БРАН КО ВУЈОВИЋ Годuшњак zpada Беоzрада

кљ. XXVI - 1979.

ДОРIЮЛ И ЦРКВА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

И с торијск,ом развоју и физичком изгле­ лова Београда (Савамала, Врачар, П аљилу ­

ду Дорhола, 1'ОКОМ XVIII И XIX века дали ла). Мада је својим п ла ном у рбанизације
су печат њего ви најбројнији становници - Беогр ада из 1867. године Е мили ј а1i Јосимо­
трговци и занатлиј е разних .народности вић предвидео и реконс тр у кциј у дел а ва­
(Т урци, Грци , Н е мци, Цинц ар и, Бугари , Ј е­ роши према Дунав у, Дор ћ ол се доста споро
вреји , Циг ани и др .), 'кој и су овај пе рифе­ ра зви ј ао у одн осу на д руге делове града. З
РИ}СКlИ део београдске вароши према Ду­ Нешт о бржи те мпо урбани ст ич к ог развоја
наву насељавали ОД давнина , градеhи свој е и град итељоке активнос ти на овоме п ро­

куће у оријенталном амбијенту слободно стор у може се забележ ити крајем прошлог
формираних улица, кривих -сокака, са раз­ века: 1892. године просе чене су наве улице,
ли читим обл ицима кућних парцела и -ста м­ а 1895. године к алд рмисана ј е Душанова
бених објек ата. Овде је у разним раздоб­ ул и ца; упо редо са тиме нахерене ку ће , гра­
љима било под игну т о и н еколико з н а чај­ ђене од т рошног ма т ер иј ала уступај у м ест о
н их јав ни х обј е ката - џа м ија , те.кија , ха­ н овим, зидЭ'н им од цигала и ,каме на и по

нова , трговачхих с товариш т з, чесма и д р . 1 евро п оким арх.ит екто нским р е ш ењ'Им а . У
По знато ј е да ј е за врем е аус триј с:ке ок у ­ раздобљу пре Пр вог светског рата, па и
паци је (1717- 1739) вршена реконструкција непо средн о посл е њега подигнут о је виш е
вараши. Према аустријс ким плановима пре­ значајних архитектонских објекат а , од к о ­
двиђено ј е и преуређењ е "ду навске вара ­ ј и х ће мо помен ути само неколик о оних ко­
ши /< (тада назване "немачка варОШ ")Ј си­ ји су сач у ван и до да·на с;
стемом ортогоналне мреже улица. 2 Сва је
З .рада у УА. Браће Бару ха б р. 17, по­
прилика да 'су ОВИ планови з а пре у р еђење
дигн ута вероваЋНО још средином п рошлог
Дорfiола 'само делимично 'Изведени. Пр ела ­
века , припадала је с таријим приземним
СКОМ Беогр ада по ново под турску власт,
дор ћ олс ки м кућама , грађеним у бондруч­
улична сх ема пон о в о добија оријентални
'ном конструктивном систему са темељима
обл ик уз дели ми чно прих ватање исправки
и подрумим а од камена. Због веhих <измена
правца главних улица , тако да последице
које је током времена претрп ела , ,као и по­
ау.стријске реконструкције нису бил е ПОТ ­
жара (око 1965.), после 'којег ј е и з мењ ена
пуно ун ишт ене, ,већ с у се у клапале у 'нову
кровн а конструкција lJ1 по кривач , тешко је
стру,кт ур у т у р ске ДУ'навске вароши.
дан ас вршити дубљу анализу 'њено г прво­
Ип ак , IИ поред свих иэме на ос н овна !Ка ­
битног !Изгледа. Она ј е зна чајн а ,као приме­
рактеристика Дорћола угл авном се са ч у ­
рак архитектуре Д орћол а из прошлог века.
вала све до ,коначног одласка Турака из
Београда 1867. године, ОДНОСНО ДО 70 -тих До.м. св. Саве , у ул. Душа новој бр. 13,
година ХIХ .века. ТОК ОМ прве пол овин е, па ( с л. 1) подигнут ј е 1889- 90. године по пла ­
и у првим децениј а,ма друге полов ин е XIX нови ма п ознато г а рхитекте Јо вана Илк и ћ а.
века , Дорћол с т аг.нира , ј ер је српс,к а власт Иако је {) пшта к он це пција з граде м 'KOМn O­
била з аинт е ресована за развој д р угих де - зиција ње не главне фасаде заснована на

133
БРАНКО ВУЈОВИЋ

академеким поукама (неоренесанса са еле ­ Сл. 1. - Дом св. Саве у Душановој улици,
ментима романтизма), уочљива је тежња nодиzнут 1889-1890. по nла1юви.Аta арх. Јова ­
па Ил'Кunа.
за постизање националног, "српског стила"
у .изгледу и декорацији ове двоспратне гра­ 1. Тће ћоmе »SV. Sava« in Dusanova Street,
ђевине са високим приземљем и два среди­ raised in 1889-1890 according to the plans ој
шна ризаљита, са атиком и карактеристич­
атсћ. Jovan Itkic.

ним :купастим ;кубетом IКBaдpaТ;He осно ве.

Када је изграђена, била је то монументал­
на грађевина за Дорhол краја прошлог ве­
ка. Међутим, Друштво св. Саве је 1923. го ­
дине, по пројекту ар~итекте Петра Бајало­
виhа, .извршило до гр адњу још једног спра ­ Сл. З. - Дорhолс%а основна ш%ола, nодuzнута
та, са .извесним изменама у изгледу главне 1893. 20дине по nлаНОВuма арх. Мuлаuа Каnе­
фасаде, особито у њеном горњем делу таnовиnа.

(с.л. 2).

Дорhолс'Ка осuовuа ш'Кола, у улици Ду-

6роваЧЈ<О ј 1 (с.л. 3), поди"нута је 1893. годи­
не по плановима архитекте Милана Капе­
таНОВИћа, као једна од првих школских
зграда грађених по модерним архитектон­
сюим и хигијенсКЈИМ прописима . Првобитно
се звала "Српска краљевока основна шко­
ла", а од 1927. године "Основна lliкола " Ј ан­
ко Веселиновиh". 'у гаоно симетрично по­
стављена у односу на раскрсницу Душано­
ве и Дубровачке улице, зграда има подрум,
приземље и два 'спрата. 'у стилско:м погле­
ду она је решена у духу академизма са
елементима ретардираног неО'Класицизма.

Две "уnе браnе Ђу "аповun у улици Бра­

ће Барух 3 и 5, подигнуте су по плану ар­
хитекте СавкОвића 191?. године, 'Као целина
:rюју чине два објектд идент.ичног облика
,са ·оиметричним међус о б.ним распоредом и
класичним компоновањрм архитектонских

облика. По једини архитектоноки детаљи -

пластика на фасадама, ковано гвожђе (ог­
рада, капија, атика и др .) и дрвенарија ра­
ђени су у ·стилу · сецесије.

