Professional Documents
Culture Documents
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ
МОДЕРНИСТИЧКA ЦЕЛИНA
ЗЕМУНА
61
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 62
МОДЕРНИСТИЧКA ЦЕЛИНA ЗЕМУНА
63
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 64
МОДЕРНИСТИЧКA ЦЕЛИНA ЗЕМУНА
са нешто раније изграђеним стамбеним зградама на века, нажалост, више није следила. Пример групе со-
западној страни Трга, међу којима су дела арх. Стојана литера саграђених седамдесетих година прошлог века,
Тителбаха из 1911. године, са елементима сецесије, на парној страни Карађорђеве улице и дела Кеја осло-
затим Кућа градитеља Крауса, пројекат бечког архитекте бођења, сведочи да је дошло до радикалног прекида
Фредерика Омана из 1909. године, зграде Дечачке школе континуираног развоја и до видљивих архитектонских
и Команде ваздухопловства сачињавају веома успешни неспоразума, који су угрозили и само најстарије градско
амбијент трга, представљајући и репрезентативни историјско језгро. Такође и новија изградња, која је после
пресек развоја архитектуре од почетка XX века до рата допуњавала поједине парцеле у урбанистичкој
Другог светског рата, значајан у ширим оквирима, целини пројектованој пре рата, углавном је нарушила
а посебно битан за историју урбанистичког развоја претходно постављене урбанистичке принципе.
Земуна. Успешност урбанизације овог дела Земуна у
Будући да се јужна страна Авијатичарског трга тридесетим годинама прошлог века може се, пре свега,
(Трга ЈНА), коју сачињавају зграде дуж улице Николаја захвалити конкурсу за регулациони план Земуна, из 1928.
Островског, граничи с Карађорђевим тргом, овај део године, на којем је прву награду добио арх. Михаило
има посебан значај и у оквиру целине и и у оквиру Радовановић.3 План је представљао допуну новог
амбијента Трга. Већина зграда у улици Николаја регулационог плана Београда, усвојеног 1924. године,
Островског подигнута је у другој половини тридесетих па се у том смислу овај део Земуна може сматрати за
година, па се може рећи да оне, заједно са делом најцеловитије изведен простор према урбанистичким
Драгише Брашована, довршавају процес настајања идејама које су карактеристичне за идеје ране модерне,
трга. Иако међу њима нема изразитијих архитектонских а које су биле јединствено постављене за Београд и
остварења, зграде уз улицу Николаја Островског сво- Земун, управо у периоду када је дошло до њиховог
јом уједначеном архитектуром равноправно учествују историјског обједињавања. Реч је о првој победи
у грађењу амбијента. По архитектонској вредности функционалистичких идеја у историји урбанизма овог
издвајају се зграде које затварају углове улица, нпр. града. Због тога овај део Земуна има своје истакнуто
зграда Маргарите Мајер, која је на углу Николаја место не само у оквиру урбанизма Земуна него и у
Островског и Карађорђеве улице подигнута 1936. оквиру целине обједињеног Београда.
године, вероватно према пројекту инж. Фрања Јенча Посебан значај овај део Земуна има и због чињенице
млађег, сина познатог земунског градитеља истог имена, да је реч о првом делу арх. Михаила Радовановића,
затим зграда Окружног уреда на углу улица Николаја значајне личности српског урбанизма, дугогодишњег
Островског и Тиршове, подигнута такође 1936. године, послератног професора београдског Архитектонског
према пројекту фирме „Краус, Катинчић и комп.“, и факултета, које је настало непосредно након његовог
зграде на супротном углу с Тиршовом улицом, које су повратка са школовања у Паризу.
вероватно дело исте грађевинске фирме.2 У свом веома успелом решењу за цео простор
Принцип постављања истакнутијих архитекто- Земуна, арх. Радовановић пренео је неке од тада
нских дела, која наглашавају спој двеју улица, најсавременијих урбанистичких идеја, које нису
варирајући тему уличног угла на најразличитије начине, толико везане за академску средину школе Бозар, где
како то омогућује архитектура ране модерне 30-их је студирао, колико за нека савременија белгијска и
година, представља основни урбанистички постулат холандска решења.
