l7j, /1

Idris Sah

ORIJENTALNA MAGIJA

Preveo sa engleskog Lazar Macura

f fi zEm,pIA I ilFTyqursrtm nt 0 8 A Y f t f r lr { t f t i t R A f i F

11/\ ',
' .lrrl ,-,..r

BTGZ

t'l

Netlov orlglnrrlrr ldrlorr S[rrrh ORIEN'I'AI. ACIC M goFnf& (s) 1956,le68 by rdriesShah

15 L7

lrk,

zr di|Jnlr

I Magijaje

20

t
I I

I
2 Jevrejskamagija
i Ufoga jevrejskih tarobnjaka, Knttga znamenia.. Knjiga-lzraiija. Prelaz na Nou i Solomuna.Brojke i Einl.Knjtga o Enohu; rabinskamrZnjaprema ma' giji. Kniili o Hermesu:Tot i Tcut. Ciceron i tride' svezaka.Kniiga svetlosti:davoli i du' iet Sest"tritlaOa hovi. Obr-edijevrejske magije. Avram, sin Simo-

30

nov. Sveta i svetovna magija, l'ruvu po(amicu i jcvrejsko dopisivanje. f)rugi izvori zirpadnjadkog okultizma za kojc sc prcrll)oslitvl,jir lxrtidu od hcrlir brejskih (izvora). Mlgi.jrr rr Itibliji: Iipovi t\irl.obn.jirka i n j i h o v e a k t i v n o s t i .. fc v l e j r k r r r l c r r r o n o k r g i . j t , i.l i t . lr S v e t a , , R e d m o C i " . l s t o r i , j r k ip r i r t r t , r ir r r r r g i . j c :o l i S Ve5ticaod Entkrrrr,llijrr i klrll l)rrrn;rskrr. 'udna C p r i d a o N o s t r a d r r r n u sv r r l i o r . t r . ' I i . r r t r i n o k r g ika b a ri ja l i z m a . P l a t o n i s t i .M e l o r l k o j i r u s t . n r r r g i j a t k r i v a d o o vedanstvu,prcrtrtrMrrgl,

lt s v t ' l i l . j k r r r t K.t t j i l l un t r t v i h . K o l t l ; i r t l ( t l tr t 1 1 , ; t t t t r ' tttt r o l r l i k u t o g k u k c a ) i n j c g o v a P t i t t t t : t t t t, , () l r ; t v t ' r t r ' l t i " n j c " i , , p o t i i n j a v a n j e b o g o v a .C i t i l i r r rs l v l t t r rii/ r i r T l I r r r o i i . Z a S t i t ao d n e p r i j a t e l j s k i h i v o t i r r , i r t(,) l r t r ' t l i s i b r r r r t v i m a : a l s a m o v a n j e, , o t v a r a n j c t t s l i t " , l s k t t r l v l t jeclnog proudavaocaokultnog u Egiptu. l'cstrl. ho;t p c v a i s l i d n if e n o m e n i : K o l o s i A m u n o l a l l l . S t t ' t ' t t t i nesreini dani meseca Tota.
(l

DLu-dZt, zemlja Dva Nila

Autorova godina u Sudanu, rasplitanje tamoSniilr magijskih obreda. Njam-Njame i njihovo posvcdcnje u sferu magije. Metodi obudavanja i Skolovanjc. Bacanje dini za klijente. Cini pobede. Upotreba iarobnog zviZduka. Izlet na skupljanje bilja. Ljubavne dini, kako se bacaju. Znamenia i oprema opsenarskog kandidata. Tabu ribe kao magijski obred. Autohipnoza u Sudanu. Kako prepoznati darobnjaka. Mungo - sila ektoplazme. Mu(karci i devojke u obrednom plesu. Solomunovi rudnici. Obredi kafi-

(rl{

3 Solomun:Kr:rl.j ol)scnar i
Solotntutskrrrrrrrgijlrvirztrn rnost izmedu nekoliko okultrtilt sislr.rrrrr. l,r.gr.ntlci knjige o sinu Davidovonr. N.jegovfiilto(. rrl)ritvljanjaduhovima; darobni prslen; vlurrtrrrrrlvcllovima i poznavanjejezika ptic r r , S o k r r r r t r rrrr l ) o l i r r i m r a v a , p r e m a K u r a n u . S t a be$e Sohrnrrrrrov pcdirl'l Najveie ime boZansko; Sokuttunov tcstrnrcnt; prizivanje svih zlih duhova. ,lrt.lttttutttrtt hljut, Knjiga o A<modeusu i njihov uticrj nn tulg,iju Srccln.jcg istoka. (Carobni) [iug; kineskrr rrrrgij:r:S<tlonrunov doprinos.

40

Nirlprixldno u Vavilonu
l)crrrorrii tluhovi Vavilonaca: vaZnostove civilizaci,jc i lrriilctrost nragijskihveStina.Zanemareni obredi Akrrdirrrir, osnivadavavilonskog okultizma. Asurbar r i p r r l o v ib i l r l i o t c k a : t a b l i c e b i j a n j a . K o r e n i m a g i j r skifr vc$tirrirpoznatih na Zapadu. Postupak kodleCctr.jrr .lrolcsnika.Opis obreda prilikom pomradenja. l'olrcrlir rrird ncprijateljima i njihovim boZanstvima. ('ilj rtrcsollotlnrske magijske umetnosti. Bogovi i . lxrgirrjc: rr,iilrovc vcze sa demonima i prihvatanje od tlrttgilr rrirlotlir.()brccli isterivaniaduliova. Redi mocti.,.l)r'izivrrrr,icakadanskih tablica. Veza sa Fincisa

44

Fakiri i njihova udenja

Priroda mistidnih vestina tasavufa - jednog od najra5irenijih orijentalnih kultova. Organizacija redova; Bratstvo distote i mahdistidki ratnici. Poreklo kulta; verovanja sufija: misija fakira. ,,Covek je predodreden da Zivi dru5tvenim Zivotom." Poreklo redi ,,fakir". Svetli krug neranjivo6ti, nepogreiivosti i manifestacija natprirodnog. Izve5taji o dudima i mo6ima svetaca redova: Sahab el Din i njegovo prizivanje plodova itd.; noino putov-anjeu raj i pakao; nepostojanje vremena; hodanje po vodi; iuda i /<aramat; rcdovi. Cetiri redat teorija vjeruju; nevidljiva vladavina; prijem i posveienje; putanja; faze i stupnjevi napredovanja; deklamovanja; sufijevska mistiina pesma o Mirza Kanu. Sematski prikaz sufistidke putanje i okultnih fenomena; dijagram organizacije ,,faza mo(i; organizacija reda Ci5ti; svet sufistidkehijerarhije. Jedanaesttajnih pravila'

77

Hgipatskrr magijil
Vcza iznrcdrrjcvrcjskc i s(arocgipatske magije. Mojsijc i zrnijski.rlcgtlan. Alhcrnija praiena do egipta. Lcgcntlc o ;rir;rrnidirrnir. Mrrgiia ie ne smatra lrhim umcCcttt rtko tri.jc usmcrcna protiv drZave. Svrha sluZbcrrc nrrrgijc u faraonskorn Egiptu. Egipatska zcml.ja i rr.jcnuticaj na obrcclc: oUreO NitI'.'Cuaa 'l'cll darobn.inktr iz grada Kufu: njegovo podizanje mrtvih i sirkirtih. Opis Tetovih eksperimenata.Teba i.Mcrnf'is kao c-cntrimagije. Griki papirusi i egipatski uticai. l)orl'ir cgipatske magije. Obred deia-i<a sa

53

Arapski doprinos
Arabija; kasnijidoprinosArapa; Sircl)rcclislamska stRazesov nic okultizmapod Arapskimcarstvom; sicm magije;drugi arapskiautoriteti;zli duhovi i lbn (vukodla3tvo). Haldun i magija:dilikantropija amajlije;,,nroikoja izlaziiz darobniaka" stirmagija, * ponovcr (Zivotnasila). Prvi'nrrtrt\rtl maia--akasa

93

komentar o magiji. Pravl.jcrrjci upotrcbir arnajlija od metala prema izvesnonr izglctlu zvczdl. MoC i amajlije. ,,Svastika" i njcrrrr ltt ilirgoclirvirrr.jir kocl Arapa. Pravljenjc i upolrcbir r\volt korl plokliir.jlrnja. Vile i potdinjitvirrt.jc rrrot'izlilr rlrrlrovir,ltt:t' rno6 . Y a L n i s p i s i o r n i r g i , itit r c r l r r r r l r i r r r r , A

t 2 Mlgi.jski obredi Atarvu Vede

l.t(r

Legende o ()l)srrniu'inril
P r i d a o E l A r i r l t r r : l r i c s t r v ct ' r r t l r r c k t i v n o s t i .D a l i u j e u p r a v l . i a o r r r r r j o r r rI' l/; r s . ' r r r o 2 c r a u i i t i i z o r i j e n r l talnih pridl o r*rrlolrrr,jtrcirrrtr'/ Sadoma, darobnjak od Bagcladn. sa -N,jcpovlir/F,()v()r duhovima u bespuiu pustinjc. (-'irlolrrrirok (pticl); putnici i magidni obei cli. [,)rnot'iorrirlnt,rncnltrlrrcmoii podignute na viSi ttiv(). N('rifvrrolclir ili vcia ravnoteZa?Zlatna reka i rtjcrr rluh. Siltirn opscntrr poprima oblik koji zaZeli. l'ric'iro Siltirnrr i rr.jcgovoj dragoj. Potraga za eliksirorn livolir. l'rida o bravaru i tri srda5ca.Prah himalirjskog lcoparclaprotiv gladi i bolesti. Prida o engleskoj vlrnpirici. Susret sa darobnjakom. El Girbi i Zlirtrrl glava.

101

(-'rttt l l l r r n r t n s k at a j n a k n j i g a ; V e c l aj c b c l i t t t l t t p , t l l t produZetak livttttt; lrtt;ttltrr'rrt zir vcdni Zivot; dini za ztlrirvlje i prizivanje; prizivanje bilja; lc'k ztt.svt'.lrtt lcsti; pravljenje amajlije sile; za3titnc ditli lrtt;ttltr'c ,lraktia: okultna medicina vede: dini protiv I'ttlttr;t.t ni protiv svih zala; protiv otrova; dini protiv tlelrro nui eitri drveta gangida; posudene moii bogovl; is tcrivanje duha iz drveta; himna biljkama.

t 3 Obredi sve5tenika-darobnjaka

ll4

Slidnostiizmedu indijske i ostalih Skolamagije' Pitrisi, sadui i fakiri; cilj hinduskogokultnog udenja' Stvarnaautorova iskustvasa jednim Hindu darobniakom. Sta su izvpri moii? Obredi i prizivanjaiar;bnjaka, prema knjizi Agrusadapariksaitumaceda kako nastavlja stidesnagu; nie tiniiee:-traZiteli; uittuntti formula; prizivanje Vi3nua: obraianje Suncu; obred drveta; Zrtveni obredi darobnjaka;prizivanjeduhova; Akasa, sila iznad svega.

l0

Prizivanje duhova
Kod mnogih naroda prizivanje duhova uklapa sc u dudovi5noidentidan sistem. Ono je isto u svirn sistcmima visoke magije. paze prizivanja. Poclizlrr.jcduhova, prema Samanima,vradima, opsenarirrrir Kirrc i Japana. Haldejski sistem. Redi moii za prizivirrr,je duhova. Formula prizivanja, prema jcclrrorngrr*ko-egipatskom dokumentu. Najstarija pozniltil l'ornrrrla za posveienje kruga prizivanja. Afridki rrrctocli prizivanja preminulih darobnjaka. Nazivi sirti, nirzivi znamenja, vlaclavinasati dana i nrrci. Azi.jski opscn a r i i o p s c n a r k c p r i l i k o m p r i z i v a n j i tc l u v o l ; r M c t o c l . pr.izivlrr.ja Kral.ja Scvcll, 1tr:rCcn soklrrurrskornmag,ll()nl.

110

t4

Indijska alhemija danas

142

Alhemijska ve5tina savremene Indije; susre-tsa jednim alh-emidarem;nagodbe s njim. ,'Formula za dobiianie zlata"; detaljni prikaz postupka i sastojaka' tutusiirti obred. ali iznad svega hemijski. Nekoliko foriluta detaljno predstavljenih. Drugi alhemiiar: Akvil Kan. Sirsrei Segrtovanje. Postupak. Prikupljanje magiinog soka; disciplina tvorca zlata: prikupljanje ilovaie. Srebro u zlato. Sta Je alhemlcar mislio o svoiim moc'ima.

l5
II9

Nova snaga misli?

Veza izmedu akase i Zivotne sile. Hipnoza' magnetizam i srodni fenomeni' Eksperimenti na Zapadu" Rukus i iscelitelji verom. Elektridno praZnjenje iz orstiiu. Bolesti i maRnetizam:stvaranjestruje: porebcni! sa aktivnostima fakira; neophodnostkontrolisanog naudnog istraZivanja; izve5taj o-jednom eksncririentu; hipnotidki trans. Rad profesora Rajnal Luj de Vol i opasnosti od Sarlatanstva.Sundeve pegc i Harvardski odbor.

150

1 1 Iranska Inirgi.iit
Pcrsija i uticaj irltpskog osvit.jirrr.ja. Uticaj susednih magijskih vt.rovrrrr.ju Porsi.jirnccOkean misterija rrir . i priprcrtrirrr.jc dirrrrbn.jaka. Opis posveienja i obreda darobrr.jirktr; lirrrrrulc i rrazivi cluhova koje treba prizivati. ()te krtvorcrr.jc duha; bavljenje duhom; melod ,,letcn.japorrroiu rrragije"; podizanje oluja; bogati osirorna(crri;rulni ulep5ani; argumenti protiv alhemije. Dlli; c*lrobnc planine; drveie tobo, kao rajsko.

l6

Ljubavna magija
Strikarmani; polna magija. Obred za.budenje.stra' snc liubavi kod Zene;-iini za budenje strasti k(xl

l'55

I
i

mu5karca;otudenje i moguCnosti magije: ,,eetrdeset devet ponavljanja":mct()dza osiguranje povratka Zene;dini za pridobijan.jc Lcnci t.l obczbedenje muZa;amajlijeprotiv rivaln rr l.jrrhrrvi; arnajlija protiv rivala; dini za sprcduvnrr.ic polrrrc\ir,irr; tir ,,uzdini rokovanje sterilnosti"; Cirri dini ltrotiv l.julronrorc; za ulep5avanje; pcsnrernu$kostii korilCcrr.je nckog bitJa.

1rr t' r r i k r rr t t l r g i c ' t r i srrl0 c l s l v i t t t t ( . e o t t l t t l t lr t 1 t 1 r , 1 1 t l t 1 1 ; t ( t t j c t t z i t P i t t l r t . i a l k i p p a r a l c l t t t r t : t .( ' i l t i r i t | r r o r t t t g r s l M:rgi.jir rnrZnic i spravljanjc dini.

Nr r pomene Ilibliografija 160

2(Xf 20.5

1 7 Okultne veltinc u Kini

Tao.i magija; vlstc ()l)sL.n:rlal priroda i koriSienje darobnih oglerlirliu irntajlijc i dini; darobno pero; ispisivanic arna,jlijrr;,,Ncbcska kaligrafija"; amajlije kojc kori,stc lcrrc; rrp0trcba zvonca u magiji; amilti Je groma i munjc; ,,Vclika univerzalnaamajlija..;darohnjaci Kinc: Spiritualizam i automatsko pisanje; darobna olovka; pravljenje instrumenata; drugi oblici olovke; priroda medijuma; davolski plesadi: obredi magije; crna umetnost ve5tica iz Amoja; dini smrti; stvaranje kiSe, vedni Zivot. Folklorne veze sa drugim sistemima, zmajevi i dudovi5ta.

i
I i

1 8 Tibetanski dudotvorci
Tibet i pozadinanjegovih natprirodnih i religijskih ve5tina.Pomeranjekulture na Tibetu i njcnir prcj tvaranjeu budizam. Veii deo Tibeta nepilznilt samo u neke delovedoprli su zapadnjaci. Borba sistcma na Tibetu. Sablast bonizma.Verovanici subvcrzivnaaktivnost animista. Prizivanie demtint: urnilostivljenjeclavola sticanjemoii pieko zla, Nckc idci je i ideali lamaizma.Put lamaist-a ortodoksnosrcda. 'M,rrog Prsten i dragulji; cilj i karakter rada lanrir; Marej Abdulah i misija lamaista, Olrukitc\utlorvorl ca. Obred hodanjapo vatri kako gn .jcvidco irutor. S t v a r n i b r c d , o d i t i r c z r r l t i r t i t r r i r r : r t i c rpjo l r o n i o i r c s t i d k i r n b u d i s t i d k i rir rv o r i n r : r . i z

183

7 9 Magijska untctnost .fapalra

Dvojna p<xlcln,jirllirrrskc rrrirgi.jc. Sinto i obrcdi Norilo; sludl.jnc potlrrtlirnrostiili porcdenia sa zapadnjadkonr, kirrcskorn i jcvrc.jskrinrmagilom. Cina i bela magiirr rxllertlrr.iu prcnra namerama, ne preric ma obrcrlirrr:r. l)uhovi kami i niihove aktivnosti. Konccntracijir crrlocija i metod pravljenja dini mrZnjo. Korrccrrtrisana moi u drveiu. Orsanska magija i povrirlak mu5kosti. Liubavne iini od daZdevniaka.Ostirci gu5tera u ljubavi Sirom sveta. Zivotna sila (murut-ukasa) i dovodenje voljene ljubav-

193

10

Lista ilustracija

Mrgllnlcrte! bog Anublc, t

Ozlris Egipatske Sufistidka Sufistidka dini za ilulrnFArapske Kin6ske ,,dinimodl"ped kvrfl MasidniAl-Gazalllcv vladrvlnl andeoske Tabiela

svartlks sundane Amailiia ,,koft vrrflrntl sa Znai ia,,sredu" 100

pedatLao-Cea ,,Svemodni" Medicinskaamajlija Amajlija protiv kuge

ff telJc"

u zna{ovifoji seko-riste kinerklm $rlvrnftnr

Amajlija bogatstva(srede) bogatstvl noflocu Amajlija za dono5enje Amajlija pobede Amajlija za privladenjenovca amajtlJe u kineskoj kaligrafiji

neprlJatelJa k6d A*ujriu kojasekoristi prokllnJrnJa

red IJvoclna
|)oklorir Luja Marina (-'Ittrttt I ;rancusko g instituta l)irektora Antropoloike ikole u Parizu Ztrnrnika predsednika Medunarodnog sntopololkog , t i' tt tt u

ln-

Organizacija akademskih disciplina, koje mi u Francuskoi povezujemo s Dekartom, tokom vekova se toliko razvila da naudni metod danas proZima sve aspekte humanit r r r n i hn a u k a . Naudnik, suoden s nekim novim, dudnim i dotad rrcobja5njenimfenomenom, vi5e ne beZi od predmeta svog ploudavanja. U dana5nje vreme, on ga prihvata s punim lro5tovanjem i promatra u nadi da ie pronati put za njegovo objaSnjenje. Magija je dugo bila van oblasti akademskog proudavan ja, iako je neosporan njen znataj za antropologiju. Dosta ic dudno da je magija, prilidno zaintrigirala etnografe zbog svojih osobnosti, Sirom sveta, iako je istovremeno nisu folcrisali zato Sto je te5ko podlegala naudnom istraZivanju i {to se suprotstavljala vaLebj religiji i dru5tvenim normarna. No i pored toga, vradZbine su bile rasprostranjene u zapadnom svetu, dak i na dvoru Luja XIV, i u Volterovo rloba a i danas su prisutne. Dugo su se me5ali pojmovi religije i magije jer se smatralo da je magija samo primitivni oblik religije. Danas se jrrsnorazlikuje religija kao pokoravanje svevi5njem Tvorcu kojem upuiujemo molitve i magija, ispunjena ritualima, Cilije cilj da ovladav5inatprirodnim silama, ma o kakvima rla se radi, izvr5i zapovest vrhovnog vrada. Cinjenica je da su gotovo sva verovanja primitivnih naroda obuhva6ene magijom. To je samo te5koia vi5e za naudnika koji mora proniknuti u svest primitivnog doveka i njegov odbrambeni sistem koji je izgradio od magijskih clemenata kako bi se za5titio pred nepoznatim prirodnim silama. Sta primitivni narodi stvarno misle, moZe se otkriti samo direktnim promatranjem, ne dozvoljavajuii ma$ti da irnprovizuje. I ma koliko zaostao moZe izgledati narod dija sc magija promatra, lako ie se uoditi da su njihovi obredl, porrekad tako dalekog porekla, da ni sam darobnjnk ne

15

ntr;(
hl;t

\ t ' , ( r , t / r l r ( ' l l l t ' t ' i k o . j e g o v r l r i i l i o l l . j i r s r r i tp o k t ' c t c i

tzt , ',lt

I lvotl

l ' u . , r ' l r l r rlr i k o c r r s t v a r a d i n j e n i c ad a j e v e d i n a m a g i j c . , l . r l rr r t u l r l i ro b i r v i j c r r av e l o m i u t a n j a s a m i h p o s v e d e n i k a . I lz to rrurdijc sc obidno izvode preko magijskih formula l.o;r' vliricvi smatraju svojom iskljudivom naslednompriviIt'giiorn. To im pomaze da svoje sledbenike drZe u Sto tlubljem neznanju i strahu da 6e se na njih sruditi gnev vraeaukoliko otkriju neku njegovu tajnu. Slidnost magijskih rituala Sirom sveta neminovno navodi na te5ko pitanje da li su oni najpre nastali na jednom mestu, i ako jesu, na koji su se nadin preuzimanjem, seobama ili invazijapa, prenosili u razne krajeve? Ovo su bili slavni pravci istraZivanjamagije Istoka kojima se kretao ldriz Sah. Poreklom Avganistinac, proveo je pet godina proudavajuii ovu temu na Srednjem i Dalekom istoku. Njegova knjiga je ozbiljan doprinos saznanju i zasluZuje da bude piedstavljena Siroj obrazovanoj publici.

It rrsprostranjenost magije
Arheolo5ka nauka je tek u viktorijansko doba utvrtlilrr zrrrrdajnu dinjenicu da se tragovi magije s dalekih masivir Azijc mogu naii skoro u polovini dru5tvenih zajednica 5ilorrr sveta. Postoji i neverovatna prida da su, u nadiranju l)r'oma zapadu, preistorijski Akadani, turanski narod koji jt' preneo azijske obidaje u Sredozemlje, osnovali asirsku i virvilonsku civilizaciju. Veoma mnogo zastra5ujuiih magiiskih obreda, koje su izvodili vradevi u toku predsemitskog razdoblja, saduvani su ovde na Maklu (,,Goruiim") lrrblicama i u ogromnoj biblioteci kralja Asurbanipala. Vrsta magijskog ledenja, Samanizam, koju su koristila trtlruZenaturanska plemena, ukorenila su se na Istoku, u Kini i Japanu. Ovi obredi ukljuduju psihidke fenomene pozrrate i zapadnjadkim medijumima - a preko turanskornongolskog verovanja, preuzeli su ih Finci, Laponci, pa i'irk i Indijanci iz Severne i JuZne Amerike. Na Zalost, izvcsno je da ne postoje dokumentarni dokazi o kretanjima ovih naroda. Ipak, iscrpna istraZivanja u raznim naudnim tlisciplinama, ukazuju na vrlo verovatnu moguinost migraci.je pomenutih naroda na zapad. Nisu, medutim, samo pripadnici turanskog naroda rrpraZnjavali magijska ume6a svojih predaka. Kako su tloktor Site i drugi pokazali u nekim krajnje intrigiraju6im preistorijski Skandinavci, na primer, nasledili zrrkljudcima, su znatno blago od ovih naroda. Takode je znadajno i otkri6e da je preistorijska komunikacija medu narodima bila tlalcko bolja nego Sto se obiino pretpostavlja. Uglavnom sc smatra da su rane druitvene zajednice bile manje-vi$c nczavisne i da su se razvijale odvojeno jedna od drugc: rroke u udaljenim planinama, pustinjama i nizinama, ir tlruge u gradovima i selima. Nije, medutim, poznato rlir srr porecl trgovine postojale i intelektualne i dru5tvene vt. , t,c iz.mcdu naroda razdvojenih kulturom, jezikom i plrr slornonr udaljeno5du,i to u znatnoj meri. Razlika izrrrcttr ovih oclnosa i odnosa koje mi danas poznajem<1, hilrr jt'
( ) r i i (r t r l n i r n r i r g i i i l

t7

( l ) r ( ) : , t (u ( r r . i ( ' n i c i l a s u g e o g r a f s k if a k t o r i u s p o r a v a l ik o * ) I r r r r r r r l , r r r r . l s t i s u r a z l o z i v e r o v a t n ou t i c a l i n a v e 6 u l j u b a v :;t nerncrlrrrrrroclima,jer je izgleda bilo manje ,,neizbeZnih" pr rj:rtt'ljstava izmedu razliditih grupa. Vckovima, a moZda i hiljadama godina, magija je polrrko ali silovito proZimala ljudsku rasu. [J najritualnijem obliku, tekla je odigledno od istoka prema zapadu. Jedna keltska legenda kaZe da su negde u vreme Starog zaveta, posle pretpostavljenih turanskih seoba, arijevske migracije pro5le od Srednje Azije preko dana5njeg Srednjeg istoka i Egipta, prihvatajudi usput ne5to oS mitologija i magija,s na koje su nailazili. I stari Grci i Rimljani odigrali su ulogu u prisvajanju semitskog i egipatskog magijskog blaga, i u njegovom prenoienju u Evropu. Kasnija latinska i grdka magija bila je me5avina formula i bajanja u kojima su se lako prepoznavali ovi koreni. Odnos magije Egipta i magije susednih zemalja manje je jasan. Smatra se, medutim (kako ie se istaii kasnije u ovoj knjizi), da su Afrika i kasnije Saudijska Arabija, uticale na dudotvorce Nila. Usponom relativno novih sistema mi5ljenja kao Sto su budizam, hri5ianstvo i islam, religijsko-magijska verovanja ranijih kultova doZivela su dobro poznata proganjanja: njihovi paganski bogovi postali su duhovi niZeg reda, a magijski i tajanstveni karakter njihovih sve5tenikajo5 izrazitill:
Vera moZe da nasledi veru, ali ta promena samo umnoZava metode kojima iovek nastoji da nadomesti svoju nemoi postizanjcm kontrole nad natprirodnim silama i da saduva svoju slabost podizanjern vela buduinosti. Tajni obredi potisnute vere postaju zabranjena magija nasledne vere. Njena boZanstva postaju zli duhovi, kao 3to su Dcve ili boZanstva Beda postali ilemoni Avesta, kao 5to jc Itovanic bika kod starih Hebrejaca postalo Stovanje proroka, kao Sto su bogovi Grdke i Rima bili zli demoni hriSianskih sveitenika.6

s l . v ; u r i d ' r rrc l i g i . j c a s t o j a l c t t r l i r ; t l r s , r l l r t t lltrtl t , l l t t t lt: t c n r ' r r r r o j ; r s u b i l a s a s t a v n id e o v c r < l v i u t i i tM c t l u j l . r t t i t r rS r t l . t r l ; r r rrtr r u r d r u g i m c r n c i m a ,l i d n o s a r r t e t l v ( ' r r o l : r ; t ' l t t i i s i ( ; u r \ l v ( ) p r i l r v a 6 e n on a p o r e d o s t r a d i c i t l r r r r l n o n t t ; t 1 ' , r l r t t t t . t ! ; u n ( ) r r r c t k i m s l u d a j e v i m a n o j e p o t i s n u l ot h ' t t t o l t ct s t l t ' o r r r t p r i n r r l n o g . d r u g e s t r a n e ,d u d a k o j a s u p t i ; r i r i v i r t r ;ltt c S L r r t l ; r i r r j i m r o d e n i d k i m v r a d e v i m a ,d e s t o s u ( ) s r t v(r' n r c u l l u v;rrr;ri clodavananovim verovanjima. Uzroci ovilt po;itvit su r':rznovrsni kao takvi su tema drugih iscrprrih prrrrrt'irvir i
illir.

U nekim sludajevima, potisnuti obredi zadri.avali su se kao disto magijski, tolerisani su pa dak i primenjivani u novijim kultovima. Je ii to bilo zbog toga Sto su, kako neki veruju, postojale tajne poznate starijim sistemima koji su stvarno dali neke dudne dokaze natprirodne snage, koju je dovek okrenuo u svoju korist? Ili je to bilo zbog toga Sto se, kako so alternativno smatra, magija beSe toliko ukorenila u ljuclsku rnisao, da je jedini nadin njene kontrole bio skren u t i i c u , . l c g i r l i z o v a n ek a n a l e ? "

l)opadalo nam se to ili ne, magija i religija Sirotttsvc tir l)()vczane kao malo koje druge pojave. Ako, rocittto, su vt'r.ujcte da se moZe lediti dodirom, onda vi verujetc tr rnirgi.iu najSiremznadenju redi - i u neke oblike religijc. u S tlruge strane, postoji nagli uzlet okultnog razmi5ljanja Lrr.jcse danas moZe razabrati u svom zadetku. To je tre6a rrroguinost. Magija je polje gde intenzivno i kreativno lrlotrdavanje moZe pokazati da su mnoge takozvane rratprirrtlne sile, u stvari, odraz do sada malo poznatih sila dije st' dcistvo moZe okrenuti na lidnu i kolektivnu korist. To ;.' jccina od osnovnih ideja ove knjige. Ako su u stvarnosti postojale izvesne istine, maglovito poznate kao ,,stare", postoji samo jedan nadin da ih ponovo otkrijemo: naudni metod. A naudni metod zahteva prcispitivanje svake dinjenice, svakog nagove5taja, svake rriti u prenosnom lancu. U kontekstu magije to znadi da rrrrraspolaganju moramo imati stvarnu gradu iz koje izvire z:rpadniokultizam. Otuda, obred koji se nalazi, recimo, u l;rtinskoj verziji Solomonovog kljuia,T moZe se pokazati kiro obidan prepis neke dini namenjene eventualnom supnrtstavljanju poplavi u Asiriji. Daljnje istraZivanje moglo lri pokazati da su se dini zasnivale na nekoj sasvim nevaLrroj stvari kao Sto je zazivanje duha dija su podetna slova srcinom igrom sludajadavala red,,su5a".Tako istraZivanje rrrorapodeti nanovo. Bilo da ste obidan ditalac, antropolog ili vas samo interesuje okultno - evo pred vama grade. Ni u jednoj drugoj knjizi nije ovako pristupaina.

r8

1. Magija je op5ta

covcktr i :rko l<t rtc opravda, onaj kome Ako dovek nametne dini rlrrrtr',orrr su dini nametnute otidi Cc rr svt'ltt rt'ktt, i itko ga sveta reka potopi, onaj ko ga je optuiio uze(c z,itscbc ttjt:gttvtr kuCu. lltttntrntbijev kodeks, oko 2000. pre n.e.8

Sto se dublic ulazi u proudavanje natprirodnog i njegovih poklonika, to .jc .jirsrri.jc su slidni tokovi misli udinili.da cla u razliditim dru5tvcnim zajednicama,koje bi mogle pripadati i razliditim svctovirha, ljudi jednako razmi5ljaju. Po miSl.jcrn.iu okultista, ova dudna podudarnost magijskih rituala i vcrovanja zna(i da postoji jedinstvena astroloSka grana koja se otkriva svojim posvedenicima, a onda se prenosi ostalima. Zaustupnici teorije kretanja kulture re1i 6e da je okultizam jednostavno ne5to Sto se Sirilo prirodnim dru5tvenim saobra6ajem medu narodima. Ma kakva bila istina, proudavanje dudotvoraca u mnogim-zemljama spada medu najfascinantnija zanimanja. Blizu Citrala u Pakistanu, pre nekoliko godina, Ziveo je neki sveti dovek za kojeg se verovalo da poseduje tajanstvene moii. Niko se nije usudivao da prode pored njegove peiine da ne bi navukao zle dini na sebe. Vladalo je op5te uverenje da je blizak sa samim Sotonom. Ponekad su ga vidali granidni razbojnici, koji su u svojim polroclima stizali do njegovog utodi5ta. Za njih je on bio neko dije su povoljno mi5ljenje traLili da bi obezbedili uspch u kradama. Njcgovo ime se toliko pr<ldtrlo-- zvali su ga Duh plan i n i t i l i l ) u h v a z d u h i r , - r l i r j c p c i i n a p o s l c n j e g o v es m r t i p < l s t i r l is v r : t i l i I t c . K : r r l s i r r r rl r r r l l rp r o l a z i c l ,p o k a z a l i s u m i r g n c z t k r l o g p r r s l i n . j i r k i S.l i C r r o l r p a c l n j a c i m a ,e S es a k u p i o r z b c e l u r i z n i c r r< l s r r S c n iz r r r i j i r ,i r u j c d n o m u g l u n a l a z i l a s e h g o m i l a p r o l r o t l c n i l tv o i l i r n i h l ' i g u r a .C a k i d a n a sp o k l o n i c i koji ne gubc nirdrr izgovarzrjumolitve ili ne5to zaiele nad pardetom kr1lc, kojlr sc zatim zaveLe za usamljeno drvo Njegovo telo zakopano je licem izvan svcdcvog b<lrirviSta. prema dolc tako dir bi zlo, ako ga u njemu ima, pre5lo u zemlju, a zirkopirrro je tamo gde je nadeno, po obidaju koji je prisularr od Kine do Maroka.

( ) l ; r l i l i k cu i s t o v r c m c , n a g l i r r r i t 'l r r t l r l rI. K r r r r . . l 1ro ; r ; r l ; r t ' t ' S l i c lkro . j ak a o d a s e p o j a v i l l r l i r c k t r r o t i ' l t t g l t r l t t , t l r r l ; r; r ' r r ; rv r ' l r u n c u l a v e k a o s a d i n i t c l C i r r ir i r r r lr t v o r ; r s .j k ( ) r r ; r t ' s v o m s i l i n o mv o l e l a l i u d e . G o v o t i l o s t ' r l ; r u r r ; r v t ' s l r r l r [ ' r r o r Zri v o t ul j u d i , S t oj e m o g l o a l i n i j c r n o l r k r r l ; rr t l r r - t . r n ; r n l ( ' r r ul r a k l o n o s t .M e d u t i m , n j e n o n a j v c i o z i r r L r v o l ; 5 1 y 1 I lrilo;t'tlir kazni one koji su uzrok tude nesrcce llit \u f(, , z;rlo rnnogi poitovali kao sveticu.Ova Sita jc tvltlillr rlrr rrrur viic: od sto pedeset godina: govorilo se da jc rhr lopl z:ril jrrtka doSla i najstarija stanovnica najbliZeg sr:ll. Sto 1i,'tfiirriakinjaje izjavila da seianja iz njenog detirr,jstvir r r k l j r r { r r j u s e 6 a n j en a S i t u k a o v r l o o r o n u l u i s m e Z u r a n u : i t;rtrro takvu kakva se pokazuje i sto godina kasnije. Metod zazivanja ve5tice bio je slede6i: ljudi u nevolji, rrrrrlcvipod papudom, Zene diji su muZevi bili okrutni, boh'srri i bedni, penjali su se na krov svoje ku6e i tri puta rz1',ovarali Sitino ime. Sove, koje su imale ulogu njenih dulrovrr,brzo su prenosile poruke. Do sledeieg jutra gre5nik:r bi jako zabolela glava. Shodno tome, deo srede krenuo lrr rr smeru zaziva(a.
k;rrl sarn doSao do njene kolibice od granja, s vodnim koiadom Sto joj je rrlilctlir bilo omiljeno jelo, izgledala je sasvim ista kao obidna starica iz t,r1rtlcla sveta. Najveii dco vremena govorila je dosta slobodno o drago,, nonr poslu upozoravanja mladih Zena na karakter njihovih muZeva. l.rl,o sc videlo da je veoma stara, odi su joj bile zadudujuie bistre. Ume',to rrpalih ramena i usahlih obraza klasidne ve5tice, ona beSe vi3eg rasta r Irctula se iznenadujuie lako. Medutim. deo njene otvorene pride zvu,,ro .jc zbrkano; a kad sam je upitao kako je stekla natprirodna svojstva, m l,,r1ilcdala e je kao nevaljalo dete i rekla da ja to verovatno ne bih ' , l r v r r t i o . z g l e d a l oj e d a n e m a s u m n j e d a S i t a , k a o i m n o g i v r a d i , s t v a r n o I \, nr.jc u svoje moii. Negirala je da bi njen uspeh mogao da se pripiSe ,rrrtosugestijiklijenata, iako se sloZila da je to poznata pojava. Takode je trrrlila da je celokupno znanje na nju prenela njena majka i odbacivala ;, okultne knjige i sve formalne oblike religije kao varljivu obmanu. Ne nrogrr da kaZem da je bila lidnost koja privladi, koja je neodoljiva ili lojrr ima bilo kakve dudne osobine koje obidni smrtnici osete u prisustvu ' , 1 ' r r v c n i h i l a . J e d i n a s t v a r k o j a m e j e z a i s t ai m p r e s i o n i r a l ab e S ed i n j e n i c a s ',to rni .jc opisivala ono 5to ie mi se dogoditi: te stvari su mi se kasni.je ',lvirt to i dogodilee. t

I)rr vcrcvatno postoji kontinuitet u prenoSenju okultnog lrlrrgu_kod mongolskih naroda, prihvatili su mnogi aulolit t ' l i . S a m a n i s t i d k e e i t i n e k i n e s k i h , j a p a n s k i hi d r u g r l tl i r v r o b n j i r k aD a l e k o g i s t o k a , i m a j u o d i t e s l i d n o s t is r i t u l l i t t u t l'.skirrrir nekih mongolskih plemena ameridkih Incli.iiuurt'rr: i l ) ( ) z l l a t ip r i m e r o v o g a v i d i s e u m e d i j u m s k o m t r a r t s uk o j i tlovodi clo prorodanskog dara i vidovitosti, Sto .ie svirrr;r z i r j c r l n i i k o . I n d i j a , M e k s i k o i E g i p a t - s v i n c g t t j r rI r r l t

2l

zmiie. Zmlia je, u stvari' iedln od najdcsiih zajednidkih ti-il"r" tislrg'mistidnog rriisledaslilroll i..novog sveta.koji r , " ' L " " * t i [ u 3 t t i u f n i i i g u r r r c r r r r z i r t c . r ' i . i u. A t l a n t i d i . z r M e k s i d k o b o Z a n s t v o r l r i . i lz l t l t l t ' v i r k.ri c I t c s a m o Z r t v o se c v a n i e l i u d s k o g Z i v o t i t , v c i ' i i s P i . i i r r r jk r v i i r t v c ' K a d b i troZanstvo oltir ni,ic p.sttr.iillir. urru'utilbmlad"adivliir zrrriilr, J " t t " u n i e n o i n r c i r u i ; . ' t t t " ' p r i s t t s l v t tn c b i Z r t v o v a l o kaS " r t o i o t l u d i . C l n , , i c t r r k . c l c r t t , i r t l r ti s p i t i k r v Z r t a v a ' nnr taj nadin protvorila u f.o Ui ," njcrra rrlligiisklt sttitga I rrdiji' po5tovanjezmije predstavmosuinost. I I clirnir,irr.itt.i t i < i t i t c t . l iz m i j a s u s a m o d e l i i t o g u a 2 ' iiu 6oStu poiitvtr lrrri.ic tl,rrro*csreiu, duvajrl du5e i skrivena bla;;ti;i4,,: ritul,r,,ju frostor za okultna bljanja' I u Urugvaju' gal i je daleod [.rji ]. nur()p,ojuZnije Meksika, i u Keniji'-koja tragove tulta zmije' Por.ii,,ti Ittaii.!, ,it"t i" sam izrazite Turnut rncksiekih vradeva, zmijski Samani azijskog dela l"t.' *trtoiu se podvr6i o5troj obuci pre-.nego Sto dodu u l'zrzuu kojoj mogu razgovatati i manipulisati zmijama' I u Meksiku i u Turskoj prihvataju se istt krtterlJuml za p.roveriiu-tlfn"tti koja je dbvoljno spremna da vlada zmijskim Sirom otvorene, zenice suZene u tualom: odi moraju biti ieOnu taeficu. Saivim je moguie da se ovaj kult reptila toku migracila ii tnOije i Afrike uJuZnu Ameriku' " rnonuie iaii do*otoc. iz plemena Gvarani (ameridJoJ i" ";il f i'Aijunii) u podrudju River Plate..kojima je vrlo. va7no Li Ju ltirls" ,i"i;" i oboje je crvenom bojoL. Simbolika krvi i beleg Zrtvovanja t<oii aolaze iz meksidkog nadahnuca' odvei"su oditi da ne bi privukli paZnju' U Meksiku su rituali sa zmijama imali izrazitu osobenost. Takmidenje za dast Zrtvovanja bilo jc toliko veliko da su sc clevojke teskom mukom rnoglc sprcditi da draZe z r n'iS v ca tio nuCe d u . jcd ( h i j i n i s u o s k u d c v i t l it t l r t v a m a . U m n o g i m s l u familijama ko.ic bi na ta.i n.adinizgubile vi5e od dajevima, protivzmijske magijedne kieri, sami vradcvi su pt'oclavali je. Kao i inclijski idolopoklonici zmija, sledbenici ovog riiuala u Meksiku spravljali su paprika5 od zmija. U obe ove dru5tvene zajednice, hranjenje ovim mesom trebalo je da clonesesvaki blagoslov, a posebno okultne mo6i. Obredi tabua i umilostivljenja moZda su izvori mnogih praznoverica koje su dak i danas kod nas prisutne - i n.u istoku i zapaclu.-Uhramovima starog Egipta i Grdke uvek je postojalo mesto koje se nije smelo dotaii ili na koje se nije smelo kroditi nogom. Ono je bilo posveieno bogovima - posebno onim zlim - kao uzdarje za predutni spo-

,5//r/l{ 'lunr'rtlor
Samuil;,iln1

L-,,,''"
(/NI -J
V

I
Burmt

zap Evropa

t
RIM GRCKA

,.0 T,*
Arabija '''rn;rtski prikaz verovatnog geografskog Sirenja turanske magije I ' llrdrudja mongolsko-turanskog stanovni5tva (kosa slova) ('cntri magijske sinteze i ponovnog Sirenja (velika slova) 1 l rrransko-irongolski centri razvoja magije i njenog ponovnog Sirenja {r n a l a s l o v a ) Predislamski period (do VII veka n.e.)

rrzum da ne zalutaju u podrudja u kojima bi mogli zlo-stavlllli ljude. Ista ideja prihva6enaje u nekim delovima Skot\hc.

Neobradene parcele zemlje ostajale su u ugaru i oTnat'rrvalc su ,,posed dobrih ljudi", sledeii keltski obidaj da-se ,rrri koiih se tiuai pla5e nazivaju ,,dobrima". IzudavaocifolLkrnr naposletkuiu obelodanili teoriju da su vilenjaci-(ili ..tkrbri ljudi") bili, u stvari, ne5to suprotno tome, jednoslirvno odobrovoljeni zli duhovi. Na nagovor crkve, mnoga takva mesta su preorana tl Skrrtskoj, irskoj i Velsu. Legenda kale da je ovo prc()r'ir, vrrnjc bilo praieno zlom sreiom i da se moralo zauslilvlll zlrog straSnih oluja i me6ava koje su nadjadavalc ol'itft'' f )ruirrssu ta mesta poznata kao ,,davolski posccli"'

22

vrffiLYldt^(
BBvsf._'f
p( oKPa.Ppa,xdFe u

(. n
I

&

VNfJTN11P"B..
dL 6n \c.t

'# $ ,FP?r"."' n c
L

0 u u u v o

( i t ' fk : r i r n r : r ; l r j r r v e k . S l i d n o s t is a h e b r e j s k i m . lrrrrliv tlrrimana: IV-V i u r r p s k i r nr k i n e s k i m z a p i s r m as u u p a d l j i v e .

Svco;rilc bratstvo - ili zavera - magije moZda ;e po znrrtir.jno op5tim principima kao i po specifidnim obredirnrr. Dok je, na primer, op5te priznato da se magijom, u jcclnom ili drugom obliku, moZe baviti ve6ina ljudi, ipak oduvek postoje oni kojima to podrudje posebno pripada. Formiraju6i neku vrstu posve6enog duhovni5tva, tajnost je postala opSti zakon. Savremeni okultistidki kult rezimira ovu gotovo prarskonsku teZnju za tajnoScu u jednoj od maksima: ,,Znanje je Mo6; Znanje koje se delije izgubljena Mo6". Sledeii princip tajnosti i posveienja, druge vaZne op5te karakteristike, su magijske redi i posebna ceremonijalna odeda. Rituali, sa izuzetkom njih nekoliko, ukljuduju neki od oblika Zrtvovanja, bilo stvarnog ili onog koje se podrazumeva, i upotrebu simbola, pri demu se izgovaraju magidne redi - Redi Moii; izvode se mistidni pokreti; u velikoj meri koriste se posebna pomoina sredstva u obliku oruZja i amajlija. Sledeie po znadajuje priprema dini, obidno sa Zivotinjom, povriem ili mineralima, i to ba5 ovim redom. Dok je verovanje u natprirodna biia op5te za sve oblike magije, ipak mnogi smatraju da stvarna.imenai obredi, sama oprema magije na delu, nose posebnu snagu koja daje natprirodne rezultate. Carobni Stapii je, na primer, mo6an zbog svoje osve5tavaju6e uloge: ne uvek zato Sto priziva duha da deluje. Ciljevi magije poz,nati su ve6ini ljudi: onima koji su barem doncklo nroudavali ovu temu sasvim sisurno. I ri-

I r r , r l , , r 'r l r l : r z t t r t t t r r < l g i r n c k r v i l t rkro j t . : , r rp r : , ; r l,r, g r r r , , r l l ' ra i { { ' n r ( ' r " l i k o r r r c n t a r i s an i i h o v i p r o l i v r r i t ' iV t . t ,: , : r r ll r o r n r , r lj . r r r r , r r r , r 1 1 r i sit o r i j s k ii e t n o l o S k iz n a d l r . j r o r r t = , ; r r , ; rlr r 1 :tr t' p ror ' r r , ro k r r l l r r i lv c 5 t i n a . ) s t a i e d a l j e i z v c s t l r r r r o ; l l r r r l r o l r ' r C i l L r r c r r r l t ' r ' c s u j c o b ak u l t u r e , a l i b i 2 c l c l i z r l r l r r l i r l r r r r r ; r se n ( ' ( ' ( ' l ' . r r r n a g i j i . O d g o v o r j e d a u m a g i j i v c r o v i t l l l { }n t r i l i n r t ( ) l ' , (t)o g a . S t a j e t o i k u d a b i n a s m o g k l o t l v t , s l i .p o k i i z ; r r ' t i' s ll l Z i v a n i a . Strrse nalazilo rzalhemiji? Kao prvo, nalazilirsc.srrvrt. r r r t ' r r rh c m i j a ; S t aj e o s t a l o o d n j e , n i j e n a m e n i d i r g o v o r rrrn. llipnoza, sada ne samo prihvaiena ve6 i dragocclr;r tr'lrrrika, otidedirektno od magije.Sta ima u modcrrronr p ' , l r i r i t u a l i z m u o j i p o t i d e o d m o n g o l s k o gS a m a n i z m ao p c l k , rrrjt' rnoje da govorim. Medutim, jedna stvar je sigurna: rrrrrgija kao takva, u prostom ponavljanju obreda koji su rlrslupni svim ditaocima, vredi veoma malo. Prema Hindu o I r r l t i s t i m a , k a k o j e o p i s a n o n a o v i m s t r a n i c a m a ,m n o g i olrlici magije, od kojih su neki dokumentovani, tzv. duda, ,rlrjrr5njavaju postojanjem neotkrivene sile, akasa, koja se rzglcda ima neke veze s magnetizmom. Arapsko-islamski f isci (koji su svetu podarili modernu nauku), takode porrriil.jaju prisustvo te sile. Ako ona postoji, na eksperina j n r c r r t i m ae d a j e o t k r i j u . Covek je ,,Zivotinjakoja izmiSljasimbole". Ova je dinjcnica navela antropologe da zakljude da je dudna slidrrost izmedu magijskih obreda u zajednicama bez zajednidIog druStvenogmedudelovanja, sludajna. Covek je, kaZu oni, ograniden po samoj svojoj definiciji. Njegova skala rskustava,njegove nade i strahovi, Zudnje i mrLnja, veoma \(' rnalo razlikuju, ma gde da se nalazi. Ne znadi li to da lri on trebao do6i do istih zakljudaka i o natprirodnim pol;rvama,neovisno od toga Sto podrazumeva pod nadahnu, r'rn ili okultnom komunikacijom? Cilj ovog dela nije da nade dokaze da sva magija ima l.oren u nekom pojedinadnom, originalnom otkrovenju. Strnrnjivoje, odista, da li bi se takva pretpostavka mogla iklda dokazati. Ali pohranjeno u folkloru Istoka, u neprevr:clcnimrukopisima, u knjigarna o magiji istodnjadkih pis;rca,leZi obilje infbrmacija koje snaZnoosvetljavaju izvorc dobrog dela magije koja je u Evropi cvala do podctkir (lcvctnaestogveka.lo Stvarno bavljenje magijom jo5 je prisutno i u fivlo;ri i u Aziji. Moj cilj nije da istraZim koliko je ona ra$ircn;r,

24

25

da U isto vreme, uveliko se prizna.ic: jc proudavanjemagije istorijskog, kulturnog i ctnol,tr(kogznadaja' od znatnog Ponokad je igrala Magiji je deo isttlri.icdove'i'irttstvit. Mojsijcvorrr sltrdaiu na dvoru faoclluduiriiu ,rloeu, kao ti i r a o n a . " C e 5 i ei E t r i l r r t t t l t t t i t r t . , ei r l i i l r r r k v c l i k c , v a Z n o s t i ' ( N i u k o m s l u d a i u ) l l i l\ c l l ( ' \ t l l ( ' i g r r o l i s i t t i '

lt o o \ f . , r r l , r r rr t v t ' t o v l t l l t s t t . i c 1 ' l t 'lc 1 1 : r o t t " l t l ;ltl l r ) l l l ' , ( l l " l ! ' t ,r. z iz i | ' 1 , l r ,i l . r r z S r t ' t l r r .Ac i j c . O v a t i r l l l i c i r I ' r ; r 1 1 , ' r . ' l * t ' l : t l i t l t ' o d i , N r r r rr s r r r l r ' 7 iv i t c l c s e t s a m d i t r i ,l l i ' l t k s t ' t / (X ) I ' o r l t t t t ' , rtlttt'tllttt;t <l l r r r ' i l ( . s t t t l t t r t t ld a p r i p a d a v e o n l i l s t i l l l l l l n ilr;rl o rzglctlajedan jen deo: ( ) r r o ui t o s l i k e o k i v a , S t o o d a r a v a /,;ro lik i zle odi. /,lir usta i zao iezik, /,lt: usne i najleP5edini, | ) r r h o v i n e b e s k i ,P o z o v i t e ! l ) u ( e z e m a l j s k i ,P o z o v i g a ! Svc ovo je jo5 uvek standardni deo magijskih obrecla' Magija sa ieligijom deli viSe karakteristika nego Stoje r.tirrl [uOi spremna da uop5te raspravlja- NeizbeZan sulr,lr koji se zasnivaona pretpostavcida se istoimeni polovi ,,,llrijirjL, najviSe se odifovao u organizovanim kamp-anjarn;r lrrotiv vradanja, koje su vodila takva tela kao Sto je 1 , r , ,i o a n s k i i n k v i z i t o r s k i t r i b u n a l . Z a h v a l j u j u i i o v o m e i l i zrrlo ito je crkva insistirala da se gatari proglase slugama tlrrvola, magija je u Evropi poprimila karakteristiku zla' ',lrr clrugde nije sludaj. Hri5ianski teolozi z-auzeli su stav bilo ,l;r .rclob'rovolj"enje kojeg duha predstavlja automatsko ',1;rlrl.ienje verovanja koje se mora saduvatisamo-za B-oga' "t"eze i nekih biblijskih obaveStenja,prihvatilo se f u rrve zilnrvo za gotovo da magija znadi po5tovanje.davola'.U ,,r',,m op5tJm stavu, katolicizam j" ll"9i-o svoje rabinske lrrcthodnike u vezi s porastom magijskih aktivnosti kod levreja. Drugi veliki instrument koji je - svesno ili na drugi bila je rrrriin -"poticao proudavanje magije-na zap.a$-u, da, prema Starom i Novom zacrkva. Prisiljeni l..rrl.olidka vctu, priznaju postojanje natprirodnih.fenomena, ukljuducrkve, lrrci i mo6 veSficai'vradeva, teolozi rimokatolidke protiv vradZbina, Stoje bio uzrok da se tema \nrcsta su bili rrzrratra kao nesto vredno istraZivanja,ako ne i proudavarrirr. Ovaj stav prema okultnim disciplinama odrZava sc tt ,rvoj crkvi u vilo malo izmenjenom gbllku u odnosu trit it ) r,','cir're Spanskeinkvizicije. Prema Katolitkoj enc.iklopc!,ii Bibli.iit' sigurno postoje, tu dinjenicu dokazuje vrrrclZbine Mnogi zapisi jevrejske i solomunske magije, koii stt srriuvani na latinskom i francuskom, nose izrazitc tt'itgrtvr.' kI Irli(iirnskog iskrivljavanja. Obredi tz Solomurutvttg, ittr'tt,

ilflll
RaSircnost sirnbola krsta i kn-rZiia u magijskoj upotrebi: l) Znak 'saSolomunovog pcdata. 2) Pedat Carobnjaka iz Oza, prema Velikim Spisima' 3) Araoikir formula isterivania duhova' 4) Kineski znak s poloZajem zve,ifn. n,i Amaliii Sreie. 5) Pedat Dekarablja iz Velikih Spisa'

Mnoga kartrkteristidnaobeleZja magii sadrZanau za, n l t l n i l r c k i r ns r l i s i r n a s l c d i l i s t r t a k v i a u t < l r i t e t ik a o s e r V o i , i i t t t u . t z . d o i s t o i ' r t i l t d k i ha p o s c b l r oc l o s r c c l o z e m n i hz v o ra. Mirgitrri krtrg, iz ti.icg trtodi(titdarobniak molezazivati c l u h o v c , p r i r 6 c r i . i c t l t i A s i r i i c ' i t v a Z a nj e u s k o r o s v i m ()vc vrstc lla Dalekom istoku' Poznaobrednim radn.ianra vanie imena dlhova i poscclovanjemagidnih redi, 5to je poznato dak i deci koja eitaju balke, i919.je tako, ako ne i viSe. ra5ireno i razmatrano. Redi Modi'1r kojima je Solomun zazivao Demona (DZina), behu vaZan deo egipatskog udenia. ilaSirenost kletve u obliku vo5tane figure gotovo je ista kao kod ostalih dini' Lidno sam se uverio da se i danas koristi. Jedan rani primer njene upotrebe saduvanje u bajalici s Asurbanipaiove dvojezidke tablice koja potide od

21

r kako tralc da sklollcr ug,ovor(' tlirvokrrrr, srr hvr'rrr'rlrrt'rlc; sa hnl lrrroSto lkrg sklapasporazum dovckotrr, Nctlnvrrrr pokazuju13 je ,,ugovorni" da rrrrrgijc: ielrniivrrrrjir clerrrcrrt ql!u lrrrrt'nr toliko koliko i sarTa magija: otudugrrilririvurrje mnogimveli$m organizovanirn leligijurrru raniiilrrlirluma Zive.Cak i u p6gleduposvedenog rttcxtrr dehr kujr i tlirrras rrragija religijarade paralelno. i varr,irr,

/ \r\
/ \
4
Istodnjadke amajlije iz autorove zbirke: 1) Savremena amajlija zazaitttu (Patan). 2) Arapska amajlija za zaititu (Turska). 3) Amajlija arapske hriiianke protiv zlog oka (Libanon). 4) Magdijevska amajlija pobede

/K/\ \il/

nif{n

na primer, ,,hri3ianizovani"su - gotovo sigurnood strane sve5tenika- kako bi se dobio utisak da se dudnovati rezultati mogu s njima posti6i uz - hri5danske dodatke. U muslimanskoji drugim velikim religijama Istoka, kompromis koji je stvorila teorija podele magije na Dozvoljenu i Zabranjenu - odgovaraotprilike razlikovanju Bele i Crne magijena Zapadu. Pored svega,magijaje bila i joSjeste ne5toSto zvanilni oblik religije nije ni sasvimprihvationi uni5tio.Kao i religija, ona ima osnovu u natprirodnom:obraianje sili jadoj od doveka. Iz verovanja u ovu silu, izrasta ielja za za5titom koju sledi izrilit zahtev za ovladavanjemdrugim ljudima, elementima, kao i samom,,sudbinom". Magija, takode, deli s religijamai opremu: instrumente odredeneve5tine,haljine i odeZdu,kadenjei ponavljanje redi, razne fraze i molitve. Uz verovanjeu postojanje natprirodnih sila, rada se Zeljada se ude u dogolorne odnose s tom silom; otuda Savez.Postoji ugovor izmedudoveka i Boga, izmedu dovekai duha. Teolozi srednjeg veka i kasnije, Zalili su se kako knjige o magiji podraZavaju cr-

28

magijzr 2. Jevrejska

Medu vama se nc stll('tr:r('l

ttrttt,tll;tt'vlclllclla. ni darobnik ili veSti-

c a ,n i u k r o t i t cill.iis i r v t t r r r,r' r , / t r ; r r r l r , ' , , , * l ; ; ; , j i , ' L ) , 1 , # ; ) , t : t f i i r i i i , , , l U a r a p s k o , lj r r r t l r t ' i i i . l t ' v r c i i s r t s m a t r a n i n a j v e 6 i mo p s e n a j r i m a s v c l i r . I r r s t t ' t l r t i o v c k o v n oE v r o p i , i j e v r e j s k i u g l e d s n i c i i l t t i i t ' r u t i n t t ' r l t t l i o . j i r n a u o n i Z i v e l i , d e s t os u k a o d u p i c l o l v r l l t ' ; rt,r ' : t z i I r t c k o gi u v e n o g o p s e n a r ah e b r e j s k o g o r e k l i r . . ft ' v r cj i s r r . s i r s v o j c s t r a n e , d e s t o o p i s i v a l i H r i s t a k a o
I t t t i lo l t r t i ; r l . t t : I

| )rr li it' lrcbrc.iskamagija originalna tvorevina ovog b st'rrrilsl'og rrrrltlrt, ilo bi gotovo nemoguie ustanovitia n rlrr sc 1'rlvonc odrcdi koji je deo njihovog magijskog nasletllr s(r:rnog porckla. Nema nikakve sumnje da se opsenarstvo nrnogo upraZnjavalo medu Jevrejima.rsS pravom ili nc, hiljade spisa nalazi svoje korene u hebrejskom poreklu, a sAm Mojsije bio je, u izvesnom smislu redi, opsenar' Prema Samariianima, sav opsenarski nauk izvire iz jeclnc knjige Knjige znakova, koju je Adam doneo sa sobom iz raja da bi mu omoguiila da ovlada elementima i ncvitlliivim stvarima. Kao i Knjiga o lzrailju, ovo delo jo5 post<lji,ako se stvarno radi o istom delu. Snrirtra sc da je Izraitj (3to zna(i ,,BoLija tajna") bio pravi prcclavadta.ini. Njegova Knjiga tvrdi da ih je dobio o t l A t l u m i r . N r r c l r u g o m m e s t u , d i t a l a cs c o b a v e i t a v ad a j e t r r i n i r l l i l a l x ) v c r o l r i rN o i p r c c l s l t m t t l l t z l t k u l a d u . K a o i i c k r l t l t l r r r g i l ro 1 ' r s c n i u s k i l t k s l o v i t , r r . i c n i t s t o r i j a s e Z e d o S o l o r r r r r r r rs i,r t i t l ) r t v i t l o v o g ,t l i v i t r n c d u d u d o t v o r c i m a .B i r i t b l i o g r a l . s k as t r i r l i v l r r t . iti k r s l t t ls t t r n a l o n a p r e d o v a l au t r a ganju za Knjigom o lz.railju. llucluii da sadrZi vrlo veliki broj magidnih brojeva, znitkovit i uputa za pravljenje amajlija, ona polale pravo na to da je bila urezana na plodici od safira, iako su samo njeni kasniji primerci dostupni za proudavanje. Apokrifna Knjiga o Enohut6 je jo5 jedno delo koje polaZe pravo na poreklo od Solomuna i Mojsija. Kao i na drugim poljima istorijskog istraZivanja. gotovo da nema. sumnje da su knjige za koje se veruje da su tipidni opsenarski tekstovi, u najbolju ruku jako iskrivljene. U drugim

, 1 1,,r 1r r r n r r t t o g l oj c t l t l i i c l t l z i t t t t t ' t t t l' \ l t t o 1 'r , u r a l r t ( '\ t( t . , r r r r l r r l . r 1 r 'v t ' l i k i t l c o j c v r e j s k t l g t l r g i . j s l i , o r l ir r ; r l ; rI .' o p ; r ' t rp ru l i n , , t , r l . rr r s t l r r i t t . r k o p i s i m a ,i z g u l t l . j e rlllrt.' l r t r ' ; r h lo p : , r ' o t l l r ut ' n l . , us c s u o d a v a ls a m o s r a b i n s k i t tn t ' P t ; i r l r ' l ; . ' 1 v o 1 1 1 , i Ttvt'lt. r l r l r ( ) n l \ i r ( li s g n e v o m n a r o d a u z e m l j i t r k o j o l ( "tt r ' r ' . , 1l1 ; r ( ) r r l r r r j i n a . d n j i h s e m o g l a t r a Z i t ip o r t r o t l' o l t h o \ r O I t u l ; r . l , : r ( )i t o s u M a u r i i P o l j a c i p o z i v a l i t v o t ' r ' cl . i i t ' , ; r l t . i t l r , l r r i s l r r p o S l op o z l u , o n i b i b i l i o k r i v l j c t t i . I ' o l o t t t ; r ' I r t l \ o n ( ) p l c n o i e n j u , b u d u 6 i d a s u s a m o r e t k i r r r o g l ir l : r s r ' rlt'lir ur'rlu rr rnisterije, mogao sprediti zapisivanje vcdr-:g i l r , r lI'l s l \ ( ) gb o g a t s t v a . trrrji,g,tt Enohuts sadrZisledeiu legendu o obja5njcrr.irr ct L , r I o j t ' r n a g i j ad o 5 l a m e d u J e v r e j e ; l)vrr andela (Uzai Azael - jednoga su kasnije prihvar r r r r p s kp a g a n i k a o b o Z a n s t v o ,a d r u g o g k a o a n d e l a ) , i trlr lIr1' llgig poslao da iskuiaju ljude, i provere njihovu gre,,rrosl.lJuduii da oba behu skrhana nesreinom ljubavi prel r , r z c n i , b i l i s u o s u d e n in a b o Z i j u k a z n u . .lcclanvisi s neba glavom prema dole; drugi leZi okor , r r r i z r r M r a d n i h p l a n i n a : t o s l u d a j n ob e d e o n a j k o j i n a u d i ; , r r r rt l a s l i k a n i i h o v a l i c a ! linjige o Hermesute - neki kaZu da ih je detrdeset ,lrt' - behu delo pripisano egipatskom bogu Totu; a sitltur() su ih koristili i jevrejski opsenari, kao Sto mnogi ',1'rsi obilato pokazuju. Platon, koji Tota zove Teut, tvrdi ,l.r jc on bio iovek velike mudrosti kojije Ziveou Egiptu. 1..rrzrr su na njegovom delu stari Egip6ani zasnivali svocla v ;rr rcligiju ira5irene opsenarske eStine. Ko je bio Tot ili Teut i Sta su bila njegova magijska ,'t l,r'ica'? Prema Ciceronu, on je zaista bio dovek izTebe, z;rlionodavac".Lldenja knjiga o Hermesu, koja jo5 postot{ . nir prvi pogled izgledaju zbrkana, mistidna, kontradikt,urir i magijska. Da li su to egipatske knjige? fJ ovo se r rlo ozbiljno sumnja. Verovatnije je da su Totova dela, l . : r o i t o j e o b i d n o b i l a p r a k s a , p r e p i s i v a n as u , i z d a v a n ai I ' r t ' r r o i c n ad a l j e u d o n e k l e i z m e n j e n o j f o r m i . D a d a n a s ',;rtlllc tragove hriS6anskog, muslimanskog i gnostidkog r r r i ( l j e n j a ,i z g l e d a o d i t o . M e d u t i r n , j a s a m s r e o a k t i v n c ' , l tr l l r c n i k et e z e d a s u o v o p r o r o d a n s k is p i s i ,d o k n e k i s r r r i r l r r j t r t l a j e n j i h o v o p r a v o z n a d e n j eu v i j e n o u m i s t i d n us i r n l r o l i k r r .A k o s e r a d i o o v o m e , t r e b a l o b i s i g u r n o v i $ c o t l l l r r l s k o gv e k a d a s e t o r a z m r s i ,a k o d o v e k n e b i i m a o r r p r r t r ' , ' f i r k o " f o t o s t a j e g o t o v o z a t v o r e n ak n j i g a . Z t t l r t t t " ' { l . . rjri g i r s v c t l o s t i )j e j o 5 j e d n o v a Z n od e l o j e v r c j s k c r r r i r p l i j t ' :11

30

i l ' u r r r r l , n r ' r , r r r l t t l t o v t tt.l i t v t l l ap a k l a . o n a j c b i l a u S i r o r ltr t t t \ l V v c k u u E v r o p i . M o Z d a s e o v a k n j i g . a hoj rrl,,rlr j kt I h i t l r , r l r , t r t . li . ro l l t l < o j a u j e p o t i c a l a ,m o g u s m a t r a t in a j j e J e v r e j e o v e n d a l as l a ! i r t ' r r r rp o i t ' t l i t t l t i n o m s i l o m k o j a r

\,ililt ()l)sCl)llfa lla zapadu.

I'r't'ko jevrejskih izvora ili preko tekstova koji polaZu lrrirv()nzljevrejsko nadahnuie, treba traZiti najve6i deo Zrtvcrrih i umilostivljujudih obreda koje danas zovemo vlsokorn rnagijon. Kadenje i prino5enjetamjana uz Zrtvu, sveic i noZevi, te pentogrami - dak i veiina redi koje se koriste u ceremonijama - dine hebrejske verske postupke, na izvestan nadin, slidnim Saljivom podraZavanjuhri5c a n s k em i s e o d s t r a n e c r n e m a g i j e . Knjiga svete magije Avramelina Mudraca jedno je od g r a n i d n i hd e l a . 2 rl J a u t o r s t v uj e d n o g A v r a m a , s i n a S i m o novog, prvi put je objavljena 1458. i mogla bi biti delo hriSianina. Ipak, ona odito mnogo duguje hebrejskoj opsenarskoj tradiciji. Ona je, verovatno, meSavina:delo hri56anina posvedenogistodnja6komopsenarskomumeiu. Bez kompletnog prevoda bilo bi ovde te5ko dati precizne det:'lje o prirodi isvrsi ove znadajnecrne knjige. Ona polaZe pravo na to da je original bio pisan na hebrejskom i da je - kao Sto bi naslov hteo da poverujemo - ,,Sveta", a ne ,,Profana" magija. U skladu s verovanjima visoke magije, autor tvrdi da se andeli i demoni mogu pomoiu ove knjige koristiti za dobro tli zlo: zar to nije ista knjiga koja je predana Mojsiju, Solomunu i ostalima? Postupci u njoj slidni su onima koje nalazimo u veiini magijskih ,,bukvara" podetnica za darobnjake. Dati su detaljni opisi bacanja dini, prizivanja duhova, vra6anja izgubljenih predmeta, navodenje na ljubav ili mrZnju. Nikakvo dudo da je tradiciia obavezivala svakog posveienika ove vrste magije da ne kaZeni delii nikome, ukoliko sam nije bio ubedenda je primalac ,,spreman da to prihvati".rr Solomunu se takode pripisuje omiljeni Grimoirum Verum (Udibenik magije), koji sadrZi gradu iz Solomurtovog kljuia,23 a Sto iemo kasnije analizirati. Ne samo da ovaj svezak sadrZi ,,prave i autentidne tajne kralja Solomuna", vei je, u stvari, pronaden u njegovom grobu! Pomoiu njega opsenar moZe da se pripremi za naporno izvodenje Umetnosti, moZe da napravi razne instrumente koji su bitni za naporno ume6e prizivanja duhova i moZe da okupi i otpusti vcliki broj moinih biia. Iako naslovna strana kaZe c l ai c g r a i l u p r i k u p i o i o b j a v i o 1 5 1 7 . A l i b e k E g i p i a n i n ( u
_)L

M c r r r l i s r r v ,c c a . j em o g u i n o s td i r t l t r l i r .r; r \ V l l l r , r , I i r + t ) , v t ' r ' o v : r l t r oj c p r e p i s a n a i z m n o g 0 s l i r r i , j t . pr r l . o ; r r r ; r N i f t , rl , . ; r r r z r r r l rv o r z i j a k o j a s e m o Z e u p o r c d i v i t l i r I l t i : l t t t t t / . t t t r t r r t t r t , q i j r a k o s u d e l o v i k o j i n e d o s t a j uu o v ( f n t i r r l r l r l r r, r . i l r r i, ( l ( ) \ t l r l ) nii s g v r e m e n i j i mt a l i j a n s k i m c k s t o v i r r r r r , i t l ) r u g y ' v a L n od e l o , k o j e s e m o r a l o n a i i r r t l r i t F l r ) ( , t ! n o n l lrl:rgrr svakog srednjovekovnog opsenara, llilrr ic I,ltrt,rl crrltt rnugija. za nju se priznaje da je preuzctir iz lrcllcj= _I skilr izvora. Ona, u stvari, potide iz Solomunow44 kllufi, l\rznata po svojoj koncentraciji na smrtnim dinirrriri rleli rnir.mrZnje,-mogla je biti prepisana iz rukopisa iz ko,jcg voclc poreklo sve kasnije verzije Kljuia. poznato jc siritrrr ic'dno izdanje ove knjige - i to najrede - izdanje-iz l75ll. Klo i sve ovakve magijske knjige, i ovaj primerak se moZc k u p i t i s a m o k o d k o l e k c i o n a r ai l i v i d e t i u n e k o l i k o b i b l i o lcka. Dok ove knjige o opsenarstvu ne budu dostupnije, onima koji- proudavaju okultizam neie biti lako da upoierlc meduodnos kulture i mita, koji je rezultirao u opsenarskc ve5tine i u Evropi i na Istoku. Pored samih opsenara dve glavne sile krive su za iirerrjc proudavanjaokultizma istodnjadkemagije na Zapadu. lir su na prvom mestu arapski istraZivadi koji doslovce lxr5tuju nalog Proroka: ,,Tragaj za spoznajom iak i do Kinc-, i koji su prevodili i proudavali cele biblioteke hebrejs k i h k n j i g a , d i n e 6 ii h d o s t u p n i m n a a r a p s k o m , . l a t i n s k o m i grdkom preko svojih duvenih univerziteta u Spaniji. Zalradnjadki naudnici preneli su ovo udenje u Severnu Evro1 l u ,g d e s u s e o k u l t n e d i s c i p l i n e ,k a o i o n e p r o f a n e l u k o r e nile.

( irdka amajlija s papirusa koja sadrZi h e b r e j s k ai m e n a s e d a m a r h a n d c l i r : M i h a i l , R a i a i l . C i a v r i t ,C i r i l . Z e t o i . B a d i i k i j e li S u l i e l .