Тросnратnа ста.м,беuа зzрада Друштва св.

Саве, у ул. Душановој 11, подигнута је 1914 3. Тће Dorcol Primary School raised in 1893
(завршена 1924.) године по плановима архи­ according to the plans ој атсћ. МНаn Kapeta-
текте Петра Бајаловиhа у духу академизма novic.
са применом елемената српско-византијског
стила и сецесије.

Купа трzовца Блаzоја Ћурunа у ул. Ви­

соког Стефана 21, подигнута је 1912. године
по плановима архитекте Тур удиhа, у духу Сл. 2. - дО.Аt св. Саве, U32лед после д02радње
академизма са декорацијом рађеном у сти­ 1.Iзврше1iе 1923. zодU1iе.

лу сецесије. Целину са овом зградом чини

2. Тће ћоmе »Sv . Sava«, the арреатаnсе ajter
КУћа у истој улици под бројем 21-а, која је the additions were made in 1923.

134
БРАНКО ВУЈОВИЋ

изграђена 1927. године по плановима инг . навски крај. Остваривање ове потребе није
Т. Маџаревића. ишло без тешкоhа iИ трзавица , а трај ало је

Пор ед НЗlведених зграда, после ПРЋОГ доста дуго. Историја изградње дорћолске
светског рата изграђени су и многи други цркве, почев од првих идеја и прикупља­
стамбен и објеКТ\и, међу 'којима и ЧEi:ТВОРО­ ња новчаних средстава, преко упорног тра­

спратна купа Јосипа Алкалаја (у ул. Висо ­ жења погодне локације, израде првих пла­
ког Стефана 31), подигнута 1921. године по нова, до коначне реализације, - у великој
плановима архитекте Николе Несторовиh а, мери одражава етапе развоја самог Дорћо­
затим з-z.рада jespejcko-z. добротвор-и.о z дру ­ ла, те ћемо се њоме овом приликом посеб.но
штва "О-и.е-z. -Ш абит" (ул. Ј еврејска 16) са - позабавити.

Сл. 4. - ИЗ'lлед руске војnе капеле СВ. Александра Невс'Ко'l у Капетан Мuшuно..м. здању
1878 'lодuне.

4. Тће арреатаnСе ој the Russian mШtаrу chapel, dedicated to St. Alexander Nevski, in tl'te
Kap etan миа edijice in 1878.

грађена 1922-23. године по пл ановима ар ­ ИСТОРИЈАТ ИЗГРАДЊЕ ЦРКВЕ

хитекте Сумбула у духу романтизма и се­
цесије, са оријентал н им декоративним мо­ Прве идеје о изградњи "дор h.олске цр­
тивима . кве " настале су у време непосредно пр е по­
Са интензивним развојем и насељава­ четка ослободилачког рата 1876- 1878. го­

њем Дорhола, још 1876. године појавил а се дине. Рат h.e про узроковати .и п ојаву прве

потреба за изградњом посебне цркве за Д у- богомоље у овом крају вароши. На'име , у

136
 ДОРЋОЛ И ЦРКВА СВ. АЛЕКСАНДРА HEBCKOr

Сл. 5. - А. КОЛ1'U1', св. арха1iђел Г аврuл tt СВ. Сава арxuеnискоn српски, престопе ttKOne ttз
руске 'Капеле св. Алексаnдра HescKoz, 1876.

5. А. Ko~6n, st. Archanget СаЬпе! and St. Sava, Serbian archbishop, the main icons from the
iconostasis in Ље Russian сl1.ареl dedicated to St. Alexander Nevski, 1876.

18 137
БРАНКО БУЈОВИЋ

време боравка у Србији добровољачког ру­ у оно време богослужења, посебно пред
ског корпуса под заповедништвом генерала важније догађаје, одлаза, к у рат, предсто ­
Чарњајева- у Београд је 1876. године била јећу битку; у њој су вршена опела изгину­
донета покретна вој,ничка руска црква која лих ратника и други обреди. Капела се на­
се састојала од гвоздене КОНСТРУiКције, пла­ лазила, поред осталог и на Делиграду у
тна, дрвеног иконостаса са иконама и др у- близини 'стана главнокомандујућег.

Сл. 8. - ИЗ2лед заnадnе фасаде, npeolta пројекту из 1926. 2Одиnе.

8. Тће арреат.аnсе ој the western јщ;аdе, according to the project јтот 1926.

Сљ. 10. - ОСНОВА ЦРКВЕ, пројекат из 1926. 20дunе.

10. Тће base ој the сћитсћ, project јтот 1926.

I),-""";_xl\',,,_ &wr, н,
/flJ~ч..
(~-M ....,"п~ .м...
' 1114'!. ~~

Сл. 6. - Ситуација nљaцa за дорћољску цркву из 1894. zoдиnе.

6. Тће situation ој the pLace јот the Dorcol сћuтсћ јтот 1894.

Сљ. 7. - Пројекат nове цркве у Бе02раду за дуnавски крај (ситуација 1:500), 1926.
7. Тће project ој Ље new сћuтсћ in Beograd јот the Danube area (scale 1:500), 1926.

гим потребним црквеним стварима. Патрон По знато је да је у почетку рата капела

ове цркве био је познати руски војсковођа, била постављена на простору ондашње Ве­
кнез и оветитељ Александар Невски. По­ лике пијаце (сада Студентски трг), где су
кретна црква пратила је руску војску на се причешhиваљи руоки добровољци. За ту
свим бојиштима у Србији где је ова војска прилику је ОНlДашњи српски митрополит
учествовала. У њој су вршена уобичајена Михаило одредио архимандрита Нестора,

138
 ]Р-;."" "O;t~ IЏ'Xlt ,Iео,",".., .. _
jJ\I ,u МЈtсЮlКН/ -~. ~ J. -- ,
Otll'SI\ 8lИ)~N.љt 1·
"UT !:Ма. W'lt' Vfi. оNIЦ-1 "'н
w·
". ,It\1IIII~Q
)нnllAfUt tll'НЩ"
ИН.

Сл. 9. - ПодУЖ1tu пресек, пројекат из 1926. z одu1tе.

