GDJE SU NAŠI NAJMILIJI

GDJE SU NAŠI NAJMILIJI (2.
dio)
- priredio:Kenan Sarač
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
GDJE SU NAŠI NAJMILIJI

Prošlo je 27 godina, a za nas nisu prošle.
Za nas je i sada '92. godina i sada su nam prijetnja oni Srbi koji ne daju da obilježimo
mjesta na kojima su nas ubijali. Mi još uvijek tražimo kosti naših najdražih. Oni ne žele da
govore o tome. Ali, mi smo tu da pričamo...
Grad Foča još uvijek nije u stanju suočiti se sa zločinima iz 1992.godine. Ko je i od koga je
oslobodio Foču? U čije ime je ubijeno 3.000 civila? Ko je i u čije ime silovao djevojčice od
11 i 12 godina? Ko je i u čije ime silovao preko 600 djevojčica,djevojaka,žena,nena? Gdje su
ubijeni-nestali Fočaci za kojima se još uvijek traga? Gdje je 627 nestalih? Gdje smo to
danas? Kakva je bududnost koja se temelji na lažima i zločinima iz prošlosti?
1
Ekshumacija na lokalitetu Dragojevića buk, na podruĉju Foĉe, koja je poĉela prošle sedmice,
nastavljena je danas.
2
Portparol Instituta za nestale osobe BiH Lejla Ĉengić je kazala Feni da se, prema informacijama
Instituta, pretpostavlja da je rijeĉ o masovnoj grobnici u kojoj se nalaze posmrtni ostaci ţrtava
bošnjaĉke nacionalnosti koje su ubijene 1992. godine na ovom podruĉju.
Dodala je da posmrtni ostaci još nisu pronaĊeni.
3
– Rijeĉ je o smetljištu koje je nastalo u toku i nakon rata. Mi smo do sada došli na dubinu od 10
do 15 metara, a smetljište je dugo 120 i široko 60 metara. Pretraţivanje se vrši mašinski i ruĉno –
navodi Ĉengić.
4
Ekshumacija na ovom lokalitetu je poĉela prije sedam dana, trajala je tri dana, a potom je u
ĉetvrtak i petak prekinuta zbog veoma loših vremenskih uvjeta.
izvor:FENA
fotografije:internet/screenshot
oprema teksta:focanskidani
Posted on Novembar 15, 2017 · 1 komentar

FOĈA, XXV GODINA OD GENOCIDA : MASOVNE
GROBNICE (FOTO)
5
Anonymous
letter informing about the mass grave Jama Piljak, Foĉa (Source MPI)
Da se nikada ne zaboravi genocid u Foĉi

Genocid u Foĉi poĉeo je 7.aprila 1992. godine.
Stradanja Bošnjaka Foĉe u agresiji na BiH
Skoro tri (3) hiljade ubijenih i nestalih,
6
hiljade protjeranih. Od 1514 Bošnjaka nestalih
(ubijenih) u Foĉi do sada je ekshumirano 1014
ţrtava, a njihovi posmrtni ostaci pronaĊeni su
u 514 masovnih i pojedinaĉnih grobnica.
Na stotine silovanih ţena meĊu kojima su
i maloljetnice od 11 godina.
7
Lokacijska karta masovnih grobnica oko Foĉemasovna grobnica na lokalitetu Brod na Drini kod
Foĉe
8
masovna
grobnica na lokalitetu Glavica – Jeleĉ
masovna
grobnica na lokalitetu Gradina – Jeleĉ
9
masovna
grobnica na lokalitetu jama Piljak
masovna
grobnica na lokalitetu jama Piljak
10
masovna grobnica na lokalitetu Luke – Ratine
masovna grobnica na lokalitetu Mazoĉe
11
masovna grobnica na lokalitetu mezarja Tekija
masovna grobnica na lokalitetu Miljevina – Tuneli
12
masovna grobnica na lokalitetu Miljevina – Tuneli
masovna grobnica na lokalitetu Patkovina
13
masovna grobnica na lokalitetu Površinski kop Rudnik mrkog uglja Miljevina
14
masovna
grobnica na lokalitetu Površinski kop Rudnik mrkog uglja Miljevina
masovna grobnica na lokalitetu Površinski kop Rudnik mrkog uglja Miljevina
15
16
17
Rudnik Miljevina
masovna grobnica na lokalitetu Previla
18
masovna grobnica na lokalitetu Ratine
19
masovna grobnica
na lokalitetu rijeka Dobropoljka – ispod mosta
20
masovna grobnica na lokalitetu Sastavci u Foĉi
lokalitet Sastavci u Foĉi
21
22
masovna grobnica na lokalitetu sela Kosman
23
masovna
grobnica na lokalitetu Šljivovica
masovna
grobnica na lokalitetu Tabaci
24
masovna grobnica na lokalitetu Trošanj 1
masovna grobnica na lokalitetu Trošanj 2
25
masovna grobnica na lokalitetu Tuzlakova štala – Jeleĉ
masovna grobnica na trasi stare ţeljezniĉke pruge u blizini sela Jeleĉ kod Foĉe… radi se o 54.
masovnoj grobnici na podruĉju Općine Foĉa
26
masovne
grobnice na lokalitetu HE Buk Bijela
masovne
27
grobnice na lokalitetu sela ĐiĊevo
Selo Jeleĉ
28
ekshumacija
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
Rudnik Miljevina
39
40
41
42
43
44
FOĈA 1992. – 1995. : TUŢNA FOĈANSKA STATISTIKA
Mjesta
ekshumacije u općini Foĉa
45
VIDEO:
Foĉa na kraju svijeta – the end of the world
priredio:Kenan Saraĉ
design:Kenan Saraĉ
Posted on Juli 27, 2017

Ĉudan je grad Foĉa (foto)
46
Ĉudan je grad Foĉa
47
48
49
50
51
52
53
54
55
Ĉudan je grad Foĉa.
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
Čudan je grad Foča.
Čudan je grad Foča.
priredio:Kenan Sarač
design:Kenan Sarač
119
FOĈA 1992. : BOLNO PODSJEĆANJE NA GENOCID
FOĈA 1992. : BOLNO PODSJEĆANJE NA GENOCID
120
11. travnja, grupa pod vodstvom Murata Šabanovića zauzima hidroelektranu u Višegradu i prijeti
dizanjem brane u zrak ako JNA ne prestane s napadima na Višegrad i ne dopusti evakuaciju
stanovništva iz grada. Ratni recept, isproban na Bijeljini, ponovit će se u cijeloj istoĉnoj Bosni,
a najpoznatiji od prvih masakara će postati onaj u Foĉi, koja je osvojena 17. travnja. Srpske
paravojne snage, koje dolaze iz Crne Gore, pobile su gotovo tisuću više ljudi nego njihovi
prethodnici iz Drugog svjetskog rata, koji su 1941. zaklali oko 2.000 Muslimana i silovali
tamošnje ţene.[28] Moderni ĉetnici će u Foĉanskom genocidu,[29] ubiti 2.704 ne-Srba [30] a
Muslimanke, stare 15 ili više godina će biti zatvorene u logore za silovanje kako bi raĊale srpsku
djecu.[31][32]
[28] Partisans: War in the Balkans 1941 – 1945

[29] Prosecutor v. Radislav Krstic – Trial Chamber I – Judgment – IT-98-33 (2001) ICTY8 (2 August
2001), The ICTY, paragraph 589. citing Bavarian Appeals Court, Novislav Djajic case, 23 May 1997, 3 St
20/96, section VI, p. 24 of the English translation.
[30] IDC: Podrinje victim statistics.
[31] ICTY: The attack against the civilian population and related requirements.
[32] The Society for Threatened Peoples (GfbV): Documentation about war crimes – Tilman Zülch.
121
Nakon što su sela i gradovi u istoĉnoj Bosni bila pod kotrolom srpskih snaga, poput vojske,
policije, paravojnih formacija, a ponekad i samih srpskih seljaka, primjenjivan je uvijek isti
obrazac: muslimanske kuće su sustavno pretresane, pljaĉkane i spaljivane, a graĊani su uhićivani
ili okupljani na jednom mjestu, a ponekad tijekom samog procesa, premlaćivani ili ubijani.
Muškarci i ţene su odvajani, a većina ih je pritvorena ili izmasakrirana u logorima. Ţene su
odvoĊene na razna mjesta zatoĉenja, gdje su ţivjele u nepodnošljivim higijenskim uvjetima, a tu
su zlostavljane na mnoge naĉine, dok ih je većina sustavno silovana. Srpski vojnici ili policajci su
dolazili u zatoĉeniĉke logore, odabirali jednu ili više ţena, izvodili ih i silovali.
Kada se govori o ratnom zloĉincu i silovatelju Radomiru Kovaĉu koji je ţene za silovanje
zakljuĉavao u svojem stanu i ostavljao ih bez hrane da skapavaju od gladi, moramo se sjetiti i
njegovog roĊaka koji je tim ţenama dostavljao hranu preko prozora i kasnije na suĊenju svjedoĉio
o zloĉinima svog roĊaka [124] ili se trebamo sjetiti sluĉaja Almire S. za ĉiju je slobodu njen srpski
susjed platio 5,600 njemaĉkih maraka u doba kada je mjeseĉna plaća bila ispod 50 maraka [125]
[124] FINDINGS OF THE TRIAL CHAMBER, toĉka 752
[125] Ţene ţrtve silovanja pod udarom zakona
122
Po mjestima smrti najviše ţrtava je bilo u dolini rijeke Drine gdje je bilo ubijeno ili poginulo
28 666 ljudi ili 30% od svih ţrtava rata dok se na drugom mjestu nalazi Sarajevo s 14 656
ţrtava.[2] Prije rata na podruĉju današnje Republike Srpske je ţivjelo više od 500 tisuća Nesrba, a
nakon rata ih je ostalo samo 20 tisuća.[165]
[165] The Unindicted: Reaping the Rewards of ―Ethnic Cleansing‖ in Prijedor, HRW – 1. sijeĉnja
1997.
Današnju nacionalnu sliku na podruĉju Republike Srpske nam daruje grad Foĉa poznat po
genocidu nad bošnjacima 1992. godine [174]. Prije rat u gradu je ţivjelo 22,500 Bošnjaka, a
sada ih ima samo 4,000 [175].
[174] Prosecutor v. Radislav Krstic – Trial Chamber I – Judgment – IT-98-33 [2001 ICTY 8 (2
August 2001)]
[175] World Agenda: US hopes for Bosnia rest on town mayor's shoulders, Timesonline
28.05.2009.
123
Sveukupno po sluţbenim podacima od 2,2 milijuna ratnih izbjeglica [172] smatra se da ih se
1,026,692 vratilo u Bosnu i Hercegovinu, a njih 467,297 ih se vratilo u entitet gdje su manjina i to
njih 274,965 se vratilo u Federaciju Bosnu i Hercegovinu, 170,237 u Republiku Srpsku i 22,095 u
Distrikt Brĉko. [173].
[172] BiH politicians squabble over census details
[173] UNHCR statistical Summary as of 31. December 2008.
fotografije: flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik
Posted on Juni 30, 2017

Je suis Foĉa : PATRIOTSKE LAŢE I
PARALAŢE (varijacija)
124
Tragom nestalih…Sjećanjem protiv nestanka…
E, moja Foĉo, presudi ti sama sebi za sva vremena, sa svojim jamama, grobnicama…
Hajde više da se ne igramo maĉke i miša, recite gdje su i koliko ih je? koliko puta ste premještali
one koje ste ubili? Te je na jednom mjestu identifikovana lobanja, trup, dijelovi garderobe, a onda
na drugom kosti ruku, nogu.. I taman, onaj oĉajniĉki smiraj porodica, bar su našli, sahranili svoje
najmilije, a onda pismo o novoj DNK potvrdi.
Koliko puta pobijeni graĊani Foĉe nesrpske nacionalnosti trebaju biti sahranjeni. Koliko ćete puta
više da ih ubijate!!!
125
126
127
Pucajući u nenaoruţane nevine ljude, ubijajući svoje komšije muslimane, ubivši njih 3000… što
djece,što omladinaca,što djevojaka,što odraslih, što starih…takozvana republika srpska je
presudila sama sebi.
128
Stalna priĉa ko je prvi poĉeo je zastarjela tehnolodija…Ako hoćete istinu – vi ste poĉeli, i ĉuuuj
još za neke rat nije završen, pojedinci ĉekaju poziv pataloške nemani za neki novi rat.
Foĉo, presudila si sam sebi, ne pozivaj se i ne prozivaj ni presude Haškog tribunala, ni suda BiH
za ratne zloĉine, ni suda tvoje historije, dok su na tvojoj ikonografiji ĉetnici…Šta nas snaĊe, a
Sutjeska je paradigma otporu fašizmu i fašistiĉkim hordama.
129
130
Tu si se tek dokazala, Foĉo!!! Tu si se dokazali ko si i gdje si…Ništa više ne treba reći, jer ta djela
govore sa hiljadu rijeĉi. Takoreći 3000 rijeĉi.
Srbi su sami sebi pucali u sljepooĉnicu, sami su sebi prosuli mozak.
priredio : Kenan Saraĉ, Sarajevo,30.06.2017.
_____
131
UBILI SU ME NEBROJENO PUTA : U Foĉi me brutalno ubiše 3 000 puta
Piše: Merjem Erna Mušinović
‖ Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo. ‖
…. Ubili su me nebrojeno puta. Ubijali su me planski, sistematski i organizovano u kratkim

vremenskim periodima. Pojedinaĉno i u grupama. S
trijeljanjem i spaljivanjem.
Klanjem i muĉenjem. Bombama i metcima. Davljenjem i logorima. Granatiranjem i snajperskim
hicima… Etniĉkim ĉišćenjem. Silovanjem. Urbicidom. Nasilnim pokrštavanjem. Ubijanjem
kulturnih, vjerski i historijskih obiljeţja….
Danteovim Paklom…
Ubijaju me ponovo zaboravom i negiranjem…
Ubili su me u Sarajevu oko 18 889 puta.. 1 601 put, ubili su me još kao dijete.
U Višegradu me ubiše preko 3 000 puta. Ubiše me od godinu dana. Ensar mi je bilo ime. Ubiše
me i od pet godina, Elma sam se zvala, ne znam da li me se sjećaju?
U Foĉi me brutalno ubiše oko 3 000 puta. Nazvaše me Srbinje. Iako sam bila pod zaštitom
UNESC-a, izbrisaše mi svaki trag postojanja još iz XV stoljeća.
U Kljuĉu me ubiše preko 700 puta. Muĉiše me 1 161 put samo u Manjaĉi. Ne bi im dosta, pa me
ubiše od devet mjeseci i ĉetiri godine. Amila mi bješe ime. I Almir se zvah samo ĉetiri godine.
U Vlasenici me ubiše i prisilno protjeraše 14 030 puta.
132
U Prozoru me ubiše 254 puta, a u Vitezu 514 puta.
U Brĉkom me ubiše oko 3 000 puta.

U Zvorniku za samo dva mjeseca, ubiše me 800 puta. Više nisam brojala, jer dok su me
ubijali, istovremeno prisilno su me i protjerali 15 436 puta.
U Sanskom Mostu, ubiše me 800 puta. U 30 masovnih grobnica me sahraniše. Ali ja i
mrtva priĉam iz Hrastove Glavice i Sasine. A moj glas se ĉuje iz još 28 grobnica
masovnih.
U Prijedoru me ubiše 3 173 puta. Ubiše me 102 puta kao dijete sa ‖ bijelom trakom‖ na ruci.
Deportovaše me i protjeraše 53 000 puta. 200 puta, grupno, svoj put spasa završih na Korićanskim
stijenama, a u Tomašici još uvijek me traţe. Ne znam koliko puta će me pronaći.
U Srebrenici ubiše me više hiljada puta. 1 000 – 1 500 puta, odjednom ( grupno ) ubiše me u
Kravicama samo. U Bratuncu, školi ‖ Vuka Karadţića‖.. Deportovaše me 30 000 puta…
Ubiše me nebrojeno puta na razliĉite naĉine. Grupno i pojedinaĉno. Kao odraslu i kao dijete. Kao
muškarca i kao ţenu. Ubiše me nebrojeno puta, kosti moje razbacujući od Une do Drine, od Save
do mora…. Nema mjesta u BiH gdje me nisu ubili… U svakom gradu, općini, selu, zaseoku..
Ubili su me toliko puta da me nikad neće u cjelosti pronaći…
Da, ja sam mrtva! Samo ĉekam svoj red za sahranu, dozivajući iz masovnih grobnica, primarnih,
sekundarnih i tercijarnih… Dozivam šumom bosanskih rijeka, daškovima vjetrova
šuma i planina.. Dozivam kotlinama rijeka bosanskih…. Dozivam da me sahrane svakim pedljom
zemlje Bosanske..
Ubili su me nebrojeno puta. Ja samo ĉekam svoj red da me nebrojeno puta i sahrane…
(* samo neki podaci o ubijanju civila u periodu 1991-1995:
‖ Bosanska knjiga mrtvih‖, podaci Haškog tribunala, te zapisi o genocidu –
Emir Ramić, ĉlan Internacionalnog ekspertnog tima Instituta za istraţivanje genocida u Kanadi)
Merjem Erna Mušinović
preuzeto
sa:https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1099892300050533&set=a.383768558329581.908
15.100000893193518&type=3&theater
naslov promjenio:Kenan Saraĉ
fotografije:flickr ekranportal13
Posted on Maj 4, 2017 · 43 komentara
FOĈA 1992. : Tuţna priĉa Midhete Kaloper Oruli iz
Slatine kod Foĉe
133
Midheta Kaloper Oruli iz Slatine kod Foĉe je 26. aprila 1992. godine pobjegla je sa familijom i
drugim mještanima Slatine kraj Foĉe u Goraţde, taĉnije u Kokino Selo kraj Goraţda.
O majci sam saznala da je zapaljena u kući nedaleko od mjesta gdje je ranjena… I

