РАДОМИР ПЕТРОВИЋ (Београд)

КАМЕНИ НАТПИС О КТИТОРУ ХАЏИ - ПОПУ ЈОВАНУ

ИЗ 1613. ГОДИНЕ У МАНАСТИРУ ДЕЧАНИМА

За време турске владавине у Србији манастир Дечани

(сл. 1) који је саграђен у XIV веку, и поред честе похаре и пожара,
захваљујући имућним Србима, обнављао је оно што је уништено.
У току наших заштитарских радова у Дечанима, обавили смо
културноисторијска истраживања, укључујући ту и испитива записа
и натписа на мермерним фасадама и у цркви дечанског храма.1
Прикупљени натписи и записи били су део наших проучавања
историје и скулптурâ манастира Дечана.2

1. Игуман Атанасије са презвитером хаџи – Јованом довео воду

каналом из реке Бистрице 1613. године

На спољашњој страни мермерне фасаде припрате манастира

Дечана, са јужне стране портала, у првом реду од мермерног банка
(за седење), налази се исполирани бањски мермерни жућкасти блок.
На њему је уклесан ктиторски натпис хаџи-Јована, где су слова
клесана косим резом, дволинијски системом, величина слова је око
3 см, налазе се у пет редова, дужине око 0, 47 см. Текст гласи:

1.+ izvolön`émy wc¦a i sy

2. pospéùénimy sn¦a [i] syvryùén`émy st¦go dx¦a
3. azy xs¦$ raby popy `wany † mésta ónöva
4. dovédox s`ü ój$ vy lht #z¦ r¦ i ôk¦ i a¦
5. pri ig$mén$ aÕanas`ü (сл. 2, црт. 1 и 2).3

383
= + izvolön`émy w(t)ca i sypospé‚éni(é)my s(i)na [i] syvry‚én`émy
s(vé)t(a)go d($)xa azy x(ri)s(t)$ raby popy `wany † mésta ónöva dovédox
s`ü ój$ vy lht(o) #z¦ r¦ iôk¦ i a¦ pri ig$men$ atanas`ü.

= + Добротом Оца и вољим Сина и уз помоћ Светога Духа ја

Христу раб поп Јован од места Јањева доведох ову јаз (= канал
за воду, прим. Р.П). У години 1613, при игуману Атанасију.

У другом реду натписа великим уставним словима исклесано

је: „pospé‚éniémy svétago duxa“, а накнадно је изнад додато малим
словима: „sina i syvry‚én`émy“, чиме је други ред добио логичан
језички смисао: „pospé‚éniémy sina i syvry‚én`émy svétago d$xa“.
Имајући у виду да је ово значајан изворни историјски ктиторски
текст из почетка прве половине XVII века, ми смо, поред графичког
приказа овог текста (црт. 1 и 2), дали и морфолошки облик
азбучних слова (црт. 3 и 4), чиме се визуелно види основни печат
сваког слова и интерпукција знака, бројеви итд. 4 Ово указује на то
да је писац и клесар на малом простору скромно користио уставна
и минускулна слова.

2. Повеља о ктиторству о довођењу воде презвитера хаџи

Јована из 1613. године

Ктиторство хаџи Јована, није било само исклесано на западној

фасади припрате Дечана већ је било исписано од стране дечанског
игумана Аанасија на папиру и залепљено на крају главне хрисовуље
краља Стефана Дечанског (XIVв.).5 У повељи је опширније описано
оно што се помиње на уклесаном каменом надпису:

„ + C(a)ry c(a)r(y)stv$ü\`ixy, iˉ g(ospod)y gospod(y)s„tv$ü\`ix ô

S¢dry„jé i‘ oˉblast`ü vs$‘ tvaÑry ô Eˉdi’n¢ vy svht(h) pr(i)snos$\nhmy
ô V¢ tréx s¢stavhxy pr(h)by’fvaéiˉ, b(og)y † b(og)a s(vh)ty † s(vh)ta ô
ji’vot i jivot$ podatély ô pr(h)vhqna“ m$drws(ty) i‰ si’la ô i‰jé béz
matéré na n(é)b(é)séxy znaémy ô i‰ paky‘f na‚égo rad(i) sp(a)s’én`a, bézy
o‰(t)ca na zémli’ † m(a)té’ré vi’dimy ô b(og)y ql(o)vhky, da ql(o)vhkyf
sp(a)sét(y),(прецртана реч) thmjé‰ togo‘ bl(a)g(oda)ty v¢sél„‚`asé v¢

