Samozbijajui beton

(Self Compacting Concrete SCC)

Samozbijajui beton se definie kao onaj beton koji se bez ikakve potrebe za posebnim sredstvima za ugraivanje (vibriranje) ugrauje sam, pod uticajem gravitacije, prolazi izmeu ipki armature, ma koliko gusto one bile postavljene, obavija ih i popunjava oplatu u potpunosti, uz postizanje visoke kompaktnosti i zahtevane vrstoe (marke betona).

Potreba za samozbijajuim betonom:

UMENOST RADNIKA

SAMOZBIJAJUI BETON

SMANJENJE

BUDUNOST

TRAJNOST BETONSKIH KONSTRUKCIJA

Komponente: - cement - kameno brano (filer) estice sitnije od 0,125 mm - sitan agregat (0/4) pesak - krupan agregat (4/16, eventualno 4/22.5) - voda - hemijski dodatak sa dvojakom funkcijom (hiperplastifikator i modifikator viskoziteta) - mineralni dodatak (pucolan, zgura, el. pepeo, silikatna praina) - vlakna - mikroarmatura

Poreenje sastava obinog i samozbijajueg betona:

VAZDUH VODA VAZDUH cca 2% VODA 15-20%

CEMENT FINE ESTICE

PESAK PESAK 30-35% KRUPAN AGREGAT

KRUPAN AGREGAT 30-35%

Prema vaeim preporukama za projektovanje samougraujuih betona, po japanskom istraivau Okamuri, postupak treba sprovoditi u nekoliko koraka: 1. Korak Definisanje sadraja vazduha (najee 2%) Najpre je potrebno odrediti koliinu (zapreminu) vazduha uvuenog u sve beton. Ovaj podatak je unapred, najee, mogue neto preciznije oceniti samo na osnovu iskustva. Meutim, uopteno govorei, koliina vazduha u dobro ugraenom (kompaktiranom) sveem betonu se kree u relativno uskim granicama od 1% do 3%, a preporueno je da se na poetku projektovanja usvoji najvie 2%. Ponekad je dozvoljeno poveanje ovog procenta iznad granice od 2%, i to u sluaju da se zahteva poviena otpornost na mraz.

2. Korak Odreivanje agregata (d > 4 mm)

zapremine

krupnog

Koliina krupnog agregata u betonu poveava se sa smanjenjem nominalno najkrupnijeg zrna u agregatu. Takoe, zavisi i od vrste upotrebljenog agregata. Ako se koristi reni agregat, moe da se usvoji vea zapremina krupnog agregata u meavini nego u sluaju da se koristi drobljeni agregat. Generalno, sadraj krupnog agregata u samougraujuim betonima varira izmeu 50% i 60% u odnosu na ukupnu zapreminu vrste faze sveeg betona. Najee se usvaja vrednost od 50%.

3. Korak Odreivanje zapremine sitnog agregata (peska) Pesak se ovde definie kao agregat krupnoe izmeu 0.125 mm i 4 mm. Sve estice krupnoe ispod 0.125 mm smatraju se prakastim esticama koje ulaze u sastav prakaste faze betonske meavine. Zato je od veoma velikog znaaja odreivanje koliine sitnih estica u svim frakcijama koje se koriste. Sadraj sitnih estica odreuje se metodom mokrog prosejavanja. Koliina peska mora biti u granicama od 40% do 50% od zapremine maltera u samozbijajuem betonu, i moe da varira izmeu ove dve vrednosti zavisno od dobijenih i eljenih svojstava paste i maltera. Malter se sastoji od peska, vode, cementa i filera. Pasta je meavina vode, cementa i filera. U cilju lakeg doziranja, a na osnovu rezultata mokrog prosejavanja, moe se odluiti da se sitne estice u prvoj frakciji ne odvajaju od peska, odnosno da se dozira cela prva frakcija (0/4 mm).

