УДК 7251726 (497.
11) »19«
Aleksandar Kadijevic
TWO COURSES OF ТНЕ SERBIAN ACHITECTURAL
ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL
ДВА ТОКА СРПСКОГ АРХИТЕКТОНСКОГ AP~HYBOA:
ИНТЕРНАUИОНАЛНИ И НАUИОНАЛНИ
Т
Ье beginning of the twentieth сепtшу iп SегЫап
агсhitесtше was mагkеd Ьу thгее stylistic tгепds:
the academism of »гепеwеd« Ешореап histогiсаl
styles, the паtiопаl »ехргеssiоп« based оп the legacies of the
SегЫап medieval агсhitесtше апd the domestic vагiапt of
Агt NOLlveaLl, developed Llndel" the Viеппеsе паше - »Seces-
sion«. I ТЬе fiгst two directions агtiСLllаtеd dLlal СLlltшаl
аsрiгаtiопs of the dynamic SегЫап state, гесоgпizеd апd
епlагgеd at the Вегlјп Сопgгеss iп 1878. Ап eclectic геfгеsh­
mепt of the academic »sty les« јп РLlЬЈјс bLlildings dшiпg the
fогшаtivе регiоd of the SегЫап СLlltше, aftel" сепtшiеs of
stаgпаtiоп Llпdег the Тшkish ГLllе, imitated the соsmороlitап
агсhitесtше of the jLldicially stГLIсtшеd Ьошgеоis Ешоре,
while the sеагсh fol" а паtiопаl style ехргеssеd the belated
гошапtiс stгiviпgs tоwш'd ап idiоsупсгаtiс ш'tistiс aesthetics
of а sоvегеigп people,
РLlllу аwаге of their own hегitаgе, bLlt also ореп to
oLltside inflLlences, the SегЫап агсhitесts did not hesitate јп
accepting the Агt NOLlveaLl and continLled both of its
orientations - the iпtешаtiопаl and national,2 ТЬе ш'сhitесts
wеге not yet tiгеd of histогiсism and accepted the new style
as а fогm of moderate mоdешizаtiоп, з Iпsрiгеd Ьу Агt
NOLlveaLl ш'сhitесtше fгоm the СLlltшаllу familial" сепtгеs -
Ујеппа, МLlпјсЬ, BLldapest, апd РгаgLlе - and also Ьу its
dеСOlЋtivе vагiапt from the World Exhibition held iп Рагis јп
1900,4 the SегЫап агсhitесts ргimагilу evolved its поп­
national vагiапt dшiпg the fiгst уеагs of its application. ТЬе
iпtешаtiопаllтепd of Art NOLlveaLl јп the SеЉiап ш'сhitесtше
was iпdiгесtlу iпflLlепсеd Ьу its [eception јп RLlssia, thГОLlgh
the рагtiсiраtiоп of RLlssian aгchitects јп SегЫап competitions
and the аdvisогу role of their academic institLltions. s Оп the
othel" hand, јп the SегЫап геgiопs ПOIth of BelgIЋde, along
the DaIшЬе АLlstГО-НLIпgагiап агсhitесts wеге еlаЬогаtiпg
53
очетак двадесетог века у српској архитектури
п обележила су три стилска тока: преовлађујући
академизам »обновљених« европских историј-
ских стилова, национални »слог«, базиран на тековинама
српске средњовековне архитектуре и Домаћа варијанта
Ар-Нувоа, развијана под бечким називом »Сецесија«,1
Прва два правца изражавала су двојаке културне аспира­
ције полетне српске државе, признате и територијално
увећане на Берлинском конгресу 1878, године, Еклек­
тичким оживљавањем академских »стилова« на јавним
здањима утемељитељског раздобља српске културе, на­
кон вишевековног заостајања под турском влашћу, по­
дражавана је космополитска архитектура легитими­
стички устројене грађанске Европе, док су трагањем за
националним стилом изражаване закаснеле романти­
чарске тежње ка самосвојној уметничкој естетици суве­
реног народа,
Загледани у властито наслеђе, али и отворени за спољ­
не утицаје, српски архитекти су без устезања прихвати­
ли Ар-Нуво, негујући оба његова смера - интернацио­
2
нални и национални. Још увек незасићени историзмом,
нови стил су прихватили као облик умерене модерниза­
ције,З Подстакнути архитектуром Ар-Нувоа из културно
блиских центара - Беча, Минхена, Будимпеште и Прага,
као и његовом декоративистичком варијантом са Свет­
ске изложбе у Паризу 1900. године,4 српски архитекти
су у првим годинама примене новог стила превасходно
развијали његову анационалну варијанту, На интерна­
ционални ток Ар-Нувоа у српској архитектури посредно
је утицала и његова руска рецепција, кроз учешће ру­
ских градитеља на конкурсима у Србији и саветодавној
улози њихових академских YCTaHoBa. S У српским крајеви­
ма у Подунављу, аустро-угарски архитекти су развијали
ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КАDЈЈЕУ[(:
the inteгnational сошsе of Ње AIt Nouveau and its HL1ngaIian
national vaIiant. 6
Агt NouveaL1 was геgistегеd јп the SeIbian шtistiс регiоdi­
cals јп the mid-1890s, but it fiгst арреш"еd јп шtistiс сагрепtгу,
iюп stГL1сtшеs, book and magazine designs,7 and only latel"
јп сегtаiп ргојесts, commissioned јп Ујеппа. Althollgh abollt
fifty of active SеIbiап агсhitесts applied elements of the style
- and some of them wеге рагаllеllу woIking јп othel" styles
as well - Агt NOllveall сопсерts wеге most ambitioL1sly de-
veloped Ьу YOL1ng aL1tl1ol"s, longing fol" l"есоgпitiоп . The fiгst
Ьuildiпgs with Al"t Nouveall сhагасtеl"istiсs appeal"ed fl"om
1900 Оl1wагds. The style was pl"edominantly ехргеssеd iп
the тогрhоlоgу of the facades, and only lЋгеlу јп the design
of space, stГL1сtше and сопstГL1сtiОI1 of seculal" bllildings.
Due to а сопsегvаtivе attitL1de of the соmmissiопегs, the Агt
NOllveau style was not sегiОllslу ргеsеl1t јп tlle Sel"bial1
sасгеd агсЬј tесtше. 8
Aftel" it had Ьееп fiгst applied јп the facade dеСОl"аtiопs
of the hotel »Кl'еп« iп Cacak јп 1899-1900,9, bL1ilt aftel" the
dеsigп of the Viel1l1ese al"chitect Раll! Вгапg, јп the fоllоwiпg
five yeal"s Агt Nouveall was implemel1ted јп Веlgгаdе and
оЊег тајOI cities of the Кingdom of SегЫа јп the al"ChitectLl-
[е of опе апd two stol"ey houses . 1o Fгom 1906 to the begil1nil1g
of WOl"ld Wal" 1, whel1 the style was јп decline јп wогl d агсЬј­
tесtше, its applicatiol1 оп tI1е facades and iп il1tегiОl"S of pL1blic
54
интернационални смер Ар-Нувоа, као и његову мађарску
националну варијанту.6
Регистрован у српској уметничкој публицистици сре­
дином последње деценије деветнаестог века, Ар-Нуво се
прво јавио у уметничкој столарији, браварији, опреми
кљига и часописа,7 а тек потом у појединим пројектима,
нарученим у Бечу. Иако је елементе тог стила примењи ­
вало око педесет активних српских градитеља, од којих
су многи паралелно градили и у другим стиловима, ње ­
гове концепције најамбициозније су разрађивали млади
аутори, жељни афирмације. Од 1900. године, подижу се
први објекти са обележјима Ар-Нувоа, претежно изра­
женим у морфологији фасада, а веома ретко у решењу
простора, структури и конструкцији профаних зграда.
Због конзервативизма наручилаца, Ар-Нуво није изра­
зитије захватио српску сакралну архитектуру . 8
Након што је први пут примењен у декорацији фаса­
да хотела »Крен« у Чачку 1899-1900. године,9 изграђеног
према плановима бечког архитекте Паула Бранга, Ар
Нуво се у Београду и осталим већим градовима Краље­
вине Србије, следећих пет година развијао у архитекту­
ри приземних или једноспратних породичних кућа. IО Од
1906. године, до почетка Првог светског рата, када тај
стил јењава и у светској архитектури, порасла је његова
примена на фасадама и ентеријерима јавних зграда - хо-
Сл. 1. Д. Ба6uћ,
Свешосавскu храм,
iJројеl<:аш, 1926.
Pig. 1. D. ВаlJiс,
51. 5ava's Temple,
pmject, 1926.
 TWO CO URSES ОР Т Н Е SCRBIA N ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTEH.NAT IONAL AND NATIONAL
Ьuildiпgs - hotels, Ьапks , coopelЋtives, office Ьuildiпgs, de-
рагtтепts stогеs, schools - was тоге fгеqllепt. Aftel' the епd
of the wаг, iп the тLlltiпаtiопаl Кiпgdот of SeIbs, Cl·oats апd
Slоvепiапs (апd fгот 1929, the Кiпgdот of YLlgoslavia),
the еlетепts of Агt NOLlveaLl, ргеsепt iп а few ЬLlildiпgs,
blепdеd iпtо the тогрhоlоgу of the паtiопаl SеIbiап-Вуzап­
tiпе style, ехргеssiопisт апd Агt Deco. 11
Modestly рготоtеd at the Веlgгаdе School of AIchitec-
tuгe,12 пеglесtеd iп the pгojects of the Мiпistгу of PLlblic
WOl"ks of the Кiпgdот of SегЬiа апd latel' Кiпgdот of SегЬs,
Сгоаts апd SlоvепiаПS/УLlgоs]аviа, 13 А.гt NOllveall was пеvег
ап official school dосtгiпе пог а state fаvошеd style, jllSt ап
аttгасtivе, аltегпаtivе stylistic disсiрliпе. BecaLlse of its поп­
сапопiс сhагасtег it was поt acceptable to the SLlppOl"tel"S of
stгiсt social апd агtistiс попns, поt sllitable fol' the сопsегvа­
tive political and Сllltшаl elite, bllt аttгасtivе опlу to ambitiollS
епtгергепешs, тегсhапts , Ьапkегs апd fгее-thiпkiпg iпtеllе­
ctllals. 14 Вогеd with the погтs of the limitative асаdеmisш,
YOLlng агсhitесts saw iп the compositions, таtегiаls and deco-
lЋtions of the new style fгеsh possibilities fOl" ехргеssiоп and
cIeative impгovement. Iпlауеd iп а meaningful, stylistically
hеtегоgепеОllS SегЫап агсhitесtше fгom the еш·lу 1900s, the
stгаtшn of Агt NOllveall was iп сегtаiп WOl"ks dominant, iп
оthегs evenly applied, and јп some only fIЋgтепtшу AlthoLlgh
it пеvег арреагеd јп its рше fогт except јп the Dерагtтепt
stоге at 16, КtЋlja Реtга Stгееt iп Веlgгаdе, but опlу рагtiаllу
ог with concessions, adapted to the fгее fогm of academic
plans and the tгifогт division of facade zопеs, Агt Nouveall
expedited the тоdегпizаtiоп of the SегЫап агсhitесtше. In
thеогу, it pгomoted the ргiпсiрlеs ti1at the fогm of а building
55
Сл.2. Ђ. Бmuковuћ,
Hapogliu Ј!1узеј,
сшуgеJt ШСКU IlСЩРШ (1928)
Fig. 2. D. Bosko\iic,
National Museul11,
stuclent 's c/raJt (1928)
тела , банака, задруга , предузећа , робних кућа , школа .
Након рата, у вишенационалној Краљевини Срба , Хрвата
и Словенаца (од 1929. Краљевини Југосла вији), елемен­
ти Ар-Нувоа , присутни на мањем броју грађевина , утоп­
љени су у морфологију националног српско-византијског
стила , експресионизма и Ар-Декоа. 11
Умерено популарисан на београдском Архитектон­
ском факултету, 12 занемариван у пројектантској пракси
Министарства грађевина Краљевине Србије и СХС/Југо­
славије,13 Ар-Нуво никад није представљао званичну
школску доктрину нити државни стил , већ привлачну,
алтернативну стилску дисциплину. Због неканоничности
стран присталицама строгих друштвени х и уметничких
норми , није конвенирао конзервативној политичкој и
културној елити, већ агилним предузетницима , трговци­
ма , банкарима и слободоумни м интелектуалцима. 14 За­
сићени нормама лимитирајућег академи з ма, млади
градитељи су у композицијама , материјалима и декора­
цији новог стила видели могућност з а истраживање и
стваралачко напредовање.
Усађен у вишезначну, стилски хетерогену српску ар­
хитектуру са почетка двадесетог века , слој Ар-Нувоа је
на појединим делима био доминантан, негде равноправно
заступљен , а негде само фрагментаран. Иако се, сем на
једном примеру (Робни магазин у Улици краља Петра 16
у Београду), није испољио у чистом, већ у парцијалном
и компромисном облику, прилагођен вишетрактним ака­
демским аранжманима основа и троделној подели фасад­
них зона, Ар-Нуво је поспешио модернизацију српске
архитектуре. У теорији, афирмисао је начело да облик
 ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE I ALEKSANDAR КADIJEVIC
Сл. з. Пешар u Бранко Крсшuћ, Павuљон у Фuлаgелфuјu, нацрш1924.