Sasvim odvojeno od opisa magije i opsenara koji srr . pohranjeni u malo ditanim delima o Zivotu j obidaiinrn l lc lrreja, postoji drugi izvor iz kojeg se moZe dobitijrrrro$lvo p o d a t a k a - B i b l i j a . U t o k u b i b l i j s k i h v r e m e n z l ,e v r c j s k r r j
\ ( )rijcntalnanragiiil

: / r t l r ; r F l l i lI r rr . r r , r \ r l : r. i t ' I r e k t t l i k t lv r s t a i z v r S i l a c a v i d o v n j a k e v .. ttk:tziv:rle izije dok su fiksirali predmet i t,,,i,,',,, s a v e t eo d l i k o v a s v e t a c a ' , , ',u, t , , , , ,,",,,t t l l r r t l i k o j i s u- d o b i j a l i i d r u g av r s t av i d o v n j a k a ; v r d o v i'tirko dalie i,rt, i',,,t, i r r t , r' , ' t t , . ' t l t itf t a m a . m S v i s u o n i i m a l i o d g o v a r a i u i ep r e d s t a v n i k e e d u d r u n i s t o d n j a d k i m a r o < i l m a :i Z g l e d ad a v r l o v e l i k i d e o n j i ),rrn ii.,ue ba5tine potide od turanskih Mongola koji su u. tim n o d r u e i i m ap r e t h o d i l i A s i r c i m a . M u d r a c j e , p r e m a r a b i n u A k i b i , ' l i e n o s t k o i a o d l u d u j eo s r e i n i m i n e s r e i n i m d a n i m a za putovanja, setvu i slidno' Nekoliko jevrejskih-autoriteta ,rnuttu da ie ve5tina magije udila u toku egipatskog-jarma' i a takvi se opsenari pominlu u Starom zavelu XIX' ll XVII' II. M,edutim, postole-oprst u Petoi knjizi Mojsijevoj proro(a i, verovatno, astrologa u Starom zavetu II' 6' kVIt, l: i drugde, Sto pokazuje da su oni predstavljali u o o d s . r u D u e l a v n o i g r u p i o p s e n a r a .G r a v e r i s u b i l i l j u d i l o j i - s u ' s e i z v l s t i l i u p r a v l j e n j ua m a j l i j as . k o j i m s e E r r o p a un'oznala tek kasniie. Veliki delovi nekih zapadnjadkih u d Z b e n i k am a g i j e b i t i s u p o s v e i e n i o v i m a m a j l i j a m ai n j i hovoj izradi. C i n i , s k i d a n j e d i n i , o p s e d n u t o s td e m o n i m a i b o r b a sveta natprirodnih sila'- to su sastavni delovi magijsk-og Semita. Veiina ljudi 6e prepoznati takve veStinekao ditanje ,,zapisana zidu", tumadenjeznakova kao dokaza okultnog dilovanja. MoZda je manje odita .pozadina duvene opse-u!'ljrt . bitk"e izmedu Mojsija i Arona i-egipatskilr. Bio je to poznati darobnjadki trik. toga nu."ulduhounika.2a vremena (jo5 postoji u Egiptu) da se (naoko) Stapovipretvore u ,tiije.' Ono Sto se stvarno dogada je sledeie:.guja sc se clovodi u stanje obamrlosti tako da jt'r.l pritisne glava' T a d a o n a l i d i n a b a t i n u . K a c l as c b a c i n a z e m l j u ' b u d i s e i z S o k ai p r e k i d a s e h i p n o t i c k o s t a n j c ' T o s u r a d i l i E g i p g ? ni. Buduii da ova kniiga ncma vcze s odbranomvere' nlJe p r e p o r u d l i i v or a s p r a v l j - a oi p i t a n j u d a l i j e A r o n o v a m o t k a t pozderala itoju j. mogla 6iti n-eta siiina zmija) stvarno Dalje napomene-o ovoj inte-resantnoj protiinika. .oit. pojedinosti mogu se naii kod pisaca kao Sto su Mori' Lejn i Tompson.r5 daJevrejska demonologija, naoruZana-nagomilanim. i v i h c i v i l i z a c i j ak o j e j e l z r a e l n a volima i ilim duhovima j s l c c l i o ,i r n p r e s i v n a e l e k t i r a . R a b i n M e n a h e n j e z n a o -d a su rJavttlitoliko brojni da dovek ne bi rnogao postojati kad 6i bili .k.rrr villiivi. Nisu svi, medutim.jccl.ako podloZrri

r r p l r o v l r rrrl r p a d i m a :o n i t r a Z e r a t r i n ct l : r r l r r r r r r a r ( i l i r v t r r , r i r z k r l lz l r n o S e n j er a b i n s k o g p l a 5 t a. j c r l i r r r . o r l l r r l r p r i r l ' , L o r r s k rs i l e . M o g u d e j e d a o d o r a s v i h ( l l ) s ( . n n t i r ' rn,t ovnl z r r i t i t n i: r s p e k t p o r e k l o . i N t r . j g < l r e e m e z a k o n t a k t s d u h o v i m t . j c r r r x - ,k n r l l g t , vr r r ' l l c t i u d r u S t v us t o t i n a h i l j a d a r a z d r a Z e n i h r r i r r r j i lrtl c n l n r n r r , o d k o j i h s u s v i s p r e m n i d a u d i n e z l o i p o s t : r r i r j r rs r . r l n \ ( ' ( ) n o u d i n i . N o i u , p o r a b i n u M e n a h a n u , n i k o r r c s r r r tt h t \ l ) i r v i rs a m , d a n e b i L i l i t a , u d i n i l a z l o . L i l i t a j c , r r i r l i r v r r o , lrilrli.jska Sukuba koja zavodi mu5karce. postoji obirnrrrrli t('r'irturao tome kalo je ovaj duh poprimio Zenski lik i ; r r t ' v a r i oA d a m a . O n a j e d a v o a k a d i j s k o g( D a l e k a A z i i t r ) lrrrrckla - Dielal ili Kil-DZelal - i njeno ime u hebrcj, ,,[orn i engleskom potide od asurskog Lil ili Lilit. Prema verovanju jevrejskih kabalista, nedoseZnoNajvt't'c Ime, silna Red Mo6i, beSeSEMAMFORAS. Uz njerrrrpomoi moglo se izvesti sve magijsko. Medutim, nju su rrrogli koristiti, kao i Totovu Knjigu, samo posveieni, po t t'nu uZasnenatprirodne kazne. Kasniji hebrejski pisci tvrtlt' da je baSovo ime koristio sAm Hrist da bi dudotvorio. Tamo gde se verovalo da ima obilje demona, ve5tice r rrruciraci behu stalno na delu. Da su mnoge koje su smatlrrrc veSticama,jednostavno bile ekscentridne Lene, izgle,l;r sasvim mogu6e. Sa ove distance teSko je znati odakle ,l;r sc podne da bi se ovo raskrstilo. Uzmite, na primer, ;roznati stih u dvadeset drugoj glavi Egzodusa: ,,Ti neie5 l';rrrve5ticaZiveti da trpiS". Kakva vrsta ve5ticeje iena iz rrsrrrnnaestog stih.a?Neki kaZu da hebrejska reE iasaf, koja ;r' ovde upotrebljena, jednostavno znadi trovatica, Slo mbrr;rrcelokupno znadenje. Ona je slidna redi veneficus, koja t(' rrpotrebljena u latinskoj verziji Septuaginta(Sedamdesbtrrrica). Istina se verovatno nalazi negde u sredini: da se vt'itica smatrala trovadicom, bilo u siinbolidkom ili stvarrrorn smislu. U XVI veku pominju se mnoge ve5tice za kojc se kale da su pribegavale trovanju Lriava kada bi ,'rrrirnula{agijska sredstva.Jedan takav sludaj bilo je ubi\tvo ser Tomasa Overberija. Kao Sto smo ved videli madiie su bile u nemilosti kocl r,lrrsti he.brejskih Semita. Ali. kao i mnoge druge zabranjcrrc stvari, one su ipak proZimale iivot ljudi toga doba. (ini I'oji se nisu upisivali u svete knjige, osiguravali su t)ovc polxrrnike ovog kulta. Istorija pokazuje da su se dak i jlrko polxrZni vernici, potreseni kakvim Sokom ili sumn.jom,trrrk r krrd sc radilo o jako poboZnim petljali s vratllhilriurrrr,

i .vere Teolozimaje poznataova vczil iztlrcduslabljcnja ma' i rrr vcit i rr:r .Prirodno (ti. rnagijsk ) ;;;;F,l*.lenlrn" lllr()lll .ltcsrcca' i e "'b'iu,rrono^11 '- S t o j e J o v o v a s n a g a p r ( ) v c l ' l l v i l l l i l XVIII' l0 kaZe: M.isiit'vrr) lFai' kttiil4tt lli tcraosinaili kier ,,Meduvamase no slrlcttlrcitliko krl vatrtr. ili Lo lri koristio.predskazanja' 19 iu pi"O" kroz

ili , - d , " n a 6 i p r o t t t i t l l i l t 'v t t ' l t t c t t i ri l i v c 5 t i c a ' i l i o p s e n a r ili prizivad duhova"' ti"ittu" savetrrclttlrovit,ili rrrrrtlrac nateI i M a n a s i . i ai c . l r r e r r r t 'K t t l i z .o k r a l . i e v i m a I ' X X I . sirirril,, lrlotlt' kroz vatru' Arapi idanas ponekad ru.r13 ,uo zle duhove o r o l a z c ' k t ' o z p l i r i r r c r lt l l r l l i o d v r a t i l i o d s e b e j i s t i i r r t l es k i k r a l j . . p r o m a t r a o e d o b a i . u p o [,iii'iii"':u,,'. i i mudracii i i j r t r i i , t i , , 't i n i . l r i i ' rt t v c z i s p o 2 n a t i md u h o v i m a je kralj-mag' r r r i r " :* v r . 't l s v c l l l L lb i o Sol. klirli lzrailja, obeshrabren tokom poslova i razo(*iu'iurtt Potltrrtike,be5e se odrekao nade da ie mu Rog p r x r s l i r l i, r i l u , r v o r e , a s e o b r a t i o z a s a v e t e n d o r s k o jv e S t i c i ' I l ,,,ustv.'ioi nevolii, zaboravio je da je prethodno i sAm je rekla i r r , , , s , ' r n i , tu , l s t i c e" u b i j a o i h . V e 5 t i c a m u .c 9q yid.i s plaStem' diji je opis kralj prepoznao' Kledeii l..t,l,s .ttot.a 'ir,r koicnima, Sbt ie slulao nesto 5to je lidilo na Samuilov - kako mu prida u l a s - e u o g a j e , " i a k o n i j e n i S t av i d e o poruru i sirtl. Ovaj povratak obidaju kraljeva da se sai', - s magov.imai darobveiuju - dak ida ih cliLeuz sebe prekorevali monoteistidkim uredenjinjacima, najvi5e su ma. Isto tako, ne moZe se reii da je ovo bio jedini put' Opsena.i, kao i oni Sto se bave drugim ve5tinarna,oduvek uzluuiu blagu za5titu monarha. Nailazimo na nagoveitaje dudotvorci' ve6 koji pokazulju ne samo moi koju poge.d.uju i nL'einleniiu da su nagrade mogle biti zaista velike' Moje Zd,a jedna od najvedih nagrada isplaienih vidiocu bila elijLttq detrdeset fcaaa;e Benhadad,-kralj Dama^ska, -dao tovara blaga kao uzdaije Sto je otkrio da li ie njegova bolest biti fatalna. U svom modernom obliku, jaka matica jevrejske maVeliki siie Siri se daleko od obala istodnog Sredozemlja' je dudnovati NostradaEdionlut onih biblijskih vidioca bio Lut, t"ii je i danas enigma. Skoro i da nema neverice u pogledu'niegovih dudnih proroianstava, pil je ned.avno Ini"*ri.n I iit"m oa bi pokazao neka koja su se ostvarila' je da je s Roclen podetkom XVI u Provansi, tvrdio poreklom od lekara-vidioca kralia Renea' maidinc stranc i l , i " : u ' i , r g t l c t i n i s t v a p o k a z i v a oj e s k l o n o s t p r c m a . m a g i j i : ljude dvostru, , u d c s c t , r lg o c l i n iu d ' i oj e s k r i v e n i m s t v a r i m a

hr I ' o s l ; u i . i r " ' u p r k o s t l d c v o t np r t l t i v l . i c n . i ro ; r ; r ' 7 r ' k ' o r l ; t t t t t l , . , r '\ i l t l ic k a r s k o m p o z i v u . lx)r,ivct tt ' l l r k r k a k o b i l o , N o s t r a d a m u s :j(c i z t i t s t t t , r r h ' 1 r o p i t t l i l \ r r ( ' i r s r rb r a d o m . K a d j e i m a o s a m o c l v a t l c s ctll v t ' l ' , r t t l l t l t ' , l l r J 5 . r r j c g o vo k r u g s u p r o s t o z b r i s a l ig l a c li h r i p r r l t ' h t t l t l ; t ' l r i k r r n a l o , p a j e o n k r e n u o s l e k o m k o j i . i c s l t t t tb p t t t v i r t . I t t ' z u l t u ti e b i o n i z d u d o v i 5 n i ho z d r a v l j e n j a .O r t r r i i t ' t r ' l t ' r l i l i n i j e m o g a o - d a o b j a s n i s a s t o j k el c k : t t k r k l r r t i t t t t t l . o i i s u i e d i n o z n a l i d a o n p o s e d u j en e k a k a v l i r . i i r l t s l v t ' t t i l r r r r l ri c l a t a j p r a h d e l u j e . Z a t o m u j e d o d c l j c l l l r r x ' t t s t t i o r l o k l o r a t , a o n j e n a s t a v i os v o j e p r o u d a v a n j e k u l t t r o p , . Sledeia dudna stvar u vezi s njim bila je moi prcdsklt z:ur.jir koja se u njemu razvijala. Nema nagove5tajakltko ()va mo6 delovala. On je, naravno, bio osumnjiden zit Ir' \irvcz sa Sotonom - ali je usred ovih optuZbi, na koje tln rijr: blagoizvoljevaoni da odgovori novi nalet kuge zade..ronarod. Medutim, kuga je zadesilai Nostradamusalidno. ( )rr jc, medutim, prevladao bolest noseii svoj praiak u rrresiaiz kojih su pobegli najpoznatiji doktori. Zahvalni o 1 ' r ; r t l s k ic i d o d e l i l is u m u p e n z i j u . Nakon 5to se suprotstavio jo5 jednom naletu kuge u I ionu, nakon Sto je ponovo bio optuZen za vradarije i postrr.jc izrekao joS neka predskazanja,Nostradamusaje pouvrrir kralj Rnri i imenovao ga dvorskim lekarom. Jedini kl,judza pozadinu njegovih proudavanjapredstavlja kraljev llrnrskop koji je on nacrtao, te tvrdnja da se njeg,ovnauk rrglavnomnalazi u kabalizmu, mistidnoj filosofiji Jevreja' Kabalizam se proudavao u tajnosti, a tako su se prirrrcnjivali i njegovi rezultati. Kabalistidka literatura, kao sto je sludaj sa Sufisom i drugim filozofima u domenu tal*ozvaneVetite tradicije, bila je obilato ulep5avanasimbolrrrra.Osim alhemije, verovatno ne postoji disciplina koju ;t' rrcupuienima teLe shvatiti, dak i terminoloSki. Mo6 se, smatralo se, krije od javnosti. Ona se moZe str:disamo u tainosti. Shodno tome, i njeno koriSienje mor r r b i t i t a j n o . e a k j e i p o d u d a v a n j e b i l o o s l a b l j e n o ,s t i n r - podcljc*to se neiakovernima govorilo: ,,Tnanjeje moi rro znanje je izgubljena moi." Cutnja, diskrecija, vcrn()sl lo behu-obeleZjaonoga ko se posve6ivaokabalizmu' Sve dobro zra(i iz jedne tadke koja se u kabalizttttt z o v c B o g . I s t o t a k o , s v a p o z i t i v n a m o 6 s t i c a l as c i i z v l $ t t ' vrrlrrprcfo Boga. BoZija moi i karakteristike dclilc stt tic rr;rrfosct kategorija, sefira. ()vc ezotEridnetajne su se suprotstavljalc,it pottt'Lltrl

37

s i z ; t ' r l r u r r ' l r v ; r k ' ,t l l u g i n t s i s t e m i m a ,j e v r e j s k i m i n e - s e m i t o i i s [ i r r r , r r r t l o l r : r; r t r r c v a t a s t o d n j a d k o g z a p a d n j a d k o g k u l t i z r r r r r( i r r o s l i c is u k o r i s t i l i d r a g o k a m e n j e i S i f r e d a b i p r i h r i v t r l ro n o S t o s u s m a t r a l i v e l i k i m i s t i n a m a ; n e k e g r u p e ,.rrcrlt'l.jir"podudavale su svoje udenike da simbolizam rrjilrovih obreda Bog otkriva u snovima; drugi su govorili tll su oni samo boraviStejezgra mudrosti, koja se kristali5e knrz eone proudavanja i prosveienja. Kod Jevreja, kao i kod drugih naroda, znalo se za mno5tva andela, dobrih i zlih: snovi i znamenja imali su mesta kojima su pripadali i kojima nisu pripadali, Platonisti su verovali u ,,andele koji su neuspeSni", kojih ima podjednako i u donjim i u gornjim sferama. To su prototipovi prividenja i poznatih duhova. Postoji osveta opakih i bezboZnih, zlih i pokvarenih duhova koji gore od Zudnje da na5kode i zapla5e.Njima vladaju detiri zla kralja: oni se nastanjuju blizu zemlie, pa dak i u samoj zemlji. Drugi dele ove zle duhove na devet kategorija: prvi su laZni bogovi koji uspevaju da izazovu poStovanje i zahtevaju Zrtve. Takav je, kaZu, bio i onaj koji je razgovarao sa Hristom, pokazujuii mu sva zemaljska kraljevstva. Slidna prida se prida za Muhameda i zlog duha kojije pokuSao da ga odvrati od misije. Na drugom mestu su duhovi laZi kakva je izaSlaiz usta Ahaba. Treii su suci krivde: u ,,Postanju" (Prva knjiga Mojsijeva) se kaZe da je Jakov rekao: ,,U njihovim stani5tima su suci krivde, neka moja du5a ne dode njima na veianje." Cetvrto, u kasnijoj jevrejsko-hriSianskoj misli slede osvetnici zla koji opona5aju duda i sluZe ve5ticama i opsenarima: takav je razgovarao s Evom. Njihov gospodar je Sotona koji ,,zavodi ceo svet, dineii duda i tegajudi vatru da s neba side na zemlju pred odima ljudi". Sesti su oni koji se ogriu gromom i munjom, trujudi vazduh i Saljuii kugu i druga zla: duhovi za koje se mislilo da pomaZu Nostradamusu. Oni vladaju zemljom i morem, kontroli5u6i detiri vetra. Njihov gospodar je Meririm, silni i besni davo - zvani ,,gospodar mo6i vazduha". Fransis Baret - poslednji medu velikim samozvanim mudracima - pisao je o ovim mo6ima podetkom XIX veka, te kako se one na razlidite nadine otkrivaju doveku, o prorodanstvima, simbolima i prividenjima, i o.celoj skali zapadnjadke magije, koja je gotova sva nasledena iz jevrejskih izvclra:

| ) r r i r r i l r o z t 't l l r p r r i m ip r a v t r 1 - t l o r o d i u t s l v irt) | | l t, , t i l r , , i l i l 1 i l 1 t \ti il l r i i t i l tt ! I ',ilovriliil a l l ( l c s c n c p o z n a r t m c s t a i n c p o z i l i r l i l j r r r l r| | r r ; i r r l i I l I i \ l r r \ | l : l i l F r r o r / r v i i r r r r t v i .P r c d s k a z u j u e s t v a r i k o j c f c : r , r I r y n r l i l i s lllr,rlrrlltil, p o r t r r ; r ' o r r e i j a j e m i s a o o p h r v a n a p o t r c h a n r i r t . l r rI r r r .l r r r r l t , r ' r r r t t i t l l l i ' l ( r r ; r r; r ' r r r i r ( t a ) d v e i o t u p c l a , t a k o d a n c m o 2 e l ) n n l l t r t \ l n I t r , r l l r l l l r i l n ; t . r k r l i r z c a v i S e gn i v o a i n t e l i g e n c i j ei.t o z n a d i t l u r r r l r r . t l r , ta u v e l l l e s ri r r r o / t ' t l r r p r i h v a t i s n o v e , k a o n i p r o r o d a n s t v ak o j l s r t o v t r l r t ; t t , "

l)akle, ovaj posveienik tumadi snovc, krro i nJegnvl pr.cthoclnici Sirom sveta, kao znadajneputevc ztr llrenatle. r rj c o k u l t n i h s p o z n a j a .N e k i s a v r e m e n i j ia n t r o p o k r $ k lp r l . lrolozi dak sugeri5uda baS u snovima moramo tlir/iti nAnt poictak ljudskog verovanja u natprirodno. Snovi su nrogll otligrati osnovnu ulogu u dovekovom razmiSljanjuo clrul i i r r rs v e t o v i m ai b i i i m a s k o j i m a v r e d i k o m u n i c i r a t i . U j e v l c j s k i m i d r u g i m s p i s i m ao m a g i j i , p o m i n j e s e n e k o l i k o lrrrstupakaza ,,izazivanjesnova", Sto je uvek imalo udela rr okultizmu.

38

3. Solomun:kralj i oPsenar
Zaistaiesolomunhitlnitjvcc.itIl(.(|tIl)|)s(.||i||ilttit'I,tlsctItrvlttl.lcvla.stnad duhove i . ,""iima. nutl liirtlirtrrrrl vrli:r rl,r rltt;t. l'.zttvi, daklc. tD;;;; ako bude "ni.r-l-i irltc'i r trlc;lrvitrr l)rfirl()rrr: i, '.SctliicS' in1"gnu,,

'' p' ki M l l r l n l ' l K t r l l r l i : K l i r t t ; r t l u i c t tc r s i j s r u k . p i s ;J;;;l;h."';igodinc l,clrt. iz l(XX).

A k o p o s t o i i i k r r k r t vt t t o s l i z t r t c t l um a g i i s k i hv e 5 t i n aE g i p l q ' i i I z r a i l i i r Z l r l r r r t l l r l.r t l r t r o s li c z b i r k a d e l a , p o s t u p a k a o b i S , d a i r r[ o . i i s t ' p l i p i s r r i r r o l o r r r u n u s i n u D a v i d o v o m , t r e i e m k r a ". j rlrz r r r i l , i r t . ll u llil;li.ii i Lr Kuranu ima opisa koji se odnose na njegov Livot izvezen!9 u Hiliadu.i iedklirfiir ('trrlrrtui,tca, 'rtttt'i i bczbrojnim drugim delima ma5te i uobrazilje.'U ttttj njggo-voimg i.i k rrsrr i nr cutc',psliimmagijskim udZbe-nicima k korisic praktibari magije da izvuku T'ucifuga..(duhaoji ida ga potdine, da bi ga prisilili da vrati bcTi ocl svetlosti) nepravedno prisvojeniblaga. Iz tolikih legen.dii pseudoi s t o r i j e ,k o j e - d a t i r a j ui z I X v e k a p r e . n . e ' ' k o l i k o m o Z e m o Bio bi saznatio siuarnom Zivotu i delatnosti ovog doveka'? mi potreban ceo jedan svezak da ocenim opsenarskiZivot samog Solomuna, ali izvesna opSta mesta mogu.se pr9P9. znatil Stalno se mora imati na umu da su neki magijski dokumenti, za koje se smatra da potidu iz spisa kralja Solomuna, u stvari delo rabina i drugih, pod istim nazivom' Takode, nije lako dokazati da mnogi kodeksi nisu falsifikati. Arapiki hronidari, pre svih, istidu se po svojoj pomnoj paZnji koju poklanjaju okultnoj strani ovog izuzetnog doveka. P o m i 5 l j e n j uv e i i n e n j i h , n i j c s a m o o n l e t e o , v e 6 j e t o racliosa celim ivojim dvoiom rra originalnom leteiem tepihu. Sadinjenod neke zelene svile, ovaj tepih ie u isto vreje me mogao prenositi stotine ljudi i nje-go.v let uvek bio -l"torn jevrejskoj tradiciji se tvrdi. da je ptica. U praden kvadratnih milja i da je njegova iepih bio velidine Sezdeset zelena svila bila zlatom prepletena. Pretpostavlja se da je Solomun stekao vlast nad svim duhovima i elementima, a posebno nad ,,demonima", poseclovanjemdarobnog prstena, koji bese optoden tuguUma arrdcla koji su bili gospodari detiri elementa' Takode deo dudovi5nogkorese kaZc cla.icflrsten u sebi sadrZavao na. Uptrlc zir-pravljenjeslidnih prstcnova nalaze se u ma-

po < r l ' r l 5 k r n k n i i g a n r a l b j a v l j c r r i r n t l S o l o r r r r l t o \t l r r ( . r r r r l I ' o j t ' s r r r l l r r u r s < t p t i c a j u . v u p r i i r r l ) t r , u / l n i r l r r r r ; r rrrr i u O r . \ r r l i X X l , l t l , f J 2 :, , 1 S o l o m u n as n t ( )u i ' i l r l i r l r o r l , r h o r n t r c , l r r v i i ljr v c t r o v a , k q i s u s e p o k r e t a l i n i t l l . i ( , 1 1 ( ll\, i l r r r , r r r r l r r u s r rrjt'rrrrr l l r ( ' u l i tz c r l l j i n a k o j u p r o s u s r n o v o j b l a g o s k r v. , , r r r o o k o r i l i n e k e z l e d u h o v e k o j i s e z a l r . j i r r rj r i r i i t ' t j u i p s p o l r c i l o u r a d i s m o . " J e d n a o d n j e g o v i l rZ c n i rl r t . i c L r - r ' tl ' i l r i t ( ) n i t ,k r a l j a M a g i j s k e z e m l j e , i t u m a d i s m a t r i r j r r l l r u t \ c t r r j n cp r c k o n j e o t k r i l e k r a l j u l z r a i l j a . V i v a k i p r r y l r v r r r t , c It'slo pominju kao ptice koje Solomunkoristi za glirsrrikcl ; r s i r \ / r c r n e na r a p s k i r u k o p i s i s a d r Z e u p u t e z a u p o t l c l r r r i q r l i t ' j i h o s t i j u , k a o i , , k a m e n o gg n e z d a " , i d e n t i d n c u p r r t i r k r r r ; r o j e s e n a l a z eu m a g i j s k i m u d Z b e n i c i m a b j a v l j c n i r r r r k o l n c S o l o m u n a u s r e d n j e r nv e k u . NaiSao sam na staro tumadenje jednog nejasnog <lclI r r r r k a u B i b l i j i , k o j e b i s e m o g l o p o v e z a t is p u p a v c e m . l) Kraljevima ll, 22, kaZe se da je ,,Hadad" saletao l ; r r r o n a d a g a p o 5 a l j eo d s e b e , d a b i h j a m o g a o p o i i u rvoitr rodenu zemlju. Arapski tumadi tvrde da je ovaj Har l ; r r li s t o S t o i d a r o b n a p t i c a H a d u d , k o j a s e u K u r a n u p o r r r r n j c a o S o l o m u n o vg l a s n i k( n e r a d i s e u o p 5 t eo d o v e k u ) k k r r l r rj c d o n e l a v e s t o k r a l i i c i S e b i . 2 8 I l i l o k a k o b i l o , S o l o m u n o v e m a g i j s k em o i i p o m i r r j u , , r 'n c k o l i k o p u t a u K u r a n u .
| ',rrsvirn igurno dadosmo znanje Davidu i Solomunu . . . i Solomun pos . t , r r l e) a v i d o v n a s l c c l n i kr e d e : , , C u j t c m e ^ l j u d i ! N a u d i l is n r o i z r a z ep f i c a l i r ,,lxl;rlcnismo svim stvarima. U tome je, sigurno.jasna razlika.., I voj',lc tlivljih i prosveitenih i ptice. skupiie se radi Solomuna da defiluiu. '.rr'rkrk n e s t i g o i e u D o l i n u m r a v a . J e d a no d m r a v a r e i c : . . S l r r i a j t c e . m r r r r r v i lV r a t i t e s c u s v o j a s k r o v i i t a i n e d o z V o l i t e a v a s S o l o m u ; s a t r c . d , r r l , ri D c o s e t i t e . " r ' )

( l v ; r j o d l o m a k , p r e v e d e n s a r a p s k o go r i g i n a l a , p o k a z u j e ,l;r jc Solomun obdaren poznavanjem jezika ptica, Sto je ; n s . j c r l n ai d e j a k o j a j e o p S t e p r i h v a i e n a . U s t i h u s e k a Z e lrrrIo sc Solomun nasmejaona redi mrava, Sto oclajenjegor u s p o s c l b n o s t a d u j e i r a z u m e S t ag o v o r e m r a v i . d S o l o m u n o v am a g i j a s e , t a k o d e , p o v e z u j es n e k i m v c o r r u rv i r l n i m a s p e k t i m ar i t u a l n o g p r o m a t r a n j ak o j e j e s v o . j ' , l r , t ' n o k o r o s v a k o m m a g i j s k o m s i s t e m u .V e i i n i l j u d i p o s ur r ; r l. j c S o l o m u n o v p e d a t - l i k k o j i m j e m o g a o p r i v u c l i . r t'zivirli i z,atvarati duhove. BaS pomoiu ovoga pedi,rta l)e rrrrrniz Ililjadu i jedne nod zatvoren je u bocu na clcsclilrc l r r l j i r r l ig o c l i n a .P o s t o j i i z v e s n az b r k a v e z a n az a p c t o k l i r k u r 'jrrlorrrrrrrovu ezdu (Pedat) zv i S e s t o k r a k u v e z , c l u) i r v i r h r z I

4l

Soltttttttttov pedat tajni' iz Lemegetona

voa ililil - koia se isto smatramoinom amajlijom.protiv ,i,ii i',,iit,i ,',u'uttoslidannadinna koji se mnogokasnije 'r.lririi,, r.tit kao za5tita.Obe ove forme zvezdekoriste se porekla-', i ' ''ii;;;tipatska ,',lnt""u.t[im obredimaarapskog jevrejskog --Rec imenuBoga teorijao najvetem "--[8j'u ne Toig li vroei i" totito"snaZnada se o njoj - nalazise u solomunskojmagiji' Neki .iriiti ni govoriti mocipoticao oisci u stiari, tvrdeda je veliki deo kraljeve . NajveieIme' Arapski je 6ito upisano ;a'kolem il;;ti;" pii.i Jruzuse u tome da je prsten bio sadin'ien il";;;i;ki i od leguremesinga gvoZda' .. iolomunor'Trrti^enl30, koji mu se pripisuje'a1idije nemoguiedokazati.kaZeda se on obratto ie autorstvo demone'Andeo mu Minailu za [omo6 da savlada [oJ" Tako naoearobniprstens utisnutimpedatom' G Outouuo 'r"^" da prizove sve d.uhovei dobije od Ii" i" ,porobun niih draeotenaobavestenji.To je postigao"vezivanjem" da dinima"iprisiliavanjem pozovedrul;;;";-J;bnim sledeiim'svedok se celo to na.pravio.sa g"g", t":i bi opet iatinsko'mno5tvone bi okupilo' Tada je Solomunmogao kako se zove'koji mu.jeznak' piiutl tuutogapojedinadno predstavljaju irn."odaziva.Ova obave5tenja i ^l r."F tF Sobmunskogktiuia, koji se isto njemu pripisuje' i"tnto A.t"o to1" se vekovima pojavljuje l.a. Inog'm Jezrcrma' magijskiudZbenik' najpoi.natiji Ono je,"verovatno, Selomo'dok duaj se kljud na hebrejskom.zoie-Maltea "verziiLobidno noie naslovKlavikuleSalomonis' e tatinst belo ima dve celine i obuhvataprizivanje'bacanjedini..i (Solomunovih pr*fj"ni" i koriSienjeraznih pentagrama slova ). Citab al Uhud' Anrp*ko clcloo magiji pod naslovom 42

r l r r r \ ' ; r l l f o j c i s t o i t < > K n j i g a o A ? , r r t t t t l r t t t kr i i r s t ' p o t t t i i ro k Z r r ; r 'r r j c v r c . j s k o m a b a l i s t i d k o m o h u r u h i r r rt l i r t 'k l i t l , i uS o o lrrrnrrrru cl duha Azmodeusa. Ono je wtlrlttvttltt lirrntrrlr.' r i r ; r o l f i r r . j a v a n jd e m o n a . 3 r v o d e l o d i n i v c z u s n , \ t t h t t t t t t O e u . , t ' u n k l j u t e m i i m a z n a d a j a nu t i c a j n i l t t t t t g i j s h to p i s e ' 5 rt ' t l n . jg i s t o k a . e Vconra veliki broj opisa koji se pripisuju Sohlrrurru, l r o s t o . j i l i s e p o m i n j e u d r u g i m d e l i m a o m a g i . j i .V l l n o i medu njima pripada Boiijem delu, za koic kirlu tln rrrt'slrr rrr gl diktirali andeli, knjiga medicine i alhemijc kolrr jc nurog() uticala na arapska proudavanja hermetidnih vc$tirrir. l)rugi spisi, koji su izgubljeni, bavili su se razliditittt. viic l'ilozofskim temama. Delo od kojeg potide naziv AIttuttlcl, koji se pominje u nekoliko knjiga o magiji, je hclrrcjski Sefer a-Almadil, o magidnom krugu, tom neophodrrorn liku gde svi darobnjaci moraju potraZiti utodi5te prolrv ()sveteduhova. Pravljenje kruga, njegovo mesto iznaci lrojc treba ucrtati u njegovim koncentridnim prstenovima, frrrc znadajan deo Solomunove magije, kao i veiine vracrrrskihi opsenarskihobreda Sirom sveta. Smatra se da bi knjige mogao poteii od arapskogAl Mandal (Krug). rr:rziv Zirrrirnljivoje primetiti da neki znaci koji se koriste u Sohrrrunovoj magiji - bilo da su krugovi ili pedati - nose vrlc nego povr5na obeleZja slidnih znakova iz kineske mapirjt' i astrologije. Jedan od najizrazitijih primera ove slidrrrrstimoZe se videti u simbolima za obelel.avanje sazveZda t rvc'tda u jevrejskom i kineskom sistemu. Nije mi poznato rl;r ic ova dinjenica ranije primeiena ili isticana.

4. Natprirodno u Vavilonu

, , ( .s v ( . ,o t l b i l o k a k v o g i n t e r e s a ,l l l o l i l I t l ( ' l f r i i t l it t i t i l o v i t t ' t t l l r r r r l r r u r pro s l a t in j e m u , i t o i z s v i h t l e t k r v iktt t t l i t ' v s l v i t . l ' r ' i t o m e j e o d m a h j a s n o i s t a k n t t ls l l t v ; A s r t tl r r r r r i p t t l p I r t ' r r o r o k l i n j e s v a k o g ak o s t a b l i c e i z b r i $ ct l , l c l l o v (ltl l t ( ' I
N r . L r rl i r r A s u r i B i l i t o b o r e u b e s u i g n e v u i n j c g o v o i l t t r i t t ' k t t l l l l i q l r ' l l r r t ' r r j t ' g o v o gp o t o m s t v a . r l

l s l c c i i l e rt l c t t t o t r l i s v i h n c d i s t i h Pao ie. pao Vavilon vcliki ipostlro;c lr' l i , i u t r o ' v a u p o r i s t c s v i l t t t t t ' t r l i l ri r r t l s k r l r r l i t ()tkr.vrnic, XVlll, 2.

r a z l i d i t in a c D a v o l i , < J c m o l tii r r i r t p r i t o c l r ts i l e , k o j e o p i s u j u g i V l v i l o r l r r ' c i n e p r a u z o r e . v . e i ed e l a d e m - o n o -ai-niiii.;" - i neki dclovt lstoka - naslcolll' loeiic koiL str /.irpad od ovih ii;;i; i;'; .v,ri lnjizi ranije pomenuto' mnoge iu ntuoani ikoji su stvarno osnovali vaviii"ii*;l-,ri"t"ti da su mnogi i.iiittu kulturu) iz stepa Azije' Tako nala.zimo (oje su na zipad prenosili Arijevci' Grci i i,trr".ri i dini, derii.fir"i, i" Rrapi i Jevreji, poreltlom,od,natprirodnih delu.dana5njeg.Sovjetlatnosti koje su nastale u"azijskom zadrttog Suu"iu. U izvesnoj meri, isti rituali i verovanja i danas, u nekom primitivnijem stadijumu' u Zavliu se *j"oni.onlu Sirom sveta diji je kulturni razvoj l;;i;";idsobito kod sibirskih, eskimskih i drugih ;;;";ij;;, janaroda. Druge civilizacije (.kao kineska' *."g"fiiatiih su' i prilagodile ove p""i"tr,-"iittka, i egipatskr4 usvojile. jedan od odgovora kultove sopstvenom miSljenju' 9y" jt cia li iva-magija ima negde srodan kona sporno'pitanie ie kompleta r e n . ' M e d u t i m , t o n i"(mongolski)n o d g o v o r ' oblic.i.ove magije joS su iirt" akadijski nalaze tufuuuni-nu dvojezidi<imtlblicama zbirki kakve se ostale tablice pokazuju u XtuiUunipalovoj biblioteci, dok i drugih verovanja s vcrovanjima osvaiada rp"j"t"-ittiog gor5taka. oPodizanje ruke za Vaviloncc ie bio znak za podetak - znak koji se joS zadrZao masiiskos ili verskog obrcda je u potpunosll k o d ' e e s t 6 v a b l a g o s i l j a n j au o p s t c ' a k o j i K;li. iako Asurbanipalove tablice nisu pri;;;;-E;""tt pre VII veka pre n'e'I' one datirajuiz vremena kuDliene pitl"g r'l"lutkaTuranaca(Mongola) na istoino Srcdozemlje. Ove tablice predstavljaju dragoceno magijsko.blago' i e r i z s l e d ad a i e k r a l i b i o p r o s t o l u d z a s k u p l j a n j e mk n j i g a ' 's""1?" t"s. nLpisano - a lo su bile knjige.o.opse.narskim i o k u l t n i m s t v a i i m a - m o r a l o s e p r e p i s a t ii d o n e t i n j e T g ' da P;tt,rl" dak i pisma, takode tablice, u koiima se traZi

l s t i r r i ri e d a n e k e o d t a b l i c a s a d r Z em o l i t v e i b a . l i t l i c et t l t t t , ('(,ltc samo jednom Bogu; medutim, veiina saclrli irrteltn koji su preci na5ih zlih dttltovu, lrrojnih duhova-boZanstava tltt' l*rrktrih poznajecrkva, i koje tako marljivo proganja.iu lrovrrici. Mnoge se tablice odnose na pogubne uticaje u.tudini, str sricane razne molitve da ih odvrate. Priredivali su 1r;r rc rrragijskiobredi, a posebno se pominju pomoina sred\tvlr ()vog ume6a, ukljudujuii tamjan i naroditu vrstu drvetrr ko.jese koristi za potpaljivanje. Ca5ienje medom, urmarnrr i Zitom dini vaZan deo rituala i ovde nalazimo prvi olrlik darobnog kruga koji se Sirom sveta koristi za duvanje (,1)scnara njegovih pomo6nika. i Neke od tablica preporuduju odredena zazivanja, (ini r rlirlove za ledenje bolesnika. Kao ikod arapske magije i tlrrrgih semitskih obreda, uZe se vezuje u dvor, a onda se lrolrrkoodvezuje da bolesniku ponovo bude dobro. Vavilonci su imali sreie da se takvim postupcima mosuprotstaviti pomradenjima. Inade, sena bi ostala ved;irr rro: da bi ovo postigli, sve5tenicisu ponavljali sledeie:
( ). Sibizana. Na nebesima se pred tobom klanjaju; Ramane, gospodaru Nchrr i zemlje; po tvojoj zapovedi dovedanstvo je dobilo ime. Daj red i rrckir s tobom ustane veliki bog! Moj sud ti donesi i moje odluke. Ja, tvoj , , l r r g : rA s u r b a n i p a l , s i n s v o g a b o g a ; d i j i j e b o g A s u r i b o g i n j a A s u r i t a . O . rlrr pomradenja koje se dogodilo. O zlu tih sila, kobi i nesreie; Sto se u r r r , r j o jp a l a t i i z e m l j i z b i v a j u . Z b o g z l o g p r i v i d e n j a k o j e s e z a m e v e z a l o , tr'lri sc molim i tebe slavim! Podignutu moju ruku, prihvati! Usli5i moju rrrolilvu, slobodan od mojih dinil UblaZi moj greh! Neka se u stranu ' , L r t ' r r cs v a k o z l o k o j e b i m i m o g l o Z i v o t p r e k r a t i t i . N e k a s e d o b r a S i d u rrvt'k nalazi uz moje uzglavlje i neka tvojom zapovedi Zivim!34

Obimno i naporno istraZivanjeo poreklu i delovanju lrogova obavljeno je u Mesopotamiji, kolevci civilizaci.ic, No, zanimljivo je primetiti da okultisti uveliko preskadu rh'krvanjebogova u ulozi pomoinika opsenara. Ali i p<lrctl t()p,irjevavilonski sistem bio zasnovanna magijskom i nlllprilodnom karakteru bogova i odnosu ljudi prema njinttt. Svaka pobeda nad neprijateljem zapisivalasc zit.ic(ltl(l ' , r l r r l r o m - b o Z a n s t v ou z d i j u p r : m o i j e p o b c d a p o s t i g t t u t i r , m

44

45

Bogovi su desto poprimali ljudski lik kojije big udvostruden nadljudskim-sposobnostimai mudroliu. Stavi5e, oni su u svetu Ziveli, voleli se i umirali kao obidan svet' Bili su oZenjeni i predstavljali su zvczclci clcmente, kao demoni i duhovi istinske magijc. Kad su umirali, njihova jc rrt<li postajala apsolutna. Kad im se udenik molio, oni su rnogli izgtlvoriti magijske Redi Moii i isplesti dini dudnc misterije. Oluje, poplave, zemljotresi i kuga hchu clcla gnevnih bogova: kad bi do ovih-nesreda do$lo bogovi su se morali odobrovoljiti. Nije bilo drugog nadina za sigurnost i spas. Enlil, bog Zcmlie, Stovan je u Nipuru; Ea je bio bog dubine. Uruki je bio bog meseca, Udu bog sunca'.Marduk, bog samog Vavilona, uZivao je najveie mogu6e poStovanjel Medutstalim vaZnim boZanstvima-duhovima bio je E5idam u gradu Kuti - bog onih Sto pogibo5e u boju' O boginjama znamo manje. Njihova deca postajala su bogovi preko odeva. NajvaZnija boginja bila je I5ta-r,-semilska boginja boja i mesna boginja grada Sipar..lJ.dtqgim mestiira ona je bila poznata kao.boZanstvo ljubavi' bna je ta koja je kasnije postala Afrodita za Grke i Venera za Rimljane. Posetio sam njeno svetili5te na Kipru, nekad najveiem hododa56u starog sveta. Ovde dak i danas, kod lokalnog grdkog stanovni5tva, postoje razna magijska praznoverja tco;a se povezuju s ovim ogromnim poru5enim mestom. Verovalo se da je sredi5te zemlje peiina Aralu, mesto mrtvih. Ovo mesto (koje je bilo neka vrsta pakla kuda su odlazifi svi ljudi, bez obzira da li su dobri ili zli), be5e okruZcno visokim zidovima koje su duvali demoni. Malo sc vcr<rvafou reinkarnaciju, icr sc mosto z"valoMat la tari (Mcsto bcz povratka). Mrtvi su Zivcliu potpunom mraku, j c c l u c i p r i t l i n u . N a o v o o d r c c l i S t c t i z a l is u s v i ; n e b e 5 en i s nagrado ni kaznc zit clcla s ()v()gsvcta u vavilonskom drugom Zivotu. Demoni behu zastraSujuiastvorenja, delom ljudska, delom Zivotinjska i verovatno su prauzori zapadnjadke demonologije. Zanimljivo je da skulpture mnogih demona na Dalekom istoku lide na davole sa Srednjeg istoka, a verovatno nastaju iz slidnih izvora, iz ma5te nomadskih plemena Centralne Azije. Zvali su se Nedu (kozari) i ifqli iu liste onih koji treba da stignu u pakao, ,,zubi su im bili dugi kao odnjaci, odi su im svetlele i imale velike jabudice, a liandZe behu duge i oStre". Cim bi neko umro, demoni

l r , l l r t t l t t k r r i s u s e p r e d s t a v l j a l i p r c u z i n u r l r r r r p l ro l t ' l r r r r i r l , o r r l x r k o p a , p r a t e i i g a k a b o r a v i s t uh r g i t t ; e A l ; t l t t nI s I l t k o t l A r a p a , j e d n a o d s l i k a k o j u j c z , d r o l r t o i t t nM t t l u t r r r t ' r lr r M e k i . A l a t u j e i m a l a z a s t r a 5 u j u di iz g l c r l .l i r v l j r rg l r r l r r r r r s v a k o j r u c i z m i j u . M o r a l o s e p o v c s t i n r n o g ( |n t c u n r l , r 1 r o k o 1 ' lm r t v a c a , d a n e b i n e k i o p s e n a ru l t v i r l r o . . t l r r h " i u r.,kolislio ga da omadija Zive rodake umrlog. ()va propratna atmosfera vavilonskog Zivotir l)llnn ic rr ()ne koji nastoje da shvate desto vrlo komplikovnrrr. ulrrt'tlc ibajalice koji su se smatrali bitnim za liudc log rh r lr : t .

{ )ll'cdi isterivanja duhova

l,rrrro gde je bilo demona, buduii da se odekivalo da u ,,r:rktrcloba mogu napasti ljude, postojalaje izrazito ozbiljrr,r potreba za metodama kojima bi se opsednutost mogla .,rrzlrili. Kada je dovek molio Hrista da istera zlo iz opsednrrt()g u krdo svinja, on je traZio ponavljanje jedne od ,,t,rrrtlardnih metoda semitskog isterivanja duhova. DevetIlrcsta formula jednog od Asurbanipalovih zaStitnihobre,l,r (srrdau Britanskom muzeju, u fragmentarnom obliku) , t rl k o k a Z e :
l l , L ; r z a o d e m o n n e s t a n e ! N e k a s e m e d u s o b n o S d e p a j u !N e k a m i l o s t i v i ' 1 ,r r l r n i m i l o s t i v i d u h u d u u n j e g o v o t e l o l D u 5 e n e b e s k i , p t ' r z o v ig a ! | , , r ' . , uc m a l j s k i , p o z o v i g a !

Vr'liki haldejski magijski sistem iz iskopina u Ninivi, sa,lr7:rrrje u tri znadajna dela turanskih Akadana. Prvo se : t,rlo Zli dusl i bavilo se iskljudivo magijskim radnjama za demona i prividenja u trenutku napada, te za5ti"rllri.jirnje t o r r ro d n j i h o v o g d o l a s k a . l)ruga knjiga, od koje nije mnogo saduvano, delo je , ' k u l ( n c m e d i c i n e .T r e i a j e s a d r Z a v a l a r i z i v a n j a i h i m n e p u l l u ( : e c r a z l i d i t i mb o g o v i m a . n Krro Sto je ranije istaknuto, verovatno je da se radi o trr rrrzlidita breda i da je svaka knjiga bila namenjenit o ,lrrr1',oj klasi mudraca: astrolozima i bogoslovima; pravint , r l r . , t ' r r i r r i m ae k a r i m a i f i l o z o f i m a . T a k o s u s v r s t a n i k t t t l l; I t , r r r i t ' l r rK a o k o d v e d i n e o k u l t n i h s p i s a , z a o r i g i n a l c s c , . \ r ' r ( ) v i r l ( )n a t a d a m r t v o m a k a d a n s k o mj e z i k u , d a s u r t l t i ' , , , n ; r z r r i .Si t v a r n ed i n i i h i m n e g o v o r i l es u s e o d i t o n a . j c z i k r r j . \lrrtl;rrrr: svaku prati asirskiprevod, jer to be(c .jcziktt \ | ( ' i l r ( 'l ) r c p l s t v a n l a .

46

47

Orsanizaciia ili plan dini bclc jcclnostavna'iako je beskonadrioponavljanje redi bilo zillllor'llo, lspitujuii te r99-t' . Abrakadabra - bile iasno ie di su stvarne Rcdi Mo('i t n e b e s k i , p r c k l i r r , i u t r eI l ) u ( c z c m a l j s k i ,p r e iior" ,,nus" k fi n i e m t e ! " , k o i e s u t t v c k h i l c l r r i t c e t l ct c t i u A m a n u K j e p r e v c t l c t r i s i r k i r t l i i s k o g u k a m a , S t oj e z n a r Arin, koja d i l o , , i s t i n a ' ; i l i , , N " k , r t i t k o b t r t l e r " .P o n e k a d s e f o r m u l a "Moii rrokoliko duhova' lzgled3 Sirila plckIirt,iitrticrtt Reii r r i f el r i ' S i r i v a Z a n .M o l i t v a l i c a k o j e a a s t v a r n is a d r l ' j ' c * i r r i otl Leli da buclc zrr$i'ir,t',o vrlrdZbinai da se zlodelo otera, zavrfavit sc:
g l ) u I c r r e h c r k i .l n r / o v r P r l l l ) r r l c z c r n a l j s k i , . p o z o v ia ! zr . , l ) u ( c M t t l p c l n l r i 1 1 r r 1 t , r t I t t ic r n l j e p o z o v i g a l . ) r t ( c N i r r p t c l n l t 'g x l r o t l r r t ' i c c z c m l j e ' p o z o v i g a l . )tr(t' NirrilIrir, \tu7tt(][l littrrika Mulgelala' pozttvi ga! g ) r r ( t , N t t r l r t t t t ,l t l v t i ( ' t l ( ) 8 , l a s n i k a M u l g e l a l a . p o z o v i g a l g ) u l r ' l ' r t i r t ' t t t t , r t i r i s t i r r i . i cs i n a M u l g e l a l a . p o z o v i g a ! ) u ( r ' l ' i r h t t t ' , p r s l r t x l : t r i c cv o j s k a , p o z o v i g a l d )rrit' Mt'rrncrt, krLrl.ia iji je glas blagotvoran' pozovi ga! )rrir,t llrrr, klrrl.il pravde, pozovi ga! ) r r l r o v i ,i t r h t t t t l c ' l i .v c l i k i b o g o v i , p o z o v i t e g a l r l

A k a d i j s k o - a s i r s k it l u h o v i l x r l r r r r t l v r r AKZIKU ( z i g a r n ) :l l r r j t l ' l i r l v n r B o g i n j t t I ) t n i r k rn r r k n g 1 r r o l r r TIAMn'l'( l'nvtr,)

l)rrlrlubine: Al'St) (Abz)

Vode: MAMI (Mumu) Svet in (Sar-Kisar)

LAKMO (l,uklrnrrru)

ASUR. Zena Serua

Ncbo: (l;in. UKO) ANU (Na)

HEA (Ea) - DAVKINA (l3uhu) (FinskaVAJNAMOJNEN

r organrzovanog Svemira:

( itlc sc vitvilonska boZanstvakao celina uklapaju u magiju 'fo je mesto gde mnogo osporavanopitanje, tradilstokit'/ ciirr czotcriinog vrhunskog duhovni5tva magije, na izgled r',ilprinrasenou-itoblik. Jei, ne samo da bogovi i boginje ) i r r i r , n s k o g( s t a r o v a v i l o n s k o g s i s t e m a . k o j i s u u s v a j a n j e m silama po5tovanim u finskom, arijevskom, se1'rovczani-sa initskom, japanskom i kineskom sistemu, ve6 i u vrlo nlnogo sludajevanjihovi magijski obredi ovise o silama tih u boso-va obiiku mnostva duhova koji su s njima povezani' Ovde, isto tako, dolazimo do teorije mana-akasa.'verovanje da postoji natprirodna sila koja pro-Zimaatmosferu i koja se-personifikuje kao sila u svakom doveku. Aktivnosti"darobnjaka usmerene su prema koncentraciji te nedoseZnesile i njenoj pomoii da se utide na bogove i duhove' Bilo je i nekih prihvatljivih poku5aja da se poveZu sva boZanstvi Grka, Egipdana' Vavilonaca i Hindusa' Ova knjiga nema tu nameru. U isto vreme, ta tema dodiruje naie- istrazivanje na vi5e mesta. Sematski prikaz asirsko-akadanskih boZanstavai njihovih sfera koji je ovde dat, pirkazaie ovu vezu izrazttlie od- samih redi' ' Misaona koncentracija kod Finaca, na primer, postizala sc rra nadin koji je poznat kod Indijaca ili dak kod k S u d i t t r i t c t t .o c l k o i i h s a m - p r o m a t r a op r i p r e m n e o b r e d e z a t " . . i z i t z i v i t r t ilc t c l i l i t :

Kier: LABARTU neprijatelj dece

MULGE, Belit Bel(Baal), Arapski: Elim Ellat Gospodar Podzemnog sveta Finski: ILMARINEN

Sunce: Pravda SAMAS (Udu)

Odgovara egipatskom RA
t )l{U-KI(SIN) Mesec - ,Vrhovna gospodarica'

.I

I,Ruiiteljka neprijatelja':t ,Ostvarivad Zelja' Boginja veStica

,l-t,

TISKU ( IStar) Tamuz - m - D U Z I (Adonis)

Jupiter: MARDUK (m.) Zarpanit (i.) Asimilovan sa Silik-mulu-ki i odgovara Zaratustrinom Kraoska

NANKI.GAL Hada' ,Gospodarica

llr finskom verovanju, svaki dovek u sebi od rodenja nosi boZanski dulr. Loji .jc njegov nerazdvojni pratilac celog Zivota. Ovaj duh se svc_vilc r1t;rjt sn svojim nosiocem, srazmerno odvajanju nosioca od zemaljskih rtvirli i povladenju u svetili5te du5e. Ovo je bio vaZan izvor moCi zl crur u l r nj a k i . t . r 5

Ovde imamo blisku paralelus mnogim mistidnirn slslcnrima, ukljudujuiii principeindijskih guruai arapskr) islnmskih sufiia.
| ( )riie ntillnil magijil

48

49

'l Ittltut' u veliko stanje.trzo On sc vintro u transccnclentalnu kslitztt' ulu tr kojertt.ic Poslrto isto ito iduh koii tt iotu,,i", trrOJ"l^'.ius",'ii'ii t n j e m d p o d i v a i p o t p u n o s c s r t . i i r l s l ( ) l ) i ( )" '

ludila i O p e t s p i r i t u a l i s t i i k o ( s p i r i l i s l r ( ' k o )i t t p c l p r i n c i p t d i d e n t i f i k a c i i e e r v i S i it l r r k i r t
t ' P . i j l l l l i ed r ( l g ( ) m l t r p o r e ' d i Upotrebljavao je vcllitr'klr sltrlrlv:t'.tt;r 1'tittltt jer jedino kult vcsri(.it) tlir lri rl,rr'i . rr st.tr.ic uzbudenja' t"'r--uaiiaeti

; ;;ffi;ft;o'Jiip,"r,''"l

p l ( ' v l i l ( l l l v i r k ' ir r r l r k a t l i . l i k i m( v a v i l o n s k i m ) k n j i g a m a ' o ovo ie ucenle . iverovanja'.s'/o ie od,velike il;fi."o;&,a";,ii;i'''il"'l',"'t k"trc''pcija 'iifilitti, koie se Ituiut'i rln vr ttt rrttli rt lulrttti'oil.onih prirotlnih zamisli autor')r7 ratluitt tttt'tltr vr'lo lirzliiitirr nacijama' (Podvukao neovisno

prirode lr.f i tk'ri1r*r 'ic.vcrnost.duhova ' ' '

Ko ju je O d a k l c j c , r t i r k r l . i t r , i z r o n i l a t a s n a g am a g i j e ? Sta je, u stvari, izvor mana-akasa prl,'ttrri,r',krr li zlrpirdco'l demonoje iZi"iiti.r" *il";. <lt.lg,,uor u bitnom razumevanju i'-'-'Fin*t c o l r t g i i cp r c i s t o r i j s k i hn a r o d a ' ociic i r i cri'otrnjaci koncentrisali su prizivanja oko duha magiu k u p t r o gT i v o t a . V a j n a m o j n e n a 'O n j e l j u d e . u i i o sve g o s p o d a rv o d a : d u h v a ii,-"" if biir tcrnelicelbm Zivotu' b i t . . U t o m s m i s l u " i o j e i d e n t i d a na k a d i j s k o m b o Z a n s t v u saGospodar Zivota. Kao Tot kod Egipiana' on ne Hea, ioveka darivao spoznajom mo da je itvarao magiju, Yecj.9. R9 Redi Mo6i. Smatra #"Ou 1. siidan egipatskom bogy i dobroaetl i retativno -unin ulogu raspodelemoii ;;fi tvornostipreko patnji sopstvenog.tela' va1j3,1 k;j"'.u skandi navski ia robnj aci stekli posv,eil il;i zemaljskom, ne razlikuju se od tradlclonalne maglJe Duhu Sirom sveta3s: Nekitrdugoj je u Leminkajncn uSao kuiu punufiuailojl;1l1zgovrtr;tli' r n i c i i s p o d govo
vani' o d e Z d i s e d e l i s u n a s v o J r ms e d i S t i m a ' p e v a i i b c h t r 'Iada on pode da tf^,-" i"ra oko zidbva behu rnuziiki instrumcnti' "'"i i;ti ; ; ; . t l a p c v a ' t a k i n t j b o l j i p c v a d i o s e t i s ed a m o g u Ci;1"-pite..., l

kamenim r|,r.vc. irf.,"iii,i,i-r,ii",',-ntrttu.t'ie i'uk su inririrkc bilekao'ul j u d i b e h . u ' '

klrnrcni.okovratnici r u k a v i c a t n a ,v r a l o v c , , r r i i " h u t t b g r l i l i ' 'i koje ih odvezoie u l r i , e c , t it t s a o t r i c ck o . i c j c v t r k l t r t i i t i k i t t t r d r r c b o j c l kad oll p()n()vo progovori' oni se baciSeu u Svet Zlih tltthova . '. A.onda on Laolantlski zaliv. irlc stt vtxlc pit'e lcdnih iarobnjaka prozolre poitouo Tapeva:i ljudi hchtr ritsttti ptr hurnom zaltvu koll cla misli dzi su sreclovedni i mladi budale pot^1. i"-i"talnen"pokiza mo6u svojih magijskih obreda ' ' '

j , l l r : r l r rr l ' r r l r o r r r o g u i i l o e t u n t a t i r t l r r l t t s ; r s l l r v t . t . l i r r r i i ' r t u rl r r: i l l r l l 1 . , ' ; ,p o k i r z u . jn j i h o v m e d u s o h r ro t l r r o s ,l'' c t i l rj c r r i t ' c z { u h - , ' r rr r , ' k c z l r r r i r n l i i v e a k l i u d k e . I r r r ; s t v o ,k o j o d i n i N e b o , Z e m l j a i l ) ( ) ( l z ( , l u l - , r ' r . 1 .t r t o o r I U ; n ' , , l . ; r o l ' u n c l a m e n t a l nu f i n s k o m i h i r l t l c j s k o r rs r s l t . t . l r , r oc l c m c n t i k o j e t r e b a o d o b r o v o l j i t i i l r c p l r l , l r l L r r o r l i r r r r o d i .S a m a s ( S u n c e i n a i z v e s t a nl r i r r t i nr r s p t ' h l t t l l r ' ) l r c i e p o v e z a ns e g i p a t s k i mb o g o m l l i r . . l o i j t ' z r r l l ; r l r j ; r v c z a a k a d i j s k o gb o g a , M u l g e u s e m i t s k o n ri r l r r r . l t r r r : , l t ' n r i m aO v a j d u h , k o m e s e u v e l i k e o b r a i i r . j t r r r l r r j l r h r ' s v l h c , i s t o v r e m e n o e s r c e a k a d i j s k em a g i j c i s r . e t l i j i r l r l i r r l i ru n e k o l i k o s i s t e m an a t p r i r o d n o g .B i o j e p o z r r i r l sl llt l (Baal) u Bibliji a kao Set u Egiptu. Za semitskc r a l r l o r r c c ,M u l g e j e b i o B e l i t , , , G o s p o d a r "( p o n e k a d k a o tt',1,o ..(iospodarica"):vPodzemnog sveta: finski Ilmarirr llt'ic to starosemitskaboginja ljubavi i rata, fenidka 'f f r,r \lcna, arapska Al-Lat koja se udala za sopstvenog fr'r, SirlLlrna. Po5tovali su je i zazivali kao I5tar, pcnekad r r r , r r r :A s t a r o t a , i b i l a j e o m i l j e n a k o d o p s e n a r a . K o d r tl ,r zvana Afrodita, ovo boZanstvos mnogo imena bilo r , , r ot i r k o p o z n a t o k a o T i s k u i l i ' I a m u z : . , R u S i t e l j k a e n i;,rlt'ljir', Ostvaritelj L.elja",Venera kod Rimljana, diji je rrll rkrspeo do Britanije, nevesta Adonisa, starog boga frrrr, i sestra nikog drugoga do akadijske Nanki-Gal, , , { i r ' , , p o c l a r i cH a d a " . E v o n a s , d a k l e , n a s a m o m i z v o r u e rl!lr rrir demon-duh-bog, odakle potide toliko istodnjadke I ,',rprrrlnjadke magije kakvu danas poznamo. Jer, njena Itrr,rrrr.,Ru5itelj(ka) . . . Ostvaritelj" predstavljaju savr5en t r ' . ' r n r (i 'c l j a d a r o b n j a k a . I lz bogove, vavilonska magija poznavala je veliko tlr,t.,lvo duhova koji su bili povezani s nevidljivim svetom ll.nJr srr taj svet povezivali sa dovedanstvom. Da su bogovi i I r l , r r r o r rb l i s k o v e z a n i , p o k a z u j e , n a p r i m e r , d i n j e n i c ad a l+ l.tt r akadijskog Anua (Bog neba) imala demon-kierku | , r 1 r , 1 1 1 1e p r i j a t e l j ad e c e . S v i o v i e l e m e n t i , b o g o v i , d u N 1, Ir,'rr i planete,behu povezani u sistem koji je iznedrirr r r ' , t r o L r g i j u , v e r o v a t n oi j e v r e j s k u k a b a l u , n a u k u b r o j c r v a r r , l r l o z o l ' i j e o j a j e u t i c a l a n a m n o g e d r u g e , s i s t e m eu k l , j r r k , r'rr;rrt grrosticjzam- Sto je sve duboko uticalo na nrirgi,jrr r
l , r 1r ; 1 1 1 ; 1 .

osvePoredenje magijskih i verskih obreda drugih naroda' sila za koje se,verovatlilo je uLtlt. Jlidnostiizmedu tajnih jedna.ili i"'Oi tu originalne ili da ih je,"barem' .izmislila i legendadruea zaicdn]ca. U akadijsko-asirskimmitovima u baialicama i dinima' obradanje pro5losti i sila;;:k;i

l ) u h o v i , k o j i s e m o g u n a d i k o d S e m i t a i o s t a l i l r ,o l r r r l r r , r l r r ls u : A I u , , , R u S i t e l j e " d i j i s t r d e l o k r u g d o v e d j cg l r l r l i ; i , I l . r r r r , o j i j e d e l a o u c r e v i m a i d i i i s u T a j n i b r o . j( n c r p o z r r i r k 1 , ' 1 z r r r d c n j a )d e t r d e s e t 5 e z d e s e t i nT e l a l, , , R a t r r i c i " ,I r r j i ' a;

su na neki nadin bili povezani s rukom, a diji mitski broj jo5 nije poznata0; Maskim,,,Postavliadi zaseda"'.,s-pedesetiestinama; Utuk, pre toga zli clcmoni uop5te' .V-'.oug.:u (Lilit' Elit' lllorc"; Sukubus jo5 postojali Ardat, ,,Nodnc Ardat, ,,Nodnc trr()r'c", ioS oostoiali 'Utuiu, kr<t luma.Oviposledka<t luma. Ovi posledpttzttitti ..itra5ila",..divovi", rlim araoskim duhovitkrlrrirtti zlim q:,.up:.ki* nji bili su, izgleda,

$uho1t; .slidni nia. Mnoei o"blicicluh.tvl bili su clobri ili zli, ovisno od primese tosa kako"su koristili.Ovitkitvnadinrazmi5ljanja ie duhova..koji uz rrrlrgiii' prizivanje niSnie iu zapatlnoi fantomii vampiripripauiadiii 5tosod 2clirc",lllivirJcnja. kdcri bogaAnu, Neba. ciriu klasii,ubtrrttt,

I h l l r r j , , i ( ' 1 i s i p r e s e d e nn a d v o j e , t v o j a d u s a j e s m e z u r a ' u , t v r r l e t r r r k l e & t t I r r r t 'p o k o p a n o j e z a b o r a v o m , i z n a d n j e j e i u t n j a i o n a j c p u l n , ' , , if ;rfufrrrrrcjskc Knjige o propasti.

f )rr yc postojala veza izmedu jevrejskih i egipatskih nrngij. rlrilr vo5tina govore obilni dokazi u knjiZevnim i vcrsk-inr rlclirrra.Pored ovog svedodanstva, takode znamo da su Sc- kao i Grci, Rimljani i drugi narodi starog sveta !t!!!i trrli Cvrsto uvereni u nadmoi egipatske magije iad dudof vrrlstvom drugih zemalja. Mojsije je bio, kao Sto saznajemoiz Biblije i Kuranaar, . Jtrlirrrod najve6ih stranih udenika koji je ovu ve5tinu savlatlrro u Egiptu. Kao i Egipiani, on je koristio darobni Stap ili prut; kao i oni, on je naterivao vode da se razdvoje. ('rrk jc znao i neke Redi Moii faraonskih sve5tenika. Kad se M_ojsijeborio u duvenom magijskom dvoboju I vlirdima s Nila, magija je vei bila u punom zamahu i Itrlcgralni deo egipatske vere. Kralj, svestenstvoi narod lrr'lrtr nerazdvojivo vezani magijom. Ne beSe li onaj darobrrjrrk,koji iz saZaljenjanije upotrebio svoje ume6e protiv lrlrrlsija1300. pre a.e.42, sin Ramzesa II li8no? Dvesia gorlrrurpre toga, kaZe nam Papirus iz Vestkara, dudo istovlttt() sir duvenim Mojsijevim ,,razdvajanjemvoda.., izvrSioje v r l r o v n is v e 5 t e n i kt o g a d o b a . Magijske ve5tine su se toliko koristile u Egiptu oko . t(ll). pre n.e. da je i samo ime zemlje u na5 jeziliu5lo kao rrrronim za njlh. BaS kao Sto je starosemitska re( imga rlvorila engleski termin ,,magija", tako je jedno od najstat r j i l r i m e n a z a E g i p a t ( k e m t - , , t a m a n " , , , c r n , . )b i l o p r ' e v e rlcrrokao ,,Crna", umesto egipatskamagija. Naravno, Egipirl sc_zvao,,Crni" ne zbog satanskih osobina svoje magi1r',vci zbog boje zemlje nakon poplava Nilaa3.Drugi tcrrrrin, alhemija (arapski al-kimia) takode nastaje od ovog -i i\l()g imena. Drugim redima, oba izraza, ,,alhernija.. ,.('nro umeie", prepoznaju se u originalnom znadenju ,,U. rucetc Egipta". S moguiim izuzetkom rasprave o Atlantidi, sigurno ut' lxrstoji zemlja o dijoj s-edrevnoj istoriji i okultnim rntln;;rnrir toliko pisalo s vrlo razliditih glediSta.Odabrane ver

53

zi.ic oblccla, koji su izvodeni u Dolini kraljeva' preneli su r r p u s t i n j ua r a p s k ib e d u i n i i d o r a d i v a l i s u i h , t a k o d a s e n a cciom Siednjem istoku verovalo da je Egipat naseljen rasom darobnjaka. Tokom celog srednjeg veka, ova ideja, poticana citatima iz Biblije i delovanjem semitskih opsenaia, uhvatila je dvrste korene u svesti ljudi. I za vreme perioda naudnog istraZivanja piramida i faraonskih spomenika, zapadnjaiki okultisti su se takmidtlt da iz svegaegipatskog i2vuku misterije. Naravno, do5lo je do reakcije. Jedna grupa promatrada - mnogi od njih verovatno s manje Skole - proglasilaje egipatskumaznanja-od-empiristidke giju i<ao neito Sto nema osnovu u stvarnosti- Oni su smairali aa jedino ,,magidno" kod Egipiana jeste njihova religija. Istina se, kao i obiino, nalazi rlegde izmedu. Kao Sto je poznato, drevna magija i religija bile su jako povezane. Zbog toga veiina oblika magije imaju slidnosti s religijskim sistemima. Papirusi i natpisi na grobovima daju nam mnoge nagove5taje da su obredi, poznati proudavaocima okultnog, bili poznati, a moZda su i nastali u Egiptu. Tu je jo5 i svedodanstvo veoma opseZnih sekundarnih izvota - grdki, arapski i hebrejski zapisi - koji sadrZe obrede verovatno izvodene i medu duhovnicima misirske boginje Izide. Da li su egipatski duhovnici bili dudotvorci? Da li su zaista posedovaii znanje koje nam je jo3 skriveno? Oni koji Zcic cla u to veruju reii 6e ,,da". Oni koji uzimaju za istinito lcvrc.iska, hri5ianska i muslimanska sveta pisma,

l r c z r r l ' l c v l r n j 6 e r e d d a n e m a n i k i t k v r '\ u l t l l ( . ( ) r l ; r l lr - r ' a r r r r l : r t i; l o t r a Z i t d o k a z ei z a d o v o l . j i siv o j r rr r r i r l r t r . l ; r r . t i I l o p i t e n o g o v o r e i i , r e l i g i j s k o - n r a g i , i s l r r r t . r l rI i p , r p r . n oI r r ; rl r i l i s u v e z a n iz a o d r l a v a n j en a p r c t k i ri l r t , r l r r , r l l r r s li r r l t r t r t t z r r l - l n r b n o mi v o t u . D e l a k o j a p o d r a z u r n r . v r r ilrrrt r r r r t t r . Z I t 1 ' t ' l r ,k r r o S t o j e u n i 5 t e n j en e p r i j a t e l j a ,d i r r cr r r i r k r l r r r g a d i l t r i t l n r l ) u . O n a s u , i z g l e d a ,b i l a p r i r o d n i d e o t a . i r rh o i ( , h u l l ( l . , r ' r l o v r r lp o s v e i e n i d u h o v n i c i k a o v r s t u p o l i t i t ' k c r n n g l l s i N:rlrrvno, jedan od kraljevskih ciljeva bio jc dir rn nr,lrr, o s i g r r r an a j m o i n i j u m a g i j u . K a s n i j e j e , m e d u l i n r , k r r k r r ',vt'tkrde desetinehiljada dragog kamenja i drugih arrrljll,jrr, rrrrrgiiapoprimila popularni karakter. To joj je donelo i r l r r r S t v e np o l o Z a j , - i a k oj e u s t v a r n o s t ip o s i o j a i o n c k o l i k o i t Itt : | rcnih kraljevskih darobnjaka. Neophodno je imati predstavu o Egiptu da bi se dovck l()l(' mogao staviti u ulogu njegovog naroda. Klima i rcllt'|. koji su odredivali mnoge aspekte Livota u starom I lirptu, malo su se promenili u zadnjih pet hiljada godina. N;rrl svim ostalim, naravno, dominira Nil. Sama ta dinienir ;r jcdna je od centralnih misli u religiji Egipta, kao i u rr;t'grrvoj magiji, umetnosti i knjiZevnosti.Za praktidne ci11,'vc, zemlja se sastoji od duge trake obradivog zemljiita. ( iolovo u duZini od dvanaest stotina milja, ova je traka rrstidcna planinskim lancem. Izvan ovoga nema gotovo nitt;r osim pustinje. Sredinom protide snaZna matica Nila, l oj:r uz obe obale ostavlja crnicu - zemlju koja 6e magiji r l , r l i j c d n o o d n j e n i h n a j p o z n a t i j i hi m e n a . Skoro svako povr6e koje raste u ovim podrudjima, ;,rvljrrse u magijskim obredima Sto se dak i danas izvode rr;rSlcdnjem istoku. IJrme, akacije, sikomore, Lito, zob i smatra se da spadaju medu najmoinije pojmove u l,r()ri(): r r z r r i cd a r o b n j a k a . i Nil nadolazi svake godine izmedu 1. i 16. jula, dono,,r'ti rr<rviLivot zemlji koju isu5e dugi meseci Zestoke su5e. N;t'govo prerastanje u poplavu do meseca septembra, ;rr;rli jc za svetkovinu u Kairu, SvedanostNila: ,,Seljaci", l,,rzt'(iaston Masperoaa, ,,natovarenizalihama dolazc izrlirl, l.rr i jcdu zajedno . . sve5tenicinapu5taju svoje hrirnrrt\( l lrosestatuu boga (Nila) vz obale Nila i zvuklr p ( ' \ n r ci m u z i k e " . Iziclini sve5tenici - najbolji darobnjaci Egipta bili ',rr ;xrscbnovaZniu ovakvim dogadajima.Deo,,Himnc Nilrr" , l , r l j c n a s v i t k u p a p i r u s au B r i t a n s k o m m u z e j u :

55

' Poztlravliamo te, Nile.. ' koji rastes da bi Egiptu podario Zivol " jedn-e pored dru.ilu.ti i*rniu otl radosti kad ti iziastaS iz nenoznatog ' ' ' se Ntl n i n u i i i r n , t l i u d e i z T e b a i d e i o n e s a S e v e r a . ' ' k a d r o g o g l a s rd a peuamo ti i pljeidemo rukama uz harfu' iodigao.

c l . r , r l ; r ' r ' p o z i v l a T e t a d o d e u p r c s l o t t i t ' t tl.l r r ; r ' n \ / ; r l p t l i l l r , r l r o . N r r s l a n j a j u ds e n a k r a l j e v i i r t , t t t t t t l t i r t; t ' r l o i i r o r h r r r l . o t v l ; r ' n o gd a m c a . O v d e j e z a t r a L i c td a s c t l o v r t l u r ! l ( ' H r l v r r rlrr.r r tloncsu knjige i to je uradeno.

terminologijom magije' nadolaZenje Tumadenc, Iilu-tiryje bolizovalo vendaniiOzirisasa lzidom: OzirisNil, Izida Zemlja .- crna zeml,iilovog podrudja.

'Savremeni vsrrrltualne magUSKe egiptolozt Savremeni egiptirlozi tvrde da ritualne magijske.ve5tiprcdinlstiiskih, P a l d r ' I P r s r ) r v r t J D \ r r r v r v p r o ( I l l - l i l s l l . l s K l l l ' pa dak i preist-orijskil Yt". n e datiraju z ne d a t l r a l u liz iegenilu kit')c tlitjc Scm' sin Noe' do5ao u Egipat mena4s. u tristotoj godini, slo clcvcclcsctgodina posle Potopa' I vladao je"zinrl.iorn io$ slo *cztlcsct jcdnu godinu' T9.k9o v o g p i r i o c l i t , l r r r t t i r. i c c v a l i t r n a g i j a . J e v r e j s k at r a d i c i j a , nuriu'i.t. lvrtli dit ic sam Noa bio rJarobnjaki da su se p k nckc tit.irrc rt.iigc oscbno njcmu otkrilc. l.J cgipatskim i grdkim spisima zapisanesu bezbrojne pridc o postupcima za oLivliavanje.mrtvih' Iako je poznato da su Egip6ani verovali da 6e telo uskrsnuti na drugom svetu, ip"af ima jasnih nagove5taja da su-neki od njihovih obreda blti namenieni oZivljavanju le5a. Naravno, tvrdi se da se to radilo vi$e puta, ne samo jednom' Ono Sto ovaj opis dini zanimljivirn jeste dinje-nicada je. jedan od faraona, najduveniji po svom magijskom znan;u, stvarno naredio da-se ovai pokus izvede u njegovom prisustvu' je Bio ie to Herutataf, sin Keopsa (Kufu) i Ziveo skogodina pre Hristaa6. ro detiri tritiaae Prida se da fe jednog dana Kufu raspravljao o dudima sa svojim sinom. Aerutaiaf je rekao da je s-pridamasve.u je tada i"J",'"fi je malo ljudi videlo takve stvari' Obeiao ruo- o.tr pokazati doveka koji moZe izvesti dudo da e,e je, u oZivljavanja onih'koji ne samo da su mrtvi vei im stvari, odsedena glavaaT. Taj darobnjak je bio Teta, poznat po tome Sto je imao sto des-etgodin-a. fiio je.upuien u tajne poznatog svetili5ta Tot. Ni danas nije jasno o kakvim se tajnama radilo' Shodno tome, spremljena je jedna ekspedicija: faraonov sin putovao je ni2 reku Nil barkom, zatim dalje na nosiljci' dok druZina nije stigla u Tetino boravi5te. Opis je pun detalja prikaza Sto pokazuje da je do puTako tovanji stvaino do5lo i da legenda nije delo maSte.se, na primer, kaZe da je mudrac leZao na pletenom krevetu (verovatno je slidan dana5njem angaribsu). Sluge su ga de5kale po glavi i tabanima. Zatim sledi opis susreta izmeclu okruhjcn<lg kraljeviia i darobnjaka, na kome se uruduje

1W, "1'Jh
P c c a t l L a n r z e s l rl l

1, dHtil[

h i r r l ; rs u s t i g l i u p a l a t u , k r a l j j e n a r e d i o T e t i d a o t l t t t i r l t trril'. ("irn mu se predstavio, Kufu ga je upitao za5to sc prc slcli. Na ovo je mudrac odgovorio da on dolazi kaclir Iri,.rr pil l)()zovu,nikako pre toga: ,,Vi ste zvali i ja sam doiao." Zrrtim se Kufu ponovo obratio darobnjaku: ,,Je li istitlrl, l)tcma onome Sto sam duo, da ti znas kako ponovo ltrr'vlstiti glavu koja be5e odsedena?"Staracje odgovorio t llrrrrroZco da uradi. Kralj zatraLi da se dovede jedan osudeni zlodinac, ali ltir t'rrrobnjakovznak doneli su gusku. ( )tlsekaojoj je glavu i poloZio je na jedan kraj kolonarlr', tfrrk je telo ostavio na drugom. Teta ustade i zapeva ,,ltct'i Mo6i". Glava i telo podeSeda se midu jedno prema ispoji5e i - glavazagarfrrrllorne, sve dok se ne sastado5e hrt 'lcta je ponovio ovu majstoriju s drugom vrstom perarlr t|lr bi na kraju to uradio s volom. ( )va prida, povr5no uzeta, mogla je imati za cllj da da 1rn[;1'lg faraon Keops, iako je bio veoma jak, nije u rr,r;oj pratnji imao nijednog darobnjaka koji bi mogao 11r'ruriati ovu majstoriju. Medutim, istorija nas udi da je iirl' i rr vreme gradnje piramida u Gizi, magijska i politidka Ideje korrr,'r'Mcmfisa - tada sedi5tavlade - opadalaas. ,,u ncgovane u Tebi, nizvodno na Nilu, nadjadale su, a lr' boZanstvoAmon-ra (Jupiter) postalo je jedno od tr=lrrrrsko t r ; r l v r l n i j i hu E g i p t u . M o i T e b e t r a j a l a j e , s v e u s v e m u , g lrr lriljircle odinaae.tlticaj egipatske magije na Grdku bio je veoma .iitk, N , r l r r i m e r , p a p i r u s b r . 7 5 i z R e v a n a , p r e d s t a v l j av c l i k i rr rlrrli s dvadeset dva stupca teksta pisanog narodnirn 1li. !,rr(rrn,a svaki stubac ima preko trideset redaka. Na polc' 'lrru sc nalazi grdki prevod. Medu crteZima ima jcclno ltrt .:.urslvi)u obliku prividenja s magareiom glavom i jetlrnt , ' , 1 A r r i b u s a ,k o j i s t o j e p o r e d m u m i j e i s p r u Z e n cn l t o t l t ' t t ,
)l

56

Limans daje prevod grdkog teksta koji je nakljukan magijskim blagom iz egipatskih izvora. Evo nekoliko naslova: magijske ceremonije velike dudotvorne snage, posrcdstvom ljubavi; recept za lek zvani hermerius; formula za sre6u i bogatstvo; nadin stvaranja snovat zatim joS dva nadina u istu svrhu. Potom dolazi obred kojim se izvodad moZe savetovati sn l'r<lZanstvom. Oni koji imaju nastupe neobuzdanoggrrcvir rrrogunaii spas u jednom drugom postupku. On sc otlvi,jiru rirsponu izmedu pravljenja prstena k o j i i e d o n c t i r r s p e l rr r s v i r k o m p o d u h v a t u , p a d o D e m o kritove sl'crc. Zirtirrr posloji rrrctocla izazivanjasvade izmek d u m u Z i t i l c r t c . I t l r k l . l t j t t ,s r c c l s l v o o j i m s e d o v e k uo d u z i m a s i r l t s v c r l o s r r r l l i , p r i k t r z i r n o j c n a c r t e Z uj e d n o g e g i p a t s k o g l r o : l ir r s v i r . r l Vcrujc sc da .jc autor mogao biti jcclan od Izidinih cluhovnika kojcg Porfirij kritikuje:
Koliko apsurda ima u tomc da neko ko je podloZansvim ljudskim slabostima. pretnjama zastraii ne samo demone ili duhove mrtvaca, vei isamog Boga Sunca, te Mesec i druga nebeska bica. Carobnjak laZe da bi nebeska tela prisilio da kaZu istinu: jer, kad on zapreti da ie uzdrnrati n e b e s a ,i l i d a i e o t k r i t i l z i d i n e m i s t e r i j e , i l i t a j n u s t v a r k o j a j e s k r i v e n a u Abidosu. ili da ie zaustaviti sveti damac. ili da ie Ozirisove udove raseiati do Tifona. zar to ne izraZava veliku ludost doveka koii oreti nedemu Sto niti razume, a niti moZe da izvede5{}.

T # 0f

oOoo

& qr7 qpffi

Ta-Ahuti. duhovnice sanduku crtezna mrtvadkom Magidni (Britanskimuzej.br. 24793) .,lrlcnijih obreda koje su nam ostavili u amanet - arap,,ki. hebrejski i drugi pisci. Jedan razlog je Sto se neka r'rrtlr, za koja se tvrdi da su ih izvodili egipatski mudraci, rrc llillaze u njihovim sopstvenim knjigama o dinima. Isto i,rl'o je moguie dasu mnogi postupci nestali zahvaljujuii /,rkonu o prenoienju, koji je zabranjivao da se poveravaju lrrkr kome osim pogodnim posveienicima - a taj broj je lrro ograniden. Mnoge religijsko-magijske ve5tine su koristile amajli- kotrljan: model, de;r'. Veoma je omiljen bio dragulj ,,to u glini ili kamenu, jednog od svetih kukaca poreklom rz ligipta. Osim Sto je bio simbol Boga Sunca (otuda i :rrnlrol Zivota), ovaj dragulj je, kad bi se stavio u grob, moi da oZivi mrtvaca. Jedino je trebalo da se lr()sodovao rrz ovaj dragulj poznaju Redi Moii i da se one izgovorc r z r r : rtd l a . e Ovaj kult kukca-kotrljana pre5ao je u Grdku, oclaklc rhrlri.jamo upute za podarivanje moii ovom dragulju pre rrt'goSto se ponese:
l ! r s t i r v i t c i s k l e s a n o gk u k c a n a p a p i r n a s t o l u . I s p o d s t o l a m o r a h i l i t ' i r t u l . r r r c n op l a t n o . I s p o d n j e g a s t a v i t e m a s l i n o v o d r v c e , a n a s r o d i n u : l o l r t , t , r r i l e r r r a l uk a d i o n i c u g d e 6 e s e p r i n e t i s m o l a i l i k i p a r i s . l r n i r j t c p l l t t t r t

fr

P a i p a k , S e r e m o n ( p r v i v e k n . e . ) , s v e 5 t e n i d kp i s a r , p o m i i nje ove stvari kao ne5to Sto je veoma koristilo egipatskim duhovnicima prilikom njihovih bajanja. Veliki autoritet Jamblikus tvrdi da su Izidini duhovnici upraZnjavalimagiju. On ide i dalje, istiduii da su njihova zazivanja bogova sadrZavalapretnje. O svemu ovome postoji dudno slidan krug za sve one ko.ji sn proudavali magijskc rituale Zapada, posbbno one u jcvrcjskoj tradici.ji. Slcclcii postupak, za koji kaZu da je po porcklu stlrocgipatski,biie po tonu poznat nekim ditaocima:
Da budem podstaknut ponroirr clciaka sa svetiljkom. zdelom i semenk o m , p o z i v a m t e b e , o . Z c u s c ! H c l i o s , M i t r a . S e r a p i s .n e o s v o j i v i , p o s e d nide meda, ode meda . . . Neka Bog kdeg pozivam dode k meni i neka ne ode dok ga ne pustirn . . . Napuni mesingani pehar uljem i navlaZi desno oko vodom, uzetom iz damca koji se nasukao.

