-1-

Митровачка Гимназија

Есеј
Предмет:Историја
Тема:Сремска Митровица у 18. веку

Име ученика:Урош Мартиновић

Разред: III1

Ментор:Зорица Вукмир

Датум израде:14.5.2022
-2-
-Увод:
Ову тему сам изабрао зато што сматрам да је 18. Век изузетно значајан не
само за Сремску Митровицу,већ и целу Србију.У овом веку Србија се и даље
налазила у тешком положају због турске владавине,где се заправо велики
део народа који је живео на југу пресељавао баш у Срем и околину.Међутим
представља и век у којем почиње модерно доба,као и саме индустријске
револуције,које ће убрзо имати велики значај у Србији,и који ће на неки
начин донети Србији много повољнији положај у односу на прошлих
неколико векова.
-3-

-Разрада:

Положај града

Одличан географски положај омогућио је Сремској Митровици да се развија

и расте више од 2000. година. Град се развијао из центра (језгра из Римског
периода) ка периферији и вековима је стицао данашњи изглед. Иако је по
површини заузимао тек мали део данашњег града, Сирмијум је и тада имао
урбани изглед и функцију. Половином 18. века, Митровица се од
средњовековне варошице постепено претвара у град.Процес убранизације
ове средине,међутим,започет је тек 50-тих година 18. века. Сремска
Митровица је данас, у поређењу са претходним фазама у постанку града,
израсла у модеран центар , са модерним стамбеним зонама, пословном
зоном и сачуваним старим језгром. Град се територијално много проширио.
Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу
Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске
равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа. Простире се по
јужном ободу Сремске лесне терасе и на алувијалној равни леве обале реке
Саве, на просечној надморској висини од 82 m. Положај у ближој околини,
такође је повољан будући да је град настао на „најтањем“ делу Срема, на
месту где су копнени путеви који воде са Балкана и

Београда на истоку ка данашњој Хрватској на западу најближи Морфолошке

карактеристике насеља представљају скупину разнородних појава од којих су
неке на самим маргинама интересовања географских наука. Основни
морфолошки елементи неког насеља су облик основе, структура и
физиономија насеља.
-4-

Према плану из 1780. основу Сремске Митровице чиниле су Занатлијска

улица, Улица Светог Димитрија, Кузминска улица и Стари Шор, које су се
пружале дуж реке Саве. Јужније од њих су улице Житна и Светла, а започето
је и формирање улице Светозара Марковића. Ка северу постојале су:
Казанџијска улица (данас Ђуре Јакшића), Шећерни сокак, улица Краља Петра
I и улица Матије Иванића (Ратарска улица заједно са Улицом Владимира
Мати-јевића). На западу Стари Шор и Занатлијска улица још нису били
спојени, а на истоку је почело формирање улице Паланка, чиме је варош
прешла на другу страну потока Чикаш. На карти 1. Аустроугарског премера
приказане су улице које су од 1783-1784. године чиниле основу. веку на
насеља Митровица. У основу Аустроугарских премера може се закључити
каквог је облика била основа насеља Сремска Митровица. Од периода 18.
века до данас Сремска Митровица има неправилан облик основе. На улице
које су у том периоду чиниле основу насеља само су се надовези-вале нове
улице, као што се догађа и данас.

Град је имао неправилну основу,због топографије терена, тако да већина

улица није могла да се сече под правим углом. Улице су биле различите
шири-не, у зависности од карактера четврти, а главне магистрале су биле
наглашене одвојеним пешачким пролазима од колника (путева за кола). Све

улице су би-ле
правилно поплочане гранитним плочама.
-5-

Средином улица испод поплочања, пролазили су зидани ровови

канализације, за сведени или покривени керамичким плочама.

Главни улични канали, конструисани са падом према реци, били су

повезани са стамбеним зградама мањим каналима.

Морфолошки развој Сремске Митровице може се пратити тек од 18 века. Од

тада је средишњи део града на месту савременог центра од којег су се глав-
не улице радијално шириле у три правца. То су данашње улице Шећер сокак
и Краља Петра I које су усмерене ка северу.

