
Гура гардули) лицитацщом издавали по}единцима у закуп, а
приход je припадао општини.
Села су 3ajeAHH4KH одржавала и сеоске заветине.
Y селу су праэноване две заветине CôaBjepb"), и то ве
лика на Петровдан, а мала на Спасовдан. На заветину долази
свештеник из Манастирице. И године 1965. жене су ишле и но-
силе ручак у порту. Били су присутни свирачи, 2—3 napraje из
Кладова, и „бандаши" из Манастирице. Липца са обиласцима
око села, на BorojaBA>eH>e и БурЬевдан — више нема. Последаи
пут су ношене 1947. „Запис" дрво се том приликом бушило, у
отвор се ставл>ало мало хлеба, сипало мало вина и отвор се по
том затварао.
Мада je у Сипу било породица са великим 6pojeM деце,
ипак je преовладавала фамили]'а са малим 6pojeM чланова. Hnje
био у питашу укорен>ени o6n4aj раЬан>а ^едног или два детета,
Beh je томе узрок у 3HaTHoj смртности деце до 2 године (према
резултатима наше анкете, у Aaôj прошлости je око 40% деце
умирало у раним годинама). PaHnje je било yo6H4aje«o да Haj
млаЬи син са CBojoM породицом ocTaje уз родителе, док су се

остали разилазили.
Улога домалина пренета je у Сипу, веК децетцама, на
жену, због запослености мушкарца у речном бродарству и н>е-
говог вишемесечног одсуствовааа из села и живота породице.
До почетна радова на брани ту улогу имале су само супруге
бродараца, а од тога доба жене готово свих Сипл>ана. Жена се
тако бринула за обраду преосталог дела пол>опривредних повр-
шина, о стоци, о одржаван>у домапег култа.
Занимл>ива je влашка терминолопца сродства у селу, у ко-
joj нема посебних назива за прадеду и прабабу, затим не nocToje
разлике у терминима стриц, стрина према yjaK — yjHa, нити
тает, ташта према свекар — свекрва.26
Y забавл>ан>у младих било je познато „стрнцан>е", али je
оно шездесетих година имало друго значение. Найме, на авгус
товском вашару (панаЬуру) у Кладову момак je куповао поклон
AeBojuH и после joj га уручивао трудегш се да je пол>уби. Она се
извщала на различите начине, али и дозвол>авала да je пол>уби,
jep су и н>ени родителей били радосни ако je H>nxoBoj кЬери при
шло више кандидата и ако je добила више поклона.
26
Терминологией сродства
Српски Влашки Рум унски
MajKa мама, мума màma, mùma
отац тата tàta
сестра суора
брат фраЛе fràte
баба баба, MyjKa bàba, mùica
деда деда
син копил copil (дете, младиЬ,
момак)
кйи фата fàta
унук н>пот
унука н>по(а)та
стриц унк (yjy) ùnchi
стрина матуша
тетка, теча Ьта
yjaK yjKa ùnchi
yjHa yjHa ùina
тает сокру socru, söcru mare (св.)
ташта со(а)кра soàcra
заова кумната cumnàta (заова, снаха,
]етрва)
jeTpBa кумната
шурак куманту cumnàt (зет, шурак,
девер)
снаха нора nöra
кум наш naç
кума наша naça
кумипи фину, фина fin, fina
стари сват мошу moasa = бабица, стара
жена старог свата моаша maosa = бабица, стара
жена
28 Душан Др/ьача
Y целини узевши, у Сипу су од почетка овога века године

за женидбу биле углавном 22—25, а за yAajy 19—22; девс^ке су,
меЬутим, стално тежиле да ce yAajy и пре пунолетства.27 Што се
тиче порекла супружника, Hajeerm 6poj младожен>а и млади je
из Сипа, и из околних насел>а: Манастирице, Петровог Села и
Костола.28 Такозваних „отмица", у ствари пребегавахьа AeBoja-
ка, било je и пре првог светског рата, измеЬу ратова, а и у HajHO-
Bnje време, а мотиви су различи™ — разноврсне сметное.29 Де-
BojKa je Haj4emhe доносила као мираз н>иву или виноград, ве
личине 30—60 ари, 1 — 2 овце (пре рата 1 — 4 козе), теле, свинку
и сл., затим постелэину. Осим тога, HMyhHHje AeBojKe су добщале
и спавапу собу, шивany машину, новац или дукате. Млади брач-
ни парови су почивали нови живот Haj4einhe у купи младоже-
н>иних родител>а и тамо само изуэетно ocTajaAH.
Од 1958 — 1967. у Сипу се склапало 5 — 9 бракова годшшье,
Haj4eiune 7 у току године. Од тога 6poja 1/3 бракова je склошье-
на у фебруару, а исто толико у jeceH. Y овом периоду je склоп-
л>ен само 1 брак у npeoj декади jaHyapa, али Taj младожен>а ниje
био мештанин. Сипл>ани се по правилу нису женили у време од
св. Николе (ту славу слави више од половине села, посни светац)
до св. Лована, Tj. до „водице".
Свадба je у Сипу, како истичу казивачи, била увек богата
и скупа. Док су се до 1962. године Сипл>ани женили искл>учиво
AeeojKaMa из места и оближ^их насел>а: Манастирице, Петровог
Села и Костола, a AeBojKe удавале за мештане и сел>аке из око-
лине, доласком Beher 6poja радника у село, дошло je до корени-
те промене. Y периоду од 1962 — 1967. удало се 12 AeBojaKa за
раднике из удал>енищх места, и то: 4 за Ере, 3 за Босанце (Србе),
2 за Црногорце, 2 за Далматинце, и 1 за Кордунаша (Србин).
И дошл>аци, нajчeшhe земл>аци, склапали су измеЬу себе
бракове у Сипу. Често je меЬу таквим супружницима веКа раз-
лика у годинама или су веп пре тога били у браку. Посебни на-
зив за младожегьу Kojn долази у купу HeMajy, назива]'у га просто
зет („жшьерере"). Одлазепи у женину купу, младожегьа je при-
мао и тастову славу, али je славно и CBojy као споредну.
До 1953. године у Сипу Hnje било развода. Тада je разведен
први брак, а као разлог истакнута je чшьеница да je жена нерот-
кин>а. Године 1962, меЬутим, разведена су 3 брака.30
27 Има и неколико CAV4ajeBa када je жена млаЬа и по 7 — 9 година. Само
je од AeBojice из Петровог Села муж био 5 млаЬи. Регистровано je и
неколико CAy4ajeBa за Koje je тражено да се одобри превремено ступа-
н.е у брак AeBojaKa, копима je недослало 1 — 3 месеца до пунолетства.
28 AeBojKe из Сипа се нерадо yAajy за Давидовчане, док су чешпи бракови
измеЬу Сипл>ана и Давидовчанки.
29 Пребегавале су сасвим младе AeeojKe, од 14 — 15 година, Koje не би
лако добиле дозволу за превременн брак, због чега су младожеше каж-
н>аване. Сада je све ман.е оних Koje желе да преЬу у младожен>ину Kyhy
пре него што он одслужи BojHH рок.
30 Y два CAy4aja je муж био склон алкохолизму, што je било доста често
у селу, па су због тога занемаривали купу и децу.
Сип у 1(л>учу
Y селу се, у периоду од 1954— 1956, раЬало 13 — 15 деде

годишн>е. KacHnje око половине укупног ¿poja раЬало се у Дому
здравла у Кладову, али су то родителей избегавали због извес-
них, KacHHjHX административних тешкоЬа око ваЬен>а извода из
Матичне кн>иге роЬених. Велика je била и смртност новороЬен-
чади (1 — 2 годишнье). Y jeAHOM CAynajy годишгье отац je приз-
навао очинство детету, и то углавном када je AeeojKa доведена
Из суседног села и брак joui ниje био склошъен. Y време од
1954 — 1967. у селу су била „у моди" ова имена за новороЬен-
чад: Лэубица, Милица, Анкица, Ружица, Катица, Верица, Драги-
ца, Даница Сженска) и Лазар, Драгутин, Лэубомир, Божидар,
Baca, Илща (мушка).
Y друштвеном и oÖH4ajHOM животу кумство се веома
цени. На пример, фамилща КрЬобиЬа има jeAHor кума Kojn
CBoj MyiuKoj деци даje cßoje име, тако да у селу веЬ
nocToje два Живojинa КрЬобиЬа, Koje чак ни по средн»ем слову
не могу разликовати. Вероватно због тога, а и из других разлога,
многи Сипл>ани HMajy мало чудне надимке, по животшьама и
друге. Тако Душана НиколиЬа зову „Лупу" (вук) jep далеко
cTanyje; Драгутина ПартебуниЬа Ha3HBajy „Пацов", Драгутина
РадуловиЬа — „Зец", Васу КузмановиЬа — „Гргеч", Лэубомира
ЖивановиЬа — „MajMyii" (MajMyH); остали су надимци: БорЬе
ГрабовкЬановиЬ „ВранКа", н>егов брат Baca Грабовипановип
„Гуша", Илща ЛовановиН „Петришан", 1ован СавиН „rjyA>a"
(Ьуле, артил>ерщ'ска кугла), Живojин РадуловиН „Iljape" (кру-
шка), Живojин БорЬевиК ,^yp6ja", HajAaH НаумовиЬ, брица
„Ш)ут" (шут), Божа КрпобиН „Мун.у" (мало говори). Y село je го-
дшшье умирало просечно 6 — 7 лица, са изузетком 1963. и 1966
(година масовног преласка у ново насел>е!) када je у селу умрло
по 12 особа. Анализом података из Матичне кн>иге умрлих може
се закл>учити да, осим релативно велике смртности одо]чади,
л>уди живе дуже него што je просечни век Тугословена.31
„Бардак" — као обавештен>е о смрти зaApжaвajy на куН-
ном зиду од 1—3 године.
Гробл>е je на коси изнад старог села и воде акумулационог
je3epa само су га делимично захватиле. Пре него што су се пре-
селили, из села су возили мртваца на воловоким колима, често са
три пара упрегнутих волова, узаним сеоским путел>ком или су
noKojHHKa носили на носилима. Y cAV4ajy смрти млаЬе особе,
сандук су носили на рукама, Tj. на конопцима око Kojnx су они
што носе обавщали марамице. МлаЬима су ретко кад позивали
свештеника.
На свежим фобовима су вретена, забодена у хумку, грнета,
стативи за венце од вештачког цвеКа („Палма" — Загреб), црепо-
31 На 73 умрлих у периоду од 1959 — 1967. седморо je деце до годину дана.
Просек година за осталих 66 умрлих особа je — 70 (за жене 78), а
умрле су и три особе од по 92 године. 3ajeAHo са овим лицима HecTajy
и таква имена као што су: Дона, Лападата и Барбул.
Лушан Лрл>ача
ви и свеЬе, бели лук, понегде бочица за ул>е, крст. На каменим

споменицима крст je увек урезан. Пс^едини гробови су ограЬени
дрвеном или гвозденом оградом. Вретена се забада]у у хумку
старших лица оба пола.32
Y току прве године после смрти одлазе сваке недел>е да
окаде гроб. О задушницама — поманама окаде гроб, а при^ате-
л>е no3HBajy или носе част на гробл>е. Помане се одржава]у оног
дана кад неког caxpaibyjy, трепег дана после смрти, после 3 не
деле, 6 недел>а и годину дана. Они HMajy много издатака око за-
душница, али, по н>иховом мишл>ен>у, Петросел>ани HMajy joui
више.
За „парастас" ce Kynyjy дрвене кашике од Рома из Под-
вршке и земл>ане чинще од лончара из Кладова. Mece 40 „кола-
ка" (40 мученика!) а и све остало je у знаку 6poja 40. Поко1нику
се ставл>а кол>иво с млеком и вино у 3eMA>aHoj посуди. Све по-
ставл>ено треба однети, ако ce mije nojeAo. На „парастас" одлазе
углавном жене, а од мушкараца само чланови породице.
Чини се да, бар првих година после пресел>ен>а у ново насе-
л>е, HHje било неких 3Ha4ajHHjnx промена у посмртним o6n4ajn-
ма, осим што сада из Кладова долазе у село погребна запрежна
кола.
HajBehn 6poj породица у Сипу слави св. Николу и св. Пе-
тку. Слава ce npa3Hyje три дана: Haße4epje — кад no3HBajy су-
седе и роЬаке на вечеру, слава — посвеЬена по^ницима, и па-
тарице — Koje су за живе и тад се долаэи само пре подне, на
paKHjy. Гости на славском ручку углавном су роЬаци Kojn су, на
пример, yAajoM променили славу и они Kojn су били на навечер-
jy. Од суседа долазе углавном они код Kojnx и домапини иду.
Осим на BeAHKoj трпези, jeAo се поставл>а и на сточипу — као
жртва богу и поко]ницима. На великом столу je троделни ко-
лач — „капу" чищ су делови: „литурпца", „aAAyMjeA3y" и „ко-
лач". На врху последгьег je коцка uiehepa и свеНа. Сличай ко-
лачиК, са шепером и свепом, налази се и пред сваким гостом.
Пошто се запале свепе и изнесе jeAo, домаЬин или домаНица ока
де присутне и храну TaMjaHOM. Присутни се молитвом сете noKoj-
ника и приступе jeAy (живинске супе, кувано месо са реном —
„pHH4>Aajin", сарма од киселог купуса, свин>ско печен>е са кром-
пиром и салата од слатког купуса). Уз jeAo се служи вино, а
после ручка — колачи. Pamije су то биле „крофнице" или, уз
32 Запазио сам заболено вретено у гроб БорЬа ЗбрновлевиНа, kojh je умро

у 92. годин и живота, а био je по речима мештана „Ьаволски човек" —
сваЬао се са снахама, итд.
На гробу преминуле Нате биЬ je дрвени крст; заклои
од ветра, пачин>ен од црепова, за свепе, и, у средний гроба, забодена 2
вретена, jeAHO до другог. Над гробом статив за два венца.
Гроб преминуле .Гелене Бораковий: крст, цреп за цвеНе, 3 вре
тена и то: чело главе, у средний, и код ногу. Код овог трепег и раздво-
jeHa глагаша белог лука да се „Не прави вампир" — како кажу ме-
штани.
Сип у Клучу 31
пост, баклава. Од почетка шездесетих година, све je више колача

у обландама и торти. Последних година, с обзиром на Behy запо-
сленост мушкараца, на патарице се пре подне OKynA>ajy само
жене. Преостали „колачи" се поставе да их гости каснще понесу
куЬама. Bpoj колача HHje одреЬен као за парастос. Кад се сви
позвани окупе, запале свепе и све се понавл>а као на слави, са
изузетком што се у понедел>ак, среду и петак износе поена jeAa
(риблзи Ьувеч, киселе паприке, итд.).
3.
Од народних знан>а HajBHine je проучавано народно лече

на, како практично тако и празноверно. Народна медицина и
иначе je веома развщена услед тога што je било потребе за н>ом.
Болести je било сразмерно доста услед непросвепености луди,
оскудне исхране, као и знатног присуства влаге у приобалним
насел>има. Y Сипу има приличан 6poj лица са уроЬеним манама,
разних особа са другим недостацима патолошке природе, што
je, делимично, последица ендогамних брачних веза, па и тежих
ендемичних обол>ен>а у прошлости. Поступци у народном лече-
н>у често ce noAyAapajy са лечен>ем у другим нашим KpajeBHMa
(око сломл>ене кости cTaBA>ajy се дашчице; од назеба оболели
треба што пре да се презж^'и; на чир се ставл^у топле каше;
туберкулознима ce Aaje да jeAy мед, итд.).
На чир се привща каша од брашна, сапуна и масти. Каша
може, да се стави и у кору од црнога лука па се то привще;
приема се и размекшани восак. Старки кажу да je добро да се
стави и измет.
На оток се привща oB4ja балега или распорен зеленбаН.
Оток се огради и лаписом („njaTpa ладулуи"). На зап^ени оток
ставл>а се лист босиока; раниje су ставл>али и гацавице.
Кад се деци „упали" гуша, npnenjajy им кашу од кукуруз-
ног брашна и раюце (или воде). Старее жене 3Hajy отекле Kpaj-
нике деци да „лече" и пьечен>ем прстима. Добро je, кажу, да се
око врата привру и комади свеже сланине или OB4jn Aoj.
Када боли зуб ставл>а ce TaMjaH или со, или се спол>а, на
образ, ставл>а облога од ракиje или мокрапе.
Када боли уво сипа се у н>ега 3ejTHH преко врха ерпа, а
може и неколико капи терпентина. Или се овоштана крпа увще
као фишек па се ташим KpajeM стави у уво, а шири се потпали.
Када дете боли око и загноен се, жена намузе мало млека
из AojKe и то стави на облог.
За лечен>е бубрега добро je пити 4aj од петел>ки вишан.а.
Против кашл>а, nnje ce 4aj од трн>ина или нане.
Када боли стомак Aajy 4aj од нане, или се иситни липов
углен па се ставл>а у воду и пще.
Аушан Арл»ача
Када боли глава npHBujajy облоге оа кришки свежег кром-

пира или сирпета, или истуцан бели лук, или по темену cTaBA>ajy
лист винове лоэе.
На рану се приема noArpejaH и Maiuhy, утином или ма
слом намазан лист боквице.
На опекотину <rraBA>ajy лист свежег купуса натопл>ен у
врелу воду и намазан зе]тином или фирна]зом. Каткад то раде
и слином.
noAÖoj и жул>еве на рукама мажу ракиj ом или 3ejraHOM
или npHBHjajy облог од мекиньа.
На yèoj се привща истуцан црни лук.
На место змщиног yjeAa привща се дуван или глава исте
3MHj'e Koja се истуца и натопи зе]тином.
Падавичарима ce Aaje крв од корн>аче да nnjy.
Ономе ко има пробаде ставл>а]у 3arpejaHe чаше на оболела
места.
Да богшье деци избщу што пре, туца се црвени камен, ста
влю у воду па Aaje да nnjy када добщу ватру.
Реуматични делови тела држе ce у TonAoj води у Kojoj je
кувана коприва. Y Цеврину (место измеЬу Теюце и Сипа) по-
CTojn минерални извор на Kojn реуматичари одлазе да ce кал»а^у
блатом или 6aH>ajy. Вода mije топла, веК je 3arpeBajy, или je од-
носе купи да се тамо 6aH>ajy. Неки je и rmjy, jep Bepyjy Аа je ле-
ковита (опет за реуму). Реуматична места се мажу neTpoAejoM,
бензином или камфором.
За леченье назеба Арже ноге у TonAoj воаи. Или се ставл>а
врео камен у канту воде над KojoM се болесник 3Hojn и ,дтари".
Када деца HMajy ватру, npHBHjajy им око главе или груди об
логе од сирИета.
Да би жена побацила, пари се над водом у Kojy се убаци
усщан камен. Тада се нарочито паре гениталще.
За ишчашени зглоб или сломл>ену кост у сваком селу има
OAroBapajyriHx вештака. Око сломл>ене кости CTaBA»ajy дашчице
(„ск'ндуре") или кору од Арвета па лагано yenjajy.
YjeA пса засипа се прженим и туцаним пасул>ем или се на
рану ставл>а прамичак длаке од пса Kojn je повреду нанео.
На свежу рану ставла се дуван или со, или je 3acnnajy мо-
KpahoM и прахом суве печурке.
Када yjeAe бесно псето, Aajy се три пута по три бубице да
nojeAe или nonnje. Те бубице су „сличне бувама". CKynA>ajy их у
време око Tpojmja, на простору око Каменице. После таквог „ле-
чен.а" yjeAeHa особа, тобоже, избаци као неке мале штенце из
себе.
Туберкулозне особе jeAy мед. Неки су узимали и дистол.
Y Сипу кажу да у три породице има оболелих од туберкулезе.
Кад деца много плачу носе их свештенику да им „чита"
молитву.
И нервне болеснике односе или одводе свештеницима да

им HHTajy oAroßapajyhe молитве.
Осим дунавског воденог Ьавола, рибл>е царице и 3Maja —
Kojn су поменути у оделжу о рибарству (том I), и суЬеница и
злих nopofeajHHx митских бипа — Koja су наведена уз oönnaje о
роЬен>у, овде се у народно] религии nojaBAjyjy joui многа митска
бипа, као што су: таласони (бипа настала од особа 4nja je сен-
ка узидана у неку граЬевину), MajKa шуме (мума падури), чума,
водени духови, виле, вампири (Mopoj). Овакво pa3BHjeH свет за-
мишл>ених бипа yica3yje не само на архаичност неких од ових
елемената и процеса асимилацще разнородног становништва веН
и на утицаj саме средине (велике шуме, близина Дунава, разни
карсни облици) коja je са CBoje стране доприносила да ce OBaj
митски свет не само одржава веН и повепава.
Човек Kojn je за живота чинио зло вампири се. Он дави
стоку, децу, прави галаму. Boj и се вука и црног пса. тавл>а се као
и свака особа. Може, наводно, и дуже да Aocafeyje. IIpH4ajy да
се J. J., касапин, Kojn je пред први светски рат умро у ÊyrapcKoj,
jaBA>ao затим у Сипу као вампир током петнаестак година. Иначе
се мртви вампире „по фамилии". Да се мртвац не би вампирио,
ставл>а му се (све до саме сахране) срп преко груди.
Од осталих верован>а, забележених у Сипу, споменимо неке.
СпопашКе одузетост онога kojh нагази на место где су виле се-
деле или где су боравиле öajaAmje.
Y време Духова носи се пелин у цепу да не би Toj особи на-
шкодио.
После чешл>ан>а, длаке са чешл>а 6anajy се у ватру (не вал>а
да се газе).
Као jeAaH од облика поетског и музичког изражаван>а код
деце jaBA>a се велики 6poj и разноликих pa36pajaAHna33, прете-
жно на влашком али и на српском je3HKy. По свом садржа^у оне
су ласцивног и шал>ивог карактера.
33 Од оних у KojHMa npeoBAabyjy српске речи, поменимо следепе: Екете,
бекете, банда свира; Ен, ден, лини; Ен, ден доре; Еци, пеци, пец;
1, 2, 3 — одакле си ти; 1, 2, 3, 4, 5 — nao клинац у клозет; 1, 2, 3, 4, 5,
6, 7, 8, 9, 10 — изашао бели месец; Од тан>ира до тан>ира; Иде патка
преко Саве. Влашке и оне у KojHMa npeoBAabyjy стране речи су ове:
Уни, дони, трини, пини;
Фуа] Bjepbe, Ьин божор Yh кецел, ку пару креп
Пун>е TajKa само суор . . . Фура рапа, Ьим коНец . . .
Ццу, мцу, njeMa Aaj Уну, л»ику, л>ику
Буна фи . . . ну ка Taj . . . Aj копилу мику . . .
Пна деда ла вицез Фсу'), ^cyj, nje пула Macyj
Баба фапа KOKOuiej . . . lije Kycja м з
Yho, Aoj, три патру, пинп Уна рапа, дого раца
Mja кумпарат, тата опинш . . . Соло мита, пото пита . . .
Од народног стваралаштва HajßHiue je заступл>ено изража-

ван>е у игри, прози и песми. Од прозних састава на]чешЬи су мо-
тиви о Баш-челику, седам влашигт, цару TpojaHy, japrry — живо-
дарцу. Лирске песме Haj4eiuhe говоре о л>убави и neeajy се ис-
клучиво на влашком. Запажа се у Hoenje време и yrauaj румун-
ских радио-емисща на ову врсту стваралаштва. Упадл>иво je не-
nocTojaHie епског пеоништва, али je карактеристично за ово ста-
новништво да су кухшьски зидови сразмерно много украшени
везеним комадима платна са текстовима (двостиховима) на срп-
ском jesHKy, из разних Kpajeea, што се нарочито види по начину
казиван>а.34
Сипл>ани HarAauiaeajy да je село и пре другог светског рата
имало школу са српским наставним je3HKOM. Y Сипу, за разлику
од суседних села Давидовца и Кладушнице, чак и жене говоре
српскохрватски, што Hnje увек CAy4aj у поменутим насел>има.
Из анализе лексике влашког говора запажа се, а што je и
paroije наговештено, присуство великог 6poja словенских речи.
МеЬутим, упоредном анализом ових иэраза са румунским юьи-
жевним терминима, запажа се да они nocToje у румунском како
говорном тако и юьижевном je3HKy. Додуше, у румунским реч-
ницима за извесне од ових 3ajeAHH4KHX речи истиче се да су ддца-
лектског порекла или, ближе OApebyjyñH, пореклом из подуиав-
ских Kpajeea. То je, свакако, joui jeAaH доказ о меЬусобним ру-
мунско-словенским додирима и асимилащцама. Y новще време
oceha се присуство све вепег 6poja српских речи, Koje у говор
улазе посредством школе, администрацще, штампе, служен>а Boj-
ног рока, итд. (видети примере на Kpajy чланка). Иначе, л»уди
34 — Добром Богу ja се молим
да ми ладе мужа кога волим
— 4yj Магдалена, не л>убим те више ja,
варала си ме, сад hy тебе ja.
— Свежа вода добро npnja
уми' се ти, па hy и ja (пир.)
— Узет' hy те, нека 3Hajy,
живjeти he.vio као у pajy (лат.)
— Moj муж je такав: не noxaba бирт никакав,
Новце 3apabyje, женииу задовол>у)е (tap.)
— Бщели голуб пепел>уги прича
да he скоро видает кралевиЬа
— Кути Миле и Милице
nehe мати кобасице (Ьир.)
— Рука руку MHje,
а образ оба ABuje
— Заувек Moja биЬеш ти,
нека виде у селу сви (tap.)
— Али je AHjen OBaj CBHjeT,
ту je поток, тамо цвщет.
— Наша деца, наша радост
нека 3Hajy шта je младост
— Ово ueehe нек' ти рече
да ти желим много cpehe
— Где се добро jeAO спрема,
тамо мужу места нема.
пишу само пирилицом, а последних година родители живо на-

croje да децу Hajnpe уче српском je3HKy, ограничава]уНи влашки
говор у куЬи.
„Уписиванье" je oÖHMaj Kojn се врши о Ускрсу. Момци-ме-
штани norafeajy Роме из Кладова да им cenpajy сва три, или само
прва два дана Ускрса. Да трошак не би nao само на н>их, „упи-
cyjy" девоне Koje he учествовати на игранкама и од сваке уэи-
Majy скроман новчани прилог и 5 jajá. Од тих средстава купе за
последн>и дан вино за гозбу, на Kojoj jeAy jajá и rmjy вино.
Момци o6e36ebyjy Ромима преногшште и исхрану у сводим ку-
Ьама, а они (н>их 4 — 5) cenpajy свакодневно од 14 — 24 h.
За Ускрс жене пеку колаче Kojn ce Ha3neajy „гринЬеи". На
сваки колач ставл>а ce jaje.
Сличне колаче пеку и за Нову годину, на Koje се, за разли-
ку од ускршгьих, поред jajeTa ставл>а и новчиЬ.
У селу nocTojn четвороразредна основна школа. Шездесе-
тих година у H>oj су радиле две учител>ице. Bpoj школске деце je
у то време опадао. Године 1961. у такозвани припремни разред се
уписало тринаесторо, а годину дана KacHHje осморо деце. Због
удал>ености од Кладова и Теките (приближно по 12 km), слабих
cao6pahajHHx веза и релативно великих финансщских накнада за
интернатски CMeniTaj, многа деца из Сипа нису завршавала зако
ном предвиЬено осмогодшшье школован>е. Па ипак, шездесетих
година у кладовске школе ишло je око тридесеторо деце, од Koje
je две треНине живело у интернату а остала су становала код ро-
Ьака у граду.
У другим школама — у учител>с^ школи у Неготину, било
je 2, у Be4epH>oj ocMoroAinmboj и 3aHaTCKoj школи у Бору 1, у
MaiiiHHCKoj cpeAH>oTexHH4Koj школи у Панчеву 3. У Панчеву су
били неки бродарци из Сипа, jep JPB има тамо CBojy радионицу,
па тамо деца CTaHyjy код роЬака и mKOAyjy се. Haj3aA, ]едан
Сишъанин, Kojn je средн»у школу завршио у Београду, студирао
je такоЬе у Београду — а отац му je машинист код ББП.
Половина, пак, тек описмен>ене деце ocrajaAa je у Сипу,
меЬу н>има и AeBoj4Hue и дечаци. У време наших првих испити-
ван>а, у селу je било 28 деце Koja су тих година завршила четврти
разред основне школе и нису продужила школованье. Била су то
деца не само землюрадника веЬ, у великом 6pojy, и броАараца,
службеника Сипске локомотивске вуче, и др. ВеКина их се при-
jaBHAa, кад су започели радови на брани, да тамо раде као не-
квалнфикована радна снага. Школске 1964/65. дошло je до ко-
рените промене: село je добило редовну аутобуску везу са Кла-
довом (аутобуси су саобрапали неколико пута дневно у оба прав-
ца), а ред вожае je прилагоЬен потребама ученика.
4.
Y вези са локациям за ново насел>е, Сипл>ани су, осим ода-
браног Караташа, предлагали нешто више положене потесе Ара-
Ьен> и IlojeHj, а везиван>е новог насел>а за nocrojehe село Давидо-
вац су одбацивали. Драпен>, ко)и je од üojerba oABojeH само по
током Краманаре (значи: везе са салашима и осталим привред-
ннм површинама), био je под гьивама, манье под ливадама и jeA-
ним виноградом. Али, oeaj потес je инвеститор био предвидео за
изградн>у управних зграда хидроелектране. IlojeHb Hnje узет у об-
зир због подводног тла. Тако je преостала локацща Караташ, рав-
ни део сеоског атара испод бране, са три 3Ha4ajna недостатка,
Koje су Сипл>ани одмах истицали: слаба вода за пипе, изложеност
ветровима, oABojeHocT од главне caoöpahajHHue — пута Кладово
— Teicnja.
Y току 1965. године на Караташу се приступило подизаньу
Новог Сипа.35 Y новом материалу, а водеНи рачуна о традицио-
налном изгледу купе овога Kpaja, саграЬене су 24 нове зграде,
у Koje су ce KpajeM године преселили они становници Сипа 4Hje
je купе вода стално плавила, а посебно од подизан>а загата, завр-
шеног 1964. године.30 Beh следеЬе гоАине, Сипл>ани су се спора-
зумели са инвеститором да куЬе граде у cBojoj реж^и, тако да je
до 1970. подигнуто више од 200 Kvha у селу.37
35 Напис на плочи на Дому културе у Новом Сипу:
„На jeAaH километар узводно од бране, на cTapoj обали Дунава, посто-
jaAO je насел>е Сип са 192 дома. Због изградн>е хидроцептрале „Бердап",
село Сип je потоплено на овом месту изграЬено je у времену од 15. V
1966. године до 27. XI 1967. године ново насе.ъе Нови Сип, са 199 домова."
29. XI 1967. ГраЬани насел>а
Нови Сип Нови Сип
36 Што се тиче градтье у Новом Сипу, могуЬе je формулисати неколико за-
кл>учака, и то:
— ирве типске зграде су npoMauiaj у извоЬен>у (двоводни кров, тесан по-
друм, неугледан трем, салонит као кровни покривач), али у №има посто-
je тремови као замена за „Нинде";
— према схваталу Сипл>ана, нова куЬа je и неекономична. Кров на две
воде, кажу, не може да издржн jaKe ветрове и снежне мепаве;
— други тип зграда je yeneлиj и у извоЬеььу (четвороводни кровови, upen
итд.), али je ту веЬина л>уди трем зазидала, и то у другом материалу,
тако да je впдл>нва греда и додаци;
— у новим купама подруми су уски. Y н.их се не може сместити веЬе
riocybe. ТакоЬе нема тавана, jep су купе граЬене са веома ниским кро-
вовима, а они не одговара^у ceA<a4Koj породици.
37 ВеЬина пресе.ъеника je у извоЬен>у градн.е пошла од типских npojeKaTa.
са изузетком оних Kojn су у старом насел»у имали Behe спратне куйе и
Kojn су их овамо пренели и у целости поставили.
— Многи су rpaby CBojux старих куМа искористилн за дизале лепьих
кухин>а или за шталу над KojoM je „патул", а они су углавном нети
као у старом насел>у.
— nocTojH, наравно, и одступан,е од онога што je у старом селу било
yo6H4ajcHo: на пример, спратне купе с терасом на спрату, као и разли-
чити 6ojcHii украсн.
Y Новом Сипу сада живе и досел>еници из Давидовца, Ма-

настирице и неки радници из разних KpajeBa земле.
Изузев промена у noAoacajy, величини и изгледу насела,
промена у 6pojy чланова домапинства38 и изворима прихода (ма-
совно запошл>аван>е ван пол>опривреде) и с тим у вези промена у
структури привреЬивагьа, дошло je до значащих промена у стан-
дарду (електрификащца, електрични апарати за домапинство,
ново покупство) и у начину живота. Нови распоред купа у селу
и nopeMehaj преЬаппьих суседских односа HHje Сипл>ане баш
много погодио.
Сипл>ани и дал>е доводе невесте из суседних насел>а: Мана-
стирице, Подвршке, Корбова, TeKHje, али и из Давидовца и Кла-
душнице. Године 1968. постигнут je рекорд у погледу 6poja мало
летних AeBojaKa Koje су уз одобрение ступиле у брак (5).
Y погледу раЬан>а, у новом насел>у се раЬа свега 1 — 3 деце
годшшье, а истовремено у Кладову и до двадесегоро сипл>анске
новороЬенчади. Y моди су имена: Дарко, Зоран, Горан, Озрен,
затим Светлана, Снежана, Таньа, Дубравка. И 1970. ce cmiA>aHCKoj
деци накнадно np«3Haje очинство, jep ььихови родителей живе
невенчано.
Школске 1969/1970. године, школа je имала велики 6poj деце
и у ftoj су радиле 3 учител>ице. Како су, меЬутим, у току године
отишли радници „Хидротехнике" с децом, ученика je сада ман>е.
Bpoj умрлих у прве три године живота у npeABojeHOM, а за
тим у новом насел>у знатно je порастао: 1967 — 11, 1968 — 10 (не-
срепни CAy4aj — cTpyja, cao6pahajHa necpeha итд.), а 1969. чак
16 лица. Beh 1970. 6poj je маньи и своди се на 6pojKe из претход-
ног периода, jep се и 6poj становника у Сипу CMaityje одласком
радника са стране, у вези са завршетком радова на брани.
Пренесене су и неке старе традицще — црне заставе као
знак жалости за умрлим, Koje истакну на купном зиду (умирание
на пречац — многе старе особе у jaHyapy — а било je и доста не-
срепних CAy4ajeßa на градн>и и у caoöpahajy). Жене наставл>а]у
да, као и у прошлое™ , испред купе предвече седе и раде ручне
радове. Младеж сада join више „корзира" главном сеоском ули-
цом (асфалтираном). Задржао се бродски ypebaj кухиньа, наро
чито начин поставл>ан>а и утврЬиванча тан>ира. Црква у Сипу била
je последних година запуштена и занемарена, а хришЬанство je
од памтивека имало магьи 3Ha4aj од неких HajcTapnjnx, паган-
ских верова!ьа. Па ипак je стари храм пресел>ен на Караташ, ос-
веНен и углавном напуштен.
— Y новом насе.л>у никле су TeAeBH3HjcKe антене, али су ce nojaBHAe

TeiuKohe v снабдеван>у водом (иако je подигнуто 9 чесми), а истовре
мено се нежелена вода гк^авила у подрумима купа и, сабрана у баре,
по селу.
38 Приликом просел>ен>а, многи Сипл>ани су тражили по два Kyhna места
„да o,\Boje Beh ожеььеног сина".
ПРИЛОЗИ ИЗ ВЛАШКОГ ГОВОРА

Забележени у Сипу (лексика)
Српскохрватски Влашки Румунски
Називи воНака —
плодова
трешн>а inypjaiua
виипьа виши visina
шл>ива прун prima
jaöyica Mjapa
KajcHja зарзалща
бресква пjapeк
грожЬе стругур strùgure
лубенице лобениц
дин>е njenjeH
Називи поврНа
пасул> 4>cYj pasùi
6opajfflja úopaimja
кромпир KpynMnjej crùmpena ,ж. p.
(AHjaA.)
спанаЬ Aprejej
купус варзд varzàr = произвоЬач
купуса
кисео купус вардз акра acreàla = киселост
краставац KCTpßjehe
црни лук шап
бели лук yerypoj usturöi
мрква шаргарепа
першун MHpobnja mirödie (врло стара
реч)
коприва урдзк
целер цел>ер
MHpobiija MHpobuja
бундева AOB.veh dovlèac
Називи бшъака
босил>ак бусиок busuiôc
ружа трандафир trandafir
цвеЬе флори floàre, fiôri
caKCHja caKcnja sacsie (дщал.)
Називи животигьа
мачка маца
пас кньа
миш шокЬ soàrece
панов шоболан sobolàn
кокошка гина gaina
пиле nyj pùi
петао кокош cocös
Ьурка Ьурка, ми. hypui
патка рац
гуска гска cisca
крава вак vàca

во боу bù
теле вицл vitél
кош кал cal
коза капр càpra
овца вуа]
janbe MJA т1к=жен. jam.Hh
miàla=jara>eha
торба
свин>а порк porc
прасе пурпцел
птица nacpj
врабац 6peujeh brebète(AHjaA.) види:
vrabète
рода килибардош
гавран арц
орао шЬирика
вашка падуке padche
стеница стениц
бува nypjeK pùrec i pùrice
мува муска mùsca
Глаголи
умити се спалЬе spalàre
опрати саспел,
обупи се бракЬ brace (AHjaA.) = rahe
скинута дезбракЬ debàrc = растоварам
чешл>ати се ch njenhen. pièptan
бриja™ се ch радз rasatura = 6pnjaH.e
спавати дуорми dorm
радита лукри lucrèz
Jörn неке именице

колска Kannja порта мар portàl
Tecraja ypuijop
метла мтура matura
ципела папук
сандала сандаля sandàla
семе смнце semanatfa
вештачко Ьубре вештачко Ьубре
ученик ученик исешк=чирак, шегрт,
али и ученик
лепотица лепотица
cTpyja CTpyja
време BpeMja vreme
шарена-придев пистрица
pistra=6eAa овца с цр-
ним мрллма; дебело
шарено платно (за
душеке)
Душан Дрл>ача
Влашки Румунски
стилп. ст'лп — стуб : stilp
ираг : präg
колц — угао, home = colt
под — таван : pod
измен» — rahe dzmène
гард — заграда, ограда : gard
ладе, — сандук : lâda
оки — око öchi
гриндзили подулуи — венчаница (греда) : grinda
крову к'шу — кров
черенг — черен
oriHKbcj, опинг — опанак : opanca
heiwja — теме (глава) teme (дщал.)
Kjop —hopa в chior
образ — obraz
коса —
cjyr — шут
цице — сиса
кажипрст —
живци —
кот — лакат (кут, угао)
гркалот — jaöyMHua
слика —
стикл — стакло, чаша
солниц' — сланик
гребл>а — грабул>а
сита — сито
в'р, варница — креч
дугод — дуд
скоруш — оскоруша
воja — во.ъа
jyr — л>ут
прашина —
бат — бити (тупи)
cecjepe — срп
чокал — чекиЬ
келшЬе — клешта
лок — im та (вал»да од лука)
бал>игар — Ьубре
бразд —
арат — орати
трека —
извор —
hypeiu — треш1ьа
л>опец — перо на воденичком колу
ободу — обод, околиш код млина
лопат — весло, лопата
спице — паоци
ocHja — осовина
исток —
запад —
paj —
граб —
горун — храст
Sip dans la région de Kljuô 41
Résumé
SIP DANS LA RÉGION DE KLJUC
par
Duèan Drljaca
La localité de Sip était située à l'endroit où la rivière de Koso-

vica se jette dans la Danube. Elle comptait 625 habitants au total.
Les changements importants dans la structure de la population du
village de Sip ont été observés aussitôt que les travaux préparato
ires pour la construction de la centrale hydroélectrique „Derdap"
ont été inaugurés: le village devint, du moins pour un certain temps,
centre d'immigration. Les habitants de Sip s'embauchent en masse
et par les mariages ethniquement mixtes avec les ouvriers qui y
sont venus s'installer à cause des travaux, ils dépassent les cadres
autrefois immuables du groupe endogame.
Les gens du village étaient habitués à utiliser diverses sources
de revenu: depuis l'occupation permanente à l'agriculture (culture
du froment, du maïs, de la vigne), par l'élevage de chèvres et ensuite
de moutons et de bovins, l'exploitation des forêts et des carrières à
Kosovica, jusqu'à la pêche sur le Danube et la navigation fluviale.
La caractéristique fondamentale de l'architecture de l'habitati
on est la maison de type moravien avec le porche développé sur la
façade — „éinda", qui est en partie muni d'une balustrade et élevé
au-dessus de l'entrée de la cave — „krevet" — „par a far".
Bien qu'il y eût à Sip des familles avec un nombre assez grand
d'enfants, la famille composée de peu de membres y prédominait.
Ce fait n'était pas dû à la coutume invétéré de mettre au monde un
ou deux enfants, mais à la mortalité considérable des enfants au
passé. Le rôle de la femme dans les famille de Sip a été considérable
depuis plusieurs décennies, particulièrement parce que les hommes
étaient angagés dans la navigation danubienne, ce qui signifiait leur
absence du village pendant plusieurs mois. Intéressante est la ter
minologie valaque pour désigner les degrés de parenté et d'alliance,
notée au village. Le mariage a été célébré, au dire des gens du village,
avec une grande pompe et entraînait de grands frais. Jusqu'en 1953
il n'y avait pas de divorce au village. Les rites funéraires complexes
sont pratiqués aussi dans la nouvelle locilaté.
Quant aux connaissances populaires on a étudié le plus la mé
decine populaire, pratique aussi bien que superstitieuse. Dans la
religion populaire on a noté la croyance en nombreux êtres
mythiques.
La cretion populaire se manifeste surtout à travers la danse,
les chants et les contes en proce. Parmi ces derniers, les motifs les
plus fréquents sont ceux de Ba§-celik, de sept jeunes Valaques (Plé
42 Duäan Drl jaca
ïade), de l'empereur Trajan, du bouc-écorché vif. Les chansons ly

riques parlent le plus souvent d'amour et elles sont toutes chantées
en valaques exclusivement. Ce dernier temps on observe aussi l'in
fluences des émissions de la radio roumaine sur ce genre de créati
on. L'absence des chants épiques est frappante. Pourtant, les maisons
y sont relativement beaucoup décorées de chiffons fabriqués sur les
quels sont brodés les distiques en langue serbe.
Au cours de l'année 1965 on a entrepris de construire, dans le
cadre du finage, à l'endroit nommé Karatas, le nouveau Sip. La po
pulation de cette nouvelle agglomération comprend, outre les habi
tants de Sip qui y ont été déplacés, aussi les immigréss de Davidovac,
de Manastirica et certains ouvriers, venus de différentes régions du
pays. Outre les changements dans la situation, les dimensions et
l'aspect de l'agglomération, les modifications de la grandeur de mé
nages et de sources de revenus (embauche en masse en dehors de
l'agriculture), ils se sont produits également d'importants change
ments dans le standard (installation de l'éclairage électrique, intro
duction des appareils électriques le ménage, nouveau mobilier) et, en
rapport avec cela, aussi dans la manière de vivre.
JoBaH Ф. ТРИФУНОСКИ
TEKHJA HA AYHABY
/. Специфичност географског положа}а
IloApyMje Бердапа налази се у североисточном делу наше

земле, на граници према Румунщи. Бердап представл>а Hajeehy
клисуру у Европи, дужине 98,5 km.1 МеЬутим, то ни)'е jeAHHCTBe-
на клисура, веЬ je чине четири сутеске: Голубачка, ГоспоЬин
вир, Казан и Сипска сутеска, Koje pa3ABajajy три мале котлине:
Л>упковска, Донюмилановачка и Оршавска.
Варошица Текиja лежи у североисточном делу Оршавске
котлине, непосредно noKpaj Дунава, на H>eroBoj AecHoj страни.
Према свом пoлoжajy, она има функщце локалног економског
и административног средишта2.
Корито Дунава код Теюце je прилично сужено, измеЬу две-
jy отпорних обала коje су близу jeAHa Apyroj. Стога je на том
месту лако препи преко реке. Осим тога копнени путеви могли
су припи овом прелазу — пут долином Черне — са севера, и пут
преко мирочког npeBoja — са jyra3. Тако су наведени прелаз
с jeAHe обале Дунава на Аругу, и путна мрежа правца север-jyr у
Hajßehoj мери допринели да ce noKpaj Дунава nojaee два насел>а:
на AeBoj страни реке данашнзи румунски град Оршава, и десно
од н>е — наше насел>е TeKHja.
Долина Черне, леве притоке Дунава, усечена je у jyжни део
Карпата, измеЬу гребена Трансилванских Алпа — са истока, и
Банатских планина са запада. Том долином води стари значащая
пут и железничка пруга правца Оршава — Темишвар. То je Haj-
важнща трансилванска комуникацща KojoM се ишло из jyro-
источне у срен>у Европу, и обратно4.
1 Упоредити Д. Д у к и h, Вердапска хидроелектрана, Гласник Српског

географског друштва, Београд 1964, стр. 99.
2 3axBaA>yjyhH HOB4aHoj помоЬи ЕИ CAHY, у Текщи на Дунаву провео
сам пет дана KpajeM августа и почетном септембра 1967. године.
3axßaA>yjeM и nojeAHHUHMa ко)и су ми указали ма какву noMoh прили
ком проучаван.а на терену. Тада сам посетив и ближу околину Teiaije:
Петрово Село — на jyry, Голо Брдо — на jyro3anaAy, Ада Кале на севе-
роистоку.
3 Упоредити Ж. Блаш, Односи измеЬу градских насела и река у
Француско]', Гласник Српског географског друштва, Београд 1959, стр.
5 и 6.
4 Б. Букуров, Темишвар, „Земл>а и л>уди", св. 18, Београд 1968, стр. 198.
Теки ja и околне области
TeKHja и насел>а Koja су на том месту пре ibe nocTojaAa,

била су на врху свога развитка у оно време када Дунавом у
BepAancKoj клисури Huje била државна граница па je било лако
препи преко поменуте реке. Тада су се на том месту могли наНи
производи из области на обема н>еним обалама. Стога je TeKHja
била привлачна не само за трговце веп и за нове досел>енике. Y
тим периодама она баца у засенак наша околна насел>а. МеЬутим,
у немирна времена, или када Дунавом води строго затворена
граница, TeKHja стагнира, каткада опада. Уздужни caoöpahaj за
ово насел>е има ман>и 3na4aj .
За постанак и развнтак насел>а пре TeKuje 3na4ajHe су биле
joui неке cnopeAHHje околности. На падини Мнроча издижу се
TeKiija на Дунаву 45
Teioija и ближа околина
узвишен>а Чоку-перган и Чоку-петри. Тим узвишенлша, Koja до-

MHHHpajy на прелазу и пролазу кроз клисуру, може се лако при-
пи jeAHHO са источне стране. Стога je на н>има било подигнуто
утврЬенэе. А у ььиховом поднож]у, на месту дананнье TeKHje, joui
за време римске владавине и у среднем веку nocTojaAo je под-
rpabe.
CaoópahajHe, топографске и економске прилике условиле
су постанак подграЬа и тврЬаве, KojH су чинили целину. KacHHje,
утврЬеже je изгубило знача] услед измеььених услова. Али н>его-
во подграЬе, данас насел>е TeKuja, одржало се до наших дана
захвал>у(упи, осим пoлoжajy, joui и економским условима окол-
ног noApy4ja.
46 .Тонам Ф. Трифуноски
Текинке) noApvMje cacTojn се из неколико делова Kojn ce

меБу собом знатно pa3AHKyjy, особито у рел>ефу и у погледу био
географских особина. Десно од Дунава развщена je алувщална
раван са апсолутном висином од 72 m, правда пружан>а jyronc-
ток-северозапад. Дужина износи 2 km, а ширина до 700 т. Пре-
ко равни теку потоци па je у jeceH и у пролепе делимично плав
лена.
Паралелно са алувщалном равни Дунава пружа се уско
теме терасе изнад равни, високе око 50 т. Затим, у истом прав
ду, пружа се падина планине Мироч, са заравшеним билима. Када
се та била повежу, запажа се да чине део простране мирочке по-
врши. Површ je висока око 560 т.5
Бердапска клисура, део узводмо од TeKiije
Услед поменутих особина рел>ефа потичу разлике у прив-

реди. Три су н>ене главне гране: сточарство, землюрадгьа и шу-
марство. Спореднщи привредни извор представл>а Дунав. На Taj
начин TeKHja чини потпуну привредну целину.
2. Претходна насела
Бердапски део Подунавл>а, по cßojoj природи, доста je по-

вол>ан за привреду и л>удски живот. С десне стране Дунава, као
што je Beh изнето, код данаинье TeKHje, пружа се плодна алувн-
)ална раван, а с друге стране — ту су падина и површ Мироча,
погодни за сточарство и шумарство. Осим тога, Дунав cnaja уз-
5 Упоредити J. Ц в и j и h, Флувщалне површи, Гласннк Географског
друштва Београд 1923, стр. 5. Видети и ceiuwjy „Кладово", раз.
1 : 100 ООО.
Текиja на Дунаву 47
дуж и попреко не само ближе Kpajeee него и удал>ене области.

