ISTORIJA I MIT

O JEDNOM ZAGONETNOM NARODU

Preveo s nemakog
Slobodan Damnjanovi

Naslov originala:
Arnulf Krause
Die Welt der Kelten
Geschichte und Mythos eines Rtselhaften Volkes

Copyright 2004 Campus Verlag GmbH, Frankfurt/Main

Translation copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

SADRAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1. KELTI AKTUELAN NAROD IZ RANE ISTORIJE . . 15
Poput bia iz drugog sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zagonetan narod pod velom tame . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kelti nisu narod ali jesu kulturna
i jezika zajednica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Keltski jezici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kultura na putu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Od drevne prolosti do modernog doba . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mi smo Kelti! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15
17
24
28
29
32
33

2. UNIVERZALNO PRISUSTVO VLADARA, RATNIKA I KELTA JEDNA KULTURA OSVAJA EVROPU . . . . . 35

Gospodari soli sa Alpa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladar iz Hohdorfa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Srednja Evropa varvarska zemlja vladarskih sedita i grobnih
humki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Keltski centar Mon Lasoa i Hajneburg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Razbijene statue i nastanak nove keltske kulture . . . . . . . . . . .
Sveta mesta Glauberga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Doba velikih seoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kelti na Pou i Jadranskom moru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

35
37
43
49
54
58
63
67

Arnulf Krauze
Kelti osvajaju Rim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kelti u Italiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kelti prolaze kroz Herkinijske ume i ugroavaju grko proroite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dugoveno keltsko pleme iz Galatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Keltiberi sa Pirinejskog poluostrva i njihova borba protiv
Rima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

69
75
77
80
82

3. DOBA CVETANJA I PROPASTI KELTA CEZAR

OSVAJA GALIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Keltski gradovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Galija zemlja opiduma, sakupljaa ljudskih glava i druida . . 90
Gali u predveerje rimske intervencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Germani, Helveti i rimski namesnik Cezar . . . . . . . . . . . . 101
Cezar prodire u Galiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Galska plemena i Cezar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Belgi su najhrabriji Gali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Borbe u divljini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Pomorske bitke, gerila i masakri Cezar ne gospodari
Galijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Tajni sabori u umama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Vercingetoriks i veliki ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Gergovija galska pobeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Presudna bitka kod Alesije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Poslednji otpor i kraj slobodne Galije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Nestanak Kelta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

4. RIMSKI GRADOVI I KELTSKA UMSKA SVETILITA GALSKO-RIMSKA KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

Rimska Galija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tamne strane rimske vladavine: nemiri u Galiji . . . . . . . . . . . .
Ustanak Batava Gali i Germani u borbi protiv Rima . . . . . .
Galsko-rimska civilizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Boanstva uma, brda i izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

144
147
149
155
159

Kelti

5. KELTI BRITANSKIH OSTRVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Tajanstveno ostrvo kalaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Cezar u Britaniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Druga ekspedicija u Britaniju Cezar protiv Kasivelauna . .
Dugotrajno osvajanje jedne gotovo zaboravljene zemlje . .
Ustanak kraljice Budike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Rimska i varvarska Britanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Irska zeleno ostrvo na rubu keltskog sveta . . . . . . . . . . . .
Mrano doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kelti, Anglosaksonci, Vikinzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

167
171
175
178
180
188
192
200
204

6. KRALJ ARTUR NAJSLAVNIJA KELTSKA LEGENDA I NJENA TAJNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Ser Tomas Malori i Arturova smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tragini svet kamelotskog dvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Defri od Monmuta i britanski kraljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tajanstvene knjige Kelta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Da li je Artur stvarno postojao. Na tragu jednog lika iz
keltskog sveta bajki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Merlin prorok i arobnjak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gral i drugi tajanstveni predmeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Veni Artur keltski doprinos svetskoj knjievnosti . . . . . .

205
207
212
214
220
223
228
232

7. DRUIDI, SAKUPLJAI LJUDSKIH GLAVA I JEZIVO PRINOENJE RTAVA POSEBNOSTI KELTSKE

KULTURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Druidi svetenici, sudije i znalci svih stvari . . . . . . . . . . . .
Hrastovi koji se potuju zbog imele koja na njima raste . . . . . .
Majstori usmene rei i dvadesetogodinje kolovanje . . . . . .
Smrt je sredina dugog ivota druidi i seljenje dua . . . . . .
Poreklo i priroda druida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sakupljanje glava i kult lobanje strast keltskih ratnika . . .
Vavrarski obredi, jezive rtve i ljudska krv . . . . . . . . . . . . . . . .
Hramovi, lugovi, sveta mesta... i prinoenje ljudskih
rtava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Straa ratnika bez glava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gde su se druidi zadrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

233
236
237
240
244
247
251
253
255
259

Arnulf Krauze

8. VILENJACI IZ DRUGOG SVETA PESME I LEGENDE OSTRVSKIH KELTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262

Bajkoviti svet britanskih ostrva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Irske seobe: udovita, bogovi i Kelti . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Proterivanje u donji svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Drugi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Putovanje u drugi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Galerija irskih junaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ku Halan i velika pljaka goveda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vilenjaci, neiste sile i arobna magla: bajke i legende
keltskih naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Irski vilenjaci i braa Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

262
267
272
274
277
281
285
291
294

9. KELTI U NOVOM DOBU OD OSIJANA DO

MAGLI KOTSKE VISIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
Ponovno raanje jedne iezle kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Osijan: keltska moda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Valter Skot i romantika kotske visije . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Alisa u zemlji uda i eirske make . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Povratak druida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Arheoloka otkria i moderna keltska renesansa . . . . . . . . .