SADA
VIDIM KAKO NEDALEKO OD NJENOG TIJELA LEŢI TRUDNICA U DEVE TOM MJESECU.
BILA JE MRTVA, ALI S E BEBA U NJOJ JOŠ VR TJELA. TO MI SE TAKO USJEKLO DA SE I
DANAS, KADA VIDIM TRUDNICU, TOGA SJETIM… MIDHETA KALOPER ORUL I – JE
KRAJEM MAJA 1992. GODINE IZGUBILA OSAM ĈLANOVA PORODICE, A ONDA JE
ZAROBLJENA. PREŢIVJE LA JE ZATOĈENIŠTVO, ZLOSTAVLJANJA, ZBJEGOVE… DANAS
RADI SA DRUGIM LJUDIMA KOJI SU PREŢIVJELI ISTO ILI SLIĈNO, ŢELEĆI IM POMOĆI.
―Zajedno s majkom, dvojicom braće i sestrom, te drugim mještanima Slatine kraj Foĉe, 26.
aprila 1992. godine pobjegla sam u Goraţde, zbog napada koji su poĉeli na tom podruĉju. Tada
sam imala 18 godina.
134
U Foĉi je vladala grozna atmosfera. Podjele su bile vidljive meĊu Srbima i muslimanima –
vozili su se razliĉitim autobusima, izlazili u razliĉite kafiće…
Odluĉili smo da idemo u Kokino Selo kraj Goraţda, gdje smo imali porodicu. A onda su poĉeli
napadi na Goraţde. Prvi je bio 4. maja 1992. godine. No, dan koji ja nikada neću zaboraviti tek je
uslijedio. I danas me svaki 22. dan u mjesecu asocira na taj maj.
U jutarnjim satima, negdje oko pola pet, 22. maja 1992. godine poĉeo je napad na Kokino Selo.
Pobjegli smo u kuću nekog Bogdanića, pošto je bila bolje graĊena i jer su navodno podrumi bili
sigurniji. No, tog kobnog jutra niko nas nije mogao saĉuvati osim dragi Bog.
Muškarci iz sela su pokušali pruţiti neki otpor, ali je bilo bezuspješno. Nakon dva sata, upale su
srpske snage i više niko nije znao šta se dešava. Narod je bjeţao gdje je ko stigao. Sestra i ja smo
bile na spratu kuće. Pošto nismo mogle izaći na vrata, jer se pucalo, skoĉile smo s balkona, dva
metra od zemlje.
135
U podrumu su bili mama i jedan brat, koji je bio bolestan. Drugi je bio s vojskom. Svi su izašli.
Bilo je ranjenih, krvavih, a još uvijek se pucalo… Tog dana je i nebo gorjelo.
Ipak, uspjela sam pobjeći u svom tom haosu. Došla sam do jedne prodavnice i sakrila se ispod
stepenica. Onda je dotrĉao i moj brat Midhat i legao pokraj mene. Dotrĉao je i jedan roĊak, koji
je pogoĊen dok me pokušavao zaštititi. Metak koji je njega ubio, mene je samo okrznuo.
Nedaleko od stepenica vidjela sam majku i drugog brata, neku djecu i tri trudnice, te moju
sestru… Kada se malo stišala pucnjava, otrĉala sam tamo i legla pokraj njih. Isto je pokušao i
moj brat Midhat, ali je pogoĊen pao pokraj ceste. Tek kasnije sam saznala da je
mrtav. Onda je jedan metak pogodio majku kroz noge, a ona nije ni glasa pustila. Sjećam se
da su meci letjeli na sve strane. Mene je ruksak sa garderobom, koji mi je bio na glavi, spasio od
smrti. Bio je sav izrešetan.
Na tom istom mjestu kasnije je pogoĊena daidţina kćerka, koja je imala 12 godina. Malo
kasnije sam na sebi osjetila nešto teško i vruće. Rodica koja je bila kraj mene, kada je podigla
glavu da vidi gdje joj je sin, pogoĊena je direktno u glavu i mrtva je pala preko mene.
Iznenada je pucnjava prestala i pozvali su nas da se predamo. Napad na Kokino Selo preţivjelo je
36 ljudi, ali smo svi zarobljeni. Kazali su nam da ustanemo i poredamo se uza zid prodavnice.
Sjećam se da su neki bili u uniformama bivše milicije, neki u šarenim vojnim uniformama, ali
nikog nisam poznavala.
136
Majka je još bila ţiva, ali mi nisu dali da joj priĊem. I ostala je na tom mjestu. Ja sam uzela
bolesnog brata i rodicinu kćerku Lejlu, koja je imala 13 mjeseci. Morala sam je uzeti jer je
rodica ubijena. I sada vidim kako nedaleko od njenog tijela leţi trudnica u devetom
mjesecu. Bila je mrtva, ali se beba u njoj još vrtjela. To mi se tako usjeklo da se i danas,
kada vidim trudnicu, toga sjetim.
Mislili smo da će nas tu kraj prodavnice pobiti, ali su nas otjerali u neku kuću, te malo kasnije
odvedeni smo do neke druge kuće, gdje smo zatekli jednu ţenu s bebom od tri dana, te dvoje
staraca.
Tu smo i prenoćili, i sve su nas popisali. Još nisam znala šta se desilo sa ranjenim i ubijenim.
Naredno jutro dolaze ponovo isti oni policajci i vojnici i vode nas u sljedeću kuću. Sve što smo
imali vrijednosti oduzeli su nam, a onda nas ispitivali. Prozvali su mene i sestru.
Prvo su mene ispitivali i pitali ko je organizovao odbranu, koliko nas je bilo, da li sam bila ĉlan
Stranke demokratske akcije (SDA) i sliĉno. Jedan od tih ljudi koji su nas ispitivali ošamario me.
U toj kući ostajemo 11 dana. Vojnici su ĉesto dolazili i plašili nas. Sjećam se nekog koga su zvali
Majdok, koji je vadio brojanice i govorio nam da ih je u Vukovaru od Hrvata skinuo. On je htio
odvesti mog bolesnog brata, ali kada sam se od straha onesvijestila, odustao je.
Onda su nas prebacili u neku osnovnu školu, izmeĊu dva brda, bez kuća okolo. Prijetili su nam da
će doći ‗Beli orlovi‘ i odvesti djevojke. Tu smo preţivjeli strašne stvari. I danas sanjam kako
bjeţim od ljudi koji su tu dolazili i ĉuvali nas. Zlostavljali su nas i fiziĉki i psihiĉki. U istoj
prostoriji u kojoj smo bili zatvoreni, morali smo jesti, spavati i vršiti nuţdu. Ţene su
odvoĊene, ali niko o tome nije govorio. Jedne veĉeri su htjeli mene da izvedu, ali nije dala moja
sestra.
Blizu te prostorije u školi bio je stan nekog uĉitelja, u koji su prebacili nas nekoliko. MeĊu nama
su bile dvije trudnice i ţena sa djetetom. Mene su prebacili sa malom Lejlom, ali nisu doveli i
brata i sestru. Nekoliko dana nismo znali jedni za druge, a onda su i njih doveli na moju molbu.
Par dana poslije, svi zajedno smo prebaĉeni u jednu kuću u obliţnje selo, ali smo uskoro opet
vraćeni u školu i nakon nekoliko dana osloboĊeni. To je bilo u julu 1992. godine. Doveli su nas na
neki put i rekli da idemo. Bili smo umorni, neokupani, ušljivi… Hodali smo i stigli do napuštenog
sela. Tu nas je opkolila neka vojska. Kada smo izašli, vidjeli smo da imaju oznake Armije BiH na
uniformama. Bili smo slobodni.
Ja dalje sa Lejlom i bratom idem za Mostar, a sestra ostaje. Baš nekako u to vrijeme poĉinju
sukobi izmeĊu Hrvatskog vijeća obrane i Armije u Mostaru. Ipak ostajemo neka dva mjeseca kod
porodice. Tu sam ostavila Lejlu, a ja s bratom produţila za Ĉapljinu, gdje smo takoĊer imali
porodicu. Oni su otišli u Zagreb, a nas dvoje ostajemo sami u njihovoj kući.
Nikoga nismo znali, a nismo imali ni novca. Uskoro su nas izbacili na ulicu. U tom periodu u
Ĉapljini su poĉeli odvoditi muslimane u zatoĉeništvo. U augustu smo i mi zarobljeni i odvedeni u
tvornicu keksa ‗Lasta‘. Ostali smo tri dana i onda prebaĉeni do Jablanice, gdje smo osloboĊeni, pa
smo prešli do mjesta Buturović Polje, gdje ostajemo više od dvije i po godine.
Zajedno s bratom, u maju 1996. godine dolazim u Sarajevo, gdje još uvijek ţivim.
137
Nakon rata, Bog mi je dao pa sam se udala i rodila dvije kćerkice i imam divnog muţa. O majci
sam saznala da je zapaljena u kući nedaleko od mjesta gdje je ranjena. Godine 1997. su
ekshumirali njene posmrtne ostatke. Bratovo tijelo još uvijek nisam pronašla.
prema zabiljeţci Aide Alić i objavi BIRN – Justice Report, od 31. oktobra, 2008. za
focanskedane priredio:Kenan Saraĉ.
 U Kokinom Selu krajem maja 1992. godine izgubila sam osam ĉlanova porodice. – kazuje
Midheta Kaloper Oruli.
VIDEO:
Podaci o procesuiranim zloĉincima Foĉa 92. – 95.
https://youtu.be/FyO-bSrC1aU
138
VIDEO:
Potresna priĉa: Midheta Kaloper Oruli ―Trudnica daje još znakove ţivota, a beba u stomaku se
okreće‖
https://youtu.be/xlGg1-7CNeA
VIDEO:
EMISIJA ―SASVIM ISKRENO‖ – UDRUŢENJE ŢRTAVA RATA FOĈA 92.-95. – 23.06.2018.
– MTV IGMAN
https://youtu.be/pkm_-zzxDNE
design:Kenan Saraĉ
*********
vidi još:
25 GODINA OD GENOCIDA : Grad Foča nije u stanju suočiti se sa zločinima iz 1992. (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/09/25-godina-od-genocida-grad-foca-nije-u-stanju-
suociti-se-sa-zlocinima-iz-1992-foto/
Grad Foča nije u stanju suočiti se sa zločinima iz 1992.
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/grad-foca-nije-u-stanju-suociti-se-sa-zlocinima-iz-
1992/
NISMO SMJELI SPOMINJATI DA SU NAS ČETNICI UBIJALI
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/nismo-smjeli-spominjati-da-su-nas-cetnici-ubijali/
FOTO:25.GODINA OD OSNIVANJA KONCENTRACIONIH LOGORA ZA BOŠNJAKE U FOČI.
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/foto25-godina-od-osnivanja-koncentracionih-
logora-za-bosnjake-u-foci/
NAGRADA ZA POČINJENE ZLOČINE
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nagrada-za-pocinjene-zlocine/
Nena Fata Durid iz Foče: Crna i gorka je sudbina nas majki, supruga… (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nena-fata-duric-iz-foce-crna-i-gorka-je-sudbina-
nas-majki-supruga-foto/
Фоча: U 3D VERZIJI!
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/14/%d1%84%d0%be%d1%87%d0%b0-u-3d-verziji/
139
ZLOČINCI IZ FOČE – ADNAN IH JE PREPOZNAO…
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/12/zlocinci-iz-foce-adnan-ih-je-prepoznao/
Četnička iživljavanja kroz masovna silovanja
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/cetnicka-izivljavanja-kroz-masovna-silovanja/
Suđenje u Foči:Svjedoci bez saznanja
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/sudenje-u-focisvjedoci-bez-saznanja/
Grad Foča nije u stanju suočiti se sa zločinima iz 1992.

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/grad-foca-nije-u-stanju-suociti-se-sa-zlocinima-iz-
1992/
Foča, 1992.: Ko nije doživio, ne razumije!!!
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/08/foca-1992-ko-nije-dozivio-ne-razumije/
25 GODINA OD OSNIVANJA LOGORA U FOČI : Moramo učiniti sve da se o našim golgotama priča
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/06/25-godina-od-osnivanja-logora-u-foci-moramo-
uciniti-sve-da-se-o-nasim-golgotama-prica/
AGRESORI DE NEKAD MORATI BOSNI I NJENIM GRAĐANIMA PLATITI PRIČINJENU ŠTETU
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/agresori-ce-nekad-morati-bosni-i-njenim-
gradanima-platiti-pricinjenu-stetu/
Država BiH i njeni građani nisu obeštedeni za štetu pričinjenu agresijom
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/drzava-bih-i-njeni-gradani-nisu-obesteceni-za-
stetu-pricinjenu-agresijom/
FOČA 1992. : Tužna priča Midhete Orelj iz Slatine kod Foče
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/foca-1992-tuzna-prica-midhete-orelj-iz-slatine-kod-
foce/
The nightmare of Foca
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1184531.stm
KAKO SU ZELENE BERETKE (ZE-BE) SA KOKARDAMA I CRNIM ŠUBARAMA NAPALE FOČU 7. APRILA
1992.
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/11/kako-su-zelene-beretke-ze-be-sa-kokardama-i-
crnim-subarama-napale-focu-7-aprila-1992/
25 godina od GENOCIDA u Foči : Dan kada su otišli Ševal Bedirevid i Mehmed – Meca Kamerid
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/02/25-godina-od-genocida-u-foci-dan-kada-su-otisli-
seval-becirevic-i-mehmed-meca-kameric/
Foča gori – oslobađanje grada od muslimana/Bošnjaka (1992) (video)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/21/foca-gori-oslobadanje-grada-od-
muslimanabosnjaka-1992-video/
FOČA:STRADANJE FAMILIJE SALČINOVID IZ ALADŽE (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/02/focastradanje-familije-salcinovic-iz-aladze-foto/
Foča – sinonim za ratna silovanja
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/16/foca-sinonim-za-ratna-silovanja/
FOČA, 7. april 1992. – 7.april 2017 : 25 godina od početka GENOCIDA u Foči
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/07/foca-7-april-1992-7-april-2017-25-godina-od-
pocetka-genocida-u-foci/
25 godina od GENOCIDA u Foči : Stradanja civila na Mehkim brdima, Ratinama i tunelima u Miljevini
(presude Suda BiH)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/13/25-godina-od-genocida-u-foci-stradanja-civila-na-
mehkim-brdima-ratinama-i-tunelima-u-miljevini-presude-suda-bih/
FOČA 1992. – 1995.:DNEVNIK ZLOČINA (dokumenti,svjedočanstva)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/12/22/foca-1992-1995-dnevnik-zlocina-
dokumentisvjedocanstva/
140
VJEČNO HUČE DRINA, TARA, SUTJESKA, BISTRICA, DEHOTINA…KRV PLIVA PO NJIMA…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/06/vjecno-huce-drina-tara-sutjeska-bistrica-cehotina-
krv-pliva-po-njima/
FOČA : GRAD U KOJEM JE POČINJEN GENOCID (foto i video)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/22/foca-grad-u-kojem-je-pocinjen-genocid-foto-i-
video/
25 godina od GENOCIDA u Foči : SVIM FOČACIMA KOJI SU UBIJENI I KOJI NESTADOŠE TOKOM
AGRESIJE NA BiH 1992. – 1995.
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/21/25-godina-od-genocida-u-foci-svim-focacima-koji-
su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-1995/
GODIŠNJICE : 25 i 75 GODINA OD GENOCIDA U FOČI
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/09/godisnjice-25-i-75-godina-od-genocida-u-foci/
FOČA (1992.-2017.) – ČETVRT STOLJEDA GORČINE : TZV. PROTJERNICE (ODOBRENJA…itd)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/12/foca-1992-2017-cetvrt-stoljeca-gorcine-tzv-
protjernice-odobrenja-itd/
Nedu da zaboravim! : Foča 1992. – 1995. (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/13/necu-da-zaboravim-foca-1992-1995-foto/?frame-
nonce=0f51403fbd
Foča : A Closed, Dark Place – /July 1998 – Vol. 10, No. 6 (D)/
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/21/foca-a-closed-dark-place-july-1998-vol-10-no-6-d/
GENOCID U FOČI 1992.-1995. : ČETIRI TUŽNE PRIČE IZ MOJE MAHALE (napisao:Ševko Kadrid)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/14/genocid-u-foci-1992-1995-cetiri-tuzne-price-iz-
moje-mahale-napisaosevko-kadric/
FOČA 1992.- 1995.:ZABORAVITI? PA OVI SU JOŠ ŽIVI…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/17/foca-1992-1995-zaboraviti-pa-ovi-su-jos-zivi/
FOČA 1992. – 1995.: Zločini i zločinci / Zločincima nema ko da sudi (arhiv 2004. godina)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/31/foca-1992-1995-zlocini-i-zlocinci-zlocincima-nema-
ko-da-sudi-arhiv-2004-godina/
Dr Ibrahim Karovid:Foča je bila okovana,zatvoren grad, jedna jako čvrsta ljuštura (svjedočenja)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/06/dr-ibrahim-karovicfoca-je-bila-okovanazatvoren-
grad-jedna-jako-cvrsta-ljustura-svjedocenja/
Foča 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom
https://focanskidani-wordpress-
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-1995-kazneno-
popravni-dom/amp/?amp_js_v=9
U ZLOČINIMA ‘92. UČESTVOVALI I FOČANSKI LJEKARI:BOŠNJACIMA VADILI KRV I DAVALI RANJENIM
SRBIMA (FOTO I VIDEO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/29/u-zlocinima-92-ucestvovali-i-focanski-
ljekaribosnjacima-vadili-krv-i-davali-ranjenim-srbima-foto-i-video/
Foča 1992.:NEMOJTE NAS UBITI, DRUŽE NASTAVNIČE!
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-nemojte-nas-ubiti-druze-
nastavnice/?frame-nonce=bad6c712ec
SJEDAŠ LI SE FOČE?:Zašto je zaboravljena Foča? izbor tekstova sa portala focanskidani,flickr-a i
facebooka priredio:Kenan Sarač
issuu.com
SJEDAŠ LI SE FOČE?:Zašto je zaboravljena Foča? izbor tekstova sa portala focanskidani,flickr-a i
facebooka priredio:Kenan Sarač
https://www.scribd.com/document/344728433/SJE%C4%86A%C5%A0-LI-SE-FO%C4%8CE-
Za%C5%A1to-je-zaboravljena-Fo%C4%8Da
SJEDAŠ LI SE FOČE?:Zašto je zaboravljena Foča?
https://www.academia.edu/32367421/SJE%C4%86A%C5%A0_LI_SE_FO%C4%8CE_Za%C5%A1to_je_z
aboravljena_Fo%C4%8Da
141
FOČA 1942. – 1992. – 2017. 75 i 25 godina od GENOCIDA u Foči (izbor tekstova sa portala
focanskidani, flickr-a i facebooka) Priredio:Kenan Sarač
https://www.scribd.com/document/343563019/FO%C4%8CA-1942-1992-2017
GENOCID U FOČI 1992. – 1995. – Kenan Sarač
https://www.academia.edu/30934182/GENOCID_U_FO%C4%8CI_1992._-_1995._-
_Kenan_Sara%C4%8D
Genocid u Foči 1992. – 1995. priredio : Kenan Sarač
https://www.scribd.com/document/336614969/Genocid-u-Fo%C4%8Di-1992-1995-priredio-Kenan-
Sara%C4%8D
Posts about genocid on focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/category/genocid/
Posts about dokumenti written by focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/category/dokumenti/
Posts about bošnjaci written by focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/category/bosnjaci/
Posts about bosna i hercegovina on focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/cat…/bosna-i-hercegovina/
Posts about foča on focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/category/foca/
Posts about ubijeni written by focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/category/ubijeni/
FOČA 1992. : Silovanja po kudama – silovanja po povratku s ratišta (Žarko Vukovid, suđenje za ratni
zločin počinjen u Foči – završen dokazni postupak Optužbe, 3.dio)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/22/foca-1992-silovanja-po-kucama-silovanja-po-
povratku-s-ratista-zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-foci-zavrsen-dokazni-postupak-
optuzbe-3-dio/
FOČA 1992. : Silovanja po kudama – silovanja po povratku s ratišta (Žarko Vukovid, suđenje za ratni
zločin počinjen u Foči, 2.dio)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/14/foca-1992-silovanja-po-kucama-silovanja-po-
povratku-s-ratista-zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-foci-2-dio/
FOČA 1992. : Silovanja po kudama (Žarko Vukovid, suđenje za ratni zločin počinjen u Foči)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/19/foca-1992-silovanja-po-kucama-zarko-vukovic-
sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-foci/
FOČA:Koliko još ima neidentifikovanih i neispričanih priča?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/09/focakoliko-jos-ima-neidentifikovanih-i-
neispricanih-prica/
GENOCID U FOČI 1992. : Stradanje familije Avdagid u centru grada
https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/06/genocid-u-foci-1992-stradanje-familije-avdagic-u-
centru-grada/
Odobašid Damir i Amir
https://focanskidani.wordpress.com/2015/10/12/odobasic-damir-i-amir/
Foča 1992:Žrtve ratnog zločina, žrtve i poslije smrti
https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/20/foca-1992zrtve-ratnog-zlocina-zrtve-i-poslije-smrti/
FOČANSKE TUŽNE PRIČE:Ramiz Bitevija , u ratu ostao bez roditelja, 31.01.2013. nakon nesrede
izgubio bitku za život!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/02/01/focanske-tuzne-priceramiz-bitevija-u-ratu-ostao-
bez-roditelja-31-01-2013-nakon-nesrece-izgubio-bitku-za-zivot/
142
FOČA 1992.:STRADANJE PORODICE KUKAVICA IZ SELA ŠTOVID, OPDINA FOČA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/07/foca-1992-stradanje-porodice-kukavica-iz-sela-
stovic-opcina-foca/
Enisa Salčinovid, preživjela žrtva logora “Partizan” u Foči (foto i VIDEO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/01/enisa-salcinovic-prezivjela-zrtva-logora-partizan-u-
foci-foto-i-video/
JELEČ : NE TAKO OBIČNA PRIČA O LJUBAVI
https://focanskidani.wordpress.com/2016/06/28/jelec-ne-tako-obicna-prica-o-ljubavi/
FOČA 1992. : ŽRTVE GENOCIDA (stradanje porodice Durid) (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/27/foca-1992-zrtve-genocida-stradanje-porodice-
duric-foto/
Tužne fočanske priče : Suad (Mustafe) Derviševid
https://focanskidani.wordpress.com/2016/12/22/tuzne-focanske-price-suad-mustafe-dervisevic/
Fočanske tužne priče: Priča o Adili Kovačevid
https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/04/focanske-tuzne-price-prica-o-adili-kovacevic/
Žrtve Fočanskog GENOCIDA : TRAŽI SE Smail Đozo
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/25/zrtve-focanskog-genocida-trazi-se-smail-dozo/
25 godina od GENOCIDA u Foči : Tužna priča iz sela Bjeliš iz 1992.godine
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/22/25-godina-od-genocida-u-foci-tuzna-prica-iz-sela-
bjelis-iz-1992-godine/
Foča 1992. : SVJEDOČENJA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-svjedocenja/
25 godina od GENOCIDA u Foči : ŽRTVE FOČANSKOG GENOCIDA – Zulfo Durid
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/01/25-godina-od-genocida-u-foci-zrtve-focanskog-
genocida-zulfo-duric/
FOČA 25 godina poslije : Enisina priča
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/12/foca-25-godina-poslije-enisina-prica/
foce/
Evropo sretan ti 9.maj – Dan logoraša
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/10/evropo-sretan-ti-9-maj-dan-logorasa/
FOČA:UZ 9. MAJ – DAN LOGORAŠA BiH/VJEČNO HUČI SUTJESKA/KO NAS BRE ZAVADI?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/09/focauz-9-maj-dan-logorasa-bihvjecno-huci-
sutjeskako-nas-bre-zavadi/
VJEČNO HUČE DRINA, TARA, SUTJESKA, BISTRICA, DEHOTINA…KRV PLIVA PO NJIMA…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/06/vjecno-huce-drina-tara-sutjeska-bistrica-cehotina-
krv-pliva-po-njima/
25 GODINA OD OSNIVANJA LOGORA U FOČI : Moramo učiniti sve da se o našim golgotama priča
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/06/25-godina-od-osnivanja-logora-u-foci-moramo-
uciniti-sve-da-se-o-nasim-golgotama-prica/
BH APSURDI : I psi lutalice su ušli u zakon, a gdje su tu logoraši? Ima li ljudi na obzorju…
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/30/bh-apsurdi-i-psi-lutalice-su-usli-u-zakon-a-gdje-su-
tu-logorasi-ima-li-ljudi-na-obzorju/
143
stovic-opcina-foca/
foci-foto-i-video/
duric-foto/
UDRUŽENJE ŽRTAVA RATA FOČA 92.-95. – U EMISIJI “SASVIM ISKRENO” MTV IGMAN OD 23.06.2018.
https://focanskidani.wordpress.com/2018/06/23/udruzenje-zrtava-rata-foca-92-95-u-emisiji-sasvim-
iskreno-mtv-igman-od-23-06-2018/
Posted on Mart 5, 2017 · 15 komentara