9. Longitudinat cross section, project јтот 1926 .

._.
. . . . qt ... 1 к,.r"...
".. d1'IIl8nИlкtllJ
Пфdi%1lНИ lIf''ittl
БРАНКО ВУЈОВИЋ

професора Београдске бог ословије .и Ћако­ с тава подиh:и цркв у на другом земљ ишту.
на Ник олу Трифу;новића да служе у руск,о ј Незадовољан овим Митр о полит Мих а ило
цркви. је пр едложио друго решење, кој е је образ­
П осле стишавања ратних сукоба цp~Ba ложио речима: "Н еос порн о да је народу
је враћена у Б е оград и бива смештена прво потребн а и школа и црroва, те стога одо­

у ' круг у Велике кас а рне, затим у порти Са ­ бравамо предлог о пштин е но п од условом ,
борне цркве, на крај у у згради Велике ш.ко­ да се јеДЋовремено почне з ида ње и школе
и цркве • 7
ll
ле - у југоисточном .крилу 1 спрата Капе­
та,н Мишин ог здања . О из гледу капеле, и з Црк ва је била срушена уступ ивши !1t'l e-
в ремена 'када 'се налазила у Кап етан Ми­ ст о школ и (СА. 3). Црквене ствари биле СУ
шином зд ању, постоји ,сач ува на историјска привр емено смешт е не у СаБОР НОј цркви
фотодокументација (сл . 4). (иконе, књиге, о де жде, посуђе и др.). За
Осим 'юга, сачуване -су и скоро све ико­ Дорhолски крај од 1894. до 1902. године по­

н е које су биле у састав у ИКoQно с тас а ка ­ стојала ј е капела у Дому св. Саве , у Д уша­
пел е -св. Ал ек сандра Невског. Оне се данас новој ули ци (СА. 1). Од 1902. године ов а ка-
налазе У манаСЋИРУ Рајиновцу код Гр оцке. 4
Насл.икао их је р уски слика р А. Колчин
1876. године (сл. 5).
Пошто се још пре по четка рата (1876)
ук азала потр еба д а се и з гради посебна цр­
ква за ,подручје Дорhола , београдска о п­
штина је одл уt.IИла д а се о п рема ове кап ел е
ус тупи делом овој парохиј и , а делом ка п е­
ли св. Наталије у истоименој школи. б
До 1876. год ин е с т ановници Дорћо л а
прав ослав не вере припадали с у, као засеб­
на парохија, Саборној цркви. 6 Пошто се
Дорhол развиј ао и по ла ко изграђив ао, а
број досељеног -ср пског Жlивља с тално рас­
таО,становници овог кр аја образовали су
1876. године посеба.н одбор грађана за ф ор­
мирање 'и изградњ у нове цркве за дунав ­

ски крај. Б еогр адск а општина усту пила је

зеМ:.1Ь'иште на п лацу где се некад .нала з и ла

п ору ш е на џамија, на простору ,који фор ­

мирају улице Д ушанова, Дубровачка и
Оке ндербегова. У,бр зо се от по чело са при ­
купљањем добровољних прил' о га. Прем а !Не ­
ким изворима још 1876. године 'био је из ­
рађен план и предрачун за нову д орћолску Сл.. 11. - OntUTU uзм.ед цркве св. А л.ександра
цркву И отпочело је њено зидање, али је HeBCKOZ са jyz a.
рат успорио радове. Црква је завршена 11. С еnет аl view ој the сћuтсћ ој St. A~exander
1877. го дине и након добијања цр квене оп­ N evski ј;от the south.
реме из рус ке капеле посвеhена ј е 1. окто­
бра 1877. године св. Алек сандр у Не вском.
Била је то скромна грађ евина мањих ди ­ пела је пре сељена из До ма св. Саве у О с ­
ме.нзија. новну ш'кол у на ду навоком крају. За све

Ова црква је ,служила потр еб а ма с та­ О ВО време вр шен је прит исак на о пштину

новништва Дорfiола до 189 1. године , када да испу ни своју Qбавезу у однос у на изгр а­
дњу нове цркве.
је о пштина, на тр аж ењ е грађана, донела
одлуку да за дорhолски к рај п одигне ос ­ Године 1892-93. општина је отк у пила
новну ШК'олу на црк веном земљишту, а да плац за изгр адњу цркве од Светомира Ни­
се , капела поруши, с тим условом да ће оп­ 'колајевиfiа; припремљен је прој ека т и пре­
штина у рок у од З године мз -својих сред- д рач ун , кој и је lи зрадио арх. Шuh.аuс'Кu.

140
 ДОРЋОЛ И ЦРКВА СВ. АЛЕКСАНД РА НЕВСКОГ

При освећењу темеља, које је извршио па је земљиште нап у штено и убрзо про ­
лично митрополит Михаило , приређена је даw .

велика свечаност , а у темеље је том при­ Општина је за ·но вац добијен од продаје
ликом узидана пов еља . Црква се налазила земљи шта купила нови плац - на месту
у средини блока коју су формирале ул ице где се данас lНалази црюва Александра Нев­
Доња Јованова (сада СтраХИЊИћа бана) , ског. Н а напуштеном простор у и змеђу ули ­
Добрачина , Душанова и Љуби-ч:ина (сада ца Добра чине и Љубичине почела је пар­
Змај Јов кна). Према сач )'ва ној сит уацији целација земљишт а и изградња породич­
плаца за дорhолску цркву из 1894. године,8 них кува распоре ђених уз грађевинску ли­
црква је била конципирана у духу српоко­ нију улица. Црквени темељи остали су ус­
- визаН'Ilијског стила, са ос-новом у облику ред блока, док их није искористио нови
триконх оса, са једном куполом и полукруж­ власник, изградивши породичну кућу на
НИlм степеништем на улазу у цркву. Звона­ темељима недовршене цркве. И данас се у
ра ј е била са југозападне стра н е од улаза дворишту стамбене зграде у улици Добра­
(сл. 6). чиној бр. 41 , налази кува изграђена око
1924-25. године !Која је заобљеном основом
(где је требало да б уде црквена апсида)
окренута према истоку , за разлику од свих

ос талих зграда у овој улици које су, пр а­

т ећи грађевинску линију улице, о кренуте
према југоистоку. Ову кућу (име првобит­
ног власника нисмо могли утврдити) купио
је 1933- 34. го ди не од истог газде Димитри­
је П авловић.

За изградњу дорh.олске цр:юве на новој

локацији (на з~мљишту које је припадало
)!{ивку Давидовићу из Беогр ада), планове
је израдила општи нск;и инжењер архитек­
та Јелuсавета На'Чuћ. (1877-1955), прва же­
I-Iа -архитект у Србији. Рођ ена је у Београ­
ду; уписала се 1896. године на тек отворени
посебни отсек архитек т ур е Тех.ничког фа­
к ултета Више школе у Београду . Ј елиса­
вета Н ач. ић спада у прв е младе архитекте
који су дипломирали 1900. године. По за­
вршетку сту дија, одмах је постављена за
цртача у Министарству грађевина. Пошто
је 1902. ГОД ИLне положила државни испит ,
Сл. 12. - Оnшт1.t uзzлед цркв е св . Алекс аuдра
добила је место архитекте Београдске оп­
HeecKoz са jYZoucToKa.
ШЂИне, на коме је Lнепреки д но радила до
12. аеnета! view ој the сћUТСћ ој St. ALexander 1916. године , када је одведена у Нежидер ­
N evsk i јтот the southeast. ски логор.

