Bronislav Malinowsky

Magija, nauka i religija

MAGIJA, NAUKA I RELIGIJA.....................................................1
I. PRIMITIVNI OVEK I NJEGOVA RELIGIJA...................................................2 II. OVEKOVO RACIONALNO POZNAVANJE SOPSTVENE OKOLINE..................3 III. IVOT, SMRT I SUDBINA U RANOJ VERI I KULTU.....................................4 1. STVARALAKI AKTI RELIGIJE.................................................................................4 2. PROVIENJE U IVOTU PRIMITIVNIH NARODA......................................................5 3. OVEKOVO SELEKTIVNO INTERESOVANJE ZA PRIRODU.......................................5 4. SMRT I REINTEGRACIJA GRUPE ............................................................................6 I. JAVNI I PLEMENSKI KARAKTER PRIMITIVNIH KULTOVA.............................7 1. DRUTVO KAO PERSONIFIKACIJA BOGA................................................................7 2. MORALNA MO VEROVANJA PRIMITIVNOG OVEKA.............................................8 3. DOPRINOS DRUTVA I POJEDINCA PRIMITIVNOJ RELIGIJI......................................8 II. VETINA MAGIJE I MO VERE.................................................................9 1. OBRED I INI........................................................................................................9 2. TRADICIJA MAGIJE.................................................................................................9 3. MANA I MO MAGIJE...........................................................................................10 4. MAGIJA I ISKUSTVO.............................................................................................10 5. MAGIJA I NAUKA.................................................................................................11 6. MAGIJA I RELIGIJA...............................................................................................11

MIT U PSIHOLOGIJI PRIMITIVNIH NARODA.............................12

I. ULOGA MITA U IVOTU.........................................................................12 II. MIT O POSTANKU SVETA.....................................................................13 III. MIT O SMRTI I POVRATNOM CIKLUSU IVOTA......................................14 IV. MIT O MAGIJI.....................................................................................14

NAUNA TEORIJA KULTURE..................................................14

I. KULTURA KAO PREDMET NAUNOG ISPITIVANJA....................................14 II. TA JE ZA HUMANISTU MINIMALNA DEFINICIJA KULTURE.......................14 III. POJMOVI I METODE ANTROPOLOGIJE...................................................14

IV. TA JE KULTURA?...............................................................................14 V. TEORIJA ORGANIZOVANOG PONAANJA................................................15 VI. KONKRETNI FRAGMENTI ORGANIZOVANOG PONAANJA.......................15 VII. FUNKCIONALNA ANALIZA KULTURE....................................................16 VIII. TA JE LJUDSKA PRIRODA.................................................................16 IX. NASTAJANJE KULTURNIH POTREBA......................................................16 X. OSNOVNE POTREBE I KULTURNE REAKCIJE...........................................16 XI. PRIRODA IZVEDENIH POTREBA...........................................................17

I.

PRIMITIVNI OVEK I NJEGOVA RELIGIJA

Tejlor je tvrdio da je animizam filozofija i religija primitivnog oveka. On nastaje na posmatranjima i zakljucima, pogrenim, ali razumljivim sirovom i neukom umu. Ser Demjs Dord Frejzer je postavio tri glavna problema primitivne religije kojima se bavi savremena antropologija: magiju i njen odnos prema nauci; totemizam i socioloki aspekt rane vere; kultove plodnosti i rastinja. Zlatna Grana jasno pokazuje da animizam nije jedino, pa ak ni dominantno, verovanje u primitivnoj kulturi. ovek ranog doba tei, pre svega, da kontrolie prirodu iz praktinih razloga i to radi direktno pomou obreda i ini Tek mnogo kasnije, videi da je njegova magijska mo ograniena, on sa strahom ili nadom, s molbom ili prkosom, obraa viim biima, tj. demonima, duhovima predaka ili bogovima. U ovoj razlici Frejzer vidi izmeu magije i religije. Magija je srodna nauci po tome to je zasnovana na ovekovom verovanju da moe da utie na prirodu ako upozna zakone koji na magian nain njome pravljaju. Religija, ovekovo priznanje da je u nekim situacijama nemoan, uzdie ga iznad magije i kasnije on odrava svoju nezavisnost uporedo sa naukom, pred kojom magija mora da ustukne.1 Preuss, Maret, Iber i Mos: magija i nauka se, pored slinosti korenito razlikuju jedna od druge. Nauka se raa iz iskustva, magiju stvara tradicija. Naukom upravlja razum a ispravlja je posmatranje, a magija, nepristupana i razumu i posmatranju, ivi u atmosferi tajanstvenosti. Dok je nauka zasnovana na shvatanju na prirodnim silama, magija nie iz ideje o izvesnoj maginoj, bezlinoj sili u koju veruje veina primitivnih ljudi. () Tako je mana (arungvilta, vakan, orenda,
1