DO SADA U BIH PRONAĐENO I IDENTIFICIRANO
VIŠE OD 22.500 NESTALIH OSOBA
Navodi da se i pored znaĉajnih rezultata i dalje suoĉavaju s velikim brojem nestalih, dodajući da
se još uvijek traga za 7.000 nestalih osoba.
144
―Na podruĉju Gornjeg Podrinja rijeka Drina i jezero Perućac su jedne od najvećih masovnih
grobnica na ovim prostorima. Iz jezera Perućac 2010. godine ekshumirana su 373 skeletna
ostatka‖, navodi Ĉengić.
―MeĊu 22.500 identificiranih ţrtava više od 600 su maloljetnici‖, kaţe Ĉengić.
Nakon rata do danas pronaĊeno je i identificirano više od 22.500 nestalih osoba od oko 31.500 ĉiji
je nastanak prijavljen kao posljedica rata u Bosni i Hercegovini.
―Oko 2.600 ekshumiranih, a neidentificiranih posmrtnih ostataka nalazi se u 12 mrtvaĉnica i
spomen-kosturnica u BiH. Do sada je ukupno ekshumirano oko 25.000 posmrtnih ostataka,
uzimajući u obzir i identificirane i neidentificirane posmrtne ostatke‖, izjavila je Feni
glasnogovornica Instituta za nestale osobe BiH Lejla Ĉengić, govoreći o aktivnostima traţenja i
identifikacije nestalih osoba u proteklih 25 godina, od sticanja nezavisnosti BiH.
Po njenim rijeĉima, moguće je da neki posmrtni ostaci koji su ekshumirani i leţe u objektima gdje
se ĉuvaju posmrtni ostaci, nisu iz mandata Instituta za nestale osobe BiH, odnosno nije rijeĉ o
ţrtvama iz proteklog rata.
―Dakle, pronaĊeno je i identificirano više od 75 posto nestalih, u odnosu na ukupan broj nestalih
osoba u BiH. Ovo je veoma znaĉajan rezultat koji nije ostvarila nijedna zemlja u svijetu nakon
ratnih dešavanja‖, ocijenila je Ĉengić.
Istaknula je da je u prvim mjesecima rata u BiH zabiljeţen veliki broj uglavnom civilnih ţrtava,
masovna ubijanja i muĉenja u koncentracionim logorima.
―U julu 1992. formirana je Drţavna komisija za razmjenu ratnih zarobljenika koja je osim
razmjena bila fokusirana i na tri kategorije nestalih osoba: osobe za koje se vjeruje da su ţive,
145
osobe za koje se smatra da su mrtve i osobe ĉija je sudbina nepoznata. Pored Drţavne komisije za
razmjenu ratnih zarobljenika postojale su i Komisija za razmjenu zarobljenika Hrvatske zajednice
Herceg-Bosna i Komisija za razmjenu zarobljenika i nestalih lica RS-a‖, podsjeća Ĉengić.
Dodaje da nakon rata komisije za razmjenu ratnih zarobljenika postaju komisije za traţenje
nestalih osoba. Drţavna Komisija za razmjenu ratnih zarobljenika, u martu 1996. postaje Drţavna
komisija za traţenje nestalih osoba. Ova komisija godinu dana kasnije postaje Federalna komisija
za nestale osobe, koju saĉinjavaju sarajevski i mostarski ured koji su zvaniĉno spojeni 1999.
godine. Komisija za traţenje nestalih i zarobljenih lica RS-a osnovana je takoĊer 1996. godine.
―Entitetske komisije su djelovale sve do osnivanja Instituta za nestale osobe BiH, koji je nastao
spajanjem entitetskih komisija za traţenje nestalih osoba. Institut za nestale osobe poĉeo je sa
radom 1.1.2008. godine. Kao institucija na drţavnom nivou, Institut za nestale osobe BiH ima
osnovni zadatak da bez diskriminacije pronaĊe posmrtne ostatke osoba koje su nestale u toku
proteklog rata, odnosno u periodu od 30. aprila 1991. do 14. februara 1996. godine‖, pojašnjava
Ĉengić.
Naglašava da je misija Instituta pronaći nestale osobe bez obzira na njihovu nacionalnu, vjersku,
etniĉku ili bilo kakvu drugu pripadnost i predati pronaĊene posmrtne ostatke njihovim porodicama
kako bi ih dostojanstveno ukopale.
Ĉengić podsjeća da su posmrtni ostaci pronaĊeni u masovnim i pojedinaĉnim grobnicama,

navodeći da je do sada otkriveno više od 750 masovnih grobnica u kojima su se nalazili posmrtni
ostaci tri ili više ţrtava. U nekim grobnicama pronaĊeno je i više stotina ţrtava.
Po njenim rijeĉima, najveće masovne grobnice pronaĊene su na podruĉju Donjeg Podrinja. U

mjestu Kamenica, na podruĉju Zvornika, otkriveno je 13 sekundarnih masovnih grobnica iz kojih
je ekshumirano 4.000 posmrtnih ostataka. Rijeĉ je o nekompletnim tijelima, odnosno o dijelovima
skeleta.
TakoĊer, dodaje da je veliki broj masovnih grobnica otkriven na podruĉju Bosanske Krajine, iz
kojih je ekshumirano više od 2.000 posmrtnih ostataka. U masovnoj grobnici Jakarina Kosa 2001.
godine pronaĊena su i ekshumirana 373 posmrtna ostataka, u masovnoj grobnici Stari Kevljani
2004. ekshumirano je 456 ţrtava, a iz masovne grobnice Tomašica 2013. ekshumirano je 435
posmrtnih ostataka.
Ĉengić istiĉe da su ovo neke od najvećih masovnih grobnica koje su do sada otkrivene. Brojne
masovne grobnice pronaĊene su u jamama, na smetlištima, zgarištima i na drugim veoma
nepristupaĉnim, u nekim sluĉajevima i miniranim terenima.
―Kako vrijeme odmiĉe smanjuje se broj i pouzdanost informacija o potencijalnim pojedinaĉnim i

masovnim grobnicama. Danas je veoma teško doći do novih informacija, s obzirom da je od
završetka rata prošlo više od dvije decenije. Uglavnom su iscrpljene informacije preţivjelih
svjedoka, informacije Haškog tirbunala, informacije na temelju satelitskih snimaka, odnosno
snimaka napravljenih sa zraĉnih platformi‖, istakla je Ĉengić.
Po njenim rijeĉima, trenutno MeĊunarodni komitet crvenog krsta/kriţa istraţuje dokumentaciju

Haškog tribunala, izjave svjedoka, izjave optuţenih i osuĊenih, kako bi se eventualno došlo do
146
novih informacija o potencijalnim grobnicama, koje bi moţda mogle dati rezultate u pronalasku
nestalih osoba.
―Naţalost, odreĊeni broj nestalih osoba moţda neće ni biti pronaĊen, ali na nama je da taj broj
onih koji će zauvijek ostati nestali bude što manji‖, zakljuĉila je glasnogovornica Instituta za
nestale osobe BiH Lejla Ĉengić u razgovoru za Fenu.
FENA
_____
vidi još:
Foča, 25 godina nakon genocida : JOŠ JEDNOM O NESTALIM – UBIJENIM FOČACIMA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/11/foca-25-godina-nakon-genocida-jos-jednom-o-
nestalim-ubijenim-focacima/
su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-1995/?frame-nonce=f95a39cb8b
POZIV ZA SVE ONE KOJI ZNAJU ZA MASOVNE GROBNICE U FOČI I OKOLINI : Pomozite nam da ih
pronađemo!
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/23/poziv-za-sve-one-koji-znaju-za-masovne-grobnice-
u-foci-i-okolini-pomozite-nam-da-ih-pronademo/?frame-nonce=f95a39cb8b
nonce=f95a39cb8b
bjelis-iz-1992-godine/?frame-nonce=f95a39cb8b
DO SADA U BIH PRONAĐENO I IDENTIFICIRANO VIŠE OD 22.500 NESTALIH OSOBA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/05/do-sada-u-bih-pronadeno-i-identificirano-vise-od-
22-500-nestalih-osoba/?frame-nonce=f95a39cb8b
25 godina od GENOCIDA u Foči : Na području opdine Foča do sada je ekshumirano između 750 i 800
osoba, od ukupno 1.600 nestalih
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/12/25-godina-od-genocida-u-foci-na-podrucju-opcine-
foca-do-sada-je-ekshumirano-izmedu-750-i-800-osoba-od-ukupno-1-600-nestalih/
147
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA 1992. – 1995.
vidi još:
FOČANSKA JE TUGA PREGOLEMA 1992. – 1995.
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/11/focanska-je-tuga-pregolema-1992-1995/
FOČANSKA JE TUGA PREGOLEMA 1992. – 1995. (2)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/11/focanska-je-tuga-pregolema-1992-1995-2/
FOČA 1992. – 1995. : Fočanska je tuga pregolema (3)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/13/foca-1992-1995-focanska-je-tuga-pregolema-3/
Bosnian Serbs convicted of rape
BBC News, Thursday, 22 February, 2001,
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1184313.stm
Posted on Mart 1, 2017 · 37 komentara
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : ŢRTVE FOĈANSKOG
GENOCIDA – Zulfo Durić
148
Zulfo Durić
149
Muĉen u zloglasnom KP Domu Foĉa.
Septembra 1992., odveli ga u tunel u Jeleĉu, sa osmoricom zatvorenika i minirali ih. Tako su ih
ubili…
Ekshumiran, identificiran…
Dţenaza je obavljena 25. februara 2017.
fotografije: flickr ekranportal13
*********
vidi još:
centru-grada/
stovic-opcina-foca/
foci-foto-i-video/
duric-foto/
150
foce/
Posted on Februar 12, 2017 · 14 komentara
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Na podruĉju općine
Foĉa do sada je ekshumirano izmeĊu 750 i 800 osoba, od
ukupno 1.600 nestalih
Na podruĉju općine Foĉa do sada je ekshumirano izmeĊu 750 i 800 osoba, od ukupno 1.600
nestalih. Identificirano je oko 30 posto ţrtava. Od osoba ekshumiranih iz jame Piljak, masovnih
grobnica u Foĉi i površinskom kopu Rudnika ―Miljevina‖, samo je manji dio identificiran. Sve
više ĉlanova porodica izraţava nezadovoljstvo što Udruţenje za traţenje nestalih na podruĉju
općine Foĉa nije ništa uĉinilo za njihov ukop na jednom od lokaliteta u ovom gradu. Foĉaci su
sada prisiljeni svoje mrtve sahranjivati na podruĉju Sarajevskog kantona…
151
Udruţenje za traţenje nestalih optuţeno za nebrigu o ukopu
Foĉaci su sada prisiljeni svoje mrtve sahranjivati na podruĉju Sarajevskog kantona, kaţe Šukalo i
Budnjo: Današnja vlast ne dozvoljava zajedniĉki ukop.(DNEVNI AVAZ,17.06.2005)
Ismet Ĉamo, ubijen na Presjeci kod Foĉe, i Kasim Mekić, ĉija je lobanja naĊena na obali Drine
kod Ustikoline.(DNEVNI AVAZ,28.04.2010)
152
Ostaci dvaju tijela pronaĊeni su u ponedjeljak u jami Vratlo na lokalitetu izmedu Foĉe i
Kalinovika. Rijeĉ je o Bošnjacima, ţrtvama iz 1992.
godine.(OSLOBOĐENJE/FENA,02.11.2004)
Silovanje kao ―kolateralna šteta‖!

Zloĉinci i njihovi advokati, srebroljupci, imali su obraza i drskosti da traţe da se prihvate njihove
laţi i odbrana izmišljenim alibijima!
U Foĉi je 9. oktobra 2004 u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava rs odrţana

konferencija, na kojoj su visoki predstavnici Haškog tribunala prezentirali rad HT na
rasvjetljavaju ratnih zlodjela…
OSLOBOĐENJE,15.10.2004
_____
153
_____
vidi još:
Foča, 25 godina nakon genocida : JOŠ JEDNOM O NESTALIM – UBIJENIM FOČACIMA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/11/foca-25-godina-nakon-genocida-jos-jednom-o-
nestalim-ubijenim-focacima/
su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-1995/?frame-nonce=f95a39cb8b
POZIV ZA SVE ONE KOJI ZNAJU ZA MASOVNE GROBNICE U FOČI I OKOLINI : Pomozite nam da ih
pronađemo!
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/23/poziv-za-sve-one-koji-znaju-za-masovne-grobnice-
u-foci-i-okolini-pomozite-nam-da-ih-pronademo/?frame-nonce=f95a39cb8b
nonce=f95a39cb8b
bjelis-iz-1992-godine/?frame-nonce=f95a39cb8b
DO SADA U BIH PRONAĐENO I IDENTIFICIRANO VIŠE OD 22.500 NESTALIH OSOBA
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/05/do-sada-u-bih-pronadeno-i-identificirano-vise-od-
22-500-nestalih-osoba/?frame-nonce=f95a39cb8b
25 godina od GENOCIDA u Foči : Na području opdine Foča do sada je ekshumirano između 750 i 800
osoba, od ukupno 1.600 nestalih
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/12/25-godina-od-genocida-u-foci-na-podrucju-opcine-
foca-do-sada-je-ekshumirano-izmedu-750-i-800-osoba-od-ukupno-1-600-nestalih/
FOĈANSKA JE TUGA PREGOLEMA 1992. – 1995.
Tuţne foĉanske priĉe : Suad (Mustafe) Dervišević

Suad (Mustafe) Dervišević iz Foĉe, stanovnik Gornjeg polja zatvoren je u KPD Foĉa.
Odveden je sa osamdesetak zatvorenika na put bez povratka.
Posmrtni ostaci ekshumirani su u jami Piljak kod Foĉe.
154
*********
vidi još:
centru-grada/
155
stovic-opcina-foca/
foci-foto-i-video/
duric-foto/
foce/
Posted on Decembar 22, 2016 · 1 komentar
JAMA PILJAK KOD FOĈE
156
DANI br. 210, 15.jun 2001.
157
Jama
Dok je nad jamom, masovnom grobnicom, ĉovjek moţe još nešto i kazati, uzdahnuti, zaplakati…
Kada se u nju spusti, rijeĉi nemaju više nikakvo znaĉenje, suze i uzdasi premali su znak patnje i
uţasa. U jami se samo šuti. I stoji. Što duţe. Samo tako se onima koji dolje leţe moţe bar malo
nadoknaditi uţasna samoća. Bar tako se uĉinilo novinaru Dana dok je stajao na dnu jame Piljak,
okruţen kostima 80 Bošnjaka – zatvorenika KPD Foĉa.
Neupadljivi kolski put odvaja se od glavne ceste, i dok se automobil opasno naginje ĉas na jednu,
ĉas na drugu stranu, shvataš da ne vodi nigdje, vijugajući deset kilometara, izlokan i zarastao.
Razmišljaš da li su shvatili da ih ovaj put vodi ravno u smrt, ustvari, morali su shvatiti da je ovo
put bez povratka.
―Gospodine Mašoviću, ţelim da te obavijestim da je ‗92. godine u jamu Piljak baĉeno 80

zatvorenika Muslimana iz KPD Foĉa; jama Piljak je u rejonu Maluše.‖ Jedina reĉenica u pismu
koje je, za sada anonimni, foĉanski Srbin uputio Amoru Mašoviću, predsjedniku Drţavne
komisije za nestale osobe, napisana je na dvolisnici istrgnutoj iz raĉunske sveske, sa dvije razliĉite
olovke, jer je jedna, izgleda, prestala pisati. Pomalo nageta i krupna krivudava slova odaju
nervozu autora, kao i dva retka u koja je stala adresa napisana na plavoj koverti, predatoj u pošti u
Hrasnici prije pet mjeseci.
158
Put koji vodi do jame Piljak završava na nevelikom proplanku, koji se strmo spušta sa lijeve
strane i ponovo se diţe na drugoj strani, obrastao u šumu; tim putem nije moguće stići bilo gdje
drugdje. U šumi je, stotinjak metara uz padinu, jama, i da nije drvene platforme izgraĊene za ovu
priliku, bilo bi je skoro nemoguće primijetiti.
Spuštanje Izgleda tek kao da se stijena na površini raspukla nadvoje; iz ţdrijela bije najgušći
mrak, izazivajući ţmarce. Negdje na desetom metru spiralnog otvora, u stijeni, nalazi se oštra
izboĉina, pa se dno jame, ĉija dubina iznosi 32 metra, ne moţe vidjeti sa površine. Na tom trideset
drugom metru je ustvari prvi sloj skeleta, dijelom pokrivenih poţutjelim lišćem i granjem koje su
kiše i snjegovi nanosili tokom proteklih devet godina.
Desetak metara sa svake strane jame razapete su ţute plastiĉne policijske trake. S druge strane
stoje mladići u tamnoplavim uniformama specijalne jedinice RS-a, na obodu šume naoruţani
njemaĉki vojnici. Unutar tog velikog ĉetverougla nepravilnog oblika, ponad ulaza u jamu, nalazi
se i jedan manji, sa brojnim ţutim zastavicama pobodenim u zemlju. Pored svake zastavice stoji
po jedna ili dvije ĉahure.
Na tom mjestu stajali su, valjda, dţelati. Ubijeni, od kojih su neki, kako se kasnije vidjelo, bili
vezanih ruku i nogu, nalazili su se u trenucima prije svoje smrti pored samog otvora jame. Mjesto
na kojem su stajale ubice je izdignuto u odnosu na otvor jame, i onome koji tu stoji, usto
naoruţan, daje nevjerovatan osjećaj nadmoći, tako snaţan da je moguće zamisliti kako neki od
njih otvara vatru, a tijela, jedno po jedno, padaju, udaraju tupo o zidove otvora survavajući se na
dno. Ubica će, ili više njih, kasnije, sa pištoljem u ruci vjerovatno, jer okolo su posijane i
pištoljske ĉahure, proći izmeĊu preostalih ljudi na površini, opaliti po jedan egzekutorski metak u
potiljak, i gurnuti ih nogom nizbrdo.
Niz ljestve, osiguran na uţetu, u bezdan se spušta Muhamed, noseći o rame obješenu kameru:
nekoliko ĉasaka kasnije, na TV-aparatu namještenom pored otvora vidi se i slika odozdo, sa dna
jame. Kamera prati Mašovića. U kadru su samo njegove ruke, u bijelim plastiĉnim rukavicama,
koje kopaju po mokroj zemlji, kopaju, prsti zagrebu o nešto tvrĊe od zemlje, još malo raskopaju
okolo, prsti uzimaju ĉetvrtasti predmet, oĉiste zemlju sa njega, to je novĉanik, i otvaraju ga.
Kamera se primiĉe, unutra se, ispod providne plastike, nazire nešto, kamera se još primiĉe tome,
vide se obrisi neĉije ĉekovne knjiţice, u vrhu piše: Privredna banka Sarajevo. Ime ispod prljave
plastike je za ĉasak ĉitljivo: Ekrem Hadţimuratović. Okupljenima na ulazu, od kojih se mnogi
jedva drţe na strmini, otme se glasan uzdah.
Malo dalje od njih, Kemo i Hamza, zavaljeni u lišće, naoruţani metal-detektorom, traţe ĉahure
oko jame. Hamza prelazi detektorom po netaknutoj površini, a na svaki njegov pištavi zvuk Kemo
prilazi, razgrće lišće pronalazeći sve nove i nove. ―Evo još jedne pištoljske. Je l‘ devet
milimetara?‖, pita podiţući je uvis izmeĊu dva prsta. ―Nije, ta je 7,62‖, kaţe Hamza, a Kemo opet
spušta ĉahuru, i pored nje u meku zemlju zabode još jednu ţutu zastavicu. ―Ne znam koliko ih
ima‖, veli zadihan i oznojen, ―mi smo našli više od dvadeset za ovo vrijeme.‖ Oko same jame već
ih je bilo nešto više od šezdeset, ali bilo ih je dosta i unutra, gdje su se skotrljale ili su ih nanijele
padavine i vjetar.
Unutra U samoj jami temperatura je negdje oko pet stepeni iznad nule: sa svakim korakom niz
metalne ljestve, priĉvršćene uz jedan dio stijene, zrak je sve hladniji i memljiviji. ―One su
priĉvršćene samo do onog bubrega‖, kaţe na ulazu oniţi muškarac u plavom kombinezonu, ―a
odatle vise, nismo ih mogli priĉvrstiti!‖ Spuštam se baš onako kako mi je kazao, pazeći da uţe ne
zapadne izmeĊu ljestvi, koje su vezane jedna za drugu, pazeći na svaki naredni korak, drţeći
159
pogled na ljestvama. Ovo je lakše, merdevine se ne miĉu, ali negdje na polovini jame, poslije one
izboĉine, kada se otvor jame više ne vidi, ali se ne vidi ni dno, postaje neugodno. Ljestve se sve
više njišu, svaki naredni korak oprezniji je od prethodnog. Odozdo dopire samrtna hladnoća,
moţda bih se uplašio, ali se stidim jer znam zbog ĉega se spuštam, slutim šta ću vidjeti na dnu i
pred tim sebi ne smijem dozvoliti da se plašim.
Još jednom gledam dolje, pitajući se ima li kraja nizu ljestava, koje su sve hladnije, pa se i prsti u
gumenim rukavicama skoro koĉe. Odozdo ipak dopire svjetlo, ali i dalje sam obeshrabren i
podiţem pogled prema vrhu jame. Merdevine se sada već opasno ljuljaju: jedan dio, dugaĉak oko
tri metra, iskošen je paralelno sa stijenom, pa je moguće spuštati se samo na rukama. Odatle
naniţe merdevine se spuštaju u, tada mi se ĉinilo, blagom nagibu: blagom samo utoliko što nisu
postavljene vertikalno.
Pored daske postavljene preko cijelog, nevelikog prostora na dnu, forenziĉarka Eva Klonovski,
pognuta nad kostima, prekopava po blatu. Sjedam na dasku i razgledam: svodovi jame, niz koju
stalno curi voda, visoki su, ali je površina jame jako mala: troje ljudi, koliko nas je u tom ĉasu bilo
unutra, ne moţe se slobodno kretati. Miris te mokre, još svjeţe iskopane zemlje polako prodire u
nosnice; na lijevoj strani ţuta, nevjerovatno oĉuvana cipela; tu, ispod daske, desno, gledam i, iz
nekog razloga, ne uţasava me – kiĉma zagrljena ogoljelim i poţutjelim rebrima.
Eva i dalje kopa, podiţući glavu tek da odgovori na poneko pitanje. ―Kad bi ovdje bilo osamdeset
ljudi, koliko bi debeo bio sloj tijela?‖ Ona se podiţe i rastavlja ruke, ne više od metar. ―Tijela se
slegnu jedno na drugo‖, objašnjava na bosanskom, sa primjetnim poljskim akcentom. Kopa po
zemlji i pronalazi plastiĉnu kesicu. ―Pogledaj, šta je ovo?‖, pita i pruţa mi vrećicu. Gonjen ne
znam ni sam ĉime, uzimam taj predmet, koji je u grumenu zemlje izgubio oblik, i skidam zemlju
sa njega. Ispod skorene zemlje pomalja se noktarica, njen poklopac: na ţutoj podlozi ispod crne
palme plešu crni muškarac i crna ţena. Oĉistim ga do kraja, i sjeĉivo i vadiĉep, i vraćam u kesu.
160
Pruţam ruke i, još uvijek sjedeći na mostiću, podiţem ĉahuru kalibra 7,62 milimetra, gledam je,
pocrnjelu, tek tako je gledam, i spuštam na zemlju. Kaţu, vrijeme je da se ide. Ali, ja nisam htio
ići.
Ne znam koliko sam bio dolje, ali znam da nisam htio krenuti, nisam nikad htio izaći odozdo,
volio bih da su svi otišli, da sam ostao tu, sam sa tim kostima, sa lubanjama prema kojima sam
osjećao takvu bliskost kakvu nikad nisam osjetio ni prema kome, kostima koje su bile tako uţasno
usamljene svih ovih godina.
izvor:DANI br. 210, 15.jun 2001.
Posted on Novembar 29, 2016 · 11 komentara