Uprkos mnogih magijskih rituala, koji su zabeleZeniu takvim delima kao Sto je Knjiga mrtvih i na drugim papirusima, izgleda verovatno da veliki broj onih koji su bili upraZnjavaniu starom Egiptu, preZivl.javaju samo kao deo

58

59

mlrlu lnlsu(lu ()d hrizolita u koju Cctc slaviti mast od krina ili smole ili c i n r c l r i . t l z r r r i t cp r s t e n i s t a v i t e g a u m i t s t , p ( ) $ t os t e g a p r e t h o d n o o d i s t i l i ' i plirrcsilc g1l na Zrtvu u kadionicu zttjcdno sa smolom. Ostavite prsten p I r - ir l i r r r i r ; o t o m g a i z v a d i t e i s k l o n i t c n a s i g t t r n o m c s t o . N a p r o s l a v in e k a llli rrrci budu diste pogade i voCc iz tc sczoltc' Po5to prinesete drugu l r l v r r n a p r u i u o d v i n o v e l o z c , t t l k o m l r t v o v a n j a i z v a d i t e p r s t e n . i zm a s t i i i r r t r n a Z i t e s e b a l z a m o m i z n j c . M o r a t c s 0 t t i t t t t l t z a tr a n o i z j u t r a i , o k r e cudi Se prema istoku, izgovoriti rcdi dolc napisanc. Dragulj - kukac nrora biii isklesan iz smaragda; probu$itc ga i provucite zlatnu Zicu, a ispod dragulja iskleSite svetu Izidu i, po5to ste ga tako posvetili, upotrebite ga.

r ! ; r ! o r l r n r crl e l i l iv e r o v a n j ed a j e i m c - l i t l l r o s l ii l i l r o g . t r i l r i l n ? i v o l n o v e z a n oz a s n a g u , k a r a k t c r i t l r r l r o v r re l e r t r er l i r I r r r l r r o v i r n o gD a l i s e r a d i b a 5 o s k r o m r r o s l ik r r r l l c t t e t r . n l r o H r r nz c m l j a m a n e i e d a o d a j u s v o j e i m c r r r . p o l r r r r t i r r r n ' l

Dotidna bajalica bila je, ,,Ja sam Tot, izumitelj i osnivad medicine i pisma; dodi k meni, ti, koji si pod zemljom, digni se k meni, veliki du5e." Dalje se navodilo da se ovaj postupak moZe odvijati samo u odredene dane: 7, 9, 10, 12, 14, 16,21,24, i 25, brojeii od podetka meseca. Dve karakteristike staroegipatske magije, koje moZemo naii u zapadnjadkim obredima, sasvim lide na osnovni ton njenog dutra. Cat i u doba Ramzesa II (pre vi5e od pet hiljada godina), bilo je jako razvijeno verovanje u mistidne Redi Modi, ba5 kao i Sto je i magija smatrana toliko starom vestinom da se kao jedini njen poznati izvor uzimalo samo boZansko otkrovenje. Postoji velika mogu6nost da su neke od ovih redi, koje su dak i tada bile sastavljene od nerazumljivih slogova, do5le u Egipat kao posledica osvajadkih pohoda nekih faraona u Mesopotamiju. Drugg su, po svoj prilici, poticale iz nubijske magije koja u Africi ioS cvate. Druga karakteristika povezana je s navedenim verovanjem. ba bi se duhovi i bogovi prisilili da poituju. njegovu volju, bilo za dobro ili zlo, opsenar je morao biti naoruZan Redima Moii i poznavanjem imena bogova. Na taj nadin je on mogao naredivati boZanstvima,ma koliko ista modna bila. Nije bilo nijednogizuzetka u pogledu broja i moii bogova koji su se mogli ,,obavezati" ili prisiliti da deluju po zapovedi darobnjaka. U nekim se sludajevima daro-bnjak, u stvari, toliko poistove6ivao s moiima boZanstva koje je zazivao, da je usvajao njegovo ime i izdavao zapoveiti. Proudavaoci srednjovekovne evropske magije prbpoznade ovo obeleZje u nekim postupcima zapadnjadkih-verzija Solomunovog kliuia, u kojima izvodad rygovara s duhovima ne pod sopstvenim imenom ved kao Solomun lidnost. MoZc se prihvatiti da su Redi Mo6i slidne semitskoj teoriji o Naiveiem Imenu Boga, koie dak ni posvedenici nc smciu tlit izg<lvore.Smatra se da su Egipiani s drugim

Anubis, tsog mrtvih

( )nc su ,,kieri tog i tog", ili ,,Zene i tog doveka... tog Anlropolozima poznatiplemenski su obidajikoji su u velikoj rrlxrtrebi,gde se preduzimaju sve predostroZnosti se da irrrc.jedne osobene sazna van uZefamilije.U nekim sludaimenase menjaju.O ovoj temi vei postojiobimna l('virna Irle raturai ja se ne usudujem bilo Stadodam. da Magijsku red ili ime ne mora poznavati onaj ko je rrlrotrebljava, ona svejedno ali ima svoju moi. Ovo verir. virrrjcmoZdanije nastalou Egiptu, ali je kod njih ono !,rllrrrnobilo prisutno, kao i kod kasnijih darobnjaka u rrrrrogim zemljama. U Luvru se nalazipogrebnimagijskipapiruskoji dntl" r;r iz vremena Ramzesa a u njemusejavljajuvarv[rsk(. II, 6l

60

redi i imena: ,,O, Valpaga! O, Kemara! O, Kamalo! O, A m a g o a !U a n a ! R e m u l . . . "

r r r l . , v r r l t o g u d o v i 5 t ai l i n e p r i j a t e l j s k ci i v o l r r r j t . k o l i r l r r r c d r r rr g l l rlrr l i b l i Z i t i . , l l z i r r r a j u i i , , t v r d oj a j e " u j e d n u r u k u . t o v ek k n t e :
II v o t k : . k o j a s e - z e m l j o m S i r i s 2o s n o v o b o Z a n s k i hs l v { l c n l A , h a L o t t n , _lrr;r. l r r - l r , " , r r . t t k o i p o d z e m l j o m : t i k o j e b o r a v i s u g n e z d i n r nv , r i [ . , r I r l a r i n t rtrl t, l,c iz vode, s tobom s.amlig u tvom gnezdl, ja sarn Arrrru lr Kop, lilE,r, ll si[1l Amsu, gOSpodarKebua.

Oziris

Budu6i da se slidne redi javljaju u vedini starih magijskih spisa, verovatno nisu svestenicima znadile ni5ta viSe nego Sto znade nama. Slededi ovu liniju istraZivanja i pretpoitavljajudi da su neke Redi Moii do5le iz susednih zemai1a, Vist 6nt de RuZ je u proilom stoleiu sastavio listu redi - na Zalost neobjavljenu - koje, izgleda, pokazuju slidnost s dijalektima kojim govore Nubljani i drugi. Na magijskom papirusu iz Harisa nalazi se postupak kojim zazivad, upotrebljavajuii neka imena, u stvari, poprima ulogu boga Amsua. Ovde je, moZda, kljud. MoZe ie pretpostaviti da poistovedivanje darobnjaka s duhom ili bogom-u redima ili molitvama, ima za cilj da ga udini tim duhom ili bogom. On je, barem, mogao verovati da moZe makar ,,pozajmiti" sve atribute i mcii dotidnog.boZanstva, i'nakiatko. Cilj ovog obreda je da za5titi ljude na brodu

Frri litro Sto su imena posedovalamagijsku snagu u orltrnlu fltl 7iv()t na zemlji, tako se njihova mo( zazivala i rrrr po. grt'lrrrirnsvedanostimai upotrebljavana su u zami5l.icriilrr ilrrrt'lirna izmedu duSe i bogova s onoga sveta.,Nijcdrrl tftis:rnije se mogla nadati da ie dobiti oio Sto ie"zasiuZilrr l r l ; r t : c b i t i p r i m l j e n a u r a j d o k n e b u d e i s p i t a n ad o k r a j a , f rro itrr je opisano u Knjizi mrtvih. Sta je s balsamovanjem i lepo gradenim piramidama . lo;r su se smatrali znadajnim u magill starog Egipta? po:loji obimna literatura u kojoj su takvi autoriteti liao Flin(llrs l)ctri i Volis BadZ, detaljno opisali obrede balsamovan;rr i njihovu svrhu. Kratko redeno, smatra se da je razlog prr oi'uvanje posmrtnih ostataka bio kontakt, ma koliko koji je postojao izmedu duse (ka) i tela posle smrti. lnrrrrrr, I lrrorman tvrdi da je postojalo konadno verovanje da ie lr'lrr jcdnog dana uskrsnuti u svom prvobitnom (mada prof trt t'rrom) obliku. Medutim, vi5e je ra5ireno miiljenje da duvana kao konadi5te du5e. Izgleda, opet, da fl rrrrrrnija sl sinrbolidki obredi izvodeni s mumijom - kao Sto je I r'r{'rnonija,,otvaranjausta" - trebalo da odraZavajuono 6lo t:c se du5i dogoditi na onom svetu. BeSe to, u stvari, rrr'l.rr vrsta magijskog oponaSanjabuduieg Llota du5e, na r/ntrtom nivou du5evne magije. Isto tako, verovatno ie lr1 lrr'\lo.ialoverovanje da neki telesni organi nastavljaju da frrrrlicioni5u, naravno u razliditoj ulozi u odnosu na onu u n o r n l i r l n o mZ i v o t u . Ispisanesu mnoge knjige u pokuSajuda se dokaZe da simbolidki predstavljaju i Knjigu mrtvih i Knjigu lrn;rrrride i. ltttu. Izgleda da nema sumnje da dimenzije nekih piralntl;r i njihov unutra5nji raspored imaju veze s mistidnim i nr,rliijskim pretpostavkama religije faraona. A da li su onc lllri' za re5enje zagonetke joS je otvoreno pitanje. Konr , ' r r r ' i o n a l np r o m a t r a d i , u c e l i n i , s k l o n i s u d a s i m b o l i k u i prr;rrrrida promatraju kao prirodne projekcije egipatskog \ r ' r ( ) v a n j ai t e o l o g i j e , p r e n e g o n e k a k v e z n a k o v e k o j i s u lrr lrostavljeniiz nekih drugih razloga izuzev duvanja lelrr r , ,l l r r l . j a n j aP r i h v a t i t i b i l o k a k a v d r u g i s t a v n a s a c l l $ r r i e l r r .

62

63

staroegipatskihokultnih disciplina, bilo niv()u l)()znirvanja pretpostavci daiu egipatski d.uhovnici-darobnjaci bi lrrvrio ili niilrovi kraijevi imali nameru da skriveno znanje prenesu liucluiim pokoljenjima. Medutim, buduii da ne postoji rriruove5tai Lelie da se znanje prenese drugima, a kamoli ,,.iii rnuk da ie ikada nestati faraonska mo6, nameie se takve pretpostavke? 'pitanie na demu bi mogle podivati lauzimajuii gornjistav, iskljudujem takva natprir-odna ,,otkroven;a" o kojima mi je govorio jedan ozbiljan proudavalac okuttit*a. Njemu se otkrilo u snu - a deli- da je njegov? ioieno i kao spiritistidkom medijumu "tisiia" da ide u Egipat i da se ulogori u senci piramida gde ii mu se obznanitl njihova okultna moi i namena' Budu6i tada veoma bogat, a u isto vreme Zeljan avanture, postupio ie onako klako mu je zapovedeno. Jedina posledica be5s da je, zbog izuzetno vetit<itr tro5kova' osiroma5io' Jednako unested"n bio ie Sto nije do5lo do otkrovenja' Kad se vratio u Englesku, shvatio je da je njegov poduhvat bio propala stvar. Ne moZe se, medutim, poreii da je ovo iskustvo imalo uticaja na njega.

Pesak koji peva

U planinskom lancu El Meman,.pored Crvenog mora' nalazi sc DZcbcl Narkus - Planina zvona. Njene stene i o5tre hricli tako su poloZene da se duje glasni Sapat ,,koji izlazi iz kamena", kad vetar duva iz odredenog smera. Ovo je verovatno razlog Sto su manje civilizovana ara-pska plcmbna smatrala da su stari.Egipiani mogli da pobude glasove prorodanstava iz zemlje. * Mnogi darobnjaci su tvrdili da Sapat predstavlja glasove duhova koji dovedanstvu govore Sta da rade, a Sta da ne rade. U svakom sludaju, utisak na posetioca, dak i u ovom veku, je jeziv. Slidno se piiea i za egipatske sveStenikekoji su primali prorodanstva bd peska koji peva. Ovaj pesak joS ,,peva", i verovatno je n6taO postojao pravi sistem tumaienja tih zvukova. U ovome mozemo naii odgonetku'izvora nekih magijskih verovanja faraonskog Egipta \oja su doSla.pre-Crvenog mora, ba5 kao Sto znamo da su neki obredi ko potekli iz unutrainjosti Afrike. Pustinjski narod gaji.razna prazncrvcrja vezana za pesak kojipeva, koja mogu biti stai a k o l i k o i o g i p a t s k a .A k o s e z v u k o v i d u j u , n a p r i m e r ' p r e

r r r l , r r l oillir c s c c at,o s u d o b r i Z n a c iz i t l l l ( , i l t ( '; r l r ( t t r t r o . , l r , c r r r l , r r l , ,u 'r.c s c c az n a c i s u r d a v i . I ) t ' u I i , . , , r r r ,| , , , 1 r r , , il,,,r l . l ; r 1 s 1 r r r ; uk oijc i e s e d o g o d i t i .a k a d - j c( ) l l u l l l t { , ( - . t ( } l i t ' l l r. e u ' . l tr l r l rt l r r l . j n jp i t a n j au p o g l e d uv r e m c n i li r r r r , E lrirrr l l r r q k i t , a I \ l r r n l i rl j r r c l iu E g i p t u r e k l i s u m i , n e p o s r c t l r r o, r i rr r r l u ,r l p i f r =; r ' r l ; r rlri b i j s k i d e r v i Sp r e d s k a z a or a t 1 9 3 7 .i r l t r 1 t ,u l l o t ( l n n 5 t ' r r r r s i .da s e p r i p r e m i z a v o j e v a n j eu Z i r p i r r l r r u j ja irttrti j l p I ' r o t ' c k a o e d a i e o n o d o v e s t i d o o s l o b a c l i r r r ojtl lr i l n l i = . - i jo5 mnogo toga -. r.rro jr, otl jzrrma. Sve ovo lnrr,.l.og 1 r t ' , , l ,k r j i p e v a . ro l'orcd Kom el Hetama, bedemapesdenjaka oii olrc k l r z ; r v l rm e s t o n e k a d d u v e n i h p a l a t a i h r a m o v a A r i i u r r o l l r lll. rrtrlaze e dva sedeia kotosa.Jedan peva pri izlirskrr s E u n ( ' : rN e k i k a Z u d a p e s m a v i 5 e l i d i n a k i d a n i e Z i c a h a r l ' c . . l,r ovlrj iudan zvuk ima. naravno.mnogo objaSnjenja. l'r.nrr legendi,Kolosa je podigao Memnon koji je poicr | . , r ; r on e v e r o v a t n e o i i . N a d u d n o v a tn a d i n l e d j o " j eb o l e m qlr(. oZivljavao mrtve, a pri izlasku sunca vetrovi su se rf ,rlrrl.ida neke redi ponovi i Kolos, isporudujuii Salmat { p ( ) z ( l f a v e )C a k s u m i r e k l i d a i e M e m n o n i n e k i n j e g o v i . r r,,rrki sveitenici, pri povratku u Egipat, najpre razgovarati ,,ovirn Glasom . . . Nasuprot ove lepe i romantidne pride, pokojni ser ( i , r r r l i n e rV i l k i n s o n o b j a s n i o j e d a j e o n o t k r i o j e d a n k a ru( n u krilu dotidnog Kolosa. Nestrpljiv da izvr5i neku \ r . , t u p r o v e r e ,p o p e o s e n a s t a t u u i m a l i m d e k i i e m u d a r i o f ,r; lrrtmo.Zvu(alo je kao da udara po mesingu. Zato ser ( i.rrrliner vrdi da jedino pri udaranjutog kamena t izgleda r l , rl i i p g o v o r i . Slidni metalni zvuci mogu se dobiti ako se udaraiu del"r'i visokih hridi u TanbridZ Velsu, posebno u planini / \ ( ) n i r .O v i f e n o m e n i , k o j i s u p o z n a t i u m n o g i m z e m l j a m a , \ , ' r ( ) v a t n os u u z r o k o v a n i d i s t o p r i r o d n i m f a k t o r i m a , i l i s u irr;ri'clukavstva preda5njih naroda, smi5ljenakao dodatak r r r ; r g i j s k i mb r e d i m a . O b i c n o s e n e s m a t r a v e r o v a t n i m c l t r o 1','slojibilo kakvo direktno natprirodno objaSnjenje. [J isto vreme, Zeli se istaii niihova vrednost kao znitrnt.rr.ja. Prida se da oko dve milje od Le Se5ela, gclc jc Nrrpoleonprosecao put izmedu Savoja i Francuske, r', ti,r r ,l r r i m a u d u b l j e n j ed u Z i n e 9 7 5 s t o p a i S i r i n e 5 s t o p a , K r r ' l r rs u i s k o p a v a n j a i l a s k o r o z a v r 5 e n a , k a d a s u s c - r i r d n i c i b i ' , r t ' l iu s r e d t u n e l a , z a d n j i h n e k o l i k o santimetara robi.jcrrrt p 1,'pijukom. Tada se zaduo zvuk nalik na bolno .icdrirrjr. l r ; r t l : rs u o o v o m e o b a v e s t i l iN a p o l e o n a , p r e b l c c l c i r j r , r ic.
( )rtl( ntitlna magrJa

64

65

samtr mu je iedan prorok rekao da 6e u buduinosti slediti euo takav zvuk ili ako ga bude duo neko bude p"riri'"[" i z n''P-ostoji, i z i n e ' i e g o v eb l naravno' naudno obja5njenje ovog dogadaja' ne mora Metlutim, okultista bi tvrdio da izvor fenome-na No, kada je irlOan da rtl biti natprtrodan da bi vredeokao znamenje' t"l"lY: istrirZr izvesni Beikvel istraZivaopridu o NapoleonovoT - tcmperaturnoj razlici na dva kraja ;;j-e sve'pripisao t u n -Eeinatski ela. str c*itt'obrtiitci posebnu paZnju posveirvali radza ur"rn."nu i clitltttttttkoii str lrili rra.iptlvoljniji okultne ni". iut"t,, tliric stcdric i ncsrccrrcclane,prema obrednom E t l t c t t , t ' u t t t i t l ' ( ) g g i p t a . D a n i s u o z n a d e n ip o t r - e 6 i n a m a ; satc /. znadi clrr .ic tibcloZeni period sreian; U oznadava koji nistr pod blagotvornim uticajem'

l \ l l r t ' r " l ' o t k o j i p o d i n j e 9 . a v g u s t i( ? r l ,i r v g r r r l r; r ' I l o t r r ) 2 r r I )rut I'rvu tre(ina Druga tredina S S N N S N S S S S N N S N N N S S S N S N N S S N S S S S

'fra(u I n't' i r ttt t t tl S4tt'rtr tt

I { ,t.
(r.

/.
N.
tl

gHga q vdTr\.
?T,-tf /\

l(). il.
l.t. ll. I,l. l\ Itr. ll. ll'i. It t .
. t () .

)r Jl'

4ll

r=<__\t 'z V

_*-ql 'R"u:i
7

ffi\Y+n ,j+1, o f($|'/

uu
7 Egipirtskc amajlije

,,,/nr.'/M

_rl. l _ r. .r,l. .ri. .r{r.

.t-/ .

T
B . Amajlija Zivota 9 . Amajlija srca 10. Amajlija uzglavlja 1 1 .Amajlija kotrljana t 2 . Amajlija orla 1 3 . Zlatni okovratnik 7 4 . Zezl<t s papirusa

.) s.
r (|

t () .

S (sreian) S N (nesreian) N S N S S S S N N S S S N S S S N S N N S S N S S S S

S S
N

2(), pvgurtc ,, .1(),

31, ,r

N S2 S3 N4. N5. S6

septembsr

7.
10. li. 12, 13.

,,
1'

N8."
N9.

NN53 N N N

)) 1) ,,

s14." s15 s16."

N54 17. ,,

N N N

s s
N

21 . 22.
23.

18. 19. 20.

,,

,, ,' ,, "

24. s s25 s26." 27. s

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Tet (Tot) Kopda Horusovo oko Lestve Vojnidka amajlija Amailija Sena Anrr.jliia sigurnosti

66

6. DLu-dLu -

zemljadva Nila

Mungo rt njega rrlazii tttt sr' rlvlttlt

U Su<Jarru r'ij:r st' teritttlija, povr5ine jedne. treiine - m a g i j a ,C r n a l E v r o p c , p t ' o s t i t ci z r t t t ' t l t t r g i p t a i E t i o p i j e i B c l a . . j o *l r r r i i r . 'l't'cJhitkr jc vilc od jedne godine da razmrsim t oceriri nirn lli g,lirvncvi'slc opsenarstvai vradZbina u ovom dud' r , r r ' ' , 1 , , ii ; r i r k l l s c i n a n t n o m p o d r u d j u . . N a s e v e r u ,g d e v o . tkrnirtlllirillr ttrcliva vodu Nila u Donji Egipat, hramovi i prii'aiu priiu o starim faraonskim obidajima koji sr',,',rrrcrtici *..' i.,s .tdllizuvaju ., navikama lokalnih plemena' Na zapatlrr, rrrccluvisokim planinama Nuba, prizivanje ki5e i crna skidanje smole i dZu-dZuidu ruku pod ruku' r.rnrotnost, Na dalekom i.tgrl, ,, ekvatorijalnom pojasu koji se doslovce pu5i, izvan aiministrativnog centra DZube, narod s Nila jol se kiti svetom poviju3om, sveti se magijom i neo r e k i d n o p r i b e g a v ap r o r o e a n s l v i m a . ' Glavna preprekl da se zbrkani obredi sPolg.y celinu, bilo je nesto vi5e od domorodadke 6utljivosti' Nije to.bio prvi put da je neki stranac posetio. lubijq u.g9try-zi .1a btugo- daroLnjaka; niti je m.ogao.biti.poslednji' U viSe po#iivanim mestima, neprekidno je tekla matica ratnika iti njitrovih Zena koji su sa sobom nosili poznate maclije ili su s"enudili da me-odvedu do nekog svetog drveta' Neki od njih su tvrdili da za mali poklol mogu postati vlasnik postupaka koji oslobadaju mo6 skrivenu u dudotvornoj biti"l.' Za koplia, novac ili Zilete, moglo se kupiti.hiljadu laZnih dini u'jednom danu od dobrodu5nih' zavedenih ili krajnje nepo5tenih ljudi. " -io se--otalo izbegavati. U Kartumu i Omdurmanu' gradovima blizancima na spoju dva Nila,.putnici su redovio kupovali ,,tajne" od domaieg stanovni5tva' Velika pijaca dini postoji i cveta. Ovaj posao je toliko bio uzeo maha je da sam'u n"ki- podrudjima morao voditi tumada koji obja5njavaomoje namere' " Rctao sam'poglavicamaplemena Nuba da sam ja putnik clrugc vrstc.'Moi posao je, rekoh im, da pi5em knjige'

t , r l . r r l r r l l i o n i S t o d o d u i z a n a s r r r o g l r l r l ; r l r p r o s l o r , lrr t i o , l r r a ' l r i i r , l n j i h o v o g n a r o d a . T u s a n r - - n t ( ) / ( l i ti z r r r . r r ; r r . l i t i r r r { {' n i r i a c t r a v u p u b l i k u . R a z l o g v o r ( ) v i t l l n r r r ; r 'l o l r L o r r p t r r i r t r ' i l o s a m j a b i o u b e d l j i v , v e i u d i n . j c n i cril r r r , l r r l r j i ;ll p;rrlrrit'imnogih sudanskih plemena sada osr,.t-rrjrr jrrl rln r l ; r r ' r r o sg r a d o v aj a k o u t i d e n a n j i h o v u o m l l t l i r r r r , K a r l p r e t rul;rtli vrate iz grada, oni odve6 desto kao clir grrbe irttrrcr rir krklrlne obidaje, kao da se odvajaju od svog rrrtln, lrtrr, !rf('lrf'r-lnadinu Zivota desto ih teraju da prozru t\irk Irilla obeleZja koje i sami zapadnjaci i ostlli vitle rr 1rh'rrrcnita nlrit'komdru5tvu. Nirkon Sto sam ovladao tehnikom obja5njavanjaovilr r l ; r v ( ) v Ao t k r i o s a m d a N u b e i S i l u k i , N j a m - N j a m c i l l o . , Itrrloti - bilo da su iz Arabizeda ili iz ekvatorijalnog podnr('lr - jedva dekaju da objasne svoje obidaje. Ncma nikakve sumnje da je na jugu magija ne5to Sto Inrrr karakter organizovanog verovanja. Buduii da imaju rrrpslvcne hramove, tajna udruZenja, redove i stepene, vrlri'i imaju, izgleda, Eini za svaku priliku i za svaki ljudski
t)\r'('itl.

l(od Njam-Njama, diju teritoriju presecaju podrudja lr'r(l I'rancuskomi belgijskom upravom, neki od vradeva rlrzc taj poloZaj po nasledstvu. Ipak, u mnogim sludajevirrr;ri novi mladi kandidati predstavljaju se za prijem u maprfni krug, nakon dega dobijaju puno pravo da rade samo',t,rlrro ao opsenari. k . .1."pi, uspravni, dvrsti ljudi, ti stanovnici dalekog juga rr,rlrlicrncima,.prava su_enigma, barem kad je u pitanju tr;rlrovmentalni sastav.Otkriiete da se lako piilagodavaju riro(lcrnim stvarima: voze automobile, ude engleski, piihr;rtrr.ju hri5ianstvo. Ipak, u plemenskim poaruejima eik i rr;r;rrroclernizovaniji domorodac pokaza(e takvu mesavinu /;rp;r1lpju5plh afridkih obiiaja, da covek ponekad nije sii pnrul o kakvim se oseiajima radi. .lcclnaje stvar, medutim, jasna: veiina tih ljudi jo$ r , ' r r r j c u s o p s t v e n io b l i k m a g i j e . Kada se ambiciozni udenik predstavlja doktoru-vrirCu i,rrli obuke, uvek mora da do kraja objasni svoje nrotivc, .\l,o oclgovori zadovolje stareSinu- ili savet-darohn.jaku, qlo nroZebiti sludaj - on ie biti primljen pod uslovorrrdrr l'l,rlr rcdovnu Skolarinu. Ovo se pladanje smatra virf,nirtr rr, \iuno zbog novca koji je u pitanju, Sto je obidrro rrrrrlrr l o t l r r i l i k c j e d a n p e n i ) , v e 6 i z b o g p r v o g p r i n c i p a N a g r rr l i | i l (l () l v o r s t V a .

l{rrzkrg za ovo je Sto ,,upl'lvl.iiriki cltrh" Na-gua od kojcg potidc sva moi - zahtcva Zrtvu tt obliku novca' podsei . i fl t [ ' i i n e k o g d r u g o g s i t n o g p o k l o n a ' . ' l ' o n i t s v i 5 e traAicilu gOe 1e zazivat rcdovno prinoca na zapacln;ieku vrairi" zitu.'- iii neki niihov pandan' Slidno tomc' kad moi na bilo koji (lrah) baci dini ili'pokaZe svoju. ;;ki;. joj r"di;, on traii novdi6, jako'sliino Ciganki kad traZi da mocl se dlan prekrsti srobrnjakom pre nego Sto ce nJene delovati. Malo je doktora-vrada odbilo da pokaZe autsajderu ja ne5to od tillttouog blaga' kad bi.se jednom uverili da u njihovoj zemlji' Nelidno ne nameravam k6ristiti magiju kolicina je postavila uslov da ne smem upotrebiti "umeie" ja odmah priu-iot u outovania od sto dana. na Sto sam vreme dok su me uelll stao. Oni su bilj toliko ozbiljni i u nekim dinima, da je te5ko poverovati da oni sami ne veruju u magiju. ' posieeivanje podinje tako Sto stareSinaodvodi udenika do potoka i ieri ga da se okupl's5 U peiinu ulaze skupa iii t" li"urure pod nitkrivenu obalu, da bi pomogli darobnom buhu da^ude u njihova srca' Ovcl ukazuje na neku tradicionalnu vezu s vodom-btlZanstvom, sada verovatno za ruU"iuutien"m. Kacl sam ih pita<r. r.azlog,kupanja'nisu z n a t i o d g o v o r , a l i s u o s t a l i t r p o r n i d a j e .t o b i t n o ' 7,atin'tsc ttbcrc cvct slidarrjagordevini i predaje se n9d s viriliii. l)oito gir up()zrra manjim brojem jedno.stavnihid n a s a v e t o v a n j e a r o b n j a k a ,d a i r i . r i r c n t , , r, r . i u . , u lu d e n i k a bi tarno promatrao obrede ove umetnostl' 'l'ioii-nc o t i n i p r e d s t a v l i a i u v e k o j e s e k o r i s t ez a p o b e ja kaZem' t l u : , , J as a m i a r o b n j a k . s v e m o i a n d d i n i m a ' s t o kaZem,'Neka pobedi taj itaj' I on 6e pobeo s t v z i r is e . J a ,. . r iti u svim stvarima'." Zatim < e r o h n i n k nastavljasa cfi r i . , . . , , i m . + . , o r i m a 1 T q t i m idarobnjak n a s t a v l i a s a d e t a l ilnim prcclstavljanjemZeljenog uspeha; ulep5avajuii podvisc koie ce uskoro ostvariti sre6ni ratnik ili lovac' " i" se ponavljalo nekoliko puta, dok je darobnjak dudao na gotol zemiii. Ispred njega se nalazio neizbeZnivrd napunje"nuodo-; u ruci je d.rzaq svetu piStaljku' ' je usti,,fad ovo izgovori5", objaSnjavao lrah tini,,,u pi5taljku. Duni u nju tri puta u ma morai imati drvenu smeru koji pokazuje komPas." Za sie ie dini imatra ba su snaZnijekada se izgovaraju nacl tckuiclm voclom. Surn mog doma6eg tuSiranjaodmah svo1u'.maguu"' me ''Jcilarr ic poclsctio na to da ja upraZnjav.am ocl mojih ,,uditelja"' opscdnut Zcljom da natera clrugog iovckit dir ga sc pla5i, povco mc na das branja

l r r l l , r N l r i i r oj e d e t i r i r a z l i d i t e r s l c l i * e ; rt n l l n ; t ; t , r h r r l i r r r v p r r ' l i r i l o r a h a . K u v a o j e s v e z a j c c l n os n t i r { r , r r r l v t . l r n l r . , i l | i l l l ( ' i l ( ' g r a n i i c e u l o n c u n a v a t r i . ( ' i n r j e ( ) \ ' i l\ i l t ( . \ i l | | t ( l h l r ; r l ; r , p o d e oj e S a p a t o md a p o n a v l j a : , , ( ) v o s r r l r i r v r . ,o 1 1 s , l l r r i r ; r r r r o i : o r a s i i e z a p l a 5 i t im o g n e p r i j a t c l . j r r , r p r r r l t o r : ll Nrt,t:iltt grandice postaju jake, one ie stucilti ('rrrlrri vntlH l r r r r ' : rk u v a , k a o m l j g n e v . M o j g n e v p r e m a o r r n i r n n , p r c = , d I t r ; rr r r o . j i m u 5 m a n i m a . l)va dana kasnije, saop5tio mi je da je njcgov ncpr|Ja= t [ r , 1 1k r i a o d a m u s e i z v i n i i z a m o l i g a d a s e d i n i s k i r t r,r , , 1 I*rko stc ih skinuli?", upitao sam ga. ,,Naravno, mirzitnjel|t koje bejah zakopao na puteljku", be5e njeguv otl ilrr.';rrrra ,,Inade bi on uskoro bio vi5e nego zapla5en, ,jcr. F{r\,or'. Vr'lrk beSemoj gnev. Pristao je dak da za mene lovi i tlir ftrr pomaZepri obradivanju zemlje." Medu ovim ljudima opsednutim magijom, bajalice o veoma su traZene. Jedan darobnjak koji mi je nulfrrlrrrvi tlio rlrr pokaZe kako se to radi, pitao je da li se u mojoj prrrrlji one toliko traZe. Najvi5e Sto sam mu mogao reii ftrf c da su se nekada traLlle. ,,Ako bih ja doSao tamo, da ll I'ilr mogao pomoci ljudima?", sledilo je pitanje. Na pomisao da vidim ovog vrada, ma koliko Sarmanlrrrr llio na svom doma6em terenu, s peharom u obliku gazele, sa suknjom od poviju5e i niskom kostiju, u ln1',rr jtrlrrtr.j zapadnoj prestonici - zadrhtao sam. [.] svakom sludaju, on je pravio dini ipozvao me da ()nlrtram, uljudnoSiu profesionalcakoji zabavlja drugog lr lrrolcsionalca.Postupak mora biti profinjen: najpre je na pr,ryrlunku nacrtao krug, zatim je u loncu koji je visio na ll ilapa, uskuvala voda. U nju su ubadeni kikiriki u prahrr. cumur i pesak. IJ meduvremenu je vrad-isceliteljkruIr. oko sme5e, dri.eCise paZljivo unutar za5titnog kruga, trl skidajuii pogled s lonca. PoSto je okruZio oko lonca rllrt'lak puta, ubacio je jedno po jedno dvanaest pileiih lrlrir u kljudalu vodu. Oko detvrt litra ulja kompletiral<ljc r,'rr'l)t. Uzimajudi mali doboS prekriven koZom, podeo .jc lrrr rr.jsmuda udara neZno, naizmenidno desnom i lcvotn nrl\()nl. Potom dodo5e same dini. ,,Ja sam darobnjak, ktlt. r', u tebi su lekovi ljubavi, dini ljubavi, strast. Mojc slce url:uir kao doboS, a krv mi kljuda kao voda." Ovo .jc potttt urr lri puta. Zatim je, fiksiraju6i sme5u pogledom, zit;re r,ro:" ,,Zudnju mi moju dovedi, ime mi je tako i titko, n r r r , , j i.rj c Z u d n j a o n a k o j u v o l i m . " S krajnje svedanom ozbiljno5iu uveravao nter tltt r-t' ,'rl i'ini, ako se ponovo narednih noii, ,,vczirli"volit'rrrr

70

7l

kad za njega. I to ne be5e sve. ,,Ako voda bude kuvala i kaSe i ponesete je tu ne bude, a vi uzmete malo "if.r'o"" o fist, ona ie privudi suprotni spol svaki put kad u*oiuuu poloZitc ispred sebe." 'ie iznesete i Pitao sam ga cla to sludajno ne uzrokuje kakvu zarazu' privuii dok n-e..m9Ze ,,Nee"i,-tOgov"orio ic, ,,jer"njih s9 zavr5enc, a io se deSava kad ih direktno promadini nit.t iiui", tu stisnutim i sirstavljenimpesnicama, a onda.odvraput' iii" p"gfea i dctiri prrta polako sklopite odi' Svaki tr pri tom, dini pttstir.l.iirdc." ' lr e t i , n u " i i n i r c ' l k o b i r c i r . i t a i c i . P r v o z a t o S t os e n j i m a je prilidno dlgo n" tuopSt,,uitcco tokl tlltr[o, potrcbno l l c g ( ) i t o c * i t l ip o c ' r t i tc l i r d c l u j u ' A s p i r a n t i n a v e Z b a t i 't ) t ' c uir pcr.<iuu,,,i rtg iir rtrbrt.i k a izdlZavit.i poscban reZim ishrai t'ir 'n" darraprc bacanja-dini'. '-- f.r.t lttit'rt.irtr,t, ttarcm Sczclcsot ' dudotvorac ne sme zavreme obrrke pogledati Nillcun - izupripadirika <lrugogpola duZe od nekoliko sekunda -uvede. On jede odredene stvari za koje i"J pott" sedair da daju magijsku moi: posebno zeleno pov.rge' r" u!*j" kikirikija i pJnekad male ptice. Nosi slamnati 5ei"rt" "O Sir no6u, a ponekadi dva srebrna ukrasa' kao Sto su probuSeni novdiii - egipatski srebrnjaci' S ovim oznakima na desnoj strani glave ili tela, on jednim ulazi u ku6u ili prelazi puteljke jednim dugim i korakom-. Svih tih dana, nakon zalaska sunca' on kratkim posveiuie pola sata neZnom udaranju u dobo5' Pred sdm je Lilut"X, piovodi barem pet minuta piljeii u nebo' Kad zatvara odi i Eesto zagriza donju usnu' On sme u dru3tvu, malo da pri(a, izuzev s onima koji moraju da se pona5aju kao i on sdm. Lene se magijom ne bave koliko mu5karci' Prema plemenskom verovanju tazlog nije u tome Sto se one sma[*iu -anj. posveienim, vei u tomg SJomu5karci nemaju ukorenjeni strah uoi1" Ou ih podudavaju: postoji d.upo.ko. da bi se mod Zena mogla poveiati i da bi one mogle istisnuti mu5karce sa gospodarskogpoloZaja' iledna bela - koje mu5ki vrnce Tri vrpce - d-ve'crvene r J vradi desto nose, ne mogu bezbedno nositi Lene, iz straha je da su da se ne bi pokazalo da su veitice. Redeno mi -nog" Zene ranije nosile ova obeleTja, za koja-se veruje da si najmoinije dini. Pojadana moi mu5kog dela stanovpro.tiv niStva i mere koje su preduzimale evropske vl.qdenarstva, izba"cilesu iz opticaja mnoge od ovih obidaja' opse ' Postoii rre5todudno: iako su poznati po tome Sto svodelatnost jim tajnarnir rnogu da uni5te nediji Zivot' sada5nja

holthu t' g , r r l r ; r r l r r ic liZ u - d Z n a r o d a i z C c l t l t ' l t l t t A l r r I r ' k t u ! r i l i l i l r ( ) g i r (u t v r d i t i - u g l a v n o mj c t l k t c r r r t l r lrk ' | i l ; r r r r r gti,f ) V r t ' l u r t r r r o b n j a k as m a t r a d a s v a k as l r l l t t l l l r l t l p r la l r t r gl l t n p r r l rk o . i r r i r e p o k o j n i c i i l i k o j a s e o b a v l i i r p t o l i v t t i l l t , 1 t a ' S j i v i '1 ' ; r h t ' r r r a l o r a d e v ak o j i s u p o z n a t i k a o p o s t c t l l t l en t t t r t l , .lt'tlna od najpoznatijih metoda za sticttttic tttagiJ:he rrr,rr'i.kaZu juZnjaci, jeste Tabu ribe. Onaj ko llamefHVg darobnjak, trali da pred njega stavi rihtl nleg{r. rlir lrrrstane vit 7cnir, rodak ili neko drugi. Tada tri puta trcptte odlmH, ,,Lrrotllr je u njima pradina", namr5ti se i naredi dlt se rltre utlrrt'sc.Ili moZe jednostavno dotaii ribu i ostaviti jc, n rla It, rri nc okusi. Razlog je u tome Sto ,,duhove koji mc sltt'c irrv;rjrrda postanem darobnjak, privladi riba, u njoj sc srtda hrryrr bi-u5li u mene kad je pojedem, a kada je odbi.icrlt otrrrrcstaiu." l\rrei<lo ovih obidaja moZe se pratiti daleko natrag u lrtoriju, Sto bi podrazumevalo mnoga istraZivanjaplemenrh(' l)ro5lostii obidaja, a to prevazilazi mogu6nosti jednog ( rr v t ' k a . Vcruje se da svako moZe postati darobnjak, ili su neki pogodniji za ovaj zadatak. Idealan,opsenar bio 1rrrlt'tlinci iirr jc opisan kao dovek srednjeg rasta, vi5e plav nego crn (rrrolclazato Sto deo njihove magije potide od abisinskilt ho;rta), te izmedu tridesete i pedesetei dvadeset druge i rlvltlcset5este godine starosti. Takode su poZeljniji ljudi qil ('r'venlml punlm usnama. l.ibeden sam da u ovim magijskim veitinama postoji r'r'sloelement autohipnoze. Dok sedi netremice gledajuii rr povr5inu vode koja kljuda, vradev pogled gotovo uvek irlqlt'tfa prazan, kao da je u nekom transu. I dok zatim rrr'lrrcstanoponavlja bajalice u ritmu dobo5a, hodaju6i l[irkr i ljuljaju6i se, oseia se atmosfera praznine, pa ipak qr otlrZava stanje vrlo slidno hipnozi. Veliki deo etiopijskog okultnog blaga dospeo je do lr rlr juZnjaka Sto Zive uz reku. Jedan starac opisao mi jc irlllcti i sposobnosti,,rodenog darobnjaka", a taj opis vrltl 1r'slidan nekim legendama ove zemlje. ()kultista moZe, ali i ne mora znati da posedujc mtn', ll rrllr sludajatreba ga traLitii promatrati, jer on jc uslts= ,,,rrr Zivotu, a uz vrlo mali napor moZe postati vcliki dtt' rr r.lrrrjrrk. Legenda kaZe da (ete ga uvek sresti katt slritttc*ll lrr rrikuda nije dlan vaSeg plemena, a pogotov() lle vlllc l , r r r r i l i i cj,e r u t o m s l q d a j un j e g o v am a g i j a n e b i v i t t l t t t i k H = l',, rnirgli koristiti. Ot<uttista-mora biti suproittrtg spttlBl

72

I -'l

visol.. lirnirli.nrladolik.

i .,fiksiraju-

c i r t tl r o g l c t l t l t t r " . i ( l r c l as e u g l e d a t a k a v d o v e k , I r t o r i rI r r t rs c p r i b l . Z i t ii l i r i r z u o v a r a to n e d e m u . . i i z t o g a 6 c s c r t l c l i t iv c l i k a k o r i s t " , i O v i e i z g l e d ad a p o s t o j i n e k a f v a m e s a v i n at o g d u d n o g ,l e ' gendarnog lika sa Srcdnjeg istoka i iz Centralnc Azije: Ki' dir, Ilijas, ili Enoh. kako ga ponekadzovu. Tipidan darobnjak retko nosi neSto viSe od obidne la' nene haljine pri obavljanju svojih duZnosti. Medutim, po', trebno je da pri dnevnim obredima nosi slamnati 5e5ir5i' rokog oboda sa strelicama nacrtanim na prednjoj strani. Prelazi preko groba da bi stekao magijsku snagu, nosi Siljate rogove da bi napravio magidni krug i ustrajava u reZmu ishrane i koncentraciji, sve dok jednog dana u njega ne ude Mungo i on se tada stvara. Ova obuka i napor su neophodni da se stvori dobar iscelitelj u Africi. Mungo je vrsta ektoplazme, za koju se veruje da se pojavljuje negde unutar vrada, iim magija u njemu sazri. Njena svojstva nisu nikom poznata, osim njemu lidnos6. lzgleda da se smatra da ova spoznaja dolazi intuitivno, pra6ena ,,oslobadanjemod straha. pomo6u svctlosti". Da rezimiramo: jednog danet,poslc strogog reZima is' hrane i bubnianja, posle piljcnja u ncbo, treptanjaodima i promatrar"rja obrecla, aspirant postaje svestanda je ,,spreman za cleklvanjc". Ovc osnclvne ideje proZimaju nilsku magiju urcclu Njam-Njamama, Silucima i drugim plemenirna Ccntrulnc Al-rike. U Kordofanu, i mu5karci i devojke izvode ritualne plesove, dija se namena moZe opisati kao magijska. Kao i kod juZnjaka, beli prah ili pepeo od kosti ponekad se maZu po telu. Nasuprot tome, magijske radnje Nubljana iz Kordofana - na dalekom zapadu Sudana - i naroda koji granidi s Egiptom, dosledne su staroegipatskim oblicima okultne umetnosti. U Talodi, obrijane glave i pletenice u obliku konjskog repa igraju vaZnu ulogu u ritualnom plesu, koji se ovde izvodi u plemenskim grupama. Dok se prikrivena verovanja iz vremena faraonske dirrastijeovde jo5 kriju - posebno kod Kopta - u samom Egptu, u pogranidnim podrudjima prema Severnom Sudanu, rrr()guse ioS naii sujeverja ive5tine od pre detiri hiljaNc nroZc sc viclcti muSkaracili Zcna bez znamenja llidi,ult zir snr!,u. ili prctiv Zlog oka.

' I ' r ' r r lm u m i j e s m a t r as e d r a g t l c c l t i t t t;.t u ; tl r tr t t t t o r ' th o fi r N k r , r ; r s p r r t l a j u ,a o S t oj e S e m n ap o r c t l b t t t ' t r o p i t l i t . p t r ' l l t t t . b t i r \ ' l l rs c d a s u b i l i s e d i 5 t ed u d o t v o r n i l ti s c t ' l 1 r ' t t 1lrrtg l t ' t l e rlrr rrr bir.jalice koje koriste nomadska pletttt'trit,rta ir,riktt l n r ; r o r r i rN e m a n i k a k v e s u m n j e d a o n i s a m i 1 t t ' t p l n t t lrt-lu v ' . lirr rlt'lotvornost svoje magije faraonskom pot'ckltt, t ) podrudju rudnika zlata koje su nekad irikorlFCevell Rimljani, Grci i Arapi, mnoge se priCc irgtredeJU I'pirpt'irni, o onint Hotentotima - Fuzi-Vuzi - duvenih po lorne ltct crnu umetnost, boraveii dugo medu trttto$lvtlFl rl rrrruriili koji su sadinili gnezda u napu5tenim rucllticinla Eiqrrriiir,
J l i tl i t . 5 7

( )staje mnogo toga da se proudi pre nego Sto se pritvil tt(l l)r'oceniafridka magija: do tada, najvi5e Sto se molq ovakve bele5ke. Da li magija Centralne Afrike molc lr'.,rr i'udotvorna? Ili, da li.ona obavlja ikakvu korisnu drulllr 6tr't'rrufunkciju? Ja ne mogu dati bolji odgovor od onog frrrrcuskog sluZbenika koji ie imao tridesetogodi5nje iskurl\,() u podrudju ekvatora: ,,Sta da kai.em, gospodine? Kad fovck s nedim Zivi, kad celog Zivota svakodnevno promaIr;r isto, onda je izazvan da prihvati mnogo toga Sto mi na ne /irprrclu bismo verovali." llazvile su se velike diskusije o tome da li Afrikanci post'cluju posebnu psihidku mo6. Da bismo ih detaljnije trebalo bi da se prikupe i pomno ispitaju ogromI'r,ru,Jili, rr,' kolidine materijala koji nisu tesno vezani za namenu rrrt' knjige. U poglavlju o staroegipatskoj magiji, zabelelili '.rno cla postoje nagove5taji da su juZne zemlje Nila odigrafr rrlogu u prenoSenju magijskih ve5tina nazapad. Oda1d9 prt'tlstojisamo jedan korak da bi se povezale stotine okulirrrlrobieda koji se primenjuju ili su se ranije primenjivali L,rtl clrugih afridkih naroda.ssMedutim, najvi5e Sto moZerrr,' uraditi u ovoj knjizi jeste da naznadimo istaknute kar,rl,tcristikemagije afridkog stanovni5tvadak i juZnije od \ r r tl r r n a . Narodi, neodredeno poznati kao Kafiri (od arapskc tr kafir, nevernik), poseduju bogatu riznicu znanja i vctr r,)lirnia u okultne stvari. Kao i drugi magijski sistemi. i ,'ni pirseduju obrede za predskazanja,dijagnozu i.lcdcrtic l',rle.sti komunikaciju s duhovima. Ako tome dodatc vei r,)\,rnje u amajlije, plus praktikovanje dudotvorstvtt,dohi l,rtt' sliku pretpostavljenih moii Samana,iscelitelia, vritc{e r,r k'kara - zovite ih kako hoiete Sirom sveta. Magijom se moZe ,,obraditi" dovekova slika. lik ili flrl. '.rnl(ir, kaZu Kafiri skupa sa japanskim i britanskittt o;t',t'

narima, kao i sa haldejskim ili egipatskim yidovnjacima, Bolest se, kao u sludaju primitivnih (pa dak i kasnije) se' mitskih ideja, moZe prenositi na.Zivotinje: prinose se' 11' kode, Zrtveni jarci . Mudraci, kiib Teta i ostali, mogu oZi' veti mrtve dak i iz njihovih grobova. Uz pomoi magije doveka moZe da stckne bogatstvo - ali je nevolja da se onaj za koga se sttntnja cla se naglo obogatio natprirodnim sredstvima, molc nitii tta sudu, kao Sto je ranije bivalo g vesticama iz Splni.ic ili linglcske. Njegovo sudenje, kao i njihovo, ukl.itrdiie isktricn.fa vatrom i vodom: ili, dak i oirovom, kiio kotl stirlih (irka. Kao 5to se verovalo da sredniovckovrtc vcilicc: Ltt<lcz.irclccom koja bi im sluZila za mrac*notttttcric,ist<tsc moZc rcdi iza kafirske opsenare. k S v c o v c s l i c * r t o s l i . a < l i m n o g e d r u g e , s l u Z en a m z a p o r e ' clcrric. l]cz ol'rzira na to Sto bi bilo te5ko ustanoviti da li su ovc ili onc veitine nastale u Africi ili su u nju do5le s clrusih kontinenata, smatram da su interesantne sledeie dinjenice: 1. ovde moZemo sresti obrede kgji su..drug{.e odumrli; 2. oniizgledaju odvei ra5ireni i slidni magiji drugih zemalja, da bi se iazvili samostalno i da bi nastajali paralelno s istovetnim u drugim zemljama. Vradi-iscelitelji nose posebna znamenja. Kuvaju sastojke, koji lide na istodnjadku i zapadnjadku magiju. Proricanje uz pomo6 kostiju' gleda' nje u kristal kod Amazlua, isterivanje duhova i drugi postupci proterivanja demona su zajednidki. Da li je-verovat-da no se sve ove dinjenice sludajno podudaraju? Ako je sludajno, vredno je paZnje. Ako nije sludajno, onda vi5e nego zasluZuju pomno istraZivanje. I ono bi bilo dragocetro, ber obzira na to da li temi prilazite sa stanovi5ta okultiste, skeptika, naudnika ili mistika. Ali, to bi morao biti predmet sledeie knjige.

1. lrakiri i njihovo udcn.jcr

ti!l!tir.lt lovek stide moi razvijanjem mistidne snagc kojrr jr. rr rrl:,rrrrr u]rr 'lir rl+rr,r ( )rra je sme5tena u pet tajnih organa: Lataif. su: r.,nlnt ilr,H, r , c t r t r r r l u h a , t a j n i c e n t a r , s k r i v e n i c e n t a r , n a j m i s t e r i o z n i j ic c n l n t . , , l e l l Afrrrrt'rl r:l-Abasi: Tajne moti sufija, dopuna Tajni mislit,tutlq /rrrll lpha M r r l r r r r n c c lG v a t a . a

l,ir;r;rtl,koji se sa izvesnim pravom ponosi time Sto je oterr lrrlroruvu mnoge aspekte kulture i nauke istoka, protfpe(l Jl tlrrtrok uticaj Tasavufa, u(enja fakira5e.Pa ipak, k<lliko ffrrrli, izuzev nekolicine orijentalista, moie da kaZe Sta .je Iu rr{cnje? .loga, Sinto, budizam, taoizam i konfudionizam, sva ov;r udenja imaju svoje pobornike u Evropi i Americi. f1';rk,sufizam - konadne mistidne odredbe Arapa, PersiTuraka i ostalog muslimanskog sveta - ostaje Jarr;rca, sklopljena knjiga tajanstvenogIstoka. tnrlrr.ja Da li je sufizam religija? Okultni kult? Nadin iivota2 ( lrr ,jc, delimidno, sve ovo zajedno - i nijedno od njih. Lft'tlu detiri stotine miliona sledebenika islama. Tasavuf ttprrrvlja snagom kakvom ne upravlja nijedno politidko, rlruitveno ili ekonomsko vjeruju bilo gde u svetu. Organizovana polumanastirski, poluvojnidki, ova za,lrvljujuia filozofija be5e podeljena na tako razlidite elenrt'rrtekao Sto su arapski alhemidari - Bratstvo distote ratnici Sudana i najveii klasidni pesnici Persinrrrgclistidki ;r' l)od barjakom fakira (doslovce ,,poniznih"), dervi3i turql'r' carevine juri5ali su na Bed. Poticani sufistidkom mistidpoezijom (i, kako se tvrdi, natprirodnom moii), Avrr,rrrr g,rrristanci osvojili Indiju. su S druge strane medalje, sufistidka knjiZevnost i kultuI,r lrile su odgovorne za deo istaknute arhitekture i umetr r , s li A z i j e . Gde su izvori ovog dudnovatog kulta, koji dak i savrcrrrcrri istraZivadi priznaju kao joS uvek najjadu silu na Srcclistoku? Uprkos dinjenici da postoji obimna literaturu rrlt'rrr ,' ovoj temi na orijentalnim jezicima, ni5ta se pouzclano Ir(' /na u pogledu samih podetaka ovog kulta. Sufistidki istoridari pripisuju utemeljenje samonr Mu Ir,urrodu, uz konstataciju da je ovaj ezoteridni kult rur ali '.t.ro iz najranijih dovekovih stremljenja da svoj cgo txkr. l',,tli od materijalnih stvarid).Ovo je, u stvari, glirvlri r,tl;

77

pokreta. Sufizam ie izrazit i potpun nadin Zivota, koji zir bilj postavlja ostvarenje uloge za koju se veruje da u Zivotu pripada doveku. ' ' iovek je, kaZu sufistidki sveci, deo Vednog Celog, od kojeg sve potide i u koje se sve mora vratiti. Ovo se m.oZe postfuijedino prodiiicnicm. Kada se dovedjaduia pravilno postavi u telo i kitdir tlitd njim preuzme potpun^uko-ntro1u, dovek se pojavlju.ic u svont savr5enomobliku: Savrien Covek, u stvari, isklsirvttkito Itcko ko jako nalikuje supermeh n u , k o j e u v l i r s l iz i r t l i v l i t r i t r c is i l a i k o j e d n a k o f i g u r i r a u t i s t o d n o mi z i t p i t t l r t r l t to k r r l t i z t t t t r . 'l'raZitelj napreduje ka Posto.jc lroscbrtc lrrzc k<tjimit l o v < l m c i l , i t.t l ) i r b i s c p r i s t u p i l < o r g a n i z o v a n i mr e d o v i m a , n a l i k n r i i r r t sitl s k i n r l c l l o v i m a i z s r e d n j e gv e k a ( i z a k o j e ncki tvlrlc tlrt srr llili oblikovani na sufizmu), prvi uslov mora ,,biti u ovom svetu, ali mu ne sme .jeslctlr rrovit.jli.ja Ovo je prvi vaZan obzir po kojem se ovaj kult irlipir<lirli". jc iirz,liku od gotovo svake druge mistidne filozofije' ()snovrro je da svaki sufi mora posvetiti svoj Zivot nekom korisnom zanimanju. Njegov je cilj da postane idealan dlan dru5tva, pa je zato prirodno da se ne moZe otkaditi od sveta. Poslu5ajmo redi jednog autoriteta:6r
Covek je osuden da iivi druitveni Livot. Niegova je uloga da iivi s drugim ljuctima. Sluleti sufiamu, otr sluii Beskonainosti, sluii sebi i druitvu. On ne mol.e da se oslobodi nijedne od ovih obaveza, da bi postao i ostao sufi. Jedini nauk koji vredi ie onaj koji se postiie sred iskuienia Covek koji poput pustinjaka napusti svet i oslobodi se iskuienja i ludila, ne moic doseti mo(. Jer, mo( se posti1e otimanjem od slabosti i neizvesnosti. Ziveti asketski potpuno manastirski Zivot, zaii obmaniivanjti samoga sebe.

r !r l ' n ( l ( ' l r ; r , k c l l i k oj e m o g u i e , n a u ( ' t t t r r r t ' r r r , , r r l ; r /!r( ' ! l . r r r n r ) l l ) p r i m e r al a Z n i hs u f i j ak o j i s c . j c t l r r o r l n v nIo , t g t + t v n r p r l ; r k o v c r n o 5 i u a s a . S d r u g e s t r a n c ,t l c s t ' l t t t rl'r i l ; i r r l n i t t . m l ,lr lrr'z predrasuclaubedene su da 7Z,rayru/ rrr'kirrravollrtt rllorlrrCimamoZe doneti snagu neduvcnog slr.pc11g, ()vcle je, kao i u drugim delovima kn.jige rrr.nplrodnu , r.,t;rr:i takve manifestacijemogu biti zaistit ${utlo llt'ime= rla rr;r lirjni prirode, koje ortodoksna nauka jo$ ttetkrvo[no Koja su to duda i moii koji se pripisuju sulistidklnt ',vt'r'irna?Iako gotovo da nema magijskog fenrxlcrrn Ls I.,'ji ncki autoriteti ne tvrde da ga izvode derviSi, neku"l r'rrrlrr karakteristidnlja za ovaj kult od ostalih. Prvo je su {rr skladu s verovanjem da vreme ne postoji) poni5tavalr,je Ionvencionalnog vremena. Mnogo je razliditih prida kojc ,,r' birve ovim fenomenom - neke pripadaju vrlo pedanl r r i r r ri s t o r i d a r i m a . MoZda je najduveniji sludaj Seika Sahab-el-Dina. KaZu rlr jc bio sposobandaizazove pojavu vo6a, ljudi i predmel;r ;rpsolutnopo svojoj volji. Prida se da je jednom zamolio r'yiipatskog sultana da stavi glavu u posudu s vodom. Sull;rr se odmah na5ao u ulozi brodolomnika, nasukan na nlr;rli u nekoj dalekoj zemlji. Spasile su ga drvosede, u5ao je u najbliZi grad (zaklirr;rrr'i da ie se osvetiti Seiku dija ga je magija dovela u se rrr'priliku)i podeo je da radi kao rob. Nakon izvesnogbro;,r godina stekao je slobodu, otpodeo veliki posao, oZenio ',, i skrasio se. Na kraju je. ponovo osiroma5iv5i,postao r,rj;rmnik pokuSavajuii da izdrLava Zenu i sedmoro dece. .lednog dana, na5av5ise sludajno na obali mora, zarorro .jc u vodu da se okupa. lstog trena, na5ao se u palati u Kairu, ponovo beSe I'rrrlj okruZen dvorjanima, a ispred njega se nalazio Seik ozlriljnog lica. Celo njegovo iskustvo, koje je izgledalo da 1r'lr.uialogodinama, dogodilo se u nekoliko sekundi. Ova primena udenja da ,,vreme nema nikakvog znada;,r zrr sufije", odrLava se u poznatom primeru Muhamctklr , r1g Zivota. Prida se da je Proroka, kada je krenuo na svojc. , rrtkrvi5no,,No6no pute5estvije", arhandeo Gavrikr p()nc(l u ltlj, Pakao i Jerusalim. Nakon devedesetsusreta $ l](l 1'onr.vratio se na zemlju: taman na vreme da uhvati krtttr: I'urr vode koji se prevrnuo kada je andeo poneo Pr<lrokrr, Kao dodatak nepostojanjuvremena, prostor iglir rttrrltt rrlollu u spredavanjusufijskog posveienika da puttrjc krrrl l r , , t t ' . K a Z u d a j e p r e v o Z e n j e n o g i h n a j p o z n a t i j i l tt t r - t l r = l 1 i i m
llt )zltit.lc.

Iako se red ,,fakir" na zapadu podela upotrebljavati da oznadi neku vrstu putujuieg opsenara ili dudotvorca, njeno pravo znadenjejeste ,,ponizandovek". Poniznost TraLitelja je prvi zahtev. On se mora odreii borbe za svetovne ciljeve sve dok ne nade prave razloge za Zivotnu perspektivu. Ne radi se ovde o kontradiktornosti. Jer, dovek moZe s puno prava da uZiva u ovosvetovnim bogatstvima, pod pretpostavkom da je naudio da ih ponizno koristi. Ono Sto je sufijima - u ulozi fakira i dervi5a - dalo taj oreol neranjivosti, nepogre5ivosti i nadmo6nosti jeste primena ovog udenja. Nema nikakve sumnje da je koncentracija misli koju oni postiZu odgovorna za ono Sto bi se zaista moglo svesti pod natprirodne manifestacije.Ima primera k<tii su zabeleZenis mnogo istorijske preciznosti,gde se oditujc ducltramo6 ovih ljudi. Ali, kada se ovom pitanju

78

79

u l s u l i z n r i r r i k r o b i d a n d o g a d a j .O n i s t r v i t l c n i i s l < l v r c m c n o m r r c s t i r t t i tk o j a s u m e d u s o b n ou d a l j c n a r l l r l t i l i i r c l c i l j a . ? u (cikl Abdui-Kadir Gelanija se verovalo cla ic hiljade milja prclirzio ,,za tren", da bi bio prisutan na pogrcbu nekog svog druga. AoOanje povr5inom vode i preletanje ogromnih udalje' nosti, druga su duda za koja se prida da su ih posve6enici redovno izvodili pred odima sveta. Smatra se da su duda kao takva svojstvena samo pro' rocima. Ali drZi se da su (uda, karamal, moguia i kod - koje su velikog broja sufija. Operacija darobnjaka jedan oblik obmane lakovernih -.klasifikuju sc obidno kao Istidraai, Sto znadi prosto izvodenje trikova i prikrive' nih radnji. Prava magija, pod kojom se podrazumeva du' dotvorstvo uz pomo6 duhova, sasvim je druga grana okul' tizma63.

f f r u r r , rrt ,j c n e k o l i k o i s t a k n u t i hr e d o v i r , I ' r ttrl r t , ( l ) u l ; l r l l ) t N l u f t ; r r r r r . j i h o v o p o r e k l o s v i p r i p i s u j u M r r l r ; r r r r r . rr rrrrj r , g . r r l V i l r ' , ; r J r r r t . i c i m a .v r d i s e d a s u n a s t a l iu r ' r r r s f u r . r r rrrri r r l T ' l l v t r I ' r o r o k o v i h n e p o s r e d n i hs l e d b e n i k a , 2 1 , { r l /h , f a l r ri l l rr plrzrrrrr sudija. Ovi ljudi o kojima se veolllit rrrirhr 7nn, g r l r r l r l ; i v t rsiu s e u d o b r a d e l a , k o n t e m p l a c i j u , l llost i lrrnli l v t r { r r k j e i p o r e k l o n j i h o v o g i m e n a o b a v i j u r r on r i r t c r l . futrr "' Mcdutim, najra5irenijeteorije tvrde da im irrrcrlnlrr n r l n j i l r o v ev u n e n e o d e Z d e( , , s u f " - v u n a n a a r i r p s k o r r r ) o r | , . s a f a "- d i s t o t a . | )irrras. glavni redovi nak5bandija,di5tija, kvatlri.jrr su i rirrvrrrdija.Svaki je sebi dovoljan; nijedan nije nepii.ilr l o v ( )s u i d e n t i d n i . I'ostoji izvestan broj drugih redova razbacanih od Marhrr tkr Jave, po Indiji, Avganistanu, u stvari, svuda gde lriirio islam, i svuda su obredi i proro5tva simbolistidni. ll. svim sludajevima prijem u red ovisi o jamdenju i prr,,r't,iivanju. Sufijima tradicionalno pripada va1na, iako nedefinitrrrr;r,uloga u dru5tvu i istoriji. Sudanski dervi5i bejahu, i lri sir, sufistidki red organizovan kao ratoborno, a danas i r rrvckoljubivo telo. Za vreme Otomanske carevine, zajanidarske trupe6sbile su sufistidko bratstvo potlr.rirr.ju6e ti'/iur() s dana5njimredom nak5bandija.Skora5nji kralj LiIrrlt', Sajed Idriz, bio je poglavar jednog sufistidkog reda, rr vt'iina naroda smatra se pripadnicima tog istog reda. l';rl'ir od Ipija - taj ,,Ugarak severozapadne granice Indisufistidki je voda. fr"' ( )vako saZetedinjenice mogu stvoriti utisak da ovi rerL,vi imaju mnogo militantnog. ObjaSnjenjeje moZda u lnrrrt' 5to su drugi aspekti ovog kulta manje poznati nir /;r|l;r(lu;ako bi se o njima govorilo samo iz konteksta, m()F l r l r i s m os a m o z b u n i t i d i t a o c a .

lpLi pr-ema drugima.Svecii obrediponekad lm lalcctsu r'[r: ciljevi dovedanstva, posebnosufija za svaki recl a

Organtzacija redova
Mistidni redovi ove vrste postavili su stroga pravila u nizu obrazacaza one koji Zele moi sufija. Izuzev onih koji sami izvode ovaj kult, sue nove obraienike mora primiti Pir ili uditelj. Sinovi pratc stope svojih odeva pri ulasku u red kojenr jc pripadao njihov roditelj; isamo oni koje su pre' porudili neki zaStitnici mogu se primiti kao udenici prvog stepena, Salika; TraZitelja. Redovi, koji- dobijaju nazive prema svom osnivadu, (NakSabandija, Ci5tija, Kvadrija itd.), organizuju .se.po grupama koje ude priznati majstori. Unapredenje iz ied' iog stepena'u clrugi vrii se poveljom ili deklaracijom vode grupe kojoj sledbenik pripada. Da bi prouiavali posebnu granu ove umetnosti, udenici mogu putovati iz Maroka na iavu, ili dak iz Kine u Libiju, da se pridrule Halki (krugu) slavnog uditelja. Tada ie, ako ovaj pristane, kandidat biti stavljen na probu u trajanju od nekoliko meseci. Zive1i u bedi, odeven u Zutu tuniku i radeii izmeiarske poslove, TraZitelj mora za vreme obuke ostati uz svog gospodara, posveiujudi mu se vi5e nego Sto zahteva najstroZa vojnidka disciplina. Mora udestvovati u obrednim litanijama odredenih svetih i tajnih spisa, mora promatrati Pet obrednih molitava i pridciia, imati jedan mesec posta od zore do zalaska i mora ditlti clela Gospodara.

('rljcvisufizma
l ' , ' t c o r i j i s u f i z m a , d o v e k j e , u s v o m u o b i d a j e n o ms t i r n j r r , r l , ' k r r r rZ i v o t i n j a a d e l o m d u h , n e k o m p l e t a n ( n c p o t p r r r r ) t .Lrliupno sufistidko udenje i obredi posveieni su cil,jrrrlir ',, l'nrZitelj napravi distim, da postane Insan-i-Kutttil

8l

savrsendovek ili potpun dovek. Smatra se da neka lidnosl moZe doseii ovo'stanje Potpunosti i bez idije pomoii ili dak razliditim sredstvimau odnosu na sufizam. Ipak se tvrdi da je sufizam dokazani put, s propisanim metodom i vodstvbm gospodara koji su tim putem ved krodili' fada ftandidat closcgne stanje potpunosti, koje je cilj a ovog kulta, .on jo lirtlir u harmoniji sa Beskonadno5du; koiima je bio. podvrgnut kao ona upinjanja i ncizvc:snosti obidari n"esavrlcrrisrtrtlnik, viSc ne postoje. Ova krajnja faza poznah jc krro Va,s/ sjcdinjenje. m i M e d u t i n r ' .s v i s r r l i s t i d k r r r i s l i o ciiz b e g a v a j u a n a s t i r s k i sv<ltlina to da dovek postaje Zivot. Niilrovo st' t'itzttliil.ilrnic a n t i d r u i i v c n i r k o l i s i d r t r i t v o s v o j i h u s l u g ai d e l o v a n j a .B i t i a a n t i d r t t s t v c n ,s t r p r o t s t a v l . i s c b o Z a n s k o mp l a n u . O t y $ a ' p pronlir l)rv()lltsrrl'istidkom rincipu, ,,dovek mora biti a : sverr, trli rrci svctovan!" l 7,trog toga su muslimanski sufistidki sveci poznati -po svo.jirnzanimanjima, kao i po titulama. Otuda je j9-da-n (Aiar) bio apotekar; drugi je (Hadrat Bahrudin Nakiband) bio slikar, i tako dalje. Neki su indijski i persijski kraljevi, nakon ulaska u red sufija, preuzimali neko dodatno ianimanje da bi plaiali za sopstveno izdrl'avanje, a pritom su joS ostajali vladari i za sebe nisu ni5ta uzimali iz drZavne blagajne.

, , fi ' i l , r r r rS u l i s t i d k s v e c ik o j i u o v o . jl t t , ; t ' t ; r t l rnrr ' n r , r 1lr r l i r t e r ' l r r r r zri r d u Z e n j az o v u s e j e d n o s t a v l t r b v ( ' ( , l r , / r l r ,

Slrr;xrrr.jc red i posvedenje u

\ l r r 1 r ; r r r ju r e d o b a v l j a s e p r e k o j e d n e o d v i S cs l o l i n e g r a c na (lltlka) koje deluju Sirbm Istoka. Iako sc cnrlr,tlfttili nrlrr'lili ovog kulta ne ukazuju nikome izuzev posvt'r'r'lliktl, vnTrro.jc napomenuti da posve6enik obidno nc tlrti tt lgl tro,,lii'lanstvo u jednom redu. t I nekim mestima ljudi dovode sinove da pristtstvttitt t t t r r r l i r n ar e d a ; o t u d a m n o g i r a s t u z n a t i Z e l j n id a s p o z l t i t i t t rtrlrz;1rrr; moZe se re6i da je veoma neobidno ako se sitt ttt' ; r rr , l r r r zri e d u o c a . Kada se predstavlja kandidat za nainiLi stepen, SrtItl', nx>Le mu se dozvoliti da prisustvuje sastancirna nclru r"rcmepre nego Sto ga jamci dovedu na formalno upisivirrrlt'.Prijem kod ,,poglavice"ili pira, ne znadi automatski ffii ('r' uslediti unapredenje. Ovo je jedna od zaista izuzetIrrlr strana sufizrna, nasuprot drugim mistidnim ili tajnim lrr,rtslvima.Napredovanje ili podizanje na vi5i rang u rcrhr, ili dak ulivanje tajnih spoznaja,dolaze automatski, dim ir' posve6enikza to spreman. tlkoliko aspirant nije zreo, Pukta za prosveienje, on rr,, r' rrikad&napredovati. Medutim, kad se jednom posveti rr rrrvittno6e biti na Putu uspeha, a ako se strogo pridrLar,r,'lrrcda i ve5tina reda, mo6i C.eiznjlh izvudi korist. f)rugrrrr rcdima, ako - kao Sto se nekada dogada - dovek rri.je posvedeniksufizma poseiuje obrede, on moZe du|l,,1r tr ',r'r'(to se govori, moZe isam udestvovatiu ponavljanju cr, trlr l'ormula, moZe se dak pridruZiti u pravljenju ritualirrlr lirugova: ali on neie izvu6i nikakvo prosve6enje,nikalii rr li.rlrist,niti ie i5ta razumeti. It,razitprimer ovoga predstavlja manastir reda Maularr rr;rKipru, gde svako ko Zeli moZe da prisustvujeduclttittt r, rrr<rnijamaDervi5a plesada koje ne moLe izbaciti ir " trrl'. prisustvo nevernika, neposveienika ili dak onih koji l;r ilr polccnjuju. Oni su dvrsto ubedeni da su njihovo cct'c zil rrr,'rrrici ponavljanje formula, Dikr, delotvorne sitt.tl() r ' 1 1 , i 1 v .siu p o s v e i e n i . l i Novodo5li. koji se uvedu u krug sufija, obidno ptistt . t r r r l r r o d r e d e n i m s e a n s a m ad e k l a m o v a n j a , p < l n i t v l i t t t t ; i r ' , r , t i l r l ' r a z a ,p e v a n j a i l i i g r a n j a , z a v i s n o o d r c d i t . S l r r t r -

Nevidljiva vladavina sufizma sistema Kutub:on je najprocelogsufistidkog Poglavar ie

sve?eniji od svih sufija, dosegao je stepen Vasl (sjedinjenje sa Beslionadno5iu) i, prema nekima, drZi vlast nad celim sufistidkim sistemom. Drugi kaZu da Kutub isto tako ima i znatnu politidku i svetovnu vlast. U svakom sludaju,retki su oni kojima je poznat njegov identitet. On odrZavavezu samo s vodama pojedinih redova. Sastanci se odrZavaju telepatski ili pombiu ,,poni5tenja vremena-i prostora"' Za. ovaj zadnji fenomen kaZu da zna(i da se sufiji stepena Vzsl mogu, procesom oslobadanjaod tela, za jedan tren prebaciti bilo gde u svom fizidkom obliku. Kutuba dvore detiri pomoinika, Atvad ili stubovi, dija je funkcija da stalno budu svesni i da dtLe vlast nad detiri itrane sveta i da mu neprekidno javljaju o stranju poslova u svttkoj zcmlji. Njima je potdinjeno detrdeset Abdala (oni koji su sc clulrovnoizmenili), a ispod njih se nalazi sedamclesetPlclncnitilr koji, opet, zapovedaju sa tri stotine Go-

tide muzike, neki je redovi koriste, a drugi dak ne dopu' Staju ni deklamovanje, osim potiho. U pogodnom trenutku celog postupka, kandi predstavljaju poglavici Kruga. Pri tome mu se postav prim i koliko ie pogodan. Ako pitanja oitania da se odrecli koliko je pogodan.Ako je priml poglavica ga uzima za ruke i u tu svrhu Sapie mu na uho Novajlija je tacla poznat kao TraZitelj i jedini p obred koji mora izvcsti cla bi se primio u Red, jeste Veli zakletva. U njoj sc sirlik obavezuje da ie se pok
svom piru, itpstllttttttl i l'>ct.rezerve. Porccl ovitkvog oblikir u kome je svaki sufi koji

! r r l r l o . , l l n l i tk o j e j e o t k r i o p i r . ( ) v o $ ( . h r u i t l t i tl r t . t o r l o r r r , r p o s v e i i v a n j ag l a v n o m m o t i v r r , . l l r l r r r r v r . l r r ,r r l r lrrlo\'noll 'l'rirtiit'llrr rr ovn; lrur ; 1 sr r r l s v o t a " . N a m e r a i c i l j s v a k o g f , 1 , r s t ' k o n c e n t r i 5 en a m i s l i i l i d n o s tp i t t t . l r u . r l r r v o j c B ! t l p r r r ' . r ' c d o v n os e u m i s l i m a o b r a i a u d c r r i k r r , u l i l i c il n l l lalrrrr duhovnu energiju, da bi ga ojadao u lrol'hi ltlotiv

llrd tim se podrazumevaju telesniprohtcvi krill od= 'otl pravogduhovnognapretka. I t l'azi muridi, Tralitelj moZe udestvovati rrntrninl u en\;unadervi5a(sufija), u njihovoj halki ili mlrrurtlru,

l u t a n j u p r a v i l r r ov o d c t t i s t a l n i d l a n s v o g a r e d a , p o z n a t i d r u g i o b l i k s u l i z t r r a .O v a j o b l i k , z v a n i U v a i s i , u p r a Z n va.ju oni ko.ji, iako slede ustanovljene obrasce sufiz ipak nc pripaclaju pijednom redu. Ime potide od ne lJvirjs ul Karanija od Jemena, Muhamedovog savre ka, za kojeg kaZu da je bio u duhovnom kontaktu s k()m. mada sa nikada niie sreo. Dve vaZne einje;ric; sufizma potvrduju se u udenju. Prva je da ovo udenje pokazuje spiritualnu ili tel patsku vezu koja dini znadajandeo kulta. Bai kao Sto r me nema utvrdeno znadenjeza sufije, tako je moguie neki od njih komuniciraju s drugima koji mogu biti dale ili su dak mrtvi. OtudavaLni sufistidki sveci polaZu pra na inspiraciju i saradnju s drugima koje moZda nisu ni vi deli; ili dak s duhom nekoga ko je odavno mrtav. Drugo sufizam priznaje da u napredovanju na Putanji moZe bil neko ko ne dobija stalno i direktno upute od uspeSan pira ili gospodara. U isto vreme se nagla5avada su ta sludaievi retki.

lirkvim seansama,ponavljajuii iste dikre, sufiji prolrrze rfikrr razliditih faza napredovanja. Medutim, tr) ne!.r h'irlr rra snagu formula ili napredak pojedinca, zat<lSlo \nr;rlra da ista formula moZe biti od velike vaZnosti rr r kojoj fazi. Naravno, o tome odluduje pir. Krrrf udenik zasluZi zvanje tarikata - bilo da tako odltir lli da on sdm dode u fazu spoznaje da je uznapreiro - on svoju paZnju usmerava s misli svoga vode ka rrrirstvarnog osnivada dotidnos reda. Medutim. sada r rrsredsreduje svoje misli na udenika, da bi osnaZio p.ovcduhovne moii. ( )vo je faza u kojoj udeniku moZe biti dozvoljeno da irzniavapojedine magijske ve5tine, ako tako odludi plr. ;iovc sposobnosti u pogledu okultne spoznaje i stvarnih lskih fenomena su velike, ali ih moZe upotrebiti samo rh r z v o l u . t )vi sufiji sada su tr fazi Safar-ulah - Putovanje ka rzn;rji.Oni se moraju koncentrisati na postizanjejedinve s duhom osnivada reda, koga sada zovu bir. umesto ll t'iji su udenici. Sdm voda sada je poznat kio Seik ili
ittl

Sufistidka putanja
Nakon prijema kod poglavice halke, Tralitelj dobija zvanje Murida, udenika, i mora se potom ukljuditi u strc pripreme koje 6e ga dovesti u fazu dva: fazu Tarika moguinosti. Ova f.azaje prvi pravi stupanj sufizma i duje duhovni napredak. Izmedu prvog i drugog stupnja, osim Sto se pokora svakoj naredbi gospodara, udenik ne sme da izostavi nij dan stav ritualnog pra6enja formalnog islama. lzuzev Ei nja propisanih knjiga, on provodi koliko god moZe vren na deklamuju6i dikr (formule).66Namena ovih formula da se popravi bilo kakav nedostatak u verovanju ili spo-

( )rri desto putuju u udaljene krajeve po zapovesti murI'r'opovedanje kulta nije dozvoljeno, ukoliko ih neko prlir ili ukoliko ne ose6aju da se onaj koji pita moZe rrrrstititakvim saznanjima. Preduzimaju se hododa5ia u krr, Medinu, Jerusalim i druga svetili5ta.Da bi se doscovt faza, potrebno je mnogo vi5e vremena nego zil
r'tltrtlrtu.

je Mcdutim, poznato je i zabeleLeno da unaprcdr"rtt.jc stupnja u najvi5i moZe da se dogodi i b e z i n t c r v en F rrrz.'g Ellr rttttiida. l'rslc tarikata, dolazi fazatri: Arif, ,,znalac". Na ovon'l elllrrrjrr,TraZitelj se posve6ujepostizanju jedinstvir sa rrri c l i r r r , r u h a m e d a , b u d u C i d a j e p r e m a 5 i om i s l i o s n i v r r f u M

84

85

reda. Ovaj deo puta poznatje kao Safarli-Alah, ,,Putovu' nie dalekood zahvalnosti". Okultne i natprirodnemo6i posebnbsu nagla5ene.u fazi arifa. Duh jedino jo5 nije o8i5ien od Stetnihuticaje tela i itrasti. Ego je u dovoljnoj meri pod kontrolom' jo5 Preostaje sarii vitr - stepenFana ili ',p-oniSteni:"'.To znadip6tpuno uniltenje svih misli koje TraZiteljaodvajaJu drugih. jem Zivoturacliprodi5dcnja
od pune s ; ;";. ipoznajc svih stvari' Dalje odavde on ne moZe iCl povratak prizemni' *"i.u u fu"u p"t, t*.tju podrazumeva iz.uiev fatu rret, koia podrazumeva povratak prizemni'

, , l r rp r t , l r t r cb i l o g d e u t r e n o k a , t l i r s ( , i r l ) l ( , ( l s k l Z rlr r r r l r r r ' r r l n p , r r l r r i.oit k r i j e S t a n e k o m i s l i , p a r . i r kr l * : r r lr h r l i 1 . s 1 1 y . , r . ' j 11r i r i l { 'l ) li s r r t n o .

