PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA SISTEME VENTILACIJE

ILI KLIMATIZACIJE PROSTORIJA

lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema
za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na sisteme za ventilaciju u rudnikim jamama i na
sisteme za lokalno odsisavanje zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljive praine
koji se sa maina i ureaja u proizvodnim procesima odvode na dalju tehnoloku obradu
(kondenzacija, filtracija, adsorpcija i sl.).
lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
1)

kanal za vazduh je kanal kojim se u prostoriju dovodi obraeni vazduh ili se iz

prostorije odvodi zagaeni vazduh;

2)

klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz dima i toplote u jednom delu
kanala za vazduh i spreava irenje poara iz jednog poarnog sektora u drugi, i to u oba
smera;

3)

komora za ventilaciju ili klimatizaciju je vazduna komora koja je povezana sa vie

kanala tako da ini sastavni deo ureaja za ubacivanje sveeg vazduha ili za izbacivanje
zagaenog vazduha;

4)

prostorija ugroena eksplozivnom smeom je prostorija u kojoj koncentracija

komponenata koje ine eksplozivnu smeu premauje vrednost od 10% donje granice
eksplozivnosti bilo koje od komponenata ili postoji stalna opasnost da se obrazuje
eksplozivna smea;

5)

sistem klimatizacije je sklop ureaja namenjen za stvaranje i odravanje zadatih

parametara vazduha u prostorijama (temperatura, vlanost, istoa vazduha i sl.);

6)

sistem za ventilaciju je sklop ureaja pomou kojih se provetravaju prostorije;

7)

spoljna obloga je omota oko osnovnog materijala sistema za ventilaciju ili

klimatizaciju koji obuhvata lepila, izolaciona sredstva, dekorativnu, akustinu i zatitnu
oblogu.

Strana 1 od 16

lan 3.
Sistem klimatizacije vazduha sa recirkulacijom ne sme se primeniti u prostorijama u kojima
se obavljaju tehnoloki procesi ili radne operacije, pri kojima se koriste:
1)

materije koje se mogu zapaliti ili eksplodirati u dodiru sa vodom ili kiseonikom iz
vazduha;

2)

zapaljive tenosti sa takom paljenja ispod 60C;

3)

zapaljivi gasovi koji u smei sa vazduhom grade eksplozivne smee;

4)

materije koje pri obradi stvaraju prainu koja sa vazduhom pravi eksplozivnu
smeu.
lan 4.

Ako kod sistema klimatizacije postoji mogunost prodora zapaljivih gasova, para zapaljivih
tenosti ili zapaljive praine do izmenjivaa toplote, njegova temperatura mora biti nia:
1)

za najmanje 20% od najnie temperature samopaljenja prisutnih zapaljivih gasova

i para zapaljivih tenosti;

2)

za najmanje 75C od najnie temperature tinjanja prisutne zapaljive praine.

Ako postoji mogunost da se na izmenjivau toplote taloe, lepe ili na drugi nain skupljaju
bilo kakve materije, povrina izmenjivaa mora biti pogodna za lako ienje.
lan 5.
U prostorijama gde se obavljaju tehnoloki procesi ili radne operacije pri kojima se koriste
materije predviene u lanu 3. ovog pravilnika, mora postojati mogunost za kontrolu
sistema za ventilaciju ili klimatizaciju sa jednog mesta, odakle bi se korigovala reakcija na
detektovanu pojavu (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti, praina i sl.).
lan 6.
U sistemu za ventilaciju vazduha zagaenog zapaljivim materijama koje obrazuju
eksplozivnu smeu, koncentracija zapaljivih komponenata ne sme da pree 50% od
vrednosti donje granice eksplozivnosti, a temperatura ne sme dostii 80% vrednosti
temperature paljenja komponente sa najniom temperaturom paljenja.
lan 7.