384
q(i)st$ü d$‚$ prhzv`té∆ra £w(va)n(a) xa’j`ü v¢ n«ijé o‰by’ftély b¥s(t¢)
o‰(t)c$ i s(¥)n$ i‰ s(vé)t(o)m$ d($)x$ ô ó’ko da $‰‰mnojit vl(a)d(¥)ch
svoé‰m$ talan„ty ô V¢zgo’ré sé d($)xwm ô V¢zrévno’va misl`ü, s¢tvo’riti
séËbé vhqny` pomé’ny ô da dovédét vo’d$ † rék‘é Byfstricé ô v¢noutry Déqa’n¥i
monastira ô da b$dét monastir$ na sl$jb$ i na prosvht$ ô th’mjé‘ iˉ
g(ospod)$ rék‚$, prosité iˉ das(ty) sé vamy ô tlycété (прецртана два
реда) iˉ †vryzét sé vam ô iˉ D(a)v(i)dy: dajd$ ti g(ospod)y po srydyc$
tvoé’m$ i vy’sy s¢vht tvoi‘ iˉsplynit ô Thmjé‘ bl(a)govolö’nïém(y) wˉ(ty)ca
v¢zvry’jé sé’bé s¢ m(i)l(o)st`ü b(o)j`éü k¢ dhlan`ü takovaago $stroén`a
ô Pospé’ùén`émy s(¥)na naqé“ dhlat ô syvry’‚én`émy pr(h)s(vé)t(a)go
d($)xa prispéˉ dos¢vry’‚én`a dhl’$, dové’dé vod$ ô WÐlh qü’dés¥ pr(h)ko
kolik¥x(y) strymniny ô skro’zh tvry’daa ka’mén`a i jéstoka“ ô b(og)$
s¢pomagaü¼\$ é¼m$ ô iˉ s¢grad`i vodénic$ ô iÈsplyni‘ vrytograd(i) byf’str`ix
vody vyn$try monastira ô iˉ k$p`i loz`é Vasi∆l`évo iˉ priloji“ ga da sé nimy
óµja prav¥“ ô V(s)éa‘ é¼m$ dobré b(og)y poso∆b„stvova, v¢ jivoÙth égo vi’dhti
dh’l$ s¢vr(y)‚én`é ô popi’sannomou, jélan`é sr(y)d(y)ca éÙgo daly éÙsi‘ éÙm$
ô Vyfi jé † lübi’mci, s¢bra’n`é v¢ sv(é)thi‘ wÀb¥’téli sé‘i sl$jitél`é ô po
pr(h)xo’jdén`i na‚égo smhrén`a ôtako tvorité, da sé pravi vo’da iÀ vodénica
lozi’cémy ô iÀ nikogdajé zab`vaité na s(vé)t¥x tai’nax prhzvi’téra Fw(ana)
ô iÙ podr$j`é é‘m$û Stoü, ó∞ko da o‘boi ouÙslyf‚im(y) ony bl(a)g¥‘
gl(a)s(y) vl(a)d (¥)q(i)ny ô pr`i’dhté bl(agoslo)vénn¥i †(y)ca moégo,
naslhd$i‘té c(a)rstvo néb(é)snoé ougotovannoé va‘my † s¢lo’jén`a mir$
ô B(og)$ na’‚ém$ sla’va w‘ vsh’my iÙ za vysé‘, aÙmi’ny:Ô Dové’désé s`a vo’da
ô v¢ d(y)ni prhwÙs(vé)\é’nnago aÙrx`ép(i)sk(o)pa pékska“go k√âr F¯w(ana)
ô pri vsé‘wÙ(vé)\é’nnom$ mitrwp(o)l`t$ novobrydskom¢ k√âr Pa√âséü,
pri‘ gospo’darh b(o)gwsp(a)snaago mh’sta ∏n«Àva ô gospo’dar$ Ma’rk$
ArÕo’ç`laxt$ ô iÊ gospodar$ xaj` MwÀuâséü ô iÙ gospodar$ Géwrg`ü:Ô
Nastoón`ém¢ ig$ména Déqanskago k√âr AÕanas`a feromo∆naxa s¢ bra’t`ami
:Ô Poqé’sé razshcaty ka’mén`é, iÀ ko’paty ó∞ëy ô m(h)s(é)ca ma’rt`a ôa¦f¦ô
d(y)ny ô aÀ s¢vry’‚i sé ô m(h)s(é)ca aÙpri’lïa ôk¦é’ô d(y)ny ô na d(y)ny ô
s(vé)t(a)go iÀ v¢séxvalnago aÙp(o)s(tol)a X(risto)va i é@ug(é)l`sta MaÈrka:
Ô Togda wÀb’xodé\$ lh’t$ #z¦ôr¦ôk¦ôa¦ô kr$Êgy sl(y)nc$ ô ƒ* ô a‰ l$nné ô éª⁄:Ô

