17-18

17-18

КРАЉЕВО
2019
 Уређивачки одбор

Проф. др ДРАГАН ВОЈВОДИЋ, проф. др МИРОСЛАВ ВУЈОВИЋ,

др НИКОЛА КРСТОВИЋ, др ЗОРАН МАРКОВИЋ, ТАТЈАНА МИХАИЛОВИЋ,
др КОСТА НИКОЛИЋ, др ВЛАДЕТА ПЕТРОВИЋ, др МАРКО СТОЈАНОВИЋ

Уредник
ТАТЈАНА МИХАИЛОВИЋ

На насловној страни:
Нандор Глид, Рудар, 1952, бронза
Спомен-костурница у Баљевацу на Ибру

На последњој страни:
Милан Ђокић, Композиција са античким портретом, 1985, уље на платну
Народни музеј Краљево, Уметничка збирка: инв. бр. 463

Зборник радова НАША ПРОШЛОСТ

штампан је уз финансијску помоћ Града Краљева
 САДРЖАЈ / CONTENTS

Реч уредника 7
IN MEMORIAM Милан Ђокић 9

СТУДИЈЕ
STUDIES

Predrag Radović, Zoran Marković, Neogene proboscideans (Mammalia, Proboscidea) and 13

Miloš Radonjić, Sanja Alaburić, other mammals from the vicinity of Kraljevo, Serbia
Неогени сурлаши (Mammalia, Proboscidea)
и други сисари из околине Краљева

Драгољуб Даниловић Жички архиепископи у време владавине краљева 29

Уроша I, Драгутина и Милутина
Žiča Archbishops during the Rule of Kings Uroš I,
Dragutin and Milutin

Војкан Милутиновић Нови поглед на некрополу Томињачу и црквину 43

Милетићи у Ковачима подно Копаоника
A New View on the Necropolis Tominjača and Crkvina
Miletići in Kovači at the Foot of Kopaonik

Немања Трифуновић Однос локалних власти према питању 69

„народних непријатеља” 1945–1947.
Три примера из Жичког среза
The Attitude of the Local Authorities Towards the Issue
of “National Enemy“ 1945–1947, Three Examples
from the Žiča District

Дарко Гучанин Сарадња у области индустрије између Југославије 81

и Пољске 1956–1958. Пример фабрика шинских
возила из Краљева и Зелене Горе
Cooperation in the Field of Industry Between
Yugoslavia and Poland 1956 – 1958, An Example –
Rail Vehicle Factories from Kraljevo and Zelena Gora

МУЗЕОЛОГИЈА И ХЕРИТОЛОГИЈА
MUSEOLOGY AND HERITOLOGY

Силвија Крејаковић Стрељање у Лагеру у Краљеву октобра 1941: 93

истраживање, интерпретације и преглед
меморијализације у Народном музеју Краљево
Shooting in the Lager in Kraljevo in October 1941:
Research, Interpretations and an Overview of
Memorialization in the National Museum Kraljevo
Марија Алексић Чеврљаковић, Краљево, град на Ибру, Genius loci и идентитети 127
Милица Алексић савремене заједнице
Kraljevo, a City on the Ibar River, Genius Loci and the
Identities of Modern Community

ГРАЂА
MATERIAL

Александар Пауновић Трагови средњовековног рударства у Остатији на 145

Голији
Traces of Medieval Mining in Ostatija on Golija

Александар Бережнов Руска емиграција у протоколима цркве у Краљеву. 157

Прилог проучавању живота и рада руских
емиграната између два светска рата у Краљеву
Russian Emigration in the Church Registers in Kraljevo,
Contribution to the Study of Life and Work of Russian
Emigrants Between Two World Wars in Kraljevo

Соња Милићевић Јавни споменици и ратни меморијали на 203

територији општине Рашка
Public Monuments and War Memorials on the
Territory of the Raška Municipality

ПРИКАЗИ ИЗЛОЖБИ
EXHIBITION REVIEWS

Маја Ђорђевић Јелена велика краљица – три године гостовања 242

(2014–2017) и подстицај за међународну сарадњу

Зорица Петровић Шумадијска дивизија 1914–1918. Изложба којом је 248

обележена стогодишњица Великог рата (2014–2018)
у Шумадији

Владислава Игњатов Култура сећања – или о баштињењу наратива 252

о трагедији која повезује просторе бивше земље

Маја Живић Испричаћу ти причу… Гостовање изложбе 256

Археолошког музеја Задар у Србији 2018–2019.

ПРИКАЗИ КЊИГА
BOOK REVIEWS

Драган Булатовић Драган Драшковић, Краљево од вароши до града, 261

Краљево: Народни музеј, 2016.

Маја Ђорђевић Слађана Спасић, Легат Лепосаве Алексић Зарић, 263

Краљево: Народни музеј, 2018.

Бојана Миљковић Катић Карановац у српској штампи 1835–1867, приредио 266

мр Славољуб Маржик, Библиотека Документи,
књ. 5, Краљево: Народни музеј, 2018.

Милош Чорбић Јован Симијановић, Друштвена историја Краљева–­ 268

­–Ранковићева 1944–1955, Лепосавић: Институт за
српску културу Приштина, 2018.

Радован Бунарџић Драгољуб Даниловић, Гордана Гаврић, 270

Краљево: Православна Епархија жичка, 2019.
 МАРИЈА АЛЕКСИЋ ЧЕВРЉАКОВИЋ УДК: 930(497.11)
316.72:711.4(497.11)
Завод за заштиту споменика културе Краљево COBISS.SR-ID 283875084

МИЛИЦА АЛЕКСИЋ
Гимназија Краљево

КРАЉЕВО, ГРАД НА ИБРУ

Genius loci и идентитети савремене заједнице

… градови у изиђивању напредују а човечанство у том напретку страда.

Није корисно за морал имати градове са великим кућама пуних станова,
радионица, творница, где се народ гуши, пропада.
Дубави 1927: 99–100

Апстракт: Рад ће покушати да одреди однос становника Краљева према локал-

ном наслеђу, начине на којe појединци доживљавају наслеђе, како га дефинишу
и како сагледавају своју улогу у његовом очувању. Без намере да доносимо једно-
стране закључке или осуду појединачних акција према наслеђу у прошлости, по-
кушаћемо да укажемо на позитивне и на негативне одлуке у планирању, као и њи-
хов утицај на данашњи изглед града. Настојаћемо да понудимо могућа решења
заштите и очувања наслеђа, ослањајући се на међународна достигнућа и принци-
пе заштите и сагледавањe урбаних пејзажа. Дефинисање, али и стварање заједни-
це која интерпретира наслеђе и са њим је у свакодневном контакту требало би да
представља основу за његово очување, као и очување ширег пејзажа чији је оно
нераскидиви део.