Fig. з. Petar аnс! Branko Krstic, Pavilion јn Ntilaclelphia, clraft, 1924.
was ргiшагilу defined Ьу its fuпсtiоп апd stгuсtuге апd поt
tlle сошшissiопеd style апd so diшiпishеd the diffегепсе Ье­
tween the сопtепt апd fогm iп агсhitесtше.
Despite tlle limitations of tI1е Ьuildiпg lеgislаtше that рго­
Ilibited ШOl"е ехtепsivе ргоtuЬешпсеs оп tI1е facades јп огdег
to make tI1еш сошрlу witll tlle ехistiпg агсllitесtшаl епvi ­
ГОГlшепt, 15 the аррliсаtiоп of tlle iпtегпаtiопаl ргорегtiеs of
Агt Nouveau iпfluепсеd агсhitесts to diS1·еgагd the асаdешiс
stel·eotypes iп the dеsigп 01' public апd ргivаtе Ьuildiпgs iп
SегЬiа. The асаdешiс сопсерts ofthe геlаtiопshiр Ьеtwееп the
Ьеагiпg еlemепts апd tlle weigllt, the emphasis оп the fiгm
poi.nts of the соmроsitiоп апd гесtiliпеаг аррогtiопшеl1ts,
tlle hiегш·сhiсаl огdег of арегtLlгеs, walls, рillащ shaded рагts
апd огпашеl1ts, wеге gгасl u а llу LlllClеПlliп еd Ьу Ьгауег, ul1af-
, "ected Secessiol1 stГLIсtшеs. DLle to а геdLlсеd [espect of tI1е
l'ixed pattems, апd а gгеаtег гаtiопаlitу iп the Ll se of fвl1ctio­
п а l capacities ofthe Ьuildiп gs, tlle арегtLIГеs Ьесаlllе lагgег апd
tll e stгiсt classical ргоГiliп g 01: tlle {acades was abal1dol1ed.
Tlle usual согdоп апсl top comices, сапопiс огпаlllепts , static
scu ]рtшеs, closed, sе I Г- S LII:I:i с i е пt огпаmепtаl wholes, classi-
c is t ic colLlmlls alld gabIes, wе ге I·eplaced Ьу тоге lјЬегаl alld
ol·g <lIlically hоmоgепеОLIS polycllгomatic compositiolls, јll­
sрiгеd Ьу Ilаtше ' s sllapes. lЪе I:acacles Ьесате ореп апd
56
з граде првенствено одређују њена функција и структура,
уместо наручени стил, чиме је умањен раскорак између
садржине и форме у архитектури.
Упркос ограничењима грађевинског законодавства,
којим нису дозвољавани већи испади на фасадама ради
усклађености са затеченим архитектонским амбијентом, 15
примена интернационалних тековина Ар-Нувоа је под­
стакла ослобађање од академских стереотипа у облико­
вању јавних и приватних објеката у Србији. Академске
представе о односу носача и терета, наглашавање чврстих
тачака композиције и праволинијских разграничења, хи­
јерархизовани поредак отвора, зидова, стубова , з асенче­
них делова и украса, почели су да подривају смелији, не­
усиљени сецесијски склопови. Мањи респект према
устаљеним шемама , уз већу рационалност у коришћењу
функционалних капацитета зграда, огледао се и у проши­
рењу отвора и напуштању строге класичне профилације
фасада. Уобичајене кордонске и завршне венце, канонич ­
не украс е, статичне скулптуре , затворене , самодовољне
орнаменталне целине , класицистичке стубове и з абате ,
зам е ниле су слободније и органски хомогеније пол их ром­
не композ иције, инспирисане природом. Фасаде су поста­
ле отворе није и транспарентније, понекад асиметрично
ТWO COURSES OFTHE SERBIAN А С НГГ СС ТURАL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL
tгаПSРШ'е пt, sometimes asymmetl'ically CO lllposed,16 theil"
sсгееп waIIs fIаttег, wl1iIe spatiaI stГLlсtLII'еs апсI tIle огgапi­
zatiol1 оГ space, except iп геsidепtiаl агсllitесtLIГе,17 wеге
сопсеivесl to а gгеаtег dеgгее iп ассогсlапсе witll tI1е fШ1Сtiоп
oftIle ЬLliIcliпg . 18
ТIlе belts аГОLlпd the top согпiсеs 01: tlle {acades wеге
dissoIved with the ргојесtiопs оГ vегtiсаI cIivisiol1aI еIешепts
of tI1е middle zопе. Iпstеаd оГ tI1е tгасlitiопаI аррliсаtiопs,
and оссаsiопаllу alol1gside tI1еш, tIlеге wеге Secessiol1ist
masks, female I1eads, flошl al1d аl1јmаl огпаmепts, distгibLltеd
alol1g tIle fгее plal1es of the facades. ТI1е сlесогаtivе fields ге­
sешЫеd bOLlgLlets ог агаЬеsgLlеs with masks al1d рогtгаits. 19
Тће stгiсt divisiol1 of the facades zопеs was diSГLlрtеd , while
the I1агdпеss al1d ШОl1шnеl1tаlitу, сI1ШЋсtегistiс of tI1e aLltho-
Сл. 4. Б. Таназевић,
Кућа браће Николић, Ње[OLиева Ј Ј
Fig. 4. В. Tanazevic,
Njegoseva Street 11
57
компоноване, 16 а њихова платна равнија, док су прост()р­
не структуре и органи з ација простора, осим на стамбе ­
ним зградама, 17 у већој мери конципиране у зависности
од функције објеката. 18
Појасеви око зав ршних венаца фасада растварани су
истурањем вертикалних подеоних елемената средње з о­
не. Уместо традиционалних апликација, а понекад и уз
њих,јављају се сецесијске маске, женске главе, флораЈ]НИ
и анимални украси, распоређени дуж слободних ПОЈЗ Р­
шина фасаде. Декоративна поља попримају облик буке-га
или арабески са маскама и портретима. 19 Нарушава се
строга подела фасадних зона, ублажава тврдоћа и мону­
менталност карактеристична за ауторитативни академи ­
зам. Понекад се и композиција фасаде подређује њеној
Сл. 5. М. Рувиguћ, И. Фugановић,
Смеgеревска банка, Теразије 39
Fig. 5. М. Ruvi(!ic, 1. Fi(lanOliic,
Smeclerevo Cre(!it Bank, Terazije Street 39
ТНЕ НISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIJEVIC
[itative academism weIe diminished. Sometimes the соmро­
sition of the facade was sl1bjl1gated to its oгnamental plastic.
ТЬе Il1stic appeaIance of the gЮl1пd flOOI was Iedl1ced and
stylized and the elevation fюпts wеге по 10ngeI oveIempha-
sized and al1tonomOl1S bl1t oIganically l1nited. Aftel" the do-
mination of the hогizопtаllопg fюпts, the facades fеаtшеd а
veItical Iegl1lation of the ZOl1es. Lightness [eplaced stiffпеss
and weight, decentIalization Ieplaced hiегаIсhу, tIal1Spat'en-
су - exaggeIated complexity. Althol1gh the main motif of the
сошроsitiоп was sacIificed to its dеmосгаtiс imргеssiоп , the
facades weIe tгеаtеd as wholes, withol1t а maIked paIticl1laIi-
zation. Attics and ball1stIades gIadl1ally Ьесате siП11011S апd
1111dl1lated, while the pilasteIs and masci'teroni 1111соmрюmi­
si ngly bIoke thЮl1gh the IestIaints of the hiегагсhу. ТЬе S~I­
Ыап агсhitесtше was gгаdl1аllу emancipated fгоm the sce-
110gIaphic реtгifiсаtiоп of ехргеssiоп.
Сл. 6. В. А зриел, Робни ма[азин, Краља Пешра 16
Fig. 6. V Azriel, Department store, Kralja Petra Street 16
58
орнаменталној пластици. Рустика приземљаје сведена и
стилизована, док су елевациони фронтови органски сје­
дињени, уместо као раније пренаглашени и аутономни.
Након доминације водоравних дугачких фронтова, на фа­
садама је истицана вертикална регулација з она. Лакоћа
је сменила крутост и тежину, децентрализованост чврсту
хијерархију, транспарентност претерану сложеност. Упр­
кос жртвовања главног мотива композиције ради њене
демократичности, фасаде су целински компактније обра­
ђиване, без наглашеног рашчлањивања. Атике и балу­
страде поприм ају извијене и таласасте облике, док су
пиластри и маскерони бескомпромисно пробили хије­
рархијске стеге. Српска профана архитектура почела је
да се ослобађа сценографске окамењености изра за.
у сфери архитектонског украса, интернационални
методи Ар-Нувоа, утврђени у делима Виктора Орте и
Сл. 7. С. Тишелбах, Кућа Арона Левија, Краља Пешра 39
Fig. 7. S. Тitelbal1, Кт/ја Petгa Street 39
 TWO OU RSES OI:: THE SERВlA N ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL
Сл. 8. Д. Влаguсављевuћ, Про.меШна банка,
Кнез Мuхаuлова 26
Fig. 8. D. Vlшlisаvlјеviс, Commercial Bank,
Knez Мilшilоvа Street 26
1п the sрhеге of агсhitесtшаl отаmепts, the iпtегпаtiопаl
methods of Агt Nouveau established iп the wогks of Victol"
Ногtа апd Otto Wаgпег,20 wеге tlЋпsfепеd to the SегЫап
агсi1itесtше thl"Ough fогms апd themes оffогgеd, stucco, stопе
апd сегаmiс-р!аstiс dесогаtiопs of f10гаl, zооmогрhiс апd
gеоmеtгiс сhагасtег. Nеvегthеlеss, except fOl" а few examples,
the l1se of mогрhо!оgу апd mаtегiаls of Агt Nouveal1 style did
поt automatically assume mass аррliсаtiоп of the Hew stГl1C­
tшаl апапgеmепts , iгоп stгuсtшеs ог glass сшtаiп walls. 21
With геgШ'd to the iпtегпаtiопа! Агt NOl1veal1 tепdепсiеs
iп SегЫап агсhitесtше, апd the example of hotel » Кгеп« iп
Cacak, опе should also роiпt out the most imрогtапt Веlgгаdе
examples: tl1е hOl1se of епgiпеег Јоvап Smеdегеvас (1901)22
with а successfolly dеsigпеd сотег, bгoad арегtl1геs iп the
59
Сл. 9. Д. 150рђевuћ, А . Сшевановuћ,
Палаша СКА, Кнез Мuхаuлова 35
Fig. 9. D. Dordevic, А. StevanO\lic, building оЈ
tl1e Serblan Royal A cademy, Knez Мilшilоvа Street 35
Ота Вагнера,20 пренети су и у српску архитектуру кроз
облике и теме коване , штуко, камене и керамо-пластичне
декорације флоралног, зооморфног и геометријског ка­
рактера. Ипак, осим у неколико примера, употреба мор­
фологије и материјала Ар-Нуво стила није подразумева­
ла и масовну примену нових структуралних склопова,
гвоздених конструкција , а ни стаклених зидова-завеса. 21
у оквиру интернационалног смера архитектуре Ар­
Нувоа у Србији, уз хотел »Крен« у Чачку, вредно је ис­
таћи најзначајније београдске примере: кућу инжењера
Јована Смедеревца (1901),22 са ефектно решеним углом,
широким отворима увученог приз емља и богатом сеце­
сијском флоралном декорацијом спрата, где се чиста де­
коративност издваја као самостална вредност, уместо
ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE I ALEKSANDAR КADIJEVIC
receded grol1nd floor and the гјсЬ Secessionist floral decora-
tions of the first floor, whe1"e the рше decOIative fеаtше is а
ql1ality in itself and not jl1st an inte1"preter of the hiera1"chi-
саПу composed academic stшсtше. ТЬе bl1ilding of the
Society for the Embellishment of Угаса1" (1901 ),23 designed
Ьу architect Milan Antonovic, is characte1"istic in its decora-
tive iron fence l1sed instead of an attic with l1nl1sl1al zoom01"-
phic motifs. Secessionist decOIations 1"eplaced the fOImer
ball1strades; this 1"evised the academic 1"eg111ations f01" the
composition of the top most zone of the facade. ТЬе flo1"al
Secessionist ornaments аге fOl1nd оп the facades of one-
storey fашilу hOl1ses bl1ilt ol1tside the cente1" of the capital, in
bOl"ol1ghs of Dorcol, Grantovac and Englezovac: the hOl1se
of М. Ророујс at 35, КШS111iпа Street (1904),24 designed Ьу
architect Stojan Тitelbah, the town villa of the шегсhапt R.