Јелисавета Начиh. је пројектовала !низ

значајних објеката од којих су веhина из­
Међутим , убрзо по освећењу цркве, под­ ведени: 9
земна вода је испунила темеље грађевине. - Стамбена зграда у Београду у улици
Да би се вода откл онила од црквених те­ Господар Јовановој бр . 4 5- а (1904. год.);
меља, по савету инжењера била је иско­
Основна школа код Саборне цркв е
пана дренажа око т емеља којом је вода
(1907. год.).
спроведена у Љ у бичину улицу И даље низ
падину у Дунав. Али услед дубоке дрена ­ - Радничке станове (1911. ,године);

же дошло је д о пуцања темеља и зидање - Уређење Великог и Малог Калемег-

је обустављено. Процен ило се да ј е даљ а дана, монументалне степени ц е са чесмом у

изгра дња цркве на овом месту н емогућа, осовини Савског шеталишта (1908. године);

141
БРАНКО ВУЈОВИЋ

- Спомен црква у Ште мљу на КОСОВУ, Начић (сл. 7- 10). П отписи У доњем делу
- Болница за туберкулозне болеснике планова су веома ЧИ1'1КИ и ОНИ гл асе : "Пре­
на Врачару и др. радили: П . Ј . По повић., начел. Мин. Грађ.;
В. Андросов, арх. 14. септ. 1926. У. Београд С4 .
Осим тога, Ј.а !Конкурсу за изградњу цр­
Осим тога на њима се 'налази и 'потпис ин ­
кве на Опленцу (1912) добила је трећ.у на­
спектора Драг. Маслаhа. Из овог јасн о про ­
граду з а пројект,10 ,к·оји није никад изведен.
изилази да су потписани архитекти Мини­
Црква СВ. Александра Невског била је
старства грађевина Пера Поповић и Васи­
њена прва .и једина црквена грађевина по­
лије Андросов из'вршили преправку раније
дигнута у Београду. Освећ.ење темеља из­
постојећег пројекта . А пошто је пре овога
вршено је 5. маја 1912. године. Зидање је
био усвојен пројекат арх. Јелисавете На­
трајало до септембра месеца, ,када је, услед
чиh, има довољно основа за закључак да
објаве рата TYPCK10j, обустављено.
ј е реч -о преправци њеног пројекта. Може
Ратне прилике које су rнастале 1913. и се претпоставити да су се преправке одно­
1914-1918. године на дуже време су одло­ силе на lМaњe измене архитектонског реше­
жил е даљу из градњ у цр кве Алекса.ндра ња, на осавремењавање техничких детаља ,
Невоког. Продужетак .изградње могао је да материјала и обогаhива'Ње и згледа фасада
отпочне тек 1927. године , а старање о по ­ и ентеријера. У овом последњем посл у ла­
дизању цркве узео је !На себе О дбо р , који ко се препознаје pJ'lKa арх. Василија Ан­
је ангажовао арх. Петра Гачиn'а за надзор­ дросова, 'Који је, радећ.и у Министарств у
ног инжењера при грађењу цркве , а од грађевина, пројектов ао и извео ,ни з цркава
стране М.ири с тарства грађевина био је од­ у Србији између два ратаУ
ређен арх. Василије Андросов. Исте године
црква је добила на дар м ер мерни иконо"
стас, два престола и амво:н из цркве на Оп­ Л-о'Кација
ленцу, рађен од белог венчанског мермера.
у току 1928. године црквена грађевина је Црква св. Алек.сандра Н евс-ког (сл. 11-
била оэидана Ј1 покривена; 1929. године до­ 12) смештена је на засебном простору који
вршава,ни су преостали радови; 1930. мон­ образују улице Душанова, Досит ејева,
тиран је :икона ста с, звона, мермерни патос, Скендербегова 'и Француска (првобитно то
извршено је маЛа'ње эидова, ограђује се и су биле улице Душанова, Видинска, Доси­
озелењава црквена порта. Према једним тејева, Раднrич.ка и, Позоришна). Са ј ужне
изворима радове је изврш ио п редузимач стране цркве, у осовини Француске улице,
Ото Голднер,ll док архивски из-вори наводе формиран је слободан простор који !Има
да је радове И3'воДио предуз имач из П ара ­ многа обележја трга, на коме црква св.
n'Иiна Михаило Стојичевиh . 12 -у 'северној Алек'сандра Невоког представља арх.итек ­
певници изграђена ј ес пом ен-ко стурн.ица тонску и урба н истичку доминанту . Пр ема
палим ратницима у ослободилачким рато ­ овом тргу усмерене су значајне градске

вима 1876- 78, 1912-13, 1914-18. године, саобраћајнице (улице Душа нова, Џорџа Ва ­
по пројекту Михаила Мил.ојковиhа. 13 Цркву шингтона, Француска, Ђуре Ђаковиhа) као

је осве'I\ИО 23. новембра патријарх Варна­ и низ мањих улица (Скендербеroв е, Ђорђа
ва,14 о чему се опширно писало у ондаш­ Јовановића, Доситејева и др.).
њој штампи. 15
Границе ограђене црквене порте ПОДУ­
Целокупни послови изградње цркве и дарају се ·са границама уличног блока (Ду­

надзор ,над извођењем радова вршени су у шанова, Доситејева, Скендербегова и Фран­

организацији Министарства грађ евина. цуока). Главни улаз у порту је из Душано­

Према са ЧУВЗlним оригиналНiИМ пла,но ­

ве улице, .споредни - из Скендербегове.
Улаз у црквене канцеларије могућ је са
вима из 1926. године,16 може се закључити
главног улаза IИ 'Из посебног улаза из До­
да је пројекат Јелисавете На чић. за црк:ву
ситејеве ул..ице . Цр ква је смештен а у 'сре ­
св. Александра Н евског доживео изве сне
ДИНИ црквене порте .и окренута је главним
измене. Наиме , на са ч ув аним архитектон­ улазом и за'паднQ'М фасадом према центр у
ским плановима ,нема потписа аутора про­ раскрснице улица Душанове и Доситејеве ,
јект а, 'Већ архитеката кој и су прерад.или т ако да л инија главне фасаде није пар а ­
постојећи првобит.ни пројекат Јелисавете лелна линији Душанове улице.

