Модрича * 28. јун 2010.
* БРОЈ
М о д р и ч а
ОСАМНАЕСТ ГОДИНА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Када су се, срушивши све барикаде које су један
народ дијелиле, 28. јуна 1992. године у Модричи срели
борци из западног и источног дијела Републике Српске,
знали су да је то био подухват достојан историјског
памћења, догађај који ће одредити историјску судбину
једног простора на дуже вријеме, који ће заувијек, на-
дамо се, отклонити покушаје да се један народ дијели
и да његовом судбином управљају други, а не он сам.
Тога дана је Модрича ушла у састав јединствене и
недјељиве Републике Српске. Но, ту освојену слободу
трабало је оружјем бранити још три године. Све је било
подређено томе циљу и задатак одбране Коридора жи-
вота на овоме простору уз велике жртве Модричани су
часно извршили.
Сљедећих година требало је обновити разруше-
ну инфраструктуру, санирати разарања на друштве-
ним установама и стамбеним објектима, изградити око
двије хиљаде кућа за смјештај преко десет хиљада
Срба избјеглих из Федерације Босне и Херцеговине, по-
кренути индустријску, а унаприједити пољопривредну
производњу. И тај циљ је уз много одрицања успјешно
извршен.
Са годишњице обиљежавања пробоја Коридора живота
Прву декаду у трећем миленијуму, а у Републи-
ци Српској, Модричани су почели са новом енергијом:
обнавља се производња у старим и отварају нови по-
гони, сваким даном је све више запослених, асфалти-
рано је преко сто двадесет километар улица, тротоара
и локалних путева, изграђено преко тридесет четири
километра нове водоводне и близу десет километа-
ра канализационе мреже, подигнут нови мост преко
ријеке Босне... То су за једну декаду резултати достојни
поштовања.
И данас, када обиљежавамо осамнаест година
Модриче у Републици Српској, можемо поносно ста-
ти и пред прецима и пред потомцима и казати им да
смо часно бранили и одбранили ово подручје и да смо
га са великим ентузијазмом обнављали и градили у
најтежим послијератним, транзиционим и кризним
годинама. За вјечност историје ово је кратак период,
али за једну генерацију ово је вријеме достојно вјечног
памћења.
Г. М.
 Поводом Дана општине
Модрича данас - панорама
Географија је Модричу смјестила на размеђу два
велика географска (панонског и динарског) и културна
(средњоевропског и балканског) подручја и на раскршћу
путева који воде долинама ријека Саве са запада на ис-
ток и Босне са сјевера на југ.
Рељеф Модричи пружа све оно најбоље што при-
рода може дати човјеку – равницу и планине, обиље
воде, благу климу, бујну флору и фауну, повољне тере-
не за насеља, отворене комуникације, плодно тло... Рав-
ница обухвата дио Посавине (90 м) која је продужетак
простране Панонске низије. Бреговити дијелови су горја
Вучијака (367 м) и Требаве (618 м) којима се завршавају
Динариди на уласку у панонску равницу. Хидрографију
чини доњи ток ријеке Босне и велики број рјечица и по-
тока који извиру испод врхова Требаве и Вучијака. Међу
њима су најзначајније Толиса, Дуса и Љубиоча. Сматра
се да је Модрича и добила име по одразу модрине неба
у њиховој води. Клима је умјередноконтинентална са
просјечном температуром од 12,5 степени целзијуса,
850 литара падавина по метру квадратном и 80 ве-
дрих дана у години. Заједно са плодним тлом оваква
клима омогућује бујну вегетацију. Становништво је
током посљедњег рата досељавањем великог броја
расељених лица са подручја Федерације БиХ знатно
измијенило структуру. Процјењује се да на подручју
општине живи око 32 000, а у самом граду око 15 000
становника.
Пољопривреда је све до друге половине двадестог
вијека била основна грана привређивања. Равница и
благи брдски терени су омогућили разноврсност ратар-
ских, воћарских и сточарских производа. Посебно дугу
традицију имају производња квалтетних шљива, јабука,
крушака и трешања. Данас пољопривредну производњу
проте савремене агротехничке мјере и прерађивачки
капацитети. Индустрија се почела развијати из малих
занатских радњи. Тако је из Хемијско- занатске радио-
нице „Будућност“, преко Творнице техничких мазива
„Боснахем“ израсла Рафинерија уља Модрича. Сличан
развојни пут су имале и творнице металних дијелова ,
грађевинске столарије и намјештаја, кожне галантерије
и обуће, хемијских производа, папирне и пластичне ам-
балаже... Саобраћај је магистралним путевима према
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 2. *
МОДРИЧА У ПРОСТОРУ
Бањој Луци и Бијељини, Тузли и Сарајеву, близином
аутопута Београд - Загреб и Луке на Сави у Шамцу те
жељезничком пругом Шамац – Сарајево од Модриче
учинио широм отворени град. Туризам гостима пружа
богата ловишта на дивљач и рибу, излете на историјске
коте Вучијака (Липа) и Требаве ( Дуга њива), боравак
у Спортско-рекреативном центру Ријечани и Мотелу
„Мајна“, обилазак Добор куле која је још у праисторији
била утврђење, а од 1388. године тврђава и град, капија
у којој су се чували кључеви Босне.
Здравство се почело одвајати од традиционал-
не медицине отварањем прве амбуланте 1911. године,
а значајнији искорак је направљен отварањем Дома
здравља 1962. године у коме данас ради 15 тимова поро-
дичне медицина са 22 љекара и укупно 130 запослених
радника. Образовање као организована друштвена ак-
тивност, према истраживањима Миленка Филиповића,
почиње 1795. године оснивањем Српске основне шко-
ле. Стручна школа за ученике у индустрији и занатству
почела је са радом 1946, а гимназија 1960. године. Да-
нас у двије основне школе на подручју општине знања
и вјештине стиче 2 468 ученика у 132 одјељења под ру-
ководством 180 наставника, а у Средњошколском цен-
тру „Јован Цвијић“ ради 36 одјељења са 980 ученика и
52 професора. Култура се од усмене традиције одваја
првом Светосавског академијом 1886, оснивањем
Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета“
1902. и посебно изградњом Дома културе 1955. годи-
не. Данас је Српски културни центар развио цијели
низ манифестација и богату издавачку дјелатност.
Информисање у савременом смислу на овом подручју
почиње 19. марта 1964. године када креће емитовање
програма Радио Модрича који ради у континуитету до
данас са прекидом због забране рада у периоду од 1.
1. 2002. до 20. 5. 2005. године. Спорт као организова-
на друштвена активност почиње оснивањем друштва
„Српски соко“ 1910. и изградњом Соколског дома 1920.
године. Два најпопуларнија спорта у Модричи су фуд-
бал и одбојка. Први фудбалски клуб у Модричи је ос-
нован 1923. године. Често је мијењао имена („Рогуљ“,
„Зора“, „Олимпија“, „Слога“, „Напредак“, „Модрича“), а
најзначахнији успјех је остварио 2008. године када је
 Поводом Дана општине
И У ВРЕМЕНУ
освојио прво мјесто у Премијер лиги БиХ. Одбојка се
у Модричи игра од 1937, први одбојкашка екипа фор-
миран је 1947, Одбојкашки клуб „Модрича“ 1967, а
најзначајнији успјех је остварио освајањем шампион-
ске титуле у Југославији 1979. године.
Историја је Модричи самим географским поло­
жајем одредила судбину да вјековима буде мјесто
сусретања и често, нажалост, сукобљавања моћних
држава и великих култура и цивилизација. Из тих
сусрета и сукобаљавања она памти многе трагичне
догађаје, али и баштини значајна достигнућа културног
и цивилизацијског развоја.
Праисторија није оставила значајније споме-
нике материјалне културе, али јест довољно да мо-
жемо закључити да су планине обрасле шумом биле
богато ловиште људима палеолита, плодне рјечне
долине житница људима неолита, а на Добор бријегу
пронађене су велике количине треске из металног
доба. Римски период у прва четири вијека нове ере
донио је овдје културне вриједности античког свијета.
Значајан дио домицијелног становништва ставио се у
војну службу или је радио за потребе војске и управе
и на тај се начин постепено романизовао. Словени су
стигли на ово подручје током 6. и 7. вијека организовани
у почетку у родове и племена, потом у жупе и на крају
у средњовјековне државе. У средњем вијеку Модрича
је припадала жупи Ненавиште и области Усора за коју
су честе борбе водили босански и угарски краљеви.
Први писани траг о Модричи налазимо у једној повељи
угарског краља Беле IV од 20. 7. 1244. године. Овим
подручјем је од 1284. до 1316. године управљао српски
краљ Драгутин Немањић, а по одобрењу Стефана
Твртка I Котроманића, краља Србије и Босне (крунисан
у манастиру Милешева), Иваниш Хорват, бан мачвански
и славонски, подиже Добор град 1388. као утврђење
за одбрану од Угара у чијој је одбрани је и сам поги-
нуо 1394. године. Турска власт је овдје успостављена
освајањем Добор града 1536. године кога је бранио
и у његовој одбрани погинуо српски деспот Стефан
Бериславић. Турци су долином ријеке Босне подручје
Модриче подијелили на зворнички и босански санџак.
Аустријанци су уз помоћ домицијелног хришћанског
становништва два пута долином ријеке продирали
дубоко у унутрашњост Босне – први пут прнц Еуген
Савојски 1697, а потом пуковник Петраш 1716. када
пали Добор град послије чега није више обнављан. Де-
ветнаести вијек су обиљежили покрет босанских бего-
ва за очување феудалних привилегија предвођен Хусе-
ин-капетан Градашчевићем и српске буне за социјално
и национално ослобођење. Послије првих успјеха, када
је изабран за босанског везира, Хусеин- капетан је био
поражен од турске регуларне војске и напуста Босну 2.
6. 1832. године спаливши свој љетниковац у Чардаку.
Буну је коначно крваво угушио Омер-паша Латас тек
1850. године под Добор градом. Српске буне су биле
честе: попа Јовице Илића 1834. у Подновљу, проте Сте-
вана Аврамовића у Посавини и попа Петка Јагодића на
Требави 1858. године и Вучијачки устанак 1877. Све су
оне крваво угушене, а само послије Посавско-требав-
ске буне убијено је преко 600 Срба, 230 одведено у роп-
ство, 2000 пребјегло преко Саве у Аустрију, спаљено
преко 200 кућа...
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 3. *
Аустро-Угарска је своју власт силом успоставља­
ла. Становништво је није осјећало као своју. Срби су
се окупљали око Српске црквено-школске општине
коју су доживљавали као „своју државу у туђој држа-
ви“. Током Првог свјетског рата били су изложени
вели­ком терору: забрана рада националних друшта-
ва и школа, насилна мобилизација, хапшење и депо­
ртације у логоре (само кроз Добојски логор је прошло
преко 45 000, а у њему страдало преко 10 000 Срба),
конфискација имовине... Велики број младића, који
су били насилно мобилисани, предавао се Русима
па потом добровољно одлазили у српску војску и са
њом учествовао у стварању нове државе. Краљевина
Југославија није успјела ријешити ни нацинална ни
социјална питање што ће проузроковати њен брз рас-
пад пред налетом Хитлерове Њемачке. Током Другог
свјетског рата Модрича се нашла у саставу Независ-
не државе Хрватске. Цијели период рата обиљежили
су чести сукоби и примирја између Југословенске
краљевске војске у отаџбини која је чувала српске про-
сторе и становништво и домобрана и усташа. Парти-
зани су Модричу због стратегијског значаја освајали
четири пута и коначно је ставили под своју контро-
лу 9. 4. 1945. године. Социјалистичка Југославије је
послије насилне колективизације и мобилизације на
обнови кренула у индустријализацију земље. Модри-
ча је имала динамичан привредни и комунални развој
(изградња жељезничке пруге, магистралних путева, во-
довода и канализације, електрификација, унапређење
пољопривредне производње и подизање рафинерије
уља и творница столарије, обуће, амбалаже...) што је
уврстило међу најразвијеније општине БиХ. Грађански
рат на овом простору обиљежиле су борбе за пробој
Коридора живота (овдје је 28. јуна 1992. године пове-
зан западни и источни дио Републике Српске) и његова
одбрана од сталних напада и са сјевера и са југа. У Ре-
публици Српској Модрича је кренула у динамичну об-
нову и изградњу. Обновљени су скоро сви индвидуални
и друштени објекти порушени или девастирани током
рата, изграђено преко 2000 кућа за смјештај расељеног
становништва, покренута производња, асфалтирани
путеви до свих села, изграђен нови мост преко ријеке
Босне и нова зграда општинске управе... Све је ово
сигурна гаранција да ће се Модрича и у будућности
још брже развијати и бити подручје на коме је угодно
живјети и радити.
Глигор Муминовић
Добор кула - нијеми свједок историје
 Младен Крекић, начелник општине Модрича
МОДРИЧА ЈЕ НАША КУЋА
Младен Крекић, начелник општине
Дан општине је прилика да се оцијени у каквим се
друштвено- екомским условима живи на подручју општи-
не Модрича. Најпозванији да да такву оцјену је свакако
Младен Крекић, начелник општине, који на тој дужности
шести пут дочекује Видовдан, Дан општине.
У разговору за Видовдански годиншњак Младен
Крекић наглашва: „Свјетска економска криза оставила
свој траг и у Модричи, али није значајније пореметила
привредне и друштвене токове. Могли смо неке ствари
можда и боље урадити, али у суштини сам задовољан
ситуацијом на подручју општине. Немамо социјалних
немира, нити штрајкова, али то не значи да није било
отпуштња радника, затварања предузећа и свега
оног што та криза са собом носи Ми из општине смо
одређеним стимулативним мјерама чинили све да те
последице ублажимо. Имали смо значајна улагања у
инфрастрктуру која ствара повољније услове за жи-
вот грађана. Криза се осјетила и на буџету, који је у
прошлој години био мањи у односу на преходну 2008.
годину за 18%, али смо рационалним трошењем и
домаћинским понашањем пословну годину заврши-
ли са суфицитом. У овом тренутку пуњење будеџта
је онако како смо паланирали за ову годину. Редовно
измирујемо све наше обавезе према буџетским корис-
ницима, рачуни нам никада нису били блокирани и то
је оно чиме се можемо похвалити јер сападамо у мањи
број општина у Српској код којих је таква ситуација.“
И поред тешке екомомске ситуције у Модричи
планирају реализацију великих капиталних поројеката.
Један од њих је изградња канализације у мјесним
заједницама Модрича 3 и Добриња.
„Расписан је тендер за изградњу канализацио-
не мреже и очекујемо да извођача радова добијемо
до краја јуна. То је пројекат од 5 милиона марака које
смо добили од Владе РС и то је посао који припрема-
мо двије године. Он је потврда да општина Модрича
својим радом заслужује такав кредибилитет код Вла-
де РС“, са задовољством истиче начелник.
Ситуација у привреди нигдје није сјајна па ни у Мо-
дирчи. Велики број бивших државних предузећа је при-
ватизован, али не раде, нити се у њима води стечајни по-
ступак.
„То је велики проблем и то је оно чиме нисам
задовољан кад анализирам рад између два Видовда-
на. На другој страни сам посебно задовољан већим
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 4. *
бројем предузећа, која запошљавају и по 350 радни-
ка, затим своје производе извозе на европско тржиш-
те и запошљавају нове раднике. Не бих именовао та
предузећа да не би рекли да некога фаворизујем, али
се она знају и она су потврда да има лијепе будућнсти
на овом подручју. Пољопривреда је главни привред-
ни потенцијал не само Модриче. Имали смо несрећу
да су у последњих неколико мјесеци четири поплаве
нанијеле велике штете пољопривредницима. Наши
људи су навикли на невоље па ће и ове превазићи,
а ми из власти ћемо се потрудити да им помогнемо
у томе. И поред великих штета очекујем да природа
узврати пољпривредницима добрим родом оног што
није уништено поплавама“, оптимиста је начелник..
У раду начелника општине незаобилазна је брига за
породице погинулих бораца, ратане војне инвалиде, де-
мобилисане борце.
„Све што урадимо за те људе је мало. Ми се тру-
димо да им помогенмо. Ево завршавамо зграду са
24 стана, а већ размишљамо о још једној. Већ смо
одредили локацију, само да изнађемо средства за
финансирање.“
У области друштевних дјелатности начелник је из-
узетно задовољан културним догађајима, резултатима у
здравству, школству, информисању, док се према његовој
оцјени у спорту стагнира.
„Посебно сам задовољан радом представника
медија који на прави начин представљају широј јавности
оно што се дешава у Модричи. Они то раде професи-
онално, не може са ружно писати о свом граду, али не
може се писати ни само лијепо, они знају наћи средину и
ја сам им као човје, али и као начелник захвалан.“
Као и сваке године начелник општине, упутио је че-
ститку грађанима Модриче повдом Дана општине.
„Модричу доживљавам као једну породицу, као
нашу кућу и оно што могу пожељети својој породи-
ци, желим свим људима у Модричи, пуно здравља,
весеља, мање брига и проблема, дакле желим им мно-
го добра, односно желим свом граду све најбоље!“
рекао је начелник искрено и топло.
Модричо, стрећан ти Видовдан, срећан ти Дан
општине!
Вид Благојевић
Бојан Видић, замјеник начелника и његов први сарадник
 Петар Гагулић, предсједник Скупштине општине
ЗРЕЛО ДЕМОКРАТСКО ДРУШТВО
Радно предсједништво Скупштине
У периоду између два Видовдана одржано је 10
редовних сједница модричког општинског парламента,
на којим су донешене 32 одлуке, усвојено 23 рјешења,
разматрано 24 извјештаја и 36 информација.
„Мишљења сам да су најзначајније Одлуке о
Регулационим плановима Модрича 1, Модрича 2,
Предузетничка зона, Тржница, Регулациони план за
изградњу трасе коридора V C оним дијелом који про-
лази кроз модричку општину. Такође је важно да смо
извршили изборе по мјесним заједницама, да смо
усвојили изијењени и дорађени Пословник о раду
Скупштине општине, а извршено је и именовање
директора и чланова Управних одбора у јавним
предузећима и институцијама чији је оснивач Скуп-
штина општине Модрича. Усвојили смо Стратегију
развоја за период 2010. до 2014. и Комуникацијску
сратегију зе период 2010. до 2012. године. Донијели
смо одлуку о плану заштите од пожара, Одлуку о
такси превозницима...“, сублимише најважније актив-
ности Петар Гагулић, предсједник Скупштине општине
Модрича.
Он је додао да у скупштинским клупама сједе
људи који производе позитивну атмосферу: „Воде се
исцрпне расправе. Постоји сучељавање мишљења,
али све то је трагање за најбољим рјешењима у
намјери да се дође до најквалитетнијих закључака.
Иако имамо комотну већину у доношењу важних од-
лука, опозиција је знала да допринесе позитивној
атмосфери. Додуше, понекад је мањина знала да не
учествује у свему томе, али то је њихово демократ-
ско право. У суштини, задовољан сам карактером
расправа, предложеним рјешењима и учешћу од-
борника у доношењу истих. Све је мање дисонант-
них тонова, а то говори да смо здраво демократско
друштво“.
Истакао је да је у последњих неколико мјесеци
број запослених смањен за 94 радника, на шта је ути-
цало кашњење неких капиталних инвестиција: „Ти
показатељи били би још поражавајући да Влада РС
није донијела јасан програм мјера за ублажавање
последица свјетске економске кризе. Сличан и
ефикасан програм донијела је и општина Модри-
ча. Надамо се да ће у скорије вријеме доћи до
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 5. *
покретања одређених инвестиција. Прије свега,
мислим на изградњу минихидроелектрана, па тра-
се коридора V C, а дјелује оптимистично и најава
повећања производње у Рафинерији уља. Наравно,
услиједиће и снажније улагање у пољопривреду уз
помоћ Стратегије развоја руралног подручја коју је
донијела Влада РС“.
Није задовољан процесом повратка у модрич-
ку општину: „За једне је тај процес окончан, за дру-
ге је он на самом почетку. Уколико би се на нивоу
цијеле БиХ то питање финансијски ријешило, онда
би се успјешно окончао тај процес до 2014. годи-
не до када је речено да мора бити приведен крају.
Мартовска посјета високих званичника ХДЗ БиХ
нашој општини улијева оптимизам да ће се ажури-
рати питање повратка Хрвата у Посавину. И недав-
ни сусрет премијера Милорада Додика и хрватског
предсједника Иве Јосиповића у Дервенти, гдје су
присуствовали предсједници општина Модрича,
Вукосавље и Дервента, указују да све на то мири-
ше.“.
Задовољан је стањем у информисању, култури и
спорту Модриче: „Морамо бити задовољни радом
модричких новинара и мислим да су сви догађаји
у овој општини стигли до сваког грађанина путем
електронских или писаних медија. Ми имамо и своје
билтене, ажурну web страницу, а и Комуникацијска
стратегија ће дати жељене резултате. Културни
живот града је за сваку похвалу. Имамо активне
КУД-ове, разне ликовне изложбе, пјесничке сусре-
те, књижевне манифестације, наступе Етно групе
’ВИДА’, наших мажореткиња. Дакле, водимо рачуна
о традицији народа ових простора, а можемо се по-
хвалити и светосавским и видовданским активно-
стима. У спорту има резултата, али могли би бити и
бољи. Чинимо све да постижемо и на овом пољу све
боље резултате како у домаћим оквирима тако и на
међународним такмичењима.“.
На крају, предсједник Скупштине општине је чести-
тао празник свим грађанима општине: „Користим при-
лику да свим грађанима општине Модрича честитам
Дан општине. Нека тај дан донесе доста личне и про-
фесионалне среће, прегршт успјеха и задовољство,
много људске благости и доброте!“
Слађан Јеремић
Одборници Скупштине општине на засједању