на којем је изграђен цео нови кварт, јужно од улице Архитектонска култура Регулационог плана из
Николаја Островског. Јужни оквир Авијатичарског трга 1928. године огледа се у целини изведеног простора
постаје истовремено логичка спона новог дела града јужног дела Земуна, који је и једини реализовани
са старијим градским ткивом. На тај начин изградња простор према том плану.
нових делова града не појављује се као супротност Поштујући основно одређење ранијег регулаци-
старијем градском ткиву, већ као континуирани развој оног плана инж. Павла Хорвата из 1904. године, арх.
града у новом времену, у којем нова архитектура Радовановић допунио га је значајним побољшањима
представља допринос и обогаћење укупних вредности која се огледају на принципу везе улица М. Тирша и
градског наслеђа. Новоизграђени део града знатно је Д. Медаковића. Док је инж. Хорват, решавајући урба-
унапредио урбанитет Земуна у периоду непосредно до низацију троугаоног простора између Карађорђеве
Другог светског рата, што послератна новија изградња, и улице 22. октобра, предвидео једну попречну везу
вођена урбанистичким принципима супротним од оних као једноставан спој и решење за унутрашњу парце-
који су у Земуну владали тридесетих година прошлог лацију блока, Радовановић овде уноси битну новост
65
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ
трасирајући улични Y, са вредним просторним одно- од улице Данила Медаковића до Николаја Островског
сима које тај облик даје једној стамбеној улици, где на ширину главних улица (Карађорђеве и 22. октобра),
се перспективно остварују углови и омогућује про- али је стамбени карактер улица задржан.4
јектовање истакнутијих угаоних зграда. Поред наведених принципа урбанизације одређе-
У свом регулационом плану инж. Радовановић них изворним планом, потребно је нагласити и добро
је урбанистички решио и развој града до насипа осмишљене функционалне расподеле у простору које
железничке пруге, трасирајући данашње улице Н. су произашле из јасног разликовања главних улица
Тесле, Старца Вујадина и Радничку, а предвидео је и са јавним садржајем градског карактера од изразито
уски зелени појас железничке пруге, који, нажалост, стамбених улица, те посебно избегавање форма-
није изведен. листичког зонинга. Становање је овде повезано с радом,
Положај Теслине улице имао је нарочит смисао а индустрија која не смета становању смештена је чак у
као попречна веза према дунавској обали, али њен само средиште кварта, што посебно важи за пословно-
продужетак с друге стране Карађорђевог трга није индустријску зграду индустријалца Томљеновића, на углу
изведен, а велики стамбени блок, изграђен после рата, улица 22. октобра и Старца Вујадина. Карактеристично је
онемогућио је реализацију ове идеје. да је ова зграда решена као велика градска кућа у блоку,
Две године после усвајања, земунски градски инж. иако садржи и индустријски погон, а посебно је вредно
арх. Ђорђе Шуица разрадио је детаље Регулационог да је она дело истакнутог архитекте Ђорђа Табаковића.
плана, вероватно уз сарадњу са арх. Радовановићем, Како новија изградња није у свему следила прво-
додавши битна побољшања која су коначно поставља- битно постављене урбанистичке принципе, потребно
ла готову верзију плана према којој је извршена је да се новим детаљним урбанистичким планом они
урбанизација простора током тог десетлећа. Новом реализују, те да се свака будућа изградња на овом про-
регулацијом повећана је ширина дела Тиршове улице стору њима руководи, јер они немају само историјску
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 66
МОДЕРНИСТИЧКA ЦЕЛИНA ЗЕМУНА
вредност него су актуелни и данас. На тај начин, у оним Жикић кућу Карпат у Тиршовој бр. 6 (1938). Тиршова
деловима где је још могућа доградња довршио би се улица издваја се као целовито решен простор према
и употпунио процес оформљења простора око старог урбанистичкој поставци и по архитектури изграђеној
језгра Земуна. углавном у другој половини 30-их година XX века.5
Захваљујући добрим поставкама урбанистичког Овде је било и најмање доградње после рата, па она у
плана који је одредио наизглед једноставне, али веома целини представља вредан историјски амбијент.