Сл. 10.1. Илкuћ, Хоl1lел »Москва«, Балканска 1
Fig. 10. Ј. Ilkic, /1Otel »Moskva«, Balkanska Street 1
60
као тумач хијерархизоване академске структуре. Зграда
Дома друштва за улепшавање Врачара (1901),23 архи­
текте Милана Антоновића, карактеристична је по деко­
ративној гвозденој огради постављеној уместо атике, са
неуобичајеним зооморфним мотивима. Уместо некадаш­
њих балустрада, примењен је сецесијски украс, чиме су
ревидирана академска правила компоновања највише зо­
не прочеља. Флорална сецесијска орнаментика прекри­
ва и фасаде приземних породичних објеката изграђених
ван ужег престоничког центра, у квартовима Дорћола,
Грантовца и Енглезовца: кућа М. Поповића у Курсули­
ној улици 35 (1904), 24 архитекте Стојана Тителбаха, град­
ска вила трговца Р. Јовановића у Улици Стевана Срем­
ца 1 (1910),25 архитекте Бранка Таназевића , кућа Галтије
Леоне у Француској 31 (1908),26 архитекте Ђуре Бајало-
 ТWO COURSES ОР ТI-I Е S E RВIAN ACHIT CCT URAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL
Јоvапоviс at 1, Stеvапа Sгешса Stгееt (1910),25 dеsigпеd Ьу
architect ВIЋпkо Тапаzеviс, the house of Galtija Leone at
31, FI-ancuska Stl"eet (1908),26 dеsigпеd Ьу al"chitect Dura
Bajalovic, the house of Мilап Апtопоviс at 11, Нilandarska
Stl"eet (1908),27 etc.
Опе of the рюшiпепt public ыlldiпgss iп Art Nouveau
style built at аttшсtivе Belgrade locations is certainly hotel
»Moskva« (1906-1907).28 Iпstеаd ofthe dеsigп Ьу the Zagreb
al"chitect ViktOl" KovaCic, who won the соmреtitiопјшiеd Ьу
Otto Wagnel" ашопg othel"s, the Iпsшапсе Соmрапу »Rosija«
decided upon the design which was second оп the list, Ьу the
local Ю'сhitесt Јоуап IlЬс; it was latel" adapted Ьу unknown
al"chitects fl"ОШ St. Реtеl"sЬшg. With the vel"ticallines of the
stl"uсtше, the absence of l"epl"esentative шопuшепtаlitу de-
spite its size, а dеШОСl"аtiс сошроsitiоп, the absence of stiff
гесtiliпеаl" hOl"izontal divisions, the effectiveness of the gl"een-
-осЬе,' сегаmiс coating of the centl"al facade zone and deco-
шtiоп l"edllCed to the shallow Secessionist plastic, this bllilding
stапds Ollt in the шЬап епviюпmепt of Belgl"ade downtown.
ТЬе Dерю·tшепt stOl"e (1907), built aftel" the design Ьу Viktor
Аzгiеl ,29 pl"esumably brought fюш Vienna, displayed the
structural апd aesthetic advantages of the Hew style in the
агсhitесtше of соmшеl"сiаl buildings . Its functional, ореп
interior, its il"on bridge and gallel"ies, exceeded the past ехре­
l"ience in the new stylistic Оl"iепtаtiоп. ТЬе fгont is designed
like а glass сшtаiп held Ьу ап iron gl"id, сошргеssеd between
шаl"blе pillal"s. ТЬе pl"ettiness and good quality of execution
of the паtшаlistiс Secessionist оrnашепt of Viennese
ргоvепапсе enticed general аdшil"аtiоп.
Although Рl"iшагilу Оl"iепtеd toward асаdешisш, the шоst
l"епоwпеd tandem of authol"s iп the SегЫап аl"сhitесtше -
61
Сл. 11. Хошел »Москва«, gешаљ
Fig. 11. Hotel »Moskva«, (letail
вића, сопствена кућа архитекте Милана Антоновића у
Хиландарској улици 11 (1908?7 и др.
Међу јавним објектима у стилу Ар-Нувоа, изграђени м
на маркантним престоничким локацијама, издваја се хо­
тел» Москва« (1906-1907) .28 Уместо нацрта загреба чког
архитекте Виктора Ковачића, који је победио на конкурсу
у чијем је жирију био и Ото Вагнер, осигуравајуће дру­
штво »Росија« је усвојило другонаграђени пројекат до­
маћег архитекте Јована Илкића, који су касније преради­
ли за сада неидентификовани архитекти из Санкт-Петер­
бурга. Вертикализам структуре, одсуство репрезентативне
монументалности упркос величине, демократичност ком­
позиције, одсуство крутих, праволинијских, водоравних
разграничења, ефектна зелено-окер керамичка облога
средње зоне фасаде и свођење декорације на плитку се­
цесијску пластику, овој грађевини обезбеђују примат у
урбаном амбијенту најужег центра града. Робни магазин
(1907) изграђен по нацртима инжењера Виктора Азрие­
ла,29 према непотврђеним претпоставкама донет из Бе­
ча, показао Је конструктивно-естетске предности новог
стила у архитектури комерцијалних објеката . По функ­
ционалној, прегледној унутрашњости, са гвозденим мо­
стом и галеријама, превазишао је сва дотадашња иску­
ства у новој стилској оријентацији. Прочеље је решено
као стаклена завеса придржана гвозденом решетком,
укљештеном између мермерних стубаца. Натуралистич­
ки сецесијски украс, бечког порекла, љупкошћу и квали­
тетом израде изазвао је опште симпатије.
Иако превасходно академистички оријентисан, нају­
гледнији ауторски тандем у српској архитектури - Нико­
ла Несторовић и Андра Стевановић, 1907. године, са
ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS НЕЮТАСЕ / ALEKSANDAR КADIjEVIC
Nikola Nеstогоviсand Апdга Stevanovic - bLlilt in 1907 а
гергеsепtаtivе city palace with Secessionist elements fO!' the
local mегсhапt Stamenkovic; the bLlilding is known as »the
hOLlse with gгееп tiles«.30 Its свЫс volLlme, despite the tгаdi­
tionalist iпtегiог сошt, is геfгеshеd оп the oLltside with vегti­
cals that Ьгеаk thГОLlgh the [oof coгnjce. The facade of hotel
»Вгistоl « with its fгее LlndLllated stГLlсtше (1910-1912),3 1
designed Ьу Nikola Nestoгovic, was iпsрiгеd Ьу the fгont рагt
of hotel »Moskva«. Among the [emaining significant ехат­
ples of the inteгnational Агt NOLlveaLl in ВеlglЋdе агсhitес­
tше, with visible геmпапts of the mогрhоlоgу of academism,
опе shoLlld mепtiоп the coгneг hOLlses as well as those егесtеd
оп сгоssгоаds: the hOLlse of Агоп Levi (1907) designed Ьу
Stojan Тitelbah, VLlca's hOLlse (1908) designed Ьу Dimitl'ije
Сл. 12. Н. Несшоровuћ, А. Сшевановuћ,
Кућа шрlовца Сшаменковuћа, Краља Пешра 41, gешаљ
Fig. 12. N Nestorovic, А. Stevanovic,
Kralja Petra Street 41, cletail
62
елементима сецесије подиже репрезентативну престо­
ничку палату трговца Стаменковића, познату као » кућу
са зеленим плочицама « . 30 Њен кубични волумен , упркос
традиционалном унутрашњем дворишту, споља је ожив­
љен вертикалама које пробијају поткровни венац. Чеони
део разуђене, заталасане структуре репрезентативног хо­
тела » Бристол « (1910-1912),31 архитекте Николе Несто­
ровића, инспирисан је прочељем хотела » Москва«. Од
осталих значајних примера интернационалног Ар- Нувоа
у београдској архитектури, са упадљивим реликтима мор­
фологије академизма, важно је поменути угаоне и полузи­
дане зграде, подизане на раскршћима улица: кућу Арона
Левија (1907) архитекте Стојана Тителбаха , Вучину ку­
ћу (1908) Димитрија Т. Лека, Официрску задругу (1908)
Сл. 1З. Робнu маlазuн,
Краља Пешра 16, gешаљ
Fig. 13. Department store,
Kralja Petra Street 16, cletail
ТWO COURSES OF ТЈ-Ј Е SERBJAN ACHJTECTURAL ART NOUVEAU : INTERNATIONAL AND
т. Leko, tlle Оffiсегs' Соорегаtivе (1908) dеs igпеd Ьу Dапilо
Vladisavljevic, SvetozaI" Јоvапоviс апd VladimiI" Ророуј с,
as well as the hOLlses bLlilt iпtо the existil1g stгееt bIocks -
hotel » Gгапd « (1900), tlle stLldio of Мјlаl1 Јоуаl10ујс, pllOtO-
gгарh е г ( 1902-1903) dеsigпеd Ьу Мilап Апtопоviс , tI1е
house of' l11егсhапt ОЬгаdоviс (1910) desigl1ed Ьу Sгеtеп Sto-
ја110уј с, tlle Сотmегсјаl Вапk (1911) dеsigпеd Ьу Dапilо
V1adisavljevic, the Smеdегеvо Сгеdit Bal1k (1912) dеsigпеd
Ьу Мilогаd Ruvidic апd Isailo Fidапоviс, the Ехрогt Вапk
(1914-1924) desigl1ed Ьу Dапilо Vladisavljevic, the ЬLlildiпg
of the SегЬiап Royal Academy (1914-1924) dеsigпеd Ьу
Аl1dга Stеvапоviс al1d DгаgLltiп Dогdеviс (with соорегаtiоп
of Milal1 Мјl1јс). 32 Тllе тоге imp01"tal1t examples of Агt
NouveaLl iп othel' SегЫап tOWl1S il1clude the villas АПlОvlје-
Сл. 14. П. Бајаловић, Кућа Михаила Пешровића А ласа,
Косашшћев венш~ 22, gешаљ
Fig. 14. Р. Bajalovic,
KosanCice v venac Stl'eet 22, detail
---- ------
63
NATION A J~
Данила Владисављевића , Св етозара Јовановић а и Вл а ­
димира Поповића , као и з гра де уз ида не у постојеће бло ­
кове - »Гранд-хотел «
(1900), атеље фотографа Мила.IIU
Јовановића (1902-1903) Милана Антоновића, кућу тр­
говца Обрадовића (191 О) Срете н а Стојановића, Промет­
ну банку (1911) Данила Владисављевића , Смедеревску
кредитну банку (1912) Милорада Рувидића и ИсаИJlа
Фидановића, Из возну банку (1914-1924) Данила Влади ­
сављевића, палату СКА (1914-] 924) Андре Стевановића ,
Драгутина Ђорђевића (сарађивао и Милан Минић) . 32 Од
значајних примера Ар-Нувоа у осталим градовима Срби ­
је, издвајају се виле Арновљевић и » Терапија « у Врња ­
чкој Бањи, породична кућа Сотира Илића у Лесковцу
(1911, Светозара Јовановића » Старијег« ) , кућа др Андре
Јовановића у Шапцу (1905), Среско начелство у Вели­
ком Градишту (арх. Милорад Рувидић), Суд и Окруж]-IO
начелство у Нишу (1910), Окружно здање у Пироту (1910),
основна школа и апотека у Неготину (1912), кућа Мило­
ша Трифуновића у Ужицу (1912), кућа Захарија Хаџи
Стаменковића у Власотинцу (1912), палата М. Николи­
ћа у Крагујевцу (1913) и др. 33 Међу српским архитектима
који су деловали на простору Аустро-Угарске монархи­
је, у стилу сецесије пројектовали су Милан Табаковић, 34
Милош Миладиновић 35 и Драгиша Брашован. 3 6
Популарно угледање на најстарије изворне културе
водило је евоцирању месопотамско-египатских мотива у
архитектури српског Ар-Нувоа, што је дошло до изража­
ја на павиљону Краљевине Србије у Риму 1911. годи­
не.37 Архитекта Петар Бајаловићје на површинама снаж­
ног кубуса ове грађевине, надвишеног тешком куполом ,
елементе древне архитектуре престилизовао методама
Ар-Нувоа. Занимање за наслеђе ваневропских култура
подстакао је утицајни Иван Мештровић , који је у то вре­
ме стицао високу међународну репутацију као вајар, а
домаћу и као архитекта. 38
Позивање на из ворне културе дало је подстрек при­
сталицама националног истори з ма, свесних неопходно­
сти модернизације српског стила у архитектури. Пави­
љоном Краљевине Србије , архитеката Милана Капета­
новића и Милорада Рувидића, изграђеним за Париску