 Општинска управа против економске кризе
Одјељење за финансије
БУЏЕТ УСПЈЕШНО ИЗВРШАВА
СВЕ ПЛАНИРАНЕ ОБАВЕЗЕ
Начелник Одјељења за финансије о буџету
пред одборницима Скупштине
Свјетска eкономска криза утицала је на
остварење буџета у 2009. години, као и на
планирање буџета за 2010. На почетку прошле годи-
ни планирани буџет је износио 13.290.500 марака,
од чега се 3.220.000 односило на планирано кредит-
но задужење:
„Планирани буџетски приходи нису оства-
рени због економске кризе па се половином
прошле године приступило изради ребаланса
буџета којим је укупан буџет планиран на нивио
од 11.378.000 марака и којим су буџетски расходи
смањени, али и поред економске кризе до краjа
године испуњене су све финансијске обавезе пре-
ма буџетским корисницима, чему је допринијело
рационално трошење у 2009. години“, истакао је
Борислав Гвозден, начелник одјељења за финасије.
Остварени буџет на крају 2009. години износио
је 11.336.506 марака што је у односу на планирани
буџет, након ребаланса, остварење од 99,64%. При-
ходи су износили 8.023.752, а грантови 1.529.100
марака. Једно од значајнијих улагања је изградња
водоводне дистрибутивне мреже и изградњa
замјенског потисног цјевовода. За ове инвестиције
општина Модрича се кредитно задужила ранијих
година и остатак кредитног задужења у износу од
1.716.000 марака реализовала током 2009. године
у складу са Скупштинском одлуком. Захвањујући
рационалној потрошњи буџетских средстава, оства-
рен је вишак прихода над расходима у износу од
839.906 марака.
Усвајању буџета за 2010. годину предходило је
пет јавних расправа за грађане и једна јавна рас-
права за кориснике буџетских средстава: „Буџет за
ову годину пројектован је тако да представља
компромис који задовољава потребе корисника,
јер је на истом ниво као и процјена остварења
прошлогодишњих прихода“, нагласио је Гвозден.
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 6. *
Првобитан нацрт буџета је износио 10.392.500
марака, али су на препоруку републичког министар-
ства за финансије планирани приходи од индирек-
тних пореза, који су првобитно износили 5.240.000
марака, умањени за 401.000 марака: „Мислим да
можемо нагласити да и са таквим смањеним
буџетом сви буџетски корисници могу у потпу-
ности да задовоље своје потребе. Оно што је
битно нагласити је да у капитални буџет иде 25%
од планираног буџета што је податак који у овим
кризним временима заслужује пажњу“, додао је
Гвозден.
У структури планираног буџета порески прихо-
ди учествују са 57% и износе 5.659.000, непорески
приходи са 26%, а 16 % су приливи по основу кредит-
ног задужења намијењеног за изградњу комуналне
инфраструктуре. Највећи део средстава капиталног
буџета који износи 2.473.000 марака је планиран
за набавку грађевинских објеката што ће износи-
ти 2.200.000 марака, а у оквиру чега је планирана
изградња потисног цјевовода за шта ће се општи-
на кредитно задужити у износу од 1.600.000 мара-
ка, асфалтирање градских улица и локаних путева
, изградња тротоара , наставак изградње мјесног
дома у МЗ Врањак и властито учешће у изградњи
стамбеног објекта за збрињавање породица погину-
лих бораца и РВИ. За отплату дуга у овој години
планирано је 306.000 и за буџетску резерву 150.000
марака.
Укупни буџет мањи је за 18,5 % у односу на
усвојени ребаланс за претходну годину, али ова-
ко планирани буџет ипак има развојну компонен-
ту предвиђену капиталиним буџетом : „У првих
пет мјесеци ове године дошло је до незнатног
подбачаја у остварењу буџета, што ће се, надамо
се, у другој половини године надокнадити тако
да очекујемо да ће буџет на крају гопдине бити
остварен како је и планирано“, истакао је Гвозден.
Марија Благојевић
Са Јавне расправе о Нацрту буџета
 Општинска управа против економске кризе
Одјељење за привреду и друштвене дјелатности
ИСКОРИСТИТИ ПОЉОПРИВРЕДНЕ
ПОТЕНЦИЈАЛЕ
Начелница Одјељења за привреду и друштвене
дјелатности са награђеним пољопривредницима
Свјетска економска криза највећу штету на-
носи привреди. Њени утицаји нису мимоишли ни
модричку привреду. Упркос томе у Одјељењу за
привреду и друштвене дјелатности улагали су на-
поре у подстицање запошљавања, пружање помоћи
про­извођачима обуће, искориштавању пољопри­
вредних потенцијала у првом реду у сточарству.
Обновљен је у рату уништени сточни фонд
увозом око 600 стеоних јуница. Због тешке адапта­
ције увезених грла приступило реализацији петого­
дишњег пројекта „Стварање основе за производњу
квалитетног приплодног подмлатка у говедарству“.
„Циљ је обезбиједити добру генетску осно-
ву за властиту производњу млијека на власти-
тим фармама, добар приплодни подмладак за
обнову властитог стада и тржишта. Учесници
у пројекту су фармери који млијеко произво-
де за тржиште и који располажу потребним по-
дацима о поријеклу и генетском потенцијалу
грла. Поред тога фармери морају бити спремни
да кроз додатну едукацију прихвате и на фар-
ми примијене савремене принципе одгоја при-
плодног подмлатка, који у јакој конкуренцији на
тржишту могу да задовоље потребне критерије
савремене праксе и науке стада и тржиште“, на-
глашава Бранка Поповић, начелница Одјељења за
привреду и друштвене дјелатности. На овом плану
је снимљено стање и капацитети фарми, изврше-
на оцјена грла и дате смјернице у циљу повећања
количине и квалитета млијека. Такође је одржана
„Зимска школа за фармере произвођаче млијека“.
Општина је модричким произвођачима обуће:
ДО “Алфа“, Тхема, ИС цоммерце и АД “Комо“ три
мјесеца субвенционисала трошкове превоза радни-
ка. За тромјесечни превоз око 650 радника укупно
је издвојено 60 хиљада марака. Обзиром да превоз
радника углавном врше превозници са подручја
општине Модрича, то су се субвенцције индиректно
позитивно одразиле и на овај сектор привреде.
Запошљавање младих образованих људи био
је посебан задатак Одјељења, јер је у њихово школо­
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 7. *
вање доста уложено и од њих се много и очекује,
да својим знањем допринесу развоју своје општине.
Због тога се и Модирча укључила у пројекат Заво-
да за запошљавање „Први посао“ који омогућава
запошљавање на годину дана приправника високе
стручне спреме.
„Од утврђене бруто плате приправника у
износу од 826,34 марака 60% финансира Влада
РС, а 40% послодавац који запосли приправника.
Општини Модрича ће запослити по овом основу
18, а модрички привредници 17 приправника. Да
би подржали запошљавање што већег броја при-
правника, општина Модрича ће учествовати и у
финансирању 20% бруто плате приправника које
запосле послодавци, тако да ће обавеза посло-
даваца бити преполовљена“, истиче начелница
Одељења за привреду и друштвене дјелатности.
„Одјељење је у име општине успостави-
ло добру сарадњу са удружењима грађана и
невладиним организацијама. Посебно добра
сардња је са Центром за менаџмент, развој и
планирање - МДП Иницијативе Добој. Уз помоћ
ове организације на подручју општине Модрича
до сада је реализовано низ пројеката, као што
су израда Комуникацијске стратегије, Стратегије
управљања људским ресурсима, Стратегија
развоја општине Модрича, израда Регулаци-
оног плана „Предузетничка зона“ и оргнизо-
вано низ предавања и студијских путовања.
Обављена је промоција инвестиционих и еко-
номских потенцијала општине Модрича и тех-
ничко опремање канцеларије за развој. За све
до сада реализоване и планиране активности и
пројекте у општини Модрича МДП-и је одобрио
273.144 марака. Значајну сарадњу Одјељење има
са Фондацијом Мозаик, која је прије двије годи-
не са општином основала Омладинску банку коју
финасира. У мају ове године уручени су чекови
вриједни 14.318 марака неформалним омладин-
ским групама за реализацију 8 пројеката уређења
и уљепшавање животног простора,“ посебно на-
глашава начелница.
Вид Благојевић
Нови пројекти за љепши животни простор
 Општинска управа против економске кризе
Одјељење за просторно уређење, стамбено-комуналне послове и екологију
ЗДРАВ ЖИВОТ У УРБАНОЈ СРЕДИНИ
Начелник Одјељења за просторно уређење...
на Јавној расправи о Коридору VC
У периоду између два Видовдана Одјељење за
просторно уређење, стамбено- комуналне посло-
ве и екологију наставило је са унапређењем путне
мреже на подручју општине, асфалтирањем улица,
тротоара, спортских полигона и некатегорисаних
путева. „У оквиру програма одржавања путева,
радило се на насипању макадамских путева,
регулацији потока у мјесним заједницама, зим-
ском одржавању локалне путне мреже. Може-
мо се похвалити многим активностима као што
су асфалтирање пута у насељима Брезик, па
Гегићи, Отежа, Стојановића пута, полигона у Ду-
гом Пољу, амбуланти у овом насељу и у Скугрићу,
друштвеног дома у Врањаку“, каже Момир Грахо-
вац, начелник Одјељења.
Скупштина општине Модрича донијела је Од-
луке о усвајању Регулационог плана за изградњу ау-
топута на коридору V C ЛОТ 1, Свилај - Вукосавље,
на територији модричке општине, затим Регулаци-
оног плана за изградњу аутопута на коридору V C,
ЛОТ 2, Вукосавље - Јоховац, Регулационог плана
„Модрича 1“, Регулационог плана „Модрича 2“, као и
Регулационог плана „Предузетничка зона“.
„Средства за израду регулационих планова
’Модрича 1’, ’Модрича 2’ и ’Измјене и допуне ре-
гулационог плана тржница’ у износу од 42.000 КМ
обезбиједила је општина из буџета, а средства
за израду регулационог плана ’Предузетничка
зона’ обезбиједили су општина и МДП. За изра-
ду регулационих планова који се односе на ауто
пут, средства је обезбиједило Министарство
комуникација и промета БиХ“, појаснио је Грахо-
вац.
Он је подсјетио да је у области комуналне
дјелатности урађено низ пројеката:
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 8. *
„Реализован је пројекат изградње замјенског
цјевовода. Његова укупна дужина је 2,7 киломе-
тара, а уговорена вриједност радова је 1.499.950
КМ. У току је реализација уговора о изградњи
300 водоводних прикључака на градску водово-
дну мрежу чија је вриједност уговора 116.491.50
КМ. Расписан је и тендер за изградњу 350 водо-
водних прикључака процијењење вриједности
176.491.50 КМ. Изграђена је канализациона мре-
жа у Новосадској улици дужине 406.50 км. Оп-
штина је обезбиједила 48.145.37 КМ, а остало су
прикупили мјештани. Одобреним средствима
из Развојног програма Републике Српске оп-
штина Модрича планира да изврши реализацију
пројекта ’Унапређење система водоводне и кана-
лизационе мреже општине Модрича’. Вриједност
пројекта је 5.000.000 КМ“.
Момир Граховац се осврнуо и на јавну рас-
праву Студија утицаја на животну средину мини-
хидроелектране „Цијевна 5 и 6“ на ријеци Босни:
„Изградња МХЕ Цијевна 5 и 6 планирана је на
подручју између Добоја и Модриче. Прве актив-
ности, уколико се задовоље потребни услови,
планиране су за љето 2011. године. Локација за
изградњу Цијевне 5 је подручје удаљено 5 км од
Модриче, на територији МЗ Врањак, док би се
Цијевна 6 градила на урбаном подручју града
Модриче“.
Начелник је посебно истакао како је прове-
дено низ активности на уређењу града, санацији и
спречавању настанка дивљих депонија, а извршена
је санација дивљих депонија у Милошевцу, Гаревцу и
у Добрињи. Настављена је борба против амброзије.
У поводу 5. јуна, Дана заштите животне средине, који
се на различите начине обиљежава широм свијета,
у Модричи је организовано јавно обиљежавање у
циљу подизања свијести шире јавности о значају за-
штите животне средине, јер здрава животна среди-
на доносе здрав и квалитетан живот свих становни-
ка друштвене заједнице.
Слађан Јеремић
Освештење једног од асфалтираних
локалних путева - Гегићи
 Општинска управа против економске кризе
Одјељење за општу управу
НОВИ ПРОЈЕКТИ И СТАНОВИ ППБ И РВИ
Зграда „24 стана” спремна за свечано отварање
У периоду од Видовдана 2009. до Видовдана 2010.
године, поред редовних активности из домена рада
Одјељења за општу управу, почела је реализација два
значајна пројекта.
Први пројекат је „CAF“ – јединствени оквир за само­
про­ц јену као инструмент управљања квалитетом, који
је Европска унија препознала као водећи механизам
оцјене јавне администрације. Овај пројекат се реализује
у сарадњи са ОЕБС-ом као подршка локалној управи
„Међународно учење и подршка“ и иницијативе „Локално
је примарно“. Циљ пројекта је даље унапређење рада у
областима административне службе.
Други пројекат односи се на Комуникацијску
стратегију за период од 2010. до 2012. године, која је на-
ставак Комуникацијске стратегије од 2007. до 2009. го-
дине. Овим документом, који су одборници СО Модрича
једногласно усвојили на 16. редовној сједници настоји
се даље унаприједити ниво информисаности грађана
о активностима општинске административне службе,
повећати ниво партиципације грађана у доношењу одлука
од интереса за локалну заједницу, те успоставити ефика-
сан систем интерне и екстерне комуникације администра-
тивне службе. Један од циљева стратегије је и подршка
медијима у настојању да правовремено и ефикасно, али
и критички, непсристрасно и објективно обавјештавају
јавност о свим значајним догађајима за локалну заједницу.
„Све активности општине су јавне, због чега
је у протеклом периоду посебна пажња посвећена
информисању грађана, што је такође у домену рада
нашег одјељења,“ истиче Боса Новаковић, начел-
ник Одјељења за општу управу и додаје да су у складу
са Законом о локалној самоуправи и Комуникацијском
стратегијом све потребне информације грађанима доступ-
не путем Шалтер сале и Центра за информисање грађана,
укључујући и огласне табле, штампане приручнике, води-
че, брошуре, тромјесечне билтене општине и Видовдански
годишњак. „Посебан значај у информисању грађана
има ВЕБ страница општине Модрича, која се свакод-
невно ажурира новим информацијама о активности-
ма административне службе. У току је редизајн стра-
нице и планирамо да на истој адреси www.modrica.
ba буде доступна грађанима већ од Дана општине,“
наводи начелница Новаковић. Велики број грађана Мо-
дриче и у протеклом периоду о раду локалне управе и
администрације информисао се и путем електронских
медија – телевизијских кућа „БН“ и „К3“ са којима општи-
на има склопљене уговоре о медијском праћењу те путем
Радио-телевизије Републике Српске и Студија Модрича,
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 9. *
али и захваљујући дописницима штампаних дневних и
седмичних листова и новинских агенција.
Посебну област рада Одјељења за општу управу
чини борачко-инвалидска заштита. Једна од најзначајнијих
активности која је обиљежила протекли период на том
пољу је изградња стамбене зграде „24 стана” намијењене
породицама погинулих бораца и ратним војним инвалиди-
ма. „Изградња стамбене зграде почела је 2008. године
на основу уговора закљученог између Министарства
рада и борачко-инвалидске заштите РС као инвести-
тора и суинвеститора општине Модрича са извођачем
радова предузећем ДОО „Браћа Мићић“ из Модриче.
Укупна вриједност инвестиције је око милион КМ, од
чега је Влада учествовала са 686.653,34 КМ, а општина
Модрича са преосталим износом. Зграда је завршена
и очекујемо да ћемо Дан општине обиљежити и све-
чаном додјелом кључева будућим станарима“, истиче
Боса Новаковић.
У 2009. години из буџета општине Модрича издвојено
је 200.000 КМ које су утрошене за финансирање низа
активности усмјерених на побољшање материјалног
положаја бораца прве категорије, ратних војних инвалида
и породица погинулих бораца по основу општинске Одлуке
о допунским правима ППБ и РВИ (стамбено збрињавање,
накнаде за грађевинску дозволу, једнократне помоћи за
лијечење, станарине, ђачке карте, накнаде за сахране,
за прикључак електричне енергије и воде, за екскурзије
и уџбенике). За текућу годину општинским буџетом је
предвиђено издвајање 230.000 КМ намијењених такође
за рјешавање животних потреба бораца, РВИ и ППВ.
Поред наведених помоћи овим категоријама пружа се
подршка и кроз обезбјеђивање превоза до центара за
бањску рехабилитацију, затим кроз приоритете у додјели
стипендија студентима, али и посјете поводом празника.
Посебна пажња у поводу Дана општине поклања се обила-
ску свих ППБ и РВИ прве категорије (укупно 431 породица).
Од значајнијих активности службе Цивилне заштите,
која такође дјелује у оквиру Одјељења, за назначени период
може се издвојити појачана активност на чишћењу корита
брдских рјечица и потока, као и канала унутар потенцијално
угрожених насеља. Ове превентивне мјере значајно су ути-
цале на умањење штета током поплава, које су овај дио РС
од почетка 2010. гдине захватиле два пута.
Такође, на 16. сједници СО донешена је Одлука о
мје­рама заштите од пожара општине Модрича којом се
про­писују мјере заштите, надлежности и начин спро­
вођења заштите, као и надзор над спровођењем мјера,
финансирање и казнене одредбе, али и друга питања из
ове области.
Сања Самарџић - Марјановић
Видовданска посјета Здравку
Вујићу, оцу погинулог борца
 Рафинерија уља, водећи привредни субјект Српске и
НОСИЛАЦ РАЗВОЈА МОДРИЧЕ
Перо Дугић, генерални директор Рафинерије уља
Модрича, 14. 6. 2010 - Рафинерија уља је и даље
водећи привредни субјект и то не само у Модричи већ и у
цијелој Српској. Три године од приватизације достигла је
предратни капацитет производње. Запоселни, њих 553
са просјечном платом од 750 марака, предвођени агил-
ним менаџментом из године у годину, из мјесеца у мјесец
постижу све боље резултате.
„У мају смо произвели 7,2 хиљаде тона баз-
них уља и прафина и продали смо све на иностра-
но тржиште. У том мјесецу продали смо и хиљаду
тона раније прозиведених базних уља што значи
да је извоз ових производа био 8,2 хиљаде тона у
том мјесецу“, наглашава у разговору за Видовдански
годишњак Перо Дугић, генерални директор Рафинерије
уља Модрича.
Почетком априла прошле година након 20 година
пуштена су у рад ремонтована и обновљена постројења
за прозиводању хидрокрекованих базних уља и парафи-
на. За 14 мјесеци производња ових производа достигла
је предратни капацитет.
„За првих пет мјесеци произведно је у
Рафинерији преко 30 хиљада тона од чега су 80% баз-
на уља и парафини, а 20% мазива односно моторна
уља. Наш план за ову годину је 50 хиљада тона баз-
них уља и прафина и 14 хиљада тона мазива што је
призводња изнад пројектованог капацитета. Све смо
то постигли захваљујући властитим стручним кадро-
вима из базних уља и енергетике,“ констатује Дугић.
Рафинерија уља сву призводњу базних уља изво-
зи на западно европско тржиште - у Италију, Њемачку,
Аустрију, Словачку и Литванију, те на тржиште Србије и
Хрватске.
„Само за једног познатог њемачког произвођача
мазива извозимо хиљаду тона, а у фебруару мјесецу
кренула је прва композиција возом која је одвезла 500
тона за Холандију. Ова композиција сваког мјесеца са
том количним уља иде пут Холандије,“ са поносм ис-
тиче Дугић.
И поред тих успјеха и враћање производње на пуни
капацитет постројења, у Рафинерји се не задовољавају
постигнутим. Убрзо ће се на тржишту наћи нова
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 10. *
дизајнирана амбалажа моторних уља паковања од 1 ли-
тре и канистер од 4 литре, а на тржиште су већ избачени
нови производи.
„Ми пратимо трендове у Европи која тражи
задовољавање у првом реду еко стандарда, док су
технички услови у другом плану. У последњих годину
дана на тржише смо пустили наша два нова производа
„оптима еко“ и „оптима еко плус“ који задовољавају
европске стандарде, али и техничке које тражи ауто-
мобилска индустрија. Уље „оптима еко плус“ је ових
дана тестирано на 100 хиљада киломтра на голфу и
резлутати које смо постигли су изванредни.
Завршен је процес за сертфикацију ИСО 14001
стандарда који се односи на заштиту животне сре-
дине. Морам рећи оно што ће највише интересова-
ти наше грађане, а то је да смо расписали тендер за
уништење свих количина „гудрона“, отпадног произ-
вода који настаје у процесу регенерације. Управни од-
бор је одобрио средства на наш приједлог и очекујмо
да ће „гудрон“ бити уништен до 2015. године“, нагла-
шава Перо Дугић.
Осим навадених нових уља у посотројењима мо-
дричке рафиреније почела су се производити и турбин-
ска уља.
„Тачно тако, завршили смо сва испитивања
и у производњи су се нашле мање количине тур-
бинског уља, чију основу чине хидрокреквана уља.
Оно што бих посебно истакао то је да смо ми једини
произвођач турбинског уља у региону“, са поносом
каже Дугић.
Када је Рафинерија приватизована од стране новог
руског власника, појавиле су се гласине како предузеће
није више „модирчко“. Међутим, све скептике демантује
податак да је Рафинерија у првих пет мјесеци ове го-
дине издвојила 300 хиљада марака спортским клубо-
вима и значајна средства на име помоћи и донација
организацајама и појединцима. Поред тога за три године
од приватизације у Рафинерији је запослен 101 радник, а
ових дана биће примљено још 5 приправника са виском
стручмом спремом.
Вид Благојевић
Нова постројења за базна уља и парафине
 Помоћник министра за металну, електро и
намјенску индустрију посјетио Модричу