Услед ових разлога овде су се разевала насел>а од HajcrapHjHX
времена л>удске историке.
МеЬутим, и поред таквих TpajHHx географских услова, на-
сел>а су се оснивала, цветала и замирала по више пута. То je за
висало од променл>ивих друштвено-исторщских прилика. Тачай
6poj потпуних или делимичних насеобинских страдала не може
се утврдити. Зато на noApy4jy данашнье Teioije има трагова од
неколико старших насел>а, Koja су припадала различигим етнич-
ким групама.
Као што je познато, археолошки налази првог л>удског ста-
ништа установл>ени су узводно од TeKnje, на локалитету Лепен-
ски Вир. Припада Hajcrapnjoj култури неолитског доба. И у са-
Moj Текиj и има трагова из праисторщског доба. ВеЬином су на-
лажени на простору измеЬу данашн»е Улице Коче АнЬелковипа
и корита Дунава, код места „Бердапска речна управа". Taj ло-
калитет лежи изван инундационе равни.
Y вези са етничком историям овог Kpaja, питанье о томе ко
су били носиоци najcTapnje културе и шта je било с н>има, noce-
бно je интересантно. Познато je да су, у предримском периоду,
oBaj Kpaj насел>авали Трачани. Захватали су све области север-
ног дела Балканског полуострва неточно од Мораве*. Тада je
Дунав био познат као cao6pahajHo-TproBa4Ka веза7.
На истом месту где je nocTojaAo праистори]ско насел>е, у
античко доба основано je римско8. Y I веку наше ере, на Hauxoj
обали Дунава, почела je да се гради римска BojHa граница, са чи-
тавим системой bojhhx логора, Kojn су се одржавали све до VII
века9. Поред каструма, nocTojaAa су и ман>а градска насел>а: Та-
лиата — код данашн»ег Дон>ег Милановца, и Трансдиерна, код
данашвье Теюце. А предузимл>иви римски императори — Тибе-
pnje, ICvayAnje, Домициан и TpajaH — усекли су у стене Бер-
дапске ю\.исуре и данас познати пут (TpajaHOB пут). noBe3yjyhH
насел>а код данаппье Теюце, он je стизао до Кладова и ту,
преко моста, водио у римску провинц^у Даки^у.
Наведено je да ce jyroHCT04Ho од данашнье Teicnje, на па-
дини Мироча, налазе узвишен>а са рангом тврЬавом. Каква je
била ньена функцща? Вероватно контрола cao6pahaja Бердап-
ском клисуром. Али je имала и другу улогу: да штити релативно
3Ha4ajHO античко насел>е, Koje je лежало код TeKHje. Hajnpe je
била основана тврЬава, а испод н>е развило се поменуто римско
6 Б. ДробкаковиА, Етнологща народа ]угослави\е, I, Београд 1961,
стр. 34 и друга литература на том месту.
7 М. В а с и h, Прилози за познавагье гвозоеног доба у дунавско] долины,
„Старинар". Београд 1907, стр. 30; К. J о в а н о в и h, Неготинска кращна
и Клуч, Насел>а и порекло становништва кн.. 29, Београд 1940, стр. 131.
8 Упоредити F. К a n i t z, Serbien, Leipzig 1868, стр. 356; В. К а p и h, Ср-
6uja, Београд 1887, стр. 906.
9 Упоредити: тугословенски историйки часопис, V, Београд 1939, стр.
301.
48 Joean Ф. Трнфуноски
подграЬе. То je био мест CAV4aj и у другим KpajeBHiwa Балкан-

ског полуострва10.
Нема непосредних података о етничком саставу становниш-
тва на oBoj територщи у римско доба. МеЬутим, и за Taj период
оигурно je да су овде joui увек живели Трачани, Kojn се, под
yraiiajeM римске културе, почин>у романизовати.11
И у среднем веку Ьердапско Подунавл>е такоЬе je имало
динамичан живот. Hajpamrju српски досел>еници Hajnpe су енер-
гично рушили античка и визант^ска насел>а да би после тога ос-
нивали CBoja. Српско населте поуздано ce nojaBHAo и на месту
данаипье TeKHje. Доказ за то су: трагови средн>овековног утвр-
Ьеньа на римским основама, nojeAHHH стари гробови и темел>и
старог црквишта. Црквиште je било поштовано као светилиште,
па je ту много KacHHje саграЬена данаильа теюцска црква.12
После пада Деспотовине, 1459. године, HacTajy вишевеков-
но назадован>е и привредна декаденц^а. Становништво данаш-
№е североисточне Cp6nje, услед тешког живота и честих ратова,
почшье интензивнще да се исел>ава, и то према северу. Исел>а-
ван>а су водила из Пореча13, Хомол>а14, Кл>уча, Kpajmie15 итд.
Разумл>иво je да у таквим друштвеним приликама нще могло
бити речи о нормалном животу насел>а, joui ман>е о привредном
напретку. Ратови и покрети доносили су пустошеже северне Ср-
6nje током читавог XVI и XVII века16. Зато ново становништво
у овом Kpajy наше землзе веома мало зна о старшим становници-
ма ових KpajeBa. Облает су повремено захватале и епидем^е куге.
На опустеле земл>е, као што je познато, насел>авали су сс
нови досел>еници, HajBHme из наших jyжниx KpajeBa. Процес сме
не и помераьье становништва Tpajao je дуго. Било je периода када
je Бердапска клисура ocTajaAa пуста, односно са врло проре-
Ьеним становништвом. Y таквим приликама не може се гово-
рити о непрекидном животу насел>а. То се односи и на насел>е
Koje ce jasA>aAO на тлу данаипье TeKnje.
Ипак, главно расел>аван>е становништва овог Kpaja изврше-
10 Упоредити М. С. Ф и л и п о в и h, Высоко, Гласник Географског друш-

тва, Београд 1925, стр. 71; „Политика", 10. IX 1970.
11 fícTopuja народа Jyzoc.iaeuje, II, Београд 1960, стр. 47.
12 Текщска црква, посвеЬена М. ГоспоЬи, саграЬена je почетком друге
половине XIX века.
13 С т. ByjaAHHOBnh, Пореч, Посебна издала САНУ, Београд 1962,
стр. 20.
14 Тих. Р. БорЬевип, F.KOHOMuja и еволущца насе.ьа, Гласник Српског
географског друштва, Београд 1912, стр. 27.
15 К. J о в а н о в и h, нав. рад, стр. 71.
16 J. IlBHjHh, Балканско полуострво, Београд 1966, стр. 178; Hcropiija
народа ]угослави]е, II, стр. 75; К. J о в а н о в и ti, нав. рад, стр. 106;
Ст. ByjaAHHOBHh, Пореч, стр. 20; А. Лаз и h: Економски центры
Хомолм и Звижда, Гласник Географског друштва, Београд 1928,
стр. 122.
Текиja на Аунаву 49
но je за време велике сеобе 1690. године. Насел>е на месту данаш-

н,е TeKHje било je до темел>а уништено. Стога je природна веге-
тащца ocBojHAa некаданнье културне површине и све je зара-
сло у шуму.
AycTpHj'cKa OKynauHja затекла je такву североисточну Срби-
jy 1718. године. Она je TpajaAa до 1739. године. Неготинска кра-
jHHa и Кл>уч тада су били укл>учени у облает темишварске ад-
MHHHCTpauHje17. тедан аустрщеки списак насел>а из тог доба по-
Ka3yje да у области Кл>уч imje nocTojaAo насел>е TeKHja18.
3. TeKuja пре измештаььа
Данашн>а TeKHja основана je за време обновл>ене турскс

владавине, у Apyroj половини XVIII века.19 Тако je било и са
неким другим насел>има у областима Кл>уча и Неготинске кра-
jHHe20. Први писани помен о Tckhj'h (записана као Теке) потиче
из 1807 — 1810. године.21 Тада je она била мало село.
Оснивачи TeKHje били су Турци. Она je свакако добила име
по H>HXOBoj богомол>и, Tj. AepBHUiKoj текиj и Мискин-баба.22 Зна
се да су се Турци после аустрщеке окупацще (1718 — 1739) по-
главито насел>авали у места Koja су имала административни и
BojHH 3Ha4aj. Y овом делу С-рбще таква насела била су Кладово,
острво Ада-кале, Теюца и joui нека друга. Y Текиj и je био поде-
сан прелаз преко Дунава. Турска BojHa посада водила je надзор
над околином Текще; десно од реке и на поменутом прелазу
преко н>е.
Око TeKHjcKor насел>а био je подигнут шанац са рововима.
Он je KacHHje постелено затрпаван. Y насел>у je било неколико
ara, KojH су имали Haj6oA>e н>иве у атару23. Y близини TeKHje, на
острву Ада-кале, налазило ce Behe турско насел>е.
Око TeKHje било je и разбацаних неколико хришЬанских
куКа. Па и ова малобро]ност yKa3yje на поменуту скорашн>ост
насел>а. То становништво досел>авало се са румунске стране Ду
нава, углавном из Алмаша. Почело се насел>авати после 1750. го
дине. Hajea>KHHja привредна грана била je сточарство. Развщ'а-
но je rajeH>e свих врста стоке, a Hajemue коза.
17 К. J о в а н о в и h, нав. рад, стр. 5 и 6.
18 Исто, стр. 54.
19 TeKHja се не помин>е у попису насел>а пограничних HaxHja CpGnje по
сле Пожаревачког мира (Д. Пантелип, Попис пограничник нахща
Cpöuje после Пожаревачког мира, Споменик САН, 96, Београд 1948,
стр. 19.
20 К. J о в а н о в и h, нав. рад, стр. 69.
21 Исто, стр. 56.
22 Исто, стр. 50; Зуко Цумхур, Адакале, НИН, Београд, 29. XII 1968,
стр. 11.
23 Сматра се да je теюцеко турско гробл>е било на месту званом Mucuja.
Према jeAHOM преданьу, Текща je лежала на потесу Кови-

лово и joui на неким другим местима (Лаз и др.), Koja су око да-
нашн>е варошице, па je после jeAHor Aorabaja премештена на
данашвье место. МеЬутим, исте старине Koje се налазе на тим
потесима, налазе се и у данашн>ем насел>у. Зато je вероватно да
je горн>е предание настало поводом окупл>ан>а разбацаних де-
лова TeKHje у н>ен главни део.
Hnje нам познато шта je све залесило TeKHjy у време аустро-
-турског рата, 1788 — 1791. године. Истори]ски извори наводе да
je ту издахнуо капетан Коча АнЬелковиЬ, са cBojnx шест другова.
Турци су их живе на кол>е набили'-4.
После тога дошао je први српски устанак и кратковремено
ослобоЬен>е насел>а (1806). МеЬутим, Турци су поново завлада-
ли Неготинском KpajHHOM и Кл>учем. Тек 1833. године ови Kpaje-
ви су коначно прш^един>енн Србщи25. Управо отада je и запо-
чело напредованье данапнье TeKHje. Y н>у пристижу досел>еници
из ближих и дал>их српских Kpajeea, као и румунски досел>еницн
из jyжнoкapпaтcкиx области. Epoj становника увеЬавао се и при-
родним npnpauiTajeM. Осим напуштене „турске", овде je било
доста неискрчене земл>е. Стога je познато како су српске власти
тада лако примале досел>енике са разних страна28. Године 1846.
TeKnja je имала 162 домапинства.
Дунав код TeKHje. На AeBoj страни Оршава у

Румунищ
24 И стоpuja народа ]угославще, II, Београд 1960, стр. 1289; Д. Панте-

лиН, Конина кращна, Београд 1930, стр. 113, 114; В. Карий, нав. рад,
стр. 902.
25 К. Jo ва нови h, нав. рад, стр. И.
26 Упоредити M. BapjaKTapoBHh — H. П а в к о п и h, Порекло и кре-
тан>е станооништва Jadpa, Гласник Етнографског My3eja, XXII, Бео
град 1964, стр. 24, 25.
Теки]'а на Дунаву 51
Главна веза са спол>ним светом одржавала се преко суседне

Оршаве, нарочито откако je до Оршаве била спроведена желез-
ничка пруга. Текщска трговина ]ачала je сваке године. И сел>а-
ци из околних, углавном мирочких насела спуштали су се са
стоком — говедима, козама, овцама — на темцску тцацу. Сви
нке су такоЬе биле важан део народног богатства. Тако се варо-
шица по 6pojy Kyha и становника непрекидно увеКавала. Запа-
женщи пораст настао je од 1840. до 1912. године.
Тако je од половине прошлог века Текиja постала привред-
но средиште и настао je дал«и npnpauiTaj становништва услед до-
сел>аван>а са стране. Године 1866. она je имала 209 Kyha. Скелом
и чамцима одржаван je жив cao6pahaj са градом Оршавом, на
Aeeoj страни Дунава27. Тада je ово насел>е добило претежно град
ски карактер. Преко н>ега кретао се знатан део промета из севе-
роисточне Србще у AycTpnjy, односно Аустро-Угарску28.
TeKHja, црква у средишном делу
Досел>еници, Kojn су се окупили у Текщи, брзо су се снашли.

Одали су се трговини, сточарству и риболову као главнщим за-
ниман>има. Трговина je узела Hajeehe размере. Jaeno се известан
6poj правих граЬана. Богатство се огледало у дупанима, кафана-
ма и удобним куКама. Y вези с там створена je чарш^ица са 9
кафана, 9 касапница, 5 дуКана мешовитом робом, 4 пекаре, 3
ковачке и 5 обуНарских и опанчарских раднэи29.
27 Становници кажу: „Y Оршаву се прелазило и дан>у и ноКу. Имали смо

силиу трговину са Аустро-Угарском. Да je то ncrrpajaAO, TeKHja би
претекла Београд", итд.
28 Упоредити В. Кари h, нав. рад, стр. 903.
29 М. Л у т о в а ц, Неготинска tcpajuna и Юьуч, Зборник радова Географ-
ског института, кн>. 15, Београд 1959, стр. 70.
Према причашу старших л>уди, од 1840. године готово сви

текинки становници били су имупни, a KpajeM XIX и почетном
XX века било je и доста имупних, на пример: тован Бузгановип,
Никола и HajAaH ТрифуновиКи, Никола Атанацковип, Димитри-
je Григорщ'евиН., Димитр^е Во]имировиЬ, Божо Фотип, тован
РадовановиЬ и др.30
Од извозних производа потребно je истаЬи живу стоку31, ме-
со, коже, вуну, мает, рибу и дрвену граЬу32. Као гранично место,
Текиja je тада имала важну улогу посредничке варошице. Y H>oj
je било посла за веНи 6poj л>уди. Осим трговаца, било je радника
на обали, итд.
TeKHjcKH производи су железничком пругом из Оршаве сти-
зали у Темишвар, тада главни привредни центар jyжнe Угарске.
Потражн>а стоке била je све вепа. Бродови су посебно омогупа-
вали трговину чак са Будимпештом. Осим тога, због непосредне
близине Ада-кале, у Теки)'и се развила крщумчарска npoAaja
кафе, inehepa и других колон^алних производа, коje су Адакал-
ци без царине увозили из Турске и овде продавали jeBTHHHje*'.
Тако je Teiaija у npeoj деценищ XX века постепено дости
гла врхунац развитка. МеЬутим, то je било прекинуто ратовима
1912 — 1918. године. Нагло су престале caoöpahajHe и трговачке
везе са Оршавом. Такво стан>е je остало и KacHHje. Опадан>ем
поменутог промета, нестало je нajвaжниjer фактора у животу
TeKHje.
TeKHjaHUH су морали потражити друге изворе прихода. И
делимично су их нашли у разним заниман>има. Ипак, те промене
измениле су насел>е: изгубила се она релативно богата варошица,
а живот у H>oj постао je другачщи. После првог светског рата по-
чело се живети повучено, HecTaje колективизма у трговини, нема
ни одважности, опао je риболов. Уопште, ради се на ман>е, спо-
pnje, смотрение. Приликом полиса становништва 1921. године,
варошица je имала 1 128 становника, са 223 купе (1924).
Y вези са TeKnjoM потребно je поменути два насел>а у toeHoj
нajближoj околини. На Mnpo4Koj површи, неточно од варошице,
срединой XIX века основано je црногорско Петрово Село34. Од
осниван>а, оно се водило као посебно насел>е35. МеЬутим, западно
од TeKHje — недалеко од места са познатом TpajaHOBOM таблом.
30 Упоредити исто, стр. 70.

31 Извозили су веЬином козе и свшье, затим овце и говеда.
32 В. К а р и h, пав. рад, стр. 903; М. Л у т о в а ц, нав. рад, стр. 70.
33 М. Л у т о в а ц, нав. рад, стр. 70.
34 Видети М. BapjaKTapoenh, Петрово Село и живот н>егових ста
новника, Гласник Етнографског My3eja, 22 — 23, Београд 1960, стр.
124, 125.
35 Само 8 Kyha Петровог Села после другог светског рата административ
но je припало TeKnjn (Упоредити M. BapjaKTapoBnh, нав. рад, стр.
130). Године 1967. оне су öpojaAe 14 домапинстава.
Teioija на Ayh3BV 53
1903. године започело je осниван>е насел>а Голо Брдо. Иако удале

но 6 km, оно се до наших дана у администрации води као део
TeKHje. Сада, меЬутим, то насел>е има 58 домаЬинстава, школу,
атар и формирало се као посебно насел>е36.
4. Становништво
Нема поузданих података Kojn би показивали колико je било

становника у Теки^и до 1846. године. Тек поменуте године се зна
да je насел>е имало 162 домапинства, што би укупно износило око
970 становника. BpojHo кретагье становништва после те године,
приказано je на CAeAehoj табели.
Bpoj Bpoj
Година домаНинства становника Ста1ье
1846. 162 око 970

1866. 209 око 1 250 више 280
око 1910. око 350 око 1 750 више 500
1921. око 226 1 128 ман>е 622
1925. 186 око 930 ман,е 198
1967. 376 око 1 850 више 920s :
Од прве половине прошлог века до данас Теюца je, према

6pojy становника, два пута расла и jeAHOM опадала, односно ста-
гнирала.
Први знатней пораст започео je после ослобоЬен>а од Ту-
рака 1833. године. И веп je 1846. насел>е имало 162 домапинства,
са приближно 970 становника. Bpoj становника се повепавао ус-
лед досел>аван>а, што се постепено продужило до почетка ратова
1912 — 1918. Тако се насел>е од 1846. до 1910. године, по 6pojy
домапинства и становништва, повеЬало за два пута. Као што je
Beh изнето, у овом периоду TeKHja je обавл>ала живу трговину
преко суседне Оршаве. Насел>е je доживело знатан замах и про-
сперитет.
Потом je настао период са осетним губитком. Tpajao je у
току поменутих ратова и извесно време после н>их. Y овом раз-
добл>у настану негативне промене у економским функцщ'ама овог
места. Стога се од 1912. до 1925. године Текща смагьила за око
600 становника.
36 Голо Брдо, сада са 58 купа, основано je 1903. године. Оснивачи су били
досел>еници (9 домаЬинстава) из села Плавне, на Мирочу.
37 Године 1967. права TeKHja имала je 376 домапинстава, са приближно
1 850 становника; заселак Голо Брдо 58 домапинстава, са 286 станов
ника и эаселак Петровог Села (Kojn се административно води са Те-
KHjoM) 14 домапинстава, са 95 становника.
Од 1930. године, а нарочито после другог светског рата, Теки-

ja je почела поново да расте. Године 1967. у H>oj je било око 100
становника више него 1910. üpHpauiTaj je вейи у периоду од
1946. године.
Y Теки]и нема старинаца, Tj. становништва коме се не зна
порекло ни време доласка. Према проучаван>има К. 1овановипа,
1925. године насел>е je имало Hajenuie досел>ених Румуна и по-
румун>ених Срба — 101 домапинство (54%). Потицали су из села
са падина 1ужних Карпата и из поткарпатских насел>а. Остали до-
сел>еници припадали су HHBepcHoj миграции — 27 домапинства,
моравско-BapAapcKoj струги — 15 домапинстава, косовско-мето-
xnjcKoj CTpyjn — 15 домапинстава, uioncKoj струщ — 1 домапин-
ство, и унутрашн>им кретан>има — 3 домапинства, а 24 домапин
ства чинила су групу досел>еника непознатог порекла58.
Укупан êpoj досел>еничких домапинстава тада je у Теюци
износио 186. Ова домапинства природним npHpaiurajeM, до 1967.
године, нарасла су на 324. МеЬутим, после поменутог проучаван>а
населило ce joui 48 других домапинстава, утлавном службенич-
ких и радничких. Потичу из разних Kpajeea Cpönje и из других
делова наше земл>е.
HajcTapnjH период досел>аван>а je у Apyroj половини XVIII
века и на почетку XIX века. Из тог доба има мало досел>еннка у
AaHaiUFboj Текиj и (око 20%). Главней je други период досел>ава-
н>а, Kojn je Tpajao од 1833. до 1912. године. Тада се доселило око
65% од укупног 6poja становника. Као што се види, у том пе
риоду се вршило интензивн^е насел>аван>е. Трепи период досе-
л>аван>а захвата време измеЬу два светска рата и после другог
светског рата. Тада се доселило око 15% укупног 6poja станов
ништва.
Теюца je била привлачна за досел>енике. Досел>еници су
махом били CHpoMauiHHjH сел>аци, Kojn нису могли у свом родном
месту да обезбеде егзистенщ^у себи и ceojoj породици.39 Ради
тога, су долазеЬи у Teioîjy, доводили и CBoje породице. Y MaH»oj
мери било je досел>еника због женидбе. Тако су настале nojeAH-
не данашн>е службеничке и радничке породице.
Доселивши се у Текиj у, л>уди су мен>али донете сеоске навн-
ке, Koje су се огледале у фолклору, исхрани, разоноди. Али посте-
пеним побол>шаван>ем матер^алних услова и подизан>ем нивоа
просвеЬености, досел>еници су ce у 3HaTHoj мери ослобаЬали до-
нетих навика и прелазили на градски начин живота.
Преглед порекла становништва показао je да je оно мешо-
вито — влашко и српско. Рома je особито мало — свега 4 до
мапинства.40 Долазейи у TeKnjy, Срби и Власи доносили су, као
38 К. J о в а н о в и h, нав. рад, стр. 94 и 95.
39 Упоредити К. J ова нов и h, нав. рад, стр. 118. Инверсна Mmpaunja
вратила je део Потомака некаданньих српских избеглица.
40 Од Рома потиче род Лападатови (4 к).
TeKHja на Дунаву 55
што je поменуто, навике и o6n4aje Kpajeea из Kojnx су досел>ава-

ни. МеЬутим, у HOBoj средний брзо je дошло до додира, мешан>а
и у|едначаван>а. Ипак, неки влашки досел>еници дуго 4yeajy
nojeAHHe специфичности.
Званичне статистике не n3Aeajajy Влахе као посебну трупу.
Ово произлаэи из чин>енице што Власи, не само званично веп и
интимно, ocehajy се припадницима српског народа. Зато се не
могу утврдити меЬусобни 6pojnH односи ове етничке трупе. Ста-
новништво je данас углавном ABoje3H4HO. Влашки, као домапи je-
зик, говори се у породици41.
Упоредо са досел>аван>има jaBA>aAa су се и емиграциона
кретаььа становништва. Потомака nojeAHHHX Теюцанаца данас
има у Кладову, Пожаревцу, Смедереву и Београду. Исел>аваньа су
се вршила на Taj начин што су nojeAHHirn одлазили као сезонски
раднипи, а затим ocTajaAH стално у тим местима. После другог
светског рата одлазе у нешто вепем 6pojy у службу и на занате
изван Teicnje. Има и родова Kojn су изумрли.
5. Привредне функцще
Природно-географска средина, у Kojoj лежи Teicnja, увек

je била наклонена л>удима. Постои плоАна земл>а поред Дунава,
има побрЬа, као и планинских терена на Мирочу. Стога су ста-
новници овог дела Бердапа увек користили ове пределе на ра-
зне начине: на nAOAHoj земл>и у равни Дунава и на побрЬу су
н>иве, на планинском масиву шуме и пашн>аци. Дунав пружа
могупности за риболов.
Географску кoнфигypaциjy ynoTnyitaBajy и повол>ни климат-
ски услови, са свим карактеристикама умереноконтиненталне
климе. То yKa3yje да у Теюци влада релативно дуг вегетациони
период. Полюпривредни радови почин>у у марту. Лето je доволь
но суво у време када ca3peBajy стрмни усеви. JeceH омогупава ус
пешно сазреван>е осталих култура. За pa3Boj пол>опривреде нису
манье подесни ни педолошки услови.
На iK>Apy4jy TeKHj'e заступл>ена су индивидуална газдин-
ства, 4HjH поседи у просеку износе 1,5 ha површине. На н>има ра-
ди око 55°/о активног становништва. То noKa3yje да пол>оприв-
реда mije више HajrAaBHHjn извор заниман>а. Исто noTBpbyje и
couHjaAHa структура пол>опривредних домапинстава, Koja су у
знатно^ мери веп деаграризирана: део активних чланова ради
V пол>опривреди, а део v неполопривредним делатностима.
Земл>ишни посед je фрагментаран. Y просеку jeAHo домаЬин-
ство има 3 до 5 катастарских парцела. Ово je одраз пороАичне
традиц^е: иман>а се деле на онолико делова колико je и део-
ника.
41 И блиэина суседног румунског фада Оршаве утицала je на употребу
румунског je3HKa,
Извор IlojeH у jvro3anaAHOM делу TeKHje

Главне просторе полюпрнвредног земл>ишта 3axeaTajy кул-
туре кукуруза и пшенице. Тим културама nocBehyje се вейа паж-
н>а. Алуви]ална раван, на висини од 72 m, главни je nojac кукуру
за. Y MaAoj мери rajn се и поврКе. Изнад равни, до висине око
130 m, диже се виши рельеф, односно побрЬе. Y том nojacy до-
MHHHpajy ньиве са пшеницом. Пшеница je наменьена A>vACKoj, а
кукуруз поглавито CTOHHoj исхрани. Вопарство нема веКи пол>о-
привредни 3Ha4aj.
Земл>ишни фонд на атару Teicnje
Спецификащца Хектара ^¿n^Tylb)
1 ) Оранице и баште
(кукуруз, пшеница, воЬн>аци) 82 1,4
2) Стадно зелене површине
(пашн>аци, ливаде) 106 1,9
3) Шумски терени 4 787 81,9
4) Остали терени
(неплодно и Apvro земл>иште) 851 14,8
Свега 5 826 100
Текила на Дунаву 57
Убрзана индустриализации а наше земл>е довела je, према

раннем станку, и v Текщи до релативног 3aocTajaiba полюприв-
реде. Неповолшо je утицао прелазак знатног 6poja млаЬих у АРУ-
ге привредне гране. 3aocTajaH»e пол>опривреде joui више ce jaen-
ло у околним сеоским насел>има. Депопулацща домагшнстава ус-
ловл>ена je и извесним опаданием природног npnpaniTaja.
Како je планина Мироч, jyжнo и jyroHCT04HO од TeKHje, бо
гата шумом и паппьацима, то je она била погодна за сточарство.
Зато се становништво Teicnje у току XIX века добрим делом ба-
вило овом граном привреде. Тада су сточари продавали стоку у
cyceAHoj Оршави. МеЬутим, граница измеЬу JyrocAaBnje и Ру-
MyHHje допринела je да je сточарство после првог светског рата
знатно опало. TajeibeM коза не баве се после другог светског
рата.42
Данас су нека друга занимала добила вепи значащ, али се
и сточарство, Koje je у TecHoj вези са земл>орадн>ом, такоЬе одр-
жава. Beha стада заменена су ман>им. Сточари се крепу са ста-
дима по околном земл>ишту око салаша.
TeKHja, ул. Вел>ка ПетровиЬа
Познато je колико су салаши у TecHoj вези са начином жи

вота овог Kpaja наше земл>е, па и TeKuje. Граде се на мирочким
пашн>ацима (места: Пропадеш, Бачи, Фарцараре, BpajTapH и др.),
Kojn су CBojHHa домагшнстава. Готово свака девета породица по-
ceAyje салаш (свега око 40). Неке породице HMajy по два сала
ша: оне npeMeurrajy стоку са jeAHor на други салаш када неста
не паше. Салаши су удал>ени jeAaH или више часова хода од глав-
ног насел>а. Немаj у посебне називе, веп се зову према именима
42 Некада je TeKHja имала око 17 ООО коза.

власника. JeAaH салаш има просечно 5 до 10 грла говеда, 10 до

30 оваца и по 2 свшье4*.
Лети на салашима има доста посла: чобани 4yeajy стоку, а
Hajcrapnja жена сакупл>а смок. Стока се музе у почетку три пута,
а дойное два пута дневно. Зато лети у Теюци има ман>е станов-
ништва jep jeAaH део борави на салашима. По]единци тамо про
воде и зиму. Зима je надеже доба за сточаре на салашима.
На масиву Мироча знатне су и површине под шумом. На
ocojnHM странама je гушпи шумски склоп, а на присо^ним реЬи.
То су храстове и букове шуме. Слабог су квалитета: проценте
се да je свега 30% технички доброг квалитета.
Y прошлости су Теюцанци користили шуму за cßoje потре
бе и за трговину. И у садашн>им условима становници TeicHje
HMajy од шуме користи. Због непосредне близине, они шуму одр-
жaвajy и секу по одреЬеном плану.
Становништво TeKHje делимично je привредно упупено на
Дунав као природну средину риба. Због тога се овде развио ри-
болов. Лове се разне врете риба. Риболов je заснован на позна-
ван>у живота и навика риба, на познаван>у места у KojnMa се она
задржава, као и на спретном рукован>у рибарским алатом. Haj-
öorarajH риболови су у априлу и Majy44.
Рибарство на Дунаву, до почетка овог века, било je знача]-
но за око стотину тек^ских домапинстава45. МеЬутим, послед-
н>их деценща, оно je у наглом опаданьу. Риба je све маьье у Дуна
ву, jep су водоплавне површине, подесне за развитак рибл>ег мла-
Ьа, сведене на мале просторе. Осим тога, рибе су све више угро-
жене и отпадним водама48.
Jyi-ословенски део Бердапске клисуре има два ман>а тржи-
шна средишта: Дон>и Милановац — на западу, и TeKHjy — на
истоку. До ратова 1912 — 1918. године, трговина у Текщи, као
што je изложено, бавила се прикупл>ан>ем сточних сировина, по-
главито меса и кожа за извоз, затим живе стоке и рибе.
Теюца je остала тржиште и после првог светског рата, али
веома локалног 3Ha4aja. Прекинута je веза са суседном Орша-
вом. Недел>ом када je пазарни дан, произвоЬачи из околних села
— Голог Брда, Петровог Села, Сипа, Голубижа — доносе на про-
Aajy млечне произволе, живину, jajá. ПоврНе доносе сел>аци из
околине Кладова.
43 На салашима становници raje и живину: просечно 30 до 50 кокошака

на сваком салашу. Када се иде са салаша у TeKHjy, обично се каже:
„Идем у село".
44 Упоредити Ст. ByjaAHHOBHh, Пореч, стр. 25 и 26; J. Ц в и j и h,
Балканско полуострво, стр. 231.
45 Године 1903. у Теюци je било око 100 рибарских чамаца. Рибари су
ловили на Дунаву измеЬу Сипа и Голубинэа.
46 Упоредити Д. Дукип, Бердапска хидроелектрана, стр. 91.
TeKHja на Дунаву 59
Сел>аци Kynyjy у Teicnj« со, шепер, обупу, тканине и дру-

го. За ту потребу у варошици има неколико трговачких радн>и.
Осталих дана у седмици Текиja je особито тихо насел>е. Досадаш-
н>е caoöpahajHe везе биле су главна кочница вепег трговачког ра-
3Boja TeKHje.
За ову варошицу се не може репи ни да je важнее занат-
ско насел>е: само мали 6poj становника живи од занатског рада.
Заступл>ени су: месарски, ковачки, колароки, пекарски, Kpoja4-
ки и берберски занат, сваки са по jeAHOM до две радн>е — свега
10. Занатство датира од средине прошлог века.
Тржиште у TeKHjn у ул. Коче АнЬелковиНа
Занатске и трговачке радн>е налазе се у две улице; jeAHa

правда северозапад — jyroHCTOK (Вел>ка Петровича) и друга
правца jyro3anaA — североисток (Коче АнЬелковипа). Оне чине
TeKHjcKy чаршщицу. МеЬутим, и у TeKHjn, као и у другим слич-
ним насел>има, nocTojH полупрофесионално занатство, када за-
HaTAHje не o6aBA>ajy делатност у радионици.
Занатли}е од ceojnx произвола H.viajy релативно малу зара-
ду. Зато се узгредно баве земл>орадн>ом и риболовом. Извесну
препреку теюцском занатству чине и трговачки дупани Kojn
npoAajy занатску робу увезену са стране.
IIojeAHHH становници TeKHje баве се и пословима у вези са
бродарством. Неколико десетина упослено je на бродовима и
шлеповима. Пловидба се обавл>а уз знатне тешкоЬе због мести-
мично велике брзине воде и услед подводних стена. Стога je пло
видба могуНна само дан>у, док je нопу искл>учена.
Омладина делимично напушта насел>е; одлазе на занате или
на школоваже ван TeKHje. Пошто заврше школоваае и занате,
они ce OAceA>aBajy, па се тако врши сталан одлив становништва.
Године 1967. око 30 мушкараца радило je у Кладову.
60 Дован Ф. Трифуноски
TeKHja до сада туристички нще била привлачна. Била je

теже приступачна и стога у овом погледу недовольно познато
место.
6. Тип насела
Основну црту у топографском развитку и типу Teioije чинн

н>ена издуженост у правцу jyro3anaA — североисток, дуж десне
обале Дунава. Y том правцу изграЬена je Улица Коче АнЬелкови-
ha, главна улица, чща дужина износи око 800 т. Остале улице
су кратки сокаци, махом управни на главну. Тако се простор
Kojn захвата Теюца oAAHKvje знатном дужином, а малом шири
ной.
TeKHja представлю насел>е мешовитог типа. Сеоског je из-
гледа виши део, Kojn je ближи побрЬу. То je такозвани Горн.и
Kpaj. Варошког je изгледа нижи део насел>а, у чаршщици и Kpaj
обале Дунава. Текинка чарш^ица je сашорена око главног пута.
Измепу н>е и Горшег Kpaja нема границе: они jeAan у други пре-
лазе неприметно.
Пословни део Текще, с дуЬанима и гостионицама, налази се,
као што je веп поменуто, у yзAyжнoj и jeAHoj nonpe4Hoj улици.
V осталим улицама су Kyhe за станован>е. Махом су на спрат, а
има и ниских. ГраЬене су од цигала, покривене црепом. Свака
купа има и повеКе двориште.
Везе TeKHje са суседним областима су слабе. Срединой на
селю пролази пут правца jyro3anaA — североисток, 4Hja je важ-
ност мала. Тим путем до сада je одржавана веза измеЬу Текще,
Сипа и Кладова.
7. Eydyha Teicuja
Претходни подаци односе се на Текиj у када сам je посетио

1967. г. МеЬутим, по завршетку хидроенергетског и пловидбеног
система „Бердап", 1971. године, она више непе бита таква по
пoлoжajy, раду и изгледу. Налазипе се на благоj падини изнад
вештачког je3epa. ИмаКе регулисане улице, новоизграЬене купе,
дупане, кафане, хотел и кампове.
Вештачко je3epo, дужине до 250 km, учинипе да Бердапска
клисура више Hehe представл>ати уско грло пловидбе. Дубоко у
води остапе све стене и брзаци Kojn су ометали нормалну пловид-
бу. ПрестаКе позната ограничава№а у погледу ноНне пловидбе,
престизан.а и укршташа пловила. Пропусна Moh Бердапа повепа-
he се за више од четири пута. Исто тако, повеЬаЬе се тонажа
шлепова и осталих пловних возила47.
TeKHja he имати веома повол>ан caoбpahajнo-гeorpaфcки по-
лoжaj и због тога што he се налазити noKpaj ауто-пута, на важ-
47 Исто, стр. 107.
TeKHja на Аунаву 61
Hoj артерщи правда Београд — Кладово. Та комуннкацща тако-

Ье he допринети да Бердапом npocTpyjH нов живот. Тада he Теки-
ja, noKpaj поменуте водене и копнене комуникацще, свакако ви-
ше напредовати.
Варошица he имати све погодбе да се развще у туристичко
средиште ширег 3na4aja. Не само je3epo eeh пejзaж готово „не-
дирнуте природе", затим огромна хидроелектрана у суседном Си
пу, представл>апе посебну туристичку атракцщу. Потом, Текиja
са околином привлачна je због неких етничких карактеристика
становништва, итд.48
YonuiTe, TeKHja he бити Ьердапска pnenjepa — погодно ол-
маралиште и летовалиште на дохвату милионског Београда. Као
насел>е са државно-граничним пoлoжajeм према Румунщи, по-
везано са Оршавом, она he у условима добросуседских односа
бити од важности и за развитак иностраног туризма.
Организащца cao6pahaja и привреде свакако he се одвща-
ти по jeAHHCTBeHOM плану у целом jyrocAOBeHCKOM делу Бердапа.
PaHHje непроходно клисуроко noApyMj'e постаЬе проходно и лепо
уреЬено. РазвиЬе се и друге привредне гране. На Taj начин Te
KHja има погодбе да постане средиште ширег 3Ha4aja.
8. Заклучак
Из претходног излагала се види да су положат и природна

cBojcTBa околине предиспонирали развитак Текиje, давали joj
печат различитих функщуа, зависно од друштвено-економских
прилика.
Haj3Ha4ajHHja су два периода: jeAaH, од 1833. до 1912. године,
и други, после последн>ег светског рата. Y првом периоду преко
TeKnje се кретао энатан део промета измеЬу Cpönje и AycipHje,
односно Аустро-Угарске. Тада je сваке године ja4aAa трговина
стоком, сточарским производима, рибом и дрвеном граЬом.
Y другом периоду TeKi-rja he, по завршетку хидроенергет-
ског и пловидбеног система „Бердап", добити веома повол>ан сао-
бpahajнo-гeoгpaфcки пoлoжaj. Постапе Ьердапска риви^ера —
погодно одмаралиште и летовалиште на дохвату милионског Бео
града.
Преглед порекла становништва показао je да je TeKHja
мешовито — влашко и српско насел>е. МеЬутим, Власи се не са
мо званично eeh и интимно ocehajy припадницима српског на
рода. Влашки, као домаЬи je3HK, говори се у породили.
48 Суседно острво Ада-кале, познато из HCTopHjcKHx Aorabaja за време пр-

вог српског устанка, бипе потопл>ено пре пуштанл у рад хидроелектра-
не „Бердап".
62 Jovan F. Trifunoski
Résumé
TEKIJA SUR LE DANUBE
par
Jovan F. Trifunoski
Dans la contribution on traite: le caractère spécifique de la si

tuation géographique de Tekija, les habitats qui l'ont précédé et
l'habitat actuel, la population, les fonctions économiques, on donne
la description on du type d'habitat et de la Tekija future et on for
mule le conclusion.
Le bourg de Tekija est situé dans la partie nord-orientale du
bassin d'Orsova, immédiatement au bord du Danube, sur la rive
droite de ce fleuve. Grâce à sa situation, elle exerce les fonctions du
centre économique et administratif local. Tekija et les localités qui
avaient existé en cet endroit avant elle, étaient à l'apogée de leur
développement lorsque la frontière d'Etat n'existait pas sur le Da
nube dans le défilé de Derdap.
La première mention écrite de Tekija (notée comme Teke) date
de 1807—1810. A cette époque-là elle était un petit village. Les fon
dateurs de Tekija étaient les Turcs. Elle doit, de toute façon, son
nom à leur temple, c. à d. l'habitation des derviches (teke) de Mis-
kin-baba.
Elle maintenait la principale relation avec le monde extérieur
par Orsova voisine, particulièrement depuis que la ligne ferroviaire
avait abouti à Orsova. Ainsi, depuis le milieu du dernier siècle, Te
kija était devenu centre économique et la population continua de
s'accroître à cause des immigrations des autres régions. Parmi les
produits d'exportation il faut souligner le bétail, la viande, les
cuirs, la laine, la graisse, les poissons et le bois de construction.
En 1846 Tekija comptait 970 habitant qui constituaient 162
ménages et ce chiffre augmentait sans cesse jusqu'à l'année 1925,
lorsqu'il a baissé à 930 pour atteindre en 1967 le nombre de 1.850
habitants distribués en 376 ménages. Les habitants de Tekija pos
sédaient environ 40 fermes (salaá) sur les pâturages de Miroé.
Tekija ets restée un marché même après la première guerre
mondiale, mais d'importance locale. Les liens qui la rattachaient à
Orsova voisine ont été rompus.
Le principal trait caractéristique de l'évolution topographique
de Tekija est son allongement dans la direction SO — NE, le long
de la rive droite du Danube.
Зборник радова Етнографског института кьь. 8
Бреда ВЛАХОВИп
НЕКИ ЕТНОЛОШКИ ПРОБЛЕМЫ СТАРЕ И HOBE ТЕКШЕ
Нека насел>а у пределу Бердапа су у току свога nocrojaita,

Koje je забележила ncTopuja, у разним исторщским условима и
моментима, меаала CBoje локащце.1 Тако je у прошлости пре-
сел>ен Пореч и уместо н>ега основано ново насел>е, Koje je доби
ло назив Дон>и Милановац. Кладово je некад било на месту на
коме се налазило турско утврЬен>е Фетислам. За Теюцу се зна
да je неколико пута у току свога nocTojaiba мен>ала место. Hace-
Aje Ковилово, Koje се сматра jeAHOM од фаза nocTojaiba TeKHje,
налазило се мало узводно од данас потопл>еног градипа. Рим-
ско насел>е Трансдщерна2 било je на истом месту као и TeKHja,
Koja je на н>еговим темел>има основана у XVIII веку, a Roja je
данас под водама Бердапског je3epa.
Наj новиje пресел>аван>е TeKHje у време изградн»е хидро-
електране „Бердап", када су потопл»ена и друга насел>а у овом
делу тока Дунава, за етнологе je било вишеструко занимл>иво.
Прапено je HecrajaH>e старих и ток изградн>е нових купа, а то je,
без сумн>е, jeAHO од 3Ha4ajnnx питан>а у caepeMeHoj етнологщи.
Цил> овог, макар и кратког делимичног монографског при
каза je да на нека од тих питаььа обрати пажнуу и укаже на Taj
преломни тренутак, Kojn je био посебно 3Ha4ajaH за живот л>уди
у CTapoj и HOBonoAHrayToj Текщи. Као што се могло и очекиватн,
пресел>аван>е комплетног насел>а с jeAHor места на друго изазвало
je крупне промене у животу н>егових жител>а. Промен>ена je, пре
1 Y овом прилогу Hehe бита говора о антропогеографским карактеристи-
кама насел>а и истори)ском pa3Bojy jep о томе nocTojH данас релатнв-
но 6pojHa литература. Подаци о Текщи налазе се у следейим радови-
ма: М. Б. M и л и h е в и h, Кнежевина Србща, Београд 1876; К. J о в а -
н о в и h, Неготинска кра\ина и Клуч, Сезб кн.. LV, Насел>а 29,
Београд 1940; Археолошки гласник, кн.. VIII, Београд 1965; Архео-
лошка истраживагьа на nodpynjy Бердапа I, Београд 1965. и
IV. 1968; Б. К о j и h, Варошице у Cpôuju XIX века, Београд 1970. —
Нека питан>а делимично су обраЬена у Зборнику радова Етнографског
института CAHY 6, Београд 1973, и 7, Београд 1974, као и у раду J. Три-
фунофског у овом Зборнику. Y овом прилогу бипе речи, пре свега, о
потапалу старе TeKHje, о нестанку въене старе архитектуре, опису купа
и других зграда, изградн.и нове TeKHje и животу становништва у H>oj.
То су само нека од питала Koja ce jaBA>ajy као последица пресел>ава1ьа
становништва из старог у ново насел^е, KojHMa савремена eTHOAoraja
nocBehyje посебну пажн>у.
2 Археолошка ископаванл, Koja су вршена упоредо са етнолошким про-
учаван>има, водила je др Александрина Цермановий, професор универ-
зитета из Београда. Истраживаньа су потврдила paHHje претпоставке да
je TeKHja подигнута на рушевинама римског насел>а, о чему су гово
рила и многа народна предан>а из овог Kpaja.
свега, архитектура, затим изглед и облик насел>а у целини, изме

нен je тип купе а за]едно с н>им и култура становаша, jep су
ново насел>е и нови стамбени простор били од ynmaja и намет-
нули нови начин живота.
Када су испитиваша вршена (1966 — 1970) атар Теюце се
простирао у дужини до 30 km. Захватао je простор од поречке
области до атара села Сипа, а у ширину je захватао око 12 km,
од обала Дунава до Петровог Села и Голог Брда, на Мирочу.
Само насел>е TeKHja било je лоцирано некако у средини овог
простора, као прислонено уз обалу Дунава и на падине Мироча.
TeKHja je jeAHa од ретких варошица v Србщи на чще je
формиран>е утицала близина воденог пута.3 На формираьье глав-
не улице и трга свакако je утицао Дунав, Kojn je био вишестру-
ко 3Ha4ajaii у животу овог насел>а. За Дунав je било везано неко-
лико делатности Koje су чиниле главне основе у привреди TeKnje.
Y току nocTojaiba насел>а, током читаве н>егове исторще, рибо-
лов je вековнма био и остао 3Ha4ajHa грана у привреЬиван>у Те-
кщанаца. Велики део становништва бавио се риболовом не само
ради домапих потреба веп и ради npoAaje рибе. Око тога се раз
вила и временом добро разгранала трговина, Koja je Hajenuie
цветала KpajeM XIX и почетком XX века. Y то време трговци из
Текиje су излазили из локалних оквира и одржавали живе везе не
само са суседном Оршавом него и са другим населлша Koja су
имала повол>но залеЬе а нека од н>их су истовремено била прис-
тупачна и зими за трговину. Осим рибе, становници Теюце су
извозили у вепим количинама и месо4. ПобрЬа Мироча била cv
веома погодна за rajetee стоке, Koja се на тржишту повол>но про
давала као и риба.
Економски процват одразио се и на спол>ашн>ем изгледу на
села. Постепено се ствара трговачки део насел>а — чаршща —
Kojn се очувао у непромен>еном облику све до потапан^а насел>а.
Y то време подигнуте су простране и велике купе. ГраЬене су по
угледу на купе у другим градовима, а пре свега по угледу на купе
у Оршави. На спрату су биле npocropHje за становаше, а у при-
земл>у локали за трговину или кафане. KpajeM XX века, на при
мер, у rAaBHoj улици (Мала маре) било je 9 кафана на pacroja-
иьу од 500 т.
Друштвени живот насел>а улавном ce oABHjao у кафанама.
Кафане нису служиле само за окуплагье друштва на разговор
него су се и неки празници, нарочито годишн.и, прославл>али н
одржавали у кафанама. Организован je дочек Нове године, про
славлен je Ускре, одржаване забаве о Покладама. Ово су били
само неки дани у години када се цело насел>е окупл>ало и весе
лило. Знало ce у Kojoj кафани се окупл>а Kojn део насел>а. Знало
3 Б. KojHh, Варошица у Србщи XIX века, Београд 1970, с. 26.