Кључне речи: Краљево, урбани историјски пејзаж, заједница, културно наслеђе

УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Дефинисање појма наслеђе, као и свест о потреби за његовом заштитом, поти-

че још из античких времена.1 Конституисањем модерних националних држава
током XIX века отпочело је његово систематско вредновање и заштита, док је у
претходних седамдесетих година дошло до вртоглавог успона у изградњи идеја
и начела везаних за заштиту културних и природних добара. Организовањем
служби заштите, најчешће кроз систем завода, института и музеја, као и доно-
шењем закона на државном и на међународном нивоу изражавала се тежња ка
очувању културног и природног наслеђа од интереса за појединачне народе, али и
целокупно човечанство. Данас појам наслеђа обухвата не само материјалне, већ и
духовне изразе човечанства, а листе наслеђа непрестано се допуњују различитим
облицима културних разноликости. Различитост и богатство културних израза
не сагледава се само кроз објекте, појам наслеђа посматра се као континуира-
1
Jokilehto 2005, 4–5
ни процес, а материјалност је само један од облика његовог постојања.2 Нека од 2
Bоrtolotto 2007, 21

Краљево, град на Ибру 127


3
Фаро 2010
4
Varšava-Najrobi 1976
5
Vašington 1987
6
Историјски урбани пејзаж –
Historic Urban Landscape. Нажа-
лост, Србија није потписница на-
ведене препоруке. Веома је тешко
примењивати одреднице међуна-
родних резолуција будући да наша
законска акта нису усаглашена са
њиховим смерницама. Наиме, иако
је Србија потписница више међу-
народних конвенција, у њој ни је-
данпут нису донете допуне и изме-
не закона како би се омогућила њи-
хова примена. Штавише, ХУП пре-
поручује државама потписница-
ма усклађивање законских аката са
препорукама како би се заштитили
историски пејзажи, јер препознаје
њихову улогу у стварању иденти-
тета заједнице, очувању различи-
тости културних утицаја, али и у
очувању природне средине, чиме
се доприноси побољшању живот-
них услова у градовима.
7
Paris 1954.
8
Ђорђевић 1978, 15
9
Идентитети су нешто чиме се
тежи очувању посебности и дивер-
зитета људских израза и заједни-
ца једног простора. Нагласак није
само на очувању националних
вредности већ идентитета поједи-
начних регија и простора (Wagner
2000, 13).
10
Матијевић, Бишевац 2000, 107;
Драшковић 2016, 25–35
11
Богосављевић-Петровић 2000, 9
12
Већ 1826, нови кнез Веселин
Пећанин је дотерао Карановча-
не у једну регулу (Macura 1984,
202). Нејасно је када Краљево до-
бија кружни трг са мрежом глав-
них улица. Трг је могао настати ис-
товремено или нешто касније са
главним тргом Пожеге (1837), са
којим је идентичан по облику и ве-
личини (Драшковић 2016, 26–29),
а најкасније у време енергичног
председника општине Јована Са-
рића (Macura 1984, 209), полови-
ном XIX века.
13
Engels 1988, 567–568
најзначајнијих достигнућа дефинисана су кроз Оквирну конвенцију Савета Ев-
ропе о вредности културног наслеђа.³ Кроз програм Конвенције наглашава се по­
треба за очувањем трагова људске прошлости као сведока диверзитета људских
активности са циљем ширења универзалних идеја цивилизације. Конвенцијом
се изражава став да културно наслеђе, уколико се промишљено употребљава,
може постати ресурс одрживог развоја и допринети степену квалитета живота
у друштву. Наглашава се да наслеђе не припада стручњацима и држави већ да
сваки појединац може да се ангажује у погледу заштите и промоције културног
наслеђа према сопственом избору. Потреба за дефинисањем, односно стварањем
заједнице која интерпретира наслеђе, која је са њим у свакодневном контакту,
требало би да представља основу за његово очување, као и очување ширег про­
стора чији је оно нераскидиви део.
НАСЛЕЂЕ – ИДЕНТИФИКАЦИЈА И ПРОБЛЕМИ ОЧУВАЊА
Унескова Препорука заштите и савремене улоге историјских простора (Варшава–
Најроби 1976),⁴ као и Вашингтонска повеља ИKOMOС-а,⁵ наглашавају потребу
за очувањем историјских градова и простора, али и њиховим уклапањем у сва-
кодневни живот заједнице. Ова идеја се током деценија развила у став да је нео-
пходно очувати јединство града – историјски урбани пејзаж (ХУП)⁶, неговањем
идентитета који граде сви његови делови и њихове међусобне везе, подједна-
ко као и архитектонски значајне зграде.⁷ Урбана конзервација, дакле, тежи очу-
вању градског ткања, истичући вишеструкост односа споменика са околином,
као и слојевитост самих споменика.⁸ Имајући у виду изнете идеје рад ће поку-
шати да дефинише проблеме у заштити наслеђа, да укаже на могућност очувања
постојећих идентитета, као и изградњу нових у граду Краљеву. Указаћемо на
потребу стварања заједнице која би, упркос својим разликама, могла изгради-
ти осећај јединства и емпатије доживљавајући наслеђе као део свог јединственог
идентитета,⁹ и која ће урбани пејзаж који је окружује, а настао је утицајем чове-
ка на природу, видети као богатство сопственог идентитета и израза у времену
дигиталног друштва.
Просторни оквир рада је ужи центар Краљева, односно његово језгро чије је
формирање отпочело непосредно након Карађорђевог спаљивања турске варо-
шице Карановца.10 Насаље Карановац, касније Краљево, формирало се на вишој
речној тераси леве обале реке Ибар недалеко од њеног ушћа у реку Западну Мора-
ву. Положај савременог насеља је изабран вешто тако да се налази изван поплав-
ног подручја реке.11 Након турбулентних дешавања из периода Првог српског
устанак, најзначајнији период, у историји града, отпочиње ослобађањем Кара-
новца почетком Другог српског устанка (1815), када долази до лаганог исељавања
турског становништва и стварања српске варошице са чаршијом. Краљево своје
правилне грађевинске линије и ортогоналну пројекцију улица са кружним тргом
дугује чињеници да је смештено на готово равном платоу више речне терасе, али
и челним људима који су некада и радикалним акцијама спроводили државне
регулативе.12 Разбијање старе матрице отпочиње у периоду после Другог светског
рата. Променом државног уређења створила се и потреба за креирањем новог
идентитета у вези са модерним социјалистичким уређењем друштва.13 Шири цен-
тар града захваћен је у послератном периоду низом радикалних урбанистичких
захвата и интервенција којима је значајно измењен његов изглед, а грађевински
фонд осиромашен. Центар је претрпео одређене промене, нестала је једна страна
128 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић
старе чаршије,14 породични објекти са окућницама у залеђу главних улица, ук-
лањају се ради изградње вишеспратница или модерних јавних објеката. Ово је
уједно период када је у филозофији архитектуре преовладавало мишљење да из
прошлих времена као сведоке треба сачувати само вредна архитектонска дела.15
Иако је током ХХ века центар претрпео промене, град наставља да се шири, фор-
мирају се нова насеља на његовим ободима. Насеља, плански дефинисана, обух-
ватала су и зелене зоне и јавне просторе који су излазили у сусрет људским пот-
ребама за одмором и опуштањем. Нове промене урбаног језгра отпочеле су током
последње деценије ХХ и трају до данас. Не рачунајући бомбардовање током Дру-
гог светског рата, грађевински фонд Краљева највећи удар доживљава управо у
овом периоду. Град престаје да се развија плански, градитељско наслеђе трпи те-
жак ударац, будући да постаје сметња у борби за новим стамбеним и пословним
квадратима. Још увек је на снази сагледавање наслеђа из перспективе уметничке
вредности појединачних објеката, који сада попут острва у новоизграђеном окру-
жењу покушавају да се прилагоде новокомпонованој матрици. Овакво третирање
целине довело је до стварања архитектонског нереда узнемирујућих стилских ре-
шења и прелаза који се додатно појачавају затвореношћу визура и непостојањем
отворених пролаза у уским једносмерним улицама. Некада познати поглед на
Краљево из правца старог моста на Ибру са звоником Цркве Свете Тројице и
Пољопривредном школом у позадини као доминантним симболима пејзажа гра-
да потпуно је промењен. Кеј на коме су некада доминирали породични објекти
са пространим двориштима, сада су испуниле вишеспратнице – својеврсни кон-
гломерат архитектонског нереда.16 Утицај климатских промена, које се огледају у
смањењу или изостанку падавина током летњих месеци, те честим топлотним та-
ласима, знатно је појачан непланским грађевинским интервенцијама. Подизањем
бетонског фронта на Кеју потпуно је промењен ток ваздушних струјања према
граду. Подизање вишеспратница у залеђу градског центра довело је до погор-
шања животних услова, што се манифестовало губитом зелених површина, огра-
ниченом инсолацијом током зимских месеци, појачањем буке и загађења издув-
ним гасовима. Све ово остало је на периферији размишљања градских урбаниста
приликом планирања новог изгледа града. Занемарујући квалитет појединачних
решења, урбанисте су занемариле и квалитет живота у изграђеном амбијенту.
Развој вароши пратиле су и промене у броју становника. Насељавање срп-
ског живља отпочело је тек након устанака, исељавањем турског становништва.
Српско становништво се досељава из оближњих насеља, али и из делова Ср-
бије који су још увек били под турском управом, а који су гравитирали према
Краљеву долином реке Ибар. Потреба за занатским производима, као и процес
инду­стријализације у првој половини ХХ века, условили су насељавање станов- 14
Процес нестајања Чаршије био
ништва из удаљених области тадашње Краљевине Југославије, али и странаца.17 У је постепен и започео је најпре из-
периоду после Другог светског рата наставља се процес индустријализације мес- градњом низа стамбених зграда у
њеном горњем делу (простор из-
та и појачан прилив становништва из шире околине. Демографски однос између међу Трга и зграде Музеја). Затим
села и градова Србије у овом периоду почиње нагло да се мења. Данас више од је крајем педесетих година ХХ века
две трећине становништва Србије живи у градовима. Иако је економска криза изградњом зграде Хотела „Турист”
усло­вила пропадање великих фабричких гиганата, досељавање становништва је нестао низ објеката у полукругу.
настављено и у последњој деценији ХХ века, приливом расељеног становништва Седамдесетих година ХХ века сру-
шен је и доњи део Чаршије (изјаве
из бивших република Југославије, али највише након ратних разарања 1999. при- савременика).
ливом становништва са простора Косова и Метохије. 15
Крчмар 2018, 169
Нагли резови у политичким режимима током ХХ века на простору Србије
довели су и до стварања нације без јасно изграђеног идентитета. Велика рат-
16
Крчмар 2018, 171
на разарања, губитак и исељавање становништва, као и промене у државним 17
Виријевић 2006, 307–320