298
301
305
306
309
311

10. KELTI KAO DEO MODERNOG SVETA . . . . . . . . 315

Antiimperijalistiki govor kotskog poglavara . . . . . . . . . . .
Keltske igre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Istinski zeleni i njihov kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mata u svetu Kelta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
O elfima, orcima i hobitima Kelti u srednjoj zemlji . . . . .
Keltski nadrealisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

315
318
324
326
332
336

Kelti
DODATAK

Kelti istorijska plemena i narodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hronoloka tabela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na tragovima Kelta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sekundarna literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Imenski i predmetni registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

339
349
353
363
363
364
368

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
Ekskursi

Skriveno keltsko naslee u jeziku i geografskim imenima . . . . . . 17

Imena planina, brda, reka i jezera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Imena naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Keltska umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Keltsko drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Kameni grobovi i heroji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Kue, naselja i svakodnevni ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Kelti, majstori gvoarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Ratnici i njihov svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Svet keltskih bogova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Keltske ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Monasi, misionari i svetiteljke hrianstvo u Irskoj . . . . . . 192
Rukopisi irskih monaha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Kelti i smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Halloween i keltska nova godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
ivotinje biljke udovita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
Keltska muzika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Asteriks i njegova druina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326

PREDGOVOR

Kelti su meu nama. Nijedan drevni narod svojim arheolokim nasleem ne izaziva toliko zanimanja kao oni i nijedan
se ne ini toliko savremenim. Jer, mada je njihova kultura sa
evropskog kopna nestala jo pre dve hiljade godina, njeno
naslee je jo dugo cvetalo u zapadnim pokrajinama kontinenta, na Britanskim ostrvima i u Bretanji. Tako se ono
to je nestalo ili bilo prisutno ponovo pokazalo u mnogim
oblicima podseajui u tom smislu na irske vilenjake koji
su, kada su prognani sa lica zemlje, novo utoite nali u
grobnim humkama. Na taj su nain nauno saznanje i poetska mata o Keltima stvorile sliku koja i dalje privlai sve
vie ljudi.
U naune injenice ubraja se i podatak da ispod naih
nogu poivaju ostaci jedne zagonetne kulture. Kelti su vie
od dve hiljade godina ostavljali svoje tragove na podruju koje se protezalo od panije na zapadu do Turske na
istoku. A to su grobne humke sa raskonim posmrtnim
darovima, ostaci naselja sa monim zidinama i rtvenicima
koji ukazuju na bizarne obrede. Predstavnici ove kulture
u Nemakoj naeni su u jo uvek nedovoljno istraenim

12

Arnulf Krauze

arheolokim iskopinama u Hohdorfu i Glaubergu; u vajcarskoj to je keltski grad Bern; u Austriji gospodari soli
iz Haltata i Halajna; u Francuskoj rtvenici pronaeni u
Pikardiji i Ardenima. Nabrajanje se moe nastaviti unedogled.
Izlobe i muzeji pokazuju majstorstvo keltskih zanatlija
u izradi filigranskih predmeta. Tek pri paljivijem gledanju
na njima se otkriva minijaturni svet ispunjen udovitima
i demonima; svet koji stvarnost postavlja na glavu. Treba
samo otkriti realistino prikazivanje ljudske glave i fantastina bia unutar bronzanih i zlatnih listova, ije znaenje ni
danas nije jasno. Jer, Kelti su se svesno i dalekoseno odrekli
upotrebe pisma, zbog ega savremeni istraivai ostaju bez
odgovora na mnoga pitanja. Keltska minijaturna remek-dela,
njihovi otri i opasni maevi od gvoa, kao i njihovi neobini kameni spomenici, otkrivaju kulturu iji se vladarski
sloj kretao izmeu ogromnih prihoda steenih trgovinom i
aure prepune tajanstvene magije.
Kelte su njihovi antiki susedi doivljavali kao varvarske
i opasne neprijatelje, ije neljudsko ponaanje nisu mogli
da shvate. Razlog tome treba traiti pre svega u fanatinom
sakupljanju ljudskih glava, kome u istoriji nema premca.
Mnoga arheoloka istraivanja i danas se sreu sa zlokobnim ostacima ovog obiaja. Stoga se ne treba uditi to se
Keltima dve i po hiljade godina pripisuju ova sramna dela:
ljudoderstvo, jezivi obredi rtvovanja i mnoga druga.
Ipak, Evropa se suoava i sa sasvim drugaijom, privlanijom slikom ovog drevnog naroda. Oni se doivljavaju kao
ljudi koji su umeli mudro da se odnose prema prirodi, ije
su tajne navodno znali i umeli da iskoriste. U modernoj
svesti Kelti danas vae za prijatelje ivotinja i poznavaoce
prastarog drvea.