34

manitu), a ne animizam, sutina praanimistike religije, a i sutina magije, koja se na taj nain korenito razlikuje od nauke.2 Druga tema koju je pokrenuo Frejzer je totemizam. Njegova definicija: blizak odnos za koji se pretpostavlja da postoji izmeu grupe srodnih ljudi s jedne strane, i vrst prirodnih i vetakih predmeta, s druge, i ti se predmeti nazivaju totemima odreene grupe ljudi. Totemizam tako ima dve strane: to je nain drutvenog grupisanja i religijski sistem verovanja i obiaja. Kao religija on izraava interesovanja primitivnih ljudi za sopstvenu okolinu, elju da polae pravo na srodnost i kontrolie najvanije tvorevine: pre svega ivotinjske i biljne vrste () Drutveni aspekt totemizma je u podvajanju plemena na manje zajednice koje se u antropologiji nazivaju klanovi, gensovi, krvno srodstvo ili bratstva.3 Totemizam karakterie utilitarizam a uspostavljanje komunikacije sa korisnim i lepim predstavlja motivaciju komlpeksa verovanja i prakse. Po Dirkemu, kako ga prenosi Malinovski, jedino drutvo ima ono to je potrebno da kod pojedinca izazove oseanje boanskog, prosto putem mou koju ima nad njim, to je ono to je bog za vernike. On tvrdi da je totemizam najprimitivniji oblik religije, a da je totemski princip identian sa manom i sa klanom. Kasnijom razradom tree velike teme kojom se bavio Frejzer kulta bilja i plodnosti dolo se do uverenja da vera i kult proizilaze iz kriza u ovekovom ivotu, iz velikih dogaaja u ivotu kao to su mladost, venanje, smrt i da se religija uglavnom usresreuje na ove sadraje.4 magija ili religija nisu samo skup miljenja, ve posebni nain ponaanja, pragmatini stav izgraen podjednako na razumu, oseanju i volji. To je nain delovanja, a takoe sistem verovanja, socioloka pojava, a takoe lino iskustvo.5

II.

OVEKOVO RACIONALNO POZNAVANJE SOPSTVENE OKOLINE

Pitanje o razumu primitivnog oveka u teoriji je reeno na dva sasvim oprena naina. Levi-Bril govori o prelogikom nainu miljenja koji je po karakteru mistian. Sa druge strane Majers i Goldenvajzer pruaju dokaze izrazitog logikog razmiljanja upotrebljenog u razliitim domenima kulture. Odgovor Malinovskog: Svaka primitivna zajednica poseduje znatno obilje znanja, zasnovanog na iskustvu i uoblienog razumom.6
2 3 4 5 6

35 35-36 37 38 40

Moe li se primitivno znanje smatrati rudimentarnim oblikom nauke ili da ono nije, naprotiv, u osnovi drugaije, da nije grubo iskustvo, skup praktinih i tehnikih sposobnosti, pravila za praktian rad i pravila vetine, koja nemaju nikakve teorijske vrednosti? Pored sistematskog znanja iz pojedinih, za primitivne ljude znaajnih oblasti, svi uslovi koji deluju ne mogu se kontrolisati. Magija se javlja onoga trenutka kada se na prirodu ne moe delovati racionalno proizvedenim mehanizmima odn. u situacijama koje ovek ne moe da kontrolie. Magija kontrolie elemente sluajnosti i sree. U krajnjoj instanci magija se javlja tamo gde prestaje objektivno znanje. Druga granica izmeu nauke i magije je lina perspektiva, koja je izrazitije naklonjena magiji kada je jedinka nemonija. Ako se pod naukom podrazumeva skup pravila i pojmova zasnovanih na iskustvu i na njemu izvedenih pomou loginih zakljuaka, uoblienih u materijalnim dostignuima i utvrenom obliku tradicije koju prenosi neka vrsta drutvene organizacije onda je nesumnjivo da ak i najnie zajednice primitivnih ljudi poseduju zaetke nauke, ma koliko oni bili rudimentarni.7 Nauka se nikada svesno ne stvara. Ali po ovom kriterijumu, kod primitivnih naroda, svesno se ne stvaraju ni zakon, ni religija, ni vlast.8

III.

IVOT, SMRT I SUDBINA U RANOJ VERI I KULTU

U definisanju religije moramo na samom poetku napustiti upotrebu sufiksa izam (animizam, animatizam, totemizam, fetiizam), jer se religija ne vezuje samo za jedan predmet ili klasu predmeta, mada, uzgred budi reeno, moe sve da dotakne, da proglasi svetim. Niti je religija istovetna sa Drutvom ili Drutvenim.9 1. STVARALAKI AKTI RELIGIJE

prima facie razlika izmeu magije i religiije: Dok su u magijskom aktu ideja i ciljevi uvek jasni, otvoreni i odreeni, u religijskom aktu nema svrhe koja je upravljena prema kasnijem dogaaju. ()
Domorodac moe da kae koji je cilj magijskog obreda, ali za religijski obred on e rei da se vri zato to je to obiaj, ili zato to je tako propisano, ili e ispriati mit kojim se on objanjava."10 INICIJACIJE: glavna funkcija obreda posveivanja: to su obredni i dramatini izrazi vrhovne moi i dejstva tradicije u primitivnim
7 8