изложбу 1900. године,39 промовисан је необичан спој
српске црквене архитектуре и з четрнаестог века и ин­
тернационалног Ар-Нувоа. На тој кубичној грађевини
основе централног типа, доминантни национални, нео­
средњовековни, петокуполни, елевациони мотив (сличан
куполном систему манастира Грачанице), оживљенје еле­
ментима Ар-Нувоа у приземљу (з астакљени лучни тре­
мови додати пред почетка саме изложбе , арх. п. Бодри) и
китњастим вертикалним завршецима елевације. С обзи­
ром да је поменута синтеза двају стилова донела велику
популарност српском павиљону, архитекти националног
ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIjEVIC

Сл. 15. Кућа браће Нuк:олuћ, Њеlошева 11, gешаљ

Fig. 15. Njegoseva Street 11, cletail

Сл. 16. Б. Тана зевић, Минисшарсшво uросвеше,

ујс апd »Тегарјја« iп Vшјасkа Вапја, the [а111јlу house of Краља Мила на 2, gешаљ
SotiI Пiс iп Leskovac (1911), dеsigпеd Ьу SvetozaI Јоvапо­
ујс, SI., the house of Dc АпdlЋ Јоvапоviс iп Sabac (1905), Fig. 16. В. Tana zevic, Ministry оЈ Eclucation,
tI1е Соuпtу Authoгity Ьuildiпg iп Veliko GIЋdistе, dеsigпеd Ьу Kralja Milana Stгееt 2, cletail
MiloIad Ruvidic, the Сошt апd the Соuпtу AuthoIity Ьuildiпg
iп Nis (1910), the Соuпtу AllthOl"ity Ьuildiпg iп PiIot (1910),
tI1е Еlе111епtагу School апd PhaImacy iп Nеgоtiп (1912), the
1101Ise ofMilos Ћ"ifнпоviс iп Uzice (1912), Ње hOllse ofZaha-
гјј а Hadzi Stа111епkоviс iп Vlаsоtiпсе (1912), tI1е laIge hOllse
оУМ. Nikolic iп KIaglljevac (1913), апd otl1eIS. 33 S0111e SeI-
Ыап агсhitесts woIked iп tI1е АlIstГО-НlIпgагiап 1110пагсhу
all.d dеsigпеd iп the style of Sесеssiоп , like Мilап Tabako-
ујС,34 Milos Мilаdiпоviс 35 апd DIagisa ВгаSоvап. 36
Тllе РОРlllаг i111itаtiоп of the oldest огigiпаl сultшеs
bIollght about еvосаtiопs of Меsороtаl11iап апd Еgурtiап
I1юtifs iп tlle SегЫап AIt NOllveall агсllitесtше , рагtiСlllагlу
o bviollS iп the раviliоп of tI1е КiпgdОI11 of SeIbia iп ROl11e iп
19 ] 1.37 The aIchitect of the раviliоп , PetaI Bajalovic, applied
е lеl11епts of апсiепt агсhitесtше, IephIased Ьу the 111ethods
о Г AIt Nouveall, оп the sшfасеs of the роwегfнl СllЬе of the
ЬLlildiпg. Tllis iпtегеst iп the legacies of поп-Ешореап clll-
tLII·es was iпstigаtеd Ьу Ivап Меstгоviс , Wl10 was thеп уегу
iпflLlепtiаl, iпtешаtiопаllу гесоgпizеd as sCLllptoI апd locally
a ls o as ап aIchitect.38
RеЕегепсеs to огigiпаl Сllltшеs gave impetLIS to tlle SLlPPOI-
te LS 01' паtiопаl histoIicis111, Wl10 kпеw we ll tl1<lt tlle SегЫап Сл. 17. Б. Тmю зевuћ, МUlluсшарсшво uросвеше,
:-;t.y le iп aIcllitectL1Гe had to Ье 1110dеП1i zеd. Tlle раviliоп of Краља Мuлшю 2, .с;еГТЈаљ
tll e Кiп gсlОI1l of SeIbia bllilt foг PaIi s ех lliЬiti оп iп 190039
a'·teI tlle сlеsigпs Ьу Мilап Кареtапоviс апсl MiloIad RlIVidic, Fig. 17. В. Таnще v i(, Mini.l'/l )' оЈ Eclucation,
1 I·QП10tесl ап LIIШ S Lшl С0111Ыпаtiоп 01' SегЫап с lшгсll агсl1ј - Kralja Milana S"·eel 2, (!elail

64
 TWO COU RSES OF ТЈ-Ј Е SERВIAN Л С НI ТЕСТU RАL ART NOUVEAU:
tесtше ј'l"Oт the 1'ошtеепtll сепtLIГУ <lп(1 [ll е iпtегпаtiопаl Агt
NOLlve,lLI . Тllе cLlbic ЬLlildiп g 01' а се Пll'а llу О l'gапizеd рlап had
dОll1iп а пt паtiопаl , пео-m е(li еvа l Yive- clo llle еlеvаtiОПll1оti1'
(sill1ilaI' [о tlle dome system ој' tlle mоп аs tеl'У Gгасапiса) ,
геfгеsllесl Ьу еlеll1епts оГ Агt NOLlvea LI оп tI1е gl'OLlпd Лоог
(glazecl агсllеd рогtiсоs acldecl ЬеУо ге [ll е ех lliЬitiоп орепiпg
Ьу агсllitесt Р. Воdгi) апd tI1е огпаtе vегtiсаl tоррiпgs of tI1е
еlеvаtiоп s. Siпсе tI1е mепtiопе(1 s уп t ll еsis 01' two styles made
the SегЫап раviliоп уегу рорLll а г, [ll е агсllitесts огiепtеd to-
wагd [llе паtiопаl style Ьеgап [о а ррlу SLICh соmЫпаtiопs
fгеqLlепt]у. The 1l10st ргоmiпепt гергеsе пtаtivе of the паtiопаl
style iп SегЫап агсhitесtше 01' tI1е Уiгst clecade оГ the twепtiеth
сепtшу, Вгапkо Тапаzеviс (1876-1945) sO Llght iпsрiгаtiоп
iп the seC Ll]al' folk aIchitectl1l'e, the so callecl Могаviап hOLlse
with vaLllts,4o folk еll1Ьгоidеl'У апсl сопtеmрогагу сагреt wea-
viпg iп SегЫа. 41 Не РГОРОL1псlеd 11is ideas iп ргоfеssiопаl
ll1аgаz iпеs , апd Ьесаll1е, toget]leI' witll tlle аггапgег DгаgL1tiп
1пkiоstгi (1866-1945),42 the mаiп ideo]ogist of the паtiопаl
агсhitесtl1l'Э.l »геvivаl«. 1п liпе witll tllis 11is ЬLlildiпgs Ьесате
the SУПОПУIl1 f01' tI1е »сопtеll1рогагу« iпstеаd of the сопsег­
vative апd mimetic tепdепсiеs 01' [llе паtiопа] style.
1п tI1е ЬL1ildiпg of tI1е Теlерhопе Ехсhапgе iп ВеlglЋdе
(1905-1908),43 ТапаzеviC гесопсilеd tгаditiоп апd mоdегпi­
ty iп рlасiпg оп its аSУll1шеtгiсаl t'l'Oпt t'acade, fiпishеd witl1
а гibЬеd Sесеssiопist cOГlleг dOll1e, diffегепt »пео-Могаviап«
арегtшеs , polychгomatic sшfасеs of the sсгееп wall, апd tI1е
low геliеf iп the sшfасе of the facade was dопе iп pseL1do-
шеdiаеvаl гosettes апd chess fields. ТЈlе fLIge оп the gГОL1пd
flоог Јеуеl , which evoke Вуzапtiпе агсllitесtше, апd iпtеl-Iaсеd
ОП1ашепtаtiоп шаkе а vivid stГLlсtше аkiп to the сопtешро­
гагу wоvеп kiliшs. 44 The гооf СОП1iсе is Ьгоkеп thГOL1gh аgаiп
апd tl1е арегtl1l'еs , iп acc01'd with the iпtеГllаtiопаl Агt NOL1-
veaLl, iпсгеаsе iп ПL1mЬег апd decl'ease iп dimепsiопs fl'ОШ
the gГОL1пd Лоог Llрwагd. 1п the аSУШll1еtгiсаl сошроsitiоп
of the facade оп the Мiпistгу of ЕdL1саtiоп (1912-1913),45
пео-шеdiаеvаl роlусhl'Oшаtiс effect, iпtегlасеd ОП1ашепts,
tгеfоil gable апd the еmblеш ofthe Кiпgdоm of SегЫа,46 аге
skillfL111y сошЫпеd with the Sесеssiопist рilаstегs, dесогаtiопs
апd tоррiпgs of the еlеvаtiоп. The ехсitiпg light-dагk соп­
trasts, elllphasized роlусhгошаtiс »ыlт« facades of роblјс
ЬL1ildiпgs dеsigпеd Ьу this aL1thor wеге [epeated оп the hOL1se
of Јоvап апd Маksiш Nikolic (1912-1914),47 wheIe the
[elief of St. GeoIge iп the gable апd the соlошs dегivеd fгош
the SегЫап flag сlеагlу mагk the ideology of the паtiопаl
style. А соmЫпаtiоп of Агt NOL1veaL1 апd паtiопаl motifs ofthe
chess field is applied оп the ргеttу, аsуmmеtгiсаl fгопt faca-
de of the hOL1se of Mihajlo Реtгоviс Alas iп Веlgгаdе (1910)
dеsigпеd Ьу Petal' Вајаl0ујс. 48 The L1шеаlizеd sketch foг Post
Office 1 (1911) Ьу УОL1пg Мотјг Коnшоviс, [eveals а desiIe
to achieve а соmЫпаtiоп of the паtiопаlпео-шеdiаеvаl style
апd Агt NOL1VeaLl оп а hуреГ-ШОПLlmепtаl рвblјс ЬLlildiпg. 49
65
ЈN ТЕRNАТЮNА L AND NАТЮNАI~
СТИЛСКОI' усмерења почели су да потенцирају такве спо ­
јеве. Наји з ра з итији представник н а ционалног стил а у
српској архитектури прве деценије века, Бранко т<нш - с ­
вић (1876- 1945), инспирацију је црпео и и з профаНОl'
народног н еим арства, угледајући се на моравску кућу са
луцима,40 уметнички вез и савремено ћилим а рство у Ср­
бији. 41 Своја схватања излагао је у стручној периоди ци
постајући, уз декоратера Драгутина Инкиострија (1866-
-1942),42 главни идеолог националног архитеКТOI'IСКО I '
»препорода« . Отуд су И његови објекти постали СИ н 01'11-'1М
» саврем еног«, уместо кон з ервативног и миметичког си е­
ра национ а лног стила.
На з гради Телефонске централе у Београду (1905-
-1908),43 Тана зев ић је успешно помирио традицију и
модернитет, пласирајући на њеном асиметричном проч е­
љу, зав ршеном угаоном ребрастом сецесијском куполом ,
ра з новрсне » неоморавске « отворе, полихромне површи­
не и керамопластичне мотиве. Велики прозори широког
ризалита за премају знатне површине з идног платна , док
је плитка пластика, сведена на раван фасаде, саставље­
на од псеудомедиевалних розета и шаховских поља . У з
фуге у при земљу, којима се алудира на византијско гра­
ђење и преплетну орнаментику, створена је живописна
структура, слична остварењима тадашњег српског ћили­
марства. 44 Поткровни венац поново је пробијен, а отво­
ри се сходно интернационалној пракси Ар-Нувоа од
приземља ка врху бројчано умножавају и димензионал­
но уситњавају. У асиметричној композицији фасаде Ми­
нистарства просвете (1912-1913),45 неосредњовековна
полихромија , преплетна орнаментика, тролисни з абат и
грб Краљевине Србије,46 вешто су укомпоновани са се­
цесијским пиластрима, пластиком и завршецима елева­
ције. Узбудљиве светло-тамне контрасте, наглашене на
полихромним »ћилим« фасадама јавних здања, овај ау­
тор је поновио и на кући Јована и Максима Николића
(1912-1914) ,47 где се рељефом св. Ђорђа у забату компо­
зиције и колоритом изведеним из српске тробојке јасно
препознаје идеологија националног стила. Спој Ар-Ну­
воа и националног мотива шаховских поља , примењен
је и на љупком асиметричном прочељу куће Михајла
Петровића Аласа у Београду (1910) архитекте Петра Ба­
јаловића. 48 Нереализована скица за Пошту 1 (1911), мла­
дог Момира Коруновића , показује тежњу ка прожимању
националног неосредњовековља и Ар-Нувоа на једном
хипермонументалномјавном здању.49 Витке куполе, по­
лихромно обрађене потцелине, разноврсно аплициране
дуж романтичарски разуђеног фасадног плашта, пока­
зују одсуство стриктне академске дисциплине, што уз
садејство са сецесијском декорацијом и облицима отво­
ра показује вишезначност Коруновићевог романтичар­
ског приступа.
 ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КАООЕУIС
Тће slim domes, polychromatic segments applied along the
romantically divегsifiеd facade covering геуеа! ап absence
of а stгiсt academic discipline. Together with the Sесеssiопist
dесогаtiоп апd the foгms of арегtшеs it mапifеsts КО1"L1l10-
viC's polysemantic romantic аррюасh.
When Art NOllveallleft Ње histогiсаl scene iп Ње 1920s
llnder the ргеssше of the пеw паtiопаl-гоmапtiс tгаditiопа­
lism, that flошishеd iп the еllрћOl"јс wake of Ње llпitу of
South Slavic peopJes, Ње emerging modeгnism and the аса­
demism that Ьесаmе mOl"е powerflll as ап llnofficial state style,
Ње WOl"d » Sесеssiоп« tшпеd iпtо а pejorative dепоmiпаtiоп of
»excessive sllbjectivism апd imРlllsivепеss « iп агсhitесtше.