4. Korak Odreivanje sastava paste Potrebno je sastaviti nekoliko probnih meavina paste (vode, cementa i prakastih estica), tako to se usvoji odnos dve komponente, i varira trea. Najee se varira koliina vode za prethodno usvojen odnos cementa i filera. Konzistencija svake od ovih meavina ocenjuje se na osnovu testa sa zarubljenim konusom. Za svaku meavinu utvruje se ureeni par podataka (vodo-prakasti faktor ; relativno razlivanje paste nakon izdizanja zarubljenog konusa). Test je prikazan na slici na sledeoj strani, a grafika predstava na slici 1.
1.1
Vw / Vp

1.05 1 0.95 0 5 10
Rasprostiranje (cm)

15

20

Slika 1. Odreivanje vodoprakastog faktora

5. Korak Odreivanje optimalnog zapreminskog odnosa vode i prakastog materijala i doziranje superplastifikatora u malteru U petom koraku se, sa unapred definisanim odnosima prakastih komponenata i peska, u uskim granicama, najee varira koliina vode. Finim podeavanjem potrebne koliine hemijskog dodatka vri se korekcija konzistencije i viskoziteta. Superplastifikator vri redukciju vode pri eljenoj konzistenciji, odnosno poboljava konzistenciju pri istoj koliini vode, ali omoguava i da viskozitet meavine bude dovoljno visok, da ne doe do segregacije. Potrebno je da razlivanje maltera u testu sa zarubljenim konusom (slika na sledeoj strani) bude od 24 do 26 cm. Alternativno ili u kombinaciji sa razlivanjem, koristi se i metoda malog V-levka, za maltere.

Ukoliko su dobijeni parametri u eljenim granicama, pretpostavlja se da e betonska meavina imati potrebna svojstva samougradljivosti, ili da e se do tih svojstava doi vrlo malom varijacijom ve utvrenih odnosa komponenata, u poslednjem koraku, kada se u meavini nae i krupni agregat.

6. Korak Spravljanje probne betonske meavine Sa usvojenim koliinama ljunka i peska, krenjakog brana i cementa, kao i vode i superplastifikatora, proverava se konzistencija svee betonske meavine, metodama sleganja razlivanjem, V-levka, L-boksa i U-boksa. Oekivana su odstupanja koja se mogu korigovati malim varijacijama u koliini sastojaka.

Metode za ispitivanje samozbijajuih betona u sveem stanju:

Metoda razlivanja sleganjem Ova metoda koristi Abramsov konus (slika na sledeem slajdu) kao osnovni deo opreme za jednostavno ispitivanje razlivanja sveeg betona. Osim konusa, potrebna je i dovoljno velika podloga po kojoj e se beton razlivati. Konus se napuni do vrha sveim betonom i izdie, ba kao i u metodi sleganja. Usled sopstvene teine beton se slee i razliva po podlozi. Podaci za ocenu konzistencije ovog betona su srednja vrednost prenika d=(d1+d2)/2 razlivene betonske mase (nakon to je ona dostigla konstantnu vrednost), i vreme t50 potrebno da beton tokom rasprostiranja dostigne prenik od 50 cm. Sposobnost samozbijanja betona je utoliko vea ukoliko je d vee a vreme t50 manje. Nakon razlivanja je mogue utvrditi meru segregacije betona vizuelnim pregledom.

Preporuene granice za d i t50 su sledee: 65 cm d 80 cm 2 sec t50 5 sec

Slika - Abramsov konus i podloga za odreivanje konzistencije samougraujueg betona metodom rasprostiranja

Metoda J-prstena (J-ring test)

Ova metoda koristi se da bi se procenila mogunost prolaska izmeu ipki armature. Oprema se sastoji od elinog prstena pravougaonog poprenog preseka (30mm x 25mm) sa vertikalnim rupama sa navojem, kroz koje se postavljaju ipke armature razliitog prenika i osovinskog rastojanja. Dimenzije su date na slici. Nakon testa se meri razlika visine betona koji je ostao u prstenu i betona koji je proao izmeu ipki armature.