Краљево, град на Ибру 129


18
Radić 2010: 107–110
19
Сајт града Краљева, https://www.
kraljevo.rs/o-kraljevu/licna-karta-
kraljeva/?script=lat /20.09.2019.
20
Унутар заједница које се у Краље-
ву изјашњавају као Срби јасно се
изражавају поделе на староседео-
це, исељенике из бивших републи-
ка, исељена лица са Косова и Ме-
тохије, Србе из Санџака, Моравце.
Постоје и поделе унутар саме тери-
торије локалне самоуправе, па ће
човек из студеничког краја нагла-
сити своје порекло у односу на не-
ког из Груже и обрнуто. Разлог за
поделе унутар заједница могу бити
и политичка уверења.
21
Каrnoouh 2014: 31
22
Wagner 2000: 11–12
политикама онемогућили су стварање чврстих традиција које повезују заједни-
цу. У периоду после Првог светског рата градила се нова југословенска краље-
вина и стварало ново заједништво, а овај принцип постао је доминантан након
Другог рата, када је требало потиснути изузетно јак елемент идентитета српског
народа – припадност Цркви. Градило се јединство кроз заједничке жртве и свест
о заједничкој антифашистичкој борби. У вихору деведесетих нестаје заједни-
штво, а народ се окреће делимично заборављеним традицијама – ствара се ин-
стант национализам који није заснован на искуству и сећањима већ је делимич-
но импортован, опет од стране државе или држави блиских елемената.18 Пос-
матрајући историју државних поредака, уочавамо да сви имају исти именитељ:
оштар, односно радикалан прекид са бившом влашћу, Карађорђевићи негирају
традиције династије Обреновића, комунистички режим покушава да избрише
сећања на Краљевину, падом комунизма држава тежи да раскрсти са народно-
ослободилачким покретом...
Шареноликост насељеног становништва, која је Краљеву, с једне стане, изгра-
дила имиџ отвореног града, допринела је стварању заједница унутар заједнице.
Иако по последњем државном попису из 2011. преко 95% становништва чине
Срби,19 могу се уочити значајне поделе унутар српске етничке групе. Географско
порекло је често једина одредница која нас јасно издваја у односу на друге.20 Ве-
лики резови у државним политикама и промена идеологија довели су до развоја
различитих менталних географија,21 којих се грчевито држимо у недостатку ста-
билнијег идентитета са којим се можемо повезати.22 Многи од ових личних ставо-
ва утицаће на равнодушност појединца према наслеђу. С друге стране, лична уве-
рења могу утицати и на испољавање ватреног става према наслеђу са којим треба
раскрстити уклањањем свих трагова његовог постојања. Највећу претњу наслеђу
представљају чланови заједнице који имају могућност доношења одлука, како на
челу локалне управе, тако и у установама културе. Управљајући политиком ло-
калне заједнице они доносе одлуке које ће утицати на будуће генерације.
Како дефинисати заједничке вредности заједнице, односно постоји ли наслеђе
у нашој непосредној околини са којим свакодневно долазимо у контакт, према
којем гајимо лични однос, које дефинише нас као Краљевчане? Спроведена је ан-
кета која је требало да поткрепи полазне теоријске ставове или да их ревидира.
Анализом одговора покушале смо да укажемо на могућности превазилажења
проблема у сагледавању и очувању постојећег фонда наслеђа, изградњом односа
према простору и његовим постојећим вредностима. Контролна група се састоја-
ла од ученика краљевачке гимназије и њихових родитеља (Табела 1). Одговори
су указали на однос према наслеђу две генерације које су одрастале у различи-
тим временским, као и друштвеним околностима, али које повезује простор и
чији формирани ставови утичу на свакодневицу других. Анкета је дала увид у
то колико се унутар савремене породице бавимо наслеђем са којим смо у сва-
кодневном контакту, али је и дала одговор на питање односа испитаника према
сопственом наслеђу (Табела 4). Иако кратка форма анкете не може у потпуности
дати одговоре на све сегменте овог проблема, њени резултати могу указати на
постојеће односе и степен развијености идентитета. Интерпретацијом одговора
могу се добити смернице за стварање заједнице повезане наслеђем.
Посматрањем историје стварања националних држава током XIX века запажа
се да је идентитет увек био уско повезан са националном припадношћу и спомени-
цима који ту припадност потврђују. Будући да се преко 95% становништва Краље-
ва изјашњава као део српског народа, као доминантни елементи идентитета дожи-
вљавају се: језик, писмо и верска припадност. Јачина ових идентитета повезана је са
130 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић
Табела 1.
Контролна
1951–1960 1961– 1970 1971–1980 1980–1985 2001–2003
група
Број 2 9 32 3 72
Проценат 1,7% 7,6% 27,2% 2,5% 61%
Укупно 118

Табела 1 – Подела испитаника према старосним групама

Table 1 – Classification of respondents according to age groups
Табела 2.