Predgovor

13

Osim toga, u ovom prvom srednjoevropskom narodu ije

nam je ime poznato mnogi prepoznaju prve Evropljane, a
njihovu kulturu kao dalekog preteu dananjih tenji za ujedinjenjem. Pored savremenih naroda koji govore keltskim
jezikom Iraca, kota, Velana, Bretonaca danas sve vie
Evropljana otkriva svoje keltske korene, odnosno vlastitu
istoriju i kulturu smatra izdankom keltske istorije i kulture.
Druidi su simbol mudrosti i poznavanja prirode; njihove
svete biljke su hrast i imela. Keltski mudraci ve 2000 godina
predstavljaju arhetipove vraeva i maioniara, uenjaka i
svetenika. Iz ove tradicije razvio se i lik srednjovekovnog
arobnjaka Merlina, koji je postao jedan od najomiljenijih likova svetske knjievnosti, a sa njim se razvio i ciklus
ka vezanih za kralja Artura, njegove vitezove i traganje za
Svetim gralom, koji je u srednjovekovnom dvorskom ruhu
sauvao mnoga keltska predanja.
Na ovaj nain udaljeni svet Kelta dosee do dananjeg
doba, u kome se moe nai gotovo na svakom mestu: u
arheolokim nalazitima, u muzejima i na izlobama; u divnim irskim rukopisima iz ranog srednjeg veka, u bajkama
keltskih naroda, u muzici i na sceni; u brojnim filmovanim
romanima i priama o vilenjacima, vampirima i udovitima, sve do knjievnih bestselera kao to su Avalonske magle i
Gospodar prstenova. ak i No vetica, koja je dola iz Amerike, puna je elemenata keltskog predanja.
Knjiga koja se nalazi pred itaocima vodi rauna o ovome
iznenaujuem prisustvu pa se zato ne oslanja samo na arheoloka otkria i antike izvetaje o keltskim pohodima ve
uzima u obzir i upravo pomenute tragove Kelta. Osim istorijske slike o Keltima ona sadri i predstave koje se o njima
stvaraju ve dve stotine godina. U skladu s tim, pred itaocem se pojavljuje jedan arolik, esto bizaran svet, ija se

14

Arnulf Krauze

predstava takoe zasniva na savremenim naunim saznanjima. Kelti se ovde ne predstavljaju samo kao istorijski narod
oni takoe prerastaju u ideal daleke prolosti sa kojom
savremeni ovek povezuje svoje elje, enje i matanja.

Arnulf Krauze,
avgust 2004.

1. KELTI
Aktuelan narod iz rane istorije

Poput bia iz drugog sveta

Kelti su prebivali daleko na severu, sa one strane planina
i uma; njihove kolibe bile su siromane kao i itav njihov
ivot; protiv neprijatelja su nastupali obnaeni i ratoborni;
njihovi mukarci i ene nisu znali za strah; sakupljali su
glave pobijenih neprijatelja, a ratnici su svoje polne potrebe
zadovoljavali jedni sa drugima; ipak, u svojoj elji za jelom i
piem i neobuzdanim hvalisanjem bili su kao deca. Za Grke
i Rimljane bili su vrhunac necivilizovanosti, apsolutni uzor
varvarstva. Antiki autori iz Rima i Atine prikazivali su ih
ovakvima u svojim delima, iz kojih su i preuzete pomenute
osobine. Od tada su morali da ive pod senkom mnogih
predrasuda i kliea, ali ih to nije mnogo brinulo; meutim, potonji autori koji slede njihove gotovo iezle tragove
moraju u spisima starih istoriara da razdvoje legendu od
istine. Od samog poetka slika koju su drugi stvorili o Keltima odudara od prave stvarnosti koju treba traiti u antikim
komentarima i arheolokim otkriima.

16

Arnulf Krauze

Ipak, bez Hekateja i Herodota, koji ih prvi pominju, i bez

njihovih brojnih sledbenika Kelti bi bili jedan od bezimenih
naroda. Njih bi, poput starih naroda koji su gradili velike
grobnice ili naroda koji su koristili ratne sekire, posle dve
i po hiljade godina karakterisali samo arheoloki utvrenim osobinama, kao narod koji je vladarima podizao velike
grobnice, kao ljude iz varvarskih naseobina; ili kao evropski narod koji je pravio zbirke od glava pobijenih neprijatelja. Ipak, oni su poteeni ove sudbine. Jer od svih naroda
nastanjenih severno od Alpa jedino je sauvano ime Kelta.
Sa druge strane, nisu nam poznata imena onih naroda koji
su mnogo pre njih izgradili svetilite Stounhend, ili onih
plemena koja su ivela u dananjoj saveznoj dravi Saksonija-Anhalt i koristila tzv. nebeski disk, kakav je naen u
Nebri kod Halea. Poznavanje imen stvara oseaj poverenja
i poistoveenja, koji svakako moe biti varljiv. Kad su Kelti
u pitanju, ono ostavlja utisak da se postojanje i osobenost
ovog naroda moe pratiti vie od dve i po hiljade godina u
prolost.
Strogo uzev, njihovo oznaavanje odreenim imenom
ne kazuje mnogo; Grci i Rimljani su verovatno preuzeli
imena koja su varvarska plemena koristila za sebe; imena
koja kao Kelti, Gali, Galati, znae oni koji se istiu ili oni
koji su moni. Ovo treba povezati sa navikom tih plemena
da za sebe koriste to povoljnije ime. Onda su pripadnici
razvijenih mediteranskih kultura tim imenima obeleavali
mnotvo severnih plemena, koja su karakterisale ve navedene osobine. Danas se imena koriste u sledeem znaenju:
Kelti se shvataju kao rodni pojam, dok se Galima nazivaju keltski itelji dananje Francuske; ime Galati koristi se
za ono keltsko pleme koje se posle dueg lutanja konano
nastanilo u Anadoliji.