Две последње улице, као и Стари Шор, имају правац посав-ског пута и
вероватно су имале и примарни саобраћајни значај.

Међутим, положај центра у непосредној близини реке налаже да су прелаз

преко Саве или пловидба њоме били изузетног значаја. На улице северно
вероватно су се настављали путеви локалног значаја.

Митровица се није ширила уз Саву него правцем свих радијалних улица,

томе је допринела и железничка пруга, која је град омеђала са северне
стране. Везе северног и јужног дела Митровице постојали су на само на два
места. Ширењем ка истоку и западу град се спустио и на раван Саве, што су
му омогућили насипи који ограђују корито. На тим површинама су, поред
индустријских објеката изграђени и велики број зграда, највише стамбених.
Ширење Митровице се од 18. века одвијало релативно споро.

У првој половини 18. века град се простирао само до Старог Шора, али ће
1743. године, након досељавања становништва из Босне и Херцеговине,бити
изграђено велики број кућа на истоку. Граничарског пука на јужној перифе-
рији насеља, уз границу са равни Саве, изграђено је неколико јавних зграда
од којих већина и данас постоји. Досељавањем занатлија и трговаца,који се у
овом периоду појављују све више и више, шири се град. Око ње настају нове
улице као што су: Занатлијска, Казанџијска и Светла. Трговци Грци и
Цинцари граде куће и формирају Житну пијацу.
-6-

Оно је прво било издвојено од града и налазило се на подручју данашљих

улица Алексе Шантића и Славонске. Све до пред крај 19. века оно је
морфолошки било издвојено од града, али је касније спојено са њим. Од
средине 19. Века почињу радови како би обезбедили град од реке
Саве,највише од поплава који су умели да задесе град за време јесени и
пролећа.

Структура насеља је најсложенија карактеристика насеља. Поред тога, то је

и особина која је за посматрача најуочљивија. Чине је бројни елементи међу
којима се у литератури највише помињу силуета насеља, висина, размештај
и старост зграда, ширина и правци пружања улица, тргови и друге
неизграђене површине, коришћен грађевински материјал, конструкција
кровова, друга архитектонска решења, маркантне зграде, ширина хоризонта
у насељу, колорит зграда, зеленило и тако даље.

Спољашња структура или силуета насеља је изглед места када се посматра са

неке дистанце.У спољашњој физиономији Сремске Митровице издваја се
торањ православне цркве Светог Димитрија, која се налази у центру града и
чини највишу грађевину, посматрано са југа. Затим издвајају се ста-мбене
зграде у насељу Деканске Баште, које се налазе западно од православне
цркве. Источно од православне цркве својом висином, издвајају се торњеви
католичке цркве и Русинске или Грко-католичлке цркве.

Половином 18.века, Митровица се од класичне средњовековне варошице

постепено претвара у град. Тај процес обухвата педесете године 18. века,
односно поклапа се са оснивањем Петроварадинског, граничарског пука. Из
архивских података Српске православне црквене општине сазнаје се да је
1733. године Митровица имала свега 1.063 становника. Куће су биле трошне,
већином од набоја, покривене трском или шин-дром, типични сеоски
објекти окружени великим парцелама. Турци су за своје потребе подизали
чардаке и магацине, али од несолидног грађевинског мате-ријала, углавном
дрвета.

Успостављањем слободне војне општине 1765. године, створени су услови

за успон града. У том периоду и трговина је доживела велики процват у
-7-

граду. Поред Саве изграђени су магацини за робу и места за истовар и

утовар, а чаршија са дрвеним турским чардацима нагло се претварала у
савремени трговачко-занатлијски центар. Трговци и занатлије који су
долазили из Македоније, Србије и Босне су куповали парцеле око данашњег
трга Светог Стефана и Житног трга, и ту подизали своје радње са магазама,
оставама и стамбе-ним просторијама. На плану града из 1780. године може
се уочити да су оба трга, а поготово Житни трг већ формиране урбане целине
са објектима који се наслањају један на

други, односно теку у непрекидном низу. Празних и неис-коришћених

парцела није било.

