B

I B L I O T E K A D E P N A K N J I G A

220

Urednik
RISTO TRIFKOVI

2
 H. D. VELS

Nevidljivi ovek

S V J E T L O S T
Sarajevo 1961.

3
 Naslov orig inala.
THE INVISIBLE MAN
A grotesque Romance
by
H. G. Wells

4
 GLAVA I

DOLAZAK UDNOG OVEKA

Jednog zimskog dana, poetkom februara, od eleznike stanice Brembl

harst koraao je kroz otar vetar i gusti sneg poslednji sneg u godini jedan
stranac s malim crnim koferom u ruci na kojoj je imao debelu rukavicu. Stra
nac je bio zavijen od glave do pete. Obod mekog eira sakrivao mu je potpu
no lice, izuzev sjajnog vrha njegovog nosa. Sneg bee napadao na njegova ra
mena i grudi, i ovaj beli oklop je jo vie poveavao teret koji je nosio. On se
otetura u krmu Koije i konji vie mrtav no iv i baci kofer na pod. Vatru,
povika, tako vam ovenosti! Sobu i toplu pe! Otrese noge i strese sneg sa
sebe u baru, pa poe za gospoom Hol u sobu za goste da se tamo pogaa. I
posle tog kratkog upoznavanja i jo dva zlatnika koje baci na sto, zauze sobu u
krmi.
Gospoa Hol potpali vatru u kaminu i ode da mu lino pripremi obed os
tavljajui ga samog u sobi. Gost koji u zimsko doba odseda u Ipingu bee ve
neuveno srena okolnost, a da i ne govor imo o gostu koji nije tvrdica, i ona
odlui da se pokae zasluna svoje dobre sree.
im je slanina bila skoro isprena, a poto je Mili, svoju limfatinu pomo
nicu malo odobrovoljila s nekoliko paljivo izabranih izraza, gospoa Hol od
nese arav, tanjire i ae u sobu i poe da postavlja sto s najveom pompom.
Iznenadi se kad vide, iako se vatra ve bila razbuktala, da njen gost jo uvek
ima na sebi eir i kaput. Stajao je' leima okrenut njoj i zur io kroz prozor u
sneg koji je napolju padao.
Ruke, jo uvek u rukavicama, bee skrstio na leima i inilo se kao da je iz
gubljen u mislima. Ona primeti da otopljeni sneg s njegovih ramena kaplje na
tepih
Hoete li skinuti eir i kaput, upita ona, da ih odnesem u kuhinju i

5
 www.balkandownload.org

dobro osuim?
Ne, odgovor i on, ne okreui se.
Ona nije bila sasvim sigurna da je ula njegov odgovor i spremala se da po
novi pitanje.
On okrenu glavu i pogleda je preko ramena^
Radije bih ih zadrao na sebi, progovor i, naglaavajui svaku re. Gos
poa Hol opazi da je nosio velike plave naoare,sa zaklonom i sa strane i da je
imao guste zaliske koji su mu padali preko kragne njegovog kaputa, koja mu je
potpuno sakrivala lice.
Vrlo dobro, gospodine, ree. Kako Vi hoete. Uskoro e soba biti to
plija.
Ne odgovarajui joj on ponovo okrenu lice od nje, i gospoa Hol, oseaju
i kako njen pokuaj da povede razgovor nije sreno izabran, brzim, otrim
pokretima dovri postavljanje stola i naglo napusti sobu. Kada se je povratila
on je jo uvek stajao na istom mestu, kao ovek isklesan od kamena, povijenih
lea, s podignutom kragnom od kaputa i obodom od eira povijenim nadole
tako da su mu lice i ui bili potpuno sakriveni. Ona spusti s dosta jakim fre
skom prena jaja i slaninu na sto i vie viknu no to utivo ree:
Va ruak je na stolu, gospodine.
Hvala odgovor i on u isto vreme, ne okreui se dokle god ona ne za
tvor i vrata za sobom. Tada se naglo okrete i brzo prie stolu.
Dok je odlazila iza bara u kuhinju, gospoa Hol u zvuke koji su se ponav
ljali u odreenim razmacima. Klink, klink, klink zvuci koje je izazivala kaika
udarajui o zdelu. Ah, ta devojka! ree. Eto, potpuno sam zaboravila! To ona
gnjavi! i, dok je preuzimala na sebe spremanje senfa, u nekoliko rei izg rdi
Mili za njenu sporost. Dok je ona spremila unku i jaja, postavila sto i uradila
sve drugo, Mili (kakva pomo!) uspela je samo da zadocni sa spremanjem
senfa. I to za njega, novog gosta, koji eli da ostane! Ona napuni zdelicu sen
fom, stavi je s izvesnorn razmetljivou na posluavnik zlatne i crne boje, i po
nese je u sobu za goste.
Zakuca na vrata i odmah ue ne ekajui poziv. im se vrata otvor ie, njen
gost se hitro sae, tako da ona vide samo blesak nekog belog predmeta kako
nestaje ispod stola. Izgledalo je kao da se sagnuo da dohvati neto s poda ispod
stola. Ona spusti senf na eto i pritom primeti da je skinuo kaput i eir i stavio
ih na stolicu ispred kamina. Par mokrih cipela pored kamina pretio je da e

6
doprineti da njena sjajna elina ograda od kamina zara. Gospoa Hol odlu
no poe ovim stvar ima. Pretpostavljam da sada mogu da odnesem ove stvar i
da se sue?, ree glasom koji nije dozvoljavao pogovora.
Ostavite eir, odvrati njen gost priguenim glasom. Okrenuvi se ona
vide da je on podigao glavu i da je gledao u nju.
Za trenutak ostade zurei u njega isuvie iznenaena da bi mogla govor iti.
Stranac je drao nekakvu belu maramu bee to servijeta koju je doneo
sobom preko donjeg dela svoga lica, tako da su mu usta i vilice ostajale pot
puno sakrivene, i zato mu se glas uo prigueno. Ali, ovo nije naroito iznena
dilo gospou Hol. Nju je iznenadilo to to je njegovo elo, iznad plavih na
oara, pokrivao beli zavoj, dok su mu ui bile zavijene drug im zavojem, tako
da nijedan deli njegovog lica nije bio otkriven, izuzev ruiastog iljastog
nosa. Nos mu je bio svetloruiast i sjajan, upravo onakav kakvog ga je prvi
put ugledala. Stranac je imao na sebi somotski sako zatvoreno braon boje s ve
likom kragnom, postavljenom crnim platnom i podignutom oko vrata. Jaka
crna kosa koja je izbijala ispod i izmeu ukrtanih zavoja u neobinim prame
novima i rogovima, davala mu je najudniji izgled koji se mogao zamisliti. Ova
pokrivena i zavijena glava ne bee ni nalik na ono to je ona mogla pretposta
viti, tako da je za trenutak ostala ukoena.
On ni sada ne skloni servijetu sa usta, ve je i dalje drao rukom u braon
rukavici, posmatrajui je kroz svoje neprozirne naoare. Ostavite eir, pono
vi nerazgovetnim glasom kroz belo platno.
Njeni nervi poee da se oporavljaju od udara koji behu zadobili. Ostavi
eir na stoticu pored kamina. Ja nisam znala, gospodine, otpoe, da ... i zas
tae osetivi se nelagodno.
Hvala promrmlja on suvo, gledajui as u nju as u vrata.
Ja u ih odmah lepo osuiti, gospodine, ree ona, ponevi njegovo odelo
iz sobe. Izlazei na vrata ponovo baci pogled na glavu zavijenu u belo i nepro
zirne naoare; servijeta jo uvek bee ispred njegovog lica. Dok je zatvarala
vrata za sobom ona se malo strese. Njeno lice je odavalo iznenaenje i zabri
nutost. Ja, nikad! proaputa. Eto! Ona poe polako ka kuhinji isuvie pre
okupljena svojim mislima da bi, kad ue unutra, upitala Mili ta to sad radi.
Gost je u sobi sedeo, oslukujui njene korake koji su se udaljavali. On baci
upitni pogled ka prozoru pre no to ukloni servijetu ispred lica i nastavi da
jede. Uze jedan zalogaj, pogleda podozr ivo u prozor, uze drug i zalogaj, zatim

7
 www.balkandownload.org

ustade drei servijetu u ruci, pree preko sobe do prozora i spusti zastor do
bele platnene zavese koja je pokrivala donji deo prozora. Soba se malo smrai.
Donekle umiren povrati se stolu i svome jelu.
Jadnik, doiveo je neki nesreni sluaj, ili operaciju, ili neto slino, po
misli gospoa Hol. Ala me je, priznajem, uplaio onaj zavoj.
Ona stavi jo malo uglja na vatru, rair i vealicu i obesi putnikovo odelo
preko nje. Pa one naoar i! Oh, on je liio vie na gnjurevu opremu negoli
na ivog oveka! Zatim obesi al na kraj vealice. A ona maramica stalno is
pred njegovih usta. I govor i kroz nju!... Moda su mu i usta povreena... vero
vatno!.
Ona se tre, kao neko koji se odjednom seti neega. Boe moj!, iznenada
e, zar jo nisi zavrila s tim krpama, Mili?.
Kada se gospoa Hol vratila u stranevu sobu da bi spremila sto posle nje
govog ruka, njena ideja: da su i straneva usta iseena ili povreena u nesre
nom sluaju, za koji je ona pretpostavljala da je stranac pretrpeo bila je pot
vrena, jer kad je puio lulu, za svo vreme dok se ona nalazila u sobi nije ni za
trenutak sputao svileni al koji bee obavio preko donjeg dela svoga lica, da bi
stavio lulu u usta. A ipak, to nije bila zaboravnost, jer je primetila da je posma
trao kako duvan gori. Sedeo je u uglu leima okrenut prema prozorskom zas
toru i, okrepljen jelom i piem i udobno zag rejan, govor io je sada s manje
agresivne otrine nego ranije. Odsjaj plamena iz kamina na njegovim naoar i
ma davao im je izvesnu prijatnost, koja im je dosad nedostajala.
Neto prtljaga mi je ostalo na Bremblharstskoj eleznikoj stanici, pri
meti stranac, a zatim je upita kako bi ga mogao dobaviti. Dosta utivo nakloni
svoju uvijenu glavu u znak priznanja na njeno objanjenje. Sutra? ree. Zar
ne moe biti bre?; izgledao je razoaran kad ona odgovor i ne. Da li je
potpuno sigurna! zar nema nekog ko bi kolima otiao donde?
Gospoa Hol, odobrovoljena, odgovor i na njegova pitanja a zatim produi
konverzaciju. To je opasan put u sumraku, gospodine, ree kao odgovor na
njegovu primedbu za kola, a zatim, kor istei ovaj trenutak, produi: Ba na
tom mestu su se otprilike pre godinu dana jedna kola pretur ila. Pored koijaa
i jedan gospodin je pog inuo. Nesreni sluajevi se deavaju zaas, zar ne, gos
podine?
No, njen gost se nije dao tako lako navui. Da, deavaju se, odgovor i kroz
svoj al, posmatrajui je mimo iza neprozirnih naoara.

8
 Ali, dosta vremena im je potrebno dok se ne oporave, jelte, gospodine?
Eto, na primer, sin moje sestre, Tom, posekao se po ruci kosom pretur io se
na livadi i, bogami, puna tri meseca je bio vezan za postelju, gospodine. Te
ko da ete to poverovati. Od toga vremena ja se jako plaim kose, gospodine
Mogu vas potpuno razumeti.
Jedno vreme smo se bojali da e morati da se oper ie, toliko je bio ravo,
gospodine.
Stranac se iznenada nasmeja smehom koji, kako je izgledalo, kao da se rodio
i odmah zamro na njegovim usnama. Istina? ree.
Dabome, gospodine. I nije im bilo lako. Ja sam morala da radim sve oko
njega, jer je moja sestra bila mnogo zauzeta oko svoje male dece. Previjati
ranu, gospodine, iz dana u dan, nije bilo lako, tako da, ako mogu biti toliko slo
bodna da primetim, ja....
Hoete li mi doneti ibice? naglo je prekide gost. Lula mi se ugasila..
Gospoa Hol se tre. Ba je to runo od njega posle svega to mu je ispria
la da je uradila. Ona se za trenutak zagleda u njega uvreeno, a onda se seti
ona dva zlatnika, i ode po ibice.
Hvala, ree kratko, kad ih ona spusti na sto, i okrenu joj lea, pa se po
novo zagleda kroz prozor. Bilo je jasno da je dosta osetljiv kad se govor i o
operacijama i zavojima. I pored svega, nee biti toliko zadrta da mu ita prime
ti. Ali, njegova neutivost ju je malo nervirala, i Mili je to popodne dobro ose
tila tu njenu nervozu.
Stranac je u sobi za goste ostao do etir i sata popodne, a da nije ni pomislio
da se izvini to se toliko zadrao. Najvei deo vremena bio je potpuno miran
sedeo je u polumraku prema svetlu koje je davala vatra u kaminu, puei, a
moda i dremajui.
Jednom ili dvaput neko ko bi paljivo prislukivao mogao bi ga uti kako
stavlja ugalj na vatru, a za vreme od nekih pet minuta ulo se kako eta po
sobi. Izgledalo je kao da govor i sam sa sobom. A onda bi fotelja zakripala
on je ponovo seo.

9
 www.balkandownload.org

GLAVA II

PRVI UTISCI TEDI HENFRIJA

U etir i sata, kada je bilo ve prilino mrano i kad je gospoa Hol priku
pila dovoljno hrabrosti da ode i upita svoga gosta hoe li uzeti aj, Tedi Henfri.
asovniar, ue u bar.
Moje potovanje, gospoo Hol, ree za slabe cipele ovo vreme je
uasno.
Napolju je sneg sve jae padao.
Gospoa Hol se sloi s njim, a onda primeti da je imao uza se svoje radno
kofere. Kad ste ve ove. gospodine Tedi, ree mu, bila bih vam zahvalna
ako biste pogledali onaj moj star i asovnik u salonu. Radi i otkucava dobro i
jasno, ali velika kazaljka nee ni da mrdne, ve stalno stoji na est asova.
I, idui napred, poe ka vratima od salona, zakuca i ue.
Otvor ivi vrata vide da njen gost sedi zavaljen u fotelji pored kamina dre
majui, kako je izgledalo, s glavom oborenom malo na jednu stranu. Jedina
svetlost u sobi dolazila je od crvenog plamena u kaminu. Sve joj je izgledalo
crvenkasto, mrano i teko za raspoznavanje, pogotovo zato to su joj oi jo
bile zaslepljene od svetlosti lampe koju je ba bila zapalila u baru. Ali, za se
kund, uini joj se da ovek u koga je gledala ima ogromna, iroko razjapljena
usta, usta neverovatno velika, koja su, kako se inilo, progutala ceo donji deo
njegovog lica. Bio je to trenutan utisak; belo uvijena glava, monstruozne bulja
ve oi i veliki otvor ispod njih. Tada se on pomer i, uspravi u svojoj stolici i
podie ruku. Gospoa Hol otvor i irom vrata tako da soba dobi vie svetlosti, i
vide ga jasnije, sa alom ispred lica, isto onako kako je ranije drao servijetu.
Senke, pomisli, prevar ile su je.
Izvinite, gospodine, ovaj ovek dolazi da pogleda asovnik, ree, povra
tivi se od trenutne zbunjenosti.

10
 Da pogleda asovnik? zaudi se on, gledajui unaokolo bunovno, a
onda, rasanivi se, dodade samo izvolite.
Gospoa Hol ode da donese lampu, a on ustade i protegli se.
Onda stie svetlo, i gospodin Tedi Henfri, ulazei, nae se ispred uvijene fi
gure. Kao to je posle priao. Tedi bee zaprepaen.
Dobar dan! ree stranac posmatrajui ga, kako se gospodin Tedi docnije
izrazio kao rak.
Nadam se, odvrati gospodin Henfri, da vas neu uznemir iti.
Ne, nikako, odgovor i stranac. Mada sam mislio, dodade, okrenuvi
se gospoi Hol, da je ova soba stvarno stavljena potpuno meni na raspolaga
nje.
Mislila sam, gospodine, ree gospoa Hol, da biste eleli da asovnik...
Sigurno, prekide je stranac, sigurno; ali, u principu, volim da budem
sam i neuznemiravan.
On se okrenu leima prema kaminu i skrstl ruke na leima. A sada, pro
dui, poto asovnik bude opravljen, eleo bih da mi donesete aj. Ali, nikako
pre nego to asovnik bude gotov.
Taman se gospoa Hol spremala da napusti sobu, ovog puta nije pokua
vala da potpiruje razgovor, jer nije htela da pred gospodinom Henfrijem stra
nac bude neutiv prema njoj, kad je gost upita je li ita preduzela da se nje
govi kofer i donesu sa stanice. Ona mu ree da je o tome govor ila s potarem i
da e ih sutra nosa doneti.
Jeste li uvereni da je to najranije to je mogue? upita on.
Odgovor ila mu je s izrazitom hladnoom da je uverena.
Trebalo je da objasnim, dodade stranac, ali sam bio isuvie promrzao i
umoran da to uradim ranije, da se bavim naunim istraivanjem.
Zaista gospodine? upita gospoa Hol jako impresionirana.
U prtljagu se nalaze moji aparati i instrumenti.
To su zaista vrlo kor isne stvar i, gospodine.
Prirodno, vrlo sam nestrpljiv da nastavim s svojim istraivanjima.
Naravno, gospodine.
Razlog moga dolaska u Iping, nastavi stranac s izvesnom dozom oprez
nosti, bila je... elja za samoom. Ne volim da me iko uznemirava u radu.
Pored moga rada, jedan nesrean sluaj ...
Ba sam to i mislila, ree gospoa Hol o sebi

11
 www.balkandownload.org

Izazvao je potrebu za izvesnim odmorom. Oi su mi ponekad toliko slabe

i bole me, da se tada satima zatvaram u mraku, prosto se zakljuam. Istina, to se
ne deava esto. Ne u ovom trenutku, svakako. U tim asovima i najmanje uz
nemirenje, na primer, ulazak stranog lica u sobu, prouzrokuje kod mene vrlo
bolnu nervozu... Mislim da je potrebno da ove stvar i napomenem.
Sigurno, gospodine, ree gospoa Hol. Ako mogu biti toliko slobodna
da upitam...
To e, mislim, biti dovoljno, prekide je stranac tim njemu svojstvenim
nainom da zavri razgovor, nainom kome se nije moglo odoleti. Gospoa
Hol zadra svoje pitanje i izraze simpatija za bolju priliku.
Poto je gospoa Hol napustila sobu, on ostade stojei ispred kamina, bulje
i tako se gospodin Henfri izrazio u asovnik. Gospodin Henfri je radio
oko asovnika s lampom koju je stavio sasvim blizu sebe. Zeleni zaklon lampe
bacao je jaku svetlost na njegove ruke i mehanizam asovnika, dok se ostatak
sobe nalazio u senci. Kada bi digao pogled s asovnika, pred njegovim oima
bi zaigrali svetlaci. Kako je po prirodi bio radoznao, on premesti asovnik
iako je to bilo potpuno nepotrebno s namerom da odugovlai sa svojim od
laskom i, moda, otpone razgovor sa strancem. Ali, stranac je i dalje stajao na
istom mestu, potpuno utljiv i nepokretan, tako nepokretan da je to gospodinu
Henfriju ilo na nerve. On se oseti sasvim usamljen i pogleda prema strancu;
tamo bee uvijena glava, siva i poluosvetljena, i velika, tamna okna naoara,
koja su zur ila u jednu taku, dok je ispred njih treper ila magla zelenih takica.
To je za Henfrija bilo tako neprijatno, da su itav minut ostali gledajui beziz
raizno jedan u drugog. Onda Henfri obor i pogled. Vrlo neprijatna situacija.
Zaeleo je da neto kae. Da li je trebalo primetiti da je vreme vrlo hladno za
ovo doba godine?
Henfri opet podie pogled kao da se sprema da otpone razgovor onom
uobiajenom frazom. Vreme. .. otpoe.
Zato ne zavrite ve jednom i ne idete? ree ukoena figura, oigledno
jedva se suzdravajui da ne prasne. Sve to ima da se uradi to je da privrsti
te veliku kazaljku na osovinu: Vi, prosto, izig ravate.
Naravno, gospodine, samo jo jedan minut. Zaboravio sam... I gospodin
Henfri zavri i izae. Ali, izae oseajui se neobino uvreenim. Doavota,
ree gospodin Henfri u sebi, urei u selo kroz sneg koji je padao, ovek sva
kako mora da provede zvesno vreme opravljajui asovnik.

12
 A onda, zar ovek ne sme da vas pogleda? Grozno!
I, opet, izgleda ne. Da vas policija trai ne biste mogli bolje da se preruite,
onako uvijen i ufalovan.
Na Glisonovom uglu vide Hola koji se nedavno bee oenio stranevoim
gazdar icom krme Koije i konji, a koji je sada vozio povremeno Ipinka
kola do Siderbriske raskrsnice kako mu dolazi u susret s povratka iz tog
mesta. Hol je, sudei po tome kako je vozio, oigledno bio malo svratio u
Siderbrid. Zdravo Tedi! ree prolazei.
Ima udnu linost kod kue! odvrati Tedi.
ta kae? upita Hol, zaustavljajui kola raspoloen za razgovor.
U krmi Koija i konji odseo je vrlo udan gost, odgovor i Tedi.
asti mi!
Zatim nastavi da ivo opisuje Holu grotesnog gosta njegove ene. Lii
malo na preruivanje, zar ne? Kad bi neko kod mene odseo, ja bih traio da
mu vidim lice, ree Henfri. Ali, ene uvek tako lako poveruju kada su stranci
u pitanju. Odseo je u tvojim sobama, a nije ak ni ime dao, Hol.
Ma ta mi kae! ree Hol, koji nije ba brzo i lako shvatao stvar i.
Da. Na nedelju dana. Ma ta da je ne moete ga se otresti pre nedelju
dana. A sutra mu dolazi mnogo prtljaga, tako bar on sam kae. Nadajmo se,
Hol, da u kofer ima nee biti kamenje.
Zatim ispria Holu kako je njegova tetka u Hestingsu bila prevarena od
jednog stranca s praznim koferetom. Sve u svemu, on ostavi Hola neodreeno
podozr ivim. Hajdmo, starka, ree Hol. Moram da vidim ta se to dogaa.
Tedi produi svojim putem jako olakan pri dui.
Meutim, umesto da vidi ta se to dogaa, Hol je, po svom povratku, bio
ozbiljno napadnut od ene zato to se dugo zadrao u Siderbridu. Na svoja
blaga ispitivanja dobio je samo kratke i okoline odgovore. Ali, i pored ovog
prvog neuspeha, klice sumnje koje je Tedi posejao nikoe u mozgu gospodina
Hola. Vi ene ne znate ba sve, ree Hol, odluivi da podrobnije ispita li
nost svoga gosta to je mogue ranije. I, poto se stranac povukao da legne a
to je bilo oko pola deset gospodin Hol odluno ode u sobu za goste, otrim
pogledom osmotri nametaj svoje ene, da pokae tom strancu da nije on tu
gospodar, i pregleda malo ironino list hartije na kome su bile ispisane neke
matematike formule, a koji je stranac tu ostavio. Kad je najzad poao da legne,
on dade gospoi Hol instrukcije da paljivo pregleda stranev prtljag kada

13
 www.balkandownload.org

bude sutra doneen.

Gledaj ti svoje stvar i, Hol, ree mu gospoa Hol, a ja znam ta radim.
Ona je utoliko vie bila raspoloena da se breca na Hola, jer je stranac, bez
sumnje, bio neka udna vrsta stranca, te ni ona sama nije ba stekla neko pozi
tivno miljenje o njemu. Usred noi ona se probudi sanjajui kako je jure neke
ogromne bele glave koje su izgledale kao bundeve, postavljene na beskrajno
duge vratove i s velikim crnim oima. Ali, kako je bila razumna ena, gospoda
Hol savlada svoj uas, okrenu se na drugu stranu i ponova zaspa.

14
 GLAVA III

HILJADU I JEDNA BOCA

I tako, devetog dana meseca februara, pred poetak topljenja snega, ova
udna linost pade s neba u selo Iping. Dan posle toga stie kroz lapavicu
prtljag i to kakav prtljag! Bila su tu dva sanduka, (doduie, takve sanduke je i
neki normalan ovek mogao da ima), ali pored ta dva sanduka nalazio se tu i
jo jedan sanduk s knjigama velikim, debelim knjigama, meu kojima je je
dan deo bio ispisan potpuno nerazumljivim rukopisom i tuce ili vie plete
nih korpa, kutija i kofera, u kojima su bile spakovane razne stvar i uvijene u sla
mu, staklene boce, kako se to uinilo Holu, eprkajui s uroenom radozna
lou po slami. Stranac, potpuno pokriven kaputom, eirom, alom i rukavica
ma izae nestrpljivo da saeka Firensajdova kola, dok Hol izmenja nekoliko
rei s koijaem pomaui da se prtljag iznese. Izlazei stranac nije primetio Fi
rensajdovog psa koji je njukao oko Holovih nogu.
Pour ite s tim stvar ima, ree, dosta sam i onako ekao. I sie nekoli
ko stepenica u pravcu zadnjeg kraja kola s namerom da sam uzme manju kor
pu. Meutim, im ga Firensajdov pas primeti, nakostrei se i poe divlje da
rei, a kad stranac sie niz stepenice, pas uini najpre neodluan pokret, a zatim
divlje skoi pravo za njegovu ruku. Uh! kriknu Hol, odskoivi unazad jer
nije bio ba junak kad su u pitanju psi dok Firensajd dreknu lezi i epa
bi.
Obojica videe kako se psei zubi odvojie od ruke, ue udarac, videe
kako pas odskoi u stranu pa se ustremi na stranevu nogu i ue kako se pan
talone pocepae. A onda tanji kraj Firensajdovog bia stie do cilja, i pas cik
nuvi bolno, pobee me tokove kola. Sve se to odig ralo za nepunih pola mi
nuta. Niko nije normalno govor io, svi su se drali. Stranac brzo baci pogled na
svoju pocepanu rukavicu i svoju nogo, uini pokret kao da e da se sagne, pa

15
 www.balkandownload.org

se naglo okrenu i odjur i uz stepenice u krmu. Oni ga ue kako projur i pre

ko hodnika i nezastrtih stepenica u svoju sobu.
Ti, ivotinjo, ti! vikao je Firensajd, penjui se na kola s biem u ruci,
dok ga je pas posmatrao kroz paoce na toku.
Dolazi ovamo! dodade, bie bolje.
Hol je stajao zapanjen. Ujeo ga je, ree. Dobro e biti da odem i vidim
kako je, i odgega za strancem. U holu srete gospou Hol. Nosaev pas, ree,
ujeo ga je.
Pope se uz stepenice, pa kako su vrata od straneve sobe bila otvorena,
gumu ih i ue bez ikakve ceremonije, jer je po prirodi bio osetljiv na tue ne
volje.
Zastor na prozoru bio je sputen i soba se nalazila u polumraku. Hol vide
neto vrlo udno, neto to je izgledalo kao ruka bez ake, kako mae put nje
ga, i lice koje se sastojalo od tri velike, neodreene bele take, vrlo sline cvetu
dana i noi blede boje. Onda ga neto udar i u grudi i izbaci napolje, vrata
mu tresnue pred nosem i on u kako se zakljuavaju. To se sve odig ralo tako
munjevito da nije imao vremena da sve to dobro osmotri: mahanje onog nera
zjanjivog oblika, udarac i ok. Stajao je na tamnom malom stepenitu, udei
se ta bi moglo biti ono to je video.
Posle nekoliko minuta on se pridrui maloj grupi ljudi, koja se skupila is
pred krme Koije i konji. Tu je bio i Firensajd, priajui im ve po drug i
put sve ispoetka; pa gospoa Hol, koja je Firensajdu govor ila da njegov pas
nije imao nikakvog prava da ujede njenog gosta; pa ljubopitljivi Hakster, trgo
vac od prekoputa; Sendi Veders, kova, koji je davao pravna objanjenja; ene,
deca sa svojim glupim upadicama: to nije pokuao da ujede mene, Takve
pse ne treba drati, ta je imao da ga ujeda? itd.
Gospodin Hol, posmatrajudi ih sa stepenica i sluajui ih, nalazio je da je
ono to je video da se gore odig ralo isuvie neverovatno. Pored toga, renik
mu je bio isuvie skuen da bi mogao objasniti svoja zapaanja.
Kae da ne eli nikakvu pomo, odgovor i na enino pitanje. Bolje bi
bilo da unesemo njegove stvar i.
Trebalo bi da je odmah dezinfikuje, ree gospodin Hakster, naroito
ako je makar i malo inficirana.
Ja bih ga smesta ubila, eto, to bih ja uradila, dobaci jedna ena iz gomile.
Iznenada pas poe ponovo da rei

16
 Hajde ve jednom-, u se ljutiti glas s vrata. Na vratima je stajao stranac,
uvijen, s podignutom kragnom i natuenim obodom od eira. Ukoliko bre
unesete stvar i utoliko u biti zadovoljniji. Neki nepoznati posmatra prime
tio je da su pantalone i eir na njemu drug i.
Da li ste povreeni, gospodine? upita Firensajd. Jako me je ao da
pas...
Nimalo, odgovor i stranac. Nije me ak ni ogrebao. Pour ite s tim
stvar ima.
Gospodin Hol je docnije uveravao, da je stranac posle toga opsovao u sebi.
im je prva korpa, na koju je stranac ukazao, unesena u salon, on se neo
binom ustrinom, tako rei baci na nju i poe da raspakuje, razbacujui slamu
s oiglednom nemarnou na tepih gospoe Hol, i otpoe iz nje da vadi boce
male zdepaste boce s prahom, male uske boce s obojenim i bezbojnim te
nostima, plave boce u obliku epruveta na kojima je bilo ispisano otrov, boce
okrugle s tankim grliima, velike zelene boce, velike bele boce, boce sa stakle
nim zapuaima i kristalnim ploicama, boce s finim zapuaima, boce s gru
bim zapuaima, boce s drvenim poklopcem, vinske boce, boce za zejtan i sir
e, stavljajui ih jednu pored druge na orman, na sto pored prozora, unaoko
lo po podu, na stalku za knjige, svuda. Droger ija u Bremblharstu nije mogla da
ima ni polovinu od toga. Bee to neobian prizor. Korpa za korpom sadravala
je boce, i, na kraju, kada je i poslednja od est bila prazna, na stolu se stvor ila
visoka gomila slame. Jedino to su pored boca sadravale jo ove korpe bio je
izvestan broj epruveta i paljivo upakovane terazije.
im su korpe bile raspakovane, stranac ode do prozora i otpoe s radom,
nimalo se ne brinui za gomilu slame, to se vatra skoro ugasila, o kutijama s
knjigama koje su ostale napolju, niti o sanducima, i drugom prtljagu koji je
odnet gore.
Kad mu je gospoa Hol donela veeru on je ve toliko bio apsorbovan
poslom, sipajui kapi iz boce u epruvete, da je uopte nije uo sve dok ona ne
zbaci slamu i spusti posluavnik na sto s moda malo nadmenosti, videi u
kakvom se stanju njen pod nalazi. Tada tek upola okrete glavu, da je odmah
zatim trgne nazad. Ali, ona ipak uspe da primeti da je skinuo naoare; leale su
pored njega na stolu. Njoj se uini da su mu one duplje neobino duboke.
Stranac stavi ponovo naoare, a zatim se okrete i pogleda je. Taman se sprema
la da se poali zbog slame na podu kada je on pretee.

17
 www.balkandownload.org

eleo bih da vie ne ulazite bez kucanja, ree jako uvredljivim tonom,
koji je bio tako karakter istian kod njega.
Kucala sam, ali, izgleda...
Moda ste i kucali, ali moja istraivanja stvarno vrlo hitna i neophodna
istraivanja i najmanje uznemiravanje, tresak vrata... Moram vas zamoliti...
Naravno, gospodine. Moete zakljuati vrata ako je tako. Kad god hoete.
Vrlo dobra ideja, primeti stranac.
Ova slama, gospodine. Ako mi dozvolite da prlmetim...
Nemojte. Ako vam slama smeta, stavite to u raun. I promrmlja jo ne
to, neke rei koje su liile na psovku.
Stojei tako s bocom u jednoj i epruvetom u drugoj ruci, izgledao je tako
udan, agresivan i eksplozivan da se gospoa Hol dosta uplaila. Ali, gospoa
Hol je bila odluna ena. U tom sluaju, volela bih da znam, gospodine, koli
ko pretpostavljate...
iling stavite jedan iling. Jedan iling je sigurno dosta?
Neka bude, ree gospoa Hol, uze stolnjak i poe da ga rasprostire po
stolu. Ako ste vi zadovoljni, naravno...
Stranac se okrete i sede leima okrenut njoj.
Celo popodne je radio iza zakljuanih vrata i, kao to se gospoa Hol uve
rila, najvei deo vremena u potpunoj tiini. Jednom samo uo se neki udar i
zvonjenje boca, kao da je neko udar io o sto i boce se s treskom sruile na pod,
a zatim brzi koraci preko sobe. Bojei se da se nije togod dogodilo, ona prie
vratima oslukujui, ali ne usuujui se da zakuca.
Ne mogu dalje, besneo je ne mogu dalje! Tri stotine hiljada, etir i
stotino hiljada! Ogromni zbirovi! Prevaren! To moe da traje ceo ivot! ...
Strpljenja! Strpljenja, avola!... Budala! Budala!
Odozdo, iz bara, dopre do gospoe Hol um potkovanih cipela i ona mora
de, na svoju alost, da prekine oslukivanje stranevog monologa. Kada se po
vratila, u sobi bee opet sve mirno, izuzev tihog kripanja stolice i povremenog
zveketa boce. Sve je prolo, stranac se ponovo vratio poslu.
Kada mu je unela aj, primeti u uglu sobe, ispod udubljenog ogledala, go
milicu razbijenog stakla i mrlju zlatne boje, koja je bila povrno obrisana. Ona
mu skrenu panju na to.
Stavite i to u raun, obrecnu se njen gost. Zaimeboga, ostavite me na
miru. Ako sam priinio ikakvu tetu, naplatite, i nastavi da markira list u

18
svesci koja je leala pred' njim.
*
Kazau ti neto, ree Firensajd tajanstveno. Popodne bee ve poodmak
lo. Sedeli su u malom Ipinkom bifeu,
Da, ta? nestrpljivo e Tedi Henfri.
Taj ovek o kome si govor io, onaj to ga je moj pas ujeo, e on je crnac.
Ili, u najmanju ruku, bar su mu noge crne. Video sam kroz rascep na njegovim
pantalonama i rukavici. Ti bi oekivao da se kroz rascep pokae rozikasta koa,
zar ne? E, ba nije bilo tako. Potpuno crno! Kaem ti, on je crn kao ovaj moj
eir.
Ma nemoj! ree Henfri. Cela ta stvar je vrlo udna. Pa nos mu je ru
iast kao da je obojen ruiastom bojom.
To je istina, znam. Rei u ti ta ja mislim. Taj ovek je aren, Tedi; crn
ovde, a beo onde, u mrljama. I on se stidi toga. On je neka vrsta meleza, -samo
to se boje umesto da se meaju pojavljuju u mrljama ovde belo tamo crno.
Ja sam sluao o takvim ljudima. Kao to svi znamo, to se esto deava kod ko
nja.