4Н. Павковип, Трговина и занати у Бердапу, Зборник радова Ет-
нографског института кн>. 6, Београд 1973, с. 145 — 160.
Неки етнолошки проблеми старе и нове Теюце 65
ое такоЬе где се може окупл>ати омладина, а где то право при-

пада само старицима. Теюца je, на неки начин, била jeAHa велика
друштвена за^едница у Kojoj су меЬусобни односи били регулиса-
ни на HajnpuKAaAHHjn начин, у духу традиционалних норми жи
вота и лепог понашаша.
Cßoj други процват, Kojn je такоЬе заснован на Apyroj спе
цифичности Дунава, Текиja je Аоживела у годинама пред други
светски рат и одмах после н>еговог завршетка. То je била важна
фана привреде све до времена потапан>а. На Дунаву се у то вре-
ме развио речни cao6pahaj, за Kojn je иначе речно корито у овом
делу тока било веома непогодно. Пошто су л>уди из TeKnje били
спретни бродари и одлични познаваоци речног корита, прихва
тили су све суровости праЬен>а и провоЬен>а бродова кроз Ьер-
дапске теонаце. TeKHja je временом, 3ajeAHo с Оршавом, постала
центар те службе. Y Теюци je била администратора и главно
пристаниште. Y ту сврху подигнута je и посебна зграда Бердап-
ске речне управе, у Kojoj су се, осим бродара из Теюце, окупл>а-
ли и други Kojn су били овлашЬени и изучени да спроводе плов-
не oöjeKTe по дунавско^ површини Ьердапског noApy4ja5. Ово
укл>учива1ье у речно бродарство Текщанцима je вешиструко от
ворило врата у свет. Све више становника Теюце се запошл>ава-
ло у речном бродарству и тако стицало економску сигурност,
Koja се постепено испол>авала како у KynoBHoj мопи тако и у
спол>ашн>ем изгледу насела. С друге стране, ови л>уди су пу-
товали од Немачке до Црнога мора, упознавали свет и примали
новине коje су касшц'е примешивали и преносили у CBoje до-
мове. МеЬутим, исто тако услед сталног одсуствованьа од купа,
у време док се л>уди били на шлеповима или на бродовима, стаг-
нирале су друге привредне гране. Стагнашца je Hajemue захва
тила полюпривреду. Недостатак мушке радне снаге довео je до
тога да пол>опривреда и сточарство, гране Koje су paHnje биле
главна економска база овог насел>а, буду сведене на HajMaH>y
меру. 1едва су задовол>авале домаЬе потребе. О извозу и про-
Aajn ових произвола, Kojn су некада били веома 3Ha4ajHH, више
Hnje могло бити ни говора као paHnje. Бродарство je унело у
ритам живота неке сасвим нове по^мове и вредности Koje су да-
вале животу Teicnje посебна oбeлeжja. Колико je пол>опривреда
постепено назадовала noTBpbyje лагано замиран>е салаша6, jep
више Hnje имао ко да живи на н>има, да тамо rajn стоку и обра-
feyje земл>у. Због тога се нису могле разврати ни привредне гра
не условл>ене овом делатношЬу Kojy je пол>опривреда pannje
наметала.
5 Видети више о томе у раду Б. В л а х о в и h, Бродарство као привред-

на грана у населима Бердапа — са етнолошког становишта, Зборник
радова Етнографског института кн>. 6, Београд 1973, с. 129 — 144.
6 Салаши су у ствари саставни део насел>а, jep jeAaH део чланова поро-
дице, обично CTapnjH, уколико живе у за]едничком домапинству, гото
во целу годину проводе на салашима, а само повремено силази у TeKHjy.
Седамдесетих година (1967 — 68), од четрдесетак- чисто по-

л>опривредних домагшнства, од укупно 300 куЬа, само су 22 до-
маЬинства имала салаше на ПрапаЬшту. Непосредна теренска
истраживаша су показала да je у то време на салашима rajeH ми-
нималан 6poj стоке. Због тога се у послератном периоду ни)е
празновао БурЬевдан, нити се бирао бач. Найме, HHje било до-
мапина с вейим 6pojeM стоке Kojn би имали рачуна да узима]у
пастира или да се удруже у чуван>у оваца или крупне стоке, као
што je то било пре другог светског рата, па и у првим после-
ратним годинама. Свако je чувао сам мали 6poj грла крупне и
ситне стоке Kojy je држао на свом иман>у. Стоку су чували по-
jeAHHH чланови породине koj'h су иначе живели на салашима. Y
то време салаши нису значили у привреди оно што су били пре
другог светског рата, па и у првим послератним годинама, када
су полюпривреда и сточарство били jeAHa од главних економ-
ских база живота, jep су у то време други извори привреЬиван>а
били све 3Ha4ajHHjn.7
Текиj у je затекло пресел>аван>е у стан>у о коме je било речи.
Одлуку о пресел>ен>у насел>а Текщанци су примили с великим не
годованьем jep су у томе видели cßojy пропаст. Акумулационим
jesepoM ХЕ „Бердап", кажу Текщанци, „давила" се обрадива зе-
мл>а, и то она HajnAOAHHja равница поред Дунава. То je значило
да се пол>опривреда не може више сматрати основним извором
привреде бар за она домаЬинства Koja су живела од н>е, па самим
тим ни за велики део породила HHje стабилна основа. 1езером
су истовремено отклонъене све оне тешке деонице кроз Koje су
пловне oöjeKTe проводили „лоцови" Бердапске управе. Укида-
н»ем Бердапске управе, Теюцанци су губили jeAHy од основних
могугшоста запошл>аван,а, jep у BepAancKoj управи нису радили
само „лоцови" eeh je имала и друге пратепе службе, као: службу
за одржаван>е „пруте", затим радионице у KojnMa je радио вели
ки 6poj Текщанаца, и неке друге у KojHMa се и око Kojnx се
окупл>ала радна снага. Сви ови извори зараде су се гасили, а
друга, у то време, join нису били на видику. Индустри^а Koja
je nocTojaAa у Кладову HHje могла да прими сву расположиву
радну снагу Koja се у новим условима joui више повеЬала. Због
тога су Тек^анци у почетку одб^али Аа им се насел>е измешта.
Сматрали су да v оваквим условима у н>ему Hehe бита могуЬно-
сти за живот. Од инвеститора су захтевали Аа им подигне купе
на неком другом месту. Инвеститор je због тога почео да поди-
же станишта у Кладову. Учин^ено je то Hajnpe за оне ко]и су
били запослени на изградн>и бране, с тим Аа се овамо KacHHje
пресели и веЬи део становника TeKHje. Суочени са овом чшье-
ницом, TeKHjaHUH су одустали jep je Кладово изложено ветро-
вима на Koje нису навикли, а и због сталног ривалства измеЬу
7 Видети рад, Д. Банд и ha, Традиционална полопривреда у Ьердап-
ским насе/ьима, Зборник радова Етнографског института кн.. 6, Бео
град 1973, с. 81 — 109.
ова два насел>а. HMajyhn све то у виду, Теюцанци су се ипак од-

лучили за Нову TeKnjy.
ПрихваНена je локащца Нове TeicHje, изнад новоизграЬеног
пута, у деловима атара Царине и Виногради, приближно 1 km
узводно од старог насел>а. Направлен je детал>ан план за изград-
въу новог насел>а. Планом je предвнЬена изградн>а централног
дела насел>а, у коме се налазе зграде општедруштвеног каракте-
ра, угостител>ски oöjeKTH и Kyhe оних kojh су и до тада стано-
вали у „чарпици", заправо купе домапинстава Koja се нису ба-
вила пол>опривредом. Око овог централног дела и по периферии
планирано je да се подижу Kyhe полюпривредних домаЬинстава.
Приликом додел>иван>а парцела у новом насел>у, узимао се
у обзир пoлoжaj Kyhe у старом населуу, односно н>ен пoлoжaj
према центру, затим жел>а по]единаца да добщу парцелу у бли
зкий cBojnx роЬака, ако je то било могупно, као и неки други мо-
менти локалног 3Ha4aja. Свако непол^опривредно домаЬинство
je добило по три ара земле, што je било довольно да се изгради
било Kojn тип Kyhe предвиЬен планом а да Kyhe не буду збщене
као у старом насел>у.
Пол>опривредна домапинства су добила по шест ари зем-
л>е за Kyhy и oöjeKre Kojn су потребни jeAHOM таквом газдин-
ству- Y то време у Текищ je било 276 куЬа, а 76 породица je жи-
вело у становима у ApyuiTBenoj CBojHHH. Beh у првом деленьу
додел>ено je више парцела него што je било домапинстава. Из-
вестан 6poj домапинстава захтевао je да се одсели. То су били
они становници kojh су укидан>ем Бердапске речне управе били
премештени на друга радна места, у друге KpajeBe, ван Текще,
a Kojn су paHHje у TeiCHjy дошли због запослегьа. Разлике у зах-
тевима за нове парцеле jaBHAe су се због тога што су се оне по-
родице Koje су до преселзаван>а живеле у за^едничким домаЬин-
ствиМа овом приликом поделиле. Осим тога, неке породице Koje
су живеле у становима у ApyniTBeHoj CBojHHH (у „блоковима"),
односно у H3HajMA>eHHM становима, у новом насел>у желеле су да
изграде сопствене зграде и на Taj начин реше стамбени проблем.
Било je и cAy4ajeea да су л>уди Kojn не живе у Теюци, а родом
су из н>е, молили да им се доделе парцеле ради подизан>а Kyha за
одмор, посебно уколико су ао тада имали власништво у Теки] и.
Овакви плацеви дел>ени су на Kpajy насел>а, v близини места пла-
нираног за изградньу великог хотела.
Приликом процене Kyha и имака и свега онога што je до-
лазило под удар потапан>а било je доста немилих Aorafeaja, а
понекад и неприхватл>ивих решен>а. HajßHiue су били погоЬени
земл>орадници из Теюуе, Kojn су живели од полюпривредне про
изводи*, jep им je потопл>ена веЬина обрадивих површина, и то
оних HajnAOAHHjnx, поред Дунава. Овим je веЬина домаЬинстава
остала без Haj6oA>e, HajnAOAHnje земл>е, Koje je и иначе било мало.
Због тога су многи потражили егзистенц^'у по предузеЬима и у
68 Бреда ВлаховиН
другим делатностима ван полюпривреде. тавила су се и нека, до

тада у Текиj и непозната занимала. ■
Познато je да je Ьердапски Kpaj, а Текща посебно, jeAaH
од Haj3aocTaAHjnx предела у Србщи, у коме индустрща imje би
ла разв^ена. Због тога je становништво углавном било упуЬено
на традиционална занимала. МеЬутим, joui у току изградн>е ХЕ
„Бердап", л>уди из Teiarje ce 3anouiA>aBajy на градилишту и на
изградн>и пута. Ту стичу стручне квaлификaциje, Koje до тада
нису имали нити су познавали послове такве врете. На изградн>и
бране радила су из TeKnje четири лица као техничари, двадесе-
так из TeKHje и 12 из Голог Брда нашли су се на пословима бето-
нираца и армирача. Било их je и у другим делатностима везаним
за граЬевинарство. Око петнаестак Тек^анаца запослило се у
то време у Кладову, у предузеЬима коja су углавном основана у
време изградн>е Хидроелектране. То су, пре свега, млади Kojii
су се на Taj начин, KHAajyhn са старим, укл>учили у нове токове
живота, наметнуте новом ситуацщом. Hajeehn део, меЬутим. по-
себно оних Kojn су живели од земл>е, бавио се рибарством и дру
гим заниманзима везаним за Дунав; CBOjy егзистенцщу у будущ
ности виде у туризму.
Досадашкьи pa3Boj TeKHje показао je да се она налази на
прагу Tpeher великог преокрета. PaHHje je то било насел>е риба-
ра, трговаца („шпекуланата" и „надшпекуланата", Tj. накупаца и
прекупаца) и кафецща. KacHnje je TeKHja постала центар „пи-
лота"-„лоцова" Kojn су joj дали одреЬено oбeлeжje. Садашн>и тре-
нуци noKa3yjy да he се овде временом развита ново занима!ье —
туризам, а уз н,ега домаЬа радиност, индустр^а или нетто дру-
го. МеЬутим, за све то je потребно време, и будупност he показати
jeAHHo дал>у законитост економског и друштвеног развитка ста-
новништва овог насел>а.
тедна од битних и HajBHAHHjnx промена Koje су настале у
вези с пресел>аван>ем насел>а испол>нла се на купи, jep je то об-
jeKT Kojn je у потпуности изменио CBoj изглед. О овом проблему
у досадашн>им радовнма о TeKHjH, па ни у оном Kojn се штампа
у овом Зборнику, HHje било речи. Због тога je корисно указати
и на неке проблеме ко]и ce jaBA>ajy у HapoAHoj култури, животу
и o6n4ajHMa у условима преобликованог и умногоме измен>еног
станишта Теюцанаца.
Y TeKujn Koja je потоплена услед изгран>е ХЕ „Бердап"
могло се запазити више типова куЬа. С обзиром на то што je на
села припадало варошком типу, то се одражавало и на спол>аш-
н>ем изгледу куНе, као и у íbenoj функции, бар у „варошком"
делу насел>а, оног icoje се налазило непосредно поред Дунава.
МеЬутим, у Горном Kpaj у преовладавале су купе полопривред-
них домаЬинстава, с нешто друкч^ом организацией дворишта
и зграда у гьему.
Иекн етнолошки проблеми старе и нове Tewtje 69
Као HajcTapHjn тип купе издва]а се стара дрвена купа, о ко-

joj je cBojeepeMeHo писао и Коста товановип8. Hajcrapnje купе
су граЬене само од брвана, док наредни ступать у pa3Bojy пред
ставка облепл>иван>е, спол>а и изнутра, дрвене граЬе, и кречен>е,
што je за она времена побол>шало изолащцу а утицало je и на
спол>ашн>и и унутраппьи изглед купе. Ове купе су биле и окрече-
не па су због тога деловале светлее.
Тип старе дрвене купе у потоплено] Теки|°и, снимл>ено 1967.
Y хоризонталном пресеку купе су вепи или магьи правоуга-

оници, са два или три простора предвиЬена за станован>е, зави-
сно од имовног стан>а домаКинства. С jeAHe стране, дуж купе,
протеже се наткривен простор. ПолеЬину му затвара зид купе,
а супротна страна je отворена према улици. Кров купе на Toj
страни, као над тремом, држе дрвени стубови. Oeaj наткривени
простор назива се пинда, Koja лети jeAHOCTaBHo 3aMeH>yje више
просторна. Н>ен jeAaH део, леви или десни, уздигнут je за сте-
пеник или два. На том простору се лети o6aBA>ajy разни купни
послови, често се овде руча а понекад се користи и као летн>а
„спаваЬа соба".
Из „пинде" се улази у „куину", у Kojoj je paHHje било от
ворено огжиште (у време ових испитиванэа, седамдесетих година,
било их je joui четири-пет, али ван употребе). Опьиште je иначе
било наткривено полукружним зиаом Kojn je на средний имао
отвор за оцак. Огн,иште je било саставл>ено из два дела: просто
ра на коме се кувало и пеНи у Kojoj се пекао хлеб. ПеЬи су кас-
HHje, када су почели напуштати огн>ишта и зидати штедн>аке,
пренете у двориште као самостални архитектонски елементи. Y
8 К. J о в а нов и h, Неготинска кращна и Клуч, Сезб кн>. LV, Насел,а
29, Београд 1940, с. 35.
AaA>oj еволуцщи, зидане штедн.аке заменили су гвоздени, а у Haj-

HOBHje време био je у употреби и по неки електрични штедн>ак.
Лево и десно од „куине" су собе, Koje су служиле за дневни
боравак и спаван>е. Првобитно су те npocTopnje биле врло скром
но опремл>ене покупством. Поред зидане пепи био je примитив-
ни кревет од дрвене rpabe, назван „пат". На „пату" je била рас-
прострта слама, прекривена асурама и прекривачима домапе из
раде, изатканим од вунене npebe. Осим овога, у соби се налазио
сто и по Koja клуиа и столица, домапе израде, направлена од др-
вета, Овакав намешта] се у време испитиван>а (седамдесетих го
дина) могао видети у само две веома сиромашне купе у Текиj и.
Y другим куКама намешта] je био домапе израде или куповнн.
Могли су ce Haj4eiuhe видети кревети, понекад кауч, креденци и
ормари. Каткада су то биле класичне спаваНе собе, поготову уко-
лико je Kyha имала барем две собе.
Други тип чине зидане купе. По угледу на градску архитек
туру, становници Teicnje су почели градити бол>е купе. Прва ку-
ha у TeKHjn од тврдог материала подигнута je 1893. године. То
Тип нове зидане Kyhe v CTapoj TeKHjn, снимл^но 1967,
je истовремено била jeAHa од HajBehnx купа у Текщи, у Kojoj je

после другог светског рата био смештен омладински дом (у про-
CTopnjaMa бивше кафане). Овакве купе се подизане Haj4enihe у
делу насела Kojn се називао „варош", то jecT у централном делу,
у коме су живела углавном непол>опривредна домаКинства.
Прве зидане купе у Теки^и подизали су трговци, па су оне
услед тога биле наменске и веома функционалне. Све овакве ку
пе, Koje су углавном подизане у првим децен^ама XX века, гра
Ьене су на спрат, с тим што су у приземл>у били локали за трго-

вину, продавнице рибе или кафане. IlpocTopHje за станован>е на-
лазиле су се на спрату.
Хоризонтални пресек ових Kyha био je и далэе правоугао-
ник, само вегшх размера и у два нивоа. Приземл>е je имало друк-
чщи распоред просторна. Ако je реч о Tproßa4Koj радн>и, онда
je ту и простор за CMeiirraj робе (магацин), а уколико je била
кафана, онда je и простор био прилагоЬен тим потребама. Као но
вина у стамбеном делу купе запажа се, пре свега, вепи 6poj про
сторна за станованэе. Нэихов распоред, разуме се, више ниje тако
симетричан као у crapoj двоЬеличжц или троКелично^ куКи.
Распоред главних стамбених npocropnja, односно соба, подреЬен
je томе што су у н>има сви прозори окренути према улици. Ово
Aaje посебну карактеристику варошком типу купе у crapoj Те-
кщи. Дрвена rpafea од Koje су Kyhe правл>ене заменена je циг-
\ом или тесаним каменом, а кров више mije био прекривен he-
рамидом Beh црепом. Фасада се не разливе ни по чему од фа
сада сличних Kyha у другим KpajeBHMa Cpënje, као ни од купа
у cyceAHoj pyMyHCKoj Оршави, коja je исто тако цветала jeAHO
време 3axBaA>yjyhn свом повол>ном географском noAO>Kajy, Kojn
joj je омогупавао велики трговачки процват.9
Главна карактеристика првих Kyha Koje су у Текиj и подиг-
нуте у време н>еног процвата jecy велике димензще, по KojnMa
су се оне истицале и разликовале од старих Kyha направлених
од дрвене граЬе, па и од Hoenje подигнутих, Koje су граЬене под
другим околностима. Занимл>иво je напоменути да je за прве
три Kyhe, Koje су све до потапан>а доминирале у TeiaijH, везано
предакье о непоштено стеченом новцу за н>ихову градн.у. Найме,
становништво ненавикнуто на овакве куЬе, у томе je видело не-
што што се нормалним л>удским радом и зарадом не може лако
постипи. Наравно, ако се ове Kyhe упореде са сличним куЬама
у другим варошима, оне се ни по чему не pa3Amcyjy нити оду-
Aapajy од 1ьих.10
За последн>их двадесетак година у TeitHjn се може H3ABojn-
ти и трегш тип куЬе. Найме, у послератном периоду, као што je
поменуто, pa3Boj речног бродарства je захватио и Teioijy. Све
више je било становника KojHMa je бродарство било главно за
нимание и основни извор прихода за егзистенцщу. Ово се одра-
жавало не само у Behoj KynoBHoj моЬи Beh и у томе што су ови
л>уди хтели да достигну културни pa3Boj оних места и Kpajeea
Koje су упознали на CBojHM путованэима. МеЬутим, како се ве
лики део тога постиже начином становаььа, поред осталог, пре
свега модерном куЬом, то се и овде осетила потреба за продором
модерне архитектуре. Пошто нове Kyhe, онакве какве су зиданс
9 Оршава je имала вишеструки yTHuaj на pa3Boj Teioije, па се он oceha
и у архитектури. Чак су се фигуре за украшаваае фасада набавл>але
у Оршави.
10 Б. К о j и h, Барошице у Cpôuju XIX века, Београд 1970, с. 78, 79, 96.
72 Бреда В uixomih
у TeKwjH, по cBojuM функц^ама нису одговарале потребама по-

л>опривредног становништва, то су оне подизане у „варошком"
делу насел>а, а подизали су их, пре свега, млаЬи л>уди, они Kojn
су запослени у бродарству.
Новиje куНе су у хоризонталном пресеку квадратне граЬе-
вине. Распоред просторна у н>има, за разлику од старе дрвене
Kyhe, више mije симетричан. Y HOBHjoj купи, за разлику од ста
ре, кухин>а не представлю централни (средишни) део, веп се
из предсобл>а улази у друге npocTopHje. Y овим куКама новину
представл>а увоЬен>е канализацще, подизагье купатила и других
Нова TeKiija у изградн>и, снимл>ено 1968.
санитарних просторна Koje у склопу купе чине целину, а што

paHHje HHj'e био случай Овакве купе су граЬене од тврдог ма
териала: цигле, камена, бетона или н>иховом комбинациям. Про-
зори су вепих дименэ^а и трокрилни. Подигнуте су на високи
партер.
Y TeKujH je постегала и посебна „стамбена колонка". Тип
купе у oBoj колонии je по спол>ном изгледу модернизовани об
лик типа „Kyhe с пиндом". Хоризонтални пресек ових куНа об-
pa3vje правоугаоник KojH се приближава квадрату. То су биле
породичне зграде, у KojHMa су становале породице службеника
Бердапске речне управе, углавном породице лоцова.
За последних десетак година (око 1965. године) у Текиj и су
била поднгнута и два стамбена блока, koj'h су по спол>ном изгле
ду и унутрапиьем распореду били типични за целу Cpönjy, па и
ширу територщу. Y пиша су граЬени стамбени простори Kojn
су чинили посебан тип модерног станишта.
Од привредних зграда превладавале су оне Koje су служиле
за cMeurraj стоке. Кошаре, како се овде Ha3HBajy такве зграде, по
правилу су, после купе, Hajeehe зграде у дворишту. Биле су од

брвана. МеЬутим, за разлику од купа, нису облепл>иване. Брвна
су уграЬивана „у крст", Tj. укрштана су на угловима. Оваквих
штала може бита и више у jeAHOM дворишту. Н>ихов 6poj je зави-
сио од 6poja и врете стоке Kojy je rajHAo jeAHO домапинство. Yko-
лнко je époj стоке ман>и, што je у последнее време све чешпе, уто-
лико je штала подел>ена на два Аела, за крупну и за ситну стоку.
Вепина полюпривредних домапинстава, меЬутим, имала je по
две кошаре. Она Koja je служила као штала имала je и надстреш-
ницу, Tj. наткривен простор Koj« служи да се у н>ему држе каце
и бурад за cMeiirraj шл>ива (комине) и раюце. Y време када je
овде било развщено и виноградарство (на то ynyhyje топоним
Виногради, а и у народу ce joui памти да су овде били виногради)
за CMeurraj noeyba и држан>е вина и ракще служиле су посебне
просторов, „магазе", Koje су дограЬиване уз купу.
Осим поменутих у дворишту су и друге зграде, као: за држа-
н>е свин>а, направл>ене од дрвене граЬе; затим сушаре за cyiueibe
меса и рибе, и друге. Занимл>иво je да овде нису подизане зграде
за чуван>е стрмних жита и кукуруза.11 Y Текщи je, на пример, у
време потапагьа било само два или три коша за кукуруз, и то
код оних домапина Kojn су имали велика иман>а. Разлог због че-
га нису подизане OABojeHe зграде са стрмна жита и за кукуруз
вероватно треба тражити у релативно скромном приносу и ма-
лим количинама ових житарица. Читава годшшьа жетва жита
и берба кукуруза могла се чувати и чувала се у „амбарима", kojh
нису посебне зграде веп сандуци смештени у купи или на тавану.
Мада je сточарство било jeAHa од основних делатности, нису по-
CTojaAe посебне зграде за чуван>е млека и меса.
На салашима су подизане исте зграде као и у Текщи. Раз-
ликовале су се оне за CMeniTaj стоке. На салашима су кошаре
знатно вепе од оних у насел>у, а зграде за станован>е су знатно
ман>е. Сматрало се, найме, да je салаш наменьен, пре свега, сме-
nrrajy стоке а да чел>аА на н>ему борави привремено. Због тога
су стамбене зграде на салашима биле скромнщих дименз^а, без
обзира на то што су оне служиле као сталне стамбене простори-
je бар за неке, посебно старее, чланове домаНинства.
Ово што je речено о купи и привредним зградама у Текиj и
данас je углавном опис онога што се веН налази под водом аку-
мулапионог je3epa ХЕ „Бердап". Остала je само по нека куЬа и
зграда у долини Тек^анске реке. ВеЬина насел>а je пресел>ена
на сасвим нову AOKannjv. Због потапан>а и сеобе постелено се ра-
Ьала нова Teicnja, у новом руху, Koje joj je дало печат савреме-
ног, модерног насел>а саграЬеног по савременим граЬевинским
принципима и свим комунал^ама Koje прате jeAHO такво насел>е.
11 Раните je у Текщи nocTojao општииски кош, у KojH се могло сместити

око 2 000 kg кукуруза. С jeceHH општнна je прикупила извесне количи-
не кукуруза, Kojn je зими no3ajMA>HBaAa уз камату.
Y углу темел>а нове купе закопана je

„жртва", снимл>ено 1968.
Планом о изградн>и новог насела TeKHje било je предви-

Ьено да се становницима предложи десет различитих планова
купа. Од тих десет стандардних планова свако je могао да одабере
нацрт Kojn HajBHUie одговара н>еговим потребама, а истовремено
се уклапа и у план општег изгледа новог насела. Поучени приме
ром Сипа, инвеститори су за Теюцу направили планове зграда
Kojn су одговарали спим сло|евима становништва, како полопри-
вреднику тако и неполопривреднику. Нове граЬевине биле су при-
лагоЬене и климатским условима. Водило се рачуна и о томе да се
TeKHja временом постепено pa3BHje у туристичко насел>е. Због
тога je вепина одлучила да зида купе мимо CBojnx потреба (како
би каснще могли да H3Aajy собе туристима).
Нове куЬе су савременог облика и изгледа, какве се данас
могу срести у многим развщеним пределима. Због конфигурацще
и нагиба терена, у Текищ je веКина куЬа саграЬена у два нивоа,
слично купи на пелици. Дон>и ниво, Kojn je с jeAHe стране укопан
у землу, служи за подрумске npocTopnje, а многи су ове просто-
pnje искористили и за летнее кухин>е. Има cAV4ajeßa где се про-
CTopnje ове врете корисге за неки локал или радионицу, а неки
их користе чак и као гараже.
Неки етнолошки проблеми старе и нове TeKHje 75
На горном нивоу су просторов за станован>е. То je Hajnem-

he кухин>а, Koja je комбинована из два дела: jeAHor, Kojn je смеш-
тен у ниши, и другог — дневног простора, Kojn се у току дана
користи, нарочито у току зиме. Осим овога, на спрату су углав-
ном по две собе, купатило и клозет. Невелико вепих куЬа има
joui jeAaH спрат на коме je распоред просторна исти као и на
спрату ниже.
Приликом подизан>а зграда примен>ивани су сви савремени
граЬевински елементи и матерщали. Осим савремених облика и
граЬевинског материала, новину чине канализацща и водовод.
Ово су елементи Kojnx paHuje Hnje било. То he у суштини посте
лено изменити начин живота и хипцену станован>а, али исто тако
допринети ишчезаван>у познатог окупл>ан>а „на чесми".
Kyhe о KojHMa je реч подизане су како у централном делу
насел>а, у коме су само зграде за станованье, тако и у делу у коме
je било предвидено rpabeibe Kyha за пол>опривреднике, уз Koje
су граЬене и потребив економске зграде.
Kyha у HoBoj Теюци, снимллно 1970.
Y централном делу насел>а, поред стамбених куНа, изграЬе-

не су и неке зграде огтштег карактера: школа, амбуланта, дом
културе, зграда месне канцеларще и сличне.
Када су етнолошка истраживан>а о KojHMa je реч била за-
вршена, живот у новом насел>у je тек почео да се одвща. С тог
становишта, за етнологе je било веома интересантно проучава-
н>е Ьердапског региона. Он je све донедавна представл>ао jeAan
од Haj3aocTaAHjnx предела Cpönje. Дунавом се, поред рьегових
насел>а, па и TeKHje, одвщао велики caoôpahaj. Запослени у cao
öpahajy упознавали су суседне и удал>ешце Kpajeee. Упознавали

су живот луди на разним странама и у разним земл>ама. Упркос
свему, овде као да се време зауставило у jeAHOM тренутку и на
jeAHOM оАреЬеном ступн>у. Због тога je посебно интересантно пра-
Ьен>е прилагоЬаван>а новим условима живота, Kojn су настали
изграднюм ХЕ „Бердап", пол>ул>али дотадашн>у релативно мирну
колотечину и наметнули сасвим друге норме понашагьа. Било je
тужно гледати са колико бола л>уди nocMaTpajy одумираше свог
насел>а, у коме су роЬени. Н>еговим неста]'ан>ем под водом одла-
зило je нешто што je одувек за н>их значило извор живота и од-
реЬену сигурност. Y новом насел>у су се раЬали нови суседски и
други односи. Просто je било неопхоАно прихватити ново насел>е
као CBoje jep им je у почетку изгледало потпуно туЬе, нешто што
им je пореметило устал>ени ритам ранщег живота. Требало je на-
випи се и прихватити нову купу као cßojy. Y почетку je изгледа
ло да he то бита веома тешко. ОсеЬали су да те купе нису про
дукт н>ихових жел>а и хтеньа. Нису настале као последица соп-
ственог економског напретка веп им je то намегнуто са стране,
због других потреба. Штавише, нису сматрали потребним да на-
ставе вековну традищцу и да прихвате славу оних домаЬина на
чщем су иман>има подигнуте нове купе1*. По традиционалним
схватанэима, меЬутим, слава je везана за земл>у на Kojoj je купа.
Супротно o6H4ajy, на новим парцелама задрж авали су стару
славу jep су сматрали да они нису купили ту земл>у и да je та
земла на Kojoj су поставл>ени н>ихови нови домови државна а не
н>ихова. МеЬутим, и поред оваквих и сличних дилема Koje су се
поставлале пред н>их, да би, сходно традиции, у новим куЬама
осигурали мир и благостан,е, сви су се придржавали традицио-
налног oÖH4aja и у темел>е нове купе полагали жртву у новцу,
односно на темелэу нове куЬе клали jante или што друго, према
o6n4ajy.
Када je реч о пресел>аван>у TeKHjaHaua у ново насел>е, са
етнолошког становишта je неопходно указати макар на неке вео
ма карактеристичне моменте из народног живота. Y Теюци, као
и у innpoj околини, одувек су били разв^ени o6n4ajH везани за
култ noKojHHKa и загробни живот. Многи од ових o6n4aja изводи
ли су се на за то строго одреЬеним местима у атару. Видевши да
се таква места потапан>ем Текще „даве" под водом, многи Теки-
jaHUH су пре тога на там местима обавили одреЬене радн>е наме-
№ене не само по^ницима Beh и себи за живота. Такав je CAy4aj
био с познатом радн>ом из култа мртвих — ,дгуштан>ем воде".
УбеЬени да им се у новом насел>у за то непе пружити прилима,
старки TeKujaHUH су желели да се одуже прецима и тиме осигу-
pajy сопствени мир. Истина, млаЬи су преко овога олако
прелазили.
12 Упореди Б. Влахов н h, Oöunaju становништва у насе/ьима Ьердап-
ског подручна, Зборник радова Етнографског института кн.. 7, Београд
1974, с. 78.
Quelques problèmes ethnologiques 77
Усел>ава1ье y нову куЬу обележава се у свим нашим Kpaje-

вима неком приновом, Kojy посетиоци доносе „на насел>е". Те-
KHjaHrra такоЬе нису заборавнли ово правило. Без обзира на то
што je овде пресел>аван>е било масовно, иако су jeAaH другом
обилаэили Kyhe у изградн.и, нпак су, када су се уселили у нове
домове, jeAaH другога церемонщално посеЬивали и новом дому
доносили поклоне. Све ово, као и многи друга случазеви Kojn
нису поменути, сведочи да се с традициям Hnje могло лако и
брзо прекинути.
Данас je Текила по cßojHM спол>ним oбeлeжjимa добила из-
глед модерног насел>а. МеЬутим, велико je питаьье да ли се унут-
раипьи породични живот у том модерном насел>у променио у
складу с н>еговом архитектуром. Човек се каткада врло лако при
лагали HOBoj куЬи, новом начину привреЬиван>а. МеЬутим, по све-
му судепи, далеко теже меььа неке CBoje навике, o6H4aje и веро
вала коja су укорен>ена у легов интиман дух и менталитет. Ме
Ьутим, без обзира на то, наметнути процес акултуращце оставл>а
CBoj траг и у овом погледу. Да би се све то могло уочити, joui
увек je кратак период прилагоЬаванэа. Мирни и устал>ени ток жи
вота, без обзира на н>егове повремене унутрапиье обрте, HHje на
рушен само пресел>аван>ем. Реч je, пре свега, о продору нових дру-
штвених схватан>а, Koja he из основа измевити неке до сада око-
штале облике живота. Напуштан>е традиционалних облика прив-
реде и укл>учиван>е у друга занимала, на пример индустр^у и
граЬевинарство, уноси нову животну динамику. Ова нова крета-
н>а oдpaжaвajy се постелено у друштвеним односима, начину ста-
новаььа, исхрани, свим видовима матер^алне културе, напушта-
н>у старих и обликовалу нових друштвених норми понашан>а, од-
раженог у целокупном народном стваралаштву. Многи, до недав-
на очувани и изразити стари и архаични елементи nocTajy про-
шлост и oбeлeжje недавно минулог раздобл>а, а упоредо с тим
ничу други облици Kojn и дал>е привлаче пажн>у истраживача,
првенствено етнолога.
Résumé
QUELQUES PROBLÈMES ETHNOLOGIQUES DE L'ANCIENNE

ET DE LA NOUVELLE TEKIJA
par
Breda Vlahovic
Dans le présent travail on traite de Tekija — localité située
sur la rive du Danube dans le défilé des Portes de Fer, qui a été sub
mergée par la construction de la centrale hydroélectrique. On pré
sente la vie de cette agglomération avant la submersion, on met en
78 Breda Vlahovic
relief son évolution sociale et économique, aussi bien sous l'aspect

historique qu'au temps du déménagement de sa population dans
l'habitat nouvellement construit de Tekija quia été bâti à proximité
de l'habitat ancien.
Comme on pouvait s'y attendre, le déménagement d'une loca
lité complète d'un emplacement à l'autre a causé d'importants chan
gements dans la manière de vivre de la population. L'aspect et la
forme de l'habitat ont été changés, ensuite son architecture, le type
de maison a été modifié et, avec lui, aussi la culture de l'habitation.
Le nouvel habitat et le nouvel espace d'habitation ont exercé une
certaine influence sur les changements survenus dans la manière
de vivre.
Dans le travail sont également présentés quelques types fonda
mentaux de maison dans l'ancien et dans le nouvel habitat. L'auteur
a donné le description des conditions économiques qui, entre autres
facteurs, influaient sur l'évolution et les caractéristiques de l'habi
tat. Dans le travail, en outre, ont été mis en relief certains phéno
mènes des plus marquants de la vie sociale qui avaient caractérisé
la période de déménagement.
ГОЛУБИгЬЕ Y ПОРЕЧУ
Голубиное се налази на обали Дунава, поред ушпа Пореч-
ке Реке. Године 1932. имало je 268 домова и 1 388 становника. Б.
riejüh je записао како старщи л>уди говоре да су се н>ихови стари
доселили са Косова.
Голубтьски атар je врло велики. Село се граничи атарима
Текще, Брзе Паланке, Мироча, Мосне и Дунавом. Голубтье je
саставл>ено од 5 делова: Села и 4 „салаша": Вртоп, Главица (Гла-
вица и Укопана Главица), Штрбац и Мало Голубинье.
Мало Голубиное je CTapnje насел>е, али се становништво због
поплава преселило 3 km узводно, где je данашн>е Село — Голу
биное. Joui и данас претежно сточарски карактер привреЬиван>а
ynyhyje на закл>учак да je Село морало настати KacHHje. Форми-
ран>е Села вероватно je условл>ено привоЬен>ем агрикултури ус-
ког nojaca земл>ишта поред Дунава. 3na4aj Села je вишеструк:
оно je у центру HajriAOAHHje земл>орадничке територще, поред
Дунава je, Kojn je и сам 3na4ajHa привредна површина, на путу
je Д. Милановац-Теюца, административни je и просветни цен-
тар (Месна канцеларща и школа). Осим тога, Село je и центар
друштвеног живота: с обзиром на то што су салаши меЬусобно
прилично удал>ени, у Селу се, као у жижи, окупл>а вепина ста-
новништва насел>а, и то суботом и неделюм.
Топоними у селу, почевши од Поречке реке, су ови: Пречи-
ца, Стрен>ак, IIIynA>ajKa, Косиште, Дрен>ар, Бара (н>иве), Велика
н>ива, Гомниште, Градашница.
На терену Голубшьа nocToje налази из римског доба.
Према попису од 1961. године, село je имало 473 дома и
2 195 становника. Испод коте 70 налазиле су се 152 купе (од тога
6poja у самом Селу je 125, у Малом Голубшьу 16 и дуж пута пре
ма ÍIope4Koj реци 11). Од 125 купа у Селу, само 72 имало je стал-
не становнике, док су власници остала 53 дома стално боравили
на салашима.
Становници у селу су Срби, говори се готово искл>учиво
српски, мада ce 4yje и noKoja влашка реч.1 Према етничком са-
1 С. С. ByjaAHHOBiih, Пореч — привредно-географске одлике и caoöpahaj-
не везе, Посебна издан>а САНУ, Одел>ен»е прир. — мат. наука, 30, Бе-
оград 1962. Jeдан од казивача KojH je почетном овога века noxabao ос-
новну школу у селу npnceha се да им се учител» звао TojKO, а после н>ега
неки Срета и да су учили само српски. Тек понеко je ишао у припрем-
ни разред. Сами се понекад чуде да се овде, поред границе, говори
само српски, а дам „на србщансксд страни", у околини Плавне и Не-
готина, скоро искл.учиво плашки. Па ипак, у Голубилу je било мо
дерно да меЬусобно говоре влашки, па je и jeAaH од казивача научно
влашки од сестре Koja се у село вратила из Плавне. Као „чисте" по-
мин>у становнике Поповна, Kojn не 3Hajy влашки ни да „блекну".
ставу, у Селу je 120 „чисто" српских домова, 7 влашких (за дво-

jmjy се тврди да су Роми) и 25 мешовитих српско-влашких до
мова. Y веЬини мешовитих бракова досел>ени брачни друг je
влашког порекла из околних села Плавне, Мироча, Мосне и Голог
Брда. По HapoAHoj традиции, српско становништво je пореклом
са Косова (као место одакле су доселили помин>е се околина Ко-
совске Митровице, а као време друга половина XVI века). Неке
породице Koje су досел>ене са Косова Ha3HBajy „племипима", смат-
pajy их Hajpamije досел>еним. То су ГавриловиНи (2 к., славе св.
Николу), Илипи (5 к., славе св. Николу), Митипи (6 к., славе св.
Николу), Минипи (сви на салашу Штрбац, славе св. Петку),
Haj3aA Богдановипи (од н>их je остао само jeAaH представник и
то женско: Цвета Велжовип; били су врло богата, а славили су
св. Петку). Род PajKOBHha сачувао je предайте да су старином из
Бугарске, али не 3Hajy за место, узроке и време досел>аван>а.
Власи су овде само они скорашньи — „дошлищи" из Плав
не и околних влашких села, KojH joui увек говоре влашки. Ка-
эивач МиниК (слави св. Николу) напоминав да му je Maj4RH деда
од Арцала, у Румунщи, те да су они, Мин>инци, отуда пореклом.
За суседе Петровипе, Kojn су се некад звали Пандурелоци (од
речи пандур) вели да су дошли с „турске" територще (славе св.
Петку).
Док je Голубиное 1961. године имало 473 дома и 2 195 ста-
новника, пет година KacHHje, првенствено услед деобе породице
(повол>ни]'е могупности запослен>а!) и других промена 6poj купа
повепан je на 620, а становника на 2 771. Тако je у меЬувремену
6poj домова у „до1ьем" насел>у порасгао са 152 на 163, од чега
je у самом Селу 131 купа (1962. године — 125), у Малом Голу
бинку — 19 (16) и дуж пута према Поречком мосту — 13 (11).
Док Je 1961. године од 125 купа у Селу само 72 имало сталне
становнике а 53 власника зграда у Селу стално живело на са
лашу, године 1967. од 131 купе 100 je било стално настан>ено, а
на салашу су становали власници свега 31 купе у „селу". Значи,
у том петогодшшьем периоду више од 20 породила „сишло" je
и стално се настанило у „дон>ем" населуу. Са „салаша" je било од-
сел>аван>а и у друга места, па чак и у удал>ени]е градове наше
земл>е. Y MajAaHneK су се одселила четворица, а у Бор ABojmja, али
Kyhe у Голубин>у нису продали. Тада су у село долазили месечно,
или jeAaHnvT у неколико месеци. Две-три породице су се оАселиле
у Костолац и Смедерево, 5 — 6 у Суботицу, а десетак у Словени-
jy, где по неколико породица Голубинаца живи сада у Велен>у,
Храстнику и Марибору.
1.
Y привредном погледу село je пре измештан>а располагало
са: 929 ha ораница и башта (irajeehu део тих површина je поред
Дунава), 947 ha ливада, 124 ha пашн>ака, 78 ha воЬнъака, 948 je
Голубиное у Поречу 81
било неплодног земл>ишта, а под шумом je 70.024 ha. Y вопарству

HajBHiiie je орахових стабала — 20 ООО и шл>нва 13 882, затим ja-
бука 664, крушака 590, дун>а 200, Kajcuja 200, трешаььа 190, бре-
сака 150. Y сточарству HajBHiue je оваца 4 388 и говела 1 367, за
тим свиьъа — 606 и кон>а 95. Haj важнее зрнасте културе су пше
ница и кукуруз, па раж и jenaM. Повртарством и виноградарством
баве се у маню] мери. Развщено je ливадарство и пчеларство,
као и риболов на Дунаву. До педесетих година нашег века било
je врло развщено rájele коза; сад само понеко има санску („сам-
ску") козу. Допунско занимайте je био рабацилук — превожен>е
камена на „Каналу". Y Maiboj мери било je и сезонских одлазака
за зарадом — у Бор, MajAaraeK итд. Од занатлща, у Селу живе
3 Kpojana, 2 ковача и 1 столар. Два службеника су запослена у
MecHoj канцелари]и, 1 у продавници, 1 у кафани „Турист" и 1 по
могши службеник у општини. Иако се село налази поред самог
дунавског пловног пута, само je jeAaH сел>ак отишао у багеристе.
Док HHje било „талщанке", па и „румунке", дотле на поте-
су поред Дунава нису cejaAH пшеницу, HajBHiue због влаге (маг-
ла), веК кукуруз. Око 1960. године неколико пол>опривредника
узело je „талщанку" на пробу, а 1962. године више их je посе-
jaAo ову врсту пшенице. Може се реКи да им je принос одличан,
jep je jeAaH од домаКина са 90 ари добио 2 800 kg (1967), а са
бОари — 1 800 kg (1968).
YoÖH4ajeHO je да приликом cejaiba облаче чисту одепу. Жене
жан*у срповима („жн>ен>е" — „ми жн>емо"), а некада су жели и
мушкарци. Сада Taj посао o6aBA>ajy углавном жене, док мушкар-
ци Be3yjy снопл»е. Како je тих година жито на салашима било
кратко, па je н>име било тешко везати, правили су везе од овса
везиван>ем класа на клас. Руковет (оно што ce jeAHOM руком за
хвати пре одсецан>а) Ha3HBajy „по jeAHy руку", а за откосе кажу
„бланке" и „палози". Простор Kojn у жетви захвати jeAan или ви
ше жетелаца jeAHOBpeMeHo Ha3HBajy „yja" или „постата". Трупа
жетелаца Hajnpe обради 2 — 3 „постате", па Aopy4Kyje (а то je
нajвaжниjи оброк), после ручка се мало одмори и у сутон вечера.
Снопове слажу у „крсташ". Старщи српови били су уски, нешто
друкчщег облика него данашньи, и назубл>ени.
ВршиАба се у прошлости обавлала вршалицом на ручни по
ган. Покретало jy je 6 л>уаи, како данас у шали кажу — „шест ма-
гареНих снага". „Гепару" са зупцима покретао je пар кон>а. Y селу
су 1968. године радиле две вршалице на моторни погон: мала, на
Kojoj се жито не тр^ерише, па мора да се „Bnja", а где je yjaM био
6%; и дреш, за 4Hjy je употребу домаЬин плаНао сваку 13. канту
пшенице, или 7%.
Y Голубинку ce Haj4einhe виде 4 струка кукуруза yjeAHo
(„Патру бобе ен куип"). Кукуруз се на влашком каже „порумб",
пшеница — „гру", раж — „сакара", je4aM — „ордз", а овас —
„овск". Клип кукуруза je „корен", а круне га на „трубачу".
YoÖHMajeHo да се „у страни" жан>е узбрдо (жена Koja Taj