Metoda V-levka Za ovu metodu je neophodan levak (slika na sledeoj strani) odgovarajuih dimenzija, koji se koristi za ocenu viskoznosti sveeg samozbijajueg betona. irina levka je konstantna po celoj visini i iznosi 7.5 cm. Visina gornjeg, trapezastog dela levka je 450 cm, a duina stranica 50 cm (gornja) i 7.5 cm (donja). Visina donjeg, pravougaonog dela levka je 15 cm, a duina stranica 7.5 cm. Sa donje strane levka nalaze se vrata koja se otvaraju i zatvaraju. Levak treba napuniti do vrha betonom, dok su vrata zatvorena. Onda vrata treba otvoriti, ime se beton puta da slobodno istie iz V-levka.
Podatak koji u ovoj metodi daje meru viskoznosti meavine je vreme tVF potrebno da beton u potpunosti iscuri iz levka. to je to vreme krae, to je beton vee fluidnosti. Vreme tVF koje smatramo optimalnim u ovom ogledu kree se u sledeim granicama: 8 sec tVF 12 sec

Slika - V-levak za ocenu viskoznosti sveeg samozbijajueg betona

Metoda U boksa Za ovaj ogled potrebno je imati odgovarajuu kutiju, odnosno boks (slika na sledeem slajdu), podeljenu vertikalnom pregradom na dva dela, pri emu ova pregrada na svom donjem delu visine 190 cm ima reetku sastavljenu od tri vertikalne ipke armature prenika 13 mm, ili pet ipki prenika 10 mm. Ova pregrada ima i pokretna vratanca koja su zatvorena prilikom punjenja levog dela boksa betonom do vrha (680 mm). Pri odizanju pregrade, po principu spojenih sudova beton ispunjava desni deo boksa, do odreene visine.

Slika - U-boks test

Ocena samougradljivosti vri se na osnovu visine H1 u prvom, i visine H2 do koje se beton popeo u drugom delu, nakon podizanja vratanaca. Za one betone za koje je razlika ove dve visine manja, beton je boljih karakteristika, odnosno vea je sposobnost betona da prolazi kroz razmak izmeu ipki armature u konstrukciji, kao i mogunost popunjavanja prostora izmeu i oko ipki. Potrebno je da ova razlika visina bude u odreenim granicama: 0 mm H1 H2 30 mm

Metoda L boksa U metodi L-boksa koristi se kutija (slika) u obliku latininog slova L, sa duom stranicom postavljenom horizontalno na podlogu. Na spoju dva dela nalaze se vratanca i armaturna reetka sa tri ipke rebraste armature 12. Vratanca se postave u zatvoreni poloaj, pa se vertikalni deo ispuni betonom. Nakon toga se vratanca otvaraju, a beton se puta da proe kroz reetku i ispuni horizontalni deo. Ova metoda daje vei broj pokazatelja samougradljivosti betona. Najpre je tu par podataka df i tf, gde je df rastojanje vratanaca od take na horizontalnom delu L-boksa u kojoj se beton zaustavio, a tf vreme potrebno da stigne do te take. Mere se i visina H1, na mestu vratanaca, kao i visina H2, do koje se beton popeo na drugom kraju horizontalnog dela L-boksa.

Mera samougradljivosti je odnos H2/H1 ove dve veliine. Bolja svojstva (prolaska kroz armaturni ko i popunjavanja oplate) imaju oni betoni koji za to krae vreme u to veoj meri prekriju dno horizontalnog dela L-boksa i dostignu visinu H2, koja je to blia vrednosti H1. Vizuelnim pregledom je mogue utvrditi meru segregacije betona. Odnos dve visine treba da je u relativno uskim granicama: 0.8 H2/H1 1.0
Slika - L-boks test

Fil box test Ova metoda je poznata i kao Kajima metoda. Koristi se da bi se ocenila sposobnost punjenja kutije betonom sa agregatom krupnoe do 20mm. Osnovni sastavni deo aparature je kutija izraena od providnog materijala, sa ravnom i glatkom povrinom koja ne upija. U kutiji je postavljeno 35 prepreka - horizontalne plastine (PVC) ipke prenika 20mm na osnom rastojanju od po 50mm. Kutija se kroz levak puni betonom, a na osnovu razlike u visini na njenom poetku i na kraju moe se dati ocena sposobnosti betona da puni oplatu. Ova metoda daje veoma dobre rezultate, i ak kada beton ima veliku sposobnost razlivanja on se moe pokazati loim prilikom izvoenja ove metode. Mana je u glomaznoj aparaturi i velikoj teini betona, pa se na licu mesta po pravilu ne koristi.