19
 www.balkandownload.org

GLAVA IV

GOSPODIN KAS INTERVJUIE STRANCA

Ispriao sam okolnosti stranevog dolaska u Iping dosta detaljno, da bi ita

oci mogli razumeti udni utisak koji je on izazvao. Ali, izuzimajui dva malo
udnija incidenta to su se dogodila, vreme koje je on proveo u ovom mestu
do dana klupskog festivala moemo prei dosta povrno. Bilo je izvesnog ar
kanja s gospoom Hol oko kune discipline, ali je on to sve do dockan u
aprilu, kada su se kod njega pojavili prvi znaci nematine lako zaglaivao ek
stra plaanjem. Holu se nije sviao i kad god bi se usudio predlagao je da ga se
otarase; ali, on je tu svoju antipatiju ispoljavao uglavnom tako to ju je prikri
vao i to je vie bilo mogue izbegavao susret s njim. ekaj samo dok doe
leto, govor ila bi gospoa Hol proroanski, kad tur isti ponu da dolaze. Tada
emo videti. Moda je on malo teak, ali tano plaeni raun je tano plaeni
raun, ma ta ti rekao.
Stranac nije odlazio u crkvu i, u stvar i, mije pravio nikakvu razliku izmeu
nedelje i radnih dana, ak ni u odevanju. Radio je, bar kako je gospoa Hol
mislila, vrlo neujednaeno. Nekih dana bi vrlo rano silazio i radio bi dugo bez
prekida. Drug ih pak dana ustajao bi dockan, etao sobom, gunao glasno sati
ma, puio, ili spavao na stolici pokraj kamina. Nikakve veze sa spoljnim svetom
nije imao. Njegova narav se za sve vreme pokazivala nesigurnom: najveim de
tain bila je kao kod nekoga koji je patio od tako rei neizdrljive nervoze.
Dvatriput je u iznenadnim napadima nekog besnila treskao, cepao, ili krio raz
ne stvar i. Ureenost da govor i priguenim glasom sam sa sobom sve vie je u
njemu rasla i taj obiaj je sve ee ispoljavao. Ali, iako je gospoa Hol namer
no prislukivala ove njegove monologe, nije nikako mogla da sastavi kraj s kra
jem od onoga to je ula.
Stranac je vrlo retko izlazio preko dana. Meutim, posle zalaska sunca, s pr

20
vim sumrakom, izlazio bi, i to uvek zavijen do gue, bilo vreme hladno ili ne,
a za svoje etnje bi izabrao najzabaenije staze i to one koje su najvie bile za
mraene senkama okolnog drvea. Jednom ili dvaput njegove buljave naoale i
aventinjsko, ufalovano lice ispod do uiju natuenog eira, iznenada, izlazei
iz mraka, iskrslo bi pred ponekog radnika koji se vraao kui s posla. Jednom,
oko pola deset uvee, Tedi Henfri, izlazei iz krme Crveni aket, bee se
strano prepao od straneve glave koja je, iznenada osvetljena svetlou to je
doprla kroz otvorena vrata krme, liila na lobanju (stranac je ovog puta etao
sa eirom u ruci). Deca koja bi ga videla predvee sanjala bi celu no o utva
rama; da li su deca vie mrzela njega ili je on vie mrzeo decu, teko bi bilo
rei, ali, u svakom sluaju, mrnja je s obe strane postojalai
Nije onda bita udo to je linost s ovako upadljivom pojavom postala
predmet estih razgovora u takvom mestu kao to je Iping. Miljenja o njego
vom zanimanju bila su jako podeljena. Gospoa Hol je u tome bila jako oset
ljiva. Kada bi je ko upitao, paljivo bi objanjavala da je on nauni istraiva,
oprezno izgovarajui svaki slog kao neko ko se boji da ne upadne u klopku.
Kada bi pak bila dalje upitana ta je to nauni istraiva, primetila bi prvo s
izvesnom dozom super iornosti da veina kolovanih ljudi zna to to znai, pa
bi onda objasnila da je on pronalaza. Njen gost je preiveo jedan nesreni
sluaj, dodala bi, koji je imao za posledicu da su mu za izvesno vreme ruke i
lice promenile boju. a kako je osetljiv ne eli da ga iko vidi u takvom stanju.
Van domaaja njenog sluha bee dosta rasprostranjeno miljenje da je on
zloinac koji pokuava da izbegne pravdu, krijui se od policije tako to se
potpuno zavija. Ova ideja je ponikla u mozgu gospodina Tedi Henfrija. Nije
bilo poznato da se od sredine ili kraja februara naovamo desio ma kakav zna
ajniji zloin. Gospodin Guld, uitelj u Nacionalnoj koli, razvio je u svojoj
mati ovu teoriju tako to je po njegovom miljenju stranac bio prikriveni
anarhista koji je spremao eksploziv, i on odlui da preduzme takve detektivske
operacije koje mu njegovo slobodno vreme dozvoljava. Ove operacije su se
najveim delom sastojale u tome to bi se vrlo otro zagledao u stranca kad
god bi se sreli, ili u postavljanju pitanja o njemu licima koja ga uopte nisu vi
dela. Meutim, on ne otkri nita.
Druga grupa je delila miljenje gospodina Firensajda, da je stranac roeni
melez kod koga se boje nisu izmeale ve se pojavljuju u mrljama, bilo prima
jui to miljenje u celosti ili s nekim izmenama. Sajles Dergen, na primer, re

21
 www.balkandownload.org

kao je da ako bi se on reio da se pokazuje na vaar ima vrlo brzo bi se oboga

tio, a kako je malko bio i teolog, uporeivao je stranca s nadoveanskim bi
em. Postojalo je jo jedno miljenje, koje je objanjavalo celu stvar prikazujui
stranca kao bezopasnog luaka. Ovo miljenje je imalo tu prednost to je sve
to se dogaalo objanjavalo vrlo prosto lud je. Izmeu ovih glavnih grupa
postojali su i takvi koji su menjali miljenje, kao takvi koji su nali neki kom
promis. Narod iz Saseksa je vrlo malo sujeveran, i tek posle dogaaja koji su se
odig rali poetkom aprila pojavila su se u selu prve aputanja o natprirodnim
silama, ak i tada ova aputanja su nailazila na prijem samo me enskim sve
tom.
Ali, mada su bili podeljenog miljenja o njemu, narod ga je u Ipingu slono
mrzeo. Njegova preka narav, koja bi, moda, i bila razumljiva gradskoj inteli
genciji, ovom mirnom seoskom narodu Saseksa bila je vrlo udna. Divlje gesti
kulacije koje bi ih pokatkad iznenadile, ustra etnja posle pada mraka i nagli
okreti na uglovima, neoveanska grubost prema radoznalosti, naklonost pre
ma tmini, koja se ispoljavala u zatvaranju vrata, sputanju zastora na prozoru,
gaenju svea i lampa ko bi se sloio s takvim stvar ima? Kad bi prolazio kroz
selo sklanjali bi mu se s puta, a kad bi ve proao, poneki mlai aljivina bi
podigao kragnu od kaputa i spustio obod na eiru, pa bi poao nervoznim ko
racima za njim imitirajui tako njegovo mister iozno dranje. U to vreme se
pevala jedna pesmica s naslovom ovek utvara. Gospoica Seel je tu pesmi
cu pevala na kolskom koncertu koji je prireen u kor ist nabavke lampa za
crkvu i posle toga, kad god bi se dva ili vie seljaka sastala i stranac naiao,
neko od njih bi zazvidukao, manjevie odve visoko ili nisko, poneki odlo
mak ove pesme. Takoe bi po koji zakasneli deak viknuo za njim utvara, pa
nagao da bei, strahovito uzbuen.
Kasa, seoskog doktora, prodirala je radoznalost. Zavoji podstakoe njegov
profesionalan interes; izvetaj o hiljadu i jednoj boci izazva ljubomornu panju
Ceo april i maj je neobino udeo za nekom prilikom da stupi u razgovor sa
strancem i, najzad, nekako pred Duhove, ne mogade vie izdrati, pa pokrenu
prikupljanje dobrovoljnih priloga za seosku bolniarku da bi mu to bio raz
log da mu se priblii. Kas se iznenadi kad mu gospoa Hol ree da ne zna
kako joj se gost zove.
Kazao je svoje ime, primeti gospoa Hol, da bi tek neto rekla, uosta
lom potpuno neosnovano, ali ga nisam dobro ula. Mislila je da je sasvim

22
luckasto ne znati njegovo ime.
Kas zakuca na vrata od sobe za goste i ue. Iznutra, dosta jasno, dopre neka
psovka,
Izvinite to vas uznemiravam, ree Kas i zatvor i za sobom vrata, one
moguivi tako gospodi Hol da uje ostatak razgovora.
U toku daljih deset minuta gospoa Hol je ula samo neko mrmljanje, za
tim uzvik iznenaenja, neko mekoljenje, pa stolicu koja je bila naglo odgur
nuta, prasak smeha, brze korake ka vratima, i Kas se pojavi, bled, zurei preko
svojih ramena. Ostavi za sobom vrata otvorena i ne gledajui uopte u nju,
pree preko hola, sjur i se niz stepenice, i ona u njegove brze korake koji su se
udaljavali. Gospoa Hol je stajala iza anka u baru i gledala u otvorena vrata od
sobe za goste. Tada u kako se stranac mirno smeje i njegove korake po sobi. S
mesta gde je stajala nije mogla da vidi njegovo lice. Vrata od sobe se s treskom
zatvor ie, i sve se ponovo utia.
Kas ode pravo Bantingu, seoskom parohu.
Da li sam ja lud? ree, ulazei u mali, skromnli parohov kabinet za rad.
Liim li ja na nekog luaka?
ta se dogodilo? upita paroh, stavljajui koljku sa stola na listove svoga
pripremanog idueg govora s predikaonice.
Onaj ovek u krmi...
Da?
Dajte mi neto da popijem, ree Kas i sede
Kad mu se nervi malo smir ie od ae jevtinog er ija, jedinog pia koje je
dobri paroh imao, poe da pria o svome intervjuu sa strancem.
Uoh, priao je zamuckujui, i otpoeh da mu traim prilog za onaj
fond seoske bolniarke. im sam uao on zavue ruke u depove, sede i skupi
se sav na stolicu. mrknu. Rekoh mu da sam uo da se interesuje za naune
stvar i. ,Da, odgovor i mi, i ponovo mrknu. Celo vreme je mrkao, verovatno
je avolski nazebao. A nije ni udo onako umotan. Izloih mu ideju o bolni
arki, a za sve vreme sam gledao unaokolo. Boce hemikalije svuda. Terazije,
epruvete, stalci, i mir is rue. Da li bi togod priloio? Ree da e jo da raz
misli. Upitah ga direktno da li togod istrauje. Da, odgovor io je. Dugo neko
istraivanje? Dosta se naljuti, avolski dugo, odsee. Oh? rekoh ja. Njegova
uzdrijivost bee pri kraju. Jedva se uzdravao da ne prasne, a moja pitanja su
ga sve vie nervirala.. Dobio je recept, vrlo vredan recept zata, nije hteo da

23
 www.balkandownload.org

kae. Medicinski? Idite doavola! nata ciljate? Izvinih se. On ponovno

mrknu i nakalje se, pa produi. Pregledao ga je. Pet sastojaka. Spustio ga je i
okrenuo glavu. Promaja od otvorenog prozora podigla je recept i ovaj je pole
teo. Radio je u sobi s kaminom., ree. Primetio je kako je recept proleteo po
red njega pravo u kamin, zapalio se i poao navie kroz dimnjak. Skoio je da
ga uhvati u trenutku kad ga je nestajalo. Ovako! I u tom asu, da bi mi ilus
trovao svoju priu, on izvue ruku iz depova.
Pa?
Nije bilo ake. Samo prazan rukav. Gospode! Pomislih, to znai biti defor
misan! Ima vetaku ruku. pretpostavih, pa je sada skinuo. A onda pomislih da
tu nije neto u redu. ta, doavola, dri rukav podignut i rairen ako nema ni
ta u njemu? A nita nije bilo u njemu, kaem vam. Nita, sve do pazuha. Lepo
sam mogao da vidim sve do lakta; u unutranjosti rukava video se trag svetlosti
koja je ulazila kroz otvor na njegovom kraju. Gospode boe! uzviknuh. Tada
on uuta. Pogleda onim svojim praznim, buljavim oima prvo u mene pa onda
u rukav.
Da, pa?
To je sve. utao je, zur io u mene, pa hitro zavue rukav ponovo u dep.
Gde sam ono stao, nastavi on, ini mi se onde kad je recept poeo da gori,
je li tako? i upitno se nakatja. Kako doavola, rekoh ja, moete onako da
pomerate prazan rukav? Prazan rukav? Da, rekoh ja, prazan rukav.
Prazan rukav, je li? Videli ste da je rukav bio prazan? Naglo se uspravi. Ja
ustadoh takoe. On mi prie s tri vrlo lagana koraka i zaustavi se vrlo blizu
preda mnom. mrknu pretei. Nisam ni trepnuo, i neka budem obeen ako i
samo ona njegova ufalovana glavurda i one naoare nisu dovoljni da nekoga
iznerviraju, kad onako tiho iskrsnu pred vas.
Kazali ste da je rukav bio prazan, je li? ree on. Sigurno odgovor ili. Bu
ljei i utei ovaj ovek bez lica, grozan, otpoe da grebe. Onda sasvim pola
ko izvue ponovo rukav iz depa, i poe da ga die lagano put mene, kao da
hoe ponovo da mi ga pokae. Radio je to vrlo, vrlo lagano. Gledao sam u
njega. inilo mi se da prolazi venost. Da, rekoh, nakaljavi se malo da pro
istim grlo, nema nita u njemu.
Morao sam neto da kaem. Poeh da se oseam preplaen. Mogao sam
da vidim duboko unutra On isprui rukav pravo k meni, lagano, lagano evo
ovako tako da njegov otvor doe na desetak centimetara od moga lica. Gad

24
na stvar gledati kako vam prazan rukav dolazi tako do lica! A tada ...
Da?
Neto, neto to se osealo ba kao pravi kaiprst i palac utinu me za nos.
Banting poe da se smeje.
Ali tu nije bilo niega! ree Kas i glas mu kod ono tu pree u vrisak.
Lako je vama da se sada smejete, ali kaem vam, ja se toliko prepadoh da ga
snano udar ih po rukavu, okrenuh se i pobegoh, ostavio sam ga...
Kas zastae. U iskrenost njegovog straha nije se moglo posumnjati. Bespo
mono se okrenu, pa ispi i drugu au parohovog odlinog, a u isto vreme jef
tinog er ija. Kad sam ga udar io po rukavu, ree, kaem vam, osetio sam kao
da sam udar io neku ruku.
A ruke nije bilo! Ni traga od ruke nije bilo!
Gospodin Banting se zamisli. Gledao je podozr ivo u Kasa. Vrlo udnovata
pria, ree. Izraz njegovog lica bee zaista vrlo ozbiljan i zamiljen. Stvarno,
dodade presudnim tonom, to je vrlo udna pria.

25
 www.balkandownload.org

GLAVA V

PROVALA U PAROHOVOM DOMU

injenice provale parohovog doma doprle su do nas uglavnom kroz pria

nja paroha i njegove ene. Provala je izvrena u sitne sate duhovskog ponede
onika, dana koji je u Ipingu posveen klupskom festivalu. Gospoa Banting se,
kako izgleda, iznenada, usred tiine pred zoru, probudila s jakim utiskom da su
vrata od njihove spavae sobe bila otvorena a zatim zatvorena. Ona ne probudi
odmah mua, ve se uspravi u krevetu oslukujui. Tada potpuno jasna u tap,
tap, tap korake bosih nogu kako izlaze iz susedne sobe za oblaenje i odlaze
preko hodnika ka stepenicama. im se uver i da je to stvarnost, ona paljivo
probudi gospodina Bantinga. Ovaj odmah ustade, pa ne palei svetlost, stavi
naoare, ogrnu enin lafrok, navue svoje papue i izae iz sobe na stepenite
oslukujui. u potpuno jasno kako dole u kabinetu za rad neko barata oko
njegovog pisaeg stola a zatim jako kijanje.
Onda se povrati u spavau sobu, naorua se orujem koje mu prvo doe
pod ruku araem i sie koliko god je tie mogao niz stepenice. Gospoa
Banting izae iz sobe i ostade gore na stepenitu.
Bilo je oko etir i sata ujutru i ve je poelo da svie. Trag blede svetlosti
probijao se do hola, ali je udubljenje vrata od kabineta jo bilo u neprozirnom
mraku. Potpunu tiinu naruavalo je samo jedva ujno kripanje stepenica pod
gospodin Bantingovim koracima, i tihi neki pokreti u kabinetu. Onda neto
kljocnu, fijoka od stola se otvor i i u se utanje hartije. Ovome je sledovala
neka psovka, neko kresnu palldrvce i kabinet bi oevetljen utom svetlou.
Gospodin Banting se ve nalazio u holu i kroz odkrinuta vrata mogao je da
vidi pisai sto s otvorenom fijokom i sveu koja je na stolu gorela. Meutim,
provalnika nije mogao da vidi. Stajao je tako u holu neodluan ta bi uradio.
Gospoa Banting, lica bledog ali odlunog, unjala se polako za njim stepeni

26
cama. Jedna^ stvar je kuraila gospodina Bantinga uverenje da je provalnik
bio neko iz sela.
Oni ue zveket novca i uvidee da je provalnik pronaao njihovu domau
rezervu zlata, sve u svemu dve funte i deset ilinga u komadima od po pola
zlatnika. Taj zvuk nagna gospodina Bantinga na odlunu akciju. epavi vr
sto ara, jurnu u sobu praen u stopu od gospoe Banting.
Predaj se! dreknu gospodin Banting i zastade zauen. Soba bee oe
vidno potpuno prazna.
A ipak, njihovo uverenje da su ba u tom trenutku uli da se neko kree po
sobi poraslo je do sigurnosti. Pola minuta moda stajati su zabezeknuti, a onda
gospoa Banting pree preko sobe i pregleda iza zastora, dok gospodin Ban
ting, pod uticajem uroenog nagona, zavir i ispod stola. Zatim gospoa Banting
izvrnu zavese na prozor ima, a gospodin Banting pogleda u odak od kamina i
isproba ga araem. Gospoda Banting potom paljivo ispita korpu za otpatke
od hartije, a gospodin Banting podie poklopac od sanduka za ugalj. Najzad,
dooe do kraja i stadoe ispitujui pogledima jedno drugog.
Mogao bih se zakleti... ree gospodin Banting.
Svea! dodade. Ko je zapalio sveu?
Fijoka! ree gospoa Banting. I novca nema! Ona hitro ode do vra
ta.
Od svih izvanrednih dogaaja...
Iz hodnika se zau jako kijanje. Istrae iz kabineta, i u tom trenutku se vra
ta od kuhinje s treskom zatvor i.
Donesi sveu! viknu gospodin Banting i poe napred. Oboje ue da
reze na vratima zveknue. Otvor ivi vrata od kuhinje Banting vide kako se
spoljna vrata ba otvaraju i bleda svetlost svanua otkri u pozadini tamne mase
bate. On bee siguran da niko nije izaao na vrata. Ona se samo otvor ie, staja
hu malo otvorena, a onda se s treskom zatvor ie. Svea koju je gospoa Ban
ting donela iz kabineta zatreper i i bljesnu... Proe ceo minut, a moda i vie,
pre no to uoe u kuhinju.
Nikoga nije bilo. Zabravise ponovo spoljna vrata, pretraie skroz kuhinju,
ostavu i sobicu pored kuhinje i, na kraju, spustie se u podrum. Iako su temelj
no pretresli celu kuu ne naoe ni ive due.
Zora zatee paroha i njegovu enu, neobino odeven mali par, kako jo
uvek pretrauju donji sprat uz potpuno nepotrebnu svetlost ve dogoreie sve

27
 www.balkandownload.org

e.
Od svih udnih dogaaja... poe paroh ve po dvadeseti put.
Drag i, prekide ga gospoa Banting, eno Suzi silazi. Priekaj ovde dok
ne ue u kuhinju, a onda se iskradi gore.

28
 GLAVA VI

NAMETAJ KOJI JE POLUDEO

Dogodilo se da su u sitne sate duhovskog ponedeonika, pro nego to bi

poli u potragu po Mili za njen dnevni posao, gospodin i gospoa Hol ustali i
sili neujno u podrum. Posao koji su dole imali bio je privatne prirode, a
imao je neke veze sa specifinom teinom piva koje su toili.
Tek to su sili u podrum, kad se gospoa Hol priseti da je zaboravila da
ponese bocu sa sarsapar ilom1 iz njihove spavae sobe. Kako je ona bila ekspert
i glavni operator u ovom poslu, Hol, prirodno, ode gore po bocu. Popevi se
na stepenite, iznenadi se kad vide da su vrata od straneve sobe otvorena. On
ode u svoju sobu i nae bocu prema dobivenom uputstvu
Meutim, siavi, primeti da su reze na spoljnim vratima otvorene da su
vrata, u stvar i, samo pritvorena. Iznenadno inspir isan, Hol dovede ovo u vezu
sa stranevom sobom i sugestijama Tedi Henfrija. Jasno se seao da je pridra
vao sveu dok je gospoa Hol ove reze sino zatvarala. Setivi se toga zastae
zabezeknut; zatim, drei bocu jo uvek u ruci, on se ponova pope gore i za
kuca na straneva vratar Nikakvog odgovora ne dobi. Zakuca ponovo, a onda
gurnu vrata, koja se irom otvor ie i ue u sobu. Bilo je onako kako je i oeki
vao. Krevet, a takoe i soba bili su prazni. A to je jo udnije, ak i za njegovu
ogranienu inteligenciju, na stolici i preko krevetskih stranica bee razbacano
odelo koliko je on znao to je jedino odelo to ga je stranac imao kao i za
voji stranevi. ak je i eir s velikim obodom bio nemarno prebaen preko
krevetske noge.
Dok je tako stajao u enin glas koji je dolazio iz dubine podruma, s onim
naglaavanjem slogova i upitnim poviavanjem tonova poslednjih rei, kojim
seljani iz Zapadnog Saseksa hoe da naglase veliko nestrpljenje. Dord! Jesi li
naao ono to sam htela?

29
 www.balkandownload.org

uvi to Hod pour i dole k njoj.

Deni, ree preko ograde podrumskih stepenica, istina je to Henfri
kae. On nije u svojoj sobi, a spoljna vrata su otvorena.
U poetku ga gospoa Hol nije razumela, ali im je shvatila ta on to govo
ri, odlui da i sama pogleda sobu. Hol, jo uvek s bocom u ruci, poe napred.
Ako on nije tamo, ree, njegovo odelo jeste! ta li samo radi bez odela?
Vrlo udna stvar.
Kad se popee uz podrumske stepenice uini im se (to su posle potvrdili
jedno drugom) da su uli kako se spoljna vrata otvaraju i zatvaraju. Meutim,
videvi ih zatvorena a unutra nikoga, ne rekoe tada jedno drugome ni rei o
tome. U hodniku gospoa Hol pree ispred mua i ustra prva uz stepenice.
Na stepenicama neko kinu-. Hol, idui za njom est stepenika nie, pomisli da
je to ona kinula; ona, opet, idui napred, bee pod utiskom da je Hol kinuo.
Stigavi do sobe gospoa Hol otvor i irom vrata i stade posmatrajui sobu.
Od svih uda...! ree.
Ona u kako neko mrknu kako joj se uini odmah iza njene glave i,
okrenuvi se, iznenadi se kad vide Hola pet est koraka udaljenog na najvioj
stepenici. Ali, idueg trenutka on je ve bio pored nje. Gospoa Hol se sae i
opipa rukom jastuk, pa zatim ispod jorgana.
Hladan, ree ona. Sat ili i vie je van kreveta.
U tom trenutku dogodi se jedina vrlo udna stvar.
Krevetski aravi se skupie sami od sebe, izdigoe se iznenada nainivi ne
to nalik na brdo, a onda skoie naglo preko donje strane kreveta. Odig ralo se
to ba onako kao kad bi ih neko rukom tipao po sredini i bacio u stranu. Od
mah zatim stranev eir skoi s noge od kreveta, i u letu kroz vazduh opisa
luk i tresnu gospou Hol posred lica. Onda isto tako brzo doleti suner s umi
vaonika, pa se stolica odbacivi stranev aket i pantalone nepaljivo u stranu
i smejui se suvo smehom koji je liio na stranev okrenu sa svoje etir i
noge prema gospoi Hol, uini kao da za trenutak niani u nju a onda poleti
prema njoj. Ona vrisnu i okrete se, a tada se noge od stolice spustie polako ali
vrsto na njena lea i izgurae nju i Hola napolje iz sobe. Za njima se vrata s
treskom zatvor ie i zakljuae. Za trenutak je izgledalo kao da stolica i krevet
igraju neki trijumfalni ples, a onda se naglo sve umir i.
Gospoa Hol samo to ne pade u nesvest. Na stepenitu je gospodin Hol
prihvati. On i Mili, koja se probudila na vrisak gospoe Hol, s tekom mukom

30
uspee da je spuste niz stepenice u donja odeljenja, gde je malo povratie pri
menjujui sredstva koja se u takvim sluajevima upotrebljavaju.
To su bili duhovi, progovor i gospoda Hol. Znam da su to bili duhovi.
itala sam u novinama o njima. Stolovi i stolice koji skau i igraju...
Uzmi jo jedan gutljaj, Deni, ree Hol. To e te smir iti.
Zakljuaj spoljna vrata, naredi gospoa Hol. Nemoj da ga puta vie
unutra. Upola sam nagaala. .. Mogla sam da znam. One njegove buljave oi i
ufalovana glava... A nedeljom nikad u crkvu nije iao. Pa one silne boce ba
nije pravo da ih iko toliko ima. On je uterao duhove u nametaj... Moj dobri,
star i nametaj! Ba u onoj istoj stolici je moja majka obino sedela jo dok sam
bila devojica. Kad pomislim da se ba ona sada podigla protiv mene.
Jo samo jedan gutljaj, Deni, prekide je Hol. Tvoji nervi su popustili.
Oni poslae Mili prekoputa kroz zlatnu jutarnju sunevu svetlost po
gospodina Sendi Vedersa, kovaa.
Gospodin Hol ga pozdravlja. Nametaj u gornjim odeljenjima se vrlo ud
no ponaa. Da li bi gospodin Veders bio ljubazan da doe?
Pametan ovek je bio gospodin Veders i uvek spreman da pomogne. On je
vrlo ozbiljno shvatio ovaj sluaj. Nek budem proklet ako u ovo nije umeao
prste neki vetac, bee njegovo miljenje. Vama je potrebna konjska potkovi
ca za takvu linost kao to je on.
Gospodin Veders stie jako zainteresovan. Htedoe da on ide napre, ali se
njemu, izgleda, nije ur ilo; vie je voleo da razgovara u hodniku. Prekoputa se
pojavi Haksterov pomonik i otpoe da die roletnu na prozoru radnje. Pozva
e ga da se pridrui diskusiji. Gospodin Hakster, prirodno, doe posle nekoliko
minuta. Anglosaksonski genije za parlamentarnu vladavinu se potvrdi: i ovog
puta je bilo mnogo razgovara bez odlune akcije.
Da ujemo najpre injenice, insistirao je gospodin Sendi Veders.
Uver imo se da emo potpuno pravilno uraditi ako silom otvor imo vrata.
Neobijena vrata se jo uvek mogu obiti, ali jednom obijena vrata ne mogu se
povratiti da budu neobijena.
Meutim, iznenada i za divno udo, vrata koja su bila predmet diskusije
otvor ie se sama od sebe, i oni zaueni videe kako niz stepenice silazi stranac,
gledajui jo crnje i praznije nego ikad ranije onim njegovim bezrazlono veli
kim staklenim oima. Silazio je kruto i polako, gledajui celo vreme ukoeno,
pree preko hodnika, buljei i dalje, pa se zaustavi.

31
 www.balkandownload.org

Pogledajte tamo! ree im. Njihovi pogledi pooe za njegovom ispru

enom rukom u rukavici i zaustavile se na boci sa sarsapar ilom, koja je stajala
pred podrumskim vratima. Onda ue u sobu za goste i iznenada, brzim pokre
tom, tresnu vrata pred njihovim nosevima.
Niko ni rei nije progovor io sve dok i poslednji odjek treska nije zamro.
Buljili su jedan u drugoga.
E, ako ovo ne prevazilazi sve mere! ree gospodin Veders, i ostavi al
ternativni deo reenice neizgovoren.
Ja bih, da sam na tvom mestu, uao i porazgovarao malo s njim o ovome,
okrete se gospodin Veders Holu. Zahtevao bih objanjenje.
Trebalo je da proe izvesno vreme pre no to se krmar iin mu odluio na
ovaj poduhvat. Naposletku, zakuca na vrata, otvor i ih i dospe ovoliko daleko:
Izvinite...
Idite doavola! uzviknu stranac stranim glasom, i zatvor ite vrata za
sobom.
I tako se ovaj kratak intervju zavri.

32
 GLAVA VII

OTKRIVANJE STRANCA

Stranac je uao u sobu za goste krme Koije i konji otprilike oko pola
est ujutru i ostao je tamo sve do blizu podne sa sputenim zastor ima i zatvo
renim vratima, i niko se, posle Holovog poraza, nije usuivao da mu se priblii.
Celo to vreme morao je da gladuje. Tri puta je zvonio trei put dugo i
besno ali mu niko nije odgovarao. On i njegovo idi doavola, zaista! ree
gospodin Hol. U to vreme dopree i prvi glasovi o provali u parohovom
domu, te se ove dve stvar i dovedoe u vezu. Hol, praen od strane gospodina
Vedersa, poe da nae gospodin Saklforta, mag istrata, da bi od njega potraio
savet. Niko se nije usuivao da ode gore. Kako je stranac proveo ovo vreme
ostalo je nepoznato. Ponekad bi ustro etao sobom, a u dva maha dopree iz
sobe zvuci psovki, cepanja hartije i divljeg razbijanja boca.
Mala grupa zaplaenih ali radoznalih ljudi poraste. Gospoa Hakster takoe
stie. Nekoliko veselih mladia ukraenih crnim konfekcijskim sakoima i
pike manama jer, duhovski ponedeonik je! pridrui se grupi zajedno sa
svojim zbunjenim i zbunjivim pitanjima. Mladi Ari Haker istae se time to je
izaao u dvor ite i pokuao da zavir i ispod sputenih zastora. Naravno, nije
mogao nita da vidi, ali je dao razloga za pretpostavku da jeste neto video, te
mu se i drug i Ipinki mladii pridruie.
Bio je to najlepi od svih moguih duhovskih ponedeonika, i dole, niz se
osku ulicu, stajae red od blizu tuce vaarskih tezg i i jedna baraka za gaanje iz
puke, a na travi, pored kovanice, troja ute i okoladne boje kola i nekoliko
ivopisno obuenih stranaca oba pola, koji su podizali cirkusku atru. Mukarci
su na sebi imali plave trikoe, a ene bele kecelje i dosta modeme eire s veli
kim perjem. Vudajer, iz Rumene koute, i gospodin Degers, obuar, koji je
ujedno prodavao i obine polovne bicikle, razapinjali su preko ulice konopac

33
 www.balkandownload.org

sa zastavicama.
A unutra, u vetaki stvorenom mraku sobe za goste, u koji je prodirao
samo jedan tanak zrak suneve svetlost:, stranac, gladan to moramo pretpos
taviti i straan, sakriven neugodnim toplim zavojima, piljio je kroz crne na
oare u svoje hartije ili zveckao svojim malim prljavim bocama i povremeno
grubo psovao decu koja su larmala pod prozorom. U uglu pored kamina leali
su ostaci pola tuceta razbijenih boca, a otri mir is hlora ispunjavao je vazduh.
Toliko znamo od onoga to se u to vreme ulo kao i od onoga to je posle vi
eno u sobi.
Otprilike oko podne stranac iznenada otvor i vrata od sobe za goste, stade u
njima i zagleda se otro u tri-etir i oveka u baru. Gospoo Hol, viknu.
Neko kriom ode po gospou Hol.
Posle izvesnog vremena pojavi se gospoa Hol, malo zaduvana, ali utoliko
vie odlunijeg izgleda. Hol se jo nije bio vratio. Ona bee dobro promislila
ta e da uradi i doe drei u ruci mali posluavnik na kome se nalazio nepla
eni raun. Vi ste hteli raun, zar ne, gospodine? ree ona.
Zato mi doruak nije bio donesen? Zato mi niste spremili obed i oda
zvali se na moje zvonjenje? Mislite li da ja mogu da ivim a da ne jedem?
Zato moj raun nije plaen? ree gospoa Hol. To je ono to ja hou
da znam.
Rekao sam vam pre tri dana da oekujem novanu poiljku...
A ja sam vam pre tri dana rekla da neu da ekam nikakvu poiljku. Vi ne
moete da gunate to vam je doruak malo zakasnio, kad moj raun eka pet
dana da bude plaen; moete li?
Stranac opsova kratko ali jasno.
E, e! u se iz bara.
I bila bih vam veoma zahvalna, gospodine, da te vae psovke zadrite za
sebe, gospodine! dodade gospoa Hol.
Stranac je stajao ljut i liio je vie no ikad na gnjurevu opremu. Opte
ubeenje u baru bilo je da , je gospoa Hol gospodar situacije. Straneve sle
dee rei potvrdie to.
Sluajte, dobra eno... otpoe.
Nisam ja nikakva vaa dobra ena, brecnu se gospoa Hol.
Rekao sam vam ve da mi novana poiljka jo nije stigla.
Hm, novana poiljka! ironino e gospoa Hol.

34
 Ipak, moda u mome depu...
Pre tri dana ste mi rekli da nemate kod sebe vie od ilinga u srebru.
Da, ali sam sad naao jo.
A-la-la! iz bara.
Gde li ste ih samo nali? upita gospoa Hol.
To izgleda, mnogo naljuti stranca. Tresnu nogom.
ta time hoete da kaete?
Da se pitam gde li ste ih mogli nai, odgovor i gospoa Hol. I pre no
to naplatim raun, ili vam donesem doruak, ili uradim bilo kakvu slinu stvar
imate da mi objasnite nekoliko stvar i koje ne razumem, koje niko ne razume, a
koje svi jedva ekaju da razumeju. Hou da znam ta ste to uradili s mojom
stolicom gore, i hou da znam kako to da je vaa soba bila prazna i kako ste
ponovo uli? Oni koji odseaju ovde ulaze na vrata, to je pravilo u ovoj kui, a
vi tako niste uradili, i ono to ja hou da znam jeste kako ste uli. I, hou da
znam...
Iznenada, stranac podie stisnutu pesnicu u rukavici, tresnu nogom i dreknu
prestanite! tako jako da je momentalno uutala.
Vi ne znate ko sam ja i ta sam. Ja u vam pokazati. Nebesa mi! Pokazau
vam! I onda otvorenu aku stavi na lice pa je ponovo udalji. Sredina njego
vog lica postade crna rupa. Evo, ree, stupi korak blie i prui gospoi Hol
neto to ona, buljei u njegovo izmenjeno lice, primi automatski. Tada, kad
vide ta je to, vrisnu, ispusti tu stvar i povede se unazadi. Nos bio je to stran
ev nos, ruiast i sjajan otkotrlja se po patosu sa zvukom upljog kartona
Zatim skide naoare, i svi do jednog u baru zinue od uda. Onda smae
eir i naglim pokretom otrgnu zaliske i zavoje. Za trenutak stajahu nepomini
i nemi. Bljesak groznog privienja proe kroz bar. Oh, boe!, ree neko. A
onda pobegoe.
Bilo je to gore no ita. Gospoa Hol, otvorenih usta i zgranuta, vrisnu i po
lete izlaznim vratima. Svi se uzmuvae. Bili su spremni da vide svata: posekoti
ne, nakaznost, opipljivu grozu meutim, nita! Zavoji i lana kosa doletee
preko hodnika u bar. Skotrljae se jedan preko drugog niz stepenice. Jer ovek
koji je stajao gore i dovikivao neka nerazumljiva objanjenja bee samo od
peta do vrata vidljiva figura koja je gestikulirala, a dalje nita, uopte se vie
nita nije videlo!
Dole u selu narod u povike i vrisku i gore uz ulicu vide kako iz krme

35
 www.balkandownload.org

Koije i konji izleu ljudi. Vide kako gospoa Hol pade i Tedi Henfrija kako
je preskae da bi izbegao da se o nju saplete i pretur i, a onda u stranu vrisku
Mili, koja se, izaavi iz kuhinje da vidi kakva je to buka, iznenada stvor i iza
bezglavog stranca. Vriska naglo prestade.
Za tren oka sa svih strana ulice pojur ie svi ka krmi prodava slatkia,
vlasnik cirkuske atre i njegov pomonik, vlasnik ljuljake, deaci i devojice,
seoski dendi, udeene devojke, starci i cigani u keceljama i u vrlo kratkom
vremenu stvor i se ispred krme gospoe Hol grupa od moda etrdesetak lju
di, koja je naglo rasla, njihala se, nadvikivala, zapitkivala, vikala i suger isala. Sva
ko je hteo da govor i u isto vreme, i rezultat toga bio je Vavilon. Mala grupa
pomoe gospoi Hol, koju su pronali onesveenu. Nastade zbrka i nevero
vatno objanjenje jednog grlatog oevica. Utvara. ta joj je uradio? Da
nije povredio devojku? Ubo je noem. Bez glave, kaem vam. Ne mislim
time da kaem da je to uradio bezglavo, ne mislei, nego da ovek nema gla
vu! Budalatina! to je neki cirkuski trik. Skinuo je zavoje...
Nastojei da zavir i unutra kroz otvorena vrata gomila bee formirala klin s
vrhom blie krmi, u kome su se nalazili oni vie avantur istiki raspoloeni.
Stajao je za trenutak, uh kako devojka vrisnu i on se okrenu; videh kako joj
se suknje podigoe usled naglog okreta i on poe za njom. Nije prolo ni deset
sekundi a on se povrati s noem u jednoj ruci i hlebom u drugoj; stajao je ba
tako kao da se u neto zagledao. Uao je na ona vrata tamo. Nema ni nekoliko
sekundi. Kaem vam, on uopte nema glavu. Da ste samo malo ranije stigli vi
deli biste...
Zadnji kraj grupe se uskomea. Govornik zastade da bi propustio malu gru
pu koja je odlunim koraoima ila ka krmi: napred gospodin Hol, vrlo crven i
odluan, za njim gospodin Bobi Defers, seoski pandur, i, na kraju, oprezni
gospodin Veders. Ovog puta oni su sa sobom nosili reenje o hapenju.
Ljudi dovikivahu oprena objanjenja o onome ta se dogodilo. S glavom
ili bez nje, ree Defers. imam nalog da ga uhapsim i ja u ga uhapsiti.
Gospodin Hol se pope uz stepenice, ode pravo do vrata od sobe za goste i
nae ih otvorena. Straaru, ree, vrite svoju dunost.
Defers ue prvi, za njim Hol i naposletku Veders. U polumraku videe
bezglavu figuru okrenutu njima, s paretom hleba u jednoj ruci i grumenom
sira u drugoj. Na obema rakama imao je rukavice.
To je on! ree Hol.

36
 ta je, dovraga, to? u se ljutiti glas iznad kragne bezglave figure.
Vi ste dozlaboga udna muter ija, gospodine, ree gospodin Defers,
ali, s glavom ili bez nje. nalog kae telo, a sluba je sluba...
Dalje od mene! odvrati figura, kroivi unazad.
Zatim naglo odbaci hleb i sir, i gospodin Hol jedva uspe da epa no na
stolu i da ga tako spase. Leva rukavica, skinuta, tresnu u gospodin Defersovo
lice. Sledeeg trenutka Defers, naglo prekinuvi konstataciju u pogledu naloga
za hapenje, zgrabi figuru za ruku iznad nevidljive ake i epa je za nevidljivu
guu. On dobi jaki udarac u bradu, od ega uzviknu, ali ne popusti stisak. Hol
gurnu no po stolu i on kliznu do Vedersa, koji je u ofanzivi igrao ulogu gol
mana da se tako izrazimo, i kroi napred ka Defersu i strancu koji su se nji
hali i teturali guajui se i udarajui. Stolica to im se stvor i na putu odlete s
treskom u stranu i oni se naoe ma podu.
Drte ga za noge, promrmlja Defers kroz zube.
Gospodin Hol, nastojei da deluje po instrukcijama, primi zvonak udarac u
rebra, koji ga trenutno onesposobi za akciju; a gospodin Veders, videi bezgla
vog stranca kako se prevmu i doe iznad Defersa, povue se k vratima s no
em u ruci i sudar i se s gospodinom Haksterom i Siderbriskim koijaem,
koji su dolazili da pomognu da se zavede zakonitost i red. U istom trenutku s
ormana padoe tri etir i boce rasprostirajui otar mir is svoje sadrine kroz
vazduh u sobi.
Predajem se! viknu stranac, iako je Defers bio ispod njega, i u slede
em trenutku ustade zaduvan; udna figura, bezglava i bez aka. Pored leve on
bee skinuo i desnu rukavicu. Ne vredi, izusti, kao da se bor io da dobije vaz
duha.
Bila je to najudnija stvar na svetu uti taj glas koji kao da je dolazio iz
praznog prostora, ali Sasekski seljaci su moda najrealniji ljudi pod suncem.
Defers takoe ustade i izvadi par lisica, a onda zastade zabezeknut.
Doavola! uzviknu, shvativi odjednom nemogunost cele ove situacije,
pa ja ne mogu da ih upotrebim.
Stranac pree rukama preko svoga prsluka i, kao udom, dugmad na koja se
njegovi prazni rukavi upravile otkopae se. Onda ree neto o svojoj bradi i
sae se. Izgledalo je kao da neto petlja oko cipela i arapa.
Pazi! uzviknu Hakster iznenada, pa to nije uopte ovek. To je samo
prazno odelo. Gledajte! Niz kragnu moe da se vidi i postava od odela. Mogu

37
 www.balkandownload.org

da stavim ruku...
On isprui ruku, pa kao da se na pola puta srete s neim u vazduhu, povue
je nazad uzviknuvi otro. eleo bih da mi ne brkate prstima u oi, u se iz
vazduba besni i ljutiti glas. injenica je da sam ja ceo ovde glava, ruke, noge
i sve ostalo, ali sam nevidljiv. To je dozlaboga neprijatno, ali je tano. Meutim,
to nije razlog da me svaki blesavac u Ipingu moe akati i rastrzati, je li
tako?.
Odelo, sada ve celo raskopano, visilo je s rukavima savijenim, obrazujui
trougao (kao kad su ruke na kukovima) o svoje nevidljive drae.
Za ovo vreme u sobu je ulo jo nekoliko ljudi, tako da je sada bila prepuna.
Nevidljiv, eh!? ree Hakster, ne vodei rauna o stranevoj grdnji. Ko je jo
uo o tako neem?.
- udno jeste, moda, ali nije zloin. Zato sam napadnut od pandura na
ovaj nain...
Oh, to je druga stvar, ree Defers. Nema sumnje, dosta teko je vide
ti vas u ovom polumraku, ali ja imam nalog za hapenje koji je potpuno ispra
van. Ono zato sam ja ovde nije nevidljivost ve provala. Izvrena je provala
jedne kue odakle je ukraden novac.
Da, pa?
. Izvesne injenice pokazuju...
Glupost i budalatina! odvrati nevidljivi ovek.
Nadajmo se, gospodine, ali ja sam dobio instrukcije. ..
Pa dobro, prekide ga stranac. Poi u s vama. Poi u, ali bez lisica.
To je uobiajeno, primeti Defers.
Bez lisica, stranac ponovi.
Izvinite, ree Defers.
Iznenada figura naglo sede, i pre nego to je iko mogao da shvati ta se de
ava, papue, arape i pantalone odletee pod sto. Onda se opet uspravi i odba
ci kaput
Ej, stanite s tim, viknu Defers, shvativi iznenada ta se dogaa. epa
za prsluk; ovaj kao da se kratko vreme opirao, koulja se izvue iz njega i prs
luk ostade prazan u Defersovim rukama. Drite ga! uzviknu Defers.
Ako ostane potpuno bez odela niko...
Drite ga! svi su vikali i jur ili ka beloj koulji koja se leprala, i koja je
sada bila jedino to se na strancu videlo.

38
 Rukav od koulje tresnu Hola po licu, zaustavi ga u njegovom napadu i
odbaci unazad na starog Tutsona, crkvenjaka. U sledeem trenutku koulja se
podie, zatrese se i ostade da visi na rukama, ba kao kad se koulja skida preko
glave. Defers je zgrabi i time samo pomnoe da se lake svue. Neto iz vaz
duha ga lupi po ustima i on nesvesno izvue svoj pendrek pa razmahnuvi
njim tresnu Tedi Henfrija posred glave.
Pazite! drali su se svi, trei tamo amo i udarajui uprazno. Drite ga!
Zatvor ite vrata! Nemojte ga pustiti da pobegne. Uhvatio sam neto. Evo ga!
Potpuna zbrka glasova! Izgleda da je svako u Isto vreme dobio po koji udarac, i
Sendi Veders, pametniji no ikad, a pogotovu posle stranog udarca po nosu,
otvor i vrata i povede gomilu. Drug i, poavi nesvesno za njima, za trenutak za
krie vrata, i lupetanje se produi. Fipsu, novovercu, slomie prednji zub, a
Henfriju bee ozleeno uvo. Defers zadobi udarac ispod brade, i, okrenuvi se
uhvati u guvi neto to se isprei izmeu njega i Hakstera. On oseti miiave
grudi, i u sledeem trenutku cela masa teturajuih, uzbuenih ljudi izlete na
polje u prenatrpani hodnik.
Uhvatio sam ga! viknu Defers prigueno, teturajui se kroz guvu, no
sei se modrog lica i nabreklih vena s nevidljivim protivnikom.
Borci ove udne borbe teturali su se prema spoljnim vratima krme odba
cujui na svom putu ljude levo i desno. Naposletku se skotrljae sa sredine ste
penica krme. Defers viknu upola uguen, ali jo uvek drei vrsto, no izgu
bivi ravnoteu, okrenu se i tresnu svom teinom glavom o ljunak. Tek tada
njegovi prsti popustie.
ue se uzbueni povici: drite ga!, nevidljiv! itd. Jedan mladi, stranac
u ovom mestu, ije je ime ostalo nepoznato, smesta pojur i, uhvati neto, ispusti
ga ponovo i pade preko ispruenog tela pandurevog. Na sredini puta neka
ena vrisnu kad se neto o nju oea; pas, oigledno ritnut, skiknu i otra zavi
jajui u gospodin Haksterovo dvor ite i time prolaz nevidljivog oveka bee
dovren. Za trenutak su ljudi stajali zaueni i gestikulirajui, a onda nastade
panika, koja ih rastur i po selu kao to vihor rastura opalo lie. Meutim, De
fers je leao potpuno nepomian na leima sa savijenim kolenima u podnoju
stepenica krme.