посао обавл>а — „жн>ершица"), а косе низбрдо. Срп je „ceuxje
ре", мотика — „сапа", водир — „Ьокуш", мала секира с дугачком
дршком — слична карпатским секирама — „топор", тестера
„фириз".
Последних година у риболову стално ради осам Голубина-
ца. Лове углавном на два места: код Пепке баре, на месту званом
Пена, где поставл^у „бубн>еве", jep je „мека" вода, и на Каналу,
где craBA>ajv удице и „сетке". Посао opraHH3yjy тако што jeAHa
TpojKa иде на Канал, друга у Пепку бару, па ce CMeibyjy на се
лам или месец дана. Haj4euihe иду рано yjyrpy да покупе улов. Je-
дан од рибара, понекад и ABojnna, ocrajy да припреме алат, наош-
тре улице и подмажу. Задруга у Донцем Милановцу примила je ове
рибаре, откупила алат и чамце, она их осигурава, Aaje потрошни
материал, а и чамце ако затреба. HajßHUie рибе улове у Majy и
jyny, августу и септембру, али лове и зими ако на реци нема ле-
да. Y 1968. години у селу je сезонски радио само jeAaH чамац, ма
хом са старшим л>удима. Они повремено одлазе у лов, а уловлено
npeAajy задрузи по HCToj цени. Углавном öanajy „сетку .
Y селу има и доста nojeAHHaua Kojn лове „прегребом" („оди
'вамо"), као и у Сипском каналу. тедан од тих риболоваца оде
обично предвече, эагази jeAHOM ногом у воду и алатком гребе до
дна. Познате су рибарске изреке:
„Y рибара мокре rahe, за вечеру не зна шта he.
А у rahe, шаран CKahe . . ."
Рибари 3ÖHjajy шале на CBoj рачун. Пре поласка у рибо-
лов кажу жени: „Жено, идем у рибу, али ти пристави пасул>".
Многи nocehyjy врачаре да им „враже" — 6auajy зрно кукурузам
1едан од рибара ухватио je за време окупавдце моруну теш
ку 365 kg, па je само за ajeap узео много новаца. Хватан>у мору-
не претходио je добар знак: шаран тежак 5 — 6 kg три пута je
2 Док су у риболову говоре ове речи:
„Кун вил. ла лунтриа,
Деш киц лакату опинш ла ana
Сафиа а тт njeuihe be маре
Как ж то Ье маре
Ше греу сафиа кк Tjo by маре
Маро г думн»е зо
См до думке зо
Нарок км вин
Шмантор а каса
Тоца поста тта кукуриа маре
А приз njeuihe Ьал маре (последн>е речи изговара жена)
Рибина клетва
Ако можеш да ме ухватиш живога (на влашком риба je
мушког рода)
На ватру да ме метнеш
Колико крл>ушти имам на себи
Толико закрпа да имаш на оделу . . .
Голубин>е у Поречу 83
ускакао у рибарев чамац. Два пута ra je избацио, а трепи пут

нще.
Код Беловачког острва лове „пушл>ачу" — пуха. Слична je
веверици, црвенкасте длаке. Hohy кашле. Y потрази за храном
сиЬе с дрвета, па je xeaTajy „у кладу" или „у торбу", тако што
на врх ставе храну. Meco пуха користе у исхрани као и месо ве
верица jep je „слатко" (она je „Haj4HCTa" jep jeAe лешнике, opa-
xe, жир). Крзно, меЬутим, не користе.
Старог пчелара у селу наследио je син, kojh je „крао занат
од оца". Засада има само joui jeAaH пан> из Kojer преноси пчеле
у кошнице Koje су индустрией произведене. HajBHiue caKynA>ajy
мешани мед — од липе и багрема.
Y Голубин>у ce join каткада обавл>а размена добара без упо-
требе новца.3
Y току изград1ье хидроелектране „Бердап" дошло je до зна-
4ajHHx промена. Y привредном погледу, сеоске површине под шу
мом сман>ене су искрчиван>ем. Y сточарству je дошло до наглог
опадала 6poja стоке — нарочито оваца и говеда, чак и до 40%.
Разлоге овако наглом опадан^у треба тражити првенствено у сма-
н>ен»у испаше током протеклих година, у паду цена стоци и про-
менама у породици, што има за последицу и маиьи 6poj чланова
у фамилии Kojn би могли да се посвете чуван>у стоке. Y меЬу-
времену je, меЬутим, снажно порасла запосленост у индустрии,
граЬевинарству, рударству и другим делатностима. ГГретпоставл>а
се да je, KpajeM шездесетих година, 300 — 350 Голубинаца било
запослено ван пол>опривреде. Hajeehn 6poj (134) запослио се 1966.
године у предузепу „Партизански пут", а 1967. године 50 Голу
бинаца почело je да ради у „Стигу". Махом су то били неквали-
фиковани радници, мада je меЬу н>има било и десетара — мине
ра из рудника и каменолома. Затим, на Караташу и у Кладову
радило je 35 Голубинаца. Од н>их cv неки долазили у село сваке
суботе (они Kojn су имали моторе), а остали — jeAamn/T месечно.
Двадесетак Голубинаца, запослених у предузепу „Каменица" —
у Дон>ем Милановцу, били су дневнн мигранти. Некад сезонски
радници у Бору и MajAanneKy, постали су стално запослени. Са
мо V MajAaHneKy, на копу бакра, радило je 10 Голубинаца. Y ри-
барском погону милановачке земл>орадничке залруге „Слога" ра
дило je 7 Голубинаца, а у задрузи у селу запослен je само 1 раА-
ник (откупл>ивач). Доста 3Ha4ajHo рабаци]ан>е — превожеле ка-
мена на Каналу, у пореЬеньу с другим могуйностима зараде, поста-
ло je тада ма№е важно.
Y оквиру традиционалне исхране, током лета y3HMajy: до-
ручак, у 8 часова, ручак у 12, а вечеру кад заврше послове за Taj
дан. За доручак ce Haj4eiuhe спрема: качамак, хлеб, npoja, кром-
пир-паприкаш, пасул>, сир, пржена jajá. Од jeAa npmrpeMajy и бе-
3 Тако je jeAaH Голубинац био дужан да одради суседу четири дневнице
да би одужио прасе тешко 10 kg, Koje je од н,ега узео.
hap паприкаш KojH овде назива]у „пржен napaAaj3". Уместо за-

пршке, у народно] исхрани се уобичава да се, на пример у пасул>,
стави уситн>ен сир. Иначе jeAy и тзв. „jecencKH сир", Tj. сир у
млеку, Kojn ce Aoênja после „мрчен>а" оваца, односно после Ми-
тровдана. За време врелих дана и жетве припрема се на салаши-
ма за „жн>ершице" ретка салата од краставаца Koja подсепа на
хладну чорбу. Справл>а се на следеЬи начин: неколико крастава
ца исече се на колутове, прели"е са 2 — 3 литра хладне воде у
Kojy се дода соли и сирпета. Салата се, уз месо и мамал>игу, jeAe
кашиком. Као ocвeжaвajyhи напитак употребл>ава се и „Азара",
tj*. течност Koja остане кад се млеко измути у „бадн>аци" „мутил-
цетом" и из млека извади „масло".
За зиму npnnpeMajy киселу паприку, эатим насечене купус-
не главице у чабар, купус „резанац" (у тегле), сиров Tj. зелени
napaAaj3 у чабар. „Турши*ом" назива]у сиров парада]з, целе па
прике, главице купуса и целер кад се остави у чабар. Y зимницу се
yôpaja и ajßap, пекмези, али и то све pebe (Haj4euihe од jeceibHx
шл>ива), затим слатка — од шл>ива, грожЬа, jaöyKa, Kajcnja, док
од ораха не npnnpeMajy ову посластицу. Орахе оставе у л>усци, али
их не користе за славско жито jep се у жито, по oÖHHajy, не став-
A>ajy ораси. Свшъе ce naj4enihe кол>у око Божипа, tj*. у децембру
и почетком jaHyapa.
Мада у Селу има и неколико веЬих и бол>их купа, може се
тврдити да je основни тип купе ниска брвнара (облепл>ена бла
том), с ниским кровом на 4 воде, с „пиндом" на umpoj страни
куНе; троделна je jep ce у Hajenuie cAy4ajeea с пинде улази у
„купу" у Kojoj je ватра а са стране су собе.4 Велики 6poj купа у
4 OnHcaheMO неке старее Kyhe у селу. 1) Баба—Настина куЬа: кров од

4 пада. перамида, дводелна, прозори мали — на н>има решетке, без
капака, дилньак масиван — срушен, трем ширине 1,3 m, мали подзнд,
подрума нема, димензи)е 6x6,4 m (шир.); 2) Kyha MnxajAa Д. Павло-
випа: на 4 пада, перамида, делимично срушена, подзид мали, подрума
нема, ширина трема 1,25 m, димензи]е 7,4x5,25 m; 3) Швабичина Kyha,
дводелна, крюв на 4 пада, има подрум, димн>ак, на равном земл>ишту,
ширина трема 1,3 m, димензи]е Kyhe 6,7x4,8 m 4. Kyha поред школе:
кров на 4 пада, покривей перамидом, прозори мали — без капака, по
друма нема, дводелна, ширина трема 0,85 m, димензи]е 6,05x4,9 m; 5)
велика Kyha, бр. 121, у главно] улици: кров на 4 пада, Ьерамида, под
зид, подрум, вишеделна, у дозиданом делу веЬи прозори, ширина трема
2.2 m, у трему — дрвени кревет („пат а фар"), димензи]е 10+7 (дужина)
Хб m (ширина); 6) Kyha Лэубомира (НоваковиЬа): на 4 пада, Ьерамн-
да, дводелна, 3 прозора с капцима, димн>ак срушен, подрума нема, ши
рина трема 1,25 m, димензи"е 6,4x5,4 м; 7) Kyha Даринке Бубрине —
BopbeBHh: 4 пада, Ьерамида, 4 одел>ен>а, димн>ака нема, „накит" — пи-
ропански, трем ширине 1,56 m, димензще 9,7x7,4 m, патул у дворишту;
8) Kyha Владе БорЬевиЬа, код баба-Настине: кров на 4 пада, Ьерамида,
димн>ак, подрум, подзид, ширина трема 1,45 m, димензи"е 6,6x5,7 m;
9) Kyha бр. 168 (баба-Марина, Горша страна): кров на 4 пада, hepa-
мида- нема подзида, нема подрума, 2 прозора с капцима, ширина трема
1.3 m димензи]е 5,5x5 m; 10) Kyha бр. 176 (деда-Босиока): на 4 пада,
Голубин>е у Поречу 85
Селу HHje пред пресел>ен>е на нову локаци^у имао сталне станаре.5

Тако на пример, у суседству стално настан>еног казивача, Kojn у
ограЬеном дворишту има и стару Kyhy и спратни кош за кукуруз,
три Kyhe су биле празне: ]едан од власника стално je живео у
Малом Голубинку, други на салашу код Штрпца, а трепи je имао
иман>е у потесу Пол>анчине одакле je само понекад силазио у
Село. За та и таква лица Село je забавни центар (игранке у селу,
припреме за одлазак на вашар у Дон*и Милановац)- администра
тивно средиште (општина донедавно у Дожем Милановцу, ок
ружим суд у Неготину, после рата месна канцеларща у Селу),
привредно средиште (куповало се углавном у Дон>ем Миланов-
ЧУ» JeP Je продавница у Селу новщег датума, а затим и износили
производи на npoAajy). Од купа у Селу HajKapaKTepHCTHHHHje
а и HajcTapnje су оне с покривеним трсмовима („Ьиидама") с
веКим 6pojeM отвора — на пример пет — а место и креветом из-
над подрумског улаза („пат а фар"). Од 1956 — 1960. године из-
граЬено je у Селу неколико купа Koje су меЬусобно сличне, од
тврдог су материала, HMajy спрат и подрум, округле стубове и
6ojeHe фасаде, Haj4emhe сиве 6oje с различитим украсима — на
пример пауновима.
Само понека купа у Селу има кош за кукуруз. Вепина, пак,
има свшьац, кокошин>ац, клозет. Чест привредни o6jeKT je „пу
шнина", купастог облика, са уским проэорима са стране и крат
ким чунком на врху. Како многе купе HeMajy уза се и привред-
них зграда, то ни дворишта често нису ограгЗена. Понегде je
ставл>ена офада око баштице уз купу.
Y селу посто]'и joui знатан 6poj купа са огн>иштем уз пре-
градни зид, често у углу. На опьишту je црепул>а, сач и др. Од
посуЬа, до пре 50 година, били су у употреби дрвени тан>ири —
„паница". Иначе нема купе без неколико украсних, везених тзв.
„кухинлких" крпа — „куварица". Мотиви на н,има су Haj4einhe
Ьерамида, подзид, подрум, 2 проэора без капака, димн>ака нема, шири

на трема 1,25 m, патул у дворишту.
Kyha под редним öpoje.M 1 (баба-Настина) HHje уопште преправл>а-
на нити je rpaba „претресана". Градио je лен чукундед, пре 150 — 170
година (деда je служио BojcKy за време владе крал>а Милана, а отац —
за владе Александра Обреновипа).
5. Од 125 Kyha у Селу, колико их je било шездесетих година, од другог
светског рата изграЬено je 41 купа. Од тога öpoja, Kyhe je подигло 10
сел>ака Kojn су пре тога живели у туЬим куЬама у Селу, a TpojHua —
пошто су се оделили од оца или брата; само jeAHy купу подигао je при-
зет досел>еник, a jeAHy сел>ак Kojn претходно продао cBojy па сазидао
другу. МеЬутим, HajBehn 6poj Kyha у селу (26) подигли су становници
салаша и то: Вртопа — 10, Малог Голубин.а — 6, Штрпца и Главице по
5. Анализа показухе да су сел>аци настан.ени на делу од Села ка Пореч-
ком мосту имали и Kyhe у Селу. Тако je од укупно 11 тамо настан>ених,
7 имала Kyhe и у Селу, а од тога öpoja jeAaH je чак имао и 2 Kyhe у Селу.
Од наведених 11 сел>ака, Tpojnua су имала и салаше на Косишту, док
их остали нису имали.
паун и пауница. На вашарима их npoAajy Maj сгори за штампа-

№е на текстилу из Уровице, MajA-шпека и Зрен>анина.в
Kyhe на салашима обично HeMajy Кинду на AyVoj странн
зграде. Уместо н>е, подигнут je истурени балкон, величине на
пример 3X2 m. Kyhe на салашима Haj4euihe су троделне, олеп-
л>ене брвнаре, у веНини покривене црепом. У средне просто
рен, у Kojy се улази с балкона, налази се опъиште, и то у углу,
уз преградни зид до собе. На том преградном зиду je и прозор
да светло са огн>ишта осветли и собу. С друге стране, дим из
штедн>ака у соби одводи се на огн>иште. Мали отвор поред ог-
н>ишта назива се „кушНубар", а уз ibera cv „долап", „маса" и
„софре". Уз прозор на преградном зиду до собе je „амбар" а
на супротном — „чивилук". Поред чивилука су мердевине —
„стуба" Koje воде на таван. Изнад опьишта je „кош" за одвоЬе-
н>е дима. У кухин»и су joui: лопар на опьишту („фуноу"),
вериге („дзалар"), бакрач („калдаре"), мотка, ожег („BaTpaj"),
гвоздени вршник — („цст"), црепул>а („черин>а") велика каши-
6 Текстови:
„Наша деца, наша радост,
Нека 3Hajy шта je младост
„Ко ce MHje динар да, само свекар не
Jep се свекар потрошио док je мене испросио".
,,Ил' ми драги пиши, HA'HeMoj никада доНи
Тешко ми те je чекати у OBoj nycToj нопи".
(забележено у купама)
„Кад ручак скувам бол>е „Кад се новац Aaje
Муж je добре волл". Више л>убав Tpaje".
„За свакога мужа cpeha je та „Два jeAeHa, два кошута
Кад жена добро кухати зна" ДоЬи драга л»убипу те".
„Кухарице добро Kyxaj „Где се добро jeAa спрема
Али ипак новце 4yBaj". Тамо мужу места нема".
„Тебе, браио, места нема
Гди ти жена добар ручак спрема".
(Уровица, код Неготнна)
„С\атко cnaeaj" (два анЬела, наспрамно, AOAHpyjy се главама)
,Дако je л>убав слатка" (два голуба)
„Два jeAeHa, две кошуте
ДоЬи драга л>убиЬу те" (два jeAeHa)
(Зрен»анин)
„Наша лена, наша радост
Нека 3Hajy шта je младост". (ABoje деце)
„Где се добро jeAO спрема
Тамо мужу места нема". (Он и она)
„Добра деца, добра храна.
То вам кува вредна мама". (MajKa и ABoje деце)
„Кад смо био млаЬан ловац ja,
AjeBojKa ме jeAHa вол>ела" (ловац на кон.у, AeBojxa,
два ловачка пса)
(MajAaHneK)
. » f Голубинл. у Поречу 87
ка за Babeibc жига'— („ho6"J, обрамица арханчног облика („ко-

билка"), а на вратима — дрвена кл>учаоница с гвозденим кл>учем,
Kojy OBAe^na3HBajy „лоповски кл>уч". Y соби je ниски зидани
штедн>ак, 2 раставл>ена кревета („пат"), сто и столице под про-
зором. Y Apyroj соби, Koja служи као остава и у Kojoj je зем-
л>ани под, налазе се следепи предмети: „pasöoj", „чекрк ' за пре-
мотаваже преЬе, вретено на дрвеном постол>у — „дарак", „сно
валка", велики амбар за пшеницу, мотка за вешан>е предмета,
дрвени чивилуци, клупа, шупл>ине (шупл>и пан>еви), „Ьбр" за-
премине до 100 1, „кад" и „пучин" — земл>ани судови: Haj3aA
„бадн>иц" са мутилцетом — за „ваЬен>е" масла, „пругла" лучног
облика за сечен>е мамал>иге. На дрвеним подовима je и „птула"
— пон>ава.
Поред куЬа на салашима je и колац с хоризонталном дас-
ком — „комарник" за сушен.е сира.
На утоку Голубин>ске реке, у близини Села било je 9 воде-
ница, и то 5 на Aeeoj обали (2 + 1 + 1 + 1) и 4 на AecHoj узводно
од н>их (2 + 2). Y току лепьих месеци воде углавном Hnje било.
Осим оне нajближe мосту, остале воденице млеле су с пролеКа
па до Спасовдана. Од четири с десне стране jeAHa je млела током
целе године („имала je дугачак скок"). Све воденице су „ка-
шикаре", Tj. положеног точка.
Y Селу je nocTojao велики, у земл>и укопани трап — „хлад-
ник", „леденица" за лед у Kojn су зими оставл>али дунавске
санте. Хладник je имао кровну конструкцщу покривену сламом.
Алатке за обраду вуне су дрвене. 1една од н>их je „ркши-
тор" — мотовило за намотаван>е вуне, од рачвастог дрвета, крс-
тастог облика. Bojeae природним 6ojaMa joui увек je заступле
но; кором од jaceHa, на пример, 6ojn се вуна у црно.
Мушка народна ноппьа до првог светског рата изгледала
je овако: опанци од свин>ске коже, врпце од K03je коже, „капа",
Tj. шубара од jantehe нештавл>ене коже; лети сламни шешир,
одело сукнено, тамно, чакшире, „прслук", капут. Мушка ношн>а
je пре 50 година израЬивана претежно од белог сукна (,^jo-
риш"), а и сада je делимично таква у Голом Брду. Део старее
мушке ношн>е су „клашн,е", од мрког, али и белог сукна, са про-
резима са стране и набором („neuajKa") спреда. Такве чакшире,
према причан.у казивача, носи и данас jeAaH човек на голубин-
ском салашу Главица.
Ако игранка у селу Tpaje два дана, онда Aeeoj ке jeAHora
дана обуку народну, а другог — градску ношн»у. Претходно се о
томе AoroBapajy.
2.
следом матичних кн>ига венчаних за период 1957 — 1970.
oTKpHBajy се многе занимл>иве nojeAHHOcra.
Малолетничких бракова било je у вепем 6pojy (1962, 1965),
и то не само оннх у KojHMa млада за 1 — 2 месеца треба да поста
88 Аушан Арллча
не пунолетна Beh и таквих v Koje млада ступа у 15. или 16. години
живота.
До почетна шездесетих година младенци су били углавном
истих година, с тим што je младип обично био годину — две дана
старки од AeBojKe. Од 1963. године, а нарочито 1966. и 1967. до
шло je до коренитих промена. Од тада je Hajeehn 6poj младиЬа по
7 па и 10 година старей од AeBojKe с KojoM треба да ступи у
брак. Запажено je, меЬутим, да су то претежно запослена лица
(радници) и имугшищ земл>орадници, па се стекао утисак да су
AeBojKe пре свега заинтересоване за припаднике тог couHjaAHor
CAoja, макар они били и доста старки. CAy4ajeBH да je AeeojKa
3 — 5 година старта од момка били су много реЬи (нпр. 1963.
гоАине).
За младипе из Голубиньа се и дал>е HajßHuie yAajy AeeojKe из
Мироча, затим из Мосне, Тополнице, Уровице, Текще, Реке, Пе-
тровог Села. И момци Kojn се „прижене" у Голубин>е углавном су
били из истих насел>а.
TpaAHUHja да се граЬански бракови у селу не CKAanajy у
време божигшог поста прекршена je и 1964. године да би се на
ставила и наредне две године.
Y селу nocToje брачни парови KojH су пре ступан>а у брак
били врло близак род (MajKa и син, брат и сестра — у YKonaHoj
Главици), па старки л>уди мисле да „зато и нема кише".
Памте ce CAy4ajeBH снахачества за време Турака и касшф
бугарске окупайте. Y селу je неки П. живео са снахом док му
je син био у другом светском рату, па у заробл>еништву. Снаха се
после удала за другог човека.
Y забавл>ан>у AeBojKe и момка о празницима разликовао се
„стрнцу мик" — када AeeojKa дозвол>ава да je момак „дира" до
nojaca, и „стрниу маре" када . . . иду и Аал>е. Иначе, AeBojKe сло-
бондог понашагьа na3HBajy „4>pajAaMa".
Само свадбено весел>е почин>е суботом увече, у MOMKOBoj
куЬи, а сутрадан се иде Aeeoj чином дому, где je на врл>ици ве-
зана тиква Kojy неко од сватова треба да погоди пушком или
каменом. Тек потом nyurrajy свате AeeojuH. Босиоком Kojn умаче
у липову ведрипу с водом, млада шкропи сватове. Y MAaAHHoj ce
кугш „Aopy4Kvje", док музика свира, а затим се иде до месне кан-
целарще, где се брак званично 3aKA>y4yje. Y току последних пет-
наестак година скоро нико Huje ишао у цркву у Милановац.
Домазетство nocTojn („Ьшьере ин каса"). Ако зет Kojn je
дошао у куНу има и CBojy земл>у, онда се, осим женине славе,
npa3Hyje и мужевл>ева слава (преслава); ако уопште нема иман>а,
тада славе само женину славу. Слава се, дакле, одржава због
иман>а.
Да би се обезбедио пород, чине се разне магичне радн>е,
али nocehyjv и бабе-врачаре. Тако je пека Косара из села ншла
баба-Велики у Дон>и Милановац, где jy je ова трл>ала тако да je
Голубшье у Поречу 89
Косара после родила ABoje деце. С друге стране, чине се и многе

радн>е да би се спречило зачепе или побацио плод.7
Дете коме се не зна отац зову „копилче". Y селу их има
више, али их због тога не задирку]у. Ако ce MajKa каснще уда за
другога, а не за оца, онда „копилче носи славу земл>ишта Koje
oèpabyje".
Из матичне кн>иге роЬених од 1957 — 1970. запажа се да je
1963, а нарочито 1966. и 1967. године био чест CAy4aj тзв. „приз
навала очинства" приликом уписа, али да то не повлачи за со
бой и регистрованэе супружника односно „правл>ен>е свадбе",
тако да ти бракови npoAyjKyjy да eraHcrapajy као „дивл>и". Било
je, меЬутим, случа]'ева (1963. и 1964) да се очинство призна и по
сле 3 године од роЬеша детета, а у току последнее две године
више je примера да се приликом роЬеньа и уписа детета у ма
тичне кньиге обави и венчание родител»а.
Смртност новороЬене деце нижа je него пре рата и у првим
послератним годинама, па ипак у Голубиньу, v првим данима и
месецима живота, умире свако десето новороЬенче.
Y погребним oÔH4ajHMa карактеристично je да место за
раку бира AeBojKa, Koja je претходно премерила мртваца шипко-
вим штапипем. Кал изабере место, она тим истим штапиЬем пре-
носи мере на земл^у и прва почин>е да копа раку. Y3 мртваца оба-
везно неко бди (да се не би повампирио!). МлаЬе особе, умрле у
Селу носе на рукама до гробл>а, a crapnje и оне чи)е су купе
удал>ен^е возе на воловским колима.8 Жене окаде мртваца на
7 Против зачепа je трава „налба" Kojy жена метне у себе; жене, затим nnjy
неку гл>иву да би спречиле менструаци)'у, што има разне штетне по
следние. rio6a4aj се изазива на разне начине: „сас иглу од чарапе се
пробуши материца"; особи Koja je у другом стан>у нека „вична" жена
„набще прет", а другом руком je 6Wje по малом стомаку; или кад je
веп у 3—4 месеца трудного naönje се сама на кацу од купуса. Да пи-
jeH.e гл>иве може да има штетне последние наводе пример жене Koja
je то чипила седам дана (а имала je само jeAHO дете). Од тога „лека"
се надула, добила флеке и после две године умрла.
8 Умрла je старица. Погреб je био сутрадан. Бели сандук, поставлен пле-
хом, возе на воловским колима у Koja су упрегнуте краве. Повремено
3acTajKyjy. Нерка, Koja сада живи у А- Милановцу, запева:
„Jao мамо, мамо
Дошла си код Мари je" (сестре коja je давно умрла)
„Jao мамо, мамо
Jao боже, боже . . ."
Над раком je сандук отворен. Чланови породице изл>убили су
мртву старицу. Пре него што су спустили сандук, Ьерка се спустила у
раку и подигнутом кецелюм „окадила" гюшкове, три пута, Приликом
копака изваЬене су кости неког од умрлих роЬака. Те кости ставили су
у мараму умрле старице, по Kojy се неко вратио купи. Y гробу je било
доста „мртвачких мува" (на Taj начин се често OTKpnje злочин!). Крст
je правлтен у селу oöojeH зелено; на н>ему je полукруг од цвепа и фро-
тирски пешкир. У сандук, уз главу, старици je ставл>ано огледало — с
десне стране, а кекс и шибица — с леве. Не nocTojn o6H4aj да се умрли
купа, уколико HHje ран>ен и окрвавл>ен. Старица je у новим опанци.ма.
90 Аушан Дрл»ача
сваком раскршпу. Y купама поред Kojnx погреб пролази излива

се вода из свих судова. Сандук oTBapajy на гробл>у, умрлог пре-
AHBajy вином, а затим сви перу руке из jeAHe Tecraje. Руке перу
и поред осталих вода на Koje наилазе у повратку. Гробл>е je ]е\-
но за Село и све салаше и само у ретким случа]евима (невреме
и сл.), некога сахране на удал>еном салашу.
Оркестар свира и старима и младима на сахрани, уколико
га роЬаци позову. МеЬутим, чешЬе то чини младима, jep Je туга
Beha. Ако умре AeBojKa или момак, на погребу се носи „6apjaK"
од белог платна (lxl m). На сахрани момка 6apjaK je носила де-
BojKa и AeBojKe су ишле две по две. Крст носи oHaj ко га je на-
правио. Жене доносе цвеНе. ЦвеКе ce Aaje за душу CBojHMa а де-
Boj4Hne га плету у венце. Младипима се чело главе посади шл»и-
вово дрво, и то неизоставно. То дрво се назива „см влкуи".
Дрво носи неко од при]'ател>а, мушкарпу мушки, а AeBojnn жен-
ско. Кол>иво се не припрема. Носе вино, пиво (сандук). Недав
но je оркестар из Мироча свирао на погребу умрлог из врло
удал>еног салаша. Свирали су готово 4 часа колико je погребна
поворка ишла. ДогаЬа се да кад 3aKonajy умрлог 3acBHpajy „Ста-
ру BAajHy". После сахране иде се обично у купу из Koje je по-
KojHHK, на вечеру („пецер"). Мртвачки сандук назива се „ракла",
рака — „гропа", хумка — „помнта", а крст — „крупце". За по-
сао Kojn обавл>а жена што сиЬе у гроб кажу „Мту ре тропа к
опрегу".
Анализом матичне кн>иге умрлих долаэи се до закл>учка да
je релативно велика смртност деце до 2 године старости.
Године 1957. умрло je 2 (од укупно 17), 1958—3 (18), 1959
— 5 (26), 1960 — 2 (14) 1961 — 7 (23) и 1962 — 1 (13). Запажа
се да овде умире више млаЬих л>уди и жена него, на пример, у
Сипу. Смрпу старших особа HecTajy имена као: Роман>ица, Геор
гина, neTpHja, Калина, Султа, тона, телена — женска и Паун,
Joh, HmcoAaja, Завиша у БурЬица — мушка имена.
После смрти, напомишу, CAeAyjy четири помане: две посне
и две „блажне". Код човек умире, жене 6ajy да се не повампи-
ри — да не буде „Mopoj". „Mopoj" може да постане и OHaj ко
умире „H3jeAaHnyT", Tj. напрасно, нагло, на пример од орчане
мане, OHaj кога yönjy, ко се удави („кога y6njy с пушку, мот-
Кад се сандук положи у раку, crniajy земл>у са стране, али не и на по-

клопац. После тога ставе две попречне греде на око пола метра изнад
поклопца и преко н>их дрвени патос, по томе cnnajy земл>у („Да може
да изаЬе"). Прут KojHM je мерен сандук (мера) и бона вина, пошто je
претходно разби)"у, 6auajy се у гроб. Сва ископана земл>а треба да се
стави на гроб, како умрла не би морала да се диже да je сакуплта. Чи
тав обред OABHja се без свештеника. Кад je хумка направлена, ставл>а
се око 40 свепа, Koje се запале. При Kpajy, породица поклан.а лицнма
ангажованим око сахране — „Да се види ... од н>ене стране" — пеш-
кир, мараму марамицу. Сви учесници погреба перу руке; грнета с ва-
тром ce pa36Hjajy, а такоЬе и боца за воду („Да се разбое зло").
Голубинл у Поречу 91
ку"). Изузетно je тврЬен>е да се млад човек HajMemhe повампи-

ри, „jaK je". Mopoj ce jaB.-ъа y различитим видовима, на пример
као куче, и то црно с белим пегама — како силази с дудовог
Арвета.
Неко из породице умрлог (унука, праунука), почевши од
првог дана после смрти па до 6 седмица, носи свим роЬачким
куЬама три пута дневно по канту воде. Y сваку канту наспе Haj-
пре 3 „чаше" (тиква, црпка), а потом пусти да се канта напуни.
То je „премераван>е" воде. Овом разношен»у претходи одлазак
реком узводно где разастру платно, на платно конац са 6 чво-
рова, „чашу", TaMjaH и почну да излива^у воду. После 6 седмица
одлазе на исто место, захвате воду, у н>у спусте конац и нагло га
раздреше.
Традиционални друштвени живот становника Голубинка
веома je жив и разноврстан. Голубинци одлазе на вашар у Дон>и
Миловац (Видовдан), на заветину у Мироч (Петровдан) и у
друга места.
Народно стваралаштво Голубинаца веома je разноврсно —
од усменог до музичког, од лирских песама до прича о cybe-
ницама. Позната je рибарска песма: „Кун вил> ла лунтриа . . .",
и рибарска клетва: „Ако можеш да ме ухватиш . . . ", жетелач-
ка: „Фрундза Bjapbe be CTypoj . . .", л>убавна: „Дова 4>jahe, спа
ла лна . . ." Карактеристичне за oeaj Kpaj су Ae4je разбр^алице:
„Елим, белим, бембел^а . . .", „Еника, беника, кликер де . . .",
„Ени, мени, дуду мени . . .", „тедничи, двичи тричи ..." и „Oj
рибице, кесеЬице . . .". Y репертоару народних игара и песама
Haj заступление су следеЬе игре и песме: „Стара BAajHa", „Бе
Aoj", „Брв" и „Рикало".
Загонетки — „гипки" нajвишe je о разним предметима из
домаЬинства (секира, коса, чанак, кашика, игла, сат, кола), о
животшьама (певац, пуж), плодовима (лешник, орах, бели лук)
и небеским телима (Месец).
Од прича о суЬеницама — „ypcoajKaMa" Hajemue je с мо
тивом родителлке л>убави. Y причама о немуштом je3HKy изно
се се предности и тешкоЬе човека Kojn je то CBojcTBO добио спа
савши 3Mnjy. Према причама, вампир — Mopoj лута све док му
не спале одеЬу или баце опанке у Дунав, Tj. до 40 дана после
смрти. „Мума падури" и „Mja3Aa н опцулуи" jaBA>ajy се пред по-
Hoh, иду као пласт — „купац" сена или вал>ак, притисну и гн>е-
че човека. Дунавски Ьаволи, меЬу KojHMa je HajeehH Тома, за-
xTeeajy за ceoje услуге жртву од баба — врачара.
Све до пре неколико година, у селу су се доста често ор-
ганизовале „седенке" (посела, прела), на KojHMa су жене преле,
а мушкарци су некад увртали врпце од K03je длаке („цапра"
— коза). На седенки се говоре песме и 3aAajy „гиЬке" (загонет-
ке). тедна од песама Koja се певала на прелу je и:
„Фрундза Bjapbe be ciypoj (Лист je од „бели лука")
Ka Maj бун Mjapb ла друм 6ajaT (Je ли бол>е да момак

иде на друм).
Од лирских песама забележио сам следеНе: Грличица грче,
CAaByj-птица, АуЬе ла порш cjehe плш, као и:
„Дова ф]аНе спала лна (Две девоне перу вуну)
ÁAoj 6ajaq цн be мна (А два момка их држе за руке)
Оки н>егри ка н>егина (Очи црне као кукол.)
Да гура дулпце ка смокин>а (Уста слатка као смоква)
Или:
„Двадесет сати удара,
Тамница се отвара.
Y тамници никог нема
Само jeдан попа дрема
А]де попо напол»е,
Да видимо како je.
Како наша снаша л>уби кочнраша.
Ko4Hjaui се поноси,
Hehe капу да носи.
Ja му купи(х) шубару,
Он je баци у бару.
Ja му купи(х) огледало,
Он ми каже: „Марш, будало . . ."
3Hajy и српоке и влашке песме, а за српске се може регш да
су вепином научене у школи.
Као што сам поменуо, на „седенкама" се на]више Ka3yjy
„гиЬке". Кад се „гиЬка" каже, упитани мора да постави питан>е:
Што je то? — после чега добще одговор.9
9 Гурава кобила цело пол>е побила, (коса)

Y гору Aaje, без мозга, (секира)
Четири четирке и две бобирке и jeAaii пилимбок. Четирн
точка — кола, краве, 1едан човек ( пилимбок = човек)
Четири брата nyryjy и дан и ноИ и никад се не стижу. (кола)
Четири брата у jeAHy кошул.у живе. (орах)
Мало грненце, слатко варенце, (лешник)
Чукун-деда по комину гледа. (лонац кува у ватриште)
Натоварено магаре ybe у воденицу, само реп остане.
(кашика с храном ставл>ена у уста)
Трпи по путиЬу, па више иса-са иса-са, ал'сам леп ja. (певац)
На глави као тестера, а на леЬа као дин>а, а на реп као срп. (певац)
Пуна штала од кон,и бели.
Девет брата у jeAHy кошул>у. (бели лук)
Бела н>ива, црно семе, мудра глава ceje, (кгьига)
Стариje жене HMajy o6H4aj да кажу: „Ако сам стара, непе ме нико
кува".
За воденицу кажу — „Муара какаурда"
Из анкете меЬу ученицима основне школе наводим ове „гипке":
— Ja сам сунчев брат, ал' у самопу
Moj брат cnja Aaiby, a ja само нопу. (Месец)
— Малено. црно, зове ce: Joj. (трн)
— Пет вране око jaMe се врте, а ни]една у jaMy не падне.
(„игле на плетену чарапу")
— Hohy л.уди одмор траже и он онда ради чак. И кад год му газда
каже, ради увек тика-так. (сат)
Голубин>е у Поречу
Од прича HajöpojHHje су оне о суЬеницама, немуштом je-

зику, о Mopojy и другим невидл>ивим бипима, као што су „Mja3-
да н опцулуи", мума-падури, дунавски Ьаво и др.
Y анкети, ученици су испричали ове кратке приче: „Шту-
рак и мрав", о лисици и рибама и jeAHy причицу о животу л>уди
овога Kpaja у прошлости.
Ae4je разбра]алице у Голубин>у сличите су онима у деце
осталнх Kpajeea Cpönje, неголн српским. Забележио сам и много
pa36pajaAnua, од Kojnx наводом неке, као:
Елим, белим, бембели)а
Саша, гута, TaAajAHja
Окма, докма, зелена jaöyxa - тумбас.
Еника, беника, кликер де А од деце у анкети:
Еца, веца, траф труф Еника, беника, кликер де,
Елим, белим буф . . . Абеш, шабеш, домин гле
Еца, веца, траф, труф
Енци, менци на каменци, Елим, белим буф.
Tpoja врата заперчата
Ем, пем, hopoyne
Излижеш . . . д "
— Ко je3HKa много прича, а нема ни грла ни je3mca? (кн>ига)
— Од смеха се свако тресе, пита дал'пу стиИи скоро,
Cßojy купу нек', понесе ко мисли да идем споро, (пуж)
10 Остале разбра]алице су из ученичких одговора у анкети:
Иде маца око тебе, Ен, лен, дину
Пази да те не огребе. Сава рака тину
4ysaj мишу реп, Сава рака тика така
HeMoj бити слеп. Bnje éaje буф.
Ако будеш слеп,
Отпашпе ти реп Ава се петла побише
На Ивино огн>иште.
Ени, мени, дуду мени Тедан вели: „Иш!"
Каран фила, муста фила Други вели: „Да жмуриш".
Бар, мар, ката пис
Ен, ден доре, дубоко je море
Екице ,бекице, банда свира На]дубл>а je Митровица
па га пита шта му фалн, Где се киси киселица.
Н>ему фали прстип мали
Киселица киси,
ти за мене више ниси.
.Гедничи, двичи, тричи Oj, рибице, кесеЬнце
Паве, шаве Бежи jaдна од удице
Додин, дрвен, дрскавац Удица je врло оштра
Заденепе тебе у грло
Иде миш пополице, Jao, jao, куку, леле.
Носи тикву на гузицу.
Миш прде, тиква nyhe Оде бела риба мала
Теби разби нос Држи да je шала,
И са мрежом около се врза.
Па с удицом Анка трза
94 Душан Лрл>ача
На игранци често дево]ке поведу коло. После, nrpajy мало

сами мушкарци, а затим жене или девоне почну да ce xeaTajy
са леве стране од момка или мужа. Оркестар ce cacTojao од 2
трубе, 1 кларинета, 1 саксофона и 1 бубньа с тасовима. Hajemue
cBHpajy кола: четворку, ABojKy, у шест, али и понеку од влаш-
ких песама. Иначе, у Голубин>у nocToje 3 „napraje" музике. Како
све три углавном слабо CBHpajy, ретко их no3HBajy и мештани, а
joui pebe неко из суседних насел>а.
Репертоар оркестра био je половиной шездесетих година
доста изменен у односу на традиционално свиран>е, вероватно и
због присуства веЬег 6poja лица са стране и öpojHHx поруубина
баш MeAOAHja Koje нису типичне за oeaj Kpaj.11
AeBojKe и жене биле су обучене у градску одепу осим две
AeeojKe са салаша Koje о промени можда нису биле обавештене.
МеЬутим, године 1962. све су биле у народно! ношн>и.
Кад после смрти неког од блиских ропака ожалошпени
желе поново да nrpajy, онда „пусте коло". Шест месеци после
смрти блиског роЬака, кад je игранка у селу, плате неком од
добрих играча и оркестру да поведе коло (нпр. Драгол>уб PajKo-
виН после смрти оца пли после смрти yjaKa). Кад се веНина иг
рача ухвати у коло, онда неко дете баци зaвeжл>aj с новцем да
он згази и на Taj начин „пусти коло".
Из друштвеног живота занимл»иво je joui и разговаран>е (у
ствари довикиван>е) са роЬацима ко\н живе у селу Плавишевици,
на cynpoTHoj страни Дунава, у Румун^и. Пошто се претходно
договоре о дану и часу разговора, роЬаци изаЬу на одреЬено
место на обали и AOBHKyjy се преко реке. „Разговор" kojh потра-
je jeAaH до Ава часа прекида се повремено због проласка бро-
дова и шлепова.
3.
Ветар KojH дува с румунске стране Ha3HBajy „горн>ак", а

с Мироча — „кошава". Кад престану ветрови, почин>у кише. Да-
bbv време OApebyjy према Сунцу, а нопу према звезди Kojy зову
11 На репертоару су им биле следепе мелоди)е:
— „'AjA' д'идемо, JaHo"
'AjA' д'идемо, рано",
— „Бе Aoj" — румунска мелоди]а (дво]ка)
— .Дел'ти жао што ce pacTajeMo"
— „Стара Вла]на" (четворка)
— „Брв" — румунска игра, ,данац" (све напрел)
— „Чобаница чува козе"
— „Циганка сам вреле крви"
— „Ракино коло" (Раке Костипа)
— MeAOAHja „Рикало" (не игра се)
— „Тараба" — влашко коло некад играно уз rajAe — „Ье питару"
(четворка)
— „Марш на Арину"
— Коло у шест корака (два пута)
Голубин>е у Поречу
„квочка". IlocToje гаташа о годишн>им добима. Ако je „корико-

во дрво" (кисел>ка) пуно рода — OMeKyje се да he зима бити
jaKa.
За CAynaj AyrorpajHe суше, nocrojH „проверено" верован>е.
Потребно je ухватити 3 црна скакавца, везати сваког са по 3 дла-
ке ишчупане из главе (3X3) и киша he ускоро пасти (голубин>-
ска снаха, Немица, родом из Панчева). Y самом селу више ве-
pyjy („мада се не испун^ава") да треба убити смука и бацити га
у Дунав, што доноси кишу. Лета 1968. по селу су ишле додоле.
Старща жена je узела грумен земл>е, по Kojn je пошла с AeBoj-
чицом. Aeßoj4Hua HHje смела да проговори HHjeAHy реч све док
нису дошле до Дунава у Kojn je жена бацила грумен земле.
Виле „иду" по небу и neeajy, „иду" по Мироч-планини и
neßajy. rieBajy Hohy, а н>ихову песму нико не може да разуме.
Y селу nocTojH баба Koja зна нарочите 6ajaAHue.
Aeßoja4Ka гатан>а o6aBA>ajy се уочи Нове године, и то на
више начина: са 2 зрна жита на штедн>аку, с таиьирима на Koje
се стави чешал>, огледало, угл>ен и др. Гата се такоЬе и на Бур-
Ьевдан, када се узме „колак" с рупом кроз Kojn су помузене
овце. Y н>ему je сламка, пара, кукуруз, угл>ен, „шибар" (прутиК
од букве или храста — горуна). AeßojKa коja извуче пару, удапе
се за службеника; она Kojoj припадне „шибар", чувапе овце и
козе.
Неверног мужа жена може и да „веже".12
Y селу има адвентиста од пре другог светског рата, а има
их и у Мосни. О н>има се често rrpH4ajv „абдериЬанске приче".
Иако их caxpatbvjy у сеоском гробл>у, истичу да се они укопа-
Bajy лицем окренути земл>и и без свепе. 1еду кoкoшje и OB4je
месо, а свин>ско не. Не rajy. Не иду „у куп народа", не nrpajy,
не славе. Нико од казивача не би дао cßoje дете за „нововерца".
Суботом ни воду не Aajy из купе.
Y селу се углавном говори српски, мада део становника у
насел>у зна влашки. Y купама у KojHMa je призет Влах, аегова
Жена, с обзиром на то што су у cpncKoj средини, не говори
влашки. Па ипак, у српском jesmcy je знатан 6poj влашких
речи,13 а зaпaжajy се и дщалекатска одступа№а. 1една од одли-
12 Кад жена жели да „веже" мужа, да не би посеЬивао друге жене, онда
за време полног односа веже на н.еговим леЬима 9 чворова од кудел>е
(узме OHaj конац KojHM су штрсоили бикове — „што од бикова праве
волове"). После CHomaja, обрнше се тим канапом, стави катанац на №е-
гове Kpajeee и то закопа („кал се то развеже онда he и муж отипи код
друге жене".)
13 За храст кажу — „горун", за тролисну траву, сличну детелини — „три-
4>oj", за сено — „фн", сламу — ,Д1ае", траву — „jap6a", за столицу, сто-
личицу — „скамну", ливаду — „nojaHa", угар — „огор", бразда —
„бразда", разор — ,,разор", склад — „складу", ope №иву — „аре локу"
Разлике измеЬу овдашн>ег влашког и румунског jesuíta су знатне. Овде
се за малу воду каже „мик а ana", а у Румуни^и „скунда ana".
96 Душан Арл>ача
ка je да веЬина. и старки и млаЬи, недовольно разливе „ч" и