УСПЈЕШНО ПОСЛОВАЊЕ
ПРОИЗВОЂАЧА ОБУЋЕ
запошљавања у износу од 50.000 марака.
Општина Модрича издвојила је 31.350 ма-
рака за превоз радника овог предузећа, за
три мјесеца.

Помоћник министра за металну, елек-

тро и намјенску индустрију Ђуро Грбић по-
хвалио је ово предузеће које запошљава
нове раднике у условима свјетске економ-
ске кризе. Власник предузећа Илија Јевтић,
који је прошлој години запослио преко 120
радника, овом приликом поручуио је свим
привредницима да се не плаше кризе и да
раде квалитетно и буду одговорни.
Нова радна мјеста у „Алфи”
Влада РС субвенционисала је и
Општину Модрича 26. новембра прошле
предузеће „Комо“ са око 70.000 марака.
године посјетио је помоћник министра за ме-
талну, електро и намјенску индустрију Ђуро
Замјеник начелника општине Бојан
Грбић са циљем да оствари непосредан
Видић, овом приликом, рекао је да су ове
увид у проблеме са којима се сусрећу при-
субвенције значајне за локалну заједницу
вредници и упозна се са ефектима владиних
нарочито у вријеме свјетске економске кри-
мјера. Влада РС даје подршку предузећима
зе и захвалио се Влади Републике Српске
у области текстила, коже и обуће. У општини
која је уз помоћ општине Модрича заједно
Модрича за предузећа „Алфа“, „Комо“, „Тхе-
помогла ове колективе јер је та помоћ у ства-
ма“ и „ИС цоммерце“ издвојила је помоћ
ри помоћ локалној заједници у цјелости.
у износу од 810.500 марака. У току посјете
Модричи Грбић је обишао предузећа „Алфа“ Марија Благојевић
и „Комо“ .