Симболи града Краљева Родитељи Ученици Гимназије Заједно

Трг српских ратника 24,6% 32,9% 29,7%

Манастир Жича 21,7 % 23,6% 22,9%
Река Ибар 9,4% 5,6% 7,1%
Спомен парк „14. октобар” 10,1 % 12% 11,3%
Тврђава Маглич 4,3% 3,7% 3,9%
Зграда Музеја 5% 5,6% 5,9%
Остало 24,9% 16,6% 19,2%

Табела 2 – Симболи града Краљева

Table 2 – Symbols of the city of Kraljevo
Табела 3
Видимо се код...
(општепозната места, Родитељи Ученици Гимназије Заједно
састајалишта )
Трг српских ратника 20,3% 32,9% 19,4%
Тенк 24,6 % 23,6% 22,9%
Задужбина 18,2% 5,6% 15,7%
Зграда Скупштине општине 4,3 % 12% 4,6%
Остало, мање од 3 одговора 32,6 % 16,6% 37,4%

Табела 3 – Карактеристичне локације за састајање, окупљање становништва (Видимо се код...)

Table 3 – Characteristic locations for meeting up, gathering of the inhabitans (See you at...)
Табела 4
Познавање породичне Родитељи Ученици Гимназије
прошлости
Друга генерација 100% 100%
Трећа генерација 65,2% 59,7%
Четврта генерација 54,3% 36,1%

Табела 4 – Познавање породичне прошлости

Table 4 – Knowledge of the family past
Табела 5

Родитељи Ученици Гимназије Заједно

Споменик на Тргу српских

ратника подигнут је у спомен
76,1% 48,6% 61,1%
борцима Балканских и Првог
светског рата

Споменик краљевчанима
изгинулим у ратовима 1991 -1999 67,4% 16,7% 36,4%
смештен на Тргу Јована Сарића

Централни кружни трг имају

45,6% 13,8% 26,3%
Краљево и Пожега

Табела 5 – Познавање историје града

Table 5 – Knowledge of the history of the city

Краљево, град на Ибру 131


23
Karnoouh 2014, 34–36
24
Dolff-Bonekamper 2014, 57
25
Манастир Жича представља је-
дан од најзначајнијих споменика
културе Републике Србије. За њега
су везани неки од најзначајнијих
догађаја самостаности и држа-
вотворности српског народа. Као
такав препознат је као непокретно
културно добро од изузетног зна-
чаја за Републику Србију. О ње-
говој важности говори и чиње-
ница да је интересовање званич-
них представника државе за њего-
во очување постојало од самих за-
четака модерне државе у ХIX веку,
до података да су радови у оквиру
манастирског комплекса Жиче от-
почети 1924, одлуком Комисије за
одржавање, чување и евентуалну
рестаурацију наших архитектон-
ских споменика при Министарству
грађевина Краљевине. То је ујед-
но био први пројекат новооснова-
не комисије (Чанак-Медић (и др.)
2014). Манастир се налази изван
урбаног језгра града, па се неће-
мо битније дотаћи проблема њего-
ве презентације и односа заједнице
према њему.
26
Матијевић 2009, 55–141
27
Wagner 2000, 16
28
Матијевић 2009, 77–114
29
Фотографије коришћене у раду
представљају део документације
Завода за заштиту споменика кул-
туре Краљево (фотограф Далибор
Анђелковић). Стара разгледница
са приказом градске чаршије пре­
узета је из: Драшковић 2016, 71,
кат. бр. 24
30
Матијевић 2009, 87–116
31
Део испитаника је као повод из-
градње навео жртве града у Дру-
гом светском рату, док су два испи-
таника као повод изградње навели
успехе устаника у Првом српском
устанку.
географским простором који народ насељава.23 Нејасне представе о припадности
довеле су до стварања подела унутар једног народа, унутар заједница које су деце-
нијама живеле мирољубиво. Одједном се јавила потреба за издвајањем јаства, пра-
вљењем вештачких подела, а нејасна осећања припадности истичу се у први план.
Све ове поделе продубљене су и чињеницом да ни један режим није подржавао раз-
вој дијалога или јачање цивилног друштва. Све су ово нажалост јасни показатељи
некада одсуства, а данас ниског степена демократије. Породично наслеђе састоји
се од сећања на особе, предмете или простор који нас окружује, а може се састоја-
ти и од прича и сећања преношених са генерације на генерацију. Породица у Ср-
бији још увек представља најјачи тип социјалних веза појединца, ова релација по-
тврђује се чињеницом да се наша породична сећања негују и преносе са колена на
колено (Табела 4). Однос појединца према наслеђу заједнице или народа такође по-
чиње да се гради у најранијем детињству, најпре у оквиру породице. Касније се тај
однос може неговати кроз институције, школе, грађанска удружења, избор профе-
сије... Свакодневни контакт са наслеђем требало би да стимулише и јача наш однос
према њему.24 Свесне чињенице да су појам и дефиниција наслеђа нејасни великом
делу грађана, ауторке су избегавале његово коришћење. Уместо њега употребљен је
појам симбол, који по својој природи представља саставни део онога што се под-
разумева под појмом наслеђе. Највећи проценат испитаника је као основне симбо-
ле града препознао Манастир Жичу25 и Споменик српским ратницима.26 Као доми-
нантно природно наслеђе препознаје се значај реке Ибар (Tабeла 2).
Сећање, наслеђе и идентитет су по својој природи нераскидиво повезани пој-
мови.27 Наслеђе и сећање идентитету дају легитимитет, док идентитет и сећање
омогућавају наслеђу живот. Како ми стојимо данас? Сећања једног дела грађан-
ства нису везана за урбани пејзаж града Краљева, што обликује и њихов однос
према њему (Табела 2). С друге стране, генерације одрасле у Краљеву могу имати
лични однос према одређеним изграђеним вредностима града, то је доживљај
проистекао из личног или искуства породице, али није освешћен појмом наслеђа.
Споменик српским ратницима28 постављен је у знак сећања на учешће становни-
ка Краљева у подвизима српске војске у балканским и током Првог светског рата
и у њихову славу (Слика 1).29 Са велике временске дистанце тешко је говорити
о протоку информација од старијих генерација ка млађим и стварању личног
односа појединца према изворним вредностима споменика. Приврженост со-
цијалистичкој доктрини, губитак односа за земљом, односно миграциони таласи
допринели су чињеници да је сећање на солунске победнике замрло. Храбар чин
градоначелника Краљева и враћање споменика у центар представљао је искакање
из колосека званичне државне политике у том тренутку.30 Нагла заинтересова-
ност државе пробуђена је тек почетком друге деценије XXI века, у тренутку када
је цео свет почео да слави победе Првог светског рата. О односу према солунци-
ма и, поново, вештачки наметнутој глорификацији говори чињеница да је до-
бар део испитаника нетачно одговорио на питање коме је Споменик посвећен.31
Иако се сагледава као симбол града (Табела 2), само је 48,6% ученика Гимназије
правилно одговорило на питање повода изградње Споменика српским ратни-
цима (Табела 5). За разлику од гимназијалаца 76,1% родитеља, учесника анкете,
тачно је одговорило на питање о мотивима подизања Споменика. Недостатак
протока информација од родитеља ка деци сведочи и о односу родитеља према
догађајима из прошлости. Чињеница је да се сви важнији догађаји на отвореном,
као и друштвени живот Краљевчана, одвијају на Тргу. Како је могуће да грађа-
ни Краљева толико времена проводе у сенци Споменика, незаинтересовани за
идеју чији је он носилац? Крупним словима исписана порука може се ишчитати
132 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић
 Слика 1 – Споменик
српским ратницима погинулим
у ратовима између 1912–1918.
Figure 1 – Monument
to the Serbian Soldier killed
in the wars 1912–1918