Nеvегthеless, alongside the few belated examples,50 геmпапts
of Агt NOllveall арреаг оп the ыlldiпgss dеsigпеd iппаtiопаl
style. КОГllпоviС's Post office 2 iп Веlgгаdе (1927-1929),51
сопsidегеd the gllidiпg ехаmрЈе of the tепdепсу, had the gга­
cled stГllсtше of the уоЈllmе, арегtшеs апd еlеvаtiоп tоррiпgs
сhагасtегistiс of the Агt NOllveall style as mllch as of Ње Czecl1
ГОl1dО-Сllbism , the Сепtгаl Ешореап ехргеssiопism and Art
Deco. Агсhitесt Аlеksапdаг Dеюkо achieved ап l1l10btГl1sive
гесопсiliаtiоп of паtiопаl апd iпtегпаtiопаl Агt NOllveall fогms
оп the family hOllse Elezovic (1928) јп Веlgгаdе,52 while the
expressionism of СОl1dепsеd masses, composed aftel" the iпtег­
l1ational ргiпсiрlеs of Art NOllveall, сап Ье disсеП1еd iп 1111-
realized designs for the YllgosJav раviliоп iп Philadelphia
( 1924) Ьу Petal" al1d Вгаl1kо Kl"stic, Ње Сhшсh of St. Sava
(Ј 926) Ьу Dllsan В аЫс, tI1е Сl1шсl1 (1828) dеsigпеd Ьу Alek-
salldal" Vasic апd Ње Natiol1al Mllsellln (1928) Ьу Dогdе Bos-
kovic. 53 А belated Sесеssiо пist еvосаtiоп of ancient Регsiап
а гсhitесtше,54 obviollS iп tl1e static соmроsitiоп of the mеmо­
('iaL m0l1llment to tће Uпkпоwп Нею оп Avala пеаг Веlgгаdе
(1937), mшkеd the сопсерt of its аllthог, Ivап МеStгоviс . 55
Althollgh Аг! NOllveall was аdditiопаllу апаthеmаtizесl
Ьу the сгitiсs огiепtеd toward modeГl1ism, the office for the
рl'оtесtiоп of Сllltшаl mОПllmепts iп SегЫа was аblе to
рге sегvе its most ргоmiпепt examples iп Веlgгаdе aftel" tI1е
Sесо пd World Wac 56 Uпfогtllпаtеlу, tћis was поt the case
w itb ПllmеЮllS сгеаtiопs iп оtћег tоwпs , neglected Ьу ћi s tо­
гi оgl-арhегs as well.
Тће two сошsеs оГ SегЫап Агt NOllveall illlls tгаtе tће ide-
ological wаvегil1g of [11е еагЈ у twепtiеth сепtшу SегЫап Ш'сћi­
tects who oscillated Ьеtwее п tће il1tеП1аtiопаl , mоdегпiziпg
icleal апd the паtiопаl , геgiопаllу гесоgпizаblе а пd histогi­
call у » гooted« ехргеs s iоп. Јп tl1is Лllсtllаtiоп , iпtегеstеd iп tl1e
Гiп а l ргасtiсаl isslle, [11е mајогitу of SегЫап агсћitесts did
ПО(, рюdllсе siпglе-l11еапiпg геsро п sеs ыlt mixed еlеmепts
ГJ"OГn diffегепt styles апсl СО I1f'гопtес! ideologies. Despite Ње
со п сiliаtогу сћагасtег 01' [11 е јг сгеа tiопs апd tI1ејг с!есisiоп
поt to follow tl1e ("llles 01: а рше sty le, they made Јосаl агсl1ј­
[С . ( 1.Iге поп-dоgl11аti с апd ро !у s еmапtiс, thегеfоге гесоgпi­
zabJe јп the шсhitесtше 01' SОlltћ Еаstегп Ешоре.
66
Када се под притиском новог национално-романти­
чарског традиционализма, нараслог у еуфорији уједи­
њења јужнословенских народа, јачања академизма као
незваничног државног стила, и појаве раног модерни­
зма, у трећој деценији двадесетог века Ар-Нуво повукао
са историјске сцене, реч » Сецесија « је постала пејорати­
вна ознака за » претерани субјективизам и хировитост« у
архитектури. Ипак, уз малобројне закаснеле примере 5О
реликти Ар-Нувоа се јављају на грађевинама у нацио­
налном стилу. Коруновићева По шта 2 у Београду (1927-
-1929),5 1 сматрана путоказним примером тог правца ,
поседовала је степенасту контуру маса, отворе и завр­
шетке елевације карактеристичне за Ар-Нуво, колико и
за чешки рондо-куби зам, средњоевропски експресиони­
зам и Ар-Деко. На кући породице Елезовић (1928) у Бе­
ограду, архитекта Александар Дероко је ненаметљиво
ускладио националне и интернационалне Ар-Нуво об­
лике,52 док се експресионизам згуснутих маса, компоно ­
ваних по интернационалним принципима Ар-Нувоа,
препознаје на нереализованим нацртима Југословенског
павиљона у Филаделфији (1924) Петра и Бранка Крсти­
ћа, Храма Св. Саве (1926) Душана Бабића , Храма (1928)
Александра Васића и Народног музеја (1928) Ђурђа Бо­
шковића . 53 Закаснело сецесијско евоцирање древног
персијског градитељства,54 уочљиво у статичној компо­
з ицији споменика Незнаном јунаку на Авали код Бео­
града (1937), обележило је концепт његовог аутора, Ива ­
на Мештровића. 55
Иако је Ар-Нуво био додатно анатемисан од стране
модернистички настројене критике, служба заштите
споменика културе у Србији после Другог светског рата
је успела да сачува његове најзначајније примере у Бео­
граду,56 што није случај и са многим остварењима у
осталим градовима, занемареним и од историографа.
Два тока српског Ар-Нувоа сликовито одражавају
идеолошку колебљивост српских архитеката новијег до­
ба , опредељених час за интернационални, модернизациј­
ски идеал, а час з а национални, регионално препо з нат­
љиви и историјски » укорењени« јез ик. Двоумећи се из­
међу тих опредељења, заинтересова ни за практични ре­
зултат, већина српских неимара није давала једноз начан
стваралачки одговор, мешајући елементе ра зличитих
стилова и супротстављених идеологија. Упркос компро­
мисног карактера својих дела, као и и з неверавања става
о чистом стилу, Домаће стваралаштво су учинили недог­
матичним и вишезначним, а тиме и препо знатљивим у
арх итекту ри југоисточне Европе .
TWO COURSES OF ТНЕ SERBIAN ACHITECTURAL ART NOUVEAU: INTERNATIONAL AND NATIONAL
Notes:
Ј Abollt [ll е SегЬiаll Ш'сh itесtllге fго Пl tile late Ililleteelltll alld \11 С С Ш' l у
twellt ictll сеп tllгу, see: Z . Mallevic, Рiоniгi mocleme аГЫlеkluге Вео­
g г(/(/о, Агlli tеktllга lIгЬ а lli zа Пl 16, Веоgгаd 1962, 46-49 (Z. Mallcv ic,
ТI7.е рiОl/еегs о/Веlgгшlе's moclem агсЫtеСlиге, Агсll itссt llГС lI гЬаllisПl
16, Вс l gПl d с 1962, 56); G . Goгdi c , Аг!1itеktоnskо naslecte g г(/(!а Вео­
gгш/а 1, Saopstellja ZZZSKGB 6, Beograd Ј 966 (G. Gо гdi с , Н сгi tаgс
агс ilit ес lltО lliqLl е dLl tепitогi е dc Belgrade, IIlStitLlt РОLlГ l а pгotectioll
des 1l1OIlLIIllellts ili s tогiqllе s de lа vilJe de ВеI gгаdе , СОllllllllлiсаtiОIl S 6,
Веlgгаdе 1966,98-99); Z. Skаl аlllега, Secesija и аГЫlеkluгi Веоg г(/(/а
1900- 19 14, ZLUMS 3, Novi Sad 1967,3 13- 340 (Z. Skаl аlllега, La
Secessiol! clans / 'а ГС/1itесtuге de Веоgгшl 1900-1914, Mati ca sl·pska.
Sесtiол cles агts. Recilerches sLlr l' art 3, Novi Sad 1967, 340-343) ; В.
Nestorov ic, Nosioci агi1itеktоnskе m isli и SгЫјi Х1Х 1Ieka, Saopste llj a
IAUS 2, Веоgгаd 1969, 49-55 (В. Nе s tогоviс , Les ргоmоtеuгs с/е /а
pensee агсЫtеСlu.гаlе clans [а SегЬе clu Х1Х siecle, Iл s titllt d 'arcll itectlll'e
et d ' lII'balli sllle de Serbie. BLllJetill d ' inforlllatioll 2, Ве l g гаd е 1969,
93-94); Z. Skalalllera, ОЬn01lа »s грskоg sti/a« u аГЫlеkги гi, Z LUMS
5, Nov i Sacl 1969, 189- 223 (Z. Skа l аПlега, Le геnоu1lеllеmеn.I с/и »slyle
SегЬе « c/ans L 'аГСЫl еСl uге , Matica sгрskа. Sectioll des arts . Recllerllers
SLII" I 'а г! 5, Novi Sad 1969, 233- 236); Z. Малеviс , N01lija sгрskа а гЫ­
tеktига , ill: Srpska Ш'hitеktша 1900-1970, Beograd 1972, 13- 17; В.
Nestorovic, Ргеg lеd spomenika аг!1itеkluге u SгЫji Х1Х 1Ieka, Sаорs tс лј а
RZZZSK Х , Beograd 1974, 141 - 179 (В. Nеstогоviс , Les monumen.lS
d'а гс!7il есtu ге еп SегЬе аи Х1Х et аи clebut du ХХ siecle, IIlStitllt POlIf l а
pгotect i oll des Пl О IlLllllеllts ili s toгiqLle s de l а RepLlbliqLle de Serbia.
COllllllLlIlicatiolls 1О, ВеlglЋdе 1974, 168- 169); Id. , Агf1itеktи га SгЬijе
и X IX 1Ieku ( Пl а Лll sсгiрt , Агћју SANU, Ist. zbirka Ьг. 14.410, Beograd
1974, 502- 587); О. Dшiс - Zаlllо l о, Веоg lщl 1898-1914, iz Агћјуе
G гааеv iл skоg оdЬога, Веоgгаd , 1980 (О. DLIГi с-Zа lllоlо , Веlgгасlе
1898-19 14. Oata fгоПl the Aгchive s of the ВlIildiл g СОПlitее, Belgrade
1980, 11-1 6); Id, G гшlitеlji Веоgгшlа 1815-1 914, Веоgгаd 198 1 (О.
DLlгi с-Zа Пlоl о, Ве/gгшlе а гсf1itесts јп (!1е регјос/ /гоm 18 15 10 19 14 ,
В е l gгаdе 1981 , 11 9-1 24); О. M edakovic, Secesija - slil oko 1900, ill :
S veclocellja, Beograd 1984, 48- 50; Z. Skаl аПlещ Secesija и sгрskој
агЫtеktuгi, ZЬоглik Nагоdllоg Пlll zеја ХII-2, Beograd, 1985, 7- 13 (Z.
Skalalllera, Aгt NОU1lесш јп SегЫап атс!1itесtuге, RecLlei l dll MlIsee
Natioll al ХII-2 , Belgrade 1985, 12-1 3); Z . М а пеуј с , Sгрskа аГ!1.itеktuга
сl1lшlеsеtоg veka, i л: Агili tеktLl га ХХ vijeka. Umjeln.ost па tlu Jugosla-
\Iije, Веоgгаd-ZаgгеЬ-Моstаг 1986, 20-22; В. KLlljC-к. Магtiл оv i с­
Cvijill, Агt Nml\leclLI Style јп Yugos Lavia, јп: Агt NOLlveall/JlIgendstil
Агсhitесtllге ill Ешоре, Вопп 1988, 218-220; V. В . Solaja - А. S. Mag-
dic , Inienjeгi u KnjaiesNu/Kгalje1lini SгЬiji 0(l 1834. gocline clo za1l1'-
setka РГ1l0g s1lelskog гаtа, Веоg гаd 1994; А. Kadijevic, Jeclan vek 'га­
ienja nacion.alnog stila u sгрskој агf1itеktигi (s гес!inа Х1Х - sгесlinа ХХ
1Ieka), Веоgгаd 1997,71-103 (А. Kadijevic, Тl1e оnе сеn.ш гу о/а пшјо­
nаl slyle sеагсЫпg јп SегЫап агсЫtесtuге (t!1e midcLLe oftl1e 19111 сеn­
{игу - (/1е mic/clle 0/ t11e 20111 сепtuгу), Веlgгаdе 1997, 267) ; М. Ророу јс,
НегаlсЦсki simboli па beogгadskim јmmјm zclanjima, Веоgгаd 1997,
60-83; А. KadijeviC, А I'Ыtеktuга i игЬаnizаm и SгЫјi od 1854. clo 1904.
goc!ine, јп : Nall ka i teilnika LI SгЫјi dшgе роlоујп е ХIХ veka, к.гаg llј е ­
уас 1998, 263-283 (А. Kad ijevic, АгсЫtесtuге and uгЬапism јn Seгbia
(1854-1904) , јп : Science а лd tесlшiсs ill Serbia dшillg the secolld ilalf
of XIXth сепtшу, КlЋgLlјеvас 1998, 284); Leksikon sгрskil1 аг!1itеkatа
19. i 20. veka (ed itoI" Z. Малеviс) , Beograd 1999; Z . Малеviс , 1s tогijа
sгрskе агЫtеktuге lюvijеg doba , iп : Leksikoll s гр sk iJlл е iПl ага (editoI" Z.