I'or rrrule(dikre) sufija

!ivrr tlcklamovanja izvode se u stanju ritualnc tislolc, ller,rr I r ' l r t ' c , r u k e , n o g e i u s t a . A k o j e T r a Z i t e l j s p i r v i r ol x r n l r llnletln.jc dikre, mora se okupati. Sve druge prl.jrrv$tint. se fltorir.ju takode odstraniti potpunim predavan.jcnr. l)ikre se obidno govore zavreme mraka. Kada sc rtr.r Irt;t' rratprirodni rezultat, dikra mora da podiva na nckoj rlrrrrri lroZanskemo6i koja pomaZe da se dudo ostvari. 'l'ir" Irr, rrir primer, kada jedan sufi Zeli da izleii bolest, on sc ptll)rcrna ponavljaju6i dikru sa imenom boZanstva kojc ozdravljenje. Ovim sredstvom sufi namerava da Irrnrrdirva It rrrislimasakupi ogromno mentalnu snagu povezanu sa fn cljcnjem. Nju usmeravaprema cilju svoje paLnje, a istovrr.rircnose koncentri5e na Zeljeni rezultat. Kada se sufijev pomoinik poziva da obezbedi uspeh tt lrikr kojem poduhvatu, on ie se prodistiti i provesti tri ttoli ponavljajuii jednostavnu formulu (kulminacija je u lrtvrtirk) Ja Fatih (O Pobednide), Sto je jedan od atributa fitrviinjeg. U detvrtak (,,silnoj" no6i nedelje), u njegovim ie Itrr,,lirrra se sakupiti sva snaga: u svakom sludaju, to je frrrrijl. On takode moZe nekome dati amajliju na kojoj je fnr rrrula napisana, da je nosi na ruci. Takve se amajlije no.,t' exaki danas medu pripadnicima svih klasa muslimanql,1q Istoka. Nije neobidno za sufije da prime u posetu Irr'[og vaZnog dlana reda - moZda vei odavno mrtvog rll rlr savetuje kojim je pravcem najbolje krenuti u trenuciIrrirncsigurnosti. Nir podetku obuke, zaTraLitelja su manje vaZni ezotetlr'rrriiaspekti sufizma nego postizanje napretka preko im;rlrcrlnc pokornosti formulama kulta. Temelj takvog nadikr. Bilo da mu je dat niz formula (ako.ic ;rrt'tkrr.iest"e (lircktnim vodstvom Seika), ili da je lidno izabrao.jcttllrlr{l rrrr,rrl rr.jih(ako je uvajsikoji sam ide ka cilju), njegov je rirrl:rlrrkda [u formulu ponavlja s krajnjim obzilom u po" gL'rlrrvremena i udestalostiizgovaranja. Ak<r se formula izgovara Sapatom (dikr kaJ'i), krtrislt' r Irlo.irrrrice devedeset devet zrnaca, a posle svakog prr s jir rr,rr l1;rrr dita se jedna molitva. U sludajudikr jali (glrrsltog. 1 ' , ' r r ; r v l . j l r n jb r o j a n i c es e n e k o r i s t e d e s t o .K a c l a t t r ' p t i r t t a),

sufija eudesa
is jeclanod najznadajrrijih sufistidkih Kamaluclin, primer oZivljavanjamrtvih, Sto je pozn clajc tipidan reda nak5bandj.. proudavaocima svoju unuku, iako je njena smrt utvrdena tri dana ranije t?9 Ovaj Ovij svetacje tvrdio da je jo5 Ziva. T.ektl{i."t" l"l. pt !e-lo zivaio znaks raspadanja(Sto se u indijskoj klimi brzo
gada), on ju je jednostavno pozvao i - kaZu da se odm ispravila u sedeii poloZaj' ' Prida se i za mnogo dudesa koja se pripisuju nlj Tvrdi se da je Kajum, voda iz reda nak5bandi,

tijoj Zeni metlu sufijima, Rabiji al-Adaviji' iz VIII veka.. bi Njeno glavnou{enje, prema upuienim tumadima, ie da iu *Jlituu i deklim6vanje formula put ka spoznaji
otuda ka moii. Nije bila naklonjena koncentraciji uz

prihvaienu upotrebu molitve kao sredstvakoje stremi opro5tenjui spasu. ^ Bila je duvenapo tome Stoje upotrebljavajuiiform paljivala vatre bez drveta, nabavljalahranu bez izlaska 'i<uiei bila na natprirodannadin snabdevena zlatom
svoje potrebe. 'K-ao veoma mlada, prodata je u roblje' Jednog La-ilaha-ila-atah (Nema boga osim Alaha, Jedinoga)'

njen gospodarje primetio da izgledakao da lampa n njom visi, a da je ni5ta ne drZi' Ovo ga je toliko mud

Oa ju je odmah oslobodio, a da nikome nije ni5ta rekao. S;fistidki dudotvorci, pored ritualnih molitava i pra'

nja, koriste nekoliko glavnihformula(dikr), kojeindukuju kbncentracijumisli Stoomoguiavada se stvoreokultni fe' nomeni svake vrste. Medu tim dostignuiimaje i sposob' nost da se olak5abol i uni5ti bolest, da se u fizidkomsmi' 86

87

stvuie pravom sastanku halka, TraZitelj obiino odlazi na neko skrovito mesto i vreme kontemplacije provodi u pro' storu izdvojenom ba5 u tu svrhu. Takode postoji veLbapoznata kao fikr, ko-!ase.sastoji od meditacije, koncontracije na Zeljenu mo6 ili na besko' nadnost Svemira.'Kacla ss dikr i fikr zadovolje u tolikoj meri da postanu clrugorazredne, postaje neophodan vili obhk dikie. To jc kontrola i koncentracija daha: misao je koncentrisana na icdnoj ideji, a izgovata se originalna for' mula ili neka drugit, oviti put u ritmu disanja. Kada dikr loliko ttrotti u misao da se ponavlja auto' matski bcz svcsnog tlillx)ril -- tacla se koristi viii oblik, tivlittlirvanjo misaonim procesima i Prema udcrtjrr strl'r,;tr, njihovo povczivitn.ics lclom zavrlava se ovde' " Svrlia ,rv.tg viscg oblika jestc stvaranje sledeieg, i to vrlo vuZrrog I'enomena, ekstaze. Iako se. dopu5ta da do ckstzrzc mcrZedoii i bez dikre, ipak se priznaje da se ona ne moZe tako lako uvesti drugim sredstvima. U stanju eks' taze. koje moZe biti praceno nesvesnim stanjem. misao trpi traniformacije dija priroda do sada nije opisana. Prava elistaza poznata je pod tehnidkim nazivom vaid i ona tra' sira put ka katratu - prosveienju. Ovde se misao t

c t t 1 r l , ro v i o b r e d i p r e d s t a v l j a j ju d i t t os t t t t l r o l t l .ito v r ' l r r r \ ' t l l r r n l !t , r u ( i ( ' n i hs t r e m l j e n j ak a n a d m t l c i . P o l ; t ' t ' , t , r/ r v r r r r l ,\r t

t t . t r ' t ( ' S il o k o .

(Sufistiika pesma MirzeKanaiz Ansari,jrr) rrh,rtlir odredim Sta sam? r,ko N.jegau potpunosti jesam, a ipak nisam. r r i t ; r d a n i 5 t a v n oi z b i h n e s t a n e , r;rrrrsmisao tog niStavila. rrt'lirrd desticana kolutu Sunca; rrrcklclmre5kanje na povr5ini vode. I lctim na vetru sjedinjenja; I sirrnptica u bestelesnomsvetu. /rvirmse i imenom leda: rrrrsko doba ja sam zaleden. lr)lilo sam se u detiri elementa; ,,;rrn blak na licu neba. o

Ja sam

oslobadajutela, a spoznajai moi zauzimajumestoosnov' nih misli od kojih je um odi5ien. U redu ,,diSti"muzika dovodi do ekstaze;neki redovi tvrde da njihovi dlanovi

padaju u trans gledaju6i svog Seika u,odi. Takozvani dervi' Si pl6saei postiiu trans i ekstazu preko monotonog kruZe' nja, a to je najizrazitije kod reda maulavi koji je najpop^11; larniji u Turskoj. Veiuje se da su u stanju ekstaze sufiji rposobni da prevladaju sve barijere vremena,.prostora. i misti. Oni su-sposobni daizazovu dogadaje koji izgledaju nemogu6i, jednostavno zato Sto ih vi5e ne sputavaju bari' jere koje postoje za obidne ljude. Sasvim je sigurno da je neke njihove natprirodne aktivnosti te5ko objasniti na sa' da5njem nivou spoznaje. Mora se primetiti da su osnovni priniipi u mnogim religioznim i okultnim sistemimazadu' huju6e slidni. Principi vodstva, naukovanja i discipline' kontemplacija i monodeizam mogu se naii u tajnim i ma' nje tajnim obredima skoro svakog naroda. ' Ako se dudotvorstva sufija i Hindu-gurua' afridkih vradeva-iscelitelja i amazonskih vidara moraju istraZiti u duhu prave nauke, onda se ne sme postavljati pitanje da li verovati ili ne. Mi moramo ptiznati da nismo konadno dokazali da taino ezoteridno blago ne postoji. Niti smo u moguinosti dai objasnimo slidnosti na psiholo5kQj osnovi,

niStane postojiSto nisamja. f t,lr,,r:r

pre5ao sam u beskonadnost: ;r'rlinstva

r1:rvitalnost iz samog je izvora Livota; grlv()rsam u svakim ustima. ,,,rrn dulo sluha svakog uha; \ ' r r ls i r m s v a k o g ao k a . $ l r r r . ' r u rs a m m o 6 s v a k e s t v a r i ; f u r . r i i j i s a m u n u t r a 5 n j io s e 6 a j . ll',1.r vol.jai naklonost druguju sa svima; s f r r , l , r v o l j a na m i s a v l a s t i t i m d e l a n j e m . i i r l i r ( ' i l r c i p o k v a r e n ej a s a m z l c t ; .{lr rr rkrbre, ja sam dobrotvor.

88

89

Sematski prlkaz sufistidkeputanje

* Baka Okultni fenomeni povezanl sa FAZA 5 stupnjevima Putanje sufija Stupanj Vali Poznata kao tost). Stanje ,,Safar-Bilah" 1. Mujiza (dudesa) sufi se vraia ut-Tarafain lli Izvode ih samo teZaizmedudve sile, na put doveproroci ka da bi vodio Dolazi se do istine st ljude.

O R G A N I Z A C I J A I I I i I) N ( ' ' I S ' I ' I

Veliki gospodar I'rrlrrjuii sufiji r 1 r rl i i r n i z a t o r il o k a l n i h lrrlk;r krugova - i ,rtlrrrinistratori). P i r '( P r r g l r r vrl r l l r d r l r r \ l l l r l ) Sttnovrrlll I ll+llrrit'l J . Ituiltrx'ttlr'l t, lhrthrlHrl

Karaman (tutlu\ npr. hoclanjc po vodi, pr<triclnje bucluCnosti.

ltA'/.A 4. l'0znalir kirtl

nom meditaciiom.Tr
postize duhovno jedinstvo duhom Proroka.

,.Salari-Al a h " :p u tovilnJc dalck<r

l\.t halka pod putujuiim sufijima, organizovani esnulc i felllfc t6 u glrrllr' iirenje nauka preko pomoinika laika u svakom gradu i nslu pr{ manastira. luri,,tlikcijom

od nemara.
Mu'av,anal (natprirodna magija) npr. letenje, poni5tenje prostora.

T:AZA 3,
Faza Safar- u l a h a :p u -

-- Arif (Spoznaja).Por duhovnihi okultnih moii. TraZitelj postize jedinstvo sa reda). hom pira (osnivada Duhovnu snagu u misao uvodi njegovSeik (voda).
Tarikat (skrivena moC). Prva faza sufizma. Posveiena

Semasvetskesufistidkehijerarhije
Ezoteridna svetost. KUTUB Osovina. Poglavar svih sufija.

tovanJe ka spoznaji.

va

s duhom Seika ili muriida (du vode). Tokom ovog perioda, TraZitelj prati Seika u svemu, slepo prihvatajuii de movaniei duhovneveZbe.

Prvi imam (vocla)

Drugi imam (pomoinik kutubu)

FAZA2.
Sihr (zakonska ili ,,be la" magija; izvodi se po odobrenju Seika) FAZA 1.

oooo
Cetiri avtada(stuba)koji odgovaraju detirimastranama sveta.

Period ponovnog posveienja glavnom tivu ,,Biti tr svetu, ali ne od sveta".

Muridi (Vreme udenja). Gospodar prihvata kao pogodnog kandidata za Put sufija. Srz/lk: doslovno ,,TraZitelj" * op5ti naziv za

ooooooo
Sedatn abdala - pomoinika avtada, odgovornih za stanje na sedam kontinenata

fija na Putanji.

KATRAT (,,Posveienje") Mo6, spoznaja)

Pet amda (sledbenici) koji pomaZuabdalima plemenitih Sedamdeset koji predstavljaju teritorije Tri stotinepokrajinskihpoglavara Svecibez teritorijalnejurisdikcije podredeni TraZitelji svecima

\,/ \,/

VAJD (Ekstaza)

DIKR-i-DAM (VeZbadaha i koncentracije)

-----^----DIKR.i-KAFI (tiha dikr)

DIKR.i-JALI (glasna dikr)

Laici i obidni dlanovi

tri (Predstavljanje koraka do posveienjapreko dikr (ponavljanja) Drematainom nauku sufizma)

90

91

Jedanaesttajnih pravila za posveicnika sufizmu

Karakteristika svih sufistidkih redova jesu pravila koja stavlja osnivad, a ponckad ih dograduju njegovi sledben za pona5anje i konccntraciju TraZitelja. Ovo su na pravila reda nirk$bandi: l. Svest o disurtiu: Misao mora biti uskladena da potajno svcsnir svcga, dak i daha. U isto vreme, u mora da pulsirir s rrrislirna Beksonadnosti(boZans o s u 5 t i n ai s v c r t t o d ) . 2. Putctvunja u .\()l).\tv(ttuz,cmlju: Cesto se mora 6 a t i n i r t o t l i r j c s u l ' ip u t n i k * n a P u t a n j i . I'ntrnutrurtjt' slopala'. Kada hoda, lrazlteU n 3 . I'r(ilnillruilJ(' sl()l)illai l{.acla ho(la, TraZitelj mora
ncprckidno prati pogledom svoje korake. Tajno I

li. A rapski doprinos

I I r r r r , S r r l c j m a n a , i n a D a v i d o v o g ( p o d i v a o u m i r u ) , k o j i j r . a r . l r il r r t f i n t l s r v r r L r n o n e , z a v e t r j e m s e o v d e i u i m e k r a l j a S u l e j n t l l r r rr | r r e r l r r l c B r r v l r r r ' , r l r ' r n k a o m o j o m z a k l e t v o m . o b a v e z u j e ms e d a C r r r r l r r l l e l r l l i 1 1 q q 1 1 ' |r Iil1il r r.i mi podariti. na nadin koji budem smatrao nujlrill1ittr l tln r.rr tfif f lr,f li tajnom svoju moi. - Zakletva darobnjaka: Knjigu vtltrut,rltu/ e ,trllr'. I'rva brana.

dcn.jcovoga je da mora, u metaforidkom smislu, s v c s t a nk u d a i d e . Sumovanje u druitvu'. Misao mora konstantno koncentrisana, dak i u dru5tvu s drugima, tako da fija ni5ta ne moZe odvratiti od onoga Sto je za nJegovu mlslJu. 5. Pamtenje: Sufi ne sme nikad da zaboravi da je posve6ena osoba. 6. Uzdriavanje: Ovo se odnosi na kratke molitve se koriste da bi se istaklo ponavljanje formula. 7 . Svesnost: IJm mora da bude svestan da postoje m ge stranputice. Protiv njih se treba boriti. 8. Setanje: Koncentracija mora biti moguia s redima bez redi. 9. Zastoj vremena: Za vreme zastoja u mi5ljenju, mora rezimirati svoje akcije i preispitati ih. 1 0 . Zastoj brojeva'. Svesnost da je zavr5en potreban broJ ponavljanja dikri. l t Zastoj srce: Za vreme ovog zastoja, um se veZba dl formira prcdstavu TraZiteljevog srca koje nosi Alaho. vo ime.

Mirl,r se zna o arapskim magijskim ve5tinama prc uspoltrl lrl;rruiru VII veku na5eere. Prema arapskoj tradiciji, Solo Ittrrr jc ostavio golemo naslede dini i moii jednom broju rrvcienika koji su duvali tajne u udaljenim oazama. l)ru t';rrobnjdci, naoruZani magijskim redima, amajlijaml i rrrrrrlr, Ziveli su u velikim pe6inama punim blaga i prov()lr svoju vlast kao neka vrsta okultne elite, nad celim svcrltl

l're dolaska islama, semitsketradicije koje su delili rrr;ri, Jevreji,Asirci i drugi, behu utelotvorene ritualiu rr i simbolici idolopoklonstvahrama u Meki: mistidne
rrl'c, Lo1., je Muhamed prodistio i posvetio monoteizmu rl'on uspeha njegove misije. Medu tri stotine Sezdeset ilrova-boZanstava behu Al-Lat. Manat. Uza i Hobal: deftr.rri i bogovi koji ,,su davali predskazanja i odludivali o be5e regrutovafrrrtr'vimzljudskim". Njihovo sve5tenstvo tru rskljudivoiz plemena Kuraj5, kraljevskog bratstva. Dovnl;rro znamo o predislamskim arapskim opsenarima da t't',rrro mogli utvrditi da su njihovi metodi jako lidili na ltrrlotlc drugih semitskih naroda. Arapski doprinos postale rrtcresantan u periodu koji sledi izlazak osvajadkih iz lrr,rtslrrva pustinje. kada je nastupila epoha asimilacijes d r r r l i r ns i s t e m i m a . l'rida o arapsko-islamskoj magiji sledi obrazac arapske [irrlrzacije. Pod prvim kalifima Sirije, Spanije i Egipta, rasutog materijala koji je zaplenjen iz ba5tine Rifrirrrlslvo Itr;r.(irdke i svih drugih osvojenih naroda, prevedenoje trrr :rrrpski. Naudnici su - desto o drZavnom tro3ku rl',lrrrurtizovali udenja Aristotela i druge grdke pisce, rczi: rrrrr.rlr stare istorije i organizovali zbornike zakona, rcligi.ic | ,'trkr'. Na istaknutim univerzitetima u Kairuanu. Azlru. F . , , r , l , , v iB a g d a d u ,d o k t o r i s u r a z r a d i v a l im e d i c i n u , n r l r g i . 1rrr ;rlhcmiju. Jevrejska i haldejska verovanja behu ,.srrfi lii,rn:r" proudavana. i

93

c bu A r a p s k c :r ' i t t i z r t i s r r i r ' rjr r r c p r i . ; i r t c l . j s k o g n u r a - - p o l b n u H a l d u n u

K l k i r v j c b i o l r r a p s k o - m u s l i m a n s k it a v p r e m a m a g i j i ? s Crpcdi, kiro i rrvck,upute iz Kurana, mudracisu prihvatili tcoli,jrr tlir jc rrrirgija,u jednom ili drugom obliku, sasvim o t l r c r l c n i rs i l i r . N e k i o d n a j i n t e r e s a n t n i j i h v e t s k i hs p i s ao s rrrtrgi.ji iziili su iz pera arapsko-muslimanskihpisaca izmeclu XII i XVI veka. Veliki deo orijentalnog nasleda u5ao jc u Evropu delom zahvaljujuii njihovom radu s udenim .lcvrejima na arapsko-Spanskim univerzitetima. Fakredin el-Razi ocrtao je jedan od prvih arapskih magijskih sistema. Prema njemu, sihr (magija) treba da se deli na kategorije (nav): Najpre dolazi haldejska magija, koja je za njega uveliko znadila kult zvezda, a ukljudivala je astrologiju i duhove koji su se pripisivali zvezdanimsilama. Zatim, kaZe on, postoji prava duhovna magija koja moZe biti jedan oblik spiritualizma, zajedno sa hipnozom. Ona se takode bavila interakcijom ljudske du5e i njenog duSmanina tela, kao i tela drugih. Kontakt s drugim ljudskim duhovima i njihova upotreba, dini deo ovog poglavlja. Konadno, postoje i duda koja se,.prema muslimanskom verovanju, dopu5tajusamo proroclma. Legenda kaZe da su bila dva andela, Harut i Marut, koji su udili magiju i svoje znanje prenosili dovedanstvu. Ova teza osnova je celokupne arapske magije. Postoje takode takve pojave kao demoni, koji mogu biti detom duhovi, a delom ne5to drugo. I andeli i demoni pominju se vi5e puta u Kuranu. JoS jedan oblili magije kod Arapa je Mask, ume6.epretvaranja doveka u Zivotinje, koje je na z a p a c l up o z n a t o k a o , , l i k a n t r o f i j a " . Klitsidrreknjige arapskih istraZivadai u mnogim drug i m p o t l l r r l j i r n a , p o r e d o k u l t n o g , b e l e Z em a g i j s k av e r o v a r l j a i p o s t r r p k c . O m a g i j i g o v o r e i t a k v i a u t o r i t e t ik a o S t o

r ila 1 r =' , l r r l i c x T r b a r i , d o k I b n H a l d u n u s v ( ) r r d r l u l t r r t t t v t , r t t t Itht.'tttijttpominje izvesne obrede kojc jc virlt.o i prilrclc f 1' (':rk i filozofski spisi Al-Gazalija, ocn slrvrt.rrre krgr rre a l r ' , , l ; r . j rjr s n o d o z n a n j a d a s u a r a p s k i s v c $ l c r r i t ,rrr r r r l l r r r r l o 1 r1 1 1 coiv O m p r e d m e t u . l l llrrr Haldun, dru5tveni filozof, daje jednu orl lrnirvell jllr r prcdrasudaoslobodenu ocenu mislioca koji ic ruoft'tl tn rrrrrgijskim verovanjima. Pi5uii u XIV veku, ot1 knle de pu',tojc dve vrste magije: 1. Cista magija i 2. Anrrr.jliie,it t'istu magiju definiSekao neku silu koja dolazi tlir,ek Il' iz darobnjaka, bez posredovanja bilo kakvog,,,ponltl gtti:i' (mua'vin). U ovom obliku magije ne dolazi'u obzil ltlrotrc:baili zazivanjeduhova. Ovo je, moZda, eho vercvl, Itln ll4una-Akasa u raSirenu gotovo nenadetu okultnu silu, lnl;r jc tu da se upotrebi, a nije ni dobra ni zla - ona jc

Drugi oblik magije,koji se saZima u Ir't,,v,rpsiho-fizidka. amajlijska, podrazumeva potrebukontaktai upolerrrrinu

t r ' l r r 'n e k e d r u s e s i l e . Ilrn Haldun je prvi primetio da postoji neka veza iz'rlrr hipnotidkog stanja i sposobnostida se iskoristi neka ,,1;r sile. On kaZe da crtanje pentagrama (Solomunovih lkrvrr) i drugi obredi moraju podiii emocije darobnjaka na tlr'li piye. Ako se to ne postigne, rezultati ie izostati. llr',r jc prvi zabeleieni naudni komentar u proudavanju ( )vakva pozadina snaZne intelektualne aktivnosti, kopokriva proudavanje razliditih sistema, stvorila je veliki fn h1,,1 ;rrnajlijai drugih dudotvornih predmeta.68 Amajlije se moraju praviti u odredeno vreme. Moraju jedan ili oba magijska metala, gvoZde i bakar. rrrrlrlrrvati Nllrova simbolika je moino sredstvo za potdinjavanje duOni koji Zele daizazovu, na primer, neslogu, moraItrrr';r. rr;rgrraviti detvrtastu amajliju kada je mesec u sazveZdu fu {)rn;r. Ako je amajlija, sadinjenau vreme Ovna, kruZnog rrlrlrl';r, ona 6e naterati duha koji zna za skriveno blago da rr=lr,rjrrvi i da otkrije svoje tajne. Re( Atoraj, koja je pod .rr,,trt()nt Bika, daje nadljudsku snagu moreplovcima, vojili, rnr i alhemidarima kada se upi5e na bakarnu plodu. ll,rtlt'vine, bunari i rudnici mogu se poruiiti magijsk<lrrr rrrrr,rllrjom istog materijala s redju Adelamen i ucrtaninr od .:r,rl,onl Bika. Smatra se takode da je ona moina za svcr rrl,lrlrt' r:rre magije. Alhataj, amajliju koja se pravi pod zir :trtr'nr llika, sa znakom i nazivom koji se crnont ho.jorrr i , . 1 ' r ' . r rnra t r o u g a o n o mp a r d e t u g v o l d a , n o s e p u t n i c i , l r z r r j r r r 1 , r' ; 1 7 ,c l a l e d i o d m n o g i h b o l c s t i . A t h a n a . s a z r l r k r r r r r f '
ll!rrlir 0. 1

Blizanacana plodici od gvoZdaili bakra u obliku polu seca,pomaZeopsadnetrupe, Ako se koristi kod zle m ie, moZeuni5titi letinu i dclotvornaje kod osvete.1 'miah, na takodepod Blizancimit.i sadinjcna isti nadin
prethodna amajlija, uptltrcbljnva sc za ljubav i prija stvo. Preporudivaltt sc tlit sc ditav niz ovih znakova i na belom papiru crniltt tuScm i da se nameni odre< osobi. Potom tri, kad tlroscc ili sunce ptolazi odgov

A l i r p s k a m a g i j a j e j a k o s i m b o l i d n t r ,M r r o g i r l t i r t l i c t o a l t s l r u rz r r i r r n e n jm u d r a c a - p e n t a g r a m i .S r t k r t t t t t t t olv r r d l t l t neI l ) i r v r r k r vS t i t , H o r u s o v o o k o i R u k a M c s e e ul x r g t t ki p t t h r r l r r rk r l r i s t ca r a p s k o - i s l a m s o p s c n a r i . r

zodi.itka,prikrivenesile amajlijapodele Cimznacima

vati, a ncoph(xlrla dobra osetila bi se i videla. Postojd i tlrugc varijacije ovog astrolo5kog udenja:

mazan, pixf znakom Lava, izaziva svadu medu ljudim rdav znak za putnike i uopSte,kao amajlij Preclstavija
stvara ncslogu. Algeliohe, takode pod znakom Lava, duCi dvrsto na jednom mestu, unapreduje ljubav i dove ljubljc. Azobra, iz grive Lava, dobra je za putovanja i n<rvo uspostavljanje ljubavi. Alzarfa, iz sazveLdaDev donosi sreian dobitak; Aiuret, pod Devicom, duva lju i ledi bolesne, iako ne pomaZe pri putovanju kopnom. koji Zele da nadu blago, prave,amajliju pod imenom I -r qtff

fa,"sa znakom Teraiija;' Azubene, irodna Skorpiji,

nesre6na za plovidbu morem. Amajlije u bakru i olovu, radene pod vla5iu Skorpije s urezanim imenom Alhil, trebalo je da

r r v t n a . . a n r a j l i j l r l a s t i " i s p i s a n al e h n i k o n t k i n c s k c k i i i c e n a b e l o m r r , p i s a l j k o m o d b r a z i l s k o gd r v c t a . R e i i s u n a a r a p s k o m : , , O , p l e m e , HaSimovo!"

sreiu uop5te,te sreiu na putovanju. Slededearapske amajlije, koje su se nekada uve

.lcdno dudno verovanje zasluZuje da se ovde pomene. rlrrdaju Svastike - tog simbola Sunca i Zivota kod mnorrirrodaod pamtiveka - Arapi su se sloZili da posebna

koristile u Evropi, upotpunjavaju listu koja je data u ne

liko magijskihknjiga. Alalha, rep Skorpije, donosi nesre6una putovanju

kod novih prijateljstava, pa se koristi u magiji m Abrahaja uni5tava nedasno steieno bogatstvo i

liu;r podivau samojnjenoj formi. Ako se taj oblik ujedirn znadenjemkoje joj pridaje misao-sila,tada se sila rstruduje. Ako bi se znadenjeutrostrudilo,tako bi se
toslrudila i sila na komandu darobnjaka preko same sim-

ljude da se kockaju. Abeida pomaZeZetvu i putnike, uzrokuje razvodi neza ako se koristi sa zlim namerama
voljstvo. Sadaheia, koja dolazi pod Kozorogom, osi dobro zdravlje, dok Zabodila ledi neke bolesti. Sadabet zyezda sre6e i njenu amajliju treba da nose svi koji bradnu vernost. Sadalabra, skupa sa drugim amajli mrZnje, korisna je za osvetu, uni5tava neprijatelje i ta

kc svastikeili druge magijske naprave. U arapskom r iz XVII veka Tilism vs'l Kuva (Moi i amajlije)6e, nattto pro5irenje ove teorije. Hri5iani su, kaZe anonimni

rr, uzeliznak krsta kao svoj amblem.Sadanam je po. lo da se krst od pamtiveka koristi u magiji da ocrta tt'e',kao i da ,,u sebi sadrZinatprirodna svojstvakoja poznajemo". je bio modani pre Hrista. PosleHriOn ttvog raspeia, usvojenje tako da ima duplu funkciju i
Sor"'. lsti je sludaj i sa svastikom.T0

uzrokuje razvod. Alfurz, s druge strane, pomaZe

da sretne Zivotnog saputnika i donosi sreiu uop5te. / tan, kojom upravlja Riba, donosi sigurnost u nepozni mestima. Ona spada u za5titne dini koje nose darob dok su na poslu. Unapreduje harmoniju i oZenjene srecnlm.

Nijc poznatoporeklosvastike. Kini je i danasuobiU (pod nazivomvan) i smatrase da je usvojena nfrrr:r za ttt'lrt' br.rclizma, verovatnoupuiuje na indijsko pr>re. Sto llr, ,,zbirsreinih znakovakoji poseduju desethiljacla tu pct sila, Irrrr',lvt'rrih buduii da je jedanod Sezdeset mistit'
t trl, nl.rlilir lllilS,l.iil

96

97

nih likova koji se mogu pratiti do duvenihotisakaBudinih stopala". Ona je isto tako prisutna u drugim zemljamaI budistidkimtradicijama.
Rusija Kavkaz Krim Severna i JuZna Amerika
ZapatJna Evronit

' u l i r l l t l s k ( ) t e o r i j i D r u g e s i l e I b n [ . l a l t l r r r r r r l ( . s t c; / i u n S ( . j r c I r l p r t r u r . jC v o r a . Vrr:lna uputa za pravljenje i kori$Cclrict*votovlt knrl rterlrlvir za kletve nalazi se u Kufanu:?l
lt'ittttrjt.

t
i

Sev.

l{er'rti: ,,Skrivamse sa gospodaromsvitanja l k l rvcg zla koje On udini ld r

txl zlir mraka kada se Siri url zla onih koji na dvorovima rastu rrrl zfir zavidljivaca kad on zavidi."

Turska

Spanijt

+'\ |

h. ou,nu

Arapska sinteza: VAVILON: ti,ttun SEMITI: t. EGIPAT GRCKA I RIM

Centralna Afrika

lvo sc jasno odnosina starosemitsko udenjeo Cvoru koje F rr;rvodina Maklu (Goruiim) plodama: ,,Njen dvor je rlelrrrvljen, njenoopsenarstvo svedeno nilta i svenjeie na rr prrstinju ispunjavaju." Muslimanska tradicija ima neobidnupridu o proroku rlurrnedu koga je qmadiiaojevrejski darobnjakftoristedi
Malezija

rrrctod. Na kottopcu beSe zavezano devet dvorova, jednu kletvu, a potom je konopacsakrih r jc ,,vezivao"j ,,vezivao" lrr ( iavrila otkrilo mesto gde behu skrivene smrtne dini. hvirn se dinima suprotstavlja odvezivanjem jednog.po hrog dvora: ali u oyom sludaju dvorovi su se razmrsili na r r r o k o v uz a p o v e s t . f frr5 kao Sto se zlo moie ,,vezati" u konopac sa dvoro. lllr;r, tako se istim sredstvima moZe diniti dobro. Medu pli-rrrr'nimaCentralne Azije bolest se ledi ,,ubijanjem dvoIttvir"; pesloli redovan obred koji se koristi u tu svrhu. li;rrcrfc se trobojno' uie, zeleno-plavo-crveno; svakog datla /irvcZe se jedan dvor. Posle sedam dana, ove dini se *ekopirvaju na nedostupnom mestu i bolest zatim nestaje.

Semailustruje arapsko Sirenjemagijskih ve5tina koje su oni nasledili civilizacija Bliskog istoka od VIII do XV veka na5eere'

rr bunaru. Jedino Je pravovremeno upozorenjearhanuDozorenie ie

,,Poistoveiena je sa Torovim deki6em" - otkuda je, verovatno, prisvojili nemadki nacisti kao ,,arijevdki simbol - ..skandinavski Zevs ili Gromovnik". Ime koje mi koristimo za ovo znamenje potide od

reti iz sanskrita,sn (dobro) i asri(ieste), 5to znadi ,, je". Postojemnoge varijantekrsta-svastike: medu njima i ,,filoft" (kukasti krst), koji je amblem Ostrva doveka.

Bilo je nekoliko arapskih prilagodavanja svastike simbola mo(i, zazivanja i imena. U jednom od njih vidi zazivanje eetvrtog taiifa i druga Muhamedovog u frazi Ali (O, Ali!). Ovo je prisutno kod sledbenika reda Siah,

1
o

t'
V
,{
Oslobodenja od

koji duboko po5tuju ovu lidnost. U Persiji-seovaj simbpl koristio da se okonda persijsko zazivanje Cetiri kalifa: Ja SaharJar (O, eetiri prilat6tla;. IJ ovom sludajuruke (i noge) figure kao i u prethodnom, daju utisak rotacije u smeru kazaljke sata. Jedan kaligraf, znajuii znatenie fraze SaharJar, pripremio je verziju mog imena za pedatu kojem su se dve svastike Drtrvrtele u suprotnimsmerovima. ga je sadrZavalamoj naziv: Sajet Sas. Toliko o amajlijskom aspektu arapskog doprinosa, Karakteristika kori5ienja demona i duhova - nasuprot 98

t'
A

I
492 357 8I6 99

f r t , ' l ' 1 t k v a d r a t za olak5anje poroda, i Al-Gazalijevog

greike. Brojevi su:

.1': l'.
=

"$,{
:i;e

.'a
, .at

a ti

ra

Mnoge prite iz Hiljadu i jedne no6, u osnovi intaju magijskaverovanjaArapa i Haldejacau demonei njihovc moii. BaS kao Sto su zapadnjaikeve5ticepretpostavljale da mogu pomoiu odredenihobreda zauzetimestamodnih demona, tako tradicionalniarapskii islamskispisi pridaju o dudesimaDemon-zemljei Peristana(zemljevila). Ra5i. amajlijama. mazazivania ren je i metod zazivanjaduhovaamailiiama.Ukratko, ma. ie da postojevarijacijc, metod se sastojiu pravljenjuamajlije i njenog kadenjatamjanomu prvoj fazi. Po5tose to uradl, duh se pozivau imc Solomunai preti mu se Solomunovim u gnevom(da Cc biti zapcda6en metalnubocu) ako se no pojavi. Ako sc izgovori ispravanbroj ponavljanjai ako se duh ie se pojavitiI ona spojes nckim drugim zahtevima, prizivitdu.T2 sluZide teolozise pomalorazlikujukad je u pita. Muslimanski
nju Rcd mo6i i njena upotreba. Neki tvrde da takva red, iako postoji, nije poznata nikome na svetu: otuda njena

(). | ,cgende o opsenarinlil

trvl;trrt ot'ima gledasmo,jednoga. od njih kako pravi lik rrovrkrr tolFt Fe r r r r r n r l r ; ; r.r i. . d e m o n i z l a z i i z n j e g o v i h u s t a . mnogi zli rlrrrtrtlir*E,r I r f v r r n ; r l r a d an a r e i e n o z l o . I b n H a l d u n , M u k a d a m a ( X l V v r , k ! .

Mrslcrija El-Araba
Nrrrrr;rtfska 3rapskaplemenaHejaza danas su sve prc neg{, ljudi-. Strogi i nema5toviti uticaj puiitanskirg ;rrrrzr.rr.rverni tnlr:rlrizma, u obliku u kojem ga propoveda dana5nji rel.iru. ostavlja vrlo malo prostora za bilo Sta drugo osinr lfr*lovncrg tumadenja Livota. Jedini izuzetak koji zatekoh latrro - tokom skitanja, neSto duZem od godinu dana brit' lrrida o El-Arabu. lzgleda da je El-Arab bio ili velika varalica ili veliki for,rlrrr.jak ili,prvi dovek kojije koristio elektridnu strul'rc tri ili tetiri stotine godina, on se pojavio u oblidju Jt' flr\lltf iaka i zqlIaLio utodiSteu jednom malom selu. posle fn\l!r'itvc u kojoj su njegova tumadenja vere stanovni5tvu llgltrlirla odvei liberalna, proteran je u divljinu. einilo se, lftlrlrrlirn, da Se to mesto dopalo El-Arabu. Prida se da je lr 1,r'g{,,n11., koje behu udaljene oko jednu milju, uidina, nir'rirvilo duge bleskove munja prema nesreinim seljanilrt.r, svc dok ga nisu bezvoljno pozvali da se nastani kod
lllilt r

upotreba ne dolazi u obzir. Oni koji slede Ibn Halduna i Gebera (za ovog drugog kaZu da je napisao petstotina knjiga o magiji), smatraju da je ta red otkrivena i da jc njen naziv Ism-el-Azam,onaj koji sam prisili duha na po. slu5nost. Medutim, proudavaoci okultnog kao Geber, (Ja'afir Abu-Musa), iele da napraverazliku izmedumagije i opsenarstva. Ovo drugo (kahana)koristi samoamajl{C bez imena boga, koji se ne moZe,kako oni tvrde, koristitl za zle namere. i Postojei drugi tragovi egipatske vavilonskemagijeu arapskomokultizmu koji je u Evropu pre5aou srednjem veku. Da li odavde ili preko indijske veze (mogu6ei iz oba izvora), Arapi su osetili,daje darobni krug al-Mandal potreban u svim prizivanjima, da bi izvodadaza5titiood gnevaSotone - Sotonaje, naravno,zadetnikCrne, a Solomun Bele magije. Medu najpoznatijim piscima, bilo da se radi o sada. Snjojmagijskojve5tini ili o njenoj teoriji, bili su At-Tabarl (Tafsir), Er-Razi (Mafatih), te Al-Zamakiari (Ka55af), Zapadnjaiki proudavaoci okultnog obidno zanemaruju nji. hova dela. U stvari, nema dobrih prevoda dostupnihzA proudavanje.

Vi$c nije bilo rasprava o veri. Umesto toga, El-Arab (Ar,rpirr - to UeSe jedino ime koje im je saopEtio)je prolurlr() vrcme deilionstrirajuii svoje munje i pro5irujuii svofs tr'rrrijc.Prema,njegovomudenju, munja, kao i sve ostalo, l l r , r 1 r r : r k t i d n p r l m e n u . S t v a r i k o j e s e n e p r i m e n j u j u ,j e c l u s f r r . , t i r v r r oe g u b e . O n , E l - A r a b , n a u d i o l e k a k o d a n i o m t r l , r r l r ri d a j e p o t d i n i s v o j o j v o l j i . K a d a s u m u p r i g o v r i r l l i *rt nl)\('nArstvd,bn se jednostavno smejao. Putnicinrir jt rh'rrronslrirao mUnju zatvorenu u glinene lonce. Veonra jc rrjcgoyihrdtugih aktivnosti koje su poznate, izltrcy trrrrlrr r\' l,:rrlabi hekb bio nestrpljiv da duje za vest iz clalckrr, I | \r,rlr bi malko otvorio lonac ipozvao munju da cloncsc p ' , n r l \ u . i r s m e r a v a j u i ij e u s m e r u Z e l j e n ev e s t i . S u k r r r r o r r l , l n r r t t r o s c o 5 t a i p u c a n j , a m u n j a b i u o b l i k u r a $ l j ii z l c l r , l,r r.=posrrtld. otom bi otvorio drugi lonac,,u koji sc vrit P

100

l0t

6ala rrrunja brZa od svetlosti", a u njemu bi se, gle.iuda. viclclir zcicna vatra. El-Arab bi ovo protumadio i dao Zeljcno obave5tenje,,koje se uvek pokazivalo ispravnim*'. " U njegovom normalnom Zivotu ni5ta nije izgledalp duclno. Naldudnije je bilo to Sto su pptnici obidno sledili svetlost kad bi se izgubili u pustinji i bezbedno stizali u I selo. Kad je umro, govorilo se da je F tqm naselju Ziveo gotovo dvesta pedeiet godina. Nikakvo dudo da su geneiacije rasle ne-smatraju6i nidim posebnim ni njega ni T9nje. No, kad je umro. bio je to Zestoki Sok' Kao 5to je bio o"Uiealkad umre po5tovani dovek, njegovo telo je zakopano na mestu gde ie umro: u pustinjsko$ pesku jedne dine pored seoskoe bunara. Kad su se seljapi vratili s pogreba' primetili su d--a El-Arabova kuia npstala! Lokalni svet ie n" ru-o da nikida ne be5e video takqv fenomen. vei ne be5e za njega ni duo. Tako se o njem{ ioi prida. Kao Sto mi rede jedin dovek: ,,MoZe izgledati Fq9n"' ali na kraju krajeva bio ie tarno jedan El-Arab. Dir ih je bilo dvojica, verovatno bi i drugi preminuo na isti 4adin." S naudnog glediSta, nekoliko stvari izncnaduju onoga ko proudava orijentalne pride o darobnjacima. Pre svega' izgleda pomalo Sokantno claic udinicn<tt?tkomalo u pro.udavaniu istodnjadkog blagit tllr bi sc, gdc je to moguie' i s o c l v o i i l : r t v i t r n o s to t l n t i t $ l c :l.l t r t r r o g i 4i ; l u d a j e v i m az g l e c l a d i r r r o v i l t t l t r i t ' i t t t t i ltt o s l o j i n c k i p o t l s l t l,i S t o s e p o s e b n o o d n o s i l t i r p r i t ' c o t ' l t r r l l r t t . i i t c : i l n.i t l " r t l . i c c l i n c i mT o , n a a. t t t ' z t t l t fi r l l t s t t l t ' p t i t * c t t p r l l p u n o s t i i s t i n i t e : t o rirvn(). s t v a r r t oz t t i t t ' ir l t t i t t t i t i o S r r l t t ( ) 8 (t)o g i r $ o s c m Q Z en a u d i t i i o o i 2 o t ' i j t ' t t l r r l r r t ' r t t i r g(i " ti 't.; r i r r t i:z v c { t i t i c c t u v c n i m p s e n a j r c r i r r r i ri l r z g o v r t t ' i t . i t t s i I . i u t l i t t t a t r c d u k < l j i m as u Z i v e l i , d o i c v c k t k r l i r z ir k r z a k l . i u d k a l i t i s t o d n j a d k s v , e tn i j e l a k 5 e p r e v r r l i t i o d s v c t a i z d r u g i h k r a j e v a . U u p r g v o n a v e d e n o jp r i -

Sirlkrmaod Bagdada
( ' ' r r r r r l r n j ak o j i j e b i o j a k o t r a i . e n u v r c n r ( 'g r r v t l r r r r ; q r l n r l k l r k i l r k l r l i f ab i o j e p o z n a t k a o S a d o m a .l t t t u o ; r ' o l r i r = nrjl n grrr't miljama kroz pustinjska prostrarrslvir.,rla bi laugo rrjc i v r r l ' r rs d u h o v i m a " . M n o g o p u t a j e n a i l a z r o r t a ; r t t l t t i k e o [oji su vapili za vodom i bili na samrti. l'rit\rr re rla Je. irrko nikada ntje ni5ta nosio sa sobom, uvek bio $l)ototran 1l;rnatprirodnim sredstvimastvori vodu i sodno vorreda bl povratio iscrpljene. Ima nekoliko zapisao ovoj vr$ti nlagl. jt'. Jedap takav darobnjak (diju je hranu nosila u pusllrtJu f irlr:lbna.ptica Rok, koja je poznata ditaocima Hiljalu t glne noti bio je sposobanda bespomoine putnike nirlcrn rl:r " iedu dak i kad su bili u besvesnomstaniu. eak i danas poneki putnici pridaju da lm se de5avnkr rlrrobamrli od gladi utonu u san. Kad bi se probudili, kalu rlrr im se dinilo da kao u snu vide pravi put koji vodi kudi, otisnut na pustinjskom pesku. I tada bi im se vraiala snaje N.{ogu6e da je podsvestbila na neki nadin stimulisa1irr. nir zq vreme sna i da im je u pomoi pristizalo ono dudno st'sto dulo koje stidu ljudi iz pustinje. lzgleda da bilo kakve emocije podiZu mentalnu snagu rr:r vi5i nivo. To bi, svakako, moglo biti obja5njenje z4 nlroge magijske fenomene. Obidno se konstatuje da su crrrocije(poZuda i strast za vlaSiu) ono Sto ljude goni na irrtfptvorna dela. Psiholozi - i istoridari - tvrde da je rlrlvoljna mala neravnoteLamozga koja ie naterati doveka rl;r poveruje kako moZe kontrolisati prirodu, jer on to Zeli vigc od svegaostaloga.Ova je teorija dobra kao i sve ostalt'. Uprkos tome, interesantno je zabeleliti magiiski stav lr'(rma ovome. Carobnjaci kaZu da je dovek sposoban da .'t' izdigne iznad prirodnog reda stvari i da dA oduSka svolrrrr zamislima, tek u trenutku kad su emocije podignute rr:r nivo vi5i od prirodnog. Ovde ponovo dolazimo blizu ',t:r11la poluzanosa i stanja ludila. Ovaj obrazac je odigledan i u lokalnoj pr16 iz Allitrtkrrlrr - Zlatna reka - u Tibetu. Utiduii u jezero Sing-stt l;rj, potok sa sobom nosi destice nanosnog zlata kttjc sc lrvrrtajuu kozije mesine razapeteu vodi. Legenda kaitc tltt ',,' jcrlan tibetanski darobnjak zakleo da ie postiii kottlroltt rr;1rl zlatom, tako da 6e biti dostupno samo onimit koji p,rr I ' r t t l r rd o s t o j n i . lro llczultat toga bio je dogovor darobnjaka i rcc*ttop1 ( ) t a d a , k a d g o d z a p r e t i o p a s n o s tz e m l j i , z l ; r l r t i t t , t t t r , . ' r,.r

nisu di, na prirncr,Arapi kojije prepridavajp skfopida se da Istofija pokazuje su dive El-Arabovimdudotvorstvima. odekivati praktidna rasa: Otuda t(rebalo oni. suStini. oni, u suStini, praktidnarasa: Otuda bi t{rebalo odekivati
da njih vi5e interesuje kako je stekao lnoi i da li se ona moZe kopirati. Ovo je, re6i iete, pre suqtinanaudnognego filozofskog stava. Naravno, Arapima i4 tttg podrudja nedostaje osnovnog naudnog znanja da bi razmiSljanja izveli iz gotovo srednjovekovnih okvira. Medptim, vaZan je njihov stav. Stoga je, u svrhu proudavanja, interesantno da se sakupe te iste pride o opsenarstvu.

t02

I03

presu5uje. Tvrdi se da je ovo pojavljivanje i nestajanje zlata zabeleleno u viSe navrata, pre i posle vojevanja s Kinom.

Siltim Mudrac
Siltim, jedan arapski opsenar, negovao je umeie poprimanja bilo kog oblikl po svom izboru. Zaljubiv5i se u lepu devojku koja ga rti.ic volcla, njegova ljubav dosegla je tana kve visine dit sc lxlvtrkir<> jedno pusto mesto uz reku da bi gajio svoic osc('itjc Poslc clvc gotliltc, za vreme kojih kaZu da je naudio jezik ribu i bio tillosrtbitrt svoje moii prenese daleko po dtt svojoj vol.ii, ttlkliojc kirko Co dozvati sebi devojku u gluvo tll cloba ntfi, ()ltit ltclc svcrrtlit ga pose6uje.Njenim pridatnogl<lse verovati, ali je ona ma o sttrtvitttitkoic jc slrtt.iitlit j i d r l i r l i r t l i r d i t t r r l t t t . i i ttk v i r r t * t t t l t t v i l n o p a l a t i , i a k o j e b i l o r p ( ) z n i l l ot l i r o t t t t i j c i t t t i t t tl t i $ l i tv i $ c o t l k o l i b e n a o b a l i r e k e . i)crvoi{irri rrrtlitci lxrslittloSchrztt ttcstrpljivi i jedan od njih o r l c t k r l t t t s l i t t . i i t k o vk t t l i b c r r c b i l i t t t u o v a j p o d a r i o o p s e c n a r s k u i t r o C .( ) p s c n r r r g , i tj c p r i n r i o i r c k a o m u d a z a i s t a inra nroCda svoju kuiicu prctvori u nlcrmcrnu palatu. Cim vratio da t<l saop5ti, dcvojka jc stvarno nestasc p<lsctilac la. Ncstao je i Siltim. Ova je prida tipidna za ,,koncentraciju emocija" koja je uobidajena kod mnogih grana magije. U predanjima Istoka, nalaze se mnoge pride koje se odnose na potragu za eliksirom Livota kojim bi se mogla osigurati besmrtnost. Mnoge od njih se koncentri5u oko srca ili jetre, a neke su odito simbolidke. Sledeia, vrlo popularna, prida dini se da spaja filozofska i okultne elemente, a moZda je na izvestan nadin zasnovana i na stvarnom dogadaju. Bogati zemljoposednik se oZenio kierkom persijskog kneza. Nakon vendanja, muZ je provodio mnogo vremena daleko od kuie, zauzet hododa5iima. Jedna soba u kuii ostajala je zakljudana. iato UeSeLpororenu da nikad ne zaviri u nju, mladd iena je otkrila da ne moZe sputati znatrl.eliu. Jednog dana, dok joj je muZ bio u Siriji, navratio je putujuii bravar' Redeno mu je da otvori vrata. Gazdarica ga je pratila sva uzbudena. Na njen uZas, kad je probao prvi kljud, dovek joj je pao pred noge ispu5tajuii stra5ne krike. Kada su sluge dotrdale da pomognu svojoj gospodarici, bravar je vei bio mrtav.

l \ l m u Z e v l j e v o m o v r a t k u , Z c r r i .t l ( , ,n i l ; r r ' t r o .r r r o r ; r l ; r p p r i z r r i t t i k r i v i c u . O n j o j j e t a c l a $ i t ( ) l ) l l i ( ir l ; r j r , o r l r r v r r o r r k l . i r r C c n p o k u s e k o j i m a b i s e n a p r t r v i ol i . k ; r r v ( , ( . t u l u t vol. l)rema analizamau jednom drcvnorrrtttlrnpirrrr, lrr. orr i c g o t o v o u s p e o . P r e o s t a om u j e s a m o t l e l i Cc h l i l r c t i n t ( . n l l l rlir sc uradi, ali je ovaj nesreini prekid (kiro llo lc rlrrtni rr vciinom magijskih obreda) uniStio sav trurl. lilcrrreltt koji jt: nedostajao postupku bilo je bravarevo srcc. No, to ne beSe sve. Na levoj strani grutli rrrrlve*,e, zjlpila je duboka rana. IJ zakljudanoj sobi svc l)c$c prF= lvoreno u pepeo. Dok je bradni par stajao pnrrrrirllnjrrtrl prrsto5,podrugljivi smeh slivao se s tavanice. Pridir sc rn vllava tuZnim zapisom da je najpre poludeo muZ, a zirtirrr i lcna. Kad su umrli u razmaku od nekoliko meseci, otkli vcno je da su im srca izvadena. Zato se ta kuia u stilr()nl 'l'cheranu jo5 zove Palata tri ukradena srca. Carobnjaci - pogotovu kada su putujude varalice ,i'csto prate tekuie dogadaje, a isto tako igraju svoju ulogu pomaZuii onima koji pate od uobidajenih bolesti i ambici1a. Za vreme poslednje gladi u Indiji, malo poznati mutlrac iz Bombaja, dija glavna teorija beSe da je golotinja srodna poboZnosti, obogatio se preko noii. Madije koje je on pravio s ,,pra5kom himalajskog leopirrda" - barem je tako tvrdio - osiguravale su onome ko ih poseduje zaStitu od gladi i bolesti. Hiljade ljudi je rrmrlo, ali darobnjak nije. On je mogao sebi priu3titi da krrpi riZu na crno. Ali, nije umrla ni Zena koja je o njegovirn dudesima obavestila samog maharadZu koji je izjavio rlrrse u njegovoj dri.avi neie niStaraditi dok mu ne dovedu t'lrr'obnjaka. Posle velikog nagovaranja, opsenar je na dvorskoj skupStini bio postavljen do Njegovog Velidanstva. Svaka rt't koju je izgovarao, prihvatana je kao jevandelje. Natovrrrcn podastimai blagom, ostao je do kraja uporan protiv rrolcnja odeie. Na kraju je njegovo samopo5tovanje toliko da je govorio samo dva puta dnevno. Svaka n.icrgolx)r'iislo vrr red bila je zapisivana zlatnim perom. Kaliforni.jir rti,ie ;t'tlino mesto gde mogu nastati dudni kultovi. Ako c'ititlrtt' rrrislida je i Britanija imuna, neka prodita hvalisan.iir orrilr hoji tvrde da podudavaju ezoteridno ,,istodnjadko"ttclcltjc, ,r rrroZda njemu niSta ne znaju. o Ova je prida prvorazredna grada za buduCc nrilovc I l,'1',t'ncle. Ukoliko se darobnjak ne diskreditu.ic,vclih;r ir' r, rovatnoda da ie njegovi podvizi postati duvcni.

104

I05

LJspco sam prikupiti interesantnu gradu legendc o vampiru dije je stvaranje bilo neobidno zanimljivo. Postoje mnoge pride koje kruZe Indijom o nekoj ,,engleskoj vampirici" za koju kaZu da je jela sirovo meso i da je pila ljudsku krv kad god je mogla. Da li je ova prida istinita? Je li to samp jo5 jedna prida antibritanskih agitatora od koje se ledi krv u Zilama (poput one o ,,belgijskim bebama" iz prvog svetskograta)? Istina je negde u sredini. To je jedan od najklasidnijih primera razvljanja legende na koji sam nai3ao. Jedna engleska udovica, muZ joj je ubijen 1916,Zivela je u Bombaju i za vrudina je boravila u planinama. KaZu da je po spoljnom izgledu bila sasvim prosedna. Jedino Sto se kod nje isticalo u stavu prema Zivotu be5e njeno verovanje da je neodoljiva za suprotni spol. Izvesni maharadZa, koji je jedne godine boravio u istoj planinskoj postaji, pripfemao je velidanstvene zabave. Jedne noii, nakon thkve zabave, ova Zena (gda V.) i njena prijateljica (gda S.) pdtovale su kuii rik5om. RikSa ispred njih, uletev5i brzo u krivinu, udarila je u stenu i prevrnula sc. Nekoliko ljudi be5e povredeno. Dve Zene zaustavile su svoju rik5u ipo5le da vide mogu li pomoii. Treba napotttcnuti cla nijedna op njih ni.ic bila ukl.iudcnau nesreduili povrcrlc:nir hilo koji nrrlin. na K i t t l s r r s c :v r i r l i l c r r s v o . jl r o t c l , g c l i rS . . j c p r i m e t i l a d a s l r u s l i t l r . j c n e l l r r g i u ' i c c r v i r v l r .I J b r z o p o d c d a k r u Z i p r i d a r k t l i r . j c g t t r V , s i s r r l i rk l v j c r l r r c o t l i r l i r v a n e s r e i e : o n a j e b i l i r v i r r r r l l i rU r r r r l i r , j r . p o s l n c k o l i k o n r c s c c a l e g e n d a e , c i s $ i r i l i ri v c r o v i r l n o t ' r . s r . S i l i t i i r l i r l i c . r . fi r s ; r n r ,r r r c r l r r l i r r s,l r r r * t r . j n oc o g d u S . , i p i t a o s a m j e sl i l i t z t t i ro c e k r , i l v i r r i . l : v o r r . j c : np r i d c : s c
'Ic islc vt:t'cli Pitall sanr gtlu V. zaito.foj je licc krvavo. Najpre mi ; c r c k l i r r l i r s t ' s l u d u j n oo k r v a v i l a n a j c d n o j < t dl r t a v a . No, lxrslc tri dana, kada je vei kolala prida da je ona vampir p r i d a l i s u t o n c k i k o j i s u p r e Z i v e l i n e s r e 6 u ,a n e j a - o n a m i j e p r i S l ad a sc ,,ispovcdi" i rekla mi jd da ie se vratiti u Englesku na ledenje. Pitala sam je da Ii je Vappir i odgovorila je da nije. Istina je u tome da je kao dete bila obolela pd neke bolesti zbog koje je morala jesti sendvide sa sirovim mesom. Toliko se be5e na niih navikla da niie vi5e mogla da jede kuvano meso. Njen lekar je ovo imatrao vi5e-manje neSkodljivim i kao psihidko stanje. Tako je reZim ishrane nastavljen. Kada je doSla u Indiju, teXko je mogla nabavljati sirovo meso, iako je za njim Zudela. Na kraju je ipak uspela da se nekako snabdeva. Nastojala je da porcija bude 5to obilnija. Te vederi kad se dogodila nesreia, priznala je, nedeljama ne be5e jela sirovog mesa, a prizor u trenutku kad se nagnula nad jednim povredenim dovekom, be5e za nju previSe i ona ga je dodirnula-kao da ic ga poljubiti. Jediin odevidac, kojije moZda znao zanlezinu sklonost prcma sirovom mesu, smislioje ovu pridu.

Vrrrnpirizam od ljudi moZc sc sto;q;r rrko jc ikad k poslojlro - pripisati du5evnoj bolcsli rlr ;rpt'lilrrko.ji se oscttir Prema sirovom mesu. Poznalo .ir' rllr 1t' ttovck jco .,r()v() meso. Relativno skoraSnji primcr ovr' pi;rkst' sitrlrjc Trrrr u opisima poznatog Skotskogljudoftlurr liirvrri llirrir r r r j c g o v ef a m i l i j e . Mora da postoje neki glavni prinicipi ko.jc rrrrrgr;rr po rlnrzumeva: sami darobnjaci se ne slaZuzbog ttt,p,u koriqlc .,rnbolidne redi, sredstva i zapise. Verovatno je jo5 Ziv i verovatno se bavi un()snintlnr s h r mj e d a n t i b e t a n s k is v e t i d o v e k - s a i z v e s n i mp r e z i l o l r r rrrf lracio je naziv,,lama" - koji je za naknadu u izltosrrorl pet Silinga prodavao ,,Svitak hartije za prodiS6enjcdu*e", l'o je, govorio je, bitno da bi se u potpunosti postakr r'u vt'k, a kamoli da se proude i procene dula magije. Proslirv ljcrr kao opsenar, on nije Zeleo da govori o svojim dinirnrr r poricao je da mu je trista pet godina. ,,Nemojte slulati rtir svet o meni prida, jer ne samo da mi je vi5e od sto lrxlina, ja joS nisam ni roden?" Ti svici - od kojih jedan imam - sastojali su se od rzbcljenih listova koje je trebalo nositi nekoliko dana pre rrcgo Sto ih mudrac ispi5e. Emanacija je prodirala u svitak i vodila mudradevu mku. Ja sam morao stajati iza njega petrrircstakminuta da bi moj svitak bio zavrSen. Sve vremc orr .je razgovaraos nekim ko je bio ,,stanovnikgrada detiri rl;rnahoda odavde i pomalo nejasan, nesumnjivo zbog jaI'rlr vazdu5nihstrujanja". Zavrieno delo umotano je u par, r' (tavljene koZe i uvezano Zicom od ovdjeg creva. Kad ,,irn ga doneo u Englesku, sluZilo mi je kao barometar z:rlo Sto bi se crevo ovlaZilo otprilike detiri s4ta pre ki5e. Taj sveti dovek mi je rekao da oprema darobnjaka - predstavlja lr()scbnoonih koji predskazuju budu6nost .,:rrno aranZiranje,,da bi se impresionirali oni koji zahteva1r tc stvari, a duo sam da je tako i na zapadu". Rekao mi 1r' tla je jedina prava no5nja darobnjaka ona koju lidn<r rrosii molio me da se na nju naviknem odmah, tako clit i'rr 'setiti blagotvorni uticaj koji 6e me nadalje pratiti kr(), /tv()t. Na glavi je nosio Se5irod krzna sneZnogleopartlir rr , ' l r l i k u p a l a d i n k e ,a u u S i m aj e i m a o n e o b r a d e n e r u t t t e t C t g t , ,' r:ilibara. Duga, te5ka niska slidnih grumendiia proiirt'rr rr;r pardadima grubog nefrita visila je o njegovonl vtitlu 1'rt'ko prljavog krznom obrubljenog, kaputa koji jc scrirri , l o t ' l a n a k a .O p a s u m u j e v i s i l a v e l i k a z e l e n ak < t i t t i tl r r t l r ; t , r I p i a n a i s t o m b o j o m i n a d i d k a n a r v e n i m s ( i t k l t ' t t i t r1 r 'r c r

106

lol

lama. .Svcic kompletirao dub<lki koZrri obrub. Na noganrir jc n<rsioizvezene papude uzdignutilr prstiju koje behu zavoziulc Zicom od ovdjeg creva. Zimske dizmc visile su mu o vrittu. Nije se nikad odvajao od prstenova od nefrita i iilibara koje je nosio na rukama. Oni su, govorio je, njegova ,,sreia" i uni5tavali su gorske demone, razne vrste neprijatelja i vukodlake koji su napadali putnike. Poslednje redi koje mi je uputio, bile su upozorenje protiv pranja tcla. ,,Ruke se mogu prati, ali telo nikada." (J ovome je, izglecla,bio predani sledbenik svog verovanJa. U Egiptu postoje mnoge pride o darobnjacimaiz srednjeg veka i njihovim poku5ajima da pronadu eliksir Zivota ili kamen mudraca. Jednu od najzanimljivijih duo sam u Kairu i pribeleZio je ne toliko zbog sadrZajakoliko zbog nekih drugih elemenata u njoj. Po arapskim i persijskim alhemijskim i magijskim spisima, tu i tamo se pominje Zlatna glava, ali nigde nema nagove5tajao demu se, zapravo, radi. U ovclj pridi sam konadno naSaona sta se to odnosi. euveni kairski darobnjak. F.l Girbi. usmcrio je svoje a k t i v n o s t i n a p r o n a l a Z c n j cs k r i v c n o g b l a g a . U t u s v r h u n a u d i oj c , u z s a v c t. j c c l n o g l i u ' c i t , l i r g l i n c n u g l a v u p r e t v o r i s r u z l a t n u . ( ) v o j c , r r r c t l r r l i r rn , ( ) g i t o r a d i t i s a m o j e d n o m . rt u j K i r d b i ; x r s l r r l tz l i r t r r r rg l i r v r r r . l r i l i r p r o r o 5 t v oi l i j u j e p o s e , r c k r v i r ot l r r l r . . f r , t l r u ro r l r r . j t , n i l r r r < l i ib c 5 e d a k a Z e g d e s e n r < l l c n i r t ' ' s kr i v c r r o l l l t r g r . : i l e g l c r l i rr l r r l i l ( i i l l r i l r c \ c t r 1 ' r o l r c h i t .lra v u z a o b i d n e g v r i t d l b i n e i r l i t . j t ' o n i r p l e t l s k l r z t r l lrrn n o g cd u d n e s t v a r i . S i g u r n < l. j c , r l i r . j c g l l r v l rt i r k o l r ; r r r s l i l l r n i s a n a .o d e l ad a g o v o , p l i , , , i i r k o s c n . j c l r c t i i u s t i r n i s u u o p 5 t cp o m e r a l i " ,i d a l a t rrrrr.jc dctal.inc upute gde da traZi prvo blago. Kada ga je clonco kuii, El Girbi se ponovo obratio prorodanstvu.Prema testamentu za koji se tvrdi da ga je on ostavio, glava je odbila da mu kazuje za vi5e od lednog blaga mesidno. On je re5io da deka. No, glava je lagala. Govorila mu je o blagu veiem no Sto dovek moZe da 2amisli, zakopanom osam stotina stopa ispod morskog dna! U prepirci koja je usledila, glava je na El Girbija bacila lonac koji se razbio na ulici i privukao paZnju komSija. Ova epizoda pro5la je dosta mirno. Medutim, svade izmedu duha glave i tarobnjaka su postajalesve deSie. Svi su smatrali da je dovek poludeo. Jednog dana, kada je prolazio neki bezazleni draguljar ogromni lonac izleteo je

h r o z p l o z o r G i r b i j e v e p a l a t e , p o g o t l i v i t r l r ; r l i r r l ; ; r rr r v r . i r,l l ' i t r 1 ' ls r r r r a i sud. t l svojoj odbrani, darobnjak je ncgirro ullrrilrrr i obilr ',rrio sve u vezi s glavom. Bio je osutlsrr rin $csl lrr,.s...,r .jc: . / : r t v ( ) t l lK a d s e v r a t i o k u d i , i z g l e d a l oj c t l r r s r g l u v r rl x r l j e . je da sadinieliksil tivoln, rtajrrti porurSir. - S a v e t o v a l ag a rrrrrdctaljne upute u vezi sa sastojcimai mctotlrrrrrs,I jlirz.o ;r' z;r to saznao sudija koji bese osudio mudraca. d.'oveh ir scdamdesetimgodinama nije mogao ignorisati ovo olkrlr r'. Kao gdtlg za oproStenje i za dokument koji ohjnlnJa vir tfa je El Girbi zdrav i nevin, bodica s dragocenim jektinr lrrornenilaje vlasnika. Te iste no6i, glava se obratils CH= robrrjaku: ,,(Jpravo sam dula da je sudija uzeo napitak. 'lir rrritdida ie on Ziveti barem jo5 Sezdeset godina. Zaboruvilr rfir ti kaZem da su to tvoje godine! Ti 6eS umreti onog ;rrtra kad sudev eliksir podne da deluje!" faZu db je til ( iirbi jedva imao vremena da srodi priznanje i baci i;lavu u Nil, pre nego Sto je umro.

r08

10. Prizivanjeduhova

AbZad, Havaz, Huti, dodi o, Dude: jer ja sam Solomun, sin Davidov, Zapovednik Duhova i Ljudi! Dodi ili 6u te zarobiti u metalnu bocu! Abu-idzab Kalendar duhova.

sile, samoje Verovanje da postoje duhovi i druge stra5ne jqdan korak od Zelje da se oni prizovu, potdine i nateraju darobnjaka. dh slu5aju Obidaj je -'barem kod starijih pisaca - da se ovaj spiritizamradi proudavanjadeli na grupe ili tem9. Mgglo bi se reii da se'duhovi razlikuju kao dobri i zli, kao ljudske du5e i oni koji nikada nisu imali telesni oblik. Ipak, neki se duhovi prizivaju u ljudskom, neki u Zivotinjskom, obliku. Medutim, ovaj mea drugi u nekom zastraSujuiem tod ispitivanjaduhova, ako se dobro razmotri, malo doprinosi stvarnompoznavanjuove umetnosti. Zanimljivo je da samoprizivanje - bilo da je hri5ianili egipatsko haldcjsko- potpaarapsko, sko, budistidko, pod prihvaieni okvir metodai idcja. Tu je posveienje da njcgov pribor (ako ga ima) i, obidno, darobni izv<idaCd, 'Iu jc duhova.Kada i stvitrnttprizivirrrjc izaz.ivanje krug. ili zitpovcsti pitanja-Konadno l'azit sc cluhpojavi, nitstupit zit dolazincizbclttrtOdrtbt'cnjc rxllazak,bez kojegabi poDve se stvaridesto jdva duha ntoglitdit nitskodiizvodadu. ttckit vcztrsa smr6uili s mrtvimai tterophodttint: .smatraju l{cdi Mtfi. ptrscdovitttjc duhova,po naza i Vcliki znadaj zanimanjc prizivanje oslanja postojizato Stose magijauglavnom Scrnrrri$ljcnju, ili na pomodduha bilo da se radi o kletvi, blagoslovu jednostavno magijskoj mo6i koja je veia nego kod drugih. Mogla bi se magija definisati dak kao potvrdeno umeie sticanjamoii preko natprirodnih sila (duhova).Otuda dusila koju samotahovi - ili neka dosad neidentifikovana srce magije,kako ceremonijalne, kb zovemo - dine sarTlo popularne,tako i one praznoverne. Obidno se previda da je ,,spiritualizam"- prizivanje duhova mrtvih - kakav je poznat u Evropi i savremenoj Americi, samojedna grana magije,granakoju tradicionalAfrike, plemenskiAmerindijanci no izvodevradi-iscelitelji

r (irrttiurski izvodadi Kini i Japitrrtr/r, rrr'grolnll(,nrl u rlil nul()g,c drugezajednice. Snratra da je za podizanje se duhovtt, gxrlr.lrrro rlrrlrovrr rrrr'lvih rodaka, potrebno mnogopredanostr lrr I lrrigut'rrrc, ko sc oduvekpriznajeda postoje, neki ljudi (kao rnvrr.irre rri nrcdijumi),koji takve moii lakSeusvojc,ipnk re.lxnrc k:rtlzaboravlja knjigeo darobnjacima da daju dclnlJne opl st' postupka,koji mogu pratiti i obidni ljudi. Kod postupakakoji se pripisuju Haldejcima,poneketl st' smatralopotrebnim da se zna datum rodenjaourlr ho' horoskop,utollho 1;rse priziva.Ukoliko je bio dobtupan lrolje. To je znadiloda se drih mogao,prizivati ime phtne u l;r koje su upravljalerodenjemi to u samomiasu radanjo. Potom bi prizivadmeditiraou potpunojosamido dctr rlt'sctosamsati. Odbirao se vedar, svetaodan. Zatim sc ur nekon mestu, koje je inadesltrZilomagiji (darobnjakjc olridnobirao svoju sobu ili neku ireiinu ili razruSeno sveto rrrcsto),opisivao magijski krug. Taj krug, promera Sest rtopa, bio je tabu prostor koji je Stitio darobnjakai u koji rrijcmogaostupiti zao duh da prekine magiju.Unutar kruu 1i;r, jednom manjem prstenu, na podu se kredom ispisivrrkr ime Boga. Kod hebrejskihi kasnijih o$reda, to je ponekad poprimalo oblik neprekidnoglanca redi kao: AGLA-ELOI IIM-ADONAJ- ili ALFA-OMEGA.TETRAGRAMAt'oN. Unutar kruga se takode drZe instrumentiovog umeia. r)ni ukljudujuuTje, mads imenima,kao gore porienuta,i krndilo za kadenje"Prino5enje tamjbnana Zrtvu treba da rt' podudari s planetom koja se priziva. Od svih pravih t'rrrobnjaka odekivalose da znaju Redi Mo6i da bi prizvali rfrrhove - (abrakadabra kao Savaot iz hebrejskog, ili . I Itraksaskod gnostida i A rtre ra hakata-satnj Senentuta-bau, t('t,tutaju, starih egipatskihpapirusa). sa Kad darobnjak zauzme,svoje mesto u krugu i upali l:rrrrjan proveravajuii da li sa sobom ima pentagramili 'iokrmunovpedatkao za5titu - on podinjesa zapevanjem poziva. Sledeie prikazivanje uzeto je iz grdko-egipatskc rrr;rgijske knjige, u GudvinovompreVodu:
l'{r/ivam tebe koji si stvorio prah i kosti, telo i duh, koji si osnovlto ntttte ,;t, lx)tresa nebesa, koji si odelio svetlost od tame, tebe velika vlficluJttdtl ',".,ii koja svim raspolaZe, oko sveta, boZe bogova, gospodaru dtrhovtt, ll rrr'promenljivo Vedno biie, poduj moj glas. f 'lf./ivirm te, vladaru bogova, gromoviti Zevse, Zevse kralju' Atktttitl, a-jo-ju-i. Ja sam onaj Sto te priziva na sirijskom jeziklr, veltlt 1.,,'.1xrclaru,

110

lll

b o i c . Z r r l c r ' . I f u . z a r s e t i n e o g l u ( u j e So h e b r e j s k o p o z i v a n j e . A l b a n t a nalb. Abllziloet. . l c l j r r s i r r nS i l t a k u k . L a i l a m . B l a z a l o t . J a o , J e o , N c b u t , S a b j o t a r ,B o t , Arbirljiro..luot. Savaot. Patur. Zagur. Baruk Adonaj. Eloaj. Avrant. N i r t r .S i l . 1

, \ l o s t ' r l r r h p o j a v i , p o z c l r a v i t eg a t r l , j r r t l r r o , H { ) \ / r l . r ' l[ , r l r l , , l r . , , r r . r l t , , l r l ril|| ilrr)7clc poZelcti dObrodoilicu, a on<lir gir /t||ilrtlIr rlrt \,ilt| |ott|il!!il!. rIr rciilt'probleme.

l )rrhic tada reii izvodadu jlrull,,rltr trrrr koje je vrclllc rrn st' olrretti, mole mu saop5titi ,,misao-irrre a " hojirrr grr i fr. Neki piscikaZu se duh moraznrrrolitl uplir. da ;rrizivati. rla svo.jc ime i svoj znak u Knjigu duhova. ,,Ako biste kojim sludajempodigli zkrg elrrhn,red llnsT nateraie ga da i5dezne. je red kojl lrollle ll To sl:rroegipatskog ie oti6i, a da ne uzrokujcrriknkvU i on
\lctU." KaZu da je vaZno da se duh zamoli da postanc vn$ ;rrdco duvar, i
rrt rrapu5tajte rug dva minuta nakon odlaskaduha. Zatim oditaltc nroli k t v r r z a h v a l n o s t iS t o j e d o 5 a o i o b e i a o v a m d a 6 e p o m o i i , b a S k a - o$ t o s t c zr'lcli kad ste se pripremali za njegov dolazak.-UniStite krug icrtclc, trrkoda ih davo ili neko njemu slidan ne bi upotrebio protiv vas, sto bi orri mogli vrlo lako uraditi. Ako se krug ne uni5ti i ako ga upotrebi ncki duh, prethodni korisnik neie nikada vi5e biti sposoban da digne "\rrovni ' l o l r r gd u h 6 y g .

MgZda je najstariji zapis formule za posve6ivanje kruovaj Sto je uzet iz asirijskog niza plodlca ,,Surpu,qs 11rr
'lirhcllr

ko.iir pokaztrjc rladalinu

illl(lclll l)il \lllllllil

Smatrase da je prednostove magijeu tome Stoprisiljava duha da sluSaupute opsenara i provodi njegovu volju. Druge prednosti su Sto'ona ,,okiva, zaslepljuje,donggi snov;, stuaranaklonost. MoZe se koristiti za sve Sto Zelite". upoOva je magija takode zanimljivazbog pome5ane trebe hebrejskih,grdkih i sirijskih, kao i drugih redi. , Drugi postupak kaZe da isterivadduha mora stajati u svom krugu, posvetitiga tako Stoizvedeceli pokusprigodnim govorom, a onda prizira Dobrog duha po svojoj Zelji. Kad je siguran da je koncentrisani da je u njemu samo jedna misao, mora se obratiti duhu tihim glasom.Najpre tri puta kaZenjegovoime i obeia da mu neie nidim na5koditi. Tada ,,bi se duh morao pojaviti".
Cekajte ga ceo minut i ako se duh ne pojavi, ponovite poziv. U toku dekanja molite se ozbiljno. Ako se duh ne otelotvori za pet minuta, pozivanja se moraju pojadati.

llrrn! Ban! Preprekokoju niko ne moZepreii, l'r'cpreko bogova koju niko na savlada, I'rcpreko neba i zemlje koju niko ne promeni, l(oju nijedan bog ne poni5ti, Niti je bog ili dovek ublaZi, Zrrmko za zlo iz kojeg se ne beZi, lVlrcZo razapeta za zlo iz kojeg nema tzlaza, ll,,'2.obzira radi li se o zlom Duhu ili Demonu, ( ) [)avolu, zlom Bogu ili o Nemani, lli o Veitici, o Gulu ili Vilenjaku-razbojniku, ( ) l.'antomu ili Duhu pokojnika, ili o Devojci Fantoma, tt tloj Kugi ili Groznici ili o Prljavoj bolesti, { )rrc koji napadnu bistre vode Ee, ll zamku neka Ea uhvati; ( )rrc Sto trpezu Nisabe napadnu, Nt'ktr u mreZu Nisaba ulovi; t )rrcr koji sru5e prepreku, Nt'ka ih prepreka bogova, l'rt';rreka neba i zemlje ne oslobodi; t )rrc koji ne po5tuju velike bogove, l'.lt'l<lr veliki bogovi ulove;
| ) r t ( n t i r l n am a g i j a I 13

1t2

Neka rlt veliki bogovi Prokunu; Onog ko kuiu naPadne, Ncka u zatvorenu nastambu sateraju; Ontrg ko okolo lunja. Ncka u zatvorenl Prostor smeste; Onos ko kuina vrata zakljudava, Neka sateraju u kttCu bez izlaza; Onog ko provali vrilta sa zasunom' Neki ga vratima i zitsunom, nepomidnom preeagom zadrZe; Onos ko pritg i {itt'kuIirzbije, l l i k 6 i i s i l o n t - u t l cb r i r v t ro b i j a j u i i , N e k a " k a r lv o t l t t t i t z l i i t r ' razbiju, Neka ga kito pcltitt' tt pltrCitcl ga kito ctcp ltolotttcl Neka Ili ko prcko zitltt1tt'ct1t', N c k a n t t t k t ' i l i to t l t ' c l t t l I l i k t t t r s o l l i z i t s c t l tttt i t p t l t v i , N c r k i tt n t t g r k r p r c t c l t t : l l i k o t r s o l l t t l t r i v i t ', i N c k l t t t t t rl i c c t t n i r k i t z c ; lli ko sc tt sobi dtlSitlrtitvit, Usta trcka mu zadcPe; Ili ko sc prokrada gornjim odajama, Ncka ga potope ne otvaraju6i vrata; Ili ko u zoru pomradi. Neka ga u zoru prenesu tamo gde sunce izlazi' Sta ako se duh ne pojavi ni posle ponovljene koncentracije? Ve6ina knjiga ne predvida ovu moguinost' lVledutim, jedna od njih kaZe da neuspeh znadi da je udinjera neka" greika ili le neito izostavljeno. To treba ispraviti' Prizivanje se moZe ponavljati sve dok ne uspe. Egipiani za vreme faraona (a verovatno ,i .pre), Vavilonci i*Asirci su verovali da se duda moZe vratiti na zemlju' Pod odredenim okolnostima, ona se dak moZe vratiti i u telo. Zato su se izvodile razradene magijske ceremonije da se duSa usre6i i da se ne vta1a, kako ne bi na taj nadin postala nespokojni duh. Ovi su se duhovi prizivali i'verovalo se da se mogu koristiti u magijskim ritualima. Na slidan nadin se u mnogim deiovima Afrike, posebno u centralnom delu kontinenta, prizivaju duhovi po5tovanih preminulih vradeva-iscelitelja, bi savetovalisvoja -da plemena u vreme nevolja. Njihove kosti, koje se duvaju, uranjaju sc tt krv sveZih pokojnika, pome5anu s medom,

i I r r l c k o m m i r i s i m a . S m a t r as e c l i to v r t l r ' t n ( l u i u r l r rr l t ' r ; r l t rr r r z c n r l j u . B a i k a o S t o s u s e o b r o t l i s t l r r l r o v i r r r i r v o r l r l rr r l r g i p t u n a p o g r e b n i m m e s t i m a u p i r r r n r i d a r r r al,r r h o s r r tlrugdc groblja ili mesta masovnih grollrriut, trntrx'ilo ce za rr.jcna isterivanje duhova. I drugi duhovi, osim duhova pokojnikr. mogu re tflrati na slidan nadin. Sledeie hri56ansko posvet*enJo kruga, obrede. tipidno je za haldejsko-semitske Po5to se sadini krug, prizivad zapevai
I I irne svete, blaZene i slavne Trojice, podinjemo da delanro r lAjtlamt ovirn da bi ostvarili na5e Zelje: zato u ime pomenutih, posvedujcnro rrvttr p;rrdc tla da nas brani, tako da nijedan duh ne moZe da predc rrve grnRltt'. niti moZe da povredi niti da nadkodi bilo kome od ovde okuplJsrrilt,

(llilo je uobidajeno darobnjaka prati jedan ili vi5c po' da nrtfnika.)