осмишљене основне принципе урбанизације подручја, Избор пројектанта зависио је од имовинског
архитектура 30-их година прошлог века углавном има статуса, културе и амбиција инвеститора, тако да се
уједначени карактер, с тим да се по архитектонској уочава разлика између Тиршове улице, где су становали
вредности највише истичу угаони објекти. Њихови богатији грађани, пилоти и друга војна лица у вези са
пројектанти су истакнути архитекти, док су остали оближњом Командом ваздухопловства, професори
објекти дуж уличне регулације, нарочито у стамбеним универзитета и сл., и улица Капетана Радича и Ивана
улицама, углавном дела предузимача или грађевинских Цанкара, где су мање богати грађани градили куће
фирми, попут фирме „Краус, Катинчић и комп.“, која је на парцелацији тадашњег Општег Југословенског
изградила низ зграда у Карађорђевој, у улици Николаја банкарског деоничарског друштва и који су углавном
Островског, те у Тиршовој. Међутим, и овде има бирали предузимаче.
изузетака; низ кућа у Тиршовој улици пројектовали су Тако је предузимач Александар Карлић пројектовао
школовани архитекти, иако најчешће мање истакнути. и извео низ кућа у непосредном суседству, у Улици
Тако је архитект Леонид З. Макшејев израдио капетана Радича Петровића, нпр. кућу Белић (бр.
куће пилота Виктора Никитина у Тиршовој бр. 9 7) и кућу Хемлингер (бр. 18), а кућу Влајков (бр. 3),
(1936), кућу Станковић у Тиршовој бр. 7 (1936), кућу према пројекту Карлића извео је предузимач Е. Рајман.
Александра Јарошенка у Тиршовој бр. 8, а арх. Теодор Карлић је пројектовао и извео кућу Драгутина Дилића у
67
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ
ул. 22. октобра бр. 4, а занимљиво је и да је после рата, мунски градитељ Фрања Јенч: кућа Маргите Мајер
1958. године, према његовом пројекту, у сасвим другим на углу Карађорђеве и Н. Островског из 1936. године,
друштвеним околностима изведена и стамбена зграда суседна кућа Карађорђева бр. 19 из 1934. и зграда
у ул. Николе Тесле бр. 3, у непосредној контакт-зони Фонда краљице Марије из 1933. (Карађорђева 17), те
предметног простора.6 адаптација и преградња старије куће изведена 1939.
Сачувана грађевинска документација из тог вре- године (Карађорђева 7), не могу се са сигурношћу
мена сведочи о начину на који је кроз специфичан однос приписати Јенчу, јер је из досадашњих истраживања
пројектанта, извођача радова и власника обликована познато да је Јенч, у то време директор земунске
архитектура. Успостављени стандарди нису правили Електричне централе, само потписивао дела других
битну разлику у стилском обликовању фасада и пројектаната, што је у то доба чест случај. Вероватно је
појединих детаља, као што су портали улаза, ограде неке од тих објеката пројектовао његов истоимени син,
предвртова, а избор модернијег односа, стилски чишћег такође архитект, чији опус до сада joш није утврђен, а
или конзервативнијег коначног изгледа кућа, највише је то се посебно може претпоставити за зграду Маргите
зависио од жеља и укуса појединих инвеститора. О томе Мајер и суседна два објекта у Карађорђевој улици, који
сведоче измене које постоје у процесу пројектовања и представљају стандардна дела модерне архитектуре
разлике у коначном изгледу појединих зграда у односу 30-их година, стилски сродна и уједначеног квалитета.