М алеv i с) , Веоg гаd , 2002, ЈУ.
67
Althollgll регсе i vеd ге lаti vе l у СШ' l у, \11C I'Шllil'i саt i О Il S of tlle illtеГllаti'Оl1а l
alld Il atiollal Агt NOLlveaLI 11HVC bccll cO llsciell tioLl sly геsеа гсll еd ј г) \11<:
wогld Ili s tогiоglЋ рllУ olll y sillce tlle latc 19805. See: AI·t NOLlvealll JlIgCllll-
stil Агс llitесtllге iл Ellгo pe, BOIlIl 1988; Illtс глаti О ll а l illtе ГСОПllесti OIlS,
National ПlоvеПlе llts, ill : AI'cilitectlll'<l 1 Heritage of Al·t NOll vealll Ј lI gе пd ­
stil , ВО IlП 199 1, 34-47; .1 . Howa rcl, AI·t NOLlveall . Iпtегп аtiо п а l ;111 сl
п аt i о л а l styles iп Ешоре , Mall clles ter 1996 (w itil еа гlј ег litегаtLlге) .
А. Mitrovic, Е1Iгореi zас ijа i/i!i /Лос/е mizасijа. Deset teza, Godi sllja k / .<1
dГll s tvе ЛLl
istorijll 2, Beogracl 1994, 143- 145.
4 Ол tile СLlltшаl sigllifica llce ol' that ex llibitioll visited Ьу а IlLIIllber 01' I'C-
Il ow lled Serbiall агс hitесts , sec: Р. .lLlli all, Т/1е Тгiи mр!1 o.f Агl Nou1leo ll .
Рагi s Exili bitioll 1900, LOlldoll 1974,96- 105 ; Ј . Al lwood, Тl7e Сгеаl
EX!1ibltions, LОlld о л 1977; У. Ollskovic , SгЫја па S\letskoj izloi bi и Ра ­
гiz и 1900 , В еоg гаd 1995 (У. Ollskov ic, Sе гЫа аl (!1е Wогlсl exblbiliol/
in РагјЈ јп 1900, В е l gгаdе 1995, 63-65).
М. Jovallovic, Sгрskа likO\ma umetl10s1 i Rusija kгајеm Х1Х i pocetkoll/
ХХ \Ieka, Saopstenj a, RZZZSK ХУ, Beograd 1983, 119-128 (М. Ј оуСЈ ­
Ilovic, Les агts plasti(lu.es seгbes el!a Russie с/е [аЛn clu Х1Хе siecle е l
clu cLebut clu ХХе, Jllstitllt ро ш l а ргоtесtiол des Пl О lllllllеп ts ili stо гiq Ll CS
de l а RepLlbliqLle de SегЫ а. COllllllLlll ications ХУ, В е l g гаd е 1983 , 127) .
6 К. Мш·tiпоviС-Сv iјiп , Uticaj mшlагskе secesije па \lOj1l0dansku а Г!li ­
lеklиги, Zboгnik Naгodllog 111l1zeja X II-2, Beog rad, 33-44 (к. M a l·ti-
л оv i с-Сv iјill , Тl7 e il~fluence о.Г Нипgагiап Агt NoU1leau оп агс!7.ilеctип!
јn Voj1l0clina, RecLleil dLl MLlsee Natiol1a l ХII-2 , Ве l g гаd е 1985, 43) ; В.
Ошапс i , Масtагskа vaгijaпta secesije и Voj1l0clini, ZЬогпik NaJ"odl1og
ПlLl zеја ХII-2, Beograd 1985,61 -7 1 (В. Dшапс i , Тl1e Нungа гiап 1Iа гiеlу
0/ Агt NoU1leau јn Voj1l0c/ina , Rec Lleil cltl MlIsee Natiollal ХII-2 , В е l ­
gJ"ade 1985,70-7 1); В. KlIlic - К . М ш·tiп оv i С-Сv iјiп , ор. cit, 216- 2 18.
7 Z . Jallc, Secesija и регiосliсi SгЫје poc'etkom ХХ 1Ieka, ZLUMS 13,
Novi Sad 1977. 339- 343 (Z. Jallc, Sezzesion in clen SеГЫSС!1.е ze ils-
С!lI'фе zu beginn cles ХХ ја!1I'!1U/'lсlегts, Matica s гр skа. Sесtiол des arts.
Rесilегсllеs s ш I ' агt 13, Novi Sad 1977,344-346); Р. Yas ic, Secesija и
ргјm епјепој umetnosti и SгЬ iji , ZЬОГllik Narod ll og Пlll zеј а ХII-2, Вео­
grad 1985, 73-80 (Р. Yasic, А гt NoU1leau јn 1!1е Seгblan appliecl СЛI,
Reclleil dll MlIsee Natiollal ХII-2 , Ве l gгаdе 1985,82); О. Radovall ovic,
Secesijske k01line na/asaclama Beogmcla, ZLUMS 22, Novi Sad 1986,
283-313 (О. Radovallovic, SС!1.IuiесlеkиnSflliегkе јm Sezessionstil апп
fassaclen 1IОn Веlgгаd, Matica sl·pska. Sectioll des агts. Rесhегсhеs 22,
Novi S ad 1986, 3 12- 313) ; М. S ij akovic, Secesija и 1IеlikоЬесkегесkој
stam.pi, G lasllik Пlll zеј а Bal1ata 6, Рап сеvо [995 , 164-173.
М. Јо vа поvi с, Sгрskо cгk1leno g гшlitеljst\1O i slikагst\lо n01lijeg cloba,
Вео gгаd-Кгаg llјеv ас, 1987; Jd, Кгitегijиmi SllJske сгf...'1lеnе u.metnosti,
ZMS za scenske Llmеtло s ti i ПlLl zik Ll 15, Novi Sad 1994, 11-1 5 ( М . Јо­
vа п оv i с, Criteria applied јп S егЫ а ll сilшсh art, Matica s грskа. Section
pOLIГ l' агt et IllllsiqLl e. Rесilегсhеs 15, Novi Sad 1994, 15); Тгасliсiја i
sаvгеmепо sгрskо cгk1leno g гаditеLјst11О (еditогs В. Stojkov and Z. М а л е ­
ујс), Веоgгаd 1995.
9 В. NestoгoviC, Ргеglес/ spomenika . .. 167; А. Fol g i c-КOlј аk, Secesija u.
Cac'ku , Zboгnik Narodllog Пlllzеја ХII-2, Веоgгаd 1985, 24-26 (А.
Folgic-Korjak, Aгr NOU1leClLl јn Cacak, Reclleil dll MLlsee Nati onal
ХII-2, Веlgгаdе 1985, 3 [) ; О. Rajic, Агf7itеktoпskо naslecte Cac'ka, Са­
cak 1997, 10.
 ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIJEVIC
10 М . R оtег, Jecll1opoгoc!ic'l1e stambel1e zg гасlе 19. i poc'etka 20. \leka u
8еоg гасlu , АгllitеktОllikа 1О , Веоgгаd 1996, 11 8- 135.
11 Тllе регiосlizаtiОIl of the SегЫаll агсhitесtLll"е betweell tlle two wогld
wагs, see: Z. Mallevic, Juc'eгasl1je g гш!itе/ј.mlО, UгЬаllizаm Веоgгаdа
53-54, Веоgгаd 1979, Ргilоg 9, J- XXXI. AboLlt ехргеssiОlli s m alld Агt
Dесо ill that time SегЫаll агсhitесtLll"е , see: А. Kadijevic, Elemeпti eks-
ргеsiопizmа u Slpskoj агЫtеktuгi izmecfu C !II(/ s\letska гша , Momellt 17,
Веоg гаd 1990, 90-1 ОО; Z. Mallevic, Аг! Deco апс! Narional Tenclen cies
in Seгbial1 Аn:Ыtесtuге, SpatiLlm 1, Веlgгаdе 1997, 34-38; М. Јоуапоу ј с,
Fгап с uski агl7itеkt Ekspeг i »Аг Deko« u 8 eog nlclu, Naslede ЈП , Вео­
gгаd 200 1, 67-83 (М. Jovallovic, РгеПС!1 аГС!1itесt Ехрег! al1cl Аг! Deco
il1 8е lg гш!е, Негitаgе III, Веlgгаdе 200 1,83).
12 011 tlle ргоgгаmmаtiс огiеlltаtiОIl alld tlle ргеsеllсе of сегtаill styles јп tће
s шdу of агсi1itесt Lll"е ill Веlgгаdе , see: М. Rоtег-Вlаgојеviс, Nastava
агЫtеktuге па \lisim i \lisokoskolskim ustanO\lama u Веоg гасlu tokom 19.
i poc'etkom 20. \leka , GGB XLIV, Веоgгаd 1997, 125-168 (with еагlјег
litегаtLll"е) (М. Roter-B1agojevic, Tesc!J.ing system оЈ Агсl1itесtuге оп
Hig !1.eг ancl!J.ig!1.est eclucation institutiol1s in Ве!gгшlе сluгiпg 19111 апсЈ
20111 сепtuгу, АllllLlаiге de 1а уј 11 е de Веlgгаdе XLIV, Ве1gгаdе 1997,
167- 168).
13 Z. Mallevic, Juc'eгasnje gгас!itе(јstvо ... ХУ; В . Којјс , Dгusf1!eni uslo\li
гa Z \litka агl1itеktопskе stгukе u В еоg гасlu 1920-1940. gocl, Beogl-ad
1979, 259-264 (В . Којјс , Агс!J.itе сtuге а Ве!g гасlе cle 1920 а 1941 .
Conc!itions sociales et pгoJessionales, Веl g гаdе 1979, 271-274); S.
Toseva, ОгgапiZClсijа i гаdАгЫtеktоnskоg ocle(jenja Мiпistагstvа g гa­
(te\lina u регiосlu izmectu cl\lCl s\letska Га/а , Naslede II, В еоgгаd 1999,
171-184 (S. Toseva, Огgапizаtiоn апс! activity оЈ tl1e сlерагtmепt o.f
агсl1itес tuге in tl1e Мiпistгу оЈ ci\lil еп g inее гiпg in tl1e
мо ИlОгlс! иl(/ гs, Негitаgе 11, Веlgгаdе 1999, 181).
14 М. Nетапјiс , Jeclan \lek sгрskе st\I(//-а!аG'kе inteligencije 1820-1920,
Веоgгаd 2002.
15 В. Којјс , Staгi gгаае\liпski zakon ЏI gгac! 8еоgгасl јп: DГLlstvеlli Lls10-
уј ... 11-13 ; S. У. Nedic, Gгасtе\liпskо zakonoc!a\lSf1!O Веоgгшlа kгajem.
Х1Х i poc'etkom ХХ veka, GGB XLIV, Вео g гаd 1997, 115-1 23 (S. У.
Nedic, Lеg islаtuге оп builcling ~vо гk il1 8е!g гас!е ar tl1e епс! оЈ tl1e
Niп е tееl1.t17 anc!tlle 8eginning о.{ {!Ј е ТИlеlltiееtll cenul/Y, АПIlLl а iге de
l а ville de Веlgгаdе XLIV, Веlgгаdе 1997, 123).
1(, М. DLlгdеviс - А. Kadijevic, Simеtгijа u П О\lјјој S11Jskoj аг!J.itеktuгi,
ZLUMS 27-28, Novi Sad 1991-1992, 6-7 (М. DLII"devic - А. Kadijevic,
Die SУl11mеtгiе јп cleг пеигеп Sе гЫsсl1еп агс!7.ifеktuг, Matica sгрskа. Sec-
tioll eles а гts . Rесhегсhе s SLlI" l' агt 27-28, Novi Sad 199 1-1 992, 13-14).
17 »Tlle illtltlence of tlle Viellllese Secess ioll alld JLlgelldstil fгот МLlпјсll ,
~IS well as tlle Fгеllсh dесогаtivе Ш'с lli tесшге cOLl1el Ье регсеivеd ill tlle
SегЫаll агс i1itесtLll"е ргјтагј l у ill tlle с ll<шgеs ot· о гпат е lltа tiОIl alld
dеС ОПltiv е plastic, alld ill сегtаill Ilew tепd е ll с i еs iп the compositioll of
(ll е f'acades. 111 tlle mајогitу of cases IlLIge wa ll masses wеге ге т оvеd
1'1'0111 tlle facades alld windows openillgs Ьсс ат с Ыggег. Тћ еге wеге 110
s iglli"icallt challges ill spatial s tГLlсtLlгеs 01' tlle о гgапizаt i оп 01' spacc,
ра гtiС LlIШ'lу п оt iп геsidепtiаl bLlildings.« ( М. I< оtег, Jec!nopoгoc!ic'ne
.,·!alll!Jell e zg гас!е ... 119). Sec alld: ј еl , O.\·lIo\llla tipologija g гшlе\liп а
iC/l 1 llil1l/Шl1 еnа izg гасlепi!Ј u 8еоg гас!u ()(! !830. с!о
/ 900. gос!iпе, Агllј­
tektLll"a i L1ГЬ а пi z ат 4, Всоgгаеl 1997, 62-68; l еl, Oblici \liiiерогос!i6юg
.'>'t(//lO\I(//!ia kгajem ХIХ i po(e tkol17 ХХ \Ieka l/ 8еоg гш!u , јп: Uпаргеd с ­
пј с slanovanja, ВсоgПld 1998, 2 1-32 .