,\li da budu primorani da stoje isprcd kruga i da iskreno odgovarlirr nrr(im iskanjima, dokle god bude volja onoga 5to vedno Zivi i koji klle. l;r sam Alfa i Omega, Ja sam Podetak i Kraj, ono Sto jeste, Sto ie bilo i rto ic biti, Ja sam Svevi5nji. Ja sam Prvi i Poslednji, onaj koji Zivi i kt>ji t( umro: i gle, Ja.zauvek Zivim: i drZim Kljudeve Smrti i pakla. Blagoslovr. Oospodel Ovo parde zemlje na kojem stojimo. . .

('/,c.mlja, kao isvi drugi elementi, ima svoj sopstveniduh.)

I'otvrdi, o BoZe! svoju snagu u nama, tako da ni du5manin ni kakvo zlo r( nrogu da nam na5kode, po zasluzi Hristovoj. Amin.

{ )sim prizivanja i Redi Mo6i, darobnjak mora poznavati ;oi neke stvari. Za po(etak su tu nazivi sati. Oni, kako su nrrvedeniu jednom zapadnjadkom magijskom tekstu, dirrc ( u(fnu srne5u arapskih, semitskih i egipatskih naziva, ur, rrt'(togrdkih. Njihovi nazivi verovatno predstavljaju imena r l r r l r < l vtah s a t i : i DAN Jain DZanor Nasina Sala Sadedali Tamur Ourer 'famie Ncron l)Zajon Abaj Nirtalon

SAT 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 1l 12 I l.s

NOC Beron Barol Tami Atar Meton Rana' Netos Tafre Sasur Agle Kalcrvir Sallm

n4

Ovi sc nzrzivizapamte i odgovarajuii so upisuje unutar spoljrricg koncentridnog kruga prizivanja, zajedno s Redinrir Moii , imenom godi5njeg doba i imenom arhandela za tir.j srrt. Za imena godi5njih doba kaZe se da su jednaka inrcnima andela za odgovarajuie doba: proleie (Karakasa) dolazi pod imenima Kor, Amatiel, Komisoros, leto se javlja pod Gargatclom, Tarielom i Garielom. Jesen je u vlasti dva andela, Tarkvama i Gvabarela. Ovaj krug zavr5ava zima s Anabelom i Setararijem. Ako se prizivanje obavlja u proleie, u krug i prizivanla mora biti ukljuden znak proleia; nazivi zemlje, sunca i meseca u prolede takode moraju biti ukljudeni. Sada su nam potrebna detiri dodatna niza obave5tenja:
Naziv Naziv Naziv Naziv znaka prole6a: Spugliguel zemlje u proleie: Amadaj sunca u proleie: Avrajm meseca u proleie: Agusita

ff;;?""'" Naziv Zemtje: k';t{r^rr",

Naziv Sunca: Naziv Meseca: Znak lcta: Tubiel Atarib Zr"urk'r,inta: Atenaj Armatus Abragini Mastasignajs Znlrk jcscni:

3#!^r:^
Komutof Afaterin

'lorkaret

l ) o I t o . j c o v l i r t l i r os v i r r rv l l n i n r n a z i v i m a ,d a r o b n j a ks e p t ' o d i $ C i r v tv o r n n r o l i l v o n l : or
'l'i (ci rrtc prrxlistiti llisoponr, o (iospotlc i.ja Cu biti dist- Ti 6eSme o P l i r l i i l r i d r rl r c l , i o t l s l r c g r r . i

'l'irtlir

sc krrrg lrollrskir prirvirrrrrririsom (koji ie biti opisan krtsnijc), i istcrivad cluhova urnotava se u beli laneni pla5t ko.ji zlrvczujc spreda i otraga. U trenutku obladenja govori:

Ansor, Amakon, Amides, Teodonias, Aniton: zaslugom Andela, o Gospode obladim odeZdu spasa; da se ono Sto Zelim ostvari pomoiu tvojom presveti Adonaje, dije kraljevstvo traje vo vjeki vjekov. Amin.

[ ) i ' l r r o b n j a 5 t vs c j o 5 k o l i s l r .u t i t l l t ( . llt. r r r 1r, l i , , t r N l , r u j r ' i . l ) o s t u p t r ke m a n j e - v i S e l i l l r n . K i t r l i r, , r r; u r ; , , 1 , r r r n l r s t; r r j r r k( ' j u n - C u n g ii n j e g o v as e s t r i r c S l i t ' ;N i r p r r l i r v r lrorlrzirll r l r r l r o v co n i s u n a r e d i v a l B o k i m u r l i r s t , g r r i i i r ri ., tl i r r r r r , i prtrli p a k l e n u p o m o i . O b o j i l i s r r r h r l r u l . up r , ( , l l t r l .svoju c r r r o i n a s l i k a l is e d a m t r o n o v a i i s t i b n r . jl l l i r r r r , l rl lr l l r r r r r r r u n r r n j i m a . e a k i z a o v e . p o z n a _ t e _ o p s e n u r e l r n k rj c v i t c r c r r r c s c cd a s e B o k i m p o j a v i . K a d s e p o j a v r o . i Hnlnnlovau rrrr.ji: l_5--5_godina dodatnog.Zivotai mnog"e.trr,gt:t,tngridi,il p r i t l c . K a k o t e . o r i j a . p r o d a j ed u 5 e . .n a I s t o k u , . , i 1 " , 1,,,7rroia, k t ( ' ( t r n a - k a z n a o l u s u d a r o b n j a c im o g l i p l a t i t i b i l l r j c t l e slrrlc davolu sve to vreme. U svom iadu, kao iu vceirii prizivadkih - m a d i j a , o n i s u k o r i s t i l i m i r i s e i k a c l c r r i r lrt n rvorn nahodenju. j e u d i n i b i l a u k l j u d e n ap l a n e t a S a t u r n ( t o j c s t , . Ako I'rrdase izvodenje poklapalo sa safom ili danom Satur:irrr). rrririskoji je bacan u vatru bio je biber s mo5usom i tanrjrr n()ln. Kada je ovo gorelo, morali su se videti duhovi'u , r l r l i k u m a d a k a i l i v u k o v a . . J u p i t e rj e z a h t e v a oZ r t r . o v a n j c a l ) : r u n o v o g . p e r j al , s t a v i c ei p a r d e t al a z u r n o g k a m e n a . I r t _ l)('o od njih se zatim dodavao krvi rode. Dirhovi Juoitcra rrrnli su izgled kraljeva koje su pratili njihovi trubadi. pocl Nlrrrsom, u vatru se bacala aromatska-smola, sandalov<l , l l v o i t a m j a n , i z m i r n a i k r v c r n e m a d k e .Z a S u n c es u s c r r r o i r l s , m o l a , t a m j a n , i z m i r n a , S a f r a n ,k a r a n f i l d i i i . l o v o r s r t ' t l n e tm e S a l is m o z g o m o r l a i k r v l j u b e l o g p e t l a , 7 6o r m i f *koji r ; r l i . s c . k u g l i c ei b a c a l i u p l a m e n . D u h o v i u su podizani ;,,rtlzaStitomVenere zahtevali su kitovu mast, ruZb, koral, ,rl,rju.sve pome5ano s mozgom i krvlju belog goluba. Mo_ r , r r r r o r i m e t i t i d a s u m n o g i o d g o r e n a v e d e n i Le l e m e n a l l r p I'ozrratikod razliditih okultnih ve5tina. Merkur je zahtevao tamjan izntesans mozgom lisicc. \';ltnr se morala zapaliti ,,dalekood liudskih iasto-bi.'. ',ntiltralo s e d a j e n a j t e Z eu m i l o s t i v i t id u h o v e M e s e c a .O r r i '.rrsc pojavljivali u prozirnim odorama, s bledim i svcllilrr l r rr r n i r . Z a n j i h j e t r e b a l o s e m e o p i j u m a , s u 5 e n e l i r l r r , . [ . r r u l i r r , t a m j a n i o d i b i k o v a p o m e 5 a n es k r v l l u .

Hri5ianizovani tekst koji mi pratimo, a koji je zadriao ve6inu obeleZja semitskog i drugih sistema, dodao je upozorenja da oni koji Llude za bogatstvom i vla5iu, ili za bilo dim materijalnim, neie moii podiii duhove. Medutim, ovo nije postavljeno kao pravilo. ,,Najpre se srce i um moraju odistiti od Zelja, a ako se sposobnost ikada upotrebi u sebidne i liine svrhe, moC ie pritom biti oduzeta. Samo oni koji su dosegli visine to znaju".

Nlctod prizivanja Luridana

t .rrobnjacima e pripisujeda imaju moi s c l a p r i z o v r rr l r r l r i r I r r r i r l a n a K r a l j a S e v e r a )n a d i n o m k o i i , i a k o ( ic kr.ltrhr r,. , 1 , l : rl r t r t i i ci z s e m i t s k e a g i j e m . |1

tt6

K r c t l o t t t s c n a c r t a j u d v a k t l t r c c t t t r i i n ak r u g a u u s a n r i l j c r r o . t k r l i r r i , u n o i i p u n o j m e s e d i n c .S p o l . i n . ik r u g m o r a l t 6 i t i ; i ' , , " ' c . o n a j m a n j eo s a m n a e s s t o p a ,a u n u t r a i n j i j e d n u stopir rnanje. Dve zmijske koZe nose se kao pojas, a jo5 tlvc u kapi: sve detiri moraju da vise otraga. S jcclne strane kruga mora se ucrtati uZarenaplanina ,,a oko pl1n1t^e_1oraji se ispisati ova imena: GLAURON + OPOTOK + BALKIN'+ OPOTOK + ARTIN + OPOTOK + SNAK. NAN+NALAII+OPOTOK. Planina se tada rnora posvetiti redima: OLFRON ANEPERATON, I]ARON BARATON, NAH HALGE TUR HELA + + +" Pretpostavlja se da poslednja tri krsta oznacavaju pravljcnjc tog znamenja. Nakon Sto se sve ovo uradi, opsenar bi morao duti zveckanje madeva, zvuk truba itd. Zatim se pojavljuju detiri patuijka koji govore jezik ers - ali ie ga po svoj prilici prevoditi ako budu zamoljeni. Treba ih pitati poznaju li Luridana i oni de potvrditi da ga poznaju. Tada ie se pojaviti LuridanTi, u obliku patuljka. Sada darobnjak treba da ,,veie" Luridanit (potiini ga sebi), prizivaju6i Velika imena koja .ic vci koristio. On mora darobnjaku predati svitak s ntistidtlitlt znacima, koji j e r ,u s t v : r r i ,u g ( ) v ( ) rc l a i c p o s v c i c r t i k t rs l t r l i t i g c l d i n ui j e dan rlirn. ( ) p s c n i t r p o l o t t t o l l t t t i l l t t l t t l t i t - l l l r t t r l . i kc l.a j u i i m u p o a . i z r t i r l r lr) o z v o l r tz r to t l l i r z l t k t l t r l t o c l l i r z iA k t l s e d o z v o l an e s t i z g o v r l r i .p r i k l r z i r t r ' z i t r l i t l ir t c v o l . i u v i r l t l t ,a n a r o d i t od a e t h *lr r o l ' r r r . j i r k r o s t ' p r t s e t t o i s l i c * c r r l r i r g i . i s k i rtr rk s t o v i m a . ( i r r v o r i s t : t l r t r l c o v i t . il l t t s t t t p i r k l u Z i t it a k o d e z a p r i z i ' s S v i r t t . j c l t r l r o v i r l { i r h t r r r i c l i r , c r i r l ' i c l i t ,M i n i c l a i F r a n c i e l a , t Scvcra. l)t{'i c'c klrdlr ih pozovc darobnjak koji gospotlrrr';r .jc olrrcrrrl.jcnpcrgantcnttltn s dvit ta.ina pcdata 7'emlje, a a k o i c o b u C c nu m e d v e d u k o Z u , k r z n o m o r a b i t i o k r e n u t o unutra, prema njegovoj koZi.

I l. lranskamagija
I l r r r s t r . ' r r . i e p r r j a t e l j ai z v o d i s e v o i t a n o n t l i g u r o r r r , \ { : r l u i ! t nc Irtl{r !rlil|llr, r r , t i l ri z i t l e d e n o m . u s t a r a v r e m e n a s u v c r o v i t l it l t t t t l r l t r t I t r t r . l r ; r l r ,l Persija: Citubi Asrari Sihri Kuvi, l.l)h. glrl rlrr+r lrrslt. smrti. \"('(ti'o oblidje ioveka postavljeno pored leia tcrirl. jt,rhr rlrt rrrrlesr lrroLlinjanu osobu. - Asirlja: Maklu, Ploda IV.

je l't'r'.sija po svemu najbolje podrudje za proudavirrr.jc rred. rrjoistodremagije. Medutim, osvajanjai verski sukohi koJi polrcsaju ovu tampon drZavu izmedu Istoka i Zapadir znti. rrjih tri hiljade godina, uzrokovali su da se mnogo stvrrri otl velike vaZnostiizgubilo. Poznato je da su zaratustrijrrn r r irnali ditav arsenal drevnih obreda78. Ne5to je saduvitrr(l rr tir.jnimknjigama njihovih potomaka, parsijevacasavrc rrrcneIndije. Arapska najezda podetkom VII veka, zbrisal;r jc mnoge tragove okultnih ve5tinai zamenila ih verovarrjirnadonetim iz arabi.jskepustinje. Tragovi asirskih i varilonskih verovanja u natprirodno, nekad tako bujni, m<l1'rrsc, uopStenogovoreii, naii samo u ruralnim podrudjir r r : r s a d u v a n iu o b l i k u p l e m e n s k i hm a g i j a i d i n i . . Dela o savremenoj magiji dak i danas se retko pojavlyrrjuu Persiji: retko u poredenju s takvim mestima kao '.to su Egipat i Indija, gde se mogu slobodno prodavati . l\lerlutim, kad dovek naide na neki persijski magijski rukolr\. on desto nosi obeleZjaozbiljnog okultnog proudavanja r rcrovanja, nasuprot indijskim i egipatskim nastojanjima, Lojir su najde5ietraktati s intrigiraju6im naslovima koji ocl I rl'tlvernih izvlade novac. S druge strane, Persijanci obidno svoju magiju uzimalrr ozbiljno. Dokaz za ovo nalazi se u rukopisu koji mi jc rl,rpustio da pregledam jedan samozvani posveienik. Iz I'rrrsnopisa frazeologije zakljudio sam da je rukopis star i rrl,o clvestagodina. Pod naslovom Okean misterija i nckilr . , l r r i s t o t i n es t r a n i c a ,n i j e i m a o n i k a k v i h i l u s t r a c i j aa l i , z r r r.rzliku od mnogih magijskih rukopisa, imao je obclcit,jrr r,,trlrlivanja. Okean misterija ima trideset poglavlja, i po svcrrru srr ,l, t'i jc izgleda adaptacija nekog drugog dela takvc pr.ilo ,l, l'rimerak o kojem je red sadrZavaoje belcskc rre kog v 1 ' r , ' r l i r i n j e gl a s n i k a . V e r o v a t n o d a b i s e i z b e g l ac c n z u t i l , r r r r s l i r n a n s k iv e r s k i h u d i t e l j a , u P r e d g o v o r u s c r r ; r l i u l h r i i r , ) / / ( ) r c n id a , , n i S t a n e m o Z e d a s e u r a c l i u r r r i r g i ; li r r ' ; e lt9

p r i s t i u r k l rl i r g a ; a t a j p r i s t a n a k v a Z i s i t t l t o z i l o n c k o i i s c priprcrrrc zlr iatprirodnu moi velikirn nilp()l'olllvolje i tc" [) prvom poglavlju odita je namera da sc rrtisaoprcludaviurcar'oved-eu povoljan okvir za magiju. O natprirodrrinr veStinamagovori se kao o sredstvukojim oni s posebrrom obukom mogu ,,za vreme jednog Livota sadiniti delo od dva ljudska veka" - neobidan primer Stednje vrem-ena Sto, izm-edu ostalog, pokazuje da istodnjak nema toliko strpljenja s vremen6m kao 5to se moZe pomisliti. ' Nitio ne moZc postati uspe5an u bavljenju duhovima koji duvaju magijsk6 tajne, kaZe Okean, $9k n-e provede triieset dana timeclitaCiji, jeduii samo toliko da se odrZi u Zivotu. Koliko god je moguie ,,pogled mora da bude uprt u zemlju", a ivako nepridrZavanjq p9t obrednih pranja ruku stopala, lica, odiju i u5iju biie kaZnjeno potp-unim n"euspehom. U toku prvog tridesetodnernog.posve6enja, kandjdat mora provesti neko vreme u uienju imena andela koji duvaju magijske tajne, ,,sdm i u prostoriji u koju Lenama nije dozvoljen pristup". Tokom tog vrcmena moraju se, takode, pripremiti neke amajlije. Prva jc ruka koja"drLi polumesec, izradena od srebra i umotitna u pamuk i svilu.'Druga, u koju se ne smc pogk:dlrti pr-e nego Sto ocl istckttc tridc-setdand, mtlrit hiti sirCin.icrla gline i mora p i t t r r t t k i t r l r t t i i , l t s v i l k t tn l t l r a b i t i , ' d u Z i n e imilti tri pardctlt 'l'rcdir d p i t t t t l t . i l i .pir c c l s t a v l i a v a k v a d r a i r vllcu truiloR rsla". t r r k i r j i s c 1 i t ' c k l i r p i t , i srl l i s i t t t l t t i t h c : l o t np a p i r u c r n i m p e ir r o r n i c t t t i t t tl t t $ c : t t t . 'l'c k tr vit,i rr.i rrrrr l i,ic t*tt tt t*it rblt.ilt it. O rlc pokazuju sliinost i , s r l r c v n i t t t t i r r i r . l c l s t i r irtit t t i t . i l i . i i t r nn r p r c k l o p l j e n i k v a d r a t i t r n ( ') g us c g l r v c z l t t is i t S t l l t l t t t t t t t o v i t l ltc t a t < l m . Molii sc priprcrliti iskrpljcni pla5t, u kojem.su prevlacluiudc txric /lta, bcla i plava. Da bj pla5t poprimio odgouui4uei miris, koristi se ruZina vodica, a on se obladi pre svake magijske ceremonije uz te(i: Raian, Ariah, Naral - koje se-,koliko je meni poznato, ne koriste ni u jednom drugom vaZnom istodnjadkom obredu. . -Pisac Okeana saopitava nam da je bitno da za vreme svih magijskih obreda-glava bude pokrivena' iako stopala moraju 6i1i bosa. ,,Va5a brada ne sme da preraste propisanu uelidinrr." Ovaj nalog je verovatno povezan s islamskim udenjem prisutnim u ne1iili, da brada ne sme biti duZa od stisnute pesnice. ,,Ukoliko lelite", nastavlja mudrac, "da pospe5ite iluminaciju koja ie vam do6i, postarajte se da nosite plait za

ia".

r r , ' n r t 'r t t c t l i l a c i j c , i s t o t a k o c l i t . s c t l r lttt ; rp n ' , r - l r r r o t ; r r l r ' tz a r r , r r rl t ' p i h u o d k o Z a . " ( ' t ' k r p r i p r e m a n j et r a j e s t o d a n t t ., . ' l ' r r k " . r ' lr l ; u r i r r p s l r t i r r c r r r ' i . j c r i d e s e t o p o r a v k a , t r i d e s e t ; x r * ( ' c r t ; u r l ; r r l r ; rr k r o t, r r r r : r k r ri.c d u d i s a m o n o 6 u . P o t o m i c u s l c r l i t ir k ' r r ' l r l r r r r rrrr t , r l . t rh o i i h i e t e o s e d a t ik a k o m o i u l a z i u v l s , " '/a 'lir vieme posta darobnjak se mora posvclili, rttrrfi r l r ro n m o r a o d l u d i t i k o j i s u m u c i l i e v i i c l a t r o l t r f i t a l l F l a zr'li od svog prvog magijskog pokusa. Ovdc .ic vrrtnrt prl= r r r t ' t i t id a i e , , p s i ,a k o i m s e d o z v o l i d a p r i d u b l i z t t l r t k r i l t l lrlr st<rdana, toliko uni5titi snagu darobnjaka, ltuntkrl , da nr()l'asve ponoviti posle potpunog predavanja i trrot'it1to= r'r'li pojavom Mladog meseca". Obukav5i se propisno tako ispo5ien, budu6i opscnu' rrrolirtada zapisati crnim slovima na belom papiru Stl ft'li rlrr radi od madija. One su poznate kao Kutub (knjige ) i rnora ih pogledati barem jednom dnevno - po mogudno',li ujutro ili uvede. Po5to se tako pripremio, darobnjak odlazi na mesto 1'rlt'ga niko ne6e uznemiravati. To je mesto prvog obreda loji ie ga udiniti darobnjakom. On postavlja sedam kamerrovir,,jedaniznad drugoga" na tlo i kruZi oko njih, ponavllrrjuiisebi imena andela. NaS junak mora da ponese tri stvari: sveZu glinu porrrt'ianus travom; dva londi6a, jedan s medom, a drugi s I'ozi.jomvunom. Oni se moraju izme5ati usred kruga, a jedanaestogkruga, peva se ova molitva: 1',rslc
l'!rrlrr(l Ja tebe veZem! Naredujem ti da mi docleSu veliko ime koje be$c S 1,1'lnirto olomunu, sinu Davidovom, velikom darobnjaku,u dije ime go\rrtltll!

I'otrrm prizivad (,,ne traLe(i Nulu3a") ponavlja ovu formulrr istcrivanja duhova:
ltttrltt ina ta ilaha ita Atah (dva puta) i Auduhilahi min ai-Sajtan er-lltt-

()va druga formula treba da spredi davola da prckitte rslttpak. l', I)uh koji se priziva ie doii, ali,,neie se poilvili tr l l r r t l s k o mo b l i k u u k o l i k o m u n e z a p o v e d i t ed a t o u r i t t l i " , Itlogtrie je da oni koji moZda ne mogu da se suodc s ttlr' L r t 1 v1 s 1 i * o b l i k o m d u h a , m o g u t a d a d a m u t r i t r c t l cr l t t ,p r r r : r t fS t o g o d s e L e l i - i d a s e v r a t i k u i i . i , A l i , a k o s e d u h z a i s t am a t e r i j a l i z u j e m o Z c s c z i t l t l c v r t r r ( l : r ( l o d e u o d r e d e n o v r e m e i p r i m i n a r c c l c t t i l tM o i { " i r . .

r20

t2l

iirk rrrvt'sti - kao u Hiljadu i julnoj nofi lrtrcrri liuno ga zadrLati sledeiirn postupkom:

da ude u

Uzrrritt rrratji rep i stavitc ga skupa s nekoliko kapi indigo boje u bocu k o j ; r r r r o T cb i t i n a p r a v l i e n a j c d i n o o d m e s i n g a . A k o j c n t c s i n g a n a ,o p a . s r ) ( ) sc c b i t i s p r e d e n a .I z v a d i t e m a d j i r e d , a l i i n d i g o n e k u o s t a n e u b o c i . t C'im trideset tri l)ula ponovite redi: ,,U ime Solonuna, sina Davidtt. vo1',,princa darobnjakl. naredujem Duhu moii (imenujtc duha) da udo u ovu bocu", on ie sc pojaviti i moliti vas da ga pustite da mirno idc kuii. Recite,,Neka mir lrude s tobom i znaj, Du5e, da je tvoja kuia sada u ovoj boci i da sam ja tvoj Gospodar i sve 5to kaZem ili uradim biie u tvom interesu i u svrhu pomoii". Duh ie tada uii u bocu u obliku belog obladka. Morate sc postirrati da imate zapuSad za ovu bocu koji se morA dvrsto uklapati i biti napravljen od olova, a ni sludajno od nekog drugog matcrijala. Potom ttctc i't:p staviti u grlii boce tako da iznad njega osta malo prostora. U ovaj prostor uliiete vrelu smolu pomeSanu sa kedrovog drveta. Kad Zelite razgovarirti s duhom, pozovite ga i postupajte s njim kao 'Iacla s prijateljem. iete ga videti kroz bocu, imaie malo lice nalik liud. skom, ali okruglcr

S duhom treba razgovaratijednom dnevno i mora mu se ,,dozvoliti da vam dini male usluge, ba5 kao va5 rob, jer to je nadin da ga udinite sreinim; njemu jc drago da zna da je od koristi svom gospodaru". Kad cluh vidi da vam sc pribliZava neka nevolja, on vas pozivil (,,zvudaieto kao mali uzvik isprcd vas") - ohrirctit.jrri'i viun sc kao Solomur . u , ls i n u l ) i t v i c l o v o r r rA r r k o l i k o l l r ( ) l c l c . l l r ( ) r a t e u t a k o , . m d c t l o z v o l i t i r l t r s c v r i r l i k r r r ' i. j e r l r r o n u r l v a n a e s tg o d i n a . t t l v c k d e v i t n r s c v r i r c ' i r l i . r k ( ) ( x l n . i c g i lu z m e t e p l o d i c u s i n . i c l l ( ) v i nn r c r r r l r r rl r r r r h t ' i j i r r ri ls p i s i r n i nn a n j o j , , , s a k o ir i r r j o r r r . j cs v c ( l l t l r o v r ' s n i t l ) ( l cS ) k l r r u r ri b c z k o j e n i s u s l o . (o l r o r l r r i. . " l ) i r h i s c z i r ; r i r r r r l isiv i s l r t l r i l r . jk n . j i g c , l u h u6 e s e n a r e l i c t l i t i t l i r i l r p r o . j e k t r r . ju i ' i r r o b n . j r r k o v n l i s a o i o v a j i e i h c u t u r r t d i t u s n u . l ) o s t o j ic c o k a t i t l o gd i n i , m a d i j a i d r u g i h p o i stupakir ko.ji sc mogu izvoditi -- izglcda da se mogu obavljati uz pornoi bilo kojeg duha, ukoliko se ne suprotstavljaju njegovoj prirodi. ,,Priroda" duhova znadi da je nekima data vlast nad vatrom, nekima nad vazduhom i tako dalje. Bilo bi prirodno da u dru5tvu, gde su takve aktivnosti snaZne, drugi darobnjaci poku5aju da na5koge prizivadu. Ovo ie sprediti duh, koji ie se oglasiti kada se spliiu dini za njegovog gospodara. On ie takode redi kako se dotidnoj madiji moZe suprotstaviti: napravi se mala glinena ili vo5tana figura i stavi damdi6 u malom bazenu, potom se damdii potopi i onda se nad olupinom kazuje kletva.

;r , , 1 I s t v i t r i m aS r c a " ,p r i r n c ( ' t t j t . r r l , r r . , l l { r t . rP o l l o ; , r l r , r r ' l i k r r l i s k r s c i j aj ;e r i m a s t v a r ik o j c s r ru l { r p . u ( ';{r' l tz ; t u s t t t , l r r . i z v o c l e n j e e k i h z a d a t a k am o i e r b i l i o r l v t r r l r t or l t t l t o v o i n , r r s t i i o n b i m o g a o p o k u 5 a t i d a p o l l c g t t t ' , r t l r t r ' g . iroi r l l I'rovctlc u delo zapovesti."KaZe natn sc rlu fr' \ku\'('n(l l ' l r r g ob i t i d o n e t o d a k i z n a j u d a l j e n i j i hd c l o v n r r ' n l l l r ' . , , r l l j v r g ; r s i g u r n o n e i e t e p o Z e l e t i , e r i e t e u v i d c t rt l u i r n n r r r r r o tllugih stvari koje 6ete poZeleti da udinite l)ontt[itt {ltl 1',r i Irovtr, a koje ie doprineti dobrobiti dovedanstvlt krtJs dc r/ncnaditi dak i vas, iako ste i ranije bili dovck l)r'inlernlh rr:rvika Zeljnida dinite dobro." i Medutim, igre persijskog opsenarasu zanosllc: .,l,elc. 'Zelim da lctinr u.le rr: tri puta kaZiteime duha uz redi: i r r c n ' .i b i i e t e t a m o z a n e k o l i k o t r e n u t a k a .A k o n c s t t k r i ;t'lc bocu, neiete se moii vratiti." lzgleda da su darobnjaci Zeleli da borave u divttittt v r l o v i m a , a t e h n i k a k o j o m s e s t i z a l o t a m o , o p i s a n aj c n i t rrt'koliko dugih stranica. Postoje indijski i mongolski vrtovr, tc oni koji pripadaju ba5tenskim duhovima, nepoznati rrrrrogima, pravi uZitak za one koji clo njih pronadu put. ali Mogu se podiii oluje, bogata5i dovesti do prosjaka, . . r r o r n a 5 n ir e n e t i u o a z e , r u Z n i u d i n i t i l e p i m a i o b r n u t o ; p ,,rr Tivotni snovi mogu se ostvariti - kad jednom imatc ,lrrlur boci. u Medutim, obidni darobnjaci ne mogu beskonadnopo,,,'tkrvatisvoje magijske mo6i, a da ih ne obnavljaju. Otu,l.r rrpozorenje: ,,Kandidat mora uvek da se pobrine da .,r'cobrede ponovi jednom godi5nje, inade 6e njegova moi ,':l:rhiti. Ako primeti da duh nije zadovoljan, mora otiii rr;r skrovito mesto i ponoviti magidne redi, noseii odeiu ,nlko kako ju je-nosio u podetku;'tada se mora vratiti r l r r l r ui p i t a t i g a : ' S t a t e m u d i " ? " Drugi neophodan zahtev je tajnost. ,,Ni pod kakvirn nl.olnostimane sme se nikome otkriti da moZete upravljati rlrrlrovima.Nije to samo zato Sto takve stvari ljudi ne odof ,rirvaju, ve( zalo Sto iete na taj nadin izgubiti svoju mo(t lrcdcte dobiti drugu Sansuda je razvijete sve dok nc pro' r h ' t l v a d e s e ts o d i n a . " Svako ko krene na obuku za darobnjaka radi pttsliztt rrlrrnckog sitnog ili neodostojnog cilja, ili ie postali rrctkr '.tojrrrr ljudskog druStvaili 6e se prodistiti. ,,Nemojtc tlccki' r.rti rla ie vas upraZnjavanjemagije ostaviti neprontclt.ictti r r r . r v a i i m o t i v i i v a 5 em i s l i , u k o l i k o n i s u n a s t a l ip o t l p r i r i . l , ' r r r .p r o d u b i i e s e i p r o m e n i t i . N i j e t o r i t u a l z i t t t t t t ' k o ; t r ' t n i r i us r c a i h r a b r o s t i . "

122

l2.r

ton, ktlii Ovrr krr.jigaima prijatan, gotovo l'tcz'ltrii,an se uopltc nc slaZe s tradicionalnim ist<frrjadkim zapisirntt o ovoi tcmi. Ceo ritual, ako ga tako moZcrnozvati, pojed' nostavljcn je i prilidno direktan; mada posto.ic ozbiljntt upozorenja protiv nekih stavova, oni nisu ni5ta u poredcnju s kasnijim traktatima i religijsko-magijskim zapisima drevnih Semita i Akadana. Savremeni pisci okultnih tema bi ovo zvali ,,meSani ritual", traileli u njemu karakteristike Semita, Indije i Su' merana. Da li je ,.lalan" ili ne, to prirodno ovisi o stano' vi5tu kritidara. Medutim, ovoliko se moZe re6i: on vrlo verovatno nije originalan u celini, a isto tako nije ni samo preuzeti udZbenik opsenarstva koji datira iz drevnih vre' mena. Pribeleske sa strane oznaduju da se moZe raditi o tekstu koji je koristila grupa samostalnih darobnjaka od pre jednog veka. Iako nikada nisam video - ili duo - za drugi primerak, ove marginalne zabeleSkedovode u sum' nju neke odlomke. Na jednom mestu, na primer. nepoznati komentator je zapisao: ,,Jasminje bolji od kozije vu'
nett.

Jedno zanimljivo poglavlje bavi se dokazima protiv al' hemije iduii toliko daleko da saopltava cla: ,.Ona ne bi pa nikada smela da se proba, jcr ona .ic zitbltrcla, dak i ako n i j c z a b l u d a ,o n a i c n c l t t l $ t o . i c o t l p o i ' c t k a b i l o u s m e r e n o n i d i r b t r d c c l r u g a d i j c I t o s c n c s v i t l i tr t i c l t r l t o v i m a i B o g u . " z I ) o k j c t c z l t t l i t s t t i t l l t c n r i . i s k it r p i s ia l c g o r i d n i d a s e o d n o c s c r l t t t l c p S i t v i u t ,li.ri'r r t l s k t l t t i c l ) ( ) z t l i l t lo n i m a k o j i s u v e r ' t z i l r u r i r r i r r i t p s k t tl ' i k r z o l i . i r ri,l l l r k . i c t t c o b i d n od a s e n a d e iv r n r i r g i . j s kkrr r , j i g ik o . i l ts lv t t tt t o r t s t t c l t t .oc t t u m e t n o s t . ; j t , rr I ) c l s i s ki t r t r l r g i . i ik , t kv t t z t t i t t l l t l l i t t t i t s s a d r Z ie l e m e n t e , i z o b r c r l i t M o r t g t l l i t .K i t t c z l t . l l i t t t l t r s l r A r a p a . z a j e d n os J s v c r o v l r r i i r r u ti v c ( l i l t i t t t r i t k l r t t l t d c g t i t t t o v n i S t v a .e d n a o d k i r r - i r k t c r i s t i kc l r c v n o gp c r s i j s k o go p s c n a r ab i l o j e n j e g o v o a vcrovan.jcu pticu Huma, koja nije nikada sletala na zem' lju, ali jc letela nadugo i na5iroko i donosila ve'stiposve6enicima o onome Sta se dogada u pojedinim krajevima. Ali, Huma ne govori nijedan ljudski jezik. Pre nego Sto se shvate poruke ove ptice, potrebno je da poput Solomuna naudite govor ptica. Tvrdi se da je model jedne od tih ptica naden obe5en na tronu sultana Tipa 1799. Huma leti na vetrovima i prikupfja novosti delom od ,,diva" ili dihova, koji se nalaze svuda. Najvcie gradevine u Persiji imaju kule koje hvataju vetrove i hlaclc donje odaje za letnjih vru6ina. Ako je dan

l r o v o l . j r r nd o b r i d i v i 6 e n a t e r a t i v c l r t l v t ' r l ; t r l r r v ; r i t t i t k t r , n i s r rp o t r e b n i H u m i z a v r e m e p e r i t l t l i t * t l i llrt ' l o v ; t t t t ' l t o t n . Iludu6i da je tako veliki putnik, it ptiltfrro vtctttt'Illit, l l t r r n a z n a m e s t o I z v o r a Z i v o t a . M n o g i v c t ' t t i t tr l i t r r ' l z v t t r p r u r l i r zu P e r s i j s k i m l a n i n a m a ,g d e g a p a z c i t ' t t v n ; l t t t ' l t l t t i j ; r r r id u h o v i . N e m a n i k a k v e s u m n j e d a s u l , i t t t l iv c k o v t t t t i t trirZili Izvor. Za one koji se nisu vratili, govtlt'i st'tla stt gtt rrl(li i da su bili ubijeni pre nego Sto su popili je:tlttttlrtlltttr rlrirgocenukap, ili da su se napili i bili pretvorcni rr Clrln lriia koja ne Zele da se vrate kuii. Planine u Persiji i drugde pobuduju mnoge mngiirke rrsocijacije.Kohi-Gabr (Planina po5tovaoca vatrc) sltlll(l se diZe u visinu. Na njenom vrhu nalazi se ru5evinit, ztt lioju kaZu da je sve Sto je ostalo od jednog drevnog hr:tttttl vrrtre. Koncentrisana su5tina magije ovde joS Zivi, a mno" :lvo posebno nadarenih duhova jod tu boravi. Tvrdi se tlit ,.rnoi" natera ljude - koji se pribliZe da ustuknu. Ima tt Iorne nedega gotovo fizidkog. Ispredaju se pride o onima koji su se penjali na Kohi i vratili se poludeli ili iopavi, ili srr se izgu6ili. Moguie je da su ove legende ostatak predrsllmskog doba, kada su zaratustrijanci verovatno smi5ljali Ic pride da bi svoje ve5tine mogli upraZnjavati bez prisu, , t v ad r u g i h . Medutim, nisu u opasnosti svi koji se pribliZe ovoj ;t'zivoj ruSevini. Mlade neveste smatraju da je poslednji r[rkaz ljubavi ako se njihovi muZevi popnu na vrh i vrate ' , r 's k a m e n o m i z r u S e v i n e . U blizini ovog duvenog mesta nalaze se druge planine \'('raneza magijska verovanja. Ovde su darobnjaci, po5tor':roci vatre prinosili voie da bi umilostivili neke duhove i rl:r bi ih namamili u ropstvo i pokorili. Oni ko-ji su imali rrt'ku Zelju, obidno su je ispisivali i stavljali u tiniju s vo, t'rrr da bi je darobnjak preneo u visine. Na vrhu jedne od trlr planina raslo je drvo Tobo, drvo vedne sreie. KaZu da lrt'i na ono u Raju koje raste u Alahovoj desnoj ruci. DoI'rt' vile, donose na ovo mesto velike patnje i strahovc. se 1,rlt' oni proii5iavaju, a pa6enicise oslobadaju nesrcCit.

124

12. Magijski obredi Atarva Vede

',lrrlr prrtirrrju kojom te vatra, vodi, taj plrrrrrcn ',f,' l f r ( x l i ( r : a v an e i e t i n a i k o d i t i t a j Z a r n o b c s k i l , 'i'r\ rtjr , Spasitelj, vodiie te razgovarajridi s \ r ' l r k u r rV a j u o m , I n d r o m i i v i h ; i s n a g a i e i Itrrlr lriti s tobom: duh Zivota ostaie /rnvr'k. Ilolest te ni dotaii neiel sve Moii su na I r r r ; o js l r a n i .

Kletva s hiljadu odiju na todkovimadolazi: traZi onoga ko mene pastira. . . o5inionogako mene nje: kao Stovuk trali boraviSte nje, O Kletvol . . . Njcga bacamu smrt! - Veda IV, 6:37

l { r r r r r r r rr r a p o r i m a s p a s i h t e : o d s a d a N , , , l r i t i n i o p a s n o s t i ,n i s m r t i , n i b o l e s t i .

Da je bramanska Atarva Veda (,,Tajno Delo") knjiga magiji, bide jasno iz odlomaka koji su ovde predstavljeni, JoS je vaZnije shvatiti da se ona ne smatra de vradZbina ili opsenarstva. Medu prisutnim madijama

( )r,rrrnadiju, kao i ostale u Vedi, braman poje prccl c\ovt k,,rrr koji Zeli vedni Zivot. Slededa madija koristi sc rrko lrvotlad sam Zeli da mu se Zivot produZi.8l
I tr/r sc ove madije koja besmrtnosti potdinjava, neka ti se Zivot u starosti rtr' lrrckine! Donosim ti novi dah i Zivot: nemoj da odlaziS u maglu i l u r r r r r .n c m o j d a s e i z g u b i 5 ! f)odi ovamo na svetlost Zivih: spasavam ti livot za stotinu jesenil I ),lvczuju6i vrpce smrti i kletve, podarujem ti vrlo dug Zivot. ()d Vetra dah tvoj dobih, od Sunca odi tvoje; du5u tvoju dvrsto u lr'l'r rlrZim: neka bude skupa s tvojim udovima, neka s tvojim jezikom prrrIrli! Zadahnjujem te dahom dvonoZnih i detvoronoinih biia, kao Agnija l.rrrl sc rada. O Smrti, duboko po5tujem-tvoje odi, poStujem tvoj dah.' ()va ie osoba Ziveti i neie umreti. Zivotom ga darujemo! Za njega L l :;pravljam. O Smrti, nemoj da ubijeS ovog doveka! lliljku,,oZivljavadicu", vaistinski korisnu, pobedonosnu, moinu lrrlll.rr-spasiteljicuizivama, da on bude oslobodenod ozleda. pr Iludi mu prijatelj, nemoj da ga zgrabi5, pusri ga: iako ie tebi pripa,l,rtr pusti da ostane ovde s neuporedivom snagom. O Bava i Sarva, ,rrrrlujlcse, pruZite za5titu; odagnajte nesreiu i Zivot podarite! lludi mu prijatelj, Smrti, smiluj se: neka se diZ"--bezpomoii. Neka rr ',t,,11rdiSnjoj starosti bude zdrav.

nekoliko koje, u stvari, proklinju darobnjake,zatim koje naoruZavaju bramanskog sve5tenika delotvornim Zjem protiv tuclih madija. Na taj nadin, s bramansk
novi5ta, Veda je Bela ili legitimna magija. Dok je uobi jena razlika izmedu dve magije stepen izazivanja stva zla, Atarua Veda udara u s6m temelj magije. Da li je gija Bela ili Crna tamo gde moZe uzrokovati dobro ili ovisno o svrsi za koju se koristi?80 Po verovanju sastavljada Vcclc, rnagija nije samo va vod i zakonita kada jc prirncn.iuir.r l.judidistog srca. . j c g l i r v r r ir i r z l o gz i t s t o s c A l i r r v i r V c d a v e k o v i m a d i t a l a t t t o o t l i t b f t r r t i t rp o s v r : C c n i c i r r t r . t S l c t k : Co t l k r r r r c C i r r cz i t u i r n l . j i v 1 ' r r o u i a v a n jc i l j a i i i o e n l c n c n r i l g i j s k i l r c i l i r r i rk o d v c c l s k i hb r a m a n a . v
Mtttliit i,u Vtr\rti ;t.ivot ( ) v r t j r r c k u l r t : s r r r r t r rlrrru t l c ! ( ) n t l c l i v c f r r i 2 i v o l S t r r r c a . n d r a i A g n i b l a g O r I s l o v i l t ' g l i p o s l u { c u l r c s n r r t n o s l l.] i r g t ri S o r n i r s u s n j i m , s a s o b o m - g A ttoscdrrnc da rnu produZe. Sad vi5e nc6e biti opasnosti od smrti: Ovaj ie te svet zauvek zadrZati, ustani! Sunce, Vetar, Ki5a, svi su s tobom! Telo ie ti biti iako i bolest mu neie smetati. Zivot & ti pripadati, obeiavam ti; udi u ovu kodiju Vednu koja se nikada nede izgubiti . . . Srce ie tvoje biti jako, biiei odvojen od drugih. Zaboravi one Sto umreSe, oni nisu vi5e za tebe. Sareni Jamini psi blizanci, duvari puta, Neie za tobom iii (Zivot da ti oduzmu).

Altt,qija prizivanje zdravlja i

l,..r,r idrugi magijski sistemi i Aratra Veda smatra da iako rr,l,t' lriljke i drveie poseduju isceliteljskai druga natpri,,',lrr;r svojstva, te se funkcije mogu ostvariti samo potl ,',lr, tlcnim uslovima. Za pojedinu magiju nije dovol.jrro 1',, rrirvilti travu koja se koristi. Biljka se mora proclistili i,,, l\iurjem duha koji se u njoj nalazi, a moraju se ispurrili ,,,,'lriiajeni zahtevi ritualne disto(e i molitve. I cdenja bolesti mnogo zavisi od dijagnoze. Spccil'ic*rrc , , 1 ',, t i - k a 5 a l j ,S a n t a v o s ts l e p i l o - i m a j u p o z n a t u t c r ; l , ' , r , r M c d u t i m , b o l e s t i m a k o j e u z r o k u j u d e m o r r i l n ( ) r : r. , r ' l , r , r l s l a v i t i s k l a d us f o r m u l a m ak o j e u t u s v r ' l r u r r , , ; " u 1 " r \/r'tla.

126

t2l

Ako uzrok bolesti nije poznat, pribcgava se op$tilll lek<rvima. Oni koji su prividno zdravt, u pomoi prizivttjtt eliksire Zivota ili magije za stvaranje potpunc otpornosti n sve bolesti. U svim sludaievima, medutim, magijskim biljkama I lekovima mora se obraiati odgovaraju6im terminima. To je prvi korak koji preduzimaju svi hindu darobnjaci u skla' du s udenjem Atarva Vede. Prizivanje biljaka
Prizivarno i obradamo se magijskim biljkama: biljkama crvenimr, belim i travama smedim i crnim: sve njih pozivamo! Duhovi bez kontroliSu sve slabosti. Trave s korenjem u moru, dija je majka a otac nebo! Biljke i trave Nebesa! Bole5tinu i boljke koje iz gre5nosti

' , r l , r l u (n z r a c i m ad a b i s c o z n a c * i(o t t h r ; r ' u rlrcr,,nr rrlrtskr r 'rr,rk unclt. s l . c r l r i j a . . k a L e j e o v o d r v o o b c l i r r t . r r5 1 1 1 1 1 r r u rol t l i da o pi l r,rl,ilr rnoii, koje obuhvatajugotov. sv(' (l{,lilln'\lI lirrt! ',l o1i livclta. Medutim, u tajnim zapisirrrir il,1(.p.ilv/t ulxl l(. l r r ' l l r o b i d n o o g r a n i d e n a a z a 5 t i t u ,p l o d n o s , r r r r r { k r r r li r r r n l , i i ; r r t ' t l r r k o d b r a n u o d v r a d Z b i n a .K a d a s e z a v t $ , r r v n u r n r l r 1,rsc vcZe na desnu ruku. Pesma kojom sc obr.rrt rnrno,j n rrrrrrliji,varira ovisno o _Zeljenomefektu, madn se vcrtrfr: rl;r sirmo posedovanjetakve madije garantuje mrroge lttutll \'('/;t.nr:.za njene tradicionalne vrline. Evo ,,zaStitrrilrrrjnll . t"' koja se koristi u vezi s ovom amajlijom: /.t.ititna bajalica za sraktja amajliju
\ ' /irnit za vlasnika ova amajlija je svemoguia. Ona ga dini snalninr i lrr.rlrrim, ubija.njegove neprijatelje, donosi ireiu. Takode je modna pro t r r . v i h v r a d Z b i n a .O v o j e a m a j l i j a k o j u k o r i s t i I n d r a d a u b j i e V r i t r u . ' O r r 1r s;rrnleoAsu-re i postao gospodar neba i zemje i uz njenu pomoi savlar l . r r rj c d e t i r i s f e r e n e b e s k e . D a , o v a j e a m a j l i j a n a p a d a d k ai ' p o b e d n i d k a . I rrr;r ie uniStitineprijatelja i od njega nas zaStititi. t ()vo reko5e Agni i Soma, a Indra, Brihaspati i Savitar u ovome r'rrlt'jslvuju. ni koji me napadnu biie odbijeni. a snagakoju sami kori_ O rtr 1xr njima 6e udariti: snagom ove amajlije! Nebesa, 7.emlja, Sunce, Mudraci, svi 6e staiati izmedu mene i du_ t,nrnrina. Njihova ie se snaga na njega sruditi: snagom ove amajlije! ()va je amajlija meni i drugim korisnicima svemoini oklop. Ona se I'r rl(' sferama kao Sunce nebesima, razara sve vradZbine proiiv mene. jc moina sila i RaSe ie pred njom pasti! i trr,r Indra, Vi5nu, Savitar, Rudra, Agni, PradZapati, parame5tin, ViraZ, \ .rt\v:rnara,svi oni, duhovi moini, stajaie iza amajlije, koja je za nosioca lrrrivliiena kao moini okloo. (), moino drvo, moino kao car zverinja, ti si moj voda i moja I',,rr()c, takvu sam trebao, takvu nadoh. I ja koji nosim ovu madiju, kao trl,.u sum, kao bik, kao lav: ni5ta ne sme da dodirne mene, nosioca ove lr,r,h;c. Onaj koji nju nosi moZe svemu da nareduie i vladar da bude. Stvorio ju je i napravio Kasjapa. nosio je India u svojim pohodima, ' 'r,r t(. sigurno pobednik. Moi duhova je ta koja njenu snagu dini hiliadu_ ,tlrLorn. O, Indra, korbadem od hiljadu munja oiini onoga ko hoie me_ r, ,lir udari, snagom ove madije! ()va velika i moina amajlija vodi do pobede gde god se upotrcbi. I r , ,| \ t v i t r a d e c u . p l o d n o s t . s i g u r n o s t . b o g a i s t v o ! protiv nas na severu, na jugu, na zapadu, na islokrr, .t)ne_koji su ' r r , l r r .< > n d r a l I Moja zaitita, kao oklop, jeste sunce, dan i noi, nebo i zemlja. Mojn ! t,r,r su Indra i Agni. I Datar ie mi pruZiti zaititu! Svi duhovi ktiii r, ' r,,J( nc_mogu probiti odbranu Indre i Agnija: to je snaga koju trrll|rir ' ",, rlu scbe i neprijatelja. O, duhovi! Dajte da ostarim, da nc hurlcrrr rr , , , r , , tr,s l i p r e s e d e n ! Nrita ne moZe da se desi nosiocu ove amajlije. Ona jc:rrrr;r;lr1,r . , ,rrlrvostil

O, biljke i trave! Vi imate snage da spasete ovog mudenika! vam vas i preklinjem da lek koji 6u pripremiti udinite jakim i de ntm.

Tada se ubere neko bilje. Veoma dcsto nije vaZnafamilij pripada, vcd iz.gled.Oholjcnja s nateklinom lede k<r.j<r.j trirvirrrrirglirvidastogkorcn.iit. Obol.icn.iakoja prati Zu ll n r o g r rs c l c c < i t;il r i z i v i i l l . i c r t u t o g I i S i a i t d . K i r r L r s c l ) t i k u l ) i l x ) l t ( : l ) i u lb r o l l i S i a i k o r e n j a , m o Z o c i r n s c ro b r i r l i l i k i r o r r s l r r c * i r ilr rk i r z a s v e b o l e s t i : Lak ttt :;v'r Intlc,sli
( ) v o l r i f j t ' . o v o v r k r o l r r l i r r c n o l r i l . j c ,o s k r l r o t l i C c a i c n i k a ! Z a i s t a p i z n a . p . j c n t t l l j c v l r i g o s p o t l l r S o r r r ai t l a v i r s n i . j c s t v o r i o n i k o d r u g i d o s a r t I t r i l r i r s p i r l i !S c r r k l k o j a j c t t a d n a m a . k o . i i tl t a n r p r c t i b i i e s a v l a d a n a . 'l'ralinro oslobodcnjeod bolcsti. Od klctvi i zamki Varune zahteva. mo slobodu. Od Jaminih okova i od posledica nadih sagre5enja protiv duhova. Sagre5ismo mi5lju i govorom protiv Bogova; daj da se grehovi iz nas izbriSu, da se oslobodimo boleitina!

Amajlija snage Medu najmodnije madije spada ona koja se spravlja od drveta sraktja (clerodendrum phlomoides). Odsede se parde drveta i onda se oblikuje u ne5to Sto predstavlja nediju Lelju; za pobedu u bici, molitelj oblikuje mad ili koplje. Medutim, u mnogim sludajevimapravi se obidan disk sir

128

rir tlil,t

Inilgtt:l

129

Ako amajliju daje darobnjak, on 6c zavrliti bajanje redi' ma:

Ovo je svemoina amajlija! O, Indra, darovatelju naprctka, trbico Virfic' vladaru nad du5manim:i, osvajadu, zaititnide od svih opasnosti, zaltitl ovog doveka i garantuj mu svoju pomoi, danju i noiul

( ilil l)rollv olrova l ' r r r t i vo t r o v a s e . k a Z e V e d a , m o Z c l r o r i l i o l r r r r r . i t r , i t l < l m . N : r j p r cs e v r 5 i b a j a n j et i h i m g l a s o mi k l r u r ; r r : r ' r r k r l t rk o j i z l r r r ' d s t a v l j a m i j s k o gb o g a T a k 5 a k u . Z n l ( ! v t i , f l l ( 'l r o l t ' s r r i k m l r o p i . i c a l o v o d e , a i s t o v r e m e n ob i v a p r s k i r t v o r f t r r r r( ) v l r i ( ' v ( ) d ap o s e b n op r i p r e m l j e n a t i m e S t o s c u r r i o Jr r u r r r u k t r L r r l r v r l k r i m u k a . P o t o m s e z a g r e j ep a r d e s t a r c o r l c C r . r r r u r r r i rr tlrugu posudu s vodom, koju bolesnik takode ntutu rlir pr1c.Neki me5ajuova dva napitka s procedenirrrrrrrrrlncolr | \vc zajedno me5aju drSkom otrovnih strela. Mofthr ltlJc rurrcrradujude odekivati da se pacijent razboli poslc ovllt r ('r'cmonija.Moraju se govoriti sledeie dini:
llramana je, pijuii sa svetog Some. s desetglava i desel ustil. unr{ilrl , , r r , r 1 is v a k o g o t r o v a . P r o g l a s a v a m ,s v i m d a h o m n e b e s a i z c n t l j c . c c l o r r r u ' , \( n l i r u , s n a g u o v e m a d i j e . (;arutamant. orao, popio je otrov: ali on je bio za njega trezoptsrrr l'.1,r slidan nadin skrenuo sanr snasu otrova kao Sto se strela skrcic. () strelo. tvoj vrh itvoj otr6v nemaju moci: isto tako udinio sirrrr l', r;xrmoinim sve one koji spravljaju i koriste otrov. Cak jc I stenjc nll l'rl('rn otrovno bilje raste postalo bespomoino preda mnom. Sve jc urri ' . l r ' i l ( )t o m o t r o v u . O t r o v e . t v o j a s n a g a n e s t a l aj e !

Ponekadse prinosi maslac.Ako se amajlija Zeli koristiti u ratu, pred nJom sc naloZi vatra od polomljenih strela da bi simbolizovalauni5tenjeneprijatelja.82 Okultna medicina Vede Prema Atarva Vedi, ve6ina bolesti moZe se brzo izlediti dinima. Cini protiv rana
Rana na vratu (ili bilo gde drugde) nestaie. Ima pedeset pet rana i s' damdeset sedam rana i devedeset devet rana: one ie nestati!

Dok se ponavljanje nastavlja - mora se reii sedamdeset puta - pedeset pet listova biljke parasu pale se nekim irgarkorn. Sok koji se cedi iz li5da,koliko je moguie, hvata sci rr Iolju izatim nanosi na t'al'lc.P<lsletoga melem koji s c s i r s t o j io c l p s c C cs l i r r c :I,k o l j k i i Z a o k a i n s e k a t a ,u t r l j a s e t r i t o $ t c i ' c n ot t t L : s l ( ) . Z r r i i r r r l r r r b l i k r rn t o l t l i r s t t i t t r i t k t i v n i j ed i n i k o j e t r e b a z t l i r s c s t t p t o l s l i t v cs v i t k t t t t t l t t , t l a o t c r a j u s v e b o l e s t i : ( " i t r i l t n t i v . r ' v i l ri r t l t t
l ' r r s l i r n t ' , z l i r s i l o t n t o l i t t t t c , p u s t i t r t c t t c t r c s r c d n uZ r t v u t v o j e p a k o s t i l I ' r r s t i t l i r p o l r c g t t c t r to d o v o g z l a i c l a p o n o v o b u d c m s r e i a n ! A k r r r n c n c p u s t i 5 , o n d a i u t e j a o s t a v i t i n a s l e d e i e m r a s k r 5 6 u :a t l icI iza nrcnc clrugoga da uhvatiS! Idi, idi za drugim: pridruZi se doveku koji je moj du5manin, njegtt napadni!

,\lrtdije protiv bolesti i demona Vcdski darobnjak mora da se duva od bolesti i demona: r',I bolesti zbog svojih klijenata - desto starih kraljeva i r r ; r l r o v i ha m i l i j a - o d d e m o n a z a t o 5 t o o n i m o g u n j e g o v u f lroi usmeriti u suprotnom smeru. Za sledeiu madiju kaZu , l ; r j c d e l o t v o r n ap r o t i v o b e v r s t e p r e t n j e , k a o i p r o t i v b o l,'.,tikoju uzrokuju zli duhovi. Ona predstavlja stra5aniza,,,rvrreprijateljskimsilama. Amajlija se najpre napravi od , l r v c t a g a n g i d a ,a o n d a s e i z n a d n j e g o v o r i o v a b a j a l i c a :
\ r , l r o t i s u . d o k s u i z g o v a r a l i I n d r i n o i m e . d o . v e k up o d a r i l i g a n g i d u . N j u r l,ogovi od podetka napravili lekonr i ruiiteljem ViSkande. /rititi nas. gangida. jer traZimo njegova blaga. bogovi i hnrnrirrti r \ . r r n o g i t u d i n i ( c z a i t i t o m k o j a p o n i S t a v az l e s i l e . I'ribliZio sam se zlom duimanskom oku! O. ti s hiljadu odiju. svc ilr ' , ' l , t r r ( J a n g i d a .t i s i n a m u t o d i a t e . ( ; i u r g i d a i e m e z a 5 t i t i t i o d n e b a . o d z e r n l j e . o d b i l j a . o d v a z r l u l t i r :o r l , , , , L r s t i o d b u d u i n o s t i . M o r a m b i t i z a 5 t i i e nu s v i m s m e r o v i n r i r l Nck:r svemoina zaStitnidka angida udini slabom i bespomocrtrrrr vtt s g , , , r ; r rb o g o v a i l j u d i !

Izrada ovih dini je komplikovana zbog rituala koji prali bajanje. Izvodi se noiu kad se prosejava suvi kukuruz, Slede6egdana prizivad baca malo hrane u teku6u vodu. kao Zrtvu Duhu sa hiljadu oiiju. Kreiuii prema raskr5iu, on tamo prosipa tri porcije ku' vane riZe kao mamac zazlo, Sto prethodi njegovom stupit nju u novo boravi5te u telu neprijatelja kome ie biti ot premljeno.

je r " ' . r t c i t a t , o s i m S t o z a n i m l j i vk a o t i p i d n az a 5 t i l n i v r \ l i l r , , ' r , l rm ? g i j e , s a o p 5 t a v a a m d a j e t o l i k a s r r a g i r l r v t ' t , r r n , ' r 1 ' r r ld a j o j n i 5 t a n e m o g u d a k n i d i n i k o j e b u i ' i r j r r ' r ' 1 ' , , a I t ) v c l e a p a Z a m o t a p a n j em a g i j e u s k o r o s o p s t v l r r r 'r, r rr z s l3l

130

obraca festo se primeiuje da se tipidan darobnlakna1pre ili odbacuj'e im preti ako dini ne budu bosovima,zatimih i usiesne.To se closada kod ievrejskihprizivanja'Stoje ortc ideje da bog ili biie koje se priziva, sicurnonastavak gde se siki, U kasnijirnkodeksima, ni]iekrainia prizivurut ja' to koriste hri5ianske, je sasvim mLstor-tnijih lortrrtrlir i duhovi sno. Moglti bi sc. tlnklc. reii da p.aganskibogovi jednostavno pred' tlit l;oii se drizivrrirr slttZcCarobrijaltu, magijapro' sc silc stavliaiu'porircilttikc Cijrr naredbodavna Ona sttitg,n'l moie. ali ine morada se vodi. Stl'ic ltr vt'liktr delnju doveka'Ovo stva' rrrrritislidku nii odnrrsl lrttdsvesntr tndkc.ali blio moglo tako-de.biti ia n,,u. tcirloskc$ip(trnc n0 kitd nlodno lkr ptottt*ltvitttiit. sc rlkultlstii antropolozi stazalto jest, ako bi prestali sidu s rrtirblnih bi bolrrtirli
zaclovoljavajunavodenjem tudih za da scJierlrtrtslitvtto

l ' l r ' I t ' l l i l j k c , k a o i v o d a i j e d a n r v u i l , t r rr rt I r r l : r c r r u r z c \ l t s s i r , r l r r r i l r c d i i a m a j l i j a . D a b i s e i s t l k l r r l i r l r . r r t r rbr i r t l l r ) v i h rn I ' r t ' t l r r r c t ao n i s e m o r a j u p o s v e t i t i i , , u C i r r l to s el l j i v i r n , , . , r S:rrra dinjenlca da darobnjak ima tlkvc rtrrrgijrk(.glc nr('nte u svojoj kuii, biie uzrok privladcnjrrrlkullrre lilc i ',rt'vi{o ie dobijati na snazi. Evo bescclckojn rr. ohlttrro t',rvori iznad slatke vode i jedma: tlr,ri.ie jcdam nra4siiorn, koristili sejarmovi $csr su a od i(rh{rn rlnllt. f.J;rrrrc ic'bolesti otefane. biti Kao Stovelrovi duvaju kul nrrdolc, ilo ',ril{( g,reje nadole, tedei mlekoiz kraveit0ko l hrtlerll lako nadole
(Lr,t( so ovim leCe) qestaju! Voda isceljuje; voda isterujc bolt:ntl vlrlrt l, , r svc bolestl: ove ie ti vode lek sadiniti!

l'r\rte biljkama lr,;rrlir sveZebilje prikupi u svrhu ledenja, nad njimir sc se lx vit ()vapesma:
l'rrzrvumo smede, iarenei crnebiljke;one trebada zaltitc bele,pegave, ()s()bu bolestikoje bogovi Salju:njihov otac je nebo, majka im jc od "\ r rr rrrlj:r. koren more. Nebeskobilje odgoni grednuboleitinu. a llilike kerjese Sire, grmovire biljke, one sa pla5tomipoviju$el vas qns {ije se Pozivambiljke sa mladicama, biljke sa stabljikarna, 1,"/rvirm. !'r,rrrt'dele, koje stvofilebogovi,one jake koje dovekuiivot daju. one I jz moi koja vam pripada, vi moine, sa snagomi silom koje vas Ir.r\(. sa svim tim, o Biljke, spasiteovog dovekaod njegovog'loSeg :rlr,rvl.ia! sadaspravljam Ja lek. lliljkc givala, nagri5a,givanti i biljka arundati koje odnose bolest, 'r,lrr cvatui ja ih pozlvam mu pomognu. da Mutlre biljke ovarnode dodi, one shvataju im govorim I mi nnnZp5ta rrr. 7;1jqd16 dovestiovog eovekau zdravostanje. ()nq su srcevatre, decavode, one rastui obnavljajuse, jake, isceljus 1rr,,'. hiljaduimena,sve ovde sakupljene. lfrxlljikave biljke odbacitezlo. Biljke koje deluju protiv vradlbina ,1,'cr cvde, biljke hoje su hupljene,koje Stiteiivotirrje I ljude doii de, Cc Kroinje, mladice,debla svih tih biljaka u med su natopljenii sve Cc ,'rr,. njih na hiljade, pomoii u borbi protiv smrti i patnje, r\majlija koja se pravl od bilja nalik je tigru; ona ie braniti od neprisve bolesti... |,t,lirtva,ona Ceprognati

flko dini za postizanieistog rezultata. Dakle. ako madija ne deluje, proba li se s drugom, tredom,sve dok se'ne nade lek? Tp sam pitanjepostavio jednom bramanskorn sveiteniku kojij.e bio moj vodii kroz irragijskekodeksehinduizma' On mi je odgovorioda je to pred rudu". Pre' evroiski empirijski metod u stilu.,,trf.anja stanovi5tu,ledenjenlje samo moguie, ved ma iistaljenom i sigurno" Meclutim, moZe se dogoditi da su neki uticaji plaieta povoljniza iedan tip bajanja,a ne za drugi.Ili je rnoguie da jedna vrsta demona uzrokuje jednu, a. druga vrsla drugu bolest, Ove dinjenice mora poznavati svaki praktilar okultne medicine. madija i amajlija koje se ko' Otuda tolika raznovrsnost riste u razliditimprilikama. Zatim mi je naveoalternativno bolesti: isterivanje Isterivanjeduha iz drveta varana
Ova ie se bolest preSeii troZanskom snagom drveta varana: tako ic i bogovi sputati ovu bo|est! "Zausirrvljam ovu bolest naredbom lndre, naredbom Mitre i Varunc i svih bogova. Ba$-kao {to je Vritra zadrLavao dvrsto ove vedne vode' tako i .il zaustavljam holcst tl ovoj osobi, snagom Agni Vajsvanara.

I )\'()prizivanjeflastavlja jo5 nekoliko redaka.Prizivase rt, nr begovai sila, govore6io klasidnirn primerimalz in,tr1,lic gde su se velike bitke dobijalei guhile mitologtjE, . 1,r,r1l11vyi(i darobnjaka nemilosrdno glas nastavlja trqrbqdu sve l,ttl,)ve sile koje moZe. l)qk' se povija gore-dole, bramanmora klimati gfuvorn ,' ritrrludeklamoyanja mora da osetikako snaga,koju ir i t,li;r il njegeulazi, neprestano raste.Meni su to oplsrrlr t ,,r prflvi fieidkiosedaj.

132

133

13. Indija: obredi svestenika-darobnjaka

Ja se posveiujem sticnttiu snagc i znanja u ovom svetu i unapredenju nl drugom svetu,.. Ohrul ltrii.ivanja drveta asuvata.

Iako se malo ncprislritsnih naudnika bavilo komparativnlh istraZivanjcnrsiurtilt lcruclja istodnog i zapadnog okultnog ncka vaZna nadelq. MoZda udenja, ipuk su usposlirvl.icna nc t najviSciznclrlelrt.ic vc r'()virlra slilnost izmedu starogtdk0 Skole, obretln jcvrcjskih kabitlistai magijskih disciplina

vedskc Inrliic, koje pristupadudotvorstvu iz lzruslujuc'i rrtistidttog postilc rrrirgi.jonr, ovc Skolcusvojilesu obredeproCi5. svc Svetos{ odcZdu,bajanjei asketizam. ccrcrronijalnu Ccrrju. bllo rezervisar imcna, dije je samo izgovaranje boltrnskog rro za poscbneprilike, i tri stepenaposveienjadine j I jcdan kamentemeljacnjihovogokultizma. Kojc su indijske Skolemagije i kako one postiZusvsjo ciljeve'l Pre svega, Indija, kao i bilo koja druga zemlja, diji obiluje Sarlatanima je glavni cilj u Zivotuda, u stvari, Ziveod marifetluka i trikova, od kojih su neki u krajnjem sludajuduhoviti. Medutim, veliki deo indijskogstanovqi. Stvapotvrduje da veruje u magiju, ako je vef ne uprainjhi va. Oni, dije je zanimanjeproudavanje upotrebaokultnih se disciplina - kao Sto su sadui i fakiri - pripremaJu uz jedan od najstroZih i najsurovijih reZirnazabeleZenlh u ljudskoj istoriji. Na isti nadin njihova ,,duda" - koja sam lidno video I oprobao, koliko je moguie, na naudnojosnovi - lzgleda sve ostalo. da po svom cilju prevazilaze Kratko redeno, hindu okultizam poiiva na verovanju da se vlast nad svim i svadimna zemlji moZepostidlpomoiu blagonaklonihduhova. Kao i kod Kineza, takva bidu blda mogu biti du5e preminulih ili jednostavnobestelesna pod [iju knntrolu spadajuzakoni prirode. Ako bi 3e, fle primer, trebalo ume5atiu zakon gravitacije,mora $e poZvati duh koji ta.i zakon duva i zamoliti za pomo6. Ovtt toliko su znf,trvfsta pokusaspadamedu najelementarnije; dujuCirezultati koje postiZusadui, da sam gotovo prlriljen da zakljudim postojineki prirodnizakonkoji na zdpatlu da 134

( jl ; o ' , t r j c o t k r i v e n ,a k o j i o m o g u c r r , r ei r p r r rl t l r r i r . u ( l i t r \ . 1 , L ' o r r i k o j i s u s v o j u m p r i l a g o c l i l il o n t z ; r k l r r r . l r v o j c d n o g s l u d a j a :n a v e o s a r nj c t l r r o gl i r r r r l r r = i r r n l r n l a l i r ( x l u g l e d ad a m i d e m o n s t r i r an c k c l l i k o v r , . l c r l r r cv r , f r , rr, tkr$lo je u moj bungalov, obudcn u lirrrr.rro lirlrto i p rrort'c:i sobom samo Stap sa sedam prstcnovtt sa /nAnl(! r r ; t 'i l i p r u t h i n d u o k u l t i s t a .J a s a m o b a v i o r r e o l i L u p r o v r , k r ; r l ' r v o s a m p r o v e r i o d a n e m a n e k i a p a r a t z . i rs r r v c / t t l k g , ir ()nda ga zamolio da natera stolicu da se digrrc stt lcntlh r rlrr lcbdi u vazduhu. Nabirajuii obrve u dubokoj korrcfrr lrrrciji, zatvorio je odi i ispruZio obe ruke prenrit rrirjvctloj rlolici na verandi. Za deset sekunda - mereno $topcr,i r 'nr - stolica pode da se diZe u vazduh i malko sc okrc t'rrt:i,stvarno ostade u vazduhu na visini od oko pet skrgrir, I ' ri i i r o s a m j o j i s p u s t i o j e n a p o d , a l i d i m s a m j e p u s t i o orr:rjc ponovo krenula uvis. Upitao sam tog doveka tlir li I'rlr i ja mogao na njoj da lebdim. Potvrdno je klimrrurr Povukav5i je ponovo dole - ona kao da je sadir 1'.|;rvom. lroscdovalasopstveni Zivot - seo sam na nju i podigao sc t rtjom u vazduh. Ubeden da iza svega stoji nekakva hipnoza, naterao sam ga da isto uradi sa celim name5tajem. /;rlim sam ga zamolio da donese cve(e iz obliZnjeg vrta i ono se pojavilo. Nisam imao aparat sa blicom, inadeje to bila prilika da ',(' slvar ovekovedi. Ipak nisam mogao verovati da iza svestoji hipnoza kakvu mi poznajemo. Prvo, uvodenje sta1i,r rr;;rlripnoze moralo je da bude zadivljujuie brzo; drugo, ,,rk i kad su ove pojave stvarane nisam mogao poverovati ,lrr su istinske. Ni u kom sludaju nije se radilo o vezi sa ,,r()bnjakom, jer sam se ja obraiao svojoj listi fenomena l oirr sam ranije sadinio i traZio od njega da ih izvede. Merlrrlirn,ono Sto me je konadno odvratilo od toga da pomi',1;:rrn hipnozu, kakvu mi poznajemo, kao uzrok svega. na Irrhrjc sledeie: zamolio sam ovog hindua da mi opiSesadr:rrj clva slede6apisma koja iu dobiti - i on je to ispravno lr, lf i(). Zatim sam ga zamolio da mi odmah donese pu$krr .'.r ko.ju sam znao da pripada jednom kom5iji koji jc utlrr l t , r r o k o p e t m i l j a . P u 5 k a s e p o j a v i l a . S l e d e i e gj u t r i r , t k r k , , r r r l o r u d k o v a o ,v l a s n i k p u 5 k e d o 5 a oj e d a j e u z m c . ' l ' i r t l r r t .rrn bio toliko zbunjen da uop5te nisam mogao cla rirrrrri l 1 . r r nO n j e t v r d i o d a j e n o i p r e t o g a s a n j a o k i r k o s l r r r r . 1 ' r r ' , [ rp o s u d i o o d n j e g a . D v e g o d i n e k a s n i j e u I r r r g l c s k o l r j l r i p n o z a e d o t a d a m o r a l a i 5 d i l i t i- p o n o v o s l l l ( )u l ) r ) t r . , t ' 1 ,l r c l c ( k ei m o j p r i j a t e l j s e s l o Z i od a s e t a j c l o g r r t l ; . ,1 r r . . 1 . r r . , , l r l r i r ( )S t a s a m m o g a o m i s l i t i ?C a r o b n j l k r r i k ; r , 1r, r l , . .r

l3.s

traZio nikakvu pla6u ili nagradui nikad.mu ni5ta nisam Juo. u.*"" je, kako rede, d'apokaZemo6i koje stideonaj ondn [oji irt r"no it"di p.rt vrline". Ako to i jesle hipnoza., se radi o vi5emringu, koji obuhvataneku vrstu hipnoze stranca snova,.lripnozu na daljinu,telepatiju'indukovanje sekundi - i izvesnopredznanjeStaie sadrzavatl za des-et
pismo.83 ' Ovo iskustvtt

t t l t n ' t l ii p r i z i v a n j at a r o h n j u l i u , l t t t ' t t t t t g ..,'l r tr:;utlapari ksaju"

I ' r v r r l c o o v o g t a j n o g h i n d u o k u l t i z n r i tg r t v o t tn u l r t r r l t t t l r t 1.,';r,rn<lrajuizvoditi roditelji deteta ocl It.icgovogtrxlt'ttie rfrr vrcmena kada stasa za prvi stepen posvcttcltiu lrruvn o l r r r k i rz a m a g i j s k u m o 6 d o l a z i t e k u t r e i c t r r r l t ' l r r ,u 0 i j e p l r r r r r d a v a n j e o d i n j e n e g d e s d v a d e s e tg o d i n a , k n r l n t l a e l i lrrrrrran napu5ta svog gurua (gospodara) i otiskujc sr' lta ',;r nrostalno izudavanje. Nazivajuii se sada grihasta, mladi darobnjak pot'ittjc . , t r o g iZ i v o t o b r e d a i t a b u a , p r i z i v a n j a i p o s t a , m o l i t v c i , , , r n r o n e g i r a n j N.a n j e g o v u s r e i u , k n j i g a p l a n i r a s v a k i r l c a t,rli njegovogbudu6egZivota, jer izostanaki najmanjcg tlc t,rljl povladi za sobom neumitno odlaganje duhovnog ritz i Spavajuii na podu na obidnom tepihu, on mora ustajat z o r e . C i m u s t a n e m o r a i z g o v o r i t i i m e V i 5 n u , trai.cci llr(' orl log boZanstvapomo6 i blagoslov. Zatim tihim glas<lm ,,lt'rliVrhovna formula: Ilrama, Vi5nu, Siva, vi i l)uh Duhova Sedam nebeskih 'l'cla: sve vas pozivam moleii rla dan svane. lz;r ovoga sledi prizivanje Brame:
l l r , r r r n .d o d i m i , u d i u m e n e . O , B r a m a . s p o k o j i h l a g o s l o v t r e b a j u m i . c I t r . r r r uj r u m e n i . j a s a m s p o k o j a n .

tlrtrgi proudavaoci indijskog okultnog koie smo ia i rrrz,iri udenja izvcli rr Jrcriotlttixl-tri meseca. lz to.g-p.roudavanja nastali su obrisi'o1titilt cltit saduistidkihmagijskih veitina' Na prvoltt tllcslrl, izglcrdamoguie,..ako ne i verovatno' da izvcsliur bro,i ltitttltt i'irrobrrjakamoZe stvarno indukova' ti f'enorncuct<rilitri sc trtogli lilasifikovati kao natprirodni' S t a i c n r i t r t r l r rr i i i l r , t v ct t r o . t i ,i l i t l i j o j j e i z v o r ? Z a j e d n o s ti z n c k o fi c i i r r o r r rr t P i t t l t t i lits l t ' l t l i v i t c * ib , t l s a m p r i s i l j e nd a z a ' e k k l j u d i r r rk i t k o t t i o t i t p o s t o j i t t ir r e i p r i n c i p . . d i j o b u z d a v a n j e postir.jcntogtrde ttz lxrttto(' tlisciplinit indijskih sve5tenika' ldilroiirrjrrkir. Moic sc' rlrtliti o ttkttllnotn, huclu6ida sve ono t , I l r t t t e r i r z t t t t l c t l l ( )o b i d t t t l t t i t z i v i t t t t to k u l t n i m : m n o g o j e tlit vc:r'ovitlrti.ic pttstojc silc ko.ic su srocltrcmagnetizmu ili c l c k r r i c i t c t u , t i j c f u n k c i j c i o S n c s h v a t a m o .N a k r a j u k r a ' jcva, mi dak i danas znamo vrlo malo o prirodi elektricite' ia ili magnetizma. Ipak se_za njih znalo mnogo vekova nrc t'teso Sto su obuzdani. Ono Sto ovu "okultnu silu" poItavlia"u malo drukdiju kategoriju, jeste odita dinjenica njene upotrebe pod kontrolom misli. " S druge strane, moZe se jednog dana dogoditi da se proizvedu ma3ine koje 6e kontrolisati ovu silu. Promatrajuii lidno stanje izvodada slidno transu, ose6am da je naj' veda preprekaza objektivno proudavanje-ove sile nedosta' tak naudnika koji su spremni da se podvrgnu rigoroznoj obuci neophodnoj da postanu posvedenici. Istina jb da sadui tvrde kako njihova moi dolazi iskljudivo od duhova, da oni u sebi ne poseduju narodite sposobnosti izuzev koncentracije. U isto vreme, dovek bi mogao zamisliti da je vatra duh i da je on, ipak, moZe koristiii po Zelji. Ovo, izgleda, ukazuje na- stvarnu mogu6nost nekog principa sile, dija priroda nije do kraja shva6ena'a koju koriste hindu darobnjaci. "Kakva god istina leZala pod ovim fenomenima, sledeia rasprava d'etaljno prikazuje posveienje i reLim' bramanskog svc5tcnstva piema magijskom spisu Agrrzsadapariksaj-

it: rczultat

velikog

broja

eksperimenata

l'r i;.ivanje Viine ' . l t ' r l in e p o s r e d n oi z a m o l i t v e B r a m i :

t , o \ l ) o c l e ,v e i i o d s v i h , o s n o v o s v e g a , s i l o i z n a d s v e g a .C o s p o d e S v c n t i r . r z ; r i c t n i d eZ i v o t a : T i s i m e n a u d i o , t i s i m i z a p o v e d i o d a u s t a n c n r i r l i r \,'lrr putem krodim u svakodnevnomZivotu.

period kontemplacije. Sat vremena razmi5ljanjitsit "k'tli dobrom, i planiranje neZnosti i poboZnih dcla kojtr ,rrt, o r','lrl udiniti tog dana. Kada se misao sredi ismiri' ..krtli r . r r l : rm V i 5 n e h i l j a d u p u t a " . i l'otom dolaze ritualna pranja koja se obavljaju tt lrttkltt t , , , ' 1i l i m e s i n g a n o jp o s u d i , d o k j e m i s a o k o n c c n l l i s : t t t l l ' r ,l,rlr i5ne. V

136

t31

Kad jc pranje zavr5eno, okreie se polako devet puta p o n a v l . l a j u i i m e n a : B r a m a , S i v a , V i S n u ,p a o p e f d e v e t p u . ta, a zatim tri. Sledeii deo ovog obreda je prizivanje Sun. ca: I'rizivanje Sunca
'fi si Sunce! Ti si Oko lirirnrc. Oko ViSne, Oko Sive: izjutra, u podnc. noiu. Dragocenijc txl svugrr. ti si Dragulj Dragulja, neprocenjivi duvaf s v e g a , k o j i v i s i n u r r c b c s i r n i r .( ) v o j e t v o j a m o i : g n o j i v o Z i v o t a , m e r a samogVremana t l r r t t i r .r r r x t i ,n c t l c l j a , g o d i n a , d o b a - s v e g aV r e m e n a . T i s i v o d a p l u r t c l r r .o r t i r j n ; r j v i I i . R u ( i t c l j u t a m e , m o i i k o j a s e p r o s t i r e l n e b r o j e n i m n r i l i o r r i n r r n r i l j i r ,z l i r t r r l k r t i j o s v e m i r a , p r i m i m o j e b e z g r a n i d r no po$tovanjc!

t r r . jn i r C i np o p r i m a j u e l e m e n t c V r r t r c , 7 , r . r r r l 1 tV,r r r L ' r V a . zrlrrlra. l'riz.ivunje duha (-'irlobnjak seda na pod ispred stola na koji it' porlnviu ligurice. Prekrstiv5i noge, provodi nekoliko nllnuls tHz[ll iljrrjuii. Desnim palcem zatvata desnu nosnicrr, lrt6glfxg ttt jum izgovara Sesnaest puta, naglas. Kod svakog JtttnHv ljrrrrjaredi, priziva( se mora koncentrisati na duhrr frltrirn, l(roz levu nosnicu mora duboko udisati, takode ztntiS|Ja= lrrii da se njegovo telo rastvara i da on ostaje dist i he;tc It:sanduh. Kada se Sesnaestili viSe ponavljanja redi okonda, rur /irtvara obe nosnice palcem i kaZiprstomdesne ruke. Zrrtl rlrrvajuii dah Sto je moguie duZe, on zapeva magidni skrg rrrrn Sestputa. Teorijski on je morao vei da dostigne l'azu k:rda vi5e uop5te ne mora da diSe. Carobnjaci su mi rekli rlir se ,,duhovi pojavljuju dak i ako je dovek prisiljen cla rl i { c " . Sledeii korak je izgovaranje svemoine re(i lum tridesct ,lva puta. ,,VaSa6e du5a tada napustiti telo. Pome5adese r tluhom Pitris i nakon kratkog vremena vrati6e se u telo. Krrda ponovo budete potpuno svesni, videdete da se priziv:rni duh pojavio i privremeno smestio u glinenoj figuri krrjaje za to pripremljena." Vodeii raduna da ne napravi nijednu gre5ku u obredu, nrg izlazi iz transa, ponavljajuii tri puta um i devet puta Gledaju6i u dim tamjana, poziva duha: 1rrnr.
t ). rnnini du5e Pitrisal O, Veliki i Plemeniti! Pozvao sam te i pojavio si '.cl /,a tebe sam obezbedio telo - telo napravljeno od moga tela. Jesi li O.U,, pokaZi se u ovom dimu; posluZi se ovim Sto ti prinesoh kao :,I,J:,'i

Obred drvt!u r O b r e d i s c n i t s l i r v l . i i t .rjlrn c v n i m p r i z i v a n j e md r v e t a . O b i d n o je to vrstir poznirlir kao asvata, a darobnjak sedi u njegovoj senci, p()nirvl.jljudislccleie redi:
O , n s v t t a , K r a l j u d Z u n g l e , p r c d s t a v n i d ed u h o v a ! U t v o m k o r e n u v i d i m Bramu, tvoje deblo je Vi5nu, tvoje su grane posveiene Sivi. To znadi da si li samo po sebi Trojstvo Bogova! Ja sc posvciujem sticanju moii i znanja na ovom svetu i unapredenju na onome. Svi koji te po5tuju, kruZeii oko tebe, postiii ie te ciljeve!