142
 ДО РЋО Л И ЦРКВА СВ. АЛЕКСАНДРА HEB CKor

Оваква оријентација је условље н а са­ кровова и венаца. Кровни п окривач је од

кралном ф у,нкцијом објекта (све цркве с у бакра, који је са 'време н ом добио п леме­
оријентисане улазом према западу, с олта­ ниту зелену п атину. Зидине површине фа ­
ром према истоку). И у првобит н ом "Си­ саЈДе обрађене су у вештачк:ом камену, опо­
туационом плану по н овој регулацији " из наша јуh и з'Идање п омоhу ле п о теса н их ка­
1926. гоДине,' 8 црква је IHa исти нач.ин сме­ мених блокова (сл. 13).
штена, једино је УЛiица Раде н ичка (Скен­ Посебна пажња је удељена фасадно)
дербегова) била под оштрим углом У одно­ декоративној пластици, чијlИ су мотиви по ­
су на Душанову, та,ко да се испред цркве­
зајмљени са споменика Р ашког и Морав­
не порте формирао мањи троугласти про ­ ског стила 'СРПСК1их ,средњовековних споме­
стор-с квер. Касније, прилик,ом изградње ника са СЛ'ободном применом и размешта­
цркве и формирања црквен е по р те, Скен­ јем: розета, стиљизовани биљни п репл ети
дербегова улица је постављена паралелно у лунетама и око прозора и портала, деко ­
Душановој, ч.име се не само добило у про­ рати:вони венци са палметама, витицама , гај­
стору :ве ћ је формиран погоднији право­ танима и сл. Пластична дек'орација је тако
уг аони облик црквене порте. Осим Tora, за у,компонована да је подређена архитектон­
рачун и с прављања линије порте према ским ,облицима и до п рино си опште м рази­
Скендерб еговој улиц и добијен је простор гр ан ом стилу у коме је грађевина изве­
за изгра дњу парохијско г дома са ,канцела ­ де на.
ријама.

И хо 'nостас и жив опис

Архитектура

Ик.оuостас (сл. 14) који ·се данас налази

"Упоређивањ ем објекта са плановима из у цркви није рађен специјално за цркву
1926. годин е долази се ДО закључка да је Александра Неваког, већ је добијен као
изградња објекта извршен а ск-ора стриктно поклон из цркве на Опленцу. Рађен је од
према пројекту, без неких знатни ј их из­ белог венчанског мермера , као и тронови
мена у ТOIку извођења . и амвон, са архитектонским и декоратив­

Црква је конципирана у духу владају­ ним решењем блиоким стилу lМopaBcKe

ћег у оно време у црквеној архитектури школе. Иконе на иконостасу израђене су у
" српоког с~ила", који се заонивао на обно ­ иконописној радионици Бориса Сељанко
ви традиција српског средњовековног цр­ 1930. године у Београду . Материјалом у
квеног градитељства. 1 9 Код цркве Але к·сан­ коме је 'Изведен, величином:, масив н ош h у
дра Нев оког , у њеном општем просторном оБJIIика, као и неким дру г им архитектон­
концепт у и деко рацији , на ј више је до шло ским елементима ( п реломљењи готски лук
до изражаја угледа ње .на мораве-ку шко­ изнад бочних двери, п реплетени полусту­
лу српских средњовековних спомени.ка. бови и др. иконо с тас доста од удара од ја­
Црква има оонову у облику триконхоса са с ног решења веома преглеДног у н утрашњ е г

једном пол ук р ужном (с поља тространом) простора цркве.

апсидом на \источном делу и ДB~ истовет­ Ова.квом иконостасу подређен је и ра­

не апсиде - певюще .на северној и јужној според икона. Доњу зону чине царске две­
страни и припратом на западној , страни. ри, бочне двери и ред престоних ИК, Qна.
Изнад централног дела, на пресеку полу ­ С лева на десно то 'су: Ов . Н икола, Св. ,кнез
обличастих 'сводова, ослоњен о на четири
Александар Невски, Св . Георгије (бочне
стуба и ,потпорне лу,кове, уздиж е се про ­
двери), Богородица са дететом, Благовести
порционално постављено осм о страно кубе.
(царске двери ), Исус Х ристос, Св. Јован
Изнад средишњег дела -припрате издиже
Крститељ (боч;не двери ) , Св. Сава, Св. Сте ­
се звонара, кюја је по висини зна1'НО мања
фан Дечански. Средњу зону чине .к о мnо зи­
од 'Главног кубета. Архитектонсже масе су
ције " Тајна вечера
Ц

веома ·смишљено ра с поређене и 'градиране: (изнад царских двери),

оне се 'поступно, степе н а сто повлаче ;и из­ Св. апостол Л у ка (и знад п рестоне и коне
диж у !к а кубету , које природно завршава Ис уса Христа); лево и дес но од ових сре­
ову доста снажну и живу игру геометриј­ дишњих ком п озиција представљене су сто­
ок·их облика зидова и кривудави х лин иј а јеће фигу ре 12 а п остола.

143
БРАНКО В}"ЈОВИЋ

Гор њи ред чине к'омп озиције Васкрсе­ точиви, Св. Стеван Вис-оки, Св. краљ Ми­
ња Христовог ( изнад "Тајне вечере") и лутин.

представе два јеванђелиста - Св. Матеј

(изндаад ико н е СВ. Л уке) и Св. Марко (из­ у јужној nевници ,на источном зиду: Св.
Ј ован Крститељ , на своду Оплакивање
над .ик оне Св. Јова на) . На врху иконоста­
Христово, испод - И сцељеље ,одузетог и
са је само мермерни крст, без сликаних
детаља.
П ретварање воде у вино , испод - Св. цар
"Урош, Св. цар Лазар , Св. Јкраљ В л аДИl\1'ИР
Престане иконе су рађене уљем на
и Св. Сава III архијепископ.
платну, веJIlичине 84 Х 190 см и сигниран е
су у доњем десном углу: "Иконмисно ате ­ у Сољеu на своду је Ису'с Христос у
ље Бор иса Сељанко 1930 ". Рађенесу у ду­ мандорли, источно анђео на Христовом гро­
ху руског академизма, са доста расветље ­ бу (Васжрсење), jymHO Вознесење.
ном палетом топлих тонова, на којој се
у куnољи: Исус Христос Пантокр а т ор,
п римеfiује у тицај постимпр ес иоњистичких
традиција.
у тамб уру -- праведни праоци, у пандати ­
фима су 4 ј е ванђелиста.
у северној певни ци , уз ис точни зид по ­
стављен је мермерни олтар - споменик На северн.о.м. своду - под изање крста.
палим жртвама у ослоб одилачким ратови~ На зиду изнад конхе - Рођење Христово,
ма 1876- 78, 1912- 13, 1914- f 8. рађен 1930. У кQнхи Ваведење Христово. На ИСТQЧНОМ
године по пројекту Ми ха ила Милејковиhа, зиду - И сщеље ње губавца и Крштење Хри­
мајора у пензији . Простор је огра.ђен мер ­ C'I'OBO. "У конхи 12 мучеиика, испод - Исц е­
мер ни м стубиhим:а; изнад њега на зиду је љење слепог, Св. Пар аокева и мученица
велика икона Св. Кнеза Лаз ара у владар ­ Марија.
ској -одежди у стоје ћ ем ставу са моделом
цркве у левој руци и -крстом у дес ној. и.ко­ На јужно.м.. своду - М·оленије о Ч аше и
Сретење. На источном зиду П реображење,
на има мермерни масивни оквир .к·оји чине
иа западном зиду Отрок Исус У Ј ерусалим­
горњи лук, два бочна стуба са .капители­
ма и доље ПОС'I'оље са и склесаним пригод ­
ском храму. На јужном з иду изнад конх е :
Скидање с крста, испод у конхи Рођење
ним тексто м , пластичним ловоровим вен­