Strana 2 od 16

Svi delovi sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti napravljeni od negorivog
materijala, sa glatkim unutranjim povrinama i bez isturenih delova na koje bi se mogla
skupljati masnoa i prljavtina.
lan 8.
Komore sistema za ventilaciju ili klimatizaciju namenjene za opsluivanje prostorija u kojima
se koriste materije iz lana 3. ovog pravilnika smetaju se u posebne prostorije izgraene od
materijala otpornog prema poaru najmanje 2 h.
U prostorije iz stava 1. ovog lana, nije dozvoljeno zajedniko postavljanje komora za
ventilaciju ili klimatizaciju prostorija u kojima se ne pojavljuju zapaljive materije koje sa
vazduhom mogu obrazovati zapaljivu smeu.
lan 9.
Prostorija u koju se smetaju komore za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti prostrana, tako
da se nesmetano obavlja kontrola i odravanje komora, a elektrina oprema i ureaji u toj
prostoriji moraju biti izvedeni u protiveksplozionoj zatiti ako komora opsluuje prostorije u
kojima se koriste materije iz lana 3 ovog pravilnika.
lan 10.
Komora za klimatizaciju kojom se ubacuje vazduh koji se zagreva, hladi ili vlai mora biti
postavljena van zone opasnosti i mora biti opremljena:
1)

detektorom koji je povezan sa ureajem za davanje akustinog signala pri promeni

pritiska struje vazduha zbog prestanka rada ventilatora, prekida elektrine struje,
zatvaranja klapni, havarija i sl.;

2)

ureajem za merenje stepena zapaljivosti filtra koji daje zvuni signal kad je filtar
zaprljan i automatski iskljuuje izmenjiva toplote.
lan 11.

Ako se komora za ventilaciju ili klimatizaciju, preko koje se ubacuje sve vazduh u zonu
opasnosti 1, nalazi u samoj zoni opasnosti, ona mora imati opremu predvienu lanom 10
ovog pravilnika i mora biti izvedena u protiveksplozionoj zatiti.
Rad komore iz stava 1. ovog lana mora biti podeen tako da se pogonski elektromotor ne
greje do temperature koja je 20C nia od temperature paljenja komponente sa najniom
temperaturom paljenja, da se izmenjiva toplote ukljui najmanje 10 min posle ukljuenja
ventilatora, a da se komora iskljui najmanje 10 min pre iskljuenja ventilatora.
lan 12.
Strana 3 od 16

Izlazi iz prostorije u koju su smetene komore za ventilaciju ili klimatizaciju moraju da vode:
1)

neposredno u slobodan prostor;

2)

neposredno u hodnike ili stepenita ako smea nije eksplozivna, a ako je smea
eksplozivna - preko predprostora u kojem vlada natpritisak;

3)

u prostoriju koja se opsluuje, ako nije ugroena eksplozivnom smeom.

lan 13.

Ako se ventilator koristi u prostorijama u kojima se stvaraju eksplozivne smee, materijal za

izradu kuita i ostalih elemenata pri radu ne sme da stvara varnice.
Ako iz konstrukcionih razloga legura za izradu delova ventilatora sadri vie od 0,4%
magnezijuma, kuite i ostali delovi moraju biti prevueni materijalom koji ne stvara varnice
pri udaru vrstih estica.
lan 14.
Ventilatori koji se koriste za provetravanje prostorija u kojima postoji mogunost za stvaranje
eksplozivne smee moraju da imaju usisni deo izveden od bakra ili mesinga ili obloen tim
materijalom.
lan 15.
Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora biti napravljen od materijala koji je
postojan prema dejstvu agresivnih komponenata u zagaenom vazduhu koji se usisava.
Delovi ventilatora koji se u sluaju kvara uzajamno dodiruju moraju biti napravljeni od
materijala koji ne stvara varnice pri trenju ili udaru.
lan 16.
Ventilatorske komore za provetravanje prostorija u kojima se nalazi zapaljiva praina moraju
na ulazu imati odgovarajue filtre za prainu koji se moraju redovno kontrolisati, istiti i
odravati, a leajevi na ventilatoru moraju biti zaptiveni.
Zapaljiva komponenta u vidu magle mora se odstraniti pre ulaska vazduha u ventilator.
lan 17.
Ventilatori i njihovi delovi moraju biti izraeni tako da prilikom rada, ukljuivanja i iskljuivanja
ne doe do:
1)

stvaranja elektrinog luka ili varnice (kontakti prekidaa, sklopki i sl.);

Strana 4 od 16

2)

zagrevanja provodnika elektrine struje na motoru, prigunici, zavojnici i sl.;

3)

stvaranje statikog elektriciteta;

4)

stvaranje mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog trenja
pojedinih delova ventilatora.
lan 18.