Podinjuii sa svetim brojem sedam, darobnjak se tada okreie oko svete smokve u broju krugova koji se mnoZe sa sedam. Mora to uraditi barem detrdesetosam puta. Time se zavrSava ceremonija s drvetom i onda sledi obladenje diste odeie, daljnji period meditacije i posveienje Zrtvi koju 6e izvodad upravo udiniti. Zrtveni obredi tarobnjaka Prostorija koja je spccijalno izdvojena za obred, ili posebno odi5denacla bi sc on izveo, se zamradi. Krdag vode i mala zdela kuvanc riTc postave se na sto, koji deluje kao oltar. Iznad stola visi lampa u kojoj gori tamjan, te mala kolidina Zute rnasti od Safranaili sandalovine. Izvodad tada udara rukama ili pucketa prstima pred vratima i prozorima, ,,zatvarajuii" ih od zlih duhova. Fred vratirha se takode crta zami5ljeni krug. Dve male figure - jedna darobnjakova, i druga u koju se smeStaju Zrtveni duhovi kad se pojave - naprave sc tada od blata i vode i na trenutak drZe na plamenu. Na

l(rriiga dalje govori kako ie se oblik duha pojaviti u dimu ' lrrrsluZitise s malo rile. Zatim ie dovesti bilo koji duh 1',,Zelji, ukljudujuii i duhove predaka. Oni ie davati savc, t,' i odgovoriti na svako pitanje koje im se postavi. Kada se ,,povoljni odgovori na prirodne i natprirrxlrrc tvrrri" dobiju, darobnjak gasi svetlo. Duhovi ie, kaZe knji r'.r ostati malo da medusobno porazgovaraju. Tirtlir st' lrllr()[lo mudrosti moZe prikupiti iz njihovog razg()v(]l:l l.,rtl oni odu, izvodad moZe ponovo upaliti svetkl i usl:rtr I i r d a i e s k i n u t i z a s t o r es v r a t a i p r o z o r a i o b a v c s l i l r z L ,lrrltrtve koji behu prisiljeni da ostanu unutar nrirl,r('!r'1, (

t3tt

t39

kruga) da su ponovo slobodni. Tek posle ovoga on mttlc jesti. Po zavr5etku obroka, mudrac pere ruke, zagrgolji dva' naest ili vi5e puta i pojede devet listova ba5tenskog bosilj. ka. Posle ovoga potrebno je udiniti neko poboZno del<1. Obidno se radi o clavanju milostinje siroma5nima. Guru ili gosptxlnr mcdu hindu saduima na taj nadin tre. ba da dosegne vrhunskc mo6i.
Zanjega uopltc nc ltrrstrrji lrog:jer svi bogovi i duhovi nalaze se ispod njega. On dobiju nxlc otl .lctlrtog ViSeg Biia. On moZe. samo svojim glasom, pronreniti krk rekrr, gorskc litncc pretvoriti u provalije, stvoritl grhd, vatru. kilrr iolrrjc, Nit'plrvirjc nrod u njegovom Stapu:Stap sl i e d a m p r s l c r t o v r r - ( i l it ' v o t t t v i t ) . l ' o t t t o t t t ti l i r p i t s a t e r u j e s v e d u h o v e s v e t l u m a g i d n i k r r r g . ( ' ' r r ks t r i z v c z t l c l r t x l n j t g o v o n r k o m a n d o m .

, l ; u r r i r .U z g r c c l d a p t l m c n e m o d i t , i c ( t v t t t t r t 'v t ' o l t t i t s l t t = ' t t t t . i rh r k r r z i v ; r n ja r a p s k ef i l o z o f i j e o p r c t v ; t t r r r ; t r r r t ' l ; t l l tT , l i t lr c \ ( ' , s r n i r l r a j ua r a p s k i a l h e m i d a r i ,d o b i j r t s i l l l l r tk o t t t ' r ' t l l l : l t ' l lorrr rkrvoljno zrelog mistidnogintelcktit. ()ttrt st' tttogkr t r l r l r i j i r l i o d b i l o d e g d , a l i j e p r a v l j e n j ej c d r t o p 1t t c l i t l i to t l , l r r r g o gb i l o j e d n o s t a v n i j en e g o , r e c i m o , p r i t v l ; c r t ; t 'r l t r t i t otl tlt-veta.

Magidnikrug lguruir krtji se mozc nacrtatina peskuili jQ jednostavno opisanStapom vazduhu- dvostruki u biti trou. krug. Iznrccluova clva kruga nalazise niz povezanih ql<tvit. " Akasa (Zivotniduh ili hindu udenje Cudno i nepoznato duhovna moi) leZi u osnovi svih okultnih fenomenakojo izutava i praktikuje hindu Skola. Ukratko, ako je u takvim stvarimamogu6ebiti kratak, Akasa oznadavaonu silu diji su deo svi duhovi. Ona je takode izvor svemoii. Postoji, barem tako tvrde jogini, samojedna tvar ili sila iz koje proizlazisve ostalo. Prirod. ni zakoni, kao Sto je gravitacija,ili Zivotni tok dovekaili biljke, pokoravajuse odredenimzakonima.Ovi zakoni nisu posebniili, razliditi fenomeni: oni su jednostavnofaze Akase. Hindu iarobnjak 6e dokazivati da su materija i energija ista stvar: samo razliditi aspekti Akase, koja je potvrdila su princip i jedne i druge. PoslednjaistraZivanja to verovanje. svet. U druAkasa u jednom stanju stvaraZivotinjski gom odreduje kretanje planeta.Njen jedan oblik ili stanje moZese transformisatiu drugi. Da bi se tako poni5tilasila gravitacije,dovoljno je jednostavnonapuniti predmetlak5im oblikom Akase. Ako Zelitepodidi teret od desettona, potrebno je da promenite vrstu Akase koja je prisutnau tom teretu. Ako je tih desettona od delika,mora6ete ,,deli6nu Akasu" odvratiti na drugu stranu. nauka, sa svojom atomskomteorijom, priSavremena znaje da se sva materija sastoji od iste grade - elektriciteta. Medutim, ova orijenta'lna teorija razlikujese od zapadne nauke u tome 3to Hindusi tvrde da se ova pragradaAkasa - mol,epromeniti mi5lju, a ne mehanidkimmeto140

14. Indijska alhemija -

danas

Z|ato! Kojem Sunce podtri duclnovati sjajl koje su oni pre tebe s brojnim precima traZili: neka tc t() zllt() okruZi svojom blistavo5iu! Onaj ko zlato nosi. Ziveie vednolel

l ; t ' r r r k o l r t k t 4 i n e s a m o d a i s k l j u d u j c v a z t l t t l t k o ; t r r l i r r rr p l r v r r l r ' l r r l r r , r r l i . j c k i s t : o r r i kk o j i s e t o k o m o t a p a n j a o s k r l r u r l u r r r r r t l l n l r . r l r n , , l v u o r r r r k r l \ ) n t . n i r l i r z l a t a o s i g u r a v a s e m e S a n j e m s a d r f u r j t r r g l ; i ' r r o r r{ t p k o r r r h o j n g x r s p t ' I u j c e m i j s k o m e 5 a n j e b e z u v o d e n j a b i l o k r r k v r ,r r t p h t , l t ( . ( . r r i i l l r l h k v('rovatn() zatrovala hemijsko jedinjenje i promcniln nur Evuihtvil K o d c k s p e r i m e n l a l n i ht e s t o v a , m a l a p e i k a o o n t u r r r r , l * l r r r 6 k i r lra l x r r r ; r t o r i . i a m ap a r j a k i h r u d n i h v a l j a k a i n a k o v a n j , b i l i l r i v r h r l r l r i q l , u ' u t , (lrrrrr,cl rrrrri'rt:r sredstva za svakoga ko razmi3lja da usvoji ovu

irrdustrijskihgrana savremeneIndiJedna od najuspe(ni.iilr je jeste pocluditvltnjcitlltcntiic. Dok tradicionalni rukopisi zahtevaju korrcclttrisartortc'crtjcda bi se njihov nauk priritualnog, savremehvatio, nauk koji jc ponlclirrt s tr)n()g() jc bitrcnr oni ko.jirrrit cilj brza zarada ni zfatotv<lrci razvijaju svoja udcrrja tta pscudo-nroclcrnojnauci. Nedavrro sanr prcpisao dokumcnat koji je izdao jedan hindu allrc:nriiari prodao ga nekom poznaniku za zanosnu sumu ocl 150 funti! MoZe izgledati da ja podrivam tlo (ili trZi5tc) pod nogama alhemidara, ali se stvarno ne radi o tome. Tako sam mogao dodi do tvorca procesa i obeiati mu da 6u mu, ako i kada uspem da napravim zlato, poslati pofa tone u zamenu za recepte ovde date. On, istina, ne be5e voljan da se sloZi s objavljivanjem; ali, kad sam mu, pred svedocima, dokazao da on stvarno niSta ne gubi (budu6i da moZe stvoriti koliko god Zeli zlata po vrlo niskoj ceni pomoiu formula) i zato Sto je sAm rekao da mu novac ne treba (iz istog razloga), jedino je bilo ispravno da se njegovo otkriie objavi svetu. Ja jo5 nisam siguran da li je on stvarno verovao da je stvorio zlato. (Za kvalitet njegovog engleskog nisam odgovoran!)

t)vdc je interesantno primetiti iznenadan prclaz s rrnlpli rorlnih aspekata obreda i biljke soma, na metalurlkrr llu zcologiju alhemidara. Ova soma ima vrlo Siroku prilrrerrrr rr indijskoj vedskoj magiji, a javlja se i u obrednim tckslo virrra Iranaca. Veruje se da se radi o Asclepias Acida ili (i.vanchum Viminale koja se poistoveiuje sa bogom-mcsc torn. No, vratimo se alhemidaru:
I lspcina priprema ovih zlata ovisi o jo3 jednom uslovu, a taj je da mcttli rrroraju biti najdistijeg kvaliteta i potpuno oslobodeni gvoZda. Ako sc to rr zadovolji, tada ie jedinjenja dodu3c pokazivati potrebnu boju, ali Cc lrrli odvei tvrda i tako krta da se ne mogu izvladiti u tanke plodice ili lrrrrrZicu. Zato se prisustvo gvoida ispituje ranije i svaki metal koji sadrZi r r , r ; r r r i r nrja g . l s k l j u d u j e e . l i s

Zirtim sledi Formula 1:

I lzrnite veliki lonac za topljenje i pristavite ga na usijanu furunu, a na rr;tno dno stavite A velidine malog prsta; po njemu poprskajte B; pospite rlr s rnalo C; pojadajte vatru toliko da se B moZc topiti: zatim ubacite D lrtu kolidinu E; potom istu kolidinu F kao B. Pustitezatim neka sme5a f rrvir, afi strogo pripazite da ne udiSete nimalo gasove koji izlaze iz E. .:rrtinr prelijte sve u drugi lonac za topljenje koji mora biti savr5eno disl, ,r onda ie se pomoiu G i H zlato sleii na dno u obliku crnih destica koje '., nroraju prikupiti i smestiti u drugi lonac ipretaliti. Kada se ohladi, , , r ; r jj c m e l a l s p r e m a nz a u p o t r e b u .

,,Formula za pravljenje zlata"

Uvod Prvo se mora shvatiti da zlato mogu praviti samo oni koji su disti duhom i telom. Zato se postarajte da kod svakog izvodenja ovih eksperimenata budete u stanju potpune distote. Zatim morate biti sigurni da je pun mesec i da je biljka koju berete sveZa, a morate je brati kad je mesec visoko i mesedina je mora direktno obasjavati. Ni po kakvu cenu ne sme izostati prizivanje some; takode se postarajte da se sok some drZi u sterilisanim epruvetama. Kod pravljenja zlata morate se duvati oksidacije. Postoje razliditi postupci, koje du kasnije navesti, da bi se izbeglo gubljenje metala ili njegovo oiteCenje zbog oksidacije. Najde5ii postupak je pokrivanje metala ug-

l'rrtrebnestavke za ovaj recept date su u kratkom spisku. lit'ii pisane kurzivom su originalne indijske, upotrebljene rr lirrmuli. \ || t |) ! I t, Smola (crna) (Kala ral) 8 delova ( lista iplema strugotina (Lnhe kn burida ja ret) 2 dela (lrveni sumpor (Lal gandak) ? del'a lloraks (Suhaga) 2 dela ('rveni arsenik (l-ttl Sankija, Mainsil, Mendal) 2 dela Srcbro (Candi) 2 dela Neki sok, uredno sakupljen 1 kaiidicir

r .l , ' r l r r t i r n , o z e s e d o g o d i t i d a n e k o n e m o Z c p l o r z v r " , t r m ! r l r r o v i m r e c e p t o m . Z a t a k v e j e d o v i t l j i v i i t l h t ' n r i t ' . rr r . r

142

143

pravio drugu vrstu eksperimenta.,,Moguie je", rekao nti je, ,,da natprirodni uticaji mogu da se sudare s lidno5Cu U eksperimentatora. tom sludajuon mora pristupiti Eks' perimentubr. 2. kod Forrttulo2.: Postupak
Stopite A u grafitnonr loncu na vatri od gasa ili petroleja (to su lljUpUl goriva). Zatim sc A ntttrit posuti iumurom da bi se spredila oksidacija I apsorbovanie gas()vit. l\rllrr sc A otopilo, B treba ubaciti u lonac kro! eirmur. Cini ll*dospc rr krrr;rt'. prva operacija biie hladenje. koje nastaje zbog tempcraturc: ilotlitttog, ll. ("int sc B zagreje do talista, spaja se s A. S a d a d o d a j t e ( ' i n k r r r l r ts c ( ' s j c r l i n i s I n l s o m , k o n c e n t r i 5 i t es e n a d i n j e ' nicu da Cc to biti zlrrlo, tftxllilc ntitlo soka pct biljaka, skinite lonac I vatre i pokupite t(rrnrrrrs povrSittc. Sltlrlaj koji jc sada zlato, treba da $0 a c p r e l i j e u k a l u p c o t l g o v ; r r i r j t t d 'v r r l i < * i t t c . ' l ' c k r r i i n s c m c $ a d o k s e n e p r e ' i i j e . C ) v a k n vi n c l i r l g o l o v j c z i t u ; x r l r e b t t . P r c n c g o I t o s e m a s i d o d a C ' u on se mont olo;titi rrtlvrl.ictto drugtlm ltlrrcu.

M c t o t f p r a v l j e n j az l a t a i z g o r n j i h s i r s l o j ; r l , ; r
( ) l ( ) l ) i t cA . B i C . s a s r e d s t v o mz a u b r z a n j ct o ; t l j e r r l irrr l , r r r u . p o t o m r ih o l r l i k r r i t c z r n c a p r e l i v a j u i i i h u l u Z n u o t o p i n u c l o k ; r , r r l r l . r . t . n rs t a n i u . u I'rt'lopite masu. dodaju6i istovremeno Solju soka sonl{, it r,rtrl tkrclitjtc l). l)()ito se ohladi. ovaj je metal spreman za upotr.cllu.

V r l o j e v e r o v a t n o d a s u o v i p o s t u p c io Z i v o t v o r c r r r i l r . 1 1 r r l r r r n az l a t a k o j e s e n a z a p a d u k o r i s t e z a p r a v l . i r . r r .ntl . I i t i l j t ( ) t p o r n o gn a g u b l j e n j es j a j a . S t o s e t i d e u l o g e s o r r r c , i t r r l i r r , f r r r o Z e a m d a p r o c e n j u i e ; m e d u t i m , p o s t o j i b a r c r r r, j e r l r r r r s srrvremenijapanski metalur5ki obrazac koji opisuje spntvlill rrjc legura otpornih na kiselinu s molibdenom i voll'r r
Il l ( ) m .

I n c l i j s k a l h e m i j s k aF o r m u l a b r . 4 : a l ' r o p i s u j u s e s l e d e 6 im e t a l i i o s t a l e k o m p o n e n t e ;

Molcla bistc htoli dvadesetdvokaratno zlato crvenkaste je? t.l tonr sludaju biie bolje da upotrebite Formulu br. Prc lrtgit cvo liste sastojakaza Formulu br.2.:

J,,

A. Bakar (100 % tist) tanba B. Aluminijum (100%) dist) ek safedsi halki dat C. iisto zlato (sona) D. Ugljenik (ek kizm ka koila) E. Cumur (koela)

70 delova

)5

A. li. ('. I). Ir. lr.

Bakar(I00 % eist) Antimon iisto zlato P e p e oo d 6 u m u r a Magnezijum Krednispat

100 delova
R
t\

l5 t5

30,, 30,,

l ' o s t u p a kk o d F o r m u l e b r . 4 :
lopitc A u loncu tokom tri zadnja dana punog meseca. einr <Jostignc r / v c s t a n t e p e nt o p l i n e . d o d a j t e B . K a d a s e i B i s t o p ii s j e d i n i s A . d o d a i s t( tri-ietiri kapi soka soma. Potom dodajte malo D. E i F. Neprestarro r r r t ' i a j t es a i i p k o m o d u g l j e n i k a . p o s p i t e m a s u u g l j e n i k o m i o s t a v i t ej e t l i t ' , L l o p i j o i 3 5 m i n u t a . K a d a s e s v i s a s t o j c ip o t p u n o spoje. dodajte C. a L r r t l ai o n o p o s t a n e p r a v i d e o m a s e p o s i p a s e u g l j e n i k o m i s v e s c j o l , ) l r r p ap e t m i n u t a . T a d a s e o v a j m e t a l m o Z e k o r i s t i t i k a o z l a t o . M o r a s t . lxliti raduna da se C otapa posebno pre dodavanja masi.

Formula br. 3 moZe povr5inskiizgledatikao ona za pravljenje legure (slitine) bakar-aluminijuma: za Sastojci Fromulu br. 3.: A. Bakar (100% 6st) (tanha) B. Platina(100%,dista) (Ek safedsab es bari dat) C. Volframovakiselina (Ek kizm ka dava) D. iisto zlato (Sona) E. Sredstvozaubrzanjetopljenja (Dat piglane vali iiz) ki F. LuZnaotopina (SadZikar pani) G. Sok biljke soma
800 delova 28 delova

20. r70 ,,

N : r v o d es e d v a d a l j n j a p o s t u p k a . P r v i . F o r m u l a b r . - 5 ,t r . t . I'rrciase koristi zimi u toku noii. Drusi. Formula lll, (r. ',lrrli onima koji su omanuli u pravljenju-zlata:pocl prr.lpu ' . t : r v k o md a n i s u o Z e n j e n i i d a s v o j r a d p o s v e i u , j ul x r p q r r l l ; r n u m a n ui d a d r Z e n j e g o v us t a t u u ( d e l o m d o v c k . r l t . L r r r r , , r ; r j r n u nn a , , i s t a k n u t o m e s t u k o j e g l e d a n a n l c s t ( )i / \ r l ) m , h r r j ao p e r a c i j a " . l.r)n)ponente a Formulu br. -5: z r lJakar
r'rttillirlnit ntaqijll

t{)),t,t,, (

144

145

B. Clink Kalarj C. Cisto zlato D. Magnezija E,. Ni5ador F. Krednjak i G . P r e d i 5 6 e nv i n s k i s t l c i H. jasminov cvct P o s t u p a kk o t l I ' r l l l r r t r Ll:r t ' .5 ' :

17delova 17 ,l )\ 8,, 60 )(\ 10

v l r r rt l i r p r o d a j es v o j u r o b u i k . l i . i c r i r r l r ' r r , r, , r ; r r r . r ( - . l l Slcdcdc. [U r f e . l e . s \ e . p r e p i s a ns u i z i s k r - r s t i r v r r i r r l ; r r rN l o rr r g e M r r r c j A b . d u l a h( u z n j e n u d o z v o l u ) . O r r i rj c S h . r l ; r r r , l , r r k r r l 'irrl'h r r t l i r t a a j . e d n o gA v g a n i s t a n c a ,a L i v i r r i r z rr |i r,[, ll i tlcsct godina.

Akvil Kan beie alhemidar.Na prvi pogledje dudno tlil ft)v(.[ f,olt tnilr(i tlir.napravi zlata koliko hoie, Zjvi u peiini..ObjaSnjenjc. poprrl lolur.u L o j i d e l e ( t e d i o d z a h l r c , d o l r r z in a k i a i u . U p o i e t k u . . z h o gz a p r r d n j a i k o g e n r a l i t c l a a s u t l i p ( ) \ l x r l l r t t l r r \ t t . m d -, ( 1 ) v c r ( . - \n e o s v r c e p r c v i i ! ' r a A k v i l a . V i s o k , e od one vrstrZilavili'l,rrr*rr* (:r toliko.poznatih kod Kibcra, bio jc tanak, nosioje uraau i turt,.rr ii,,i,, r r r a h a g o n i j a O d e v e n u b c l c p o i i r o k c d a k S i r ei s t a i u v o j n i d k u t r l u r u , . i,i,, j t s a s v i mn e u g l e d a nd o v c k . p r i j a t c l j A h n r c d . r h i a s n i o . i et J a i e d o v e o v r 6 v r r i r r ' ' \lS.zaJ:dnleki r l r r U a t c U ar t n g l e s k c d i r p o s c t i A k v i l K u n a i d a n a u i i n j e g o v u n r r r t l r , , . i p r a v l j e n j a z l a t a . N i j e d n a o d i n l i r r m a c i j a n i j e m o g l a d a 6 d " m r z n eA k v i l r r nije ga dak ni interesovala. O n . j . e s l e g n u o r a m c n i n r a , n a p u i i o u s n e i r e k a o , , , i z v o l i t e . , .p r v t r , j c b_ilada se.okupa i prcsvudc u distu odeiu. Drugi zahtev. ako je lx)tre.ba. A k v i l s l u Z i oz a p r i m e r , b e i c i u t a n j c . Ahmed i ja stajalismo van pciinc dok sc Akvil nije pojavio. euteii ;c svakom od nas pruZio obidnu praznu bocu i brzo sc udaljavao. Mi smo l r r s l e d i l i . B i o j e v r u i d a n i b i l i s m o m u z a h v i r l n ik a d s e u p u t i o u h l a d o v i n u d Z u n g l e . L u n j a l i s m o p a r m i l j a , p r e i l i Z c l c z n i d k up r u g u i j o S j e d n o m zirroniliu Sumu. Nakon jo5 dve milje, Akvil sc zaustavlo. Tu beSe nekoliko biljaka poput visokih masladaka. posmatrali smo ; r l l r c m i d a r a a k o l o m i s t a b l j i k e i u s v o j u b o c u i s t i s k u j ep o n e k o l i k o k a p i k rrrlcdnog oka iz svake oa nlitr. Be5eio spor posao"i uskoro shvatismo s , l r ro n o d e k u j e d a i m i r a d i m o i s t o . S l e d e i a d v a s a t a t u m a r a l i s m o o k o l c r l , r i k u p l j a j u d il a j g u s t i s o k . R u k e n a m b e h u u m a z a n e a u s t a o p r l j e n a . Nas dvoje bejasmo sakupili oko dva i po decilitra soka. Alivil nam ',t pribliZi, uze naie boce i izli njihov sadrZaj u svoju. Tacla krenusmo
nirllilg.

sc OoAl:-u-n-'-!li-f' N a i p r e s c A l o P t s I l l l l ( ( t l l l r t t k r t t t t l s t t t t t c 'z i t t i r n

st' Motrtitt tltxlava(i nttt\"1;l: i ri poj'J.ti"uC",,,rl'lil.u ltr.rrlrir' tiillrtTl'l; Mozdi ;.-fi i;;;t sc pcviritt hirtlrcttc pt'stttcI'ttt'oltitir' kod starihHin' i .d^r"iir,i t" i;,,i,iiiir" tii,t;cu*tisvc(tctrici ;':l]llli"i s c t l a t l i t sn i t l a z c n a s t r a n i c a m am a g i j '
c l u s a- p c v i t l i l r o t l t c t t c 1 ' " ' " t t l ' k t ' i c skc Atrtt'vitVt'tlt'."'

V r i t t i r t t os c , l l l c d u t i m , F o r m u l i 5 ' : se C'clu nutsit sc mesa detvrt sata. B (cink ikalaj) ubacuju mesanje se-nastavljadoK se-onl zatint k()nad po komad, t()pc, a masa se pospe ugljenikom' To traje oko trideset (zlato) i.kada se stopl oet minuta. Konadno se dodaje C i nakon pet-minuta spremno I ia celinom, posipa se na vrhu zlato otapa ie za upotrebu. Mora se voditi raduna da se b d v -Gr"itostavniji a v a n j as m e s i . oleno pre dod "p'ostupakje Formula 6, koja lt litlii Ovde se uopite ne-govorl o soml' Jasml' u istom-rukopisu. jednostavan nu-ili obredima prodi5ienja. Pbstupak je odito Medutim, kada se preglei koristi se malo kompon"enata' stvar izgleda jedva neStoviSeod-prave legure koja iu, u "elu *nz" Ju pr"uutl zlatire kakvi ne bi trebalo da postoje Incliji. Formula br. 6.:

o''-t'LX",,l:"il ;H:.1i:$:"J';#iJil'" m onse m a ronci i zati ililtl da sipiru kaltrpe se ohladi' i.ql,,,, '" 711i11
.rruirii'u'r.t u..rn ironiul metal. 2aiim upotrebite Alhemitar

istu kolidinu srcbra U z m i t e s l e d c i c s a s t o j k c : t l v t t c l c s c td c l o v a . p l a t i n c '

Ni5ta se nije govorilo o Zedi. Kada smo se prali u potoku porecl nlr'tove peiine, poku5ah da uzmem gutljaj vode. Akvil snaZnozatresc O 1 1 | ; r v o m . d i t o j e o n b i o d o v e k s a s v i m s p a r t a n s k i hn a v i k a . M e d u t i m , t o ;r' pristajalo i nama - nama koji iemo uskoro kupiti London - cla i l)r()rnatrilmo udimo. Nakon nekoliko minuta sedenja, odito radi kontemplacije, Akvil r r r r r nj e p o k a z a o d a i d c m o k u i i . A h m e d m i r e d e d a i e d u o d a a i h c n r i c ' t r r . i . r( r()vore u toku rada, zato Sto duhovi koji iuvaju zlato, ne smoju zrrrrli ,l.r jc pravljenjezlata u toku. Sledeieg dana otiSlismo do peiinc rr zorrr. I ) n n a sj e d e k a o i o d v e o n a s u s u p r o t n o m s m e r u o d p r e d a i n j e g , I ) o s l c l r i , r t ; rh o d a n j a p o d Z u n g l i s t i g l i s m o n a j e d a n p r o p l a n a k . T u d a ,jc lrnrlir'rrlrr I ' r l t r r a r e d i c a . T l o s o b e s t r a n e b e S e v l a Z n o i i m a l o j e b o j u s c n l ' i r .A k v i l e 1 , I , o i c o s k u p l j a t i b l a t o s p o v r 5 i n s k o g s l o j a k o jje b i l o Z u t o p o ; . r u tk r r j r r r r r l.r Svako od nas uzeo je otprilike po jedan kilogram. Svc srno sir:tirvrlr , , l , r l r r uv e l i k u o k r u g l u l o p t u i p o n e l i g a n a t r a g u S t o f u s a d v o r o v i r r l r S r r ' r , r r r eA k v i l n i j e i z u s t i on i j e d n e j e d i n e r e d i , a n i j e s c d u o r r i l r i k r h , r L , r r
r ! r . t l ' tn l z n a K . (

Intercsantno' je pogledati kako je tradicionalna alhemija IstokutrclruZenas modernim znanicm da bi se stvorila udenja XX veka kt'rjc sarn opisao' Isto vrsta alherni.lskog p"ridadoveka koji ic bio manje zainteresozaclivl.itiic tako

K a d s m o s e v r a t i l i u p e i i n u p r o m a t r a l is m o k i r k o A l i v i l I ' r , , ' , , 1 ,, l , r l ' o k c z c l e l eo d Z u t e g l i n e , a s v a k a j c i m a l a p r c d n i k o t l o l . o , , . t , t ' , , t, . r r \ r ( i i h j e n a i z b o d i n us t e n ed a s e o s r r i c i 1 - l o r r o vn : r so l l ' u ' , t r , t o S l c d c i c g d a n a d u g c ts m o h o d i r l i s k r r p l j ; r j r r r l i r r r r . r f . , , l r ; t , l t r r

t46

t.1l

d a s e r a < J io t v r d o m t a m n o s m c d c t l l izobiliu uz samu peiinu' Primetih vrstama' dt*tit. lut u je pripadalo razliditim

,",'ii*l"i*i:"'N,l*lruli"r;:*"5ffi;i:Til#i.Jiil::'il i^--*rril{:{iil;,fli\*t?ilft1T,litq:*--r'iii,{'Jrffi
t iscrtanim kvadratir sloZilihrpu za vatrtl: ttltlprt'p1tpi1 (''itk rti sanravatra ne bi stava mtlraCcdit sc llotlovi l s m e n u c c l c n o t ' i i p t r t l i l r r i v l r vil t l t t t '

o*'',:#.:'r",1llll','lll',lllll:iX;l;:5":!ii'=r..:";31,:'fl;;:#;;

i iiil'tr i*l' ;,1,,' l'" :'f;J'T r""'yi,.l ili':f*i"!!{iffif rr[t*$ ii I'm l':s,tl ff*i#? i #*#x'li lLliii i;r, *1 b i'i:T; "q'x' H.,xi nlllt,l, il;l lilll't', Zatim "-"I n* lil'l'lnttlii ;!.i":'!J: ii,Sllfui"T"?;:xtT3 je dudna prida koju mi .ie kazala Morag Marej. Otttt ()vo 1, ";l'i',11.1 il,!*',..!;"'ra jesve ''illl "".\ Xru
p uk am a pli"z "ii' iiii, u,*',:"*'it J"::;X', '$1 i, )"' i ":" "^o ffi i:::* *"1;n",,illii:1.{tH-tr;"'ilt'#X?',1*ft " !l:';.*"-:Xl-H:gl
noicna Pct mila) dok niie jasmo prikuPili. Sve vrem

i ir i t 1 i l ; r t l o v : r t . jk o,n t c n t p l a c i l c o k s D c r i l t t t ' l t l r l M r t t r t ' " , t t r tr l r t t t r t t t c ' i nir i t l i rt n r ' l r o ,k t o l i t i Z i v o t i n j e ,r a z l i k o v a t iz n i l l l l c l l l i l l t i t r l r , t t t ll r o a ( ' ( )l.x ) s c d o v A o i s : r 1 tj c t l i l r 6l b r m u l u k O j a b e l e o s a k a 6 c n iit. j i t s t t t t r t ' l l l l t , t 6 p r r s t l t v i lk i t k < r i zil t() I r ( ' l ) i r , n ( t o s e t i d e p r o n a l a Z e n j am e s t a p r i t v i l t k t t t t t p , r t t r ' t l , t l r t n r i . i ( 't r c b a l o v i 5 e g o d i n a . " l , i t a l a s a m g a S t a Z e l i s a d a d a u r a d i . , , S a d 1 ' ll n r n p r . l 1 1 , l l l r : tt l i r s i r r r r t t s : t v r i i o v a j s i s t e m o d t a d a s t a l n op r a v i m z l a t r l l ) t t t g ' t l i " l r ll l ( T l l i l t t ) o tl;r iadim. Niti Zelim. Ali demu sve to? Nisam hajlto ttl ,il El.l llrr \to lll(' ('lllli'lllr';l (lll ;c nroj stari Gospodar upozoravao. To postane op$csqil' rrrogu'da radim Sto niko drugi ne moZe (sem nekolicirlt'), ;rlrrlrlttr'llrr i zrrtlovoljstvo ne Zelim ni3ta drugo." ,,U demu je vrednost zlata? MoLe li ono obnoviti fivttt'/ 'ltt ttttt r r j r : g o vr o b . N e m o g u o d n j e g a p o b e i i . t r , t o . t o j e c e l a p r i d i t . , l t t r t t t l t t t v i a i i i o p d i n j e n o s t i .N e i u , n e m o g u o t u d i t i z l a t o , n e m o g u g r t p t ' o t l t r l i l l i d ;',;r ati nekomc. Ne znam na kraju demu i ovo." O < i n e l as a m z l a t o d r a g u l j a m . H t e o j e d a g a o t k u p i . M c d t t t i t n . o l t o rrc bcle moje. Vratila sam ga Akvilu. Bacio ga je u.peiinu ktttt lttttt't' r r g l j a . , , V r a t i s e u L o n d o n " , r c d c m i . N i d o d a n a S n j e gd a n i t n c : z t t t t t l t otlgovor na sve ovo.

rriie dobila ni5ta ni iz zlata ni iz pride, koju mi je prepustiltt tlrr ie slobodno koristim. Tako je ovde predodavam.

*""'.Lr r:i:i:fi]ilitffi ltir*i:i'+l#q$ri*: i1;l

*
d . u g i mp a m u d n i m v r p c a m a u m o Sve skupa le zalrm paZljivoobavio

;:n**?;mr*ti'*t**H:1,:;:'*J:"$'t*":fs"Jl,,l'iiil;.*

;J""I'#:il+lt**::xr"::?ffi:qi:f s,'.:""*f l;J""tr's::,J; l*i"' ;ry;:*';i {{li:i# nt] ruu::;.:l'x tiiir"":

'"u, 'iuii"ll'3u'1""t"",?11t. 'u nacl sedeti vatrom to w"m"' ali mi smo
nema sun iurJouoau,nema smcha, ncmzroptimizma'

asa .j v m " ""oXS' f,'ii;'t':X? i:'ff ij:' *t":3 " sa pa uk' a m seako l:""

*fiH;h"l*$,';,":1'-,l,i:11*;.*ir'i;1,;;:4:$,:*jt:lt":t
iii,il ; i: :t"$'#'iliHirllil$ ;""i* i'r- "";-*;;'iHI:.IHi
komad un*,uje lezao. loptu.s crvenu "'otti*?"ffi1ilt)lilr,.r", danii no6i'Akvilje.skinuo

*inm**itm:*:,i;l'1;'1".*"JliTi:T-11 ::.;:i:#ili;.f i"" '*obu''nltfXi:?Jli[:ji]'#.t Zutogmetala'

nw'!l]p1'ul1miirll**t*l*11'.';'::",ffi!l!:?*;l;"1':',:;u.

"""'5f i:fl i''n"Ji[-;lT;; :1"*','s;ih:J*:-iru*x;::"'6;3fl

vi5e."

"":f*'l ,::':ji'"":: lls:n, *.,"r' T,T,i*l?,1?5irffi Jl":li:#l

r48

15. Nova snagamisli'/

',rrr;rllrrlil su t , , p r i r < l d r r i " i s c c l i t c l ; r i l i l r l . ,r l ! t ! | | ; l l i l l t r i l i l t i l t i l l

r ( ) s t t v uk c l Z u , o j a p o c l s t i d s l < r r p l j i r r l r r l l . . n , , r o l ,. l , , l r l t i c k rlr' r r ' r l ( ' l i rr r c g a t i v nn a b o j . K o c l n r l t t t t i r l r r r l q o l r r rr ) \ i t l \ r ' i l * t . i i r l r o j n c p r e s t a n o s l o b a d a ; i 5 a k c k , k l r r t ' i l r , lI n ; r r r r ; r1 r o v o rr ' l r ( ' l ) i i l rz a u p r a v l j a n j en e r v n i m s i s t c l r r 0 r r jrr,, r l r r r r r l rtrtr l , , ( , t l i
tl

AKASA I MA(;NE,TIZAM
P.retpostitvljctlitvczil izmedu hipnoze i magnetizma oDet se iazrrtirlil. Mogtrdc je da tradicionalne tvrdnje du' dbtvoraca [)irlckog istirka da postoji ,.Zivotnasila" kojom se mogu poni$titi tirkvi fenomeni kao Sto je gravitaciona sila, iriajri slvirnlo uptlriSte.To, naravno, ne znadi da tre' ba uzeti"zclt'itvozl gotovo da bi magijske ve5tine Tggle dobiti nittrdntrpodriku: pre ie biti da bi neke stvari kojo su se rani.ic srriatralemagidnim, mogle potpasti pod vido' krug bolicg shvatanja prirodnih 1ak91a. *lz svcga proizlazi da se sledeii fenomeni odnose na masnctizurn i elektrititet: I. Akusu (hinduska teorija o ,,Zivotnoj sili";s6 koja moZo poniStiti gravitaciju 2. Ledenie dodirom 3. Hipnotidki fenoment Vt. Z. R.ttrls je proveo nekoliko godina u Francuskoj ispituju6i karakteristike dovedjeg elektriciteta pod naud' nim uslovima. Ukratko, on tvrdi da je ljudsko telo neka vrsta centrale koja stvara i duva elektricitet. Prisustvo ne' gativnog elektriciteta odgovorno je (tako se smatra) za neke istalinute fenomene hipnoze i ,,isceljenja". Uzimajuii jedan broj ,,isceliteljamolitvama" od veli' kog uglecla, Rukus je otkrio da vr5ci njihovih prstiju kao cla-odFijaju sitnc prcclmctc rrabijcrrcnegativnim elektricitetom. bi poclsctimoclit sc u clcktricitctu istoimeni naboji odbijaju. Akumuliran pocl koZorn, kaZe Rukus u svom delu Bolesti i magnetizam (Las Maladies et le Magnetism)' o'taj elektricitet se prazni u telo pacijenta. Na taj nadin P,retpot stavljeni manj'ak potkoZnog elektriciteta (tzv. elektridni Stit) se odstranjuje: ,,eoveije telo je poput divnog !.lekt19t generatora; proiivodad, skupljad, prijemnik i oda5iljad,,diji Ie centar mozak. Kroz nervni sistem prazni se pozitivni iok i uzrokuje funkcionisanje celog sistema . ." Kako neka osoba postaje prirodni iscelitelj? Rukus

Ovde ie ditaoci odmah prepoznati (xll'nz l(rrrr Jogina rr l/irr.rl koji tvrdi da se Zivotni tok mora sit(.ltvrrti feltr i u u n r u , i l i s p r a z n i t in a o b j e k t d a b i n a n j e g a r r t i c r r o l,l t t k u m r vr cksperimenti, za koje se tvrdi da su drZturi pod nAUF= rrrrrrrkontrolom, izgleda da su slidni akasa lklivn(tHtlntH lrrkila. Medutim, da bi se takvi fenomeni sveli u ntruc*rrt. okvl r r ' . l r i t n o j e d a s e p l a n i r a j u e k s p e r i m e n t ik o j e j e l a k o k o n trolisati, i koje je mogude ponavljati s nepromenljivirrrt't' zrrllltima. Prema sledbenicima Rukusa, sledeii eksperimcnt ic o 1 , ' t l t r n d t a k v i h . I a k o o n n e m o r a d o k a z a t id a s e i z l i t r t l ',l.og tela emituje negativni clektridni naboj, tvrdi se cla sc r r ; i r n c o k a z u j ed a n e i t o , o ( i t < l f i z i d k o .s t v a r am e d u d c l o v i r , d r r l t 'i z m c d u l i u c l s k i h c l a . t

, , y l r ; ;.r. S o l i t r r rs r i r s t i k i r " . . . n l r ) r\ic i r p i s t r t i l 0 0 ( X ) ) u t i l i l r ; r 1 i 1 1 , . 1 , , t i l i1 l , , , , ' r l r r " . Z a n j u s c k a Z c d i r o s t v a r u j cs v a k u Z c l l u . - l z , l t r t l t r l ) | t t l r r

( )soba sedi na stolici, dok pet-Sest drugih l.judi posl:rrr , ' t ( r . u k e e d n u p r e k o d r u g e i z n a dn j e z i n e l i t v c . ' l ' : t r ' . , ' , j g , rrr'lrr da se napuni negativnim elektricitcl()nr ( ur, l-51

150

i ll e n j e m " n c g i r t i v n o g l e k t r i c i t e t a z c l r u g i h , . l i r r t l s l ' ib r r l t ' t ' i ja". Poslc nekoliko minuta, moZe se dokirzlli tl:r.ic stttit r n j e n u t i c a j g r a v i t a c i j e .D v o j i c a e k s p e r i m e r t i t t o t i t ,l i o r i s t c c i i s a m o c l v a p r s t a , s p o s o b r r s u d a p o d i g n u d o v c k i ri s t o l i c t t . No, pod ovim uslovima ovaj ef'ekatne trajc dtrgo. Stlt. tidni elektricitet curi u zcmlju, tako da podizanje trcbit odmah izvesti. Interesantno .jc llorcclcn.jcs lebdenjem. ZaSto l'akiri jc specijalizirajuzatrsllvl.jirrr nckih telesnih funkcija kao Sto je disanje? Ovir leoli.iir tvrrli derse na taj nadin Stedi elek. tricitet i stvirlir sc zirlihir zrr clobijanje natprirodnih efekata r l i l i k a k o s c < r b i i ' r t o< i i . cr . n , , u b r z a n j e " a d a m o z g ai p o d i z a nia na vili rrivo. U hiprrolizcli su poznati po odredenim fenomenima Medu njima je sledeii koji pred. koji ostaju ncobjrrin.jcni.. s t a v l j ap r ( ) v c r u p r i j c m d i v o s t ih i p n o z e : O s o l x r s t o j i l i c c m p r e m a s e v e r u ,l e d i m a o k r e n u t a h i p n o t i z c r t r .I l i p n o t i z e r d r Z i . r u k e i z a l e d a o b j e k t a , s d l a n o v i paralelno i ne dodiruje ga. Ovaj drugi ne ma postrrvl.jcnim molc dir vicli Stase zbiva. Hipnotizer pomera dlanove prep m a c l o l c, , b r i 5 u 6 i m " o k r e t i m a u p o r e d o s k i d m o m , n a u d a ljcnosti ocl nje oko jednog palca. Oni koji su lako podloZni hipnozi u nepromenljivom ritmu klate se unatrag. Ovde je vaZno primetiti da mnogi hipnotizeri prate, izvodenje ove operacije verbalnim sugestijamasna i zanoSenja unatrag, ali to nije potrebno. Kako sam lidno utvrdio, redi samo pojadavaju ovaj efekat. Rukus tvrdi da ovaj fenomen proizlazi iz postulata , . s t a t i d k o ge l e k t r i c i t e t a " , a , , e m a n a c i j a " , k o j a o k r u Z u j e osetljive medijume i druge, samo je konstantno praZnjenje statikc iz koi.e. I l i p n o t i d k i t r a n s z a t i m p o j a d a v ar a d m o z g a ,p u n e i i g a tclcsnirrr clcktricitctom i nroZc prcscii clcltok iz nervnog k o m p l c k s i rk o i i s l u l i r " r c k l v i mii r< l r g a n i m a . N e d a v n a i s t r i r l i v i r n j ap r o l ' c s o r aD Z . B . R a j n a s T U n i s v e r z i t e t a u D j u k u , k o j a s c o d n o s e n a d e l o v a n j em i s l i n a b e Z i v o t n ep r e d m c t e , m o g l a b i s e u k l o p i t i u o v u t e o r i j u . M e d u o s t a l i m s t v a r i m a ,u h i l j a d a m ak o n t r o l i s a n i he k s p e r i menata, koristile su se i kocke na diji je pad poku5ano da se utide samo snagom volje. U skladu sa Rukusovom teorijom, dr Rajn je uveZbavaosvoje medijume da usmeravaju svoi moZdani elektricitet prema gravitacionoj sili koirr se prekicla.

I I s v o . j i r n a s r r i j i r na d o v i l r r i rl ,) t o l r , ' , r ,lr l, r l n p o h i r z r r . j t ' k r ' , l , r l i r l \ v ( ) t i c a n j en a m a t e r i j a l r t c l t ' t l r r r r ' llr)'r ) n t o ( ' ll t ( . t l u n P t . r l r r t ' s i l c . j c s t e g u i n o s t o j a s c n c t u ( ) Z ( ,o r r l r o l r s ; r l i . mo k h S r r r l rjre o t v o r e n o c e l o n o v o p o l . j ci s l r i t t t \ . l t ! l ; rI.r l r k o r r t v r t l i lp r i r o d uo v e s i l e i n j e n d o m c t , l i i r k o ; t ' o l r u z r l r r t t . i i t n 1 ' o s t ' l r r om a j u i i n a u m u n j e n o p r i s u s t v o r l i r t r l r h u i n r ( )
i l'tt !

l ' r v i k o r a k j e n a g o v e 5 t e n a d o m k o j i o b i r v l , j ;lr{ r r h u r ,r r r l ' , r l i z u : k o n s t r u i s a n j ee l e k t r o s t a t i d k em a 5 i n c z i r r r r t , r t , r r j r , i 1 ' r i l o c l c d o m e t a l j u d s k o g e l e k t r i c i t e t a ,a p o s c b n o r r r r r . l r r n nl('ltovogstvaranja i praZnjenja. (llavna prepreka ovoj vrsti istraZivanja jeste 3to velikrr r , t i r r ao k u l t i s t as p a d au d v e g r u p e : p r e o b r a 6 e n ik o j i v c r r r 1r rr stvari zato Sto tako Zele - neka vrsta ispunjenja vol,ic i zanesenikoji dozvoljavaju da ih ponese odu5evl.jcrrjc. t )r'i clrugi desto se oseiaju pozvanima da objasne svojir , , ' t l . r i i a " p u b l i c i k o j a j e t o l i k o n e s t r p l j i v ad a d u j e o d u t l i Irrr. cfa se gotovo razo(ara ako ne bude nagradena prctor . r r r i nttv r d n j a m a . I)a to ilustrujemo: Luj de Vol pominje ovaj problem rr rvojoj novoj knjizi o astrologiji. ,,NacrtajteSemu, izvr5ite rr,'l.rrfikoproraduna na brzinu i kaiite im tiho u mraku rr,l.oliko stvari. Oni 6e raditi ono Sto im se kaZe. Vi iete 11'rrrvljatijihovim Zivotima.I to s ka5ikom znanja i dve n l . , r s i c d e l o v a n j a" a s k . Ima li leka? Koliko ja vidim, nema ga. Ne vi5e nego ',t() postoji lek protiv Sirenja zaglupljujuieg obrazovanja l', 2 kufture i razvoja zdrave pameti. .ledini put koji je otvoren proudavaocimaokultizma u rr;rlrovimnaporima jeste da se strogo drZe naudnih princil',r Savremena nauka, koja se desto bori protiv okultnih ,lr',t'iplina- ako se uopSte trudi da ih primeti - ne bi Irr'lrrlo da se smatra neprijateljem. Sama dinjenica da po'.rr)l('ogromne riznice znanja koje je prikupila modernir rr.rrrlra, zna(i da ima dovoljno grade koja privladi paZnju ,' . l r i l j n i hp r o u d a v a l a c a k u l t n o g . o f(ako se sve ovo uklapa u akasu, magnetizam i ostalo'/ c I ; , ' r r r i t j e d a n p r i m e r . T r i d e s e t i hg o d i n a o v o g v e k a , d u d i r r r ,r t'ksperimenata izveden je u Harvardu u Sjedin.jcttint | , l / i r v i l m a .N a f a k u l t e t i m a z a e k o n o m i j u i a s t r o n o m i . i u t o r rlr su da postoji pozitivna vezaizmedu nekih zemal.jskilr , , r ,l , i h s o l a r n i h f e n o m e n a . D a b u d e m o p r e c i z n i . j i ,l l ; r t ' , , 1 : k i i s t r a Z i v a d ko d b o r z a d r u 5 t v e n en a u k e l ' i r r i u r s i r ; r o i l , r , j c k a t k o j i j e t r e b a o p o k a z a t i d a s u s u n d e v cl x ' l t ( ' l ) , r , r r r 's t r g o v a d k i mc i k l u s i m a .P o m o i u s t a t i s t i k c .t l i ; , r r r , r l -53

152

mi su pokazali da aktivnost sundevihpega utide na svetsktl trgovinu. Ekonomske prilike reagovale su na kolidinu ultraviolctnih zraka koje su prodirale kroz stratosferu. Koliko je meni poznatol to beSe zakljudak istraZiva' rzi nja. Astrolozi su oclmah izjavili da ta dinjenica .,potvrduj ,,potvrduje .8eIstrirlivanje je, u stvari, moglo pokazati da astrologiju".8e sunce deluje na zcrtraljskestvari na nadin koji dovek ne be5e shvatio. Kitko i zaStodo toga dolazi nije poznato, a te5ko je i istraZiti, Slo sc tide teorija kao Sto je akasa, ovo dokazuje cla .jol itttit silit koje nisu u potpunosti poznate, / K o i e n a s t i r v i t ii s t r i r l i v i r n j i t 'O k u l t i s t i i a s t r o l o z i ,z a t o S t o n i o r t o d o k s n i r t i r r r i ' r t i cs. i z t t z c l k < l m e k o l i c i n e ,n i s u z a t o j a ' k o z a i n t c r c s o v r r n iM c t l t r l i r r t ,k o l i k o s e a s t r o l o g az a i s t az a . . s n i m a z i t o v i r j i s l i i ' r t t 'l t t o l l l c t t t c : 'S a s i g u r n o S e u e / r e i i c l a i h r t c r r r rn l l o g ( ) k o j i o l o r t t c b r i l r u . J a n i s a m p r o t i k astrologi.jc rro llrkvc: u stvari, lidno se njom mnogo ba. v i m . A l i o s c r i l n r t l i r b i a s t r o l o z ih t e l i i i e d n o i d r u g o . njihov prctlrrrct podiva na empirijskoj osnovi koja je veo. m a r s l i d n i ro s t a l i m n a u k a m a i z s r e d n j e gv e k a , o n i s e upin.jtrcla buclu priznati od nauka koje su razvijenije i koi imaju vcie materijalne dokaze. Dakle, ili ie astrologija

16. Ljubavna magiji.r

. l c : d n a d n a j p o p u l a r n i j i h I n d i j i j e s t e s p o l n an r i r g i , i r(r),v n l o u fcrmin (poznat kao strikarmani) obthvata svc lloznat$ ,rblike veza sa suprotnim polom. Mu5karci ocllazc kotl pr-aktidara bi zasluZililjubav Zene koju Zele uzctit lcrre da lioje Zele decu, kupuju amajliju u tu svrhu; oni ko.ji su vfri rr braku, prizivaju duhove da stiSajunesloguili da osigtrlrr y t rp o m i r e n j e . t )bred za budenje strasne ljubavi kod iene ( )va se bajalica govori Sto je mogude vi5e puta u toku purrjcnjaMeseca i veruje se da je uvek uspe5na:
Svemoinom strelom ljubavi probadam tvojc srce, o, Zeno! koja nelagodu stvara, koja ie te preplaviti, ljubav prema ,,,",,illjubuu Ta strela koja leti istinski i pravo, u tcbi ic razgoreti Zelju. Njen rrh je od moje ljubavi, a njen dZilit moja odludnostda te posedujem! Eto, srce je tvoje probodeno. Strela je pogodila kuii. Ovim sam veitinama savladao tvoju snebivljivost, ti si se promenila! | )odi k meni pokorna, bez ponosa, kao Sto sam i ja bez njega, kao Sto ',rrrni ja pun Zudnje! Tvoja ie majka biti nemoina da spredi tvoj dolazak, ,r ni otac te tvoj neie moii da spredi! Ti si sva u mojoj vlasti. O, Mitra, o, Varuna, li5iteje snagevolje! Ja, samo ja, imam vlast rrrrlsrcem i umom moje voljene!

poluokultnediscipline biti na istomputu kao, reci srocluc

mo, hcmiia, ili ne6e. Ako hoie, onda bi morale biti slidn organizovane u nadinu razmi5ljanja i praksi ili bi mora biti barem manje empirijske. Ako ne6e, da li se astrolc veru uz pogre5no drvo? Meni izgleda verovatno da poluokultne ve5tine mogu naii sopstveni nivo na malko drugadijoj osnovi u odnost na materiialistidku nauku. MoZe biti da se radi o preoset ljivosti astrologa i ostalih, Sto ih dini tako atraktivnim me* tama napada bd strane njihovih protivnika. Kao Sto svl koji su pohadali Skolu znaju, nema ni5ta zabavno u.tome cla zaclirkujete nekoga ko nerto rrijc osctljiv. Cak i ako to z o v c t c z l o s t a v l j a n j c ,n r c l r i t n i z a mj c i s t i . . M a S t a b i o p r a v i l a n s t a v , o s t a j ed i n j e n i c ad a f e n o m e n i poput akasc ili sundcvih pcga - ili bilo Sta Sto ukazuje na sile koje nisu u potpunosti shvaiene - mora se pobliZe ispitati. Ljudi koji Zclc claveruju kako u ovim fenomenima mogu pronadi veliku potencijalnu upotrebu i znadenje,daie ozbiljne proudavaocei istraZivade.

Ovu bajalicu prati izrada i mahanje strelom koja je lizidki pandan imaginarne ljubavne strele. Kao i s drugim ,'irtimaove vrste, obred moZe da izvodi ljubavnik ili opscilitf.

< itri za budenje strasti muikarca I'ostoji veoma veliki broj ovakvih dini. U principu, onc ',lt'dc obrazac slidan onome koji koristi suprotni spol, lzr'lttfa da je glavna razllka u dinjenici da se moraju ponovili '.,tlrrtn.puta, a ienama se uvek, zbog nekog razloga, ltre da 1',,r'rrduje nikada ne povere drugim ienama svojc nrirgii ,Lr'uktivnosti.

155

l:
1

Opscdnuta sam Zarkom ljubavi prema tom ioveku: ova mi ljubav doluzl o-d- iA"p s , , t u * o k o j i j e u v e k p o b e d n i k . " ' l ti iui doJ"t Zudi'za mnom, neka me Zeli, neka izgara od Zelje za mnoml Neka ova ljubav izade iz duha i ude u njega' Neka me poZeli kao,Sto niSta poZeleo nije! Volim ga, Zelim ga: on mora osetltr lsto za mcncl '-'.- -O, Murrr"", neka ga ljubav ispuni; o, DuSe vazduha, ispuni ga lju' bavlju; o, Agni, neka gori od ljubavi za mene!

V / . i i i ls t i l n t p a n i h e d a . M n o g e s u n e : k ( ) i l t I l t ' l r r r;'r.l t 5 v r 'l l l l i l l j u b a v n e m a g i j e k o j e k o r i s t c l t i l . i l t l t 'l i r r I l ;ri'cini K o d Z e n aj e o m i l j e n a b a j a l i c az a s l i c l l l l l ( 'l l l l l / r r ' (''ini za sticanie muia
tta lrr traZim muZa. Sedeii ovde raspletene kose, ja podscCttttt frtvelia ptt'tl ()gromnom procesijom (povorkom) koji traZi muLaza ovtl ll('vc'iltl lrct tclil x. o, Arjamane! Ova Zena ne moZe viSe da izdrZi cltr glctln lrtgltlrve ,lrugih Zena. Sad, posle ovog obreda, druge ce Zene do6i na njctto lv*ttrentl vt:selie! "Tvorac drii Zemlju, planete, Nebo. O, Datare (Tvordc), stv(tti ,H rrrcne udvarada, stvori mu muZa!

Vrlo desto se koristc i sledeie dini:

Snagom i zitkottitttit Vitrunc pozivam Zarku silu ljubavi u tebi' zl po' tebe. Zuinju, ntrt(ltog tlrrltir I.irrbavikojeg svi bogovi stvori5e u vodi' z i v a m i m t l - l i n rt l t t l v o i t t l i t r b i t v z l t t n c n c o s i g u r a ! v a m rVo zc C cr t i i t t t i tV l t r t t l t c ' t l l t t c r i t z g o r c i ( p o n a v l j a s e d v a p u t a ) ' r ol akr { ttle gtrtttitottt tr<lrr.ionr!

Madije protiv suqarnika Odbijrrnjc titkodc pruZa mnogo prilika za upraZnia nje magi.ic. l.J sludaju da Lena napu5ta muZa ili da zat nekog ilrugog, ponavlja se ova bajalica, barem det devet nuta i to uvede, sve dok ,,se ne vrati": N atin rlsigurav ani a povratka iene
Nare<lio sam Nebu, Zemlji i svemu da miruju. Prizivam duha koji in moi da sve stvari umiru. Svim sredstvima preko Agnija, nateraj je da t se vrati! Ove se moine dini ne mogu poni5titi. Na sto i hiljadu nadina iei mi se vratiti!

Veoma je veliki broj ovih madija. One obidno sletlc uspostavljeni obrazac poistoveiivanja prizivada s nekoltr naiprirodnom silom. Nakon deklamovanja tvrdnje 9' j" on'(ili ona) obdaren magijskom moii,-.p1ziva se duh da iskopavanje 1,ruii usluge izvodadu. Neke mactije-uklj-uduju pog6dnim darobnim redima. Ovu bajalicu koristi Zei,iljke ,r,,'p.otiu".tparnice da bi bila sigurna da se ona ne6e udati:
Moi ove Zene, njeno bogatstvo' njene prednosti, sve dodo5e k meni' rlna ih vise ne pbsedulelOna ie,"poput planina, sedeti u kuii svojih ( r , r t l i t e l i at i . n e i e s e u d a t i ) . d, ju'.". veliki Kralju. ova ie 2ena pripadati tebi' nikome drugom' (.)rraiemoratiostatiumaidinomdomaiinstvuiliudoma6instvusvogoca rli bratal je' evo.' Onu ie samo za tebe odrZavati kuiu, kralju Jama: tebi Ostaie sa svojom familijom sve dok joj -kosa ne^otpadne! 1,'",lrtuutlutnt ' radim O, i"no, tuoju ,a* ,re"u sakrila kao u duboku kutiju' Ovo rr irne Asite i Kasjape i Gaje. Sve ie ostati skriveno!

Kao i kod vedine drugih naroda, glavna briga mnogih po' jedinaca u Indiji jeste da dovedu mladu. Prema Atarve Vedi to je samo po sebi jednostavno: Cini zo dobijanje iene Uzimaju6i Stap od bambusa ili onaj sa sedam ivorova, da' robnjai<na vrh njega stavlja metalnu udicu koja simbolidki prectstavljaIndrihu udicu. ,,Klijcnt" seda na zemlju ispred gospodara, nc izgovaraiuii ni jedne redi. Carobnjak tada izgovar a slede<iubaj al icu :
Primam na sebe snagu, snagu stotinu ljudi. Uzimam ovu snagu u itnc duha koji ovamo dolazi, koji sada dolazi, koji je do5ao. O, Indra, daj ntl tu snasu! Kao Sto Asvins uze Suriju, detc Savitarovo, da mu nevesta butlc, tako je sudbina odredila da ie ovamo doii Zena za ovog dovekal Indnt, tom zlatnom udicom dovedi ovamo Zenu za onoga ko je Zelil

I I sludaju da se Zena plaSi da bi je druga mogla istisnuti iz ili ,rr.,2"ut1'"uog udvaiaievog srca koriste.se slede6e dini' Vlcleii bilj[u s uzdignutimli3iem, Zena dita sledeiu forr r r u l ui z n a d n j e :
( )vlt Lr kopam ovu biljku istinski' ovu mo6nu biljku za odredenu svrhtt moi da izbaci Zenu koja mi je suparnica; mrtd tltl trrrvu poseduje moi; . 1 , ' l '' Oc m l i z a d r Z i mm u Z a . ii , i tifjto s tako uspravnim li5iem' tako lepa, neka ovaj tovck.lrtltk' . , , , , , , , - r n o j . ' N e k am o j a i i v a l k a o d l e t i ; u p o t r e b i s n a g u k o j u i m i l 5 ' k t t r t t r , . r l r r o g o v a( d u h o v a ) . h " jc z:tit'rltt" Veii sam od druge, vaZnija sam, snaZnija' Proterajmo , l . r l r ' l . oe o t e r a j m o , d a l j e o d s v e g a - un a d a m a n j e n l m ' j ()v()lll' /'tv 'ltt" I'rina sam snage.Ti si, o, biliko isto svemoina u r r r , rl a k o s a v l a d a t io v u Z e n u !

Iako se od neposve6enih ne odekuje da upraZnjavaju ovc obrede, u opticaju je veliki broj manje-viSeispravnih vct

156

r57

( ) . i ' o v c d c ! J a s a m t c o m a d i j a l a v r l i n o m o v c b i l . i k c . N i i t a n i . j cj u r r t , od silc koju sam prizvala i na tebe prencla. Tvojc nrisli neie nikttdtt o d l u l r r t i o d m e n e t o n e i c n r e p r a t i t i k a o S t ov o d a s l c d i s v o j u t v r d e n i t o k , kao lclc svoju majku!

,II trrli itt :.u ulepJavunie

, \ r r r l r j i r . ( ) ! id e m o n a k o j i m e d i n i r u Z n t t m ,. i i l( ) ( l l ) ; r ( l r ' l r ' r ' t r t t rr I r ' , ! i t l r r h l t l ( l ) ( ) l ( 'o t k l o n i i e m o 6 n i V a r u n a i M i t r a . A r j a n L r t t c ,i l l L r I r " l r i l l r ' l ' r , r r l . r r r ' i r t ir r t c s r e i n o m . S r e i a j e c i l j z b o g k o j e g j e Z o t u t s l v l t r t ' r r r r l N c k a s v a r u Z n o i a n e s t a n eu z p o m o i d u h a S i t v i l i t t n l\ \ r . t t r l n r / r ' l l t l , ',lvirri uma, tela i izgleda. sve ie nestati. Sve mane, svaki nedostatrk lenote. sve je to ()tLllnol

Nakon Sto se dotri.jc muZ ili Zena, sledeii logidan potez prema vedskoi mirgiiijcsu dini za osiguranjerodenja sina:
G l e . s e m e s e p o r n t ' i r r k r .i r t o . j c :p u t k a r o d e n j u s i n a . T o j e u r e d i o p a t i . P r a g a p l t i . A r r r r r r r i r l i S i r r i v a l i .o n i g a n a p r a v i S e .P r a g a p a t ii e , d a s e Z e n s k i r< l e t ' l r ; r t l r . j r r o t l t l r t r g i h - n a m a i e n a p r a v i t i s i n a ! k Cini zu sl)r(i'(n'utt i( ltrtlttti'tt.jtt

B a I k a o S t o Z t ' r u l j i rs l v r r r ; r i v r r b i t i i r .l r r k o d c i t l c t c u s p c i n o d a s e s t / Tvoj zarirctrrkkro z;rnrt'lirk lunina. lriic iuvtrn idete ie biti zd p , rodcno!

Pod istinr ovinr nuslovom dolaze recepti zam.agijumrZnje: Cini ,lu i.t,na ostane besplodna U clruitvu u kojem su brakovi s mnogo Zena destapojava, rodcnjo deteta jednoj i.eni neizbeLno joj donosl ivrsel loZaj nego Lenama bez dece. Shodno tome, mnoge se nadaju da ie one jedine radati decu, iako je Zena mno" go u domaiinstvu.

Ako muZdovedekuii joSjednu Zenu,njenesuparnico u haremuponavljaieovu bajalicu:

O, Gatavedas, spredi one koji su na putu da se rode! Tvoju utrobu (O, Zeno) ovim magidnim dinima ja sam zadarala i ona je naopako okrenutn 'Ii i neie stvoriti potomstvo! si besplodna, uzimam ovaj kamen koji pred. stavlja tvoju neplodnost!

ltt',sme muikosti M u S k o s ts e s m a t r a t o l i k o v a Z n o m d a p o s e b n i i s c c l i t c l , jriu v zivot posveiuju proudavanju njegovog nastajanja. l)rr hi st' obezbedio ovaj cilj pevalu se divne pesme u toku l)t'l dini. Postoji verovatnoia da psiholoSkimotttcrtirl l)r'cmanja trtra veliku ulogu. Upotrebljavaju se dve biljke: mucuna pruritus i kot'ctt bil.ike feronia elephantum. One se vade uz sledede rcCi: ..O travo, tebe iSdupa5e bikovi" - karakteristidni deo sirrrlrolike koji se nalazi u mnogim indijskim magijskim obrctlirna - ,,ti si bik koji obiluje silinom strasti:iza takvog l r i k a j a t e d a n a sv a d i m ! " Za (upanje biljke koristi segvozdeni raonik - a biljI'lr je jedna od gore navedenih. Cesto se deSavada se vade ,rlre biljke, negde u isto vreme. Po5to se zgnjeaei pamode u vodu, tednost iz njih pomesa se s malo mleka. Sedeii na trrdku ili kocu, pacijent pije sme5u, ponavljaju6i ovu bajalicu mu5kostt:
I i si biljka koju Varuna za sebe izvadi od Gandarve, ti moina i strasna t r r r v ok o j u m i i 5 d u p a s m o . Usas, Surja,-Pragapati, svi su sa mnom; svi ie mi dati silu kojtt trrZim; ona ima toplinu vatre. Kao muZjak antilope, o Travo, ti ima5 svtt ,rrrrgu oja postoji, kao brat velikog Some. k

U isto vreme, Zena kola z.na zL\ ljubomoru druge Zene, ojadaic svoj poloZaj ovitko: Cini protiv lirtbomorc
Tu ljubomoru koju prcrnir nrcni osciai, taj snaZnioseiaj ja uni5tavlnt, Vatru ljubomore ja razgonirn kao 5to vetar razgoni poZar. Kao ito,jr,. smrt sigurna, kao Sto su mrtvi mrtvi, tako je i tvoja mrZnja mrtva! Isti snula sam ljubomoru iz tvog srca kao Sto se iz mahura istisne vazduh.

( )va pesma zavrsava crtanjem i prizivanjem svih modi In,lrc koje se porede sa ,,strasnomZivotinjskom silinom".

Carobnjak kojije desto pla6en prema tome koliko dini ba ci, desto potide svog klijenta da.zbog veie sigurnosti upo trebi vi5e madija u istu svrhu. Zena diji muZ gubi intcrcs za nju upotrebiie jedne dini za povratak njegove ljubirvi. a drugc za s()pstvenoulep5avanjc.

t.s8

17. Okultne ve5tineu Kini

l r . r r .t ' ; r . s k ib i b l i O t c k a r m a o . i c ; l l i s l r r Pl , r r ; l 1 i l i l r t i r , , c l r c v n e i l i l r r z o l i j c " , k o j a j c , i z g l e d a , _ i z v r . S r Li r r t 1 r . p : r t , l i l i iu t i c a j , il r, i ; t ' r 'j t ' i ' c s t o c i t i r a o t a d e l a . N j e g < l v s ' ' s l c r l l , r . r r r r . il r s t l r v i l i r \ ( ' / u s p r o 5 l o 5 i u v e d o t l e d o k s u n r a g i , i s k il r r r . r l iri , r r t l o s o l \ ' { ) t s l v o i l i v a Z a nd e o . , d r e v n o g .(.S i n t o )s i r l l r r r , r b

j V e l i d a n s t v e n oc b i t i ( i o s l x r t l a r s v c t a . . .

Car Kjen Lung (1764'n'e')'

livortt civilizacijom' polale pravo na Kina, s na.istirti.iorrl Tri magijski sisrcttri rittrrrlciz niriclrcvniiepro5losti'e0 stvari kaiaftteriSukincski oktrltizam: ra5ireno verovanje svih kla. sa u delotvortttlsl okultnih vestina, verovanje da veiinom fenomena trprirvljaju posebni duhovi i, misticizam Lao Cea. Sada$njirnagijskiokvir Kine i kineskih zajednica, oostoic Sirtim Ju'e"oistodneAzlie, moZe se naii u mongol l r , l - izvorima ^ . i m i t i r z n kineske religije ( i i n t o i s t i d k i ikim ; , . , , . ' i - o primitivneek i n e s k e r e l i s i i e (Sintoistidkik u l tovi), tc u ezot-erijskimoblicima taoizma, kao i danas ri5ienim vidovima. Ovi poslednji duboko su uticali okultizam Zapada. Samanizam i isceliteljskeve5tine kod pripadnika p mena Mongolije, te njima srodnih zajednica Eskima, 1 kazuju da su onl rodonadelnici kineskog.Sinta.Ovaj je' svoje strane, pre5ao u Japan, gde postoje-.dudnoslidni fe' nomeni pornati i u Evropi, kao Sto su medijumizam, "spisi o duhovima" i oblici izvesnih magija. Sinto je, izgleda, nastao u Kini pre tri hiljade godina i predstavljalo je prilagodavanje magijskih vestinamgngol' skih seuerniata to3e je obavljeno za vreme dinastije Cogr . Iz Sinti su svoju koncepciju duhova razvili japanski i kineski sistcmi. Ovi sistcmi su paZljivo organizovani: naj' ispod nje su andeopre dolazi .fedna vrhttvna intcligcncij.a; ispod njih su Duhovi planeta, ske (nebcskc) intcligcncijc; Slede duhovi mrtvih koii se mogu po5tovati. Oni se prizivaju u magijskim obrcdima i smatra se da saraduju s vi5im i i n t e l i g e n c i j a m al i b o g o v i m a ' Konfucije je stupio na scenu u trenutku kada se kod Kineza javila Zelja da ovaj oblik religije (animizam) n1 19ki nadin preurede. Njegova su naiela gotovo u celosti bila spekulati'ina i filozofska-.Bio je savremenik Lao Cea, ali po godinama neStostariji. Leto Ce ie. s druge strane, radio na rekonstrukciji kineskc filozt'rfiievi5e freko misticizma nego preko logike.