цем и рељефним представама Албанс.ке Богородице ,исп од 12 Муt.lеница у медаљо­

нима, испод Св. ратни ци и Н еверс т во То ­
споме.н ице и Медаље Милоша Обилиhа. У
мино.
Јужној Lп евници, као пандан претходном,
налази се мермерни сп оменик (декоративно
обрађен .на сличан начин) посвеnен руском у ЗG11.адно.м. дељу наоса:

цару Н иколи II и краљу Александру I Ка­

с еве рно -- улазак у Ј ерусалим
ра ђорђ евићу. Изнад натписа су 'Иконе Св .
Николе и Св. Александра Н евско l'. јужно - Васкрсење Ла зарево
северни св од - Из дајс тво Јудино
з иД н е с л и IK е у техници ал -сека из ­
јужни свод - Пр огањање Христово
радио је јеромонах Н аум Андриh. у раз­
добљу 1970- 1972. године, у духу с редњо­ ис под ова два св ода фриз: 12 му ч ен ица

вековних тради ци ја српсКоОГ живописа. У испод 24 испосника

техно л ошк ом и сликар ском погледу зид ­ на за па дном зиду в елика к о мпозиција ,,"У­
не 'с лике -су 'окром них 'квалитета. Њихов спење БОI10Р О ДИЧИНО"
распоред је , следеhи: испод: Козма Пе СМОЋВорац и Ј оваи Дама-
скин.
у ољтарс'Кој 'Конхи Б огородица Оранта
На стубовима изнад lКапи т ела :
са Медаљоном Христовим, испод ње Пр и ­
Северозапад: Давид
чешће апостола, у доњој зони су стојеће
фигуре црквених отаца. СевеРОИСТQ;К: Петар
Ј УГОИСТОl{: П авле
у северној nевници исl'очн и зид Св.
Југозапа д: Соломо н
арханђел Михаил, а на своду Силазак у
ад, испод њега Пр ање .ногу, на доњем делу у nрunратu - · н асликано је Будно око,
зида српски светитељи : Св. Симеон Миро - арханi}ел Михаил и Г аврил и рука божја.

144
 ДОРЂОЛ И ЦРКВА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

На северном зиду - св. Ни:юола помаже

бедНiИМ, .на јужном силазак св. Духа, на
западном зиду - Васељенски Сабор.
Северно од улаза налази се запис: "у име
Оца и Оина и Св. Духа овај Св. храм је
живописа, о Ј еромонах Наум АНДРИЋ од
1970. године до 20. IX 1972. године. Слав­
ске дане завршио његов ученик Момир
Кнежевић 1973. године.
Јужно од улаза rналази се запис: "у име
Оца и Св. Духа овај Св. храм је ЖИВОI1iИ­
сан за време :љегове светлости патријарха
српског Г. Германа а за време старешине
цр кве проте Ј ездимира И. Живковића".

По кретnu предмети, uкоnе u

'К'ЊИ1.е

Црква је у унутрашњости опремљена

"столовима" (седиштима) за в ернике, који
су распоређени уз северни и јужни зид
наоса. За п отребе богослужења израђена
су три налоња - тетрапода кој и су са
Сл.. 13. - Део заnадн.е фасаде са nортало.м:.
предње, задње и бочне стране украш ени
насликаним (око 1930) ликовима историј­ 13. А part 01 Ље western 1щ;аdе with porta~.

ских личности: Цар Душан, краљ Милу­

тин, Краљица Симонида, Цар Лазар, Ца­ Сл. 14. - Уnутра:шњu uзzлед цр1Све са и1со­
nостасом.
рица Милица, Краљевић МарКЈО, Милош
Обилић, Карађорђе, Краљ Петар и Кара­ 14. Inside 01 the сћuтсћ with the iconostasis.
ђорђевић и др.

Између 1927. и 1930. године Цркви су

приложене појединачне иконе и многи бо­
гослужбени предмети , као позлаћени по­
лијелеј, велика храстова врата у дуборезу,
црквена ЗЋона, и сл. ствари различитог по­

рекла IИ уметничке израде.

Данас се у цркви чувају следеh.е поје­

диначне иконе:

1. Св. А.лексаnдар Невс'Ки, уље на плат ­

ну, 78 Х 146 'см уоригинаљном дуборезу и
позлаћеном барокно м раму, из прве поло­
вине ХIХ века. На полеђини · слике н ала ­
зи се налепница: "Церковь ЛазенковС'каго".
(Сл. 15).
У Споменици освећења храма наводи се
да је ову икону, "стару 120 година, а рад
пољског чувеног сликара Маћејке", добио
краљ Александар Карађорђевић ·од пред­
седника пољске републике Г. Пил судск'аг и
исту је поклонио цркви. 2О

2. Св. арХИђакоn Ро.м.аn (са царом Ла­

вом и царицом Зајам, Св. Андрејом Јуроди-
БРАНКО ВУЈОВИЋ

вим ·и Св. Епифанијо м; доле Обретеније 4. Доброхранилн и ца , крај XIX века, др­
Покр ов а Пресвете Богородице), Teмnepa на во зеле но обојено, са по злаliеним дуборе ­
дрвету, са оковом бакарни м, руски рад. зом и сликаним медаљонима. Висина 110
см, ширина 48 СМ, де5љина 18 СМ. Са пр ед­
3. Св. Алексаn.дар Невс к.u, ·са сребрним
ње стране је у "Ов ал у насликана Тајна ве­
ок-овом, 26 Х 30 см са русжим жиговима из
ч е ра , са супротне - Моленије о чаши.
1902. године: с. г. 84.
5. Крст PY~HM, филигран, сребро позла­
4. Bo~opoдuцa са Хрuсто.м., са сребрним
ћено, полудраго камење (црвено и тиркиз),
ОКОБОМ, 26 Х 30 см са руским жиговима из
са биљном орнаментиком, фине занатоке
1902. године.
израде. Дуборезни део ,крста уметнут у

5. Св. Ди.м,итрије, уље на платн у , 54 Х филигранску ' ограду украшен је сценама