39
 www.balkandownload.org

GLAVA VIII

U PROLAZU

Osma glava je vrlo kratka i opisuje kako je Gibons, amater prirodnjak iz

ovog kraja, leei na travi prostrane livade, na kojoj na tri kilometra unaokolo
nije bilo ni ive due bar tako je mislio i dremajui, uo blizu sebe glasove
kao kad ovek kalje, kija a onda divlje psuje sam za sebe, i kako, kad je pogle
dao, nije primetto nita. A ipak, glasovi su se, bez sumnje, uli. Psovke su i dalje
zvonile s onom sonou i raznovrsnou kojom se odlikuju psovke kulturnog
oveka. Glasovi dostignue maksimum jaine, oslabie ponovo i zamree u da
ljini koja je, kako se Gibonsu uinilo, vodila u pravcu Aderdina. ue se jo
jednom u obliku grevitog kijanja, a onda potpuno iezoe. Gibons nije uo
nita o onome to se tog jutra dogodilo, ali fenomen bee tako upadljiv i uzne
miravajui, da njegova filozofska mirnoa ieze; hitro ustade i poe to je bre
mogao niz stranu brda, u selo.

40
 GLAVA IX

GOSPODIN TOMAS MARVEL

Gospodina Tomasa Marvela morate zamisliti kao linost punog, mekog lica,
s velikim okruglim nosem, irokim vlanim ustima i ekscentrinom ekinjas
tom bradom. Njegova figura je nag injala ka debeljunosti, to su potvrivale i
kratke noge. Na glavi ja imao svilasti krzneni eir, a esta upotreba konca i
pertle od cipela umesto dugmadi na kritinim mestima njegovog odela odava
hu karakter istinog neenju. Gospodin Tomas Marvel je sedeo sa stopalama u
jarku pored puta koji je vodio preko breuljaka ka Aderdinu, otprilike dva i po
kilometra od Ipinga. Na stopalama nije imao cipela, ve samo arape s rupama
kroz koje su probijali iroki palci, kao nauljene ui u psa uvara. Leno je po
smatrao on je i sve drugo uvek radio leno par dubokih cipela. Bile su to
najzdravije cipele na koje je naiao posle dueg vremena, ali isuvie velike za
njega, dok su, pak, one koje je ve imao bile dobre i udobne pri suvom vre
menu, ali isuvie tankih pendeta za kino. Gospodin Tomas Marvel je odve
mrzeo prostrane cipele, ali, isto tako, mrzeo je i mokre. Jo nikad dosad nije
dublje razmiljao koje cipele vie mrzi, a tog dana bee lepo vreme i on nije
imao nita bolje da radi. I tako, stavi sve etir i cipele u dostojanstvenu grupu
na travu i zagleda se u njih. Posmatrajui ih tako me travom u prolenoj pri
jatnosti, iznenada uvide da su oba para bila strano runa. Nimalo se ne tre
kad u glas pozadi sebe.
Ipak, cipele su! ree Glasi
To su poklonjene cipele, odvrati gospodin Tomas Marvel s glavom nag
nutom na jednu stranu posmatrajui ih s nipodatavanjem, a koji je od ova
dva najruniji par na celom ovom prokletom svetu, nek idem doavola ako
znam!
Hm, izusti Glas.

41
 www.balkandownload.org

Nosio sam i gore, a vrlo esto nisam nikakve ni nosio. Ali, ako dozvolite
da se tako izrazim, nikad tako bestidno rune. Ja sam, u stvar i, danima izbega
vao da nosim cipele, jer sam ih sit. Naravno, nositi cipele je dosta zdravo, ali
dentlmen skitnica ima isuvie mnogo muke s njima. I, ako mi verujete, u ce
loj ovoj prokletoj zemlji nisam nikad nita drugo skupljao nego njih iako
sam i drugo traio. Pogledajte ih! A kraj, uopte uzev, vrlo dobar u pogledu ci
pelai Ali, ta ete, moja promenljiva srea! Nosim te cipele u ovom kraju ve
deset ili i vie godina. A onda vam ovako vraaju.
Grozan je ovaj kraj, ree Glas, a ljudi u njemu svinje.
Zar ne? ree gospodin Tomas Marvel. --Gospode! Ali ove cipele! To
prevazilazi sve.
Marvel okrete glavu da bi preko desnog ramena pogledao cipele svoga sa
govornika i uporedio ih sa svojima, ali, oh! tamo gde je trebalo da se nalaze ci
pele njegovog sagovomika nije bilo ni cipela ni nogu. Okrete glavu i pogleda
preko levog ramena, ali tamo takoe nije bilo ni cipela ni nogu. Poe da se
nervira ovako rano zapoetim iznenaenjima. Gde ste? upita gospodin To
mas Marvel preko ramena, spustivi se na sve etir i. Pred njime se prostirao i
roki pojas praznih livada, na kojima je povetarac njihao retke bunove paprati
sa zelenim vrhovima.
Da li sam pijan? upita se gospodin Marvel.
Da to nisu bila privienja? Jesam li to govor io sam sa sobom? ta, do...
Nemojte se uznemiravati, ree Glas.
Dosta s tim vaim govorom iz stomaka, na to e gospodin Tomas Mar
vel, skoivi hitro na noge.
Gde ste? Hm, uznemiren, zaista!...
Ne uznemiravajte se, ponovi Glasi.
Vi ete biti za koji as uznemireni, vi blesava budalo, ree gospodin To
mas Marvel. Gde ste? Pokaite se samo pa u vas...
Jeste li negde zakopani? produi posle kratke pauze.
Odgovora nije bilo. Gospodin Tomas Marvel stajae bos i zauen s kapu
tom skoro skinutim za borbu.
Pi-vit, u se glas usamljenog galeba.
Pi-vit, zaista! potvrdi gospodin Marvel. Ovo nije vreme za budalati
ne. Livada bee prazna ka istoku i zapadu, severu i jugu; drum, sa svojim ru
pama i belim ivinim kamenjem, protezao se prav i prazan ka severu i jugu, i,

42
izuzev onog galeba, plavo nebo bee takoe prazno. Boemipomozi! ree
gospodin Tomas Marvel, navukavi aket ponovo na ramena. To je sinonje
pie. Mogao sam da mislim.
Nije to od pia, javi se opet Glas. Nemojte da se nervirate.
Oh uzdahnu gospodin Marvel i lice mu izmeu mrlja probledi. Si
nonje pie, ponovie njegove usne bezglasno. Stajao je i dalje polako se
okreui unazad. Mogao bih se zakleti da sam uo glasove proaputa.
Naravno da ste uli.
Evo ga opet, ree gospodin Marvel, zatvor ivi oi i lupivi se rukom po
elu s trag inim gestom. Iznenada, neto ga uhvati za okovratnik, jako prodrma
i ostavi zapanjenijeg no ikad. Ne budite budala, ree Glas.
Ja sam poludeo! jedva izgovor i gospodin Marvel. Ne vredi. To je
ono moje naklapanje o tim prokletim cipelama. Poludeo sam. Ili su to duhovi.
Ni jedno ni drugo, ree Glas. Sluajte!
Lud! ponovi gospodin Marvel.
Jedan minut samo, ree Glas otro, drhtei od samouzdravanja'.
Dakle, ta? upita gospodin Tomas Marvel s udnim oseajem kao da mu
je neko upro prstom u grudi.
Vi mislite da sam ja samo privienje, samo privienje?
ta drugo moete da budete? odgovor i gospodin Marvel, eui se po
vratu.
Vrlo dobro, ree Glas tonom olakanja. U tom sluaju ja u vas gaati
kameniima dokle god ne promenite miljenje.
Ali, gde ste vi?
Glas ne odgovor i. Uiiz doleti kameni, kako je izgledalo odnekle iz vaz
duha i za dlaku promai gospodin Marvelovo rame. Gospodin Marvel, okre
nuvi se, vide kako jedan kameni odskoi u vazduh, opisa komplikovani put,
zastade trenutak u vazduhu, a onda pade pored njegovih nogu skoro nevidlji
vom brzinom. Bio je isuvie zauen da bi mrdnuo. Uiiz doleti i odbi se od
golog palca u jarak. Gospodin Tomas Marvel odskoi jedan korak i vrisnu, a
onda otpoe da tri, saplete se preko nekog nevidljivog predmeta, pretur i se i
ostade u sedeem poloaju.
A sada, upita Glas, dok se trei kameni podie u luku i zastade u vaz
duhu iznad skitnice, jesam li privienje?
Umesto odgovora gospodin Marvel se podie na noge, ali bi odmah pono

43
 www.balkandownload.org

vo oboren. Za trenutak je leao nepomian.

Ako se i dalje budete opirali, ree Glas, baciu vam kameni na gla
vu.
To je poteno, progovor i gospodin Tomas Marvel, uspravi se u sedeem
poloaju, uhvati ozleeni palac rukom i zagleda se u trei kameni. Ne ra
zumem ovo. Kamenii sami sebe bacaju. Kamenii govore... Savladaj se...
Budalatina! Propao sam!
Trei kameni pade.
Vrlo prosta stvar, ree Glas. Ja sam nevidljivi ovek.
Recite nam neto to ne znam, ree gospodin Marvel, uizdahnuvi bol
no., Gde ste se sakrili kako to radite. Ne znam. To je previe za mene.
To je sve, ree Glas. Ja sam nevidljiv. To je ono to hou da shvatite.
Pa to svako moe da vidi ta Vi hoete. Nema potrebe da budete toliko
nestrpljivi, gospodine. Dakle, dajte nam ideju. Kako ste se sakrili?
Nevidljiv sam. To je najvanija injenica. I ono to hou da razumete je...
Ali gde? prekide ga gospodin Marvel
Ovde pet metara ispred vas.
Eh, ma nemojte! Nisam orav. Posle ovoga ete mi rei da ste nita drugo
nego vazduh. Nisam ja od onih skitnica glupaka...
Da. Ja sam vazduh. Vi gledate pravo kroz mene.
ta! zar nema u vama nita? Vox et2... ta je to? blebetanje. Je li to?
Ja sam ljudsko stvorenje kao i svaki drug i, kome je potrebno jelo i pie,
kome je potrebno odelo takoe... Ali, ja sam nevidljiv. Vidite? Nevidljiv. Sa
svim prosto, nevidljiv.
ta, pravi ovek?
Da, pravi.
Ako ste pravi onda dajte vau ruku, ree Marvel. U tom sluaju nee
da mi bude tako prokleto neobino...
Gospode! uzviknu, kako ste me prepali! epavi me tako!
Prstima svoje slobodne ruke Marvel opipa aku koja ga bee uhvatila za
ruku. Bojaljivo nastavi s pipanjem idui dalje uz ruku, potapa miiave grudi
i ispita lice zaraslo u bradu. Lice mu dobi zapanjen izraz.
E, nema ta! izusti. Ovo prevazilazi sve! Neto naroito! A, ipak, mogu
da vidim pravo kroz vas zeca tamo na oko kilometar daleko! Ni deli od vas
nije vidljiv izuzev

44
 On ispita paljivo naizgled prazan prostor.
Da niste jeli hleba i sira? upita, drei nevidljivu ruku.
U pravu ste. Organizam ih nije jo asimilovao.
Ah! huknu gospodin Marvel. Nekako avetinjski.
Naravno, sve to nije ni upola tako neobino kao to vi mislite.
Za moje skromne elje to je potpuno dovoljno neobino, ree gospo
din Tomas Marvel. Kako ste samo uspeli? Kako se, doavola, to uopte moe
uiniti?
To je dugaka pria. A, pored toga...
Kaem vam, sve ovo je isuvie za mene, primeti gospodin Marvel.
Ja hou sada da kaem ovo: meni je potrebna pomo. Dotle sam doao.
Iznenada sam naiao na vas. Lutao sam, besan, go i nesposoban ma za ta. Mo
gao sam i da ubijem... I videh vas...
Gospode! uzdahnu gospodin Marvel.
Priao sam pozadi vas... oklevao... i produio.
Izraz lica gospodin Marvela postade reit.
Onda zastadoh. Evo, rekoh, jednog koji se odmetnuo od drutva kao
i ja to sam. To je ovek koji je meni potreban. I tako se povratim k vama. Vi.
I...
Gospode! ponovi gospodin Marvel. U meni se sve zbrkalo. Mogu li
vas upitati: kako to izgleda?... i kako vam ja mogu pomoi? Nevidljiv!
eleo bih da mi pomognete da naem odelo i da se negde sklonim, a
posle i u drug im stvar ima. Dosta dugo je kako sam ih ostavio. Ako neete
dobro! ... Ali vi hoete morate.
Sluajte, ree gospodin Marvel. Isuvie sam zbunjen. Nemojte se vie
igrati sa mnom Pustite me da idem. Moram malo da se smir im Skoro ste mi
smrskali palac. Sve je ovo tako nerazumljivo. Prazna livada, prazno nebo. Nita
vidljivo kilometrima unaokolo, izuzev onoga to je priroda stvor ila.obradaboden
A onda doe Glas. Glas iz nebesa. I kamenii. I udarac pesnicom. Gospode!
Saber ite se, ree Glas, jer vi mora da izvrite posao koji sam za vas iza
brao.
Gospodin Marvel napui usta, a oi mu se zaokruglie.
Izabrao sam vas, produi Glas. Vi ste jedini ovek pored nekoliko bu
dala dole koji zna da postoji tako neto nevidljivi ovek. Morate mi po
moi. Pomozite mi i ja u za vas uraditi mnogo. Nevidljivi ovek je moan

45
 www.balkandownload.org

ovek. Zastade za trenutak da bi jako kinuo.

Ali, ako me iznever ite, nastavi, 'ili ne uspete u onome to vam ja na
loim..
Nevidljivi ovek zastade i potapa gospodina Marvela blago po ramenu. Na
dodir gospodin Marvel vrisnu. Neu da vas iznever im, ree, izmaknuvi se
malo. Ma ta radili nemojte na to uopte da mislite. Sve to elim to je da po
mognem vama recite mi samo ta treba da uradim. (Gospode!) ta god zae
lite da se uradi, to u ja drage volje uiniti.

46
 GLAVA X

GOSPODIN MARVELOVA POSETA IPINGU

Poto se prvi nalet patnike stiao. Iping se malo smir i. Iznenada zavlada
skepticizam istina, neka vrsta nervoznog skepticizma bez ikakve osnove, ali
ipak skepticizam. Mnogo je lake bilo ne verovati da zaista postoji tako neto
kao to je nevidljivi ovek, i oni koji su stvarno videli kako on nestaje ili su
osetili snagu njegove pesnice mogli su se prehrojati na prstima ruku. A i od tih
svedoka u ovom trenutku nije bilo gospodina Vedersa, koji se bee povukao
iza neprobojnih reza i katanaca svoje kue, i Defersa, koji je leao bez svesti u
sobi za goste krme Koije i konji. Velike i udne, teko shvatljive zamisli
esto imaju na ljude manji efekt nego manje, opipljivije injenice. Iping je bio
sav iskien a ljudi u sveanim odelima. Vie od mesec dana je duhovski pone
deonik nestrpljivo iekivan. A kad doe posle podne, ak i oni koji su verova
li u nevidljivog prihvatie se svojski svojih malih zabava, pretpostavljajui da se
sasvim izgubio, a skeptici su na njegov raun ve pravili ale. I narod skeptici
i oni koji su verovali, podjednako ceiog tog dana bio je oito drutven.
Na Hejsmenovoj livadi bilo je veselo. Tu je bio postavljen ator u kome su
gospoa Banting i druge gospoe spremale aj, dok su se deca, osloboena
kole, utrkivala i igrala pod otrim nazorom parohovog pomonika i gospoa
Kas i Sakbat. Bez sumnje, neka mala nelagodnost se i oseala, ali su ljudi, naj
veim delom, imali toliko razuma da prikriju svako nelagodno oseanje koje
bi im iskrslo. Mladii i devojke su se najradije zadravali i zabavljali na ljulja
kama i u cirkuskoj atri, koje su bile postavljene na zelenoj livadi ispred sela.
etalo se je takoe dosta. Jedne orgulje, pokretane parom, koje su bile priklju
ene uz mali ring ipil, ispunjavale su vazduh otrim mir isom ulja i isto tako pi
skavim zvucima muzike. lanovi kluba, koji su pre podne prisustvovali slubi
u crkvi, bili su okieni znakama ruiaste i zelene boje, a neki veseliji meu

47
 www.balkandownload.org

njima ak su i svoje polucilindre okitili pantljikama dreeih ali njima omilje

nih boja. Star i Fleer, ije miljenje o svetkovanju nije bilo ba najpovoljnije,
mogao se videti kroz grane jasmina oko prozora ili kroz otvorena vrata, (zavisi
s koje strane ste izabrali da pogledate), kako u delikatnoj pozi stoji na dasci
postavljenoj na dve stolice i krei plafon svoga pretsobija.
Oko etir i sata posle podne u selo ue neki stranac koji je dolazio iz pravca
gde su se prostirali breuljci. Bee to mala, punaka linost koja je na glavi
imala jako izanao cilinder. Stranac je bio zaduvan i njegovi obrazi su se as
oputali a as opet naduvavali. Njegovo pegavo lice bee zaplaeno, i on se
okretao nekako neodluno. Kod crkve okrenu iza ugla i uputi se u pravcu kr
me Koije i konji. Izmeu ostalih i star i Fleer se seao njegovog lica, i ovaj
star i gospodin bio je toliko iznenaen njegovim udnim dranjem da je, po
smatrajui ga, nepaljivo dozvolio da mu se izvesna koliina krea s etke oce
di u rukav.
Vlasnik cirkuske atre primetio je da je stranac govor io neto sam sa sobom,
a to je zapazio i gospodin Hakster. Stranac zastade u podnoju stepenica krme
Koije i konji, i, ako je verovati gospodinu Haksteru, pretrpe ozbiljnu unu
tranju borbu pre nego to uspe da se odlui na ulazak u krmu. Najzad, pope
se uz stepenice i tada ga gospodin Hakster spazi kako skrenu ulevo i otvor i
vrata od sobe za goste. Gospodin Hakster u glasove koji su dolazili iz sobe i iz
bara kako opominju stranca da je pog reio.
To je privatna soba, ree Hol, i stranac smeteno zatvor i vrata i pree u
bar.
Posle nekoliko minuta on se ponovo pojavi tarui usta nadlanicom, s izra
zom zadovoljstva, koji na gospodina Hasktera nekako ostavi utisak samouvere
nosti.
Nekoliko trenutaka stranac je stajao posmatrajui unaokolo, a onda gospo
din Hakster vide kako se uputi, kao krijui se da ga ko ne vidi, u pravcu kapije
od dvor ita, prema kome se otvarao prozor sobe za goste. On se, posle trenutka
oklevanja, nasloni na jedan od stubova kapije, izvue kratku zemljanu lulu i
spremi se da je pripali. Pritom mu prsti zadrhtae. Nekako nespretno je pripali
i, prekrstivi ruke, poe da pui zauzevi izvesno nezainteresovano dranje. Me
utim, povremeni brzi pogledi ka dvor itu odavali su da je ovako njegovo dr
anje samo prividno.
Sve je ovo gospodin Hakster video kroz prozor svoje radnje, i udno vlada

48
nje ovog oveka navelo ga je da nastavi s posmatranjem.
Ba u tom trenutku stranac se naglo uspravi i slavi lulu u dep, a zatim ga
nestade u dvor itu. Gospodin Hakster, shvativi da je svedok neke krae, skoi
iza svoje tezge i istra na put da presretne lopova. U tom momentu se gospo
din Marvel (jer to je bio on) ponovo pojavi s nakrivljenim eirom i poveim
zaveljajem uvijenim u plavi stolnjak u jednoj ruci, i tri knjige vezane neim
to se posle ustanovilo da je bio parohov kai u drugoj. Kad ugleda Hakstera
tre se i okrenuvi hitro nalevo otpoe da bei. Drite lopova! uzviknu Hak
ster i potra za njim.
Gospodin Haksterovi utisci behu ivi ali i kratki. On vide oveka nepo
sredno ispred sebe kako hitrim koracima zamae za crkvenim uglom i dole niz
drum ka breuljcima. Vide seoske zastavice i svetkovinu pozadi, i samo jedno
ili dva lica to se okrenue za njim. Dreknu drite lopova! ponovo i dade se
hrabro u poteru. Teko da je odmakao desetinu koraaja kad ga neto mister i
ozno epa za cevanicu, i on vie nije trao ve leteo neverovatnom ustrinom
kroz vazduh. Iznenada vide zemlju vrlo blizu svoje glave. Uini mu se da se sve
pretvor ilo u milion svetlaca, i ta je posle bilo nije ga vie interesovalo.

49
 www.balkandownload.org

GLAVA XI

U KRMI KOIJE I KONJI

Da bi se jasno moglo razumeti ta se dogodilo u krmi, potrebno je da se

vratimo malo unazad, do asa kada je gospodin Marvel prvi put dospeo u
zonu vidljivosti s prozora gospodina Hakstera.
Tano u tom trenutku u sobi za goste nalazili su se gospodin Kas i gospo
din Banting. Njih dvojica su ozbiljno pretresali udne jutronje dogaaje, i, s
gospodin Holovom dozvolom, vrili detaljni pretres stvar i nevidljivog oveka.
Defers se bee delimino povratio od pada i otiao je kui u pratnji svojih
prijatelja. Razbacano stranevo odelo i ve sklonila je gospoa Hol i soba je
bila ponovo ureena. Na stolu pored prozora, gde je stranac obino radio, Kas
je odmah tako rei naleteo na tri velike knjige u rukopisu na kojima je stajao
naslov Dnevnik.
Dnevnik! uzviknu Kas udar ivi rukom, po knjigama na stolu. Sada
emo bar neto saznati. Paroh je stajao oslonjen rukama o sto.
Dnevnik, ponovi Kas, sedajui za sto, pa otvor i jednu knjigu, podmet
nuvi druge dve da poslue kao naslon prvoj. Hm, nema imena na prvoj stra
ni. Muno!... ifrovano. I brojke.
Paroh mu prie iza lea i pogleda preko njegovog ramena.
Kas je prevrtao stranice dok mu je lice odavalo razoarenje. Ja... vraga! Pa
ovo je sve sama ifra. Banting.
Zar nema nikakvih dijag rama? upita gospodin Banting. Nikakvih
ilustracija koje bi makar malo rasvetlile ...
Pogledajte sami, ree Kas. Neto je u matematikim formulama, a ne
to na ruskom ili nekom slinom jeziku (sudei po slovima), a neto opet na
grkom. Pa grki, mislim, vi zna ...
Dabome, prekide ga gospodin Banting, izvadi naoare i obrisa stakla,

50
osetivi se naglo vrlo neprijatno, jer njegovo znanje grkog bee ve davno iz
lapilio, Dabome, grki, naravno, moe da bude klju.
Nai u vam mesto.
Radije bih prvo prelistao celu knjigu, ree gospodin Banting jo uvek
trljajui stakla na naoar ima. Opti utisak prvo, Kas, a onda, znate, moemo
potraiti klju.
Nakalja se, natae naoar i, namesti ih paljivo, ponova se nakalja i zaeli
da se dogodi neto to bi odvratilo panju od njegove oigledno neizbene
bruke. Onda uze polako knjigu koju mu Kas prui. A tada se stvarno neto do
godi.
Vrata se iznenada otvor ie.
Obojica se naglo trgoe, okrenue se, i odahnue kad se pred njima ukaza
neko lice s ruiastim mrljama ispod svilastog krznenog eira. Bar? upita lice
i stade blenui.
Ne! odgovor ie obojica u isti mah.
Preko, na drugu stranu, prijatelju, objasni gospodin Banting. I molim
vas, zatvor ite vrata, dodade gospodin Kas razdraeno.
Dobro, ree nepozvani, kako se uini niskim glasom, koji se udno raz
likovao od prolog tona njegovog prvog pitanja. U redu, dodade istim gla
som. Ostanite tu, i nestade zatvor ivi vrata za sobom.
Mornar, rekao bih, primeti gospodin Banting. Vrlo prijatni ljudi ti
mornar i. Ostanite tu Zaista. Mornarski izraz. Misli zato to se on povlai iz
sobe, valjda.
Moda, na to e Kas. Moji nervi su danas jako popustili. Prosto sam
skoio kad se vrata onako otvor ie.
Gospodin Banting se nasmei kao da on nije skoio. A sada, ree uzdah
nuvi, ove knjige.
Samo za as, ree Kas i ode te zakljua vrata. Sada smo mislim sigurni
da nas niko nee uznemiravati.
Neko mrknu kad on ovo izree.
Jedna stvar je van svake sumnje, ree Banting, privukavi stolicu blizu
Kasove. U Ipingu su se ovih poslednjih nekoliko dana stvarno deavale vrlo
udne stvar i, vrlo udne. Ja, naravno, ne mogu da verujem u priu o nevidlji
vosti...
Neverovatno jeste, prekide ga Kas neverovatno, ali injenica je da sam

51
 www.balkandownload.org

lino video, video sam skroz dole niz njegov rukav...

Ali, jeste li zbilja da li ste sigurni... Recimo, na primer, ogledalo... Privi
enje je tako lako proizvesti. Ne znam da li ste ikad gledali nekog zaista do
brog maioniara...
Ne elim da se ponovo raspravljam, ree Kas. To smo ve pretresli,
Banting. A evo sada ove knjige. Ah! evo ovde neega to mislim da je na gr
kom! Grka slova, sigurno.
Kas pokaza na sredinu stranice. Gospodin Banting malo pocrvene i priblii
svoje lice, oigledno naiavi na neku smetnju s naoar ima. Ovaj mali ovek
znao je grki vrlo slabo, a vrsto je verovao da mu je svako van crkve pripisi
vao znanje grkog i hebrejskog jezika. A sada, da li je trebalo da prizna? Ili je
trebalo da se pravi kao da zna? Iznenada oseti neki udni dodir na vratu. Po
kua da pokrene glavu, ali naie na otpor koji nije mogao savladati.
Bio je to neki udni pritisak stisak teke, vrste ruke, koji je nezadrljivo
pritiskao njegovu bradu ka stolu. Ne mrdajte, mali ovee, proapta neki glas,
ili u vam obojici prosuti mozak.
Banting pogleda Kasa u lice, koje je bilo vrlo blizu njegovome, i vide na
njemu grozni odsjaj svoje sopstvene mune zapanjenosti.
ao mi je to moram ovako grubo da postupam nastavi Glas, ali dru
gaije ne mogu.
Kad ste to nauili da zabadate svoje noseve u privatni dnevnik jednog is
traivaa-, produi Glas, i dve brade lupie u isto vreme o sto, a dva para zuba
kljocnue.
Kad ste nauili da upadate u privatnu sobu oveka koji je u neprilici, i
udarci se ponovie.
Gde su mi sklonili odelo?
Sluajte, produavao je dalje Glas. Prozor i su privreni, a klju od
vrata je kod mene. Ja sam dosta snaan ovek, pri ruci mi je i ara, a pored
svega toga i nevidljiv sam. Nema nimalo sumnje da bih vas mogao obojicu
ubiti i izvui se vrlo lako samo ako bih hteo razumete li? Vrlo dobro. Ako
vas pustim da odete, da li biste mi obeali da neete pokuati da inite nikakve
gluposti i da ete uraditi ono to vam budem kazao?
Paroh i doktor se pogledae i doktor izdui lice. Da, ree gospodin Ban
ting; doktor ponovi isto. Tada pritisak na vratove popusti i doktor i paroh se
uspravie, obojica vrlo crveni u licu, i promrdae glavama.

52
 Molim vas, sedite mirno na istim mestima, ree nevidljivi ovek. Vi
dite li, evo araa?
Kada sam uao u sobu. nastavi nevidljivi ovek, poto podmetnu ara
pod nos obojici svojih posetilaca, nisam oekivao da u je nai zauzetom, a
oekivao sam da u pored svezaka moga dnevnika nai i svoje odelo. Gde je
ono? Ne! nemojte ustajati. Vidim da je odneseno. U ovo doba, iako su dani
dovoljno topli da jedan nevidljivi ovek moe da ide go, veer i su svee. Hou
odelo, a i drugo to je potrebno. A i ove tri knjige moram da uzmem.

53
 www.balkandownload.org

GLAVA XII

NEVIDLJIVI OVEK GUBI STRPLJENJE

Neizbeno je da se u ovom asu pria mora opet prekinuti, iz izvesnog vrlo

tugaljivog razloga koji e odmah biti jasan. Dok se ovo dogaalo u sobi za gos
te, i dok je gospodin Hakster posmatrao gospodina Marvela kako naslonjen na
kapiju pui svoju lulu, nedaleko odavde, ni desetak koraaja udaljen, gospodin
Hol i Tedi Henfri diskutovali su u stanju magliaste zbrke jedini Ipinki pred
met razgovora. Iznenada do njih dopre snaan tupi udair o vrata sobe za goste,
otar krik, a onda. tiina.
Ha-lo!, ree Tedi Henfri.
Ha-lo!, iz bara.
Gospodin Hol je sve stvar i shvatao polako ali sigurno. Neto nije u redu,
primeti i poe oko anka u baru ka vratima od sobe za goste.
On i Tedi prioe vratima zajedno odlunog izraza lica. Pogledi im se sre
toe. Neto nije u redu, ponovi jo jednom Hol i Henfri klimnu glavom u
znak potvrivanja. Talas neprijatnog mir isa neke hemikalije zapljusnu ih, a do
uiju im dopree prigueni glasovi nekog razgovora vrlo brzog i tihog.
Je 1 sve u redu tamo? upita Hol zakucavl.
Prigueni razgovor se naglo prekide. Za trenutak zavlada tiina, pa se nastavi
uteim apatom, a onda se zau otar krik Ne! nemojte! Iznenada nastade
neko komeanie, preturanje stolice i kratko guanje A onda opet tiina.
ta je to, doavola! uzviknu Henfri poluglasno.
Je-li sve u redu tamo? otro upita gospodin Hol ponovo.
Parohov glas odgovor i s udnim isprekidanim naglaavanjem. Sasvim u re-
du. Molim vas nemojte uznemiravati.
udno! primeti gospodin Henfri.
udno!, potvrdi gospodin Hol.

54
 Kae, nemojte uznemiravati. ree Henfri.
I ja sam uo, potvrdi Hol.
I neko umrkivanje, ree Henfri.
Oni ostadoe da prislukuju. Razgovor se nastavi brzo, ali tiho, Ne mogu!,
ree gospodin Banting poviavajui glas, Kaem vam, gospodine, neu.
ta to ree? upita Henfri.
Kae da nee, odgovor i mu Hol. Nije valjda, govor io nama, a?
Sramota! ree gospodin Banting unutra.
Sramota! ponovi gospodin Henfri. uo sam jasno.
Ko to sada govor i? upita Henfri.
Mislim, gospodin Kas. odgovor i Hol. Moe li da uje ita?
Tiina. Glasovi unutra postae nejasni i zamreni
uti kao da se neki arav pomera ree Hol.
Iza anka u baru pojavi se gospoa Hol. Hol joj gestom dade znak da uti i
da prie. Ovo kod gospoe Hol izazva ensku opoziciju.
ta to prislukuje tamo Hol? upita gospodu Hol. Zar nema nikakva
pametnija posla na dananji, ovako poslovan dan?
Hol je pokuavao da joj prenese sve grimasama i mutavim govorom, ali
gospoa Hol bee tvrdoglava. Ona podie glas. I tako se Hol i Henfri poku
njene vratie na prstima u bar gestikulirajui, da bi joj objasnili.
U poetku ona odbi da poveruje da je uopte bilo neega u onome to su
njih dvojica: uli. Zatim je insistirala da Hol uti dok Henfri ispria. Bila je
spremna da poveruje da je ta cela stvar obina glupost; moda su samo pome
rali unutra nametaj.
uo sam kako su rekli sramota, to sam uo, ree Hol.
I ja sam to isto uo, dodade Henfri.
Nee biti, otpoe gospoa Hol.
! gospodin Tedi Henfri e, nisam li to uo kako se prozor otvara?
Kakav prozor? upita gospoa Hol.
Prozor u sobi za goste, odgovor i Henfri.
Sve troje stadoe paljivo da oslukuju. Oi gospoe Hol, uprte direktno is
pred sebe, videe, i ne zapaajui, terasu ispred vrata od krme, drum, beo i i
vahan, i Haksterov izlog koji se blistao na julskom suncu. Iznenada se Hakste
rova vrata otvor ie i Hakster se pojavi, oiju svetlih od uzbuenja, gestikulira
jui rukama.

55
 www.balkandownload.org

Ep! uzviknuo je Hakster. Drte lopova! potra okolo preko terase

ka kapiji od dvor ita i nestade ga.
Istovremeno iz sobe za goste dopre um nekog komeanja i zatvaranja pro
zora.
Hol, Henfri i svi koji su bili u baru pojur ie glavaki na ulicu. Istravi vi
dee kako neko zamae iza ugla u pravcu druma koji je vodio ka breuljcima, i
gospodina Hakstera kako napravi komplikovani let kroz vazduh, koji se zavri s
licem i ramenima na zemlji. Dole, niz ulicu, narod je stajao zauen. Neki im
potrae u susret.
Gospodin Hakster je leao omamljen. Henfri zastade da bi ovo ispitao, a
Hol i dva radnika iz bara otrae brzo do ugla, viui neto nerazumljivo. Vi
dee gospodina Marvela kako nestade iza ugla od crkvenog zida. Izgleda da su
iznenada doli do nemogueg zakljuka da je to bio nevidljivi ovek koji je
postao vidljiv, i smesta se dadoe u poteru. Meutim, Hol teko da je prevalio
desetinu metara, kad ispusti glasni uzvik uenja i polete glavaki na stranu
uhvativi se za jednog od dvojice radnika, povukavi i njega na zemlju. Neko
ga je napao ba onako kako se napada igra u ragbiju. Videvi ovo drug i rad
nik zastade i povrati se, pa, pomislivi da se Hol sam od sebe protur io, okrete se
da nastavi s poterom, kada ga neto epa za lanak, ba kao to se i s Hakste
rom dogodilo. I tada, dok se prvi radnik s mukom dizao, on se pretur i u stranu
od udarca koji je bio toliko jak da bi i vola obor io.
U tom trenutku se iza ugla zaue mnogobrojni koraci koji su pristizali iz
pravca gde je bila seoska poljana. Prvi koji se pojavi bee vlasnik cirkuske atre,
krupan ovek u plavom trikou. On se zaudi kad vide ulicu praznu izuzev tri
oveka koji su se glupo valjali po zemlji. A onda se neto desi s njegovom no
gom i on polete naglavice i pretur i se na stranu ba na vreme da saplete svoga
brata i partnera, koji se prevrnu preko njega. Na ovu dvojicu naletee i ostali
koji su trali za njima, sapletoe se o njih i pretur ie psujui, te se napravi go
mila.
U trenutku kad su Hol. Henfri i radnici istrali iz krme, gospoa Hol, koju
je dugogodinje iskustvo nauilo tome, ostade u baru pored kase. Iznenada se
vrata od sobe otvor ie i na njima se pojavi gospodin Kas koji, ne obraajui
uopte panju na nju, stra niz stepenice i pojuiri ka ugiu. Drite ga! vikao
je, ne dajte da pusti zaveljaj! Moete ga videti samo toliko dugo dok dri za
veljaj.

56
 Kas nije znao nita o postojanju gospodina Marvela, jer je nevidljivi ovek
tek u dvor itu predao Marvelu zaveljaj i knjige. Lice gospodina Kasa imalo je
ljutit i odluan izraz. Meutim, s odelom mu nije bilo neto u redu od poja
sa mu je visilo neto nalik na belu suknju, koja je podseala na suknje grkih
evzona. Drite ga! dreao je. Odneo mi je pantalone! a paroha je skinuo do
gole koe.
Pomozite mu za trenutak! viknu Henfriju prolazei pored ispruenog
Hakstera, i okrenuvi iza ugla da bi se pridruio guvi bi smesta oboren na ni
malo dekorativnu gomilu. Neko ga u punom trku nagazi na prst. On dreknu,
pokua da se podigne, ali bi ponova oboren i postade mu jasno da je bio
upleten ne u poteru nego u neku guvu. Svi su trali natrag u selo. Podie se
ponova i neko ga jako udar i pozadi uva. Zatetura se, a onda se i on uputi hitro
natrag ka krmi Koije i konji, preskoivi na putu naputenog Hakstera, koji
se bee upola podigao i sada sedeo na zemlji.
Kada je ve bio na pola stepenica krme zau iza sebe iznenadan besan
uzvik koji se jasno isticao u zbrci povika, kao i zvonak udarac po neijem licu.
U tom uzviku on prepoznade glas nevidljivog oveka, iji je ton odavao ove
ka koji je iznenada pobesneo zbog zadobijenog bolnog udarca.
U sledeem trenutku gospodin Kas se ve nalazio u sobi za goste.
On se vraa, Banting! uzviknu uletevi unutra. Spaavajte se!
Gospodin Banting je stajao pored prozora, zauzet pokuajem da se nekako
odene malom ponjavom i novinama Uest Sari Gazet.
Ko se vraa? upita, tako se trgnuvi da mu se kostim umalo ne raspade.
Nevidljivi ovek! odgovor i Kas i pohita ka prozoru. Bolje e biti da
se izgubimo odavde. Pobesneo je! On je lud!
I u sledeem momentu nae se u dvor itu.
Drag i boe! uzviknu gospodin Banting oklevajuti izmeu dve grozne
alternative. uvi stranu guvu u hodniku krme njegova odluka pade. Sman
drlja se preko prozora, popravi nekako svoj poremeeni kostim i odjur i kroz
selo toliko brzo koliko mu njegove kratke, debele noge dozvoljavahu.
*
Od trenutka kad je nevidljivi ovek besno jauknuo i gospodin Banting iz
veo svoje nezaboravno bekstvo kroz selo, nemogue je dati dosledan prikaz
dogaaja u Ipingu. Verovatno je da je prvobitna namera nevidljivog oveka
bila samo da pomogne Marvelu da se izvue s odelom i knjigama. Meutim,

57
 www.balkandownload.org

izgleda da je ovoga puta, usled nekog sluajnog udarca koji je zadobio, sasvim
izgubio strpljenje, koga i onako nije imao, tako da je otpoeo da udara i pretu
ra ljude iz istog zadovoljstva da nanese bol. Morate sebi predstaviti ulicu punu
ljudi koji su trali, treskali vratima i otimali se o mesta gde bi se sakrili. Morate
zamisliti rulju kako se iznenada rui na nestabilnu ravnoteu gospodin Flee
rove improvizovane skele s poraznim rezultatom. Morate predstaviti sebi jedan
zaplaeni par koji bi uhvaen u ljuljaci. A tada cela buna guva proe. Izuzev
nevidljivog oveka koji je jo uvek besneo, Ipinka ulica sa svojim arenilom i
zastavama ostade pusta, pretrpana atrama, iskidanim zastor ima od kanvasa i
razbacanom robom s tezge sa slatkiima. Na sve strane su se uli umovi od
sputanja roletni i zatvaranja reza, i jedino to se od ivih stvorenja moglo vi
deti bilo je po neko oko s uzdignutom obrvom koje je vir ilo kroz ugao pro
zorskog okna.
Nevidljivi ovek se jo neko vreme zabavljao razbijajui sve prozore na kr
mi Koije i konji; zatim ubacujui ulinu svetiljku kroz prozor u salon gos
poe Grog rem. Mora da je bio on taj to je presekao teleg rafske ice za Ader
din na mestu odmah iza Hig insove kuice na Aderdinskom drumu. I posle
toga, poto mu je to njegova udna osobina omoguavala, izgubi se sasvim, i
vie se uopte nije uo, video, niti osetio u Ipingu.
Meutim, prola su skoro puna dva asa pre no to se iko iv usudi da izae
na opustele Ipinke ulice.