на изглед у сачуваној документацији. Због поменуте непоузданости у утврђивању аутор-
Ређе је сам избор пројектаната условио јасан став ства према сачуваној документацији, поједине куће
инвеститора, односно његов унапред успостављен остају анонимне; нпр., кућа Јулијуса Берковића из
однос према архитектонском изгледу, са жељом за 1939. године, на углу Тиршове и Д. Медаковића, која
нешто конзервативнијом архитектуром, што је у првој заузима истакнуту позицију у оси Тиршове из смера
половини 30-их година првенствено претпостављало улице Николаја Островског, где су документацију
задржавање кровишта (док само изразито модернистичке потписали арх. Миловановић и арх. З. Живојиновић,
зграде имају раван кров), те тежњу према наглашенијој али је вероватно пројекат за ову типичну модернистичку
пластици фасаде, с традиционалном поделом фасадног породичну кућу израдио за сада непознати архитект
платна, али је и овде реч о модернистичкој преради који је сарађивао с фирмом „Краус, Катинчић и
старијих облика. компанија“.8
Карактеристичан је у том смислу пример зграде Слично се може рећи и за зграду браће Јанча из
Г. Лотшпајха, у ул. Н. Островског бр. 9, коју је 1932. 1939. године, на углу Карађорђевог трга и Теслине ул.,
године извела фирма „Краус, Катинчић и компанија“, успело модернистичко дело које је потписао Ђорђе
с модерним кровом, симетричном поделом фасаде Радивојевић, али чије ауторство овде није поуздано
и пиластрима који обухватају два спрата, те каракте- потврђено.
ристичном модернистичком редукцијом свих елемена- По својој архитектонској вредности издвајају се
та обраде фасаде. нарочито три објекта која се могу убројити међу ва-
Низ објеката које је извела поменута грађевинска жна остварења српске модерне архитектуре између
фирма одликује се конзервативношћу архитектуре, али два рата. То су две стамбене зграде арх. Светомира
и грађевинском солидношћу, нпр. зграда Окружног Лазића и велика пословно-индустријска и стамбена
уреда на углу Николаја Островског и Тиршове, или зграда новосадског архитекте Ђорђа Табаковића у ул.
суседна стамбена зграда „Suzor“-а (Тиршова бр. 3), 22. октобра.
из 1937. године. Иста фирма извела је и веће зграде у Стамбена зграда професора Пољопривредног
Карађорђевој бр. 5, те стамбену зграду осигуравајуће факултета Михаила Градојевића у Тиршовој 14 изра-
задруге „Croatia“ (Карађорђева бр. 15), према пројекту ђена је према пројекту Светомира Лазића 1935.
арх. Ферде Келера. Келерова архитектура типична је године, на месту где наглашава осу визуре улице
за тај смер по сажетој строгости, али и добром односу Данила Медаковића.9 Благо свинуту регулациону
пропорција, посебно на фасади, где се у симетри- линију Тиршове улице Лазић је веома успешно са-
чној диспозицији фасаде истичу две композиционе владао, искористивши угао за наглашавање улазног
осе изнад улаза наглашене балконима другог и трећег портала и прозора степеништа обликованих у духу
спрата.7 експресионистичке архитектуре чешке школе, коју је
Према сачуваној документацији, није увек могуће овде применио након свог школовања у Прагу. После
са сигурношћу утврдити пројектанте појединих зграда, рата, дограђен је други спрат, на месту тераса, што је
чак ни у оним случајевима када су пројекти потписани. донекле умањило првобитну вредност архитектуре,
Тако, нпр., низ објеката које је потписао познати зе- али је улазни део, срећом, остао очуван.
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 68
МОДЕРНИСТИЧКA ЦЕЛИНA ЗЕМУНА
Стамбену зграду Росандић, која је такође 1935. Овај простор представља вредан пример стилски
године подигнута по пројекту Светомира Лазића на јединственог урбаног подручја које поседује значајне
углу улица Старца Вујадина и Капетана Радича, у урбанистичке, а у неколико појединачних случајева и
непосредној близини, исто тако одликују карактеристике истакнуте архитектонске, вредности – које кумулиране
чешке школе, али више њене кубистичке компоненте. на једном месту прерастају у културноисторијску
И овде је током реализације дошло до неких измена вредност споменичког карактера.