70 см рад непознатог иконописца из дру­ празника. Са једне 'стране је у пресеку
ге половине XIX века. кракова представљено Крштење Христово,
изнад њега Св. Тројиц е, 'испод Воздвиже­
6. Крште ње Христово, уље на дрвету , ња часног ·крста и Сретење, са стране Ј е­
32 Х 40 см рад ,непознатог сликара из п рве ванђел ис11И. Са друге стране је у пресеку
половине ХХ века. кракова ·представљено Р аспе fi е, и-спод ње­
га Благовештење , испод Ваведење и Св.
7. Св. Кнез Александар Не вск.u, руски
Н икола, доле ·су са стране представљени
савремени рад, са сребрним окопам, 26 Х
ј еванђелисти. За разл ику од златарског,
32 СМ. Н а полеђ ини икане је запис на ме ­
синганој плочи: ду60 р езбарски рад је доста гр уб и тв р д.
Висина крста 46 ·см , ширина хоризонталног
Цркви Св. АлеК'сандра Невско г у Бео­ крста 21 см, пречник стопе 17,5 см. На
граду на дан храмовне славе 12. септ. стопи је угравиран запис:
1965. г. Патријарх српски Герман.
Цркви св. Александра Невског у Бео­
8. Св. кuез А А ексаnдар Невскu, уље на граду прилажу 'овај крст за покој душе
платну, 65 Х 118 'см рад непознатог 'сликара свог 'сина поч. Михаила Јевтовиhа, ма­
из XIX века. туранта Реалке Беогр адске тужни ро ­
дитељи Љубица и Стеван, златар, -
као своју израду 1924.
Пр ед.м,етu nр1U(.ење'liе у.м.ет'liОСТU

жиг: С. Ј.
1. ПУ ТUР, с р ебр ни - друга п олови на
XIX века, необарок. Обрађен техник{)м ли­ 6. По лuјеJtеј 'Ка хору - средина XIX
вења цизелирања. Стопа је у кр а шен а ме ­ века, други рокок'о, ливена бронза у .два
даљонима са класјем, виновом лозом .и цве ­
нивоа, у горњем - 4 крака свећа, у доњем
ћем. Н а др шц и су ,изли вене руже. Н а ле­
8 кракова свећа.
жишту ча·ше је Iкласје, винова лоза. Виси ­
на путира 30 см, пречник чаше 10 см, преч­ 7. Велuки nоJtuјелеј - крај XIX века,
ник ' стопе 18 ом. Жиг радионице бечiКИ у позлаh.ена бронза, ,са свећама у 4 нивоа
облику шестолис'tне детелине и инициј али (16 свећа, 14 свећа, 12 свећа и 10 свећа),
Ј. с. W. поклон \кр ања Александра Обреновиh.а
1927. године"
2. Путир, сребрни, позлаfi6НИ - поче­
ТЭЈК ХХ века. Висина 30 см, пречник чаше 8. Мањи nоJtuјелеј - почетак ХХ века,
10 'см, '!1реЧНИКС'Ilопе 13 см. Запис .на чаши ливена бронза, са 40 ,свећа, пакл он цркви
" По кло н Еписк, опа Доситеја Хиландарца". трговца Јове Ј овановиh.а .из 1927. године, за
спомен покојне .супру ге Драгославе. 22
3. Дискос и звездuце , сребро позлаhено,
пр еч ник д и акоса 15. см . В исина са стопом 9. Свећ.њаци (4 .комада) - велики ме­
10 см. Чини целин у са претходним пути­ сингани свеluьаци на више свећа и спред
роМ. иконостаса. Ви с ина 150 см: .

146
 ДОРЋОЛ И ЦРКВА СВ . АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

к њuжuо - архuвскu пред.м.ети 15. Службеник , штампан у Кијеву 1893.

године, у кожном П ОЋезу, 20 Х 25 'СМ.
Црква поседује низ књига из XIX 'Века
16. ЈеваНђеље, штамлано у К'ијеву 1894.
штампаних у Москви, К'ијеву, Београду и
године, од поз лаfiеног месинга са .копчама,
Сара јеву.
14 Х 18 ,5 СМ. На пр.вом празном листу је за ­
1. Миuеј општи, (2 примерка) штампан пис Iп риложника:

у Београду 184 1. године, повез од црне ко ­

же са лозлатом, 24 Х37, прилог трговца Ђу­
Прилог капели од Господина Ј осифа
Ц вијо вив.а, Епископа Витољског, 1921.
ре Ш еленде.
године.

2. Миuеј општи, штампан у Београду

1841. године , повез од црне ,кQже са по­
злаroм, 24 Х 37 см.

3. Триод посuи, штампан у Моокви 1866.

године, повезан lНaKHaД·HO у платно, 16 Х
25 СМ.

Миuеји (12 ~књига ) ,

4. штам п а ни у Мо ­
скв·и 1868. године, п овез кож ни .са зла то­
ТИСКОМ, 25 Х 36,5 'СМ.

5. Тр иод посни, штампан у Москви 'око

1870. год., повез кожни са позлатом 20 Х
32 "М.
6. Трuпикоu, штампан у Мо скви око
1870 године , повез !КОЖНИ са ПQзлаТQМ, 16 Х
26 СМ.
7. Т ребttUК, шта'мпан у Моокви 1873. го ­
дине, н акнад но по везан у платно , 21 Х 34 СМ.

8. Октоих, штампан у Москви 1875. го ­

ди не, кожни повез 'са злаТО11ИОКОМ, 21 Х
34 СМ.

9. Октоux , штаМJlIан у М'оокви ОКО 1870.

годи н е, повез кожни са злат отиоком , 16 Х
24 СМ.

10. Ј еваu1)еље , ш тампано у МоокlВИ 1874.

године, повез од црвене кож е са ,8ЈПЛИlка ­

ци ја ма ·ОД позлаћеног мес инга , 33 Х 45 см.

11. Ј еваu1)еље, штампано у Москви 1872.

године, повез од дрвета пресвученог црве­

ним сомотО'м, 3 0 Х 42 см.

12. Тuпикоп, штампан у Червену (Русе)

Сл.. 15. - Јаu Матејко, Кuез А л.ександар Нев­
1890. г одине, повез од црне коже са ти ском , ски, у љ е, (око 1890).
16 Х 23 , 5 СМ.
15. Јаn Matejko, Prince A~exander Nevski, оН
13. Апостол, штампа н у Сарајев у 1892. painting (about 1890).
године, кожни повез са позлатом 25- 39 СМ.
14. Пеuтакостар , штам п ан у Москви
1893. године, у к ожном по везу са злаТQТИ­ 17. Треб ник, штампан у Кијеву 1895. го­
ском, 18 Х 26 см. дине, 'кожни повез, 20 Х 25 см.