HISTORIJA SE PONAVLJA : JEDANAEST GENOCIDA
NAD BOŠNJACIMA
Zloĉini genocida nad Bošnjacima na balkanskom prostoru dio su njihove historije. Oni traju preko
tri stoljeća, a porijeklom su i sa istoka i zapada, zavisno od toga o kojem se historijskom periodu
radi.
Uzroci genocida nad Bošnjacima su u naĉelu, ideološki, ali iza toga stajali su i drugi, prije svega
borba za teritorije ( tlo ) ― kako su nacisti govorili borba za ţivotni prostor – lebensraum ― , te
uništenje naroda.
Zloĉini genocida imaju svoj historijski kontinuitet još od druge polovine 17. stoljeća.Oni su pored
161
genocidnih radnji mletaĉkih i austrijskih trupa uglavnom rezultat kontinuirane srpske i crnogorske
politike od poĉetka 17. stoljeća pa sve do danas.
Naime fiziĉko, duhovno istrebljenje i uništenje koje su srbi i crnogorci vršili nad Bošnjacima
Balkana motivirano je srpskom genocidnom ideologijom utemeljenoj na:
Kosovskom mitu, Njegoševoj istrazi poturica, te laţima i politiĉkoj propagandi.Ta ideologija
razraĊena je u Njegoševom ― Gorskom vijencu ‖, Garašaninovom ― Naĉertaniju ‖ iz 1844. TakoĊe
potrebni motivi su uzeti iz ― Jeziĉkog nacionalizma ― Vuka Karadţića i vjerske doktrine srpske
pravoslavne crkve.
Pored gore navedenih zloĉinaĉkih programa, ‖ Programski dokumenti ‖ Stevana Moljevića od 30.
juna 1941, ĉetniĉkog ideologa Draţe Mihailovića, zakjluĉci ĉetniĉke konferencije u selu
Šahovićima 1943. i poslednji ‖ memorandum ‖ SANU-a dali su okvir ovoj zloĉinaĉkoj
konstrukciji.
Historiografski, filozofski i knjiţevni radovi Vase Ĉubrilovića, Dobrice Ĉosića,
MiloradaEkmeĉića, Vojislava Đuretića, Vasilija Kreštića, Mihajila Markovića i drugih zaokruţili
su ovu tvorevinu, dajući intelektualnu i duhovnu osnovu ovoj genocidnoj politici.
Poslednji genocid koji je izvršen nad Bošnjacima ( 1992 – 1995 ) od strane Srbije i Crne Gore bio
je isplaniran od: vojnog vrha SFRJ, drţavnog rukovodstva Srbije, srbijanske opozicije, srpske
pravoslavne crkve, MUP-Srbije, SANU-a, kao i odgovarajućih snaga iz Crne Gore.
U svim velikosrpskim planovima i ĉetniĉkim genocidnim programskim dokumentima navodi se
da je stvaranje i organiziranje homogene Srbije ( etniĉki ĉiste srpske drţave ) koja će obuhvatati ―
celo etniĉko podruĉje na kome Srbi ţive ‖ prva i osnovna duţnost ―svih‖ Srba.
PRVI GENOCID
Prvi genocid nad Bošnjacima dogaĊa se tokom i poslije Velikog – beĉkog rata izmeĊu turske i
austro – ugarske carevine.
Pošto su Turci u tom ratu izgubili sve posjede i vlast u MaĊarskoj, Slavoniji, Lici, Krbavi,
Dalmaciji, Boki-Kotorskoj, svi Muslimani-Bošnjaci koji se iz ovih krajeva i zemalja nisu
pravovremeno uspjeli povući u Bosnu i druge krajeve juţno od Save i Dunava bili su pobijeni,
protjerani, asimilirani ili prisilno prevedeni u krišćanstvo. Svi kulturni i sakralni objekti su
uništeni a materijalna bogatstva oduzeta i opljaĉkana. O prvom genocidu precizni i jasni dokazi o
pokrštavanju postoje u franjevaĉkim arhivama u Dalmaciji, Lici i Slavoniji. Da su Bošnjaci ţivjeli
na ovim prostorima danas jedino podsjećaju razliĉiti toponimi i prezimena.
Za prvi genocid najvaţnije je reći da su ratovali Turska i Austro-ugarska a stradali su Bošnjaci.
DRUGI GENOCID
Drugi genocid nad Muslimanima-Bošnjacima dogaĊa se na Badnje veĉe 1711. godine.Te noći je
sprovedena tzv. „ istraga poturica―. Tada je ubijeno oko 1000 Muslimana koji su ţivjeli na
prostoru ― Stare Crne Gore ― – koja je imala ĉetiri nahije sa sjedištem na Cetinju. Strateg, idejni
promotor i agens drugog genocida bila je pravoslavna crkva.Ova tvrdnja je taĉna zato što je
Badnje veĉe najveći krišćanski praznik i što je istragu poturica ‖opjevao‖ i dokumentovao crkveni
dostojanstvenik i pjesnik P.P.Njegoš u Gorskom vijencu.On je time pruţio epsku podlogu i
paradigmu za sve buduće genocide nad Muslimanima Srbije, Sandţaka, Crne Gore i BiH.
Svi motivi za genocid opjevani su u Gorskom vijencu, pa tako vjersku mrţnju prema
Muslimanima Njegoš je iskazao i rasplamsao rijeĉima:
”Odţa riĉe na ravnom Cetinju – zaudara zemlja Mu’amedom ” ! ! !
TREĆI GENOCID
Treći genocid nad Bošnjacima dogaĊa se izmeĊu 1804-1820 godine kao posledica Prvog i Drugog
srpskog ustanka.Ovaj genocid srpski istoriĉar i diplomata Stojan Novaković oznaĉava kao
‖generalno trebljenje Turaka-Muslimana iz naroda‖. Pored pravoslavne crkve koja od drugog
genocida igra kljuĉnu ulogu, u trećem genocidu nad Muslimanima njoj se pridruţuju historiĉari,
politiĉari i pjesnici poput Njegoša.
162
ĈETVRTI GENOCID
Ĉetvrti genocid nad Bošnjacima dogaĊa se izmeĊu 1830-1867 godine kao posledica Hati-š-šerifa
iz 1830. godine i njegova aneksa iz 1833 godine. Ovim dokumentom je Srbija stekla status
vazalne autonomne kneţevine unutar osmanskog carstva.Tada su svi Bošnjaci protjerani iz
Beograda, Uţica, Sokola, Šabca.Sve protjerane Muslimane Porta naseljava u Bosnu, gdje je za
njih podigla dva naselja Gornju i Donju Aziziju tj. Bosanski Šamac i Orašje.
PETI GENOCID
Peti genocid nad Bošnjacima dolazi nakon Berlinskog Kongresa 1878 godine, na osnovu ĉijih
odluka dotadašnje autonomne kneţevine Srbija i Crna Gora stiĉu potpunu nezavisnost i gdje
proširuju svoje teritorije. Tako se Srbija teritorijalno proširuje:Niškim, Topiĉkim i Vranjskim
okruzima a Crna Gora u Hercegovini. Mada su se Srbija i Crna Gora na Berlinskom Kongresu
obavezale da će poštivati slobodu vjeroispovjesti Muslimana, to se na ţalost nije
dogodilo.Muslimani su pobijeni i protjerani u Beogradu, Šabcu, Uţicu, Sokolu, Nišu, Pirotu,
Vranju a svi njihovi kulturni i vjerski objekti su porušeni.
ŠESTI GENOCID
Šesti genocid nad Bošnjacima dogaĊa se kao posledica Austro-Ugarske okupacije Bosne i
Hercegovine. Tako su se Bošnjaci u toku i poslije okupacije poĉeli iseljavati u: Sandţak, Kosovo,
Makedoniju, gdje je tada još uvijek bila turska vojska. Tako dolazi do radikalnog smanjenja
muslimanske populacije u ukupnom stanovništvu BiH. Historiĉari navode da je od 1879 do 1910
procenat muslimanske populacije u BiH smanjen za 7 % što nije mali broj s obzirom da Bošnjaci
gledajući brojĉano nije velki narod.
SEDMI GENOCID
Sedmi genocid nad Bošnjacima dogaĊa se u Sandţaku i Crnoj Gori izmeĊu kojih je nasilno
pokrštavanje Muslimana u Plavu i Gusinju. Ovaj genocid je direktna posledica prvog i drugog
balkanskog rata.Ovo je bio sedmi genocid nad Muslimanima Balkana, a prvi nad Bošnjacima
Sandţaka.
OSMI GENOCID
Osmi genocid nad Bošnjacima dogodio se 1919. godine u Plavsko-gisinjskom kraju, bolje
reći ponovio se u ovom istom kraju nakon nasilnog pokrštavanja 1912. – 1913. godine. Za razliku
od tada, ovog puta je stradalo 450 najodabranijih Bošnjaka ovog kraja o kojima se inaĉe nikako
nije pisalo, što je dobar pokazatelj da se svi bošnjaĉki hisotriĉari do sada preskakali ovaj genocid
kojeg mi navodimo kao Osmi po redu ili pak drugu u Plavsko-gusinjskom kraju. I to samo u
razdoblju od 6-7 godina.
DEVETI GENOCID
Deveti genocid nad Muslimanima-Bošnjacima traje od osnivanja Kraljevine SHS ( Srba, Hrvata i
Slovenaca ) 1918. do propasti iste 1941 godine.U ovim vremenima ţivoti Bošnjaka nisu imali
nikakve vrijednosti, a posebno je bila teška situcija za Muslimane Sandţaka i Hercegovine.Tako
je u Bijelom Polju u selu Šahovićima 7. novembra 1924 godine ubijeno oko 600 Muslimana
bez ikakvog povoda, krivnje i razloga.TakoĊe podaci govore da je u Hercegovini od kraljevih
komita bilo je oko 3000 neotkrivenih ubistava nad Muslimanima. Tako da se zbog ovih
ubistava, proterivanja i zastrašivanja etniĉka slika Istoĉne Hercegovine promijenila na štetu
Bošnjaka.
DESETI GENOCID
Deseti genocid nad Bošnjacima dogaĊa se od 1941-1945 godine.To je vrijeme Drugog svjetskog
rata gdje je po nekim procjenama stradalo oko 106.000 Bošnjaka, uglavnom civila od
ĉetnicke kame. To znaĉi da je negdje oko 8,3 % Muslimana nastradalo u ovom razdoblju.
Ovo su samo podaci, a detalji stradanja nisu još uvijek dovoljno istraţeni, pa ujedno apelujem
bosnjaĉke historiĉare i inteligenciju viĉnu peru da se prihvate posla. Stara izreka kaţe ―ono što
nije zapisano, nije se ni dogodilo‖!
JEDANAESTI GENOCID
163
Jedanaesti genocid nad Bošnjacima dogaĊa se u periodu od 1992-1995 prilikom agresije na BiH
od strane Srbije, Crne Gore i Hrvatske.U ovom genocidu uĉestvovale su zajedno Srbija, Crna
Gora i Hrvatska što se u prethodnih deset genocida nije dogaĊalo da su istovremeno i zajedniĉki
ĉinili zloĉin.Ovaj genocid je najokrutniji, najsuroviji i najveći po razmjerama od svih
dosadašnjih.U ovaj zloĉin bilo je ukljuĉeno sve srpsko i crnogorsko što gmiţe do najviših
drţavnih,politiĉkih, vojnih i crkvenih struktura. TakoĊe veliki doprinos ovom zloĉinu dale su
srpska i crnogorska inteligencije. Namjera je svakako bila ostvarivanje Velike Srbije na granici
Karlobag – Virovitica davno zapisanih planova Garašanina, Moljevića i poslednjeg
memoranduma SANU-a ( srpska akademija nauka i umjetnosti ).
U ovoj zloĉinaĉkoj agresiji i Hrvatska je htjela nešto ušiĉariti i stvoriti Veliku Hrvatsku gdje su
zloĉini hrvatskih bojovnika nad civilima Stupnog Dola, Ahmića i drugih mjesta već
poznati.Stradanja Bošnjaka civila su ogromna u ljudskim ţrtvama tako da se slobodno moţe
nazvati kataklizma ili gernika kako neko reĉe.
TakoĊe treba kazati da je u ovoj agresiji na BiH izvršen urbicid i kulturocid.
164
vidi više na:

O GENOCIDIMA NAD BOŠNJACIMA: „AKO BUDEMO BUDNI NEDE NIKAD VIŠE, ALI AKO BUDEMO
SPAVALI HODE USKORO……“/FOTO/…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/30/o-genocidima-nad-bosnjacima-ako-budemo-budni-
nece-nikad-vise-ali-ako-budemo-spavali-hoce-uskoro-foto/
HISTORIJA SE PONAVLJA : JEDANAEST GENOCIDA NAD BOŠNJACIMA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/29/historija-se-ponavlja-jedanaest-genocida-nad-
bosnjacima/
USPAVANKA ZA BOŠNJAKE : Samo mirno pajkite! I bez panike!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/15/uspavanka-za-bosnjake-samo-mirno-pajkite-i-bez-
panike/
Bosanska pjesma (1992)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/08/05/bosanska-pjesma-1992/
Posted on Novembar 27, 2016 · 14 komentara
FOĈA 1992. : ŢRTVE GENOCIDA (stradanje
porodice Durić)
165
Ţivio je u Tabacima u Foĉi.Zvao se Nusret Durić. Uhvaćen zajedno sa Podrugom, Selimovićima,
Mezburom,braćom Konjo, Enesom Uzunovićom, Dţamalijom i drugima. Bilo ih je 35, moţda i
nešto više. Odvedeni su, prvo u Osnovnu školu na Brodu na Drini, a zatim u KP Dom Foĉa.
PronaĊen je u masovnoj grobnici u Jeleĉu prije dvije godine…
166
Naselje Tabaci, Foĉa. Podzida, gdje je bila Redţina kafana, u tom istom objektu je bila kovaĉka
radnja Durić, Nusretova oca. Nusretovi roditelji su, takoĊe, ţrtve genocida u Foĉi.Za njima se još
uvijek traga. Vode se kao nestali – ubijeni.
167
Mnogi Nusretovi roĊaci – Durići su ţrtve genocida u Foĉi. I Zulfo Durić je meĊu njima. Zulfo
Durić je iz Zakmura. I on je ţrtva zloglasnog KP Doma u Foĉi 1992.
168
Stradanje roĊaka Nusreta Durića obiljeţeno je spomen ploĉom u Zakmuru.
169
Nusret Durić, Alija Matuh, Ahmo Durić…ţrtve genocida u Foĉi/ţrtve zloglasnog KP Doma u
Foĉi.U septembru ‗92. izveli su ih iz KP Doma, na ―branje šljiva‖ u Jeleĉ i više se nisu vratili.
PronaĊeni su u masovnoj grobnici u Jeleĉu prije dvije godine…
Dţenaze su im obavljene 23. i 24.10.2015…
Naselje Tabaci u Foĉi krije još mnogo neispriĉanih priĉa o genocidu u Foĉi.
170
fotografije: flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik
171
Posted on Oktobar 27, 2016
10.08.2004. na lokalitetu jalovišta rudnika Miljevina :
Poĉelo iskopavanje najveće masovne grobnice u
regionu Foĉe
objavljeno:10.08.2004.
Predsjednik drţavne komisije za nestale osobe Amor Mašović potvrdio je kako je kod Foĉe
otkrivena najveća do sada poznata masovna grobnica u ovom regionu. Ova, grobnica, kaţe
Mašović, krije vjerovatno i tijela zatvorenika koji su nestali poĉetkom rata iz zatvora u Foĉi.
172
―Juĉe je bio prvi dan iskopavanja na lokalitetu jalovišta rudnika Miljevina. Otkriveni su posmrtni
ostaci 21 ţrtve. Pretpostavljamo da se radi o logorašima iz KPD Foĉa, te o onima iz skladišta
baruta u Kalinoviku. Jedan dio ţrtava najvjerovatnije dolazi i iz Miljevine i Jeleĉa. Preptostavke
su da se radi o dosad najvećoj otkrivenoj grobnici na podruĉju opštine Foĉa, te da je broj tijela
veći od stotinu. Ţrtve su dovezene kamionima nakon što su likvidirane na drugim mjestima, a
jedan dio je doveden iz zatvora u Foĉi i likvidiran na licu mjesta, ovdje na odlagalištu rudnika. Na
osnovu odjeće se moţe zakljuĉiti da se radi iskljuĉivo o civilima, medju dvadeset i jednom do
sada otkopanom ţrtvom sve su muškarci. Ekshumacija bi trebalo da potraje dvije do tri nedjelje.‖
Inaĉe, iz zatvora u Foĉi je poĉetkom rata nestalo oko 350 zatvorenika koji se i danas vode kao
nestali. Istraţivanja kod rudnika Miljevina vaţna su i zbog toga što su istraţitelji postojanje tijela
otkrili posebnim sondama iako iskapanja poduzeta na temelju svjedoĉenja ranije nisu dala nikakve
rezultate.
173
izvor:Deutsche Welle

Nestale osobe u gornjem Podrinju, koje obuhvata općine
Foĉa, Ĉajniĉe, Kalinovik, Rogatica, Rudo, Višegrad i
Goraţde /podaci Instituta za nestale osobe (INO) BiH/
174
Kada je rijeĉ o gornjem Podrinju, koje obuhvata općine Foĉa, Ĉajniĉe, Kalinovik, Rogatica, Rudo,
Višegrad i Goraţde, glasnogovornica Instituta za nestale osobe (INO) BiH Lejla Ĉengić
kaţe da su u ovoj regiji prijavljene 3.783 nestale osobe, od ĉega je 3.615 osoba posljednji put
viĊeno 1992. i to uglavnom u maju i junu.
175
– Najveći broj nestalih je na podruĉju Foĉe, gdje je nestalo 1.566 osoba. Do sada je pronaĊeno i
identificirano 960, a traga se za 606 ţrtava. Procent identificiranih u Foĉi je 61 posto – navodi
Ĉengić.
176
Nestale osobe na podruĉju gornjeg Podrinja pronaĊene su u brojnim pojedinaĉnim i masovnim
grobnicama. U mnogim sluĉajevima rijeĉ je o spaljenim objektima ukljuĉujući porodiĉne kuće,
prirodnim jamama i pećinama.
177
– TakoĊer, jedna od najznaĉajnijih ekshumacija na ovom podruĉju je ekshumacija posmrtnih
ostataka iz jezera Perućac 2010. godine, za vrijeme remontnih radova na hidroelektrani Bajina
Bašta, kada je ekshumirano 396 posmrtnih ostataka, od ĉega je do sada identificirana 161 nestala
osoba – podsjeća Ĉengić.
izvor:FENA

Ne mogu razumjeti zašto naša drţava ni nakon 20 godina
od Daytona nije napravila spisak ubijenih ţrtava rata?
178
► Ne mogu razumjeti zašto naša drţava ni nakon 20 godina od Daytona nije napravila spisak
ubijenih ţrtava rata? Ovo je vaša izjava u jednom od mnogobrojnih intervjua koje ste dali
povodom izlaska iz štampe knjige ―Hiljadu grobnica u Bosanskoj Krajini‖.To pitanje i mene
proganja nekih dvadesetak godina.Moţete li dati /ponuditi neka vaša zapaţanja o tome?
Jasmin Odobašić: – Odgovor na ovo pitanje teško je dati, jer se zapravo i ne vidi racionalan razlog
zašto ţrtve nisu popisane. Zapravo tu i ne postoji normalan odgovor, ako u pitanju nisu zle
namjere da se prikrije stradanje Bošnjaka.Svaka normalna drţava po okonĉanju sukoba prvo
popiše ţrtve, a u našem sluĉaju to nije uraĊeno ni 20 godina poslije Dejtona.Danas ima ima vrlo
malo Bosanaca ili ih zapravo i nema koji znaju koliki je taĉan broj poginulh ili ubijenih u Bosni i
Hercegovini u vrijeme agresije 1992-1995. godine.
Ako to neznaju obiĉni ljudi neshvatljivo je da to neznaju ili neće da znaju historiĉari, profesori,
politiĉari, novinari, a posebno ,,nauĉne institucije― koje su od Dejtona do danas potrošili ogromne
novce, a popis nisu napravile.
– Znajući da do danas 20 godina poslije Dejtona niko nije objavio taĉne evidencije : o ukupnom
broju ubijenih,nestalih osoba, o broju do sada pronaĊenih, o broju još uvijek nepronaĊenih osoba,
spiskove do sada naĊenih grobnica, ţena, djece …
Sjetio se ja Meše Selimovića i njegove poruke : ,,da svi ostavimo pero i mastionicu za svjedoka― i
to je jedan od razloga što sam saĉinio ovu knjigu.
Postavimo sami sebi pitanje kakva je mogla da bude sudbina naše tuţbe pred MeĊunarodnim
sudom u Hagu, Kriviĉnim tribunalom ili drugim institucijama ako smo im po njihovim zahtjevima
za spiskovima dostavljali te spiskove nekompletne, netaĉne ili sa naznakom ,,oko …‖ ubijenih.
Naša draga Bosna je zemlja apsurda. U njoj su prvo popisivali materijalne stvari: srušene ili
oštećene kuće, uništene automobile, polupane prozore, opustošene vikendice, odvedenu stoku, a
nikad nisu popisali ljude.
Kada IDC i gospodin Mirsad Tokaĉa uloţe ogroman napor i prikupe oko 100 000 ubijenih ljudi
naĊu se na brisanom prostoru, pretrpe napade i od drţave i ljudi koji sebe nazivaju nauĉnicima,
demografima i sliĉno.. upravo onih koji su bili plaćeni i morali da završe ovaj posao. Pozivaju se
na nenauĉan pristup, nekompletnost podataka itd. Postavljam pitanje: je li lakše dovršiti spisak
IDC-a u kome po mojoj procjeni fali oko 20% ţrtava ili nas ostaviti bez ikakvih podataka?
179
Bolje je imati bilo kakav spisak nego doći u situaciju da se poĉne licitirati sa brojem kao npr. sa
Jasenovcem. Jasenovac jeste najveće stratište Srba, ali upravo zbog nedostatka spiskova zavisno
od toga ko govori Srbi ili Hrvati procjene se kreću od 70 000 do 700 000 ţrtava
Srba,Jevreja,Cigana, a nauĉno dokazanih 1400 Bošnjaĉkih ţrtava niko i ne pominje.
_____
Razgovor o knjizi ―Hiljadu grobnica u Bosanskoj Krajini‖ i još poneĉemu…sa autorom knjige
Jasminom Odobašićem.
razgovarao:Kenan Saraĉ
Objavljeno: 25. septembra 2015.
cijeli razgovor moţete proĉitati na:
Razgovor o knjizi ―Hiljadu grobnica u Bosanskoj Krajini‖ i još poneĉemu…
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/25/razgovor-o-knjizi-hiljadu-grobnica-u-bosanskoj-
krajini-i-jos-ponecemu/
Posted on Oktobar 21, 2016 · 31 komentar