Prosena mogunost punjenja:

GTM stabilnost filma Ovu metodu razvio je francuski preduzima, firma GTM, kako bi se procenio otpor segregaciji (stabilnost). Potrebno je uzeti 10 litara sveeg betona. On se ostavlja 15 minuta da odstoji kako bi se omoguila unutranja segregacija u betonu, ako ona postoji. Zatim se polovina te koliine sipa na sito prenika 5mm koje se nalazi iznad tacne na vagi. Nakon dva minuta meri se masa maltera na tacni koji se dobio ovim prosejavanjem i odreuje odnos te mase i ukupne mase koja je sipana na sito. Iako daje dobru ocenu segregacije ispitivanog betona, ova metoda nije pogodna za primenu na licu mesta, pre svega zbog ukupne duine trajanja, kao i zbog potrebe za preciznim merenjem mase, koje je pod znakom pitanja u takvim uslovima.

Orimet metoda Ova metoda je razvijena da bi se ocenile karakteristike betona velike obradljivosti i veoma tekiih konzistencija, na licu mesta. Oprema je prikazana na slici. Sastoji se od krute cevi od ravnog i glatkog materijala koji ne upija. Na dno cevi se postavi obrnuti konus prenika 80mm koji moe da se menja. Ovaj prenik odgovara najkrupnijem zrnu agregata od 20mm, mada se mogu koristiti konusi prenika od 70mm do 90mm. Po tim konusima ova metoda je i dobila ime, obzirom da oni predstavljaju grlo orifice. Sa donje strane konusa su vrata koja zatvaraju grlo. Sam postupak ispitivanja slian je metodi V-levka. Cev se napuni betonom, bez nabijanja i potresanja, povrina poravna i saeka se 10s. Nakon toga se istovremeno otvaraju vrata i startuje toperica, beton se puta da istee kroz konus uz istovremeno merenje vremena potrebnog za taj proces. Optimalno je da to vreme bude manje od 10s.

Orimet metoda aparatura i postupak

Mogue korektivne mere na osnovu dobijenih rezultata

Mogua mera

Efekat na: mogunost kapacitet punjenja prolaska otpor segregaciji vrstoa skupljanje teenje

a a1 a2 a3 b b1 b2 b3 b4 b5 b6 c c1 c2 c3

previsok viskozitet poveati sadraj vode poveati sadraj paste poveati sadraj superplasifikatora prenizak viskozitet smanjiti sadraj vode smanjiti sadraj paste smanjiti sadraj superplasifikatora poveati agens za viskozitet koristiti finiji filer koristiti finiji pesak previsoka granica smicanja (yield value) poveati sadraj superplasifikatora poveati sadraj paste poveati sadraj maltera + + + + + + + + + + + 0 0 + + + + + + + + + + 0 0 0 + + 0 0 + + 0 0 0 + + + + + + + + + 0 0

Mogua mera

Efekat na: kapacitet punjenja mogunost prolaska otpor segregaciji vrstoa skupljanje teenje

d d1 d2 d3 d4 e e1 e2 e3 e4 f f1 f2 f3 g g1

segregacija poveati sadraj paste poveati sadraj maltera smanjiti sadraj vode koristiti finiji filer brz pad obradljivosti koristiti cemente sporije reakcije poveati koliinu usporivaa koristiti drugi superplastifikator zameniti filer cementom blokiranje smanjiti najvee zrno agregata poveati sadraj paste poveati sadraj maltera pogrean rezultat proveriti uslove testiranja n.p. n.p. n.p. n.p. n.p. n.p. + + + + + + + + + + + 0 0 ? ? 0 0 ? ? ? ? ? ? 0 0 ? ? 0 0 ? ? + + + + + + + + + + + + + 0 + + -

+ 0 -

obino daje bolji rezultat za beton obino ne daje znaajne rezultate uglavnom daje loiji rezultat za beton

? n.p.

nepredvidljivi efekti nije primenljivo