Aktuelan narod iz rane istorije

17

Kelti su, meutim, ovekoveeni u jo jednom imenu. Njihovi germanski susedi koristili su za njih ime galski Volki, iz kojeg
se na kraju razvilo ime Velani. Kasnije se ovaj naziv koristio za
romanizovane Gale, za frankofonske Romane, to se do danas
sauvalo u imenu vajcarskog kantona Valis, kao i u belgijskom
nazivu Valonci i nemakom Valnus. U Velikoj Britaniji imena
Vels i Kornvol danas oznaavaju stare keltske oblasti.

Zagonetan narod pod velom tame

Pored imena, radoznalost i zanimanje od davnina podstie
i pitanje o poreklu Kelta. Mnoga istorijska plemena i narodi
svoje poreklo izraavaju preko mitova o zaetnicima; takav
je mit o Romulu i Remu od kojih su Rimljani izvodili svoje
poreklo. I Kelti su po svoj prilici imali takve legende o poreklu. One, meutim, nisu zapisane pa su zbog toga nestale
SKRIVENO KELTSKO NASLEE
U JEZIKU I GEOGRAFSKIM IMENIMA
Keltsko naslee prisutno je u jezikim svedoanstvima,
mada to nije sasvim oigledno. Ovo vai i za germanske jezike, poput nemakog, o kome e ovde biti rei.
Sledee rei mogu se, izmeu ostalih, izvesti iz keltskog
jezika:
Amt (sluba). Iza ove oznake krije se keltska re ambaktos ili vazal. Iz nje je izvedena engleska re embassy i
francuska ambassade, kojima se oznaava diplomatsko
predstavnitvo.

18

Arnulf Krauze

u tami vremena. Zato se opet moramo okrenuti podacima

antikih autora.
Meu njima, Cezar osvaja Galije i neposredni svedok
naglaava ponos Gala zasnovan na verovanju da oni potiu
od Dis Patera, boga donjeg sveta. Nekoliko vekova kasnije
rimski istoriar Amijan Marcelin dao je detaljno objanjenje:
Prastanovnici koji, prema nekima, odvajkada ive u ovim
krajevima nazivaju se Kelti, po imenu svog voljenog kralja,
a po imenu njegove majke Galati, kako se na grkom izgovara Gali. Prema miljenju drugih, oni potiu od Herkula,
koji je stariji od dorskog junaka, i naseljavali su oblasti pored
Okeana. Prema tvrenjima druida, jedan deo ovog naroda
oduvek je ovde iveo, a drugi su se doselili sa udaljenih ostrva i iz oblasti sa one strane Rajne, jer su svoj prvobitni zaviaj
morali da napuste zbog estih ratova i velikih poplava. Neki
ak tvrde da su se posle razaranja Troje neki njeni itelji,
beei od Grka, doselili u ove krajeve.
Brunne (oklop). U srednjem veku ovom reju je obeleavan oklop kojim su vitezovi titili grudni ko; nju su jo
u staro doba germanska plemena preuzela iz keltskog
jezika.
Budget (budet). Ovaj pojam preuzet je iz engleskog
jezika mada je izgovaran na francuski nain i korien je
umesto nemakog izraza Hanshaltplans (budetski
plan).
Eisen (gvoe). Nemci su vrlo rano preuzeli keltsku
re isarno, koja je u nemakom postala Eisen. Ona je
dokaz keltskog majstorstva u izradi gvoa.