Повод посјете предузећу „Алфа“ био је и

пријем педесет нових радника од којих је пет-
наест повратника бошњачке националности,
а свечаним пресијецањем врпце означен је
почетак рада новог погона. На Јавни позив,
који је расписао Завод за запошљавање Ре-
публике Српске, пријавило се и предузеће
„Алфа“ којем су одобрена средства за
запошљавање петнаест повратника са
суфинансирањем Завода за запошљавање
од 2000 марака по раднику. По програму
мјера за превазилажење кризе Влада РС је
субвенционирала ово предузеће са 109.000
марака, субвенцијом за извоз од 53.500 ма-
рака и суфинансирањем разних програма Комо - значајна помоћ Владе РС и општине

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 11. *

 Интезивна и непосредна сарадња са Владом Републике Српске
БРОЈНИ МИНИСТРИ ПОСЈЕТИЛИ МОДРИЧУ
Са министром Чубриловићем о великим плановима
Влада Републике Српске у оквиру својих актив-
ности планира и посјете својих министара градови-
ма и општинама у Српској. У Модричу су долазили
многи: Селман, Чубриловић, Бранковић, Глухаковић,
Драгосављевић....
Џерард Селман, министар правде у Влади
Републике Српске, посјетио је Модричу у децембру
2009. године и у разговарао са представницима наше
oпштине о реконструкцији Основног суда у Модричи.
Било је ријечи и о узурпацији, раду канцеларије гео-
детске управе и тренутној финансијској ситуацији.
Селман је тада обећао да ће ресорно Министарство
у току ове године кандидовати пројекат доградње
зграде Основног суда у Модричи и интервенисати са
20 000 хиљада марака како би се створили адекват-
ни услови за смјештај архиве Основног суда.
Министар саобраћаја и транспорта у Влади
РС Недељко Чубриловић разговарао је са руковод-
ством Модриче о предвиђеној изградњи заобилаз-
нице, те трасе Коридора V C који пролази кроз нашу
општину. „Треба ријешити питања из области
имовинско-правних односа на траси Коридора V
C који пролази кроз ову опшзтину. У Модричи и
у још једном броју општина градиће се заобилаз-
нице. Заједно са представницима Министарства
индустрије, енергетике и рударства било је ријечи
и о изградњи колосијека жељезничке пруге од
Модриче до Брода и тамошње Рафинерије нафте,
као један од услова из програма приватизације
рафинерија у Модричи и у Броду“, рекао је између
осталог Недељко Чубриловић.
У радној посјети Модричи боравила је и Драга-
на Калабић, помоћник министра индустрије, енер-
гетике и рударства. Најављено је да ће Влада РС
стимулативним мјерма подржати колективе који су
извозно оријентисани. Истакнуто је да је у погледу
привређивања и стања у области запошљавања, у
јеку свјетске економске кризе, модричка општина да-
леко изнад знатног броја локалних заједница у Репу-
блици Српској и БиХ.
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 12. *
Министар за избјегла и расељена лица РС
Омер Бранковић разговарао је са руководством
модричке општине о предвиђеним пројектима за
побољшање услова живљења борачке популације.
Он је подсјетио на ревидирану Стратегију којом би до
2014. године сви колективни центри у БиХ требало
бити затворени.
Младен Крекић, начелник општине Модриче, ре-
као је да ће око 80 хиљада марака бити усмјерено
ка борачкој популацији, те 90 хиљада за избјегла и
расељена лица.
Министар трговине и туризма у Влади Репу-
блике Српске Предраг Глухаковић боравио је у
радној посјети Модричи гдје је са руководством ове
општине разговарао о пројектима из области туриз-
ма и руралног развоја.
Министар Глухаковић прецизирао је да Модри-
ча има конкретне приједлоге и одлучност да се на
овом плану уради нешто више. Начелник Модриче
Младен Крекић био је задовољан током разговора
са министром Глухаковићем, истакавши да је Вла-
да Републике Српске препознала капацитете Тре-
баве и важност комплекса Дуге Њиве. Најављен је
и скорашњи разговор са министрима просвјете и
културе, пољопривреде, шумарства и водопривре-
де, те представницима Министарства за простор-
но уређење и грађевинарство. Биће то увод у нова
улагања и значајне пројекте у Модричи из Развојног
програма Владе Републике Српске.
У радној посјети Модричи боравио је и Проко
Драгосављевић, министар породице, омлади-
не и спорта у Влади Републике Српске. Он је са
руководством општине разговарао о стању у об-
ласти спорта, побољшању услова живота младих
људи, те заједничким активностима око стамбе-
ног збрињавања вишечланих породица. На крају,
најављено је како ће у што скоријем периоду Влада
РС на изградњу расвете стадиона „др Милан Јелић“
уложити 1,1 милион марака, а додатних сто хиљада
марака у спортске полигоне за потребе млађе
популације грађана ове општине.
Слађан Јеремић
Са министром Глухаковићем о развоју туризма
 Хрватски представници политичких Отворене нове амбуланте
партија и институција БиХ и РС породичне медицине

ПОСЈЕТИЛИ ЛАКШЕ ДО УСЛУГА

ОПШTИНУ МОДРИЧА У ПРИМАРНОЈ
ЗДРАВСТВЕНОЈ
ЗАШТИТИ
Министар здравља и социјалне заштите РС
Ранко Шкрбић средином априла посјетио је Модри-
чу. Том приликом заједно са начелником општи-
не Младеном Крекићем свечано je отворио нове
амбуланте породичне медицине у Дугом Пољу и
Скугрићу у којима ће за око 3.500 становника оних
мјесних заједница бити омогућене услуге примарне
здравствене заштите.

За изградњу амбуланти издвојено је 300.000

КМ. Oпштина je учествовала са 130.000 кроз
Представници Хрвата у Модричи
финансирања грађевинских радова, пројектне
Средином марта 2010. године у званичној документације и надзора над извођењем радова,
посјети општини Модрича боравили су представ- док је преостали износ од 170.000 обезбиједило ре-
ници хрватских политичких странака и власти у сорно министарство са циљем унапређења здрав-
институцијама БиХ и РС. Делегацију су чинили ствене заштите.
Драган Човић, предсједник Хрватске демократске
заједнице Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ), Давор Обје амбуланте се састоје од ординације, собе
Чордаш, потпредсједник Републике Српске, Борјана за интервенцију, чекаонице, чајне кухиње и санитар-
Кришто, предсједник Федерације БиХ, Драган ног чвора, а опремљене су и савременом медицин-
Вранкић, министар финансија и трезора у Савјету ском опремом.
Министара БиХ, Славко Марин, замјеник министра
за људска права и избјеглице БиХ и Вјекослав Бе- У протеклом периоду Дому здравља Модри-
ванда, министар финансија Федерације БиХ. ча посредством Министарства и предузећа «Ме-
Тема састанка са руководством општине диком» из Бијељине, компанија «Рош дијагностик»
Модрича био је процес повратка Хрвата у своје донирала је савремени лабораторијски апарат «Ко-
пријератне домове. Констатовано је да се хрватско бас интегра». Захваљујући овој донацији значајно је
становништво у веома малом броју вратило у своје проширена палета дијагностичких услуга, а проце-
домове у посавским општинама, јер су многи од њих дура чекања на лабораторијске налазе је скраћена.
у протеклих 18 година подигли нове домове углав- Извршена је и набавка новог санитетског возила,
ном у иностранству. за која су средства обезбиједили локална управа и
Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић том приликом Дом здравља.
је истакао да приступ питању повратка олакшава до- Сања Самарџић - Марјановић
бра сарадња на свим нивоима власти од локалног
преко републичког до државног, због чега постоји
нада да ће многи проблеми у том правцу ускоро
бити и ријешени, прије свега у интересу оних који
истински желе да се врате на своја огњишта. Стога,
једна од тема састанка била је и развој инфраструк-
туре на подручју Модриче, првенствено у мјесним
заједницама у којима је до избијања рата живјело
највише Хрвата.
Предстваници општине Модрича и овом при-
ликом су нагласили да је безбиједна клима за по-
вратак створена одавно, те да је већ дугогодишње
опредјељење локалне управе у Модричи да се ова
општина гради и развија, како у погледу инфраструк-
туре, тако и у другим областима са јасним циљем
унапређења квалитета живота свих становника Мо-
дриче. Свечано отварање амбуланте у Дугом Пољу
Сања Самарџић - Марјановић

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 13. *

 Преко сајмова до купаца
Сајам у Бечу „Моје село центар свијета”
МОДРИЧКА ПРИВРЕДА САЈАМ МЕДА И
ПОНОВО СЕ ПРЕДСТАВИЛА ПЧЕЛАРСТВА
У ЕВРОПИ Након првог успјешно организованог сајма
меда и пчеларства 2008. године Удружење пчела-
ра „Багрем“ и Одјељење за привреду и друштвене
дјелатности и у 2009. години организовали су ову
манифестацију под називом „Моје село центар
свијета“.

Сајам је отворио Бојан Видић, замјеник на-

челника општине, и овим путем се у име општине
захвалио свим излагачима, организаторима и при-
сутним грађанима и истакао да је намјера општи-
не да Удружење пчелара и остала пољопривредна
удружења буду носиоци активности и неко ко ће при-
премати одређене пројекте у правцу унапређења
пољопривреде, те да ће општина са своје стране
Велико интересовање за производе модричке привреде помоћи такве пројекте, пружити им стручну и фи-
нансиску подршку, посредовати код Владе и дру-
Како су се предходна три одлазка модрич-
гих заинтересованих финансијера. Циљ ове при-
ких привредника на Међународни сајам енергије
вредно – туристичке манифестације је да се скрене
и грађевинарства у аустријском главном гра-
пажња на пољопривредне производе и производе
ду показалa позитивнa у погледу извоза према
од меда, тј. на здраве домаће производе по којима
земљама бивше Југославијуе, Аустрији, Италији
су препознатљива наша села.
и другим земљама ни ове године није изостало
учешће Модричана на овом, деветом по реду, сајму
Поред чланова Удружења пчелара „Багрем“
у Бечу. Од 18. до 21. фебруара своје производе из
,које је основано 1998. године и које броји око 100
различитих производних група међу бројним изла-
чланова, на сајму су излагале и мјесне заједнице
гачима из европских држава представило је и неко-
Копривна, Скугрић, Толиса, Крчевљани, Дуго Поље,
лико предузећа из Модриче.
Ботајица, Гаревац, Таревци и Борово Поље. Као
Предузеће „Орнамент“ представило се елок-
гости сајма представили су се и чланови Ловачког
сираном и ПВЦ столаријом, предузеће „Тесла“ из-
удружења „Мајна“ Модрича.
ложило је кухињски и купатилски намештај, „Санит
Гранит“ производе од мермера и гранита, „Модри-
Приређен је и пригодан културно – умјетнички
чашпед“ производe од прућа, „МП Памндуревић“ ме-
програмом на ком су наступали чланови КУД-а
талну галантерију и производе од кованог гвожђа,
„Модрича“, Омладинског књижевног клуба „Мла-
представило се и предузеће „Којо Комерц“ за-
дост“ и извођачи традиционалне изворне музике
ступник реномираних произвођача грађевинског
нашег краја. Промотер сајма била је Туристичка
материјала, “, „НП“ представио је производе од
организација општине Модрича.
дрвета, Рафинерија уља представила je свој про-
Марија Благојевић
грамом уља и мазива , а на сајму су били и пред-
ставници предузећа “Проинг МД“.
Сајам и наше учеснике на сајму посјетила је
и делегација општине Модрича на челу са начел-
ником општине, представници Привредне коморе
Беча, конзул БиХ у Бечу. Штанд је посјетио и већи
број гостију сајма из других градова БиХ, као и
бројни грађани из БиХ који су привремено запосле-
ни у Аустрији.
Као и ранијих година одлазак у Беч организо-
вало је Удружење привредника „Пума“, а општи-
на Модрича платила је закуп штанда у износу од
36.000 марака. Средства су обезбеђена из ставке
предвиђене за локално економки развој. Модричка
предузећа су поново била једини представници при-
вреде БиХ и РС на овом сајму.
Марија Благојевић Сајам меда и пчеларства у Светосавској улици