Foĉa gori – oslobaĊanje grada od muslimana/Bošnjaka
(1992) (video)
OPLJAĈKANI, POPALJENI I PORUŠENI GRAD. PRIĈE IZ POHARANE FOĈE…JEZIVO…
Kompletna stara Ĉaršija od Trga do Kasarne ―Šerif Lojo‖ (za one koji ne znaju sjedište TRO
―Perućica‖) priţdivena/zapaljena – smetala im orijentalna kultura , pola naselja Aladţa i pola
naselja Donje Polje, dijelovi Gornjeg Polja, Tabaka, Šukovac, a i Ĉohodar mahala SVE
popljaĉkano, a onda i popaljeno na desetine, stotine kuća…
Pobijeno, poklano i protjerano stanovništvo. Zloglasni logori. Silovanja i
maltretiranja…Popaljena sela…NESTALI.Masovne egzekucije i masovne grobnice. Primarne,
sekundarne, tercijarne…Porušene dţamije, mektebi, nacionalni spomenici…
VIDEO:
Foĉa gori – oslobaĊanje grada od muslimana/Bošnjaka (1992)
https://www.facebook.com/kenan.sarac.39589/videos/g.131554163664449/335901756764748/?ty
pe=2&theater
Foĉa 1992 godine
***********
180
Foĉa 1992. – 1995. : Ekshumacije i dani sjećanja na ţrtve
genocida u Foĉi
Priĉa i istina o genocidu u Foĉi 1992. – 1995. izašla je na mnogo veći nivo nego što je bila prije
nekoliko godina. Priĉa o golgotama bošnjaĉkog naroda Foĉe obišla je ĉitavu planetu, što govori o
181
tome da svijest muslimana/bošnjaka o njihovom stradanju raste. A Bošnjaci Foĉaci se nisu umorili
od traganja za istinom o zloĉinima u Foĉi i okolini.
Oko ovih stvari ne bi trebalo biti kompromisa, jer novinski ĉlanci, feljtoni, knjige, video zapisi,
haški optuţenici, optuţenici pred bh sudovima, sudionici pogroma i progona, logoraši, silovani,
neće prestati sa priĉom, dok se ne pronaĊu kosti ubijenih. Tada će se porodice ţrtava i Bošnjaci
koji ţive na ovim prostorima osjećati kao pravi graĊani ove drţave.
182
Negiranje holokausta se ne smije napisati nigdje niti objaviti bilo gdje, kada takav status budu
imali Bošnjaci kada su u pitanju zloĉini nad njima biće sigurni da se oni neće ni ponoviti.
183
Kao poslije ‗42. tako i poslije ‗92. godine Bošnjaci su spremni da pruţe ruku i da i dalje dijele isti
ţivotni prostor.
Bošnjacima nedostaje više samopoštovanja i hrabrsti a Srbima da se odreknu Njegoša, Pavla

Đurišića, Draţe Mihajlovića. Mi se moramo boriti i uspjeti da kultura pamćenja zaţivi.
STRADANJE FOĈAKA 1992. – 1995.
184
U periodu 1992. – 1995. FOĈAKA JE STRADALO (PREMA NEKIM IZVORIMA): 2700 je
ubijenih civila i 2000 u redovima AR BiH. MEĐUTIM , ni ti podaci NISU RELEVANTNI –
SMATRA SE DA JE MNOGO VIŠE UBIJENIH!!! Na samim sastavcima gdje je sada bazen i
malo više uz Drinu gdje se gradi hotel/motel je doveţeno šlepera i šlepera nastradalih i tu
zakopano…Foĉa je i sinonim za ratna silovanja. Prema nekim podacima oko hiljadu ţena
(djevojĉica,djevojaka,udatih ţena,majki,nena) je silovano, mada ni ti podaci nisu relevantni – jer
se smatra da je bilo mnogo više silovanih…Kroz logore je prošlo oko 2000 zatvorenika, od kojih
je većina i ubijena…
Na ţalost, za nekima se još uvijek traga. BARATA SE CIFROM OD 800, A VJEROVATNO I

VIŠE NESTALIH/ JOŠ NEPRONAĐENIH/ ŢRTAVA GENOCIDA…
_____
design:Kenan Saraĉ
Uz Dan nestalih 30.08. : U BiH se traga za više od 7.000

nestalih osoba
U Bosni i Hercegovini se traga za više od 7.000 nestalih osoba – kazala je

glasnogovornica Instituta za nestale osobe BiH Lejla Čengić u razgovoru za
Fenu, povodom 30. augusta – Međunarodnog dana nestalih osoba.
185
Od ukupnog broja nestalih osoba 34.964 koji su prijavljeni u Centralnoj evidenciji nestalih, do
sada su, navela je, ekshumirani posmrtni ostaci više od 25.000 nestalih. Na temelju DNK analize
utvrĊen je identitet 14.792 osobe, a na temelju klasiĉne metode, odnosno metode prepoznavanja,
identificirane su 8.192 osobe.
– Više od 3.000 ekshumiranih posmrtnih ostataka nije identificirano i nalazi se u 11 centara za

obdukciju i identifikaciju u BiH – kazala je Ĉengić.
186
Istiĉe da je proces traţenja nestalih osoba u fazi kada je teško doći do pouzdanih informacija o
potencijalnim lokacijama grobnica.
– Sigurno je da postoje na desetine neotkrivenih masovnih grobnica i stotine pojedinaĉnih, ali u

ovom trenutku nemamo informacija gdje se one nalaze. Kako bi se ubrzao proces traţenja nestalih
187
osoba, zajedno s MeĊunarodnom komisijom za nestale osobe (ICMP), u proteklom periodu
zatraţeno je od Haškog tribunala da se dostave satelitski snimci – navodi Ĉengić.
Podsjeća da je masovna grobnica na smetljištu u Kozluku, na podruĉju Zvornika, otkrivena u

decembru prošle godine na temelju satelitskih snimaka. Kaţe da će u narednom periodu biti
provjereno još nekoliko informacija, a rijeĉ je o satelitskim snimcima.
Uporedo s procesom traţenja nestalih osoba, u toku je revizija mrtvaĉnica i centara za obdukciju i
identifikaciju gdje se ĉuvaju ekshumirani neidentificirani posmrtni ostaci. Dosad je završena
revizija u mrtvaĉnicama u Mostaru, Nevesinju, Goraţdu i Komemorativnom centru u Tuzli, a u
toku je revizija u prosekturi Gradskog groblja Visoko. U narednom periodu revizija će biti
izvršena i u ostalim objektima.
Cilj revizije je, naglašava Ĉengić, utvrditi stvarno stanje u ovim objektima i pokušati doći do
identiteta posmrtnih ostataka koji nisu identificirani.
– U ovim objektima nalazi se oko 3.000 neidentificiranih posmrtnih ostataka – istiĉe

glasnogovornica Instituta za nestale osobe BiH.
Po njenim rijeĉima, osnovi razlog zbog kojeg su posmrtni ostaci neidentificirani je nedostatak
uzoraka krvi s kojima bi se uporedili uzeti koštani uzorci ţrtve. U nekim sluĉajevima ubijene su
kompletne porodice i nema ko dati krv, u nekim sluĉajevima ţrtva nije imala ţivih bliţih
srodnika, a postoje i sluĉajevi gdje porodice nisu dale krv.
188
Drina River, near Gorazde, Bosnia. 1992
TakoĊe, navodi Ĉengić, postoji i vjerovatnoća da je ovako veliki broj ekshumiranih, a
neidentificiranih posmrtnih ostataka uzrokovan greškama pri klasiĉnoj metodi identifikacije.
Pojašnjava da klasiĉna metoda podrazumijeva identifikaciju posmrtnih ostataka na temelju
vizuelnog prepoznavanja. Uglavnom se prepoznaju dijelovi odjeće i obuće, identifikacioni
dokumenti koji su pronaĊeni uz ţrtve, liĉna karta ili druge iskaznice s osobnim podacima,
predmeti, nakit, ali i na temelju uporeĊivanja podataka prije i poslije smrti.
– Treba imati u vidu ĉinjenicu da klasiĉna metoda ima viši stepen taĉnosti ako se primjenjuje
nedugo nakon smrti. U sluĉajevima kada je nakon smrti do trenutka ekshumacije i identifikacije
189
proteklo više godina postoji veća vjerovatnoća da je došlo do grešaka pri ovoj metodi
identifikacije – naglašava Ĉengić.
Napominje da je dosad utvrĊeno samo nekoliko sluĉajeva pogrešnih identifkacija, ―ali nije
iskljuĉeno da postoji znatan broj pogrešnih identifikacija koje do sada još nisu utvrĊene―.
Podsjeća da se klasiĉna metoda primjenjivala do 2001. godine i na temelju ove metode

identificirane su 8.192 nestale osobe.
– Ukoliko je ekshumirana osoba pogrešno identificirana klasiĉnom metodom i ukopana pod

pogrešnim imenom stvara se dvostruki problem. Pordica koja je preuzela i ukopala pogrešno
identificirane posmrtne ostatke uglavnom nije dala krv, što je i razumljivo jer su smatrali da su
pronašli posmrtne ostatke svojih ĉlanova i nema potrebe da daju krv. MeĊutim, u tom sluĉaju ne
moţe doći do DNK podudaranja ukoliko se naknadno pronaĊu posmrtni ostaci ili su već
ekshumirani i u nekoj su od 11 mrtvaĉnica u BiH – pojašnjava Ĉengić.
Dodaje da, s druge strane, porodica koja još nije pronašla posmrtne ostatke svojih ĉlanova, iako je
dala je krv, ne moţe pronaći njihove posmrtne ostatke. U ovim sluĉajevima ne moţe doći do DNK
podudaranja, jer su ti posmrtni ostaci već ukopani pod pogrešnim imenom i prezimenom.
Ĉengić kaţe da, ukoliko se utvrdi da je došlo do greške pri klasiĉnoj identifikaciji, ona se ispravlja
i posmrtni ostaci se predaju porodici ţrtve kako bi bili ukopani pod stvarnim, a ne pogrešnim
identitetom.
U narednom periodu planirano je da se uzmu uzorci krvi i od porodica koje su identificirale

posmrtne ostatke svojih srodnika na temelju klasiĉne metode, a nisu dali krv.
– Na taj naĉin bi se mogle utvrditi greške pri klasiĉnoj metodi identifikacije, jer bi se uzeti uzorci
krvi uporedili s posmrtnim ostacima koji leţe u mrtvaĉnicama kao neidentificirani – navodi
Ĉengić.
Kada je rijeĉ o Centralnoj evidenciji nestalih osoba koja sadrţi podatke o 34.964 prijavljene
nestale osobe, u toku je proces verifikacije prijavljenih nestalih osoba. Do sada je verificirano
20.667 nestalih osoba.
190
Ĉengić istiĉe da je verifikacija nestalih osoba neophodan postupak i da će BiH nakon završenog
procesa verifikacije imati ―jedinstvenu istinu o svim nestalim osobama i to na nivou drţave―.
Svaka nestala osoba će imati dosije i u elektronskoj i u štampanoj formi.
Verifikacija podrazumijeva postupak provjere identiteta nestale osobe u okviru svih raspoloţivih
evidencija koje su se vodile ili se vode u BiH, kao i provjeru vjerodostojnosti podnesene prijave o
nestanku osobe.
– Od 34.964 nestale osobe do sad je utvrĊeno da nemaju svi status nestalih. U odreĊenom broju
sluĉajeva utvrĊeno je da su prijavljene osobe ţive i takvih je do ovog trenutka verifikacije 911.
Porodice su u trenutku prijavljivanja, a rijeĉ je uglavnom o periodu trajanja rata, smatrale da su
njihovi srodnici nestali jer nisu imali nikakvih informacija o njihovoj sudbini. MeĊutim, kada su
se pojavili ţivi prijavitelji o tome nisu obavijestili institucije (komisije) kojima su ih ranije
prijavili kao nestale – naglašava Ĉengić.
191
TakoĊe, dodaje da postoje i sluĉajevi gdje su prijavljene osobe preminule i poznata su i obiljeţena
mjesta ukopa. Ovi sluĉajevi takoĊe nisu u nadleţnosti Instituta i ovakave prijave kao i prijave
ţivih osoba nalazit će se nakon završenog procesa verifikacije u registru brisanih prijava.
U Centalnoj evidenciji nestalih osoba vode se registri otvorenih i zakljuĉenih sluĉajeva.
– Postoje i sluĉajevi spornih prijava koji se dodatno provjeravaju i trenutno je potrebno provjeriti
više od 2.000 podnesenih prijava. BiH će nakon zavšenog procesa verifikacije imati potpunu i
preciznu bazu podataka o svim nestalim osobama u našoj zemlji. Stoga je napor da se kreira
jedinstvena baza podataka neophodan, vaţan i dugotrajan. Veoma je malo drţava u svijetu koje
nakon oruţanog sukoba imaju precizne evidencije o svim nestalim osobama, a BiH će nakon
završenog procesa verifikacije biti jedna od njih – zakljuĉila je Ĉengić.
(Fena)
192
– vidi i :
30.08. – DAN NESTALIH – /ĉitaj: DAN UBIJENIH/ (foto)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/24/30-08-dan-nestalih-citaj-dan-ubijenih-foto/
Posted on August 24, 2016 · 1 komentar
30.08. – DAN NESTALIH – /ĉitaj: DAN UBIJENIH/ (foto)
193
30 august – Obiljeţavanje meĊunarodnog dana nestalih…
…nasilno odvedenih i ubijenih naših sugraĊana,koji su muĉki ubijeni u agresiji
i genocidu na naš grad i našu BiH 1992-1995 god. od strane bivše JNA,tzv:VRS
i srboĉetniĉkih paravojnih formacija. (Zijad Ĉusto)
194
TRAŢE SE!
UBIJENI SU,A NIKOME NISU ZLO ĈINILI…
UBIJENI SU,JER SU BILI DRUGAĈIJI…
UBIJENI SU,ZATO ŠTO SU BILI NEMOĆNI I NENAORUŢANI…UBIJENI SU,JER SU BILI
MUSLIMANI!!!
NJIH SU SRBI POBILI,A NIKADA NISU ODGOVARALI!!!
195
196
fotografije:flickr ekranportal13/fb Putnik Namjernik
– vidi i :
Uz Dan nestalih 30.08. : U BiH se traga za više od 7.000 nestalih osoba

https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/28/uz-dan-nestalih-30-08-u-bih-se-traga-za-vise-od-
7-000-nestalih-osoba/
Posted on August 23, 2016
FOĈA 1992. : KP Domske priĉe – priĉa o Saninu Krdţaliji
iz Goraţda, deportovanom iz Crne Gore
197
Zgrada KPD – Foĉa. Mladić , koji se vidi na snimku napravljenom 1992 godine je Sanin
Krdţalija, star 22 godine, roĊen u Goraţdu. Ubrzo je odveden i ubijen. PronaĊen je u masovnoj
grobnici Piljak kod Foĉe. Njegova majka Sejda Krdţalija, sjeća se trenutka kada ga je vidjela
posljednji put ţivog. Bilo je to u Herceg Novom , nakon što su Sanina, zajedno sa desetinama
drugih Bošnjaka, deportovali iz ovog grada natrag u Bosnu.
„On je sjedio do prozora u autobusu i pogledao me i pokazao rukom prema mojim oĉima,
pokazujući mi da ne plaĉem i da će sve biti u redu―, priĉa Sejda.
Sanin je nakon toga odvezen u KPD-Foĉa. Sejda je godinama tragala za bilo kakvom
informacijom o njegovoj sudbini. Nakon što je sa kćerkom, stigla u Makedoniju, odluĉila je
produţiti za Španiju jer je ĉula kako su navodno u toj zemlji viĊeni neki od zarobljenika KPD-
Foĉa. U tamošnjim medijima, javno je govorila o onome što se dešava u Bosni. U to vrijeme nije
ni slutila, kako će proći godine, dok ne sazna pravu istinu. Ona je stigla istoga dana kada je njena
unuka slavila prvi roĊendan. O tom danu Sejda kaţe:― Zazvonio telefon. Ja se javi. Zovu iz
Centra za identifikaciju i kaţu ovdje je vaš sin, identifikovali smo njegov DNK. Sve mi se
srušilo.―
Sanin je sahranjen u mezarju blizu porodiĉne kuće.
Inaĉe, KPD-Foĉa, samo je jedna u nizu lokacija na kojima su pravljeni ratni zloĉini. IzmeĊu
ostalog, u ovom gradu vršena su sistemska silovanja na stotine Bošnjakinja, ukljuĉujući i
maloljetnice. Ĉuvena Karamanova kuća i hala Partizan, podsjetnik su na straviĉne zloĉine .
Foĉa je jedan od nekoliko gradova obuhvaćenih optuţnicom za genocid u sudskom procesu protiv
Radovana Karadţića. Procjenjuje se kako je u perodu od 1992 -1994 u ovom gradu ubijeno
blizu 3 hiljade osoba, a desetine hiljada ih je protjerano sa svojih ognjišta.
VIDEO:
Sanin Krdţalija, star 22 godine, roĊen u Goraţdu
Video Player
00:00
02:17
izvor:ftv
198
Posted on August 9, 2016

U toku je Kampanja prikupljanja krvnih uzoraka za
identifikaciju (video)
U toku je Kampanja prikupljanja krvnih uzoraka za identifikaciju.

Institut namjerava u okviru kampanje u period od 2017-2019. Godine prikupiti krv za DNK, od
onih porodica, koje su izvršile identifikaciju skelta I ostataka klasiĉnim metodom, odnosno putem
uzoraka odjeće I predmeta.
Zamisao je da se od 8200 porodica, prikupe uzroci krvi, kako bi se na dodatan naĉin, potvrdila
identifikacija.
Amor Mašović, direktor Instituta za nestale osobe gostovao je u Sarajevskom jutru.
Govorio je o problemima sa kojima se susreću porodice u postupcima traţenja nestalih I ubijenih,
novim aktivnostima Instituta, te o pokušajima pojedinaca iz Republike Srpske, da iskopavanjima
sa grobalja pokušaju napraviti ravnoteţu u broju ubijenih u ratu 92- 95.
U toku je Kampanja prikupljanja krvnih uzoraka za identifikaciju
Institut namjerava u periodu od 2017-2019. godine prikupiti krv za DNK, od onih porodica, koje
su izvršile identifikaciju skeleta I ostataka klasiĉnim metodom, odnosno putem uzoraka odjeće I
predmeta.
Zamisao je, da se od 8200 porodica, prikupe uzroci krvi, kako bi se na dodatan naĉin, potvrdila
199
identifikacija.
Time bi se, smatra Mašović identifikovalo preostalih 2500 ostataka, koji se nalaze u
mrtvaĉnicama u BiH. Pola od ovog broja, vjerovatno ne pripada ţrtvama iz proteklog rata, nego se
radi o, kako je kazao, historijskim sluĉajevima.
Govoreći o Sarajevu, naglasio je da su se iskopavanja vršila i na groblju Lav, te da ti ostaci nikada
nisu identificirani, iz prostog razloga, jer se ti ljudi ne smatraju nestalima, nego su , vjerovatno
umrli i sahranjeni u normalnim okolnostima. Njih, zapravo niko ne traţi, naglašava Mašović.
Ove postupke ljudi ukljuĉenih u eksumacije i traţenje nestalih iz eniteta RS, obrazlaţe ţeljom, da
se opravdaju izjave politiĉara koji su svojevremeno govorili o brojci 10 hiljada ubijenih Srba u
Sarajevu tokom 92-95.
Pogledajte kompletan razgovor.
Masovic : U postupku trazenja nestalih, genocid u kontinuitetu
izvor:tvsa
Posted on Juli 17, 2016 · 3 komentara

FOĈA 1992. KP Dom : ODVEDENI NA PUT
BEZ POVRATKA
Bošnjaci – Foĉaci koji su lišeni ţivota i o kojima se do danas ništa ne zna…