+ SMHRENNYF¸ IG$MENY (печат) AÀÏAN’ASFE FERW’M(O)NAX S¿

BRAT£AMI [AMIN] (сл. 3).6

385
E\éjé priloji: s¢grad`i vodénic$ na B¥’voló’k$ ôv¦ô vi’tla ô † nova ƒémél[ï]ó
ô iˉ priloji¨“ pod ójü vélik$ \o dovédé v¢noutry monastira, da é‘ va’k¢xy
s¢ lo’zicémy v¥’‚é réqé’nn¥my pod ój$ ô da sé óˉja né povrhd`i iˉ né potyknh
ô nyˉ da sé prav¥i óµja ô iˉ ka’mén`é, iˉ gvozd`a ô iˉ jlé’b¥ i¼ ko¼lo, iˉ pokrovy
ô i‘ pr’oqaa ô wÊr$¼d`a tako s¢borno v¢si¼ s¢vh\axwm:Ô (сл. 3). 7

= „+ Цар над царевима и Господ над господарима, који у власти

држи сву твар, једини у светлости вечној, који у три ипостаса
пребива, Бог од Бога, светлост од светлости, живот и живота
подаретељ, превечна мудрост и сила, која је без матере на
небесима познат и опет ради нашег спасења без оца на земљи
од матере виђен, Богочовек, да људе спасе, и зато се благодат
уселила у чисту душу презвитера Јована Хаџије, у којој
обитељ би Оцу и Сину и Светоме Духу, да би умножио талант
свом господару, те се разгорео и одушевио мишљу да створи
себи вечни спомен, да доведе воду од реке Бистрице у манастир
Дечане, да буде манастиру на службу и на просветлење. Стога
је и Господ рекао: „Молите, и даће вам се, куцајте, и отвориће
вам се“ (Мт. 7, 7), и Давид: „Нека ти даде Господ по срцу
твојему, и све што си наумио нека испуни“ (Пс. 19, 4, 5). Зато је
по благовољењу Оца бацио себе с милошћу Божијом на посао
такве изградње, уз помоћ Сина започе да ради, а савршењем
Пресветаго Духа стиже до свршетка посла. Доведе воду, о чуда,
преко коликих стрмина, кроз тврдо и сурово камење, уз Божју
помоћ, и сагради и воденицу, испуни врт унутар манастира
бистром водом и купи лозу Василијеву и приложи је да се њом
водојажа прави. Све му Бог добро удеси, за живота његова да
види завршетак дела, по писаноме: „Жељу си му срца његова
испунио“ (Пс. 20, 2-3).
А ви, драги моји, сабрани у овој светој обитељи служитељи,
по доласку наше смерности тако творите, да се управља вода
и воденица лозицом. И никада немојте заборављати на светим
тајнама презвитера Јована и супругу његову Стоју,8 да обоје
чују благи глас Владичин: „Дођите, благословени Оца мојега,
наследите царство небеско што вам је спремљено од постанка
света“ (Мт. 25, 34). Богу нашему слава о свему и за све, амин!