„h", нпр. „кеНига", али „куча") - Уместо заменичких облика „тих"
и „ових", у селу се говори „raja" и „OBHja". Каже се „мама си"
(н>егова MajKa), „сас та управник" (с тим управником). Карак-
теристичан je и суперлатив од „много" — „HajMHoro"; одречна
речна „Heje" уместо „нще". Дедин отац je „парадеда". Чини се
да HMajy спещцалну артикулацщу; говоре гласно и експлозивно.
Именице „час(т)", со, зрно, сено, око по правилу су муш-
ког рода: Taj час' Taj со, Taj сено. „Он (око) био je оперисан".
„Леп je зрно". Множински облик од именице звоно je „звонета".
За трута кажу „трнтор". Често ce 4yje TpajHH глаголски облик
место тренутног: „Да меЬеш крс"! а не „Да метнеш крст"!
„Нема да купуje кило со" уместо „Нема да купи кило соли".
Кажу: „Сад будеш близо"!, а не „Сад hem бити близу". Удва-
jajy заменице: „Koj' he ве носи вама?", „Ко he да вас носи?" „Сни-
MajTe нама", Tj. „CHHMajTe нас! Често се каже: „Сам пошао", а
не „Пошао сам". Каже се: „За што je ово Moje родно село", а
не „Зато што je ово Moje родно село". Yo6n4ajeHo je да се каже:
„Паде под пензщу", Tj. пензионисао се. Има joui примера удва-
jaH>a заменица: „Мени ми треба", „Да ти дам тебе . . .", „Мене Hehe
да ме 4yjeTe . . .".
Прилог „код" у облику: „Каже код Mojy MajKy . . ." „Ja
кажем код овога човека . . .". Кажем код Драгол»уба" (Кажем
Драгол>убу), „Aaj код мене!" (Aaj мени!); а истовремено говоре:
с Драгицу, са Драгол>уба итд. Реченицу често почину енклитич-
ким обликом „he": „Re доЬем неки пут да je слушам . . ." Кажу:
„кратити дрва", Tj цепати; „Зна да удри' односно да удари,
„сам je скачео у чамац . . .", „отеЬе" уместо утече. За одело
кая«у „Apeje", за исток „гронованье", за запад „заЬован>е". РЬав
je знак, npeACKa3yje рат, кад „светлеЬа мотка иде од гронован>е
до заЬован!е";„жиу (в)", „Жиу(в)ка", „цеу(в)ка", „трошим" —
дробим, эубима, „несам" (нисам), „Катин прасе" („пypшjeл"
влашки) je мушког рода.
Сличне говорне облике садрже и забележени примери на-
родног стваралаштва.
Golubinje dans la region de Poreó 97
Résumé
GOLUBINJE DANS LA RÉGION DE POREC
par
Dusan Drljaèa
Golubinje est situé sur la rive du Danube, en aval de l'embou

chure de la rivière de Porecka reka. Golubinje se compose du «vil
lage" au sens propre du terme et de 4 groupes de fermes. Les habi
tants du village sont des Serbes et la langueserbo-croate y est pré
dominante. Les Valaques parmi la population serbe sont seulement
ces nouveaux récents des villages voisins dans l'arrière-pays et ils
parlent encore la langue valaque. En 1961 presque la moité de tou
tes les maisons au „village" étaient inhabitées et leurs propriétaires
vivaient dans les fermes. Lorsque la construction du barrage et
commencé, une vingtaine de familles ..descendirent" au village et
autant en cherchèrent la résidence dans quelques autres localités.
Quant à la distribution des surfaces agricoles, Golubinje avait
un nombre égal d'hectares sous les champs labourables et sous les
jardins et des superficies identiques étaient sous les prairies et le
sol infertile. Ils possédaient, en outre, assez de forêts. A côté de
l'agriculture, ils transportaient également les pierres pour la régu
larisation de la voie navigable et pratiquaient aussi la pêche dans le
Danube. Au cours de la construction de la centrale hydroélectrique
„Derdap" il se produisit d'importants changements dans l'économie
de Golubinje: le nombre de ses habitants travaillant dans l'industrie
s'accrût, et tout particulièrement dans la construction des routes.
Bien qu'au village il y ait plusieurs maisons de dimensions assez im
portantes et de meilleure qualité, le type fondamental de la maison
de Golubinje est la maison basse, construite de troncs d'arbre avec
le porche caractéristique, dit „cinda". Les maisons au „vilage" n'ont
pour la plupart aucune dépendance. Pourtant, les maisons de ferme
sont souvent à deux étages, sanns „éinda" et elles sont entourées de
greniers et d'étables. T l'embouchure de la Golubinjska reka il y
avait 9 moulins à eau.
Au village il y avait des mariages entre les mineurs. Les époux
étaient d'âge identique ou à peu près. Cependant, dans les années
soixante il s'y produit un changement, à savoir: les jeunes filles se
marient avec les garçons considérablement plus âgés qu'elles et qui
ont, en règle général, un emploi régulier. Il y a des cas où le mari vit
sur les bien de sa femme. La mortalité infantile est assez considéra
ble. Le cycle de coutumes funéraires au village est très complexe et
98 DuSan Drljaóa
très intéressant. La vie sociale traditionnelle deses habitants de Go-

lubinje est très animée et variée. La création populaire de la popula
tion est très variée — elle présente un évantail depuis la littérature
orale jusqu'à ha musique, depuis les chansons lyriques jusqu'au con
tes des Parques. Du domaine de la vie sociale, intéressantes sont les
conversations qu'ils engagent avec leurs parents qui habitent le vil
lage de PlaviSevica, sur la rive gauche du Danube, au-delà de la fron
tière roumaine.
Le village a été déplacé sur le nouvel emplacement à cause des
eaux du lac d'accumulation, à quelques centaines de mètres au-
-dessus de l'agglomération actuelle.
Мирко P. BAPJAKTAPOBHR
MOCHA
(Подаци из 1963. године)
Населе. Село Мосна налази се на AeoHoj страни Поречке

реке (на утоку Мосньанског потока у ту реку), на 2,5 km узводно
од аеног yiuha у Дунав. Удалено je 8 km од Доаег Милановца.
Старо je око 250 година. На време Турака као да noAcehajy топо-
ними у оквиру села — Бегова и Беглука, а на дал>у старину као
да нема успомена. З&цени део Мосне, године 1963, имао je ПО
купа. Осталих 130 сеоских Kyha разасуто je по салашима простра-
ног брдовитог и заталасаног сеоског атара. Кроз „село", то jecT
збщени део Мосне, пролази колски пут Kojn повезуje Дон>и Мила-
новац и Неготин. Ту су и школа и црква. На периферии села,
недалеко од Поречке реке, налази се и сеоско гробл.е.
Четрдесет и два домагшнства HMajy у Селу купу, а негде
далзе, на иман>у, и „салаш". Таква домапинства понекад живе пре-
ABojeHo: у Селу и на салашу. МеЬутим, све стамбене зграде, било
оне у Селу или на иман,у (салаш) „нумерисане" су, стога се и
]авл>а привидно вепи 6poj домапинства него што их стварно има
у селу.
За прелазак преко реке, до иман>а и салаша, nocroje три жи-
чана моста.
Развитак насела. Мосна je почетком XVIII столепа имала
10 купа; тада се први пут и помин>е. Найме, прва писана вест о
овоме селу, колико je нама познато, jaBA>a се 1723 — 1735. године.
Тада je поменута као сеоце napoxnje Пореч (Д. Р у в а р а ц, Ми-
трополща београдска око 1735. Споменик СКА 42, Београд 1900,
128, 152). Па и KpajeM тога столеЬа (1783) у извецп^има аустрщ-
ског уходе Ф. Покорног, Мосна je имала 10 хришпанских поро
дила (чще су Kyhe биле, извештач истиче од шибл>а направл>ене
и земл>ом облешьене) (Д. ПантелиЬ, BojHO-географски опис
Србще пред Кочину крацму од 1783 — 1784, Споменик СКА 82,
Београд 1936, 27. Видети и Глас СКА 103, Београд 1933, 133).
Године 1828. Мосна je öpojnAa 47 куКа, године 1900. било их
je 111, са 559 становника.; године 1910. евидентирано je 130 купа
са 641 становником; 1921, било их je 134, са 565 становника; 1931.
173 купе са 747 становника; полисом 1948. обухваКено je 206 и 923
становника; 1953. 216 купа и 916 становника и 1961. године 240
купа са 1027 становника.
Од године 1888. село има и основну школу. После другог свет-
ског рата, до 1956, била je то шестогодишн>а, а сада je опет четво-
рогодишн>а школа (око 80 ученика). Има и припремно одел>ен>е
(25 ученика).
Од године 1901. село има и црквицу (Koja je jeAHo време

служила и становницима Голубшьа, Мироча и Топонице).
Y селу nocToje и две кафане, две продавнице и три ковачке
радн>е.
Мосна 101
Име. Становници овога насел>а Ka3yjy да име ньихова села

долази по неком мосту. За прелазак с jeAHe стране Поречке реке
на другу свагда je било потребе. Али, по кадапньем и Kojeiw мосту
je ово име дато, тешко je реНи. Мада народ често има CBoja по-
себна етимологисан>а у тумачешу порекла nojeAHHHx речи, у овом
CAy4ajy, чини се да има права.
Становништво. Становништво Мосне je влашког говорног
je3HKa, Koje ce HCKa3vje за Србе. .Гедина два становника села, ко-
jHMa je српски матерн>и je3HK, jecy Л>убисав Aparojeenh, родом из
Штубика и Милутин Бранковип, родом из Сврл.ига. То су веЬ
стари л>уди, а сво|евремено су у ово село дошли као домазети. Y
Мосни има и шест породица Рома. üpnnaAajy такозваним „влаш-
ким" Ромима jep им je матерн>и говор влашки.
HajcTapuja породица у селу je, како недовол>но очувана тра-
дицщ'а Ka3yje, Балапони, Kojn су досел>ени пре 4 — 5 генеращца
из места Балапа, у Румуни)и. После н>их су досе^ьени Бардакипи,
Милосавл>евипи, Пол>аковипи, СимеоновиЬи, (за ове ce Ka3yje да
су из Березаске у Румуищи). Ове породице су HajöpojHHje па се
вероватно зато и мисли да су оне Hajnpe дошле. Да je ово ста
новништво досел>ено из Влашке noTBpbyjy и ова презимена: Бар-
буловипи, Микуловипи, Царановипи, Ницуловипи, Журжевипи,
ЛападатовиЬи. Нека влашка презимена временом cv посрбл>ена.
Тако су од БалаЬона делом настали Николипи. БорЬевиЬи су се
ранще презивали Паурсу. Bpaha Светозар и Живojин CBojy ге-
неалоги)'у данас овако Ka3yjy: отац им je био Траила, дед Марко,
прадед БорЬе, прапрадед Илща и чукундеда Павле. Мисле да je
Павле био син Урсулов па да je зато и добио презиме Паурсу.
Петар Николип, кафеи^а из Босне, овако наводи ceoje претке:
отац му je Станимир, дед Петар, прадед Никола а прапрадед Joh,
чщи се отац опет звао Никола. Поред Николипа, од БалаНона су
настали и ПетровиНи и СимоновиЬи. Пауновипи су ce pamije
презивали Пал>ацони. Траиловипи су били Бужоро№и. Неке по
родице су овде досел>ене из суседних села. Тако, на пример, Jo-
вановиЬи су дошли из Корбова, а Барбуловипи из Плавне.
Занимл>иво je да Пол>аковиЬи, Kojn славе св. Петку, Be3yjy
CBojy старину за Пол>ску. Или je ово презиме добщ'ено по томе
што je неки од н>ихових предака био пол>ак? РелзиКи (св. Архан-
beo), Koje су ранще називали „Арнаутима", K33yjy да су им пре-
ци дошли од Призрена. И иначе су рани)'е по Cpénjn досел>енике
из правца Арбанще („Арнаутлука") називали Арнаутима.
Y HOBnje време Hnje било приметног ни досел>аван>а нити од-
сел>ава1ьа, осим по Kojer домазета Kojn je настан>ен у селу или од-
сел>ен из н>ега. Тако je углавном било све до коначне одлуке о
граЬеньу ХЕ „Бердап", заправо до н>ене интензивне изградн.е.
npHpaïuTaj у Мосни, рекло би се, налази се у оквирима нор-
малних öpojeßa за наше прилике; годишн>е се роди око 20 деце, а
склопи се по десетак бракова. Нема видног ограничаван>а раЬан.а
деце као што je CAy4aj у неким другим селима Кл>уча.
Говор. Као и у суседним селима Кл>уча и уопште североис-

точне CpÔHje, и у Мосни се говори „влашким" je3HKOM. Meby ста
ршим женама nocrojn энатан 6poj оних Koje не 3Hajy српски. Да
би лакше пратила наставу у школи (icoia се обавл>а на српскохр-
ватском je3HKy), деца прве године noxafeajy такозвани „припрем-
ни" разред. Познато je да у влашком говору има знатан öpoj сло
венских речи. На пример, за inaMHjy кажу крпа, за кецел»у —
опрег, за сито — с'та, за цепаницу — цапл>ига, за праг — прагар,
звоно — клопот, нити — ица итд.
Привреда. Становништво Мосне живи од земл>орадн>е и сто-
чарства. Равни део земл>е, поред саме Поречке реке, низводно до
Дунава, веома je плодан. Ту ce Hajenuie ceje кукуруз и пшеница.
Cejy „црвенку", или румунску пшеницу, а у HOBHje време почели
су да cejy и „талщанку". Село има 460 ha ораница, ливада нешто
ман>е (340), a Hajemue н>ихове земл>е je под шумом (2 670 ha).
Од стоке HajBHiue raje овце и говеда. Кон>а у селу има врло
мало (свега 8). Y новщ'е време почели су да Ha6aBA>ajy сврл>иш-
ку пасмину оваца, Koja je крупни)а и уопште бол>а од гьихове.
Земл>а се ради старинским оруЬима. На салашима ce jom до-
брим делом ope ралом, а летина се превлачи дрвеним колима,
Koja HeMajy ни jeAHor металног дела.
nojeAHHHH npoAajy дрво и дрвену rpaby, jep HMajy сраз-
мерно доста шуме. Дрвену rpaby односе и у Неготин.
Десетак становника села помогну се и ловом. HajBHiue се
лове зечеви и веверице. Понеки одлазе и у риболов (на Дунаву),
али се то чини више узгред.
Вреднее и сиромашнще жене привреде и преден>ем, пле-
тен>ем и израдом везених предмета. То раде за новац или „на
пола".
Y HajHOBHje време, откада je настала обилнща изградн>а
купа, по]единци раде као зидари, столари и уопште MajcTopn. До-
душе, више у оквирима самога села.
Tpojmja мосн>анских Рома раде као ковачи.
Пет становника Мосне баве се и свиран>ем.
Три домапинства из села HMajy воденицу (лопатаре), а не-
колико и обичне поточаре. .Гедан власник noceAyje и малу
вуновлачару.
Y време jeceanx радова nojeAHHnn одлазе у Банат у пе-
чалбу.
Ceoje произволе (млечне, jajá, кромпир и, pebe, воНе), ко-
лико их HMajy за npoAajy, становници Мосне односе у Дон>и Ми-
лановац. Стоку одгоне на вашаре у Дон>и Милановац. Неготин,
Брзу Паланку, као и на сеоске локалне вашаре у Рудну Главу, То-
поницу, HpHajKy, Клокочевац и Штубик. Понеки доносе поврпе
(паприке и купус) и пиНе из Брзе Паланке. Ово тамо обично
трампом Ao6njy за кромпир (килограм кромпира за литар
вина). Од пре неколико година добили су право да и у своме селу
OApжaвajy вашар два пута годшшье (7. VIII и 10. X).
Мосна 103
Ево како изгледа имовно стан>е три домапинства из Мосне,

Koja HMajy различит посед. HajöorarajH човек у селу, са пет чла-
нова породице поседyje: 4 краве, 25 оваца, 1 коньа, 3 ha обрадиве
земл>е, 5 ha ливаде и 24 ha шуме. Има куЬу у Селу, али углав-
ном живи на салашу. Среднее имуЬан човек у селу, са осам чла-
нова породице, има 2 краве, 15 оваца 2 ha обрадиве земл>е, 2 ha
ливаде и 4 ha шуме. Има Kyhy у Селу, али живи на салашу. Трепе
домаЬинство, Koje се сматра jeAHHM од на^иромашшцих, има 2
члана домапинства и noceAyje 1 ha обрадиве земл>е, 1 ha шуме и
5 оваца. Ова породица живи само на салашу jep у Селу нема Kyhe.
Последних неколико година почели су по]единци да се за-
nouiA>aBajy и у делатностима ван пол>опривреде. Тако у дрвном
комбинату „Каменица", у Дон>ем Милановцу, из Мосне ради 15
млаЬих л>уди, а на пристангаитву у Дон>ем Милановцу запослено
je 6 мушкараца. Y Београду се запослило, на разним пословима,
10, Y Бору 4, MajAaHneKy 2, Панчеву 4, Неготину 2, Кучеву 2 и
Кладову 2 млаЬа човека. Y селу су дворца запослени у трговини,
jeAaH у кафани и jeAan у школи. Три сеоска учител>а родом су са
стране.
Они KojH раде у Доаем Милановцу CTaHyjy у селу. Tpojmia
одлазе на посао бициклима, остали пешке, пречицом — преко
Папренице.
Y куЬама запослених najnpe се и HajBmue ocehajy промене
у начину живота (одевакье, исхрана). Y тим домаЬинствима лан и
конопл>а се више не cejy.
Kyha. Када се купа овога Kpaja гледа спол>а, запажа се да
припала моравском типу, са карактеристичним тремом и капиКем
на крову. СаграЬена je од талпи (цепаница) Koje су и спол>а и из-
нутра облепл>ене блатом. Y приземним просторщама и на спрату
под je од пореЬаних цепаница, преко Kojrot je изравната и на-
бщена земл>а. Електрично осветл>ен>е уведено je свега у неколико
Kyha, и то од 1960. године. Оно ce Ao6nja од jeAHe мале централе
подигнуте на Моснлнском потоку. Белих штедн>ака (за дрво и
угал») у селу има око 20, црних нешто више, док се у вепини Kyha
налазе штедн>аци од земл>е или отворена огиьишта, поред Kojnx
се у црепул>ама пече хлеб. Kyhy на иманьу, где се иначе OABHja
сав привредни живот, HaawBajy „салаш". Салаши ^едан од дру-
гога су удал>ени по 1 —2 km. Kyhe у Селу су скоро у нереду на
правляв, поред узаних сокака, не наслан>а^упи ce jeAHa на дру
гу. Ту се, у купи у Селу, o6aBA>ajy друштвене и верске свечаности.
Разуме се у оним домаЬинствима Koja HMajy купу и у Селу.
Услед изградн>е ХЕ „Бердап", у Мосни he бита потопл>ено
67 Kyha, затим школа, црква, 2 задружне зграде и 1 кафана. Kyhe
на пepифepнoj страни Села, у пристранку и око Мосььанског по
тока, остаНе непотопл>ене. БиНе потопл>ено и 10 салаша поред По-
речке реке, Kojn су OABojemi од груписаног села. Уосталом, вода
he уз реку, као залив, да ce yjesepn. Дакле, у Мосни he бити по-
топл>ено око 80 зграда. Од ораница, напи he се под водом око
30% сеоске земл>е (не по површини, веЬ по вредности обрадивс

земл>е).
За изме1нтан>е села могла би допи у обзир два места. 1едно je
Папреница, npeeoj преко кога се иде за Дон>и Милановац, а друго
су проширен>а узводно уз Поречку реку. Папреница je пространа
и могла би да прихвати доста велико насел>е, окренута je сунцу,
али нема воде.
(Неки подагщ из 1969. године)
Оа године 1966. отпочело je расел>аван>е Мосне (мисли се на

Село). Тако, у току 1966 — 1967. одсел>ено je из села 14 дома-
пинстава (8 ка Панчеву, 3 ка Костолцу, 2 за Неготин и 1 у сусед-
но село Топоницу). Разуме ce, Hajnpe су одлазили они Kojn су
тражили запослен>е или су веК били запослени. Неки су се инте
ресовали за пресел>аван>е у MajAaHneK, Бор, 3aje4ap или у правцу
(Новог) Дон>ег Милановца. Тада je одабрано и одреЬено и ново
место за пресел>аван»е Мосне. То je проширен>е с десне стране
Поречке реке 2,5 km узводно од „старе Мосне", на месту где се
у ову реку улива поток Корешин. Oßaj простор откуплен je и из-
дел>ен на педесетак делова („плацева") од по 400 до 500 m'-.
Y први мах, вепина домапинстава, Koja су морала Kyhy да
noMepajy, била су се пр^авила за сеобу у „Нову Мосну". Неки су
се потом поколебали. Године 1969. било je завршено око 20 нових
купа, a joui толико je било у изградн>и. То су приземне зграде,
планске (варошкога типа), граЬене од цигле или монтажних бло-
кова и црепом покривене. Неки су пренели и старе штале и
поставили их иза нових купа. Тако je од самог почетка ново на-
сел>е добщало и старих елемената. Стално истичу да се оштеКе-
ни, да су добили премале исплате за cBoje старе купе па 3axTeeajy
од извоБача радова да им доведе воду до насел>а и уведе cTpyjy у
нове купе. Y новом насел>у Hajnpe je била направл>ена (нова)
школа, Koja je почела да ради joui у време пресел>аван>а породица
из старе у нову Мосну.
Године 1969. цркву joui нису били направили, односно пре
нели. Ни гробл>е. Ако буду премештали гробл>е, а говорило се и
о томе, онда he пренети само споменике сахраньених у последних
десетак година. ,
Y jeceH 1969. у HOBoj Мосни радила je и „продавница" („ду-
пан") општег типа и jeAHa кафана. Друга кафана се спремала да
отпочне са радом.
Од септембра месеца 1969. из нове Мосне „Ьачки" аутобус
je сабирао Ьаке Kojn су учили осмогодишн>у школу у Доньем Ми-
лановцу. И запослени Мосн>ани су тада веН одлазили на посао ау-
тобусима.
Mosna 105
Résumé
MOSNA
par
Mirko R. Barjaktarovic
Dans le présent article on traite de la localité de Mosna, de son

historique et de son type, de l'origine de sa population et de l'éco
nomie et la façon d'habiter de celle-ci. Au temps où la construction
de la centrale hydroélectrique des Portes de Fer a été en cours de
construction, et même un peu avant ce temps, les jeunes gens de
Mosna ont commencé à chercher un emploi même dans les occupati
ons non-agricoles, surtout à Donji Milanovac.
Dans les années 1968 et 1969 on a commencé à déplacer cette
partie de („la'ancienne") Mosna qui allait être submergée. C'est en
enffet la partie agglomérée ou le „village" de Mosna. Les maisons
paysannes, dispersées sur les fermes (dites „Salasi") sont restées
hors d'atteinte de la submersion. De 240 maisons 80 ont dû être sub
mergées. Pour la ..nouvelle" Mosna on avait choisi un emplacement
du côté droit de la rivière de Porecka reka, 2,5 km en amont du „vil
lage" ancien de Mosna. La nouvelle agglomération a l'air d'un bourg.
Милана РАДОВАНОВИБ
ЗАПАЖАЬЬА О НАСЕЛУУ И СТАНОВНИШТВУ

ДОЬЬЕГ МИЛАНОВЦА
1.
Проучаван>е Дон>ег Милановца отпочела сам 1962. године у

екипи Kojy су сачшьавали Даринка ЗечевиК, Видосава CTojame-
вип, Драгослав Антону евип и ja. Резултати наших 3ajeAHH4KHx
jeAHOKpaTHHX истражива1ьа 1962. године изложени су у Етнолош-
ком елаборату раЬеном за наручиоца, инвеститора ХЕ „Бердап".
Испитиван>а у 1962. години обухватила су читав комплекс
антропогеографских и етнолошких nojaea, а „с обзиром на кл>уч-
ни noAoacaj и посебно типичан cAV4aj Дон>ег Милановца у целом
овом прибрежном noApy4jy", како je наведено у елаборату, ана-
лизи овога насел>а посвепена je посебна пажгьа. Y опсегу антро-
погеографских разматрагьа приказан je, мада веома кратко, по-
станак овог насел>а, ньегов географски пoлoжaj и територщални
развитак, као и поглед на ньегове економске, друштвене и друге
функцщ'е, пре свега у време испитиваььа, Tj. шездесетих година
нашега века. Haj3aA, приказ начина живота и o6n4aja полюпри-
вредног становништва Дон>ег Милановца обухватио je етнограф-
ске одлике ратарства, сточарства и домапе радиности, куНе и
покуЬства, исхране и одеван.а, затим, породичног живота и оби-
naja и народног стваралаштва. Након свега изложеног уследио
je образложени предлог оптималне локац^е у више варщаната,
од Kojœc je jeAHa била врло блиска OHoj Koja je и реализована из-
граддьом новог Доньег Милановца.
МеЬутим, када се 1966. године кренуло на дал>а испитиван>а
Ьердапских насел>а предвиЬених за измештаае, у Доньем Мила-
новцу смо наставиле истраживагьа само Даринка ЗечевиЬ и ja, а
после две године и Taj 3ajeAHH4KH рад je прекинут тешком болеш-
hy Даринке ЗечевиЬ, Koja се завршила н>еном смрЬу. Тако се де-
сило да сам проучаван>а наставила сама, па у овом прилогу чи
ним noKyinaj да у сажетом облику изнесем запажан>а о неким ан-
тропогеографским и етнолошким nojaeaMa и проблемима До-
н>ег Милановца у н>еговом развитку од четврте децен^е прошло-
га века до седамдесетих година нашега века. При том имам на уму
како физичкогеографске услове и саобрапа^ногеографски поло-
жа^ овог насел>а, тако и конкретне околности у друштвено-исто-
pnjcKOM, економском и етничком развитку североисточне Cpönje,
односно све факторе Kojn су деловали на развитак овог насел>а и
№еговог становништва у nojeAHHHM периодима означеног раздоб-
л>а. Kpahe речено, Дон>и Милановац je добар пример преплитан>а
6pojHHX фактора у кретан>у и променама Koje се Aeiuaeajy у jeA
108 Мил>ана РадовановиН
ном насел>у, меЬу KojnMa се могу H3ABojnra они объективно дати,

општи, важеКи за сва насел>а у одреЬеном периоду друштвено-
HCTopHjcKor развитка, али и они посебни, специфични, Kojn су
карактеристични баш за то насел>е.
За Дон>и Милановац специфичне чиньенице су те, да je он ва-
рошица плански изграЬена 1832. године са развщеном „чарши-
joM", да je он тада административно-управо средиште и на]зад,
да je, такоЬе по одлуци власти, оближн>е сеоско насела Орешко-
вица ускоро затим измештено „ближе к Милановцу", чиме je за
више од jeAHor и по века било предодреЬено да се Дон>и Милано
вац pa3BHja као двоструко, па и троструко насел>е, ако ce HMajy
на уму орешковички салаши kojh су 3ajeAHo са Орешковицом
ушли у састав Милановца.
Опширни H3BeniTajH о теренским проучавашима у Бердапу
од 1966. до 1970, o6jaBA>enH као интерна публикаци^а Етнограф-
ског института, садрже многе материале из kojhx се види какви
су се процеси дешавали у том периоду у животу донюмилановач-
ког становништва Koje се имало определит или да напусти сво-
je дотадашнэе место живл>ен>а и пресели се у друго место, по
правилу у Cp6njH, што je била ретка nojaea или he се, непосредно
пpoживл>aвajyhи сам ток necTajaiba старог До№ег Милановца, по-
старати за ново станиште у новом насел>у Koje се 1966. године
веп увелико изграЬивало.
Догод je TpajaAa изградн,а новог насел>а а Милановчани се
припремали за пресел>ен>е, односно за OHaj тежак тренутак када
he место гьиховог некадашн>ег живлэен>а прекрити воде Дунава,
могло се само назрети какве he суштинске антропогеографске и
етнолошке промене наступите тиме што he старо насел>е нестати
и отпочети живот новог насел>а. Али су оне постале много jacHHje
када je ток припрема за пресел>ен>е завршен и ново насел^е при-
мило CBoje становнике. Наравно, да je било могупности да се
истраживан»а наставе и после 1970. године у новоизграЬеном До
нцем Милановцу, моje излагайте би садржавало много више кон-
кретних чин>еница. МеЬутим, и сама ова нajcaжeтиja запажаша,
сматрам, биЬе довол>на да укажу на антропогеографске и етно
лошке проблеме Kojn ce oTBapajy у проучаван>у оваквих наглих
промена у животу jeAHor насел>а Koje je, све до пресел>енза, имало
углавном наслеЬену из прошлости, ненарушену савременим дру-
штвеним кретан>има, структурираност просторних, друштвених,
економских и етничких односа.
2.
Да бих могла да истакнем главне одлике Дон.ег Милановца

с обзиром на н>егове сложене структуре како у урбаногеограф-
ском тако и у етничком, етнографском и соцщалном смислу, поза-
бавиЬу се пре свега неким важним моментима из историке нас
Запажан>а о насел>у и становништву Лон>ег Милановца 109
танка и развитка nojeAmmx делова овог насел>а, у Керима сам

вршила и непосредна теренска истраживан>а v тридесетак купа,
уз коришпе!ье и архивске граЬе, об]авл>ене и Heo6jaBA>eHe, као и
ретке литературе.
Beh сама имена делова односно Kpajeea старог Дон>ег Ми
лановца, каква су била у време испитиван>а у употреби код дома-
пег становништва, Варош, Стара Решковица и Цигаюца, подра
зумевала су истицан>е различитости друштвено-етничких струк
тура сваког nojeAHHor Kpaja. Средишни део зван Варош, Kojn
представл>а jeAHy од неколико плански изграЬених варошица у
Србщи XIX века, како je то истакао проф. Б. Kojnh1, био je 3âncTa
и шцстарщи у склопу овога насел>а насталог 1832. године, када je
у новоизграЬену варош пресел>ено становништво из Пореча, ва-
рошице на истоименом дунавском острву у raeroBoj HenocpeAHoj
близини узводно. Нова варошица, названа join исте 1832. године
Милановац, лежала je на aAyenjaAHoj тераси десне обале Дунава
и на TpoyrAacToj плавини реке Златице при н>еном yinhy у Дунав.
Насел>е je лежало на темену плавине, и то на AeBoj обали Зла
тице и пружало се до морфолошке границе измеЬу алувщалне
равни и долинске стране Дунава.
Податке о eTHH4Koj и connjaAHoj хетерогености становниш
тва тог HajcTapnjer дела Милановца у време н>еговог осниван>а,
садржи „Арачки тефтер" Пореча из 1828. године и списак ста
новништва Koje се 1832. године преселило из Пореча у новоиз-
граЬени Милановац. Ова je документа ставила Видосава CTojaH-
чевип 1965. године2 уз опширне коментаре, особито о трговачко-
-занатлщским одликама овог тадашн>ег за Cp6njy 3Ha4ajHor на-
сел>а на дунавском воденом путу, управног средишта Поречке на-
xnje, KacHHje Поречко-речког среза. Да се Милановац у првих три
десетак година на HOBoj локации на Дунаву развщао и дал>е као
трговачко-занатлщ'ска варошица и важно управно средиште у
тадан>им условима живота Cp6nje, vBepaeajy нас подаци списка
пореских обвезника Дон*ег Милановца (ово ново име Милановац
je добио 1859. године) из 1863. године3, из Kojnx се види join eeha
разуЬеност (но што je то било 1828. године) особито занатских де-
латности, мада удео землюрадничких домапинстава, 3ajeAHo са
6pojHHM баштованима, чини тада Beh jeAHy четвртину од укуп-
но 400 пописаних домапинстава Дон>ег Милановца. Не наводепи
укупан 6poj 3aHaTAnja и н>ихових делатности по струкама, напо
минаем да су, према поменутом документу, 1863. године у До
нцем Милановцу пописане 22 врете занатских делатности, да je
такоЬе номенклатура чиновничког и помопно-службеничког апа-
1 Варошице у Србщи. XIX века, Београд 1970, 20, 25.

2 Др Видосава НиколиК (С то j а н ч е в и h), Насела и станов
ништво Пореча и Поречке реке у npeoj половини 19. в., I, II, Развитак V
година, бр. 3, 4 — 5, 3aje4ap 1965, 60 — 71, 72 — 79.
3 Архив CpÖHj'e, Министарство финанеща и промишл>ености, бр. 171.
no Мил>ана РадовановиЬ
рата обухватала 19 назива, док je трговаца било 13, кафещца

(меанщца) 18, слугу 23, надничара 43 итд.
Све то указу] е на живе привредне активности тадашле ва-
рошице. Она je joui са Пореча пренела школу, основану 1807. го
дине.4 Године 1836. помгоье се као н>ен способан учител> Исак 06-
лучаревиЬ, родом из Славотце5, а од 1867. године у варошици je
и читаоница са 34 члана 1874. године, и са десет домапих часописа
и новина, jeAHHM страним часописом (Глас Црногорца), разним
юьигама и малом Европе.'
Свакако да je на такав развитак новоизграЬене варошице —
мада je у H>oj било и сощцалне беде joui у време пресел>ен>а из
Пореча7 — утицало и то што су веома истакнути л>уди србщанске
привреде и политике били блиско везани за Милановац, као, на
пример, капетан Стефан СтефановиЬ — Тенка, капетан Миша Ана-
стаоцевиЬ и други. тедна од Haj истакнутиj их граЬевина у Мила-
новцу, после цркве, био je конак, чщег je претходника у Поречу,
према jeAHOM допису упупеном кнезу Милошу, било врло тешко
снабдевати на острву8.
Hnje било CAy4ajHo што je Милановац joui од прве године
када je изграБен као ново варошко насел.е, отпочео развитак у
двоструком правду, HMajyhn, с jeAHe стране, ceoje варошко je3-
гро, и с Аруге стране, прикл>учено jeAHo oApaHHje nocTojehe ceoc-
ко насел>е. Найме, како нас обавештава jeAaH допис упупен кнезу
Милошу 1833. године9, „Орешковчани су, пошто су „са селом сво-
jjnM од пре усамл>ени под jeAHOM клисуром били" ... „у пол>е, бли
же к Милановцу до реке, насел>ени" . . . „за умножити Милано
вац", па и они су „сви добре куЬе подигли" . . . „без икаква бур-
дел>а". Као што се види, осниван>ем Милановца на HOBoj локаци-
jn на Дунаву, дошло je и до других непосредних антропогеограф-
ских промена у околном простору, и то такоЬе делова!ьем власти.
Орешковица he се, затим, jom извесно време по]авл>ивати као за-
себно насел>е. Године 1844. пописана je као село са 65 куКа и
288 душа10 али he ce KacHHje сасвим прикл>учити Милановцу и
престати да nocrojH као засебно насел>е. Свакако да je било и
4 Богослав Млад. ITejHh, Поречка KpajuHa, Београд 1932, 86.
5 Тихомир БорЬевнН, Архивска граЬа за насела у Србщи, Наезда
и порекло становништва кн.. 22, Београд 1926, 520 — 521.
6Др Бранко Перуничип, Прве читаонице у Србщи, Библиоте-
кар XXIII, бр. 1, 103—104.
7 Тихомир БорЬевип, нав. дело. Допис Стефана СтефановиЬа од
нов. 1831. кнезу Милошу у коме се, измеЬу осталог, наводи да je мало
л>уди KojH се могу о свом трошку иселити, jep „три части жител>а у
Kpaj№eM ocKYAHjy и сиромаштву находе се". Из другог СтефановиЬе-
вог дописа види се да je кнез Милош упутио noMoh у HOBiry за ciq»
машне за исел.ен>е. 159, 160.
8 Исто, 159.
9 Исто, допис од марта 1833, 161.
lOJoBaH Гавриловну РЪчникъ географшеко-статистичный Cpôie,
Запажан>а о насел>у и становништву Лон.ег Милановца 111
дал>е насел>аван>а Орешковичана joui ближе к Вароши. Тако се у

Милановцу jom од н>еговог осниван>а почшье да формира Kpaj
населен пол>опривредним становништвом, kojh je у време наших
испитивааа зван Стара Решковица или само Решковица.
Неколико година после осниван>а Милановца, 1838, jaBA>a се
потреба, такоЬе по схватаау локалних власти, да се „сачини из-
меЬу Дебелог Луга и Милановца, где je нови друм (за Ма^дан-
пек), село са 20 купа отприлике, због путника, особито у зимско
доба, и као што треба, ушорити"11. Y ту сврху био je изабран ло-
калитет PajKOBa Река, и веп исте године 11 фамилща се ту насе
лило, живепи у колибама, по одобрен>у капетана Стефана Стефа-
новипа, али MeKajyhn на одобрение виших власти да ту могу и
остати и „да би започели себи купе и друге зграде градити"12. На
локалитету PajKOBa Река je затим и настало истоимено село, Koje
je 1844. године чинило jeAHy огшггину 3ajeAHo са Милановцем и
Орешковицом13, али ее и оно KacHnje гаси као засебно насел>е.
Као и сва сеоска насел>а североисточне Cp6nje, Орешковица
je имала CBoje салаше Kojn су поменутим променама постали са-
лаши милановачки. И у време наших испитиван>а било их je у
знатном 6pojy у атару милановачком, а с обзиром на то да су
многе породице живеле стално на салашима удал>еним и по два
сата хода, деца школског узраста са HajyAaA>eHHjHX салаша, да не
би свакодневно превал>ивала пешице толико pacrojaibe до школе
у Милановцу и натраг, становала су у Ьачком интернату, у коме
су се хранила и учила уз помоЬ васпитача. Године 1962. око два-
десеторо деце становало je у интернату.
Трепи Kpaj Дон>ег Милановца, Цигашца, израстао je спон-
тано гау)'единачним досел>аван>има почев од друге половине XIX
века, знатним делом становништва ромског порекла. Y време на
ших испитивагъа била je само je/ша породица у Цигашци (Ша]и-
новиН) у Kojoj се, осим ерпског говорило и ромски. Y свим
осталим породицама говорило се ерпски и влашки. UnraHnja je
до измештан>а Дон>ег Милановца био Kpaj удал>ен од вароши око
I km према западу.
3.
Као што се види из ових неколико података, стари Дон>и
Милановац je веЬ од свога осниван>а настао као хетерогено насе
лив, и у урбаногеографском, и социо-економском и етничком по-
гледу. Он je и трговачко-занатлщека варошица и село, н>егови
становници су и Срби и припадници влашке етничке групе. Ет-
II Тихомир БорБевиЬ, нав. дело, 173, 174.
12 Исто, 175.
13 JoBaH Гавриловий, исто, s. v. PajKOBa Река. Bpoj купа и станов-
ника HHje наведен. Према путопису П. üejameBuha из 1842. село PajKO-
ва Река je ново насел>е са 8 Kyha и 25 становника, Алекса Ивип,
По Cpöuju кнеза Милоша, СКА, Споменик LXXIV, 109.
ill Милана РадовановиЬ
ничку и coijHjaAHy хетерогеност овог насел>а join сложенном

учшшо je настанак Цигани)е, треЬег Kpaja Aoiber Милановца. Ако
погледамо уназад и покушамо да оценимо каква су се кретаььа
дешавала у исторщату Дон>ег Милановца, можемо запазити да je,
у друштвено-економским околностима карактеристичним за по-
jeAHHe периоде развитка насел>а и становништва североисточне
CpÔHje, иза jeAHe узлазне AHHHje од неколико децешца после ос-
нива!ьа, пред Kpaj XIX века почео да опада, да економски назаду-
je, пгго je повлачило назадоваае и на свим другим секторима
друштвеног живота. Нэегов раниj и успон био je повезан и са изво-
Ьен>ем хидротехничких радова на осигуран»у пловидбеног пута
Дунавом, и са организованней извоза MajAamie4Ke руде преко ми-
лановачког пристаништа. Taj период je оставио трата и у разно
родном етничком пореклу данашньег становништва српске народ
ности у Дон>ем Милановцу, у оном н»еговом делу чщи су преци
насел>ени овде у време довоЬен>а радника са стране на рад у ру-
дарству MajAaHneKa из AycTpnje, МаЬарске, Румутце, Македони-
je, Бугарске, о чему има исцрпних података сакупл>ених на тере-
ну у нашим теренским извеитацима. МеЬутим, неповол>ан саобра-
hajHO-географсюи пoлoжaj Дон>ег Милановца према залеЬу, опада
ние у pyAapcKoj производной, општа несигурност и пропадаае
л>уди и матер^алних добара у ратовима у Apyroj деценищ наше-
га века — све je то деловало KpajH>e неповол>но на развитак До
жег Милановца. Карактеристична су запажан>а учителка Богосла-
ва IlejHha о Дон>ем Милановцу 1932. године: иако „лепо и чисто"
насел>е, оно нема „ни примерне школе, ни болнице, ни кланице,
ни апотеке, па ни среске зграде . . . Тапка се у месту тако, да ва-
рошица Aaje слику оног насел>а из 1840. године"14.
Донюмилановачки Kpajeen Варош, Решковица и Циган^а,
у таквим општим условима, представл>али су задуго у погледу
етнографских, етничких и соцщалних oбeлeжja ман>е или више
затворене целине, Koje су унутар себе чувале посебности и у ма-
TepnjaAHoj и духовноj култури и друштвеном животу. Y погледу,
на пример, стваран>а брачних веза, ове су целине у прошлости
имале углавном ендогамни карактер. МеЬутим, у време када су
наша испитиван>а отпочела шездесетих година, било je Beh извес-
них nojaßa у друштвено-породичном и уопште друштвеном жи
воту, Koje су указивале на тенденщце отварагьа, што je одговара-
ло општим кретан>има соцщалистичког друштвеног развитка у
Hauioj земл>и и уопште савременим друштвеним креташима, а у
локалним оквирима, noAcranaje су представл>али, иако скромни,
неки почеци развитка индустрще и терцщарних делатности. На
пример, у време када сам вршила испитиван>а у Циганщи, она
уопште HHj'e више била у друштвеном погледу строго одел>ена од
других Kpajeea Дон>ег Милановца. Тамо су веЬ биле досел>ене
неке влашке породице из Решковице и других места, често и пу-
14 Б. М. П е j и h, нав. дело, 56.
Запажан,а о насел>у и становништву Дрвьег Милановца ИЗ
тем склапан.а брака, а и неки становници Цшшнце веН су били

преселени у Варош.
МеЬутим, новоизграЬени Дон>и Милановац на noBoj локаци-
jn на Дунаву, Kojn je CBoje становнике из старог насела примио
коначно 1971. године, а осим н>их и известан 6poj дотадашн>их
становника Мосне, Голубинка, Бол>етина, чак и MajAaHneica15 и ве-
роватно и других места16, у потпуности je разрушио друштвено-
-етничке структурне односе у просторном pa3Meurrajv и органи
зации насела какви су владали у старом насел>у. Становници
свих Kpajeea старог Дон>ег Милановца Kojn су морали због пота-
паньа напустити paHHja места становагьа17, били су у могуЬности
да 6npajy место односно „зону" новог насела, како се то тамо
говорило, у Kojoj he израдити ceoje Kyhe. Избор je зависио и од
могупности улаган>а финaнcиjcкиx средстава, и од 6poja слобод-
них плацева Kojn су, у тзв. npßoj зони, уз саму обалу Дунава, били
HajBHuie тражени. Тако je било могуne да се истовременим из-
бором и куповином плаца у новом населу унапред обезбеди од-
roBapajyhn сусед, сродник, прщател, комгшца, али je било могупе
и да сусед буде непредвиЬен, уколико су околни плацеви веп
били откупл>ени. Y сваком CAV4ajy преселеше у ново насел>е иза-
звало je 6pojHa прегруписавагьа у погледу становааа и 6pojHa
нова доселаван.а становника оближн>их насела.
Као што je веп у току изградн>е могло да се запази, нови
Дон>и Милановац био je нов и модеран не само по времену и на
чину изградн>е купа, окружених по правилу баштама, са свим по-
требним пратепим oöjeKTHMa потребним за живот jeAHor модер-
ног насела, веп je нов и по томе што je отворио перспективу из-
градн>е потпуно нових односа у друштвеном животу становника,
схвапеном у етнолошком смислу.
ИзграЬени аутопут дуж Дунава преко Дон>ег Милановца као
и модернизование пута према MajAaHneKy, данаппьем седишту
општине Kojoj припада Дон>и Милановац, свакако да су пружи-
ли н>еговом становништву вепе могупности запошлаван>а у ин
дустрии и рударству MajAaHneKa и других оближньих развще-
|их центара. С обзиром на предвиЬан>а join у току изградн>е но-
15 На терену je забележено да передний становници MajAaHneKa подижу
Kyhe у Дсньем Милановцу с тим да и дал>е раде у MajAaHneKy и сва-
кодневно nyryjy на посао. Станован>е у Ма^данпеку HanyuiTajy због
нездраве климе и загаЬености ваздуха, а то им je Moryhe jep nocTojn
добра редовна аутобуска веэа измеЬу та два места.
16 Има више CAywajeBa досел.аван>а у нови Дон>и Милановац ради отва-
ран.а самосталне занатске радн>е за потребе аутомобилског превоза.
Таквих заната HHje било у старом насел>у.
17 Горн>и део Решковице уз реку Златицу HHje био угрожен потапан>ем,
па HHje пи пресечен. Но како je на raj начин остао удал>ен неколико
километара од новог насел>а, предвиЬало се да he се и у Решковици
изградити неки нови oöjeKTH (трговински) као и да he се увести ре
довна аутобуска линиja за превоз школске деце, како из Решковице
тако и са салаша.
114 Miljana Radovanovic
вог насел>а да he тако уреЬено дунавско приобално noApyMje

моЬи да буде добар предуслов будуЬег развитка туристичке де-
латности, а у оквиру тога и разви]ан>а тзв. купне радиности у
туризму — Милановчани су се, особито „варошани", потрудили
да у CBojuM новоизграЬеним куЬама обезбеде и по jeAHy-две собе
више, ради издаваша туристима. Ови момента као и paroije иэ-
нете чшьенице свакако да he и саме деловати као фактор да-
л>их етнографских промена у овом насел>у у коме je особито
култура становагаа доживела прави скок у последних десетак
година, у смислу модернизацще, у односу на чврсто очуване тра-
дицноналне одлике не само у станован>у и матери} aAHoj култури
но у свим областима живота и o6n4aja, како се то могло устано
вите у старом Доньем Милановцу шездесетих година нашега
века.
Summary
SOME OBSERVATIONS CONCERNING THE SETTLEMENT

AND POPULATION OF DONJI MILANOVAC
by
Miljana Radovanovic
Donji Milanovac provides a good example of the interpéné

tration of numerous factors acting upon processes and changes ta
king place in one settlement; from among these factors those may
be separated which are objectively given, general, applying to all
settlements in specific periods of their socio-historical develop
ment, and also those which are particular, peculiar, characteris
tic only of the settlement concerned.
Specific facts relating to Donji Milanovac are that it is a
small town, built according to a town-planning scheme in 1832,
with a developed „Caräija" (business-district) that since then it
has been an administrative centre, and, lastly, that, also by the
ruling of the authorities, the nearby settlement of Oreskovica was
soon after translocated ,,closer to Milanovac", which meant that
for more than one and a half century in advance Donji Milanovac
was predetermined to develop as a twofold, even a threefold settle
ment when the „salaSi" (farms) which were confined within Mila
novac along with Oreákovica are borne in mind .
With regard to their ethnographic, ethnic, and social charac
teristics, the districts of Donji Milanovac — VaroS, ReSkovica, and
Ciganija — had for a prolonged period of time constituted more
or less self-contained entities hich had preserved within themsel
ves their own peculiarities in the spheres of material and spiritu
al culture, as well as in the social life.
Some observations 115
Extensive reports on the field research conducted in Derdap

from 1966 to 1970, which have been printed and issued in the
form of the Ethnographic Institute's internal publication, abound
in materials showing what kinds of processes were marking the
lives of the inhabitants during that period; they had to decide eit
her to leave their former place of abode, and move to another place
which, as a rule, was in Serbia — this, however, was of infrequent
occurrence — or, directly experiencing the very disappearance of
the old town of Donji Milanovac, to arrange for a new domicile in
the new settlement the construction of which was already in full
sway by 1966.
Built on a new site on the Danube, the new Donji Milanovac,
which received its last inhabitants from the old settlement in 1971,
and, in addition to them also a number of the former inhabitants
of the villages of Mosna, Golubinje, Boljetin, even of the town of
Majdanpek (and, probably, the inhabitants of some other settle
ments), has completely destroyed the socioethnic relations with
respect to the structure of the spatial disposition and organization
which had prevailed in the old settlement. The inhabitants of all
the districts of the old town of Donji Milanovac, who were forced
to leave their former places of abode, due to the inundation, had
the opportunity of choosing a place, more exactly, a „zone", as they
used to say, of the new settlement, in which they were to build the
ir houses.
It could have been noted already in the course of the con
struction that the new town of Donji Milanovav was new and mo
dernot only by the standards of the contemporary housing constru
ction — they are encircled by gardens, with all the accompanying
facilities necessary for the life of a modern settlement — but also
by the fact that it has opened the prospects on developing entirely
new relations in the social life of its inhabitants, observed in the
ethnological sense.
Милана РАДОВАНОВИБ.
ДОБРА И Н>ЕНО СТАНОВНИШТВО

