Analiza pevanja iz Orlanda Furiosa od Ariosta

1

Analiza 13. pevanja iz Orlanda Furiosa od Ariosta

Oktava 80.

Ma lascin Bradamante, e non v'incresca
udir che cos resti in quello incanto;
che quando sar il tempo ch'ella n'esca,
la far uscire, e Ruggiero altretanto.
Come raccende il gusto il mutar esca,
cos mi par che la mia istoria, quanto
or qua or l pi variata sia,
meno a chi l'udir noiosa fia.

Oktava 81.

Di molte fila esser bisogno parme
a condur la gran tela ch'io lavoro.
E per non vi spiaccia d'ascoltarme,
come fuor de le stanze il popul Moro
davanti al re Agramante ha preso l'arme,
che, molto minacciando ai Gigli d'oro,
lo fa assembrare ad una mostra nuova,
per saper quanta gente si ritruova.

13. pevanje Ariostovog Orlanda Furiosa govori o tradiciji, istoriji, junatvu, ponosu,
nesrenoj sudbini i uzbudljivom putovanju punom preokreta. Elementi pevanja su bajkoviti,
gotovo nestvarni i u prekidima. Junatvo je dominantno, kao i ast. Vidimo elemente magijskog
rituala. Primetno je prisustvo poredbi, hiperbola i metafora.
Pevanje poinje priseanjem ludog naratora kako su stari vitezovi mogli pronai prelepe
ene na zastraujuim mestima, koje bi bilo teko ak i nemogue nai i u najfinijim palatama.
Orlando isto tako pronalazi prelepu devojku u vlanoj peini, pitajui se pritom kakva je okrutna
sudbina poslala tu. Kroz jecaj devojka je poela da pria svoju priu. Napomenula je da e
starica koja je nadzire uskoro upozoriti njene zarobljivae, ali je uprkos svemu nastavila svoju
priu.
Izabela je kerka kralja panije, a za njenu propast kriv je jedan ovek. Vidimo elemente
nagovetavajue tragedije... Dvanaest meseci ranije na vitekom turniru koji je organizovao njen
2

otac, upoznala je jednog viteza, po imenu Zerbino, koji ju je odmah oarao. Zerbino je gajio ista
oseanja prema njoj, ali zbog poloaja u svojoj domovini , nije mogao da ide srcem. Morao je da
se vrati u kotsku, ali je planirao da ona tajno pobegne sa njim slanjem svog prijatelja od
poverenja, Odorika, da je dovede u kotsku. Meutim, tokom njihovog putovanja, Odoriko nije
odoleo poudi iako je znao da e da proneveri prijateljevo poverenje, eleo je da je Izabelu
naini svojom. Kako bi to uinio, poslao je jednog svog uvara da dovede konja za damu, sa
ciljem da se oslobodi svedoka. Zatim je pokuao da ubedi Coreba, Izabelinog prijatelja iz
detinjstva, da mu pomogne u ovom beskrupuloznom planu, koji je bio uasnut i pokuao da ga
zaustavi. Na alost, Odoriko je bio prejak za Coreba , pobedio ga u borbi i ostavio ga da umre.
Nakon toga pokuava da obljubi Izabelu, koja kricima dozvae pirate u blizini. Odoriko bei, a
pirati ubrzo shvataju da Izabelinu lepotu i ednost mogu dobro da unove.Odluuju da je prodaju
bogatom sultanu i bacaju je u peinu, u kojoj je Orlando i naao. Samo tren nakon to mu je
ispriala priu, pirati uoe u peinu. Razgnevili su se ugledavi Orlanda, reeni da ga opljakaju
i ubiju. Orlando mudro vadi odrezak mesa iz vatre i baca ga na kapetana, pogodivi ga u glavu.
Vidno uzbuen zatim uzima veliki kamen i baca ga na preostale pirate, mnoge pogaa, dok se
ostali razbeae. Ne preputa nita sluaju, reen da i ostale pobedi, hvata ih i vezuje konopcima
po drveu, da vise. Okrutna starica, meutim, bei.
Zatim se vraa Izabeli, koja ga moli da ostane u njegovom drutvu i Orlando joj obeava
svoju zatitu.
Naracija se zatim, poput savremenog omnibusa, prebacuje na Bradamante, koja dugo
oekuje Ruggierov povratak, u dubokom je oajanju, danonono brine o njemu i kada se Melisa
vraa bez njega, ona pada u oaj. Melisa pokuava da je utei, govorei joj da je on dobro i da je
iv. Ali istina je da, Ruggiero biva opet zarobljen od strane Atlante. Bradamante insistira da ga
oslobode, a Melisa je savetuje da ovog puta, bez obzira na sve, Atlante mora biti ubijen. Na putu
da oslobode Ruggiera, Bradamante zapita Melisu o sudbini njenih enskih potomaka.
Pribliavajui se Atlantinom zamku, Melisa se razdvaja od Bradamante, ponovo je
upozorivi, ali biva zanesena Atlantinom magijom da su Ruggiera napali dinovi. Uprkos
Melisinim uveravanjima da je u pitanju samo vraanje, ugledavi Ruggierov lik uinilo je da se
Bradamante oglui o savete i upada pravo u zamku.
3

Narator ljut razvojem dogaaja, odluuje da prekine Bradamantinu priu, sa pretpostavkom
da e se osloboditi i zatim se prebacuje na priu o moi kralja Agramanta, koji u tom vremenu
predvodie povorku.
U 80. i 81. oktavi kombinovane su dve metafore one o kuvaru i tkalji. Metafore tkaa,
kuvara i muziara su jasno trebale da pokau narativne strategije pesnika. Kroz upotrebu
varijacija vidimo karakteristinost Ariostovog pesnikog umea, sposobnost preformulisanosti.
Kontekst klasine i humanistike teorije varijacija, oslanja se vie na tematske i narativne
primere, pre nego na lingvistike i stilske. Ovo moemo potkrepiti razvojem prie iz drugog,
osmog i na kraju trinaestom pevanju. Ariosto ne eli samo da napravi zaplet, ve izgrauje i stil.
Oseamo njegovu potrebu da se ne projektuje samo kroz narativne tehnike. Naprotiv,
ukazuje na stilske tehnike, koje su podjednako koriene kao i tematske i narativne. Uostalom
stilske figure su u potpunosti bile prilagoene literalnoj zajednici humanizma tog vremena
humanistikoj koncepciji poezije.