у односу на првобитни пројекат, али вредност ове
зграде за историју модерне архитектуре у ширем језгру
Земуна потенцирана је чињеницом да је реч о целовито
очуваном делу које би требало задржати у изворном
изгледу, без могућности накнадних доградњи.
Вредним примером кубистичко-експресиони- НАПОМЕНЕ:
стичке архитектуре може се сматрати и породична
1] Жељко Шкаламера, Старо језгро Земуна I, Завод за заштиту
стамбена зграда у 22. октобра бр. 16, дело непозна-
споменика културе града Београда, Београд, 1966, 30.
тог градитеља, где су једноставне кубичне форме
изворно биле потенциране живо обојеном фасадом 2] Златко Узелац, Конзерваторски елаборат за израду ДУП-а
јужног дела Прве месне заједнице Земун, документација ЗЗСКГБ,
у боји теракоте, што је редак пример у периоду ране КУ 271, Београд, 1988.
модернистичке архитектуре.
3] Ж. Шкаламера, нав. дело; М. Радовановић, Генерални
Зграда коју је арх. Ђорђе Табаковић изградио на урбанистички план Земуна 1928, Размера 1:500, Завичајни музеј
углу ул. 22. октобра и Старца Вујадина за индустријалца Земуна, А 297.
Драгана Томљеновића, према пројекту из 1936. године, 4] Наведени конзерваторски елаборат.
веома је специфично дело српске модерне архитектуре
5] Елаборат предлога проглашења модернистичке целине
између два рата. Сложени садржај који је, поред Земуна за кутурно добро, документација ЗЗСКГБ, Београд, 2006;
пословања, трговине и индустријског дела, обухватао и Грађевинска архива општине Земун
стамбени тракт према улици Старца Вујадина, познати 6] Наведени конзерваторски елаборат.
новосадски архитект решио је веома успешно у форми
7] Исто.
где се главни издужени корпус велике зграде дуж ул. 22
октобра јасно одељује по функцијама, а индустријски 8] Исто.
део задржава карактер градске архитектуре у уличном 9] Приватна документација наследника породице Градојевић.
блоку. Посебно је успешно решен улични угао, где
је урбанистичка идеја интерпретирана високим
заобљеним еркером, који је у горњем делу покривен
великом стакленом површином подељеном ситним
растером у духу индустријске архитектуре, што овој
необичној грађевини даје нарочит карактер.
Подручје између улица Карађорђеве, Николаја
Островског и 22. октобра и Авијатичарског трга
представља урбанистички заокружен и целовито
оформљен простор који документује последњу зна-
чајну грађевинску фазу развоја подручја Земуна,
односно проширење историјског центра града према
југу до трасе некадашње железничке пруге. Овај
простор по својим карактеристикама, урбанистичкој
и архитектонској вредности наслеђа завређује да буде
третиран као саставни део проширеног језгра Земуна.
За разлику од суседних простора, јужно и југо-
западно, па и источно, који се изграђују у новије
време шемама карактеристичним за новобеоградски
урбанизам, ово се подручје јасно издваја као урба-
нистичко-архитектонска целина из 30-их година про-
шлог века, непосредно повезана с континуираним
развојем Земуна.
69
АЛЕКСАНДРА М. ДАБИЖИЋ
ILLUSTRATIONS
Fig. 1. The modernist section of Zemun – analytical maps:
a) Map of the valorization
b) Map of the storeys
c) Map of stylistic features
d) Map of the section borders
Fig. 2. Miroslava Tirša Street
Fig. 3. 16, October 22nd Street
Fig. 4. 13, Miroslava Tirša Street
Fig. 5. 14, Miroslava Tirša Street
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 70