Y ПРОШЛОСТИ ДАНАС
1.
Испитива1ьа Добре вршила сам у годинама 1969. и 1970, а

то су, према npojeKry етнолошких истраживан>а Ьердапских на
села, управо биле завршне године и последнее године пре ньихо-
вог делимичног или потпуног измештан>а услед подизан>а нивоа
Дунава. Y тим годинама веЬ се увелико градила и завршавала
нова Добра; становници су у свакодневном животу веН били и
у новом насел>у коje се тек градило, ако не физички, онда бар у
ишчекиван>има шта he им донети живот у н>ему када 1971. го
дине буду морали да се преселе на нова места, у нове купе, jep
he места на KojuMa су н>ихове старе куЬе, магье или више пото-
гшти воде Дунава. МеЬутим, crauajeM околности, обилазила сам
Добру и у следеЬих неколико година радеЬи на анкета за про-
jeKT Стално npahewe промена у народно) култури на селу, тако
да сам у OBaj рад могла да унесем и неке податке и разматранэа
о променама у животу становника Добре после 1971. године.
Све до испитиван>а Koja je у Бердапу предузео Етнограф-
ски институт, Добра unje била посебно нроучавана (као ни Бр-
№ица), док су остала Ьердапска насел*а Beh pamije била ан-
тропогеографски испитивана у оквиру монографщ'а OAroBapajy-
Ьих области у KojnMa се она налазе1 Стога се у етнолошком ис-
питиван>у Добре, као посебан задатак наметнуло проучаван>е
развитка овог насел>а и 1ьеговог становништва у прошлое™, као
и порекла данандьег становништва, као што je то yo6n4ajeHo у
антропогеографским монографщама. YnopeAo са там посвеЬе-
на je посебна пажн.а процесима Kojn су се дешавали овде, на
овом тлу, у погледу етничког и културног H3jeAHa4aßaH>a и ста-
naiba, Kojn су баш за Добру врло карактеристични. Из 6pojHHx
података, прикушьених из различитих извора, могао се на кон
кретном матерщалу пратати ток тих процеса у jeAHOM од мла-
Ьих cAojeea досел>еника из друге половине XIX века и првих де-
ueHHja XX века, што je важно с обзиром на то да ови досел>е-
ници чине энатан удео у данашн>ем становништву Добре. Да би
1 Коста JoBanoBHh, Неготинска кращна и Клуч, Српски етнограф-

ски зборник, Насел>а и порекло становништва 29, Београд 1940;
Богосав Млад. IlejHh, Поречка кретина, Београд 1932; Сте-
ван ByjaAHHOBHh, Пореч, Српска anaAeMHja наука и уметности,
Посебна издала, Одел>ен>е природно-математичких наука 30, Београд
1962.
> 1
118 Ми.ъана Радовановип
се добила што тачни)'а слика о отварном стажу, усмена преданна

о пореклу становништва проверавана су помоЬу расположивих,
не тако opojHHx, архивских и других података.
Пошто су испитивакьа у Бердапу била екипна, н>ихови ре-
зултати садрже обраду и других етнолошких nojaea и проблема
проучених баш у Добри. Др. Оливера МладеновиЬ, виши научнн
сарадник Етнографског института, предала je архиву Етнограф-
ског института обимну рукописну граЬу прикупл>ену на терену2,
а знатан н>ен део односи се на народне игре, свадбене и посмртне
oÖHMaje, 6ajan>a, гробл>а и надгробие споменике у Добри. ТакоЬе
je посебно проучила ^едну особитост традициопалне духовне кул-
туре овога насел>а, „добранске крал>ице", и о томе oöjaBHAa ис-
црпну cTyAHjy*.
Резултати етнолошких проучаван>а Ьердапских насел>а, об-
jasA>eHH у две юьиге4, изложени по темама и проблемима, сва-
како да се, тако уопштени, у Hajeehoj мери односе и на Добру.
Стога, да би се избегла понавл>ан>а, oßaj прилог je ограничен
само на разматрааа напред поменутих питан>а о Добри као на-
сел>у и о пореклу и развитку н>еног становништва, vKA>y4yjyhH
ту и промене запажене у №oj после 1971. године, када je Добра
пресел>ена на нову локацщу. Скретааем пажн>е на неке карак-
теристичне податке из прошлости Добре и на старее и савре-
мене етничке процесе биЬе, сматрам, joui jeAHOM потврЬено пра
вило да се антропогеографским и етнолошким проучаван>има
сваког нашег насел>а и №еговог становништва увек наново от-
крива богатство caApжaja и облика у KojnMa се огледа етничка
исторща народй на нашем тлу.
2.
Насел>е се налази на Aecnoj обали Дунава, на излазу До

бранске реке и при н>еном утоку у Дунав. Пре измештан>а дела
насел>а, било je приближно симетрично распореЬено с обе стра
не Добранске реке, на простору где она 3ajeAHo са Дунавом гра-
ди релативно пространу алувщалну терасу. Према томе, основ-
ни природни предуслов за топографски пoлoжaj Добре, пре н>е-
ног измештан>а, била je проширена алувщална тераса Koja се
при утоку Добранске реке у Дунав cnaja и са плавином До
бранске реке Koja je, уосталом, и утицала овде на извесно суже
ние корита и тока Дунава. Долина Добранске реке je уска, изра-
зито стрмих страна и у н>у ce, у CTapoj позищци насел>а, ^лачи^чо
2 Рукописна ГраЬа о народным шрама у Ьердапским населлша, Етно-
графски институт бр. 213/3, 1971.
3 Гласннк Етнографског института (дал>е Гласник) XIX-XX 1973, 121 —
147.
4 Зборник радова Етнографског института (дал>е Зборник) 6 и 7, 1973,
Добра и н>ено становништво у прошлости и данас 119
само неколико купа. ТакоЬе je jeAaH ман>и низ купа пратио мар-
кантау морфолошку границу иэмеЬу поменуте алувщалне тера-
се и стрмог одсека Kojn се изнад н>е окомито диже.
Пре премештан>а насел>а на нови пoлoжaj, дуж долине До-
бранске реке морали су бита изведени обимни заштитни радови
на уреЬен>у н>еног корита и долинских страна, изградн>ом широ
ких иасипа и на извесним размацима степенасто распореЬених
устава, jep je по свом рашцем природном току Добранска река
представляла и за стару Добру праву опасност због 6yjnua. Joui
се памти велика поплава Kojy je изазвала Добранска река 1910.
године, када je бу[ица све пред собом рушила и носила5. И сада
се н.е npHÔojaeajy и поред извршених заштитних радова.
Леву и десну страну нове Добре noße3yjy joui два моста
осим оног KojH представл>а део Ьердапске магистрале, али je за
прелазак с jeAHe на другу страну поставлено и више брвана (ло-
кални назив je „брв") да би се избегло обилажен>е кад се иде
послом прекопута.
Подела старе Добре на две мале, „српску" и „влашку",
лево и десно од Добранске реке, mije представляла и стварну по-
делу данаш1ьег становништва Добре на српско и влашко. Чак
ни HajcTapHjH становници Добре нису сачували cehaH>a о постан-
ку назива „Влашка мала". МеЬутим, на карта 1 : 50 ООО (репро-
AVKOBanoj према материалу из 1935. године) налазимо на том
месту топоним Влашко брдо, свакако CTapnjer порекла, и веро-
ватно отуда назив Влашка мала. После изградн>е нове Добре,
некадашн>а подела на мале остапе можда joui само у усменом
преда1ьу. Као и у старом населэу, тако и у новом, становници До
бре у означаван>у локалитета на KojHMa су купе, ynoTpe6A>aBajy
називе самих места, наслеЬене из старине. Тако, на пример, у ста-
poj Добри, Kyha старца Филипа НиколиЬа, у BAaiuKoj мали, била
je на месту званом Старо гробле, док су у тзв. CpncKoj мали неке
купе биле у Широком потоку и ближе одреЬене н>ихове лока-
unje постизало се упуг!иван.ем на Широки поток; у HOBoj Добри
неке купе су изграЬене у Сувом потоку, итд.
Y CpncKoj и Влашкоj мали старе Добре купе су биле зби-
jeHe и Taj део насел>а носио je назив „село", а по схватан>у меш-
тана, као и по обавештеньу доб^еном у MecHoj KaHneAapnjn,
Добра има и „заселак" Чезаву. МеЬутим, Чезава mije нигде у
5 Према казиван>у Милорада 1овановипа, стару н>ихову купу тада je бу-
jnua однела, а укупани су jeABa спасли животе. После ове поплаве, Jo-
вановипи су подигли бурдел> у Старчеву, на свом имашу, и у н.ему
живели десетак година док се нису опоравили и поново подигли куЬу
у селу. Тако се десило, како нам óeaj пример noKa3yje, да ]едан врло
примитивен облик л.удског станишта, због невол>е буде у употреби
читаву деценщу у нашем веку. Вероватно je такоЬе нека невол>а била
узрок што je у jeAHOM другом cAy4ajy, опет у Добри, у Трпичеву, шесто-
члана породила затечена 1944. године како craHyje и зими и лети, у Haj-
npHMHTHBHnjoj колиби за становаше, у наслону, о чему je писао А. Де-
роко у Гласнику Етнографског института I, 1952, 503 — 505.
120 Мил>ана Радовановип
3BaHH4Hoj административно] подели назначивана као заселак

(на пример, приликом пописа становништва 1953. године). Она
у ствари представка ^едан удал>ешф1 део добранског атара иду-
пи узводно ка Брн>ици, у коме се, у потоку Чезава, формирала у
HOBnje време трупа од петнаестак куНа досел>еника претежно из
влашких села суседног предела Звижд. Чезава као насел>е, од-
носно као део насел>а Добра, mije претрпела никакве промене
приликом релокаци]е старе Добре, jep су v H>oj Kyhe, идуЬи луж
потока узводно, размакнуто распореЬене на имажима на вншим
деловима долинских страна Чезаве. Y ствари су, по организации
станован>а и по начину живота Kojn се води у ььима, купе на
Чезави сличне салашима осталих добранских становника. Ста-
новнипи Добре настан>ени v Чезави Неману купе у „селу", са-
лаш им je у ствари ]едино станиште.
Салаши су некада у добранском атару били 6pojHHjue jep
су многа добранска домаКинства имала и по три или четири са-
лаша, што je било у складу са некадаипьом претежно сточар-
ском орщентащцом добраяске пол>опривреде. Y време иепити-
ван>а 1969— 1970. било je joui неколико домапинстава са по три
салаша, а по новщим обавештен>има ни она их више HeMajy.
Добрански атар je простран. Ограничен je на ceeepHoj
страни Дунавом (Kojn je после изградн>е ХЕ „Бердап" потопио
некаадшье баште и „Haj6oA>e 1ъиве", како кажу мештани, у север-
• ном делу атара); на неточно], ]ужно| и делимично на 3anaAHoj
страни ограничен je великим комплексима „државних" шума, а
само на западу атаром суседне Бршнце и KpajH4KOM атара Ра-
денке, села у Звижду.
Y физичкогеографском поглсду територи]'а атара села До
бре OAAHKyje се изразитом дисекцирм рел>ефа долинским снс-
темима. 1едан део тога система непосредно je орщентисан ка
Дунаву и cacTojH се од низа паралелних долина, док je други
део, на много вепем пространству, посредно управл>ен ка Дуна
ву и представл>а главни долински систем на територщи добран
ског атара ,са веома изразитим изворишним челенкама Леве и
Десне реке, Koje формира]у Добранску реку.
Овако веома рашчланэени рел>еф огледа се и у топономас-
тици, Koja HajBelîHM делом означава имена потока, падина, ртова,
врхова, висова, чука. Сами називи, по времену постанка, могу
се очигледно везати и за веома старе, али и за новще периоде
iicTopnje овог насел>а. Све су то називи места на копима су, по
читавом атару, некада joui èpojHHje, били распореЬени добран
ски салаши, односно места на Kojnwa су ливаде, браници
(шуме), pebe н>иве, виногради, шл>ивици, joui pebe баште. На
6 Некадаипьи салаши, уцртани на поменутс-j карги 1:50 000, карактери-
стични су по велико] бро]ностн, расутости по целом атару. О улози и
opranH3amijn живота и рада на салашима вид. рад Душана Банднпа,
Традиционална по.ъопривреда у Ьердапским насе.ыша, Зборник 6, 81 —
некима од тих места налазе се и рудна пол>а. Називи потока су:

Попов (поток), XajdyHKU, 1аничарски мали, 1аничарски велики,
Шиндерски, Преки, Каменити, Трпичевски, Сиььевски, Татарски,
]ездин, Ранитов, Максин, Суви, MajdancKU, Салков, Еирин, Ни-
колин, Црквени, Салчин (Мали, Средней и Велики), Гроздин,
Турски, Асин, Слански, Широки; эатим Bojuuoeo, Старчево, Jac-
требово, Кравлача, Босмйн, Чезава, Медовница (у изговору се чу-
je Медоница), Свиььачита, Кожица, Песача; називи падина: Maj-
данска (падина), Каменита, Бреткова, Миличина, Андрешова,
Тозина, Тошина, Пинтарска (три претпоследн*а назива означа-
Bajy места низ ко}а су радници — Андреш, Тоза и Тоша — спуш-
тали дрвену rpafoy из добранских шума); називи врхова, ртова,
висова, чука итд. су: Вуков, Вощнов, Кравлача, Средн>ик, Ман-
дукин, Каменити, Нешанска, Трпичева, Миуцина греда, ]аничар-
ски вис, Сечински врх, Слански мали и велики, Шиндерски врх,
Старчев, Кугл>ев, Кошарник, Соколовац, Кошарник, Аожана,
Синерски вис, Преки, Медовница, Кожица, Попов врх, Попова
тапща, Зидинац мали и велики, Татарски, Слатински рт, Турска
главичица, Гола чука, Широки рт, ]ездина чука, Влашко брдо,
Нрквеница, Бабинац, Бабица, Eajna итд. Називи места уз обалу
Дунава yKa3yjy на неке саобрапа|но-географске функщце места
као што су: Салдум, Котлук; Кл>уч je назив за место Koje се на-
лази на утоку реке Кожице у Дунав, итд.
Особитост добранског атара je и то што je код рудних по
ла каменог угл>а на Босману, 4nja je експлоатациза у више ма-
хова започиььала и npecrajaAa, почевши од 1846. године, бивало,
упоредо са организован>ем производите, оснивано и рударско
насел>е, зграда управе и бараке за раднике, Koje би, кад произ
водн>а престане, остаj ало празно.
Haj3aA, последн>их година, Чезава као да nocraje привлачна
за подизан.е „викендица". Како се од мештана 4yje, подижу их
БеограЬани. Свакако да je noAcranaj за настанак и jeAHor ви-
кенд-насел>а у атару Добре била изградн>а новог пута уз дунав-
ску обалу, званог Ьердапска магистрала. До изградн.е помену-
тог модерног пута Rojn пролази кроз Добру, она je, у односу на
залеЬе била „забачени" Kpaj, jep локални лоши путеви нису
више одговарали захтевима модерног cao6pahaja. МеЬутим, кад
je реч о cao6pahajrroj повезаности Добре на ширем плану, не тре
ба заборавити н>ен пoлoжaj на Дунаву и н.ену посебну улогу у
bepAancKoj пловидби ,о чему he jom бита речи.
Добра je као насела у административно-политичким поде-
лама земл>е, и у прошлости и у наше доба, у више махова подвр-
гавана променама cBoje административно-политичке припаднос-
ти, чему je свакако разлог н>ен географски пoлoжaj и однос пре-
ма предеоним целинама Koje je oкpyжyjy и у 4njHM се гранич-
ним зонама налаэи.
Приликом испитивааа je више пута провераваио и увек
наново утврЬено да се Добрани данас изразито AHCTaHunpajy и
122 Мил>ана РадовановнЬ
од свога залеЬа, предела Звижд (без обзира на блиске друштве-

но-породичне везе Добре и неких насел>а у Звижду), и од Бра-
ничева за Koje се у говору и не употребл>ава то н>егово име веН
га Добрани, и старки и млаЬи, наэива]у „Вила]етом", како им je
„од старине остало". ТакоЬе, Добрани не сма-rpajy себе ни при-
падницима Пореча, са koj'hm такоЬе HMajy блиске друштвено
везе (особито са Бол>етином и Дон>им Милановцем). Добрани
cBoje место y6pajajy у Подунавл>е, у наше време HarAainaBajy
да je то Ьердапско Подунавл>е. МеЬутим, административно-по-
литички, Добра je у CBojoj исторщ'и заиста припадала свим по-
менутим пределнма .односно аАМинистративно-политичким jeAH-
ницама формираним у н>иховим оювирима.
Вук Карацип je у прегледу имена села у Србщи, сачин>еном
према „арачком тефтеру" из 18227, приказао Добру у кнежини
Звижд Пожаревачке Haxnje, што je свакако било стан>е наслеЬе-
но из турске администрац^е од пре ослобоЬен»а земл>е. 1едан по-
датак из 1818. године yKa3yje на то да je Добра тада била у кне-
жини Марка Абдуле (та кнежина имала je 85 села меЬу KojHMa
су била и звишка) у Пожаревач^ нахщи. Од следепе, 1819. го
дине па све до закл>учно 18.31, Добра je у кнежини Звижд Kojy
сачиньава укупно 13 села, а меЬу н>има je и Добра. После тога.
Добра се jeAarnryT yöpaja у Пореч (1832. године), друга пут у
капеташцу Голубачку (1833. године)8. Владимир КариН je у сво-
joj монографии Србща, o6jaBA>eHoj 1887. године, о Добри и н>е-
ним рудницима писао у одел>ку о Пеку, oöyxBaTajyhn н>име и
Звижд, као и „насел>а уз Дунав" — Брн>ицу и Добру9. Напомин.емо
да je КариЬ, пишуЬи о добранским рудницима, оштро осудио
пл>ачку земл>е и народа Kojy врши страни капитал користепи до-
бранске MajAaHe и шумско благо овога Kpaja, немилице га
yHHUiTaBajyhH.
Y нашем веку Добра HHje више административно враКана
Звижду, веН je припадала срезовима рамском, пожаревачком или
голубачком, а према данас вaжehoj административно-политич^
подели Cp6nje, припада општини Голубац.
Подаци о pamijoj и CKopnjoj прошлости Добре и ньеног
становништва, иако су join увек недовол>ни за изграЪиван>е jeA-
не континуиране историке овог насел*а, Aajy могупност да се,
према nojeAHHHM карактеристичним чшьаницама, закл>учи да
Добра у различитим епохама друштвено-исторщског развитка
у прошлости Huje увек била пшично село, веп насел>е Koje je
имало и друге вишеструке функцще у oAroBapajyhHM системи-
ма насел>а. Поменимо, на пример, археолошке налазе из римског
и среднювековног доба на локалитетима у атару данашн>е Добре,
7 Географическо — статистическо описание Cpôuje, Даница, Забавник
эа годину 1827, Дела Вука КарациЬа, Просвета, Београд 1969, 109.
8 Мита ПетровиЬ, Финансов и установе обнов/ьене Cpôuje II. Бео
град 1898, 469, 678, 688.
9 Србща, опис земле, народа и државе, Београд 1887, 865, 873.
Добра и н»ено становништво у прошлости и данас 123
на Чезави, Зидинцу, Салдуму, Босману, Падини и мебу н.има осо-

бито истакнимо римско утврЬен>е на Чезави, и icacmije византи)-
ско на истом месту10 1едан податак говори о томе да je око 1540.
године Варош Аоора давала 48 мартолоса Koje су, у пограничном
noApyMjy, каквом je и у то доба припадала Добра, регрутовани
углавном од домапег хришпанског становништва11, Koje je укл>у-
чивано у турски одбрамбени систем. Топоними Jacrpeôoeo и Со-
коловац опомшьу можда на noAVBojHH ред соколара и jacTpeöa-
ра, саставл>ен такоЬе од хришпанског становништва, поготову
кад нам je познат податак да je 1467 — 1468. године у суседном
Браничеву било 48 шахинщца хришпана у служби паше1*. Неко-
лико података из прве половине XVIII века — времена у коме
су многа насел>а северне Cp6nje, двадесетих година, после аус-
трщско-турских ратова, наЬена расел>ена ,jep се становништво
разбежало — сведочи да je Добра у то доба била населена срп-
ским становништвом. Око 1730. године, v време аустрщске окупа-
iraje северне Cpönje (1718 — 1739), Добра je село са 35 српских
Kyha13 Али je jom и у нашем веку било очувано предан>е да je у
почетку XVIII века било бегунаца из Добре, како je то забеле-
жио Л>. Ловановип, HcrunyjyriH род Добрщ'етьа у Млави14. Аус-
TpnjcKe уходе пред Кочину KpajHHy бележе у Добри, 1782. годи
не 6 турских и 30 српских Kyha, као и jeAHy зидану цркву.15 Да-
нашн>е становништво Добре очувало je предан>е да je пре оне
цркве Koja je разграЬена да je не би потопио Дунав, те je нова,
саэидана, nocTojaAa jeAHa jom crapnja црква. Предаже се сва-
како односи на цркву коja се помин>е у aycTpnjcKOM извешта^у
из 1782. године. Hnje познато како je та црква порушена, али je
познато да je 1810. године била саэидана нова црква у Добри1"5.
Jeдан податак из 1824. године сведочи да je било noKyniaja да
се „обнови" „манастир ГоспоЬин код Добре"17.
Добра je у XIX веку, веп са првим устанком, а поготову ка-
CHHje, у KHe3-MHAoiueBoj CpönjH ,имала континуирани развитак
као насел>е, пре свега сточарско, уз различите допунске делат-
10 Археолошка истраживагъа на подруч}у Бердапа I, Београд 1965, 75 —

— 78, 105.
11 Олга 3npojeBHh, Турско во\но уреЬегье у Cpöuju 1459 — 16S3,
Историйки институт, Посебна издала 18, Београд 1974, 184, 187.
12 Исто, 212.
13 Д. Руварац, Митрополита београдска око 1735. године, Споменик
СКА XLII, 37, Београд 1905.
14 Млава, Српски етнографски зборник, Насел.а српских земал>а 2, Бео
град 1903, 290, 351, 352.
15Душан ПантелиН, Bojno-географски описи Србще од 1783. и
1784, Споменик СКА, други разред 64, Београд 1936.
16 Т и X о м и р Б о р Ь е в и h, Архивска граЬа за насела у Cpöuju, Насела
и порекло становништва 22, Београд 1926, 379.
17 Тихомир БорЬевиН, Архивска граЬа за занате и еснафе у Срби-
jti од другог устанка до еснафске уредбе 1847, Српски етнографски
зборник, Живот и o6n4ajn пародии 15, Београд 1925, 21.
ности становништва, у Koje ce yöpajajy земл>орадн>а, риболов18,

спровоЬен>е бродова. Y Apyroj половини XIX века и Kaciraje, све
до 1941. године, врши се и експлоатацща шумског и рудног бла
га, у чему, уз домahи, ynecTByje и инострани капитал, што све,
на известан начин ,утиче на живот становништва Добре и уоп-
ште на развитак овога насел>а. CranajeM таквих околности у
Добри се био развио на обали Дунава jeAaH невелики центар
друштвеног живота радника и пословних л>уди — трговаца, 4Hjc
су функцще умногоме биле сличне онима какве су се развиле у
такозваним „сеоским варошицама" у Cp6njH19. Из cehatba да-
нашньих старших л>уди зна се да су им очеви и дедовн причали
о некадашаоз живости у том делу Добре, на Дунаву, где je била
кафана BAaroja „Бугарина", такобе и касапннца.
Y време испитива!ьа 1969—1970. године у crapoj Добри, у
средселу, недалеко од споменика изгинулим ратницима, на По-
ггином брегу, били су угостител>ски oôjeKra (jeAaH у друштве-
ном, jeAOH у приватном сектору), задружна продавница и пека-
ра. Ту се налазила и аутобуска станица. Добра се тада одлико-
вала нарочитом живошКу друштвеног живота на улици и у ка-
фани, с обзиром на велики öpoj присутних радника са стране, из
других KpajeBa земл>е и из околине, Kojn су изграЬивали пут,
друштвене oöjeKTe у HOBoj Добри и приватне купе.
Траса новога пута дуж Дунава захватила je и Аео гробл>а
у Добри, тако да je морало бита пресел>ено. Неки старки ста-
новници Добре теже су поднели прекопаван>е и премештан>е
гробл>а него премештаьье купа у KojHMa су живели.
3^
Испитиван>а о пореклу данаппьег становништва Добре и о ет-

ничким процесима у прошлости ocAaH>ajy се на очувана преданна
о пореклу и старини родова, о времену, условима и узроцима по-
jeAHHa4HHx досел>аван>а, као и о заниман>има дошл>ака. ТакоЬе je,
за разматран>а поменутих питаньа, 3Ha4ajHo и познаван>е процеса
ньиховог прилагоЬаван.а по досел>ен>у, о чему нас уверава мате
риал о брачним везама Koje су овде склапали са затеченнм до-
мапим становништвом, укл>учивали се у друштвени живот села
и прихватали овде yo6n4ajeHe норме друштвеног живота. Тако
утврЬене чин>енице забележене из усмене традищце, провера-
18 О овоме су веома jacno очувана предаььа Koja сам забележила од пок.
Филипа Николипа, Селимира НоваковиЬа и Селимира CTojaHOBHha. Се-
Л1шир CTojaHOBHh, pa3MHmA>ajyhn о caAaumoj Добри, види н.ену бу-
дуЬпост у обнови сточарства и рударства.
19 Селнмир CTojanoBHh, пензионер, ko¡h се у разговорима увек враИа на
пнтшье будущности Добре, Koja je сада модерно нзграЬено насе.ъе, ве-
pyje да he она ускоро Mohn да прерасте у варошицу, али je важно
обезбедити н>ене локалне економске основе, да се становништво не бн
дал>е исел>авало.
Аобра и н>ен0 становништво у прошлости и данас 125
ване су и допуньаване подацима из других извора (матичне kh.ii-

ге роЬених, венчаних и умрлих у Добри од 1845. године до 1900,
Koje ce 4yBajy у MecHoj канцеларщи Добре и друга, об]авл>ена
и Heo6jaBA>eHa архивска rpafea).
Теренска граба о пореклу становништва noKa3yje да су
бол>е очувана преданьа у породицама досел>еним из других кра-
jeea и земал>а, док су у оним породицама Koje истичу да су ту
„одувек" биле, Tj. да су HajcTapnje, очувана сепавьа ]едино о
именима ньихових предака до прадеде или чукундеде, као и пре
данье да су н>ихови преци ту били „у старо време", кад je у селу
било само седам (или девет) купа, Koje су се налазиле на самом
излазу Добранске реке у Дунав (непосредно око старе цркве) и
када je ту, у Реци, била воденица „jyMapa", „ajMapa). Та свакако
наслеЬена од предака представа да су село чиниле само неколи
ке купе, веома je карактеристична, и свакако одражава схватан»е
данашньег cTapnjer становништва Добре о некадашн^ насел>е-
ности CpÔHje као и о исторщ'ским околностима v KojnMa je ус-
лед честих ратова, становништво, особито пограничних зона,
KaKBoj je и Добра припадала све до 1918. године, било изложено
многим страданьима, па се разбежавало и поново окупл»ало.
МеЬутим, оваквом предавьу противурече подани и из турског пе
риода (сетимо се 48 мартолоса у Добри у XVI веку), као и пода-
ци у изворима из XVIII века, а поготову у статистичким изво-
рима XIX века.
Beh су поменути подаци о Добри из времена aycTpnjcKe
окупащце северне Cp6nje, са 35 српских куЬа 1830 — 1833, и
пред aycTpHjcKO-турски рат, код нас познат као Кочина Kpajn-
на, када je Добра имала 30 српских и 6 турских купа20. За другу
и трепу децени)"у XIX века наводимо, примера ради, преглед ра-
ступег 6poja купа и пореских и арачких глава у Добри, у „об-
HOBA>eHoj" Cp6njn кнеза Милоша21. Године 1818. Добра je имала
84 Kyhe ,а пореских (и арачких) глава 177; године 1819: 86 купа,
пореских (ожевьених) глава 100, арачких 185; године 1822: 94
купе, пореских глава 106, арачких 200, итд.
МеЬутим, извори noTBpbyjy до данас живо очувана преда
нна о добранским думенщцама, Koje овде помшьемо да бисмо
указали на jeAHo посебно заниманье становништва Добре у про-
шлости, за Koje je било потребно много вештине, физичке снаге
и познаван>а терена22. У пореском списку из 1822. године напо-
ми1ье се: „Вади се за послугу BHAajeTCKy из Добре пореских гла
ва 20" Р ТакоЬе, jeAHa напомена у пореском списку из 1835. об-
20 Вид. белешку 13 и 15 овога рада.

21 Мита ПетровиН, наведено дело, 469, 511, 551.
22 Вук Карацип je у Српском р)'ечнику из 1852, s.v. Бердап споменуо као
jeAHy особитост пловидбе кроз Бердап, добранске „корманоше" (и те-
юцске на Hamoj страни, а лупковске и оршавске на pyMyHCKoj).
23 Мита Петровип, наведено дело, 586.
126 Милана РадовановиК
jaunbaea да je 20 думещцца из Добре ослобоБено пореза24. Ме-

Ьутим ,два документа из 1830. године vKa3yjy на то да je било и
насилног примораван>а сел>ака да вуку бродове и приватним тр-
говцима, на шта су се они жалили, jep им ocraje летина неура-
Ьена — како се наводи у раду Н. Павковипа25.
Године 1844. Добра je била село са 120 купа и 627 станов-
ннка, а и следеНих година наставл>а се пораст 6poja купа, дома-
пинстава и становништва. Особито подробне податке не само о
6pojy Kyha и становника веп и о структури породице, о друштве-
ном pacAojaBaay, заниман>има становништва, структури поседа
и полюпривредних површина нуди поименични спиоак пореских
обвезника и свих н>ихових укупана у години 1863.86 Поменимо
овде да су непол>опривредна занимала, као што се вили из тога
списка, била особито карактеристична за дошл>аке. Haj4euihe
категорще меЬу н>има су слуге, као и различите врете занат-
Aiija: дунЬери, пинтери, ковачи, меащшце, касапи. Податке о на
ведении заниманэима налазимо делимично у списковима из 1863.
године, а и у Apyroj apxuBCKoj граЬи бележена су имена са за-
ниман>има (нпр. Петар пинтер).
Поименични списак из 1863. послужио нам je за noKyuiaj
утврБиваньа сродничких веза измеЬу данашн>ег становништва
Добре и оног тада пописаног, у чему се само делимично могло
успети, ман>е због различитих преэимена у различитим генера-
HHjaMa истих родова, што je реБе (нпр. у роду Жикипа неки
носе презиме НиколиЬ), а више због Hecrajaiba презимена однос-
но изумирадьа родова без мушких потомака, эатим због одсел>а-
ван>а мушких лица. Наведимо jeAan низ презимена из пореског
списка из 1863. године, од Kojnx су многа веп тада била родовска
имена и такво су CBojcTBo задржала до данас, с тим што су ро-
дови, услед изумиран>а и одсел>аван>а, особито HOBHjHx, остали
мали и окрн>ени. То су: Анокипи, Богдановипи, Бранковипи,
Дражипи, БорБевипи, Жикипи (Жу|кипи), Живковипи, ЗариЬи
(Згимципи), Илипи (Илщ'ипи), JochmobhÍíh, JobhIth, ЛовановиЬи,
Мщатовипи, Марковипи, Миленковипи (носе надимак (,Лрва-
ти", а у списак уведенн по данашн>ем надимку), Мишипи, Нико-
лиЬи, ПетрашковиЬи, Перипи, Петровигщ, Попипи, Радосавл>е-
випи, Pajnhn, Ракипи, РашиКи, Стокипи, Стсц'ковипи, Croja-
новиЬи, Томипи.
Повепаван>е 6poja становника Добре текло je, с jeAHe стра
не, реггроАукщцом становништва, и, с друге стране, досел>ава-
ньем nojeAHHana и читавих породица. Наталитет je у прошлости
био висок. Из матичних кн>ига роБених у Добри од 1916. до 1919.
24 Тихо мир БорЬевиН, Архивска граЬа за насела у Србщи, 506 —
507.
25 Зборник 6, 147.
26 РЬчникъ географшеко-статистичный Cpöie, Београд 1846. Подаци за
1863. су из Архива CpÖHje, Министарство финанси)'а и промишл>еностн.
бр. 176.
Лобра и ньено становништво у Прошлости и данас 127
године види се да mije био редак случа.] раЬаша шестога, сед-

мог или осмог детета у породицама.
МеЬутим, теренским истраживаньима Hnje ни био цил> да
се установи ко се све досел>авао у Добру, на пример, од друге
половине XIX. века до данас, нити се то сада може у потпуности
реконструисати, jep свих података нема ни у сепан>у ни у изво-
рима, а било je и привремених досел>аван>а односно одсел>аван>а.
Добра je у XIX веку, а свакако и ранще, била, у извесном
смислу, транзитно место за досел>енике и пребеглице у Cp6njy
из aycTpnjcKor царства, и обратно, што noTBpbyjy подаци из ар-
хивских извора о везама Добре и Горн>е и Дон>е Л>упкове, насе-
л>има у Банату на HacrrpaMHoj страни Дунава, и уопште о досе-
леницима у Србщу „из прека", преко Добре. Навешпемо неко-
лико таквих података.
Л>. JoBaHOBHh je у Млави, у селу Рашанцу27, забележио пре
дание да су Добрщен>и, v AoöpnjeibCKoj мали, пореклом из До
бре (на Дунаву), а да су стариком „из прека". Н>ихови преци су
„бегунци" из Добре негде с пометка XVIII века. Године 1807.
прешао je у Cpönjy, „у Добру више Пореча" Димитрще Михаи-
ловиИ, роЬен у Банату, у селу Горгаа Лэупкова (од оца Михаила
и MajKe Марине), Kojn je касшце, 1818. примио свештенство у
манастиру БоговаЬи, а 1821. био свештеник у 3a6y4jy (Вал>евска
Haxnja)28. Сава Бугарин из „Лэупкове у Цесари)'и', боравио je у
Добри више од десет година (1825 — 1835), како обавештава Сте
фан СтефановиН кнеза Милоша 1835. године, када je поменути
Сава Бугарин прешао на цесарку страну са joui два жител>а До
бре (JoeaHOM TpyjnheM и Глигор^ем Димитрщевипем), и тамо,
у свом родном месту и остао, док су се два Добранина вратила2".
Године 1925. умро je у Добри педесетогодишньи 1ован Стелик, ро
дом из Лэупкове (извор: матична юьига умрлих). Новембра н
децембра 1918. године, у време епидемще, када je у ш^единим
купама Добрана у jeAHOM дану умирало и по ABoje или Tpoje
укупана, особито деце, умрле je сахран>ивао свештеник из Лэуп
кове, Милан БолгариН, како то показухе матична юьига умрлих
у Добри. Y време наших испитиван>а било je у Добри неколико
удатих жена роЬених Лэупковчанки. Haj3aA, старки л>уди су
причали да су их као децу очеви водили лекару у Лэупкову.
Y матичним юьигама роЬених и умрлих у Добри у Apyroj
половини XIX века, као и у другим изворима (нпр. у поменутом
списку пореских обвезника из 1863. године) налазимо имена
многих становника Kojn су очигледно привремено боравили у
Добри као слуге, занатлще или радници са стране, запослени у
добранским рудницима. Тако, на пример, 1893. године уписано
je роЬен>е детета од оца Антона MaKurrajHepa, рудара из Добре
и MajKe Веронике. Назначено je да су „Срби православии" (мно-
27 Млава, 290, 351 — 352.
28 Тихомир БорВевиЬ., Архивска граЬа за насела у Србщи, 41.
29 Исто, 369 — 370.
Милана РадовановиЬ
ги су примали правосалвну веру да би могли деду крштавати),

дете je названо ЗГован, кум Димитрще Ловановип, крманош; го
дине 1917. уписано je крштено име детета (Иванка) чщи су ро
дители JaKOB и Мара Бетмен, Немци по народности, источно-
-православне вере. Бетмен je бно по заниман>у ковач.
Веома инструктивне податке о условима под KojHMa су до
воЬени радници са стране на рад у добранекнм рудницима са-
држи кн>ига Данице МилиЬ Страны капитал у рударству Србщг
до 1918.** С обзиром на то да рад добранских рудника представ
ка веома важан фактор у развитку Добре и н>еног становништва
почевши од друге половине XIX века, фактор Kojn je утицао на
сложеност структуре према пореклу становништва Добре, као
и на етничке процесе Kojn су се ту дешавали, наведимо неколико
података из кн>иге Д. Милип.
Рудник V Добри отворен je 1846. године приватним капита
лом, али je, свакако због лошег послован>а, убрзо затворен.51
СледеКа фаза починке 1865. године, када je са енглеским друш-
твом склопл>ен уговор о експлоатаци]н рудника угл>а у Добри
(такоЬе и у Раденки и Сиколу), па му je уступлено у атару села
Добре 80 рудних пол>а на местима Сечински и Босман3*. После
две године експлоатащце, добрански рудници опет долазе у
фазу веома слабог коришЬен>а, углавном од приватних лица у
току следеЬе две децешце, о чему нема ближих података. Го
дине 1887. попово се успоставл>а активна експлоатацщ'а угл>ено-
копа у Добри, када га je узео у закуп београдски трговац и ин-
дустрщалац Аврам ОзеровиЬ33, да би Haj3aA, 1898. године поново
дошао у руке страног капитала, овога пута белпцског34.
Подаци о crpaHoj paAHoj снази у ктаизи Д. МилиЬ односе
се на рударство читаве североисточне Cp6nje (MajAanneK, До
бра, Сиколе, Раденка, Ky4ajHa, UpHajKa, Рудна глава), али у н>и-
ма налазимо многа o6janiH>eH>a баш за Добру. Радници са стране
довоЬени су за различите послове у поменутим рудницима. Из
Влашке су довоЬени радници Ьумурщце, из Баната — рудари и
рабашце, из Саксошце — дрвосече и Ьумурщце, док су Бугари
долазили у току лета као сезонска радна снага.35 Kacroije, после
1845, npeoBAabyje орщентацща на довоЬен>е радника из Босне,
Бугарске и Турске. тедино се за стручн>аке за MajAaHneK желе-
ло да буду радници Из Аустрще и Ердел>а.
Y свим данашн>им породицама ерпске народности, чщтл je
предак као момак дошао на рад у Добру па ту остао и оженио
се Добранком, или чщи je предак дошао са породицом и ту ос
тао, а синови н,егови се женили Добранкама, очувано je преда-
30 Издан>е HcTopnjcKor института, Бсоград 1970.
31 Исто, 69.
32 Исто, 68.
33 Исто, 141.
34 Исто, 143.
35 Исто, 181, 201, 202.
Аобра и н>ено становништво у прошлое™ и данае 129
н>е о Лиховом несловенском, маЬарском или немачком пореклу,

и то не тако давнашн>ем. МеЬутим, потребно je напоменути да
je меЬу АОсел>еницима из МаЬарске и AycTpnje било и оних Kojn
су били словенске крви. На пример, браЬа Стелик, из тадашн>ег
aycTpnjcKor царства, били су чешке народности, али je jeAaH од
н>их роЬен у Лэупкови, насел>у у AaHainiboj Румунщи. МеЬутим,
Стелика данас нема у Добри.
Из PyMyHHje се досел>авало, осим румунског и влашког, и
становништво ерпске народности, из Турске су се досел>авали
Македонци, а из Бооне, Kacmije и из Лике, такоЬе орпско ста
новништво. Чшьеница je да су, по правилу, у Apyroj половини
XIX века у Добру довоЬени радници, односно да су умол>аване
власти дотичних земал>а да упуте позив радницима да су npnja-
ве за рад у рудницима североисточне Србще. Као што je веп по-
менуто, привременог боравка страних радника у Добри било je
много нише од оних ш^единаца Kojn су се у Добри настанили
эа стално. Али je за етничке процесе, узете у HajurapeM смислу,
односно не само у погледу етнобиолошких, него и етнокултур-
них процеса, 3Ha4ajHa и прва категорща радника Kojn су при-
времено боравили у Добри, а не само они Kojn су се у Добри и
настанили.
Као што се види, етничка припадност досел>еника у Добри
била je веома сложена, а свакако и затечено становништво, Koje
се, према схватан>има дананиьих становника сматра старинач-
ким, садржавало je у себи етнички такоЬе различите CAojeBe,
стариначког ерпског становништва, старших досел>еника влаш
ког говора из данапнье Румунще, вероватно словенског порек-
ла. МеЬутим, процеси етничког и културног H3jeAHa4aBaiba били
су свакако знатног интензитета, jep у релативно кратком раз-
добл>у долази до хомогенизац^е у етнолошком и културном
погледу.
Сложено je питаше Koje су све конкретне околности дело-
вале на ове процесе, али свакако да je веома 3HanajHa била нуж-
ност интегрисан>а по свим лишцама у jeAHoj HeeeAracoj локално]
3ajeAHH4H CTBapanoj у Добри оа давнина, у Kojoj je, напоредо
са 6pojHHM постепеним променама Koje су ce у H>oj дешавале,
на пример, у систему породице, чуван континуитет и традиц^а.
Hnje за занемаривагье ни улога цркве, односно добранске паро-
xnje Koja je 1846. припадала неготинском протопресвитерату Ти-
мочке Kpajmie36.
3axBaA>yjyhn извесним посебним друштвено-економским и
друштвено^сторщеким условима развитка, Добра и н>ено ста
новништво, као што се види из изложеног, H3ABajajy се оа су-
седних села у погледу етничких и етнографских oбeлeжja, па
се не могу из]едначити са селима Звижда, нити са Брн>ицом —
узводно Дунавом, ни Болетином — низводно, као што je то
36 Географско-статистички речник из 1846, св. Неготински протопресви-
терат.
130 Мил>ана Радовановип
Одеван>е у свечаним приликама тридесетих

година нашега века у Добри
приказано на етнографско] карти североисточне Cpönje В. Ка-

рипа37. Добра je на Toj карти уклуучена у територщу са више ол
90% влашког становништва, што не одговара стварним чин>е-
ницама из друге половине XIX века, a joui манье у каснщем н>е-
ном развитку. Y првим деценщама нашега века и надал>е, све
до 1941. године, за Добру je карактеристично да je дал>е прима-
ла досел>енике, иако су то били nojeAHHUH или га^единачне по-
родице, и то сад претежно Босанци и Личани Koje je запош/ъа-
вао рудник или шумска привреда, за извожеше дрвене rpabe.
37 В. К а р и h, наведено дело, 94.
Добранке у свакодневном оделу четрдесетих

година нашега века
Уочи првог светског рата добрански рудник био je у власништву

белпцског друштва, а за време oKynauwje Gp6nje у првом свет
ском рату рудник je користила бугарска BojHa управа. Добран
ски рудник био je у периоду окупащце упропашпен, ратна ште-
та била je процен>ена на три милиона динара.38 Y меЬуратном
периоду добрански рудник експлоатисан je домапим капиталом,
па je и у том периоду било у Добри радника из других Kpajeea
земъе, а ман>е из редова домапег становништва.
Чин>еница je да у AaHaiHH>oj eTHH4Koj структури станов
ништва Добре има удела и влашка компонента новиj их досел>е-
ника, претежно настагаених у Чезави, као и у самом селу у по-
родицама Koje су их примиле као зетове.
38 Д. M и л и h, наведено дело, 458, 497.
132 Ми.ъана РадовановиЬ
НавешИемо неколико података из различитих CAojeea да-

нашн>ег становништва Добре према н>иховом етничком пореклу
(и времену досел>аван>а), и то као примере KojHMa he се потвр-
дити претпоставка о интензивним етничким процесима у Добри
у времену од око двеста година, Tj. од последних децешца XVIII
века до нашега времена.
Према казиван>у свих информатора, HajcTapnjH родови у
Добри су: ПетрашковиНи, НиколиНи (слава Петковица), Пери-
Ьи, PajKOBiihn, Жикипи (део тога рода носи презиме НиколиЬи,
сл. Ловаиьдан). Тиме што се сматра да су то Hajcrapnje породи-
це, Tj. да су н>ихови преци били ту joui онда када je Добра имала
седам (или девет) купа, како предание гласи, не тврди се да н»и-
хови преци нису однекуд и досел>ени. Свакако да je у пореклу
ових HajcTapnjnx заступлена и компонента инверсне CTpyje
влашких досел>еника, али се предана о томе изгубило, а етнич-
ким процесима на овом тлу извршена je диференщцацща у од-
носу на KacHHje, млаЬе досел>енике из прекодунавских Kpajeea,
Kojnx у Добри такоЬе има, као што je Beh поменуто, али су се овде
настанили у току XIX века или у нашем веку миграциям из су-
седних предела, Звижда и Браничева. Има joui родова Kojn су,
као и наведени, непознатог порекла, али се зна да су и они дав-
наппьи у Добри. То су: Joeuhu, Павловики, Богдановики, Jocu-
Moeuhu, Ракики, Стокики итд. Зна ce joui за неке crapuje родове
Kojn су изумрли по MyuiKoj AHHHjn, као Mwiuheeuhu, Станкови-
hu. I. За ове последн>е има индищца да су „из прека". Непозна
тог порекла су и Joeauoeuhu I (сл. Петковица); од н>их je остала
само 1 к, неке су се иселиле, друге су без мушких потомака.
Али се за н>их зна да су дошли „однекуд из Турске" (кажу и:
„као неко турско порекло"). Y прошлости су називани „Ванчо-
н>и", а уз то и „Фараони". Има предайте да je шихов предак Ван-
ча „жиропаЬом подигао цркву у Добри", oiry Koja je, према jeA-
ном податку, подигнута 1810. године39.
За млаЬе досел>енике из Румунще очувана су предала у
самим родовима тога порекла ,али и уопште у селу. Предак Jo-
вановика II, деда-Никола, дошао je из Румушц'е, из с. Оравице,
као момак, радио у рудницима „Босман" и „Рудна глава", и овде
се оженио AeeojKOM из рода БранковиНа. Из Румунщ'е cv по-
реклом и Адамовики, Зарики, Tlajuku итд. Из архивске rpabe се
види |да je у XIX веку било у Добри и више становника поре-
клом из Румунще, али се многима данас изгубио траг, jep су
неки боравили привремено, вероватно радеНи у руднику, а дру-
гима се можда име затрло. На пример, ЗариКима и ПантиНима
(1858, 1862, 1878 итд.) годинама je кумовао, што се види из ма-
тичне юьиге роЬених, 1овица Попеску, роЬен у селу Бошньак,
у Румуни]и. Године 1917. умро je у Добри Никола Маран, у 80.
години живота, роЬен такоЬе у селу Бошн>аку. Напоменуто je
39 Вид. белешку 16 овога рада.
да je HajßehH део живота провео у Добри. ЬЬегове потомке Ма-

риловике наэива]у Буфаннма.
Y становништво пореклом из PyMyHnje треба уврстити и
веЬ поменуте досел>енике из суседних села у Звижду и у другим
пределима, као што су, на пример, Попики, Сто\ковики, Пауно-
euhu, Белановики, Padojtcoeiiku, CrojaHoeuku II, Todopoeuhu,
Илики, Пл>ештиши, Joeanoeuku III (зв. „Босип") итд., али су то
вепином го^единачне породице у Добри, од Kojnx многе пред-
CTaBA>ajy у ствари огранке н>ихових родова развщених у насел>и-
ма из Kojnx су се доселили (Ракова Бора, Пожежена, Сена, Ту
рина, Дубока, BojHAOBo, Кучево итд.). Ови по]единци су у Добру
долаэили или да раде, па KacHHje куповали земл>у, или, пак, као
домазети. На сличай начин досел>авали су се становници и из
српских села у оближн>им пределима. На пример, предак Muja-
товика дошао je овде из „пожаревачког Kpaja", из села Дрмно,
пре око сто година, и овде „радио пинтарлук" па бурад „терао
у Kpajmry" на npoAajy. МеЬутим, предак Станковика II дошао je
жени у Kyhy из неког села „у BüAajeTy", итд.
Само два од данаппьих, додуше знатно окрн>ених родова,
воде порекло из Македонще а очувана преданна говоре да je
било дошл>ака из Македонще, од Kojnx данас нема мушких По
томака па се и име изгубило. Иако су неким таквим досел>ени-
цима мештани давали надимак „Бугарин", а место где су стано-
вали звано je „Бугар-мала", у породицама пореклом из Македони-
je очувано je предание да су н>ихови преци дошли „из Арнаутлука"
или „из Старе Србще". МеЬутим, данас у таквим породицама ис-
тичу да су пореклом Македонии.
Карактеристично je за н>ихова преданна о пореклу да са-
држе oHaj веома познат, чест мотив, распространен и познат и у
другим нашим KpajeBHMa, да су н>ихови преци „пребегли" од-
носно „избегли" из свога Kpaja због неког зулума Kojn нису мо
гли подносити или да je н>ихов предак „убио Турчина". МеЬу
тим, с обзиром на околности досел>аван>а у Добру становништва
у Apyroj половини XIX века у вези са радом рудника и уопште
потребом за различитим занатским делатностима, вероватно je
да je предайте односно н>егов мотив потенциран више но што je
то у ствари било и да у основи ових досел>аван>а jaKy компонен
ту представл>а печалбарско кретан>е.
Претка данашаих Crojauoeuka (сл. свети HAnja), деда-Ни
колу, повео je собом као дете ньегов стриц — гласи преда}ье —
када je морао побеЬи из свог родног села Мороиште (Струга),
пошто je тамо као рибар на Црном Дриму дошао у сукоб са
неким „Арнаутима", jep су му „крали вршке". Побегли су у
Влашку, и тамо je дете Никола, растуЬи уз свога стрица, „испе-
као дунЬерски занат". После су кренули „уз Дунав редом", и
тако стигли у Добру. Ту се задрже, отворе кафану поред Благоja
Бугарина (кафане), а радили су и као трговци граЬом, KacHHje
отворили и касапницу. Никола je дошао у Добру као момак и
134 Мил>ана РаловапиимЬ
ту се оженио AeBojKOM CTojaHOM. Y пореском списку из 1863. го