46 47 9 47 10 48-49

drutvima; oni takoe slue da ovu moi znaaj utisnu u umove svake generacije, a istovremeno su veoma efikasna sredstva za prenoenje plemenskog znanja, za obezbeivanje kontinuiteta tradicije i odravanje plemenskog jedinstva.11 Smisao obreda jeste ouvanje svetosti tradicije, koja je kvalitet svetosti stekla time to je sadratelj znanja odravanja drutva odnosno ivota. 2. PROVIENJE U IVOTU PRIMITIVNIH NARODA Seks u religiji igra iznenaujue malu ulogu. Religija, stalni izvor moralne kontrole, koja menja svoj zahvat, ali ostaje veno budna, mora da usresredi panju na ove sile, u poetku ih samo privlaei u svoju sferu, kasnije ih podvrgavajui suzbijanju, a na kraju uspostavljajui ideal ednosti i proglaavajui askezu svetom.12 Ishrana: () jelo je za primitivnog oveka in okruen etikecijom, posebnim uputstvima i zabranama ()13 Ako prihvatimo da je hrana glavna veza izmeu oveka i njegove okoline, da primajui hranu osea sile sudbine i provienja, u osveivanju hrane moemo uoiti kulturni, tavie bioloki znaaj primitivne religije. Tu moemo uoiti klicu onoga to u viim tipovima religije razviti u oseanje zavisnosti, zahvalnosti i poverenja u provienje.14 Sa ovim je povezana ideja davanja odn. ire klase rtvovanja u religiji. Up. Mos Ogled o daru u ovu klasu pojava spada i totemsko priee. 3. OVEKOVO SELEKTIVNO INTERESOVANJE ZA PRIRODU Put od divljine do stomaka primitivnog oveka i, prema tome, do njegovog uma je veoma kratak, i za njega je svet nejasna pozadina naspram koje stoji ono to je korisno, u prvom redu one vrste biljaka i ivotinja koje su korisne za jelo. () Svaka takva vrsta koja se obino lovi ini jezgro oko koga se kristaliu sva interesovanja, impulsi i emocije plemena. Oko svake se gradi oseanje drutvene prirode, oseanje koje prirodno nalazi svoj izrazu folkloru, verovanju i ritualu.15 Osobenosti ivotinjskih vrsta (letenje, plivanje, regeneracija) i njihova srodnost sa ovekom naspram ostalih objeakta prirode ine ih idealnim za uspostavljanje relacije ovek priroda. Uspostavljanje posebne povezanosti sa nekom vrstom omoguava oveku da veruje u preuzimanje nekih, za njega bitnih, svojstava te vrste, te da tako stekne premo nad njom i prirodom koju ona predstavlja onom svojom stranom koju ovek analoki misli prema prirodi. Mehanizam
11 12 13 14 15

50 51 51 52 53

dominacije (kreativnosti-delovanja na vrstu) jeste magijski ritual, kojim se npr. kontrolie brojnost vrste. Oznaka te povezanosti je tabu jedenja te vrste. Svi rituali totemizma imaju isti cilj: obezbeivanje obilja.16 4. SMRT I REINTEGRACIJA GRUPE Od svih izvora religije od najveeg znaaja je i vrhovna kriza ivota smrt. () Prema veini teorija o ranoj religiji, veliki deo, ako ne i celokupna religijska inspiracija, ponikao je iz smrti ovek mora da proivi svoj ivot u senci smrti, a onaj koji se blii njegovom kraju mora ga se grevito drati ili se okrenuti poricanju smrti besmrtnosti. 17 Emocije: Vilhelm Vunt smatra da je odvratnost prema leu i strah od duha jezgro svih religijskih predstava i prakse. Ovo je samo poluistina to znai da nije istina. Oseanja su veoma sloena i ak kontradiktorna: ljubav prema umrlom i odvratnost prema leu, strasna privrenost prema linosti i potresni strah od onoga to je preostalo meaju se i utiu jedan na drugi. Ovo se ogleda u spontanim reakcijama i ritualnim postupcima pri smrti.18 Umiranje kao lini in postaje kolektivni dogaaj. Dolazi do diferencijacije uloga prema blizini srodstva sa umrlim. Telo se pere, miropomazuje i ukraava. Jadikovanje naricanje je uvek javno i povezano je sa jasnim znacima alosti. Le je centar pobone panje. esto postoje ritualni oblici milovanja ili ukazivanja potovanja. U isto vreme se smatra da su ovi postupci opasni i odvratni, i to naroito za onoga ko ih ini.19 Uklanjanje lea moe se odvijati u dva sutinski suprotna pravca: ouvanje celovitosti tela ili njegovih delova i potpuno njegovo unitenje. () u ovim obiajima jasno je izraen fundamentalni stav preivelih srodnika prema pokojniku20 U svim ovim obiajima postoje dve paralelne tenje: da se veza sa umrlim odri i da se raskine. (neistost pogrebnog rituala) Ipak, pogrebni ritual primorava oveka da savlada odvratnost, da pobedi strah, da uini da pobonost i privrenost trijumfuju, a s tim i verovanje u budui ivot i nadivljavanje duha.21 Strah od smrti je instinktivan. Tajlorovi uzroci nastanka animizma (religije) pruaju model na osnovu koga se moe zasnovati verovanje u besmrtnost due. Verovanje u duhove je rezultat