из даљине, али је њен значај делимично занемарен. Наиме, просечан грађанин

Краљева у току једне недеље више пута прође Тргом, на Тргу се одмарамо, са-
чекујемо, возимо тротинете или бицикле, преко њега пролазимо кад идемо на
посао или у школу... Постоље споменика је током последњих деценија поста-
ло одређена врста игралишта – авантура-парка најмлађих становника Краљева.
Овакво коришћење постамента сматрамо крајње неадекватним, али оно поткре-
пљује тврдњу ауторки о одсуству пијетета дела грађана према жртвама у чију
част је Споменик подигнут. Занемарљива је чињеница да ли неко познаје тачан
датум почетка Првог светског рата, значајнија је чињеница да грађани Краљева
често не препознају значај учешћа својих суграђана у великој трагедији и епо-
пеји Европе. Заокрет у политици донео је величање Народноослободилачке бор-
бе, што је био пожељан дискурс у детињству низа генерација. Нагла репрогра-
мирања државног система и ограниченост (забрана слободе) јавног изражавања
довели су до збуњености припадника заједнице, а однос према Првом светском
рату само је један од израза овог осећања.
С друге стране, искуство прошлих генерација нас је научило да сопствена
осећања према изграђеним вредностима простора нису битна, јер не предста-
вљају део званичне државне или локалне политике. Изузетно добар пример за
овакав потиснути доживљај је и однос према грађанским ратовима крајем деве-
десетих ХХ века. Нејасан став око учешћа Србије у ратним дешавањима допри-
нео је одсуству односа јавности према жртвама града у овом периоду. Споменик
изгинулим у ратовима 1991–1999. постављен је на Тргу Јована Сарића између
зграде Градске управе и Поште (Слика 2). Само 16,7% млађих испитаника зна где
је споменик смештен (Табела 5). Иако се у знак сећања на жртве полажу венци
једанпут годишње, однос државе, а делимично и јавна срамота наметнута од дела
међународне заједнице допринели су да се потисну лична осећања и однос стано-
вништва према жртвама.
Нове генерације имају снаге да превазиђу постојеће поделе. Одрастањем у
једном месту, они стварају слична сећања и односе према појавама и особено-
стима простора који их окружује. Заједница има могућност да створи отпор

Краљево, град на Ибру 133

 Слика 2 – Споменик погинулим
у ратовима 1991–1999.
Figure 2 – Monument to those killed
in the wars 1991–1999

Слика 3 – Трг Светог Саве

пре уклањања тенка
Figure 3 – Saint Sava Square
before the removal of the tank

према карактеристикама простора или да их уведе у свој живот. Расправа око

уклањања тенка реконструкцијом Трга Светог Саве (Слика 3) добар је пример
односа заједнице према изграђеним вредностима простора. Постављен као сим-
бол војске једне државе, тенк је временом постао саставни део урбаног пејзажа
Краљева. Иако је уклоњен, задржао је позицију у колективном сећању заједни-
це, симболичко место чак и код генерација које нису имале прилику да ство-
ре визуелни наратив (Табела 3). Неразвијеност институције јавне расправе или
грађанских иницијатива кроз рад цивилног друштва свела је расправу око ук-
лањања тенка на ниво чаршијског трача. Тихи протест грађана није навео град-
ске „оце” да преиспитају донету одлуку. Уклањањем тенка Краљево је изгубило

134 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић

 Слика 4 – Зграда Задужбине
пре реконструкције
Figure 4 – Zadužbina building
before reconstruction

један од изграђених симбола, који је ипак за градске власти представљао само

подсећање на период социјализма. За грађане је он, међутим, добио друго зна-
чење, постао део препознатљивог урбаног пејзажа града. Његовим уклањањем,
као и рекомпозицијом некада зеленог простора, Краљевчани су изгубили део
свог визуелног идентитета.32
Очување идентитета једног места не треба да постане циљ само по себи. Ис-
торијским језгрима треба удахнути живот, очувати их, али им дати и нови сми-
сао. Не постоје безначајне асоцијације или сећања. Асоцијација ствара нераски-
диву везу, односно емоцију према простору који нас окружује. Стварање лич-
них осећања појединца према одређеним облицима или појавама у простору,
као и осећај вредности који му је дала заједница може постати од пресудне важ-
ности за очување нашег споменичког наслеђа. Зграда Задужбине смештена је на
источном рубу Старе чаршије. Објекат је омладини и остарелом становништву
града завештао Анђелко Савић са супругом (на атици фасаде смештен је натпис
Хотел Задужбина Анђелка Савића и супруге му Татије сиротој школској омла-
дини и изнемоглим старцима и старицама вароши Краљева). Рента за изда-
вање објекта још увек се уплаћује у фонд намењен омладини Краљева. Промена
функције Задужбине такође је изазвала негодовање дела становиштва, али са
становништва заштите урбаног простора штета је неупоредиво мања. Нови за-
купац је пројекат реконструкције Задужбине извео у складу са мерама технич-
ке заштите Завода за заштиту споменика културе у Краљеву. Ова сарадња пред-
ставља неку врсту историјске победе будући да се у једном тренутку спекулиса-
ло да је зграда остављена на милост и немилост времену (Слика 4). Задужбина
ће и у будућности мењати своју функцију, као и већина објеката у Чаршији, али
реконструкција њеног оригиналног изгледа има изузетан значај за очување ис-
торијског урбаног пејзажа (Слика 5). Изречени ставови ће вероватно изазвати
опречна мишљења, али напомињемо слојевитост споменика која настаје вре-
меном, као и чињеницу да различите генерације простору додељују нове вред-
ности. Наша улога није да само пренесемо и очувамо наслеђе будућим генера-
цијама, ми уједно учествујемо у његовом обликовању дајући му нова значења и 32
Trifunović 2017.