FgfifrxF $n IflftrT{]?M MX en/Een *H,r8r ffi e f'}liffi d66 Irs )F( H ng ffi JFI MA AffiAKffiM0 J]iE DH i$ H lffirfiH5FlBlHRflfi( ffi ffl a5
qE
96l
\iQ{,,

,H11'EiMfi*rftj ,t$ trr^6@ ffiqnffivsjrffi 6 Mtl'dn6 '$u f, ffiM@H ni6@i /,61ffi,,I9ffiH llF f6ffimHH

ru

r-e/

E H frffiffi/-\ Di PIFRH [n 6,1

=-l
FI

F_l /e

U k i n e s k o jf i l o z o f i j i s u g l a v n a d c t i r i u t i c a j a .S i n t o , s a ',r'ojim boZanstvima i bestidnim magijskim obredima, borro sc protiv negativnostibudizma koji je uvezen iz Indiie. ( )rlludnu pobedu nije izvojevao nijedan. Konfucije be5e, ;',,prrtPlatona i Aristotela, sjajan politidki i etidki mislilac, ,rlr njegov nauk nije izvr5io dovoljno jak uticaj da bi se stari kultovi. Lao Ceov sistemje, u izvesnoj me1,r,'vladali r r. zrrdiraou Sinto, a sadrZavajuii u sebi svu aparaturu zil r,rz'",o.j.u magijski kult, prestao je da bude reforma i poslu'r,r jc kao sredstvo preko kojega su tradicionalne magijskc jr r , r r l r c p r e 5 l es v e i m r t v o g S i n t a .T a k o j e i d a n a s . l.J svojoj knjizi o taou, Lao Ce desto pominje ,,Moc t , r r r r "i , , T a j n eu n j e m u " . S l i i n e m u t n e f r a z e d a j u - o d g o v i r I r l l l ( ' lp r o s t o r z a r a z v o i o k u l t n i h v e j t i n a . Irrko su se Konfucije i Lao Ce pri susretudopali .jctlrrrr , l n r j , ( ) r n ek a s n i j e r i v a l s t v o i z m e d u d v e S k o l e p o s t i r j i r k r r . , j , rcie, sve dok nije doseglo razmere gotovo olvor.t.rro1, , , , I ' r r i r r t e l j s t v a ,t o j e d a n a s o d i t o . 5 l . , o n f u c i j e v cn e m a j u n i k a k v e v e z e s u d e n j i n r r r r , ' . r , i i
, ,r.rtrir lrirsiia

160

|6 |

. n a m a t i t ( ) i z n t aO n i o d b a c u j u i m i s t i i r t c t l o l . l t i r r ci t l k t r l t t t c t o u r e . t " . I l u c l i s t i ,s d r u g e s t r a n e , i m a j u s o l l s l v e t c t t t i s t i c \ t l c koji se ne razlikuju znattto .tl lit. sistc' i magiiskc sisteme, ma - lrarem ne po spoljnim obeleZjima' Ovestranicescuglavnombaveokultniml.r:ntltlrctrilttil ubcdcniit' t o'i""n iu p i u Z n i a v a j ui i ' r i v i r i uK i n e z i t a o i s t i c k i h ^' dij v. p i " i l u u l r n l r ' r r r r t g i j s k i h e S t i n a e , v a 2 n on e k l i t i nalaze u evropskint nienicu da su nrnogc rii lrljc koje se

. o r r t i t .l s , l t t l l e c l n o r n i o v i d c r r ,r r , j r g o v r r t o r l r r l r . , r r r l r i l j b l .jc t t o s t t t i t n . j i v a n e , n j e g o v -r r a p : t r lt u r v l ; r , , r r r h o 1 ' . l r - r ! r tjlrr,t a ir p l r ' s l l r . j l r t iV l a s n i k a o v o g d r a g o c c n ( ) l . ) t( . r l t r rt' , r p n l r r r l l l r r . ll j c ' i n c t r c s k as r e i a : j e d a n j e d o v e k s t v i u l t n r Ixlrilir{r.it!lxr. r r r o c ' un a g i i n o go g l e d a l a ,k a Z e n a m t a k o r L , k r , 5 rA r r r . r(:' r l , r

Iit.

evropsKi ..t;i; i":tgr"i,i::Tr,, koj" " 2nuda.ihizvode 1 s l i t t t c o l r i r t t l t t k t t r c s t < om a g u l ' oosenari. """"ii.tl..'t,iii, t,i'i.i.'tt'"magije, pii-et' moZe nadi se nu
opsenarstvom' Kineski relativno tttitkr vczlt * i ri t t t t t l l ' l t"uto[iki- v z a p a d n i p a n d a n m o g l i s u c njego siedni.ruck.,vtt i nekc ; ; ; ; t ; ' . k , i ' , , , s l r v : r t i t io b o s t i a n e m o t i v e ' p a d a k obrede. ""'"dilill,,lt prrdlju na um vrbovi pruto*-i i po5tovanje vode, dini kojc'sc bacaju preko voStanihfigura, sujeverjaveiinu r.u glatlitclje i mnoStvo drugih stvari' Ovde se moZe iuiiiii i.i'."koj iemitskoj vezi jei veiina evropskih magij'

kliut, tliii tituuropoiie"iz knjigakao sto su Solomunov

rnat tli dela dvojlce Alberta koja vuku korene iz Motisiiav sistema. rsko-haldeiskog ievicisk(r-asi '(4uguc"je da su neki obredi doSliu Evropu preko je araoskoiutic;ia u Spaniiii ltaliji' Sigurno da su 9nClguniverziduvene ..Okultne -f.i'i Jr,ini iarobniacipohadali sistem'kao Stosu arapski Ui proudavali tete" Soiniie da poznati'ranikontakti Arapa s-Kinom' C-aki danasizve' hartije (u Evropu su.je do' lna sujeverjao neuni5tavanju kod Kineza i Arapa' Kod drugih naroneli Aiapi) postoje da ih nema. Magidna oglcclala ovog instrumente u spaclitju najvaZnije Magidnaoglcclala na um66au Kini. Ko [lung, jedan od najve6ihautoriteta je vrlo bitnim u borbi protiv deovom planu, smatraoili da mona: moramo se po<lsetiti se ove aveti nalazeu osnovi svega.Zaltita protiv zla, smrti i bolestimoZese obezbediti jedino borbornprotiv demonakoji kontroliiu ove fenomehe. Uspeh, bogatstvo i pobeda, tzv. pozitivnep..rednosti, rnogu ie ste6iJedino saradnjoms avetima u diji domen spadaju. ' dpotreba magidnihogledalabeSedvostruka' Prvo, se pod pritiskom' odraZavao u njidemonaer pravi izglecl

Vang Tu iz dinastije Suj objavio je rcrkrr krrlizir.rrrr kojoj su iscrpno opisane vrline i zna(aj magidrtrrp'. rrglt'{nln, rr zu ilustracijuje upotlebio sopstvenoogledalo koic 1r.prtr t r i oo d v e l i k o g H e u S e n g a . , , K a d g o d g a n o s i s r r r . r r i . i ' , , r t ' k a o m u j e o v a j u d e n j a k , , , s t o t i n ed e m o n a C c lrobeci,,, t l k r a S e n o j e d n o r o g o m , Z i v o t i n j a m ad e t i r i d e l a s v c n r i r n i t l r . u g i m i s t i d n i ms i m b o l i m a , o g l e d a l oj e s a d r Z a v a l o m lrr,crl strrvu poretka sveta prema udenju taoista, koja jc nlr rrjc rrrLr bila upisana. ,,Kad gcld sunce obasja ovo ogledalo, rrlr s t i l o o v i h n a p i s ap r o Z i m a l i k k o j i o g l e d a l oo d r a Z a v a ,t i r k o ,lrr se ni sludajno ne moZe pokazati kriva slika." U drugoj godini Ta-Jeh perioda (606. god. n.c.). V r r n gT u j e k r e n u o u p r o v i n c i j u C a n g - n g a n a p r o v e r i v r l i d nc ovog zadivljuiuieg Dredmeta. Autor tvrdi da je brzo dobio priliku. Boraveii u krdnrr pored puta, saznao je da tamo Zivi jedna tajanstvena dcvojka, koja je krdmara veoma interesovala.Uzevii ogledahr, u njemu je spazio prividenje - nikog drugog do misterioznu devojku. Do5av5i kod njega, zamolila ga je da jc rrc ubije tim magidnim ogledalom. Priznajuii da joj je hil;;rdu godirra, rekla je da ju je izbacio demon u dijoj sc r lrrsti nalazila i nakon raznih avantllra na5la se na tom rrrt-'stu.e2 Odludiv5i da umre, popila je neko vino, povratilil ',r'o.j pravi oblik oStrokonde i smesta umrla. Kako se pravi darobno ogledalo? Nijedna drevna kirrt'skaknjiga ne daje nikakav recept. Ali Si Cen nudi rescrrjt'. Svako ogledalo koje je dovoljno staro i dovoljno vcliL o . k a Z eo n , k a d a s e o b e s i u k u 6 i , m o Z e d a o t k r i v a d u h o r,. Treba ga drlati pokrivenim i ne sme se koristiti ni rr l : r l < v ed r u g e s v r h e . O vrlinama ovih ogledala u Kini se pridaju bezbro,jnc
l , rt ( ' c .

\ r r r a j l i j ei d i n i
j i ' r r r r l i j e s e u K i n i k o r i s t e v e r o v a t n o v i 5 e n c g o i p , r l t,' l r r r l , 1 , . l c c l n ao d , , d u v e n i hk n j i g a " o a m a j l i j a n r i rj t ' r L . l , , t ' . , , i l l r n l l i l P a o P o - C e i z I V v e k a . U s e d t t r l n i r c s l o rrrl r l r : , , i r , I (r3

r62

z k a Z ed l r s u p i s a n ea m a j l i j e p o s e b n t lc l e l t l t v o r n c a p u t n t k c , n a r o d i t o u p l a n i n a m ag d e d u h o v i d e s t ob o r a v c . B r e s k v i n t l drvo. sa svojim magiinim svojstvima, koristi sc za izradtt a magiinog pera za upisivanje slova,e3 boja jc bila od crvcsu no[ cinobera. Te arlrr,ili.ie toliko moine cla onc n9 p9trcituju samo duhovc i prividenja, vei i Zivotinje i ljudc d n c p r i j a t e l j s k ir a s p o k t l c n c . N e k e o d o v i h z a S t i t n i h i n i p o ' p r i m i t e s u o b l i k P c t s t r c l i c a - k o j e s u n a s l i d a nn a d i n k o i i s t i l i S p a n s k iM i r v l i r t l r t k t t a r a p s k o gp e r i o d a . A m a j l i . i c s c p i i t r t ' r t t l t l i t l tp i s m o m p o z n a t i m k a o , , g r o ' l r i - o v i t o p i * r i r . t " i l i , , r t er c s l i t tk i r l i g r a f i j a " . eD o k m n o g a s l o e v a l i d c n i t k o l t v c l t c i r t t t l t l t tk i r r c s k cz n a k c l v e ,n e k a o d n j i l t r rn n e m o g u s c p t o t t t t t t l t i ' i l ir o l l i i ' i r i c r r im c t o d i m a ,a n e k a s u m o Z c l f i b c z r u t i ' r r , i t t i(r).v d c i c z l r n i n r l j i v op r i m e t i t i d a s e i p k i n e s k i n t c t r t t l p l i l i t r z i v i t n . i t r z v c ' z d u l a n e t a ,k o j i j e u m o p i s l t t ' r r t r r r g i i cl.t t t l a z iu j e d n o m b r o j u k n j i g a o o p s e clikocl narimu kojc str irhjavljeneu Evropi u srednjem veku.es A k o s u o n c p r c p i s a n es k i n e s k i h o r i g i n a l a , n e m a p o s r e d nih vczit. Zcnc u Kini jako vole zlatni ili srebrnitrougao s dva mada koii vise sa spoljnih uglova. Smatrase da ova amajlija saclrZiu sebi sve bogatstvo koje jedna Zena Zeli. ' Amajlije, kada se ispisuju, uvek se rade na crvenoj ili Zutoj hartiji. ,,Ponekad se na tom papiru crta slika idola crvenim ili crnim tu5em. Zatim se zalepi na vrata ili kre' vet. ifi se nosi u kosi ili u crvenoj torbici zavezanoj za ili rupu dugmeta.e6" se moZe zapaliti, a pepeo pome5ati,sa dajem ili vodom i popiti, tako da njen uticaj proZme telo. Mnoge ku6e imaju osam ili deset ovakvih amajlija' koje se obese o strehu i druga mesta za koja se veruje da u n j i m a p o e i v a j uz l i u t i c a j i . O v a n a v i k a d a s e p i j e v o c l au k o j u j e u m o d e n aa m a j l i j a , r a i i r c n a tj c i n a S r c c l n . i c ms t < l k u . i t Z v o n a v a i c ' t . i rt t t < l i t r t a n t a j l i j u . a k o r i s t e s e i u m a g i j . s k i m r i t u a l i m a k i r r c s k i hn r t t c l r a c aS m a t r a s e d a j e o v o v e r o v a n j e u m o i z v o n a d o S l oi z I n d i j e . U A r a b i j i j e s i g u r n o bilo raSirenokada je Muhamed zabranio sujevernu zvonjavu zvona, koja bese preneta izYizantije, a koja je joi poz n a t a k o d j e z i d s k i h p o i t o v a l a c aS o t o n e u K u r d i s t a n u . lzazivanje grmljavine pomo6u amajlija, smatra se va2nim delom taoistidkog magijskog sistema. Takve dini moraju u pisanom obliku sadrZati predstavu slova ,,grmljavin e " i , , m u n j e " . S v r h a o v o g a m o Z e b i t i d a s e u n i 5 t ed u h o v i koji stvaraiu nevolje ili prosto da se izazove grmljavina i oluje da bi sc neko kaznio. Primer prilagodljivosti ovc

r r r r r r j l i js i r d r Z a j c L rp r i d i o S r r nj r r ( r p r u l \ ' r r f . : tl r . c n lirrlio .jc tfata u Pruvoj istoriji rlitttnttlr'r rrt

l r . r t o ) i r t gj c m e s t o u S e n s i j ug d e j e L i u l ) h r i r . r I r L j l i l r r r r r r r ri , r l l r , ' t r t , l l t t j t ' o p l r c o vz a s r e d n j ip r s t l e v e r u k e . O n s c l ) ( ) s i t v ( . l n \ i r,r, r , , l t r l r t I l l r i l t k o l r . j c r c k a o : , , O v a t e Z i v o t i n j ah t e l a u b i t i , a l i r r i . j r . r r r , r p 'l , 1 ' rt t , , r , l rltl l r i i r r r b i t in i u u z n a k o s v e t e . " N a c r t a v S ic r v e n u l i n i j u o k o n j e g o v o g b i l a , l t r r l r r t l r r i r l n l l F ! n n h E l f , v c l i i i n e d e t v o r n o g i n d a , n a r e d i o m u j e d a z a v r c n t ( , \ t r r rr b t r n l r t l t r l r c r r u r u k u . S l e d e i e g . l u t r a v e l i k i p i i c o v l e Z a oj e m r t a v r r l r l r r i r r i

(iornji znak predstavlja modifikaciju znaka ko.ii oururt"llr I u t n j a v u i s e v a n j eg r o m a i m u n j e , a j a v l j a s c u r r r r r o p lL l o r r c s k i ha m a j l i j a . Cco sistem pisanja anrajlija i njihovo kombirro'",rnr;r. k r a j n j e j e j e d n o s t a v a r r . j c c l i n oi h n e p o z n a v a n j ck i r r t . s l r i l r i z n a k o v a d i n i n e o b . j a 5 n . l i v i m .a z u m e v a n j eo s n o v n i h s l o ri r R i l i s t e o b l i k a , , n e b e s k c a l i g r a l ' i j e " , b u h v a t av e 6 i n uo h l i L i r k o koje susre6emo kod uobidajcrrih amajlija. Izuzeci su ()nr.. ( t o s u p i s a n ef r a g m e n t a r n i r n i s m o m i o n e k o j e s u p r c p i s l r p r r c i z a r h a i d n i hv e r z i i a . Zakrivljena linija koja sc spuita s takvih ama.jli.jl prcdstavljadarobnjakovu verziju nrlrmalnog znaka za luk, l.oji se simbolidki koristi da satre duha ili drugi gnevni lrlcdmet. Znakovi sreie koriste se za suprotstavljanjezlu s kolirn se trenutno bori. Znaci za dug Zivot, mir i napredak isto se koriste protiv duhova i sila koje donose bolesti. lxrtniu i nema5tinu. Iz ovoga prir<tdno proizlazi da se nir rrrnajfijama pojave znaci za,,ubistvo" i ,,ubijanje madem", tlir bi se tako delovalo protiv zlih sila. Tako 6e se kombinacija ovih pojmovnih znakova, kad '.e protumadi, ponekad ditati ovako: ,,Ubistvo, smrt ntiltcm (kao) munja, protiv aveti; (neka) sreia, napredak i rt'd (dotlu) ." Dodavanjem planeta kao Sto su Sunce i Mesec, cl'ckirt produbljuje, jer su obe moine kod amajlija. "t' Svetlost i vatra su sledeie moine sile koje obezbctlrrirr p l ) ( ) t p u n u o b e d u d i n i p r o t i v b i l o d e g a .Z b o g t o g a s c r r , j i l t o v r r r u r c im n o g o k o r i s t e . Z n a k z a , , i s t o k " , k a d a s e p o r r ; n ' l ; ; r r u l o g o p u t a , p r i z i v a s v u m o 6 S u n c ak o j e p r o d i S i l r v i ri.r r r r i r r , . rz r A k a p o v e i a v a s e p o n a v l j a n j e m . O v e m o 6 i s e n e v i d e k a o a o s t r a k t n es i l e . [ J l r r o i s t r r I r ) n t s i s t e m u s v a k i z n a k p r e d s t a v l j ap o s c - b n ob o / r r r r s l r , , l r ; r i i s t a k n u t i j e e d u n j i m a k a Z u d a j e C a n g l - i r o I i r r l i, ' . r l m , . r i o V o gk u l t a . O t u d a s e n j e g o v oi m c , C a n g . ( " t ' s l rr,r . r l , r , , I n l . i p ( ) z n a t i j i r a m a j l i j a m a . V o c l s t v ol u o i s l i c l \ ( 'n r , r ' , l I n

t64

| ()5

s e k t c p ( ) v c r c n oj e C a n g o v o m p t l t o m k u k o i i Z i v i t t o k r t t g t t K v a n g - s i n ,p r o v i n c i j a K j a n g - S i ,a k o j e g j a k o p o i t t r i u i k o j i i m a o v l l t i i e n j a s a m o g aC a n g a . Njcgova"arnajlijf moZda je najmoinija otl svilr i sluli u ,u" ,uill", njeno ilclovanje ovisi o Zeljama sopstvcnikit' amajlijom moZe verovati cltric im Zato clvoje ljudi s istrtr-n i ona <ioneiibogatstv<t olirkianje od bolesti. Treda je osohit rnoie koristiti zit obczbcclcnieobilne letine ili jc Zena mtl' Z e n o s i t i d a b i r o d i l l r r r r t r ( k oc l e t e . Druga vrslir {irri srrstojisc od redenicakoje se ispisuju n n a v r p c a n r i l h i r r l i . j c .. r p o t l s c r c i t j u a n e k i d o g a d a j k o j i j e p o v e z a ns r c : z r r l l l r l o rk r j i l l r i T c l . j k u j c a r o b n j a k .T a k o n a ro d I a z i m o : , , N c k i rg c r r c l r r l . i K v a n g s v o j e s t r e l e o v d e i s p u c a " ; ratnik iz II veka n.e. diji su ovaj voiskovorlir bio jc strer3an p o b e d n i d k i p o l r o r l i p r o t i v H u n a u S I iu l e g e n d u .S m a t r a s e da je asoci,jacijornidcja (i otuda asocijacijom sila) ova m a m a i l i i i tr r c i z r t t c r r t o o i n a . Mirlo jc arnajlija koje ne sadrZe imena bogova, ali i onc poslrr.jc. svim sludajevirna U takve amajlije sadrle znaktrvc .ri,rr ili ling. Iza ovoga stoji teorija ,,gomile". Veruje se cla samo gomilanje vi5e ljudi stvara neku snagu. Ova koncorrtrisanasnaga veia je od svake pojedinadne snage, bilo poiedinih ljudi bilo prividenja. Kako darobnjaku desto nije moguie da skupi viSe ljudi da bi se koncentrisali na Zeljeni efekat, on moZe posti6i slidan rezultat prenoseii ovu Zelju na hartiju. Otuda upotreba znaka hjao i yao, Sto znadi..vika iz mnogo usta".

r r ' i r k o j i t s c s m a t r i t n a . i c l c l t l t v r t l r t i , jroIrtro t r , tl tl ; r : ' t ' r t ' t l l t l l t p r r l r rr r t o k u p r a v l j c n j a a m a j l i j c . i t 'o v i t

S r c l N t ' b a . o d i N e b a , j e z g r o s v e t l o s t in c l l c s k t ' .l x t l t tr l t t l t t l t l t l l l l i l l r r r l ! r r l l l , , v l l l , r s lZ e m l i e , S u n c a i M e s e c a , u p a l i s v o i t rs v c l l o ' i,ll r l / , r l r t u r t .t l t ' k i t .,t izvrii naredba Pet careva. l'oslc ovoga, u amajliju se snaZno duva, titt\tto ullrlhn LilLrl

s r r p r e d i s l a m s kA r a p i d u v a l i u d v o r o v ek t l j i r t t i r\ l l , , v ( ' / l ! ' l l i l i " s i l c z a a m a j l i j us m r t i . M o r a j u s e i s p u n i t ij o 5 n e k i z a h t e v i d a b i a r l r l i l i i n l r i l n i t l c l o t v o r n a .P e r o i l i d e t k a m o r a j u b i t i n o v i . n l i t s t k r . , p o l tttop.tt ptrno disto" i nekori5icno. Stvarno moini darobn.iltt'i splcsti dini prostim ispisivanjemznakova kaZiprsttlttttt vtt ztluhu. M n o g o j e p r i m e r a i s t o r i j s k i h i l e g e n d a r n i hk i r t c s k i l t t'uclotvoraca.Jedan od najpoznatijih bio je veliki Mirrg (''rrng-jendarobnjak dirrastije Tang. Prida se da ga .ic cirr l<.aoCung proveravao na slecleii nadin:
t r r r j e . d a b i p r o v e r i o n j e g o v c m o 6 i , n a r c c l i o . d as e . i s k o p ap e i i n a ' i t r t r r r trrrjc smestio neke sluge da sviraju. Pozivtjuii.Cung-jena. pitao gil.l(' l , ; r k v od o b r o i l i z l o t a m u z i k a p r e d s k a z u j c i d a l i j e o n m o z e z a u s t a v i l i . eung-jen je tada napisao itve amajlije na brcskvinom drvetu, priCvrrrio ih u?emlji iznad pedine i muzika ie odmah stala. Muziiari su izjavili da su videli strainog zmaja' koji ih je toliktt rrplaiio da nisu mogli nastaviti.

H rt E
. . S v e m o i n i " D e d a l L . a o - (e r t k o i i s c k o r i s t i t r t a o i s t i d k o i r n a g i j i ' silac srcic". Nosc ga psiho-medijumi' ',dono-

lcclan od najpoznatijih mudraca Kine bio j. fj-ui Sjqng' l,oga su ,amolili da demonstrira svoju m96 p19d-kraljeltt Via i o dijim se podvizima pripoveda u delima Ko Hunga' Kada ie monarh iztazio Zelju da jede ribu, darobn.iitk iskopao malu rupu, napunio je vodom - i uhvatila sc 1e irurrna morska ribd. Doh se ona kuvala, kralj se poZalitr rlrr nema poznatog seduanskogdumbira. Odmih je, nastavlja hronidar, Kjaj Sjang napisitrr ;rruailiju,kojti je stavio u zeleni bambusov Stap i pruZio lc' nom oct kraijevih glasnika. Zatim mu je rekao da skkrpi 1,',f , , t ' i i o d i a S e d a l e k o . i i m i e t o u r a d i o , g l a s n i k , , j eo t k l i o t l r .,. nalaii u dalekoj zemlji; kupio je dumbir i jo5 .ictlrrottr z;rtvcrriooti". Za iren oka bio je ponovo na dvortt, lrlts l':rrl le riba bila gotova.eT ,,ltirilizam t u t l n a s l i d n o s ti z m e d u k i n e s k i h i z a p a d n j a d k i hn r t ' r l i j r r r r r ) l , i h t ' e n o m e n a r v i p u t j e o p i s a n au X I X v c k t t " ' " ' ( 1 ' 1 , , ' , , p ' r ' r l t 'I l o i n t e l e k t u a l n e l o i e v e 'o v e v e S t i n c t g l l t " l r , r t lr" l r t t t s t6l

Osim ispisivanja perom od breskvinog drveta na Lutom papiru, kod pravljenja amajlija moraju se ispuniti jo$ neki zahtevi. Najistaknutiji medu njima jc' izgovaranjc snaZnih bajalica. U isto vreme, darobnjak se koncentri5c na posctrno moino boZanstvo,obidno gromovnika. Bajali-

166

p o s v c i c n c ( ) t k r i v a n j u b u d u d n o s t i , r t i t l l t r ' i l ot l ; t l i r ' t ' t t t ' k t t radn.iaklc:nuti u odredenom smeru. p l Tarno gde je ,,automatsko isanje" bikl rrrt'totkottttt ()rro prirvilrt nikaci.jc, upotrebljavalo se breskvino pero.')') od grandice koje je na stablu moralo biti okrcnuto l)t'cnltl izgovaralase magidna fornrttlit koitt istoku. Pre odsecan.ja, se sastojalaod detiri stilta, a ovi su imali po detiri sloga: ,,Moino pero, snag,unosii. svakog dana, ja te reZenr." U koru stahla, nrr strirni suprotnoj od grandiceurczuje se red koja znadi ,,thrlroblirka". Posle toga urezuju se znaci za,,dudotvorno olklovcn.jc nebeskih misterija". Odabranu g r a n d i c am o r i r b i t i l i r k o i s k r i v l j e n ad a n a k r a j u d i n i u d i c u . Po5to se ukklpi rr nurli komad drveta, duZine nekih Sest palaca, orla sc stirvlja u ruke doveka ili Zene koji su odabrani kao rrrctliiunri. Svi udcsnici ovc ceremonije morali su biti u stanju obrednc Cislotc, nositi distu odeiu i morali su postiti. U holu su sc postavljala dva duga stola, jedan pored drugoga, i to jc bilo mesto zbivanja. Na jednom stolu je bio ,,oltar" s vinom, voiem i slatki5ima;drugi bi se posuo praSkastim crvenim peskom, koji se zatim poravnavao da bi se obezbedila ditljivost znakova koje ie ,,pero duha" nane-

ri.

r r ; r t t t ; t ' r l r ru to r a k v o l ro r l l i k t t :, . V r , l rrlr l r r . , ,,' r l , r\)t \ l l l i t ( ) . l lv .l r r r o l i n t e n i i p i S 'i s t i g a o ' u p c s k u n i t \ l o l u r ( ' r r t r n e d i j u mz a v r S. i o l o v k t r n i l n o \ t /n lrnlrt'lr;rrr irl\ u l r ( ' \ l \ u .( ' c l o d r u 5 t v op o t o m m o l i c l u h i r l i r r , ' , l l t , . , r l r o / i r r l ' , 1 \ ' u . / i r k c ' l j e e v e r u j e d a j e d o S l os r r . i i r r n.r l r l l . , r ,r 1 1 1 1 1 , ; 1 . s r ' , t o l i t ' r r . a d as e s v i k l a n j a j up r a z n i ms t o l i c i r r r l r , S n l t r l r , ( l.tti l l r rr i r l r i z l a t n e h a r t i j e . l { i t u a l u v e k p o d i n j en a i s t i n a d i n .M e d i j r l t r p r u t v r r , l r r l r r rl c d i m a ; , , V e l i k i d u 5 e , k o j i b e s e t v o j v e l i t l u r s t v ( . nttt i t ( l l r r r ; r k k o j c d a s n oi m e , k o i c s i s l u Z b e b a v l j a oi l r o t l h r r j n r r r . o , l r r r r r s t i j os i n a z e m l j i Z i v e o ? " m . , M a g i d n ao l o v k a " i s p i s u j eo d m a h o d g o v o r c n i r p r . r L u j s c a n s a e p o d e l a .O n a j c s a d a c l t v o r e n a a p o j c t l i n t r c r r ; r z k o j a s e p o s t a v l j a j ui s p i s i v a n j e m a p a r d e t u l l i r ; r i r i t n lrlrrnja r nj i h o v i m s p a l j i v a n j e m t r a k o m z l a t n e h a r t i j e . K a k o k o j r s 1 ' ; r p i g o r i , t a k o s e o d g o v o r p o j a v l j u j eu p e s k u . K r a j o d g o r r , r l r r o b e l e Z a v as e z n a k o n r , , Z a v r ( i o s a m " . O d s o v o r i s r r r ( ' \ t o u p o e t s k o mo b l i k u . A k o s c p o r u k a n e m o Z e r a z u m c t r . o k r v k a p o n o v o i s p i s u j co d g o v o r c d o k s e n e d e s i f r u i u . l . . r r t l a c k o j s p r a v n o p r o d i t ap o r u k u n a g l a s , l o v k a i s p i s u . i c n o t r r k oj e " . P o s l e s v a k o g o d g o v o r a , p c s a k s e p o r a v n a v ac l a I ' r s e p r i p r e m i o z a s l e d c i i.

Zavr(avaju(i sve ove radnje pre mraka, darobnjak zatim ispisuje na kartu svoju molitvu Velikom kraljevskom Bodisatvi, navodeii da su Zrtve spremne i traZe6i da se duhovi poSalju. Pedantno se dodaju tadno mesto kuie i ime traZitelja, tako da bi duh mogao doli bez velikih te5ko6a. Ova karta i odredena kolidina zlatne hartije, odnose se potom do svetili5taposveienog boZanstvui pale se pred n j e g o v i mo l t a r o m . N a k o n p o v r a t k a k u i i , v l a s n i k m o r a n a pisati imc i aclrcsu na clrugoj kartici, koja je pridvr5iena na jedan dovratak. Kad paclrrcvcdc, nckoliko skruSenihmolilaca dolaze do vrata, pale zlatnu harti.ju i nekoliko puta se poklone da zaLele dobrodo5licu duhu. Tada se izvodi kratka pantomima. Nevidljivi duh odvodi se u hol, sveie i tamjan pale se u njegovu dast, a jednom od stolova prinosi se stolica da bi je on mogao koristiti. Dok se izvodi ovaj ceremonijal, medijum se primidc stolu koji je posut peskom. Dr5ku grandice drZi s obe ruke, dok prednji kraj dodiruje povr5inu peska. Sledi prekli-

\ l c r l i c i n s k a( l c k o v i t u ) i r n t a . j l i . j k t.4 a s e o t k r i v a n a k i n e s k o j s c a n s i a

fffi

fe

U toku ovog postupka primenjuju se najstroZapravilit g ' , , n r r S a n j a .k o i k o p o k a Z e n e k i z n a k , m a k a k o m a l c n A l , r o . n e p o 5 t o v a n j al i n e l a g o d e ,o l o v k a o d m a h i s p i s u j ep r c i 'I'e5ko je ponuditi direktan odgovor na ovu pojirvrr, I'rrrlrrida medijum kotrlja olovku izmedusvojih izvrrrulilr i , l l , r r r o v iil k a o d a n e m a n i k a k v e k o n t r o l e n a d n i o r r r . S v i ' g , r r r l n . j a dp o s m a t r a d i , k o j i s u b i l i p r i s u t n i u u t l r k v i r r r ki , , u r s l u l i l ,t e i k o m o g u d a o b j a s n ek a k o o l o v k a p i i c . r r r r r o r r r )r i r t o S t o n a d i n d r Z a n j am e d i j u m u s t r a S n o t c l t r v t rr r r : r o
',r1'1rljs11pjg. I o 1 1 1p g g k u .

S r t t a t r a e n e o b i d n ov a Z n i md a s e c e l a c l r r r 7 i r rr ) ( ) n r r ' r r , s r , l , r ; r l c l u h uz a l j u b a z n o sit p o n r o i c l o k s c s ( o p r r 1 , r , l r , i

168

\(' llvilll l z i t s l c ( l ( ' ( t l ) i l i t n j e -a P c s i l k p ( ) r i r v l l i l v i . l : r I r r r l t ' t n a d a r e n o s tI.s k r c t t t l t ts k lo t t t t t o s t 'ttlll t l v n i a ' u . , ur r c s r r i i k a ,, i n [ a i , r . l g . , u " r a a o v e k < l m p l i r n e n t es p i s u j u f i t t ' t ' " s t l l c { l l o " fe r m u l e ' o irrc s i' s'l i-i;;ri" a m t l p o t c e n j i v a d k poiroii, riuh p.dinje ispisivati frazc k.jirrr. 'r.li 'niega se iraZi da ostanc "sillllo.iol za clozvolu da oclc. ()cl ,la ..mora odm.ahotiii"' On se Njegov otlgovot'.i.' "iai"". z a h i a l i u i c i l r t r ( t v i r r r a l . i u b a z n o s ti i g o s t o l j u b i v o s l i ' irt"A" K a d a j e v c c ' o i ' i t ot l l t o n n c i e o s t a t i ,o k u p l j e n o . c l r u l t v o i q o v o r i u h < t r t t :. . A k o , i c b i l o i m a l o n e p o 5 t o v a n j a n e p a l ' v e l i k i l ) t t i ' t : .I r r c k l i n i c r n ot e d a n a m o p r o s t i 5t a j g r e h " ' ije, Zatim so ..trdvotl("' do vrata uz zapaljenu zlatnu hartiju i i i s p r a i a i u g t t t t t t k l o t r i r t r l r p a d a n j e mn a k o l e n a '

SC

KarZuda je najbolja vrsta magidne olovke kl, ona kojit strane stabla' Grandici oclscdes iitofn"e ili jugoistodn-e Ponekatl SC narcduje cla daje jasnJi precizne informacije' iailji, klo ona po(tovaoca vode, oboii SE nur,ruui tr obliku

\ ( ' u ( ' l \ r ' r t o b u c l cc l u g a c k< l k os l o l r r r l r o N t . l , t . r : r r r j l r r . r ; t ' i a r i l t t i r l l r l o z v o l . j a v a jc l a s e c r v c l r i p t . s l r h ; u n r ' n r p t . p r . l o r r r t u / o t l l ; r r r r , j t r nla m e k i n j a m a . D r u g i r r r r , l o r lrrl r r ; r r r j ; r r r s l j i , i i r r l li . j r r i r r j i n a d i n u k o j e m s A m m c r l i . j r r rrrl r z r ; r ' r l ; r rIrr i r [ , u t k r k b i l o k o i z d r u 5 t v ad r Z i d r u g i . O v a j i n s l n t r u ( , n t , t I t \ l l / n j c . k a d n i j e u u p o t r e b i , d r Z i s e u z v c l i k o p* nt r r n n f r ' t l ui jo 'l svili ili nekom drugom vrednom materijaltr ;c rrvr,k ('r'vcne boje. Postoje mnogi primerci lepo izrczltlrt'rrrlrnur g i c r r i ho l o v a k a . S m a t r a s e d a i n s t r u m e n t k o . i i l ) r . c n o hitl l l i r r r n a c i j e d d u h a s d r u g < t g v e t az a s l u Z u j e o s t o j i r r r s l v r . n r l o s d ophodenje i oditu nagraclu. Upadljivi ,,Zivot" koji sc oseia u olovci kaclir st. rlrrlr pojavi da bi je kontrolisao, nroZe se porediti jeclino s lc s k o v i m i l i v r b o v i m p r u t o m u r u k a m a v e S t o gp o i t o v t r o c ; r v()clc . Razlog utvrdivanja pravog imena duhovog i njegovilr sluZbi jeste u tome Sto bi ncko ncpoZeljno prividenjc ili rlcmon mogli doii u posccl raSl.ii zapisivati krive porukc: i on je, medutim, nesposobancla sc ,.prcdstavi" kao dobar tlulr, a moZe se otkriti po potpisu. I(aclase prevara stvarno tkrgodi, ona retko traje duZe ocl nekoliko trenutaka, a prar i duh sAm od sebe protera demona. Pridaju se mnogi dudni dogadaii koji su se desili na t r r k v i ms e a n s a m a U n e k i m s l u d a j e v i m a o Z e d o 6 i m o i n < t . m lroZanstvoi najaviti svoje prisustvo, pokazujuii na taj nat'irr da se neke Zrtve moraju prineti i pred njegov oltar. Vcliki ljudi u pro5losti odito su komunicirali na taj nadin, rr njihovi potpisi i poruke dobijali su se pomoiu crvenog r r l r s t i l ak o j e s e d e t k o m n a n o s i l o n a h a r t i j u . U o v e s v r h c I'oristila se dak i obidna ietka kada se oseialo da je ,,moi" ,l r r h u - o o s e L i o c a l i k a . ve Ako se Zeli savet od nekog boga, njegova se figura r r r r o su k u 6 u g d e i e s e o d r Z a t i s e a n s ai n e k o l i k o d a n a s c i , :r(iava pre nego Sto se pristupi ispitivanju. Smatra se dir t(' rnnogo IeLe u pero prizivati bogove od duhova umrlilr I'oji su vi5e vezani za zemlju. Medijumi u Kini nisu poseban sloj. Cesto se osol)it zil , l r z r r n j e a g i d n o gS t a p ab i r a n a s u m i c e .A l i , t u m a d i z i t l ) i s i l m ,r:r pesku ili hartiji jako se po5tuju. Zahvaljujl(i skrlcrroi I'rirrdi kineske kaligrafije, relativno malo ljudi nro/c sir ,rr',rrrno5iu protumaditi brze poteze olovke. Radurrirst' rl:r ,'\() umeie datira iz davnina jer su mnoga prcclskirzirrrl;r .r ni s l t n a .

l't0

tll

i/ t J c r r f i r na k a v z a p i s n a l a z i s c u k n j i i i t ' i l t S i t t t t l t r ' r " epolrc'l'irrrg.Njen naslov, O iudnim prikultlitttitrr i :.tt1ti,rtt' nim stvurimd, uveliko potvrduje sledeii odlottrtk:
Kacla .jc visoki drZavni sluZbenik i plemii od Veja bitt sitltto lxtrttottlli t s l u Z b c n i k u P i n g - d e j u ,t t r b c i c n a d u Z n o s t id e s e t m e s e c i , i z t t c t t t t t l is c l t t F javio neki seljak po imcntt Vitng i uljudno zamolio da ntu tlozvoli tltt I nllm razgovara. P l e m i i m u p o n t t c l i t l i t s c < l t t c .t o v a j r e d e d a o n m o Z e o t k r i t i s l i z n e v i d l j i v o g s v c t i t . l l t u l t r c ' it l i r p l c r r r i i n i j e p o k a z a o m n o g o i n t e r c s ( ) v p o s e t i l a cm u z i t p o v c t l i t l r t p o s l i t v i s t o u g l a v n o j p r o s t o r i j i , s m a l o h a o l o v k o m z a p i s l u t . j c ,l l t r t t , i r t t t t t tit tv o d o m . Z a t i m m u r e d e d a s k i n c k o j i j e v i s i o n a v r i t l i t n r t i t l r r p i r z i S t ai e s e d o g o d i t i . Nakon nr:kog vrcnrcnir. Vang rede: ,,A sada da podemo I m o . " N a l l i s u ( ) s i u n v c l i k i h z n a k o v a n a h a r t i j i , s o b j a S n j e n j e mn a < t n o m p i s m u k o j c , j t ' g l r r s i l o : . , V a S au z v i 5 e n o s b i i e v r l o v i s o k i d < l s t o j a nik; Zivcictc tkr icztlcsct ictvrte godine." T ' a d i r V a r r g i t t t t t o z i t m < l l id a g a p u s t i k u i i , a l i n i k a d a n i j e u l da li jc olisao. U pcriotlu Huj Cang (841-847. n.e.) tri puta je imenovan slrr/lrcnikom vcoma visokog ranga. Umro je u Haj Nanu u dobi koju .ic prorckao Vang.

Car Si Cung iz dinastije Ming, koji je vladao ad 1522. 1-567, vciinom dvorskih poslova upravljao je pomoiu pisanija duha, uprkos dinjenici da su vladari u nadelu protiv ovog oblika predskazanja.

Davolski ples
U Kini je poznato nekoliko oblika ,,opsednutostizlim du. hovima". Ve6ina njih se manje-viSepodudara s opsednu. to56u duhovtma iz semitskog i srednjovekovnog okulti. zma. Fenomeni takve vrste, koji se sada pripisuju ,,duho. vima koji lupaju", uobidajeni su i u istorijskim zapisimaI u dana5nje vreme. Davolski plcs .ic, mcdutim, interesan' t a n z a t o S t o i m a n e k o l i k < lk a r a k t o r i s t i k ak o j u n e m a u d r u . g i m p o z n t r t i mo b l i c i n t i to p s c d l t u t o s t d e m o n o m . i Plesadi davolskog plcsa mogu biti dobrovoljni ili pri. " silni. To znadi da ih u stanje ekstatidnogludila moZe nate. rati neki zao duh, ili mogu biti profesionalci ili amatcri koji u sebi namerno izazivaju stanje ludila u svrhu proro' ianskih predskazanja. Stvarni ples lidi stanju koje se javlja kod vra(ata Ztr' padne Indije (Kariba) ili kod naroda Njam-Njama koji Zivi u JuZnom Sudanu uz reku Nil. Ako neka kineska porodicit smatra da neki problem zahteva natprirodnu pomo6 ili sir' vet za resavanje,pozivaju se profesionalni plesadidavoljc';1 plesa.

K r t o i u d r u g i m s i t u a c i j a n t l ,s v c s r , u r l r , r l i ll ) o u l v l r k . i l ( ) n r I i l u a l u . P r i p r e m i s e v e l i k a s v L : l k ( ) v i l t iill.1 t . , , :rr t r , r " r r r s t c t k r k t a m j a n g o r i , a s v i p r i s u t n i k o r r c e r r l r i i rrrr . l r i r p r l n njc ko.jc 6e se postaviti. 'l'okom jela, domaiin saop5tavaglavnorrrl)l(.\irlu :vr! {irr,jonice valne za dotidni sludaj. MoZe se rit(liti u lorrrt.rla on nije siguran kome bi kder dao za Zenu ili tcli rlrr sulra grlc se nalazi blago. U drugim sludajevimamot(. i(. rn(lltl o prividenju koje dini nisu uspele da oteraju. Uz plesadedolazi i grupa muzidara opremljcnir rlrrlro i i r n a , z v o n c i m a ,c i m b a l i m ai d r u g i m i n s t r u m e n t i m a .I I 1 l r i'ctku sviraju vrlo lagano. Posle nekoliko minuta rilirrn sr. ubrzava. Prepliiu se koraci i pali se vi5e tamjana. Izvijnrrirr izvodadazavrSavajunaglo i dramatidno padanjem glavrrog plcsadana pod. U toku ovog dela, koji moZe da traje od dvadesct rkr pcdeset minuta, publika ne izgovara ni jednu jedinu rcd. f(ao i u sludaju ,,vrtoglavih dervi5a" iz reda Melvevi, plcsad se podiZe nakon nekoliko minuta ushiienog 6utanja. Sada mu se mogu postavljati pitanja, jedno po jedno. Poito su odgovori nekada izuzetno brzi, obidno postoji pisar koji beleZiodgovore, posebno kada se oni odnose na lekovc protiv bolesti, dija lista moZe biti duga i detaljna. Razlidite plesadke druZine imaju posebne metode izazivanja transa. Neke zahtevaju narodito jelo, kao celo prasc, koje treba da se jede yruee iz bakrada, dok plesadaza ruke drZi dvoje male dece. Ima druZina koje ne poseiuju ku6e, vei se mora i6i k njima i doneti im skupe poklone. tJ su5tini, obidaji i obredi razlikuju se od provincije do provincije. Davolji plesadi MandZurije, mu5karci i i.ene, posebno scju strah ali se istovremeno i krajnje po5tuju. Evo Sta jedan autoritet: 1riSe
t jtraZenju njihove pomoii, molilac sa sobom nosi poklone u obliku trr r r r j a n ai p a p i r n o g n o v c a k a o z n a k p o i t o v a n j a p r e m a d e m o n i m a . z t l i l t t rlragocene poklone od hleba, crvenog Stofa i crvene svile. Ove grupc rrili lrlc5u, niti udaraju u dobo5e, niti zvone zvoncima, vei samo sedc i 1xx'i r r j r rl a g a n o d a s e t r e s u k a o u g r o z n i c i . Z a t i m p a d a j u u h i s t e r i j u . M o l i r x ' u Lrrlu da se vrati kuii i da na prozor ostavi krdag, a duh ie u njcgtt tthtrr'ilt p r r r v il e k . U i s t o v r e m e m o l i l a c s e m o r a z a k l e t i d a i e p r i n e t i l r l v c u z r r l l p o i t o v a n j a o d r e d e n o g d e m o n a , i i j u m o c i i n t e r v e n c i j u s a d p r i z i v r r j r r ,l r ' ,l;r ie takode prineti darove nekom svetili5tu u blizini.

,,,' l'osvedenjei rad sve5tenstva taoistidke magije zirsniv;r1r (r':rrrrl' r r ; rs p e c i j a l i z a c i jp o s t e p e n i m a .T o z n a d i d a s c l r r i : rj r r c i ) d e l e n a o n e k o j i s e k o n c e n t r i S un i l p r t ' t l s l . ; r u , r r 1 . r

t12

113

o n e k o j i i s l c r u j u d u h o v e , t e o n c k o j i s c b i r v t 'v r i r r l 2 l r i t r t t t t ; t L rr i t r a Z c l l r i n o 5 e n j e r t a v a . I m u 5 k a r c ii Z c r t r ' p l i r r r ; r , is c t t iako je ova sluZbapraktii'rro rurslcdrtir, reclover svcStenstva, M n l o i h j e k o j i r e k l a m i r a j u s v o j e m o 6 i : k l i j c r r t e l i rt k r l a z i gospoclinc" kao po preporuci, a obraia im se sa ,,predasni ili ,,vu gospodaru" ili nckim drugim podasnim izrazorrr. Veiina kandiclata za prijem u neki red godinamil sc bavi okultnim vc5tinirrnazajedno s roditeljima, tako da u momentu konadnog,zarcdenja ve6 poseduju znatne spoznaje. Ostaje saluo rlir sc izvr5i posveienje, a ono se povorava bilo ko.jcnr l)r()vcrcnom darobnjaku, pod uslovom da nije rodak. Sedanrcltrnaprc ovog obreda kandidat se mora izolovati u 6eliju i nrorir apstinirati od ribe, mesa, belog i crnog luka, prazilukiri alkohola. Ostaje tako u stanju ritualne distote i porravlja prizivanja i bajalice. U jednoj od knjiga jc Li Kija clctirl.jno rrpisan ceo ovaj proces:
S t a r e s i n a .k : r d Z c l i d a p r i n e s e Z r t v u g o d i 5 n j i m d o b i m a , p r i s t u p a b d e n i j u ' Bdenije znadi prikupljanje ili koncentraciju (vitalnih osobina njegovog duha i intcligencije). To je koncentracija nedega Sto jo5 nije koncentrisa. no i mora ciati rezultate. Stare(ina ne pristupa bdeniju ukoliko ne morfl da izvr5i rrcko vaZno delo ili pretskazanje. Bez bdenija ne treba preduzi' mati mere predostroZnosti prema materijalnim stvarima, niti se treba suzdrZavati od Zudnia i strasti. No, onaj koji mu se podvrgava mora da se zaStiti od neprijatnih stvari i mora kontrolisati Zudnje i strasti. Njegove u5i ne treba da duju muziku. Izreka u zapisu da ,,dovek ne sme da duje muziku" u toku bdenija, znadi da njegova paZnja mora iii samo u jednom 't"thu umu nema tastih misli, vei se strogo pridrZava tao nadela. Ruke i noge ne smeju praviti nekontrolisane pokrete. One se kreiu strogo prema ritualnim propisima. Takvo je bdenije stare5ine, koje predstavlja razvoj najveiih sposobnosti vitalnog duha i intelekta. Bdenije je rigoro' zno tri dana, a preostali deo od sedam dana je blaZi. Obrazovanje ovih atributa u Zeljenu koncentraciju, znadi usavr(avanjc Zivotnog duha, posle dega se moZe stupiti u vezu s bogovima.

t l i t b i s c u v o r i o d a l i . j c c l o s t i g i r lo t l t \ ' t ' , 1 ( ' l r 'r r r l \ r l t r ' t t o ! l l ) r i g o c l n r i t t c r i j a l n o s v c t a . N a s v i t p i t i t r r ; itrl r l g r r \ , r r l t ' r r i rl r i l l P l . r o z i t i v i r n . o 5 t oj e p r o S a oo v a j t a s t , p o t ' i t t j cr r ' p r ' l t r l r t l t o v n i n r l c s t v a m as a d i n j e n i mo d m a d c v i r ,t t z l r n l t r i r r r ' m r l r n l n , i clotr<lSazavijajuiih tonova roga. Po silitskttr uvllr k'\llrvH i s k u 5 c n j a( i a k o m a d e v i n i s u o S t r i ) , s m a t r l s c r l n l c h i r t r l i = dat posve6eni da je kao sve5tenikpotpun() snnloilFlAn, Cerernonija se zavriava time Sto novotrtirl'rnih ptlla:l bogrtvetlrr fe redc oltaru zvoneii zvoncem i obave5tavaju6i vu-darobnjak.

Obredi i instrumenti kineske magije

l)re nego Sto upoznamclodcZclui metode opsenara, vlfuto 1c uoditi ogromnu veru u magidnu delotvornost madcvir i t o j e z a j e d n i d k og o t o v o s v i m o b l i c i m a m a g i j e . U K i n i s c '4 I 2 3

3
!^

?
@
-l.}.7

%l P

vvv

2-

v
I

(.^

a1 (r
s6 l. l. \. l. r. ,.Odlazi" ,,Dodi" ,.Zmaj" ,,Poleti" ,.Duh"

J--

--

c=

78 6. ,,Oblaci" 7. ,,Grnrljavina" 8. ,,Sidi" 9 . , , P e te l e m e n a t a "

Poslednjcg clana bdcnija slavi se svedanostposveie' nja. Tri dana su prin()ScneZrtve taoistidkom oltaru, u dast idola koji se u njcmu nzllazc.U dogovoreno vreme, posve6enik ulazi u ogradcni prostor s oltarom, odeven u sve5tenidku odoru, bosonog i s amblemom Sunca na glavi. Put od mesta samovanja do hrama, ako se ne radi o istom mestu, on mora pre6i tako da mu noge ne dodiruju tlo. Obidno ga neko prenese na ledima. Ako bi sludajnodotakao tlo, moi koju je sakupio bdenijem pre5la bi u zemlju i tako bila poni5tena. Kad jednom prispe u hram, glavni sve5tenikkoji prosipa riZu, pisane dini i vodu po zemlji, ispituje posveienika

/rnkovi koji se koriste u kineskim magijskim prizivanjima (nebeskaktrl i g r al i j a )

rrnd najviSeupotrebljava u isterivanju zlih duhova. Mcdu' lrrn. kao i u drugirn sistemima, magidni madevi moraju sc lroclvr6iposebnom tretmanu i mogu posluZiti za viSe [uttLtija u jednom obredu. KindZali od breskvinog drveta i madevi s dve oilt'ict' ttrirni kjen), smatraju se najdragocenijim oruZjem zit tllli , t t ' r r j e e m o n a . M a d k o j i j e n e k a c lp o s e d o v a on c k i s l ; t " ' t r r d , , r t r r i k l i v o j s k o v o d at a k o d e s e s m a t r av e o m a c l ' i k r r s r r i r r r i

174

t75

i r A k o n er r l t t a k v o g o r u Z j a , g v o z c l c n a l i t l l ' v t ' r r ro i l l ' i t ' l t 1 t o s v e i u j c s c u i m e s l a v n o gm a d a k o j i o n a p r c t l s l l v l i l r .( ' t ' s l r t se ok<l baldaka namotava crveno platno. Kltl rriit' lt tlllotrebi, nrad se paZljivo duva u svilenom platntr. Mlrli rtrotlcl mada koji se pravi ocl vrbe, desto se nosi kao bctli-irrrrir.ili,itt -- 3to podseia na arapsko kori5ienje dudesneAli.icvc: sitlt' lje, koju nose sajedi (potomci Muhameda) u Jemcrrtr.Ktt' da se koristi vrba, ()na sc mora odrezati petog dana pcttlg rneseca,kada ie suncc trajvi5eudaljeno od Zemlie. Stabla pogodena munjont posctrno su povoljna za magidne namc. ne. Zaitita otl zlir rnoZe se obezbediti veSanjem takvilt madeva o vrala, rroicnjcm na grudima ili o pojasu i njiho. vim ukra5avanjcrn crvenim kitama ili mreZama. Takode se koristi cluclovoclrvo. U Cekjangu se veruje da su dudovl madevi tako rnoini da ubijaju zlog darobnjaka kada se prema njemu usmcrc. Madcvi od novdi6a su najmoiniji za sve magijske svrl.re. Mrrogo se razmi5ljalo o razlozima za to - ukoliko se razl<tzi za neku magijsku ve5tinu mogu utvrditi. Zl okrugli kineski novdi6, sa detvrtastom rupicom u sredini, kaZu da podse6ana prsten mada. Otuda zbirka takvog pr. stenja, sadinjenau obliku mada, moZe da ima veliku za5titnu moi. Novdiii, po moguinosti iste velidine, niZu se na gvozdenu Sipku, koja zavrSavaklasidnom rudkom i baldakom, Tih dvadesetak novdiia naniZu se tako da se preklapaju na Sipci. Koriste se dva niza, da bi se formirale dve,,o5trice". Dr5ka moZe da se sadini od hrpe novdiia, kao i sam baldak. Novdiii se poveZu crvenom svilenom trakom. Kite, pantljike i mreLe (ove zadnje da bi ulovile demone) mclgu ukra5avati mad. Veru.jc se cla jo mo6 ovog oruZja takva da sc i samim n.icgovimvitlanjem postiZeZeljeni efekat. Kao Sto sc mogkr i odckivati, nauk mada ima vi5e varijacija. Na nekim sabl.jamasu ispisane mo6ne dini, koje poveiavaju njihovu snagu, kao Sto su ove:
Upotrebljavam veliki nebeski mad da sasedem prividenja u njihovih pct oblika; jedan udar ove boZanske o5trice razgoni mnoitva tih biia.

V l i r s l t t : r t s v i n rd u h o v i t n a ;n r o i d i t s v c S l or l r r r l iI' l ' r t r t I l ' t ' I I i l l i l r -| | ! t l t r r ' i l l rxl svih.

N c k c s a b l j e m o g u i s a m e d a d c l u . i u .. l c t l l r r l i r l r r l t r . h i l l l u ' d r a c b i o j e p o z n a t p o t a k v o j s a b l j i z a g r r i s t r , r r ;rrL , r r r o u a ,
K i r c l g o d j e Z e l e o d a j e u p o t r e b i , o s t a v l j a oj e s a b l j u u l ) t l l u r i l r l r i . p n l t r = s k a o b i j e v o d o m i z u s t a i p r e t e i i m t o n o m n a r e d i v a u j o 1r l n s t r e n e i u t i l n = s t i . Z a t i m j e d r Z a o s o b u z a t v o r e n o m z a s v a k o g ai o l v l r r r o l ' t l F l F h r l t l t l l tlun i po podu je svuda tekla krv.

Autor ove knjiger0rtvrdi da ga ovaj trif nije prcvirlio, Ke Zc da nijedan demon ne moZe imati kry. Bila .jc lo vurln koja je postala krv. On veruje da je ta'metamorlilzrr lelu tivno lako izvodljiva i da ne spada u red stvari gdc sc rrlri jaju demoni. Pored sluZbeno posveienih vua, ppstoji velika grtrprr samozvanih darobnjaka. Stckav5i moii samostalnim uc\c njem, narod ih desto po5tujc kao i onp prve, iako im sc uspostavljenitaoistidki elementi ogordgno suprotstavljaiu. S druge strane, taoiste osuduiu konfucfjanci i jeretici, anirnisti i po5tovaoci demona najZe5ie v1ste. Iako oni sami ne tvrde uvek da mogu postati nevidljivi i neranjivi, konl'ucijanci drZ.e je njihov rad na isterivanju demona jedda nostavno obmana - njima se pripisuju bela i crna magija i upotreba okultnih moii u zabranjeng svrhe.

Ceremonijalna odeZda vu darobpjaka

.,Crveni plait" (kang-r) je glavni deo qdeie koji se nosi pri izvodenju bilo kojeg vaZnog magijskog dela. To je detvrtasti komad svilenog platna s prorezom na jednoj strani da bi se formirao prednji otvor i kruZnom rupom u sredini za glavu maga. Nema rukava i obidno je ukra5en simbolidnim predstavamadrveia, planina, zmajeva i spirala grmljavine. Spoljna ivica kanga-i op5iva se plavom svilom. Na vratnom delu nalazi se obidno 5iroka svilena traka, diji krajevi vise na prednjem delu. Ovaj plaSt je identidan ,,haljini svemira", dije se imc, rrrcdutim, daje i drugoj odeZdi darobnjaka. To je haljinir yromo6nihsveitenika ili darobnjaka koji vode manje obrc,lc. Sadinjena d svile,a ponekadiod nekog drugog plirlo rur, ima Siroke rukave i spreda je zatvorena vrpcama kojc ''isc. Ukra5ena je zmajevima, osmougaonicimai kornjlrt*rr rrr;r, koji se tradicionalno povezuju s taoistidkom nrirlii
t rt l l l .

Ovu je formulu, po opStoj pretpostavci, upotrebljavao FuHi, legendarni vladar petorice koji su ustanovili ljudski red. Druge dini, ispisanena vrbovoj o5trici sablje ili mada, glase:

t76

1 ) ri i c n l a l n a m a g i j a

171

S v i d i r r u r b n j a ctia o i s t i d k o g u t r c d c r r ..i li ll { r s ( ' l s l l l v t s l t i glitve t ukraia na glavi. Kad rade, kosa je skupljcrrirtltir'lt ( k a o s c c , , n i en a f r i z u r u k o j a j e b i l a u o b i d a j c l l i ll ) r c l l c l l o do.ao konjst<ir6p), a nanjoj sc rtitlrtzi.kru' n-,dOu 5;;i" predodlltrt sutt' " niu iuor. Na kapu je pridvrSiena metalna svc" - ,,zlatni vrh". Iako ima mnogo var1acl.la Eevih zraka da jedino odeZdako" tienidke odore,'oni ortodoksni tvrde ia ie tradicionaln<lrrrihvaiena ima dovoljno moii da kon' tentriSe prauu magicnu snagu kod istinskog vua'

l [ ) t o j k r r r i ir l u h s c p t t v r c n r c t t tp t l k i t z i v i t o l t r r l r j r ' p t l l t ' , r ' r 1 r r r l r l l f . l t t t ! 1 1 t r s l i t b i r t i l r i o n a l i k p r i v l a d n o jZ e n i ; a l i i s ; x r r ls l r r l r i r l r r , E + ' h r r l l r r l t : l i l l t i l l r l v c r , rL c p r j c s v i r a l a l a u t a ; a k a d a b ij o j g l r t s z i r z v o l i l , l r l r l rl r r l i h n t l t r + l n f r . i p r i j i r t : r n d a s u s v i k o j i b i g a d u l i z a b o r a v l . j i r l li r r t g e , f e r l l u n t l p t t e L r l r u p i l a or n o Z e l i s n j o m p u t o v a t i n a o b l a k u . ( ) t l g o v o t i l r i e ( L t l t n l c : I l l dvori(tu je iznenada zavitlao beli oblak poput (linur. ( )rrt rs pn;leln nt n j c g a . a l i o b l a k n i j e k r e t a o . T a d a d u h r e d e : , , N a c i p c l n r n ni t t s l l r l s l { skini ih i onda pojaSi." Popela se u darapama iulirri tc lerr rlu r'lpele p o l a k o i d u p r e m a s o b i . P o s l e s i l a s k aj e r e k l a : , , S a d n r o l c l i f l , l e l r E r t e t t t r t ncki drugi dan." Kasnije se devojka udala, ali duh nijc (krlto llt tllrt tt novom domu. Ni5ta posebno dobro ni lo5e nije proizl*kr t/ tlh ForFll tluha. Sve pisane tradicije u vezi s tim daju mnogo detalja; n orur llu Js videh grubo je ocrtano ovde.

Obredi i ve5tinc Zcnskih darobnjaka

Kao i kocl truSkaraca, vu Zene (poznate kao vu dame) rnogo Uiti amatcri ili profesion alci' .Zajednidki im je cu-{1 st"fen konccntracije pri obredima i slepo verovanJeu sop' stvenu moi. Zenc s. de5ie traZe kao medijumi' Kad pada u trans' jednostavno darobnica moZe govoriti glasom duhova ili rnurnfuti n".aru^iliue redikole moraju tumaditi eksperti - veoma slidno porukama koie nanosi magidna olovka' a koje se obidnom smrtniku moraju prevestl' - -' Kao i kod medijumskih fenomena na Zapadu' veruje se da posebni duhovi stupaju u kontakt.sa medijumom. u riuniu'ttunta. U isto ut"-e, uobidajeno je da duh s kojinl se kbmunicira bude neka poznata dama (gospoda 9"):-t kojom se Kinezi savetuju iekovima' 7,ene medijumi obidno rade medu pripadnicama svoga.pola;.dak se i za decu tvrdi da su brzo postajala posveienici kada bi prizivala gospodu Ce. Da se'ovaj duh ponekad otelotvoruje' pokazuje i z v e S t aC e n K v a j a r o r : i
Ova Drevni jc obidai da sc tt ttoii prvog pun()g fircscca primi duh Ce-ku' p r a k s a n i j c , s t r t l g o g o v t l r , : c i . ' o g r i r n i d c n i in a . p r v i m e s e c ' O n a s e m o Z e kako je bozivati d svakoilotia. Klrt silri ja hio mlad, gledao sam decu p r i z i v a j u u d a s o v i n r az i t b a v c . se U .ojbj se rodbini pridir cla jc nakon poziva odbijala da ode: i kako to desilo vi(e puta. viic jc nisu pozivali.. na Dvo' u t;;i".tt Kirig jiu (rt)34 l()-r8i'porodica.vang.Luna' doktora *'Z.tu.nog Sto"vinji. prizivala je Ce-ku kad,a,jeduh si5ao u Zenske odaje je i uiuo u je?nu <tevojku rekav5i cla je Zena Vrhovnog cara (neba)' Ta koji .teu"lta riogla posle toga pisati knjiZevne sastave izvarredne lepote' i sadi kruzJsv6tom po.l naslovom Zbirka besmrtne iene fi.o1u i. na nekoliko'razliditih naiina i pokazala je veliko umeie u kori5ienju Llovke. Ali nikada nije pisala siovima koja se koriste na ovom s s v e i u . B u c l u i i < J aj e V a n g L u n ' b i o p r i j a t e l j . m o g o c a ' r a z g o v a r a o s a m ni.gnui. iin.tvimri i mlad"om braiom' tako da sam lidno video nien rukopls.

KaZu da prizivanje duha gospode Ce sve vi5e dobijn lrn popularnosti. Najde5ie svojstvo koje ona podaruje jcstc sposobnost pisanja velidanstvene knjiZevnosti. Ali ovir,j duh takode ,,shvata medicinsku ve3tinu i prorodanstvl i rnoZe igrati igru dame kao najbolji igradi u carstvu". Kako se priziva ovaj duh? Ona moZe, prema tradicionalnom obidaju, doii preko medijuma ili se prizvati u malu lutku i navesti da odgovara na pitanja. KaZu da se ova druga operacija izvodi ovako:

\-. --t t
-lfl--

,D

.J

,-,-

-)

--r.q-

']r-.I

--'

v,-

VA,

t^-l

llr Amajlijasreie

t78

t79

i p()llcl\llrl lrikrkttlt ' Pottrltcstog danaprvogrylescca..-* priztv:t Au jc ne5phodn6 s" prorodanstvo aan ,,tit Ktl l ";']:' i u z i m a . ik u t l a d ua m a j l i j uz a v r a t a ' . 9 l u , t " l ) l r l ( ' l )l r i l u se nacrtaljudskolicc l\rl<ttttse tladu; nakon toga na 'iiol ltrkc i urit ui* vrbovJgrane"di bi se od njih napravilc noueiutke. Figuricasc tada obudeu odeiu' "-" "- ili sarno Su" z.n. .icdnaako je prizivadpoicdinitc - oozivaiugospodu da dode' stavljajuiihranet tamja' Cc zrr lutka oteZa nuli"o tieuiici, Kazu clau veiini sludajeva u nju u5ao'Tada se gospodipo' frlnuta: tlt'thic o.!3 ""f.ri[" stavljajupitarrjanrt koja se ve.ruje.da "qry"]t1 _YlilJ Ktne t to poo razllobidii-prisutart u mnogimdelovima ic tiaZe savetiod metli' posluZavnika eiiit iti""i*a, ia.la se i iurfifitifl prcdmcta, da bi duh koji je u njih uSaobio vodilja. -bn" koii Zcleda se njihov duh nade u zemlji mrtvih' to poku5avaju ponavljajuiiovu bajalicu:
na Ce-ku, molim te povedime u zemljg. podrutju 'da SestroSan-ku,gospoclo tarlo nadem blisku rodaku' ;i".'$,;'j; z"iifir .l po<trulluJin? Hoiu me' molim r",r, i" nadem, trobu s njbm da piozborim koju red: onda te, brio vrati u PodrudjeJang' Veruje

l u i z g o v i r r a j u o g u n a n j u r l c l o v : r l l | ) rr r l l i r r l tt l r n t l , lt r i t l r l m \ d i t r o b r r i c a o z o v e d u h a s a s o i l s l v t . r r o oil l i r t i r , r r ; t L n l r , g r l e p ; t p o s t a v i l af i g u r i c u o d b r e s k v i h o gc l l v c t t r . ( ) v a s e o p e r a c i j a s m a t r h d o l o r r rc l r r t , u l r r r ' l l r r r : l i , fet' kacl duh ude u lutku on moZe da nill)urtt lr.lu rlr'lela tl dijcrn je oblidju figurica radena. Cak sc rrroit' rlr,rlfi ds clctc ostane sakato ili mentaltto o5teieno. 7.lrog uvug t.Ht= krga konfucijevci i mnogi drdli mrze takvc vcitirrr,. Medutim, izgleda da ovoth obredu, zvaltont ,,()pcfggl= za .ja izvladenja Livota" ili .,SredStvo potdinjavlrrjc ilrrlra',, opasnosti da bude otkriven samo poveiavaju vrcrlrrort, llezuslovno se veruje da ie rlfkon njegovog zavr$ctkrrirr timne stvari ostati u lutki i tla ie ona odgovoriti ltil svrl pitanja. Evo joS jedne mctodb koriScenjafigurice:
Figurica se najpre izloZi rosi dctrdcsrjt dcvet noii, kada se veruic rhr lru k o n i z v e s n i hc e r e m o n i j a i m a m o i g o V o r a . O n d a s e p o l o Z i n a t r b u h / t . r r t ' kojoj pripada i pomoiu njc Zcna prlStajo medijum za komuniciran,je s n r r t v i m a . P o n e k a d S a l j ef i g u r i c u u s v c t d u h o v a d a p r o n a d e l i d n o s t o k o j o j s c t r a Z e o b a v e 5 t e n j a .T a d a s c m c n . j u i l n l r j u i n u ( u m s k u v i l u i l i v i l e n i a k l iprividno kreie da izvrii poslanjc. Duh osobe ulazi u figuricu ida.ic ot'raveStenja koja traZe preZiveli rodacl. 7r,na ne treba da izgovoii nijedrttr rec.,poruka kao rJaizlazi iz figuricc. Pitanja se upuiuju medijumu, el odgovori kao da izlaze iz njeriog trbuha; verovatno postoji neka vrsta trbuhozborstva, a dinjenica da glas kao da izlazi iz stomaka nesumnjivo doprinosi opscni. Bilo kako bilo. grstoji mnoitvo ovakvih medijuma kojima sc bczuslovno veruje, da udov i c e k o j e Z e l e d a u s p o s t a v ev e z u s p r e t n i n u l i m m u Z c v i m a , o b r a i a j u i m s c ra Domoc.

gde p.iri.iuei"lda bude prLnetau zemljuprem.inulih' moZe vratiti'r03 haii rodaku, a potom se bezbedno

se da stalno ponavljanje

ove formule

obezbeduje

Duh-figurica darobnicaiz Amoja

U Amoju, Zene carobnice izraduju posebnu vrstu figurice Ja bi se'u nju smestio duh koji se piiziva, a moZe se koristiti za bilo koju svrhu. Mala lutka pravi sc cld brcskvinog drveta koje u sebi ima Sen magiju.'Prc ncgo Sto se pristupi izradi lutke' drvo se prikuplja" pod za5tit<lmmraka ili na neki drugi natin' da se izliegne sumnja u vradZbine koje-bi mogle pasti na Zene. RezSarenje se vr5i nakon Sto se drvo podvrgne tret-unrr. On se sattoli od skrivanja drveta negdg u ku6i ili.u blizini kude trudne-Zene.Tamoostaje dok se dete ne rodi' ali maika ne sme da zna za drvo. iim nouorodendedode na svet, darobnica uzima drvo rezbari ga, istovremeno prizivajuii duha bajalicama da i dode i utii.t" u figuricu. Lutka ima oblik Sto je moguie slidniji novorodendetu i mora biti istog.pola' Potom, sc ortuuliu iza taoistidkog oltara, tako cla dini koje se na olta-

,\mrtne iini tlobidajeni oblik smrtnih dini koji se koristi u Kini, moZe sc ovde navesti kao tipidan. Veiina kuca i sva sela imaju plodu koja je posve6enairnenu lokalnog boZanstva.Na nju sc postavi parde hartije s imenbm osobe koju treba ubiti, s objavom da ,,je vei mftva". Duh ie tada misliti da jc osoba vei umrla i pripremiie dodek duie u Raju. Snaga ()vogverovanja medu duhovima koji su zaduieni za prijcrn rlu5a, biie tako velika da ie njihova koncentracija privuii rlrr5u iz tela imenovane osobe, pa ie ona na taj nac\irr rr r n e t i . r Naravno, ako bi osudeni dovek saznao da je njcgovo rrrrc tako stavljeno pred duha, u vi5e sluiajeva prcrlirrrrrr lri iz distog straha. Ovo je zanimljiva paralela sa hiplrotir. korn magijom i mehanizmom kletve Sirom sveta.

180

r8l

kiSe Stvaran.ic
Postoji verovanje da se ki5a moLe izazvati spal.iivanjem.fi' suricc deformisane osobe ili osobe koja je na clrugi nadin Esetljiva. Ideja koja stoji iza ovoga jeste da Cc sc Nebo smilovati i Oa ie iiliti vodu da joj olakSa nevolje'

18. Tibetanskidudotvorci

Vedni Zivot
Kao i drugi nar<tdi,i Kinezi su oduvek jako zainteresovani za mogud"nost obczbedenja vednog Livot-a. Mnogi veruju da sa llededi mctod moZe obezbediti, ali da on uvek ne fun[cioni5e na zadovoljavajuii nadin: Uhvati sc insekt siebrne boje, ,,srebrna riba" (Lepi' sma Saccharina) i natera da pojede parde hartije na kojem ie zapisano Sen-Hsien. Ova formula, koja znadi ,,besmrtno bduhovljen", ie udiniti da telo dotidnog insekta pop.{iqi mnogo nilansl. Svako ko tako pripremlienu ,,srebrnu ribuo' pojele, bl6e zauvek za5tiien od smrti. Carobnjaci koji prepotrajati itoi"euju ovakav postupak upozoravaju j1"ToZ9 meseclma pre ncgo Sto se nade pogod-an insekt, dije 6e telo ispravno reagovati i poprimiti vi5e boja". Tibet je, vi5e od bilo kojeg drugog dela sveta, l)fclrpr.(l sijaset pogre5nih predstavljanja, iskrivljivanja i prlvih lz mi5ljotina u zapadnjadkojliteraturi , Sto se ne moZe uporc diti ni sa dim u dosada5njojistoriji sveta. Citajudi izrrii$l.ic na putovanja autora koji secleu fotelji, dovek se ncnrirrov no priseti neobidnih karti starih geografa. Kada nisu bili sigurni u karakteristike nckog kraja, ispunjavali su prostol' napomenama u stilu ,,Ovdc Zive zmajevi". Istina je da je Tibet jedna od poslednjih zemalja gclc budizam cveta bez velikih smetnji sa strane. Medutim, njegova pro5lost pokazuje da je u (ulturnom pogledu daleko iza Bamijana i Avganistana, gde se pre dolaska islama razvilo mnogo vanindijske budistidke ve5tine i teologije. Tibet je dostupniji nego Sto se obidno misli. Daleko jc lak5e uii u Tibet i steii poverenje lama nego dospeti u Meku - to znam iz iskustva - ili fotografisati Mahdijev grob u Sudanu. Desetine nebudistidkih zapadnjaka putovale su u Tibet: nijedan nemusliman nije pu5ten u Meku. Druga stvar o kojoj treba razmi5ljati jeste velidina Tibeta. Oni zapadnjaci koji su tamo bili, tako reii svi, provcli su veii deo vremena u Lasi ili, kako bi Tibetanac rekao: ,,njoj nadomak". Dolazili su iz Indije, Nepala i Kine. Ncki su ulazili ka5mirskom mar5rutom. Vrlo malo ih jc bilo, ako je uop5te iko bio, u istodnim i severoistodnim podrudjima, u istodnom Turkestanu i Mongoliji. A ba5 rr tirn delovima prevladuju najvaZniji aspekti lamaistidkc i lronistidkemagije. Budizam je relativno skoro do5ao u Tibet. Istina je tlir postoje veliki i bogati manastiri, te milioni poklonikir, l.'rrZuda je u zapadnom delu zemlje svaka osma osrtbir rrronah, monahinja ili sve5tenidkipomoinik Dragul.jir rrir hrlosu. Ovaj deo stanovni5tva pretrpeo je duboki rrlictrl rt ligioznih ideja preko budistidke propagande zA ncilo vr ' . r o c l h i l j a d u i p o g o d i n a o d d o l a s k ao v e r e l i g i i e i z l r r t l r ; , '

183

anjih<lvsobrojpovedavaomigraciitllrlitvgllttisllttlskihnro. zcmljc' nutio u toku i posle muslimanskog osvajanjit ovc s z o v u , , n a j r e l i g i o z n i j o nz c t t r l i o n r v c ' t Inak. iako Tibet je pogreSannaziv. Ova je zemlja, sa dislo illltropota", i to jedinstvcna' Na iost,rn si"dis6, daleko od toga da bude rrcprek'idna borba.izmcdu tri clc7;;;i;. posroji ;;;; z a j c d n i c e :. ' d i s t ib u d i s t i " ' k ' j i . c i ";;;;; " " " i u i sve5tcttstvo, ' u l . r i s t i d k c laici, i tantrici, koji posebno stidu ne sluZbeno m o i n o s l e d n i i ht r i d c s c l g o c l i n a ' "-$;b;;d tur'littii'k,,*irkva, kao i u svim zemljama gde se propoveda ovil vcra, ima malo vremna za natprirodno i rnlgi.iu. Zivot se posveiuje kontempla-ciji i ;i;i"';tt*r cluic,' tiro preduslovu reinkarnacije' Nema suutlenttuu postaa , o r e d i c ed o N i r v t t t t c a o v o s v e t o v n e m b i c i j es u d a s e budista' Zaltobt se' onda' povladi[. p"U"Z"i ortocloksni u valo magiji'l flai suprotno tome, sluZbeno sveStenstvo zabranjuje TagijY' Tibetu nl'ro*,, da se mrSti, ve('izr1(ito A praui budista se prema svojoj religiji, odnosi krajnje pride orblt;no. Zbog ovoga morate p,gtpuno odbaciti sve izreda lama budistidii, douuru ko]e se fridaju o dudima ke vere u Tibetu. S druge strane, laici su joS u izvesnoj meri proZeti ve,ouunli*u t oja delimidno potidu.od primitivnog predbudistidkoe animizma u ovoj'zemlit (bonizam), a delimidno tunttiSti* oblikom lamaizma, ogranka ortodoksnog obreJu. Lu-", ma kojeg ubedenja bili, prilidno potcenjuju neoosveiene. p.ep,rstij,,ii im da slede magijske ve5tine sadra i u n . u n e t o t i t b k n j i g a . P r i s t u p k n j i g a m a v i 5 e g - n . i v ou d e n j a o g r a n i e e nj e n e i m o z a t o - S t os u r e t k e ' v e i i z a t o S t o jasna. s u i m z n a d e n j an e-daleko najveii deo zemlje pod ,,duhovVerovatno je nom" upravom neorto<loksnilglamaizma' a posebnobonizma. Za bonizam sc moZc rcii da jc jako sliian taoistriko; i Samanistidkojreligiii o kojoj se u ovoj knjizi govorilo u p o d K i n o m . V - e r o v a n j c m m o g u i n o s t p o d i z a n j ad e m o n a ' mraka i dobra' u znadaj redi moii i u natprirodne L sile mosuinosti sve5tenstva, bonizam je moZda najbolje organir8uun svetski kult. Kao i budisti, protiv kojih vode fizidki i psiholo5ki rat, bonisti imaju sopstvene velike lame' voisku i svetiliSta. " Mnoga od njihovih svetih mesta, manastiri 1 Palate' toliko su"ulep5aniluksuznim stvarima da prema njima dak i palata Dalai lame izgleda sasvim obiena' Za razliku tlcl bridista. oni svoje vjerJju ponavljaju otraga Om Mani pad-. me hum!, (Muh-em-pab-ririmo!). lsto tako, za razliku od

r1 ;1 , s v o . l i s u s c d ao n i v c r u j uu u z i r t r i r l r . i r ' T i t1 r l" I t l , l l \ l i h t l l l l h r i k o c l p a r r r t i v e k a ,a o i Z r t v o v a n j ct * t t v t ' k t t l l r t r = r l t r r lp t u t l l i t i i c n j l r . N j i h o v o s v e 5 t e n s t v oz r a d t r . i er r r t ; r l l l ; p' l l l t r ' l r n l t r r l i /' 'r i r l c r t t r r n az a r a s t l e t i n e i l i n j e n o s u i c r r . i r l.r . r l , r l l t l r r l l / l l r l . vnnjc ljubavi i za njeno poni5tavanjc, tc ottt' lrnit' fuvtrhlt i i n c n e p o b e d i v i mi b o g a t i m . T o s u d e s t o ,k i t o l l * n r lr l i v l i i h n a r o d a s a z i j s k i hp l a n i n a , p o s v e i e n i k o n l i t t l i o h l i ' t t c l r t t l t i , s k o s e , z u b a i m e t a l a . P r e d s k a z a n j i m a e u v c l i k c l r t t v ci l t r t sveienici i laici. Postoji dudna slidnost iznlcdtt rrlilrovilt obreda odobrovoljenja Duha Hada (Jame) i po{lovrrrtl+t ' t . m a j ak a o i o b r e d a c r n e m i s e u e v r o p s k i mv r a d Z l ) i l l i l l l l,l l , K o d t i p i d n o g r i t u a l a b o n i s t i d k i hs v e 5 t e n i k a - d r t t o l r t t i t t k a , g l a v n i s v e S t e n i k e d i n a o s a m l j e n o mp r o p l a n k t l, o k t ' t t s len pomoinicima. U sredini gori tamjan okruZcn ttritlittt t i n i j a m a , o l t a r j e p o d i g n u t , a m e s o , v u n a i k o Z aj a k t r r r t r t l c sc duhu koji se priziva. Tri puta se dune u iog od kosti. llratstvo zapevaju6ipoziva clemonai njegovo dru5tvo, pt'it tc6i velikog svestenika:Jamunatukal - ponavlja se tri ptr' ta, pa opet tri puta. Svi treba da se koncentri5u na figurtr boZanstva,koja se obidno moZe videti u ogromnom i zastraSuiuiem obliku u bonistidkim hramovimal dudovi5te s glavom bika, s odnjacima i rogovima koje nogama gnjedi lludska tela, s lobanjama i ljudskim glavama kao ukrasirna, okruZen plamen koji liZe. Kada se boZanstvo pojavi i pridesti se, to je znak da jc njihovo odavanje po5te prihva6eno. Glavni sve5tenikse onda obra6a duhu molitvom, govoredi mu o Zeljama narotla, a one 6e biti usli5ene. Oni koji ne daju Sve od sebe nrdi duhovne snage skupa, trpeie stra5nebolove, a mogu i'ak izgubiti vid ili neku drugu sposobnost. Bonizam, kao i lamaizam i budizam uopbte, ne Zeli tlrr stvara preobradenike. Ako neko ne pripada posveienirrra,nije ni vaZan. Ima jedan interesantanzapis o bonistidkom skupu iz VI veka na5e ere, koji je tipidan za te mradnc obrede:
( | i b e t a n s k i ) d a s n i c io k u p l j a j u s e j e d n o m g o d i 5 n j e r a d i m a p j e z a k l e t v c i l i \( nrosti gospodaru. Prinose na Zrtvu ovce, pse i magar4d. lomcii itlt ,",jprc noge,'a on<ta ih ubijajuii . . . Po5to se darobnjaci okupe_,prizivit,itt i zemlje. planina ireka, Sunca,Meseca,zvezda iplitrte I'i,iilnrruin"Uu

l'otl ogromnim pritiskom ove vrste prino5enjaZrtava ditvtt lrr iirom zemlje, obidni predani budizam vayijantc /a'srr j , , k r u Z e n e t a n t r i d k i m i m a g i j s k i mo b r e d i m a . B i l o j c r r t ' k t r l'Io poku5aja suprotstavljanja ovoj pretnji, koju jc zrrpo

184

185

d e o A s i r n g a u V I v e k u i o t e l o t v o r i o j c t t v c o l t t l r( - i t i t t t r r t l l de|u .logultara Bumi Sastra. Davoli i niZa boilrttslvlr lltizivaju sc'i prilagodavaju iz ortodoksnog budiztrlit' tlit bi ttrtt' tricima sluZili kao duhovi. Reinkarnacija, kako.ic shvatnju predani, ali nepismeni laici budistidkog Tibeta, vrlo jc.Cc' sto daleko od idealnc koju zami5ljaju njihovi sledhcnici ne zapadu. eesto iete nai6i na neku osobu kako obavlja ne' prijateljski (daklc, zabranjeni) din protiv neke druge ttso' be, tra;nie ubcclcna cla joj takve nemilosrdne misli ne hl na um pale cla .jc dotidna osoba nije ranije uvredila. Doprinos ortocloksnog budizma orijentalnoj magiji' koliko se tidc nalcg proudavanja, daleko vi5e je filozof"skl od poznatih obrctla magijske misli drugde na Istoku - g Posveienje, za podetak, tibetanski bu' izuzetkom sul'iztrtit. dizam i okultisti smatraju bitnim za postizanje koncentraci. je misli koiu svi Zcle. Kao i drugi sledbenicinaptrirodnog, mentalnu (a ne toliko fizidku) higi' Tibetanci rragla5avaju jenu."'' Misao mora biti prodi5iena do te mere da moZe pri' mati utiske koji 6e joj omoguditi da postane pogodna za konadno uranjanje u nirvanu ili poni5tavanjeu Sveop5tem duhu. Otkud dolazi ta mo6? Delimidno iznutra, taj mali deo uhvadene psihidke sile misteriozne ,,radio-stanice"u nekoj dalekoj planini u koju svi duhovi moraju da se vrate i iz koje su osudeni da zra(e u obliku ovaploienih biia' sve dok se proces prodi5ienja ne zavr5i, a za to je nagrada vedna Nirvana. Ove vibracije, koje treba da vode isposnike, prijemdive su Sirom sveta. One vode posve6enika, a neznalice ostavljaju u neznanju. Ne lidi posveienom doveku da Siri ovo udenje ili da ga ojadava, ukoliko njegov poloZaj u Ztvotu nije takav da to dini nuZnim.Oni koji doscgnu pribliZno savr5enstvo,dobijaju prsten od lame visokr)g ranga - doktora budizma. Medutim, oni ne smcju misliti <la (e za Livota dostiii potpuno savr5enstvo:to se dog<ldilo samo u sludaju Gotame lidno. U ovoj fazi moguie jc traliti dozvolu za otpu5tanje iz manastirskog Livota, da bi se putovalo nadugo i naSiroko i stekle zasluge koje nadmaSujugreh. Medutim, pre napu5tanja bratstva biva upozoren dit ie se vratiti skrhan i odajan, da bi ponovo naudio mnogo toga Sto je izgubio u dodiru s obidnim smrtnicima. Ovdc se ezoteridnafilozofija lamaizma u osnovi razlikuje od sufizma. iako povrSni orijentalisti s odu5evljenjem tvrde clir postoji bliska srodnost misli kod ova dva sistema.