16 17 18 19 20 21

54 55 56 57 57 57

verovanja u besmrtnost. () Pravo jezgro animizma je u dubokoj emotivnoj injenici o ljudskoj prirodi, u elji za ivotom.22 U primitivnom drutvu smrt je vie nego nestanak jednog lana. Pokreui jedan deo dubokih instikata za samoodranje, ona preti samom jedinstvu i solidarnosti grupe (Jer deluje Tanatos koji je jednak: unitavanju dobara, predavanju oaju, gubljenju vere, beanju iz sela; to u krajnjem ishodu ima unitavanje materijalne osnove drutva. Primedba moja), a od toga zavisi organizacija toga drutva, njegova tradicija, i najzad, cela kultura.23 Religija osveujui i na taj nain standardizujui jedan dugi niz impulsa prua oveku mentalni integritet.24

I.

JAVNI I PLEMENSKI KARAKTER PRIMITIVNIH KULTOVA

Sveani i javni karakter obreda kulta je znaajna osobina religije uopte. () Religiji je potrebna zajednica kao celina, kako bi njeni lanovi zajedno mogli da oboavaju svoje svete stvari i boanstva, a drutvu je potrebna religija za odravanje moralnog zakona i reda. Religija zahteva postojanje sezonskih, povremenih svetkovina sa velikim skupom ljudi, s veselje i sveanom odedom, sa bogatom hranom i poputanjem strogosti pravila i tabua. () Interesovanju za obilje materijalnih dobara pridruuje se interesovanje za mnotvo ljudi, za skup vernika, za selo kao celinu. (svetkovine etve) Ovo implicira odsustvo svakog krivoverja, sektatva ili razdora.25 1. DRUTVO KAO PERSONIFIKACIJA BOGA Religija se ne moe smatrati samo kolektivno-drutvenim fenomenom kako o njoj govore Dirkem i Robertson Smit, jer to opovrgavaju injenice inicijatikog iskuenitva i sva emocionalnost koju religija sobom nosi prema pojedincu (npr. smrt). Moralnost koja se praktikuje ima za opravdanje boansku volju i drutvo. On namee svest. Meutim, iako je drutvo jedan od generatora morala on se ostvaruje samo kroz um pojedinca. Odavde moemo zakljuiti da moral nije iskljuivo drutveni ni individualni fenomen, ve meavina i jednog i drugog. Malinovski kae da Dirkem izvore religije izvodi iz uzburkanosti emocija pojedinca kada se nae u grupi koja slavi sveanost. Ako definiciju drutva proirimo i prihvatimo da je ono jedan trajni entitet koji se nastavlja kroz tradiciju i kulturu, gde svaku generaciju vaspitava i uobliava ona prethodna prema svojoj slici, pomou drutvenog naslea civilizacije, ne moemo li onda smatrati da
22 23 24 25

58 59 59 61

je drutvo prototip boanstva? ivotne injenice opovrgavaju ovu teoriju. Jer tradicija obuhvata zbir drutvenih normi i obiaja, pravila umetnosti i znanja, zabrane, propise, legende i mitove, i samo deo toga je religijski, dok je ostalo, u sutini, svetovno. Budui da nije samo boansko Drutvo to ne moe biti.26 U primitivnim drutvima religija nastaje iz individualnih izvora. Drugo, drutvo kao gomila nije uvek sklono da proizvodi religijska verovanja ili ak religijska stanja uma, dok je kolektivna uzburkanost isto svetovne prirode. Tree, tradicija, zbir izvesnih pravila i kulturnih dostignua, u primitivnim srutvima obuhvata i vrsto dri u ruci i sveto i svetovno.27 2. MORALNA MO VEROVANJA PRIMITIVNOG OVEKA Religija stavlja svoje obeleje na kulturno vredne stavove, i primenjuje ga kroz javno vrenje.28 3. DOPRINOS DRUTVA I POJEDINCA PRIMITIVNOJ RELIGIJI Moramo, prema tome, zakljuiti da je u primitivnim zajednicama javnost neophodni metod religijskog otkrovenja, ali da drutvo nije ni autor religijskih istina, a jo manje njen predmet koji se sam otkriva.29 Uzroci javnih izraavanja moralnih istina: Otkrivanju svetih stvari i natprirodnih bia daje se sveana veliina. Odravanje morala je mogue samo ako postoji opti standard ponaanja. U primitivnim drutvima, gde nema zakona koji se primenjuje kaznama, automatsko samodejstveno moralno pravilo je od najveeg znaaja za formiranje same osnove primitivne organizacije i kulture. Za svaku religiju je osnovno da njena dogma treba da se shvati i tretira kao apsolutno nepromenljiva i nedodirljiva.30

II.