Klizni leajevi na ventilatoru mogu se upotrebljavati samo onda ako je utvreno da

temperatura leaja u normalnim pogonskim uslovima i kod moguih smetnji ne prelazi 80%
temperature paljenja gasova ili para zapaljivih tenosti koje se nalaze u vazduhu.
Kod ovih leajeva, pri maksimalnom broju obrtaja, ne sme doi do smanjenja efekta
zaptivanja na zaptivaima.
lan 19.
Leajevi na ventilatorima kojima se provetrava prostor u kome se javljaju zone opasnosti, po
pravilu, moraju biti predvieni za rad od najmanje 40.000 h.
Ako su predvieni za rad od 20.000 h do 40.000 h, ventilatori moraju biti posebno oznaeni.
lan 20.
Osovine sa malim ugibom (krute osovine) na ventilatorima moraju se tako dimenzionisati da
njihov kritian broj obrtaja bude najmanje 30% manji od normalnog pogonskog broja obrtaja.
Kod osovina sa veim ugibom (elektrine osovine) na ventilatorima kritian broj obrtaja mora
iznositi najmanje 60% iznad normalnog pogonskog broja obrtaja.
Leajevi i pogonski mehanizmi ventilatora moraju biti osigurani od prodora i taloenja praine
i druge prljavtine.
lan 21.
Rotor ventilatora mora biti na osovini statiki i dinamiki izbalansiran, osiguran od pomicanja
i zakretanja i mora posedovati vrstu konstrukciju koja ne podlee zamaranju i koja moe
izdrati mehanike udare.
Kuite, rotor, zatitna kapa i druge obloge moraju biti tako graeni i uvreni da je
iskljuena svaka deformacija ili pomeranje ventilatora.
lan 22.
Ventilatori se moraju obezbediti od upadanja stranih tela tako to se na ulaznom i izlaznom
Strana 5 od 16

otvoru postavi negoriva mehanika zatitna reetka sa otvorima oka ija je strana najvie 8
mm, odnosno ija je dijagonala najvie 12 mm i moraju biti obezbeeni od vertikalnog upada
stranih tela zatitnim poklopcem.
Reetka i zatitni poklopac moraju biti galvanski spojeni sa ostalim delovima ventilacionog
sistema i uzemljeni.
lan 23.
Ventilatori moraju biti zatieni od korozije i termikih i mehanikih naprezanja.
Ako se ventilatori postavljaju na otvorenom prostoru, moraju biti zatieni od prodora vode.
Ako se ventilatori koriste u prostoru gde okolna temperatura iznosi vie od 40C, moraju biti
prilagoeni za poveane temperature i na njima moraju biti oznaeni maksimalna
temperatura i vreme u toku kojeg se mogu koristiti.
lan 24.
Mesto postavljanja ventilatora za provetravanje, kao i pratee opreme mora biti tako izabrano
da bude olakan pristup radi opravke, ienja, pregleda i podmazivanja.
lan 25.
Ako je prostorija koja se provetrava zona opasnosti 0, mogu se koristiti samo centrifugalni
ventilatori, a pogonski motor mora biti u protiveksplozivnoj zatiti i postavljen van zone
opasnosti 0.
Za provetravanje prostorija zone opasnosti 0 koriste se ventilatori sa zaptivenom osovinom i
motorom.
lan 26.
U zoni opasnosti 0 nije dozvoljena upotreba ventilatora sa pogonom preko remena.
U zoni opasnosti 1 i zoni opasnosti 2 dozvoljena je upotreba ventilatora sa pogonom preko
remena, s tim da su remeni antistatini, a izmerena elektrina otpornost ne prelazi 106 /cm.
lan 27.
Razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora izmeu obrtnih kola i kuita ne sme biti manji
od 2 mm.
U toku rada ventilatora dozvoljeno je smanjenje razmaka do 1 mm, pod uslovom da pri
probnom pogonu sa 1,5-ostrukim brojem obrtaja veim od normalnog obrtno kolo ne doe u
dodir sa nepokretnim delovima ventilatora pri ispitivanju koje mora trajati najmanje 24 h.

Strana 6 od 16

lan 28.
Mehanika vrstoa rotirajuih delova i otkrivanje moguih greaka u materijalu ili izradi kod
ventilatora ispituju se poveanim brojem obrtaja u toku 15 min, i to:
1)

za 1,2 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 2;

2)

za 1,4 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 1;

3)

za 1,6 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 0.

lan 29.

Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta preko 8.500 m 3/h ugrauju se termostatski
prekidai za ventilator, koji ga iskljuuju pri porastu temperature vazduha.
Termostatski prekidai iz stava 1. ovog lana moraju da imaju:
1)

regulaciju na najvie 52C i da su smeteni u povratnoj struji vazduha ili ispred

mesta izbacivanja vazduha iz objekta;

2)

regulaciju od najvie 28C iznad maksimalne radne temperature i da su smeteni u

glavnom kanalu za snabdevanje sveim vazduhom.
lan 30.

Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak, materijal za zvunu izolaciju i materijal za

veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvieno da ventilacija ili
klimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude obezbeen u trajanju od najmanje
90 min.
lan 31.
Kanali za vazduh sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti nepropusni i moraju imati
otvore za odravanje ureaja, klapni i drugih armatura.
lan 32.
Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom
moraju biti hermetizovani, termiki izolovani negorivim materijalom i vidno postavljeni i ne
smeju prolaziti kroz prostorije namenjene za evakuaciju iz objekta u sluaju poara.
lan 33.
Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija iste poarne opasnosti mogu se
meusobno spajati i prikljuivati na isti sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u sluajevima
kada su prostorije:
Strana 7 od 16

1)

poseban poarni sektor;

2)

meusobno odvojene zidovima otpornim prema poaru u trajanju od 1,5 h i ako

ukupna povrina prostorije ne prelazi 1.000 m2.
lan 34.

Meusobno povezivanje kanala za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija, iz lana 33.

ovog pravilnika, nije dozvoljeno ako se u tim prostorijama odvijaju tehnoloki procesi pri
kojima se pojavljuju:
1)

gasovi, pare i praina koji u meusobnom dodiru egzotermno reaguju;

2)

materije koje mogu stvarati zapaljive smee;

3)

zapaljive materije koje se mogu kondenzovati i taloiti u kanalima.

Povezivanje kanala sistema za lokalno odsisavanje u kojima se pojavljuju materije, iz stava

1. ovog lana, sa kanalima sistema za optu ventilaciju nije dozvoljeno.
lan 35.
Rastojanje izmeu kanala u kojima je temperatura vazduha iznad 80C i kanala kojima se
transportuju zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva praina mora biti najmanje
1,0 m.
Kanali ija je temperatura vazduha iznad 80C postavljaju se iznad kanala kojima se
transportuju zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva praina.
lan 36.
Rastojanje izmeu otvora za izbacivanje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih
eksplozivnom smeom u atmosferu i otvora za usisavanje sveeg vazduha za sisteme za
ventilaciju ili klimatizaciju mora biti takvo da se onemogui povratak izbaenih opasnih
komponenata u prostorije, ali ne manje od 15 m po horizontali i 6 m po vertikali.
Oko otvora za izbacivanje vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom ne sme se
nalaziti izvor paljenja u radijusu od najmanje pedesetostrukog prenika otvora ako je krunog
preseka, odnosno od krae strane ako je pravougaonog preseka.
Otvori za izbacivanje zagaenog i usisavanje sveeg vazduha zatiuju se mreom od
negorivog materijala koja ima najmanje 5 okaca po 1 cm 2, ako se ti otvori nalaze na visini
nioj od 2,20 m od poda.
lan 37.

Strana 8 od 16

Izlazni i ulazni otvori sistema za ventilaciju ili klimatizaciju mogu se vezivati sa kanalima
fleksibilnim spojevima koji nisu napravljeni od negorivog materijala pod uslovom:
1)

da su izraeni od materijala koji ne ire plamen;

2)

da je duina fleksibilnog dela kanala manja od 3,5 m;

3)

da ne prolaze kroz granini zid izmeu dva poarna sektora;

4)

da u toku instalisanja ne moe doi do njihovog oteenja, odnosno do deformacija

u toku upotrebe.
lan 38.

Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti prema
zapreminskoj masi vazduha do 0,8, isisavanje se vri iz gornjih zona prostorije, to blie
mestu formiranja meavine gasova, a dovod sveeg vazduha mora biti to dalje od mesta
nastanka meavine.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti prema
zapreminskoj masi vazduha iznad 0,8, isisavanje se vri iz donjih zona prostorije, to blie
mestu formiranja meavine.
lan 39.
U prostorijama u kojima se stvara zapaljiva praina ili para masnoa koje se mogu taloiti,
kondenzovati i lepiti na zidove kanala za vazduh, moraju se na tim kanalima obezbediti otvori
za ienje i odravanje. Ako je presek kanala manji od 45 cm x 65 cm, otvori za ienje
postavljaju se na razmaku od najvie 6 m.
Otvori za ienje i odravanje kanala za vazduh koji su smeteni na visini do 2,20 m moraju
biti obezbeeni od otvaranja u toku rada.
lan 40.
Prilikom postavljanja kanala za vazduh na konstrukcione elemente objekta ne sme se otetiti
obloga koja je postavljena na te elemente radi poveanja otpornosti prema poaru.
Postavljanje kanala za vazduh izmeu konstrukcionog elementa i zatitne obloge tog
elementa dozvoljeno je samo u sluajevima kad su kanali ozidani i kad obloga kanala ima
istu otpornost prema poaru kao i konstrukcioni element uz koji se kanal postavlja.
lan 41.
Pri prolazu kroz gorive konstrukcione elemente objekta, kanal za vazduh se zatiuje

Strana 9 od 16

oblaganjem negorivim termoizolacionim materijalom tako da temperatura na spoljnoj povrini

kanala ne prelazi 70C ili da rastojanje izmeu spoljne povrine kanala i konstrukcionog
elementa iznosi najmanje 100 mm.

lan 42.
Pri prolazu kroz konstrukcione elemente (zidove, meuspratne konstrukcije i sl.) odreene
otpornosti prema poaru, kanali za vazduh oblau se negorivim izolacionim materijalom iste
otpornosti prema poaru kao i konstrukcioni elementi, a najmanja duina obloenog dela
kanala ne sme biti manja od 50 cm sa svake strane konstrukcionog elementa.
Mesta prolaza kanala za vazduh, iz stava 1. ovog lana, moraju biti zaptivena negorivim
materijalom iste otpornosti prema poaru, kao i konstrukcioni element.
lan 43.
Ako kanali za vazduh koji povezuju spratove prolaze kroz posebno napravljene ahtove, u
kojima se ne nalaze druge instalacije, njihovo oblaganje i zaptivanje nije potrebno pod
uslovom da je u horizontalne kanale, koji se odvajaju na pojedinim spratovima, postavljena
klapna otporna prema poaru.
Klapna iz stava 1. ovog lana mora biti otporna prema poaru:
1)

u zgradama do etiri nadzemna sprata, najmanje 0,5 h;

2)

u zgradama preko etiri nadzemna sprata do visine zgrade od 22 m, najmanje 1 h;

3)

u zgradama viim od 22 m, najmanje 1,5 h.

lan 44.

Kanali za odsisavanje zagaenog vazduha iz kuhinja i sanitarnih prostorija prave se od

negorivog materijala, a odsisavanje se moe vriti sa ili bez ventilatora.
lan 45.
Otvori za izbacivanje, usisavanje ili recirkulaciju vazduha postavljaju se najmanje 10 cm
iznad poda prostorije.
U prostorijama u kojima se sakuplja vei broj lica (pozorita, bioskopi, koncertne dvorane i
sl.) i u kojima su postavljena nepomina sedita, zatieni ulazni otvori mogu se postavljati u
podu ispod sedita.

Strana 10 od 16

lan 46.
Ako se ulazni ili izlazni otvori za vazduh nalaze na visini do 2,25 m od poda, moraju biti
zatieni reetkama ili ianim mreama sa okcima manjim od 10 mm.
Ulazni otvori za ist vazduh zatiuju se mreama koje su otporne prema koroziji.
lan 47.
Reetke na ulaznim otvorima za vazduh prave se od negorivog materijala.
lan 48.
Mesto za postavljanje reetki u odnosu na gorivi materijal u prostoriji odreuje se tako da ne
moe doi do prenoenja poara preko reetki.
lan 49.
Reetke za ubacivanje vazduha (anemostati), kao i kanali iznad njih moraju biti zatieni od
toplote koja se prenosi zraenjem.
lan 50.
Sistem za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija u kojima se stvaraju zapaljiva praina ili pare
masnoe mora se redovno pregledati, a nataloena praina ili masnoa uklanjati najmanje
svaka tri meseca.
Ako u kanalima za vazduh postoje grejna ili rashladna tela, ona se moraju demontirati, a svi
kontakti i grejai oistiti.
Pri promeni namene pojedinih prostorija, sistem za ventilaciju ili klimatizaciju mora se oistiti
pre ponovne upotrebe.
lan 51.
Klapne, leita klapni, zglobovi, opruge i drugi vitalni delovi klapne prave se od negorivog
materijala koji mora biti zatien od korozije.
lan 52.
Klapne moraju biti otporne prema mehanikim naprezanjima prilikom transporta, ugradnje,
ispitivanja, odravanja i normalnog korienja i moraju biti stabilno postavljene tako da im se
smer zatvaranja poklapa sa smerom vazdune struje i da izdre natpritisak od 10 MPa/m 2, a
da ne doe do poremeaja u radu klapne.
lan 53.