18 Z. Skаlатега, Secesija u sгрskо.i аг!J.itеktuгi ... 11.
19 D. Sikimic, Fasaclna skulрtuга u Beog гaclu , Всоgгаd 1965 ; D. Radova-
поујс , ор. cit; Z. Jakovljevic, Fasaclna skulрtuга u Веоg гасlu - ргоЫеm ;
zastite, G1asllik DKS 16, Всоgгаd 1992, 178-1 82; Ј. Novakovic, ЕIIО­
!ucija secesijskog О П1.аmепtа, OPLIS МаgllШ11 3-4, В еоg гаd 2000, 6.
20 Н . Rascl-Hickok, ViktoJ" Огtа, ill: Istогijа mocleme агЫtеktuге 1. Коге­
п; moclemizma (ed. М. R. Рего у јс) , Веоgгаd 1997, 400-407; Р. Vегg о ,
Oto Vagnel', ill: Is tо гijа moclem.e аГ!1.itеktuге 1 . .. 509-524.
21 See: Z. Мапеујс, Рiоniгi 1110с!егпе агЫtеktuге Веоgгш!а ... 48; Id, Novija
s грskа агI1itе ktuга . ..
16; D. Rado vallovic, ор . cit; А. Kadijevic,
S!1щltаl1је kопstгukсijе u novijoj sгрskој aгl1itektuгi, U пivегz itеts kа misao
2, Ргistiпа 1994, 16-17 (А. Kadijevic, Ап uпdегstаncliпg оЈ СОl1stгuсtiоl1
in пеИlег SегЫап агс!7.itесtuге, Uпivегsitу орјпјоп 1, Ргi s tiпа 1993, 21).
22 G. Gогdiс , ор. cit, 56; Z. Skаlаl11ега, Secesija и агЫtеktuгi 8еоgгшlа .. .
320-32 1; Z. Mallevic, ibid ; D. DLIГiс-ZаI11010 , Gгасlitеlji 8еоg гасlа .. .
94-95; Z. Skаlатсга, Secesija u sгрskој агf1itеktuгi ... 10; В. УLlјоу јс ,
Веоg гщl u pгo.~los ti ... 3 11.
23 G. Gогdiс , ibid ; Z. Skаlаmега, Secesija u агf1itеktuгi ... 32 1; В. Nesto-
гоујс, Ргеg!ес! ... 157; Z. Мапеујс , NO\lija .. . 16; О. DLlгi с-Zа mоlо,
Gl-aclite!ji Веоg гасlа . . . 19; В. VLljovic, ibid, 248-249
24 Z. SkаlатеlЋ, Seces(ja и аг!7ilеktuгi Веоgгасlа 1900- 19 14, ZLU MS 3,
Novi Sad 1967, 322; S. Ncclic, Ргilоg ргои((/\I({пји kuG'e s\lestel1ika Мilш­
ila М. Popo\liG'a u Кuгsuliпој ulici Ь,: 35, Nas1edc 1, Веоgгаd 1997, 61-68
(S. Nedic, А сопtгiЬutiоп {о tlle stucly оЈ (ће 110m е оЈ ге \l е геllС! Мi!шilо
М. PopopiG' оп 35 Кuгsu!inа stгееt, Негitаgе 1, Ве1gгаdе 1997, 67).
25 D. Dшiс-Zаl11оlо , Gгас!itе(јi Веоgгасlа ... 101 .
peгiocl Ье n·џееn
26 G. Gогdiс , Аг!7itеktоl1skо l1aslecte ... 73 ; D. Radovanov ic, ор. cit, 286,
296; Lj. Mileti c-А Ьгаl1lОviс , Аг!7itеktuга геz idеп сijа i \li!a 8еоg гасlа
1830-2000, Всоgгасl2002 , 102-103 (Lj. Mi1etic-АЬгатоvi с, Веlg гасlе
Resicleпt ia! аnс! Vil/a Агс!7itесtuге 1830-2000, Всlgгаdе 2002, 102-103).
27 G. Lazic, Аг!7itеkt Mi!an Antol/O\liG' (1868-1929), ZLUМS 27-28, Novi
Sad 1991-1992,23-24 (G. Laz ic, АгсЫtесt Milal1 Antol1 opiG' (1868-
-1929), Matica s гр skа. Section eles агts. Rес hегсћ еs s ш I ' ш·t 27-28,
No vi Sad 199 1-1 992, 35); Lj . Mi1etic-АЬгаmоviс, Корitаге\lа g гшlil1а
1, АгllitсktLI Г<l-LIгЬап i zаlll 9, В еоg гаd 2002, 59-61.
28 G. Gогdiс , ор. cit, 66-67 ; Z. Skа l атсга , Secesija u агЫtеktuгi 8еоgга­
с!а ...323 ; Z. Mallcvic, ibid ; В. Nes toгovic , Ргеg lесl spomenika ... 159;
О . DLIГiс-Zаlllо l о, Gmc!ite(ji 8еоgгасlа . . . 48 ; Z. Skа1 атега , Secesija u
sгрskој. .. 1О ; В. VLljovic, ор. cit, 207-208; G. Мitгоviс, В еоg гасl , Zgгa­
cla !1Otela MO.l'kpo , ill: Spomcnicko Ilaslede SгЫје , Веоgгасl 1998, 116.
29 Z. Mallevic, РiОlliгi moc!em e . .. 47-48 ; Ј. SekLllic - Z. Skа l а lllсга, Knez
Мi!шi!О\lа u!ica, Saopstcllja ZZZSKGB 3, Всоgгаd 1964,34 (Z. Ska-
l аlllсга - Z. Jako vljev ic, Rue Kl1 ez Мi!шiОllа , InstitLlt poLIГ lа ргоtесtiоп
eles 1110nLIIllellls 11istогiqLl еs de l а у јll е de Ве1gгаdе, COl1l1llLll1icatiol1s
3, Веlgгаdе 1964, 36-37); О . Gогсliс, ibid, 68 ; Ј . SekLllic - Z. Ska1a-
тега , А г!7it еkt О ll.l'kо lIoslecle g гас!а 8еоg гасlа 11, Всоgга сl 1966, 33 (1.
SekLllic - Z. Skа lаlll сга, J-/eгitoge агс!Ј itес!lIоniСјuе с!и tеггitогiе cle
8е !g гщ!е 11, IllslilLll р о ш l а pгotect i on des т ОП Шl1еll ts 11i s tо гiqLlС S dc
l а уј ll е еl е Ј3сl g lжl с. COIl1Il1L1llicatiolls 4, Ве l gгаdе 1966, 37- 38); Z.
Skа I Ш11ега , S(!П:.I'(јо 11 ш-!7itеktuгi 8еоgгас!а . .. 323-325; В. Nestoгovic,
јЫ сl; D. DLlгi с-ZаI11 0 1 0: G /"({{!itelji 8еоg гас!а ... 15-1 6; У. РаУlоујс,
»S!ий(i« J\ zгie!, No va 0 1, В соgп\С1 1982, 11 ; Z. Skalall1el'a, Secesija u
.I' гр.l'k(~i ... 10; D. Dшiс- Z аПlOl u, RO!J/1i magazil1 8 el1ciol/o 811!(ja , јп:
68
 ТWO COU RSES ОРТНЕ SI.:.I BIAN AC HITECTURALART NOUVEAU: INTCRNATIONAL AND NATIONAL
Је\lгејi - g гш/itе lji Веоg гщ/а ( / 0 / <)4 / . .Ч (){/ill I!, Z Ьогпik ј еv гејskоg
istOI'ij skog 111llzeja 6, Веоgгасl 1<)<)2, 2 19- 220 ( О. DLIГiс - Zаmоlо, Је НI.\·
-/JUi/с/а.\· (!I' Be!g гa c/e ргiOl ' 10 / 94 / , .Icw isl1 slllclies. Jewisl1 11i s tогiсаl
mLISCLI1l1 , Ве l g гасl е 1992, 24З -244); В. VLlj ov ic, Веоgгш/ LI РГОS!ОSli .. .
128- 129; О. Мilаs iпо v i с- Магi с, l!t)(/it' km z /пm/е mLl агl1itеktигu Вео­
g гщ/а , Веоgгаd 2002, 22 (О . Мilа s illоviс-Магiс, Cuic!e (о тос!е т
агс!7il еСluге јп Веlg гш/е , Ве l g гасl с 2002, 22); Z. Маllеујс , /s tог(ја
sгрskе Ш'/1itеktuге 1/.001(jeg (/оЬа .. . 1У.
30 G. GOI'cl ic, Агl1itеklоnskо I/({.I'/е(/е . .. 72; Z. S kаl а mега, Seces(ja и агl1i-
tektuгi Веоgгш!а ... З24 ; О. DlIгiс-ZаlllOlо, Сгш/itеlji Веоg гаdа ... 98 ;
В. VLljovi c, ibid, 160-161 ; О. Мilа s iп оv i с- Магiс, ОР. cit, 2З.
31 Z. М а пеу јс , Рiопiгi ... 48-49; Z. Skа l а mега, Seces(ia u агf7itеktuгi Вео­
gгш/а . . . ЗЗ 2-ЗЗЗ ; В. Nе s tогоv i с, о р. cit, 159; О. DLIГiс-Zаmоlо, Сга­
c!ite!ji Веоgгшlа ... 80-81; О. Raclovanovic, Seces(jske "О\lјnе ... 285;
В . VlIjo vic, Веоgгшl LI pl'O.f!O.\'li ... 205.
32 Оп tl1 e 11i s tогу alld агсl1itесtШ'е 01.' tl1 ese bllildillgs, see: Z. Мапеујс ,
Piоl/.iгi тос/егпе ... 48-49; G. GOI'clic, ор. cit, 61 , 72-74, 77, 81 , 85-86;
Z. Skаlаll1ега, Seces(ja и агl1ilеktuгi Beog/'{{c/a ... З]5-З42; В. Nesto-
гоујС , Ргеg/ес/ spomenika аГ/1ilеklllГI! LI SгЫјi .. . 157-159, О. DLlГic-
ZаПlOlо , Сгш!itеlji Веоgгш/а ... 18, ЗО , З7-З8, 59-60, 68, 89-90; О .
DLIГiс-Zа mоlо , Hote!i i kajcll1e Х/Х \leka LI Веоg гшlu, Веоgгаd ]988 ,
25-29 (О. DlIгiс-ZаПlOlо , HOle/s am/ coft'e -/1ОLIsеs јп Ве/gгш/е in (/1е
Nineleent/1 сепшгу, Веlgгасlе 1988, 187-20З); G. Lazic, АгЫtеkt Milan
AnIOnO\liC... 20-2]; В. VlIjovic, ор. cit, 1З5, 204-205,214,218-219;
М. Мilоvапоviс , Nеimагi Vга[~ага: Мј/ап Antono\lic, VIЋсагski g]as-
пik 1З, Веоgгаd 1995, 27 ; А . К асlјј е ујс , Beogгac/ski opus агl7itеktе
Milana Мјпјс'а (1889-1961), GGB XLIII, Веоgгаd 1996, 124 (А.
Kadijevic, Ве/gгш/е opus оЈ агсl1.. Мј/ап Мјпјс ( 1889- 1961 ), Annllal
of the city of Веlgгаdе XLIII, Веlgгаdе 1996, 152); В. Sekaric, Вео­
gгшl, Zgгшlа Oj'icirske zш/гugе, Zgгш/а Smec/eгevske banke, iп: Spo-
ll1епiсkо паslеdе SгЫје , Веоgгаd ] 998, 112, 114.
33 В. Nеs tогоv iс, Pгeglecl spomenika ... 160-161 , 164-]65; Id, Seces(ja
LI LlПLltга§пјоsti SгЫје, Sгр s kа агhitеktша LI ХIХ vekll ... 524-529; G.
Мitгоviс , Ргilоg pOZ/1(l)l({nju stilskil1 ocllika gгac/iteljskog nas!ecta Vrnja-
c'ke Вапје , Glasnik DKS 18, Веоgгаd 1994, 178-] 80; У. Тгјfипоујс ,
АГ/1irеktuга о Кгаguје\lси, Кгаgllјеvас 1995, 56-57; G. LaziC, !stог(ја
i аГ/1itеklUга objekata па tгgu S\lelog Dогсtа u Uf.icu, Uzicki zbornik
24, Uz ice 1995, 171-172, 174; Т. Магkоviс , АГ/1itеktопskо naslecte
g гш!а Sapca, Sabac 1996, 49; М . Vојiпоviс , Zgгac!a Sгеskоg nac'elst!la
и NЊt , Glаsпik DKS 2] , Веоgгаd 1997, 169-172; G. Mitгovic, АгсЫ­
tесtuга/ Heгitage јп {/1е Spas оЈ SегЫа , MNHMEIO (МОПllmеllt апd
Епviгопmепt) ]0, Thessaloniki 2001 , 194-195; О. Уаlсјс, Cгacliteljsko
naslecte Vlasotinca , Vlаsоtiпсе 2002, 45-46; 1. Nesic, Palata Sotiгa
Iliса и Leskovcu, Leskovacki zbornik XLIII, Leskovac 2003 , 187-203
(1. Nesic, Тl1e palace оЈ SotiI' ШС јп Leskovac, The annllal of the National
mllseLlm, Leskovac 2003, 20З).