386
 Доведе се ова вода у дане преосвећеног архиепископа
пећског кир Јована, при преосвећеном митрополиту
новобрдском кир Пајсију, при господару богоспаснога места
Јањева господару Марку Артофилакту и господару Хаџи
Мојсеју и господару Георгију, настојањем игумана дечанског
кир Атанасија јеромонаха са братијом. Поче се расецат камење
и копа јаз месеца марта 11. дан, а сврши се месеца априла 25. дан,
на дан светога и свехвалног апостола Христова и јеванђелиста
Марка. Тада је текло лето 7121 (= 1613), круг сунца 9, а луне
15.
Смерни игуман Атанасије јеромонах са братијом.
И још приложи, сагради воденицу на Бивољаку, 2 витла
од нова темеља, и приложи под јажу велику што доведе унутар
манастира, да је ваках с лозицом више реченом под јажу, да
се јажа не штети и не помера, већ да се прави јажа и камење
и гвоздија и жлебови и коло и покров и остала оруђа. Тако
саборно сви одлучисмо“.9

У писаној повељи на хартији долази опширнији део о

градњи „јаже“10 - канала за довођење воде из реке Бистрице, преко
многих стеновитих брда, што је било у време када је на српском
престолу у Пећкој патријаршији био патријарх Јован (1592 –
1614).11 Дародавац поп Јован из места Јањева на Косову, имао је
благослов за извођење ових радова од новобрдског митрополита
Пајсија (1614-1647).12 У тексту повеље на хартији наводе се још
господари Јањева: Марко артефилакт, господар хаџи Мојсеј и
господар Георгије. Уз ктитора попа Јована из Јањева наводи се
и његова жена попадија Стоја и игуман дечански Атанасије и
братија.
Уводни део повеље попа Јована подудара са истим делом у
повељи краља Милутина у Грачаници (XIV в.).13

3. Поп Јован из Јањева приложи књигу Апостол, манастиру

Дечани 1615. године

Поп Јован из Јањева, поклонио је 1615. г. Дечанима књигу

Апостол, што се налази у запису:

387
 „7123 (= 1615). Pr¡lojitély séä kn¡gi pop¢ Foan¢ iz Än(ö)va
v¢ Kosovh, pri pastvh moéi suщé sélo vsé pravoslavni, a Xristu rab¢
grh‚ni paqé vshx¢ qélovhk¢ Foan¢ ieréi, okaänhi‚i kupi s`ü knigu
svätuü i boj(a)stvénuü, glagolému apostol¢, i prilojix¢ svät¥ä i
prékrasnіä ob¥téli, monast¥ra Déqanox¢, za lübov¢ svétago i slavnago
vélikomuqénika ijé vo carhx¢ Stéçana, da budét¢ mnh grh‚nomu
v¢ vhqn¥ pomén¢. I tko sé drznut¢ da ü ot¢imi ot¢ svétago kralä, i
od¢ cérkvé égo, da mu é klétva na glavé, éjé ésty na konc¥ xrisovulä,
i da ima s nim¢ pru na stra‚nom¢ sudé, amin¢“.14
При крају овог записа дечански архимандрит Серафим Ристић
1864.г. додаје свој коментар, о тадашњем националном стању
Јањева: „sad¢ u tom¢ sélu ónévu né mojé‚¢ naћi ni édné kuћé
pravoslavné své sé to porimokatoliqilo“.15
Даровна хрисовуља попа хаџи-Јована, уз ктиторски текст
на камену и запису на књизи Апостол, има извесну исповесну ноту
„аутобиографских исказа“, како тумачи за сличне примере проф.
Радмила Маринковић, у коме: „Преписивач, случајни записничар,
па и писац, саопштио је само оно, онај детаљ о себи који га је тиштао,
или без света око себе онај догађај који је потресао душевни мир...
Аутор такве белешке постоји и личност књижевног исказа“.16

4. Печат на препису повеље из 1613. године

У средини преписане повеље иза речи игуман и Атанасије,

нацртан је округли печат, на ивичном делу пише: + Péqat crkvé i
s(vé)\énn`é ob¥télí monastíra rékomago déqani (сл. 4).
У средњем кружном делу је фигура светог краља Стефана
Дечанског до колена са круном на глави и мученичким крстом
у десној руци. Сигниран је: + s(vé)ty(f) Stéça(n) Ouro‚y g¦ kral(y)
déq(ani) (сл. 3 и 4).17
Печат је округао од беле легуре са дршком у облику алке,
чува се у ризници манастира Дечана.