дине, Никола je (са 37 година старости) уписан као земл>орад-
ник, веК je ожен>ен Степаном и има Tpoje деце: Милену Богдана
и JeBpeiwa. Тада су имали само купевни плац (не и купу), три и
по дана opahe земл>е и jeAaH дан шл>ивара, што эначи да се он
заннмао трговином, према cehaity данашн>их Сто]ановиЬа, пос
ле 1863. године. KacHHje се родио Николи и син Светозар, па су
од н>ега и JeepeMa Crojanoeuku I, Kojnx je у Добри 1969. године
било 5 купа, али зато исел>ених CTojaHOBHha има у Голупцу, Ве
ликом Градииггу, Баваништу, Бео граду, Чикагу (САД). CrojaHO-
випи су се брачним везама ородили у Добри са Миликевикима
(род изумро по MyiiiKoj линщи), Стефановикима, Радосав.ъеви-
кима, Коимановикчма итд. Женских потомака CrojaHoenha уда-
тих, осим у Добри, има и у Голупцу, Великом Градишту, MajAan-
пеку, XpeaTCKoj. Од CrojaHoenha има данас пол>опривредника,
радника, занатлща, рибара, хармоникаша, рударских пензионе-
ра. Младе генерацще се по правилу lUKOAyjy.
Петковики (3 к. у Добри 1969. године, 1, к. у Великом Гра
дишту) потомци су Бланка Бугарина, пореклом такоЬе од Стру
ге. Остало je у сепан>у Добрана да je био богат.
Било je у Добри join досел>еника из Македотце, Kojn се
данас више памте по надимку и занатима коj има су се бавили
него по потомцима коje су оставили. Стева дунЬерин, родом из
Македонке, овде се оженио из рода поменутих CrojaHOBHha I,
али je без мушког потомства; Глигор^е, Majcrop Глиша, такоЬе
од Струге, живео je у Бугар-мали; Петар Пинтер, уствари Петар
CTojaHOBHh „радио je пинтарлук" у Добри, и, као што се види из
матичне кн>иге умрлих 1918, умро je у 85. години а родом je био
из с. Топлица, срез прилепски. Траило Бугарин, звани TpajKO до-
шл>ак, по занимаау „ачща" (auwnja), био je од Тетова, у Срби-
jy „пребегао" као момак и ту „ушао лево'щи у куЬу", али остао
без мушких потомака. Памти ce Аа je носио димще кад je до-
шао у Добру. Из матичне кнлге роЬених види се да je кршта-
вао децу Сави ПетрашковиКу а уписан je као „Траило Бугарин".
Пореклом из МаЬарске, по прадеди односно чукундедн ма-
Ьарске народности 1озефу Штефану, jecy данашн>и Стефанови-
Йи (5 к. 1969. године). Beh .Гозефов син Алекса почео je да носи
презиме СтефановиК (из матичне кн,иге роЬених 1875. и 1883.
види се да je Алексину децу крштавао JoeaH ВидиН, пореклом
Босанац, Kojn je иначе кумовао и другим породицама у Добри),
а А\ексин син Светолик добио je надимак „Толе", очуван до да
нас, па млаЬе потомке HasHBajy „ТолнЬ". Интересантно je да су
СтефановиКи до 1949. године живели неподел>ени, као „задруж-
на куКа" Kojy су чинили: отац и MajKa, два ожен>ена сина са по
Tpoje деце и jeAaH неожен>ени син (11 чланова породице). Ста-
новали су у средишном делу старе Добре, на месту где je кас-
HHje подигнут задружни дом.
Добра и н,ено становништво у прошлости и данас 135
Живановики су такоЬе маЬарског порекла, од дедова Jo-

зефа и JaHoiua.
Коимановики су немачког порекла. Године 1969. било je у
Добри 5 к., а три су одсел>ене у Велико Градиште и Голубац. Од
добранских КоцмановиНа три брата: Милорад, Живо]ин и Ми-
AHBoje, године 1969. бавили су се ковачким занатом. Предак Jo-
зеф, Коцман, пореклом из Баварске дошао je са CBojoM породи-
цом, женом Немицом и Tpoje деце, Hajnpe у Берзаску, да ради
на монтираььу моста. По завршетку тога посла прешао je из Бер-
заске у Добру на рад у Босману, и ту остао. Y Добри се родило
joui Tpoje деце (.Тован, Антун и Пепик) и она су крштена у до-
6paHCKoj цркви по православном обреду. .Тозефова мушка деца
изучила су металски занат. Поженили су се Добранкама, при-
мили славе на иман>е, радили у руднику као „машиниста" , а у
првом светском рату .Тован и Антун били Bojroum у cpncKoj Boj-
сци. Постали су веома утледни л>уди и домаЬини у Добри. Антун
je, како je данас у Добри остало у сеЬажу, предано радио у се-
оским одборима, био школски и општински ÖAarajHHK, итд. Коц-
мановиЬи cTapnj« (Лован и Антун) ородили су се са товипима и
РакиНима изродили jeAaHaecTopo деце, од Kojnx петоро мушке,
AeBojKe од рода Коцмановипа удавале су се и изван Добре.
Подаци о досел>еницима у Добру у Apyroj половини XIX
века говоре да je меЬу гаима било и оних Kojn потичу из запа/\-
них и средишних Kpajeea наше земл>е — из Лике, Босне, Херцего-
вине, Прне Горе. То су биле иэразито економске миграц^е у та-
дашн>у Cpönjy. Од 6pojHHx таквих досел>еника само je ман>и 6poj
остао присутан у AaHaniH>oj структури становништва Добре по
пореклу. МеЬутим, остала су у сепан>у н>ихова презимена; нала-
зимо их и у матичним кн>игама, али су се многа изгубила. тедан
6po j оних Kojn су остали да живе у Добри KacHHje су се одсел>а-
вали, а неки су остали без мушког потомства па се и име изгу
било. То су биле породице Беслак, ИвашковиН, Гардщан, Pajuno-
euh, Byjoeuh, FlepKoeuh, Вучетик (Сава, звани „Црногорац" ) , Ми-
ленковик, звани „Арват". Предак Никола Хрват, забележен у ма-
TH4Hoj кн>изи умрлих 1918. године, као роЬен у Добри око 1850,
године. Buduhu су пореклом из Босне (око Дервенте), али je н>и-
хов предак .Тован дошао у Добру пошто je занат изучио у Пешти,
преко Л>упкове. Карактеристично je за претка ВидиЬа, као и за
неке друге, да су убрзо по доласку у ову средину, ороЬаван>ем
женидбом (JoBaH се оженио Нерком пароха Васе БорЬевиЬа) и
успоставл>ан>ем других друштвених веза, особито кумства, поста-
jaAH угледни и активни чланови сеоске зазеднице. Из матичне
кн>иге крштених у Добри види се да je 1ован ВидиЬ, од 1857, кад
je био крштени кум детету JaHKa BojaHnha, па до 1892. кумовао
дванаест пута у Добри: BojaroihnMa, ВучетиЬима, ГолубовиЬима,
МарковиЬима и СтефановиКима.
nojeAHHa4Ha досе.\>аван>а у Добру наставила су се и у на
шем веку, и у времену до 1918, и у мсЬуратном периоду, као и у
136 Мил>ана РадовановиН
данапнье време. МеЬутим, ако je joui и до 1941. године било досе-

л>аван>а у вези са повременим отваран>ем рудника, у ваше време
то су исклучиво женидбено-удадбене мигращце у погледу досе-
л>аван>а у Добру. Према матичним кньигама венчаних види се да,
на пример, у периоду од 1919 до 1948, женско становништво Koje
се досел>авало у Добру yAajoM, потиче HajBehmi делом из Звижда,
у Maiboj мери из села у околном Подунавл>у, а врло ретко из дру
гих Kpajeea земл>е. Исто важи и за мушко становништво Koje се
женидбом досел>авало у Добру, Haj4euihe уласком „жени у купу".
МеЬутим, наглашавамо да у укупном 6pojy бракова склопл>ених
у Добри у том периоду, много je ман>и удео оних бракова код ко-
jux je место становагаа jeAHo од супружника пре брака било изван
Добре него оних у KojHMa су оба супружника роЬени Добрани.
И без упуштаньа v посебно анализиран>е статистичких по-
датака по пописима становништва вршеним у Србщи у току
XIX века и све до данас , поминаемо да je Добра све до 1961. го
дине непрекидно показивала благи пораст 6poja становника и
домапинстава. Чак и у послератном периоду, до 1961, године, у
коме je, као што je познато, отпочело, у складу са општим еко-
номским кретаньима и соцщалистичком индустрщализащцом,
интензившце напуштан>е села и пол>опривреде и пресел>аван>е у
градове ради запошл>ававьа. МеЬутим, за Добру представл>а пре-
ломни период, у погледу демографског развитка, OHaj Kojn по
чинке приближно 1962. године припремама за изградн>у ХЕ „Бер-
дап" и свим променама у приобалном простору коje су морале
да уследе. Подаци пописа становништва 1961. и 1971. године по-
Ka3yjy да се у Добри, исел>ававъем становника и читавих поро-
дица у том периоду, сманьио 6poj становника од 1603 на 1139
односно 6poj домаЬинстава од 398 на 311, о чему сам исцртпце
писала v раду Демографске промене у Ьердапскнм населшш од
1961. до' 1971 *•
Добра je у ратовима Cp6nje 1912—1918. поднела велике
жртве, л>удске и матерщалне, и то je веома jacHo очувано у се-
Ьан>има данашвьих старших генерацща Добрана. О томе сведоче
и десетине имена погинулих ратника исписаних на споменику
4nje je paHHje место било у средселу старе Добре, на Попином
брегу, а данас je у новоизграЬеном центру Добре. На споменику
читамо породична имена АлексиЬа, Арсипа, ДрагановиЬа, Жив-
ковиЬа, ИлиЬа, .ТовиЬа, 1овановиЬа, 1овичиЬа, КрстиЬа, ЛазиЬа,
МишиЬа, Милосавл.евиЬа, МладеновиЬа, НиколиЬа, НоваковиЬа,
ПантиЬа, ПериЬа, ПетровиЬа, ПопиЬа, PaAHBojeBnha, РакиЬа,
СтанковиЬа, СтефановиЬа. МеЬу погинулим било je блиских срод
ника, неке су куНе дале и више него jeAHy жртву.
По завршетку другог светског рата Добрани су на старом
споменику изгинулим ратнищша уписали нова имена жртава
Koje je Добра дала у другом светском рату и ocAo6oAHAa4Koj
40 Зборник 6, 39 — 55.
Аобра и н>ено становништво у прошлости и данас 137
борби народа JyrocAaBHje 1941—1945. И на добранском гробл>у

многи натписи на надгробним споменицима говоре о погинулим
борцима за време другог светског рата. Ево имена палих бораца,
уписаних на споменику: Адамовий Сава, АнокиК Стеван, Благо-
jeBnh AHApeja, Богосавл>евип Витомир, JoBaHOBHh Сретен, това-
новиК Милан, тосимовип Милорад, МирковиК Александар, Ми-
xajAOBHh Никола, МингиК Миодраг, НиколиК Милан, IlajHh С.
Милан, IlajKHh M. Миодраг, ПантиК Александар, ПериН Б. Ми
лан, ПетрашковиН Светомир, PajKoenh AHApeja, PaAHBojeenh Ра-
досав, CTaHojeBnh Димитров, СтефановиЬ Александар, CrojaHO-
BHh M. Аоубиша, CTojnh Драгутин, CTojKOBHh Драгутин, CTojnhe-
вип BojHCAaB.
Неколико напомена о новщим етнографским променама у

Добри односе се, с jeAHe стране, на промене Koje су резултат
планске изграАн>е новог дела Добре, а, с друге стране, указу]е
се на неке тенденщце у погледу етнографских промена Koje се,
наравно, cxBaTajy као законита nojaBa у склопу општих друштве-
них и економских промена у наше време.
Ben je напоменуто да je Добра у току последних деценща
XIX века на caMoj обали Дунава имала центар друштвеног и
економског живота, kojh се спонтано развио у време рударских
радова и интензивне експлоатащце шумског блага. Y време ис-
питиван>а такав центар налазио се на Попином брегу, у оредселу.
Тада су ту биле две продавнице, две кафане (jeAHa у друштвеном
сектору), задружна пекара. Y време када je изграЬиван нови пут
дуж Дунава и када je отпочето рушен>е старих и подизаае нових
куНа, у Добри je спонтано образована и jeAHa мала гацаца воЬа
и поврпа, чщи су потрошачи били граЬевински раАници упосле-
нн на изградн>и пута и нове Добре. IlnjaHHe произволе доносиле
су само жене из села у околини Голупца, из „BnAajeTa", а из До
бре нщ'една. После завршетка изградше нове Добре, гицаца je
нестала.
НовоизграЬени део Добре, дуж Добранске реке, je модер
но насел>е, у коме су купе „планске". Насел>е je добило водовод
и канализацщу. Y све новоподигнуте купе HHje био уведен во
довод и канализацща, због недостатка средстава, али je вепина
граЬена тако да he се накнадно ггрик/ьучити. Y новом насел>у фор-
миран je модерно изграЬени центар, у коме су jasHe установе.
Y jeAHoj згради je Месна канцеларща и пошта, затим зграда зем-
л>орадничке задруге, где je смештена откупна станица и само-
услуга. Дом културе и школска зграда HMajy по неколико сала,
библиотеке, спортске терене. Амбуланта се налази у noceÔHoj
згради, затим угостител>ски o6jeKT, итд. Y близини су joui две
спещцализоване продавнице: текстилна и гвожЬарска. ИзграЬе-
но je и двадесетак станова у ApyuuTBe-Hoj CBojiiHn, за просветне
раднике и друге. Y новом средишту Добре, где je поставлен спо-

меник, уреЬени су травн>аци и aAeje цвеЬа, и све се то пажл>иво
и уредно одржава. Ту je и аутобуско cTajaAnnrre. Добра je, по
сле изградн>е новог пута дуж Дунава, аутобуском лин^ом Бео-
град — Доньи Милановац — Кладово повезана редовно и више
пута дневно. Отваран>е ове аутобуске \инще умногоме Je олак-
шало путоваьье Ьацима и радницима Kojn раде изван Добре (Haj-
више у Голупцу и Великом Градишту) a CTaHyjy у Добри.
Регулисано корите Добранске реке и горн>и део новог насел>а. Петочлана

породица СтефановиЬа са комиком и коминцском децом
(снимак из 1974).
Сви наведени подаци говоре о заиста значаj ним променама
у Добри у погледу степена yp6aHH3auHje. МеЬутим. резултат де-
мографских промена у периоду изградше нове Добре било je
знатно исел>ава!ье и целокупних домаЬинстава (Hajemue у Велико
Градиште) и ш^единаца, тако да Добра од свих проучених Ьер-
дапских насел>а има HajHeraTUBHHjH биланс у кретан>у становни-
штва у том периоду, о чему сам дала подробне податке у поме-
нутом раду Аемографске промене у Ьердапским насе/ыша. Веро-
ватно да се исел^аванье из Добре Hehe наставити таквим темпом
и да he можда бити и повратника у Добру сада када je насел>е
изграЬено и cao6pahajHo добро повезано (засад има само неко-
лико таквих примера). Према HOBHjHM обавештенэима из 1975.
године nocTojH нада код домаЬег женског становништва да he у
Добри бити отворен погон конфекц^е па je ради тога организо
ван и курс за обучаварье женске радне снаге v шивен^у, на коме
су учествовале AeeojKe и млаЬе жене из Добре и Брн>ице (око 35).
Посебну тему чиниле би све Hoenje етнографске промене у

Добри, под Керима не подразумевай само оне од пре десетак го
дина веп и оне од почетна сощцалистичке изградн>е код нас или,
чак, можда од почетка нашега века. МеЬутим, овде ми ™je било
Moryhe позабавити се там питан>има шире. Ипак, поменупу два
примера „увоЬен>а" o6n4aja kojh су очити доказ прилагодл>иво-
сти Добрана времену у коме живе али, истовремено, и н>ихове
чврсте, жилаве везаноста за традищцу неговану у прошлости
на други начин. После ослобоЬен>а, на Видовдан 1945. године,
одржан je у CTapoj Добри, код споменика изгинулим ратаицима
и борцима, велики „помен", „парастос". Столове су поставили
свуда око споменика; учествовало je „цело село". Beh идупе го
дине овакав помен ниje одржан код споменика, али jecTe код
цркве, такоЬе на Видовдан, па се овакви помени и дал>е одржа-
Bajy, сад и код новоизграЬене цркве у новор Добри. МеЬутим,
последн>их година Добрани oeaj „дан мртвих ' на Видовдан пос-
Behyjy не само изгинулим ратницима и борцима веп и свим умр-
лим мушким становницима Добре. За oeaj помен породице по-
KojHHKa доносе жито, поскуру, вино, колаче, пале свепе, итд., у
ствари oApжaвajy типичан обред култа мртвих, а изводе га ко-
лективно код цркве, на Видовдан. Други пример односи се на
празнован>е светог Саве. Када je, у новим друштвеним условима,
почетком изградн>е социализма, код нас OABojena црква од др-
жаве, Добрани су прославл>ан>е светог Саве пренели из школе у
цркву. Ток овога славл>а нще унео неке нове ритуалне елементе
веЬ je та прослава подражаваше ранних школских прослава све
тог Саве. За колачара се прима неко од Ьачких родителе, изврши
се славски обред сечен>а колача, а остали caApжaj je певан>е пе-
сама и рецитован>е познатих стихова о светом Сави. На Kpajy,
свакако дете Aoönje пакетип бомбона. Иначе, Добрани, по тра
диции, заветину oApжaвajy на Спасовдан; она Tpaje три дана и
Haj3aA, у неколико завршних речи, напоменула бих да je

Добра са CBojHM становницима веома привлачна и за дал>а истра-
живаььа, за npaheH>e н>еног садаппьег развитка и етнографских
промена. Било je веома корисно проматрата и проучавати ]едно
насел>е и №егово становништво у периоду Kojn je представл>ао
прекретницу у н>еговом развитку, периоду Kojn je najeehH део
становништва схватио као судбоносно раздобл>е. Y многим раз-
говорима одржаним у Добри, на пример са Селимиром Croja-
новиЬем, са н>еговим синовцем Животом, Селимиром Новакови-
Ьем, Jobom НиколиЬем, Лзубинком СтефановиЬ, Босил>ком Jo-
Buh и другима, могла сам да залазим колико je традиционални
начин усменог казиван>а део н>их сал!их, №иховог начина мишл>е-
н>а и изражава№а. Ови су разговори били често прилика да се
4vje и пословица, пословички израз, предайте, анегдота. Спонта-
но, уз реч, Селимир би споменуо пословицу па je затим и o6jac
140 Miljana Radovanovic
нио, као, на пример; „Пусти добро низ воду, а ти 'ajAe уз воду,

па he те добро стипи", или: „Беж'те, Турци, иза рана, его попа
Карана" (o6jaiuibaBajyhH да je био неки поп Каран из Лике или
Босне, што je дизао устанак на Турке, па га се они öojaAn), или:
„Ни у тикви суда, ни у Вла'у друга" (како je чуо од свога деде),
итд. A JoBa НиколиН и Лэубинка СтефановиЬ, сасвим независно
и у различитим ситуацщама, да би народном мудрошНу потвр-
дили cBoje схватаае о ceaKojaKHM опасностям а од зла у л>удима,
поменуше: „Што казали: у свако жито има кукол>а" — са додат-
ком: „Па тако и народа", и: „ABoje без душе, трепи без главе"
итд.
Ових неколико примера пословичког изражавааа Добрана,
чини се, такоЬе noTBpbyjy напред изнету тврдн>у да je у Добри, у
н>еним конкретним условима развитка, био веома интензиван про
чее етничког H3jeAHa4aBaiba. А кад je реч о пословицама, оне
noKa3yjy не усколокалну затвореност духовне културе, век на
против отвореност за сва духовна богатства коja су OABajKaAa
стварана широм JyrocAaBHje и изван н>е.
Résumé
DOBRA ET SA POPULATION AUTREFOIS ET AUJOURD'HUI
par
Miljana Radovanovic
Se basant sur les recherches de terrain, faites à Dobra en 1969

et 1970, au temps où la construction de la nouvelle Dobra, située
dans la vallée de la rivière de Dobranska Reka, a été déjà en plein
essor, ainsi que sur les sources et la littérature étudiées, l'auteur a
traité les questions suivantes: la situation de la localité de Dobra
et les changements qui se sont produits en conséquence de l'édifi
cation de la nouvelle Dobra ainsi que de la construction du grand
chemin des Portes de Fer; la structure morphologique de l'ancienne
et de la nouvelle Dobra; les caractéristiques du finage de Dobra,
les toponymes dans le finage de Dobra; les fonctions de l'habitat de
Dobra par le passé sur la base des donnés obtenues par les fouilles
archéologiques, des recensements faits par les autorités turques et
les autorités autrichiennes, ainsi que des recensements dans la prin
cipauté et le royaume de Serbie au 19° siècle; l'origine de la popu
lation actuelle et les processus caractéristiques de fusion et d'assi
milation ethniques et culturelles à Dobra autrefois et à présent; les
observations sur les changements qui se sont produits dans la vie
de la population de Dobra dans la période après la construction de
la nouvelle Dobra.
БРН>ИЦА
Село Брн>ица се налази на 12 km низводно од Голупца, на ушЬу

реке Брн>ице у Дунав. Сеоске купе распореЬене су углавном с десне стране
речног тока, ко]и се ближе Дунаву све више спушта. Изграднюм великом
акумулационог басена за ХЕ „Бердап" делимично су потопл>ене плодне
ратарске површине „испод Села" (Мол>ак, Обл>ешпе, Кн>ипишпе). Остали
делови сеоског атара назива]у се: Скела (на Aeeoj страни Брн>ичке Реке),
Ку извору, Брн>ичка река, Лисац, Длбочки пут (KyAMje длбос). Бука морл>,
Беир (пасиште), Нука щей. Осим Брн>ичке реке, кроз село протиче и по
ток Свшьа. Село се граничи насе.ъима: Раденка, Кривача, ВоршЬа, Добра и
Голубац.
Као и у Звижду и Горн>ем Пеку, како je то приметно С. ByjaAH-
новиЬ, села ce cacToje из два дела: Села и салаша. „Села" су у узаним
долинама, а салаши око н>их, на великом простору, по равшцим површи-
нама ближих и дал>их планинских коса (Раковица, Црни Врх).1
Према речима казивача, оближ»и Црни Врх je старее насел>е од
Брн>ице. HajcTapnjn меЬу н>има памте кад je у Црном Врху било свега
7 купа. Према легенди, неки деда Kojn je тамо живео у „бурдел>у" (зему-
ници) довукао je дрва до Дунава на предн>ем „дрику" кола и на штеку
их продао Турцима. Они су му за то напунили шубару аспрама и дали
му крупицу за овце. 1едно време je поред Дунава, изгледа, био турски
збег, а у близини села nocToje остаци римских населл. KacHnje се овде
формирало влашко насел>е, Koje су суседи дуто називали „а]'дучко село",
вероватно по Карапанципима (Карапащюн.) Kojn су се меБу првима до-
селили из PyMyHHje, а били су преки л>уди — „гадне нарави".
Према мишл>е1ьу мештана, име села je изведено од назива реке
— Брна, а он je, опет, настао по томе што су све купе на обали реке биле
од брвана.
HajBHUie становника у Брььици пореклом je из Румун^е.* Y почетку
су се насел>авали у средишту села — „царина". Били су углавном „паори",
али су држали 15 — 20 грла крупне стоке, претежно говеда. Hajemne по
родица у селу слави АранЬеловдан и св. Алимпща, а друге славе донели
су у село махом домазети. Y време испитивааа, HajcTapnjn Браичани су
били Петар BAarojeenh (90), Kojn юце говорио српски, а сасвим je слабо
и разумео наш je3HK и нлгов две године млаБи брат JeepeM. Досел>аван,е
1 С. Ву)адиновип, Насела у сливу Пека — Антропогеографска испитива-
н>а, Посебна издан>а Српског географског друштва, св. 27, Београд, 1949.
2 HajcTapnja породица у селу су Винуловип — Винулешти (у време ис-
питиван>а 8 Kyha, славе АранЬеловдан); БорЬевипи — Ивицон. (3 к., св.
АранЬео; досел>ени пре 100 — 150 година, као и неки други, с леве обале
Дунава из Горн,е Сикевице, Шумице и других села); БорЬевипи (2 к.,
св. Joean); Владнпи — Сурон> (7 к., име „парадеде" 1анко Сурон., нису
из PyMyHHje); славе, св. Алимгоца, a jeAan од домазета св. Николу); Тра-
иловиЬи (6 к., — Jaiioui, Boroje. Данил, Л>уба, Виду — славе св. АранЬе-
ла); Курипи (5 к., 4 славе св. АранЬела; 1. св. Петку — у ствари je при-
мио славу „Не живи у то иман.е"); .ГанковиЬи — Лазон» (2 к., св. Алим-
mja) и JaHKOBnhH — Миуцанэ (2 к., „парадела" им се доселио из BoAyje;
славили св. Алимтца, али овде примили св. Николу — као заштитника
бродараца); РомановиКи — Романешти (домазет из Дворишта, у купи
Траиловипа, слави Митровдан); ДрикиЬи (св. Петка); теремийи (св.
АранЬео); Пауновипи (св. АранЬео); товановиЬи (домазет примио же
нину славу св. Петку и преславл>а св. Николу).
.142 Душан Дрл>ача
из Румуище TpajaAo je све до првог светског рата. Ca оне стране дола-

зили су и неки ко]и су говорили „пемски". Одсел>аван>а читавих породица
HHje било; одлазили су само младнпи у суседна села — као домазети. Y
време нзмеЬу два рата (1921 — 1931) раЬен je пут Голубац — Брн>нца и
Брььица — Добра (1931 — 1941), те je у том периоду било доста радника
из разних Kpajeea наше земл>е/ Иначе, брн>ички момци су и тада, а и
сада то чине, доводили невесте из Триброда. Дворишта и Раденке, а као
домазети одлазили су у прва два села, као и v BojHAoeo, Ycje, затим Го
лубац и Велико Градиште, углавном у жупшца насел>а.
Од пописа 1948. до резултата пописа 1961, tj. за 13 година, 6poj до-
маЬинстава се повепао за 23 (од 147 на 170), a 6poj становника за 93 (од
632 на 725). МеЬутим, у следепо) деценщи, 6poj становника се сман>ио за
130, a 6poj домапинстава за 12 (158). Изграднюм ХЕ„Бердап" и Ьердапске
caoöpahajHHue, проширекем рада у каменолому 1еленска стена у бли-
зини села, створене су могупности да млаЬи Aoënjy посао у селу или у
облни'тьем Голугщу.
I 1.
У привредном погледу, истиче се да je сточарство 3Ha4ajHHje од
ратарства, а да je главно допунско занимале — сезонски рад у камено
лому (пре почетка изградн>е ХЕ „Бердап") и експлоатащца шуме, као и
то да се у селу не би могло живети без такозваних ванпол>опривредних
занимагьа. Према подацима из катастарских кььига, Брн>ичани noceAyjy
529 ha обрадиве површине (од тога HajBHuie — 264 ha ораница и башта,
234 ha ливада, под вогньацима je 28 ha, а виногради заузима]у само 3 ha);
у полюпривредну површину yöpajajy се и пашььаци 276 ha и 2 ha трстн-
ка и бара. Haj3aA. Брн>ичани noceAyjy 1 491 ha шумског земл>ишта.
За поводам pa3Boj ратарских култура, овде je неопходна умерена
киша, бар jeAHOM недел>но, jep стални ветар Hcymyje земл>у. Кад кише
нема, деси се да Aoönjy само jeAHy петину приноса. HajBHuie raje кукуруз,
а овас на високим салашима. Других житарица скоро и нема. На eeh по-
менутим потесима поред Дунава (Мол>ак, Обл>ешпе, Клипишпе) вепина
сел>ака je имала само по 4Ö — 50 ари земл>ншта, а само два власника
више од тога (и то jeAaH 1,2 а други 1,3 ha). На том делу je углавном по-
cejaH кукуруз, мало повртарских култура и известан 6poj чокота винове
лозе. Слична je CHTyaunja и поред Брн>ичке реке. CTapujH казивачи раз
личу месеи cejaba житарица — „луна смантулор" од месеца копан>а
усева — „луна сапатулор". Памте да je почетком овога века па све до
првог светског рата у селу била „царина". Иначе, у полюпривреди углав
ном раде AeeojKe, жене и момци до одласка у BojcKy, а тако je, истичу.
било и пре рата, jep су Брн>ичани OABajKaAa морали да траже хлеба ван
села. Шл>иве наевшие npepabyjy у paKHjy. Власници казана y3HMajy по
2 оке (око 3 1) „ушура" (влашки „вама") од казана.
Од 5 воденица на BpH>H4Koj реци, у 4 ради по 30 — 40 ортака а у
neToj су само 4 ортака.
Cejy и детелину. Косе je три пута годишн.е. Понегде косе и жене
(коса je и на влашком „коса"; брус je — „купа", тоцило — „пок"; прут
додат уз држалицу косе — „крл>ик"). Пласт дигнут на ограду или на
рачвасто дрво, да стока не би nojeAa сено, назива се .дгатул", као и кош
у дворишту. Понегде je испод патула „струнга" — како на влашком на-
3HBajy ограду за ситну стоку.
Y сточном фонду, KojH je у време великих граЬевинских радова по-
CTajao све сиромашнщн, AOMHHHpajy овце. Године 1962 било je 1248 брава
3 Тако се Лазар Блануша, из околине Бихапа, оженио Иконном Сурон,
— Владип и, према o6n4ajy, примио славу од иман.а — св. Алимп^а. Кад
je Иконка 1943. године умрла, Лазар се годину дана KacHHje оженио по
други пут, задржавши женину славу.
Брн>нца 143
оваца (1971 — 1 099), говеда — 224 (према 197), свиша 162 (78), док су
држали свега два кон>а (и то у jeAHoj породици). До доношено Закона
о забрани rajeiba коза, просечно домапинство у Брн>ици држало je 10 —
15 коза, а понеки домапини и двоструко више. Бачщан>е je, као и у До-
бри, било разви^ено, али овде само до 1965. године. Пре напуштанл овог
облика 3ajeAHH4Kor чуваша оваца, удруживало се 18 — 20 домапина у
5 — 6 6a4nja. Овце су се истеривале недел>у дана после БурБевдана, а
на 6a4Hjn задржавале само два месеца. Чобанину се за услугу плапало
1,5 д. по овци. V време испитиван»а, углавном су деца истеривала 16 — 34
овце и 2 — 4 краве на испашу, у непосредну близину села и по околним
стрмим странама. Чинила су то два пута дневно; yjyTpo (од 5 па до 10
часова) и по подне кад ,,прелади", па до сумрака. Иначе, стока се дозива
и тера на следепи начин: кокоши — „пи, пи", a Tepajy са „иш" („ш" je
умекшано); пурке — са „nyj, nyi", гуске (гска) — са „бир, бир"; патке
(рца) — са „рце, рце"; пас (кн>е) позива се узвиком: „на", свинье (порк)
— са „пика, пика", a Tepajv их „тута, тута"; краве (вак"), Koje HMajy следе-
ha имена: Рушка, Зора, Шара, Неда (отелила се у недел>у) — као и пса
са, „на, на"; кон>е (кал), а зову их Драга, Турчин — no3HBajy са: „прими"!
a Tepajy узвиком: ^jAe" и „О"; упрегнутим кравама и воловима, кад
се жели да скрену удесно, вичу: „Ajc!", а улево: „Ra!" и уз то се дода име
животшье; на Kpajy бразде, приликом оран>а, y3BHKyje се: „Ajc, ту!"
Y каменолому предузепа „Иван Милутиновип" из Београда радило
je у време испитиван^а око 70% за рад способних Брньичана. Пре рата
радило их je маьье. Рад у каменолому je сезонски посао. До почетка ра-
дова на ХЕ „Бердап", вепина je у jeceH npecTajaAa да ради да би се у
пролепе поново прщавила за посао. Брн>ичани Kojn су радили у камено
лому били су углавном неквалифнковани и полуквалификовани радници,
Tj. утоварачи шлепова и сл. Y шумарству се наj више радило 1954. и 1955.
године, када су Брн>ичани продавали jaMCKy rpaby из CBojnx шума за
рудник Ракова бара. Tpojmja Брн»ичана пекла je креч. Сваки je пекао
по 10 t и више. Рибарством су се, у време испитиван>а, бавила шесторица
полюпривредника, a TpojHim службеника то je био допунски извор при
хода. Иако раде на 4HTaeoj деоници од Голупца до Добре, наj више су
ловили на месту званом Мала Орлова, код балона. Као и у Добри, радили
су у паровима, öauajyrto алове и улице. Ловили су HajBHUie мрене. Спорт-
ских риболоваца било je у селу 13. Стално запослених бродараца било je
9, и то у JPB — 4(1 морнар и i крмара), у ББП — 3 и у предузепу „Иван
Милутиновип" — 2. Ови бродарци су вепи део године проводили на пло-
видби, док им породице живе у селу. Вепина од н>их гради нове купе.
Y селу су била 3 ковача, 2 колара („на лук ла тишл>ер") Kojn су по по
треби и пинтери, као и 2 Kpoja4Hue. Столарски алат je дрвени чекип
(„Йокан Ъ л>ем"), секира („сакур"), кратка секира („топор"), ногаре
(„кораш"), длето („далта"). Ови, као и неки други влашки називи, за-
нимл>иви су по томе што у н>има има доста старих словенских речи.
Y AOMahoj радиности доминира прерада вуне, и то ткан>ем („ршки-
тор") и плетен>ем („фак ла Aajöp"), док се некад прераЬивала знатна ко-
личина конопле. Осим тога, жене и KyKH4ajy („фак ла пипка"). Вуна се,
иначе, пере, прочешл>а рукама („скрманем ла лине"), затим се гребена
(„дарак"), преде („торице"), yAaaja („yндojeшh"), премотава у клупко
(„гем"). За тканл служи хоризонтални pa36oj („бргл.е"), чцщ су делови
„спата" и „сул". Основа за ткан.е je „натра" а потка — „бапац", сувалжа
je „cyßjejKa". TKajy крпаре и пилиме, а плету пoнajвишe цемпёре („Aaj-
бер") и чарапе.
Сачувало се и сеЬан.е на старе облике трговине, трампе („преме-
н>еск"), a no3aj.MHua je и данас уобича]ена („унпрюмут").
Y HapoAHoj исхрани доминирао je, па и сада 3Ha4ajHO место зау-
зима качамак („кол>еша"). Хлеб (,дтн.е") и то са квасцем („олоцел") месе
сваки дан, нарочито од другог светског рата. Главна су три оброка: до-
ручак („фруштук"), и то рано yjyTpo, ручак („ла прендз") око подне,
и вечера („ешь"). Обичним даном доручеде се хлеб, сир, кафа, а за
ручак и вечеру jeAy: пасу.ъ, купус, сир и млеко, Риба je често заступле
на у исхрани, и то као: рибл>а чорба („дзама b njenihe") — („Дзама Ь
njeinhe кукул>ешпе ceAOBjeuihe" — „Уз рибл»у чорбу Haj6oA>e иде кача-
мак!") Kojy npinroeMajy са паприком, парадаром („naTAH3jaH"), мироЬн-
joM („макар") и сирЬетом („оцет"); KyBajy и чорбу од ракова („дзама
Ъ рак"); рибли паприкаш се спрема од две врете рибе (обавезна je ке-
чига — „носвица" и joui jeAHa врста рибе), са додатком лука („ицапа")
и маснопе; ту je join рибл.и Ьувеч („Ьувеч Ь njemhe"), затим пржене рибе
(„njenihe пржит"). Риба (кечига, сом, мрена) усоли се и тако држи де-
сетак дана, а потом суши на сунцу. Месне чорбе (од свшьетине, па и од
roAyônjer меса) увек су киселе („дзама акра"). Као салату, najqeuihe
jeAy краставие. Лети се, због жеЬи, прави салата од краставаца са доста
воде („салат Ба KpacraBjeu"), Koja ce jeAe кашиком као додатак jeAHMa.
Лети ocTaBA>ajy и краставце у соли по неколико дана, а потом их jeAy.
О слави, када ниje поенн дан, cnpeMajy: чорбу, купус са месом, папри
каш, сарму и кол>у овцу или прасе; кад слава HHje „мрсна", npraipeMajy
та иста jeAa, али без меса и, обавезно, пасул». За Бадле вече („a3jYH")
cnpeMajy се поена jeAa: сарма, риба, посни колачи, а за Божий (,дсрапун")
пече се прасе („фритура Ъ nypcjeA"). О Ускрсу ce <}>ap6ajy jajá („уава
pomej") или, како jeAHOCTaBHO кажу — „фарба".
Почетком овога века, мушка ноппьа у Брн>ици cacTojaAa се из сле-
депих хал>етака: панталона од K03je коже, са бочним прорезима („пцориш
км гизде"), блузе („шуба") прелука („Aaj6ep"), зубуна („кожок"), кошул>е
и raña од кучине, Tj. конопл>е. На глави се носила шубара („калбц") или
шешир („naAapnje"), а на ногама опанци од свшьске коже („опинш Ьа
порк"). Y меЬуратном периоду, Брн>ичани су почели да носе и цпцкаче,
чакшире су се све чешпе израЬивале од сукна, а гумене опанке су
куповали.
Женска ноппьа, измеЬу два рата, cacTojaAa се од ових одевних пред
мета: бела сукаа, са везеном донюм ивицом; бела, везена блуза, две ке-
цел>е, и то предни („onpHjer") и стражн>а („nijyKyp"); коса уплетена; ма-
рама са црним ресама, слична cpncKoj, а подвезивала се под брадом.4
До првог светског рата, купе у селу су биле приземне, покривене
сламом или папрати; перамида je новщи кровни покривач, као и даска.
После ослобоЬенл, у Бр1ьици je подигнуто око 50 куЬа, и то претежно у
CAy4ajy када се брапа поделе. Десетак новоподнгнутих зграда je од цигле,
а остале су од шепера, са обавезном оставом у приземл>у. Од привредних
зграда обавезан je кош за кукуруз („патул"), CTaja за стоку, а само понеко
има ископан хладник, у kojh оставл^у лед за лето. Пушницу нема нико
у селу; вопе и месо мештани суше на отвореном огн.ишту, уз куЬни зид
или у купи. Уз купу je хлебна neh („коптур"). Дворишта су ограЬена пру-
Ьем („чакма") или летвама (баскще"). Иначе, све купе имале су, у
време испитиван>а, отворено огн>иште. Од покуЬства, у купи HMajy тро-
ношце („CKaMja"), колевку („кл>аган") карлицу за мешен>е хлеба и разли
вание млека („карл.ица"), преслице („фурка") врг за захватаае воде (,Ау-
дук пар трок") и др.
2.
Сеоска заветина je Мала Tpojmia (четвртак после Духова — „Ру-
сал>ка"), а затим св. Илща. Заветина се веома свечано прославл>а, и то 4
дана, са богатом трпезом, забавом и игранком на Kojoj свира .дшганска
4 Према мишлтен,у Бргьичанки, ова ношн>а се знатно pa3AHKyje од одеЬе

Kojy носе Влахинл на пример у Кладушници, код Кладова. Найме жене
тамо носе: сукньу — ткану, шарену; белу блузу са полвезаним рукавима,
HMajy само предн>у, шивену кецел>у (стражн.е HeMajy!), а мараму под
везу]у око yinHjy.
Брььица 145
банда" из Бродице. Игранка („3joic") Tpaje и целу ноН. Долазе гости из

Раденке, Дворишта, Криваче.
На тцацу Голубац иде се четвртком и неделюм, и на вашар koj'h се
одржава на Малу rocnojHHy. На вашару се, поред осталог, npoAaje noephe
(napaAaj3, купус, лук, лубенице) и стока (краве и кон>и); тамо ce Kynyje
л>удска и сточна храна и индустр^ски производи, забавлйуу се и „праве
помане" умрлим и живим, за Kojy сврху ce закушоду чак и целе шатре.
За Бршицу се не може репи да je то село са малим 6pojeM деце; ве-
пина породица има по 3 — 4 деце у школи, коja има припремни разред за
учен>е српскохрватског je3HKa, а у H>oj ce niKOAyje просечно око 100 уче
ника. Иначе, у селу се просечно годиппье раБа 12 — 15 деце, од Kojnx дво-
je — Tpoje „ванбрачне" и Kojoj се углавном npH3Haje очинство. До 1960. го
дине, деца су се раЬала скоро искл>учиво у селу, а дешавало се да се жена
породи и на и>иви. Уобича^ено je да се жена после порода одмара 2 — 3
дана, а одмах затим иде и на нajтeжe пол>ске послове. Иначе, за трудну
жену кажу „Myjepe греон>а".
Пупак („бурик") детету се сече ножем на BapjanH за мешеше кача-
мака, такозваном качамилу („коллншер") а веже се белим свиленим кон-
цем. Дете купа лице Koje му je везало пупак. За крштен»е долази кума
(„наша", „нашица"), Koja детету Aaje име, али то не саопштава до „гозбе",
Koja ce npnpebyje HajAaA>e три седмице по роЬен>у. До тога дана, AeBoj4H4y
назива|у „беба", а дечака неким привременим именом. Старта мушка лич-
на имена често с Kpaja прошлога века, су ова: Петрика (Карапанцип),
MapjaH (JaHKOBHh, Карапанцип), Дрика (Пауновий), Jochm, Сава, Милу-
тин, Новак, Алекса (Лтеко), Милосав, Селимир, Павле (ВинуловиЬ); а жен-
ска: Или]aila (GraHojeBHh), Саринка ЦанковиЬ), Кристина (Карапанцип),
Лападата, Флора (досел>ена), Петра, Божана Bypbnja, Даринка, Л>убица.
Мушкарци HeMajy надимке, Kojy су уобича]ени у дон>им Ьерлапским на-
сел>има. РоЬаци и при]ател»и доносе деци поклоне у одепи. На црвеном
кончипу детету око руке нанижу бели лук („6ajep"). Прве три нопи поро-
дил>а се труди да не спава како би сазнала шта говоре суЬенице („урсито-
ре"); има их три: две су добре a jeAHa зла. Глас ове трепе je OAAy4yjyhH.
Кад дете напуни шест месеци, кума га шиша (,,Нашу вин>а 3aj та кта пр дн
кап"). Ошишана коса се чува док дете не проговори. Тада га rarrajy, по-
Ka3yjyriH му прамен косе: „Од чега je ово?" Ако дете каже да je прамен
од овце, козе, краве, пилета — значи да he у животу наjболе успевати ако
rajy ту врсту стоке или живине. Дете учи да ctoj'h у спещцалжц оградици
(„Скам ун градит he копил мик"), а за прве кораке има покретни дубак
(„капуц"). И у прошлости je било yoöwiajeHO, па се то и данас чини, да
породица без деце ycBojn дете роЬака или суседа. HajpaAHje ce yceaja
дете док je мало. YceajaH>e се административно спроводи у MecHoj канце-
ларщ'и и суду, а у nojeAHmm c\y4ajeBHMa joui и у цркви. YcBojeHo дете
назива се „бопец", а лице Koje о н>ему води бригу — „стараоц". Проигра-
ван>е детета, Tj. нлгово прво хватанье у коло неког из фамилщ'е некад се
обавл>ало после завршеног четвртог разреда основне школе, а данас по за-
вршеном осмогодшшьем школовавьу.
Y прошевину AeeojKe иду момков отац и стриц. Кад je споразум по
стигнут, млади размене дарове („токма"). Y прошлости се сматрало да je
момак од 20 година престарио. МеЬутим, у последн>е две децени]е мом-
ци се жене Kacraije, углавном после одслужен»а eojHor рока. МладиЬ Kojii
je добио запослен>е може да се жени кад xohe — кажу Брвъичани. Aeeoj-
ке, се меЬутим, yAajy paraije, мада се ни оне данас не yAajy пре осамнаесте
године. Помиае се да у селу има два CAy4aja узиманл блиских сродника,
чак су у питан>у деца pobeue 6pahe. До првог светског рата, свадба („нун-
та") обавл>ала се уз музику с rajAH (,дсрб") и уз пратн>у бубн.а („тоба").
1едан од казипача ceha ce CBoje свадбе, на Kojoj je био обучен у црно
сукнено одело; имао je 28 година, а млада („roeje") само 17. Ca женом je
жнвео najnpe у „бурде.ъу" на салашу, а са н>еговим оцем у за]едници су