Између 1785. и 1787. године доселиле су се у Митровицу 62 породице из

Хесена које су градиле куће у стилу немачке ренесансе и барока или објекте
са карактеристичним „нирнбершким“ забатима. У периоду од 1750. до 1881.
године изграђено је или адаптирано за пот-ребе Војне границе 36 објеката са
различитом наменом. Сачувано је само девет објеката који су углавном
изменили свој првобитни изглед и то не само на фасадама већ и у основама.
Војнограничарски објекти одликују се солид-ношћу, једноставношћу и
строгом симетријом. Зидани су од трајног материјала, углавном цигле,
малтерисани су и кречени у неутралним тоновима. Основе ових зграда су
правоугаоне, ређе четвороугаоне, увек правилног облика. Симетрија влада и
у унутрашњем простору, што се данас може само наслутити, јер су честе
адаптације и преграђивање измениле првобитно стање.

Култура и образовање
Сремска Митровица као град богат историјом и традицијом и као
средиште једног од округа у Србији има развијену мрежу културних и
образовних установа и низ културних дешавања. Васпитно-образовне
установе чине основу од значаја за културни живот овог краја. Сремска
Митровица је и „музеј под отвореним небом“ у коме су остаци античке
римске престонице, грађевине барокне и класицистичке архитектуре 18.
века, као иСпомен-гробље, дело једног од најпознатијих југословенских
-8-

архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића,

подигнут 1960. године у знак сећања на родољубе и цивиле које су казнене
експедиције Виктором Томићем) убили на православном гробљу за време
масовних погубљења у току 1942. године.

Зидни мурал са представом градског

заштитника Св. Димитрија
 Спомен-гробље посвећено жртвама
фашистичког терора у Срему
-9-

Иницијатива за
отварање “Српске
школе” у граду потекла
је од тадашњег
црквеног врха.Сматра
се да је до отварање
редовне школе дошло
пре 1745. односно пре
укључења Митровице у
Војну границу.Данас се
у некадашњој згради
“Српске школе” налазе
Библиотека “Глигорије
Возаровић” и Галерија “Лазар Возаревић”. Од постојећих школа у граду,
најдужу традицију има Гимназија основана 1838. године као Немачка виша
штапска школа петроварадинског пука (касније Oberschule zu Mitrovitz и
Четворогодишња мала реалка у Митровици). Поред ње постоји још 6
средњих школа и 10ак основних школа на подручју општине. Међу школама
 су: ОШ „Бошко Палковљевић-Пинки” Сремска Митровица и ОШ „Јован
Јовановић Змај” Сремска Митровица.

У продужетку Градског парка је издање некадашње зграде Главне страже из

периода Војне границе, када је Митровица постала седиште
Петроварадинског граничарског пука, привлачна за официре, трговце и
занатлије.Објекат је саграђен у 18. веку са украсним венцима и гирландама
на фасади. Данас је ту смештен Историјски архив Срема.

Недалеко одатле је атрактивна зграда Музеја Срема подигнута у 18. веку за

смештај команде Петроварадинског граничарског пука, а потом и Врховног
суда за цео Срем. Посебно обележје представљају две слободно стојеће
скулптуре античких богиња мудрости Минерве и правде Јустиције.

Успостављањем слободне војне општине 1765. године и добијањем

-10- самосталне градске управе, створени су повољни услови за успон града.
Митровица ће у наредних 22 година постати развијен трговачки град.

-Закључак:
Период обухваћен у овом раду показује како је Сремска Митровица успела
да се за време турске владавине,претвори из малог насеља у град који од
изузетног значаја који и дан данас постоји и представља битан део Србије и
Војводине

Крај
-11-
Литература:
Уџбеник са одабраним историјским изворима за трећи разред
гимназије општег типа или друштвеног типа.Сузана Рајић,Данко
Леовац

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Сремска_Митровица

https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/ocuvan-duh-varosi-iz-18-veka/
nlfzz69