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 14. *

 Преко сајмова до купаца
„Традиција и ја“ Нови пројекти у пољопривреди
САЈАМ РУКОТВОРИНА
Разноврсност производа домаће радиности
На другом по реду Сајаму рукотворина под
називом „Традиција и ја“ учествовало је око 20 из-
лагача из различитих крајева Босне и Херцегови-
не, из Травника, Петрова, Шамца, Доњег Жабара,
Дервенте, Добоја и града домаћина. Представили
су се великим избором одјевних и украсних предме-
та ручно израђених од вуне, платна, стакла, дрве-
та и коже. Циљ ове манифестације јесте стварање
препознатљивог етнолошког и туристичког про-
извода управо кроз промоцију ручне радиности и
увезивање произвођача са тржиштем.
Заменик начелника општине Бојан Видић, који
је и отворио овогодишњи сајам, изразо је жељу да
се сајам организује и у наредном периоду, да на-
стави праву традицију као што је и назив сајма:
„Наше настојање је било да кућна радиност као
нешто што није директно пред очима јавности,
ипак добије своју пуну афирмацију и вриједност.
Кренули смо са намјером да се све те идеје
произвођача и излагача окупе на једном мјесту и
да се испромовишу.“
Директорка Туристичке организације Тијана
Арамбашић-Живановић истакла је да је циљ сајма
да промовише вриједности народа нашег краја, на-
рода који живи на подручју општине Модрича али и
шире.
У оквиру сајма одржане су и двије радионице -
Сликање на стаклу и Ткачке вјештине.
Организатори ове дводневне манифестације
су општинска управа Модрича и општинска Тури-
стичка организација.
На самом отварању присутне су, својим рецита­
цијама, забавили чланови Омладинског књижевног
клуба „Младост“ .
Марија Благојевић
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 15. *
ЗИМСКА ШКОЛА
ЗА ФАРМЕРЕ
У мjесецу децембру потписан је споразум
о реализацији пројекта „Стварање основе за
производњу квалитетног приплодног подмлат-
ка у говедарству“. Споразум су потписали учес-
ници у пројекту - општина Модрича, Удружење
пољопривредних произвођача „Модричка поља“,
Агенција за узгој и селекцију у сточарству РС, Агенција
за пружање стручних услуга у пољопривреди РС и
Ветеринарска станица Модрича.
На идеју стварања оваквог пројекта дошло се због
високе цијене грла, компликоване процедуре увоза и
тешке адаптације увезених грла, а сам циљ пројекта
је да се обезбиједи добра генетска основа за високу
производњу млијека на властитим фармама и до-
бар приплодни подмладак за тржиште, кроз сарадњу
више заинтересованих субјеката, као и ширење добре
праксе у пољопривреди, запошљавање становништ-
ва на сопственим имањима, побољшање квалитета
живота у руралним срединама и очување животне
средине. Самим тим очекивани резтултати су да се
смање директни трошкови, повећа профит фарме и
побољша њен стандард, смањи увоз јуница који је у
задњих три – четири године општину Модрича коштао
преко 2,5 милиона марака, а тиме и одлив новца из
државе, да се повећа квалитет и количина млијека, те
да се добију едуковани фармери који ће успоставити
везе. Пројекат нуди стручну подршку фармерима у
циљу савладавања одређених проблема који прате
њихов свакодневни рад. Реализација пројекта трајаће
до 2013. године, а трошкови пројекта за прву годину
износиће 15.000 КМ што ће сносити општина Модрича.
У оквиру овог пројекта одржана је и Зимска
школа за фармере произвођаче млијека у трајању
од шест дана за око 50 фармера са подручја општи-
не. Стручњаци из области пољопривреде за вријеме
трајања школе едуковали су фармере у смислу
стварања добрих услова за бољу и квалитетнију
производњу млијека. Након завршених предавања
додјељени су цертификати полазницима школе.
Марија Благојевић
Успјешан завршетак школе за фермере
 Значајни датуми – годишњице – јубилеји...
Историјско пунољетство Најстарија црква на Требави
ОСАМНАЕСТ ГОДИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Споменик борцима за Републику Српску у Модричи
Осамнаест година у вјечности историје је скоро
занемарљив период, али у историји једног народа
постоје периоди који трају само један дан, а вјечно
се памте или трају годину, пет или десет (што је за
историју опет кратко), а дугорочно одређују судбину
једног народа. За историју Срба у Босни и Херце-
говини такви датуми су 1463. година када су Турци
загосподарили овим простором, 1878. година када
једног освајача замјењује други (Турску Аустроугар-
ска), 1918. када су окупатори коначно протјерани са
овог простора и 9. јануар 1992. када су Срби одлу-
чили да и стварно, а не само декларативно, буду
равноправни са друга два народа у Босни и Херце-
говини, без мајоризације и пргласавања, да Босна
и Херцеговина може бити само онаква о каквој се
договоре три народа и да на тај начин и Срби по-
стану истински своји на свом. Ту одлуку и то пра-
во требало је оружјем бранити три године против
многобројнијих снага које су биле подржане и самим
Нато пактом. И издржало се уз велике жртве.
Дејтонски мировни споразум донио је мир, пре-
станак оружане борбе, али почетак једне нове бор-
бе демократским средствима да се у дјело претвори
оно што је борбом добијено и међународно призна-
то и потписано - да је Босна и Херцеговина држа-
ва два равноправна ентитета и три конститутивна
народа. Требало је доста мудрости и чврстине,
воље и јединства да се стечено сачува, а притис-
ци на Републику Српску били изузетно агресивни
и, вјероватно, добро плаћени. Но, није се могло у
миру предати оно што је животима плаћено. Упркос
свему Република Српска је сваким даном постајала
све јединственија и стабилнија, правно уређена
демократија и економски просперитетан простор.
За осамнаест година оружане и дипломатске борбе
коначно је постала неупитна и своја, а љепшег јој
поклона од овога за осамнаести рођендан не може
бити. Срећно Ти пунољетство, Републико Српска.
Г. М.
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 16. *
У СВЕТОЈ МИСИЈИ
135 ГОДИНА
Крајем септембра прошле године Светом
арихијерејском литургијом коју је служио eпископ
зворничко-тузлански Василије у Копривни код Мо-
дриче свечано је обиљежено 135 година постојања
цркве посвећене Вазнесењу Господњем, у народу
познтијем Спасовдану. Ова црква је најстарија на
Требави, преживјела је све ратове и све ове године
била је у служби ширења православља.
Требавци су почели градњу ове цркве 1870,
а завршли је 1874. гдоине. Црква је изграђена од
камена, а улзана врата су ниска у полулуку како у
османлијско вријеме осиони окупатори не би могли
на коњима улазити у цркву. У току градње осман-
линска власт је кнеза Стоју Стајића бацилла у окове
и утамничили у Истанбулу само зато што је тржио
дозволу за градњу цркве. Тамновао је седам година,
а враћен је у село када су му се обе ноге осушиле
и отпале од окова које му нису скидали свих година
тмновања.
У бесједи епископ зворничко-тузлански Васи­
лије приликом обиљежавања 135 година постојања
цркве пручио је: “Чувајмо веру прадједовску, не у
њедрима сакривену, већ живимо по вери својој,
показујмо целом свету ко смо и шта смо, да смо
крштене православне душе, да смо по нарадно-
сти Срби, да имамо славну српску историју.”
Епископ је овом приликом освештао спомен
плочу на улазу у цркву посвећну учесницима Тре-
бавске буне из 1858. године из Копривне, коју је по-
дигао свештеник хаџи Петко Јагодић из сусједног
села Врањака. Његов први сарадник био је Стан-
ко Вуковић-Марић, који је након преживљене буне
службовао као свештеник у овој цркви. У буни су још
учестовали како стоји на плочи, браћа Стојан и Јевто
Кузмановић, Божо Јевтић-Биградилић и Стеванија
Стевановић.
Приликом обиљежавања 135 година постојања
Цркви вазнесења Гоподњег кумовао је Радован
Радовановић, вјерник из овог села.
Вид Благојевић
135 година најстарије цркве на Требави
 Значајни датуми – годишњице – јубилеји...
Двогодишњица смрти 50 година Гимназије у Модричи
др Милана Јелића
ГЕНЕРАЦИЈЕ
ЗА СВОГ ЗА ПОНОС
ПРЕДСЈЕДНИКА Гимназија у Модричи са радом је почела дав-
не школске 1960/61. године и то као истурено
одјељење Гимназије из Добоја, када је уписано 40
ученика у једно одјељење. Већ наредне школске
године, тачније од 5. јуна 1962. године постала је
самостална школска установа у којој су седам про-
фесора и два наставника изводили наставу за 120
ученика (два одјељења првог и једно другог разре-
да). Првих година гимназијалци су наставу похађали
у просторијама данашње Основне школе „Свети
Сава“, потом је изграђена нова зграда на мјесту гдје
Легенде се не заборављају се налази Основна школа „Сутјеска“, а од 1975. годи-
Поводом двогодишњице смрти др Милану не Гимназија је смјештена у тада саграђену зграду
Јелићу, предсједника Српске и првог човјека фудба- Центра за средње образовање.
ла у РС и БиХ, у Модричи је одиграна меморијална
утакмица између фудбалера Србије и Републике Реорганизациом образовног система и
Српске. Пред почетак утакмице предсједник ФС РС увођенњем средњег усмјереног образовања у пе-
Миле Ковачевић уручио је пригодне поклоне пред- риоду од 1983. до 1991. године класична гимназија
ставнику гостију Жарку Милојевићу, а овај му узвра- није постојала, тако да је наредна генерација
тио истом мјером. Онда су син Миланов, Петар, и гимназијалаца уписана тек у школској 1991/1992. го-
Милорад Ерцег, љекар државних селекција свих 45 дини.
година, извели су почетни ударац, да би капитени
селекција, Митар Лукић и Дејан Говедарица потом Данас се модричка Гимназија налази у саставу
положили цвијеће на мјесту гдје је покојни Јелић Средњошколског центра „Јован Цвијић“ и похађају
преминуо. је 334 ученика, којима ће се у 40. генерацији од
Резултат није био у првом плану. Можда је наредне школске године придружити и 80 ученика
неко утакмицу доживио као фудбалски сусрет првих разреда. Образује се осам одјељења учени-
двије ветеранске селекције, Србије и Републике ка опште гимназије и четири одјељења друштвено
Српске, али то је најмање био фудбалски сусрет, – језичког смјера. Са њима ради 27 професора, који
без обзира на умјеће асова из обје репрезентације су као и цијела локална заједница веома поносни
које смо видјели – то је био узвишени чин људског на чињеницу да свршени модрички гимназијалци у
поштовања према човјеку кога смо сви поштова-
великом проценту настављају даље школовање и
ли, цијенили, вољели, дивили му се. А он, покој му
успјешно завршавају различите студије на универ-
души, др Милан Јелић, успио је за свог кратког живо-
зитетима у РС, Србији, Црној Гори...
та да побиједи све овоземаљске изазове као што су
Сања Самарџић – Марјановић
предсједник, државник, харизматични вођа, блиста-
ви привредник, фудбалски посленик коме се дивио
цијели свијет. Дакле, све то је био, али прије свега
- човјек! У част тог и таквог човјека, сви који су били
у Модричи, били су да освјеже сјећања на њега. Та
сјећања, због генерација које долазе, вјерујемо, ни-
када неће изблиједити. Др Милан Јелић рођен је 26.
марта 1956. године, преминуо је 30. септембра 2007.
године од посљедица срчаног удара и преселио се у
легенду. Запловио је својим морима. Почивај у миру
Милане Јелићу!
У Модричи су били изасланик предсједника РС,
министар породице, омладине и спорта у Влади РС,
руководство ФС РС, чланови Предсједништва ФС
БИХ Сулејман Чолаковић и Богдан Чеко, Јелићеви
пријатељи и сарадници Бранко Лазаревић, Ратко
Радовановић, Ђоко Вучинић, Ранко Цвијић, Дамјан
Пајић... Цјелокупна фудбалска Република Српска.
Слађан Јеремић СШЦ „Јован Цвијић” - данас

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 17. *

 Поводом Дана општине
ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ
Прослава Дана општине Модрича увијек је повод такмичењима из наставних предмета и то: Александру
да се најзаслужнијим појединцима и колективима који Лазићу, Стефану Кузмановићу, Милени Божић, Борјани
су дали свој допринос у афирмацији и развоју општине Милошевић, Стефану Јовановићу, Стефану Гојковиићу,
додијеле општинска признања. Или­ји Малиновићу, Немањи Алаковић, Боривоју Јовано­
вићу и Мирку Видаковићу.
ПОВЕЉА, ПЛАКЕТЕ,
ДИПЛОМЕ И ПРИЗНАЊА НАГРАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА

Награде за сеоско домаћинство припале су: Драгану

Гаврићу из Горњих Кладара, Миленку Керићу из Ботајице
и Јовици Марковић из Копривне. Награде су додељене са
циљем стимулације пољопривредне производње.

НАЈЉЕПША ДВОРИШТА И БАЛКОНИ

У току видовданске вечери музике и фолклора

уручене су награде за најљепша дворишта и балконе.
У категорији најбољих градских дворишта прва награ-
да припала је Биљани Вујанић, друга Новаку Ђурићу, а
трећа Стани Нинковић. За најбоље сеоско двориште прва
награда припала је Драгану Антићу из Ботајице, друга
Зијаду Дугићу из Тареваца и трећа Милки Малиновић
из Крчевљана. У категорији предузећа, организација и
установа прва награда припала је ДОО „Дукла“ Модрича,
друга ОШ „Сутјеска“ Модрича и трећа ОШ „Свети Сава“
Модрича. Прва награда за најљепши балкон припала је
Стеви Бајуновићу, друга Миловану Цвијановићу и трећа
Мухамеду Сарвану.
Утјешну награду, годишњу претплату на часопис
„Моја лепа башта“ добили су Јован Мићић из Скугрића,
Милена Лазић из Крчевљана, Далиборка Јеремић из Ко-
привне, Снежана Павић из Модриче, Љиљана Мишић из
Модриче, Боса Јовичевић из Модриче, Зухрудин Сарван
Повеља др Слободану Арсићу постхумно из Тареваца и Анади Хасановић из Тареваца.
је уручена његовом сину
Записе о добитницима признања и награда по-
Највеће општинско признање Повеља за 2009. го- водом Дана општине из техничких разлога увијек
дину додијељена је постхумно др Слободану Арсићу за објављујемо ретроактивно – 2010. за 2009. годину,
изузетне резултате остварене у научно – истраживачком 2011. за 2010, ако Бог да.
раду и допринос у развоју Рафинерије уља Модрича. На- Марија Благојевић
граду је, на свечаној сједници, преузео његов син Слобо-
дан Арсић.
Плакете су додељене Миленку Ђукићу за допринос
у развоју одбојкашког спорта на подручју општине, затим
УГ „Будућност“ за допринос у изградњи цивилног друшт-
ва, промоцији женских права, превенцији наркоманије и
спречавању насиља у породици и Николи Василићу за
дугогодишње ангажовање и пружање помоћи у раду и
развоју МЗ Врањак.
Дипломе су уручене предузећу ДОО Коридор ‘92, за
допринос у радном ангажовању инвалида и постигнутим
резултатима у извршењу радних обавеза, спортском рад-
нику Николи Живковићу, за остварене спортске резулта-
те у области карате спорта и пољопривреднику Драгану
Гаврићу, за резултате остварене у области пољопривреде
и сточарства.
Новчана награда припала је Пионирској екипи ЖОК
„Модрича“.
Признања су уручена ученицима који су постиг- Замјеник начелника са носиоцима
ли запажене резултате на републичким и државним видовданских диплома

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 18. *

 Изборна Скупштина општинске Удружење ратних заробљеника
Борачке организације – лограша Модрича
ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА ОТКРИТИ ИСТИНУ О
ПОНОВО ИЗАБРАН СТРАДАЊИМА СРБА
НИКОЛА САВИЋ
У протеклом рату велики број цивила и недуж-
ног становништва нашло се заробљено у логори-
ма муслиманско-хрватских снага широм Посавине.
Тадашњи заробљеници, а сада људи са бројним
траумама, основали су 2003. године Удружење рат-
них заробљеника - лограша Модрича. Ово удружење
тренутно окупља 247 људи који су прошли тортуре
45 логора у БиХ и 10 у Хрватској. Логораши који сада
живе у Модричи, а чалнови су овог удржења били
су зарбољени у Оџаку, Градачцу, Зенци, Возући,
Сарајеву... Само из Модриче у посавским логорима
било је заробљено 34 цивила.