VETINA MAGIJE I MO VERE

Magija je skup isto praktinih inova koji se vre kao sredstvo za ostvarenje cilja.31 To je potpuno trezvena, prozaina, ak nezgrapna vetina koja se primenjuje iz

26 27 28 29 30 31

63 64 68 69 69-70 72

praktinih razloga, 32 verovanja.

kojom

upravljaju

sirova

plitka

1. OBRED I INI Kakva je magijska mo koja se javlja u obredu? Bilo da je to akt koji izraava izvesna oseanja, ili obred imitiranja i najavljivanja, ili isto vrenje, svi oni imaju jedno zajedniko obeleje: snaga magije, njena mo, mora da se prenese na omaijani predmet. To je uvek mo koja se nalazi u inima, jer najvaniji element u magiji su ini. One su natprirodne, prenose se magijskim srodstvom. () Formula je uvek jezgro vrenja magije.33 Postoje tri elementa tipina za verovanje u mo magije: Zvuni efekti, kao to su imitiranja prirodnih pojava (vetar, grom) Upotreba rei (bajalica) koje izraavaju cilj i emociju Mitoloke aluzije, pozivanje na pretke i heroje kulture od kojih je ta magija primljena34 2. TRADICIJA MAGIJE Tradicija koja suvereno vlada u primitivnoj civilizaciji okuplja se oko magijskog rituala i kulta. () Magija nikada nije nastala, ona nikada nije stvorena ili izmiljena. Svaka magija je od poetka samo bila znaajno svojstvo stvari i procesa koji ivotno interesuju oveka, a ipak izmiu njegovim normalnim racionalnim nastojanjima. Magija je kvalitet stvari, ili, tanije odnos izmeu oveka i stvari. Stoga ona ne sme biti naruena.35 Magija nije samo ljudska u svom otelotvorenju, ve u svojoj osnovi: ona se odnosi, uglavnom, na ovekova stanja i aktivnosti, na lov obraivanje bate, ribolov, trgovanje, seksualne odnose, bolest i smrt. () ona je usmerena od oveka ka prirodi () Magija ne proizilazi iz posmatranja prirode i poznavanja njenih zakona, ona je iskonsko vlasnitvo oveka i moe se saznati samo kroz tradiciju i koje potvruje nezavisnu mo oveka da postie eljeni cilj.36 ovekovo telo, budui sabiralite magije i njenog toka, mora da se podredi raznim stanjima. Mag mora da se podredi raznim tabuima ili e se ini prekinuti.37

32 33 34 35 36 37

72 74 74-75 75 76 76

3. MANA I MO MAGIJE Magija po svojoj prirodi perdstavlja ograniene i zauvek date forme. Njen karakter je iskljuivo ljudski. Budui da mana, orenda, vakan predstavljaju neusmerene i neograniene (transcendentne) sile ne moe se govoriti o identitetu magije i mane. Jedno je jasno magija nije nastala iz jednog apstraktnog pojma univerzalne moi koji se kasnije primenjivao na konkretne sluajeve.38 4. MAGIJA I ISKUSTVO Magijski ritual, veina principa magije, veina njenih ini i materija, otkriveni su oveku u onim iskustvima strasti koji ga napadaju u orsokaku njegovog instinktivnog ivota i njegovih praktinih poduhvata, u onim prazninama i prelomima koji su ostali u nezavrenim zidovima kulture koje on podie izmeu sebe i saletajuih iskuenja sudbine.39 injenica je da u primitivnim drutvima magija i istaknuta linost idu zajedno. Magija se tako podudara sa linim uspehom, vetinom, hrabrou i mentalnom moi. () Mitologija magije se javlja oko velikih maga, njihovih isceljenja, uspenm lovovima itd.40 Tako mit nije bezvredan proizvod prolih vremena, koji se odrava kao prazna pria. to je iva sila koja stalno proizvodi nove pojave, stalno okruava magiju novim svedoanstvima. Magija se kree u slavi prole tradicije, ali ona, takoe, stvara sopstvenu atmosferu mita koji se stalno ponovo raa. () Magija je most izmeu zlatnog vremena iskonske vetine i udotvornih moi dananjice. Otuda su formule pune mitolokih aluzija.41 Mit nije razmiljanje primitivnog oveka o o poreklu stvari proizalo iz filozofskog interesovanja. Niti je on rezultat razmiljanja o prirodi neka vrsta simbolinog predstavljanja zakona prirode. On je istorijski opis jednog od onih dogaaja koji jednom za svagda potvruju tanost izvesnih formi magije.42 Mit moe da se vezuje ne samo za magiju, nego za svaki oblik drutvene moi ili drutvenog prava.43 Najtipinija, najrazivjenija, mitologija u primitivnim drutvima je mitologija magije, a funkcija mita nije da objanjava, ve da posvedoi, nije da zadovolji radoznalost, ve da prui poverenje u mo, nije da ispreda prie, ve da uspostavi tok osloboen od sadanjih zbivanja esto sline vrednosti verovanja.44