58
 GLAVA XIII

GOSPODIN MARVEL PODNOSI OSTAVKU

Mrak se polako sputao i Iping je poeo lagano i paljivo ponovo da oiv

ljava na ruevinama svoga propalog festivala. Mali debeljukasti ovek s otrca
nim svilenim eirom koraao je umorno kroz sumrak iza bukove ume na
putu za Bremblharst. Nosio je tri knjige, uvezane nekakvim elastinim kaiem,
i zaveljaj umotan u plavi stolnjak. Njegovo zajapureno lice imalo je uasnut i
umoran izgled. Izgleda kao da je bio u nekoj asmatinoj urbi. Uporedo s njim
iao je neki Glas koji nije bio njegov, i on se stalno trzao od dodira nekih ne
vidljivih ruku.
Ako mi opet pobegnete, govor io je Glas, ako samo ponovo pokuate
da pobegnete...
Gospode! ree gospodin Marvel, to rame mi je i onako puno modri
ca.
Na asnu re, produi Glas, ubiu vas
Nisam pokuao da vam pobegnem, uveravae Marvel glasom koji nije
bio daleko od suza. Kunem vam se, nisam. Nisam znao za onaj prokleti ugao
i to je uzrok svemu! Kako sam doavola, mogao da znam za taj prokleti oak?
Zato se i desilo da sam proao ovako...
Proi ete jo mnogo gore ako ne budete pazili ta radite, ree mu Glas,
i gospodin Marvel naglo uuta. Njegovo lice se izdui, a oi mu dobie oaj
niki izraz.
Dovoljno je to su one nespretne seljaine otkrile moju malu tajnu i bez
vaeg bekstva s mojim knjigama. Dobro je za neke od njih to su pobegli, ina
e!... Eto! ... Niko nije znao da sam nevidljiv! A sada, ta u sada da radim?
ta u ja da radim, primeti Marvel jedva ujno.
Svi sad znaju! I novine e to doneti! Svi e me traiti... Svako e biti na

59
 www.balkandownload.org

oprezi!...
Glas pree na sone psovke pa uuta. Oajanje na gospodin Marvelovom
licu se produbi i on uspor i korake.
Produite, zapovedi Glas.
Gospodin Marvelovo lice dobi izmeu crvenih mrlja sivkastu boju.
Nemojte da ispustite te knjige, glupane! uzviknu Glas otro.
injenica je, produi, da u morati da se posluim vama... Vi ste, isti
na, slaba pomo, ah moram.
Ja sam mizerna pomo, dodade Marvel.
Jeste, potvrdi Glas.
Ja sam najloija pomo koju moete da imate. nastavljao je Marvel.
' Ja nisam jak, dodade posle obeshrabrujui tiine.
Nisam snaan, ponovi.
Ne?
A i srce mi je slabo. Onaj mali posao izvrio sam, naravno, ali, bogami,
mogao sam i da se sruim.
Pa?
Ja nemam nerava ni snage za posao koji vi od mene...
Ja u vas podsticati.
Voleo bih da me ne podstiete. Ne bih, znate, eleo da vam kvar im pla
nove, ali moe se desiti. Onako, iz istog straha i bede.
Bolje nemojte, ree Glas s prilinom jainom.
Voleo bih da sam mrtav, na to e Marvel.
To nije pravo, nastavi, morate to priznati ... ini mi se da imam sasvim
pravo!
Pour ite!
Marvel ubrza korak i oni izvesno vreme nastavie put utei.
To je avolski nepravo, pokuavao je dalje gospodin Marvel.
Ovo ne ostavi nikakvog utiska na njegovog saputnika. Pokua drugu politi
ku.
ta ja time dobivam? otpoe i ovog puta tonom neizrecive nepravde.
Oh! umuknite! uzviknu Glas iznenadnom udnom snagom. Pobrinu
u se za vas. Imate da radite ta vam se kae. Vi ete to uraditi. Budala ste i sve
drugo, ali ete uraditi...
Kaem vam, gospodine, nisam stvoren za to. Svaka ast ali tako je ...

60
 Ako ne umuknete ve jednom zavrnuu vam opet ruku, zavri nevidlji
vi ovek. Hou da razmiljam.
U tom trenutku se kroz drvee pojavie dva zraka ute svetlosti, i kroz ve
ernji sumrak nazirao se etvrtasti toranj neke crkve. Drau ruku na vaem
ramenu, govor io je Glas, za sve vreme dok prolazimo kroz ovo selo. Idite
pravo i ne pokuavajte nikakvu budalatinu. Ako uradite tako neto bie samo
gore po vas.
Znam ja to, uzdahnu gospodin Marvel, znam ja sve to.
Linost nesrenog izraza lica s otrcanim svileni eirom proe sa svojim te
retom ulicom malog sela i izgubi se u mrak koji se sputao izvan domaaja sve
losti s prozora.

61
 www.balkandownload.org

GLAVA XIV

U PORT STOUVU

Deset asova sledeeg jutra zatee gospodina Marvela neobrijanog, prljavog

i promenjenog od puta, kako sedi s rukama nabijenim u depovima na klupi
ispred male krme na ulazu u mesto Port Stouv. Izgledao je vrlo umorno, ner
vozno, nelagodno; njegovi obrazi su se svaki as naduvavali, pa opet splanjava
li. Pored njega nalazile su se knjige, ali sada uvezane kanapom. Zaveljaj je os
tavljen u jelovoj umi pozadi Bremblharsta u skladu s promenama u planovima
nevidljivog oveka. Gospodin Marvel je sedeo na klupi i dalje vrlo uzbuen,
iako niko uopte nije obraao panju na njega. Svaki as bi podizao ruke ud
nim, nervoznim pokretima ka svojim mnogobrojnim depovima, opipavajui
ih.
Kada je tako sedeo ve skoro ceo sat, iz krme izie postar iji mornar koji je
u ruci drao novine, i sede na klupu pored njega.
Prijatan dan, ree mornar.
Gospodin Marvel se obazre unaokolo s izrazom koji je mnogo liilo na
uas. Vrlo, odgovor i.
Ba prijatno vreme za ovo doba godine, produi mornar, ne obazirui
se na odbijanje.
Dosta, zavri kratko gospodin Marvel.
Mornar izvue akalicu i (zadravi izvinjenje za sebe) neko vreme je bio
zauzet njome. U meuvremenu njegove oi behu slobodne da ispitaju gospo
din Marvelovu pranjavu figuru kao i knjige pored njega. Pribliavajui mu se
uo je zvuk kao kad se metalni novac sputa u dep. Njega je zaudio kontrast
izmeu gospodin Marvetovog izgleda i ove sugestije o bogatstvu. Zbog toga se
njegove misli vratie natrag na predmet koji bee uhvatio udnog korena u
njegovoj mati.

62
 Knjige? upita iznenada, glasno eprkajui akalicom me zubima.
Gospodin Marvel se tre i pogleda ga. Oh, da, odgovor i. Jeste, to su knji
ge.
U knjigama ima neobinih stvar i.
Imate pravo.
A ima neobinih stvar i i van njih.
I to je istina, odgovor i gospodin Marvel i pogleda svoga sagovornika, a
onda se obazre oko sebe.
Ima, na primer, nekih neobinih stvar i u novinama, produi mornar.
Ima.
U ovim novinama.
Ah! uzviknu gospodin Marvel.
Ima jedna pria, govor io je dalje mornar, merei gospodina Marvela o
trim i odlunim pogledom; pria o nevidljivom oveku, na primer.
Gospodin Marvel iskrivi usta i poea se po obrazu. Oseti kako mu se ui
zaar ie. ta sve nee jo da piu, primeti slabim glasom. Austrija ili Amer i
ka?
Ni jedno ni drugo, ree mornar. Ovde.
Gospode! uzviknu gospodin Marvel trgnuvi se.
Kad kaem ovde, nastavi mornar, ja. naravno, ne mislim ba ovde u
ovom mestu, nego tu negde u okolini. Gospodin Marvel se oseti mnogo lak
e.
Nevidljivi ovek!, ree, ta je on to radio?
Svata, odgovor i mornar, motrei gospodina Marvela, a onda dodade
uveliavajui: sve avolske stvar i!
Ja nisam ni video novine ova etir i dana, ree Marvel.
Iping je mesto u kome je zapoeo.
Zaista! na to e gospodin Marvel.
Tamo je zapoeo, a odakle je doao, izgleda, niko ne zna. Evo, vidite:
udna pria iz Ipinga! a u novinama se kae da su dokazi neobino jaki.
Gospode! uzviknu gospodin Marvel.
Ali, i sama pria je oebina. Postoje dva svedoka, jedan pop i jedan dok
tor, koji su ga lepo videli. ili, bolje, nisu ga videli, Bio je odseo, pria kae, u
krmi Koije i konji i, ini se, niko nije ni slutio o njegovoj nesrei, tako
kae, slutio o njegovoj nesrei, dok se nisu u jednoj guvi u krmi smakli za

63
 www.balkandownload.org

voji s njegove glave. Tada je primeeno da mu je glava nevidljiva. Smesta su

pokuali da ga uhvate; meutim, zbacivi sa sebe odelo i ve, pria dalje kae,
uspeo je da pobegne, ali tek posle oajnike borbe u kojoj je naneo ozbiljne
povrede, kako u novinama stoji, naem vrednom i sposobnom policajcu, gos
podinu D. A. Defersu. Ova pria zvui dosta istinito, a? Imena i sve drugo.
Gospode! ree gospodin Marvel gledajui nervozno oko sebe i pokua
vajui da pipanjem prebroji novac u svojim depovima, zaokupljen udnom
novom idejom. Zvui vrlo udnovato.
Zar ne? Izvanredna, ja to nazivam. Nikad ranije nisam uo priu o nevid
ljivom oveku, ali sada se moe uti mnogo izvanrednih stvar i tako da ...
Je li to sve to je uradio? upita gospodin Marvel, pokuavajui da izgle
da neuzbuem.
Pa zar nije i ovo dosta?
Da se nije sluajno vraao? upita Marvel. Samo tako, pobegao i to je
sve, a?
Sve! odgovor i mornar. Zato! Zar nije i to dosta?
Sasvim dosta.
Itekako dosta, ret mornar. Itekako dosta.
Nije imao nikakvog druga, tu ne kae da je imao ikakvog druga, Je li?
upita gospodin Marvel zabrinuto.
Zar jedan takav nije dosta za vas? upita mornar. Ne, hvala nebesima,
kako bi neko rekao, nije!
Mornar klimnu polako glavom. I sama pomisao da se taj ovek nalazi u
ovom kraju ini da se oseam veoma neugodno! Zasada je na slobodi, i prema
izvesnim injenicama pretpostavlja se da je poao otiao, mislim da su hteli
da kau putem za Port Stouv. Vidite, tu mi imamo pravo! Nikakva vaa ame
rika uda! A pomislite samo ta sve on moe da uradi! ta biste vi radili kad
bi mu palo napamet da na vas nasrne! Pretpostavimo da hoe da ukrade, ko bi
mogao da ga sprei? Moe da proe ge hoe, moe da provali, moe da se
provue kroz kordon policije isto tako iako kao to bismo vi ili ja mogli da
pobegnemo nekom lepom oveku! Jo lake! Jer slepi imaju jako izotren
sluh. Tako sam bar uo. I gde god ima alkohola koji bi mu se sviao...
U velikom je preimustvu, svakako, primeti gospodin Marvel. I,
ovaj...
Imate pravo, ree mornar. U velikom preimustvu.

64
 Za sve ovo vreme gospodin Marvel je gledao oko sebe, oslukujui ne bi li
uo tihe korake i pokuavajui da oseti neujne pokrete. Izgledalo je kao da se
spremao na neku veliku odluku; nakalja se s rukom ispred usta.
Pogleda ponovo oko sebe, poslua, nae se ka mornaru i spusti glas.
injenica je da ja znam jednu ili dve stvar i o tome a i o nevidljivom o
veku. Iz privatnog izvora.
Ah! uzviknu mornar. Vi?
Da, ja!
Zaista! opet e mornar, a mogu li vas pitati..
Zaudiete se, ree Marvel iza ake. Prosto neverovatno,
Zaista!
injenica je, otpoe gospodin Marvel poverljivim apatom. Iznenada
izraz njegovog lica se udno promeni. Au! uzviknu. Ukruti se i lice mu dobi
izraz fizikog bola. Joj! uzviknu jo jednom.
ta je sad? upita mornar, zainteresovan.
Zubobolja, ree gospodin Marvel i stavi ruku na uvo. Uze knjige.
Mislim da moram ii. Odmae se od svoga sagovornika vukui se po klupi
nekako udnim nainom.
Ali, spremali ste se ba da mi kaete neto o ovom nevidljivom oveku,
protestovao je mornar
Izgledalo je kao da se gospodin Marvel konsultovao sam sa sobom.
Izmiljotina, ree Glas.
To je izmiljotina ponovi gospodin Marvel.
Ali, pa u novinama pie, ree mornar.
Ipak je izmiljotina. Poznajem toga ko je izmislio tu la. No postoji, uop
te, nikakav nevidljiv ovek ... Vraga!
Ali... novine? Neete valjda da kaete...
Ni jedne jedine rei, prekide ga gospodin Marvel odluno.
Mornar je blenuo drei novine u ruci. Gospodin Marvel se otro okrete.
ekajte malo, ree mornar polako, diu se. Ne mislite valjda da kaete
da...?
Mislim.
Zato ste me onda pustili da vam ispriam celu ovu prokletu stvar? ta vi
mislite, pustiti tako oveka da pravi od sebe budalu?
Gospodin Marvel nadu obraze. Mornar je iznenada jako pocrveneo. Stee

65
 www.balkandownload.org

pesnicu. Govor io sam ovde deset minuta, ree. I vi, vi mali debeli, zguvani,
avolski sine, niste imali ni najosnovnijih manira da...
Kako se usuujete da takve rei bacate meni u lice, presee ga gospodin
Marvel.
Bacate rei! More, ako vas samo...
Ajde, ree. Glas, i gospodin Marvel bi iznenada hitro okrenut, i poe kora
ati nekako udno i isprekidano. Bolje bi bilo da poete, ree mornar. Ko
da poe? upita gospodin Marvel. Iao je napred nekako udnim, uurbanim
koracima s povremenim otrim trzajevima unapred. Posle izvesnog vremena
otpoe prigueni monolog protesta i osuda.
Glupi avole, ree mornar, stojei rairenih nogu s rukama na kukovima
i posmatrajui figuru koja se udaljavala. Pokazau ja tebi, glupa budalo, koga
ti lae! Kad je, evo, sve to ovde u novinama!
Gospodin Marvel odvrati neto nerazumljivo, i figura koja se udaljavala nes
tade iza zavijutka na putu. Meutim, mornar je i dalje dostojanstveno stajao
nasred puta sve dok ga mesarska kola koja naioe ne naterae da se ukloni.
Onda se okrete ka Port Stouvu. Puno izvanrednih budala, ree polako sam
sebi. Samo tek da me malo iznervira to je bila njegova glupa namera ... A
sve je to ovde u novinama!
Ali, toga dana imao je da uje jo jedinu udnu stvar, koja se dogodila vrlo
blizu njega. To je bila vizija ake pune novaca (ne manje od toga), koja je pu
tovala bez ikakve vidljive pomoi du zida na uglu ulice Sv. Mihajla. Ovu div
nu pojavu video je tog istog jutara jedan drug i mornar. Ovaj je pokuao od
mah da epa novac, ali umesto novca zadobio je straan udarac koji ga je obo
rio, a kad je ponovo ustao, leteeg novca nije nigde bilo. Na prvi mornar bio
je u stanju da poveruje svata, ali, kako on izjavi, ovo je bilo malo isuvie. Me
utim, docnije, on poe o ovome ponovo da razmilja.
Pria o novcu koji je sam leteo bila je istinita. I svuda u okolini, ak i iz u
vene Londonske i Zemaljske banke, iz kasa i kaica trgovina i krmi jer su u
ovom toplom vremenu vrata svuda bila potpuno otvorena novac je toga
dana polako i glatko nestajao, i u omotima a i onako zguvan lebdeo u vazdu
hu i kretao se du zidova ili osenenih mesta, skrivajui se hitro od pogleda
ljudi koji bi mu se pribliavali. I sav taj novac iako ga niko nije pratio zavr
avao je svoj mister iozni let uvek u depu onog uzbuenog dentlmena s otr
canim svilenim eirom, to je sedeo ispred male krme na ulazu u Port Stouv.

66
 Tek deset dana docnije, u stvar i, tek poto je pria iz Bardoka ve zastar ila,
na mornar dovede ove dve injenice u vezu i poe da uvia koliko je bio bli
zu tog udnog nevidljivog oveka.

67
 www.balkandownload.org

GLAVA XV

OVEK KOJI JE TRAO

Poetkom jedne veer i doktor Kemp je sedeo u svojoj sobi za rad na tornju
male vile na breuljku iznad Bardoka. Bila je to prijatna sobica s tri prozora,
od kojih je jedan gledao na sever, drug i na zapad, a trei na jug. U sobici su se
nalazile police ispunjene knjigama i naunim publikacijama, iroki pisai sto, a
ispred severnog prozora jedan mikroskop, staklene ploice, precizni instrumen
ti, nekakve kulture i razbacane flae nekih reagenasa. Doktor Kempova stolna
lampa bila je upaljena iako je napolju bilo jo dovoljno svetlo. Zastor i na pro
zor ima stajali su podignuti, jer se iskljuivala opasnost da bi neko mogao zavi
riti unutra i time izazvati potrebu za njihovim sputanjem. Doktor Kemp je
bio visok i vitak mlad ovek, s plavom kosom i skoro belim brkovima, i posao
na kome je ba radio trebalo je, kako se on nadao, da mu donese lanstvo Aka
demije nauka toliko mu je pridavao vanosti.
Zastavi za trenutak u radu, pogled mu pade na breuljak preko puta od
onoga na kome se on nalazio, koji bee otpozadi jako osvetljen zracima zalaze
eg sunca. Ceo minut moda sedeo je tako, s perom u ustima, divei se bogat
stvu zlatne svetlosti iznad vrha breuljka, kada mu panju privue neka mala
figura oveka, tamna, koja je trala preko vrha breuljka u njegovom pravcu.
Bee to neki omanji ovek s visokim eirom na glavi; trao je tako brzo da je
izgledalo kao da mu noge ne dodiruju zemlju.
Jo jedan od mnog ih magaraca, pomisli doktor Kemp, kao onaj maga
rac to je jutros naleteo iza ugla na mene s njegovim Nevidljivi ovek dolazi,
gospodine! Ne mogu da shvatim ta je to obuzela ljude. Neko bi pomislio da
ivimo u trinaestom veku.
On ustade, prie prozoru i zagleda se u mranu padinu breuljka i malu
tamnu figuru koja je jur ila niz nju. Izgleda da mu se strano uri, pomisli, ali

68
ini mi se kao da uopte ne napreduje. Da su mu depovi puni olova ne bi
valjda tee trao.
Sledeeg trenutka vile koje su se nalazile na viim mestima na breuljku iz
nad Bardoka zaklonie figuru koja je trala. Ona se zatim za as opet pojavi,
onda jo jednom, pa jo jedared triput izmeu tri usamljene vile a onda je
nestade sasvim iza terase.
Magarci! proguna doktor Kemp, okrenuvt se na petama i vraajui se
svome stolu.
Meutim, oni koji su malu figuru videli izblie, jer su se nalazili na otvore
nom drumu, i koji su zapazili uas na njegovom oznojenom licu, nisu delili
miljenje doktora Kempa. ovek je teko jur io zveckajui, kao to zvecka kada
se protrese kesa dobro napunjena metalnim novcem. Nije gledao ni levo ni
desno. Njegove iroko otvorene oi bile su uprte pravo dole niz brdo, tamo
gde su gorele svetiljke i gde je bilo mnogo naroda na ulici. Njegova iskrivljena
usta bila su otvorena, usnice zapenuene, a disanje glasno i promuklo. Svi pored
kojih je proao zastadoe i poee da bulje uz i niz drum, ispitujui jedan dru
goga, malo neugodno se oseajui, o uzrocima njegove urbe.
U tom trenutku, daleko gore na breuljku, neki pas koji se igrao na drumu
ciknu i pobee ispod kapije. I, dok su jo uvek stajali zaueni, neto vetar
tap, tap, tap, um kao od zadihanosti, projur i pored njih.
Ljudi su uzvikivali i sklanjali se hitro s trotoara. To se povicima i instinktom
prenese dalje niz breuljak. Na ulici su ve vikali pre no to je Marvel stigao
tamo. Sklanjali su se u kue i treskali vratima za sobom. Marvel to vide i u i
uini jo jedan oajniki pokuaj da bre potri. Strah se uvue, pretee ga, i
obuhvati ceo grad.
Nevidljivi ovek dolazi! Nevidljivi ovek!

69
 www.balkandownload.org

GLAVA XVI

U KRMI VESELI KRIKETERI

Krma Veseli kriketer i nalazi se u samom podnoju breuljka, tamo gde

poinje tramvajska linija. Barmen bee naslonio svoje debele crvene ruke na
ank i razgovarao je o konjima s jednim aneminim fijaker istom. Jedan ovek s
crnom bradom, u sivom odelu, gutao je biskvite i sir, pio Barton i razgovarao
amer ikim naglaskom s jednim policajcem koji je bio van slube.
Kakva je to galama? upita anemini fijaker ista, trgnuvi se i pokuavaju
i da preko prljave ute zavese na niskom prozoru krme pogleda uz breuljak.
Neko napolju protra.
Koraci nekoga koji je teko trao pribliie se, vrata se naglo irom otvor ie,
i Marvel, suznih oiju, gologlav i razbaruene kose, s iscepanim okovratnikom
od kaputa, ulete unutra, instinktivno se okrete i pokua da zatvor i vrata, koja
su jednim konim kaiem bila drana upola otvorenim.
Dolazi! dreknu glasom koji je drhtao od uasa. Dolazi! Nevidljivi o
vek! Juri me! Za ime boga! Pomo! Pomo! Pomo
Zatvor ite vrata, ree mu policajac. Ko dolazi? ta je to? Ode do
vrata, otkai kai, i vrata se s treskom zatvor ie. Amer ikanac zatvor i druga vra
ta.
Pustite me unutra, ree Marvel, teturajui se i grcajui, ali jo uvek ne
isputajui iz ruku knjige. Pustite me unutra. Zakljuajte me nege. Kaem
vam, juri me. Pobegao sam mu. Rekao je da e me ubiti, a on e to i uiniti.
Ovde ste sigurni, ree ovek s crnom bradom. Vrata su zatvorena. U
emu je stvar?
Pustite me unutra, ponovi Marvel i vrisnu kad vrata zadrhtae od nekog
udarca, posle koga je sledilo uurbano lupanje i vikanje spolja.
Halo, viknu policajac, ko je to?

70
 Gospodin Marvel poe da jur ia na drvene tapete koje su mnogo liile na
vrata. Ubie me ima no ili neto drugo. Zaimeboga...!
Evo, ree mu barmen, doite ovamo. Pritom podie poklopac na
ulazu u ank.
Gospodin Marvel ulete pozadi anka. Lupanje spolja ponovi se. Ne otva
rajte vrata, vikao je. Molim vas nemojte otvarati vrata. Gde u da se sakri
jem!
Ovo je je li to onda nevidljivi ovek? upita ovek s crnom bradom
stavljajui jednu ruku pozadi sebe. Vreme je ve da vidimo kako izgleda.
Prozor na krmi se streskom slomi. Napolju, na ulici, zaue se uzvici i
neko tranje tamo-amo. Policajac je stajao na fotelji, piljio napolje izduenog
vrata i pokuavajui da vidi ko je na vratima. Onda sie s uzdignutim obrvama.
To je, ree. Banrnen je stajao ispred vrata od barskog salona, u kome je sad
Marvel bio zakljuan, zagleda se u razbijeni prozor i prie drugoj dvojici.
Iznenada se sve utia. Voleo bih da mi je pri ruci moj pendrek, ree poli
cajac uputivi se neodluno ka vratima. Ako ih samo otvor imo, eto njega
unutra. Ne moemo ga zadrati.
Nemojte mnogo da ur ite s tim vratima, progovor i anemini fijaker ista
zabrinuto.
Povucite rezu, ree ovek s crnom bradom. i ako ue... Pritom po
kaza revolver koji je drao u ruci
To nikako, ree policajac, to bi bilo ubistvo.
Znam u kakvoj sam zemlji, primeti ovek . s bradom. Pucau u noge.
Povucite rezu.
Ne s tom stvaricom uprtom u moja lea, ree Barmen, izduivi vrat
da bi pogledao preko zavese.
Dobro, ree ovek s crnom bradom, i sagnuvi se, sa spremnim revolve
rom, povue se sam. Barmen, fijaker ista i policajac stajahu spremni.
Ulazite, ree bradati ovek priguenim glasam, odmaknuvi se od vrata,
pa okrenut licem prema otkljuanim vratima ekae s pitoljem iza sebe. Niko
ne ue; vrata ostadoe otvorena. Pet minuta docnije, kad jedan drug i fijaker ista
promoli opremo glavu kroz vrata, oni su jo ekali. Jedno drugo zaplaeno lice
provir i kroz vrata od barskog salona i dade objanjenje.
Jesu li sva vrata na krmi zatvorena? javi se Marvel. On obilazi okolo,
prikrada se. Vet je kao avo.

71
 www.balkandownload.org

Gospode boe! uzviknu zadrigli Barmen. Zadnja vrata! Gledajte samo

ta vrata! Ja...! On se obazre unaokolo bespomono. Vrata od barskog salona
tresnue i oni ue kako se klju okrete u bravi.
Postoje vrata koja vode u dvor ite i privatni ulaz. Vrata za dvor ite...
I istra iz bara.
Posle jednog minuta ponovo se pojavi drei u ruci kuhinjski no. Vrata
koja vode u dvor ite bila su otvorena, ree, i debela donja usna mu se otrom
bolji.
Moda je ve u kui, primeti prvi fijaker ista.
U kuhinji nije, odgovor i Barmen. Tamo su samo dve ene, a ja sam
svaki santimetar prostora bocnuo s ovim kuhinjskim noem. One misle da
niko nije uao. Primetile su...
Jeste li ih zakljuali?, upita prvi fijaker ista.
Sasvim sam zaboravio. ree Barmen.
ovek s bradom ponovo spremi revolver. Uto se poklopac od ulaza u ank
zatvor i i reza zveknu, a onda s jakim treskom brava prasnu i vrata od barskog
salona se naglo otvor ie.
Oni ue kako Marvel ciknu kao uhvaeni zei, i smesta pojur ie glavaki
ka baru da mu pomognu. Revolver bradatog oveka prasnu, i ogledalo na zad
njem zidu salona zatreper i, prsnu u parampara i srui se.
Uavi, Barmen vide Marvela udno skupljenog u klupe kako se opire o
vrata koja vode u dvor ite i kuhinju. Dok je oklevao, vrata se otvor ie i Marvel
bi izguran u kuhinju. u se vrisak i tresak sudova. Marvel, oborene glave, i vu
kui se tvrdoglavo unazad, bi silom odvuen do spoljnih kuhinjskih vrata.
Reze se otvor ie.
Policajac, koji je pokuao da obie barmena, ulete unutra, praen od jednog
fijaker iste, epa nevidljivu ruku koja je drala Marvela za jaku, dobi udarac u
lice i otetura se unazad. Vrata se otvor ie i Marvel uini oajniki pokuaj da
se odri unutra,. Onda fijaker ist uhvati neto.
Imam ga! viknu.
Barmenove crvene ruke zar ie se u nevidljivog.
Evo ga! uzviknu.
Gospodin Marvel iznenada osloboen tresnu na pod i uini pokuaj da ot
puzi iza nogu ljudi koji su se bor ili. Borba se odvijala oko ivice vrata. Glas ne
vidljivog oveka u se po prvi put, jauknuvi otro kad ga policajac nagazi po

72
stopali, a onda razdraeno i njegove pesnice se razmahnue unaokolo kao mot
ka za treenje tepiha. Fijaker ist iznenada ciknu i presavi se zadobivi udarac u
stomak. Vrata koja vode iz kuhinje u salon s treskom se zatvor ie, obezbeuju
i gospodin Marvelovo povlaenje. Ljudi u kuhinji ostadoe da se hvataju u
kotac i guaju s praznim prostorom.
Gde je otiao? uzviknu ovek s bradom. Je li napolje?
Ovuda, ree policajac, izae u dvor ite i zastae.
Pare cigle zviznu pored njegove glave i tresnu me posue na kuhinjskom
stolu.
Ja u njemu pokazati! viknu ovek s crnom bradom. Iznenada vie poli
cajevog ramena blesnu elina cev i pet hitaca jedan za drug im odletee u su
ton u pravcu odakle je doletela cigla. Pucajui, bradati ovek je pomerao ruku
s pitoljem u hor izontalnoj liniji, tako da su hici leteli lepezasto po uskom
dvor itu, kao to se paoci na toku ire od osovine ka obodu.
Posle ovoga zavlada tiina. Pet metaka, ree ovek s crnom bradom. To je
najbolje. etir i asa i doker. Dajte neko lampu i doite da mu potraimo telo.

73
 www.balkandownload.org

GLAVA XVII

DOKTOR KEMPOV POSETILAC

Doktor Kemp je nastavio da pie u svojoj sobi za rad sve dok ga ne uzne
mir ie revolverski hici. Krak-krak-krak dooe jedan za drug im.
Ha-lo! uzviknu doktor Kemp stavljajui ponovo pero u usta i osluku
jui. Ko to puca u Bardoku? ta ti magarci sad opet rade?
Ode do junog prozora, otvor i ga i, nagnuvi se napolje, pogleda dole na
splet osvetljenih prozora, mehurova gas lampi i trgovina s crnim otvor ima od
krovova i dvor ita kako je grad nou izgledao. Ono dole u podnoju bre
uljka pored Kriketera lii mi na gomilu ljudi, ree i produi da osmatra.
Pogled mu zatim skrenu odatle i odluta preko grada daleko tamo gde su gorela
svetla na brodovima i gat svetlucao mali osvetljeni paviljon koji je liio na
uti drag i kamen. Mesec u svojoj prvoj etvrti Visio je iznad zapadnog breulj
ka. Zvezde su sijale skoro tropskom jasnoom.
Posle pet minuta, za koje vreme njegova mata bee odlutala u daleka raz
miljanja o socijalnim uslovima budunosti i najzad se izgubila u beskonanost,
doktor Kemp sie s prozora uzdahnuvi, zatvor i ponovo prozor i povrati se
svom pisaem stolu.
Mora da je od tog vremena proao ceo sat kad zvonce na spoljnim vratima
zazvoni. Otkako je uo one pucnjeve, radio je leernije no dotad i s povreme
nim intervalima panje odvraene od posla. Zastade i oslunu. u kako devoj
ka otvor i vrata i oekivae da uje njene korake na stepenicama, ali ona ne
doe. Ko li je to bio? pomisli doktor Kemp.
Pokua da nastavi s radom. Ne uspevi u tome, ustade od stola, izae iz sobe
za rad na stepenite, zazvoni i viknu preko ograde devojci koja bee izala u
hol na donjem spratu. Je li to bio pismonoa? upita.
Ne, gospodine, odgovor i ona, neki mangup koji je zazvonio pa pobe

74
gao.
Noas sam neto nervozan, ree doktor u sebi. Povrati se u sobu za rad,
i ovog puta navali odluno na posao.
Za kratko vreme opet je bio vrsto zadubljen u rad, i jedini um koji se uo
u sobi bilo je kucanje asovnika i jedva ujna kripa njegovog pera, koje je
brzo letelo preko hartije u centru svetlosnog kruga koji se od oboda stolne
lampe odbijao na sto.
Bilo je ve dva sata posle ponoi kad doktor Kemp zavri s radom za tu
no. Die se, zevnu i pope se u spavau sobu. Ve je bio skinuo kaput i prsluk
kad oseti e. Uze sveu i sie u trpezar iju da potrai sifon sa sodom i viski.
Doktor Kempova nauna istraivanja uinila su da je lako zapaao stvar i;
vraajui se preko hola opazi crnu mrlju na linoleumu blizu otiraa u podno
ju stepenica. Poe uz stepenice, a onda mu pade na pamet da se upita otkud
ona crna mrlja na linoleumu. Verovatno mu je u podsvesti poelo neto da
radi. Bilo kako, okrenu se zajedno s teretom, sie ponovo u hol, spusti sifon i
viski na pod, i, unuvi, opipa mrlju. Ne iznenadi se nimalo kad nae da mrlja
ima lepljivost i boju krvi koja se sui.
Uze svoj teret i povrati se gore gledajui oko sebe i pokuavajui da odgo
netne otkud ta krvava mrlja. Na stepenitu primeti neto i zastade zauen.
Kvaka na vratima od spavae sobe bila je umrljana krvlju. Doktor Kemp po
gleda u svoju ruku. Bila je potpuno ista. Iznenada se seti da su vrata od spava
e sobe bila otvorena kad je siao iz sobe za rad, pa, prema tome, kvaku nije
uopte ni dodirnuo. Ode pravo u spavau sobu potpuno hladnokrvan. moda
samo neto malo odlunijeg izraza lica nego obino. Njegov pogled, lutajui
upitno, pade na krevet. Na pokrivau bee lokva krvi a arav iscepan. On ovo
nije primetio ranije, kad je prvi put uao u sobu, jer je tada otiao pravo ka to
aletnom stolu. Na drugom kraju kreveta posteljina bee ulegnuta kao da je
neko ba pre toga sedeo na njoj.
Iznenada doive udno oseanje kao da je uo kako neko niskim glasom
ree: Gospode boe? Kemp!, ali, doktor Kemp nije verovao u glasove.
Stajao je i zur io u ispreturane arave. Da li je to zaista bio glas? Pogleda
ponovo unaokolo, ali ne primeti nita vie do rasturen i krvlju umrljan krevet.
Onda jasno u pokret na drugom kraju sobe, u blizini umivaonika. Svi ljudi,
ma kako visoko kolovani, zadravaju bar tragove sujeverja. To oseanje spopa
de i njega. Zatvor i vrata od sobe, prie toaletnom stolu i spusti na njega svoj

75
 www.balkandownload.org

teret. Iznenada, trgnuvi se, opazi savijeni i krvlju umrljani zavoj napravljen od
platnenog arava kako visi u vazduhu izmeu njega i umivaonika.
Kemp je u udu zur io u tu stvar. Bio je to prazan zavoj zavoj pravilno
uvijen, ali potpuno prazan. Taman se spremao da mu prie i epa ga, kad ga
zadra neki dodir i glas koji je govor io sasvim blizu njega.
Kemp!
Eh?! uzviknu Kemp zinuvi.
Ne uzbuujte se, nastavi Glas. Ja sam nevidljivi ovek.
Za trenutak Kemp nije odgovarao ve, je samo buljio u zavoj. Nevidljivi
ovek? ree najzad.
Ja sam nevidljivi ovek, ponovi Glas.
Pria, koju je tog jutra odbacio kao smenu, prostruja kroz Kempov mozak.
U ovom trenutku nije izgledao ni suvie uplaen, niti mnogo iznenaen. Sve je
to dolo kasnije.
Mislio sam da je sve to obina la, ree. Misao koja je najvie zaokuplja
la njegovu matu bila je ponovljeni jutronji argument. Imate li na sebi za
voj? upita.
Da, odgovor i nevidljivi ovek.
Oh! ree Kemp trgnuvi se. Ali! Pa to je nemogue. To je neki trik.
Koraknu iznenada napred i njegova ruka ispruena ka zavoju napipa nevidljive
prste.
Ustuknu i promeni boju.
Budite mirni Kemp, zaimeboga! Jako mi je potrebna pomo. Stanite!
Neka aka epa Kempa za ruku. Kemp udar i po njoj. Kemp! uzviknu
Glas. Kemp, budite mirni! I stisak se pojaa.
Neobuzdana elja da oslobodi ruku obuze Kempa. aka zavijene ruke
uhvati ga za rame i on iznenada bi spotaknut i baen natrake na krevet. Kemp
otvor i usta da vikne, ali mu jedan kraj arava bi uguran izmeu zuba. Nevid
ljivi ovek ga je drao vrsto pritisnutim. Meutim, kako su mu ruke bile slo
bodne on poe da udara njima, pokuavajui i da ga divlje ritne
Budite razloni, hoete li? ree nevidljivi ovek, drei ga vrsto i po
red uestalih udaraca u rebra. Nebesa mi, uiniete da uskoro pobesnim!
Lezite mimo, luae! itao je nevidljivi ovek u Kempovo uvo.
Kemp se jo jedan trenutak opirao a onda se umir i.
Ako viknete smrskau vam zube, produi nevidljivi ovek oslobaajui

76
Kempu usta. Ja sam nevidljivi ovek. To nije nikakva budalatina i nikakva
mag ija. Ja sam stvarno nevidljivi ovek i potrebna mi je vaa pomo. Ne bih
eleo da vas povredim, ali ako se i dalje ponaate kao neobuzdana prostaina,
biu primoran. Zar me se ne seate Kemp? Grifin, iz Univerzitetskog koleda.
Pustite me da ustanem, ree Kemp. Ostau tu gde sam. I dopustite mi
da se za trenutak odmor im.
On se uspravi i opipa vrat.
Ja sam, Grifin, iz Univerzitetskog koleda, i ja sam sebe uinio nevidlji
vim. Ja sam kao i svaki drug i ovek, ovek koga ste vi poznavali, ali nevidljiv.
Grifin ree Kemp.
Grifin. odgovor i Glas. Student kad ste i vi bili, samo mlai, est stopa
visok i pleat, albino3), belog lica i ruiastih oiju, koji je dobio medalju za
hemiju.
Ja sam zbunjen, ree Kemp. U mozgu mi je zbrka. Kakve veze ima
ovo s Grifinom?
Ja sam Grifin.
Kemp se zamisli. Grozno! ree. Kakva avolija mora da se uini da bi o
vek postao nevidljiv?
Nikakva avolija. To je proces, razuman i dovoljno inteligentan...
To je strano! uzviknu Kemp. Kako, doavola...?
Jeste, dosta je strano. Ali, ja sam ranjen i u bolovima, i umoran ... Veliki
boe! Kemp, vi ste ovek. Primite to mirno. Dajte mi neto da pojedem i po
pijem, i dopustite da sednem ovde.
Kemp je zur io u zavoj koji se kretao preko sobe, a onda vide pletenu stoli
cu kako se vue po podu i zaustavi pored kreveta. kripnu i ulee se za santi
metar ili dva. Kemp protrlja oi i opipa ponovo vrat-Ovo prevazilazi i duho
ve, ree i nasmeja se glupo.
Tako je bolje. Hvala bogu, postajete razuman!
Ili lud, dodade Kemp i opet protrlja oi.
Dajte mi malo viskija. Skoro sam mrtav:
Ne bih rekao prema onome to sam osetio. Gde ste? Ako ustanem hou li
naleteti na vas? Tako! U redu. Viski... Evo. Gde u da vam dodam?
Stolica zakripa i Kemp oseti kako se aa odlepi iz njegove ruke. On je
pusti s naporom; instinkt mu bee protiv toga. aa se zaustavi otprilike pola
metra iza prednje ivice stolice. Kemp je buljio u au s beskrajnim uenjem.

77
 www.balkandownload.org

Ovo je ovo mora da je hipnoza. Vi mora da ste mi suger isali da ste ne

vidljivi.
Budalatina! ree Glas.
Pa to je neverovatno!
Sluajte me.
Ja sam jutros definitivno dokazao, otpoe Kemp, da nevidljivost...
Ostavite to to ste vi dokazali! Skapavam od gladi, govor io je Glas, a
no je svea za oveka bez odela.
Hrane? upita Kemp.
Flaa s viskijem se podie sama. Da, ree nevidljivi ovek spustivi flau.
Imate li sobni ogrta?
Kemp uzviknu poluglasno. Ode do ormana i izvadi ogrta tamnocrvene
boje. Hoe li ovo bita dobno? Ogrta bi otrgnut iz njegove ruke. Za trenu
tak ostade oputen u vazduhu, zatim se rair i, zastade i zakopa se sam, a onda
sede na stolicu.
Donji ve, arape i papue bi mi dobro dole, dodade nevidljivi kratko.
I neto za jelo.
Sve to hoete. Ali ovo je najneverovatnija stvar koju sam u ivotu doi
veo!
Kemp pretur i fijoke da nae traene stvar i, a onda sie dole da pretrai os
tavu. Vrati se s malo hladnih kotleta i hlebom, privue stoi i postavi sve pred
svog gosta.
No mi nije potreban, ree posetilac, i kotlet se podie i zastade u vaz
duhu sa umom vakanja.
Uvek volim da imam neto na sebi kad jedem, nastavi nevidljivi ovek
punih usta, jedui halapljivo. udna navika!
Pretpostavljam da vam je s rukom sve u redu? napomenu Kemp.
Imajte poverenja u mene, ree nevidljivi ovek.
Od svih neobinih i udnih...
Tano. Ali, udno kako sam uleteo ba u vau kuu da se previjem. Moja
prva srena okolnost! Bilo kako, mislim da noas prespavam u ovoj kui. Vi
me morate podneti! Ovo je strano neugodno to se moja krv vidi, zar ne?
Dosta velika grudva onde. Postaje vidljiva kad se zgrua, primeujem. To je je
dina iva mater ija koju sam ja izmenio, i to samo toliko dugo dok ivim... Ja
sam u ovoj kui tri asa.