Средином маја ове године Удружење је орга-

низовало Округли сто о страдању заробљених Срба
из Модирче, Шамца, Оџака, Древенте и Брода. Кроз
Изборна Скупштина општинске Борачке организације 50-атак муслиманско-хрватских логора прошло је
око 6 хиљада цивила, углавном старих, жена и деце.
Општинска Борачка организација Модрича одржала
је 9. фебруара изборну Скупштину на којој је након избо- Ови лограши одвођени су и даље у логоре широм
ра радних тијела за предсједника општинске организације Хрватске. Истина мора једном доћи на видјело и за
једногласно именован Никола Савић, који је ту дужност злочин над Србима у Посавини, мора одгворати онај
обављао и у протеклом четворогодишњем периоду. којих их је починио и зато ће се борити док су живи
За чланове Предсједништва Скупштине изабрани су: - основни је закључак овог округлог стола.
Жељко Томић (испред МБО Милошевац, Гаревац и Горњи
Кладари), Никица Лазић (испред МБО Крчевљани, Толиса
и Скугрић), Лука Вукајловић (испред МБО Модрича град),
Удружење је крајем маја у Модричи и Шамцу
Митар Којић (испред МБО Врањак, Врањак 1, Копривна и Ко- организовало трећи традиционални сусрет ратних
привнска Требава) и Милутин Врачевић (испред МБО Дуго ветерана из Србије, Хрватске и БиХ, учесника пред-
Поље и Ботајица). ходног рата. У току сусрета, ветерани су посјетили
У Одбор породица погинулих и несталих бораца име- обиљежена и необиљежена мјеста страдња цивила
новани су: Петар Деспотовић, Љубица Цвијановић, Мара и војника у претходном рату. Њих 35 обишло је Си-
Гаврић, Владимир Врањешевић и Петар Брадашевић, а
лос у Модричи, некадашњи логор за Србе, простор
у Одбор ратних војних инвалида: Данило Крстић, Стево
Благојевић, Љубомир Лукановић, Драган Герић и Владо Земљорадничке задруге у Црквини код Шамац, гдје
Драгојловић. су држани заробљени Хрвати и Бошањаци, и спо-
Нови Надзорни одбор чине Борислав Гвозден, Јово менике борцима ВРС у Модричи и Шамцу. Основна
Јовановић и Мирко Божић. порука упућена са сусрета је да ветерани посједују
У Комисију за његовање слободарских тради­ција кредибилитет и потенцијал за рад на пољу изградње
српског народа, историју и документацију изабрани су: Ми-
мира, јер су у већини случајева и то на веома суров
лутин Врачевић, Лука Трипић, Бранислав Пурановић, Владо
Драгојловић и Новак Дугић. начин рат осјетили на својој кожи.
Новоименовану Статутарну комисију чине: Ђорђе Вид Благојевић
Никић, Лука Вукајловић и Милутин Врачевић, а Комисију
за жалбе: Петар Брадашевић, Васо Видовић и Михајло
Станковић. У Комисију за инфо­рмисање изабрани су: Глигор
Муминовић, Никола Савић и Данило Крстић, док Суд части
чине: Радован Антић, Жељко Терзић и Љубомир Видаковић.
Након изборне Скупштине, крајем марта одржана је
редовна годишња сједница Скупштине општинске Борачке
организације на којој су усвојени извјештај о раду у 2009. и
план рада за 2010. годину. На сједници су такође осуђене
све врсте подјела унутар борачке популације, јер како је
истакнуто, основни принцип Борачке организације јесте
залагање за јединство свих борачких категорија. Осуда је
усвојена као један од закључака који имају за циљ унапређе
јединства бораца, чланова породица погинулих и несталих
бораца и ратних војних инвалида.
Сања Самарџић - Марјановић Ратни ветерани на сусрету у Модричи

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 19. *

 За развој руралног подручја
УНАПРЕЂЕЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
Отварање пута у Врањаку
У оквиру Стратегије локалног економског развоја,
јасно је наведено да ће значајна пажња бити усмјерена
на унапређење инфраструктуре која је значајан замајац
у развоју руралног подручја. Уосталом, Влада РС из
свог Развојног програма, такође, чини све да се рурал-
ном подручју да нови изглед, љепота, сјај...
Тако су мјештани насеља Гегићи у МЗ Крчевља­ни
добили новоасфалтирани пут у дужини од 1.500 метара,
а вриједност изведених радова је 112.600 КМ. Мјештани
МЗ Крчевљани, Толиса и Скугрић сакупили су 32.600
КМ док су Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде и општина Модрича учествовали са по
40.000 КМ. Младен Крекић и Нико Лазић, начелник Мо-
дриче и предсједник МЗ Крчевљани, свечаним чином
пресјецања врпце званично су отворили нови пут. „Ово
сматрам успјехом овог села, успјех овог насеља.
Овдје живи један скроман народ великог срца, нема
их много, а хтјели су да имају асфалт. Искористио
бих прилку да се захвалим Влади Републике Српске
односно Министарству пољопривреде, шумарства
и водопривреде на донацији коју су дали за рурал-
ни развој и поготово овом селу. Задовољство је што
смо данас ту јер је ово једно мало село а мјештани
овог засеока су дуго година очекивали овај асфалт
који ће им пружити боље услове и бржи долазак до
града и одређених институција. Пресретан сам ко-
лико су пресретни и ови мјештани“, рекао је начелник
Крекић.
Нови асфалтни пут стигао је и у Добрињу, тачније
поред Градског гробља до Баришића и Граоришта. Пут
је дужине 350 метара, а уговорена вриједност изведе-
них радова је 32.780 КМ. Средства у износу од 15.360
КМ обезбиједили су мјештани Добриње, а 17.420 марака
издвојила је општина Модрича.
Лијепа пракса настављена је и у Врањаку, гдје је
пуштен у употребу асфалтирани Стојановића пут дужи-
не 400 метара. Вриједност радова је 33.000 КМ, а сред-
ства су обезбиједили локална заједница и мјештани
Врањака. Свечаности отварања и пресјецању врпце
присуствовали су начелник општине Младен Крекић,
замјеник начелника Бојан Видић, предсједник Савјета
МЗ Врањак Јеротија Јанковић и мјештани Врањака.
Вриједност нове инвестиције препознао је Младен
Крекић, начелник Модриче: „На свечаности се окупи-
ло старијих и млађих људи који су жељели да се ова
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 20. *
дионица пута направи. Наша срећа је толика коли-
ко су срећни људи који овдје живе. Срећан сам јер
се нешто направило што омогућува овим људима
боље сутра, дјечици да безбједније одлазе до школе
и људима да лакше дођу на посао.“
Заједничким средствима Владе Републике Српске,
општине Модрича и грађана, и у Скугрићу је отворен
нови асфалтни пут. Ријеч је о пројекту Владе Републике
Српске, односно Министарства пољопривреде, шумар-
ства и водопривреде који се односи на подршку рурал-
ном подручју. И на овај начин врши се подршка развоју
села и становништву које живи у Брезику и бави се
пољопривредом. Према ријечима Младена Крекића, на-
челника Модриче, активности на асфалтирању насеља
Брезик трају скоро двије године. Он је подсјетио да у
том дијелу Скугрића живи двадесетак мале дјеце који
ће имати љепши и лагоднији живот од њихових старијих
сродника. Крекић се захвалио Влади Републике Српске
за активности које води на развоју руралног подручја.
Асфалтирани пут у Брезику је у дужини од 1.050
метара, а уговорена вриједност изведених радова је
близу 60.000 марака.
У оквиру васкршњих празника у Дугом Пољу – Кут-
ловац свечано је отворен и освештан спортски полигон.
Свечаном отварању су присуствовали Младен Крекић,
начелник општине, Бојан Видић, замјеник начелника
и многобројни грађани модричке и добојске општине.
Младен Крекић, начелник општине Модриче, изразио
је наду да ће полигон послужити за окупљање младих
људи:
„У томе је велика срећа свих људи овдје који се
радују да се њихова дјеца играју на полигону, а не да
иду по кафанама, пију, дрогирају... Најважније је да
се овдје окупљају дјеца и здраво живе. Ја бих испред
овог села, јер ја одавде и потичем, желио се захвалити
Влади РС односно Министарству које је учинило један
огроман напор да овај полигон асфалтира, а општина
и овај народ су заједно купили земљиште . Оно што
припада општини припада овом народу и то је ваљда
свима јасно.“ Спортски полигон је од великог значаја за
мјештане, а нарочито омладину ове мјесне заједнице.
Укупна вриједност инвестиције је 71.999,11 КМ.
Слађан Јеремић
Отварање спортског полигона у Кутловцу
 Прекогранична сарања двије општине Награде ствараоцима
УБ И МОДРИЧА ЈЕСЕЊИ КУЛТУРНИ
НОВИ ПАРТНЕРИ МОЗАИК
У организацији Српског културног центра, 21.
децембра, одржана је манифестација под нази-
вом Модрички културни мозаик. На трећој по реду
манифестацији промовисана је трећа књига „Са та-
ласа модрог града“ и уручене су награде књижњвним
ствараоцима.

Награда „Кључ Добор града“ ове године при-

пала је адвокату и пјеснику из Дервенте Миши
Ђурђевићу за најбољу књигу.

Награда која носи име покојног модричког

пјесника Здравка - Гајка Поповића, Гајков пјеснички
шешир, одлуком породице Поповић припала је све-
Потписивање Уговора о сарадњи страном умjетнику Ђорђу Гаврићу из Детроита у
Начелник општине Модрича Младен Крекић и Сједињеним Америчким Државама.
предсjедник општине Уб Владислав Крсмановић потпи-
сали су 17. септембра у Модричи Уговор о партнерству Пjесничка лента припала је Милени Дрпи из
ове двије општине. Уговор је потписан у оквиру преко- Модриче за комплетан пјеснички и приповиједачки
граничне срадње са циљем кандидовања пројеката за опус и за дугогодишњи рад са младим пјесницима.
додјелу бесповратних средстава из предприступних
фондова Европске Уније. Поред начелника општине Мо- Повеље Модрог града, које се додељују за
дрича и предсједника општине Уб уговоре о партнерству
књижевно стваралаштво, допринос у развоју култу-
и прекограничној сарадњи у пројектима потписали су и
представници привреде, образовања, екологије, туриз- ре и учешће у културним манифестацијама у СКЦ
ма и културе ове двије општине. Укупан износ средста- добили су СО Модрича, Књижевни клуб „Савовање“
ва намијењен апликантима из БиХ износи 1.260.000 €, из Шамца и Глигор Муминовић.
од којих општина Модрича потражује око 350.000 кроз
пројекте из области привреде, образовања, екологије, ту- Захвалница је уручена Бранку Мишићу за
ризма и културе. помоћ у реализацији културних догађаја.
Пројекат је направљен да би се унаприједила про- Марија Благојевић
дуктивност и конкурентност економских, руралних и еко-
лошких ресурса у програмском подручју и прекогранич-
не иницијативе намијењене подстицању размјене људи
и идеја у циљу унапређења професионалне и сарадње
НВО сектора. Потписивању уговора претходила је
презентација заједничких пројеката: Стварање услова за
развој пословних зона регије, Селективно прикупљање
отпада, Развој туристичке понуде општина Уб и Модрича,
Програм културолошке размјене и Мултимедији у школа-
ма.
„Ми желимо да са општином Уб у догледном
времену постанемо партнер град тј. братски град, да
између ових градова постоји једна нераскидива веза.
Надам се да ће ови пројекти проћи и да ћемо успјети
реализовати ових 700 хиљада марака на задовољство
и једне и друге општине и институција које су аплици-
рале ове пројекте“, изјавио је овом приликом начелник
Крекић.
Владислав Крсмановић, предсједник општине
Уб, изразио је задовољство што су тимови два града
за рекордно кратко вријеме препознали области које
представљају заједничке потребе двије пријатељске сре-
дине. „У сарадњи свих наших служби и међусобној
комуникацији у задња два-три мјесеца мислим да смо
дошли до пет квалитетних пројеката. Надам се да ће
се сарадња наше двије општине наставити без обзира
на ове пројекте. Људи су се већ међусобно упознали
и постоје многа поља где можемо сарађивати“, рекао
је Крсмановић. Носиоци Кључа Добор града, Гајкиног
Марија Благојевић пјесничког шешира и Пјесничке ленте