Strana 11 od 16

U kanale za vazduh, klapne se postavljaju:

1)

na mestu gde kanal prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine granicu
poarnog sektora;

2)

na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove
otpornosti prema poaru, a takav zid ne ini granicu poarnog sektora;

3)

na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh;

4)

na mestu gde vertikalni kanal za vazduh, koji povezuje horizontalni kanal sa

pojedinog sprata, prolazi kroz meuspratnu konstrukciju ili na mestu gde se horizontalan
kanal za vazduh, koji prolazi samo kroz zid koji predstavlja granicu izmeu dva poarna
sektora, spaja sa vertikalnim kanalom;

5)

na usisnom otvoru za sve vazduh;

6)

na kraju kanala za izbacivanje zagaenog vazduha u okolinu;

7)

na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru;

8)

na ulazu i izlazu kanala iz ahta;

9)

na ulazu kanala u meuprostor pri prolazu kanala kroz duple podove.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, klapne se ne moraju postaviti:

1)

u kanal ija je povrina preseka do 130 cm 3 i takav kanal snabdeva samo jedan
sprat, a vazduh se ubacuje na visini manjoj od 1,25 m od poda;

2)

u kanal ija je povrina preseka do 130 cm 2, koji prolazi kroz meuspratnu

konstrukciju samo na jednom mestu i slui samo za jedan sprat, a vazduh se izbacuje sa
visine manje od 1,25 m od poda;

3)

u kanal koji slui za odvoenje vazduha samo sa jednog sprata u slobodan prostor,
a koji ne prolazi kroz granine konstrukcije poarnih sektora;

4)

u horizontalan kanal koji je spojen sa vertikalnim odsisnim kanalom u kome vazduh

struji prema gore, pod uslovom da je horizontalni kanal produen u unutranjost
vertikalnog kanala i da mu je otvor okrenut prema gore na najmanje 60 cm.
lan 54.

Kanali za odvoenje vazduha iz prostorija u kojima se stvaraju pare masnoa moraju

pripadati zasebnom sistemu za ventilaciju i u njih se ne smeju postavljati klapne.

Strana 12 od 16

lan 55.
Klapne se obavezno postavljaju u sredinu debljine zida ili tavanice, tako da se kuite klapne
nalazi u jednoj i drugoj prostoriji dva susedna poarna sektora.
Ako nije mogue ugraditi klapne na mestima iz stava 1. ovog lana, klapne se postavljaju
izvan zida, ali tako da se deo kanala izmeu zida i klapne obloi zatitnom oblogom koja ima
isti stepen otpornosti prema poaru kao i sam zid ili tavanica.
lan 56.
Rastojanje izmeu klapne i izlazne reetke na kanalu za izbacivanje zagaenog vazduha,
kao i klapne i usisne reetke na ulazu sveeg vazduha ne sme da bude manje od 1,5 d, gde
je d prenik kanala (ako je krunog preseka), odnosno kraa strana preseka kanala (ako je
pravougaonog preseka).
lan 57.
Klapna na strani potisnog kanala komora za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti obezbeena
dvostrukom komandom za automatsko zatvaranje u sledeim sluajevima:
1)

kad poar nastane u prostoriji koju opsluuje komora za ventilaciju ili klimatizaciju;

2)

kad poar nestane u samom postrojenju sistema za ventilaciju ili klimatizaciju.

lan 58.