78
 Ali kako ste to uradili? otpoe Kemp ljutito. Dovraga! Cela ova stvar
je od poetka do kraja bezrazlona.
Sasvim razlona, ree nevidljivi ovek; potpuno razlona.
Isprui se i prihvati au s viskijem. Kemp je zur io u ogrta koji je gutao.
Zrak svetlosti od svee probijao se kroz iscepano pare ogrtaa na levom ra
menu ostavljajui svetli trag u obliku trougla ispod levih rebara.
Kakvi su se to pucnji uli upita Kemp. Kako je dolo do pucanja?
Neka budala, moj sauesnik u neku ruku, proklet bio, pokuao je da mi
ukrade novac. I uradio je to.
.Je li i on nevidljiv?
Ne!
Pa onda?
Mogu li da dobijem jo neto da pojedem, pre nego ponem sve to da
priam? Gladan sam i u bolovima; a vi hoete da vam priam!
Kemp ustade. Vi niste pucali? upita.
Ja, ne! odgovor i njegov gost. Neka budala koga nikad ranije nisam vi
deo pucao je onako nasumice. Mnog i su se poplaili. Svi su se poplaili od
mene. Prokleti da su! Ali, Kemp, hou jo da jedem!
Pogledau ima li jo togod dole, ree Kemp. Bojim se nee biti ba
mnogo.
Poto je zavrio s jelom a jeo je mnogo nevidljivi ovek zatrai cigaru.
Odg rize vrh divljaki pre no to mu Kemp donese no i opsova kad se gornji
list odmota.
Bee udno gledati ga kako pui; njegova usta i grlo, nosna i grlena upljina
postae vidljivim kao neka vrsta kalupa u kome se dim skupljao.
Ova prokleta navika puenja, ree, pukajui snano. Srean sam to
sam na vas naiao, Kemp. Vi mi morate pomoi. Zamislite, ba sada sam naleteo
na vas. U avolskoj sam guvi. Bio sam pobesneo, mislim. Kroz ta sam sve
proao! Ali, mi emo tek sada da radimo, kaem vam.
Nevidljivi se poslui s jo viskija i sode. Kemp ustade, obazre se i donese
sebi au iz druge sobe.
Glupo je, ali pretpostavljam mogu da pijem.
Niste se mnogo promenili za ovih dvanaest godina, Kemp. Vi, asni ljudi,
ne menjate se. Hladan i metodian ... Moram vam rei, radiemo zajedno.
Ali kako se to postie? upita Kemp, kako ste postali ovakav?

79
 www.balkandownload.org

Zaimeboga! pustite me da malo na miru puim, a onda u poeti da vam

priam.
Meutim, pria te noi ostade neispriana. Nevidljivog oveka je ruka sve
vie bolela; bio je u groznici, iscrpljen, i njegove misli skrenue na gonjenje niz
breuljak i guvu u krmi. Otpoeo je priu, a onda se udaljio od nje. Priao
je isprekidano o Marvelu, puio sve bre i glas mu je postajao sve Ijutitiji.
Kemp je pokuavao da uhvati to je mogao vie.
On me se plaio, video sam da me se plaio, ponavljao je nevidljivi
ovek bezbroj puta. Nameravao je da mi pobegne, uvek je na to raunao!
Ala sam bio budala!
Pokvarenjak!
Bio sam besan. Mogao sam ga ubiti...
Odakle vam novac? upita Kemp naglo.
Nevidljivi ovek je za trenutak utao. Ne mogu vam to noas rei.
Iznenada jeknu, nae se napred i nasloni svoju nevidljivu glavu na nevidlji
ve ake.
Kemp, ree, nisam spavao skoro tri dana, izuzev to sam jednom ili
dvaput odremao po sat ili tako neto. Morau uskoro da legnem.
Dobro, spavajte u mojoj sobi, u ovoj sobi.
Ali kako mogu da spavam? Ako budem spavao on e sasvim pobei. Uh!
Nek bude kako bude!
Kako je rana? upita Kemp.
Nita, ogrebotina i malo krvi samo. Oh, boe! kako bih eleo da spavam!
Pa zato ne spavate?
Izgledalo je kao da nevidljivi ovek posmatra Kempa. Zato to sam protiv
toga da budem uhvaen od ljudi, ree polako.
Kemp se tre.
Ala sam budala! uzviknu nevidljivi ovek udar ivi otro rukom po sto
lu. Sad sam vam tek dao ideju.

80
 GLAVA XVIII

NEVIDLJIVI OVEK SPAVA

Iako ranjen i iscrpljen, nevidljivi ovek odbi da primi Kempovu re da e

se njegova sloboda potovati. On isproba oba prozora u spavaoj sobi, podie
zastore i otvor i roletne, da bi se uver io u Kempovo tvrenje da je bekstvo pre
ko njih moguno. Napolju je no bila vrlo tiha i mirna. Mladi mesec je zalazio
iza breuljaka. Nevidljivi ovek zatim isproba kljueve od spavae sobe i dveju
pomonih soba, kako bi se uver io da je i s te strane osiguran. Na kraju, izjavi
da je zadovoljan. Stajao je na malom tepihu pored kreveta i Kemp ga u kako
zevnu.
ao mi je, ree nevidljivi ovek, to ne mogu noas da vam ispriam
sve to sam uradio. Ali, iscrpljen sam. Fantastino je, nema sumnje! I strano!
Ali, verujte mi, Kemp, i pored vae jutronje argumentacije, to je potpuno mo
guna stvar. Pronaao sam nain. Mislio sam da ga zadrim za sebe. Ne mogu!
Moram da imam partnera. A vi... nas dvojica moemo svata uraditi... Ali sutra.
A sada, Kemp, oseam da moram da spavam ili da nestanem.
Kemp je stao nasred sobe zurei u bezglavi ogrta. Pretpostavljam da bi
trebalo da vas ostavim, napomenu. To je neverovatno. Tri ovakve stvar i da se
dogode ja bih poludeo. Ali, ova je stvarna! Treba li vam jo togod?
Ne! Jedino mi zaelite laku no.
Laku no! ree Kemp, stisnuvi nevidljivu ruku i ode postrance do vra
ta.
Iznenada ogrta hitro poe za njim. Razumite me! ree ogrta. Ne po
kuavajte da me veete ili zarobite! Inae...
Kempovo lice se malo izmeni. Mislio sam da sam vam dao re.
Kemp lagano zatvor i vrata za sobom, i za njim se odmah klju obrnu u bra
vi. Tada, dok je stajao s izrazom pasivnog uenja na licu, brzi koraci se pribli

81
 www.balkandownload.org

ie vratima pomone sobe, pa se i ova zakljuae. Kemp se lupi akom po elu.

Sanjam li ja? Je li svet poludeo, ili sam ja?
Kemp ode do prve stepenice, okrenu se i zagleda se u zakljuana vrata. To
je injenica, ree i pipnu se prstom po neznatno ugruvanom vratu. Nepore
na injenica! Ali...
Zatrese glavom bespomono, okrete se i sie niz stepenice.
U trpezar iji upali lampu, izvadi cigaru i otpoe da eta s kraja na kraj, huk
ui. S vremena na vreme bi sam sa sobom neto raspravljao.
Nevidljiv!
Da li postoji nevidljiva ivotinja?... U moru da. Na hiljade milione. Sve
larve, sve mikroskopski sitne mater ije meduze. U moru ima vie nevidljivih
no vidljivih stvar i! Nikad o tome nisam ranije mislio... I u barama, takoe! Sve
one mater ije koje ive po barama sitne, bezbojne, prozirne mater ije!... Ali u
vazduhu! Ne!
Nemogue.
Ali najzad zato ne?
Da je ovek sag raen od stakla opet bi bio vidljiv.
Njegovo razmiljanje postade duboko. Tri cigare se pretvor ie u pepeo na
tepihu pre nego to ponovo progovor i. A i tada, bee to samo uzvik. On se
okrete, izae iz trpezar ije i ode u svoju ordinaciju gde pripali gas. Bila je to
mala ordinacija, jer doktor Kemp nije iveo od prakse. U njoj su se nalazili
dnevni listovi. Jutarnje novine leale su nepaljivo otvorene i baene nastranu.
Kemp ih die, prevmu listove i poe da ita lanak udna pria iz Ipinga,
koju je onaj mornar u Port Stouvu ispriao onako teko Marvelu. itao je
brzo
Umotan! govor io je glasno Kemp. Preruen! Sakrivao se! Izgleda niko
nije bio svestan njegove nesree ... Kakva je, doavola, njegova namera?
Ostavi novine i poe da trai neto pogledom. Aha! uzviknu i dohvati St.
Jamess Gazette koja je leala savijena onako kako je stigla. Sada emo saznati
istinu. Hitro pocepa omot i otvor i je. Dva stupca mu padoe u oi. Celo selo
u Saseksu poludelo. stajalo je u naslovu.
Gospode boe! uzviknu Kemp, gutajui neverovatan prikaz dogaaja od
prethodnog popodneva u Ipingu, koji su ve bili opisani. S druge strane je bio
pretampan izvetaj koji su donele jutarnje novine.
Proita ga ponovo. Trao je ulicama udarajui levo i desno. Defers bez

82
svesti. Gospoin Hakster u velikim bolovima jo nije sposoban da opie ta
je video. Teko ponienje paroh. ene bolesne od pretrpljenog uasa. Prozo
ri polupani. Ova neobina pria je verovatno izmiljena. Isuvie dobra da se ne
tampa sa rezervom.
Doktor Kemp ispusti novine i zagleda se prazno ispred sebe. Verovatno iz
miljena!
Ponovo dohvati novine i proita jo jednom celu stvar.
Ali, kad se skitnica pojavljuje? Zato je, dovraga, jur io skitnicu?
Kemp se naglo spusti na otoman.
On ne samo da je nevidljiv, ree, ve je i lud! Ubica!...
Kad jutro stie da pomea svoju bledu svetlost sa svetlou gas lampe i du
vanskim dimom u trpezar iji, Kemp je jo uvek etao gore dole pokuavajui da
shvati neverovatno.
Bio je isuvie uzbuen da bi mogao spavati. Njegova posluga, silazei drem
ljivo, zatee ga dole, sklona da poveruje da je njegov preterani rad uzrok ovo
me. Kemp im dade neobino ali potpuno jasno nareenje da doruak postave
za dvoje u sobi za rad na tornju, a posle toga da ostanu u suterenu i donjem
spratu. Potom produi da eta preko trpezar ije dokle god jutarnje novine ne
stigoe. Ove su imale mnogo da kau, ali malo da objasne, pored potvrde od
prethodne veer i, i vrlo ravo napisanog prikaza jedne druge udne prie iz
Port Bardoka. Ovaj prikaz pruio je Kempu mogunosti da sazna o sri doga
aja u krmi Veseli kriketer i i o Marvelovom imenu. Primorao me je da os
tanem uz njega dvadeset i etir i asa, izjavio je Marvel. Izvesne manje injeni
ce behu pridodane uz Ipinku priu, naroito presecanje teleg rafske ice. Me
utim, nije bilo niega to bi razjasnilo vezu izmeu nevidljivog oveka i skit
nice, jer gospodin Marvel nije dao nikakvog objanjenja u pogledu triju knjiga
i novca kojim je bio pretrpan. Ton neverovatnosti bee iezao, i grupa repor
tera i istraivaa ve je bila na poslu ispitujui stvar.
Kemp je proitao svaku re izvetaja. On posla devojku u varo da donese
sve jutarnje novine koje bude nala. I ove je takoe gutajui proitao.
Nevidljiv je! ree. I, sudei po ovome to pie, to je bes koji prelazi u
maniju. ta sve jo moe da uradi! ta li sve jo moe da uradi?! A on je gore
slobodan kao ptica na grani. ta, doavola, treba ja da uradim?
Na primer, da li bi to bilo gaenje date rei ako ... Ne!
Kemp ode za mali, pretrpani pisai sto u uglu i otpoe da pie beleku. On

83
 www.balkandownload.org

je upola napisanu pocepa i napisa drugu; proita je i zamisli se. Zatim je stavi u
koverat i ovaj adresira na Pukovnik Ejdaj, Port Bardok.
Nevidljivi ovek se probudi taman u trenutku kad je Kemp ovo radio. Pro
budio se ravo raspoloen, i Kemp, budan na svaki um, u tapkanje njegovih
stopala preko spavae sobe iznad njegove glave. Potom se neka stolica pretur i,
a stakleni bokal na umivaoniku razbi se u paramparad. Kemp pour i gore i
zakuca ivo.

84
 GLAVA XIX

IZVESNI PRVI PRINCIPI

ta se dogodilo? upita Kemp, poto ga nevidljivi ovek pusti unutra.

Nita, glasio je odgovor.
Ali, doavola! Tresak?
Izliv besa, ree nevidljivi ovek. Zaboravio sam na ruku, a ona boli.
Vi ste skloni takvim izlivima?
Jesam.
Kemp pree preko sobe i pokupi parie razbijenog stakla. Sve injenice o
vama su ve objavljene, ree Kemp stojei sa staklom u rukama. Sve to se
dogodilo u Ipingu i dole, u podnoju breuljka. Svet je saznao o svom nevid
ljivom graaninu ali niko ne zna da ste ovde.
Nevidljivi ovek opsova.
Tajna je otkrivena. Mislim da je to bila tajna. Ne znam kakvi su vai pla
novi, ali, naravno, voljan sam da vam pomognem.
Nevidljivi ovek sede na krevet.
Doruak je gore, produi Kemp, govorei koliko je mogao mirnije.
Obradova se kad vide da njegov udni gost rado ustade. Kemp poe napred uz
uzane stepenice ka tornju.
Pre no to bismo mogli ita uraditi, ree Kemp, mora da mi objasnite
neto bolje ovu vau nevidljivost. Poto je prvo nervozno pogledao kroz pro
zor sede tako kao da se spremao za dui razgovor. Njegove sumnje u pogledu
razumnosti cele ove stvar i su as prestajale, a as opet iskrsavale za vreme dok
je gledao prekoputa sebe, tamo gde je za stolom sedeo Grifin, bezglavi i bezru
ki ogrta, koji je brisao usta udnovato lebdeom servijetom.
Sve je to dosta prosto i dovoljno verovatno, progovor i Grifin, ostavlja
jui servijetu.

85
 www.balkandownload.org

Bez sumnje, za vas, ali... Kemp se nasmeja.

Pa, da, meni je to u poetku izgledalo divno, svakako. Ali sada, gospode
boe!... Ali, mi emo jo velike stvar i uraditi! Ja sam na ovu stvar prvo pomislio
u izilstouvu.
izilstouv?
Kad sam napustio London, tamo sam otiao. Poznato vam je da sam na
pustio medicinu i odao se fizici? Ne? E pa, tako je bilo. Svetlost me je opinila.
Ah!
Optika gustoa! Cela stvar je splet zagonetaka, splet kroz koji svetlucaju
prikrivena reenja. A kako sam imao dvadeset i dve godine i bio pun entuzi
jazma, rekoh sebi: ceo svoj ivot posvetiu ovome. Ovo je vredno toga. Vi
znate kakve smo mi budale s dvadeset i dve godine?
Budale onda ili budale sada, ree Kemp.
Kao da je znati jedino zadovoljstvo oveku!
Ali, odao sam se poslu, kao crv. Teko da sam radio i razmiljao est mese
ci, kad kroz jedan od spletova izbi svetlost iznenada, zaslepljujui! Naao sam
opti princip pigmenata i refrakcije4) formulu, geometrijski izraz koji sadri
etir i dimenzije. Budale obini ljudi, ak i obini matematiar i ne znaju ta je
dan opti izraz moe da znai za studenta molekularne fizike. U knjigama,
knjigama koje je onaj skitnica negde sakrio, ima divota uda! Ali to nije bio
metod, bila je samo ideja, koja je mogla da dovede do metoda pomou koga bi
bilo moguno bez menjanja drug ih osobina mater ije izuzev, u nekim slua
jevima, boje sniziti indeks refrakcije neke mater ije, vrste ili tene, na onaj
koji ima vazduh, pod uslovom da su sve praktine injenice zadovoljene.
Pih! ree Kemp. To je udno! Ali ja jo uvek ne mogu da vidim...
Mogu da razumem da tako moete da pokvar ite neki drag i kamen, ali nevid
ljivost linosti je daleko od toga!
Tano, ree Grifin. Ali, vidite, vidljivost zavisi od ponaanja vidljivih
tela prema svetlosti. Dopustite da vam izloim osnovne injenice, kao da vam
one nisu uopte poznate. Tako u biti jasniji. Vi znate dobro da neko telo ili
apsorbuje svetlost, ili je odbija ili prelama, ili radi sve ove tri stvar!. Ako niti ap
sorbuje, niti odbija ili prelama, ono samo po sebi ne moe biti vidljivo. Vi vidi
te, na primer, jednu neprozirnu crvenu kutiju, jer boja apsorbuje jedan deo
svetlosti a odbija ostali, sav crveni deo ove svetlosti k vama. Ako ne bi apsorbo
vala nijedan deo svetlosti, nego odbila svu, tada bi kutija bila bela i sijala bi.

86
Srebro! Dijamantska kutija ne bi ni apsorbovala mnogo svetlosti, niti bi je
mnogo odbila s opte povrine, ve bi se tek ovde-onde, gde je povrina po
voljna, svetlost odbijala i prelamala, tako da biste dobili svetlucavi izgled blete
eg odbijanja i proputanja svetlosti; neka vrsta skeleta od svetlosti. Staklena
kutija ne bi toliko svetlela, niti bi bila tako jasno vidljiva kao dijamantska, jer bi
odbijanja i prelamanja svetlosti bilo manje. Shvatate li ovo? S izvesne take po
smatranja vi biste videli dosta jasno kroz nju. Neke vrste stakla bi bile vidljivije
od drug ih. Kutija od kristalnog stakla bila bi svetlija od kutije od obinog
prozorskog stakla. Kutija od vrlo tankog obinog stakla bi se pri ravoj svetlos
ti teko videla, zato to ne bi apsorbovala skoro nimalo svetlosti, a prelamala bi
je i odbijala vrlo malo. A ako bi plou od obinog belog stakla zagnjur ili u
vodu, ili jo bolje, u neku tenost guu od vode, ploa bi se sasvim izgubila,
zato to se svetlost, prolazei kroz vodu i padajui na staklo samo neznatno
prelama ili odbija, ili, stvarno, ostane uopte nepromenjena. Ploa je skoro isto
tako nevidljiva kao mlaz plina ili vodonika u vazduhu. A tano iz istog razloga!
Da, primeti Kemp, to je prosto objanjenje. Svaki ak u koli zna da
nas sve to.
A evo jo jedne injenice koju e svaki ak znati. Ako se pare stakla isit
ni, Kemp, i samelje u prah, postae na vazduhu mnogo vidljivije, dok, napos
letku, ne postane neprozirni, beli prah. Ovo dolazi otuda to prah ima mnogo
veu povrinu odbijanja i prelamanja. Na staklenoj ploi postoje samo dve po
vrine; kod praha se svetlost odbija ili prelama kroz svako zrno, dok izmeu
zrna u gomili praha proe veoma malo. Meutim, ako se beli prah stavi u
vodu, ove pojave nestaje. Stakleni prah i voda imaju skoro isti indeks refrakcije,
tj. svetlost prolazei s jednog na drugo pretrpi vrlo malo odbijanja ili refrakcije.
Staklo postaje nevidljivo stavljanjem u tenost priblino istog indeksa re
frakcije; neki prozirni predmet postaje nevidljiv ako se stavi u ma koju sredinu
sa skoro istim indeksom refrakcije. I, ako samo za sekund promislite, Kemp, vi
deete, takoe, da se prah od stakla moe uiniti nevidljivim u vazduhu, samo
ako se njegov indeks refrakcije dovede da bude isti s indeksom refrakcije vaz
duha. Jer, tada nee biti niti prelamanja niti odbijanja svetlosti prilikom njenog
prolaenja sa stakla na vazduh.
Da, da, ree Kemp, ali ovek nije isto to i prah od stakla!
Ne, sloi se Grifin. On je jo prozirniji!
Besmislica!

87
 www.balkandownload.org

I to kae doktor! Kako se stvar i zaboravljaju! Zar ste, ve za deset godina,

zaboravili vau fiziku? Pomislite samo na sve one stvar i koje su prozirne, a ne
daju taj utisak? Papir, na primer, pravi se od prozirnih vlakana, a beo je i ne
proziran samo iz istog razloga kao i prah od stakla. Zamastite beo papir, tj. is
punite upljikice izmeu estica uljem, tako da nema vie odbijanja ili prela
manja svetlosti izuzev na povrinama, i papir e postati providan kao staklo. I
ne samo papir! Pamuna vlakna, lanena vlakna, vunena i drvna vlakna, i kosti,
Kemp, miina vlakna, Kemp, kosa, Kemp, nokti i nervi, Kemp, u stvar i, sva
mater ija od koje je ovek sastavljen, izuzev crvena krvna zrnca i tamni pig
ment kose, sag raena je od prozirnog, bezbojnog tkiva toliko malo ostaje od
onog to nas ini vidljivim. Najveim delom, vlakno od kojih je sag raeno
neko ivo bie nije nita neprozirnije od vode.
Dabome, dabome! uzviknu Kemp. Koliko noas sam mislio o mor
skim larvama i meduzama!
Sada ste me shvatili! A sve to ja sam znao i o tome mislio godinu dana
posle moga dolaska iz Londona pre est godina. Ali, ja sam sve to zadrao za
sebe. Radio sam pod oajnim okolnostima. Hobema, moj profesor, bio je na
una zavrzlama, lopov ideja, uvek je njukao! Vama je poznat nitkovski sistem
naunog sveta! Prosto nisam hteo da objavim svoje radove i dopustim im da
dele sa mnom slavu. Nastavio sam s radom; dolazio sam sve blie i blie mo
gunosti da moju formulu pretvor im u eksper iment stvarnost. Nisam nikom
ivom rekao, jer sam mislio da iznenadim svet i postanem trenutno slavan. Po
zabavio sam se pitanjem pigmenata da bih popunio izvesne praznine, i iznena
da ne planski, nego sluajno uinio sam jedno otkrovenje u fiziolog iji.
Da?
Vama je poznata stvar s crvenom bojom krvi. E, ona se moe uiniti be
lom, bezbojnom, a da jednovremeno zadri istu funkciju koju je i dotad imala.
Kempu se ote krik neverovatnog uenja.
Nevidljivi ovek ustade i otpoe da eta malom sobom za rad. Moete slo
bodno uzvikivati. Seam se te noi. Bilo je dockan preko dana je ovek stal
no uznemiravan, od glupih radoznalih studenata i ja sam radio esto do uju
tru. Blesnulo je iznenada, sjajno i potpuno u mome mozgu. Bio sam sam. U
laborator ijumu je bilo sve mimo, visoke lampe su gorele bljetavom, ujednae
nom svetlou... ivotinja tkivo moe se uiniti prozirnom! Moe se ui
niti nevidljivom! Sve, izuzev pigmenata. Ja bih mogao postati nevidljiv, rekoh

88
u sebi, iznenada uvidevi ta znai biti skoro potpuno beo ovek s takvim ot
kriem. Bio sam isuvie uzbuen. Napustih filtraciju koju sam ba radio, odoh
do velikog prozora i zagledah se u zvezde. Mogao bih postati nevidljiv, po
novih.
Uiniti takvu stvar znailo bi prevazii mag iju. I pred oima mi se pojavi,
nepomraena sumnjom, divna vizija svega onog to nevidljivost moe znaiti
za oveka. Tajanstvenost, mo, sloboda. Prepreke uopte nisam video. Imate
samo da mislite! I ja, neugledni, siromani, veiti demonstrator, koji je uio
glupane jednog provincijskog koleda, mogao sam iznenada da postanem ovo.
Pitam vas, Kemp, ako vi... Bilo ko, kaem vam, bacio bi se na takvo istraivanje.
I ja sam radio pune tri godine. Posle svake tekoe koju bih s mukom prebro
dio raala bi se nova. Beskonani detalji! I razoarenja! I profesor, provincijski
profesor, koji je uvek njukao! Kada ete objaviti taj va rad? Bilo je njegovo
veito pitanje. I studenti, udrvenjeni glupai! Tri godine sam tako preiveo...
I posle tri godine tajnog rada i muke, naoh da je zavriti bilo nemogue
nemogue.
Kako? upita Kemp.
Novac, ree nevidljivi ovek i ode ponovo da zuri kroz prozor.
A onda se naglo okrete.
Pokrao sam starog oveka opljakah sam svoga oca. Novac nije bio nje
gov i on se ubio.

89
 www.balkandownload.org

GLAVA XX

U KUI U GREJT PORTLEND STRITU

Za trenutak Kemp je sedeo u tiini, zurei u lea bezglave figure na prozo

ru. Onda se tre, setivi se neega, ustade, uhvati nevidljivog oveka za ruku i
okrenu ga od prozora.
Umorni ste, ree, i dok ja sedim vi se etate. Uzmite moju stolicu.
Kemp se postavi izmeu Grifina i najblieg prozora. Kratko vreme Grifin je
sedeo utei, a onda naglo nastavi:
Bio sam ve napustio izilstouv koled, kada se to dogodi. Bilo je to pro
log decembra. Uzeo sam sobu u Londonu, prostranu, nenametenu sobu u ve
likoj, oronuloj kui za izdavanje u siromanoj etvrti, blizu Grejt Portland Stri
ta. Soba je uskoro bila puna sredstava koja sam kupio za novac uzet od oca, i
rad je napredovao polako ali sigurno, uspeno i pribliavao se kraju. Ja sam bio
kao ovek koji izlazei iz guste ume iznenada naie na neoekivanu tragediju.
Sahranio sam oca. Kad sam jo uvek stalno mislio na rad, nisam ni prstom ma
kao da spasem oevu ast. Seam se tog pog reba. Jevtina kola, skromna po
grebna sveanost, vetrovita, smrznuta padina breuljka na kome se nalazilo
groblje, i njegov star i kolski drug kako nad njim dri opelo, pog rbljeni starac
u neuglednom crnom odelu, koji je imao kijavicu.
Seam se kako sam se vraao praznoj kui kroz mesto koje je nekada bilo
selo a koje je sada sa svojim zgradetinama dobivalo Izgled runog grada. Puto
vi su u svim pravcima izlazili na obesploena polja i zavravali se gomilama
ubreta i smrdljivim, barskim korovom. Seam se kako sam ja, mrava, crno
odevena figura, koraao du klizavog svetlog trotoara, oseajui udnu odvrat
nost prema bednom izgledu, prema prljavom komercijalizmu mesta...
Nisam nimalo alio za ocean. Izgledalo mi je da je bio rtva sopstvene glu
pe sentimentalnosti. Obzir i predrasuda zahtevali su moje prisustvo na pog rebu,

90
a, u osnovici, cela ta stvar nije me se ticala.
Meutim, idui du Haj Strita, star i ivot mi se u trenutku povrati u svesti.
Sretoh devojku koju sam poznavao od pre deset godina. Nai se pogledi sreto
e..
Neto me je vuklo da se vratim i da priam malo s njom. Bila je sasvim
obina linost.
Ta poseta starom kraju bee za mene kao san. U tom trenutku nisam ose
ao da sam usamljen, da sam iz sveta doao u pusto. Priznavao sam nedostatak
simpatije za izgubljenim ocem, ali sam to pridavao optoj besmislenosti ivota.
Ponovni ulazak u moju sobu izgledao je kao povratak stvarnosti. Bilo je tu
poznatih stvar i koje sam voleo. Tu je stajao aparat i sreene probe oekivale su.
A sada su skoro sve tekoe bile prebroene i ostalo je samo isplanirati detalje.
Ja u vam, Kemp, ranije ili docnije objasniti ceo komplikovani proces. Za
sad nije potrebno da se u to uputamo. Najveim delom, izuzev nekoliko stvar i
koje sam ostavio samo u pameti, sve je ispisano ifrovano u one tri knjige koje
je skitnica sakrio. Moramo ga pronai. Moramo opet nai one knjige... Meu
tim, bitna faza procesa bila je: postaviti providni predmet iji indeks refrakcije
treba da se snizi izmeu dva centra, koji zrae neku vrstu eternih vibracija,
koje u vam docnije detaljnije objasniti. Ne ne rendgenske vibracije; ne
znam da li su ove moje ve negde opisane, ali stvarno postoje. Bila su mi po
trebna dva mala dinama principijelno, koji su dobivali energ iju od jednog
jevtinog gasnog motora... Prvi eksper iment izveo sam s malim belim vunenim
tepihom. Bila je to, moda, najudnija stvar na svetu posmatrati ovu mekanu
belu tkaninu kako se izmeu varnica polako pretvara u neku vrstu buketa od
dima, a onda sasvim nestaje.
Jedva sam poverovao da sam uspeo. Stavio sam ruku tamo gde na oigled
nije bilo niega, a, meutim, ona je bila tu, vrsta kao i dotad. Opipah je nez
grapno i bacih je na pod. Stajalo me je malo muke dok sam Je ponova naao.
A tada se desi udna sluajnost. uh neko maukanje pozadi sebe, i, okre
nuvi se, videh na poklopcu rezervoara napolju pored prozora, malo, vrlo prlja
vo, olinjalo belo mae. Sve ti ide na ruku, rekoh sebi, odoh do prozora, otvo
rih ga i pozvah tiho. Mae ue u sobu, predui sirota ivotinjica bila je pre
gladnela i ja joj dadoh malo mleka. Sva moja hrana nalazila se u ormanu u
uglu sobe. Poto je polokalo mleko ono se proeta sobom njukajui, oigled
no s namerom da se odomai. Saplete se o nevidljiv tepih; trebalo je samo da

91
 www.balkandownload.org

vidite kako se nakostrei i frknu na njega. Ali, postavih ga na jastuk svoga polj
skog kreveta I dadoh mu puter da bi se lizanjem opralo.
I vi ste i maku podvrgli procesu?
Da, podvrgnuo sam je. Ali, naterati maku da uzme droge nije ala,
Kemp!... I proces ne uspe.
Nije uspeo?
U dva detalja. Kande i ona pigmentna stvar kako se ono zvae? Ono
na zadnjoj strani majeg oka. Vi to znate?
Tapetum.
Da, tapetum. Nije ilo. Poto sam joj dao jednu stvar da bi joj obezbojio
krv i izvrio na njoj neke druge stvar i, dadoh joj opijum i stavih je s jastukom
na kome je spavala na aparat. I poto sve ostalo pobledi i nesta, ostae samo one
dve avolske take njenih oiju.
udno.
Ne mogu to da objasnim. Naravno, zamotao sam je i vezao da bi se osi
gurao da mi ne pobegne, ali se ona probudi jo sasvim nepovraena i mauknu
bedno Neko zakuca na vrata. Bila je to jedna stara ena s donjeg sprata, koja je
verovala da ja vrim vivisekcije, jedna pijanstvu sklona stara protuva koja je na
celom svetu imala samo jednu maku o kojoj se brinula. Brzo uzeh malo hlo
roforma, pritisnuh ga maetu na njuku i odoh do vrata. Da li sam to ula
maku?, upita me ona. Moju maku? Ne! Ovde niste, odgovor ih joj vrlo
utivo. Pogleda me malo sumnjivo i pokua da pored mene provir i u sobu
bez sumnje za nju dosta udnu, s golim zidovima, nezastrtim prozor ima, polj
skim krevetom, gasnim motorom koji je zujao i mir isom na hloroform, koji se
je u vazduhu oseao. Naposletku, morade da se zadovolji mojim odgovorom i
ode.
Koliko dugo je trajalo? upita Kemp.
Tri do etir i asa za maku. Kosti, ile i slanina su poslednji iezli, i vr
hovi obojene dlake. A, kao to sam ve rekao, zadnji deo oiju ilava stvar
dug inih boja nije se uopte izgubila.
Napolju je no ve uveliko pala, pre no to je opit bio gotov. Nita se nije
videlo izuzev tamnih oiju i kandi. Zaustavih gasni motor i opipah i pomilo
vah ivotinjicu koja je jo uvek bila bez svesti, oslobodih je veza i, kako sam
bio umoran, ostavih je na nevidljiv jastuk da spava, a ja odoh u krevet. Meu
tim, nisam mogao da zaspim. Leao sam tako budan, mislei maloduno na

92
besciljne stvar i; ponavljajui stalno u sebi detalje eksper imenta, ili sanjajui
grozniavo kako stvar i oko mene postaju magliaste i nestaju, dok ak i pod na
kome sam stajao nije nestao, i tako zapadoh u teak san pun besmislenih snova.
Oko dva sata maka poe da maue po sobi. Pokuah da je uutkam tepajui
joj, a onda odluih da je isteram napolje. Seam se kakav sam ok pretrpeo kad
sam upalio svetlost i video samo okrugle zelene oi kako svetle i nita oko
njih. Dao bih joj jo mleka, ali ga vie nisam imao. Ona ne htede da se smir i
ve je sedela pored vrata: i maukala. Pokuao sam da je uhvatim s namerom da
je pustim kroz prozor, ali se ona ne dade uhvatiti. Beala je i maukala svuda po
sobi. Naposletku otvor iti prozor i pojur ih je. Pretpostavih da je najzad izila.
Nikad je vie nisam uo ni video.
Tada bogtepita zato pade mi napamet pog reb moga oca i mizerna ve
trovita padina breuljaka, o emu sam mislio sve do svanua. Uvidevi da je san
beznadean, izaoh da lutam ulicama., zakljuavi vrata za sobom.
Ne mislite valjda da kaete da negde na svetu postoji i nevidljiva maka,
ree Kemp.
Ako dosad nije uginula, odgovor i nevidljivi ovek, zato ne?
Zato ne? ponovi Kemp. Nisam mislio da vas prekidam.
Vrlo verovatno da je uginula, produi nevidljivi ovek. Znam da je
bila iva etir i dana posle eksper imenta, negde u ulinom kanalu u Grejt Ti
fild Stritu, jer sam video gomilu ljudi oko tog mesta, koji su pokuavali da vide
odakle maukanje dolazi.
Dobar deo minuta proe u tiini a onda nevidljivi ovek nastavi naglo: Se
am se tog jutra pre promene vrlo ivo.
Mora da sam otiao uz Grejt Portlend Strit jer pamtim barake u Albani
Stritu i vojnike na konjima koji su odatle izlazili i naposletku se naoh kako
sedim na suncu na kraju Primroz ulice, oseajui se vrlo bolesnim i nekako
udno. Bee sunani januarski dan jedan od onih sunanih, mraznih dana
koji su prethodili snegu ove godine. Moj umoran mozak pokuavao je da for
mulie poloaj, da sastavi plan akcije.
Bio sam iznenaen videi, sada kada je nag rada bila na domaku, kako je iz
gledalo da je nemogue dostignue privesti kraju. U stvar i, bio sam isuvie
premoren. Neobian napor skoro etvorogodinjeg neprekidnog rada ostavio
me je nesposobnim za ma kakvo oseanje. Bio sam apatian i pokuavao sam
uzalud da povratim oduevljenje mojih prvih ispitivanja, strast za pronalae

93
 www.balkandownload.org

njem, koja je ak dovela do toga da me propast moga oca ostavi hladnim. Iz

gledalo je kao da me se nita ne tie. Jasno sam video da je to prolazna ud,
posledica preteranog rada i nedovoljnog sna, i da bih mogao povratiti energ iju
bilo drogama, bilo duim odmorom.
Jedino u to sam bio siguran bilo je da moram nastaviti s radom fiksideja
me je stalno progonila i to uskoro, jer sam s novcem bio pri kraju. Gledao
sam oko sebe u mladie kako se zabavljaju na breuljku i devojke kako ih po
smatraju, pokuavajui da doaram viziju fantastinog preimustva, koje bi je
dan nevidljivi ovek imao na svetu. Posle izvesnog vremena odvukoh se kui,
uzeh neto hrane i jaku dozu strihnina i legoh onako obuen na nerazmeten
krevet... Strihnin je sjajan tonikum, Kemp, koji ubija malodunost u oveku.
avolska stvar. ree Kemp. To je prepotopska stvar u boci.
Probudio sam se osnaen i, donekle, nervozan. Poznata vam je ta stvar?
Poznajem to sredstvo.
Na vratima je neko lupao. Bio je to gazda od kue, star i poljski jevrejin u
dugakom sivom kaputu i masnim papuama, koji je zapitkivao i pretio. Zlos
tavljao sam maku noas. Siguran je u to, ree mi; video sam da je jezik stare
ene imao posla. Insistirao je da sve sazna. Zakon u ovoj zemlji ne dozvoljava
vivisekciju i on moe da odgovara. Uveravah ga da nisam imao nikakvu
maku. Onda mi ree kako se vibracije malog gasnog motora oseaju po celoj
kui. To je istina, sigurno. On me obie i ue pored mene u sobu piljei una
okolo preko svojih nemakih srebrnih naoara. Spopade me iznenadan strah da
bi mogao da sazna neto od moje tajne. Pokuah da se postavim izmeu njega
i aparata koji sam ba namestio, i to ga samo uini jo radoznalijim. ta ja to ra
dim? Zato sam uvek sam i tajanstven? Da li je ono to radim legalno? Da li je
opasno? Ne plaam ni marjaa vie od uobiajene kir ije. Njegova kua je bila
oduvek poznata kao estita itd. itd. Iznenada izgubih strpljenje. Rekoh mu da
se gubi. Poe da protestuje, naklapajui o svom pravu da ulazi u stanove. U
momentu ga epah za okovratnik neto se pocepa i on odlete glavake u
svoj roeni hodnik. Tresnuh vrata, zakljuah ih i sedoh drhtei od besa.
On se napolju bunio, nata ja nisam ni obraao panju, i posle izvesnog
vremena ode.
Meutim, ovo je dovelo celu stvar u krizu. Nisam znao ta e uraditi, niti
ak ta ima pravo da uradi. Da se preselim odatle znailo bi odugovlaenje, a
pored toga, nisam mogao sebi to ni dozvoliti, jer mi je od novca ostalo jo sve

94
ga oko 20 funti i to veim delom u banci. Izgubiti se! Bee neizbeno. U tom
sluaju e doi do ispitivanja i premetaine.
Na pomisao o mogunosti da moj rad moe da bude otkriven i prekinut,
sad kad je dostigao vrhunac, naljutih se i postadoh aktivan. Pour ih napolje sa
svojim trima knjigama i ekovnom knjiicom sada su kod skitnice i poslah
ih s najblie pote na kuu za ostavljanje pisama i paketa u Grejt Portlend Stri
tu. Pokuao sam da se izvuem neopaen. Vraajui se s pote zatekoh gazdu
kako se tiho penje valjda je uo kad su se vrata zatvor ila. Nasmejali biste se
da ste ga videli kako je skoio u stranu na stepenitu kad sam poleteo za njim.
Buljio je rairenih oiju u mene dok sam prolazio pored njega. Uavi u sobu
tresnuo sam vratima tako da se cela kua zatresla. uh ga kako se mekolji oko
mojih vrata, okleva i vrati se. Smesta otpoeh s pripremama.
Sve je bilo gotovo u toku te veer i i noi. Dok sam sedeo jo muno, pos
pano se oseajui od droge koja obezbojava krv, na vratima se zau kucanje.
Prestade, koraci se udaljie pa se opet povratie i kucanje se ponovi. Neko po
kua da gurne neto ispod vrata neku plavu hartiju. Tada, u naletu razdrae
nja ustadoh, odoh do vrata i irom ih otvor ih. A sada? rekoh.
Bio je to gazda od kue, s otkazom ili tako neim u ruci. Prui mi ga i u
tom trenutku primeti neto udno na mojim akama, valjda, i podie oi ka
mome licu.
Za trenutak je zevao od uda, a zatim pusti neki neatrikulisani krik, ispusti
sveu i hartiju, i poleti slepo preko hodnika ka stepenicama..
Zatvor ih vrata, zakljuah ih i odoh do ogledala da se pogledam. I tada mi
bi jasan njegov uas... Lice mi je postalo belo kao beli mermer.
Bilo je strano. Nisam oekivao toliku patnju. No agonije, muke i nesves
ti. Stisnuh zube, iako mi je koa gorela, celo telo gorelBilo je strano. Nisam
oeko, leao sam tako kao mrtav. Sada sam tek razumeo kako je bilo maki
dok je nisam opio hloroformom. Sreom da sam iveo sam u sobi i bez iije
pomoi. Bilo je momenata kada sam jecao i jaukao i buncao. Ali, izdrao sam...
Onesvestih se. Probudih se iznemogao u mraku.
Bolovi behu proli. Mislio sam da sam sam sebe ubijao i nije me se ticalo.
Nikad neu zaboraviti to jutro i uas kad sam video svoje ake koje su postale
nalik na mleno staklo, i gledajui ih dalje kako postaju sve tanje i providnije,
dok najzad nisam pravo kroz njih mogao da vidim nered u sobi, iako sam za
tvor io svoje sada providne one kapke. Noge mi takoe postae kao staklo,

95
 www.balkandownload.org

kosti i vene pobledee i nestae, a za njima, kao poslednji, i sitni beli nervi. Stis
nuh zube i izdrah do kraja. Naposletku, ostae samo mrtvi vrhovi nokata na
prstima, bledi i beli, i braon mrlje od neke kiseline na prstima.
Zateturah se. U poetku sam bio nesposoban kao beba u povojima kora
ajui nogama koje nisam mogao da vidim. Oseao sam se vrlo slab i gladan.
Odoh i zagledah se u ogledalo i videh nita, nita, izuzev neto oslabljenog
pigmenta, bleeg od magle, koji je jo ostao na mojim mrenjaama. Morao
sam da se oslonim o sto i naslonim elo na staklo.
Samo oajnikim naporom volje uspio sam da se dovuem do aparata i da
dovrim proces.
Pre podne sam spavao, navukavi arav preko oiju da bih spreio svetlost
da do njih doe. Otprilike oko podne ponovo me probudi kucanje. Snaga mi
se bee povratila. Uspravih se i oslunuh, i uh neko aputanje. Skoih na noge,
i koliko god sam mogao tie rastavih delove aparata i rastur ih ih po sobi da bih
tako unitio mogunost za njegovo ponovno sastavljanje. Onda se kucanje po
novi i neko pozva, prvo gazda od kue, a zatim druga dva glasa. Da bih dobio
u vremenu odgovor ih im. Nevidljivi ilim i jastuk mi dooe pod ruku i ja
otvor ih prozor i bacih ih na poklopac rezervoara. U momentu kad se prozor
otvor i neto tresnu u vrata. Neko je doao na ideju da obije bravu. Meutim,
jake reze koje sam nekoliko dana ranije namestio spreie ih u tome. To me
tre, naljuti me. Poeh da drhtim i ubrzah stvar.
Sakupih nasred sobe neto hartije, slame, pak-papira i drugo i otvor ih gas.
Teki udarci poee da padaju na vrata. Nikako nisam mogao da naem ibice.
Od besa sam udarao rukama o zidove. Zavrnuh ponovo gas, zakoraih prozor i
stadoh na poklopac rezervoara, polako zatvor ih prozor i sedoh, siguran i ne
vidljiv, ali drhtei od ljutine, oekujui da vidim ta e se dogoditi. Videh kako
probie vrata i u sledeem trenutku izbie kukaste klinove reza i zastadoe u
otvorenim vratima. Gazda sa svoja dva pastorka dva snana mlada oveka od
dvadeset tri i dvadeset etir i godine. Pozadi njih klatila se uz stepenice ona sta
ra vetica.
Moete da zamislite njihovo uenje kad naoe sobu praznu. Jedan od
mladia dotra do prozora, otvor i ga i pogleda napolje. Njegove buljave oi i
bradato lice s debelim usnama zaustavi se na stopu pred mojim licem. Pomislih
da ga udar im po onom glupom licu, ali uspeh da zadrim ve stisnute pesnice.
Zur io je pravo kroz mene, a to su radili i ostali kad su mu se pridruili.