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 21. *

 Хуманост на дјелу
ПОМОЋ БОЛЕСНИМ
И СТАРИМ
У протеклој години подржане су на разне на-
чине све хуманитарне акције, којима се покушало
помоћи болеснима, старим, изнемоглим и свима
којима је била потребна било каква помоћ. Све ху-
манитарне акције су у првом реду финансијски под-
ржане од стране општине Модирча.
Једна од таквих акција била је прикупљање
новчаних средстава потребних за куповину и
трансплантацију бубрега 19-огодишњој Дарјани
Трипић. До почетка новембра прошле године
Дарјана је била здрава, а онда је наступио пакао.
Умјесто да ужива у обичним стварима као сви мла-
ди људи, она је принуђена да се бори за живот. За
Дарјанино лијечење потребно је преко 35.000 евра.
Уколико се прикупи тај новац, Дарјанино име наћи ће
се на листи чекања за трансплантацију у Београду,
а до тада ће путовати у Шамац на дијализу и чекати.
Захваљујући добрим људима и мјештанима
МЗ Добриња 64-годишња бака Тода Тешић и њена
кћерка Драгица, која је душевни болесник, доби-
ле су почетком октобра кров над главом. До 1993.
године живеле су у Јасеници у општини Градачац
(Федрација БиХ) када су се због ратних дејстава
преселиле у Модричу. Кућа је величине 8 пута 4,5
метра и састоји се од двије собе, ходника и купати-
ла. За изградњу и опремање куће утрошено преко
20 хиљада марака.
Српска православна црква и мјештани Коприв-
не показали су своју хуманост, када су добровљним
прилозима и акцијама почетком новембра прошле
године изградили нову куће за 73-огодишњу Сав-
ку Мишић из Копривнске Требаве која живи сама.
Акцију изградње куће водио је протонамјесник
Јадранко Стојановић из Копривне, који је освеш-
тао нову кућу и баки Савки уручио додатну помоћ
од 310 марака. Свештник је прикупио 7.800 марка, а
комшије су бесплатно радиле на изградњи и даро-
вали грађевински материјал. Иначе у изградњу куће
укупно је уложено око 13.600 марака. давати крв убудуће јер ово сматрам једном од
Вид Благојевић
Дарјана Трипић са начелником-
племенитост људи једина нада
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 22. *
СЕДМИ ПУТ
МАТУРАНТИ
ДАРИВАЛИ КРВ
Матуранти на испиту хуманости
У Дому хуманитарних организација Ријечани
код Модриче средином маја одржана је седма по
реду акција добровољног даривања крви за мату-
ранте средњих школа из Модриче. Акцији која носи
назив „Човјек је нада човјеку“ одазвало су се 74
матураната из Модриче и Вукосавља, а крв је на-
кон обављених љекарских прегледа даровао 41
ученик од којих је 33 први пут. Сакупљено је 12,3
литре најдрагоценије течности која је прослеђена
добојској болници.
„Први пут дајем крв и лијепо се осјећам, јер
нема хумнијег чина од овога. Знам да ће моја
крв помоћи неком коме је живот угрожен“, рек-
ла је Татјана Трипић, матурант СШЦ „Никола Тесла“
Вукосавље уз напомену да ће и даље давати крв.
Слично размишља и Ружа Старчевић, матурант
СШЦ „Јован Цвијић“Модрича: „Дивно се осећам и
није уопште страшно како сам мислила. Наставићу
најхуманијих ствари у животу.“
Илија Бабић, матурант Електро-техничке школе
у Модричи је прошле године имао ватрено крштење:
„Морам прво похвалити свој разред јер од нас 30,
за давање крви пријавило се 25 ученика и већина
нас је и дала крв. Ја ћу, као што сам обећао про-
шле године, и даље бити добровољни давалац
крви јер, кад дам крв, имам осјећај да сам неком
много помогао“
Акција добровољног даваластва крви и овај
пут заједнички су реализовали модрички Црвeни
крст, ДХО Ријечани и Одјељење за трансфузију крви
Опште болнице „Свети апостол Лука“ из Добоја.
Покровитељ акције одржане у оквиру Међународне
недјеље Црвеног крста и ове године била је општи-
на Модрича.
Вид Благојевић
 Модрича била домаћин Централној манифестацији Републике
Српске поводом Међународног дана дјетета

БОЉИ ЕКОНОМСКИ АМБИЈЕНТ

ЗА БОЉИ ЖИВОТ ДЈЕЦЕ
Поводом обиљежавања 20. новембра,
Међуна­родног дана дјетета и 20. година
Конвенције Уједи­њених нација о прави-
ма дјеце, у Модричи је одржана централ-
на свечаност, чији је покровитељ био Игор
Радојчић, предсједник Народна скупшти-
на РС, а организатори су били Омбудсман
за дјецу РС и општина Модрича. У оквиру
Центрелне манифестеције одржан је при-
Велика подршка дјечијим правима
годан програм у модричкој дворани пред
више хиљада ученика и дјеце из Модриче то обезбиједимо. Сви морамо радити
и цијеле Републике Српске. У програму су заједно да сваки дан за свако дијете у сва-
учествовали: Дјечији вртић „Наша радост“, ком дијелу РС буде дан њихових права.
ОШ “Свети Сава“, ОШ “Сутјеска“, СШЦ Модирча је пет дана била прави домаћин
“Јован Цвијић“ и дјеца из Дечијег дома „Рада и право мјесто у коме се остварују права
Врањешевић“ из Бања Луке. Удружење дјеце,“ нагласила је Нада Граховац, Ом-
грађана „Будућност“ је организовало округ- будсман за дјецу РС.
ли сто о правима дјтета.
Гордана Дукић, изасланик предсједника
Учесницима манифестације у Модир- Народне скупштине и предсједник Одбора за
чи писмо је упутио предсједник РС Рајко образовање, науку, културу и информисање
Кузмановић у коме се наглашва: „Републи- у НС РС, обећала је стварање институцјалног
ка Српска је више пута јасно потврдила оквира за лакше остваривање прва дјеце:
своју опредјељеност да помаже и под- „Замо да велики број дјеце у Српској
стиче заштиту права и слобода, како живи у тешком матријалном стању. Наш
дјеце, тако и човјека уопште“. Дјечија по- задатак је да стварамо економски, по-
рука са манифестације из Модирче је јасна литички и социјални амбијент како бис-
„Имам права и знам своје обавезе.“ мо нашој дјеци стварали услове за бољи
живот.“
„Дјеца имају права на своја пра-
ва, а обавеза нас одраслих је да сви Дукићева је најавила измене Зако-
поједници, институције, родитељи, на- на о предшколском, основном и средњем
ставници, посланици, минситри да им образовању у које ће се уградити стандарди
и норме које ће штитити дјечија права:

„Осим тога слиједе иновације у на-

ставнима пла­но­вима и програмима. Уво-
ди се предмет Демо­кратија у средње
образовање“.

На овој свечаности уручене су награде

за најуспјешније ликовне и литерарне радо-
ве на тему „Имам права и знам своје обаве-
зе“.
Дјеца знају шта хоће Вид Благоејивћ

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 23. *

 Понос града
УЧЕНИЦИ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
Школа „Сутјеска” - побједник Квизолога
Награде у рукама најбољих
Почетком школске 2009/2010. године Продукцијска
кућа „Аеон“ из Бања Луке и Радио–телевизија Републике
Српске, у сарадњи са Министарством просвјете и култу-
ре и Педагошким заводом РС, покренули су први дјечији
квиз едукативно забавног карактера у РС под називом
Квизолог. У борби за освајање вриједних награда уче-
ствовали су ученици укупно 32 школе узраста од 11 до 14
година, а у конкуренцији су се нашле школе са најбољим
резултатима оствареним на републичким такмичењима
из наставних предмета у претходној школској години.
Међу одабраним школама биле су и обје основне
школе из Модриче: „Сутјесака“ и „Свети Сава“, од којих
је школа „Сутјеска“ освојила прво мјесто савладавши
у финалу такмичења ОШ „Георги Стојков Раковски“ из
Бања Луке. Прво мјесто донијело је и вриједну награду
– комплетно опремање кабинета информатике са 20 но-
вих реачунара прикључених на интернет мрежу, што је уз
постигнути успјех био повод за велико славље у центру
града по повратку такмичара. Ипак, са побједницима Кви-
золога у Бања Луци први су се радовали њихови другари
из школе „Свети Сава“, иако су исти дан били поражени
у надметању за треће мјесто од ОШ „Петар Петровић
Његош“ из Теслића. Награда за четвртопласирану школу
„Свети Сава“ је пет рачунара, а наставници обје школе,
родитељи, другари и суграђани поносни су на показано
знање, тимски рад и такмичарски дух. Обје школе оства-
риле су и право учешћа у наредној сезони Квизолога.
Ученици ОШ „Свети Сава” у Квизологу
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 24. *
Ученици генерације
Са посебним поносом модричке школе и у школској
2009/2010. години изабрале су ученике генерације, који
представљају најбоље међу најбољима. У Основној шко-
ли „Свети Сава“ признање ученика генерације добила је
Мирјана Ђукић, у Основној школи „Сутјеска“ Мирза Хердић и у
Средњошколском центру Дејана Савић, матурант Гимназије.
Општинска управа у поводу Видовдана, Дана оп-
штине, традиционално организује пријем за најбоље
ученике (ученике генерације, добитнике Вукове дипломе
и успјешне учеснике такмичења на републичком нивоу),
како би им у име њихове локалне заједнице честитала
на постигнутим резултатима током школовања и уручила
пригодне новчане награде.
Добитници Вукових диплома
Модричке основне и средње школе на списковима
свршених основаца и средњошколаца у тек завршеној
школској години имају 23 добитника Вукових диплома.
У Основној школи „Сутјеска“ ово значајно признање
добило је 12 ученика: Мирза Хердић, Небојша Дринић,
Петар Стојановић, Теодора Ђекић, Маја Стајић, Радмила
Новаковић, Бојана Новаковић, Милана Митошевић, Зора-
на Копривица, Мијић Соња, Небојша Кнежевић и Наташа
Станковић
Вукове дипломе у Основној школи „Свети Сава“ до-
било је девет ученика: Мирјана Ђукић, Гала Марковић,
Живко Мишић, Лејла Жилић, Драгана Ђуреин, Немања
Бјелић, Стефан Кузмановић, Маја Ђурић и Емина Мешић.
У Средњошколском центру „Јован Цвијић“ Вуко-
ве дипломе добили су Дејана Савић (Гимназија) и Игор
Мишић (смјер економски техничар).
Успјеси на такмичењима
Постигнутим резултатима на такмичењима из
наставних предмета ученици модричких основних и
средњих школа име свог града прославили су и у школској
2009/2010. години.
Ипак, највећи успјех од многобројних ученика који
су се након регионалних успјели пласирати за републич-
ка такмичења, имао је Мирза Хердић из ОШ „Сутјеска“.
Хердић је освојио прво мјесто из информатике у РС и чет-
врто на државном првенству БиХ, чиме се пласирао и за
учешће на Балканском такмичењу. Такође, прво мјесто на
републичком такмичењу из гимнастике освојио је Милош
Којић из школе „Сутјеска“.
Друга мјеста на републичким такмичењима освојили
су: Весна Вујанић (информатика), Александар Демоњић
(атлетика), Стефан Малиновић (гимнастика) и Цвијана
Ристић ( конкурс за литерарне радове поводом Дана
Републике Српске), сви ученици ОШ „Сутјеска“. Друго
мјесто на републичком такмичењу освојила је и женска
одбојкашка екипа СШЦ „Јован Цвијић“ у саставу: Сања
Жарић, Татјана Дамјановић, Јелена Малиновић, Бојана
Зељковић, Душка Бабић, Маја Шебез, Стана Илић, Јелена
Јовић, Вања Бенцун и Нина Јандрић.
Трећепласирани на републичким такмичењима из
Модриче у школској 2009/2010. години су Милена Божић
(математика), ОШ „Свети Сава“ и Мирко Видаковић (ин-
форматика), СШЦ „Јован Цвијић“.
Сања Самарџић - Марјановић
 Прилози Видовданском годишњаку
„САВОВАЊЕ“ И „САБОРАЦ“
„Видовдански годишњак“ већ седму годину, све од Видовдана 2004. године, биљежи све оно што је
вриједно памћења на подручју општине Модрича. Забиљежена су сва друштвена расположења и тежње,
планови и остварења, успјеси у привреди, култури и спорту, записано је ко су нам били најуспјешнији при-
вредници, културни и спортски радници, студенти и ђаци. Свједочи ријечју и сликом како смо се борили
против суша, непогода и поплава, шта смо градили данас за сутра. Тако је „Годишњак“ постао својеврсна
хроника овога простора у овоме времену. Но, он би без обзира на сву свеобухватност и објективност, ипак
био непотпун без „Савовања“, годишњака за културу општине Модрича, и „Саборца“, годишњака Борачке
организације општине Модрича.

„САВОВАЊЕ“, „САБОРАЦ“, ГОДИШЊАК

ГОДИШЊАК ЗА КУЛТУРУ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ОПШТИНЕ МОДРИЧА ОПШТИНЕ МОДРИЧА
„Саборац“, годишњак Борачке организације општи-
не Модрича, се појавио 15. фебруара 2006. године. Ове
године за Сретење Господње, Дан Борачке организације
Републике
Српске, изашао је пети, јубиларни, број. “Саборац“
прати рад свих облика дјеловања Борачке организације
општине Модрича и све њихове активности, истражује
значај појединих догађаја и личности из наше национал-
не историје посебно оних чије годишњице обиљежавамо.
Годишњак је временски одређен периодом између
два Сретења Господња и просторно подручјем општи-
не Модрича, али када је у питању његовање и очување
традиције ослободилачких ратова те се границе
помјерају на све просторе српског народа. „Саборац“ је
покровитељ такмичења ученика основних и средњих шко-
ла у изражајном казивању родољубивих текстова „Златна
лира“ које се одржава сваке године поводом Дана Борач-
ке организације Републике Српске.

„Савовање” - број 5

„Савовање“, годишњак за културу општине Модри-

ча , се појавило 27. јануара 2006. године. Ове године је
из штампе изашао пети, јубиларни, број. Годишњак је
цјеловита хроника културних збивања на овом подручју,
вјерно свједочанство о културним догађајима, ствара-
оцима и њиховим дјелима. Његове странице су отворе-
не за све литерарне и ликовне ствараоце без обзира на
године и умјетничка опредјељења, оне чувају традицио-
налне вриједности, али и прихватају и савремене изазо-
ве, откривају сјај кулурне баштине и изазов савременог
израза. Ријечју и сликом се биљеже све промоције, из-
ложбе, концерти, позоришне и филмске представе, јавне
приредбе, свечане академије... „Савовање“ је прихватило
и наградни конкурс који се осамнаести пут расписује за
литерарне и ликовне радове ученика основних и средњих
школа инспирисане животом и дјелом светог Саве и ре-
довно објављује награђене радове.
„Саборац” - број 5

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 25. *

 Награђени радови на конкурсу „Вид Видовдана“
ПРВА НАГРАДА
НА ПУТУ ПОНОСА
Прије много љета
крв се овђе лила,
да би спрска земља
вјечно срећна била.

Прађедови моји
животе су дали
достојанство наше
да би сачували.

Сања Ракић
Бранили су огњишта,
шуме, ријеке, поља,
да будућност ђеци
сутра буде боља.