били 5 — 6 година.
Уз млади пар и ььихове родителе, главне личности на свадби су ове:
кум („наш"), „CTapojica", девер („кумнат д мна"). Сва три ова лица до-
лазе на дан свадбе yjyTpo у младожен>ину купу, у Kojoj н>егови родители
npnnpeMajy гозбу, а у томе им помажу и друга "лица („акчще"). Потом од-
лазе по младу. Y шали, кум наговара девера да износи ствари Kojnx у купи
нема, све док не изведе младу. Девер Hajnpe изнесе мало дете, а понекад и
мачку. За то време, младожен>а je уз кума. Haj3aA, речима: „Ово je"! кум
noTBpbyje да je изведена особа невеста. Девер на то пита: По чему je по>
imjeui? Кум одговара: „Обележена je!" итд.
После доручка, иду на венчаше. Данас се многи не BeH4aeajy у црк-
ви. Ручак je у млaдoжeн>инoj купи. Свадбу нико не прави у време поста,
jep не може ништа од стоке да закол>е и обогати ^еловник. Недел>у дана
после свадбе, млада одлази ceojoj родбини у посету. Годшшье се склопн
5 — 6 бракова, углавном од фебруара до новембра, Tj. нема венчавала у
време божнпног поста. AeeojKe се доводе из оближлег села Раденке,
одакле се и многи момци npH3ehyjy у Брн>ицу (око 1960. године — 4 AeeojKe
и 3 домазета). Занимл>иво je напоменути да се Брн»ичанке YAajy и у Голу
бац и браничевска села, па и у Ycje, Koje je српско населл, али никад у
Добру. Као домазети, Брььичани одлазе у Бикин>е или у жулика села, као
што je, па пример, Тополовник, у околини Великог Градишта. Hnje редак
c.\v4aj да je млада годину—две старщ'а од младожен>е. Око 1960. године
у селу je био случае снохачества (прича се да je свекар живео са снахо.м
док je син био у Bojciui).
Влашка TepMUHOAoraja сродства у селу je следепа: за оца и Majny се
каже: „тата" и „мама", за деду и бабу — „мама" и „/оеда", за сина и перку
— „копил" и „фата", за синовца и синовицу — „вер" и „вара", за yjaKy и
yjaKa и yjHy — „yjKa" и „у)на", за течу и тетку — „мотушон>у" и „hejica",
за сестрийа и сестричину — „н>поту" и „н>пота", за зета и снаху — „жи-
н>ере" и „нора", за таста — свекра и ташту свекрву „соукру" и „соукра" за
заову — „сора", за девера — „кумнат", за кума и куму — „наш" и „наши-
ца". МлаЬи свет старщег човека ословллва са „AjeAa", a CTapnjy жену са
„мама", што значи бака, баба.
Од предзнака смрти, помиае се глас кукавице или мале сове („uijy
реп"): човек Kojn Taj глас 4yje yjyrpo, а да пре тога ништа HHje jeo — умре-
he. Y предзнаке смрти се yöpaja и ситуагцца када изненадно угине живо
тика — петао, крава. Има старших л>уди Kojn caH>ajy да he умрети. Ста
рики свет спрема за живота укопну одепу (,Apeje"), а понеко и мртвачкн
сандук („сакрин>") и крст („Kpymja"). До другог светског рата, човека на
njAHcajy ставл>али су на земл>у, а затим закуцавали ексер изнад главе умр-
лог. Huje добро ако мачка прескочи мртваца (За ово верование HeMajy oó-
jaшнэelьa!). Y купи где je noKojHHK, отворе се прозори, окрене огледало.
Уз noKojiiiiKa, у сандук се обавезно ставл>а огледало, штап, метални но-
вац, шибица. Кад умре млада особа, до гробл>а je носе на рукама, a crapiije
превозе на колима. С обзиром на то што je гробл>е на узвишен.у, то чине
на првом „дрику" кола. Y Бргьици има 4 — 5 жена Koje 3Hajy да „oneeajy
умрлог, уз карактеристичан припев ле-ле. Неожен>еном или HeyAaToj поне
кад CBHpajy на сахрани као да je свадба, али евентуално играьье на погребу
mije познато у селу. Jörn увек се вепина умрлих у Брн>ици caxpaH>yje уз
верски обред. Сандук, по правилу, OTBapajy на гробу, где родбина л>уби
noKojHHKa. Земл»у не öanajy непосредно на сандук, вей на „галле" Koje се
као лаЬарски под поставе отприлике на половини раке. Зато су у почетку
хумке врло високе, све док не иструну талпе и земл>а се заруши. На гробу
пале 44 свейе, а за пробадан>е надгробие хумке вретенима. Kojer иначе има
у овим KpajeBHMa, не 3najy. Сваком noKojHHKy засади се на гробу дрво, Haj
Бршица 147
чешЬе шлива („пруна"), крушка (cmjjeiii") или орах („нук"). С гробл>а се

Bpahajy истим путем kojhm су дошли. По повратку са гробл>а Aaje се у
noKojHHKOBoj купи вечера („цара"). Крстаче на гробовима и старе и нови-
je, на ивицама су зарезане. За те зарезе ce npH4Bpmhyje цвепе и Beiuajy
траке. Неки ограде гробнице ceojnx умрлих плотом и поставе дрвене сто-
лове. Изван централног дела гробл>а caxpaftyjy се само „ajAyqH". Y жалос
ти се шест месеци носи прна трака („пантл>ика н>агра"), везана око врата.
После смрти сродника Aajy циклус помана, и то 4 у npeoj години: 2
мрснс („косласте") и 2 „постне" (главно jeAO je риба), а затим може да се
Aaje сваке године по jeAHa, све до седме године. За поману Koja ce Aaje
шест недел^а после смрти обавезна су 44 „колака": велики колач („колак
маре") и друга, проскура („прескуара"), а после две — три године Taj 6poj
колача Hnje HajÔHTHnjn. За умрлим се излива вода („пуштзае воде"). На
помани се на столицу ставл>ало одело, noKojHHKOBO, али шивено по мери
онога Kojn поману Aaje — да га носи и исцепа. За подуцце умрлим срод-
ницима може да се веже и такозвана помана за живота, Tj. да се Aaje yjeA-
но и себи. Такве помане npnpebyjy се, на пример, на вашару у Голушду,
са богатом трпезом, па Kojoj су: печено прасе, путьене паприке, неколико
торти, лецедерски колачи, свепе и вештачко цвепе. О гробовима умрлих
сродника брину се о задушницама — божипним, покладним (Младенци),
ускрппьим (Велики четвртак) и др.
Скоро половина домапинстава у Брн>ици, yKA>y4yjyhH ту и Црни Врх,
Tj. н.их 41, слави АранЬеловдан, 21 купа (у селу и Раковици) npa3Hyje св.
Петку, а 20 свечара слави св. Николу („свипи Никола"). Слава („празник")
прославл>а се прилично скромно.
Од годитшьих празника, Цветна недел>а („Флурщ") слави се са зе
леним, врбовим гранчнцама („MyjeA>e Ь салка Bjep3"), Koje доносе деца,
док се девочке yMHBajy у цвепу. О БурЬевдану се кол>е jarae, али ако je
OBaj празник у среду или петак, онда гозбу одлажу за дан — два.
Према народном праву, отац дели иман>е синовима на jeAHaKe дело-
ве — „на равно", а Ьеркама Aaje у облику „мираза" спреме: 1 — 2 краве
краве или неколико оваца и HaMeiuTaj. Увек je бол>е да отац подели име-
так joш за живота. Y селу нема cAy4ajeea да отац живи у зазедници са
ожен>еним синол!.
Y Брн>ици се годшшьа доба pa4yHajy на oeaj начин: пролеЬе („при-
мавара") од Младенаца („Смци) каже се: „Смцим вара" — „Долази про-
лепе!"); лето („вара") Tpaje до св. Илще; jeceH („томна") je до Митровда-
на („Сумиедру") од када HacTaje зима „japHa", „фриг". Млад месец je
„луна цинре" а пун месец „луна плина". Посао почишу „кад се месец
повлачи", jep прве недел>е може да пада киша. После тога, ако je време
лепо, HaAajy се да he тако noTpajara све док се „месец не обрне" (киша he
пасти „кад je трбух напред, а рогови горе!"). ПредвиЬан>ем времена бави
се видовити л>удн („влвос"). Такав je у селу био Алекса Брн>ичан — Ба-
танбере Kojn се овамо доселио из PyMyHHje. Дан почшье зором (,дзори-
л>и"), a jyTpo („Ьимин>аца") Tpaje све до 9 часова; дан („дзва") Tpaje за
тим, преко зенита („амн>азац") све до сумрака („сара") и заласка сунца.
Y HapoAHoj медицини, зубоболл се лечи ракщом, сол>у, TaMj'a-
ном; главоболл — хладним облогом („крпа peшje"); рана — травом зва
ном корнлча (,кopнaшje"; оболео стомак „шарбетом" од липовог цвета
(„флоре д hej"); око ма]'чиним млеком („муми цице воЬе"), уво — намо-
ченом, на пример у 3ejTHny, неопраном вуном „лву 1ьеспазата"); од yjeAa
3Mnje — исецканим листом лешника, помешаним са сол>у, или несланом
брнзом („брндза аеспарата"), али, пак, спермом.
Према мишл>еььу вепине Бршгчана, н>ихов влашки говор, Tj. унгур-
jancKH знатно се разлшоде од говора Влаха, на пример, у Кладушници
148 Аушан Арл>ача
(Царана).5 Што се тиче српскохрватског je3HKa, жене слабее говоре од

мушкараца. И кад говоре, греше обично у роду, 6pojy и падежу. О себи,
на пример, говоре у мушком роду: „Ja сам био, ,Ja сам мислио". Y н>ихо-
вом српскохрватском je3Hjcy су говорна обетеж^а csojcTBeHa говору Срба
у овом Kpajy, као: „Они долазу", „стредина" и сл. Y неким влашким поро-
дицама (нпр. Селимира ВинуловиЬа) договорили су ce joui пре две де-
цепще да у купи говоре српскохрватски како им деца не би била обавезна
да noxabajy припремни разред основне школе.
Од народних изрека, честа je ова: ,Ака he стрнЬ aj, дка ну he стрнЬ
aj!", „Ко штеди имаЬе, ко не штеди непе имати!". Загонетке („цгу>целка")
и погаЬан>а су ове врете: „Наршкодел кс nyj jeer лала лок?" На влашком
öpoje овако: „Yho Aoj, три . . . , а неке деч|е pa36pajaAinie су наводно на
циганском: кп>е, доле, трен,и, н>ен>и, шава, рава, yuTpaj, Kyifrpaj, ристин,
Ьок. Деца се за игру pa36pajajy као и другде: „Енци, менци, на каменци
тамо доле 12 сати; ен, бен, цара бен, кара бен, цараупе, гризнеш д . . . .
На^зад, да се помене да у селу живи и jeAHa адвентистка Б. И., жена
доселлна у Брн,ицу; н>ен муж се опире да приступи суботарнма. Иначе,
ова верска секта je веома експанзивна у овим KpajeBUMa Срби)е.
5 Ево тих разлика:

за врата се у Брн>ици каже вратница, а у Кладушници порта
млада, невеста roBja мираса
алева паприка пипарка ал>ива пшу арж]
чарапе ширепи штримфи
качамак колюш мамал>ига
блато MopmjHAO Mapoj
хал>ина сукна роки, роища
прозор федаста 3jaM
риба, пржена njemhe фрипт njemhe копт
пиринач, рижа пиринБ ориз
пщаница бециос бецу
миш phe шокЛе
доЬавола! дупе дракул дракул
опанци, гумени кондур omntuij
леп фрумос мнору
мртвачки сандук сакрин л>ем
шерпа mjepna шjapпиje,\a
шерпица стракина pajHa
сто астал njастал
Како живиш? Км Tpajeuihe? Км he Aaj?
момак 6eKjap 6ajaT
niehep зар дзар
река PY пру
дун>е гутнье гутje
учител>ица Y4HTOAojKa даскалица й
болестан 6ehar болнав
скупл>ан>е астрн адун
затим, у Брн.ици кажу, исто као и Срби — палачинке, а у Кладушници —
CKOBjepn; куатлача а тамо каук; вашар, панаВур — блшу, сарма — сар-
мал>е; paKHja — íryjKa; лаЬа, брод — вапор: кафана кафавъа; кукуруз —
пормб; задруга, продавнипа — Ayraje; вил>ушка — фуркул>ица; пут, друм
— шл.ау Сталина — латарка.
Brnjica 149
Résumé
BRNJICA
par
DuSan Drljaéa
Le village de Brnjica est situé à 12 km en aval de Golubac, à

l'endroit où la rivière de Brnjica se jette dans le Danube. Les mai
sons du village sont disposées principalement du côté droit du cours
d'eau qui, an s'approchant du Danube, baisse de plus en plus. Par
la construction du grand bassin d'accumulation pour la centrale hy
droélectrique „Derdap" ont été en partie submergées les surfaces ag
ricoles au-dessous du village, mais l'habitat même n'a pas été dé
placé. L' habitant y est également composé cle deux parties, à savoir:
le „village" et les fermes (salaS), mais, différence de Golubinje, le
„village" y est habité de façon permanente. La plupart des habitants
de Brnjica sont originaires de la Roumanie. Dans les années soixante
de ce siècle il y avait des émigrations de Brnjica. Pourtant, la
construction du grand chemin qui mène à travers le défilé et l'élar
gissement des travaux dans la carrière voisine ont créé la possibilité
pour les jeunes gens d'être embauchés au village ou à Golubac.
En ce qui concerne l'économie du village, l'élevage y occupe
une place plus importante que l'agriculture au sens strict et parmi
les occupations complémentaires il faut souligner le travail dans la
carrière et l'exploitation des forêts. Il y a au village cinq moulins
à eau, tous situées sur la rivière de Brnjicka reka. Le cheptel du vil
lage se composait autrefois pour la plupart de chèvres, tandis qu'à
présent les moutons sont prédominants. L'élevage de montagne y a
été développé, tout comme à Dobra, mais ioi uniquement jusqu'en
1965. La prinoipale activité dans l'industrie domestique est le travail
de la laine par le tissage. On garde encore le souvenir de certaines
formes anciennes du commerce — trocs. Dans l'alimentation popu
laire, la polenta (kacamak — „koljesa") occupe toujours une place
importante. Jusqu'à la première guerre mondiale, les maisons du
village était sans étages, recouvertes de paille ou de fougère; les tui
les concaves sont ici une couverture de toit d'origine plus récente,
ainsi que les bardeaux.
Quant à Brnjica, on ne pourrait nullement dire que c'est un
village où les enfants sont peu nombreux; la plupart des familles
ont de 3—4 enfants d'âge scolaire. L'école a une classe préparatoire
où les enfants apprennent la langue serbo-croate. Dans le village il y
a de 12 à 15 nouveaux-nés par an en moyenne, dont 2—3 sont „illé-
gitimes" auxquels on généralement reconnaît la paternité ultérieu
rement. Les hommes n'ont pas de sobriquets qui sont usuels dans
150 Duian Drljaéa
les localités de Derdap inférieur. Ces dernières décennies les jeunes

hommes se marient en général après leur retour de service milita
ire, tandis qu'autrefois ils se mariaient trop jeunes. Il y a au village
de 5 — 6 mariages par an et ils sont contractés pour la plupart dans
l'intervalle du mois de février au mois de novembre, c. à d. il n'y
a pas de mariages pendant les six semaines de jeûne qui précèdent
Noël. Intéressante est la terminologie valaque pour désigner la pa
renté et l'alliance dans laquelle sont conservés de nombreux vesti
ges de l'antiquité slave. Leur parler valaque, c. à d. langue des Oun-
gouryans, diffère considérablement de la langue que parlent les Va-
laques par ex. à Kladusnica (qui sont d'origine Tsarane).
Бреда ВЛАХОВИП.
ПРОМЕНЕ Y HAPOAHOJ KYATYPH Y НЕКИМ НАСЕЛ>ИМА НИЗВОДНО
ОД ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ БЕРДАП
1.
Етнографски институт Српске академще наука и уметности, у ши-
рем плану проучаван>а Ьердапских насел>а Koja су на било Kojn начин
претрпела промене изграднюм хироелектране „Бердап", обухватио je, у
npBoj фази рада, током 1963 — 1964. године и три насел>а кот леже низ-
водно од данаипье Ьердапске бране. То су села Давидовац и Кладушница
и градско насел>е Кладово. Претпоставл>ало се да he изградн>а хидроелек-
тране имати несумн>иво велики yTHuaj на дал>и pa3Boj ових насел>а, што
ce KacHHje и потврдило jep леже у HenocpeAHOj близини овог гранди'озног
oôjeKTa. На жалост, због ограничених финанси]ских средстава, истражи-
ваььа се у овим насел>има нису могла извршити онако као у насел>има
узводно од хидроелектране, KOja су се нашла под водом акумулационог
je3epa. Ипак, током 1963. и 1964. године, као и каенщим макар и дели-
мичним проматралима живота и pa3Boja у овим насел>има, сакупл>ени
су извесни подаци о Кладову као административном, привредном и кул-
турном центру овога noApy4ja, као и о суседним селима Кладушници и
Давидовну. Због тога he у овом прилогу бити речи и о неким променама
у овим населзима, на основу rpabe оакупл>ене v време испитиванл, a Koja
се налази у Етнографском институту CAHY. ЙзмеЬу осталог, на промене
до ко]их je дошло у овим насел>има неопходно je скренути пажн,у, ма
кар и у HajKpafiHM цртама, тим пре што je paHHje стан>е описано у етно-
лошко) литератури, па се лакше могу уочити промене Koje су наступиле
у последил време.
2.
О paHHjeM изгледу и етнолошким снецифичностима Кладова, К\а-
душнице и Давидовца писали су Коста товановип и Милисав Лутовац.1.
Из №ихових радова произлази да су Кладушница и Давидовац села зби-
jeHor типа, Koja леже на AecHoj обали Дунава, дуж пута Кладово — Те-
KHja.
Становништво Кладушнице и Давидовца бави се земл>орадн>ом и
сточарством као основним привредним гранама. МеЬутим, осим ових ос-
новних делатности, знатан део прихода становништву доносе и занимала
Koja су везана за воде Дунава. Део становништва запослен je на разним
радовима у речном бродарству. Ово „допунско привреЬиванэе", Koje je
обезбеЬивало стални извор прихода, одразило се, пре свега, у матери-
jaAHoj култури*. Найме, запажа се да су сви становници Кладушнице и
Давидовца, Kojn су били запослени у привредним делатностима везаним
1 Коста товановиЬ, Неготинска tcpajuua и Клуч, Српски етно

графски зборник. кн.. 29, Београд 1940, с. 3 — 299.
М. Лутовац, Неготинска Kpajuua и Клуч, Зборник радова кн>. LXII,
Гсографски институт, кн.. 15, Београд 1959, с. 1 — 84.
2 Б. ВлаховиЬ, Бродарство као привредна грана — са етнолошког
становишта, Зборник радова Етнографског института, кн.. 6, Бео
град 1973,
за Дунав, временем подиэали нове купе, Koje су се по спол>аши>ем из-

гледу разликовале од оних у KojuMa су боравили становници Kojn су се
бавили исклучиво поллпривредом. Према apxnecKoj граЬи Kojy je за-
бележио M. BapjaKTapoBHh) из Давидовца je, на пример, радило у то
време у тугословенском речном бродарству 45 л>уди, у багерско-бродском
предузепу 13, у дунавском „AojAy" 1, у гравевинском предузепу 3, а у рн-
барском газдинству и joui неким предузепима у Кладову 5 радника. Ако
се овом 6pojy AOAajy 2 учителл, 1 помопни службеник, 13 пензионера и 6
породичних инвалида са сталиим месечним приходима, онда je схватл>и-
BHje што je 6poj матерщално релативно добро ситуираних становника
Давидовца, KojH je, према попису становништва из 1961. године, имао 520
становника', био прилично велики за jeAHO сеоско насел>е. Изграднлы
хидроелектране 6poj запослених из Давидовца, као и из других суседних
насел>а join више се повепао, па je и то утицало, у H3BecHoj мери, на еко-
номски пpeoбpaжaj села. Сличне промене десиле су се и у Кладушннци,
за Kojy, на жалост, немамо прецизних података из тог периода веп се о
променама може jeAHHO аналогно закл>учивати.
Изградка хидроелектране Бердап омогупила je становништву Да-
видоца и Кладушнице укл>учиван»е у разноврсне делатности. тедан 6poj
становника уклэучио се као неквалификована радна снага у изградн>у
електране, а известан 6poj нашао je запослен>е у изградн»и пратепих об-
jeKaTa. На пример, упоредо са електраном граЬен je и нови пут, KojH je
повезао Кладово са Београдом. Y изградн>у овог пута укл>учио се известан
6poj неквалификованих радника, поред осталих из Давидовца и Кладуш
нице. Према подацима забележеним у Матичним кн,игама запослених у
предузепу „Партизански пут" током 1963. године, види се да je из Да
видовца радио 41 радник, а из Кладушнице 49. Разуме се, поред н>их
било je и радника и из других околних насел>а (Подвршке 72, Манасти-
рице 18. Корбова 5, Кладова 7) kojh су 3ajeAHo са радницима из Cpönje
и других република учествовали у изградн»и деонице пута Кладово —
Текит.
Иако je TpajaAo релативно кратко, запослен»е становништва из по-
менута два насел>а, вишеструко се одразило на н>ихов живот. Промене
су ce Hajnpe осетиле у породичном животу и спол>ном изгледу купе.
Релативно велики 6poj л>уди, Kojn je био запослен на градилиштима
хидроелектране и изграддьи пута, одлучио се да подите нове Kyhe, Koje
су просторно знатно премашивале сопствене потребе. Желели су, найме,
да из тренутне cmyaimje извуку максималну корист. Вншак стамбеног
простора у новоподигнутим купама (као и у старим) издавао се радни
цима са стране kojh су били запослени на овом великом градилишту.
Ово je нарочито било уочл.иво пре него што je подигнуто радничко на-
сел>е Караташ. На пример, jeAaH пензионер из Давидовца изградио je у
то време купу са S просторна, од Kojnx je неке издавао радницима и на
raj начин побол>шао CBojy економску ситуащцу; било je више оваквих
примера. Нове купе су граЬене по савременим граЬевинским прописнма
и од модерних материала. Материал за градн>у куЬа и осталих oôjeKaia
углавном су сами припремали, а са стране су набавл>али само оно што
им je било нajнyжниje, што иначе нису могли сами урадити у сопстве-
Hoj режщи.
Становништво Давидовца и Кладушнице, као и осталих насел>а.
повеЬало je матерщалне приходе и npoAajoM полюпрпередних производа.
Велико градилиште, са концентрисаном радном снагом, било je потрошач
свега што се на тржиште могло изнети. Због тога je економска стабнл-
ност становништва ових насел>а у време изградн>е хидроелектране и пра
тепих o6jeKaTa била знатно вейа него било кад paHHje.
Становници поменутих насел>а нашли су запослен>е и у новоподн-
rHVToj индустрии у Кладову. Све то омогуИило je да се у живот овог
становништва унесе нови ритам и из основа измени изглед н>ихових на-
3 Попис становништва из 1961. године, кн.ига 17, Београд 1965, стр. 73.
Промене у народней култури у неким насел»има 153
сел>а. Уосталом, то се и данас може запазити дуж новоизграЬене маги-

страле од Кладова до Teiuije.
О променама Koje су настале у овим насел>има у последнее време,
поред осталог, Haj6oA>e сведочи Попис становништва и станова из 1971.
године. Према овом полису, у Давидовну je од укупно 180 домова 93 из-
граЬено после 1960. године, а од 307 купа у Кладушници, после 1960. го
дине изграБено je 162. Друго je питан>е да ли су изградн>у нових купа
пратиле и друге OAroBapajyhe промене Koje би се у оваквом CAy4ajy мо-
гле очекивати. Пре би се рекло да су нову архитектуру и у Кладушници
и у Давидовну пратили традиционални облици у начину станован>а.
Попис становништва и станова из 1971. године yKa3yje на то да je
велики 6poj новоподигнутих купа эадржао извесне елементе ceojcTBeHe
pamijeM начину станованя. Ледан од тих елемената je земл>ани под, Kojn
je задржан и у новим условима станован>а. Према попису, у Давидовцу
je у 124 купе задржан землани под, што значи да су у Taj 6poj укл>учене
и неке од новоподигнутих jep насел>е има укупно 180 домова. Према ис
том попису, од 307 домова у Кладушници 204 je са земллним подом.
Ако се oeaj 6poj упореди са укупним öpojeM купа у насел>у (307) и по-
дигнутим после 1960. године (162), jacHo je да су и овде неке нове купе
задржале земл>ани под. Слично je са осталим „иноващцама". Y оба на-
сел>а само по jeAna купа има купатило. ТакоЬе je мали ëpoj купа у Koje
je уведен водовод. Y Давидовцу водоводом HMajy свега 4* купе, а у Кла
душници само 1. Y малом 6pojy купа остало je у употреби и отворено
ош>иште. Y Кладушници су, на пример, регистроване 3 купе са оваквим
опьиштем. Електрично осветл>ен>е су оба насел>а добила 1959. године;
меЬутим, joui увек има купа Koje HeMajy ово осветл>ен>е. Y Давидовцу je
10 (од укупно 180), а у Кладушници 20 (од 307) домова у Koje HHje уве
дено електрично осветл>ен>е. Према томе, у оба насел>а известан 6poj купа
je савремено опремл>ен за станован>е, по чему je сличай купама у насе-
л>има Koja су услед изградае хидроелектране у целини или делимично
наново подигнута. Истраживаььа су показала да су нове купе у Давидов
цу и Кладушници подизане због новонастале ситуащце. Основни разлог
за н>ихово поднзан>е je, по свему судепи, жел>а за што веЬом зарадом.
Изградн>а хидроелектране и сфеката око н>е вишеструко je ути-
цала на промене у животу села и породице. Преломни тренутак je на-
ступио увоЬен>ем електричне енерпце, Koja je пратила не само осветл>а-
ван>е станова и помогших зграда веп je са собом донела и друге новине
у домапинство. На пример, радио и грамофон постали су неразджони
предмета у сваком домапинству и отворили становништву хоризонте са-
знан>а. Y новще време све вепи 6poj домапинстава noceAyje и телевизор,
чиме се такоЬе ocTBapyje додир са светом на знатно ширим релащцама.
Новину у домапинству представлю и такозвана бела техника. Сви ови
елементи, уз друге чиниоце, нема сумн>е, утичу на промене у култури
станован>а, схватан,има и менталитету становника ових насел>а. Ако се
има у виду чин>еница да се читав oeaj предео, па самим там и ова насел>а,
до шездесетих година нашега века yôpajao у Haj3aocTaAHje и забачетце
Kpajeee Cpönje, онда су промене Koje су наступиле у релативно кратком
временском периоду там пре уочл,иве и карактеристичшце. Ипак, „нагли
скок" и пpeoбpaжaj HHje могао тако брзо и заувек избрисати стара схва-
тан>а о ceocKoj купи и одбацита традиционалне навике у начину живота.
Становништво je понекад и из практичних разлога задржавало из тради-
ционалног начина станованл оно што се показало практичним. Сматра
се, на пример, да се у ceocKoj купи, где се из дворишта уноси прл>авштана,
чистойа HajAaKme одржава када je под од наби)ене землте, jep ce jeAHO-
ставно помете и полисе водом, Koja ce yraije у земл>у. Али и ово традицио-
нално схватагье íinje остало нетакнуто новинама савременог доба. Многи
су земл>ане подове, у новще време, прекрили матерщалима од пластике
(страгула, линолеум или топли под), што се такоЬе лако одржава.
Y време испитиван>а велики 6poj сеоских Kyha био je изграЬен од
дрвене граЬе. То су стандардне куЬе из традиционалног наслеЬа овога
Kpaja4. Ове Kyhe су углавном мамештене на уобича]ени начин. Из „Ьинде"

се улази у npocTOpHjy Koja се овде назива „каза" (кухин>а). Y H>oj се на-
лази опьиште, чува храна и nocybe. Отворено огн>иште je, по правилу, у
jeAHOM углу просторов у Kojy се улази кроз полукружан отвор у пре-
градном зиду3. Изнад огнэишта висе вериге („зел> ла цст", или „3eje")
Koje су саставл>ене од издуженнх алки. Ова огжишта, меЬутим, само су
ретко у употреби; храна се данас припрема на штедн>ацима (црни гвоз-
дени шпорет или „смедеревац"). На зиду Kojn OABaja опьиште од целс-
купне npocTopnje, на страни OKpeHyToj према вратима, окачене су шерпе
и Tencnje разних величина и 6oja, што je не само практично него и лепо
и декоративно. Y oeoj просторен од покупства се налазе joui 2 „рафта",
у коj има се такоЬе држи nocybe. Дон>и део „рафта" je затворен, а на гор-
Стара h нова Kyha у Давидовну, снимл>ено 1963. г.
1ьем су отворене полице. ИзмеЬу улазних врата и врата Koja воде у десну
rrpocTopHjy у „казн" смештен je и „долап", са масивним дрвеним врати
ма. Y долапу се чува храна, односно брашно, мает и друго што се троши
за исхрану у сеоском домаЬинству. Нека домаНинства поред „долапа"
HAiajy и „ладу". То je овепи дрвени сандук, у коме се чува брашно. „Лада"
има преграде, слично онима у амбару, за разне врете брашна. HaMeurraj
у осталим просторщама доста je оскудан и Haj4emhe je домапе израде.
Kyha KojHMa je било речи има сразмерно више у Кладушници него
у Давидовцу. Вепи 6poj Kyha noBHjer типа у Давидовцу су подигли бродари,
односно они Kojn су запослени у бродарству, па су нмали више услова.
СпоЛ)аш1ьи изглед и унутраиньн распоред npocTopHja je друкч1ци у од-
носу на купе од дрвета. Ргинда je сман>ена и претворена у веранду, па je
због тога изгубила многе функц^е „Ьинде". На пример, средиште порк>
дичног живота у новим купама премештено je у кухин>у, у Kojoj се од-
Buja HajeehH део породичног живота; у H>oj се че.ъад OKynA>ajy и нajдyжe
борави (за разлику од paHuje кухин>е односно „казе" где се само ку-
вало). Слнчне промене уочене су и у осталим елементима културе ста-
нован>а. Kyhe овог типа су скоро пдентичне савремено подигнутим ку-
4 Вндети рад о TeKHjn Б. Влахови1т у овом Зборнику, где je са више по-
jeAHHOCTH описан oBaj тип Kyhe.
5 Y време наших испитиванв било je релативно доста Kyha са отво{>еним
опьиштем, али она нису била у употреби.
Промене у народно] култури у неким насел>има 155
Ьама. Ове Kyhe су намештене савременим намешта]ем, KojH je куплен у

рад1ьама и kojh се може напи у било Kojoj купи у другим KpajeBKMa где
je прихвапен савремени начин станован»а.
Напоменуто je да су Давидовац и Кладушница претежно полопри-
вредна насела. Због тога се, када je реч о н>иховим спол>ном изгледу,
као карактеристика могу истапи nojeAHHe полопривредне зграде у дво-
риштима. Од економских зграда, у дворишту je Hajeehn и HajAeniiiH „па-
тул" (кош за кукуруз). Увек je поставлен тако да се може видети са
друма. ITocToje вепи и ман>и кошеви. Вепи кошеви HMajy дон>и део озидан,
док je код ман>их Taj део од дрвене rpabe. Када je „патул" изразито прос-
тран, доли део служи као nojaTa и штала. Каткада je у том делу и лет]ьа
кухин>а. Иначе, економске граде у овим селима нису нарочито велике.
Ово су KpajeBU у KojHMa нема много обрадиве земле, а и она Koja се об-
pabyje Hnje нарочито квалитетна па су, према томе, и приноси релативно
мали. Због тога су и потребе за CMeuiTajHHM простором минималне. Стока
борави вепином на салашима, па за н.ен CMeiiiTaj у селу нису потребне
зграде. Подижу се штале у KojHMa се чува понека крава. Салаше
и у овим селима доста брзо Hanyurrajy. Све економске зграде Koje су у
дворишту, било за CMeurraj стоке, или полопривредних производа, малих
су дименз^а. Домапинства Koja се не баве полопривредом. а то само у
последнее време, не подижу никакве економске зграде поред купа.
3.
Кладово je такоЬе изграднюм хидроелектране вишеструко изме
нило CBoj раниjи изглед. Ово бивше трговачко-административно средиште,
у наj новиje доба постало je и значаjaH привредни центар. Захвалу)упи
craqajy околности Koje су се одвщале у прютеклим годинама на овом
простору, Кладово je прерасло у релативно велико и модерно населе,
Koje je привукло 6pojHO становништво не само из залеЬа вей и из шире
области.
Из nocTojehe литературе je познато да je Кладово седамдесетих го
дина прошлога века било живо трговачко место на прелазу за Руму-
HHjy. Разевало се као 3Ha4ajaH трговачки и занатски, као и администра-
тивни центар, па je ту улогу сачувало све до почетка изградиье хидроелек
тране. С друге стране, очувало je управне и привредне функщце за ceojy
ширу околину. Упоредо са тим, развезло се и као центар речног саобра-
haja. Дакле, имало je улогу пристаништа и тржншта за околину, а раз
везло се и као землюрадничко населе. Према томе, разв^ало се под
yrmjajeM привредних, caoöpahajHHx и административних фyнкциja. Исти
на, у почетним фазама н>егов вепи замах ометала je турске чарпнца. Ме-
Ьутим, после ослобоЬен,а, а особито после коначног одласка Турака из
Фетислама 1968. године, Кладово je добило данаппьи облик. Н>егову основу
чине две улице. тедна се развщала дуж пута Кадово — Неготин, у правцу
север-jyr, а друга паралелно са обалом Дунава. Y npeoj су концентрисане
готово све занатске и трговачке радн>е. Од ове две главне apTepnje по-
лазе све друге улице Кладова. По свему судепи, ова je варош настала по
узору на нека BojBobaHCKa насела. HHje исклучено да су му првобитни
изглед дали доселеници из BojeobaHCKnx насела, KojH су око 1860. године
основали такозвану Банатску малу«. Y Кладову je, као и у свим другим
подунавским населима пре другог светског рата nocTojao велики 6poj
кафана (14). Осим у трговачким радн>ама, трговачки послови су се обав-
лали и на вашарима, KojH су одржавани 2 пута годиш!ье: на Велику Гос-
nojHHy (28. августа) и св. Луку (31. октобра). Први je Tpajao 3 дана, а
други само jeAaH дан. Y време вашара осепала се посебна ужурбаност
у граду. МеЬутим, ова живахност je после другог светског рата све више
замирала. Трговине, кафане и занатске радн>е сведене су на минимум.
6 Упоредити: М. Л у т о в а ц, нав. рад.
Вашари такоЬе iuicy, ни у друштвеном ни у економском смислу, могли

эалржати знача] Kojn су пре тога имали.
До шездесетих година XX века Кладово je не само стагнирало у
односу на предратни период него je у извесном смислу и назадовало.
JeAiiocraBHO je постало мало административно средиште, Koje нще имало
готово никакве економске привлачности за ужу и ширу околину.
МеЬутим, шездесетих година XX века у Кладову се подиже прва
HHAycTpnja. Била je то нискоакумулативна производил или, бол>е речено,
мало развщенищ облик занатског пословала, Kojn je извесном 6pojy
л»уди нудио, уз бродарство, Сталину эараду. Y оквиру Комуналног пре-
дузепа развило се, 1959. године, предузепе „Напредак"; у н>ему су изра-
Ьнвали дугмад од школ>ки Koje су вадили из Дунава, a KacHHje су то чини
ли и од других сировина. Осим поменутих предузеЬа извесно време радио
je погон за израду буради и црепа. Од 1962. године основана су два посебна
предузепа, а „дугметари" се придружио погон трикотаже „Тимочанка",
из 3aje4apa. Током 1963. године у „Тимочанки" je радило око 170 радника,
углавном женска радна снага, из Кладова и непосредне околине. Осим
овога, у Кладову je у то време основана индустр^а вщчане робе (тако-
звана „шрафара"); уз ово nocTojaAO je речно бродарство и Рибарско
предузейе „Кладово". Ово предузепе je запошллвало у самом Кладову
мали 6poj радника, а по селима су имали поверенике копима су рибари
продавали и предавали (по уговору, рибари су морали предати предузейу
уговорену количину уловл>ене рибе, а вишак су могли да npoAajy). Ри
барско предузепе „Кладово" je, дакле, на oeaj начин учествовало у привре-
Ьиваиьу великог дела становништва у прошлости, а данас све ман>е. Y
Кладову се налази и трговачко предузепе „Мироч", са 11 продавница раэ-
них профила у KojHMa су такоЬе запослени становници из ове територи^е.
Осим тога, велики 6poj л>уди запослен je у администрацией, школству,
здравству и неким другим службама.
Као што се види, занатство, трговина и индустрща развезли су
се у Кладову у доста скромним размерама. Упркос томе, меЬутнм, оно
je постало прнвлачно степиште и сабирни центар ближе и дал>е околине.
Осим дневних мигращца радне снаге, на пример из Текще, Давидовца,
Кладушнице и других места, од 1964. године била je веома карактери-
стична nojasa сассл>аван>а становништва из црногорске оазе, Koje je жи-
вело у изолату у Петровом Селу.7
Тако се у веома кратком периоду у Кладову населило око 30 по
родила из Петровог Села. Махом су долазили землюрадници, KojH су се за-
пошл>авали у индустрии и граЬевинарству. Бременом су овде подизали
CBoje купе и тако постепено кидали везу са традиционалним занималем
— земллрадиюм и сточарством, а макар и минимално, ceojHM присуством
истовремено утицали на етнички састав становништва Кладова.
За промене у етничко] структури становништва Кладова особно зна-
4ajHo било je отваран>е градилишта и почетак изградн>е хидроенергетског
система „Бердап". Y то време у Кладово je доспео велики 6poj радника са
стране, из разних KpajeBa наше эемл>е, Kojn су били запослени по гради-
лиштнма. Каткада су то били радници Kojn су дошли и крапе се задржа-
вали због посла. Али и ови кратки боравци често су утицали на промене
навика и схватан.а становника овога Kpaja (пре свега брачне везе дево-
jaKa са радницима са стране).
YTHuaj радника Kojn су долазили са стране посебно ce ocehao док
HHje изграЬен .ДСараташ", велико радничко насел>е. Радници су до тада,
найме, становали по куЬама и били у непосредном додиру са становниш-
твом. Када je реч о лосел.аваи>има, морамо се сетити joui jeAHor момента.
Найме, укиданьем Бердапске речне управе у TeKHjn, изградн.ом бродске
преводнице на брани, део до тада запослених у ßepAancKoj pe4Hoj управи
7 Опширнщ'е о томе видети у раду M. BapjaKTapoBHh. Петрово
Село и живот гьегових становника, ГЕМ 22—23, Београд 1960, с. 123
Промене у народно] култури у неким иаселима 157
из TeKHje прелази на рад у Кладово, Kojn се овде стално HacTaftyjy. Да-

кле, као што се види, Кладово je постелено, од мале трговачке варошице,
израстало у модерно насел>е савременог облика.
Y ком обиму и у Kojoj мери je Кладово напредовало као насел>е
може се закл>учити на основу неких података. Зна се да je у време нз-
град1ье хидроелектране подигнут jeдан нови, модерни део насел>а, у не-
nocpeAHoj близини данашн>е rmjaue. Подигнути су станбени блокови, са
канализациям, водоводом, централним rpejaH>eM и другам потребама за
савремено станован>е. Док je TpajaAa изтраддъа хидроелектране, у овим
становима становале су породице радника и стручн>ака запослених на
градилишту. После завршеног посла, када радници и стручааци оду на
друга градилишта, планирано je да се у ове станове населе становници
Teiuije, KojH су v почетку одбщали да им се изгради ново насел>е. Као
што je познато, Теюцанци нису насел>ени у ове станове, jep je изграЬена
нова TeKHja, а у ново насел>е у Кладову насел»ени су радници запослени
у индустрии, речном бродарству и другим службама у Кладову. На oeaj
начин, рекло би се случа]ношпу, Кладово je добило потпуно нову стамбе-
ну четврт. У KOAHKoj мери je Кладово ново насел>е види се из Полиса
станова из 1971, године, по коме je Кладово готово нов град. Од 1969
станова, колико их je било приликом пописа, 1360 je изграЬено после
1960. године, управо од времена када je почела изграднл Хидроелектране
„Бердап" и HHAycTpje у Кладову. За разлику од новоподигнутих сфеката
сличне врете у сеоским насел>има, у Кладову je велики 6poj станова са
комплетном електричном инсталащцом, водоводом и канализащцом (816).
Meby новоподигнутим становима у Кладову 783 je и са купатилима. Y
1 111 станова уведене су само електричне инсталащце. YnpKOc свему, у
Кладову nocTojn 42 стана без модерних инсталащца, а у 498 налази се под
од земл>е.
Као што се види, Кладово je данас насел>е углавном новога типа,
у коме и у друштвеном и економском погледу живот добила нове облике.
Због тога се ново Кладово знатно разливе од онога Koje je ceojeepeMeHO
описао M. Лутовац xpajeM шездесетих година нашега века. Y то време
HHje се могло ни помишл.ати о смерницама новога pa3Boja. МеЬутим, гра-
дилиште je из основа изменило традиционалне природне услове па кроз
то утицало и на обликован>е модерног урбаног простора. Захвал>у^упи из-
MeibeBoj eKOHOMCKoj и ApyuiTBeHoj ситуации, Кладово je, као центар, да
нас у могуЬности да у извесном смислу веома позитивно утиче и на ширу
околину. Повезано речним и копненим caoöpahajHnuaMa, ово насел>е се
прибляжило другима а и она н>ему, па се меЬусобни утицаjи и иноваци]е
све више ocehajy чак и у овом релативно кратком раздобл>у.
4.
На основи непосредних проматран>а и изнетих HajyomuTeirajHX чи-
Нэеница може се с разлогом констатовати да je изградн>а ХЕ „Бердап"
веома позитивно утицала и на pa3Boj насел>а низводно од бране Koja нису
пресел>авана. Становништво у овим насел>има HHje ништа изгубило у
просторном погледу. Остала je сва обрадива земл>а Kojy су у насел>има
узводно од н>их становници потапан,ем изгубили у велико] мери. Y насе-
л>има низводно од бране развиле су се, на noerojehoj основи, могупно-
сти економског престро]аван>а, а упоредо са тим отворили су се извори
нових зарада. Све ово битно je утицало на просперитет и економски на-
предак и гауединца и целине Kojy они сачин>ава|у. Данас, када се ова на-
селл YKA>y4yjy у процес pa3Boja и модернизащце могупе je jeAHHO прет-
поставити пут и смернице н>иховог дал>ег развитка. Oeaj процес изград-
нюм хидроелектране ни у ком CAynajy HHje коначно завршен Beh je, за-
право, тек отпочео. CeojoM изграднюм и nocTojaaeM хидроелектрана je
разорила вековима затворене границе и омогупила уюьучиванл у опште
токове економског напретка. Због тога he неке од овде изнетих конста
158 Breda Vlahovié
тащца послужити само као основа за прапен>е промена у условима са-

временог друштвеног развитка, у првом реду са етнолошке тачке гледи-
шта, као и свима kojh на било kojh начин проучава^у народни живот и
1ьегова кретан>а.
Résumé
CHANGEMENTE SURVENUS DANS LA CULTURE POPULAIRE DE

CERTAINS HABITATS SITUÉS EN AVAL DE LA CENTRALE
HYDROÉLECTRIQUE DES PORTES DE FER
par
Breda Vlahovic
Dans la première phase de recherches ethnologiques, faites

dans les habitats de la région des Portes de Fer, qui avaient subi
l'influence de la construction de la centrale hydroélectrique de
Djerdap, les investigations ont embrassé aussi certaines localités,
situées en aval du barrage. Ce sont les agglomérations de Kladovo,
Kladusnica et Davidovac. Dans ce travail ont été présentés quel
ques changements fondamentaux qui se sont produits dans la ma
nière de vivre de la population à cause de la construction de la cen
trale hydroélectrique sur le Danube. On a donné quelques observa
tions sur les changements dans l'occupation des habitants, aussi
bien dans l'habitat rural que dans l'habitat urbaine. Les conséqu
ences des nouvelles conditions économiques, causées par l'accrois-
sements des salaires et des revenus en argent en général, sont mani
festes dans l'aspect extérieur de la maison et dans la manière d'ha
bitation. L'industrie et le chantier de construction ont influé indi
rectement sur les changements dans la structure ethnique de la po
pulation. Le fait de travailler dans les conditions sociales et éco
nomiques modifiées a influé sur le changements de certaines nor
mes séculaires, établies fermement dans l'ancienne manière de vivre.
Les rapports on été modifiés et avec eux aussi de nombreuses coutu
mes, normes de comportement, la mentalité des hommes a égale
ment commencé à changer. Les changements se sont produits dans
tous les domaines de la culture matérielle et spirituelle populaire,
ainsi que dans les rapports sociaux au sens plus large.

Zbornik Radova PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Radova PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

CPIICKA АКАДЕМЩА НАУКА И УМЕТНОСТИ

RECUEIL DES TRAVAUX

Accepté ù la VI Séance de la Classe des Sciences sociales de l'Académie, le 5. VI. 1962.

Прилиьено на VI скупу Одел>ен>а друштвених наука Српске академике наука

Зборник радова САНУ LXXV — Ешнографски инсшишуш к». 4

ДРУГ ТИТО У НАРОДИСЬ ПЕСМИ

Анкетни пресек, што га je Фолклорно одел>ен>е Етнографског

игре или мелоса, преко везива и ткива, до резбари)'е на гуслама, лик

И 6e3Öpoj je народних орских двостихова ко)и сви исту основну

Исцватила перуника плава

Богами je сачувати неНе,

Партизанке оморике танке.

НАРОДНЕ ПЕСМЕ ПОЗИВА НА УСТАНАК И БОРБУ

1 Душан НеделковиК, Прилог йроучаван,у законишосши развишка нашег на

алца и све поштене родол>убе да се дигну у борбу за нову народну сло

* Савремеие народы üjecju, CapajeBo 1957, стр. 17— 18.

О, радници, браКо и сел>аци

• Гусларске народне йесме, забележио и за штампу припремио Петар Ш. Вла-

10 Narodne pjesme о borbi i izgradnji, Sarajevo 1958, стр. 19.

Или ова) двостих:

14 Partizanska pesem, Lubljana 1953, стр. 30.

CHANSONS POPULAIRES — APPELS À L'INSURRECTION

17 KpajuuiKe народне ùjecMe, Баша Лука 1949, стр. 29.

ДРВАР У HAIIIOJ HAPOflHOJ РЕВОЛУЦИОНАРНСУГ ПЕСМИ

Пратити одраз оваквог )едног процеса друштвеноистори)ског пре-

*. Др. Д. HeflejbKOBHh: Прилог йроучавапу законишосши развишка нашег на

орског певан>а, Koje „сагледавамо у сва три структурна enoja народног

ь др. Д. Недел>ковиН, op. cit. стр. 59—60.

рентабилни)е и за капиталисте на)привлачни)е гране привреде, са отва-

' N. Babic, ор ей, сер. 2—3.

Режим шъачке и терора,

11 Kpajuuixe борбене üjecMt, Бака Лука 1959, стр. 42.

Зборник радова Етнографског института САН юь. 4 :

Устанак je у Дрвару био,

15 N. Babié, op. cit., стр. 16— 17.

Да je народ желан сад устанка.

19 „Годинпьак историког друштва Босне и Херцеговине", Capajeeo, године II,

Он je лицеи на Саницл страд'о...

" N. Babié, op. cit., стр. 25.

окупатори, и шихова цивилна управа, нарочито су искористили aKimjy

Kpaja су ступали у редове Првог пролетерског батальона Босанске Кра-

" Славко Ф. ОдиН, Детства 2 бригаде 6 личке йролешерске дивизще у Дрварско}

Штаб Врховни у Дрвару био,

Ове судбоносне floraîjaje преносио je народ и кралим орским песмама

Титова пеЬина у Дрвару nocraje у народним песмама и симбол

11 Narodne pjesme borbe i izgradnje, стр. 155.

У Дрвару усред 6oja,

Бодар, xepojcKH дух народног лесника из Дрвара не пева о поги-

Сваки погинули борац из дрварских одреда значио je ]едау нову

" N. Babié, op cit. у стр. 21.

Ко не жали Степана и Марка,

CehajyhH се жртава Koje су поднели борци овога Kpaja у борбама

CBojy борбену традицщу народ дрварског Kpaja наставио je и у

Д. Недел>ковиН, op. cit., стр., 121.

DRVAR DANS NOTRE CHANSON POPULAIRE

L'auteur examine les conditions historiques et sociales de de l'évo

ПУТ ПЕСМЕ KPAJHHCKE ЧЕТЕ

KynjbajyhH о &oj податке дошли смо до 3anaibyjyhHx чин>еница, и то

2. Песма кра)инске чете „KpajnHCKH смо млади партизани" об)'ав-

Саопштио Милорад ПаниК-Суреп, директор My3eja револуцдае, Београд.

понела и ову песму, па су je Тимочани касни)'е чули на Озрену као „Топ-