388
НАПОМЕНЕ

1
Р. Петровић, О гробу косовских јунака у манастиру Дечани, Гласник Друштва
конзерватора Србије, (даље: ГДКС), Београд, 1989, књ. 13-14, сл. 1.
2
Р. Петровић, О стању очуваности скулптуре манастира Дечана, ГДКС,
Београд, 1990, књ. 14, 43-44, сл. 1. Аутор овог рада је на терену исцртао
сву камену пластику у Р. 1:10, као део рада на дисертацији: Скулптура
манастира Дечана, код ментора проф. др Јованке Максимовић на семинару
Историја уметност, Филозофски факултет у Београду.
3
F. Miklosich, Monumenta serbica spectantia historium Serbiae, Bosnae, Ragusii,
Vienae, 1858, 557, 558-559; Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи,
Београд, 1986, САНУ, НБС, МС, Фототипско издање, књ. 4, 103-104, бр.
6536, 6537; М. С. Милојевић, Путопис дела праве (старе) Србије, Београд,
1877, књ. III, 24 (са мањим грешкама у читању); С. Н. Смирновъ, Коллекція
копій старыхъ надписей вh сербскихъ церквахъ, Сборникъ Русскаго
археологическаго общества въ Королевствh Югославіи, Бhлградъ, 1940,
том. ІІІ, 106, В; В. Р. Петковић, Манастир Дечани, Београд, 1941 (са Ђ.
Бошковићем), 10; Б. Тодић - М. Чанак-Медић, Манастир Дечани, Приштина-
Београд, 2005, 121-122, бел. 403-404, не наводе слику, калк-цртеж, и не
коментаришу камени натпис и повељу?
4
Графичко приказивање и реконструкцију азбучника морфолошким путем,
први пут смо дали у нашем раду: Р. Др. Петровић, Камени надгробни натпис
из цркве св. Николе, Зборник за ликовне уметности Матице српске, Нови Сад,
1980, књ. 16, 211-222, црт. 3-4.
5
П. Ивић и М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Институт за лингвистику (Нови
Сад, 1976),22- 23 (старија литература).
6
F. Miklosich, Monumenta serbica spectantia Historium Serbiae, …, 557-559
(N˚ 485); Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Београд, 1986,
САНУ, НБС, МС, Фототипско издање, књ. 10, бр. 6536, 103-104.
7
F. Miklosich, Mon. Serb. 557; Љ. Стојановић, исто, 104, бр. 6537; Ј. С.
Поповић, Древности србске, Повелh и дипломе, Гласник Дружества србске
словесности, Београд, 1847, књ. I, 156, први наводи другу залепљену повељу
и отиснути печат са натписима; И. Јастребов, Подаци за историју цркве у
Старој Србији. Гласник Српског ученог друштва, Београд, 1874, књ. XL,
под: III Стање дечанског манастира у течају предидућа три столећа, по
турским изворима, налазећим у манастиру, 257 (посебна карта на крају
књиге са руком преписано од Јастребова).
8
Д. Богдановић погрешно наводи реч: свету, уп. бел. 9..
9
Превод повеље на хартији: Д. Богдановић, Повеље о земљама и задужбинама
Косова, у: Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа, Призрен
- Београд, 1987, 360.

389
10
Г. Елезовић, Речник косовско – метохијског дијалекта, Српски дијалектолошки
зборник, књ. IV, Београд, 1932, књ. 1, 249: „Ја би на јажу. Пећ – У јажу што
уграбише дете. Пећ“.
11
Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века,
Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996, 241-242 (старија литература).
12
А. Младеновић, Записи из XVII и XVIII века у рукописним књигама манастира
Грачанице, Археографски прилози 2, Београд, 1980, 203-204, бел. 15; Сава,
епископ шумадијски, нав. дело, 388 (старија литература).
13
Д. Богдановић, нав.дело, 360 (превод М. Павловића).
14
Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Београд, 1982, књ. 1, 284,
бр. 1023 (фототипско издање).
15
С. Ристић, Дечански споменици, Београд, 1864, 42; Љ. Стојановић, нав. дело,
284.
16
Р. Маринковић, Аутобиографске изјаве средњег века, Београд, 1996, 311 (=
Светородна господа српска. Истаживања српске књижевности средњег
века, Београд, 1998, 311, бел. 5; Иста, Српска књижевност прве половине XVI
века, Зборник за Ликовене уметности Матице српске, Нови Сад. 1991-1992,
књ. 27-28, 173.
17
Ј. С. Поповић, Древности србске. Повеље и дипломе, Гласник Дружтва србске
словесности, Београд, 1847, књ. I, 151, додаје: „печат манастирски, па су се за
спомен лик краљев изели“. Л. Павловић, Збирка печата из дечанске ризнице,
Неки споменици културе – осврти и запажања, Смедерево, 1963, књ. II, бр.
1, 66-67; М. Шакота, Дечанска ризница, Београд-Приштина, 1984, Печати,
каталог, 329, сигнатура П-16. Сматра да је печат настао крајем XVI века.