Безобзирно им отимаше
груду земље свете,
не жалећи, убијаше
жену, старца, дијете.

Измучени и прогнани
са огњишта свога,
Срби граде нова гнијезда
чела дигнутога.

Наташа Лазић, VIII-1

ДРУГА НАГРАДА

ВИДОВДАН, СЛАВА
МОГА ГРАДА
Наши јунаци су се од Косову борили,
да би нашу слободу одбранили.
Бојан Глигоровић

На Видовдан завладао је мир и слога,

Видовдан је слава града мога.

Пуно љубави и среће

на тај дан биће.
Тај празник,
увијек у сунцу и радости свиће.

Свима желим љубави, среће, весеља

на тај дан – свети Видовдан.
Видовдан ће увијек бити слава мога грсда
јуче, сутра и сада.

Тамара Париповић, VII-4

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 26. *

 Награђени радови на конкурсу „Вид Видовдана“
ТРЕЋА НАГРАДА
ВИД ВИДОВДАНА
Сванула је зора,
пробудили се људи
јер видовдански сјај
све људе буди.

Пробудио се мали Марко

и Богу се моли
за видовданску славу
да не буде боли.

На тргу ватромет
у кући свијећа гори,
крсница је спремна
да се ломи.

Марко молитву чита

кум куму честита.
Свештеник благослов даје
Да сваком човјеку срећа не престаје.

Драгана Гегић , VII разред

Наташа Стојичић

КОСОВСКА БИТКА
28. јуна одиграла се важна битка за
историју српског народа - Косовска битка. Двије
велике војске су се сукобиле на Косову пољу.
Једна војска турског султана, друга војска цара
Лазара. Оба велика владара су убијена исти
дан у истој бици, као и велики број ратника
једне и друге војске. Сва зелена трава на вели-
ком пољу била је прекривена крвљу људи који
су се храбро борили. Нико није изашао као пра-
ви побједник, јер оба владара бијаху погинула.
Српска бвојска била је малобројнија у односу
на турску, али се није предавала. Сваки ратник
борио се до краја, на живот или смрт. Та бит-
ка била је покретачка снага у вјечитој борби за
слободу овђе, на Балкану. Свака генерација
Срба изнова се борила за освајање слободе
као и витезови светог кнеза Лазара. Хвала им
на томе!

Јелена Јефтић, VIII-4

Тела Алић

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 27. *

 Трећи сабор КУД-а „Модрича“

УГОСТИЛИ ПРИЈАТЕЉЕ ИЗ ГЕТЕБУРГА

Трећу годину свог постојања Културно-
умјетничко друштво Модрича обиљежило је
Трећим по реду сабором, на којем су поред чла-
нова секција овог Друштва наступили и чланови
Српског културно-спортског друштва “Козара”
из Гетебурга.

Сабор је отворила Етно група Вида, чији су

чланови за кратко вријеме од оснивања освојили
низ награда на престижним такмичењима у
РС и Србији. Потом су наступиле модричке
мажореткиње, које у својој секцији окупљају
четрдесетак чланица и које су такође до сада
више пута наступале у РС, Србији и Црној Гори. Српско културно-спортско друштво „Козара” Гетебург
Публику нису оставили равнодушним ни члано- (Шведска) - гост Трећег сабора КУД „Модрича”
ви фолклорне секције који су се представили
сплетом игара из Србије и изворним играма из Гости из КУД-а “Зоран Томушиловић” на-
добојске регије, а специјални гости из Гетебурга ступили су са играма из Врања, а били су и
на велико одушевљење публике представили домаћини друге вечери Сабора у Дугом Пољу.
су се својом пјевачком групом, Влашким играма
и Гламочким нијемим колом. Сања Самарџић - Марјановић

Успјех Јелене Ђурић

ПОНОСНИ НА СВОЈУ СУГРАЂАНКУ
одлучили су стручни жири и публика, нарочи-
то њени суграђани, који су је подржавали го-
тово годину дана од квалификација, на које се
пријавило преко двије хиљаде такмичара, до
самог финала..

Јелена је љубав према пјесми исказала

у четвртој години и прве наступе имала је још
у вртићу. Члан је Етно групе „Вида“ од њеног
оснивања, а остале чланице ове групе такође су
биле велика подршка Јелени током такмичења,
па је начелник општине Младен Крекић са са-
радницима поводом Јелениног успјеха уприли-
чио пријем за све чланице ове групе.

Свој таленат Јелена Ђурић је потврдила и

2006. године на такмичењу „Златни опанак“ у
Ваљеву, када је освојила прво мјесто.

Јелена Ђурић - успјех за успјехом Као награду за освојено друго мјесто на

Двадесетогодишња Јелена Ђурић из Мо-
дриче средином јануара 2010. године у финал-
ном дијелу друге сезоне музичког такмичења
под назиовом „Звијезда можеш бити ти“
освојила је друго мјесто. О њеном пласману
такмичењу «Звијезда можеш бити ти» Јелена је
снимила властиту пјесму «Траг» за коју је музи-
ку и текст написао Амил Лојо, а ускоро би тре-
бао да буде снимљен и њен први спот.
Сања Самарџић – Марјановић

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 28. *

 Радост за најмлађе Средњошколски центар “Јован Цвијић“
ДЈЕЧИЈА НОВА уљепшао једно мартовско вече

ГОДИНА ВЕЧЕ ЉУБАВНЕ

ПОЕЗИЈЕ
Српски културни центар и општина Модрича
организовали су, пету годину за редом, прославу
Дјечије Нове године. Поред завршетка још једне ка-
лендарске године малишани су прославили и крај
првог полугодишта.
У забавном програму припремљеном за ову
прилику учествовала су дјеца из обданишта „Наша
радост“, модричке Мажореткиње Модриче, плесна
група Модрича 041, а као посебани гости, позориш-
ном представом, представили су се чланови Позо-
ришта младих ДиС из Бања Луке и глумац Никола
Марић, аутор емисије за дјецу Ниџо цврчак. Мали-
шане је поздравио и Дјед Мраз који им је заједно са
својим помагачима поделио 2.800 новогодишњих Вече љубавне поезије и
пакетића.
Пакетиће су поред општине Модрича обезбије­
дили и Рафинерија уља и неколицина приватних
предузећа
Манифестацији је присуствовало око 3.000 по-
сетилаца, како из општине Модрича тако и из сусед-
них општина.
Марија Благојевић

и вече музике

Трећу годину редом ученици Средњо­

школског центра „Јован Цвијић“ заједно са
својим професорима организовали су вече
љубавне поезије. Традиционално ово вече
одржава се у мјесецу марту и поклон је свим
женама али и другим грађанима Модриче.

Малишани су забављали малишане Уз пратњу гитаре двадест и један уче-

ник ове школе говорио је најлепше љубавне
стихове. Поред стихова које су казива-
ли ученици, вече су употпуниле и музичке
баладе, такође у извођењу ученика СШЦ
„Јован Цвијић“.

Плава сала Српског културног центра

није била довољна велика да прими све за-
интересоване грађане.
Марија Благојевић
У дјечију забаву су се умијешали и одрасли

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 29. *

 ФК “Модрича максима“ од амбиција
за Европу до нижег ранга
НАКОН СЕДАМ
ГОДИНА ИСПАЛИ ИЗ
ПРЕМИЈЕР ЛИГЕ
Прошле године са почетком августа амбиције
Фудбалског клуба „Модрича максима“ биле су борба
за сам врх Премијер лиге БиХ и излазак на Европску
сцену. Те амбиције нису биле без покрића. Модри-
ча је имала и тим, и стручни кадар за такве резул-
тате. Такмичење је добро почело и на крају јесење
полусезоне Модричани су заузели осмо мјесто са
освојених 21 бодом и великом шансом да у другом
дијелу такмичења освоје и више.
Послије неколико слабих резултата у првом
дијелу такмичења са кормила стручног штаба одла-
зи Зоран Ћургуз, а на његово мјесто долази његов
помоћник Марко Стојић. Амбиције новог тренере
су такође биле велике све до 11. јанура ове годи-
не и прве прозивке за наставак такмичења. Тада
долази до велике организиционе кризе у клубу, а
фудбалери за два мјесеца не одиграју ни једну при-
премну утакмицу. Кулминација кризе у клубу била
је одлазак 12 играча из екипе, а посебо када је Уп-
рва клуба дизволила одлазак четворици најбољих -
Јадранку Богићевићу, Владимиру Ранкићу, Немањи
Стјепановићу и Владану Кујунџићу три дана прије
почетка прољећног дијела такмичења. Почиње
такамичење, а Модрича губи утакмицу за утакми-
цом и тако 14 пута, само су побиједили „Славију“ на
свом терену. На крају са само три освојена бода од
могућих 30 Модрича испада из Премијер лиге БиХ.
У овом дијелу такмичења Марко Стојић је поднио
оставку након пет кола, а на његово мјесто дошао је
Драган Савић, који је клуб водио на шест утакмица,
да би њега замијенио Никола Никић у последња че-
три кола. Тако је Модрича неславно завршила своју
седму сезону у елитном фудбалском такмичењу
БиХ. стио је сениорски репрезентативац БиХ Драган
Вид Благојевић
ФК „Модрича максима” - како даље
Одбојкашки клуба „Модрича оптима“
ПОЛОВИЧАН УСПЈЕХ
ОК „Модрича оптима” - може ли се боље и више
Одбојкаши Модриче у петој сезони играња
у одбојкашкој БХ-а елити, остварили су полови-
чан успјех. Сезону су започели добро и у првих
шест кола имали пет побједе, да би онда дошла
криза игре и резултата. У прва три кола Модрич-
ни су били на првој позицији, да би у седмом
колу необјашњиво изгубили од Гацка и са дру-
ге позције пали на четврто мјесто. Након тога
услиједили су порази па су Модричани први дио
сезоне завршли на шестој позицији. Покушали
су слабе резултате исправити освајањем шес-
наестог одбојакшког Купа Републике Српске. На
финалном турниру кога је организовао ОК “Мо-
дрича оптима“ домаћи одбојкаши су у полуфи-
налу савладали Гацко са 3:1, да би у финалу по-
клекли пред одбојкашима „Студента“ са Пала,
изгубивши са 3:0.
У наставку сезоне модрички одбојкаши су
играли по принципу топло – хладно, тако да су
сезону завршили на петој позицији. На почет-
ку другог дијела сезоне редове Модриче напу-
Благојевић, прешавши у ОК “Вараждин “(Хрват-
ска). У четвртфиналним утакмицама плеј офа
са оџачким „Напретком“ у двије утакмице су ис-
пали из борбе за сам врх табеле.
У млађим категоријам такође није остварен
резултат који је раније остваривала модрич-
ка школа одбојке. Само су јуниори оправдали
очекивања. Освојили су шамипионску титулу на
нивоу Републике Српске док су на ниву БиХ зау-
зели друго мјесто. Остварени резултати не могу
задовољити љубитеље одбојке у Модричи.
Вид Благојевић

* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 30. *

 Најбољи спортисти и спортски радници општине Модрича у 2009. години
ПОНОС НАШЕГ СПОРТА
У прекрасном амбијенту, у пуној Плавој сали
СКЦ, 25. јануара одржана је манифестација из-
бора најбољих у спорту Модриче за 2009.годину.
Проглашењу су присуствовали начелник општине
са сарадницима, предсједник Скупштине, спорт-
ски радници, спортисти, представници медија и
многобројни грађани.
Спортисти из Модриче донијели су своме граду
вриједне награде и признања. Чланови Комисије за
проглашење најбољих у спорту Модриче уручили
су признања најбољима.
Захвалнице за резултате, подршку и афи­
рма­цију спорта у Модричи добили су:
Дневни спортски лист «Спорт», Радио Репу-
блике Српске - Студио Модрича и ОШ „Свети Сава“.
Похвале: спортски радник Милорад
Тодоровић, члан ФК «Врањак»; најбољи колектив
ФК «Скугрић»; најбољи спортиста – Жељко Томић,
ФК «Посавина» из Милошевца; најбољи тренер
Славиша Пејић, Ђију-ђицу клуб «Ипон»; најбоља
спортискиња Тамара Угљешић, Спортско риболов-
но друштво «Оптима».
Дипломе са сребрњаком: најбољи пионир
Синиша Стојић; најбољи кадети Сашка Ковачевић
из Карате клуба „Шампион“ и Слађан Поповић из
КБС “Модрича“; најбољи јуниор Јован Вујанић из ФК
“Модрича максима“.
Најбољи спортисти и спортски радници у 2009. години
* * Broj: 7. * Modri~a * 28. jun 2010. * Strana: 31. *
Признања најбољим тренерима: Марко Сто­
јић из ФК “Модрича максима“ – прво мјесто, Никола
Живковић КБС “Модрича“ – друго мјесто и Драгиша
Јовановић КК “Шампион“ – треће мјесто.
Признање најбољим спортским колективи-
ма: најбољи спортски колектив Аутомобилски клуб
«Оптима-Модрича», друго мјесто ФК “Врањак“ и
треће мјесто Одбојкашки клуб „Модрича оптима“.
Признања најбољим спортистима: Мирослав
Јосиповић, возач Аутомобилског клуба „Оптима
Модрича“ – прво мјесто; Бојана Тешић, Ђију-ђицу
„Ипон“ – друго мјесто и Славиша Стојановић, ФК
“Врањак“ – треће мјесто.
Мирослав Јосиповић, спортистса Модриче
за 2009.годину: „Више од 30 година бавим се овим
спортом. Добио сам различитих признања,
а ово је најдраже јер је признање града у коме
сам провео цијели свој живот. Задовољан сам,
драго ми је, мислим да сам то заслужио. У својој
колекцији имам више од 400 пехара. За 400 пе-
хара требало је само 400 пута упалити тркаћи
аутомобил под условом да побиједите. Носи-
лац сам четири златне кациге, четврту сам
добио приј 2-3 вечери. У овој години идем на ти-
тулу, на врхунац аутомобилског спорта а то је
дијамантска кацига.“
Модрича – средина пребога успјешним спорти-
стима!
Слађан Јеремић
 ВИДОВДАНСКИ ГОДИШЊАК – хроника општине Модрича
Година: 7 ; Број: 7 ; Датум: 28. јун 2010. године;
Излази: једанпут годишње поводом Дана општине
Издавач: општина Модрича; За издавача: Младен Крекић
Редакција: Боса Новаковић – одговорни уредник, Глигор Муминовић –технички уредник и
лектор, Вид Благојевић, Сања Самарџић – Марјановић, Слађан Јеремић, Славиша Стојановић и
Марија Благојевић; Штампа: „РПС графика“ Добој ; Тираж: 1000 комада