96
Starac zavir i pod krevet a onda svi jurnue ka ormanu. Objanjavali su se u isto
vreme na hebrejskom i pokvarenom engleskom jeziku. Zakljuie da im ja ni
sam odgovor io, ve da su se u tome prevar ili. Oseaj udnog nekog oduevlje
nja preuze mesto ljutnje, dok sam sedei s one strane prozora posmatrao ovo
etvoro, jer je i stara dama ula gledajui oko sebe podozr ivo kao maka, po
kuavajui da rei zagonetku moga postojanja.
Starac, koliko sam mogao da razumom njegovu meavinu svih jezika, sla
gao se sa starom damom da sam ja vivisekcionista. Sinovi su protestovali pok
varenim engleskim jezikom iznosei svoje miljenje da sam elektriar, poziva
jui se na dinamu i radijatore. Stara dama zavir ivala je pod krevet i u orman.
Jedan od mojih komija stanara, piljar, koji je delio sobu prekoputa moje s jed
nim kasapinom, pojavi se na stepenitu i oni ga pozvae unutra i ispriae mu
nerazumljive stvar i.
Pade mi na pamet da bi me moji udni radijator i, ako bi dospeli u ruke
nekoj pronicljivoj, dobro kolovanoj osobi, mogli izdati, i, saekavi povoljan
trenutak, sidoh s prozorskog simsa i uoh u sobu, pa obiavi star icu pretur ih
jedan od dinama sa stalka na kome je stajao i razbih oba aparata. Kako su se
samo prepali!... Onda, dok su pokuavali da objasne kako se to desilo, odunjah
se iz sobe i sidoh tiho niz stepenice.
Sklonih se u jedan od salona gde sam saekao da siu, jo uvek puni naga
anja i argumenata, svi donekle razoarani to nisu naili ni na kakav uas i
pomalo zabrinuti kako e legalno sa mnom razgovarati. im su sili dalje dole
u suteren, ja se odunjah ponovo u sobu, ovog puta ponevi ibice, i zapalih
gomilu papira i ubreta, stavih na vatru stolice i krevetske stvar i i provedoh gas
pomou gumenog creva do vatre...
Zapalili ste kuu? uzviknu Kemp.
Zapalio sam kuu. To je bio jedini nain da zatur im trag, a kua je, bez
sumnje, bila osigurana. Otvor ih polako reze na spoljnim vratima i izioh na
ulicu. Bio sam nevidljiv i poeo sam da shvatam koliko je izvanredno pre
imustvo koje mi je donela moja nevidljivost. Glava mi se ve poela da puni
planovima svih divljih i divnih stvar i koje sam sada mogao slobodno da radim.

97
 www.balkandownload.org

GLAVA XXI

U OKSFORD STRITU

Kad sam prvi put silazio niz stepenice naiao sam na neoekivanu tekou,
jer nisam mogao da vidim svoje noge, a dvaput sam izgubio i ravnoteu. Tako
e sam ispoljio i neuobiajenu nespretnost u otvaranju reze. Meutim, ne gle
dajui gde koraam ve idui pravo uspeo sam da se naviknem da koraam
dosta sigurno.
Kao to rekoh, bio sam nekako ushien. Oseao sam se onako kao to bi se
neko koji dobro vidi i koji ima gumene onove i odelo koje ne odaje nikakve
umove oseao meu slepcima. U sebi sam oseao divlji nagon da teram egu s
ljudima, da ih plaim, udaram po leima, skidam im eire s glava i, uopte, da
kor istim svoje neobino preimustvo.
Tek to sam izbio na Grejt Portlend Strit (moj stan se nalazio blizu one ve
like trgovine zavesa), kad uh neki tresak, i u istom momentu me neto jako
udar i po leima. Okrenuvi se ugledah nekog oveka koji je nosio korpu punu
sifona sa sodom, kako zaueno gleda u svoj teret. Iako su me lea stvarno za
bolela, osetih neto tako neodoljivo u njegovom uenju da se glasno nasme
jah. avo je u korpi, rekoh i iznenada mu je istrgnuh iz ruke. On je nesvesno
pusti i ja je podigoh u vazduh.
Meutim, neka budala od koijaa, koji je stajao ispred jedne kafane, izne
nada polete da prihvati korpu i njegovi isprueni prsti udar ie me pozadi uveta
takvom snagom da sam sve zvezde video. Ispustili korpu s treskom na koijaa i
onda, uvi povike i kloparanje stopala oko sebe i videvi ljude kako izlaze iz
trgovina i kako se kola na sve strane zaustavljaju, uvideh ta sam uradio, te se,
proklinjui svoju ludost, pribih uz izlog jedne radnje, spremajui se da se izvu
em iz guve. Samo trenutak i ja bih bio opkoljen svetinom i neizbeno otkri
ven. Odgurnuh jednog kasapskog deka, koji se sreom ne okrenu da vidi ta

98
ga je to gurnulo, i provukoh se iza koijaevih kola. Ne znam kako se cela stvar
svrilo. Pour ih pravo preko ulice, koja je sreom bila prazna, i skoro ne obra
ajui panju kuda idem zaronih u popodnevnu guvu Oksford Strita.
Pokuah da uem u struju ljudi, ali je guva bila isuvie velika, tako da su
me stalno gazili po nogama. Sidoh s trotoara i pooh slivnikom ija mi je ra
pavost nanosila bolove po stopalima. U istom trenutku ruda jednog fijakera
koji je iao polako abi mi se ispod lopatica, podsetivi me da sam ve ionako
bio ozbiljno ugruvan. Teturajui se sklonih se s puta fijakeru, izbegoh neka de
ija kolica trzajem tela i naoh se pozadi fijakera. Srena misao mi sinu i spase
me. Naime, kako se fijaker polako kretao ja sam ga pratio koraajui odmah iza
njega drhui i zauen preokretom moje avanture. I ne samo da sam drhtao
ve sam i cvokotao od zime. Bio je to otar januarski dan, a ja sam iao potpu
no go. Tanak sloj blata koji je pokrivao put skoro se je mrznuo. Glupo, kako
sad vidim, nisam raunao da sam, providan ili ne, jo uvek podloan vremenu i
svim njegovim posledicama.
Tada mi iznenada sinu sjajna ideja. Pour ih oko fijakera i uvukoh se u nje
ga. I tako, cvokoui, uplaen, mrui s prvim znacima nazeba i oseajui bo
love u leima, vozio sam se polako du Oksford Strita preko Totenhem Kort
puta. Koliko je moje raspoloenje bilo razliito od onoga u koje sam uskoio
deset minuta ranije, moe se samo zamisliti. Ovakva nevidljivost, zaista! Jedina
misao koja me je zaokupljala bee kako da se izvuem iz guve u koju sam
upao.
Proosmo Madi i na tom mostu jedna visoka ena, s pet-est knjiga u u
tim omotima, zaustavi moj fijaker, najmi ga i ja jedva uspeh, da iskoim na vre
me da ne sedne na mene, izbegavi pritom za dlaku jedna teretna kola. Pooh
nagore putem za Blumsber i Skver s namerom da izbijem severno, pozadi Mu
zeja, i tako dospem u mirniji kraj. Bio sam strano promrzao i neobinost
moga poloaja je tako na mene uticala da sam plakao idui. Na zapadnom
uglu Skvera iz kancelar ije Drutva apotekara istra mali beli pas i jurnu nesves
no njukajui za mnom.
Nikada nisam ranije to uviao, ali njuka je razumu psa isto to su oi ra
zumu oveka. Psi oseaju mir is oveka u pokretu kao to ljudi opaaju njego
vu vidljivu pojavu. Pas poe lajati i skakati, pokazujui, to je meni bilo potpu
no jasno, kako je svestan da sam ja tu. Preoh preko Grejt Rasel Strita gledaju
i unazad preko ramena, i zaoh ve neto u Montegju Strit pre no to shvatih

99
 www.balkandownload.org

u ta sam to iao.
uh zvuke muzike i pogledavi napred videh grupu ljudi koja je dolazila
sa Rasel Skvera, s crvenim trikoima i zastavom vojske spasa na elu. Nisam se
mogao nadati da u se moi probiti kroz takvu gomilu, koja je pevala na kolo
vozu i smejala se na trotoarima. Odluivi se u trenutku, a plaei se da se vra
am nazad, ustrah uz bele stepenice jedne oblinje kue, s namerom da tu sa
ekam da gomila proe. Sreom po mene, pas, uvi muziku, prestade da laje;
oklevao je za trenutak, pa podavi rep i otra nazad ka Blumsber i Skveru.
Muzika naie, svirajui s nesvesnom ironijom neku himnu o kad emo
videti njegovo lice? Uinilo mi se da je prola venost pre no to gomila pro
mae pored mene. Tam, tam, tam, udarao je bubanj i za trenutak nisam prime
tio dva mangupeta koji zastadoe kraj ograde u neposrednoj blizini mesta gde
sam ja stajao. Vidi li? ree jedan. Vidim li, ta? odgovor i drug i. Zar ne vi
di ove tragove bosih nogu. Isto kao to ih mi pravimo u blatu.
Pogledah dole i videh deake koji su zastali i posmatrali tragove mojih
blatnjavih stopala, koji su ostali na svee obrisanim belim stepenicama. Narod
koji je prolazio gurao ih je i muvao, ali njihova prokleta radoznalost ih i dalje
zadravala na tom mestu. Tram, tram, tram, kad emo, tram, vidjeti, tram, nje
govo lice, tram, tram. Ako se neka bosonog i ovek nije popeo uz ove stepe
nice, onda ja ne znam nita, ree jedan. I taj se vie nije vraao nazad. Njego
vo stopalo je krvar ilo.
Najgua gomila bee ve prola. Pogledaj tamo, Ted, ree mlai od ova
dva detektiva s otrim prizvukom iznenaenja, pokazujui pravo na moja sto
pala koja se nazirahu usled blata to je po njima poprskalo. Za trenutak bio sam
ukoen.
Pazi, pa to je vrlo udno! ree star iji, avolski udno! Ba kao duh od
stopala, zar ne? On malo oklevae, a onda poe k njima s ispruenom rukom.
Jedan ovek se zaustavi da vidi ta je to deko hvatao, a za njim i jedna devoj
ka. Jo samo trenutak i on bi me dodirnuo. Tada se setih ta da uradim. Krenuh
napred deko se tre unazad uzviknuvi i naglim pokretom preskoih
ogradu stepenica i naoh se na terasi susedne kue. Meutim, manji deak
bee dovoljno promuuran da prati pokret stopala i, pre no to uspeh da sletim
niz stepenioe i dokopam se trotoara, on se ve drao da su stopala preskoila
preko zida.
Deaci otrae okolo i primetie svee tragove mojih stopala kako se ba

100
pojavie na poslednjoj stepenici i na trotoaru.
ta je to upita neko.
Stopala! Gledajte! Stopala tre!
Izuzev moja tri gonioca, svi ostali na ulici ili su za vojskom spasa i ovo je
smetalo kako meni tako i mojim goniocima. uenje i zapitkivanje ilo je u
krug. Na raun jednog mladog oveka koga sam pretur io, uspeh da se provu
em, i u sledeem trenutku ve sam se naao na Resel Skveru, trei oko sa
mog Skvera sa est ili sedam zabezeknutih ljudi koji su jur ili za tragom mojih
stopala. Sreom nisu imali vremena da daju objanjenja, inae bi itava rulja
nadala za mnom.
Dva puta sam optrao oko okruglih uglova i tri puta preao preko ulice i
ponovo se vraao istim tragom, i tada kako su mi se stopala zag rejala i osuila,
otisci postae sve slabiji i slabiji. Najzad, dobivi malo u vremenu, uspeh da
obriem rukama stopala i tako se sasvim izgubim. Poslenje to sam video od
svojih gonilaca bila je grupica od oko moda desetak ljudi, koji su neobino
zaueni ispitivali tragove stopala to su se polako suili tragovi koji su nastali
iz bare na Tevistok Skveru i koji su za njih bili isto tako usamljeni i nerazum
ljivi kao to su za Robinzona Krusoa bili tragovi Petka.
Ovo tranje me je do izvesnog stepena zag rejalo, tako da sam se sada malo
veom kurai kretao mreom manje poseivanih ulica koje se u tom kraju
pnostirahu. Lea su mi se ukrutila i bolelja su me, a takoe i grlo gde su me
zakaili prsti onog koijaa. Na vratu sam imao ogrebotinu od njegovih nokti
ju, stopala su me jako bolela, a usled povrede na jednom stopalu malo sam hra
mao. Na vreme primetih jednog slepca koji mi se pribliavao i sklonih mu se s
puta hramljui, jer sam se plaio njegovog izvanrednog ula oseanja. Jednom
Ili dvaput se sluajno sudar ih s ljudima, koji ostadoe zaueni sa psovkama
koje su im neobjanjivo zvonile u uima. Onda neto tiho i lagano pade na
moje lice i preko skvera se spusti tanak veo snenih pahuljica koje su lagano
padale. Bio sam nazebao i ma kako da sam se trudio nisam se mogao uzdrati
da pokatkad ne kinem. A svaki pas koji bi se pojavio s oborenom glavom i ra
doznalo njukajui za mene je predstavljao uas.
Onda se pojavie ljudi i deca, prvo jedan pa za njime ostali, koji su trali i
vikali. Negde je gorelo Trali su u pravcu gde saro ja stanovao, i pogledavi
dole niz ulicu videh mlaz crnog dima koji se je uzdizao iznad krovova i tele
fonskih ica. To je, bio sam uveren, goreo moj stan, s mojim odelom, mojim

101
 www.balkandownload.org

aparatom, sa svim to sam imao izuzev ekovne knjiice i tri sveske moga
dnevnika, koji su me oekivali u Grejt Portlend Stritu. Gorelo. Spalio sam les
tvice pod sobom! Zgrada je plamtela!
Nevidljivi ovek uuta i zamisli se. Kemp nervozno baci pogled kroz pro
zor. Da ree, nastavite

102
 GLAVA XXII

U BAZARU

I tako, prolog januara, s poetkom snene oluje oko sebe a ako bi sneg
popao po meni bio bih otkriven! umoran, promrzao, s bolovima, neopisivo
potiten, i jo uvek upola uveren u vrednost svoje nevidljivosti otpoeh ovaj
svoj ivot na koji sam osuen. Bez krova nad glavom, bez sredstava, bez ikoga
ivog na celom svetu u koga bih se mogao pouzdati. Ispriati nekome moju
tajnu znailo bi otkriti se, nainiti samo od sebe retku stvar za prikazivanje.
Ipak, i pored svega, bio sam blizu toga da nekome priem, da mu se pover im i
da mu se predam na milost. Ali, znao sam isuvie dobro na kakav bi uas i bru
talan postupak naiao. Idui ulicama nisam pravio nikakve planove. Moja jedi
na misao bila je: nai zaklan od snega, pokriti se i zag rejati se, pa tek onda mis
liti na planove. Ali, ak i za mene, nevidljivog oveka, londonske kue behu
zatvorene, zakljuane i nepristupane.
Jednu jedinu stvar sam samo pred sobom mogao jasno da vidim hladno
u i bedu snene oluje i noi.
A tada, pade mi napamet sjajna ideja. Skrenuh u jednu od ulica koje vode
od Gover Strita ka Totenhem Kort putu, i naoh se pred Omniumsom, veli
kom trgovinom gde ovek moe svata da kupi znate tu trgovinu: meso, po
sue, ve, nametaj, odelo, ak i uljane slike to je pre ogromna mrea vie
radnji no to je jedna radnja. Mislio sam da u zatei vrata otvorena, meutim,
bila su zatvorena. Dok sam tako stajao u irokom ulazu, jedna kola se zaustavie
i ovek u uniformi znate te njihove nametenike s natpisom Omnium na
kapi otvor i vrata od radnje. Uspeh da se i ja uvuem unutra i koraajui kroz
radnju bilo je to odelenje gde se prodaju,pantljike, rukavice, arape i druge
stvar i te vrste dooh u prostranije odeljenje s korpama i pletenim nameta
jem.

103
 www.balkandownload.org

Meutim, tu se nisam oseao sigurnim, jer je bilo ljudi koji su ili tamo
amo, te poeh nemirno da se unjam dok ne dooh u jedno veliko odelenje
na gornjem spratu u kome se nalazio veliki broj kreveta i madraca. Ja se provu
koh meu njih i najzad naoh mesto gde bih se mogao odmor iti izmeu go
mile presavijenih vunenih dueka. Trgovina je bila ve osvetljena i prijatno za
grejana i ja odluih da ostanem tu prikriven sve dok se radnja ne zatvor i, po
smatrajui obazr ivo dve ili tri grupice kupaca i prodavaa koji su se muvali
kroz odeljenje. Kad se trgovina zatvor i, mislio sami, moi u da ukradem malo
hrane i odela i neto ime bih se preruio, pa u se prounjati kroz nju, ispitati
je i moda spavati na nekom krevetu. Ovakav plan mi se uini prihvatljivim.
Namera mi je bila da uzmem neto odela, da se obuem i dobro ali neupadlji
vo umotam, da uzmem novaca, a posle da povratim svoje knjige i pakete
odande gde sam ih ostavio, da najmim neki stan i da razradim plan potpunog
ostvarenja preimustava koje mi prua moja nevidljivost (kako sam jo uvek
mislio) nad drug im ljudima.
Vreme zatvaranja trgovine doe dosta brza Nije moglo da proe vie od
jednog sata otkako sam zauzeo poziciju na duecima kad primetih da se zastor i
na prozor ima navlae i kupci naputaju radnju. Onda doe izvestan broj mla
dih krepkih ljudi koji poee s izvanrednom brzinom da sreuju robu koja je
ostala rasturena. Kad se ovi mladii udaljie napustih svoje leglo i oprezno se
odunjah u manje usamljene delove radnje. Bio sam zaista iznenaen kako su
ovi mladi ljudi i devojke brzo sredili robu koja je u toku dana bila izloena za
prodaju. Sve kutije s robom, vealice s tkaninama, ramovi s ipkama, kutije s
bonbonama u odeljenju kolonijala, uzorci ovoga i onoga, bilo je skinuto s tez
gi, skalupljeno i ponovo paljivo spakovano, a sve ono to se nije moglo skinu
ti i sklonili bilo je pokriveno aravima od neke grube, kao od daka, tkanine.
Naposletku sve stolice su bile prevrnute i dignute na tezge, tako da je pod os
tao potpuno prazan. im bi svaki od ovih mladih ljudi zavrio s poslom, smes
ta bi on, ili ona, pojur io vratima s takvim izrazom zadovoljstva kakav sam rani
je retko opaao kod trgovakih pomonika. Posle ovih doe mnotvo deaka s
kotama i etkama posipajui piljevinu po podu. Morao sam da skaem u stra
nu da bih ih izbegao i pritom mi se u lanak nabi jedna treska. Neko vreme,
lutajui kroz zastrta i zamraena odeljenja, mogao sam da ujem etke pri
radu. I najzad, dobar sat ili vie otkako je radnja bila zatvorena, u se larma od
zatvaranja i zakljuavanja vrata. Tiina ovlada radnjom i ja se naoh kako lu

104
tam kroz ogromnu i sloenu trgovinu s bezbroj odeljenja, galer ija i mesta za
probu. Bilo je vrlo tiho; seam se kako sam na izvesnom mestu proao pored
jednog od ulaza iz Totenhem Kort puta i sluao tapkanje peta nekog prolazni
ka.
Prvo sam posetio odelenje gde sam video da se prodaju arape i rukavice.
Tu je bio mrak i avolski sam se namuio dok sam pronaao ibice u fioci ma
log kasirskog stola. A onda je trebalo da pronaeni sveu. Morao sam da otpa
kujem veliki broj kutija i fioka, ali sam na kraju uspeo da pronaem ono to
sam traio; na kutijama je stajalo ispisano: gaice od jagnjee vune i majice od
jagnjee vune. Zatim, arape, debele i udobne, a onda odoh u odeljenje s goto
vim odelom gde uzeh pantalone, aket, zimski kaput i mekani eir neka vr
sta eira koje su nosili svetenici, s obodom oborenim nadole. Poeh ponovo
da se oseam kao ovek. Moja naredna misao bila je hrana.
Na gornjem spratu nalazio se bife i tu sam nabavio hladnog peenja. Bilo
je i kafe jo u kazanetu i ja pripalih gas i zag rejah je. Sve u svemu nisam loe
proao. Posle toga, lutajui kroz radnju u potrazi za ebadima na kraju sam
morao da se zadovoljim s gomilom perjanih jorgana naioh na odeljenje s
kolonijalnom robom gde pojedoh dosta okolade i ueerenog voa, stvarno
vie no to je bilo dobro za mene, i popih neto belog vina. Blizu tog odelenja
nalazilo se je odelenje s dejim igrakama i tu mi sinu sjajna ideja. Naoh ne
koliko vetakih noseva znate one kartonske noseve, i potraih tamne naoa
re. Ali Omniums nije imao odeljenje optike. Nos mi je stvarno zadavao pote
koe. Mislio sam i na to da ga obojim. Ali, otkrie u odeljenju igraaka pod
stae moju matu na per ike i maske i; tome slino. Najzad legoh da spavam na
gomilu toplih i vrlo udobnih perjanih jorgana.
Moje poslednje misli pre no to sam zaspao bile su najprijatnije otkako
sam pretrpeo promenu. Fiziki sam se prijatno oseao, a to se odrazilo i na
moju psihu. Mislio sam kako u se moi ujutro izvui neopaeno napolje.
Imau odelo na sebi, zaviu lice belim alom koji sam u radnji naao, s novcem
koji budem u radnji ukrao kupiu negde naoare i tako u upotpuniti svoje
maskiranje. Najzad, utonuh u nesreene snove o svim fantastinim stvar ima
koje su se odig rale ovih poslednjih nekoliko dana. Ukaza mi se moj mali, runi
gazda, jevrejin, kako se dere u svojoj sobi, videh ponovo njegova dva zauena
sina i nabrano grubo lice stare ene kako me pita za maku. Ponovo doiveh
udno oseanje koje sam imao gledajui kako onaj mali tepih nestaje, i tako,

105
 www.balkandownload.org

postepeno ponovo se stvor ih na vetrovitoj padini breuljka sluajui kako kija

viavi svetenik mumla nad otvorenim grobom moga oca: Od zemlje jesi
zemlji ide!.
Ti takoe, u se glas i iznenada me neko poe da gura ka grobu. Opirao
sam se, vikao, molio prisutne na sahrani, ali, oni su i dalje nepomino pratili
slubu; star i svetenik se takoe nije obazirao, ve je i dalje otezao glasom i
mrkao. Uvideh da sam nevidljiv i da me niko ne moe uti, da su me nesavla
dive sile uhvatile u svoje kande. Uzalud sam se opirao. Bejah silom gurnut do
ivice rake, mrtvaki sanduk zveknu uplje poda mnom i zemlja bacana lopata
ma poe da pada preko mene. Niko nije obraao panju na mene, niko nije
bio svestan da sam ja tu. Napregnuh sve snage da se otrgnem i probuditi se.
Bledo londonsko jutro bee ve izbilo. Radnja je bila puna sive svetlosti
koja se probijala oko ivica prozorskih zastora. Podigoh se i za izvesno vreme
nisam mogao da se snaem gde sam i kakav je ovo prostrani apartman sa svo
jim tezgama, gomilama tuba mater ijala, naslaganih jorgana i jastuka i svojim
gvozdenim stubovima. Onda, setivi se svega, uh neki razgovor.
Tada, daleko na drugom kraju trgovine, na jasnijem svetlu nekog odeljenja
iji su zastor i ve bili podignuti, videh dva oveka kako se pribliavaju. Skoih
na noge gledajui oko sebe i traei neki put gde bih mogao pobei. Zvuk
ovog mog pokreta privue im panju. Izgleda da su bili primetili neku figuru
koja se tiho i brzo udaljavala. Ko je to? uzviknu jedan od njih. Stoj! vikao je
drug i. Potrah iza jednog ugla i sudar ih se pazite, onako s nevidljivim licem
s jednim petnaestogodinjim deakom. Deak kriknu, ja ga pretur ih, hitro ga
preoh, okrenuh iza jednog drugog ugla i sreno inspir isan bacih se potrbuke
iza jedne tezge. U sledeem trenutku protrae pored mene i uh glasove koji
su vikali: Pazite na vrata, zatim kako se zapitkuju ta je po sredi i kako savetu
ju jedan drugoga na koji nain e me uhvatiti.
Leei na podu bio sam jako preplaen. Meutim, nekim udom, kako iz
gleda, nije mi u tom trenutku palo napamet da se svuem, to je trebalo da
uradim. Izgleda zato to sam se bio ranije odluio da pobegnem odeven i to
mi je ostalo u pameti. A onda dole s kraja tezge neko dreknu Evo ga!.
Hitro skoih na noge, zgrabih stolicu s tezge i bacih je svom snagom na
budalu koja je vikala, zatim pojur ih ka jednom drugom uglu, odgurnuh silovi
to onoga to je viknuo i poleteh uz stepenice. Ovaj se odri na nogama, viknu
i druge i dade se za mnom uz stepenice. Gore na stepenicama bilo je naslagano

106
mnotvo onog svetlo obojenog posua. Kakavo je to posue, Kemp?.
Umetniko posue, pretpostavi Kemp.
Tako je! Umetniko posue. Dakle, na vrhu stepenica se okretoh, epah
jedan sud sa gomile i tresnuh ga o luckastu glavu onoga koji mi je bio za peta
ma. Cela hrpa sudova se pretur i tumbe i ja uh povike i korake koji su sa svih
strana pristizali. Besno pojur ih ka bifeu. Tamo je bio jedan ovek u belom
mantilu liio je na kuvara koji se pridrui hajci i nadade za mnom. Uinih
jo jedan oajniki pokuaj i naoh se meu lampama i gvoar ijom. Sakrih se
iza tezge i saekah onoga kuvara, pa kad se ovaj pojavi na elu hajke tresnuh
ga jednom lampom tako da se odmah skljoka na pod. Sagnuh se ispod tezge i
poeh to sam bre mogao da skidam sve sa sebe. Kaput, sako, pantalone, cipe
le, sve je ilo glatko, ali potkoulja od jagnjee vune se tako pripila uz telo da je
to udo. uh ljude koji su jo pristizali. Moj kuvar je leao na podu s druge
strane tezge i nije putao glasa od sebe, da li to je bio oamuen ili preplaen,
svejedno, tek ja moradoh jo jednom da nagnem u bekstvo, kao zec kad ga iz
jure iz naslage drva.
Ovuda, policaje, uh kako neko vie. Naoh se ponovo u odelenju s
krevetskim stvar ima, i na kraju, u pustoj garderobi. Uleteh u nju, uvukoh se iz
meu ormana i posle kako mi se uinilo beskrajno dugog petljanja uspeh da
smaknem potkoulju. Stajao sam tako ponovo slobodan, zadihan i preplaen,
kad se iza ugla pojavie policajac i tri trgovaka pomonika. Potrae i podigo
e potkoulju i gae i epae pantalone. On isputa ono to je ukrao, ree je
dan od mlaih ljudi. Mora da je negde ovde.
Ali, ipak me nisu nali.
Stajao sam tako neko vreme posmatrajui kako me trae i proklinjui ne
sreu to sam izgubio odelo. Onda odoh u bife, popih malo mleka koje sam tu
naao i sedoh pored pei da razmislim o svom poloaju.
Posle kraeg vremena u bife uoe dva pomonika koji su prepriavali ceo
dogaaj vrlo uzbueni i budalasti, kakvi su stvarno i bili. uo sam uvelian
prikaz moje pljake i druge pretpostavke o tome gde sam se sakrio. Tada otpo
eh ponovo da planiram. Nepremostiva tekoa celog ovog mesta, naroito
sada kada je sve alarmirano, bilo je izneti ma to napolje. Sioh dole u magacin
da vidim ima li neke anse da upakujem i adresirani paket. Meutim, nisam
mogao da se snaem u sistemu ekspedicije i naplaivanja. Oko jedanaest aso
va, poto se sneg topio a dan bio lepi i topliji nego proli, zakljuih da je bez

107
 www.balkandownload.org

nadeno ostati u bazaru te izaoh napolje, ogoren neuspehom i s gotovo ni

kakvim planovima u mojoj glavi.

108
 GLAVA XXIII

U DRURI LEJNU

Dakle, poinjete sada da shvatate, nastavi nevidljivi ovek, sve nezgode

moga poloaja. Nisam imao krova nad glavom, bio sam go obui se znailo
je napustiti sva preimustva, nainiti od sebe udo i strailo. Gladovao sam, jer
jesti, napuniti sebe nesvarenom hranom, znailo bi postati ponovo groteskno
vidljiv.
Nikad na to nisam pomislio, ree Kemp.
Ni ja. Sneg me je takoe podsetio na druge opasnosti. Ne bih mogao iza
i napolje na sneg, jer bi popadao po meni i otkrio me. Kia bi, takoe, od
mene napravila kao neku vodenu siluetu, blistajuu povrinu oveka veliki
mehur. Pa magla izgledao bih kao prazan mehur u magli, povrina, ljigavi
trag ljudskoga roda. A pored toga, izaavi napolje na londonski vazduh po
mojim lancima skupila se prljavtina, a po koi gar i praina. Nisam znao koli
ko e potrajati pre no to i usled toga postanem vidljiv, ali sam jasno video da
nee trajati dugo pa e se i to desiti.
Bar u Londonu ne.
Odlutali u zabaene etvrti ka Grejt Portlend Stritu i naoh se na kraju
ulice u kojoj sam bio stanovao. Nisam dalje iao zbog gomile ljudi koja se sa
kupila otprilike na pola puta, prekoputa ruevine kue koju sam ja zapalio i
koja se jo dimila. Moj najhitniji problem bee da nabavim odelo. Tada prime
tih u jednoj od onih radnja gde se sve moe kupiti novine, slatkii, igrake,
uvek iste, zaostale boine igrake, i tome slino niz maski i noseva, i setih se
ideje na koju sam doao u odeljenju igraaka bazara Omnium. Okrenuh se,
sada ne vie bez cilja, i pooh okolinim putem da bih izbegao poseenije uli
ce ka zadnjlim ulicama severno od Strenda, jer se setih, istina ne sasvim jasno
gde, da neki krojai pozor inih kostima imaju radnje u ovom kraju.

109
 www.balkandownload.org

Dan je bio hladan i niz ulice koje su se protezale u severnom pravcu du

vao je otar vetar. Iao sam brzo da bih izbegao da me neko prestigne i naleti
na mene. Svaki prelaz predstavljao je opasnost, svaki prolaznik stvar koju sam
morao budno da osmatram. Jedan ovek, koga sam se ba spremao da obiem
na vrhu Bedford Strita, naglo se okrete i nalete na mene, odbacivi me s troto
ara zamalo pod tokove kola, koja su tuda prolazila. Zakljuak koijaev bee
da je taj doiveo neku vrstu potresa. Toliko sam tim sudarom bio uznemiren
da se sklonih na pijacu Kovent Gardena i sedoh u jednom mirnom uglu pored
tezge s ljubiicama, dahui i drhtei neko vreme. Primetih da sam nanovo na
zebao, te posle izvesnog vremena pooh dalje da ne bih kijanjem skrenuo na
sebe panju.
Najzad, dooh do mesta moga traganja prljave, pune muva male radnje u
sporednoj uliici blizu Drur i Lejna, s izlogom punim perlanih haljina, lanog
nakita, per ika, papua, domina i pozor inih fotog rafija. Radnja bee star inska,
niska i tamna, u zgradi mranoj i bednoj, koja se jo etir i sprata uzdizala iznad
radnje. Provir ih kroz prozor i ne videvi nikoga unutra uoh. Otvor ivi se, vra
ta izazvae zvonjenje nekog zvonceta. Ostavih ih otvorena i obioh oko golog
krojakog stola i odoh u ugao pozadi ogledala. Minut ili tako neto proe i
niko se ne pojavi. Onda uh teke korake kako prelaze preko sobe i s kraja
radnje pojavi se jedan ovek.
Moj plan bee potpuno odreen. Nameravao sam da se uvuem u kuu i
tamo prikrijem, saekam povoljan as, pa kad sve bude mirno, ieprkam per i
ku, masku, naoare i kostim i izaem me svet, moda malo groteskna ali jo
uvek pristojna linost. I, onako uzg red, naravno, mogao sam da dignem novac
koji budem naao.
ovek koji je uao u radnju bee mala, malko grbava, namrtena osoba s
dugakim rukama i vrlo kratkim, krivim nogama. Oigledno sam ga prekinuo
usred obeda. On se obazre po radnji s izrazom iekivanja. Za ovim doe izne
naenje, a onda ljutnja kad vide da je radnja prazna. Prokleti mangupi? ree,
izae na vrata i pogleda uz i niz uliou. Zatim se povue unutra, ritnu vrata pa
kosno, i vrati se mumlajui natrag u kuu.
Izaoh iza ogledala i pooh za njim. uvi um od moga pokreta on naglo
stade, a to isto uradih i ja, preplaen njegovim odlinim sluhom. On zatim tres
nu vrata ba pred mojim nosem.
Stajao sam oklevajui. Iznenada uh njegove hitre korake kako se vraaju, i

110
vrata se ponovo otvor ie. Stajao je tako u vratima kao neko koji jo nije pot
puno zadovoljan. Onda, mumlajui neto u sebi pogleda iza tezge i zavir i iza
nekih stalaka, pa zastade sumnjajui. Kako je vrata od stana ostavio otvorena ja
se uunjah u zadnju sobu.
Bila je to udna i slabo nametena sobica. U jednom uglu nalazio se izves
tan broj maski. Na stolu je stajao njegov zakasneli doruak. Strano razdraljiva
stvar za mene, Kemp, mir isati njegovu kafu i stajati tako i posmatrati kako nas
tavlja obed. A i njegovi manir i pri jelu su me uasno nervirali. Sobica je imala
jo dvoja vrata, od kojih su jedna vodila gore a druga dole, ali sva troja su bila
zatvorena. Dok je on bio u sobi ja nisam mogao izai iz nje. Nisam smeo da se
pomeram, jer sam se bojao njegovog otrog sluha. Odnekud je dolazila proma
ja na moja lea i ja u dva maha jedva uspeh da se uzdrim od kijanja.
Izvanredna osobina mojih oseanja bee udna i nova, ali i pored svega
toga bio sam vrlo umoran i ljut mnogo pre no to on zavri s jelom. Ali, naj
zad, on dokraji svoj obed, stavi mizerno posue na crni plehani posluavnik,
na kome mu je stajao ajnik, i, skupivi prethodno mrvice sa arava uprljanog
senfom, ponese sve ove stvar i sa sobom. Teret koji je nosio spreavao ga je da
za sobom zatvor i vrata, to bi inae uradio. Nikad nisam video takvog oveka
to se tie zatvaranja vrata i ja pooh za njim u vrlo prljavu kuhinju u sute
renu. Bio sam zadovoljan kad sam opazio kako poinje da pere sudove, a tada,
uvidevi da nema potrebe da i ja ostanem dole, a kako je i pod u kuhinji bio
od cigle i hladan za moje noge, vratih se gore i sedoh na njegovu stolicu pored
pei. Pe se bila skoro ugasila i ja ne mislei stavih malo uglja na vatru. um
ovoga smesta ga dovede gore i on stade zauen. Zagleda se unaokolo po sobi
i pritom umalo to me ne dodirnu. ak i posle ovog ispitivanja teko da je bio
zadovoljan. Zastade u vratima i baci jo jedan pogled pre no to ode dole.
ekao sam u sobici ini mi se venost. Najzad se vrati i otvor i vrata za
gornji sprat. Odunjah se tiho za njim.
Na stepenicama naglo zastade tako da umalo nisam naleteo na njega. Sta
jao je tako gledajui unazad pravo meni u lice, oslukujui. Mogo bih se zak
leti! ree. Dugakom, maljavom rukom teglio je donju usnu, a oima je prela
zio preko stepenica. Onda podrignu i nastavi da se penje.
Ruka mu je ve bila na kvaci nekih vrata kad opet zastade s istim zbunje
nim i ljutitim izrazom lica. Postao je svestam jedva ujnog uma mojih pokreta
oko njega. Taj ovek mora da je imao avolski otar sluh. Iznenada pobesne:

111
 www.balkandownload.org

ako ima ikoga u ovoj kui... dreknu, opsova i ostavi pretnju nedovrenu. Pri
tom stavi ruku u dep, ne nae ono to je traio i projur ivi pored mene slete
larmajui niz stepenice spreman za bitku. Meutim, ja nisam poao za njim, se
deo sam na poslednjoj stepenici oekujui ga da se vrati.
On se zaista vrati, jo uvek mumlajui. Otvor i vrata od sobe, ali pre no to
ja uspeh da se uvuem on mi ih tresnu pred nosem.
Odluih da ispitam kuu i provedoh neko vreme u tome koliko god sam
mogao tie. Kua je bila stara i trona, vlana, tako da su tapete sa zidova na
mansardi bile oljutene, i puna mieva. Veina kvaka na vratima bila je zarana
te sam se bojao da ih otvaram. Nekoliko soba u koje sam ulazio stajale su praz
ne, dok su po ostalima bile razbaoane pozor ime starudije, kupljene polovne,
sudei po njihovom izgledu. U jednoj sobi to se nalazila odmah do njegove
naoh masu star ih odela. Poeh da preturam po njima, i u svojoj urbi zabora
vih opet na njegov oigledno otar sluh. Iznenada uh njegove tihe korake i
pogledavi taman na vreme videh ga kako pilji u gomilu starudija s nekim sta
rinskim revolverom u ruci. Stajao sam potpuno nepomian dok je blenuo
otvorenih usta i podozr ivo. Mora da je to bila ona, ree polako. Prokleta da
je!
Zatvor i vrata polako i ja odmah zatim uh kako se klju obrnu u bravi.
Onda se njegovi koraci udaljie. Smesta shvatih da sam bio zakljuan. Izvesno
kratko vreme nisam znao ta da radim. Odetah od vrata do prozora i natrag i
zastadoh zbunjen. Naljutih se. Ali, odluih da prvo pogledam odela pre no to
neto preduzmem. Moj prvi pokuaj u tome izazva da se gomila s gornje poli
ce srui na pod. Ovo ga ponovo domami natrag, mranijeg no ikad. Ovoga
puta me stvarno dodirnu, odskoi zaprepaen i stade zaueno nasred sobe.
Odmah zatim se malo umir i. Pacovi, ree tiho s prstima na usni. Oigled
no je bio malko zaplaen. Izvukoh se polako iz sobe, kad jedna daska na podu
kripnu. Tada ova mala prokleta nakaza poe s revolverom u ruci po celoj
kui, zakljuavajui vrata jedna za drug im i stavljajui kljueve u dep. Kad vi
deh i shvatih ta je to smerao, pobesneh; jedva sam se uzdrao i saekao po
voljnu priliku. Sada sam ve bio siguran da je sam u kui i ne ekajui vie ni
ta tresnuti ga po glavi.
Tresnuli ste ga po glavi? uzviknu Kemp.
Da, onesvestio sam ga kad je poao niz stepenice. Udar io sam ga odostrag
jednom stoliicom koja je stajala na stepenitu. Skotrlja se niz stepenice kao

112
vrea star ih cipela.
Ali sluajte! Najobiniji obzir i ovenosti...
Su sasvim u redu me obinim ljudima. Ali, injenica je, Kemp, da sam
morao izii iz kue preobuen a da me on ne vidi. Nisam mogao nikako da
smislim drug i put za to. Zatim mu gurnuh u usta jednu potkoulju iz doba
Luja etrnaestog, i uvezah ga u jedan arav!
Uvezali ste ga u arav!?
Da, napravio sam od arava neku vrstu daka. Bila je to dobra ideja. Tako
e ostati uplaen i miran, i avolski teko se moe iz toga izvui jer sam ar
av privezao kod nogu. Moj drag i Kemp, to ste tako zinuli u mene kao da sam
nekoga ubio. On je imao revolver. Da me je samo jednom video, on bi me
posle mogao opisati...
Ali ipak, ree Kemp, u Engleskoj danas! I ovek je bio u svojoj, ro
enoj kui, a vi ste... pa, provalili.
Provalio! Doavola! Vi ete me jo nazvati i lopovom. Stvarno, Kemp,
niste toliko budalasti da se za sitnice uznemiravate. Zar ne moete da shvatite
moj poloaj?
I njegov takoe! odgovor i Kemp.
Nevidljivi ovek se naglo uspravi. ta mislite time da kaete?
Kempovo lice se malo zatee. Zausti da neto kae, ali se uzdra. Dobro,
recimo da ste, ree, naglo promenivi ton, morali to da uradite. Bili ste u te
kom poloaju. Ali, ipak...
Dabome da sam bio u tekom poloaju, avolski tekom poloaju! A on
me je strano razljutio, lovei me po kui, igrajui se svojim revolverom i za
kljuavajui i otkljuavajui vrata. Vi me ne osuujete, jel te? Ne osuujete
me?
Ja nikada nikog ne osuujem, ree Kemp. To je sasvim zastarelo. ta
ste posle uradili?
Bio sam gladan. U donjoj prostor iji naoh hleba i neto ueenog sira
vie no to je bilo dosta da zadovolji moju glad. Popih malo konjaka s vodom i
vratih se pored mog nepredvienog daka; leao je potpuno nepomian u sobi
s odelima. Ova soba je gledala na ulicu i prozor je bio zastrt dvema ipkanim
zavesama, koje su izgledale skoro crne od prljavtine. Odoh do prozora i pro
vir ih kroz zavese. Napolju je dan bio svetao posle polumraka u bednoj kui
u kojoj sam se zatekao, izgledao je zaslepljujui svetao. Na ulici je promet bio

113
 www.balkandownload.org

iv piljarska kolica, fijaker i, kola natovarena kutijama, kolica prodavaoca ribe.