38 39 40 41 42 43 44

78 80 81 81 81-82 82 82

5. MAGIJA I NAUKA Uslov uspenosti magije je potpuno potovanje pravila postupanja, tabua i besprekorno vrenje obreda. Ali i kada je sve to ispotovano uvek opstoji kontra magija.(crna i bela magija) Magija je slina nauci u tome to uvek ima odreeni cilj, tesno povezan sa ovekovim instinktima, potrebama i tenjama. () Kao i druge umetnosti i vetine, njom takoe upravlja teorija, sistem principa koji odreuju kako in treba da se obavlja da bi bio efikasan.45 I magija i nauka razvijaju odreeni metod rada. () U saglasnosti sa Frejzerom magiju moemo nazvati pseudonaukom.46 () nauka je zasnovana na posmatranju i utvrena je razumom. Magija je zasnovana na specifinim iskustvima emotivnih stanja u kojima ovek ne posmatra prirodu nego sebe, u kojima se istina ne otkriva razumom ve dejstvom emocija na organizam. Teorije o saznanju diktira logika, teorije magije asocijacija ideja pod uticajem elje. Racionalno znanje sainjava domen svetovnog; magijsko znanje ogranieno pravilima, misterijama i tabuima, sainjava polovinu domena svetog.47 6. MAGIJA I RELIGIJA I magija i religija pruaju izlaz u iz situacija emotivne napetosti i orsokaka iz kojih se ne moe izai empirijskim putem, ve samo ritualom i verovanjem u domen natprirodnog. I magija i religija su zasnovane na mitolokoj tradiciji i obe ive u atmosferi natprirodnog, u stalnom otkrivanju njihove udotvorne moi. One su obe okruene tabuima i pravilima koja odvajaju njihove akte od svetovnih akata.48 Razlika: () u okviru domena svetog mi smo definisali magiju kao praktinu vetinu koja se sastoji u inovima sredstvu za postizanje odreenog cilja za koji se oekuje da e se kasnije ostvariti; a religiju kao skup samostalnih inova koji su sami sebi cilj. Praktina vetina ima svoj sueni metod: ini, obred i stanje vrioca uvek sainjavaju njeno svakidanje trojstvo. Religija, sa svojim sloenim aspektima i svrhama, nema tako jednostavan metod, i njeno jedinstvo se ne moe videti ni u obliku njenih inova niti, pak, u jednoobraznosti glavne sadrine, ve pre u funkciji koju ona ima i u vrednosti njenog verovanja i rituala. (...) Magija je uvek potvrda ovekove moi da moe proizvesti izvesne odreene efekte pomou odreenih ini i obreda. Religija je natprirodna stvarnost.49 Magija je postala vlasnitvo oveka i morala je da se prenosi u direktnom srodstvu sa generacije na generaciju te je ostala u rukama
45 46 47 48 49

83 84 84 84 85

specijalista. Religija je, u primitivnim drutvima, stvar svih, u njoj svako igra aktivnu i ravnopravnu ulogu. () Jedina specijalizacija u religiji tj. rana spiritistika medijacija nije zanimanje ve lina obdarenost. Jo jedna razlika je ta to je razlika izmeu belog i crnog slabo izraena u religiji. Dok se magija bavi praktinim stvarima prvobitna religija se bavi sudbonosnim, nepopravljivim dogaajima i natprirodnim biima i silama.50 Funkcija magije je da ritualizuje ovekov optimizam, da pojaa njegovu veru u pobedu nade nad strahom.51

Mit u psihologiji primitivnih naroda

I. ULOGA MITA U IVOTU
Teza ovoga dela je da postoji tesna veza izmeu rei, mita, svetih pria jednog plemena, s jedne strane, i njihovih ritualnih postupaka, njihovih moralnih ideja, njihove drutvene organizacije i ak njihovih praktinih aktivnosti, s druge strane.52 () isto umetniko i nauno interesovanje primitivnog oveka za prirodu je vrlo ogranieno; u njegovim idejama i priama ima malo mesta za simbolizam; i mit, u stvari, nije neka jalova rapsodija, niti besciljno izlivanje uzaludnih matarija, nego vredna, vrlo znaajna kulturna snaga.53 () mitologija, sveto znanje plemena, jeste snano sredstvo da se pomogne primitivnom oveku, da mu se dozvoli da sastavi kraj sa krajem u njegovoj kulturnoj batini.54 Mit, onako kako postoji u zajednici primitivnog oveka, tj. u svojoj ivoj formi, nije samo pria koja se pria, ve stvarnost koja se doivljava.55 Mit upravlja verom i kontrolie ponaanje.56 () kad se mit prouava kao iv, on nije simbolini nego neposredni izraz svoje sadrine; on nije objanjenje koje zadovoljava nauno interesovanje, ve negativno vaskrsnue iskonske stvarnosti koja se pria da se zadovolje duboka religijska potreba, moralne elje, drutveno potinjavanje, potvrivanje, ak praktini zahtevi. U
50 51 52 53 54 55 56