Aktuelan narod iz rane istorije

19

U nameri da objasni poreklo Kelta ovaj poznoantiki

istoriar pribegava vrlo rairenim legendama. U njih spadaju mitovi koji po ugledu na Rim ime naroda izvode iz
imena njihovog prvobitnog vladara, zatim oni koji govore o naseljavanju pod vostvom grkog junaka Herkula, i
konano mit o poreklu od proteranih Trojanaca; retko koji
narod Evrope nije tvrdio kako upravo od njih potie. Osim
toga, jedan deo naroda navodno prebiva u svom zaviaju
od najstarijih vremena, dok se drugi doselio iz Germanije i
verovatno stopio sa Keltima.
Za razliku od novovekovnih teorija, Mercelinovo objanjenje porekla Kelta ne sadri nita spektakularno. Naime,
prema pomenutim teorijama, Kelti potiu iz Azije, pa su
posle dugog lutanja konano naselili veliki deo Evrope.
Mnogi, noeni matom, zamiljaju ih kao stepski konjaniki narod, prestraen gustim i tamnim umama Zapada, ali
kojem su put pripremili druidi-amani, koji su bez ikakvog
Karren (kola). Poznati po svojim kolima na dva i etiri
toka, Kelti su dali prvobitni izraz za oznaavanje ovog
prevoznog sredstva; od ovog izraza potie i engleska
re car (auto).
Lanze (koplje). U nemaki jezik ovaj izraz je doao iz
francuskog, ali je njegovo poreklo keltsko.
Reich (carstvo). Mada Kelti nikada nisu imali carevinu,
oni su ipak dali prvobitan izraz za oznaavanje vladavine koji se koristi u nemakom jeziku.

20

Arnulf Krauze

straha zalazili u te ume. Mada ovo spada u sferu fikcije, ovi

autori smatraju da se poreklo Kelta najbolje moe objasniti
njihovim dolaskom sa Istoka.
Brojni arheoloki nalazi i moderne DNK analize, raene na ostacima praistorijskih ljudi, vie govore u prilog
objanjenja rimskog istoriara. Prema ovim nalazima, Kelti
i njihovi preci od davnina su naseljavali Evropu, u doba
kada nije bilo masovnog doseljavanja. Mnogo spominjana
nejasnost u pogledu keltskog porekla, kako se ini, ipak se
donekle rasvetljava, mada se ne moe govoriti o potpunom
razjanjenju. Naprotiv, zagonetka i tajna ovog naroda postala je jo vea, to e se izloiti u ovoj knjizi.
U svakom sluaju, koreni Kelta ne gube se u udaljenim
zemljama, ve u dubinama evropske praistorije, o kojoj nema
pisanih tragova. Pretpostavlja se da je oko 2000 godina pre
nove ere iz istonih stepa u velikom broju doao tzv. narod
sa ratnim sekirama. Prema jezikim merilima, ovi su ljudi
Slogan (geslo). Ovaj pojam koji se upotrebljava da
oznai pravu re, potie iz galskog, na kome prvobitno
oznaava bojni pokli.
Da neka keltska imena i dalje ive u nemakom jeziku dokazuju imena poput Brigit, Donald i Oskar, koja
potiu iz irskog. Dok se ime svete Brigite ve u srednjem
veku proirilo po kontinentu, ime Oskar potie iz speva
o Osijanu Dejmsa Makfersona.
Osim u linim imenima i reima za oznaavanje stvari, keltske rei se kriju i u imenima geografskih pojmova
kao to su planine, brda, reke i gradovi. Njihovo poreklo
obino nije oigledno pa se mora rekonstruisati esto

Aktuelan narod iz rane istorije

21

spadali u grupu indoevropskih naroda. Doseljavajui se, oni

su u mnogim oblastima zatekli narode koji su gradili velike
nadgrobne spomenike poput Stounhenda, ili menhir u
Bretanji; ovi spomenici su kasnije pogreno pripisani Keltima. Pridolice su se pomeale sa starosedeocima. Postavi
nosioci bronzane kulture, oni su snano uticali na sudbinu
evropskog kontinenta. Ova kultura isticala se svojim lepim
zanatskim tvorevinama i bogatim vladarima; uspostavila je
trgovake veze na sva etiri kraja sveta, to je bio preduslov
za kasnije irenje keltske kulture. U XIII veku pre nove ere
dolo je do revolucionarne novine u odnosu prema pokojnicima. Posmrtni ostaci se nisu sahranjivali, nego su spaljivani,
a njihov pepeo stavljan je u urne. Ovaj obiaj dao je ime
dobu koje se protee do oko 800 godina pre nove ere. Ono
se naziva doba urni.
U toj epohi lee neposredni zaeci keltske kulture. Te
poetke odlikuju podsticaji neophodni za nastanak svake
sa diskutabilnim ishodom. Sledea imena geografskih
mesta potiu preteno iz keltskih oblasti naroito iz
Nemake u kojima je kultura ovog naroda nestala jo
pre 2000 godina. U francuskom jeziku postoji jo itav
niz imena galskog porekla kojima se oznaavaju oblasti
i gradovi i koja su, kao to je reeno na drugom mestu
u ovoj knjizi, u poznoj antici zamenjena latinskim nazivima (mnogi od ovih naziva mest ukazuju na nazive
keltskih plemena).
IMENA PLANINA, BRDA, REKA I JEZERA
Ime Ardeni nesumnjivo ukazuje na Kelte. U antici
reju Arduina oznaavane su planine izmeu Meze i