Okrenuli pogled ka tamnijim predmetima u sobi, pred oima su mi igrali sve
tlaci. Moje uzbuenje je ponovo ustupalo mesto jasnom shvatanju poloaja u
kome sam. Soba je bila puna mir isa od benzina koji je, kako sam pretpostav
ljao, bio upotrebljavan za ienje odela.
Otpoeh sistematski da pretresam kuu. Pretpostavljao sam da se grbavko
nalazio due vremena sam u kui. Bio je neki udak... Sve to mi je moglo biti
od kor isti prikupio sam u sobi s odelima, a zatim sam paljivo izvrio izbor.
Naoh jednu tanu za koju sam mislio da e mi kor istiti, zatim puder, ru i
flaster.
Prvobitno sam mislio da obojim i napuder iem lice i sve drugo to nije
moglo biti pokriveno odelom, da bih tako postao vidljiv, ali neugodna strana
ovoga bila je u tome to bih posle, kad bi trebalo ponovo da nestanem, morao
imati pri ruci terpentina i drug ih sredstava, a pored toga, to bi mi uzelo i dosta
vremena. Naposletku, izabrah vetaki nos malo bolje vrste, moda malo gro
teskniji, ali ne vii no to je kod velikog broja ljudi, zatim tamne naoare, sive
zaliske i per iku. Nisam mogao da pronaem ve; ali to sam mogao docnije da
kupim, a do tog vremena umotah se u cicanu kunu haljinu i neke bele ka
mirske alove. arape takoe nisam mogao da naem i zadovoljih se grbavko
vim cipelama, koje su mi bile malko velike. U stolu u radnji naoh tri funte i
oko 30 ilinga u srebru, a u zadnjoj sobi, u zakljuanom ormanu koga sam
obio, naoh osam funti u zlatu.
Onda doe udno oklevanje. Da li je moja pojava stvarno pristojna? Ogle
dah se u malom ogledalu spavae sobe, zagledajui se sa svih strana i pokuava
jui da zapazim moda neki zaboravljeni otvor. Ali, inilo se, sve je bilo u redu.
Izgledao sam groteskno, kao kakva pozor ina linost krtica sa dasaka ali,
ipak, ne fizika nemogunost. Prikupivi samouverenje, snesoh ogledalo u rad
nju, spustih zastore na prozor ima i ponovo se paljivo ispitah sa svih strana po
maui se i drug im ogledalom iz radnje.
Nekoliko minuta sam proveo prikupljajui hrabrost, a onda otkljuah vrata
od radnje i izaoh na ulicu, ostavljajui grbavka da se oslobodi veza i izvue iz
arava kad on to bude eleo. Za pet minuta sam ostavio za sobom jedno dva
naestak uglova. Za to vreme me niko nije podozr ivije posmatrao. inilo se
kao da je poslednja potekoa savladana.
Nevidljivi ovek za trenutak uuta.

114
 I vi se vie niste brinuli o grbavku? upita Kemp.
Ne, odgovor i nevidljivi ovek. Niti sam vie ikad uo ta je bilo s
njim. Pretpostavljam da se je odvezao ili nekako izvukao. Dosta vrsto sam ga
bio vezao.
On ponovo uuta, ode do prozora i zagleda se napolje.
ta je bilo kad ste dospeli na Strend?
Oh! Opet razoarenje. Verovao sam da je s neprilikama svreno. Prakti
no, mislio sam da mogu slobodno da radim togod hou, sve izuzev da otkri
jem svoju tajnu. Tako sam mislio. to god bih uradio, ma kakve posledice iskr
sle, za mene to ne bi znailo nita. Imao sam samo da smaknem odelo i nesta
nem. Niko me ne bi mogao zadrati. Novaca bih mogao da uzmem odakle
god bih hteo. Odluio sam da se bogato poastim, zatim uzmem sobu u do
brom hotelu i nabavim novo odelo i ostale potrebe. Oseao sam se neobino
zadovoljnim; nije bilo ba najprijatnije setiti se da sam bio magarac. Uoh u je
dan restoran i ve poeh da naruujem ruak, kad mi pade napamet da ne
mogu da jedem dok ne ogolim lice i time izloim pogledima njegovu nevid
ljivost. Zavrih s naruivanjem, rekoh kelneru da u se odmah vratiti i izioh
ogoren napolje. Ne znam da li ste se vi kadgod razoarali ne zadovoljivi svoj
apetit?
Ne ba tako kao vi, odgovor i Kemp, ali mogu da zamislim kako je to.
Dolo mi je da ponem da lupam sve od reda. Najzad, skoro onesveen
od elje za ukusnim jelom, odoh u drug i restoran i zatraih privatnu sobu.
Unakaen sam jako, rekoh im. Pogledae me zaueno, ali, naravno, to ih se
nije nita ticalo i tako, najzad, dooh do ruka. Nije ba bio najbolji, ali me
je ipak zadovoljio i kad ga dovrih, zapalih cigaru i pokuah da mislim o daljoj
akciji. Napolju bee otpoela snena oluja.
to sam vie o tome mislio, Kemp, sve sam vie uviao kako je beznadena
apsurdnost biti nevidljiv ovek po hladnom vremenu u prljavom, pretrpanom,
civilizovanom gradu. Pre no to sam izveo ovaj lui eksper iment sa sobom, sa
njao sam o hiljadu preimustava. To popodne, pak, bilo je prepuno razoarenja.
Zaleteo sam se na stvar ima za koje ovek nagaa da su poeljne. Bez sumnje,
nevidljivost omoguava da se one postignu, ali kad se ve dobiju, predstavlja
nemogunost da se u njima zadovolji i uiva. Ambicija! Kakva je kor ist biti
ponos mesta, kad se ne moe tu pojaviti? Kakva je kor ist od enske ljubavi
kad njeno ime mora da bude Dalila? Ja nemam interesa za politiku, za nitavilo

115
 www.balkandownload.org

slave, za filantropiju, za sport. ta je trebalo da radim? I zbog toga postao sam

zamotana mister ija, uvijena i ufalovana kar ikatura od oveka.
Nevidljivi ovek zastade i pogled mu opet odluta ka prozoru.
Ali kako ste doli u Iping? upita Kemp, s namerom da odvrati panju
svoga gosta od prozora.
Otiao sam tamo da radim. Imao sam malo nade. Bila je to poluideja. Jo
uvek sam pri njoj, ali je ona sada potpuno razvijena. Nain kako da se vratim
na staro. O obnavljanju onoga to sam uradio. Kad ja naem za shodno. Kad
uradim sve ono to sam naumio da uradim nevidljiv. I to je uglavnom ono to
hou sada s vama da razgovaram...
Jeste li otili pravo u Iping?
Da. Imao sam samo da uzmem tri sveske moga dnevnika i ekovnu knji
icu, prtljag i donji ve, poruim izvesnu koliinu hemikalija koje su mi bile
potrebne za rad pokazau vam proraune im doem do svojih knjiga i
odmah sam krenuo. Gospode! Seam se sada one snene oluje i proklete muke
oko toga da spreim da mi sneg ne pokvasi nos od kartona. ..
I na kraju, preuze re Kemp, prekjue, kad su vas otkrili, vi ste nekako
sudei po novinama ...
Jesam. Svakako. Da li sam ubio onu budalu od straara?
Ne, ree Kemp. Oekuje se da e se oporaviti.
Srean je, znai. Bio sam potpuno izgubio strpljenje. Budale! Zato me
nisu ostavili na miru? A onaj nezg rapni bakalin?
Ni tu se ne oekuje smrt.
Ne znam ta je s onom mojom skitnicom, ree nevidljivi ovek nepri
jatno se nasmejavi.
Bogami, Kemp, ljudi vaeg kova ne znaju ta je to bes!... Raditi godinama,
planirati i pripremati, a onda doe neka nezg rapna, glupa idiotina i pone da
se mea u vae stvar i!... Sva neka, to se moe zamisliti blesavija stvorenja behu
poslata da me ljute. Ako jo toga doivim, ja u da podivljam, poeu da ih ko
sim.
I ovako su uinili stvar hiljadu puta teom.

116
 GLAVA XXIV

PLAN KOJI NIJE USPEO

Al, ree Kemp, bacivi postrance pogled na prozor, ta emo sada da

radimo?
Kemp se primae blie gostu da bi onemoguio da ovaj primeti tri oveka
koji su se pribliavali putem s breuljka nepodnosivo lagano kao to se Kem
pu inilo.
ta ste nameravali da uradite kada ste se uputili ka Port Bardoku? Da li
ste imali kakav plan?
Spremao sam se da pobegnem iz zemlje. Ali sam ga promenio im sam
vas video. Mislio sam da bi bilo pametnije, sada kad je vreme toplije i nevidlji
vost mogua, poi na jug. Naroito kad je moja tajna otkrivena i kada e svako
paziti na maskiranog i umotanog oveka. Odavde polaze brodovi za Francu
sku. Namera mi je bila da se ubacim u jedan od njih, reskirajui, bez pasoa.
Odatle bih uhvatio voz za paniju, ili za Alir. To ne bi bilo teko. Tamo ovek
moe uvek da bude nevidljiv, a ipak da ivi. A i da radi. Ja sam onu skitnicu
kor istio kao nosaa svoga prtljaga i novca dok ne budem odluio gde i kako
da ih poaljem.
To je jasno.
A onda ta prljava nakaza mora da pokua da me pokrade. On je sakrio
moje knjige, Kemp. Sakrio mi je knjige!... Samo ako ga uhvatim!...
Bolje prvo smislite kako da izvuete knjige od njega.
Ali gde je on? Da li vi znate?
U gradskoj policijskoj stanici, zatvoren po sopstvenoj elji u najsigurniju
eliju.
Uh! uzviknu nevidljivi ovek.
To e vam malo poremetiti plan.

117
 www.balkandownload.org

Moramo da naemo te knjige; one su neophodne.

Sigurno potvrdi Kemp malo nervozno, pitajui se u sebi, da li je to uo
korake napolju. Dabome da moramo dobaviti te knjige. To nee biti teko,
ako ne zna ta one znae za vas.
Ne, ree nevidljivi ovek i zamisli se.
*
* *
Kemp pokua da izmisli neto kako bi produio razgovor; meutim, nevid
ljivi ovek nastavi sam.
Dolazak u vau kuu, Kemp, produi, menja sve moje planove. Jer, vi
ste ovek koji moe da razume. I pored svega to se dogodilo, i pored lanaka
u novinama, gubitka knjiga i svega to sam pretrpeo, jo uvek ostaju velike
mogunosti, ogromne mogunosti...
Niste nikome rekli da sam ovde? upita iznenada.
Kemp je oklevao. To sam Vam ve napomenuo, odgovor i.
Nikome? insistirao je Grifin.
Ni ivoj dui.
Ah! Sada ... Nevidljivi ovek se uspravi i podboivi se poe da eta so
bom.
Pog reio sam, Kemp, mnogo pog reio to sam ovu stvar sproveo sam. Izgu
bio sam snagu, vreme, mogunosti. Sam; za divno udo je koliko malo ovek
moe da uradi sam! Da malo pokrade, malo da povredi nekoga, i to je sve.
Ono to meni treba, Kemp, je golman, pomonik, mesto gde u da se sa
krivam; mesto gde bih mogao da spavam, da jedem i da se odmaram na miru i
da niko ne sumnja da sam tu. Moram da imam sauesnika. Sa sauesnikom, s
hranom i odmorom, hiljade stvar i su mogune.
Dosada sam iao neodreenom linijom. Moramo da razmislimo ta sve ne
vidljivost znai, i ta sve ona ne znai. Ona ne prua nikakvo preimustvo pro
tiv prislukivanja i tome slino um mora da se uini. Ona je od male kor isti
mala kor ist, moda za krae i tome slino. Jednom ako me uhvatite moe
te me lako zatvor iti. Ali-, s druge strane, mene je teko uhvatiti. Ova nevidlji
vost, u stvar i, kor isna je samo za dve stvar i. Kor isna je u beanju i ovek je u
mogunosti da se lako privue. Prema tome, naroito je kor isna kod ubijanja.
Mogu da se privuem nekome, ma kakvo oruje on imao pri sebi, da izaberem
mesto gde ja hou, zadam udarac gde ja hou, sklonim se kako hou i pobeg

118
nem gde hou.
. Kempova ruka se podie do brkova. Da li je to bio neki pokret dole?
I ubijati moramo, Kemip.
Ubijati moramo, ponovi Kemip. Pratim vae izlaganje, Grifin, ali se ne
slaem, znajte. Zato ubijati?
Ne ubijanje iz obesti, ve razumno ubijanje. injenica je: oni znaju da
postoji nevidljivi ovek, kao to i mi znamo da postoji nevidljivi ovek, i taj
nevidljivi ovek, Kemp, mora da uspostavi vladavinu uasa. Da; bez sumnje da
je to iznenaujue, ali ja ozbiljno mislim. Vladavina Uasa. On mora da izabe
re mesto, recimo va Bardok, da ga prestrai i da zavlada njime. On mora da iz
daje nareenja. On to moe da radi na hiljadu naina listi hartije pod vrata
bie dovoljan. I sve one koji ne izvre njegovo nareenje on mora ubiti, a ubi
e i sve one koji ih budu branili.
Hm! izusti Kemp ne sluajui vie Grifina, ve um ulaznih kunih vra
ta koja se otvor ie pa zatvor ie.
ini mi se, Grifin, ree da bi prikrio svoju odlutalu panju, da bi se
va sauesnik nalazio u tekom poloaju.
Niko ne bi znao da je on sauesnik, ree nevidljivi ovek ivo, a onda
e naglo ! ta je to dole?.
Nita, odvrati Kemp, a onda iznenada poe da govor i glasno i brzo.
Ne slaem se s tim, Grifin. Razumite me. Ne slaem se s tim. Zato sanjati o
nekoj borbi protiv oveanstva? Kako se moete nadati da time zasluite sreu?
Nemojte biti usamljeni vuk. Objavite svoje rezultate, imajte poverenja u svet, u
svoju naciju makar...
Nevidljivi ovek ga prekide ispruenom rukom Neki koraci se pribliava
ju uz stepenice, ree.
Besmislica, odgovor i Kemp.
Da pogledamo, ree nevidljivi ovek i poe ispruenih ruku vratima.
A tada se stvar i poee da dogaaju munjevito. Kemp je jednu sekundu ok
levao, a onda poe da mu preprei put. Nevidljivi ovek se tre i zastade. Iz
dajica! dreknu Glas, kuna haljina se iznenada otvor i, i sedajui, nevidljivi
poe da se svlai. Kemp u tri skoka doe do vrata i u tom trenutku nevidljivi
ovek noge su mu ve nestale skoi na noge, viknuvi. Kemp hitro otvor i
vrata.
Kroz otvorena vrata dospe um uurbanih koraka na donjem spratu i glaso

119
 www.balkandownload.org

vi.
Naglim pokretom Kemp odgurnu nevidljivog oveka nazad, izmae se i
tresnu vrata. Klju je bio spolja spreman, i Grifin bi u sledeem trenutku ostao
sam u sobi na tornju i bio bi zarobljenik, da se nije desila jedna mala stvar. Tog
jutra je klju bio gurnut u bravu na brzinu. Kad je Kemp tresnuo vrata, klju
je sa umom ispao na tepih.
Kempovo lice poblede. Pokua da obema.rukama epa kvaku. Za trenutak
je tako stajao vukui za kvaku. Onda se vrata polako otvor ie, oko petnaestak
santimetara, ali on uspe da ih ponovo zatvor i. Meutim, po drug i put se otvo
rie duplo vie, i kroz otvor se pojavi ogrta koji je pokuavao da se provue.
Kempovo grlo epae nevidljivi prsti i on bi primoran da pusti kvaku da bi se
odbranio. Bio je gurnut nazad, sapleten i baen svom teinom u ugao stepeni
ta. Prazan ogrta bi baen preko njega.
Na sredini stepenica nalazio se pukovnik Ejdaj, kome je Kemp poslao pi
smo i ef policije u Bardoku. Stajao je gledajui zabezeknuto kako se Kemp iz
nenada pojavi, praen neverovatnom pojavom haljine koja je prazna visila u
vazduhu. Ejdaj vide kako Kemp pade i kako se upinje da se ponovo digne.
Vide kako se Kemp tetura, polete napred i opet se srui kao pokoen vo.
Tada ga neto snano udar i. Neto, to nije bilo nita! Velika neka teina,
uini mu se, srui se na njega, i on polete glavake niz stepenice s nekim gre
vitim prstima oko grla i kolenom u preponama. Neko nevidljivo stopalo naga
zi mu na lea, utvarski koraci prooe stepenicama, u kako u holu dva policij
ska oficira uzviknue i potrae i kako spoljnja vrata od kue tresnue.
Ejdaj se prevrnu i sede na stepenik blenui. Vide Kempa, pranjavog i raz
baruene kose, kako se tetura niz stepenice. Jedna strana njegovog lica bila je
jo bela od udarca i usna mu je krvar ila. U rukama je drao ruiastu kunu
haljinu i neto druge odee.
Boe moj! vikao je Kemp. Igra je svrena! On je pobegao!
BalkanDownload.org

120
 GLAVA XXV

LOV NA NEVIDLJIVOG OVEKA

Za izvesno vreme Kemp je bio isuvie nerazumljiv da bi pukovnik Ejdaj

mogao shvatiti munjevite stvar i koje su se ba odig rale. Stajali su na stepenitu.
Kemp, na ijoj su ruci jo uvek visili groteskni Grifinovi zavoji, priao je uur
banim glasom. Meutim, postepeno, Ejdaj poe da shvata.
On je lud, - govor io je Kemp; on nije ljudsko bie. On je ista sebi
nost. Misli samo o svojoj linoj prednosti, o svojoj sigurnosti. Jutros sam sluao
neverovatnu priu brutalnog samooboavanja. On je ranio ljude. On e ih i
ubijati ako ga mi u tome ne spreimo. Izazvae paniku. Nita ga nee zadrati.
On je sada slobodan besan!
Mora biti uhvaen, ree Ejdaj. To je sigurno.
Ali kako? viknu Kemp, i iznenada mu sinue ideje. Morate smesta po
eti; morate zaposliti svakog raspoloivog oveka; morate spreiti da ne napusti
gradi Jednom samo ako pobegne, onda se moe etati gde god hoe, ubijajui i
sakatei ljude. On sanja o nekoj: vladavini Uasa! Vladavini Uasa, kaem vam.
Morate da postavite strae na vozovima, po putevima i na brodovima. Vojska
mora da pomogne. Morate teleg rafski traiti pomo. Jedino to ga moe jo
zadrati ovde je pomisao da mora povratiti neke knjige za koje kae da su mu
od neocenjive vanosti. Priau vam o tome! U vaoj policijskoj stanici nalazi
se sada jedan ovek po imenu Marvel.
Znam, ree Ejdaj, Znam. Te knjige, da. Ali, skitnica ...
Kae da ih nema. On ipak misli da su kod njega. Morate spreiti da jede i
da spava, ceo kraj mora dan i no budno da pazi. Hrana mora da se zakljuava
i osigurava, sva hrana, tako da ako hoe da do nje doe, mora da provaljuje. Na
sve strane kue mora da se zakljuavaju. Da hoe samo noi da zahladne i da
pada kia! Cela okolina mora da poe u lov za njim. Kaem vam, Ejdaj, on je

121
 www.balkandownload.org

opasan, zla kob. Dokle god ga ne uhvatimo i dobro osiguramo, uasno je samo
i pomisliti ta sve moe da uradi.
ta jo moemo da preduzmemo? upita Ejdaj. Ja moram smesta da se
vratim i da ponem s organizovanjem. A zato i vi ne biste poli? Da, poite i
vi! Doite, moramo da odrimo ratni savet, da pozovemo vojsku u pomo, i
eleznike slubenike. Gospode! Hitno je. Hajdemo; priaete mi usput. ta
bismo jo mogli preduzeti? Pustite te stvar i.
Sleeeg momenta Ejdaj poe napred niz stepenice i za njime Kemp. Na
oe spoljna vrata otvorena i pred njima policajce kako zure u prazan prostor.
On je pobegao, ser, ree jedan.
Moramo smesta otii do centralne stanice, naredi Ejdaj. Jedan od vas
neka odmah ode po kola; neka nam pou u susret, brzo. A sada, Kemp, ta jo?
Pse, ree Kemp. Dovedite pse. Oni ga ne vide, ali ga oseaju. Dajte
pse.
Dobro, potvrdi Ejdaj. Jedan slubenik tamnice preko u Holstidu zna
oveka koji ima lovake pse. Psi. Jo neto?
Upamtite, ree Kemp, hrana se u njemu vidi. Posle jela mu se hrana u
stomaku vidi, dok se ne asimiluje. Zato se posle jela mora da skriva. Morate
stalno da udarate, po svakom bunu. Svaki zabaeni oak. I sklonite sve oruje,
svaku stvar koja bi mogla posluiti kao oruje. On ovakve stvar i ne moe dugo
da nosi. I ono to bi mogao da epa i time udara ljude mora biti sklonjeno.
I to je dobro, sloi se Ejdaj. Mi emo ga ve uhvatiti.
A po putevima..., otpoe Kemp i zastade oklevajui.
Da?
Sitno staklo, ree Kemp. To je neoveno, znam. Ali pomislite ta
moe sve da uradi!
Ejdaj zviznu kroz zube. Nije fer. Ne znam. Ali, za svaki sluaj, spremiu sit
no staklo. Ako bi preterao...
Taj ovek je i ostao okrutna ivotinja, kaem vam, ree Kemp.. Ube
en sam da e uspostaviti vladavinu Uasa im se bude malo stiao od uzbue
nja posle bekstva, kao to sam siguran da vam sada govor im. Na jedini izlaz je
da budemo prvi. On se odmetnuo od svoga roda. Sam e biti kriv za svoju
smrt.

122
 GLAVA XXVI

UBISTVO VIKSTIDA

Izgleda da je nevidljivi ovek izleteo iz Kempove kue u stanju slepog bes

nila. Jedno malo dete koje se igralo pored Kempove kapije zgrabio je i bacio
ga u stranu tako da je slomilo nogu u lanku, a posle toga on se za nekoliko
asova sasvim izgubi iz domena ljudskog opaanja. Niko nije znao gde je bio i
ta je radio. Ali, moemo ga zamisliti kako uri u toplom junskom prepodnevu
uz breuljak, a odatle dalje ka prostranim poljanama pozadi Port Bardoka, be
san i oajan na svoju nepodnoljivu sudbinu, i kako, naposletku, nalazi zaklon,
oznojen i umoran, med bunjem Hintondina, da bi tu ponovo prikupio rastr
gane planove protiv svoje rase. Najverovatnije je da se zaista tu sklonio, jer se
na tom mestu pojavio kobno trag inim nainom oko dva sata popodne.
Neko bi se upitao u kakvom se duevnom stanju nalazio za ovo vreme i ka
kav je plan skovao. Bez sumnje da je bio strano ogoren Kempovim izdaj
stvom, i mi iako bismo mogli razumeti motive koji su doveli do te prevare
moemo jo uvek zamisliti, pa ak s njim malo i simpatisati, bes koji je iz toga
proiziao. Mora da mu se neto od neprijatnosti koje je iskusio u Oksford Stri
tu povratilo, jer je, oito, raunao na Kempovu pomo u svojoj okrutnoj za
misli teror isanja sveta. No, bilo kako, on se oko podne izgubio izvan domaaja
ljudskog. Niko ivi ne moe rei ta je radio do otprilike pola tri. To je bila
srena okolnost za oveanstvo, ali je za njega predstavljalo kobno gubljenje
vremena.
Za to vreme izvestan broj ljudi, koji je neprestano rastao, rasturen po okoli
ni, nalazio se ve na poslu. Ujutru je jo uvek predstavljao samo legendu, uas;
posle podne, uglavnom zahvaljujui Kempovoj izjavi, postao je opipljivi pro
tivnik, koga treba raniti, uhvatiti ili zarobiti, i okolina se ve poela da organi
zuje nepojmljivom brzinom. Do dva sata je jo uvek mogao da se uvue u voz

123
 www.balkandownload.org

i tako napusti ovaj kraj, ali posle dva ovo je ve bilo nemogue, jer je svaki
putniki voz u etvorouglu Sautempton Vinster Brajton Horam iao sa
svim vratima zakljuanim, dok su teretni vozovi skoro sasvim obustavljeni. I u
krugu prenika 30 kilometara oko Port Bardoka, ljudi naoruani pukama i
mougama, u grupicama od po tri i etir i, pooe s psima da pretrauju puteve
i polja.
Policija na konjima krstar ila je okolinom zaustavljajui se kod svake kue i
opominjui ljude da se zakljuavaju i ne izlaze iz kua ukoliko nemaju oruja.
Sve kole su u tri sata prestale s radom i deca, preplaena i u grupama, ur ila su
svojim kuama Kempov proglas potpisan, naravno od Ejdaja bio je izmeu
etir i i pet asova istaknut svuda po okolini. Proglas je sadravao kratke ali jas
ne injenice sukoba, potrebu da se nevidljivom oveku ne dozvoli da jede i
spava, potrebu za neprekidnom i budnom panjom i za hitnim izvetajem uko
liko se primeti bilo kakav pokret s njegove strane. A akcija vlasti bee tako brza
i odluna, koje su verovanje u postojanje takve osobe primile tako momentano
i opte, da je pre no to je pala no prostor od nekoliko stotina kvadratnih ki
lometara bio ve u stanju stroge pripravnosti. A pre pada noi, takoe, talas
uasa proe celom budnom, uzbuenom okolinom i od usta do usta prenese
se brzo apatom uzdu i popreko celog kraja pria o ubistvu gospodina Viksti
da.
Ako je naa pretpostavka da se nevidljivi ovek sklonio u bunju Hintondi
na bila tana, onda moramo pretpostaviti da je rano popodne odatle opet iza
ao, s nekom namerom koja je iziskivala upotrebu oruja. Kakva mu je namera
bila ne moemo znati, ali injenica da je, kad je sreo gospodina Vikstida, imao
u ruci gvozdenu polugu za mene bar, bila je oigledna.
Naravno, mi ne moemo saznati detalje ovog dogaajte. Odig rao se na ivici
jame, ni dve stotine metara od kapije kue lorda Bardoka. Sve pokazuje da se
tu odig rala oajna borba izgaena zemlja, brojne rane koje je gospodin Viks
tid zadobio, njegov slomljeni tap ali, zato je napad uinjen, nemogue je
zamisliti, sem ako nije u nastupu ludila. Zaista, ideja o ludilu je skoro neizbe
na. Gospodin Vikstid je bio ovek od etrdeset pet ili est godina, upravitelj
imanja lorda Bardoka, miran i povuen, poslednja od linosti koja bi mogla da
izazove onako stranog protivnika. Nevidljivi ovek je protiv njega, izgleda,
upotrebio gvozdenu ipku, istrgnutu s jednog dela razlupane ograde. Nevidljivi
ovek je, ini se, zaustavio tog mirnog oveka kad je ovaj iao svojoj kui na

124
ruak, napao ga, savladao njegovu slabu odbranu, slomio mu ruku, obor io ga i
smrskao mu glavu.
Naravno, nevidljivi ovek mora da je ipku odvalio s ograde jo pre no to
je sreo svoju rtvu. Mora da je nosio spremnu u ruci. Samo jo dva detalja po
red ovih koji su ve navedeni ini se da se tiu ove stvar i. Prva je: okolnost da
jama nije na direktnom putu gospodin Vikstidovoj kui, ve nekoliko stotina
metara u stranu. Druga je: izjava jedne devojice da je prilikom njenog odlaska
u kolu videla ubijenog oveka kako galopira nekako udno preko polja ka
jami. Njeno imitiranje njegovih pokreta izaziva pomisao na oveka koji neto
trai po zemlji ispred sebe i udara svaki as po zemlji svojim tapom. Devojica
je poslednja koja ga je videla ivog. Izgubio se ispred njenog pogleda ka svojoj
smrti. Borba je od njenog pogleda bila zaklonjena stablima nekoliko hrastova i
malim udubljenjem u zemlji.
Ova injenica, bar po miljenju autora, svakako navodi na pomisao da ubis
tvo nije izvreno iz iste elje za ubijanjem. Moemo zamisliti Grifina koji je
gvozdenu ipku uzeo stvarno kao oruje, ali bez odreene namere da je upo
trebi za ubijanje. Vikstid je verovatno ba tada naiao i primetio kako se ipka
neobjanjivo kree kroz vazduh. Ne mislei uopte na nevidljivog oveka jer
Port Bardok je petnaest kilometara udaljen on je moda poao za njom. Pot
puno je verovatno da Vikstid nije uopte uo za nevidljivog oveka. Neko bi,
onda, mogao zamisliti nevidljivog oveka kako se kree paljivo i tiho da bi
prikrio svoje prisustvo, i Vikstida, uzbuenog i radoznalog kako ide za ovim
udnim objektom koji se sam kretao i najzad udara po njemu.
Bez sumnje nevidljivi ovek bi pod normalnim okolnostima mogao lako
izmai sredovenom goniocu, ali poloaj u kome je Vikstidovo telo naeno
navodi na zakljuak da je Vikstid imao lou sreu da satera nevidljivog oveka
izmeu korova koprive i jame. Onima kojima je poznata neobina razdralji
vost nevidljivog oveka, ostatak dogaaja lako je zamisliti.
Ali, ovo je sve ista pretpostavka. Jedina nepobitna injenica jer se dejim
tvrenjima esto ne moe verovati su otkrie gospodin Vikstidovog lea i
krvlju umrljane gvozdene ipke meu korovom. Naputanje ipke od strane
Grifina navodi na zakljuak da je u uzbuenju koje je izazvao ovaj dogaaj
Grifin odustao od prvobitne namere, ako je kakvu uopte i imao. Svakako da
je Grifin bio neobino sebian i neosetljiv ovek, ali izgled njegove rtve, nje
gove prve rtve, krvave i bedne, pored njegovih nogu, mogao je uiniti da za

125
 www.balkandownload.org

izvesno vreme odustane od ma kakve namere koju je imao.

Posle ubistva gospodina Vikstida, izgleda da je poao preko poljane ka bre
uljcima. Postoji pria o glasu koji su pri zalasku sunca uli neki ljudi blizu
Fern Botona. Glas je bio alostan i smejao se, jecao i jeao, a ponekad bi vik
nuo. Mora da je bilo udno sluati ga. Glas je iao preko sredine polja zasae
nog detelinom ka breuljcima i tu se izgubio.
U meuvremenu nevidljivi ovek mora da je saznao neto od onoga to je
Kemp uinio iskor istivi njegovo poverenje. Mora da je nailazio na zakljuane
i osigurane kue, moda je obilazio eleznike stanice i unjao se oko krmi i,
bez svake sumnje, proitao je proglas i shvatio neto od prirode kampanje pro
tiv njega. I dok se vee pribliavalo, po poljima su poele tamo amo da se po
javljuju grupice od po tri do etir i oveka, a vazduh da se ispunjava pseim la
veom. Ovi lovci na ljude dobili su specijalne instrukcije odnosno pruanja
pomoi jedni drug ima u sluaju da naiu na nevidljivog oveka. Meutim, on
je uspeo da sve izbegne. Moemo razumeti neto od njegovog ogorenja, koje
je moglo i da izostane, jer im je on sam pruio podatke koji su sada iskor ieni
i upotrebljeni protiv njega. I, bar tog dana, on bee izgubio sranost; skoro
puna dvadeset i etir i asa, izuzev kad je napao Vikstida, on je bio taj koga su
gonili. U toku noi, meutim, mora da je naao neto za jelo i da je spavao, jer
je ujutru opet bio onaj start, aktivan, snaan, ljut i zloban, spreman za svoju
poslednju veliku borbu protiv oveanstva.

126
 GLAVA XXVII

OPSADA KEMPOVE KUE

Kemp je itao udnu poruku, ispisanu olovkom na umaenom listu hartije.

Bili ste neobino energ ini i pametni, pisalo je, iako ne mogu zamisliti
ta ete time dobiti. Vi ste protiv mene. Celog dana ste me gonili pokuali
ste da mi oduzmete noni odmor. Ali ja sam naao hrane i spavao sam i pored
vaeg nastojanja da bude obratno, a igra tek poinje. Tek poinje. Nita drugo
ne preostaje nego otpoeti teror. Ovim se oglauje prvi dan terora. Port Bar
dok nije vie pod vladavinom kraljice, recite to vaem policijskom pukovniku i
ostalim; on je pod mojom vladavinom. Teror! Ovo je prvi dan prve godine
nove epohe Epohe nevidljivog oveka. Ja sam Nevidljivi ovek prvi. U po
etku, naredba e biti laka. Prvog dana bie jedno pogubljenje, u cilju davanja
primera oveka po imenu Kemp. Smrt za njega nastupa danas. On se moe
zakljuati, moe se sakriti, moe postaviti strau oko sebe, staviti oklop ako
hoe smrt, nevidljiva smrt, dolazi. Neka preduzme mere predostronosti, to
e impresionirati moj narod. Smrt poinje u podne od stuba s potanskim san
duetom. Kad potar proe, pismo e pasti u sandue, a onda napred! Igra po
inje. Smrt nastupa. Nemoj ga braniti, narode moj, jer e onda smrt i po tebe
doi. Danas e Kemp da bude mrtav.
Kemp je dvaput proitao pismo. To nije ala, ree. To je njegov ton! I on
stvarno to misli.
Okrenu presavijeni list i vide na adresiranoj strani potanski ig Hintondina,
kao i prozaini detalj primalac plaa dva penija.
Kemp ustade polako, ostavljajui ruak nedovrenim, pismo je stiglo po
tom od 13 asova, i ode u sobu za radi. Pozvoni za domaicu i ree joj da
smesta obie kuu, ispita sve reze na prozor ima i zatvor i sve roletne. Roletne
na sobi za rad on lino zatvor i. Iz zakljuane fijoke ormana u spavaoj sobi iz

127
 www.balkandownload.org

vadi revolver, ispita ga paljivo i stavi ga u dep od sakoa. Napisa nekoliko

kratkih pisama, od kojih jedno pukovniku Ejdaju, i otposla ih po devojci,
objasnivi joj tano kako da napusti kuu. Nema opasnosti, ree joj, pa doda
de u sebi, po vas. Poto svri ovo, ostade kratko vreme razmiljajui, pa se
onda povrati ruku koji se hladio.
Jeo je premiljajui. Najzad tresnu po stolu. Jo emo ga mi uhvatiti! ree,
a ja sam mamac. Dotle e stii.
Uputi se gore na toranj, paljivo zatvarajui sva vrata za sobom. To je igra,
govor io je, neravna igra, ali su sve anse na mojoj strani, gospodine Grifine, i
pored vae nevidljivosti. I sranosti. Grifin contra mundum... s osvetom!
Stajao je kraj prozora posmatrajui sparnu padinu breuljka. Mora da jede
svaki dan ne zavidim mu Da li je stvarno spavao prole noi? Negde pod
otvorenim nebom, negde gde je bio siguran da nee natrapati na njega. Voleo
bih kad bi dobro zahladnilo, i kad bi umesto ove vruine nailo kiovito vre
me.
Moda me ba sad posmatra.
Priblii se jo vie prozoru. Neto lupnu lagano po simsu i on naglo odsko
i unazad.
Postajem nervozan, ree. Ali, punih pet minuta proe pre no to opet pri
e prozoru. Mora da je bio vrabac zakljui.
U tom trenutku zau zvono na spoljnim vratima i pour i dole, otkljua
vrata i smae rezu, pa poto isproba i namesti lanac, odkrinu ih oprezno ne
pojavljujui se. Poznati glas ga pozdravi. Bee to Ejdaj. Vaa devojka je bila na
padnuta, Kemp, ree ispred vrata.
ta! uz viknu Kemp.
Oteo joj je pismo koje ste po njoj poslali. Mora da je u neposrednoj blizi
ni. Pustite me unutra.
Kemp otkai lanac i otvor i samo toliko vrata koliko je Ejdaj jedva mogao
da se provue unutra. Ejdaj ue u hol, posmatrajui s neobinim olakanjem
kako Kemp ponovo osigurava vrata. Pismo joj je bilo otrgnuto iz ruke. Stra
no se prepala. Sada se nalazi u stanici. Napad hister ije. On je vrlo blizu. Kakvo
je te pismo bilo?
Kemp opsova.
Ala sam bio budala! -- ree. Trebalo je da se setim. Pa od Hintondina
nema ni jedan sat hoda. Ve!

128
 ta je? upita Ejdaj.
Gledajte! ree Kemp i povede ga u sobu za rad. Prui mu pismo nevid
ljivog oveka. Ejdaj ga proita i lagano zviznu. I vi... ? ree.
Htedoh da ga navuem u klopku, budala, odgovor i Kemp, i poslah mu
poruku po devojci Njemu.
Ejdaj sledova Kempovom primeru opsova.
Sad e da se izgubi, dodade.
On, ne!
Odgore odjeknu tresak razbijenog stakla. Ejdaj primeti srebrni odsjaj malog
revolvera koji je vir io iz Kempovog depa. Prozor na gornjem spratu! ree
Kemp i poe napred. Dok su jo uvek bili na stepenicama zau se i drug i tre
sak. Popevi se u sobu za rad naoe dva od ukupno tri prozora razbijena. Po
lovina sobe je bila prekrivena razlupanim staklom, a jedno povee pare lealo
je na pisaem stolu. Dva oveka zastadoe u vratima posmatrajui razlupano
staklo. Kemp ponova opsova, a u tom trenutku i okno treeg prozora prsnu,
prasnuvi kao pucanj iz pitolja, za asak ostade visei, a onda se srui u sobu
raspavi se u sitne, otre komadie.
ta je ovo? upita Ejdaj.
Poetak, odgovor i Kemp.
Postoji li mogunost da se uspue ovde?
Ni za maku, odgovor i Kemp.
Nema roletni?
Ovde ne. Sve donje sobe imaju halo! Tresak, a onda odozdo dopre sna
an udar u dasku.
Proklet da je! uzviknu Kemp. To mora da je da to je u jednoj od spa
vaih soba. Razlupae celu kuu. Budala. Roletne su podignute i staklo e pas
ti napolje. Posei e noge.
Jo jedan prozor objavi svoje unitenje. Dva oveka stajahu na stepenitu za
prepaena.
Setio sam se! ree Ejdaj. Dajte mi neki tap ili neto tako. Otii u
dole do stanice i narediu da se puste psi. To mora da rei stvar!
Jo jedan prozor proe kao i prethodni.
Nemate li revolver? upita Ejdaj.
Kempova ruka poe depu. Zastade oklevajui.
Nemam to jest, imam samo jedan za mene.