Iz zatvora su odveĊeni u nepoznatim pravcima i od tada im se gubi svaki trag…
(DOKUMENTI SUDA BiH)
NAPOMENA : SPISAK NIJE KONAĈAN…
Aljukić Nedţib sin Šabana, roĊen 1964. godine,
Krajĉin Adil sin Rasima, roĊen 1958. godine,
Nikšić Sejad sin Vehbije, roĊen 1956. godine,
Nikšić Kemo sin Munira, roĊen 1959. godine,
Nikšić Mustafa sin Adema, roĊen 1957. godine,
200
Šljivo Salko sin Omera, roĊen 1944. godine,
Srnja Salko sin Atifa, roĊen 1965. godine,
Srnja Jusuf sin Mustafe, roĊen 1968. godine,
Srnja Muamer sin Esada, roĊen 1965. godine,
Šljivo Omer sin Salke, roĊen 1967. godine,
Šljivo Hamdo sin Salke, roĊen 1971. godine,
Šošević Sulejman sin Izeta, roĊen 1960. godine,
Zametica Edin sin Avde, roĊen 1968. godine,
Zametica Elveden sin Avde, roĊen 1968. godine,
Šalaka Ekrem sin Avde, roĊen 1971. godine,
Balić Edhem sin Šerifa, roĊen 1963. godine,
Bićo Enes sin Mustafe, roĊen 1962. godine,
Šukalo Jasmin sin Šabana, roĊen 1967. godine,
Karović Ramiz sin Muje, roĊen 1961. godine,
Kovaĉević Esad sin Dţemala, roĊen 1963. godine,
Kurtović Nijaz sin Osmana, roĊen 1971. godine,
Kurtović Edin sin Husnije, roĊen 1971. godine,
Jahić Bego sin Nurifa, roĊen 1969. godine,
Ĉankušić Derviš sin Naske, roĊen 1940. godine,
Kajgana Rasim sin Alije, roĊen 1950. godine,
Borovina Suad sin Edhema, roĊen 1959. godine,
Klapuh Suad sin Sulejmana, roĊen 1964. godine,
Dţelil Alija sin Ramiza, roĊen 1955. godine,
Šoro Esad sin Tahira, roĊen 1955. godine,
Korjenić Husein sin Hajdara, roĊen 1968. godine,
Mujezinović Samir sin Dţemala, roĊen 1971. godine,
Balić Dţemal sin Mehe, roĊen 1937. godine,
Muminović Edib sin Himze, roĊen 1956. godine,
Mušanović Kasim sin Murata, roĊen 1945. godine,
Šoro Izet sin Memije, roĊen 1962. godine,
Mušanović Edhem sin Hasana, roĊen 1955. godine,
Karović Nezir sin Muje, roĊen 1957. godine,
Dţano Ramiz sin Halima, roĊen 1957. godine,
Ĉelik Sulejman sin Uzeira, roĊen 1941. godine,
Šoro Suljo sin Edhema, roĊen 1951. godine,
Muratović Uzeir sin Šabana, roĊen 1956. godine,
Srnja Mirsad sin Abdulaha, roĊen 1955. godine,
Šabanović Ferid sin Mušana, roĊen 1958. godine,
Ĉengić Ekrem sin Avde, roĊen 1940. godine,
Malkić Fahrudin sin Nazifa, roĊen 1948. godine,
Kafedţić Ibrahim sin Avde, roĊen 1948. godine,
Dedović Halim sin Hasana, roĊen 1935. godine,
Lagarija Nazif sin Salke, roĊen 1937. godine,
Deleut Murto sin Murata, roĊen 1937. godine,
Mulahmetović Šaćir sin Halila, roĊen 1960. godine,
Mulahmetović Šaćir sin Uzeira, roĊen 1960. godine,
Bektović Ramiz sin Mehe, roĊen 1953. godine,
Bektović Samir sin Hilmije, roĊen 1969. godine,
Ćemo Edin sin Mehe, roĊen 1970 godine,
Ćemo Meho sin Saliha, roĊen 1930. godine,
Divović Munib sin Sejmena, roĊen 1961. godine,
Đozo Smail sin Ibre, roĊen 1956. godine,
201
Dţinić Dţevad sin Hakije, roĊen 1960. godine,
Dţinić Hakija sin Murata, roĊen 1923. godine,
Hambo Atif sin Ibre, roĊen 1937. godine,
Krajĉin Ferid sin Hasana, roĊen 1965. godine,
Krajĉin Hasan sin Huse, roĊen 1932. godine,
Lepir Vejsil sin Ahmeta, roĊen 1958. godine,
Mazić Šaban sin Sulejmena, roĊen 1964. godine,
Mekić Kasim sin Rame, roĊen 1940. godine,
Mekić Vahid sin Šerifa, roĊen 1950. godine,
Mekić Zulfo sin Kasima, roĊen 1967. godine,
Musić Rasim sin Ragiba, roĊen 1964. godine,
Oruĉ Halil sin Muje, roĊen 1926. godine,
Ramić Ramiz sin Himze, roĊen 1962. godine,
Rizvanović Murat sin Alije, roĊen 1932. godine,
Rizvanović Nedţib sin Murata, roĊen 1963. godine,
Subašić Mirsad sin Salke, roĊen 1968. godine,
Subašić Salko sin Halila, roĊen 1947. godine,
Aljukić Šaban sin Smaila, roĊen 1938. godine,
Ahmetspahić Vehid sin Osmana, roĊen 1965. godine,
Borovina Ramiz sin Edhema, roĊen 1962. godine,
Ĉaušević Esad sin Bećira, roĊen 1950. godine,
Ĉerimagić Mehmed sin Avde, roĊen 1935. godine,
Ĉerimagić Šefik sin Base, roĊen 1937. godine,
Dedović Ramiz sin Hamida, roĊen 1972. godine,
Hajrić Dţevad sin Dţafera, roĊen 1958. godine,
Isanović Ibrahim sin Fehima, roĊen 1960. godine,
Kobiljar Rasim sin Nedţiba, roĊen 1958. godine,
Kovaĉ Senad sin Edhema, roĊen 1974. godine,
Krkalić Kemal sin Rasima, roĊen 1965. godine,
Kuloglija Salih sin Agana, roĊen 1949. godine,
Matuh Alija sin Muje, roĊen 1969. godine,
Murguz Mujo sin Aziza, roĊen 1962. godine,
Reko Huso sin Hasiba, roĊen 1946. godine,
Salĉinović Nusret sin Osmana, roĊen 1954. godine,
Softić Zijad sin Muje, roĊen 1964. godine,
Sudar Jasmin sin Mustafe, roĊen 1962. godine,
Suljević Abdulah sin Alije, roĊen 1962. godine,
Šabanović Elvir sin Ferida, roĊen 1974. godine,
Šljivo Mehmedalija sin Hakije, roĊen 1966. godine i
Šoro Enes sin Tahira, roĊen 1975. godine…
Ĉedić Elvedin – Ekinda…
Granov (Safet) Adil…
202
203
ONI SU PREMLAĆENI I UBIJENI
Alija Altoka,
Hamid ―Salem‖ Biĉo,
Abdurahman Ĉankušić,
Refik Ĉankušić,
Elvedin ―Enko‖ Ĉedić,
Kemal Dţelilović,
Ramo Dţendusić,
Adil Granov,
Mate Ivanĉić,
Esad Kiselica,
Halim Konjo,
Adil Krajĉin,
Mustafa Kuloglija,
Fuad Mandţo,
Krunoslav Marinović,
Nurko Nišić,
Hamid Ramović,
Husein Rikalo,
Mithat Rikalo,
Zaim Rikalo,
ŠevalŠoro,
Kemal Tulek,
Enes Uzunović,
Dţemal Vahida,
Munib Veiz i
Zulfo Veiz umrli su kao posljedica radnji pripadnika vojske koji su u
KP dom dolazili izvana, kao i straţara KP doma. (dokument Suda BiH 309)
204
I ONI SU PREMLAĆIVANI I (NAJVJEROVATNIJE) UBIJENI
Aziz Šahinović
Emir Frašto
Latif Hasanbegović
Aziz Hasković
Halim Seljanci
Kemal Isanović
Emir Mandţo
Asim Mezbur
Mersud Pašović
Nećko Rikalo
Haso Selimović
Ševal Šoro
izvor:Presuda Momĉilu Mandiću – Sud BiH – javno objavljena:18.07.2007. godine
http://www.sudbih.gov.ba/files/docs/presude/2007/X0558_1K_MM_prvostupanjska_18_07_2007
.pdf
design:Kenan Saraĉ
205
_____
Komentar
FOĈA 1992. KP Dom : ODVEDENI NA PUT BEZ POVRATKA / focanskidani
Zalosno je da se Jos uvjek tijela ubijenih nisu pronasla. Nakon svega kakve Su torture nad njima
izvrsene I pobijeni Su Na svirep nacin. Tako Smo nemocni a da spisak nije konacan to je tacno Na
spisku nema mog brata iz Jeleca. Odveden je ―Na branje sljiva‖ I Tu je ubijen. Evo njegovo ime:
Berber Enver sin Tahira 1957.
Hadzic Muniba
Komentar
TU JE I MOJ BRAT UBJEN AL SAM GA PRONAŠLA HAMDO ŠLJIVO SIN SALKA ISTO
IZ JELEĈA SJEĈAM SE ENVERA
Fahra Šabanovic Šljivo
206
KOMENTAR
Na spisku nema mog muza Emira Manja 1957g iz Miljevine.Odveden je 09.06.1992g u stanicu
Milicije i tu mu se gubi svaki trag.Zajedno sa jos 37 civila iz Miljevine.Molim sve koji mogu
pomoci da ga pronademo bili bi neizmjerno zahvalni.
Munevera Lalicic i Edin Manjo
207
208
BiH 1992. – 1995. : ĈINJENICE O GENOCIDU
ĈINJENICE O GENOCIDU U BROJKAMA
209
– broj poginulih Bošnjaka iznosi više od 200.000 a od toga preko 22.000 djece;
– broj ranjenih: 240.000, od toga 52.000 djece;
– broj hendikepiranih 100.600, od toga preko 4.000 djece;
– broj raseljenih: 1.225.000, u preko stotinu zemalja širom svijeta;
– broj raseljenih unutar BiH iznosi 850.000;
210
– broj silovanih ţena, 40.000;
– broj silovanih muškaraca, nepoznat
– broj nestalih lica: 53.600, od toga 28.420 iz Srebrenice i Ţepe;
– broj sela koja su potpuno uništena: 475;
– broj gradova koji su okupirani: 61;
– broj koncentracionih logora (u BiH. Srbiji, CG i Hrvatskoj): 397
– broj oštećenih i do temelja porušenih objekata islamske materijalne i sakralne kulture i

civilizacije: mezaristani, turbeta, tekije, kutubhane, hamami, bezistani, imareti, musfirhane, sahat-
kule, dţamije, medrese, sebilji, karavan-saraji i hanovi prelazi cifru od 1.200 od ĉega samo
dţamija: 618.
– procenat ukupnog uništenog stambenog fonda je oko 36%
– Samo u Srebrenici je za sedam dana, jula 1995.g., ubijeno i odvedeno 10.748 ljudi (uglavnom
muškaraca), a ostatak Bošnjaĉkog stanovništva je protjeran.
211
– uništen je skoro sav stoĉni fond;
– opljaĉkani su brojni industrijski pogoni;
– uništene i opljaĉkane privatne kuće i zgrade, broj nepoznat;
– gruba procjena: agresijom na R BiH (1992-1995) priĉinjena štetu iznosi oko 300 milijardi
dolara….
212
NEZNANJE JE NAJVEĆI DUŠMANIN SVAKOG INSANA !!!
fotografije:fb PutnikNamjernik/flickr ekranportal13/focanskidani
Posted on Maj 31, 2016 · 15 komentara

FOĈA 1992. – 1995.: Zloĉini i zloĉinci / Zloĉincima nema
ko da sudi (arhiv 2004.)
213
FOĈA 1992. – 1995.: Zloĉini i zloĉinci / Zloĉincima nema ko da sudi (arhiv 2004. godina)
214
—————–
ZLOĈINCIMA NEMA KO DA SUDI

Na podruĉju foĉanske općine pronaĊeno je i ekshumirano oko 800 tijela. Najnovijim otvaranjem
dviju grobnica, ali i pronalaţenjem još nekoliko lokaliteta ĉije će tajne uskoro biti otkrivene,
traganje za nestalim moglo bi biti završeno. Slijedi identifikacija i – dţenaza
215
Masovna grobnica u Budnju: Dosad je pronaĊeno 76 tijela
―Ĉekamo vaskrsenje mrtvih‖, piše na spomeniku-kriţu postavljenom prije pedesetak godina
nasred livade u foĉanskom selu Budanj. Razlog: partizani su u Drugom svjetskom ratu, u Ĉetvrtoj
ofanzivi, upravo na tom mjestu imali konaĉni obraĉun sa ĉetnicima istoĉne Bosne, kojih je tada
pobijeno, navodno, oko hiljadu. Njihova tijela su pobacana u ponor ispod Budnja.
Savršenu tišinu oko spomenika narušava zvuk bagera koji kopa pedesetak metara dalje –
Federalna komisija za nestale upravo otvara treću jamu. U dosadašnje dvije pronaĊeno je 76 tijela
foĉanskih Bošnjaka koji se od ‗92. vode kao nestali. Prema prvim informacijama, pretpostavlja se
da bi u ovoj masovnoj grobnici mogao biti pronaĊen veći broj Foĉaka, Bošnjaka koji su na
poĉetku rata bili zatvoreni u KP Domu, te da će ovo biti dosad najveća pronaĊena grobnica na
podruĉju foĉanske općine.
“TRAŢIM OCA I BRATA ”

Dok stoji pored grobnice nekadašnjeg površinskog kopa Rudnika ―Miljevina‖, Šefik
Brković kaţe: ―Traţim oca i brata.‖ Došao je iz Mostara ĉim je u novinama proĉitao da je u
grobnici pronaĊena liĉna karta njegovog oca Hasana (1938.). ―Odveden je 1992. iz naše kuće u
ĐiĊevu, zajedno sa mojim mlaĊim bratom Ekremom (1968.), u KP Dom. Od tada, godinama
pokušavamo da ih naĊemo. Samo da se to već jednom završi, da ih sahranimo‖, kaţe Šefik dok
mu pogled luta preko grobnice.
Druga liĉna karta pronaĊena u ovoj grobnici glasi na ime Fadila Divjana, inţinjera koji je na
poĉetku rata pobjegao u Crnu Goru, ali su ga tamošnje vlasti izruĉile foĉanskim Srbima, koji su ga
vratili i zatvorili u KP Dom. Sve dosad se vodio kao nestao.
Prema svjedoĉenjima preţivjelih Bošnjaka, kroz logor u KP Domu, od otvaranja 17. aprila 1992.
do 10. oktobra 1994., prošlo je oko 800 Foĉaka – uglavnom onih koji su ostali u svojim kućama,
vjerujući da im se neće desiti ništa loše i da će im komšije Srbi pomoći.
Iz KP Doma je razmijenjeno 248 Bošnjaka, a još 314 odvedeno na razmjene, nakon kojih im se
izgubio svaki trag?! Prema tvrdnjama porodica, u logor su odvedena 63 lica koja se vode kao
nestala i nikad i nisu dovedeni u KP Dom, a 38 Bošnjaka je ubijeno na najsvirepije naĉine –
strijeljanjem, premlaćivanjem i klanjem na drinskom mostu.
―Gledali smo kroz prozor naše ćelije, Dţafer Kovaĉ i ja, kad su u prostoriji za ispitivanje drvenim
palicama, šakama, nogama i gumenim kablovima tukli Nurku Nikšića, Kemu
Dţelilovića, Muniba Veiza i Dţemu Vahidu (oni su bili meĊu najuglednijim Foĉacima, prim.
aut.). Liĉno sam vidio kad su Muniba Veiza, Mustafu Kulogliju, Halima Konju i Kemu
Dţelilovića tukli drvenim palicama i šakama. Ĉuli su se jauci… Nakon toga pucnji – šest puta‖,
ispriĉao je jedan preţivjeli logoraš, dalje se sjećajući: ―Znam da je tu noć padala kiša. Poslije
pucnjave sam vidio Milenka Burila koji je nosio ćebad. Gurao je leševe na ćebad… Dragan
Poprţen, takoĊer zatvoren sa nama, poslije ove noći mi je priĉao da je on prao krv i ĉistio ćeliju,
te da je Munib Veiz bio saradnik Đulimana u aferi ‗Foĉatrans‘, zbog ĉega je i ubijen.‖
216
KRVAVI VIDOVDAN
Munib Veiz je bio foĉanski trgovac, jedan od onih ljudi koje je poznavao skoro kompletan grad.
Istina je da je bio prijatelj i sa Đulimanom, nekadašnjim direktorom ―Foĉatransa‖. Ubijen je,
prema svjedoĉenju preţivjelih, uoĉi Vidovdana 1992., KADA JE LIKVIDIRANO JOŠ
TRIDESETAK BOŠNJAKA – IZVEDENI SU I ZAKLANI ILI USTRIJELJENI NA DRINSKOM
MOSTU .
217
Bošnjaci su iz logora odvoĊeni na radove. Dvije grupe, u kojima je bilo po tridesetak
dobrovoljaca – oni koji su izlazili ―na rad‖ imali su bolju hranu – odvedene su, navodno, na branje
šljiva. Za njih se više nikad nije ĉulo. Grupa od tridesetak ljudi odvedena je na goraţdansko ratište
– bili su ţivi štit o kome danas nema ko da svjedoĉi: oni koji nisu poginuli u unakrsnoj vatri,
strijeljani su da bi šutjeli. Nisu rijetkost bile ni pojedinaĉne egzekucije…
Otkako je pronaĊena prva masovna grobnica na podruĉju Foĉe, postoji ideja da se u ovom
gradu odrţi zajedniĉka dţenaza, te da se ţrtvama izgradi memorijalni centar. Ideju podrţava
Udruţenje graĊana, ali i foĉanske vlasti, što nam je potvrdio Lutvo Šukalo, predsjednik Skupštine
opštine Foĉa, koji tvrdi da protiv takve ideje nema ništa ni sadašnja srpska vlast. Ukoliko se sloţe
porodice, u Foĉi će se klanjati zajedniĉka dţenaza za sve ţrtve pronaĊene na podruĉju Miljevine.
(BH Dani)
Krvoproliće u Miljevini
A gdje je Haag?
Brico Mujo Kunovac cijeli svoj ţivot je proveo u Miljevini. Svi su ga znali, jer malo je onih koji
bar jedanput nisu bili u njegovoj radnji. U porodiĉnoj kući je ţivio sa suprugom, sinom, snahom i
dva unuka, koja su neposredno pred rat trebala krenuti u školu. Petog maja 1992. nakon napada na
Poljici (iznad Jeleĉa, na putnom pravcu Kalinovik – Miljevina) kod Kunovaca je došlo šest
ĉlanova porodice njegove snahe iz Jeleĉa.
Istoga dana je ―minolovac‖ (kamioni koje su vozili Bošnjaci, a koji su išli ispred srpskih kako ovi
ne bi naletjeli na minu) prošao, a kamion pun vojske naletio na minu. Poginulo ih je 40. Nakon
toga je u Foči proglašena trodnevna žalost.
MeĊu nastradalima je bio i Mićo Vuković, zet Blagoja Eleza, koji je bio bliski roĊak Pere Eleza,
samozvanog srpskog vojvode i najozloglašenijeg ĉetnika na tom podruĉju. Mićin brat Ranko je
odmah nakon nesreće otišao u kuću Muje Kunovca i odveo ih sve u Tunele, putni pravac Foĉa
– Miljevina (dva dana prije masovne grobnice na Miljevini, otkrivena je i masovna grobnica u
Tunelima, dosad je pronaĊeno 36 tijela), i pobio.
218
Još jedan brat Ranka Vukovića, Luka, poginuo je, a on je uhvatio Aliju Kibrića i natjerao ga da
mu pokaţe gdje je Luka ukopan. SVJEDOCI TVRDE KAKO JE POTOM ALIJI ODSJEKAO
GLAVU I NABIO JE NA KOLAC PORED MJESTA GDJE JE LUKA UBIJEN.
Danas Ranko Vuković ţivi u Foĉi i smatra se organizatorom šverca izmeĊu Crne Gore i
Foĉe.
Inaĉe, komandant tzv. Miljevinske ĉete bio je Pedo Trivun – trenutno u bjekstvu u
Srbiji. Naredbodavac likvidacija Bošnjaka na Miljevini bio je predsjednik SDS-a Miljevine –
Pavle Elez. I tadašnji komandir stanice policije, a današnji penzionirani policajac Mićo Olović,
prema svjedoĉenju preţivjelih, poĉinio je nekoliko zloĉina: navodno je uĉestvovao u
ubistvima Murisa Hrbinića, Hamida Muhovića, Ahmeta Ramovića i jednog romskog djeteta, u
mjestu Mitrovo Vrelo 6. juna 1992. Pored ovoga, Olović je 9. juna naredio da tadašnji rezervni
sastav policije u Miljevini, u kome su bili i Aleksa Marković i Rade Drašković, dovede u
stanicu policije 36 BOŠNJAKA, SVE OĈE VE I SINOVE, KOJE JE LIĈNO ISPITI VAO, A POSLIJE
TOGA IM SE GUBI SVAKI TRAG.
Miško Savić je došao u kuću po Zaima i njegovog sina Zikriju i odveo ih u KP Dom u Foĉi –
pretpostavlja se da su ubijeni na mjestu pronaĊene masovne grobnice. Nakon toga se uselio u
njegovu kuću i “ţivio” sa Zaimovom ţenom Ramizom. Jednu noć se napio, odveo je na most
pored miljevinskog motela, koji je visok dvadesetak metara, i bacio je.Danas Miško ţivi na
Miljevini, sretno oţenjen.
OVO SU SAMO NEKI OD ZLOĈINA POĈINJENIH NA PODRUĈJU MILJEVINE U TOKU
PROTEKLOG RATA KOJI NIKAD NISU PROCESUIRANI.
(avgusta 2004.)
219
Zloĉinci
Foĉanski kreatori genocida
Ideolozima genocida u Foĉi smatraju Vojislava Maksimovića (bio je profesor knjiţevnosti na
sarajevskom Filozofskom fakultetu), Velibora Ostojića (bivšeg ministra za informiranje u Vladi
RBiH) i Petka Ĉanĉara (bio je predsjednik Vijeća općina u Skupštini BiH).
Krizni štab koji je nadzirao etniĉko ĉišćenje ĉinili su: Miroslav Stanić, predsjednik SDS-a Foĉa i
direktor ―Trikotaţe‖, Radovan Mandić, ljekar, Ĉedo Zelović, profesor, Zdravko Begović, jedan
od direktora u ŠIP-u ―Maglić‖, Dragan Gagović, naĉelnik policije u Foĉi, Zoran Vukadinović,
do rata radio u goraţdanskom SUP-u, Josif Miliĉić, nastavnik historije, Radojica MlaĊenović,
predsjednik Izvršnog odbora SO Foĉa, Ljubo Ninković, predratni republiĉki funkcioner, Sekula
Stanić, ljekar, Nade Radović, direktor ―Temike‖, i Simo Stanojević, nastavnik.
Ratni prijeki sud u Foĉi ĉinili su: Rajko Bojat, predsjednik, Jelena Lela Milić, sudija, Mišo
Joviĉić, advokat, i Slobo Starović, automehaniĉar.
(Iz knjige Genocid nad Bošnjacima na podruĉju općine Foĉa 1992-1995; Institut za istraţivanje
zloĉina protiv ĉovjeĉnosti i meĊunarodnog prava, Sarajevo, 2004.)
Oni znaju gdje su nestali Bošnjaci