22

Arnulf Krauze

specifine civilizacije. Ljudi poznog bronzanog doba bili

su otvoreni za novine u svim oblastima ivota. Brodovi su
ve vie od hiljadu godina plovili izmeu zapadnoevropske
obale i Sredozemnog mora, povezujui na taj nain mediteranske narode sa severnim narodima, ukljuujui i itelje Britanskih ostrva. Zlato i kalaj, neophodni za dobijanje
bronze, postali su predmet interesovanja trgovaca. Ovim
starim pomorskim i kopnenim putevima u pozno bronzano
doba ili su naseljenici, ratnici i bande najamnika. Izmeu
Baltike obale i Sredozemnog mora razvili su se iva razmena i trgovake i ratnike aktivnosti u ije posledice treba
uvrstiti varvarsko osvajanje Egipta i razaranje Troje.
Ali, osim ratova i unitenja, ova epoha je jedinstvena i po
promenama koje su se zahvaljujui cenjenim proizvodima
bronzanog doba rairile po celoj Evropi. Mada se jo uvek
ne moe govoriti o Keltima, krajem te epohe stvoreni su
uslovi za njihovu pojavu. U te promene mogu se ubrojiti
Rajne, koje se danas dele na Ardene i Ajfel. Pomenuta keltska re znai visija. Osim toga, iz keltskog
se izvode i imena planina Taunus i Vogezi. Dananje
ime varcvalda ne moe se izvesti iz keltskog jezika,
ali se za njegovo antiko ime Abnoba moe dokazati
keltsko poreklo.
Hoe Aht (Hohe Acht), ime najvieg vrha planine Ajfel,
sasvim sigurno potie od rei akaunon, kojom su Kelti
oznaavali stenu. Neizvesno je znaenje imena Belhen u
junom varcvaldu; u irem okruenju postoje etiri planinska vrha sa istim imenom vajcarski Jura-Belhen,
i tri vrha Vogeza. Postavlja se pitanje da li se njihovo
ime moe izvesti iz imena keltskog boga Belena; u sva-

Aktuelan narod iz rane istorije

23

rairene veze i sposobnost prihvatanja novog i oblikovanje

tog novog u skladu sa sopstvenim merilima. Kelti su u tome
postigli pravo majstorstvo, to se moe videti u najstarijim
nalazima koji im se pripisuju. O tome svedoe raskoni
predmeti pronaeni u grobovima vladara. Njihova mo i
uticaj poetkom VI veka pre nove ere prostirali su se od
istone Francuske do jugozapadne Nemake i severne vajcarske. Ova oblast smatra se kolevkom prave keltske kulture,
koja, prema tome, nije nastala u udaljenim zemljama, ve
u samom srcu Evrope.
Prvobitna tama se rasvetljava; ipak, u praskozorje svog
nastanka Kelti su i dalje ostali zagonetan narod. Umesto
pria o pustolovnim naseljavanjima, izvesnije je neto to
se moe oznaiti kao tajna keltskog duha, odnosno njihove
due. Jer, ono to su ti ljudi verovali i mislili tokom poslednjeg milenijuma pre nove ere u svojim pojedinostima i dalje
ostaje nerasvetljeno. Zato je Evropa opinjena i fascinirana
kom sluaju, moe se pretpostaviti da je pet planinskih
vrhova sa istim imenom povezano sa astronomskim
posmatranjem. Sledstveno tome, sunce uvek zalazi iza
jednog od ta etiri vrha, i to upravo za vreme letnje i
zimske ravnodnevice. Da su druidi ovu prirodnu pojavu
koristili za posmatranje nebeskog svoda, to predstavlja
fascinantnu teoriju za koju nemamo potvrdu u arheolokim nalazima.
Izvesno je da oblinja varcvaldska reica Drajzam
svoje ime duguje Keltima, koji su je nekada oznaavali
kao vrlo brzu. Uopte, verujemo da u imenima mnogih reka moemo otkriti jezik starih naroda. To vai i za

24

Arnulf Krauze

svojim precima i njihovom kulturom, koja joj deluje blisko

i iji su ostaci neobini i zagonetni.

Kelti nisu narod

ali jesu kulturna i jezika zajednica
Kelti su svojom kulturom obeleili veinu oblasti severno
od Alpa, dok su kao ratnici u svojim pohodima tokom IV i
V veka pre nove ere ugroavali antike drave. Godine 387.
pre nae ere opustoili su Rim, a vek kasnije (279. godine pre
nove ere), nali su se ispred Delfa, glavnog svetilita Stare
Grke. U to doba oni su bili na vrhuncu svoje moi; njihove
teritorije protezale su se od panije do Anadolije i od Italije
do Irske. Posle toga grki i rimski vojnici su korak po korak
potiskivali keltske ratnike sve dok nisu osvojili i njihove
prvobitne oblasti to simbolino izraava njihov poraz u
veliku evropsku reku Rajnu, ije ime na keltskom jedostavno znai reka. U Nemakoj se, izmeu ostalih, na
keltski jezik svode imena sledeih reka: Dunav, Nekar,
Majna, Izer, Leh, Lan, Lipe i Rur. U Francuskoj isti koren
imaju imena Marna, Sena i Soma.
IMENA NASELJA
Dok imena mesta obino potvruju praistorijsko poreklo, imena gradova potiu uglavnom iz rimskog doba.
Ostaje nejasno da li ona mogu poticati od Kelta, ili su
na njih samo primenjivani keltski nazivi. Ipak, imena
naselja ukazuju na mreu stare kulture koja se, u celini
gledano, poklapa sa njenim prostiranjem. U skladu s