147
БРАНКО ВУЈОВИЋ

18. ТUnUХDU, штампан у Москви 1897. Изграђена по пр ојекту познатог бео­

године, повез од црне коже са зла тотиском, градског градитеља Јелисавет е Начић
23,5 Х36 СМ. (1877-1955), која није била само прва же­
н а - а рхитект у Србији, већ IИ истакнути

• аутор про јеката за низ изузетних оства­

рења у срп окој архитектури, црква Алек­
Историјат настанка и изградње цркве сандра Неваког пр едстаDља њено најбоље
Александра Нев ско г у Београ ду, од првих дело у облаf!ГИ сакралне !архитектуре и као
идеја о њеном подизању 1876. године, тра­ такво од знача ја ј е за проучавање њ еног
жења п огодне локације и израде првих градитељ-ског опуса и развоја а рхитектур е
планова (1892--94, 1906, 1912) до коначне код нас.
реализације пројекта (1927-1930) у вели ­
Објекат несумњивих архитектонских
кој мери, р е кли смо Beli., одсликава ета пе
вред н ости, смештен н а слободном простору
развоја дунавско г краја Б еограда-Дорh.о­
који им'а многа обел ежја трг а коме грави­
ла, као и догађаје који су се одвијали овде тирају значајне градске саобраh.ајюще (ул.
у време ослободилач'Ких ратова 1876- 78, Француска, Душано.ва, Џорџа Ва шингт о­
1912-13, 1914- 18. и фашистичког напада на, Ђуре Ћаковиh.а и др.), црква Алекса­
на Београд 6. априла 1941. године. У том дра Невског представља у овом делу града
смислу црква Александра Невског има, не­ најизразитију просторну и урбанистич,ку
сумњиво, својства .историјског сп-оменwка. доминанту .

НАПОМЕНЕ

1 D. Duric-Zamolo, Beograd kao orijentaLna х Републичк,ог завода за за ш титу споменика

varos pod Turcima (1521-1867), Беоgгаd 1977, културе, Београд 1974, 144.
21-23, 33-36, 40--41, 43--44, 45--46. 12 Југословенски архив, Ф. 1217, Мини­
2 Ж. Шкаламера-М. Поповић, Урба1~U старство грађевина бр. 95733/30.
развој ДорJi.ол.а, Iiодишњак града Б еограда, 1:1 Споменица освећења храма св. Алексан­
књ. XXV, Београд 1978, 22&-244. дра He BC~OГ, 22-25.
14 Београдске општинске новине , Б еоград
3 И сто, 244.
1930, 1364-1366,"Свеча'но освећење цркве св.
4 Б. Вуј овић, Црквени сnоменици uа под ­ Александра Н евск'ог".
ручју zpada Беozрада, књига друга, Београд
l!i Београдске ОПШЋИнске новине, Београд
1973, 255. 1939, 139, 690; Београдске оп штинске новине ,
5 Летопис храма св. Александра Н евског Београд 1940, 144-147.
у Беог раду. 16 Југословенск.и архив, Министарство гра ­
G Ист.о. ђевина, .N'2 256.

1 Сп оменица .Qсвећења храма св. Алексан­ 17 Б. Вујовић, наведено дело, ХII, 38-39,
дра Нев ског .
303-31!4.
18 Ј угословенск.и архив, Министарство гра ­
8 Југословенски ·архив, Ф. 1217, Збирка
ђевина, N!l 256.
планова архитектонског оделења Министар­
19 Ж. Шк аламера, Обnова "cpncKoz стила"
ства грађевина, бр. 381. у архитектурu, Зборник за л'Иковну уметност
11 Г. Гордић, Архитектоuс1СО uасл.еЬе zрада Матице српске, 5, Нови Сад 1969, 191-232.
Беоzрада 1, Београд 1966, 90. ' 20 Споменица освећења храма св. Алек ­
10 Српкиња, Сарајево 1913, 82. сандра Нев ск.ог, 19.
Ј 1 Б. Н есто ровиh , Преz лед cno ..ltenU1Ca ар­ 21 Ис'Го.
хитектуре у Србији ХIХ в ека, Саопштења бр. 22 Исто, 20.

148

DORCOL AND ТНЕ CHURCH OF S T. ALEXANDER
Branko Vujovic
Тће .seal to the historical develapment and
арреагапсе af Darcal - the Danube агеа af ald
Beograd - was given Ьу its numeraus јпЬа­
bitants, traders and craftsmen, wha lived in this
part af the to\vn from time immemorial and
who made their homes јп ап агеа о! freely
formed streets and winding lanes. 1п spite о!
а11 the changes aln d attempts јп respect of the
l'ecanstructian of Darcol, its basic characteristics
v.,'ere preserved until the seventies of Ље 19th
century, when, Ьу а пеw city plan of Beagrad,
the reconstruction of Darcal started as well. Т Ье
intensive, <1evelopment and change јп the
structure af the inhabitants af Darcal necessita-
ted the erection о! а \vhole range а! риЫјс
bui1dings (the ћаmе »Sv. Sava« 1889- 1890), the
Ргјmагу School 1893 etc.), as well as of а сЬигсЬ
јп the Danube агеа of Beograd. ТЬе first ideas
concerning the bui1ding of the сЬигсЬ appeared
јп 1876 before the start of the war with the
Turks 1876- 1878. ТЬе arrival of а Russian corps
of vоluпtеегs commanded Ьу the general Cher-
naev speeded ир the raising о! the first сЬигсЬ.
Namely, the Russian traops brought also their
movable chapel dedicated to the ргјпсе 8t.
Alexander Nevski, јп which the fighters received
ДОРЋОЛ И ЦРКВА СВ. АЛЕКСАНДРА HEBCK01'
NEVSКI
Oommunion before they went ta the frant. АНег
the war this sma11 сЬигсЬ was given as а gift
to the сНу, whi1e а part о! its equipment was
presented to the Dorcol parish. Already јп 1877
the first сЬареl was built at Darcol which, as
а sign of gratitude and геmетЬгапсе to the
joint fight and to аН those perished. wапiогs,
was dedicated ta the ргјпсе St. Alexander Nev-
ski. ТЬе сЬареl was iп use ипШ 1891, when it
was pu11ed down and оп its place Ље Ргјтагу
School was set ир. Because of unfitness о! а
\уЬо l е range о! locations, the raising of а пеw
сЬигсЬ was postponed unti1 1912 when the
foundatians were laid for а пеw building о!
wor.sћip (project о! агсЬ. Jelisaveta Nacic). ТЬе
wars, which then tobk place (1912-1913, 1914-
1918) postponed the termination о! the сЬигсЬ
ипШ 1926- 1930. ТЬе original project was ге­
made апд amended Ьу the architects Petar РО­
poviC and Vasilije A,ndrosov. According to the
general architectonic conception the сЬuгсЬ was
ЬијН јп the spirit о! traditional, the so called
Serbian-Byzantine style, which dominated јп
the Serbian сЬигсЬ arcbltecture of the latter
half of the 19th and the beginning of the 20tћ
century.