Краљево, град на Ибру 135

Слика 5 – Зграда Задужбине након
реконструкције
Figure 5 – Zadužbina building
after the works on its reconstruction

успостављајући нове везе. Значај очувања зграде Задужбине на границама Ста-

ре чаршије управо је у томе што она својом материјализацијом означава улаз
у простор који Краљевчани повезују са јавним животом. Она представља неку
врсту улазне капије у срце старог Краљева. Појам идентитета, као и наслеђа,
није инертан, он се ствара и обликује у зависности од унутрашњих емоција, али
и спољашњих импулса.33 За разлику од Задужбине већина старих објеката, по-
готову у горњем делу Чаршије налази се у лошем стању. Изградња нових објека-
та, који визуелно ремете уједначене ритмове здања насталих у времену развоја
овог дела града, нити историјски нити економски није нашла своје оправдање.
Објекат на улазу у некадашњи „Тунел јефтиноће” (пословни простор Тргопро-
мета) делује потпуно запуштено, док је суседни објекат изграђен уклањањем
зграде Шах-клуба. Зграда, у којој је једно време био смештен Шах-клуб пред-
стављала је сведока политичко-административног развоја вароши, будући да
је у њој, након завршетка Првог светског рата, било смештено седиште краље-
вачке општине, а кратко време током Другог светског рата ту је била и основна
школа. Објекат старе краљевачке општине (Слика 6) годинама је био ван функ-
ције, његова оронулост заиста је нарушавала изглед градског шеталишта, али
ова чињеница није смела постати доминантан изговор за његово уклањање. Не-
одржавањем до урушавања можемо уништити било који вид материјалног све-
та. Продаја државних објеката приватним инвеститорима, доношење неодго-
варајућих планских докумената и издавање неодговарајућих или општих усло-
ва надлежних служби водило је губитку зграде Шах-клуба. Ипак, застрашујуће
је што се овакав сценарио може применити за све објекте Старе чаршије. Мате-
ријално очување је у домену стручних служби, њихова помоћ при свакоднев-
ној употреби простора је изузетно значајна, али је заједница та која споменику
може удахнути живот. Имајући у виду да је наслеђе процесно, материјални спо-
меник слојевит, заједница треба да има значајну улогу у тренутку када се доно-
се одлуке важне за приказивање различитих слојева споменика.
Народна или национална историја на основу које се граде сећање и осећај
33
Weber 2000, 6 заједништва састоји се од низа наратива, који су често засновани на стварним

136 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић

 Слика 6 – Објекат Шах-клуба
пре уклањања
Figure 6 – Chess club building
before it was pulled down

догађајима и личностима из прошлости, а делом на митологији.34 Историјски

наративи учествују у градњи идентитета. Дакле, можемо ли рећи да су последње
деценије представљале напредак или деградацију изграђених вредности у урба-
ном простору? Очување старих градских језгара као носилаца урбаног наслеђа
и материјалних сведочанстава заједнице представља императив у савременим
европским конвенцијама, чији је Република Србија потписник. По међунаро-
дним стручњацима у области заштите урбаног наслеђа, урбана језгра градова
чине свега 1% њихове данашње површине.35 Урбано језгро Краљева са левом
обалом реке Ибар износи мање од 3% његове укупне површине.36 Овом податку
треба додати и чињеницу да је Краљево смештено у пространој речној котли-
ни – дакле постоје добре полазне основе за планско ширење постојећег урба-
ног простора. Та могућност свакодневно се негира, ремоделовањем ужег центра
и подизањем вишеспратница. Актуелним планирањем земљишта губе се међу-
простори и могућности стварања нових зелених површина. Квалитет живота
подразумева не само близину садржаја потребних за ефикасно функционисање
становништва, већ и задовољавање основних природних потреба човека. Одво­
јеност заједнице од природе, седелачки начин живота, усамљеност појединца у
доба дигиталне револуције доводе и до отупелости човека на спољашње садр-
жаје, на одсуство емпатије не само према заједници већ и према простору у
коме живи.37
Приликом сагледавања значаја и могућности очувања споменичког наслеђа
данашњи урбанисти оцењују искључиво његове уметничко-архитектонске вред-
ности (Слика 7). Очување целине, односно наслеђеног ткива једног простора че­
сто се критикује због постојања објеката који својим изгледом нарушавају тежњу
урбаниста за модернизацијом и максималном искоришћеношћу простора. Ова­ 34
Wagner 2000, 15–18
ква тежња је у директној супротности са изгледом и природом објеката старих 35
Мelissinos 2000, 85
дућана, који су били условљени потребама и природом професије власника. За- 36
Група аутора 2015, 7–11
течене вредности простора у коме се развија урбано ткиво, поштовање ограни-
чења тог простора, као и утицај климатских промена на човека, нама су потпу-
37
Murzyn-Kupisz 2010
но страни елементи приликом планирања.38 Сви ови елементи удружују се са 38
Nys 2014, 66–68

Краљево, град на Ибру 137

 Слика 7 – непостојањем снаге заједнице да заустави промене, односно ограничи их на ниво
Изглед Чаршије око 1935. на којем је могуће одржати индивидуалност и препознатљиви идентитет места.
Figure 7 – Appearance of
the Old Town around 1935
GENIUS LOCI ИЛИ КАКО ДАЉЕ

Неискуство или ароганција у сагледавању простора делимично је и последица

чињенице да град у Србији представља релативно нову форму. Уништивши тур-
ско, у недостатку сопственог искуства, Србија се током XIX и већим делом ХХ
века окренула добровољном копирању западњачке праксе у планирању просто-
ра.39 Шаблонско копирање никада није произвело дубинске односе при сагледа-
вању целине која чини урбано ткиво, као ни при сагледавању њених елемената.
Као последица одсуства везе план–град, урбанистички хаос достиже свој врху-
нац током претходних деценија када планска решења центра потпуно занемарују
конкретне градске ситуације и потребе развоја.
Културни и друштвени живот Краљева концентрисани су на простору нека-
дашње Чаршије са залеђем. У горњем делу старе краљевачке чаршије груписани
су угоститељски објекти. Из искуства у контакту са животом у Старој чаршији
посетиоци описују Краљево као ведар и динамичан град. Повезаност града са
обалом реке и уређеност Кеја (Улица IV краљевачког батаљона) доприносе пози-
тивном утиску. Слика залеђа, организованост саобраћаја и изграђеност улица у
делу према Железничкој станици одају сасвим другачији утисак.40 С друге стра-
не, небрига власника објеката у Старој чаршији у којима се налазе угоститељске
радње, према њиховим фасадама оставља изузетно лош утисак. Улагање у инвен-
тар и разноврсност угоститељске понуде доприноси посећености и угледу лока-
ла, али зашто се онда занемарује изглед целине? Без намере да овде улазимо у де-
таље прописа из области планирања и изградње, намеће се питање примене про-
писа којима се уређују изглед и начин одржавања објеката у јавним просторима
39
Macura 1984, 200–201 (Слика 8). Смемо ли претпоставити да су огољене и безличне фасаде синоним за
40
Група аутора 2015, 32–34 стање и осетљивост људске психе или сведоче о одсуству осећаја за опште добро.