129
 www.balkandownload.org

Vratiu vam ga. Vi ste ovde sigurni.

Kemp, postien svojim trenutnim zaobilaenjem istine, prui mu oruje.
A sada hajdemo na vrata, ree Ejdaj.
Dok su stajali u holu oklevajui, ue kako prozor u jednoj od spavaih
soba na prvom spratu prsnu i razbi se. Kemp prie vratima i otpoe da povlai
rezu koliko god je laganije mogao. Lice mu je bilo malo blee no obino.
Morate hitro izai, primeti Kemp.
U sledeem trenutku Ejdaj je ve bio na pragu i za njim su se reze ponovo
zatvarale. Za moment je oklevao, oseajui se udobnije s leima oslonjenim o
vrata. Onda krenu, uspravan i pleat, niz stepenice. Pree preko travnjaka i pri
blii se kapiji. Povetarac je njihao travu. Neto se blizu njega pokrenu.
Stanite malo u se Glas. Ejdaj se ukoi i ruka mu vre stee revolver.
Da? izgovor i Ejdaj, bled i ozbiljan, napetih ivaca.
Zaduite me time to ete se vratiti u kuu, ree Glas, ozbiljan i napetih
ivaca kao i Ejdaj.
ao mi je, na to e Ejdaj, malo promuklo, ovlaivi usnice jezikom. Glas
je dolazio s njegove leve strane i sprea, mislio je; kako bi bilo kad bi okuao
sreu hicem.
Gde ste poli? upita Glas. Obojica uinie hitre pokrete. Iz otvorenog
Ejdajevog depa blesnu odsjaj sunevog svetla.
Ejdaj odusta od namere i zamisli se. Gde ja idem, ree polako, moja je
lina stvar. Rei jo nisu zamrle na njegovim usnama kad ga neka ruka obu
hvati oko vrata, koleno mu se nabi u lea i on se povede unazad. Tre nespret
no revolver i opali nasumce. Idueg trenutka dobi udar preko usta i revolver
mu odlete iz ruke. Pokua da se prihvati za klizavu butinu nevidljivoga, napre
e se da se uspravi i pade ponovo, Prokletstvo! uzviknu Ejdaj. Glas se nasme
ja.
Ubio bih vas kad mi ne bi bilo ao metka, ree Glas. Ejdaj vide na dva
metra od sebe, u vazduhu revolver uperen u njegovom pravcu.
Da? izusti Ejdaj, uspravljajui se u sedei poloaj.
Ustanite.
Ejdaj ustade.
Pazite! ree Glas, pa nastavi vrstim glasom ne pokuavajte nita.
Upamtite da ja mogu da vidim vae lice, ako vi ne moete moje. Morate da se
vratite u kuu.

130
 On me nee pustiti, ree Ejdaj.
teta, ree nevidljivi ovek. Protiv vas nemam nita.
Ejdaj pokvasi ponovo usne. Skrenu pogled s revolverske cevi i vide u daljini
more, vrlo tamno i plavo na podnevnom suncu, glatku zelenu livadu, belu ste
nu na vrhu i mnogonastanjenu varo, i iznenada uvide da je ivot bio vrlo lep.
Pogled mu se ponovo vrati na malu metalnu stvar koja je na dva koraka od
njega visila izmeu neba i zemlje.
ta da radim? upita mrko.
ta u ja da radim? upita nevidljivi ovek.
Vama e pomoi. Jedina stvar za vas je da se vratite.
Pokuau. Ako me pusti unutra. Hoete li mi obeati da neete kidisati
na vrata?
Protiv vas nemam nita, ponovi nevidljivi ovek.
.Poto je pustio Ejdaja na vrata Kemp se urno vratio gore i sad je, unuvi
meu razbijeno staklo i zvirei oprezno preko simsa prozora u sobi za rad, vi
deo Ejdaja kako stoji i razgovara s nevidljivim. Zato ne puca? proaputa u
sebi. Onda se revolver malo pomer i i suneva senka blesnu u Kempovim oi
ma. On zakloni oi i pokua da pronae izvor ovog zaslepljujueg zraka.
Sigurno mu je Ejdaj predao revolver. ree.
Obeajte mi da neete navaliti na vrata, -govor io je Ejdaj. Nemojte da
terate tako daleko, naroito kad ste sad vi u dobitku. Dajte oveku mogunos
ti.
Vratite se natrag u kuu. Kaem vam, prosto na prosto, neu nita da obe
am.
Ejdaj se, izgleda, naglo odlui. Okrete se u pravcu kue i poe polako s ru
kama na leima. Kemp ga je posmatrao zaueno. Revolver nestade, zasja po
novo, opet se izgubi i pri paljivom posmatranju mogao se i dalje videti kao
mali i crni predmet koji je iao za Ejdajom. Onda se stvar i poee da odig rava
ju vrlo brzo. Ejdaj odskoi unazad, okrete se munjevito, posee za malim pred
metom, promai ga, ruke mu poletee uvis i pade licem na zemlju. U vazduhu
ostade da lebdi malo plavog dima. Kemp nije uo pucanj revolvera. Ejdaj se
previjao, zatim se izdie na jednu ruku, pade unapred i ostade leei nepomi
an.
Kratko vreme Kemp ostade zapanjen Ejdajovim potpuno nemarnim dra
njem. To popodne bee vrlo toplo i mirno. Izgledalo je kao da se nita na ce

131
 www.balkandownload.org

lom svetu nije pomeralo, izuzev dva uta leptira koji su se jur ili po bunju iz
meu kue i dvor ine kapije. Ejdaj je leao na travi pored kapije. Zastor i na
svim vilama na putu du podnoja breuljka bili su navueni, ali u jednoj ma
loj, zelenoj letnjoj kuici mogla se videti bela figura nekog starca koji je oi
gledno spavao. Kemp paljivo ispita pogledom okolinu kue, pokuavajui da
vidi odsjaj revolvera. Meutim, njega je nestalo. Pogled mu se ponovo vrati ka
Ejdaju. Igra je uveliko otpoela.
Utom se na spoljnim vratima zau zvonjenje i lupanje koje je postepeno
prelazilo u zaglunu buku. Meutim, prema Kempovim instrukcijama, posluga
se bila pozakljuavala u svojim sobama, tako da niko nije odgovarao. Zatim
lupa prestade i zavlada tajac. Kemip je sedeo oslukujui. Onda se die i otpoe
da zvir i oprezno kroz sva tri prozora jedan za drug im. Izae na stepenite i
zastade kod ograde uznemireno prislukujui. Naorua se araem iz spavae
sobe i poe u prizemlje da bi jo jednom isprobao kako su prozor i privreni
iznutra. Sve je bilo u redu i svuda je vladala tiina. On se vrati na toranj. Ejdaj
je jo uvek leao nepokretan onako kako je i pao na ivici poljunene staze.
Putem sa strane gde su vile dolazili su devojka i dva policajca.
Sve je bilo mrtvaki mirno. Izgledalo je kao da ove tri osobe mile. Kemp je
mislio ta li sad radi njegov zakleti neprijatelj.
Tre se. Dole neto tresnu. Oklevao je za trenutak a onda sie. Odjednom
cela kua odjeknu od tekih udaraca i cepanja dasaka. Kemp u tresak i jasan
zveket gvozdenih reza roletni. On okrenu klju u bravi i otvor i vrata od kuhi
nje, i u tom momentu roletne, iverje i razlupano staklo ulete unutra. Stajao je
zaprepaen. Prozorski okvir je stajao netaknut, izuzev jedne poprene daske,
ali je od okna ostalo samo nekoliko iljatih paria stakla, koji su se jo drali
na okviru. Roletna je bila izbijena pomou sekire, koja je sada padala u punim
zamasima na prozorski okvir i gvozdene poluge koje su ga osiguravale. Iznena
da sekira odskoi u stranu i nestade je.
Kemp vide revolver kako lei napolju na stazi, a onda kako ovo malo oruje
skoi u vazduh. Kemp odskoi unazad. Pucanj samo za trenutak zakasni i zrno
pogodi u ivicu vrata koja su se zatvarala, odvalivi pare koje samo to ne oea
Kempa. On hitro zatvor i vrata i zakljua ih. Iza zatvorenih vrata Kemp u
kako napolju Grifin viknu i nasmeja se. A onda se nastavie udarci sekire pra
eni cepanjem i raspadanjem drveta.
Kemp je stajao u hodniku pokuavajui da pribere misli. Za trenutak e ne

132
vidljivi ovek biti ve u kuhinji. Ova vrata ga nee zadrati ni sekund, a
onda...
Zvonjenje na spoljnim vratima se ponovi. To e biti policajci. Potra u hol,
otkai lanac i smae reze na vratima. Natera devojku da govor i jo pre no to
je spustio lanac i sve troje ulete unutra u gomili. Kemp tresnu za njima vrata i
ponovo ih osigura.
Nevidljivi ovek! ree. Ima revolver u kome su ostala jo samo dva
metka. Ubio je Ejdaja, ili ga je, u svakom sluaju, pogodio. Zar ga niste videli
na pragu, tamo lei.
Ko? upita jedan od policajaca.
Ejdaj, odgovor i Kemp.
Mi smo doli s druge strane, ree devojka.
Kakvo je to treskanje? upita jedan od policajaca.
On je u kuhinji, ili e uskoro biti. Naao je neku sekiru...
Iznenada kua odjeknu od udaraca kojima je nevidljivi ovek probijao vra
ta od kuhinje. Devojka je blenula ka kuhinjskim vratima i ode u trpezar iju.
Kemp je pokuavao da im objasni isprekidanim reenicama. ue kako ku
hinjska vrata popustie.
Ovuda! uzviknu Kemp, odjednom postavi aktivan, i gurnu policajce u
trpezar iju.
ara, dodade i polete ka ogradi kamina.
Tutnu ara koji je ve imao sa sobom jednom policajcu i drug i, iz trpeza
rije, drugom.
Iznenada odskoi unazad. Up, viknu jedan policajac, izmae se, i zadra
udarac sekire araem. Pitolj ispali svoj pretposlenji metak, koji okrznu vred
nog Sidni Kupera. Drug i policajac udar i araem po malom oruju na nain
kao kad neko lovi muvu u letu i odbaci ga na pod gde zveknu.
Na prvi udar devojka vrisnu, ostade kratko vreme pored kamina i dalje vri
tei, a onda potra da otvor i roletnu, verovatno s namerom da pobegne kroz
razbijeni prozor.
Sekira se povue u hodnik i spusti se na otprilike pola metra od zemlje.
Mogli su da uju kako nevidljivi ovek die. Vas dvojica, sklonite se, progo
vor i. Hou tog oveka, Kempa.
Mi hoemo vas, ree prvi policajac, kroi hitro korak napre i zamahnu
araem u pravcu gde se uo glas. Nevidljivi ovek mora da se izmae, jer po

133
 www.balkandownload.org

licajac ulete u stalak za kiobrane.

A onda, dok se policajac teturao od zamaha koji je namenio nevidljivom
oveku, ovaj zamahnu sekirom i lem se zguva kao papir. Policajac pogoen
pretur i se na pod uvrh kuhinjskih stepenica.
Meutim, drug i policajac zamahnu araem povrh sekire i pogodi neto
meko. u se otar uzvik bola i sekira se otkotrlja na pod. Policajac zamahnu
jo jednom u prazan prostor i promai; pritisnu sekira nogom i zamahnu jo
jednom. Zatim zastade sa spremnim araem oslukujui, gotov da reaguje i na
najmanji um.
On u kako se prozor na trpezar iji otvor i i brze korake iznutra. Njegov ko
lega se prevrnu i uspravi sedei; niz slepoonicu mu je cur ila krv. Gde je?
upita ovek s poda.
Ne znam! Pogodio sam ga. Stoji negde u hodniku, ukoliko se nije provu
kao pored vas. Doktore Kemp, gospodine!
Doktore Kemp, viknu policajac ponovo.
Drug i policajac se s mukom podie na noge. Iznenada se na kuhinjskim
stepenicama zau tiho tapkanje bosih nogu. Ep! viknu prvi policajac, zamah
nu araem i tresnu po lusteru.
Uini kao da e da pojur i dole za nevidljivim ovekom, a onda bolje pro
misli, i vrati se u trpezar iju.
Doktore Kemp... otpoe da vie, a onda naglo uuta.
Doktor Kemp je heroj, zavri, kad njegov kolega pogleda preko njegovih
ramena.
Prozor na trpezar iji bio je otvoren i niti devojka niti Kemp nisu se mogli
videti.
Miljenje drugog policajca o Kempu bee odreeno i jasno.

134
 GLAVA XXVIII

GONILAC JE PROGONJEN

Gospodin Hilas, Kempov najblii sused me vlasnicima vila, spavao je u

svojoj letnjoj kuici kad je opsada Kempove kue otpoela. Gospodin Hilas je
bio jedan od one uporne veine koja je odbijala da poveruje u svu tu besmis
licu o nevidljivom oveku. Njegova ena, meutim na ta ete se brzo setiti
nije delila njegovo miljenje. Insistirao je da se eta po bati kao da se nita
ne dogaa, a posle ruka prilee malo da odrema, u skladu sa svojom dugogo
dinjom navikom. Spavao je za sve vreme dok su prozor i leteli u paramparad,
a onda se iznenada probudi s ubeenjem da neto nije u redu. Pogleda preko
puta u Kempovu kuu, protrlja oi i opet se zagleda. Onda spusti noge na
zemlju i ostade sedei i oslukujui. Ree: nek budem proklet! Meutim, ud
na stvar se i dalje videla. Kua je izgledala kao da je ve nedeljama naputena,
posle stranog dumbusa. Svi prozor i do jednog bili su razlupani i na svima su,
izuzev onih u sobi za rad na tornju, unutranje roletne bile zatvorene.
Mogao bih se zakleti da je sve bilo normalno... pogleda u svoj asov
nik... pre dvadeset minuta.
Gospodin Hilas u ravnomerne udare i zveket stakla u daljini, a onda, dok
je sedeo otvorenih usta, dogodi se jo udnija stvar. Roletne na prozoru od tr
pezar ije se naglo otvor ie i na prozoru se pojavi devojka, obuena kao za izlaz
i sa eirom na glavi, muei se da otvor i prozor. Iznenada se pozadi nje pojavi
ovek, koji joj pritee u pomo. Doktor Kemp! U sledeem trenutku prozor
se otvor i i devojka se pope, polete glavake s njega i nestade je u bunju. Gos
podin Hilas ustade uzviknuvi neodreeno i uzbueno na sve ove udne stvar i.
Vide kako Kemp stade na sims, skoi dole i skoro istovremeno se ponovo po
javi trei stazom izmeu bunja i sag injui se kao neko koji eli da se sakrije
od pogleda. Izgubi se iza jednog buna jorgovana, pa se ponovo pojavi pored

135
 www.balkandownload.org

ograde koja je razdvajala kuu od otvorene livade. Kemp se penjao na ogradu i

u sekundu se stvor i na drugoj strani, pa potra koliko su ga noge nosile niz pa
dinu ka gospodinu Hilasu.
Gospode? dreknu gospodin Hilas, kome sinu u pameti jedna ideja, to je
taj grozni nevidljivi ovek! Znai, ipak je tano!
Za gospodina Hilasa je misliti znailo isto to i raditi. Njegov kuvar, koji ga
je posmatrao sa svoga prozora, iznenadi se kad vide kako polete u pravcu
kue brzinom od dobrih 13 kilometara na sat. Vrata su treskala, zvonca zvonila
i glas gospodina Hilasa odzvanjao je kao bikovska rika. Zatvarajte vrata, zatva
rajte prozore, zatvarajte sve nevidljivi ovek dolazi! Za trenut se kua napu
ni vriskom, nareenjima i trkom. On lino zatvor i vrata koja su se otvarala na
terasu. U tom trenutku Kempova glava, ramena i koleno pojavie se iznad ba
tenske ograde i u sledeem trenutku Kemp se probi kroz asparagus i potra
preko teniskog igralita ka kui.
Ne moete unutra! Viknu gospodin Hilas, zatvarajui reze. Jako mi je
ao ako vam je za petama, ali ne moete unutra!
Kemp ustra na verandu s licem iji je izraz odavao uas i poe da lupa, a
onda i da bedno trese vrata. Tada, videvi da su mu napor i uzaludni, potra du
verande, oblete oko ugla i poe da gruva na sporedna vrata. Onda otra okolo
kue kroz pobonu kapiju, ka prednjem kraju kue i odatle na drum. Gospo
din Hilas, posmatrajui ga s prozora uasnutog lica, vide kako Kemp nestade, i
bacivi sluajno pogled na mesto gde je Kemp preskoio prviput ogradu, vide
kako se asparagus povija pod nevidljivim stopalom. Tada gospodin Hilas pobe
e glavake na gornji sprat, i ostatak potere ostade van domaaja njegovog vida.
Ali, prolazei pored prozora na stepenicama, on u kako pobona kapija tres
nu.
Izbivi na otvoreni put Kemp se, prirodno, uputi nizbrdo. Tako se desi da i
on doive onu istu trku koju je samo pre etir i dana kritiki posmatrao s pro
zora svoje sobe za rad na tornju. Trao je dosta dobro za oveka koji je bez
treninga, i mada mu je lice bilo bledo i oznojeno, bio je vrlo staloen. Trao je
dugakim koracima i kad god bi se na njegovom putu ispreila domba, otro
kamenje ili parii stakla, trao je pravo preko njih, ostavljajui bosim, nevidlji
vim nogama koje su ile za njim na volju da izaberu sebi pravac.
Prvi put u svom ivotu Kemp otkri da je ovaj drum neopisivo prostran i
pust, i da je poetak varoi daleko dole u podnoju breuljka, neobino uda

136
ljen. Nikad nije bilo laganijeg i bolnijeg napredovanja od ovog tranja. Sve
usamljene vile, zakljuane i zamandaljene, izgledalo je kao da behu zaspale na
popodnevnom suncu; bez sumnje, zakljuane i zamandaljene su po njegovom
nareenju. Ali, bar su mogli da osmatraju i paze na eventualnost kao to je ova
sada! Varo je bivala sve blia i more se izgubilo iz vida pozadi nje. Narod se
dole komeao. Tramvaj bee ba stigao u podnoje breuljka. Iza toga nalazila
se policijska stanica. Da li su to koraci to uje iza sebe? Uloi krajnju snagu.
Ljudi ispod njega su ga posmatrali. Jedan ili dvojica potrae. Poe da gubi dah.
Tramvaj je sad bio ve sasvim blizu, i u krmi Veseli kriketer i vrata su se
umno zatvarala i zakljuavala. Pozadi tramvaja nalazile su se skele i gomila
ljunka drenani radovi. Kempu prvo sinu ideja da skoi u tramvaj i tresne
vrata za sobom, ali se predomisli i odlui da tri ka policijskoj stanici. U siede
em trenutku proe pored vrata krme Veseli kriketer i i nae se na poetku
ulice sa ivim biima oko sebe. Kondukter tramvaja i njegov pomonik, zau
eni njegovom divljom urbom, blenuli su s ispregnutim konjima. Malo dalje,
u kanalu, iznad gomila ljunka, pojavie se zauena lica radnika.
Kemp uspor i malo korake, ali, uvi hitro tapkanje stopala svoga gonioca,
polete opet napred. Nevidljivi ovek! viknu radnicima, pokazavi neodree
no gestom, i, najednom inspir isan, preskoi rupu i ostavi grupu radnika izme
u sebe i gonioca. Tada, napustivi ideju o policijskoj stanici, skrenu u malu
pobonu ulicu, projur i pored piljarskih kolica, pred vratima jedne poslastiar
nice oklevao je deseti deli sekunde, a onda se uputi ka poetku aleje koja je
vodila nazad u glavnu ulicu, Hil Strit. Dvoje troje male dece igralo se na ovom
mestu i on ih svojom pojavom preplai, tako da se deca razbegoe viui; pro
zor i i vrata se pootvarae i uzbuene majke izlie svoja srca. Jo jednom ulete u
Hil Strit tri stotine metara od kraja tramvajskih ina i smesta primeti ljude koji
su trali i galamili.
Kemp pogleda uz ulicu ka breuljku. Nepunih dvanaestak metara udaljen,
trao je krupan radnik, psujui isprekidano i zamahujui besno aovom, a od
mah pozadi njega jur io je stisnutih pesnica kondukter tramvaja. Gore, uz ulicu,
ovoj dvojici se pridruie i drug i koji su udarali i vikali. Dole, u pravcu varoi,
ljudi i ene su trali, i on jasno vide jednog oveka koji izae iz radnje sa ta
pom u ruci Rair ite se! Rair ite se! vikao je neko. Kemp iznenada shvati da
se situacija u gonjenju promenila. Zaustavi se i pogleda unaokolo zaduvan.
On je blizu! viknu. Obrazujte liniju preko puta... Neto ga udar i iza uveta,

137
 www.balkandownload.org

i on se zatetura, pokuavajui da se okrene licem ka svom nevidljivom protiv

niku. Jedva se odra na nogama i uputi uzaludno kontra udarac u vazduh.
Onda dobi jo jedan udarac, ovog puta u vilicu, i prui se glavaki na zemlju.
U sledeem trenutku koleno mu pritite dijafragmu, a dve pohlepne ake e
pae ga za guu. Pritisak jedne bio je neto slabiji od druge. Kemp uhvati ove
ruke, u uzvik bola koji ispusti njegov napada, a tada aov onog radnika zviz
nu kroz vazduh iznad njega i udar i u neto to potmulo odjeknu. Stisak oko
njegove gue naglo popusti, i Kemp grevitim naporom uspe da se oslobodi,
uhvati za mlitavo rame i obrnu se tako da sad on doe gore. epa nevidljivi
lakat blizu zemlje. Uhvatio sam ga! vrisnu Kemp. Pomo! Pomo drte
ga!! On je ispod mene! Drite ga za noge! U sledeem sekundu otpoe opta
trka ka gomili. Stranac koji bi iznenada naiao mogao bi pomisliti da se to ra
zvijala neka izuzetno divlja igra ragbija. Posle Kempovih uzvika nije bilo vie
vike jedino su se uli udarci i koraci, i teko disanje.
Onda se nevidljivi ovek, uloivi maksimum napora, uspravi na nogama.
Kemp je visio o njemu, kao to bi lovaki pas visio o jelenu, a desetak ruku je
grevito hvatalo nevidljivog. Kondukter ga uhvati za vrat i obor i ga nazad.
Cela gomila se opet nae na zemlji i divlje udaranje se nastavi. Iznenada se
zau oajni krik milost, milost! koji se naglo utia i pretvor i u krkljanje.
Odbite, budale! uzviknu Kemp priguenim glasom. Ljudi poee da se
odmiu. Povreen je, kaem vam, odstupite!
Nastade otro muvanje i prostor se malo raisti. Krug radoznalih lica po
smatrao je doktora koji je kleao, kako je izgledalo, u vazduhu, dvadesetak san
timetara od zemlje, drei nevidljive ruke pritisnutim uz zemlju. Pozadi njega
straar je stezao nevidljive lanke.
Nemojte ga putati! vikao je krupni radnik, koji je drao krvlju umrlja
ni aov; pretvara se.
Ne pretvara se, ree doktor, oprezno podigavi koleno, ja u ga drati.
Lice mu je bilo ugruvano, i ve je poelo da crveni; govor io je teko, jer mu
je usna krvar ila. On oslobodi jednu ruku i poe njom, kako je izgledalo, da
opipava nevidljivo lice Usta su mu mokra, ree, a onda dodade Gospode
boe!
Naglo se uspravi, onda klee na zemlju pored nevidljive stvar i. Ljudi su se
gurali i muvali. Pristizali su i novi pojaavajui pritisak gomile. Iz kua su izla
zili ljudi. Vrata krme Veseli kriketer i se naglo otvor ie. Vrlo malo se govor i

138
lo. Kemp je pipao unaokolo; inilo se kao da rukom prolazi praznim prosto
rom. Ne die, ree, pa nastavi, ne mogu da osetim otkucaje srca. Bok mu je
uh!
Jedna star ica, koja je zvir ila ispod ruke krupnog radnika otro vrisnu. Po
gledajte tamo! ree, i pokaza naboranim prstom. Pogledavi u pravcu koji je
pokazala, svi opazie magliasti i prozirni oblik ake, aka mlitave i s dlanom na
zemlji, koja kao da bee nainjena od stakla, tako da su se mogle raspoznati
vene i arter ije, kosti i nervi. aka je polako postajala tamnija i neprozirna.
Ha-lo! uzviknu straar. Evo mu se i stopalo pokazuje!
I tako, polako, poev od aka i stopala, pa uz noge ka glavnim centrima nje
govoga tela, nastavi se ova udna promena od nevidljivog ka vidljivome. Bilo
je to kao lagano rasprostiranje otrova. Prvo se pojavie sitne bele vene du ne
jasno sivog oblika butina, zatim staklaste kosti i ukrtene arter ije, a onda mii
no tkivo i koa, i to najpre kao bleda magla, a onda brzo postajui gui i ne
prozirniji. Naposletku, ukazae se smrskane grudi i ramena i tamni oblik nje
govog iskrivljenog i razlupanog lica.
Kad, na kraju, gomila naini mesta za Kempa da se uspravi, na zemlji je le
alo nago i bedno, ugruvano i izlomljeno telo mladog oveka od otprilike tri
deset godina. Njegova kosa i obrve behu bele ne sede od starosti, ve bele po
prirodi, a oi kao rubini. ake mu behu zgrene, oi irom otvorene, a izraz
lica ljutit i uplaen.
Pokrite mu lice! uzviknu jedan od ljudi. Zaimeboga! Pokrite to lice!
Neko donese arav iz krme Veseli kriketer i. Pokrie ga i odnee u kr
mu. Tako je na neuglednom krevetu u neukusnoj, slabo osvetijenoj sobi, okru
en gomilom neukih i uzbuenih ljudi, leao izlomljen i izranavljen, izdan i ni
od koga ne saaljevan, Grifin, prvi od svih ljudi koji je sebe nainio nevidlji
vim. Grifin, najobdareniji fiziar koga je svet ikada imao, zavri potpunom pro
pau svoju udnu i stranu kar ijeru.

139
 www.balkandownload.org

EPILOG

I tako se zavrava ova pria o udnom i zlom eksper imentu nevidljivog o

veka. No, ako biste eleli da ujete neto vie o njemu, morate otii do male
krme blizu Port Stouva i razgovarati s njenim vlasnikom. Znak krme je iro
ka tabla na kojoj su nacrtani eir i cipele, a ime je naslov ove prie. Vlasnik je
kratak i debeljukasti oveuljak, s velikim okruglim nosem, proreenom ko
som i lica mestimino crvenog. Pijte dosta, i on e vam dosta rei o onome to
se s njim dogodilo posle tog vremena, i kako su advokati pokuavali da mu iz
vuku bogatstvo koje je kod njega naeno.
Kada su uvideli da ne mogu da dokau iji je koji novac, nek budem
proklet, priao je, ako nisu pokuali da od mene naine neko ukleto zako
pano blago! Da li vam ja liim na zakopano blago? A tada mi je jedan dentl
men ponudio gini5) na no da priam o tome u Empajer Mjuziku. Sve da
im priam svojim reima, izuzev jedne.
A ako biste eleli naglo da prekinete tok njegovog izlaganja, moete to
uvek uraditi samo ako ga pitate: zar nisu u prii pomlnjane tri knjige ispisane
rukopisom. Priznae vam da jesu, a onda e nastaviti da objanjava ubedljivo
kako svako misli da ih on ima. Ali, ivota vam! on ih nema. Nevidljivi ovek
je bio taj koji ih je uzeo i sakrio negde dok sam ja beao ka Port Stouvu. To je
onaj gospodin Kemp usadio ljudima misao da su kod mene.
Zatim postaje ozbiljno zamiljen, posmatra vas podozr ivo, nervozno petlja
neto s aama najzad, naputa bar.
On je neenja oduvek je bio protivnik enidbe i u kui nema ena. to
se tie odela, sada ima spolja dugmeta kako se to od njega i oekuje; meu
tim, za malo intimnije stvar i, na primer, za vezivanje svojih pantalona, jo uvek
upotrebljava kanap. Svoj posao vodi istina ne s mnogo uspeha, ali zato sa znat
nom pompom. Njegovi pokreti su lagani, i on je veliki mislilac. U selu uiva
ugled pametnog i tedljivog oveka. Njegovo poznavanje puteva June Engle

140
ske moglo bi da tue Kobeta.
Nedeljom ujutru svake nedelje, u toku cele godine i svake noi posle
deset, kad je krma zatvorena, on se povlai u barski salon sa aom dina u
koji je kanuo dve tri kapi vode. Poto bi spustio au, zakljuava vrata, isproba
va zastore na prozor ima, pa ak zagleda i ispod stola. A onda, kada se uver i da
je sam, otkljuava orman, u ormanu otkljuava jedan sanduk i u sanduku jed
nu preg radu, vadi iz ove tri knjige povezane u zagasitu kou i stavlja ih dosto
janstveno nasred stola. Kor ice knjiga su izanale i obojene mestimino od a
bokreine jer su jednom upale u baru a sa nekih stranica prljava barska
voda je sasvim sprala slova. Krmar seda u fotelju : puni polako svoju dugaku
porcelansku lulu, trijumfalno gledajui neko vreme u knjige. Tada uzima jed
nu i poinje da je studira prevrui listove napred i nazad.
Obrve bi mu mrtile, a usne s tekom mukom pokretale. Heh, malo dva
gore u vazduhu, krst i ova sitnica. Gospode! to je on imao inteligencije!
Tada bi zastajao malo da se odmor i i zavaljivao bi se u stolicu, pa bi se kroz
duvanski dim zagledao preko sobe u stvar i nevidljive za druge poglede. Puno
tajni, govor io je. Divnih tajni.
Kad samo uhvatim kako ide gospode!
Ne bih radio ono to je on uradio; ja bih... eh! I povukao bi dim iz lule.
I tako zapada u san, besmrtni, divan san svoga ivota. I pored neumornog i
neprestanog traenja Kempovog, niko ivi izuzev krmara ne zna da su knjige
tu. Knjige u kojima je ispisana tajna nevidljivosti i tuce drug ih tajni. I niko
drug i nee o njima saznati do njegove smrti.

141
 www.balkandownload.org

H. D. VELS

Dvadeset i prvog septembra 1866. godine, rodio se u Engleskoj, u pokrajini Kent, u

mjestu Bromliju, jedan od najveih pisaca nauno-fantastine proze u svijetu, Herbert
Dord Vets (Herbert George Wells), u siromanoj porodici vrtlara. Kasnije, porodica se
preselila u London, otac je otvorio bakalnicu, rasla je nada da e poeti bolji ivot. Me
utim, od toga nije bilo nita bakalnica je propala, s njom otac i sve njihove nade.
Majka je poela da radi na nekom imanju, a i sam djeak morao je rano da se zaposli.
egrtovao je u jednoj radionici platna, a kasnije postao trgovaki pomonik. Muio se i
kroz lina iskustva vrlo rano upoznao razne oblike drutvene nejednakosti. Inteligentan,
taleniovan, nije dopustio da ga samelje rvanj nemilosrdnih neprilika njegovog vremena.
Uspio je da se upie na Pedagoku akademiju i da se zaposli kao vaspita u jednoj od
kolskih ustanova. Na tim stepenastim usponima, u borbi za ivot i afirmaciju, uspio je
da prodre i na londonski Univerzitet. U koledu za prirodne nauke veoma revnosno je
sluao nauna predavanja poznatog strunjaka i naunog radnika Hakslija. Neko vrije
me, poslije zavrenih studija, ostaje na Univerzitetu kao asistent i saradnik u Hakslije
voj laboratoriji. Vrlo aktivan, bavio se u isto vrijeme davanjem asova, pisanjem u novi
nama i asopisima, pa je napisao ak i jedan prirunik iz biologije. Tad poinje da pie i
objavljuje i prve svoje kratke pripovijetke nauno-fantastinog sadraja, u kojima su se
ve tada zacrtale sve osnovne osobine budueg pripovjedaa i romansijera, izmeu kojih
su najvanije, odlino poznavanje svakodnevnog ivota ovjeka, njegove psihologije i
njegovih nevolja u drutvu, i s druge strane,mogunost tog ovjeka da putem nauke pre
obrazi svijet do fantastinih razmjera. Godine 1895. on objavljuje i svoj prvi roman
Maina vremena, po kome se prouo i iji ga je uspjeh konano privukao knjiev
nom radu kao pozivu i profesiji, kojoj e ostati vjeran sve do dana i asa smrti. Umro je
u dubokoj starosti, kao osamdesetogodinjak, kao jedan od najjaih predstavnika moder
ne engleske proze i jedan od najpoznatijih duhova svog vremena u suvremenom svijetu.
H. D. Vels bio je veoma plodan pisac. Pisao je prosjeno po dvije knjige godinje, te
biblioteka njegovih vlastitih prvih izdanja iznosi vie od stotinu knjiga. Ostajui vjeran

142
biologiji kao nauci iz koje je crpio najvie ideja za svoj literarni rad, on nije samozado
voljno prestao da se interesuje za ostale naune grane i sam ivot, prouavao je istoriju,
filozofiju, sociologiju, zakone praktine politike, a izvrio je i nekoliko znaajnih puto
vanja, sa kojih nam je dao vrijedna svjedoanstva o Sovjetskom Savezu, Italiji, Americi
i drugim zemljama i njihovim narodima. Ba zbog njegove svestrane istraivake strasti
i njegovog stava u pitanjima budunosti ovjeka, mnogi poznavaoci njegovog djela svr
stavaju ga u kategoriju savremenih filozofa. Tvrdei to, oni kao dokumenat uzimaju
njegovu uvenu trilogiju: Povjest svijeta, Nauka o ivotu i Rad, bogatstvo i sre
a ovjeanstva. Zajedno sa jo dvije druge knjige, koje su prvenstveno namijenjene
njegovim zemljacima: Svijet Vilijema Klisolda i Otvorena vrata, Velsova trilogija
ispovijeda njegov pogled na svijet. On je kosmopolitski. I utopistiki.
Meutim, kroz njegovo ukupno knjievno i nauno djelo, taj pogled na svijet je es
to protivrjean i nedosljedan. Velsove ideje su u mnogo sluajeva socijalistike. No, nje
gov socijalizam nema revolucionarnosti koja je potrebna da bi socijalizam i pobijedio.
On vjeruje u mo nauke, u njen razvoj do te mjere da e vlasnici sredstava za proizvod
nju sami pristati na pravedniju raspodjelu dobara. Velsov optimizam ponekad zataji,
naroito u obradi tema koje se odnose na mogunosti tehnokratije. Ponekad se kod njega
pojavi bojazan da izumi koji bi trebalo da slue za dobro ovjeanstva mogu da se
zloupotrebe, da poslue za njegovo totalno unitenje. Socijalne ideje naroito su jako
Velsa okupirale poetkom ovog stoljea. On pie veliki broj socijalnih studija i romana
iz drutvenog ivota. Meu studije te vrste mogu se ubrojati ovjeanstvo u stvara
nju, Brak, Prve i posljednje stvari, Predvianja itd., a od literarne proze, tih re
alistikih studija engleskog srednjeg drutva: Kolo sree, Ljubav i gosp. Lujem,
Kips, Istorija gospodina Polija i drugo. Za vrijeme prvog svjetskog rata Vels doiv
ljava razoaranja i u izvjesnoj mjeri trai utoita u religiji. Nekoliko njegovih romana
iz tog perioda blijeda su samo svjedoanstva o njegovom talentu i u njima teko moe
mo da prepoznamo pravog Velsa. Tek poslije rata, on e se vratiti svojoj pravoj inspiraci
ji, pisanju nauno-fantastinih romana, u koje je unosio i najvie naune strasti, ali i
najvie umjetnike intuicije.
Ma koliko njegova nauna, upravo nauno-publicistika djela imala odjeka meu i
talakom publikom u svijetu, ma koliko njegova realistika knjievnost o engleskom
drutvu ispunjavala jedan znaajan period u engleskoj knjievnosti, ono to poslije sve
ga ostaje i to e ostati kao najvrijednije u dugogodinjem stvaralakom naporu ovog iz
vanrednog Engleza to su njegove fantastine kratke prie i nauno-fantastini romani.
Vrata u zidu, Zemlja slijepih, Pokojni gospodin Elveam i ovjek koji je mo

143
 www.balkandownload.org

gao da ini uda, spadaju danas u klasiku kratke nauno-fantastine prie. Kao i il
Vern, engleski romansijer vodi nas u svijet mate i budunosti. Meutim, dok Vern sve
rjeava putem fizike, odnosno mehanike, Vels ide dalje, duboko u psihu ovjeka, jer su
bez toga organskog aspekta svi podvizi i sva ostvarenja mrtvi i neuvjerljivi. Prva vea
Velsova proza, mali roman Maina vremena predstavlja nam sliku daleke budunosti.
Naa planeta se hladi, sve umire. Zato ovjek ne bi sebi mogao da osigura let na drugu
planetu? Ovaj motiv izazvan je pojavom prve zemaljske avijacije, kao to je 1897. go
dine Vels napisao svog popularnog Nevidljivog ovjeka na osnovu vijesti o pronala
sku Rentgenovih zraka. Ali, ni u ovom romanu, kao ni prije ni kasnije, Velsa ne inte
resuje sm nauni proces nekog pronalaska. On u vezi sa pronalaskom studira ovjeka i
daje njegov odnos prema drutvu i pojavi u kome je nastala. Jo prije Nevidljivog o
vjeka Vels je objavio roman Ostrvo doktora Moroa u kome obrauje mogunost
promjene ivotinja u naprednije vrste, kirurkim putem. Velsu je ipak bilo stalo najvie
do toga da se naruga drutvu. Njegove preporoene ivotinje na ostrvu, na koji je pro
tjeran naunik Haksli, u stvari su parodija na pojedine tipove iz drutva. Romanom
Rat svjetova Vels postie najvie uspjeha. U tom djelu, objavljenom 1898., Vels opi
suje invaziju Marsovaca koji su bioloki daleko otili ispred ovjeka, zahvaljujui du
em razvoju vrste kroz koji su prolazili. Jasno je da su i njihova tehnika sredstva savr
enija i opasnija. Zatim slijede sve nova i nova djela iz podruja nauke i tehnike bu
dunosti, a Vels taj kontinuitet u pisanju nauno-fantastine literature nije potpuno pre
kidao ni u periodima u kojima se angaovao na realistikom romanu ili u svojim publi
cistikim stranstvovanjima.
Bez obzira koliko njegovi romani bili slikoviti, matoviti i bajkoviti, Vels se odlikuje
oblikovanjem radnje na vrstom tlu i konkretiziranim injenicama. ak i najsitnijim,
najdetaljnijim injenicama iz topografije, profesije, obinih ljudskih navika, kojim pot
krepljuje svaku svoju reenicu. Zato se njegove knjige itaju kao da se u njima opisuje
stvarni ivot, ma koliko nas vodili u svijet nemogueg: Kao i djela il Verna, Vels je u
svojim romanima predvidio razvoj mnogih grana nauke i tehnike, pa je, izmeu ostalog
u romanu Osloboeni svijet fiksirao mogunost upotrebe atomske energije, mnogo ra
nije nego to su o tome naunici rekli i jednu rije. Dokazao je, dakle, da nemogue vre
menom i razvojem postaje mogue. Fantastini svijet Herberta Dorda Velsa u mno
gome se ve danas ostvaruje, postaje stvarnost, istina.
M. DIZDAR

144
 TEHNIKI UREDNIK
Hilmo Hadi
Naslovnu stranu izradio: Mirko Stojnl. Korektor:
Zineta Peto

145
 www.balkandownload.org

Zabiljeke

1 Sarsapar illa preparat nainjen od korena istoimene biljke puzavice tropskih predela Ame
rike. Prim. prev.
2 Poetak latinske izreke: Vox et praeterea nihil glas i nita vie. Prim. prev
3 Albino ljudsko bie, ivotinja, ili biljka neprirodno bele boje. Prim. prev.
4 Refrakcija prelamanje svetlosti. Prim. prev.
5 Gini jedna funta i jedan iling.

146
147
Sadraj
Nevidljivi ovek 3
GLAVA I 5
GLAVA II 10
GLAVA III 15
GLAVA IV 20
GLAVA V 26
GLAVA VI 29
GLAVA VII 33
GLAVA VIII 40
GLAVA IX 41
GLAVA X 47
GLAVA XI 50
GLAVA XII 54
GLAVA XIII 59
GLAVA XIV 62
GLAVA XV 68
GLAVA XVI 70
GLAVA XVII 74
GLAVA XVIII 81
GLAVA XIX 85
GLAVA XX 90
GLAVA XXI 98
GLAVA XXII 103
GLAVA XXIII 109
GLAVA XXIV 117
GLAVA XXV 121
GLAVA XXVI 123
GLAVA XXVII 127
GLAVA XXVIII 135
EPILOG 140
H. D. VELS 142

148
Zabiljeke 146

149