Aktuelan narod iz rane istorije

25

bici kod Alesije, 72. godine pre nove ere. Ovim porazom
zavrilo se razdoblje nezavisnih i slobodnih Kelta na evropskom kontinentu. Posle toga oni e svoju slobodu zadrati
samo na Britanskim ostrvima, ali e i tamo biti potisnuti
u udaljene rubne oblasti. Retki su narodi koji su kao Kelti
izvojevali toliko pobeda i pretrpeli toliko poraza.
Meutim, miljenje da su oni bili narod predstavlja veliku
simplifikaciju. Naime, etniki i nacionalni identitet Kelta
nikad nije postojao; niti su oni ikad iveli u granicama jedne
drave. Njihova osnovna drutvena i politika jedinica bilo
je i ostalo pleme, a takvih plemena je bilo na stotine. Samo
je relativno mala Irska s tekom mukom prihvatila vlast jednog kralja nad celom dravom. Mada su tokom istorije ova
plemena esto stvarala plemenske saveze, ona su isto tako
esto ratovala meu sobom. Ova njihova osobina presudno je uticala na propast Kelta. Za razliku od Germana, koji
su takoe bili podeljeni na plemena, Kelti nisu uspeli da,
tim, na zapadu i jugu Nemake, sve do Donje Rajne,
nalazimo nazive keltskog porekla; njih takoe sreemo i
u severnoj Italiji, u kojoj su ivela neka keltska plemena.
Naselja svuda nose imena u iji sastav ulaze rei kao
to su dunum (utvrenje), bona (grad), briga (brdo), ili
magus (ravnica).
Mnogi evropski gradovi svojim imenima ukazuju na
Kelte. To su u Nemakoj, izmeu ostalih, i sledei gradovi: Andernah na Rajni, Bad Kantat kod tutgarta,
Bon, Bopart na Mitelrajni, Kohem na Mozelu, Daun u
Ajfelu, Dorgmagen kod Kelna, Diren, Julih, Kempten u
Algaju, Majnc, Regensburg, Remagen kod Bona, Vorms i
Trir koji je svoje ime dobio po plemenu Trever (francuski

26

Arnulf Krauze

poput njih, stvore vee grupacije i na taj nain ojaaju svoju

vojniku snagu. Ovo dalekoseno i uporno istrajavanje na
plemenskom nainu miljenja predstavlja jo jednu zagonetnu crtu keltskog mentaliteta. Sa jedne strane, oni su bili
konzervativni tradicionalisti, a sa druge, uvek otvoreni za
nove ideje; u toj meri da ta otvorenost ak i u modernom
oveku izaziva divljenje i uenje.
Mada takozvani varvari sa severa nikada nisu bili narod
i nikada nisu stvorili sopstvenu dravu, oni su uspeli da
obrazuju jednu kulturnu zajednicu. Ona ukazuje na znaajno jedinstvo mnotva keltskih plemena, pa su se i druge
plemenske grupe, na primer Germani, prilagoavali ovoj
kulturi i usvojili njene tekovine. Nadmonost ove kulture u
Evropi toga doba opravdava hronoloku podelu, zasnovanu
na imenima mesta, na haltatsko i latensko doba; doba koja
se meusobno razlikuju pre svega po svojim kulturolokim
osobinama. Postoji itavo obilje ovih osobina, ali najoiglednija i najvanija jeste proizvodnja novog metala gvoa.
Znanje i vetina proizvodnje gvoa doneto je iz jugoistonih krajeva. Uopte, keltski kovai i zanatlije pokazivali su
Trev). U vajcarskoj i Austriji to su: Bern, Begenc na
Bodenskom jezeru, eneva, Lozana, Be i Cirih; u Italiji: Bolonja, Brea, Milano, Modena, Parma i Verona.
Keltske korene u sebi nose i holandski gradovi Harlem,
Lajden, Najmegen; a u Engleskoj Dover, Linkoln, London
i Jork.
Ova imena moramo dopuniti uobiajenim nazivima
francuskih i ostrvskih Kelta. Na taj nain utvrdiemo u
kojim evropskim oblastima su Kelti ostavili skrivene, ali
ipak dostupne tragove svog jezika.