138 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић

 Слика 8 – Изглед Чаршије 2019.
Figure 8 – Appearance of
the Old Town in 2019

Имамо ли свест колики утицај могу на нас имати свакодневни сусрети са ништа-
вилом равних фасада и сивилом пешачких зона. Остаје нам да се питамо да ли
смо достигли ниво Генерације Х41 Дагласа Келпенда без политичког или естет-
ског пројекта, односно културе која нам може дати заједнички идентитет. Да ли
живимо у свету мртвих ТВ емисија, „Елвис тренутака” и Икеа намештаја.... Ор-
ганизација Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) сагле-
дава очување историјског урбаног пејзажа као имовину која доприноси развоју,
имајући на уму туристичку посету, а кроз њу и развој сродних грана као што
су трговина и угоститељство. Очување урбане матрице требало би да доприне-
се изградњи хуманијег и здравијег друштва, са успешно дефинисаним заједни­
чким вредностима, јер човека обликује и простор у коме живи. Тако се у сложе-
ници Historic Urban Landscape42 јасно дефинише промоција заштите природног
(обала реке Ибар) и културног (Стара чаршија са залеђем) наслеђа. Упркос раз-
воју принципа и механизама заштите, као и повећању свести о потреби очувања
планете, урбанистичка решења на простору старог језгра занемарују неке од ос-
новних људских потреба – изградњу хуманог простора са нагласком на ограни-
чењу буке и смањењу емисије издувних гасова, очувању зелених површина и сло-
бодних простора. Изграђеност простора је, с једне стране, допринела чињеници
да је сакупљање отпада на неким локацијама отежано, док је ниво буке у градској
зони на преко 90% од 40 мерних места премашио граничне вредности утврђене
националним законодавством.43
Чињеница да је појам културног наслеђа од прве конвенције из 1954.44 значај-
но проширен и да више не обухвата само појединачне објекте, већ и топографију,
природне карактеристике места (Слика 9), односно повезаност природе и дело-
вања човека на њу, Унеско je 2011. године саставио препоруку за очување исто-
ријског урбаног пејзажа (ХУП). ХУП истиче важност очувања ткива једног града 41
Hamer 2009, 30
и његове изграђене структуре и увођење интервенција којима се само наглашава 42
Paris 1954
потреба за његовом заштитом. Потреба за сарадњом градских урбаниста са ур-
баним географима, стручњацима у области заштите природне средине и систему
43
Група аутора 2015, 31–32
заштите културног наслеђа није препозната, како на институционалном нивоу 44
Paris 1954

Краљево, град на Ибру 139

 Слика 9 – Река Ибар
Figure 9 – Ibar river

тако ни на законском.45 ХУП јасно истиче одговорност власти и значај њиховог

учешћа у дефинисању, имплементацији и процени урбаног наслеђа и политици
конзервације. Неопходан је искорак и у сарадњи са локалним становништвом,
кроз примену усвојених међународних протокола који наглашавају активно
учешће заједнице у очувању урбаних језгара, односно урбаног историјског пеј-
зажа.46 Потребна је изградња система у којима ће важан сегмент планирања бити
остварен кроз сарадњу са становништвом и његово учешће путем организовања
трибина и јавних расправа.
Српски градови су дефинитивно изгубили део борбе за очување наслеђа. Нема
смисла враћати оно што је изгубљено, али како даље? Став урбанистичких служби
који се најбоље може сагледати кроз усвојена урбанистичка акта говори у прилог
томе да ће се постојећи тренд наставити. Заједнице су заокупљене егзистенцијал-
ним проблемима, а организације цивилног друштва, које су у међународним пре-
порукама препознате као партнери у процесу заштите наслеђа, не постоје или су
без великог утицаја. Неповерење становништва у грађанске покрете проистекло
је из искуства да овакве организације веома често израсту у политичке партије
које својим деловањем потпуно изневере идеје због којих су и задобиле поверење
грађана. Охрабрује став да однос према наслеђу није непроменљив и догмати-
чан, иако се чини да је он тренутно фокусиран једино на наслеђе српске средњо-
вековне државе са нагласком на ктиторској делатности династија Немањића и
Хребељановића, као и на косовском миту. Ипак наши односи, као ни познавање
прошлости, нису објективни нити непроменљиви. Требало би учити на грешкама
које су политички режими чинили у претходних сто година – оно што се некада
међусобно искључивало требало би да постане део заједничког наслеђа. Наслеђе,
природно, продукт је социо-културних процеса унутар једне заједнице, али је и
снажан политички инструмент.
Не може се негирати да известан број грађана Краљева, нарочито генерације
које су свој живот провеле у њему, без обзира на порекло родитеља, гаји осећања
45
Hayden 2010, 75–77 према одређеним просторима, које препознају као визуелни идентитет гра-
46
Sharma 2014, 415–418 да. Затвореност власти према дијалогу, али и одсуство специфичније грађанске

140 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић

иницијативе тренутно је највећи проблем у очувању наслеђа. Неопходност проме-
не парадигме по којој заједнице имају улогу посматрача и корисника од изузетне је
важности за очување наслеђа. Просечан грађанин није навикао на позитиван однос
власти према његовим идејама. Будући да наслеђе настаје кроз процесе селекције,
чињеница да заједница веома мало утиче на тај процес довела је до негативне се-
лекције наслеђа у Краљеву, али и у читавој Србији. Ово је потврђено једностраним
уклањањем тенка или рушењем појединих зграда, затварањем Кеја…
Основно и средњошколско образовање сасвим мало пажње посвећују него-
вању традиција везаних за локални простор, објекте или догађаје, као и познате
личности. Образовање и савремени електронски начин комуникације од изузетне
је важности за очување наслеђа. Отварање локалних и централних власти према
грађанским иницијативама могло би да преокрене процес уништавања наслеђа,
односно деградације урбаног простора. Материјално постојање неког споменика
само је израз низа идеја или сећања који су постојали у једном тренутку.47 Нагли
резови у политичким програмима онемогућили су проток ових идеја са старијих
генерација до млађих. Пробуђено интересовање политичке елите за догађаје Пр-
вог светског рата није заживело. Елитистичко сагледавање наслеђа никада није
успело да да праве резултате. Препознавање или занемаривање одређених слоје-
ва наслеђа варира у односу на генерације, образовање, статус појединца у заједни-
ци, актуелне вредности савременог тренутка. Односи се граде, постојање основе
може, правилним деловањем, довести до стварања нових веза. Иако моћ (поли-
тичка или финансијска) често има дефинишући утицај на наслеђе, дуготрајност
му обезбеђује прихватање заједнице. Однос према наслеђу и његовој физичкој
обликованости сасвим се променио. Наслеђе није објекат, наслеђе се сагледава
као процес који везује за прошлост и сећања која појединци или заједнице пре-
носе у будућност.

47
Konsa 2013, 130

Краљево, град на Ибру 141

 ИЗВОРИ
Сајт Града Краљева: https://www.kraljevo.rs/o-kraljevu/licna-karta-kraljeva/?script=lat /20.09.2019.
Фаро конвенција. 2010. Оквирна конвенција Савета Европе о вредности културног наслеђа за
друштво, Фаро (2005), Службени гласник РС, 1/2010

•
Jokilehto, Ј. 2005. Definition of cultural heritage references to documents in history, Selected by J.
Jokilehto (Originally for ICCROM, 1990), Revised for CIF: 15 January 2005, http://cif.icomos.org/pdf_
docs/Documents%20on%20line/Heritage%20definitions.pdf /10. 10. 2019.48
Paris 1954. European Cultural Convention, http://www.kultura.gov.rs/docs/
stranice/82128418889499865927/1.%20Evropska%20kulturna%20konvencija,%20Pariz,%201954.pdf
Varšava-Najrobi 1976. Recommendation concerning the Safeguarding and Contemporary Role of
Historic Areas, http://portal.unesco.org/en/ev.phpURL_ID=13133&URL_DO=DO_TOPIC&URL_
SECTION=201.html / 12. 10. 2019.
Vašington 1987. Charter For The Conservation Of Historic Towns And Urban Areas
https://www.icomos.org/charters/towns_e.pdf /10. 09. 2019.