34 The iпflllепсе of Art NOllveall is perceived јп the later works of агсhitесt
Мјlап Tabakovic. See: Z. Skаlаmега, АгЫtеktа Milan Tabakovic
(1860-1946) , ZLUMS 6, Novi Sad 1970, 135-156 (Z. Skalamera,
АгсЫtесtе Milan Tabako\lic (1860-1946), Matica sгрskа. Section des
агt. Rесhегсhеs sш l'агt 6, Novi Sad ]970, 155-157); У. Мitгоviс,
Tabakollic Milan, јп: Leksikon srpskih Ilејmага , Beograd 2002, 177.
35 Оп the activity ofMilos Мilаdiпоviс, tесhlliсiап (1876-1934) and his
wогks јп the style of Sесеssiоп (the hOllse of Кгistiпа Кгаlјеујс јп Sara-
јеуо , 19] 3), see: Р. V. MiloseviC, Агf7itеktuга u Kгalje\lini Jugoslav(ji ,
69
Sal'aj cvo 19 18- 1941 , SГЫllје 1997,26, З 15;.1. Boz ic, S \ ~jer/oc i iSШ,·Uе.
B,\Ilja lLlka 2001,69.
36 А. Ig njal ov ic, IJmgi.\'a Bгa.fo\YIl1. Ra(/allje оГЫlеklе 11 kOll1ekslU а /'/{i-
leklt{{'(! Sгес/{(је Еl'горе Ј900-/9/8 (lllаЈ1LIsсгiрt 01' tl1e Mas teI' tl1es is,
Fac Lllty 01' Агсl1itесtLIГе јп Веlgгаdе , 200З .), IОЗ -28 0 .
37 М. Асlаm оу ј с, Ut~e.fce SгЫје па Svelskoj iz./of./Ji u Ю{IIU /9//. go{!ill e,
Sveske OIUS 16, Веоg гаd 1986, З9-4 1 (М. АсlаlllOујс , La рагtiсi/ю ­
lioll с/е /а Sе гЫе а /' exposition тош!iаlе с/е ROl11e еl1 /9// , Уеге јll сl С I '
КШlstllistогikег SегЫепs ] 6, Веlgгаdе 198З , 158); А . Kad ijevic, JU /Oll
\Jek . . . 98.
зх К. S tгајlli с, /\lШ1 MestГO\Jic, Веоgгасl 1919; Z. Vidovi c, Me.\'ll'ovic i .I'а ­
\J/'emeni suko/J skulрtога s al'f1itektom (јес/а п esleliC<ki ргоЫеm) , S а га­
ј еуо 196 1; А . Оеаllоујс , Me§tro\Jic'e\Ji Pl'o.\'lol'i, Covjek i pгostoI' 12,
Zаg ге Ь 198З , 23-27.
39 У. OLI Skovic, SгЫја па svetskoj izlof./Ji и Pal'izu /900 , Веоgгаd 1995 ,
12-22; А. Kad ijeviC, Јес/ап \Је" tl'af.e{~ja /1ociol1o/l1og .I'li/a .. . 68-71 ;
Lj. Blagojev ic, Moclemism јп Seгbia. Тl1.e e/u.\'i\le mal'gin.\' o.f' Be!gI'Clcle
а l'сlu'l еСlиге Ј919-1941 , СаmЬгidgе (Mass .) - LOllclon 200З , 83-86.
40 N. Pesic-Maksil11ovic, StvагаlаЉIO агf1itеkatа poc/.I'laknuto /uсјта .\'0
mOl'a vske kuc'e, Sаорstепја RZZZSK ХХХIУ, Веоgгаd 2002,406--407
(N. Pes ic-Maksimovic, Оuе\lгеЈ с!еЈ (ll'c!Jilecfs iп.\'рiгее.l' раг les агс'\'
с/е /а mai.l'on сагаСfегistiqие clu bassin с/е /а МО I'({\I({), Iп s titLlt ронг lа
pl'otectioll des mОIlLlmепts histогiqllеs de l а RepllbIiqlle de SегЫа.
СОПlLllllliсаtiопs ХХХIУ, Веlgгаdе 2002, 419) .
41 В. Vladic-КЈ'stiс , Тl'шliсiопаlпо c'ilimal'stllO и Sl'biji, Веоgгаd 1985,
17-51 (В. Vlаdiс-Кгs tiс, Тгш!itiопаl гиg \-IIеа\Јiп g in Seгbia , Веlgгаd е
1985, 104-105)
42 А. Kadijevic, Jeclan \Jek ... 99-100; S. VlIlesevic, IJгagutin !nkiosll'i
Mec/enjak , Веоgгаd 1998 (S. VlIlesevic, IJгagLltin !псf7iоstгi Meclenjak,
Веlgгаdе ] 998,83-84). Оп the агсhitесtLIге ofthe Јоуаll Cvijic's hOllse
(1906) whose illtегiог was dесогаtеd Ьу Illkiо s tгi, see: Lj. Miletic-
АЬгаmоујс , Корitагеvа gгaclina П, АгhitеktШЋ-lIгЬ а пi zа m 10, Вео­
gгаd 2001, 6З-65.
43 G. Gогdiс , ор. cit, 74-75 ; Z . Мапеviс, В. Nеstогоviс, Pгeglec! spome-
nika . .. 159; О. Duric-Zamolo, Сгшlitеlji Веоgгш!а ... 10] ; М. Јоуапоујс ,
Sгрskо cl'kveno gгш!itе!јstvо i slikaTst\1O /1o\Jijeg с/оЬа , Веоgгаd- КгаgLl­
јеуас 1987, 195, 219; Z. Мапеviс, Romaпtic~na aгl7itektuгa , ВеоglЋсl
1990, 9; В. VLljovic, Веоgгшl и pl'oslosti i sшlаsnјоsti, Веоgгаd 1994,
224; О. Магјс , »Byzantium« јп Веlgгшlе, АгhitеktШЋ-lIгЬапi zаm 2, Вео­
gгаd 1995, 86 ; М. Ророујс , Heгa/c!ic'ki simbo!i ... 7З-74; А. Kadijevic,
Јес!ап \Jek ... 88,307; В. Sekaric, ВеоgI'Ш/, Zgгшlа stаге teleJonske сеп­
tl'ale, iп: Sроmепiсkо naslede ... 114, О. Мilаsiпоviс-Магiс , Vodic' ... 49.
44 В. Vlаdiс-Кгstiс , ор. cit.
45 G. Gordic, ор. cit, 49; В. NestoJ'Ovic, ор. cit, 160; О. Dшiс-Zаmоlо,
ibid; В. VLljovic, ор. cit, 219-220; О. Магјс, »Byzctntium« in Be!gгa­
cle ... 86; М. Gогdiс, Zgгшlа Мiпistагstvа prosvete, Веоgгаd 1996 (М.
Gordic, Тl1e Мiпistгу оЈ Education, Belgrade 1996, 66); М. Ророујс ,
Heгalclic'ki simbo!i па beogгaclskimjavnim ... 73-75; А . Kadijevic, Јес/ап
vek .. . 89-90, 308 ; S . Iуапсеујс , Kompleks Мiпistaгst\УI pгosvete. Мо­
guc'nost "evita!izacije, Naslede 1, Beograd 1997, 111-117 (S. Ivапсеviс,
Т/1е Ministl'Y оЈ Eclucation compound, Негitаgе !, Belgrade 1997, 118);
В . Sekaric, Веоgгаd, Zgгшlа Мinistагstvа pгosvete, iп: Sроmепiсkо
naslede SгЫје .. . 1] 1.
ТНЕ HISTORICAL MONUMENTS HERITAGE / ALEKSANDAR КADIJEVIC
46 М. Ророујс, ор. cit.
47 G. Gordic, ор. cit, 83; В. Nestoгovic, ibid; В. Уијоујс, ор. cit, 249; А.
Kadijevic, Jeclan \lek ... 90.
48 В. Вгеmес, Киса Mi!1aila PetГO\lica - Alasa, јп: KosanciCev уепас,
Beograd 1979, 102-104; В. Уијоујс , ор. cit, 186- 187; А. Kadijevic,
ор. cit, 86; Lj. Miletic-АЬгаmоviс, ор. cit, 108-109.
49 А. Kadijevic, Моmјг КОГUПОllјс, Веоgгаd 1996,34-36 (А. Kadijevic,
Моmјг КопmОllјс, BelgIade 1996, 165-166); Id, Je(lan \lek tгaZenja ...
97, 311.
50 See house of lосаl mегсhапt Kosta Jovanovic in Novi Sad [гоm 1922. g,
ar-h. Dake ророујса, јп: S. Jovanovic, UгЬапizаm i агЫtеktuга ргvе
polo\line хх veka и Vojvodini, DaNS 20-21, Novi Sad 1998, 18; У.
Мitгоviс, Daka Popo\lic, in: GIaditelji Novog Sada, druga polovina
XIX - ргуа polovina ХХ veka, DaNS 30, Novi Sad 2000, 36.
51 Z. Manevic, Rоmапtiсагskе ten(lencije, IТ Novine 14. 1 1980, 18; Id,
Romanticna агl,itеktuга .. . 11; D. Магјс , »Byzcmtium« јп Belgnl(le .. .
87-88; А. Kadijevic, MomiI" КопmО\lјС... 63-65; Id, Jeclan \lek .. .
150-151 ; М . Jovanovic, Fгаnсuski агЫtеkt Ekspeг i »Ar Deko« и Вео­
gгa(lu , Naslede III, Веоgгаd 200 1,78, 81; D. Мilаsiпоviс-Магiс , Vo(licY
kгoz mo(lemu агЫtеktuгu ... 54.
52 Z. М. Jovanovic, Аlеksашlаг Deгoko, Веоgгаd 1991 ,62,88 (Z. Јоуа­
llOујс, Аlехап(!ге Dегоkо (1894-1988), ВеIgгаdе 1991 , 115-116); В.
Уијоујс, ор . cit, 260-261; А . Kadijevic, Je(lan \lek ... 157, 326; D.
Мilаsiпоviс-Маr-iC, ibid, 87.
70
53 Abollt those ргојесts and objects see: Projekti stu(lenata aгbltekture.
К!иЬ studenata агhitеktше, Веоgгаd 1928, 1-2; Z. Manevic, Roman-
(ј61а аг11itеktuга, Beograd 1990, 8; А . KadijeviC, Jeclan lIek ... 130,
136- 137, 168.
54 Ргimагilу tombs of Darius in Pasargadae, [гоm 529 В . с. see: Р. Мјјоујс,
О nekim ikonoloskim pitanjima MestГO\licellOg mauzoleja па LO\lcenu,
Glasnik Odeljenja umjetnosti CANU 6, Тitоgгаd 1985, 96-97 (Р.
MijoviC, Some iconological questions оЈ МеstГО\liс's mausoleum оп
Lovcen, The MessengeI" of Art Dерагtmепt of MontenegIian Academy
of Aгt and Science 6, Тitоgгаd 1985, 109).
55 А. Deanovic, MestГO\licevi ргоstогi, Covjek i ргоstог 12, ZagIeb 1983,
23-27; В. Vujovic, Веоgгшl и рго§lоsti .. . 334; В. Sеkагiс, Avala, Spo-
menik NeznanomjLtnaku, in: Spomenicko naslede SгЫје ... 85
56 See the reports оп pIotected bllildings in the [epublican, [egional
(intercommunal) and town institutes foI" pIotection of monuments of
с ultше as well as texts published in magazines »SaopStenja RZZZSK«
(Institut роиг lа ргоtесtiоп des monuments histогiquеs de lа Repulique
de SегЫе. Communications) »Saopstenja ZZZSKGB« (Institut роиг l а
ргоtесtiоп des monument hi stог iquеs de l а у illе de BelgIade. Соmmlшi­
cations), »Glasnik DKS « (The MessengeI" ofSociety of сопsегvаtшs of
SегЫа), »Naslede« (Негitаgе), »Stагiп е Kosova i Metohije« (Antiquities
de Kosovo et Metohija), »G гаd а za ргоuсаvапје spomenika kultuге
Vojvodine« (Маtегiаl foI" Vojvodina's cultllГal mOIlLlments stLldying),
»Raska bastina« (Raska's heIitage) alld catalogLles »KuIturno Ilaslede
SгЫје. Zastita i lIГe ctellje 1947-1982.« (BeogIad 1982) »S pomenicko
naslede Srbije« i »СlIvагi bastine« (Веоgгаd 1998).