Aktuelan narod iz rane istorije

27

takvo znaje i vetinu da su njihovi proizvodi nadmaivali

proizvode razvijenih kultura antikog doba. Njihova ornamentika i danas pleni vetinom izrade, dok je manje poznata
injenica da su oni bili pravi majstori u pravljenju fibula i
kopi za odeu koje predstavljaju pretee dananjih zihernadli.
Ovom razvoju kulture odgovara razmena, nastala tokom
dodira sa drugim narodima i kulturama; ma koliko bila
znaajna i velika, keltska dostignua ne bi bila mogua bez
podsticaja i pozajmica sa strane. Ovo su omoguile intenzivne veze ne samo sa Grcima i Etrurcima ve i sa azijskim
stepskim nomadskim narodom Skitima. Od njih su Kelti
prihvatili korienje konja i jahake pantalone, koje mediteranske civilizacije nisu poznavale. Kelti su pretrpeli ove i
mnoge druge uticaje, i spajajui ih sa svojom tradicijom i
predstavama stvorili novu civilizaciju, kakve ranije severno
od Alpa nije bilo.
Dobrobiti ove civilizacije u prvom redu koristio je bogati plemiki sloj koji je izvukao veliku korist od trgovine sa
ostalim delovima Evrope. Dodue, unutar plemena dolazilo
je do podela i borbe za vlast, ali su se one uvek zavravale
pobedom jednog bratstva nad svojim rivalima. Aristokratija je uvek bila vodea drutvena grupa u keltskom drutvu. Nju i njene ratnike pratili su rasko, bogatstvo i ugled,
zbog kojih su Kelti privlaili druge varvarske narode. Usled
toga, Kelti su uspeli da se u doba svog vrhunca nametnu ne
samo kroz ratnika osvajanja ve pre svega kroz miroljubivo
irenje svoje kulture. Stanovnike Britanskih ostrva, Iberijskog poluostrva, a kasnije i germanska plemena nije trebalo pokoravati; oni su sami eleli da postanu Kelti. Oni su
preuzimali njihovu kulturu, ukljuujui i jezik, i do kraja se

28

Arnulf Krauze

keltizovali. Ovaj proces obuhvatao je vie generacija i doveo

je do irenja keltske kulture.
Keltska civilizacija je bila otvorena za sve koji su hteli da
je prihvate i nije se obraala panja na razlike meu narodima. Uz to, vana je i injenica da su ovi govorili slinim
jezicima i da su se mogli meusobno razumeti.

Keltski jezici
Jezici kojima su se Kelti u vekovima pre nove ere sporazumevali pripadaju takozvanoj indoevropskoj ili indogermanskoj
porodici jezika. Ovi jezici govore se na podruju koje se protee od obale Atlanskog do obale Indijskog okeana. Njihova
praotadbina su po svoj prilici stepe, koje se nalaze severno
od Kaspijskog mora. Treba ipak primetiti da je i ova teorija
diskutabilna kao i hipoteze o poreklu Kelta. Izgleda sigurno
da su narodi koji su koristili ratnu sekiru bili prvi Indogermani koji su u Evropu doli oko 2000 godina pre nove ere. Iz
jezika kojim su se sluili tokom mnogih vekova razvili su se
svi evropski jezici grki, latinski, germanski jezici Nemaca,
Engleza, Holanana i skandinavskih naroda, jezici potekli iz
latinskog kao to su francuski i italijanski, i najzad slovenski
jezici od ekog na zapadu do ruskog na istoku.
Sadanja geografska podela ovih jezika odraava istoriju
Kelta i njihove kulture. Oni su doli do krajnjeg severozapada Evrope gde su se i odrali kao takozvani ostrvsko-keltski
jezici, ali su na kontinentu, izuzev nekih malih trgova, potpuno nestali. Pomenuti jezici nastali su po svoj prilici u prvoj
polovini prvog milenijuma pre nove ere i proirili se zajedno
sa svojim nosiocima i njihovom kulturom. Galski se govorio
u dananjoj Francuskoj, lepontski u severnoj Italiji, kelti-

Aktuelan narod iz rane istorije

29

berijski u paniji, a galatski u Maloj Aziji. Na evropskom

kontinentu keltski jezici su se odrali do 500. godine nove
ere, kada su potpuno nestali sa lica zemlje. Budui da oni
koji su njima govorili nisu iza sebe ostavili pisane tragove,
ti jezici su apsolutno izgubljeni.
Sa druge strane, ovi su se jezici na rubnim podrujima
Evrope odrali do dan-danas. U ove, po mnogim svojim
osobinama starinske jezike ubraja se irski, na kome je tokom
ranog srednjeg veka zabeleen itav niz pria o junacima
Zelenog ostrva. Njegov bliski srodnik jeste galski jezik, koji
se govori u kotskoj i koji svoje poreklo duguje irskim doseljenicima. Od ovih jezika radikalno se razlikuje kimrijski
jezik Velana, na kojem nam je ostala bogata knjievnost
srednjeg veka. Konano, bretonski jezik kojim se govori u
Bretanji ubraja se u ostrvske keltske idiome; ovim jezikom
govorili su Kelti koji su u Bretanju iz Engleske doli oko
500. godine nove ere i tu nali svoju novu otadbinu. Pored
ova etiri iva jezika koje su engleski, odnosno francuski
potisnuli na sam rub opstanka, u keltske jezike ubrajaju
se jo manski, kojim se govorilo na ostrvu Man, i korniki,
korien u Kornvolu. Ipak, ovi su jezici izumrli i njih danas
gotovo niko ne koristi.

Kultura na putu
Nain procenjivanja i prosuivanja keltske kulture u poslednjih 2500 godina u velikoj je meri protivrean, pa u tom
pogledu lii na kipove njihovih bogova, koji imaju dva lica.
Rimljani i Grci su u Keltima, kao to smo rekli, videli iskljuivo varvare, divljake liene svake kulture, koji samo vegetiraju u svojim predelima sa hladnom klimom. Meutim,