ЛИТЕРАТУРА
Богосављевић-Петровић, В. 2000. Стара насеља на подручју данашњег Краљева, у: Рудо Поље –
Карановац – Краљево, 9–32, Београд: Балканолошки институт САНУ; Краљево: Народни музеј
Виријевић, В. 2006. Краљево град у Србији 1918–1941, Краљево: Народни музеј; Историјски архив
Група аутора. 2015. Стратегија интегралног урбаног развоја централне градске зоне Краљева, у:
Град Краљево 2030, Краљево: Дирекција за урбанизам и изградњу
Драшковић, Д. 2016. Краљево од вароши до града, Краљево: Народни музеј
Дубави, Ј. 1927. Будући велики Београд, у: Београд у прошлости и садашњости, поводом 500 го-
дишњице смрти деспота Стефана, 98–103, Београд: Штампарија „Туцовић”
Ђорђевић, С. 1978. Неколико речи о културним добрима као просторном феномену, Гласник ДКС
1, 15–17
Крмчар, Ф. 2018. Урбанизам за широке народне масе: о једној преписци у листу „Зрењанин” из
1968. године, Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXXI, 168–180
Матијевић, М. 2009. Краљевачки споменици солунцима у славу, Краљево: Рижа
Матијевић М., Бишевац Б. 2000. Карановац – значајни трговачки центар Србије у XIX веку, у:
Рудо Поље – Карановац – Краљево, 105–118, Београд: Балканолошки институт; Краљево: Народ-
ни музеј
Чанак-Медић (и др.) 2014: Чанак–Медић, М., Поповић, Д., Војводић, Д. Манастир Жича,
Београд: Републички завод за заштиту споменика културе

48
Датум иза веб локације је датум
када су аутори приступили овим
сајтовима.

142 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић

•
Bortolotto, C. 2007. From Objects to Process: UNESCO’s Intangible Cultural Heritage, Journal of Museum
of Ethnography 19, 21–33
Dolff–Bonekämper, G. 2000. Sites of memory and sites of discord: Historic monuments as a medium for
discussing conflict in Europe, in: Forward Planning: The Function Of Cultural Heritage In A Changing
Europe, 53–58, Council of Europe
Hamer, E. 2009. Unutarnji mrak, esej o melanholiji, Beograd: Geopolitika
Hayden, D. 1997. The Power of Place, Urban Landscape as Public History, Cambridge, Massachusetts: The
MIT Press
Engels E. 1988. O stambenom pitanju, u: Izabrana dela u dva toma, 567–568, Beograd: Kultura
Karnoouh C. 2000. Europe: Common Heritage and Differences, u: Forward Planning: The Function Of
Cultural Heritage In A Changing Europe, 29–52, Council of Europe
Konsa K. 2013. Heritage as a Socio-Cultural Construct: Problems of Definition, Baltic Journal of Art
History, Vol. 6, 123–149
Macura, V. 1984. Čaršija i gradski centar, Razvoj središta varoši i grada Srbije XIX i prve polovine XX veka,
Niš: IRO Gradina; Kragujevac: NRIO Svetlost
Мelissinos, A. 2000. Cities as urban „monuments”, in: Forward Planning: The Function of Cultural
Heritage In a Changing Europe, 83–90, Council of Europe
Murzyn-Kupisz, M. 2010. Sustainable approaches to natural environment and cultural heritage. Two sides
of the same coin? Economic and Environmental Studies Vol. 10, no. 4, 379–397
Nys, P. 2000. Landscape and heritage – challenges of an environmental symbol, in: Forward Planning: The
Function of Cultural Heritage In a Changing Europe, 65–82, Council of Europe
Radić, R. 2010. Pripadanje bez verovanja i poznavanja, u: Novosti iz prošlosti znanje, neznanje, upotreba i
zloupotreba istorije, 107–126, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
Sharma, T. 2014. Community-driven conservation and local empowerment, 412–414, in: Symposium
Heritage and Landscape as Human Values, Theme 4, Florence: ICOMOS
Trifunović, V. 2017. Kraljevo: „Nađimo se kod tenka – koga više nema”, https://www.vice.com/rs/
article/43ykvb/kraljevo-nademo-se-kod-tenka-koga-nema
Wagner, P. 2010. From Monuments to Human Rights: Redefining ”Heritage” in the Work of the Council
of Europe, in: Forward Planning: The Function Of Cultural Heritage In A Changing Europe, 9–28, Council
of Europe
Weber, R. 2000. Role of heritage in a changing Europe, in: Forward Planning: The Function Of Cultural
Heritage In A Changing Europe, 5–9, Council of Europe

Краљево, град на Ибру 143

 MARIJA ALEKSIĆ ČEVRLJAKOVIĆ
Institute for the Protection of Cultural Monuments Kraljevo

MILICA ALEKSIĆ
Grammar School Kraljevo

KRALJEVO, A CITY ON THE IBAR RIVER

Genius Loci and the Identities of Modern Community

Summary

The diversity and wealth of cultural expressions of a community are not perceived only
through its buildings and objects. The term heritage is observed as a continuous process,
and materiality is just one of the forms of its existence. Over the past several decades,
this idea has developed into the attitude that it is necessary to keep the identity of urban
environments – historical urban landscape (HUL), by cherising the features composed
of all its parts and their mutual relations to the same extent as its architecturally
important buildings. The current situation and appearance of the urban core of the
city of Kraljevo, which has been considerably changed during the last seventy years,
cannot be justified only by the needs for modernisation and spatial development. In
addition to the monastery of Žiča, as a cultural monument of exceptional importance,
the Kraljevo people regard the area of the Old Town, with the Monument to the Serbian
Soldier as its dominant feature, and the Ibar river, with which the Old Town makes an
inseparable whole – as part of their identity. The urban core of the city owes its today‘s
appearance to the process of selection. The fact that the community had a very small
influence on that process has led to the extremely negative character of the selection
of heritage in Kraljevo. The influence of climate change on man, the influence of the
space in which the urban tissue develops, as well as the respect to the restrictions of
that space have represented completely strange elements in planning. Stopping of the
heritage defragmentation process will depend on the will of urban planners in the city
to actively cooperate with urban geographers, environmental protection and the system
of cultural heritage protection in the process of spatial planning. It is also necessary for
them to make a step forward in their cooperation with the local population, through the
application of the adopted international protocols which emphasise active participation
of the community in the preservation of urban cores, i.e. historical urban landscape.
The attitude towards heritage is stratified and may depend on the age, education level
or interest of an individual, but the community, i.e. its spiritual and narrative attitude
towards heritage is certainly the thing that provides its longevity.

144 Марија Алексић Чеврљаковић, Милица Алексић