85 86 90 91 92 93 94

primitivnoj kulturi mit vri jednu neophodnu funkciju: on izraava, pojaava i ozakonjuje verovanje; on uva i namee moral; on garantuje delotvornost rituala i sadri praktina uputstva. () on je pragmatika povelja primitivne vere i moralne mudrosti.57 () sutina legende, ak i vie nego bajke, moe se nai samo u kombinovanom prouavanju prie i njenog konteksta u drutvenom i kulturnom ivotu domorodaca.58 Ako se bajke priaju radi zabave, legende da se d ozbiljna izjava i zadovolji drutvena ambicija, mit ili sveta pria se smatraju ne samo kao istinite, ve i kao svete i dostojne potovanja, i one u kulturi igraju veoma znaajnu ulogu. Kao to znamo narodna pria je predstava koja se izvodi u odreeno doba godine. Ona je akt drutvenosti. Legenda, izazvana dodirom sa neobinom stvarnou, otvara istorijske poglede na prolost. Mit nastaje kad obred, ceremonija, ili drutveno odnosno moralno pravilo zahtevaju opravdanje, potvrdu prolosti, stvarnosti i neprikosnovenosti.59 Ne postoji ni jedna znaajna magija, ni jedna svetkovina, ni jedan ritual bez verovanja; a verovanje je utkano u prie o konkretnim presedanima. Veza je vrlo bliska, jer se smatra da je mit, ne samo komentar dopunskih obavetenja, ve je svedoanstvo, povelja, a esto i praktini vodi za aktivnosti sa kojima je povezan. S druge strane, rituali, sveani obredi, obiaji i drutvena organizacija sadre neposredne veze sa mitom i smatra se da su rezultat mitolokog dogaaja. () ne samo da oni crpu svoju materiju i energiju iz ivota i interesovanja, ve upravljaju mnogim osobinama kulture, kontroliu ih, ine dogmatsku sr primitivne civilizacije.60

II.

MIT O POSTANKU SVETA

Ono to je u takvoj prii stvarno znaajno, to je njena drutvena funkcija. Ona prenosi, izraava i jaa fundamentalnu injenicu lokalnog i srodnikog jedinstva grupe ljudi koji potiu od zajednikog pretka. Pria o poreklu bukvalno sadri povelju zajednice.61 Mit o postanku sveta upotpunjuje i spaja istorijsku tradiciju, zakonske principe i razne obiaje. Tako, s jedne strane, stvarnost mita lei u njegovoj drutvenoj funkciji, a s druge strane, kad jednom ponemo da prouavamo drutvenu funkciju mita i tako rekonstruiemo njegovo puno znaenje, mi smo podstaknuti da gradimo potpunu teoriju o drutvenoj organizaciji domorodaca.62
57 58 59 60 61 62

94 98 98 99 105 105

III.

MIT O SMRTI I POVRATNOM CIKLUSU IVOTA IV. MIT O MAGIJI

S mnogih taaka gledita, magija je najvaniji i najmisteriozniji aspekt pragmatikog stava primitivnog oveka prema stvarnosti.63 Magiji je potrebno rodoslovlje, neka vrsta tradicionalnog pasoa u njenom putovanju kroz vreme. Ovo prua mit o magiji.64

Nauna teorija kulture

I. II. KULTURA KAO PREDMET NAUNOG ISPITIVANJA TA JE ZA HUMANISTU MINIMALNA DEFINICIJA KULTURE

Nauni stav je isto toliko star koliko i kultura, a minimalna definicija nauke proizilazi iz svake pragmatike radnje. Minimalna definicija nauke podrazumeva postojanje optih zakona, polja za eksperiment i posmatranja i, najzad, kontrolu akademske rasprave praktinom primenom.65

III.

POJMOVI I METODE ANTROPOLOGIJE IV. TA JE KULTURA?

Jasno je da je zadovoljenje organskih ili osnovnih potreba oveka i rase minimalni niz uslova koji se namee svakoj kulturi. Problemi koje nameu ovekove potrebe za hranom, rasploavanjem i higijenom moraju se reiti. Oni se reavaju graenjem nove, sekundarne i vetake okoline. Time se stvara novi standard ivota. Kulturni ivotni standard znai da se pojavljuju nove potrebe i da se ljudskom ponaanju nameu novi imperativi i determinante.66 Moi emo da napravimo razliku izmeu instrumentalnih imperativa koji proizilaze iz takvih vrsta aktivnosti kao to su ekonomske, vaspitne, normativne i politike i integrativnih imperativa. Tu emo ubrojiti: znanje, religiju i magiju. Umetnike aktivnosti i aktivnosti u rekreaciji moi emo da poveemo direktno sa
63 64 65 66