Egzekutori iz KP Doma
Prema svjedoĉenjima preţivjelih logoraša, za nedjela u KP Domu odgovorni su:
Milorad Krnojelac (predratni nastavnik matematike), zapovjednik logora u Foĉi od 17. aprila
1992. do augusta 1993.
Zoran Sekulić (predartni uposlenik ―OsloboĊenja‖), zamijenio Krnojelca na mjestu zapovjednika
KP Doma.
Savo Todorović, zvani Bunda, zamjenik upravnika logora. Prije rata radio u KP Domu.
Mitar Rašević, komandir obezbjeĊenja logora. Prije rata bio komandir straţe u KP Domu Foĉa.
220
Rade Gagović, pomoćnik obezbjeĊenja u logoru. U Foĉu došao iz KP Doma Zenica.
Zoran Vladiĉić, glavni isljednik u logoru. Prije rata bio kriminalistiĉki tehniĉar u foĉanskom
SUP-u.
Vojislav Starović, zvani Vojo, isljednik u logoru. Prije rata bio rukovodilac kriminalistiĉke
sluţbe foĉanskog SUP-a.
Mišo Koprivica, isljednik u logoru. Prije rata bio referent kriminalistiĉke sluţbe u foĉanskom
SUP-u.
Petko Gašević, isljednik u logoru. Prije rata radio kao drvni tehniĉar u ŠIP-u ―Maglić‖ i bio, kao
rezervni kapetan, pomoćnik komandanta TO za obavještajne poslove.
Slavko Koroman, pomoćnik zapovjednika sluţbe obezbjeĊenja u logoru. Prije rata bio stariji
straţar u KP Domu.
Milenko Burilo, najzloglasniji straţar logora. Prema svjedoĉenju preţivjelih, predvodio je grupu
straţara koja je izvršila straviĉne zloĉine nad logorašima 24., 25. i 28. juna 1992. Prije rata bio
straţar u KP Domu.
Radivoje Jegdić, predratni radnik KP Doma, prvih dana napada na Foĉu djelovao sa ―Belim
orlovima‖, a kasnije je bio ĉlan grupe koja je po Crnoj Gori hvatala Bošnjake i dovodila ih u
logor. Sa njim je išao i Mišo Stevanović, zvani Šumar. Svojevremeno je ministar MUP-a Crne
Gore Pavle Bulatović priznao da zna za ta hapšenja. U Foĉu je na ovaj naĉin iz Crne Gore
vraćeno 38 Bošnjaka. Samo osmorica su preţivjela.
Osim njih, u KP Domu je bilo još na desetine straţara koji su ĉuvali logoraše.
(Prema svjedoĉenjima preţivjelih logoraša iz KP Doma Foĉa)
Sve mi je jasno odavno. Moj otac je mrtav, ubijen, i samo je bilo pitanje dana kada će ga pronaći.
Sada je i to gotovo, ali visi u zraku pitanje na koje vjerovatno nikad neću dobiti odgovor, koje me
proganja: Kako se on osjećao dok su ga vodili prema jami? O ĉemu je razmišljao, osjećajući
smrad leševa, prije njega tu baĉenih, svjestan da će za trenutak i on biti na hrpi‖, govori
Senad Konaković, sin Imšira (1934), prve identifikovane osobe u prije koji dan otvorenoj, smatra
se, najvećoj masovnoj grobnici u Foĉi.
Ĉekanje.
Dakle, ĉekale su u mraku punih dvanaest godina onoga ko će ih probuditi, kosti Imširove, i
drugih Bošnjaka – ţrtava srpsko-crnogorske agresije na BiH, na odlagalištu jalovine Rudnika
221
mrkog uglja Miljevina. Nije bilo uzaludno. Nikad nije. Dokumenti Imšira Konakovića su se u
rudniku odmah nakon prevrtanja zemlje ukazali, pa su ĉlanovi ekspertnog tima federalne
Komisije za traţenje nestalih mogli i pretpostaviti o kojoj grupi ―nestalih‖ je rijeĉ. Nije bilo
dileme. Posrijedi su bivši zatoĉenici KP Doma Foĉa. Imšir je bio šumar, i lovac. ―Dva puta su ga
vodili od kuće. Prvi put, prvog maja. Naravno, o 1992. godini govorim. Rahmetli brat i ja smo se
ranije sklonili, i sa sobom ponijeli oĉevu pušku. Pištolj, koji je on legalno imao, ostavili smo.
Poslije smo saznali da je tada u kuću banuo Mićo Olović, komandir stanice milicije u Miljevini,
odveo oca i pustio ga, zadovoljivši se tada samo njegovim pištoljem. Petnaestak dana nakon toga
došli su Jezdimir Mališ i Brane Sušić, i odvukli ga zajedno sa Fehimom Mulahasanovićem
i Muradifom Musićem u stanicu milicije u Miljevini, a odatle u KP Dom Foĉa. Na Fehimu su se
posebno iţivljavali. Njegov je sin bio predsjednik ogranka SDA.‖ Nikad niko više nije vidio
ni Mulahasanovića ni Musića. Da li su i njihova tijela pod jalovinom
rudnika? Mališ i Sušić DANAS ŢIVE MIRNO, NI ODKOGA OMETANI, U MI LJEVINI. ―Majka je
u kući ostala do septembra, a onda su je istjerali, i pola mjeseca, do poznatog velikog progona
tamošnjih civila, ţivjela je sa još nekoliko porodica u dajdţinom stanu.
Njega, Nasufa Barlova, UBILI SU PRIJE NAPADA NA JELEĈ . Izvukla je mati srećom glavu i iz
Partizana, u kojem je zatvorena sa stotinama drugih ţena. Bolje da ne priĉam… Majka se ipak
najviše potrese kada pomene Hatidţu Karović. Jadnica, šećeraš je bila, i pala je u komu. Bez
inzulina, koji joj nisu htjeli dati, njoj nije bilo spasa… Umrla je. Nedavno je ekshumirana…‖
Na Imširovu, Hatidţinu, Fehimovu, Muradifovu sudbinu, i ne samo na njihovu, uticali su, tvrde
svjedoci, pored Olovića, Mališa, Sušića, jos neki, ljudi. Gdje su oni sada Pero Elez, ĉije se ime
neizostavno spomene u svakom svjedoĉenju o zloĉinima u Foĉi i Miljevini iz tog vremena,
posebno o ubistvima i silovanjima djevojĉica, mrtav je. Ubio je, ne htijući, samoga sebe. Na
jednoj vojnoj smotri krajem prve ratne godine nespretno se okliznuo, puška je opalila, i pogodila
ga, u grudi… Navodno je prebaĉen u Crnu Goru, gdje je, i pored ljekarske njege, izdahnuo. Pavle
Elez, predratni uĉitelj ugostitelja, ţivi sada u Srbiji i Crnoj Gori, a preĊe i preko granice, kad mu
bude volja. Moţe mu se, šta god hoće. On Karlu ne interesuje. Leko Vuković, poginuo. Naravno,
ni Miloša Krunića, stanovnika Miljevine, niko danas ne dira, kao ni NeĊu Govedaricu, jednu od
karika ondašnje civilne vlasti. To je bio i Miro Stanić, prema nekima “glava” kriznog staba, i
predsjednik SDS u Foči. Pitao se za sve. Ţivi i on, neometan, u Crnoj Gori. Jedan od ratnih
izvršilaca njegove lokalne politike tvrdi da ne dolazi u Foĉu, što i nema i ima veze s ĉinjenicom
da je vjerni Karadţićev jatak kada ovaj preĊe bh. granicu. ―Sada je Stanić slobodni strijelac, ništa
ne radi izuzev što troši opljaĉkano‖, tvrdi izvor. Priĉa o civilnim kreatorima zla Foĉe i Miljevine,
ĉije se ţrtve i ovih dana iskopavaju, ne moţe nikako proći bez makar ovlašnog
spominjanja Velibora Ostojića, jednog od osnivaĉa SDS, visokog duţnosnika ratne RS, a
poslijeratnog ministra za izbjeglice i raseljene… Prije rata je bio lektor na TVBiH. ―On je
praktiĉno u bijegu. Nigdje se javno ne pojavljuje, kreće se noću, poput zvjerke koja hoće
zametnuti trag‖, istiĉe sagovornik, podsjećajući na još jednog od tih kreatora,
prof. Vojislava Maksimovića. Interesantnog, ne samo zbog svoje ideologije, nego i zbog gotovo
kolekcionarskog stava prema stanovima. ―Ima ih, koliko se zna, ĉetiri: na Palama, u Banjoj Luci, i
u Beogradu… A ţena mu je uspjela vratiti i onaj sarajevski‖, nabraja izvor OsloboĊenja, zastajući
kod bivšeg ratnog gradonaĉelnika Foĉe, Petka Ĉanĉara, koji je poslije obnašao brojne ugledne
funkcije. Naravno, to se moglo desiti samo u tzv. rs. I moţe još.
Edina KAMENICA (OsloboĊenje)
222
Ma koliko vi ţelili da ste izvan toga, koliko god se zavaravali da ţivite u 21 vijeku, da su neke
stvari iza nas, vjerujte da nisu. Tako smo i mi vjerovali, slušajući sa nepovjerenjem priĉe naših
rijetkih preţivjelih deda i nena koje su oni nemilo priĉali.
To što se desilo 1992 nije ni prvi ni zadnji put. Dušmana imamo, pitanje je sada samo da li ćemo
mi uvijek igrati ulogu ţrtve. Da bi te neko napao, proganjao, muĉio, ubijao ne treba mu tvoj
pristanak. Dovoljno je da ne preduzmeš ništa na planu svoje i kolektivne liĉne zaštite.
Ono što je zapamćeno u mojoj porodici je da su se sliĉna zvjerstva na opštini Foĉa poĉela dešavati
još za vrijeme hajdukovanja crnogorskih uskoka u 17 vijeka od Baja Pivljanina pa nadalje. Gorile
su dţamije, kule i kuće u Kunovu, Igoĉu, Šadićima, Jeleĉu,… Gorile i obnavljale se. U Prvom se
svjetskom ratu bjeţalo u muhadţerluk u Srednju Bosnu oko Travnika, Busavaĉe, Jajca… U
drugom se u muhadţerluk išlo u Posavinu, Sarajevo, Srednju Bosnu… U ovom ratu stiglo se i do
stranih zemalja… I opet se vraća, jer tu smo mi svoji na svom.
Od tih ljudi koji se sad ekshumiraju, neke sam znao i liĉno a sa nekima sam i rodbinski vezan.
Jedan je recimo izdvojen iz zbjega od 200 tinjak ljudi iz graniĉnog pojasa sa CG koji su pokušali
spas ispod kame naći prelaskom preko granice uda bi bio vraćen iz Pljevalja sa još trojicom
helikopterom u foĉanski KPD. Otac mu je umro u Goraţdu od tuge, izmuĉenosti glaĊu i
nedostatka lijekova, za bratovu pogibiju koji je preselio na Ahiret braneći Sarajevo nikada nije ni
doznao, kao ni ovaj obratno. Drugi je iza sebe ostavio djevojĉicu od moţda godinu dana ili toliko
koja ga se kako treba ni ne sjeća. Svi su ga volili jer je bio prema svakome dobronamjeran.
Treći je veći dio svoga ţivota irgatio po Iraku zaraĊujući pare kako bi školovao svoju djecu,
odriĉući se i zadovoljstva da bude uz svoju djecu dok odrastaju.
223
Priĉa mnogo, a jedna poruka!
Vuk dlaku mijenja, ali ćud nikako.
NajmlaĊe ţrtve u zadnja dva genocida koje se još dobro pamte bile su stare svega 1 dan ili one
koje su vaĊene iz majĉinih utroba ma kako i koliko to zvjerski zvuĉalo, treba znati.
Najstarija je bio jedan dedo iz Slatine star 112 godina.
Preko onemoćalih, slijepih, gluhih, bolesnih, ovakvih i onakvih.
Jednostavno nije postojala selekcija niti milost. To se zove totalni i sveokupni zloĉin nad svim i
svaĉim što podsjeća na nas. Zloĉin nad razumom, kulturom, svime što moţete zamisliti.
Ako je Foĉa moţda eklatantan primjer, takve stvari nisu zaobišle ni Prijedor, Brĉko, opštine
Sarajevske regije ni druga mjesta gdje se stvorio ambijent za to.
Na nama je dakle da promijenimo taj ambijent, ili je bolje nekima već da traţe drugo mjesto za
ţivljenje.
NaĊem li se sutra u situaciji da mi je ugroţen ţivot, ili nekom od ĉlanova porodice ne garantujem
da ću pokazivati ljudskost prema onima koji su o tome samo ĉitali.
(Foĉak » 22/08/2004)
224
Na odlagalištu jalovine Rudnika mrkog uglja Miljevina pronaĊena grobnica sa nekoliko stotina
ţrtava, meĊu kojima su i logoraši KP doma Foĉa
Amor Mašović, predsjednik Federalne komisije za traţenje nestalih, izjavio je juĉer za ―Dnevni
avaz‖ da je pronaĊena do sada najveća masovna grobnica na podruĉju općine Foĉa.
Radi se o lokalitetu odlagališta jalovine Rudnika mrkog uglja Miljevina, gdje je, kako se
pretpostavlja, zakopano nekoliko stotina ţrtava.
PronaĊen dokument
– Danas oko 12 sati (nedjelja) locirali smo prve posmrtne ostatke ţrtava na odlagalištu rudnika
Miljevina, a ekshumacija će trajati narednih nekoliko sedmica. Vjerovatno se radi o do sada
najvećoj otkrivenoj masovnoj grobnici na ovom podruĉju, o nekoliko stotina pokopanih ţrtava, od
kojih je dio likvidiran na ovom odlagalištu. Moguće da je većina logoraša iz KP doma Foĉa, a
nedostaje ih oko 350, završila upravo ovdje. Danas je pronaĊen i jedan dokument na ime Imšir
Konaković – iznosi Mašović.
Specijalne sonde
Lokalitet ove masovne grobnice otkriven je metodom koja do sada nije korištena, upotrebom
specijalnih sondi. One će se i ubuduće koristiti jer omogućavaju brzo otkrivanje lokacija
masovnih grobnica.
Mašović je najavio da će već danas biti nastavljeni radovi na ovoj masovnoj grobnici, kada će biti
odreĊene i njene dimenzije.
J. Š.
Privremeno obustavljene ekshumacije na Tunelima
Nakon što su evakuirani posmrtni ostaci najmanje 36 ţrtava koji su pronaĊeni proteklih dana,
privremeno su obustavljeni radovi na lokalitetu Tunela Miljevina.
– Radovi će biti nastavljeni ĉim veliki bager, koji je jedini sposoban za uklanjanje velikih
gromada kamena i betona nabacanih na grobnicu, bude slobodan – kaţe Mašović.
(avaz,avgusta 2004.)
225
Nuno Salčinović – žrtva zloglasnog KP Doma u Foči
SARAJEVO – Federalna komisija za traţenje nestalih poĉela je juĉer ekshumacije u masovnoj
grobnici u Miljevini u kojoj se, prema podacima ove komisije, nalaze tijela oko 600 ubijenih
Bošnjaka.
―Ekshumacije smo poĉeli na jednoj lokaciji, a prema našim istraţivanjima na ovom terenu, koji je
veliĉine deset fudbalskih igrališta, nalazi se još nekoliko lokacija na kojima su tijela oko 600
ubijenih. Mislimo da su ovdje tijela zatvorenika Kazneno-poravnog zavoda Foĉa, magacina
Kalinovik te iz sela Jeleĉ i Miljevina‖, kazao je Amor Mašović, predsjednik Komisije za traţenje
nestalih FBiH.
Ĉlanovi ove komisije juĉer su pronašli tijelo uz koje su bili liĉni dokumenti na ime Imšir
Konaković iz sela Šatorovići kod Rogatice. Tokom juĉerašnjeg dana pronaĊeno je više tijela koja
su bila pokrivena metar i pol debelim slojem jalovine iz Rudnika mrkog uglja Miljevina.
―Pronašli smo i nekoliko ĉahura po ĉemu se moţe zakljuĉiti da su neki od ekshumiranih ubijeni
upravo na ovom mjestu. Vjerujemo da su ovdje dovezeni i ljudi koji su ranije ubijeni. Odavno
imamo informacije da se na ovom regionu nalazi velika masovna grobnica, ali tek smo nedavno
uz pomoć specijalne sonde pronašli nekoliko mikrolokacija na kojima su sahranjena tijela ubijenih
civila‖, dodao je Mašović.
Istakao je kako su o pronalasku ove masovne grobnice obaviješteni i istraţitelji Haškog tribunala
koji bi tokom naredne dvije sedmice, koliko bi trebalo trajati ekshumiranje tijela iz ove grobnice,
trebali prisustvovati iskopavanju tijela.
226
Aida Ĉatović, tuţilac Kantonalnog tuţilaštva Sarajevo, kazala je kako još ne zna imena
osumnjiĉenih za likvidacije, ali da će istragom biti utvrĊeno ko su poĉinioci.
―Naredbom Kantonalnog suda poĉela je ekshumacija, a mi ćemo otvriti istragu u kojoj ćemo
utvrditi ko je odgovoran za ubistva osoba koje su ovdje sahranjene‖, rekla je Ĉatovićeva.
Tokom prvog dana ekshumacije kamioni Rudnika mrkog uglja istresali su jalovinu rude u blizini
lokacije na kojoj su pronaĊena tijela. Tijela su, nakon što su dovezena na ovu lokaciju pokrivena
rudnom jalovinom.
―Jalovina se ne istresa tako blizu mjesta ekshumacije, ali ako to smeta, mi ćemo prekinuti s
dovozom. Nisam znao da se tamo nalazi masovna grobnica iako je, istina, bilo nekih priĉa o
tome‖, objasnio je Aleksandar Goljanin, direktor Rudnika mrkog uglja Miljevina.
Tokom rata, kaţe Goljanin, na ĉelu ovog rudnika bio je Slavko Stanković koji je preminuo prije
nekoliko godina.
(avgusta 2004.)
—————–
Ekshumacija ţrtava sa dvije lokacije do sada najveća masovne grobnice na podruĉju Foĉe i
okolnih opština juĉe je okonĉana.
PronaĊeni su dokumenti na ime Alija Dţelil, roĊen 1955.godine u Foĉi , i Šefik Hodţić, roĊen
1950. godine u Ĉelebićima, opština Foĉa.
Naporan rad
Nakon pet dana napornog rada na odlagalištu jalovine Rudnika mrkog uglja Miljevina, Federalna
komisija za traţenje nestalih pronašla je ukupno 73 tijela stradalih civila . Radovi će kako je
naveo predsjednik komisije Amor Mašović , biti nastavljeni u ponedjeljak.
-Oĉekujemo da ćemo pronaći još najmanje dvije masovne grobnice na ovoj lokaciji sa istim
227
brojem ţrtava kao i u predhodnim grobnicama – kazao je Mašović.
PronaĊeni dokumenti,prema Mašovićevim rijeĉima , ukazuju na to da su pronaĊeni posmrtni
ostaci bivših zatvorenika KPD Foĉa.
-Uzimajući u obzir dokumente koje smo pronašli na lokalitetu tunela Miljevina gdje je ranije
pronaĊeno 36 ţrtava, do sada smo našli ukupno 109 logoraša KPD Foĉa – istakao je Mašović.
U potrazi za svojim najbliţima u Miljevini je juĉe bio i Alija Budnjo,inaĉe predsjednik Upravnog
odbora hotela ―Terme ‖ na Ilidţi.
Kazao je da se nada da će na ovoj lokaciji pronaći Hasana i Ferida Krajĉina, Murata
i Nedţiba Rizvana, te Hakiju i Dţevada Dţinića.
Njegova zemlja
-Na zemlji koja je nekad bila u vlasništvu moje porodice sada se nalazi ova masovna grobnica.
Oĉekujem da ću moju rodbinu ovdje pronaći. Njih 35 je 1992. godine uhapšeno i odveno u PU
Miljevina i od tada im se gubi svaki trag – kazao nam je potreseni Budnjo.
Svoga brata Mehu, kojeg su zloĉinci protjerali iz njegovog stana u Miljevini, juĉe je traţio i
Muhamed Ĉemo. Drhtavim glasom nam je kazao da je samo Boţija volja bila da je on izmakao
―od noţa‖ u svom selu Kratina iz kojeg je pobjegao.
(avgusta 2004.)
—————–
fotografije:flickr ekranportal13/focanskidani/fb PutnikNamjernik
ФОЧА:МАНИФЕСТАЦИЈА ТРАЖИМО НАШЕ

НЕСТАЛЕ! (ФОТО)
228
ТРАЖИМО НАШЕ НЕСТАЛЕ!
229
230
231
232
233
234
235
ФОТОГРАФИЈЕ:flickr ekranportal13/fb Putnik Namjernik
ПРИРЕДИО:КЕНАН САРАЧ
236
Posted on April 30, 2016 · 15 komentara
O GENOCIDIMA NAD BOŠNJACIMA: „AKO
BUDEMO BUDNI NEĆE NIKAD VIŠE, ALI AKO
BUDEMO SPAVALI HOĆE USKORO……“/FOTO/…
SILOVANJA – Foĉa 1992. – 1995.