Списак цртежа

Црт. 1 Ктиторски мермерни клесани натпис попа хаџи Јована из Jaњева, о

изградњи канала за воду са реке Бистрице из 1613. године. Западни зид
припрате, јужна страна, манастир Дечани, Космет- стара Србија. Калк
Р. 1:1, Р. Петровић, 1988. године.

Црт. 2 Ктиторски мермерни клесани натпис попа Јована из Јањева из 1613.

године. Морфолошки облик слова (а-н). Калк1:1, Р. Петровић, 2007.
године.

Црт. 3 Ктиторски мермерни клесани натпис попа Јована из 1613. године.

Морфолошки облик слова (о-х), са примерима слова, речи и
интерпукције. Калк Р. 1:1, Р. Петровић, 2007. године.

390
Списак слика

Сл. 1 Манастир Дечани, XIV век, задужбина српског светог краља Стефана
Уроша III.

Сл. 2 Ктиторски мермерни клесани натпис попа Јована из 1613. године.

Западни зид припрате, јужна страна. Снимио: Р. Петровић, 1997.
године.

Сл. 3 Повеља хаџи Јована из Јањева са потписом дечански игуманом

Атанасијем, на хартији из 1613. године, која је била залепљена на крају
хрисовуље Стефана Дечанског из XIV века (изгубљена). Препис повеље
урадио Иван Степанович Јастребов, око 1874. године.

Сл. 4 Печат округли и отисак из краја XVI века, манастир Дечани (према
Леонтију Павловићу и Мирјани Шакоти).

Резюме

В этой статье автор продолжает публиковать неизвестные записи и

надписи из сербского монастиря Дечани (14 в.), Косово и Метохия – Старая
(Древняя) Сербия. На западном мраморном фасаде, на южной стене паперти,
находится выгравированная надпись хаджи священника Иоанна из Янева (1613
г.). Как завещатель он платил снабдить монастырь водой из реки Бистрицы. Это
сделано так, что пробита „скважина“ через острые скалы, как это записано в его
особенной грамоте из 1613 г. дечанским игуменом Афанасием. Позже сохранена
еще одна его запись в книге Апостол из 1615 г., во время патриарха Иоанна
(1592-1614) и еще позднее во время митрополита из Ново Брдо Паисия Яневца
(1614-1647). Список с грамоты из 1613 г. сделал Иван Степанович Ястребов,
русский консул в Призрене.

Резиме

У овом раду аутор наставља да објављује непознате записе и натписе

из српског манастира Дечана (XIV век), Косово и Метохија – Стара Србија.
На западној мермерној фасади, на јужном зиду припрате, налази се уклесани
натпис хаџи попа Јована из Јањева из 1613. године. Он је као ктитор платио да
се за манастирске потребе доведе вода из реке Бистрице, пробијајући „јажу“
кроз тврдо стење; што још пише у посебној његовој повељи 1613. године, коју

391
је написао дечански игуман Атанасије. Сачуван је један његов запис у књизи
Апостол из 1615. године, у време патријарха Јована (1592–1614) и касније када
је био новобрдски митрополит Пајсије Јањевац (1614–1647). Препис повеље из
1613. године урадио је Иван Степановић Јастребов. Руски конзул у Призрену.

Радомир ПЕТРОВИЋ, сликар-конзерватор, историчар уметности (у

пензији), Републички завод за заштиту споменика културе у Београду (Божидара
Аџије 11). Члан је Старословенског одбора САНУ.
YU ISSN 0351-2819/UDK 901, oригиналан научни рад, примљен за
штампу 30. октобра 2008.
Кључне речи: Косово и Метохија, мермерна фасада, ктитор хаџи поп
Јован, Јањево, Бистрице, писани ктиторски текст на повељи (1613) и књизи
Апостол (1615).
BIBLID: 0351/2819, (2007-2008), 29-30, стр. 383–397.

392
Црт. 1

Црт. 2

393
Црт. 3

394
Сл. 1

Сл. 2

395
Сл. 3

396
Сл. 4

397