A m a j l i j a z a p r i v l a d e n j eb o g a t s t v a

U vreme ,,vraianja iz livota savrSenstva Zivol rrcrrl u v r 5 e n s t v a " ,s v e S t e n i kk o l i v o c l i k a n d i d a t a s k i d a d v i r k r r mendiia.s njegovog prstcna. Prvi oznadujegubitak koii ec p r e t r p e t i , k a k o s m o v e i n a v c l i , d r u- o s ta tn eS t o s e s m i l l r i l gi z a o d a j e , , p o s u m n j a ou d a t i s a v c t " d a dlan bratstvir. K a d a m o n a h s a v l a d an a u k i k a d a s e v r a t i , k a m e n d i i i s c ponovo stavljaju i nikada vi5e ne napu5tajuprsten - ,,dak ni prilikom kremiranja". Ako se, medutim, lama uzvisi do takvog savr5enstvzr cla bude balsamovan, pozla(en i postavljen Da reSetkaste pregrade za sva vremena, prsten se stavlja iznad njega. 'fada ,,svi koji pogledaju u slavne ostatke, a posebno u prsten,_moraju postideno da spuste glavu od poniZenja, pred takvom moii i velidinom, i moraju izgovoriti molitvu koja pokreie molitveni todak, tako da du5a moZe i dalje cla odrZavaono Stoje tako sporo i s mukom stekla u ovom svetu tegobnijem od svih, u poredenju s kojim prvih dvanaest meseci manastirskog naukovanja izgledaju laki kao perce('. .Postoji vi5e nego nagove5taj te te5ko shvatljive ideje o tajnom sve5tenstvu Sirom sveta, u obja5njenju puta velikih gospodara, koje je Morag Marej Abdulah prepisala s libetanskog originala u jednom manastiru i koje mi je ljulxrzno dozvolila da citiram ovde.106
( iospodari mistidnih moii, koji odaberu da ostanu daleko od sveta,sD(,_ ',,rbni su..da.preko kontemplacije prisustvuju poslovima drugih ljudi lir4i ' , r ro d n j i h _ d a l e k o .D o k o n i k o j i s u s e v r a t i l i k a o m i s i o n a r i i n i s u u s p c l i , r z b i l o k o j i h r a z l o g a , i t a k o s e v r a t i l i i z v o r u s v e g z e m a l j s k o gz n a n j a , d c s t o I'rv:rju spredeni da dalje udestvuju u svetovnim poslovima. po5t<l uspclrro trajati mnogo godina, putnik je u n.rirgrrt I'rt'clc Put zaborava, ito moZe_ , r , r s l id a c e o s v e t v i d i p r e d s o b o m k a o n a d l a n u . M o b i 6 e d a v i t l i S l r rr : c I ' r o u z r o k o v a t i z e m l j o t r e s e ,r a t o v e , g l a c l o v a n j a m o Z e u n a p r c t l p r x * c i i r L r i . i , r j i r n m i s l i m a u b l a Z a v al j u d s k u p a t n j u k o j a p r i t o m n a s t i j c r . .

186

r87

c D e o o b u k c Z a o V u v r s t u d u h o v n c c | i i a g r r t r z1 l ; r t ' t j t . t t l t r v t | | U"f"tii, pi"astavlja boravak na brclu, <tanlui tt.t'tt' rterlt'lill dana-'itonaotvorenombrdu,zimi'Trillrrllrtlttcvtxt tunJi.fot je obavezan da umodi dar5av i ledctttr v'tlrr i tltl foplittrrttt r" njitn omota. MoZc da ga suSi...unutraSnjortt A k o s e p l a . t n ol l c ( ) s t t s l l l koia nastajekoncentracijom". je i^,i," .i.ei hladn.iu, niigr.,vakoncenrracija bila slirSiri tirkvtt D r o c e ss e m o r a p o n t l v i i i ' - S u r o v o s to v e o b u k e n i j c . nestrpljivijim darobnjacima ili bi se dopi,tit naiirn ["k; eat fitozofima lapttlrr.iaikih kultova' Tamo gde vlada ta'istrir.irrost, ima malo prostora za kraCc t uu tttptliuost i obrede dtji jc cil.i brzo stvaranje nro.6i'Obuka zaista stvarit i sisvim cirugadijebi6e od svirepog boniste koji vrc""2r"a mu "n c k o l i k o m i l j a o d a t l e . b a s, 3 * o - t i b c t i r n s k el a m e u s v o j e r e d o v e u b r a j g j u n c k c poslednjih slcdbenika njihovog gospodara"' coveK Dl od odetivao da su sumnjivi prema strancima i da se zatv.araju rr"i" planinska ptib.zistu, ne odgovaraju6i na prijatelj" ske gestirve. Umesio toga' zatekao sam ih kao dragu decu kojisu poverljiva i Zeljna da duju sve Sto im govorrm o ,udtu iruun njihovog. U podetku, po5to sam dolazio saZa' puau gO" t" dipto*itija ne ogranidavana diplomatskuslulbu, iumnlao iatn u njihovu-iskrenostl.izgledali su odv.ed poverljivi, kao da povr5nom uljudno56u Lele da prikriju ne5to manje podatno Sto ispod pulsira.. To je, naravno' bilo lidno bseianje, sve dok nisam otkrio da oni nem.aju ruZnih misli ni pr"emakome. Tu mislim na monahe koji s9 zaredi5e deset godina ranije. Kad bi duli za duda koja nikada ne6e videii, a pripadaju na5em svetu, ne bi pokazivali nikakve znakove liubomore ni neverice. A ja, sam mo' rao nauditi da oni o Zapadu imaju sasvim formirano mida Sljenje. Iz mog iskustva prctiz.lazi oni ne bi prekriili oLeeanle, baS fao 5to nc bi htcli da budu negostoljubivi, ne5to kao Avganistanci i AraPi. ,,Tibetanske lamc su ubedene da mogu samo pomocu moliive savladati svaku invaziju' bilo da je duhovna ili neka druga: to je moi magijskih teci Om mani padme lu*"' K a d a i m i m p r i d a o o i a t u . r e k o S em i d a s a m o o n i s n c sreinim duhovlma idu u rat i da ga zato zasluZuju,a to jc ne5to Sto im je sudeno da pretrpe: ,,Ako mi koji posedujemo tako malo, moZemo postiii ono Sto postiZemo' sigurn-o je da vi preko mora koji-imate sve materijalno, moZeteda stvorite samu lePotu." Jedna od najinteresantnijihstvari o tibetanskom dudotvorstvu, s magijskog glediSta,nesumnjivo je obred hoda-

n j a p o v a t r i . O d i t a s p o s o b n o s lt l t r s t . l r n r l a p r t ' h o r r r p n l j e n o g u g l j a d e m o n s t r i r as e u I n d i j i , l , o l r r r t . r t fr r l r r r g r n r l e h r i v i m a D a l e k o g i s t o k a . N o , b u d u C ic l r rj c r r r o f rl.a f n r fi i h u r t v { r ove demonstracijeogranideno na 'Iitrctirrre(,, r.lt kntnen, la tarisati samo to i ditaoce uputiti na materriirrk, koflrrratU rr zapisanaiskustva drugih, a koji to potvrtlrrjri,

Amajlija koja sc koristi za proklinjarr.jc cprijatclja n

I bonisti i lamisti smatraju hodanje po vatri vaZnim delom obreda. Za(to je ova aktivnost prisutna u budistidkim krugovima gde se magija ne podstide? Zato Sto ovaj din pokqzuje visinu samodiscipline koju posveienik moZe dose6i. Covek koji tako moLe prevazi(i svoje prirodne nedostatke da hoda po Zeravici, sigurno je uspostavio vlast misli nad materijom. Bonistidka teorija - ako ne i praksa - sasvim je razlidita od ove. Hodanje po vatri je pre svega ceremonija umilostivljenja. Obavlja se zato Sto bozanstvo vatre traii odavanje po5te, a zauzvrat daje snagu onima koji u njega veruju, da izdrLe toplinu. U oba primera verovatno je da se indukuje neka vrsta mentalnog razdvajanja nalik hipnozi, iako stvarno izgleda da je ukljuden i neki drugi faktor. Jer, dok bi osoba hipnotisana na normalan nadin mogla izdriati bol koji joj nanosi vatra, mora se razmi5ljati o stvarnim fizidkim povredama, Nijedan lamaistidki ili budistidki sveitenik koje sam gledao kako hodaju po vatri, nije nidim pokazao da oseia bol. Ostaje jo5 jedino moguinost masovne hipnoze, o kojoj scr mnogo dulo, ali se malo moZe dokazati - kao u sludaju indijskog trika s konopcem. Na jednom bonistidkom ritualu, osim Sto su kroz vlt jedan broj kandidata za ,,svclo rc tru prolazili sveStenici, clove" proveden je kroz vatru bez ikakve fizi(ke povt't'rlc Naravno, mogu6eje da postoji neki trik kojim sc svt' rzv,'

r88

189

d i . K l o i k o c l p a r a l e l n i h o b r e c l an i r t l l u g i n r r n ( ' s l r n r , o v ( l se svocli nil proveru kandidata za pristuparrjelcrlrr, l.i. jc. dan oblik isku5enja. Interesantnaje dinjenica, zabeleLena mnogirrrsludlu jevima, da su hodadi kroz vatru opekli ruke ilicc, oprl.jili kosu - ali na tabanima nije bilo nikakvih tragova. Eksperiment koji sam ja promatrao izveden je na ve. likom proplanku, vatra jc gorela u Sancudubokom tri stope, dugom trideset i Sirokom oko deset stopa. Po5to je u Sanac stavljeno glatko okruglo kamenje, iznad njega je stavljena velika gomila drva i granja, zatimje upaljeno da bi gorelo oko Scstsati. Potom je iumur ostrugan i povr5ina poravnata. Oko dve stotine ljudi promatralo je ovu paradu. Jedan usahli bonistidki sve5tenikistupio je napred, smeZuranog i prljavog lica i ruku, okiien amajlijama i s ogrtadem od kozije koZe. Ispod ogrtada koji je skinuo, pamudno platno be5e omotano oko njegovog tela i izmedu nogu. U ruci je nosio Stap dug oko petnaest palaca, koji je zavr5avao lopticom od perja. Obi5ao je oko vatre tri puta u smeru kazaljke sata, a zatim jo5 pet puta u suprotnom smeru $ok ie pri tom podizao i spuStao ruke prema Zaru koji je jo5 bio jako vrui. Mrmljajuii molitve ili bajalice, podeo je da se po nogama naizmenidno udara Stapom. Na znak roga, deset ljudi polako je iza5lo iz mase i poredalo se ispred darobnjaka. Kako se koji klanjao, tako g-!.je o1 tap5ao Stapom po ramenu. Vladala je apsolutna ti5ina. Kao da u vazduhu bese neSto sablasno. Vrelina vatre_i sunca be3e nepodno5ljiva. Nekoliko ljudi u publicije -osvrnuo, palo u nesvest. Na njih se gotovo niko nije ni sve odi pratile su zlokobnu figuru sve5tenika. je opsenar zapevao kroz nos, ti ljudi su pre5li . - Do\ belu vrelu masu, gaze(i na kraju u malu diniju s vodbm. je stari darobnjak izveo ples usred Sanca. .Posle njih Zatimje pozvao ljude koji nisu posveienici, a koji Zele da udestvuju u obredu, govoreii im svima i pojedinadno o velikim moiima koje Bog Sunca podaruje zi ovaj din odanostr. Samo su tri mukarca i dve Zene prihvatili izazov, od kojih je dvoje bilo pre indijskog nego mongolskog oblidja. Ponovilo se trdanje oko vatre, ponovili su se pozdravi rukama i bajalice, dok su se ovaj pit prvih deset pridruZili pevanjem opsenaru. Predvodena dvema i,enama, koje je darobnjak gotovo gurnuo u vatru, petorka je pro5la kroz vatru bez nesrednog sludaja. Primetih da im se lice be5e

p r c z l r r r i i k i d a s u s l n r t n ( )u p l i r i c r r i ,l r r r r l i rc i l t i l . . l tv q i l r r r , . r , r p . g l e : d i r . s a m n j i h o v a s t o p a l a i j c d v r r r r l r r , g r l r, l r r r , r , r r r t k r c n c m u v a t r u . O n i . s u i h p o k a i i v i r l i s v i r r r r i i,r n l r r h l r r r r i c i m j c b i l o t o l i k o d a b e S ed i r r j l v o . N i j c b i r . r r r k . k v r r r r r , k i r r va opekotina ni na stopalima ni na bilo k..icrrrrlt,lrrpr'lrrrtl ne odeie ili koZe jaka.

,l
A m a j l i j a p tr b e d c

Ni5ta vi5e nisam uspeo da saznam o ovom obredu. Jedna druga osob4 koja je gledala obred slidan ovome u jednoj indijskoj dri.avi, a u kojem je udestvovalo detvoro B r i t a n c a ,z a p i s a l a e : j
Kvartet.Britanaca * jedan Skot, dva lrca i jedan Englez . . . pokazivao j e s t o p a l ad r u g i m g o s t i m a d e t i r i d a n a p o s l e . M o l i l i s u i i a r c a d a l m o t k r i i e tajnu,.a i j3:lp-im se pridruZio u toj molbi. On nije hteo da prihvati ni ponudu.od 500,funti, ali je rekao ako im je stalo do toga da dodu u nlegov hram i da ie ih sve nauditi . . . niko nije pristao. Jedina stvar koju je poverio be5e da samo oni koji imaju razvijenu psihidku moi mogu samostalno izvesti ovaj eksperiment neozledeni. Ta mbi je ne5to Sto je-rl_ nog dana prihvatate kao svoje, ,,iako se u duii nadate da'ne morate iako pgs!_uqa!i":Ta moi u mnogim krajevima nije poznata (posebno u ,,matcnjalistidkoj Indiji", kako on rede), zahvaljujuii nedosiatku pravc vcrc. koja se suprotstavlja licemerju. Amajlije 6i-se, po njegovom milljcrrju,

190

191

()tl('lrt tttl otttogtt('ilclrt r m o q l c p ( x l i t r i l i ( ) n i m a k o j i u o p s t e n e m a j u m ( ) ( :i lrr ilr 0rri poscrkr i i o o " o i u ' n . ,v r r t r i i d a r a d e m n o g e d r u g e s t v a r i : a l i z a l t o vali. irkir to ne bi koristilo njihovoj duSi?

19. Magijskau m e t n o s t . l l t l t i u t i t

tibctanUdito je ovaj svestenik pripada.o..zvanidnonr amajlijama: skom budiittdkom kultu. Ovim

umove koncenneuki bi mogli, bududi cla su u moguinosti da-svoje.plitke (u amajlijama)' jer neiio opipliivo' izvuti mtii iz simbola i iaihi l;ti;;; bi postojao nekakav dtrh koii bi im pomogao'

Kad je bio upitan o ,,stvarnoj" mo6i koja amajlije dini nepotrebnim, rokao ic:
postiii-sve 5to je potrebno' Koncentracija i mcrJitacija.mogle su na vreme ,,uu,., nito da uopste ne razmi5lja' Drugim l"jiTu' Zatim se misao nr()ra Kad se tla postoji svesno razmiSljarje' To.je najteZi deo' ;; il;;;;It" fazi primali spolja5nje i" oo.iinn.', kandiriaru sii2e pomoi. llnogi iu u-toj sopstvenog uma' utilaje ia svcst. koji nisu bili ni5ta drugo sem fantazjle Ako dotidna r koii ie ooktriavtlo da p()novo usposlavi-procesazmiSljanja' poruke, koic mogu dolaziti dak i od zlih demona'

pratili ondabiji ti urisci il::l'.t [: b' l;:l;n,io''o'i'..*u .i .tuu.nora<li' kao i ubili nien duh. Takodebi izgledato da oni Salju i.'ii"io-zi".rti, Kad su Sa upitali kako dovek zna daje postao-prosve6en, odgovofro f Aa dovek to vidi i ose6a i da nevidljivi-svet oosiaie"ne5to zaista stvarno, ali stvarnost koja se razlikuje fO oti. kojd laici proZivljavaju: ona, medutim, ima su5tinu i mnoStvo analogija. Nut.rptot mlsijenju koje je ra5ireno u nekim krugovima na Zaoadu, m6Ou tiUetancima ne postoji nesto Sto se moZe porediti sa zapadnjadkim ,,spiritu.alizmom"' U stvari, postoli jedan oblik Samanizma (isceliteljstvo) medu bo,,isiima, te animistidki .umilostivitelji demona o kojima sam vei govorio. Njihove su "seanse" .na lzvestan nacln riil"" tu.fttidkim i svrha im je prizivanje duhova' Meduii., tuOtZ"; otkrovenja sasvim je drugadiji od onog koji ry iiZupadu. Mnogo je manje materijalizacije mrtvih tiiiri i rnnogo vi5e kontaktal onime Sto se naziva ,,duhovno bi6e","5toodito nema jedan oblik inkarnacije' I komunikacija s duhovima koristi se u razlidite svrhe: za potlcanJe leline i za iz1on demona bolesti, kao Sto je kuga; za.ostvaienie svetoviih ambicija i za savetovanje doveku dime da ." 6uui u svojoj karijeii. Nikada se ne pominju srdadni.i Itifno beznadaini pozdravi koji se naZapadu razmenjuju izmeclu roddka i onih Sto su ,,preili na drugu stranu"' Jedan razlog za ovo jeste Sto je verovanje u. reinkarnaciju ili Donovno 6vaptoienie toliko univetzalno da se pretpostavilu a, tu mrtvi rodati. po svoj prilici. u toku drugog Zivola na zemlji i van kontakia duhovnim sredstvima'

Kao i u mnogim drugim zemljama, japanske okultnc veitl otl ne imaju dva osnovna oblika: u prvom, koji se sasto.ii jako ritualizovanih predstava koje nidu iz nacionalnogkul= ta Sinto, neospornu vlast drZe specijalisti; u drugom, ,,prostoj magiji" (majinai), dini, kletve i amajlije uveliko se koriste medu obidnim svctom. Osim nacionalnogkulta Sint<1, poznato je da postoje i tajnc sckte kod budistidkog elementa koje se bave magijom. U sva tri sludaja postoje slidnosti i sa zapadnjadkom magijom ali i kopiranje kineskih magijskih verovanja. Glavni izvor Sinto magije nesumnjivo je Norito, rukopisna zbirka sadinjena u X veku, koja nosi obeleZja davnaSnjih izvora. Poput mnogih indijskih i vavilonskih obreda, ove ceremonije nisu tako privladne za proudavaoce sa Zapada. S druge strane, ovaj stari rukopis sadrZi vrednu gradu za proudavanje. Neke znadajne podudarne ve5tine vidljive su dak i kod najpovr5nijeg pregleda. Kao i u zapadnoj, kineskoj i jevrejskoj magiji, madevi igraju vaZnu ulogu. RiZa se koristi za odbijanje zlih duhova: otuda se ona koristi kod danaSnjih evropskih vendanja. Dragulji i amajlije zauzimaju mesto Solomunovog pentograma, ali im je upotreba veoma slidna. Razmatraju se i opisuju poznata svojstva dragog kamenja. Semitska teza da je magija (posebno onaj njezin deo koji se naziva crnom) jednaka po5tovanju davola, kao i kod mnogih drugih zajeclnica, nepoznata j'e Japancima. Magija se opisuje kao ,,dobra" 7li ,,zla", Sto uglavnom zavisi od namera izvodada. Ne veruje se da davo Zeli da zarobi du5u doveka u zamenu za sporazum, pri demu so dozvoljava da dovek poseduje neku satansku snagu. Istina je da postoje duhovi, pa dak i demoni, ali ti duhovi (katti) imaju bliskiju vezu s indijskom teorijom ,,Zivotnogclttltit" nego s organizovanom demonologijom, recimo, hriidirrr stva.
ll f)rijentalna magija

t92

193

To, naravno, ne znadi da ne postoji ne5to kao vradZbine. Madije i nano5enje zla drugome kaZnjavaju se ca$kim dekretom. U isto vreme, postoji Znadajno verovanje da onaj koji se madijama bavi moZe od toga i da umre. Ovo se moZe porediti sa zebnjom koju pokazuju stari zap3d' njadki mudraci, te njihovom preokupacijom metodima spredavanja demona da povrede samog darobnjaka. .. - .^ Jedan od standardnih postupaka japanskih magijskih tekstova sadrZi intcrcsantan primer onoga Sto bi se moglo zvati ,,emotivna ktlnccntracija". Gladan pas (za pbe se veruje da imaju ncko posebno okultno znadenje),-priveZe se u blizini nei<e hranc. Osedanje gladi dovodi se do vrhunca zamenom hrane drugom koja je ukusnija. Kada se ovo ose6anje tako ,,koncentri5e", glava Zivotinje 19 odsede. Smatra se da sc tako postiZe su5tina koncentracije' Interesantno je primetiti da hiljadam? godina dovek upraZnjava post kao iredstvo za prodiSienjb i izo5travanje uma- Oni icoji su redovno postili iz bilo kbg razloga, tvrde da iz posta rezultira osecaj koncentracije moii. MoZda ie to razlog za ovaj obred. Alternativno torne, iskljudujuii moguinost da je ovaj postupak jednostavno sadistidki, dini se da on zaista odrafava teoriju, izmedu ostalog i u Indiji, da postoji neka sila vezana za mozak koji se moZe koncentrisati. Neki ljudi poku5avaju da je neguju molitvom ili bajalicama. tvtoZdai Japanci misle da Se ona moZe stvarati i duvati na ovaj nadin, u kombinaciji s odsecanjem Zivotinjske glave.

Kineska amajlija za privladenje novca (,,srebro").

Gde se jo5 javlja ova misteriozna koncentrisana sila? Prema japanskim izvorima, u stablima. Svako stablo ima svoj duh, koji je deo Zivota tog drveta. Niko ne moZe da kaZe koju formu poprima ovaj duh ili sila. Medutim, veru-

j e s e d a i o d u h d r v g l a z i r l r l e v t r l rr v | 1 i l i r l , i l 1 1 ru / l t ( , i l l t t t o r z a k u c a v a n j e k s c r a p n j c g < l v < l u l r v r s l t ' R r r r l, ' h . , r . r k r l r l r , e lx d o p r a v o g s o k a d r v e f a , d u h i z l a z i .' l ! r . ; r . u r n r r/ ; t ( . i t t o l r l i l R i k a . O b u d e n u b e l o , o n p o n a v l j a r r r o l l l r r l i r l r r rr l r r , , p o r l t i g r l t a k o i t a k o " , z a v i s n po d i n i m a k o j c b l c i r r r l o l r l r t i n r r l k i r , KaZu da je obladenje u belo simbolidrro poisluv(,arvunli izvodadas duhom. Ovo je sasvim moguCc,irli trrult, lriti rla ono oznadujestanjg posvedenosti samog dal.olrrrjrrkn, kno i obrednu distotu u kojoj se moraju nalaziti svi 1rr'lzlvat'l , ukoliko Lele druleqje sa svetom duhova. japanske magije? Nc tlrugur.ili . I(gji su glavni ciljcvi od onih koje susre(pmou gotovo svakom magijskorrtolrlr: du, ma g.de s9 izvodi. Postoje obredi u kojima sc pr'og,o {,a ne neprijateljski dqmoni, obrcdi u kojima se suprot.stirvl,jrr supamidkim darobnjacima(bilo radi sebe ili klijenata), zirtim dini i bajalice da bi sc izazvala ljubav ili mrZnja, da bi se izledile bolesti ili clobila clcca, cla bi letina rodila, da bi se obezbedila bogatstva, {rsvcta, nevidljivost i moi. Mnogi od ovih postupaka mogu sc svrstati u kategoriju ,,hipnotidke magije". Tipidan primer je ovaj koji se koristi za povratak mu5kosti: Na hartiji se napravi crteZ odredenih organa. Zatim se pome5aju sledeii sastojci: sir(e, sake (rakija od riZe), soja, ulje, sme5aza crnjenje zuba, voda i moZdina. Ovih sedam sastojaka se kuva i doda im se crteZ. Kada sve zajedno prokuva, posle izvesnog vremena, dobi6e se Zeljeni rezultat. Ovome pribegavaju Zene koje Lele da im muZevi budu konstantniji. Mnoge druge dini odvijaju se uz pomoi S o k i j a . d u h a k o j i p r o Z d i r ed e m o n c . S o k i j e j a p a n s k av e r z i ja kineskog Cung-Kveja, interveniSeu sludajevimaopsednutosti demonima, kao i da pomogne mu5karcima koje su demoni udinili ravnodu5nim prema suprugama. Najmoinije japanske ljubavne dini prave se od daZdevnjaka koji se sprZe i ugljeni5u. Zatim se ugljen vrlo fino samelje i podeli na dve porcije. Jednu nosi darobnjak (obidno onaj koji je van sebe od ljubavi), a druga se moZe ubaciti medu lidne stvari voljene ili se posuti po njezinoj kosi. Upotreba ostataka reptila kod niagije ljubavi ili mrZnje vrlo je ra5irena. Nekada je u srednjoj Evropi postojalo verovanje da samlevene kosti Zabe, pretvorenc u pepeo deluju na vrlo slidan nadin. Da li ie se kosti upotrcbiti za ljubav ili mrZnju, kaZu arapski opsenari - koiirnir iemo dozvoliti da ovde kompletiraju sliku - ovisi o lorrrt. da li ie potonuti ili plivati kad se ubace u vodu. Ako po

195

194

tonu.otrt'|asumo6nezamrZrrju,ttkrlllIivirirtrrlrrltrcb|.iirvir i " '"u s e z i t l i u h a v n e d i n i . pokazuje U;"tl;iost iedne druge vrste ljubavnih tini ' s l j u b a v l j u n a d r r l . i i n t rO b j c k t Oa lapunac niie zadovoljin fluUu"i mora biti neizbeino privuien u blizinu: zbog' ckalucl ""cii" ouneu i" koristi poscbna pesma pod naslovom "( na Macuovoj obali". "* :piiriuuf moZe clir postupa na razlidite nadine' MoZe na hartiji, postavljajuii je.lq Ou *piS" folovinu p"i*" Za5to baS seveinu? To moZe biti r"""it'u stranu ncdcga. t" hi nclu i'ilrug im tezama.mana-akasa' k:i:^t:: p"""r"". nlle sade da je sevcr nlitgl'lctskisnaZani da magnetlzam vei i manifestacija misaone slle (ma' mo fizieki fenonrcir, na) pomoiu k<ljc tlcluje sav magn.etizam' ' fikbu se vratimo na5em ljubavniku: u toku tri dana prema -severu'Zeljenaosoba je prisiranja polovinc pesme eini riii"ti" ba dode i potrazi ga. Nakon njenog dolaska' p e s m e ' S t t h o v to v a K o o se komplctirajuispisivanjem statka teku: eekajuii na Macuovoj obali Ove tihe vederi . . . Tebe koja ne dolazi5, Gorim od Zudnje, Zestoke kao idt solarnih bunara' lzgleda, medutim, da postoje razlitita miSljenja u pogledu koja a;];,uu drage. To najliolje ilustruje sledeia varijanta' da"poziva dr-u litl ponekad gospodina)' ve6 i ;;;;; obavestavaizvodada o Sansamaklijenta' jcdnom dahu' Ima i Stihovi se ponavljaju tri puta u zahteva.'Mu5kaiac ili Zena mora otiii u prostoriju drueih ttii t" .t,ieno ne koristi u ranim jutarnjim satima' Svoje iuiOut" ostavlja u sobi okrenute s donovima navi5e,a vrata se zatvore.iu' Zatim izvodad odlazi na verandu.i poloZi irrt u nu grudi. Zatvoriv5i odi, tri puta-ponavlja red.ipesrne' Prema n?t i* autorima, tada ie se duti glas koji ie mu s a o' p S t i t d a l i i c Z e l j e n a( i l i Z e l j e n i )d o i i ' O v d ei v primeiujete odraz nekoliko inleresantnih erou Egiptu i drugde, a povezana su s izuanla tola'postoje urnuto-"pupudom. Veruje se da ie se.Zena svadati s muZem ako i" nj"n" papuie ostave u ryPi s donovima prema prema Meki.

l ( o j c . j cz . n i r t c r r ojb l c t l i rs l ) i t l ) u c ; u t t iIt' 'r,r,, , l n 1 r v r ,n t n . c rl. g u c t t o s l i . A r i r p i i M o r r g o l i v c . r ' r r ,tilri r r t l l , i r l i r i t r l l l t n \ , 1 .l o t i s c i i m a j u p o s e b n um a g i j s k u v c z u s p o ; t , r l i r r r r r r A h n . ic tako, onda se ovim sugeriSe a ic sr:irzrrelrrtravrrnlr,nt d llH= puda Zene, uznemiriti i njena unutraSn.jir llr.rrrrrl.ll llrrr.'alrr Japanaca, priziva( pokazuje svoju uzirclrrile norl nrrrrh,rli kom cipela. A 9rqg9 obja5njenje?Njegg mi je dao jctlnrr prijatr,lJ Kinez, koji je takode znao za dini s papudanrir:
P r e . m az v a n i i n i m . d a r o h n j a c i m a ,p o s t o j e d v a o b l i k a m a g i . j c : l , o n x l h r l l l s e . r z v o d l m a g l e n r m s v ( ) l s l v i n t i ts l v i r r i i r e i i k o j e i o v e k < l t k r . i v r r . r . r r u l , koji se.izvodiobredima k.jc su d.veku otkrili duhovi iri bog.vr, I'rrIrrrii prgvi predmet koji otclovl.jujc.nragijsku moi, a ro je ,,sluiircrro.. p.lerli 1e Ste. Carobnjaci uvek pazc dl nrzliktr.ju ova dva izvori, zato $t<l rrrripru. .jc nost greike veia u odnosu nir nragi.ju koju dovek sam pravi, a oni nc'tck, da izgube ugled.

osim u gli". Cip"r" i"og,i uitl okrenute bilo kojomsmeru

196

Cini sa psom su jo5 jcclan moian predmet. Gej5ama i ostirlim posebno se svida ovuj mct<lcl,a prisutan je na svinr ostrvima u, da tako kaZcmo, kuinoj upotrebi. Dyu pardeta hartije uvaljaju sc tako da se dobije neSto nalik Zici, a zatim se savijanjem i pravljenjem ivorova napravi figura vrlo slidna psu. Nema standardnog oblika i Tnogo ovisi o veStini tvorca da li ie zavr5eni rad liditi psu ili nede. Rezultat vrlo desto izgleda poput zediCa koje- na Zapadu ljudi prave da bi zabavljali decu. U stilizovanju, medutim, postoje dve umetnidke (ili magijske) konvencije: jedna Sapicama5e, a rep je dug. poSto se model postavi na specijalnu malu policu, kamidana koja sluZi za natprirodne svrhe, probode se iglom kroz jednu od zadnjih nogu. Cim se to uradi, Zena se obraia psu obeiavajuii mu da ie biti osloboden ,,mudenja..ako ljubavnik dode. Sem toga, kao Zrtva prinosi mu se jelo i pi6e. Ne treba ni govoriti da se obedanja ispunjavaju ako ljubavnik dode. joS jedna upotreba figurice psa u kojoj on po. Postoji staje saveznik u odnosu na goste. Gost se ostavi u suscdnoj.sobi. Devojka (domacica) odlazi u drugu sobu gde pls sedi i pita ga da li osoba Zeli da ostane duZe ili ne. ,,(iosl koji misli da ode, radi to odmah, dok onaj koji misli tlir ostane to neposredno saop5tava".108 Magija mrZnje - tako desto povezana s magijom |ju" bavi, gde ljubav prema jednome moie zna(iti mrZnju prc ma drugome - u Japanu se manifestuje na intercslurlirn nadin pokopavanjem dini. Ako osoba prede preko zirkoprr nih dini, pa5ie pod njihov uticaj. To je, ukratko. tt.orij;r

797

tl;t stt slolrltl;l koia sc vcl'()vatno povozuic sit vclovlttl.it'tlt

'st'lliiv' pttst'ltrt. tlo i..i" ir,t<'iiiitu gde su dini zakopitrtc' sile. na'magijskc

v r a d l b i n i r 't r v t l t l r ' z ; t k ' t ; t i t t l d Ncko ko ic nameravao lr vas ubije pomoiu precl' magit'ni prcdmel. misleii tllr ccte preko nJega

je bio poz'vittttlit To bese zakljudak jcclnog strudnjaka koji istraZuieu starom .fltpitt.tu'r0') '"'^-"fiz" riia"-." nl,,gicni plcdmet (sinrbolidnasme5ao h i t i k l i r r i j c r e d i ) z a k o p a v ad a b i Z r t v a ' iim ie iastoiciml n.icgir,udinila taj predmet osetljivim deJgm irr"f 'l'atli "r.tipidko ttn ,'.'.topose'bnuvezu,.saZrtvom' Kao lvosa biia. ga ditt'obniakbi ga nocu izvadio i podvrgao r"rfiftui iona, -----MirAuti*, mudenju, li-tljc bi sc prenelo i na Zrtvu' niic ovo standardan metod, ako se takav terje da je ttopste rnoZe upotrebiti' Verovatnije min u magilt figurom*' ouJ"-aosfir'clo zbrke zbog veze sa ,,vo5tanom je da Xto it*"cft tlvih dini po"stoji neka ve-za, mogu6e je' da je' dini potitu oa riguie-ktetve'.Zapisano ill;p;;; i u m n i a j u i i n a p r i s u s t v oz a k o p a n i hd i n i
dva pardeta grneaMidinaga naredio da se zemlja..raskopa' da su lad.ela u povezani u obliku krsta i umotani hartijom savijenom rije, ko]i behu vrpcu.

U jednom japanskom tekstu postoji stvarni opis kako ove dini bacaju:

se

ime osobe (Zrtve) i kineUzmite disti komadii grniarije. Upi3ite na njega. Stavite ga u Zutu hartiju' poveZite ga u obliku ;; ,stani".rffi ;kt';;;k "nu dubini od tii sfope' na mestu kuda krsta i zakopalte ga u ,"td" dotidna osoba obidno Prolazi'

Japanskiopsenari obidno savetuju da se kod spravljanja litii-[.iit,"'[inesti pojmovni znaci,a ne japanski'.UsadaI znakovaKorlste kineskih Snjemradu, veiinu ilustracija za svoje dini i amajlije' U sludaju-pisane iil'".ti i Japanci ,u"i"eu ili novac, Japanciupotrebljavajukineski ;;llil Zute hartije' kori5denja obidaj-

CD
Amajlije u kineskom slikovnom pismu A ) Amajlija za obezbedenje sigurnosti I J) A m a j l i j r r z a o h e z b e d c n j e s r e c c
C ) A m i r j l i j r rz r r , l r r 1 ' , f ) ) A r r r ; r j l i j :r r ' . 1 l , , r

Napomcne

-)/- Kroli E.,

)(). Ltttt..tl.,1.) . 1 0 . l r l c e k 1 i , . ., , W i s s c n s t l t u J ' t "R c i s t ( l ) u l o v i r r r j t . ) ,l l , t , l l { l t . ' , .jl. ,{i/nr rlt-ASmeduj, desto se navodi u Knji:.r trrtltntt. lrrrl ,.1i1s11g,1 A r n r o t l c u s . a r o v a n ak r a l j u S o l t r m u n u .(. l l l . l r , , l l l t t t t \ ) , , M r r i 1 i i d n a k n j i g a o A z m o d e u s u " ( I I I , 4 3 A ) i p o c l s l i t l r r i r r r t h L r v i l t , t ,t r p l l rlzr II, l2BA: III. lqA

Zakletva,kletvai blagoslov,London lr).1,1. 3 3 . Biblioteka koja sadrZi hiljadeknjigaotkrivena rr Krrlrrrrri-rhrr, jc llr mestuNinive.
34. Asurbanipalove tablice, vidi Smit, S. A., Dre Keils<'lttilttertpAwrhn nipals. 1887. 35. Lenorman C.. La Ma34ic<'hez. Chaldiens, Paris 1874, str., li.l r les 36. Isto J/. Isto. 38. Kalevale Finaca, l. 12. 39. Veiina duhova-boZanstava ima dvojnu prirodu, po jednonr nrr 1xr znati kao muSki. a po tlrugoj kiro Tcnski. 40. S m a t r a s e d a s u o v i n e o h j a l n j c n i b r o j e v i p o v e z a n i s k a b a l i z n t o r r r , 41.K u r a n , p o g l . 2 6 , 4 3 - 6 . 42. G o d i n e 1 8 6 3 , i z v e s n iS . S a r p t l o n c o j c s t a t u u o v o g d a r o b n j a k a u l t r l tanski muzej; identiliktivana ic lt)03. 4 3 . U e g i p a t s k o m ,k a o i u a k a d i j s k o n r i h a l d c j s k o m m a g i j s k o - r e l i g i j s k o r r r sistemu, ideja greha i kaznc rr buduicni Zivotu nii-e bila dovolirrrt r a z v i j e n a .M a g i j a s e d e l i l a v i s c u d r u 3 t v c n o m n e g o u c l u h o v n o ms n r i slu. Legitimna magija bila je dc'o rcligijcl nczak6nita(nedozvoljcnl) magija bila je zlodin i mogla se kazniti smriu samoubistvom. 44. Maspero G., Histoire Ancienne des Pcuplcs del'Orient, paris lti75, str, 39. 45. Fliot_Smit -C., Stari Egiptani i njihov uticaj na civilizaciju Evn4n, London 1911. Proudavajuii ovo pitanje kao anatom, Etiot Smif sc slaZes drugim autoritetima da je postojalo stalno kretanje iz unutrtSnjosti Afrike prema starom Egiptu. Daljnji dokaz veieg iirenja diideja nalazi se u odlomku iz dela jo5 jednog egiptoioga, !!o3fridFlh V. Dufrida Ruderija: ,, . . . pri kraju paleolitskog raidobiia veiovatno su slidni etnidki valovi zapljusnuli Severnu Afriku. Uz naklonost klimatskih uslova koji su se razlikovali od dana5niih, oni su poloZili osnovu za protoetiopijski supstrat, koji se pruZao od (.rvcnog mora do Atlantika, u svim podrudjima gde su ostavili svoje grubo kameno orude duZ velikih vodenih tokova, koji su kasnije-prosu' 5ili." 46. Keopsova.piramida sagradena je oko 3733. pre n.e. 4 7 . E f i o t S m i t C . . n a v e d e n od e l o , s t r . 2 l 3 . 4 8 . D u f r i d a - R u d e r i V . , u d a s o p i s u, , C o v e k . . ,b r . 3 2 , 1 9 1 5 . 49. Kapar. C.. Lekcije iz egipirske umetnosri, str. 300. 50. ,,Porfiri, apud Euseb", Jevandelie. V. 7. 50. Uporedi ,,Zivot Lucifuga", Praii kliui kralia Solomuna. 52. Saba F. J., Magiini papirus Haris, pariz 1860. 5 3 . 8 . . M . P a p i r u s ,b r . 7 0 . 4 7 4 . V e r o v a t n o , , I J . U . . . o v d e i m l z r r u r r c r r l r , vrlo nesreian. 5 4 . S a b a F . J . , K a l e n d a r , s t r . 2 4 , g d e j e o v a j d a n o b e l e Z c n , , 1 , , ,k l r ) u Papirusu Salijer, lY. 5 5 . . U z e m l j a m a a r a b i z o v a n o gi s e m i t s k o g S r e d n j e g i s t o k a , s r n r r t r r , , r . r l i r r maglju uniitava voda, posebno tekuia. 56. Akbar Kan, Tasvuf-i-Azim,persijskirukopis, XVII vck. 57. KaZu da su to pravi Solomunovi rudnici koje sr"obrirtlir,;rlrlrlr,,, r r r d i j a s e m a g i j s k am o i j o S o v d e z a d r Z a v a . s p i t i v r r o i l n r , f , , , , t r , t , l s

Occulteen Aste' en' magija", La science 1. LenormanK', ,,llrrldc.iska glesko izdanjc,l.ttttdonltl77,str' 380' "liia Assvr.Beschworungsserie ,,Maqlu"' Leipzig 1895'. 2. f;lk"irfK. pro5lo5kn;igas prediranskom ovi"h smo podatkcsistema -1. -.Uoore<titi gii". i finskom mitologijom' te smo tako mogli ;""il;;;jrriint"'rri koie se moraju zvati porodicerelig"ija ao[utuli 1i.,*t.tjln,ic"nbzaulsne iz starog turanske.rclisiia koie Stuiu samo magiju i koje proizlaze Lenorman'op' ctt ' loc' ctr' naturalizma'" dcm.-rnoloikog arsenala magazin'XIIYI'..4' stt'244' 4. S;; d.', .lkotski geogiafski po odobrenju s. siiurri l3leker,netbjivljena tezl o poreklu Arijevaca' autora1953. 1887-8' e. L"" H. C., Istorija inkvizicijeu sredniem "!u,3,sveska' (Solomunovkljui),,Par.ist8l7' ;. A;;;, LesCtaviLules Hammuraltis, fgipzie 1902' str' 10' S. Vin[t"., M., Die Gesetze gde M' M' Ahdulah' ljubaznosiu s. R;i.""ii (neobiavlien). magijskuknjigu bioje Franld. P;;i.i;t' ..p"."'.c.itir- ttSi 1ezavestao sis Barit, attor Magusa, London 1801' Volis n. niio" (Redi Moii),"pog1.24 Kniigo.mrtvih',prevodi izdanje uporedrlo!rytud'i BadZ,London 1859. 1902. XV, 1907-.12'.str'674 fz. futofietu enciklopedija'svezai< maje od i:. ii, i.tt"zi"anja kbja su provedena doba kada proudavanJe biti gije prestalo jedino pod kontorlomcrkve' 14. l) Talmudui drugde. -iiitii ii. iririitiri enciktofediia,Njujork, 1901-6' pod rcdju 'Maglj-a"'-i-inohu' Aito*rifii, prevod i izdanjc odenburg H'' Kemie bndL D28. veitiuhvatioosamdeset ' 17. Jedanie rabtn u prvom stoleiu n'c' stvarn<l magijur'rAlkclonu i svc ih obesiou jednomdanu' ;;;;#"i;aluei 18. Kniiga o Eruthr4oP. t'il Paris 19. Mdnird L. Ht:rmei-l'ristttt;14istt" 1866' Z" Pariz' 1906-II' ;0.'i;;;;,-p;"ve.leno kao Kniisusia$. d.ePa.uli Mek1l . k.riiso ivetemagije, rruiiiini taroiniaka' prevod i izdanje Giegor Maders.S. L'. London 1898' zz. iiSTeAi Sefer Raziel, B' M., rukopis Sloun 3826 i Bloh' Istoriia rizvoja kabale, Trev 1894Z:. nnon'; Les VeiitablesClavicules(Pravi udZbenici)' Memfis 1517' 24. Egzodus,VII' 12. C. J. S., Semitskamggija, L9nio.1t 1908; Mori' Magija i * tj. iilfi;, Pariz i860; Lejn, Miniri i obitaii, 2 sveska' London ;;;;;bs;i, 1836. 26 NoiitdAu.ut Mi5el d, Les VrayesCenturiesde M' M' Nostradamus' Ruan 1649. London 1801inteligencija, 2'7 Baret F., Mag, ili Nebeska 28 Kuran, Sara 27, stih 15.

200

201

- Kitrrtn. Mravi, XXl, 8l -2. 5 8 . l n t c r c s a n t n o p i o n i r s k o d e l o n a p i s a o j e - l a . . 9 v Yt c m u l { l \ ' l r t t ' o l t t " t l ono se bavi iftiekim ritualima-na Sardiniji, La Religirttr I'rintili,tr in Sardegna (Primitivna rcligija na Sardiniji); 1912' ()p" 59. Red ie. naravno, upotrcblicna pogredno, da bi prikazala puttrjtldc r s e n a r e u I n d i j i . S l i d n l rj c v r r l g a r i z a c i j a e f i , . i a r o b n j a k " u c n S l c s k t t t t t jcziku_ukojemtlna.tlllitntl()Znacavaizvodadalrikovailii|ttz-irlnistu. 60. Mistici i dudotvorci ()vo vrslc bili su poznati u Arabiji i pre Muhantcda. Veiina sttliitt snrlllir tla ovaj kult datira od samog Adama i' u s t v a r i , j e j e c l i n i i i s t i r r s k a, ' t a j n a t r a d i c i j a " v i s o k o g o k u l t i z m a ' 61. Akbar Kan. oD. t'it. 62. Seik Sahahudin Suharavardi, Avarif el-Marif i Gajat el-Lugat' 63. Vidi pciglavljc [t. 'l'adkirat el-Avliia 64. Farid-uil-Din Atilr, J 65. Iz oersiiskttE utt'trisur,,,Rasturai Zivota". OO. tiJiene'tr.tri.tt. (Cit t) su ,,La havla va la Kuvata lla-Bilah" (Nema Mbii i nema Pravde izuzev Alaha); ,,Astigfirulah" (TraZim utodiSte u Alahu); ,,Alah-o-Akbar" (Alah je veii od svega)' 67. Zivot Ibn Sina, Avicenna, jedno od glavnih magijskih dela tekuieg perioda, 68. NaiSao qam na jedan interesantan primer ra5irercsti arapskih magijskih formula u Argentini. U Buenos Ajresu video sam mali medaljon na i<ojem besJispisana (kao od5tampana) sledeia fraza;

radova.isetioserediizKuranit:,'lStrIrltttttttitrlttrrttl.tIt|.,t|'rr t , i n c k c z l c l t . i c t t t t l ) t ) l ( ' l l l l \ l l l o '( ) l l l r l l duvanic vctrova da iskoristi . za ni,;Eir ronili i druge stvari radili."

OJALA OJAL OJA

3',
Ovo je sasvim odito verzija ,,motiva abrakadabra"' buduii da mi-je medaljon opisan kao amajlija koju nosi devojka koja Zcli da se uda. Kad su , rapi bili u Spaniji, ova red ojalti (od arapskog ,,lnialah", , , N e k a b u d e v o l i a A l a h o v a " ) u 5 l a j e u S p a n s k ji e z i k . O n a s e j o 5 m n o so koristi" npr. .,Oiald, neka se to i to dcsi". Medutim' nisam duo i u . e u S p a n i l i k o r i s t i k a o a m a j l i j a i l i z a d i n i . V c c i n a S p a n a c ai L a t i n o - A m e r i [ a n a c a n e m a j u p o j m a o p o r c k l u r c c ' io j a l i l . 'I'urska biblioteka, Nikozija. 69. Anon, ruliopis iz nepoznatog pcrioda, 7 0 . S v a s t i k as g , n a r a v n o , o b i d n o p r i h v a t a k a o s i m b o l S u n c a . Kuran, Saya 113. 12. Pogledati pod Arapska magija, Sah Okultizam, Rajder 1950; jedan takav postppak dat jc dctuljno. 73. Uporediti piikaz spiritizma i ,,automatsko pisanje", poglavlje 17. 74. Kenion F. C., Paleoxrafija grCkog papirusa, 123, London 1889. 75. Cimern H., Serija Slrpa, Visoki Tibet. 1905-06. / o . Zrtvovanje belog petla bila je podetna ceremonija kvartalnog sastajanja ve5tica u Evropi sve do XVII veka. Srce je pripadalo ve5tici ,,koja je mqgla izvesti najveii opsenarski iin". Ovaj je organ, tako se govorilo, predstavljao ,,Sezame, otvori se", za mnoge eksperimente. Probodeno iglama i pedeno, ono je obezbedivalo veitici da ne bude otkrivena. $vedeno na pepeo, vredelo je dva zlatnika. Osim Sto se koristilo kaq vradZbina. kaZu da su ga jele ve5tidine poznanice da bi saduvale Zenu od satanskih kandia.

0 , . 1t i l t t l r r t tj c " , s i t ( ) ; l t i r v n a n t d l t r l q tl r . k \ t , , , t r . h r t irl l r t l i , , i l r t l l t r t l t t r l I t r r ' r ' k o , i c . j cu v r c n r c f t r a l j aS o k r r n r r r r)ir v r ' l o u l r . r l r , r t r r n l ' . r f j ftl S ; i l t rZ l r r a t u s l r a c p o z n a t i a u t o r 2 0 ( X ) ( r r r i r g l l s l t lrtl \ r , r t t t t i l \ / i l l t l . M i l i o n i H i n d u s av e r u j u d a s u d i n i A t i t r . v l V e r l r , [ r r l r - l r r r u r r r r l l l i r , e r ilcrrici [ - z - n a j u ou i g i n a l u ,d e l o t v o r n ci d i r i h t r c l r r r , i r t r ! t l r ; n r r l r , n l r r F . r r l ; r p r o d i S t e n j ai p o s v e i e n j a . N a j p r e s e z v a l a l l r u r r r r r\ / { , r l r t( h n l t g A ! l l r r : r n r a n e )a s t a t u sj o j j e . p r e m a h i n d u t e o l o g i p ,l r r , t lr r r l l r t V e r l e , . oluda se za nju ponekad primenjuje naslovCctvrtn Verla t t ( , I c o r i j a d a j e C r n a m a g i j a p o v e z a n as a p o ! t o v l n . j c n t \ o l r r l e l t t l p u r l I ) k a s n i j e m . h r i S i a n s k o m p e r i o d u . a b i l a j e n a v r h r r r r t . rr r r v r e t r r c l t t kvikzicije i,vladavine monarha poput DZejmsa I u lrngkrkol. $ 1 . A t a r v a V e d a , i z d a v a d M u l e r , p r e v o d i l a c B l u m f i l < J , S t , i r t k t t l i g el ; t o . ka, svezak XLIL, London lti92. rJ2.O v a j j e r i t u a l u b l i s k o j v c z i s a s e m i t s k o m m a g i j o n t . I V r r v i l o r r r ,r r r t o d c e r e m o n i j a l n o g u n i 5 t a v a n j ar a t n i h s i m b o l a p i a v i l i s v o l u l r l t , r l g r r r bede - dak i od prinolAnja maslaca; prizivali iu l5tar, Stnrrrq r [,Jer gal (Cimern, Ritualtal'eln, 173). l l 3 . C i t a l a c i e p r i m e t i t i d a s u o v d c n a d c l u t r i v r s t e , , m a g i j s k i h , .l e r r r r r r r c na. Mogude je da je postojuo ncki oblik blic-hipnoze i da sc on nrugno i n d u k o v a t i p o v o l j i i z v o d u d i rz u p r r r s c k u n d a i l i n a j d a l j e z a p i , r , r r r i r r r ta. U meduvremcnu (tojcst krid hi ga Carobnja( pdstio),'dovck lrr s e o s e i a o s a s v i mn o r m a l n o , k a o I ( o s a m s e i a o s e i a o , D r u g o , u v r r i s p r e d v i d a n j e m s a d r Z a j ap i s m a . ' l ' c { k o j c i i t o m c g o v o r i t i . a l i j c r o poznata sposobnost - samo ja mislinr da nije priznata. Tu jc .jol p r o b l e m , , p r o j e k c i j em a t e r i j c " , k a d a j c p u S k ao d i t o p r e n c r a i z d a l j i n c pod misterioznim okolnostima i od strane nepoznato sile. Dtldatnu z a n i m l j i v o s tj e d a j e v l a s n i k p u i k e i m a o u t i s a i < l a s a m j a p u l k u p o t sudio. (Uporedi. Sah. Zlatni -lstok, 1931 str. ltl5). . u4 Atarva Veda, op. cit., XIX, Cini 25. n5 A t a r v a V e d a s e d e l i n a d v a d e l a : S v e t a i l i L e g i t i m n a m a g i j a , p r i z n i r t u od bramana i opsenara. Smatra se da ova podcla dolazi od dvojicc, moZdq mitskih, autora: Bi5ag Atarvana i Gora Angirasa. Slcdbcrrici Atarva Vede se slaZuda bi se ova knjiga.moralapravilno zvali llrtl ma Veda i da se od ortodoksnog bramanskog sve5tenstva zalrlcvit da poznaje i provodi njena pravila. Medutim, o ovome se <)clirvrrrr raspravlja: drugi kaZu d3 bi bramani trebalo da poznaju sve tri Vctle i da provode njihovapr4yila. Sigurno je da je Atarva veda bilit vrrllrr izvor magije koju su obavljali bivSi purohitir u6. Paralelni koncepti, kao, odraz ideje o akasi, mogu se naii u nckoliko drugih sistema misli. PolineZanska ideja mana gotovo je idcnlifrtn n 7 . Rajn DZ. 8., Doseg mrsli, London 1951. llu. De Vol, Lu'is, Zvezde rata i mira, 1952. str. 232. tt9. Vidi, npr. Benet S. K., Astrologija, Kalifornija, 194-5,pogl, l,l. rrr t27. 90. U kineskoj istoriji postoje dve glavne vrste opsenara: slullx.nt vu (,,darobnjaci") i slobodni strelci, ili oni koji su stekli rntx' prehrr podr5ke naroda, kao suprotnost sluZbenoj podrlci. ('n11ylr11j11l;l5' vekovima zapo5ljavala drZava. Njihovo neprijateljstvo l)r'cnttt qlnrrl p r a k t i d a r i m a b i l o j e t r a d i c i o n a l n o i s n a l n o . Z l v l r r t l r r r , i r rrrl i stalnim (. n a s t i j e H a n , d v o r s k i d a r o b n j a c ib e h u n a v r h u n c u n ' r . r . t 1 ) r l \ \ ' l l , l , ' III veka pre n.e. i mu5ki vu i Zene darobniceintali srr /ll,ttrr rl.r,l nad carevima. ()1. Uporedi M a g i d n i k r i s t a l ,n j e g o v ui z r a d u i u p o t r c l ) u . k n o , . t , ' I ' , 1 . , 1 u Beretovom delu Mag ili Nebeska inteligentija, l.orrrhrrr llrrrl

202

203

'r1tt r \ l l . r r " r r t tr l 9.2 . B u f f i n c l ,l ) t t l r u v i t e i t v a ,P r v i d e o , p o g l l l l ' r l t . ' r ( l ' It(rt,,tt\l\t \tlr. 7 i - ' l , i , i t u t i r u m F i d e i , 1 4 5 8 . s t r . 2 8 i ; i f r a 1 , .S i ' i s l r : ' t . str.29. r l r r l r S l ' r . r' l g;.t s 9-3O t k i r l " ,c r i e e z a p a d n l a d k e u p o t r e b e f a r o b n o g S t a p i t ' 1 x r 1 1 l ' ' '. 1665i'Veliiciuhihinik;za,,IzraduMagiinoglrt'trt",1xr11lt'rl;t ti U. M., RukoPis 36674. gq. io-'tuiuiiuueli i tuuulitricki magijski alfabet uporedi ('rtt rtrt I'rt1t1"tt " (pripi',rrti' K"ricliutu Agripi) r Heptamrn'tt l'it'ttt ,,iritriiUrtiiie d'Abana. 1665. 95. Isto. 96. Dru5tveni Zivot Killt:zir II' l()13' ()' 97. Sen, Sjen Cven, l)ogl. l ) ' ) . , / r l r r t ' i f t ap o r u k e , 1 8 6 0 ; i J u l ' M a r k o p o b ' l ' SS. O,rtitt, Velidasni str. 290. 9 9 . V r b o v o c l r v r rs c l l r k r x l t ' i c s t o k o r i s t i ' i zapisanim"' i ioil. ii si"", (i' i t t t gxi. .,() iuclnim stvarima sakupljenim 'l Dinastiia 101. Ku i Svtlh, /targorttri o rasterivanju sumnje' 'l'j'urt, pogl. 21, II'.sir'-5'..citira19 u delu De Gruta' I O : Z .U r r g K i t ' i DL. bl. M. , Iialigiiski sistem Kine, Lajden,189^2' kod De tO:. e1tet, Ilt:ltikc i pitanja o Kini i Japa-nq II, 20' citirano Gruta, o2. tlt. 1880' 441' 104. Bu5ef, S'.Y., Transakcije Azijskog kraljevskog druitva' hiltr kttk-vu 105. TraZitclj se mora uvek proeisiiti ple nego Sto prpduzmc prc.dtrTemagijskuoperaciju. Mora proveriri da li su inJegovc sltlge uabranu t. liti fotak. Ponekad to iraje i devet dana' koji ukljuirrju k o n l a k l a s a Z e n a m ai a p s t i n i r a n j e o d r i b e i m e s i t d l v f a e l ' u l o r e d l kiltgu mrnih, LXIV; Navil' ,,Uni5tenjg. ljudi"' IV, 16' 79' 100. NeoLiavlieni rukopis M. M. Abdulah, ljubaznoiiu autorke' 1 0 7 . D e B e k i r Z . E . G r a d b e z .n o ( i . l q 0 5 ' s t r ' 4 4 ' 108. Is/o, str. 145. iOS. D" Viser M. Y. Transakciie aziiskog japanskog druitva, svezak XXXVII, str. 18. poset,e Cini ll0. Znak ..stop" ovde se jednoslavno koristi za.prekid m r z n j e . k o j e u k l j u i u j u i t e t u i l i s m r t . z a h . t e v a j uq " 1 1 9 b 1 1 L . ' l s : f - ! vroell I r e i - u p o i e d i t i i l u s t r a c i j e u o v o m -p - g g l ? y l J u p o g l a v l J u l / ' I Aston V. G., u ,,Folkloiu", svezak XXIII, str' 191'

lIibliografija

Pisani izvori ori.jcntalne magije i korrrcrrtrrrr

Kaldeja (Vavilon) Sledeie ,,Crne knjige" da'.brr,i.k:r i.r:r.iu tragove kaldc.iskihrrr,rpiirkilr o b r e d a i l i p o s t u p a k a k o j i n r a s c p r i p i s r r j ck a l d e j s k o p o r c k l o : Sefer Razeil (the Book o.l' tluzittl. lt.M, Skrane 3826 'I'he G r i m o i r e o l ( a t t r i b u t c t l l o \ ! \ t 1 t t ' I l r t r n t r i u s / / , p a r i s , l 7 ( r 0 t r r r t ll H l X l ,\olomun: G r i m o a r i i k o m e n t a r i k o j i s a d r Z c t t r k o z v i r r r rs o k r n r u r r s k rlrn l r g i j r r : r Anelli Negromatnici del Salonronc. A r s N o t o r i a , ( R o b e r t T u r n e r ) , I l . M , M S S k r a r r c3 ( r 4 l J . B e s c h w e r u n g e nd e r O l y m p i s c h e n ( i c i s l c r . De Novem Candariis Salomonis. De Tribus Figuris Spirituum. The Grimoire of Honorius, Romc, l7(r0. Hygnomantia ad Filium Roboanr. The Key (Clavicle) of Solomon, tr. Mathcrs, Lontlorr, l()l.ll.i Kitab-el-Uhud, Arabic MSS. L e m e g e t o n ( T h e L e s s e r K c y ) , B . M , M S S l o a n c 2 7 3 1. l o / t r Liber Pentaculorum. Officiis Spirituum. SalomonieTrismosini. Semphoras. Septem Sigilla Planetarum. Speculum Salomonis. True Black Magic. Verum Chaldaicum Vinculum. Mnogi od ovih dela uglavnom se sastojcod izvorlir r: ht1rr,.. -. ncka se skoro sa sigurnoliu moZe tvrditi da su krivolvrrrur,. tr ,rt s l u d a j u ,d e s t o d o l a z i d o z a b u n e k a d a s e s p o m i n j c S o k r r r r r r l 1 , , , , , , t l a l i j e r e d o k r a l j u i l i o j e d n o m o d n e k o l i k o r i t b i l s k r l :; r r . , r , . , Sve ove knjige i njihove verzije koje slcrlc, lri| ,rr rr r, | ,., s n o m p e r i o d u o s v e d o i e n e k n j i g e d a r o b n j a k a . l ) o v r r l ; r r , ,1 , r , i p o s c d uj e d n o t a k v o d e l o , t o b i v e i m o g l o d a t k r v r . r | r, I r r r l , r kazne u doba Inkviziciie.

l0s

Egipat: cirrisc tIr sttttlttetli magiji,jednako kao i u egipatskoj' U kaldejskoj lstoktt' Zapadui po Srtrtht;crtr na magiju po celomu velikoj meri uticali ttcpttsrctlttll postoji veoma mali broj dela koja bar nav<ttlc Istovremeno, pcr'i u sv.,ii'l u,i"uj u celini. Egiptolozivalis Budz i Flinders ;"i;ki papirusei natpisc' i na nekc magijsko-religijske Olii-u S l"p"eoit " t r i , n e k a r l r r p o z , n r r t a i S i r o k o u p o t r e b l j a v a n a g r i m o t r r l r i l i edeia tragovcili za sebetvrde da su originalnaegipatsktt neke egipatske sadrZe dela: The Arbatel of Mttgic. The Sageof thc PYramids' The (Sworn) Book qf Flonorius' Hebrejski izvori pravu Evropski i arapski izvori obiluju knjigamakoje u sebi nose od U 19kim-a njih - kao i u nekim ili pripisanuhebrejslu inspiraciju' madionidari i Juti" iuu".t.ni* grimoarima- kaldejski'solomunski drugi auioritativni strudnjaci' lz rih nzloga u svakoj bibliografiji kao sr, "itirani mora da dode do nekog duPliranja' kori5ieni grimoan tada Opite je prihvadeno su u Evropi najdeS6e moZemosvrstati u dela iz pera jevrejskih autora kvog sairZaja 3a ih lako kaldejegipatskom-' porekla. Dela sa gnostidkom' ill rJei aa su jevrejskog utuptto* insliiacijom najverovatnijesu se preko arapskogdela .to- iti poznaSpanileproiirila ka zapadnijim delovima Evrope gde su prvo bila ta uglavnom u latirlskoj verziji. Sledeii spisak dopunjava tistu veiih dela crne i bele magije' koja su zajednopoznata pod-nazivom Kniige iarobnjaka' Neka od njih su bila suitinski deo repertoara svih vesticai vradeva' To su maltene tajna dela' Oni primerci koli su se mogli pronaii' na!1ze-seu bibliotekama takvih de institucija kao Sio su Britaniki muzej, Bibliotek nasional i Bibliotek Parizu' ' - --l'Arsenal u i francuitzetno je te$ko do6i do tih nekoliko postojecih reprinta skih izdanja,a i cena im je visoka' The Almadel' The Arbatel of Magic' ih, Book of" Sacrid Magic of Abramelin the Mage' tr' Mathers' London; 1898 The Enchiridion of PoPe Leo III' Cornelius The Fourth Book of Occult Philosopl'y (attributed to Agrippa),London' 1783' - " in, Grand Grimoire ('fhe Red Dragon)' Paris' 1822' The Grimorium Verum, tr' Plaingibre'Paris' 1517' The HePtameronof Peter de Abano' The Pauline Art. kao Bibliografski materijal u vezi s drugim delima o natprirodnom dati i i komentaril sa posebnimosvrtom na orijentalna'predanja obrede' Dodali su u samomtekstu ove knjige, ili u vidu bele5kina kraju knjige'

r r r r or r i rk i l r i r r v o gp o g l a v l j i j c d t r r s P i * r ro r l i l l u n r r l lh . r i r r r l lrrl e l r t r r o a k rd i o v eo l r l r r s t i . Itclativno malo izvorapostojina evropskirrr r ntu ir,/ir,it!tA rllil!l+rri giji i o njcnojteoriji.Antropoloikadela,skorolrcr lrru+,tnku, rrrrptle 1e nc birvcuporedivanjem magijskih postupaka lilcrnltrrurrr sa hrrlnprtrlolt rr tr,j lcmi. A od postojeiihdela retko koje je dontrrpno ltlrl lAvllr,rll. je NrrJrisano mnogo korisnih radova ali oni su uglavnorn rekolrattitr ;re 'i.didnim publikacijama u radovirpa ili naudnihdru5tuvn, Nehn lrklltrdlvu rurrrdna dela su suviSe te5kai neprohodnaza vedinuljudi, I trurle re rlg obuhvatesuviSe Sirokuoblast.Cinjenicesu najde5de sakupljnrre gorrrlle. I rrc ali se od qiih skoro ni5ta ne moZe,,proveriti". ,\uJizam: Navodimonajznadajnija.dela sufizmu,ali se ona kao cclinurrrogrr o rtaii jedino na arapskom persijskom.jeziku. ovom spisku vc{inn i je Na klasidnih dela sufijskihsvetaca:
Sheikh Abu-Hamid Mohd. Al-Ghazzali, c. 1056- 1111 \ I. Ihya UIum ed-Din. J 2. ,ll-Munqidh min ud"l)ulnt. 3. Ibtida el-Hidaya. 4. Kimiyya es-Saadat. Risail \l J 2 3 4 5 Nafahat el Uns. Lawaih. Salman o Abdat. Yusuf o Zulaikha. Baharistan.

Ibn El-Arabi, 1164*1240 Mullah nur-ed-din Abd-er-Rahman JAMI,

l4l4 - 1942

Sheikh Farid-ed-din ATTAR, 1140-1234 Maulana Jalal-ed-Din

\ I Tad.khirat el-Awliva I 2 Mantiq ut-Tuyur. \ I Mathnavi-t-Maanavi. J 2 Diwan-i-Mawlana-Rtttr \Qawanin )'el-lshraq. Hikam

-1273 t?.uMt, 1201

Abu el-Muwahih Ash-Shadhili Sheikh Masiihuddin SAADI, of Shiraz, 1184-1291 Shcikh Mohd. SHABISTARI, lSth-14th century Khwaja Shams-ed-Din llAFIZ. of Shiraz. 1300-1388

\ I Gulistan. I 2 Botton. 3 Risa'il. Gulshan-i-Raz.. Diwan.

Slcdeie knjige su objavljene na evropskim jezicima; orrc sirrlrll rr,,lrrrr yir:rdu o sufizmu i o fakirima:

206

201

y"t111t1' lt)''!1 ASiN PALACIOS, M., Mistico murcianoAbenaruhi' l()2ll' Ia MystiqueMusulmunt' lt;11i5' de ftfASSfCNON, L., Technique Sirdar I. Ali, Istamic Salism, Londot' 19:9'. SHAH, Middle /ra'tl' l'ondotl' in SVIIfff, M., Early Mysticism the Near and 1931. Jevrejskamagija: London' DAVIES, T.'N., Magk: untl Divination among the Hebrews' 1898. London, 1896' GASTER, M. (tr.), Sword o.l'Mr'rses, 1696' VAN DALE, De Origine o,: I"og'""u ldolitatraae' Amstel' Mythen' WEINER, tN., Sippurirr aina Sammlungjtidischer Volkssagen' Pragtro,1848' U.S.F'., Legenden, Asirija i Vavilon: Paris' 1902' FOSSEY, C., La Magie Assyrienne, KING, L. ttt., Babylonian Magic and Sorcery, London' 1896' LAURENT, A., La Magie et la Divination chez les Chalddo-Assyriens' Paris, 1894. Paris' LENORMANT , F., ScienceOcculte: Magie chez les Chalddbns' r874. London' THOMPSON, R. C., Devils and EviI Spiritsof Babylonia' 1903. I of NineTHOMPSON, R. C., Rlports of the Magiciansand Astrologers veh and BabYIon,Lokrdon, 1900' Indija: 'Indian Death-Spell" Journal of the Asiatic Society' vol' BARBE, P., xv, Bengal, 1848,PP. 351 ff. dansI'Inde, Paris' 1893' BOSC, E.; Addha-Niri, ou I'Occultisme H., Hindu Magic' London, 1909' CARRINGTON, HATCH, W. J., Land Piratesof'India, London, 1928' HENRY, Y., La Magie dans I'lnde Antique, Paris' 1904' in JACOLLIOT, L., Occult Science India, lB84' et MARQUES-RIVIERE, J., L'lntle Secrete sa Magie' Paris' 1937' ptf-lnl, PersonalMagnetismand Occultism' Ma' NnNe--pnafASeU dras,1911. 1886' RAGHUNATHJI, K. (tr.), Manirama,the Book of Fate'Bombav' London, 1952' SHAH. 5., 0ccultism, Kina: BOUINAIS,A.,andPAULUS,A''LeCultedesMortsdansleCeleste Empire, Mus6eGuimet, Paris, 1893' 'Magie des Chinois', MdmoiresConcernantles Chinois' Wei' CIBOT, P., mar, 1802. DE GROOT, J. J. M., ReligiousSystemof China, Leyden' 1892' DE HARLEZ, C., Les Croyances Religieusesdes Premiers Chinois' Brussels,1887' Acad. des Sciences,

f . f ( ; ( i f . . 1 , I l r Y ' i - K i r r 1v o l . X V l . , \ u r ' r r r ll h u t A \ t t l t l t r I r , r r ,r . r l l \ l r i r . 4, M r t l l t ' r .( ) x l i r r d , l l J t l 2 . : i l f f f N ( ' l I t J N G - T A O , S y m h o l so f t f u Y i - K i t t 1 4 i, l r n r r g l r n il .r ) l . l : l;11rl);rt: lftlf )(;lj, A. Wallis, Egyptian Magic, London, I89r), ( 'ltl JM, \N. 8., La Magie Copte, Pais, 1922-. (ilt()SS, P., Emdes sue la Sorcellerie: Mimoires l,re,wnrfi il l'l,tittutt !i)14yptien,Cairo, I t,|97. KNIGHT, A. E., Amentet: Acrcunt of the Gods, Amulcts tuttl ,\tttrtht ttf the Ancient Egyptiutt:;, Lonclon. 1915. f ,l:lXA, F., La Magie dans l'ligyptt: Antique de I'Ancien Enrltira luttltt'tl I'Epoque Copte, 3 vols, Paris. 1925. I'ETRIE, W. M. F., Egyptiutr l;'cstivalsand Nile Shrines, Brit. Schrxrl ol Arch. in Egypt,,9turllrs, l9ll. WIEDEMANN, 4., Magia und Zuuherie im alten'A'gupten, 1905. Iran: ABDULLAH B. MUH., ll. tltJSAlN, Khawas-i-Ayat, Copenhagcrr,

t920.
fIENVENISTE , E., Les Mages tlans l'AttL'icn lran, vol. XY, Endes lruniennes, 1938. DONALDSON, B. A., The Wild Rae, London, 1938. WILLIAMS-JACKSON, Die lranische Religion, Strasbourg, 1901. 'Iibet: IIONVALOT, G., L'Asie Inconnu, Paris, 1910. KOPPEN, C. F., Die lamaische Hierarchie und Kirche, Berlin, 1859. NEEL, A. D., Mystiques et Magiciens du Thibet, Paris, 1929. ROCKHILL, W. W., Ethnology of Tibet, Washington, 1895. SHAH, A., Four Years in Tibet, Benares, 1906. WADDELL, L. A., Buddhism of Tibet, London, 1895. Arabija (SevernaAfrika) DOUTTE, E,, Magie et Religion, Alger, 1909. HAMMER (ed.), Ancient Alphabets, 1922. IBN AL-WAHSHIYYA, Kitab Shauq el Mustakham, Cairo, 1350. E., Ritual and Belief in Marocco, London, 192(r. WESTERMARCK, .lapan: ASTON, W. G., in Folklore, vol. XXIII, 1912. ASTON, W. G., Shinto, London, 1907. CHIKASHIGE. M., Alchemy and other Achievements of the Attcit'ttl Orient, Tokyo, 1936. HILDBURGH, W. L., in Man, vol. LXVII, l9l5-17. f .OWELL, P., Occult Japan, London, 1895.

208

I1 Oriientalna magiJa

209

Orijentalnamagijauop5te,komparativne studi.jc BUDCE, F.'N., Livesof Mah'fr Seydrl artd Cabru Kr<,ltrtl. COOKE, J.'1.,Inquiry into Psychic Nervous and Force:;, l)trlrlirr, l()(f5, DAICHES, 5., Babylonian Oil Magic in the Talmud urul lutl .lrwitlt Literature.London. 1913. DAVIES, M., Magic Divination and Demonologyamong thc lltltrtwl and their Neighbours, London, ltl98. GIMLETTE, I. D., Malav ltoisottsand Charm Cures,1915. GOLLANCZ. H., Butk of I'rotKtion, Ftowde, 1912. LENORMANT. C., La Scic'n<Occulte Asie, 2 vols, Paris,1874-5. e en MARINAS, ALBER'f. 'QuclquespfoblBinesde rndthodedans l'6tude de,la magie', lJullctin la la Socilid Royale d'Anthropologieet d.ela Prdhistoire, Merxplas, 1933. 'I'ha SAYCE, A. H., lleligions of Ancient Egypt and Babylania, Edinburgh, 1902. SKEAT, W. W., Mulay Magic, London, 1900, TCHERAZ. M. (tr.), Armenian Magic, vol. lX, Oriental Congress, ii, 826. THIMMY, R., La Magie aux Colonies,Paris, 1935. THOMPSON, R. C., SemiticMagic, vol.3, Luzac'sOriental Religions, London, 1908.

Bclc$kao piscu

Idriz Sah je roden u Indiji 1924. gddine,u afgnrrskoj porodici arapskogporekla ko.jasvoje kordne vodi ocl proroka Muhamedado persijskih careva.Sa! je najpoznutiji po svojirnradovimaiz oblasti sufistidke rnisli. Autor jc vclikog broja knjigrlu kojima sc bavioknjlidvno34u, filozofi. jom, istorijom,mistikom, . . T,asvoje Stvarala5tvo dobio je vi5euglednihnagrada svctu. Godirle1972.imenovan u je za vanrednog profcsoraIntcr kultur4lnihstudija Univerziteta Zenvi, Direktor ic studijaInstitutaza kulturu na istraZivanja Londonu. u Knjiga Orijentalna magija prcvcdcna je na mnoge jezike i 11 svetske svetudoZivclnbrojna lzdanja.

' . l r '

\;"

snt)ttzn.'

IIVODN, , REC I]VOD I. MAGIJA JE OPSTA 2. JEVREJSKA MAGIJA 3. SOLOMUN: KRAL.I I ()t,StiNn I{ 4 . N A T P R I R O D N OU V n V I t , ( ) N t l . ( ) h r e d ii s r e r i v a n da h o ju va. 5. EGIPATSKA MA(iUn. l)csrrk kojr pcva. 6. DZU-DZU - z.EMt..tA )vn Nti.A r 7. FAKIRI I NJIHOV() tl('lrN.ilr. ()r.grrnizacija,redova: Rcdovi; CiljevisufiznraNcvitll.j vLrtl:rv_ina ivtr ; sufizma Stupanjc ; ('udcsir u red i posveienje; Sul'istiika ptrtirrr.jrr; Suli.ja; F'tirmirle(dikr) Sufija 8. ARAPSKI DOPRINOS 9. LEGENDE O OPSENARIMA. MisrcrijaEl-Arabll Silrim Mudrac.
DUHOVA. Metocl prizivarr.ja uritlunl. L l l . IRANSKA MAGIJA 1 2 .MAGIJSKI OBREDI ATARVA VEDE. Magija za vcdni Ziv o t : , P r r z i v a n j . e . b i l i a k a .L e k z a s v e b o l c s t i ; A m a j l i j a s n a g o ; ; Ukultna medicina Vede 13. INDIJA: OBREDI SVESTENIKA-EEROEN:ErcA. ObrCdi i prizivanje darobnjaka, prema Agrusatlapariskaju; priziva_ nje ViSnual PrizivanjeSunca: Obred cjrveti; 14. INDIJSKA ALHEMIJA DANAS. Formule za pravljenjc zla_ ta: Alhemidar. 15. NOVA SNAGA MISLI? AKASA I MAGNETIZAM 16. LJUBAVNA MAGIJA. iini 1za sticanje Zene. muZa, dini protiv ljubomore itd.). 17. OKULTNE VESTINE-U.KINI. Magidna ogtedata; Amajtijc i dini; Spiritizam; Davolski plest ceremoniialira odeZda VLr d-irrobnjaka; Obredi i ve5tine Zena darobnica; Smrtne dini: Stvaranie ki5e: Vedni Zivot

lr
ll .r{| t{l . l {I

,t4
1l frH

11 9:t loI il0 lle

t 0 . PRIZIVANJE

1.2(r

t.l.l t4.1 |5tl Irl

1 8 . TIBETANSKI CUDOTVORCI t 9 . MAGIJSKA TJMETNOSTJAPANA NAPOMENE BIBLIOGRAFIJA

I ftt tH1 lul ='t | l( l0-