Naslage praine i prljavtine ne smeju ometati normalan rad klapni.

lan 59.
Pravac vazdune struje mora se trajno oznaiti na kuitu klapne i mora biti vidljiv i kad je
klapna ugraena.
lan 60.
Kuite klapne mora da bude hermetiki izvedeno i u sluaju poara mora da bude stabilno,
a konstrukciono mora da bude podeeno tako da sva optereenja koja klapna prima u
zatvorenom poloaju prenese na spoljne graevinske elemente.
lan 61.
Klapne moraju biti opremljene ureajima za automatsko zatvaranje u trenutku otkrivanja
poara, a u isto vreme ventilatori se moraju automatski iskljuiti iz rada. Pored automatskog
iskljuivanja mora postojati i taster za runo iskljuivanje ventilatora koji se postavlja na

Strana 13 od 16

pristupano mesto.
U sluaju kvara na ureajima za automatsko zatvaranje klapni, sve klapne moraju se odmah
zatvoriti.
lan 62.
Ako se ureaj za zatvaranje klapni aktivira pomou dimnih detektora, ti detektori se
postavljaju na usisnu reetku, na mesto gde se oekuje najvia koncentracija dima.
Ako se za aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni koriste temperaturni detektori, oni se
postavljaju tako da stupaju u rad kad se temperatura povea na 70C.
Posle automatskog zatvaranja, klapne koje se kontroliu sa jednog mesta otvaraju se ili
zatvaraju prema potrebi.
lan 63.
Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkrivanje i javljanje o poaru ili sistem za
automatsko gaenje poara, aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni mora biti uslovljeno
aktiviranjem ovih sistema.
lan 64.
Ako se sistem za ventilaciju ili klimatizaciju koristi za stvaranje bezbednih uslova za
evakuaciju ili gaenje poara, mora postojati mogunost za zatvaranje i otvaranje klapni sa
jednog mesta.
lan 65.
Prenik klapne mora biti vei od prenika kanala u koji se postavlja.
lan 66.
Klapne se moraju istiti zavisno od zagaenosti vazduha koji se izvlai iz prostorija, a
najmanje jedanput u est meseci.
lan 67.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti opremljeni ureajima za automatsko
iskopavanje u sluaju preoptereenosti, kratkog spoja ili spoja sa zemljom.
Ureaji za iskopavanje moraju biti dimenzionisani tako da:
1)

mogu prekinuti maksimalno moguu struju kratkog spoja;

Strana 14 od 16

2)

zatita od kratkog spoja bude aktivirana minimalnom strujom kratkog spoja u

vremenu ne duem od 0,1 s za elektrine instalacije u zoni opasnosti 0 i 1 i ne duem od
0,5 s za elektrine instalacije u zoni opasnosti 2.
lan 68.

Ako se zona opasnosti u prostoriji koja se provetrava povremeno menja, sistem za ventilaciju
ili klimatizaciju projektuje se prema zoni najvee opasnosti.

lan 69.
Elektrini ureaji i instalacije u zonama opasnosti moraju biti izvedeni u protiveksplozivnoj
zatiti.
Ako su ureaji iz stava 1. ovog lana postavljeni u prostorima ugroenim prainom, moraju
biti obezbeeni od prodora praine.
lan 70.
Ureaji koji se koriste u zonama opasnosti moraju biti oznaeni posebnim oznakama iz kojih
su vidljivi vrsta protiveksplozivne zatite i podruje primene.
lan 71.
Za ureaje za ventilaciju ili klimatizaciju koji su u zoni opasnosti mora se izraditi:
1)

opis tehnolokog procesa;

2)

opis utvrene zone opasnosti u pojedinim objektima;

3)

proraun zatitne mree za spoj sa zemljom, kratak spoj, zatitu od dodirnog

napona i zatitu od atmosferskog pranjenja;

4)

specifikacija i opis ureaja u protiveksplozivnoj zatiti.

lan 72.

Kablovi kojima se povezuju elektrini ureaji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju u zoni
opasnosti 0 moraju biti elektriki stalno kontrolisani, a smeju se koristiti samo ako je
otpornost izolacije via od 1.000 po 1 V nazivnog napona.
Ako iz bilo kojih razloga doe do smanjenja otpornosti ispod dozvoljene vrednosti, takav kabl
mora odmah biti iskljuen iz izvora napajanja.

Strana 15 od 16

lan 73.
Elektrini kablovi koji snabdevaju energijom ureaje koji rade za vreme poara, moraju biti
otporni prema poaru ili se moraju zatititi tako da rade koliko i ti ureaji.
lan 74.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti uzemljeni.

lan 75.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predvieni da rade u uslovima poara moraju imati
nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje neprekidan rad
sistema u trajanju od 100 min.
lan 76.
Predmetni Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme ventilacije ili klimatizacije
prostorija stupa na snagu sa danom - 02.06.2011.godine.

Strana 16 od 16