121 122 276 292

nekim fiziolokim karakteristikama ljudskog organizma i da pokaemo njihov uticaj i zavisnost od naina zajednike akcije, magijskog, ekonomskog i religijskog verovanja.67 Analiza, u kojoj pokuavamo da odredimo odnos izmeu kulturne radnje i ljudske potrebe, osnovne ili izvedene, naziva se funkcionalna analiza. Je funkcija ne moe nikako drugaije da se definie nego kao zadovoljenje potrebe kroz aktivnost u kojoj ljudska bia sarauju, upotrebljavaju vetake tvorevine i troe dobra. () Pojam organizacije je ovde sutinski pojam. Da bi se postigao neki cilj ljudska bia moraju da se organizuju.68 Svaka organizacija poseduje izvesnu strukturu koja je univerzalna za oveka. To je institucija. Kultura je celina sastavljena od delimino samostalnih, delimino zdruenih institucija.69 Svi procesi evolucije ili difuzije dogaaju se, pre svega, u obliku promene institucije. Bilo u obliku izuma, ili kao akt difuzije, novo tehniko sredstvo se ukljuuje u ve ustanovljen sistem organizovanog ponaanja i postepeno proizvodi potpuno ponovno uobliavnje te institucije. Ni jedan izum, ni revolucija, niti drutvena ili intelektualna promena, nikada se ne deavaju ukoliko nisu stvorene nove potrebe.70

V. VI.

TEORIJA ORGANIZOVANOG PONAANJA KONKRETNI FRAGMENTI ORGANIZOVANOG PONAANJA

Povelju institucije definisau kao sistem vrednosti radi ijeg se ostvarenja ljudska bia organizuju ili ulaze u ve postojee organizacije. Ljudstvo jedne institucije definisau kao grupu organizovanu po odreenim principima vlasti, podeli funkcija i raspodeli privilegija i dunosti. Pravila i norme jedne institucije su tehniki steene vetine, obiaji, zakonske norme i etike zapovesti koje lanovi prihvataju ili koje im se nameu. na izvestan nain ljudstvo i pravila proizilaze i zavise od povelje.71 Celokupna organizacija uvek je zasnovana i tesno povezana sa neposrednom materijalnom okolinom odn. sve one imaju materijalni podstratum.72

67 68 69 70 71 72

293 293 294 295 301 301

Razlika izmeu aktivnosti i pravila je jasna i precizna. Aktivnosti zavise od sposobnosti, moi, potenja i volje lanova. One uvek odstupaju od pravila, koja predstavljaju idealnu radnju.73 POVELJA LJUDSTVO MATERIJALNI APARAT AKTIVNOSTI FUNKCIJA NORME

VII. FUNKCIONALNA ANALIZA KULTURE VIII. TA JE LJUDSKA PRIRODA

Pod ljudskom prirodom podrazumevam bioloki determinizam, koji svakoj civilizaciji i svim pojedincima u njoj namee vrenje telesnih funkcija kao to su disanje, odmor, ishrana, izluivanje i reprodukcija. Pojam osnovnih potreba moemo definisati kao bioloke uslove i uslove okoline koji moraju da se ispune da bi pojedinac i drutvo opstali.74

IX.

NASTAJANJE KULTURNIH POTREBA

Impuls se pojavljuje u svakoj dinaminoj formi kao nagon, ali kao nagon koga je uobliila tradicija.75 Da bi se izbegao fizioloki ili psiholoki diskurs odn. da bi se prelo na polje antropologije o nagonoma se mora govoriti kroz njihovu kulturnu determinisanost ili potrebe. Pod potrebom shvatamo sistem uslova u ljudskom organizmu, u kulturi i u njihovom meusobnom odnosu sa prirodnom okolinom, uslova koji su dovoljni i potrebni za opstanak grupe i organizma.

X.

OSNOVNE POTREBE I KULTURNE REAKCIJE

73 74 75

302 316 322

OSNOVNE POTREBE

KULTURNE REAKCIJE

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Metabolizam Reprodukcija Telesne udobnosti Sigurnost Kretanje Rastenje Zdravlje

Intendantura Srodstvo Sklonite Zatita Aktivnosti Vaspitanje Higijena

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Ipak, ni jedna institucija se ne moe funkcionalno povezati s jednom osnovnom potrebom, niti s jednom kulturnom potrebom.76

XI.

PRIRODA IZVEDENIH POTREBA

(kulturni imperativi) Determinizam kulturnih imperativa je jednak biolokom determinizmu. Do usvajanja kulturne pojave dolazi tek kada je jasna potreba za njom i kada je za njenu primenu otvoreno mesto u postojeoj instituciji ili se oko nje stvori nova institucija. Ukoliko bi se drutvo odreklo jednog dela institucije to bi nuno povuklo raspad itave instiucije, budui da je ona iskljuivo funkcionalna te da izostanak jednog dela ini od nje neupotrebljivi deo kulture. Ako se podsetimo da su sve institucije meusobno funkcionalno povezane onda bi rezultat ukidanja doveo do nestanka drutva.

76

339