―Najviše je bilo silovanja. Mene liĉno je silovalo 28 ĉetnika,‖ piše u izjavi jednog bivšeg logoraša
Kazneno popravnog doma Foĉa.
―Nikome se ne ponovilo ovo što se meni dogodilo. Proklinjao sam majku koja me je rodila.
Uzimali su šišariku, okrenuli bi je naopako, gurnuli u analni otvor i onda poĉeli da ĉupaju,‖ stoji u
ispovijesti ove ţrtve, koja se vodi pod brojem 4977 u arhivi Saveza logoraša BiH.
237
11. GENOCIDA NAD BOŠNJACIMA
1683.-1699., 1711., 1804.-1820., 1830.-1867., 1876.-1878., 1878., 1879.-1910., 1912.-1913.,
1918.-1941., 1941.-1945., 1992.-1995.………
(ako budemo budni NEĆE NIKAD VIŠE, ako budemo spavali HOĆE USKORO.)
238
239
Foĉa – 1941.-1945. – dokumenti
Foĉa – 1941.-1945. –
dokumenti
240
Foĉa – 1941.-1945. –
dokumenti
241
Foĉa – 1941.-1945. –
dokumenti
242
Foĉa – 1941.-1945. –
dokumenti
Foĉa, 1. maj 1992.
243
Foĉa, Srednjoškolski
centar u Aladţi – konc logor za bošnjake
Foĉa – ţrtve pred

zloglasnim logorom Partizan
244
Foĉa – dvije su se
vode zavadile
Foĉa – ţrtve
pred zloglasnim logorom Partizan
245
Foĉa –
logor Partizan
Foĉa, 1.
maj 1992, Prijeka ĉaršija:PLJAĈKA
Foĉa, 1.
maj 1992, Prijeka ĉaršija:PLJAĈKA
246
Foĉa, 1992, – ĉetniĉko poimanje arhitekture i oslobaĊanje od bošnjaka
Foĉa, Most Stradanja, u pozadini zloglasni KaPeDom
ĉetnici u
osloboliĉko – pljaĉkaškom pohodu
247
ĉetnici u
osloboliĉko – pljaĉkaškom pohodu
ĉetniĉka bratija
Foĉa –
spomenik kulture, dţamija Mehmed paše Kukavice
248
Foĉa, 1992, – ĉetniĉko poimanje arhitekture i oslobaĊanje od bošnjaka
Foĉanski duhovi prošlosti
249
Foĉanski zloĉinci
Foĉa, Most
Stradanja, u pozadini zloglasni KaPeDom
250
Foĉa, na
temeljima Aladţa dţamije
251
Foĉa – ubistva civila u
Ĉohodar mahali
252
Foĉa i zloĉini
Foĉa, Most Stradanja, u

pozadini zloglasni KaPeDom
253
Foĉa – spomenik kulture,
dţamija Mehmed paše Kukavice

zloglasnim KP Domom
254
zloglasnim logorom Partizan
ĉetnici – redovna okupljanja
Foĉa – ţrtve pred zloglasnim KP

Domom
255
Foĉa – kulturocid –
ubijanje Aladţa dţamije
256
Foĉa – 1941.-1945. –
dokumenti
Foĉa – 1992.-
1995. – dokumenti – svjedoĉanstva
257
Foĉa – 1941.-1945.
– dokumenti
Foĉa – da se ne zaboravi 1992. – 1995.
258
Foĉa –
1941.-1945. – dokumenti – Most Stradabja 1942.
TECI DRINO,
TECI I PRIĈAJ…
259
Genocid nad
muslimanima 1941. – 1945. – dokumenti
Foĉa – Genocid nad

260
Foĉa – Genocid nad
TECI DRINO, TECI I

PRIĈAJ…
261
Foĉanski ĉetnik
uhvaćen 1954.
262
Foĉa 1992. – 1995. –
da se ne zaboravi /potpis korisnika kuće koji su je na kraju devastirali…
Foĉa 1992. – 1995. –

koncentracioni logori u Foĉi
Foĉa 1992
263
Foĉanske mrlje 1992.
– 1995.
Foĉa 1992
Foĉa 1992. – 1995. –

hiljadu grobnica u foĉanskom kraju
264
Foĉa 1992. – 1995. – nema
pravde za ţrtve silovanja
Foĉa
1992. – 1995. – nevine ţrtve ĉetniĉkog iţivljavanja
265
Foĉa 1992. – 1995. – nevine ţrtve ĉetniĉkog iţivljavanja
Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti
266
Foĉa 1992. – 1995. –
dokumenti – crnogorska veza
Foĉa 1992. – 1995. –

zloglasni logor motel u Miljevini
267
Foĉa 1992. – protjernica iz Foĉe
268
Foĉa 1992. – 1995. –
dokumenti
269
Foĉa – ţrtve pred zloglasnim logorom Partizan

270
Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti – ţrtve
271
272
Foĉa 1992. – 1995. – never again
273
Foĉa 1992. – 1995. – oni znaju gdje su nestali bošnjaci
274
275
276
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995. – oni su zapaljeni u svojoj kući
277
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995.
278
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995.
279
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995.
280
Foĉa 1992. – 1995. – ekshumacije
Foĉa 1992. – 1995.
281
Foĉa 1992. – 1995. – Alojz Krivograd
282
Foĉa 1992. – 1995. – svjedoĉenja
283
Foĉa 1992. – 1995. – zloglasni logor Partizan
Foĉa 1992. – 1995. – ĉetniĉko uporište Luke kod Foĉe
284
Foĉa 1992. – 1995. – masovne grobnice
Foĉa 1992. – 1995. – zloglasna zgrada Lepa Brena (sasvin desno)
285
Foĉa 1992. – 1995. – ĉetniĉki ideolog Miroslav Stanić
Foĉa 1992. – 1995.
286
Foĉa 1992. – 1995. – uz 60. – tu obljetnicu foĉanskog muzeja
287
Foĉa 1992. – 1995. – ţrtve genocida u centru Foĉe
Foĉa 1992. – 1995. – Prijeka ĉaršija 1992.
288
fotografija iznad : Foĉa 1992. –1995. – ideolozi zla u Foĉi
Foĉa 1992. – 1995. – Ĉohodar mahala
289
Foĉa 1992. – 1995. – Ĉohodar mahala
Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake magacin i vojna kasarna Livade
290
Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake barake i motel Buk Bijela
291
Foĉa 1992. – 1995. – konc logori za bošnjake
Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake bivša Gimnazija u MeĊurjeĉju
292
ovo su njeni temelji
Foĉa
1992. – 1995. -MOST STRADANJA
Zato dragi Bošnjaci, praštati moţemo ali neka je haram onome ko ovo zaboravi. Poduĉavajte
svoju djecu pravim vrijednostima vjere islama i tradiciji Bošnjaka i prenosimo im naša iskustva i
iskušenja tokom preţivjelog rata i agresije, sve s ciljem da ne zaborave krvlju pisanu historiju
Bosne i Bošnjaka.
293
tekst:Kenan Saraĉ / fb Istina o genocidu nad Bosnjacima
fotografije:flickr ekranportal13/focanskidani/internet/google
vidi više na:

O GENOCIDIMA NAD BOŠNJACIMA: „AKO BUDEMO BUDNI NEĆE NIKAD VIŠE, ALI
AKO BUDEMO SPAVALI HOĆE USKORO……―/FOTO/…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/30/o-genocidima-nad-bosnjacima-ako-budemo-
budni-nece-nikad-vise-ali-ako-budemo-spavali-hoce-uskoro-foto/
HISTORIJA SE PONAVLJA : JEDANAEST GENOCIDA NAD BOŠNJACIMA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/29/historija-se-ponavlja-jedanaest-genocida-nad-
bosnjacima/
USPAVANKA ZA BOŠNJAKE : Samo mirno pajkite! I bez panike!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/15/uspavanka-za-bosnjake-samo-mirno-pajkite-i-
bez-panike/
Bosanska pjesma (1992)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/08/05/bosanska-pjesma-1992/
Posted on Februar 6, 2016
FOĈA i okolina:tragovi genocida/stradanje
Bošnjaka 1992.
Fako Jusuf, Fako Pemba zapaljeni u porodiĉnoj kući 24. juna 1992. godine, piše na ploĉi, na
potpornom zidu ispod male, bijele i prazne kuće,u selu Izbišno.
Jusuf i Pemba nisu jedini iz sela okonĉali ţivot na tako surov naĉin. Buktinja je progutala još dvije
294
starice, za stolom su naĊene ugljenisane. Još su dva ĉovjeka u istom plamenu izgorjela. Teška je
to priĉa…
***
Ni dvadeset godina poslije rata (?) ne postoje podaci o broju ubijenih Bošnjaka ni u Foĉi ni
okolini.
Ima dosta propusta oko Foĉe, a jedan od najvećih je što ne postoji jedinstvena baza podataka
ubijenih Bošnjaka u Foĉi i okolini.
*****
Izbišno je naseljeno mjesto u Bosni i Hercegovini, u opštini Foĉa. Na popisu stanovništva 1991. u
njemu je ţivjelo 475 stanovnika.
*****
U Foĉi je ubijeno preko 3000 Bošnjaka

U zloĉinima u Foĉi je, prema još uvijek nepotpunim podacima nestalo preko 3000 Bošnjaka. Od
tog broja, za oko 2000 ljudi je potvrĊeno da su ubijeni, a traga se za preko 1000 koji se još uvijek
vode kao nestali.
*****
Genocid u Foĉi /etniĉko ĉišćenje

Od poĉetka aprila do sredine jula 1992. srpske snage su sprovodile opširan napad usmjeren protiv
295
bošnjaĉkih civila u podruĉju općina Foĉa, Gacko i Kalinovik. Prije samog napada, bošnjaĉki civili
su izbaĉeni sa posla, plate su im uskraćene, a potom im je uskraćena mogućnost slobodnog
kretanja. Nakon što su okolna sela i grad Foĉa dopali u ruke srpskih snaga: vojske, policije,
paravojnih formacija, a ponekad i samih Srba seljaka, primjenjivan je uvijek isti šablon: Kuće
Bošnjaka su sistematski pretresane, pljaĉkane i spaljivane, a graĊani su hapšeni ili sakupljani na
jednom mjestu, a ponekad tokom samog procesa, premlaćivani ili ubijani. Muškarci i ţene su
odvajani, a većina ih je zatvorena u KP Dom u Foĉi. Ţene su odvoĊene na razne lokacije
zatoĉenja gdje su ţivjele u nepodnošljivim higijenskim uvjetima, a u tim centrima su zlostavljane
na mnoge naĉine, dok ih je većina sistematski silovana. Srpski vojnici ili policajci su dolazili u
zatoĉeniĉke centre, odabirali jednu ili više ţena, izvodili ih i silovali. Neke od njih su odvoĊene u
privatne apartmane i kuće gdje su silovane, a morale su takoĊer kuhati, ĉistiti i sluţiti rezidente,
koji su bili srpski vojnici. Tokom pomenutog napada na bošnjaĉke civile, ogroman broj ţena i
djevojĉica je silovan. Svi tragovi postojanja i kulturno naslijeĊe muslimana Bošnjaka je zbrisano
iz podruĉja zahvaćenih napadom srpskih snaga. Skoro ni jedan Bošnjak nije ostao u Foĉi. Sve
dţamije su srušene.
*****
fotografije:internet/fb PutnikNamjernik
Posted on Januar 27, 2016 · 2 komentara

PAKAO PAKLENIKA:U jami Paklenik pronaĊene kosti,
ţice i ĉahure…
VIDEO:Bosnian Genocide Vicims Thrown Into Hell Cave – Ţrtve Genocida u Bosni baĉene u
jamu Paklenik
At least 73 civilian Bosniak victims from eastern Bosnian town of Visegrad and Rogatica were
excavated from this cave, known as ―Jama Paklenik‖ (or ―Hell Cave‖).
296
Najmanje 73 civila Bošnjaka iz Višegrada i Rogatice su baĉena u ovu jamu poznatu kao ―Jama
Paklenik.‖
DANI u broju 169 ,od 25. augusta / kolovoza 2000. godine pišu:
PROPAST, HLADNIJA OD SMRTI
Još jedna masovna grobnica krila je istinu osam godina. A 17. augusta dosje Paklenik je otvoren.
Ekshumacija je u toku, a pretpostavlja se da u jami Propast ima barem šezdeset do stotinu tijela
ţrtava genocida. Dani su obišli mjesto zloĉina koji se godinama prikrivao
Pise: Irham Ĉeĉo
15. juni 1992: Polahko koraĉa kroz šumu, u koloni je još pedesetak ljudi, oko kolone dţelati. Dan
je lijep, šuma miriše, ali koraci su teški, posljednji. Debela ţica steţe ruke, ali sve manje osjeća
bol, dok pokušava da shvati šta mu se dešava. Juĉer su ih okupili na gradskom trgu. Usred
Višegrada, pozvali su ih na konvoj. Muslimani treba da napuste grad. Ne tako davno, rekli su da
JNA garantuje sigurnost, da zavodi red. Da mogu ostati kod svojih kuća, vratiti se na radna
mjesta, nastaviti miran ţivot, kao da se ništa pretjerano vaţno ne dešava. A juĉer su ih ipak
potrpali u osam autobusa, sedam kamiona. Muškarce, ţene, djecu. ―Turci, idete svojima!‖, ―Mater
vam balijsku!‖, mrţnja je kuljala na usta poznatih lica, komšija, prijatelja… Šutke je, kao i ostali,
ušao na autobus. Kada je Ţeljko Tasić kod Olova izveo ţene i djecu da ih pošalje preko linije
razgraniĉenja, ostao je u autobusu. Nije pustio ni glasa ni dok su ga tu veĉer prebijali u Rogatici.
Šutke je predao i dokumente, novac, sve što su od njega traţili, kao i od ostalih. Papiri su potrpani
u kese, i svima je već bilo jasno da nešto nije u redu. Kad su ih prije podneva potjerali kroz šumu,
bilo je već jasno da ništa nije u redu. Šaĉica ljudi s puškama, ali oni su vezani i mire se sa
sudbinom. Stiţu na mjesto koje se, kako kaţu sprovodioci, zove Paklenik. Nije mu jasno zašto,
sve dok ih ne dovedu na rub jame, bezdana obrubljenog šibljem. Prvi pucanj, bol koja ga trga, u
padu pokušava kriknuti, ali nema glasa, dok pada na dno, ne osjeća udarce o hladno stijenje, ne
osjeća tresak vlastitog pada, samo hladnoću, posljednji put ĉuje još jedan pucanj i više ne ĉuje
ništa. Ništa.
297
22. august 2000: Jama se zove Propast. I pored sablasnog naziva, Paklenik je sasvim obiĉan
grabov šumarak, koji već osam godina krije uţas. Ţrtvama se, pak, još ne znaju imena, a ni njihov
broj. Strijeljanje 15. juna preţivio je N.N., haški svjedok. Taj dan s njim su strijeljani višegradski
Bošnjaci, mještani Gornjeg i Donjeg Dubovika, Velatova, Zagri, Smijeća, Ţupe i Dobruna. A na
Pakleniku je bilo još zloĉina, ĉije tragove su ubice pokušali prikriti, istresajući u jamu zemlju,
kamenje, crkotine i kosti ţivotinja. No, uţas istine ovdje poĉinje izvirivati ispod naslaga. Komisija
za istraţivanje ratnih zloĉina sprema se na još jedan radni dan. Krupan, sredovjeĉan muškarac s
ray-ban tamnim naoĉarama, koje skida i stavlja bez nekog vidljivog razloga, pozdravlja se s
Amorom Mašovićem. Upozorava da su ―šalunge‖ koje u jami drţe kamenje sklonjene s leševa
slabe, da bi ih trebalo pojaĉati. Popisuje prisutne, i ekipu Dana. Predstavlja se: ―Renovica Miloš,
krim-inspektor, CSB Srpsko Sarajevo.‖ Kolege sa BBC-a ţele znati ĉemu popis. ―Pratimo ko
dolazi, da ne bi bilo zloupotrebe.‖ Policija RS-a zaduţena je za osiguravanje mjesta zloĉina, kao i
pripadnici talijanskog SFOR-a koji paze na jamu i osiguravaju pristupni makadamski put.
Eva
Specijalci federalnog MUP-a na skelu postavljaju konopce, prusike za osiguravanje, a ekipa se
priprema za silazak niz ljestve. Patolozi i radnici koji će kopati navlaĉe bijele, papirnate,
jednokratne kombinezone i jedan po jedan spuštaju se u ambis niz ljestve oslonjene na dašĉanu
skelu. ―Ove ljestve su nam najbolja investicija poslije Eve!‖, u polušali veli Mašović. A Elvira
Eva Klonowski, Poljakinja koja ţivi na Islandu, zaista je uz Mašovića jedan od motora-pokretaĉa
ĉitavog tima. Sjedokosa, kratko podšišana i ţivahna, doktorica Eva stiţe svugdje, radi sve. Sudska
je antropologinja-forenziĉarka, na bosanskim masovnim grobnicama radi od ‗96. ―Znate kako je
to, u Poljskoj ili na Islandu, imamo par sluĉajeva tu i tamo. A ovo se radi još samo u Ruandi.
Poĉela sam raditi za Tribunal 1996.‖ Sada radi za Drţavnu komisiju, manje-više volonterski.
―Radim ovo od srca za muslimane. Zapravo, od srca za ţrtve. A zna se ko ĉini 92 posto ţrtava u
Bosni. To su ţrtve agresije, zapravo ţrtve genocida. Onih osam posto su ţrtve rata. Zašto da ja
radim samo za osam posto ţrtava.‖
U jamu se spušta i Sarajka Nermina Saĉić, asistentica na FPN-u. ―Moja mati je iz Višegrada, i
dolje je, najvjerovatnije, ĉetrnaest mojih nestalih roĊaka, bliţih i daljih.‖ Pokušat će da prepozna
daidţu Muharema Zukića. Po trenirci, koju je obukao ispod hlaĉa da ga manje boli ako ga budu
tukli. ―Ako naĊem daidţu, bit će moţda lakše. Nije to ni lakše, ali malo je ipak drugaĉije kad se
svojima moţe otići na mezar, ako ništa drugo‖, kaţe Nermina po povratku iz jame i nastavlja:
―Nisam ovo ovako zamišljala. Ne znam ni kako se to uopće moţe zamisliti, ali dolje je puno
ţivotinjskih kostiju, klizavo je, leševi na svakom koraku. Te ţice, tako zvjerski su pobijeni. A
valjda će i zloĉinci doći pred nekakav sud, znaju im se imena, hvala Bogu, ima i preţivjelih.‖
Fotografije dva tijela pronaĊena u ostacima trenirki pogledat će i ostala rodbina. To bi mogla biti
prva identifikacija, ostalim će se pronaĊenim ţrtvama odjeća oprati, radi lakšeg prepoznavanja,
kad jednom iskopavanje okonĉa. Osim zemlje, u jamu je nabacano dosta kamenja, tako da je
odjeća sporije truhnula. Uz jedan leš pronaĊeni su i ostaci novca, njemaĉkih maraka. Papir je
struhnuo, ali plastiĉne niti su ostale.
Bezdan
U jamu silazi i reporterska ekipa Dana (Ivan Lovrenović, Nerzuk Ćurak, Almin Zrno i potpisnik
teksta). Kroz grotlo obraslo ljeskom, korovom i koprivama, sve dublje, sve je hladnije, kopriva,
mahovina, a onda goli i vlaţni kremeni zidovi škrape. U bijelim odijelima, svi djelujemo pomalo
sablasno.
Na dnu ljestvi, na prvom koraku i prvi zgrĉeni leš. Zeleni dţemper, šaĉica kostiju. Na desnoj
strani, dašĉana pregrada i gomila većuklonjenog kamenja i zemlje. Lanac radnika uklanja kantu
298
po kantu iskrampanog kamenja i zemlje, sloj po sloj otkrivajući istinu. A istina je uţas. S lijeve
strane, donekle je rašćišćeno, pored svakog leša je pobodena mala ţuta zastavica s brojkom
sedam. Dublje lijevo, jama ima još jedan odvojak naviše. Na vrhu, odvojen od ostalih, bosonog
ljudski leš, pored njega lisiĉji skelet i dva komada rasparene obuće. ―Vjerovatno je ostao ţiv neko
vrijeme poslije strijeljanja i pokušao ispuzati. Obuću je moţda vukao sa sobom. Lisica je
vjerovatno nešto nanjušila i upala u jamu‖, pojašnjava Mašović. Ruke ţrtve vezane su grubom,
graĊevinskom ţicom, razaznaje se plavkastobijela karirana ljetna košulja.
Na sredini je humka, sudski patolozi rade osjetljiviji dio posla, spahtlama cisteci odjecu i kosti.
―Ne pitaj nas puno, istraga je u toku‖, s kiselim osmijehom crnomanjasti patolog uzvraca na
―tehnicko‖ novinarsko pitanje. Zauzet je, pazljivo spahtlom uklanja zemlju. ―Evo jos jedne
lobanje, daj nam neku kesu!‖ Kesa odgovarajuce velicine trenutno nema. A lobanja ima, ali
mnoge su odvojene od trupla, i cesto se skotrljaju prema dnu. No, bitno je da se uz lobanju nadje i
prsljen, radi lakseg sklapanja mozaika.
Esref
U jami je ledeno, sijalice, baterije i reflektori osvjetljavaju stratiste. Ostati priseban, raditi svoj
posao u tolikoj smrti i uzasu nije lahko, crni humor je ocito jedan od glavnih obrambenih
mehanizama. Radnici uz prepunjene kante jedan drugom dobacuju i masne posalice na racun
bivsih i buducih supruga, sitna prijateljska podbadanja, ponekad se nasmijese, ali u tom smijehu je
dovoljno studeni da se vidi da niko nije potpuno oguglao.
Jedan patolog uzvikuje: ―Evo, imamo ime!‖ Pazljivo cisti rastvoreni novcanik, neciji. ―Je l‘
osobna karta?‖, pita specijalac. ―Ma jok, od Postanske stedionice Beograd. Al‘ covjek je sto posto
musliman!‖ Na pronadjenom dokumentu je ime Esrefa Muhica.
Oko podneva, na trenutak nestaje struje i jama je ponovo mracna, kao sto je bila onih osam godina
skrivanja istine o zlocinu.
Natrag na povrsinu, korak po korak. Dok specijalci u cuturi kuhaju ―Podravkinu‖ supu, tece
razgovor sa dr. Nerminom Sarajlicem, specijalizantom iz tima sarajevskog Instituta za sudsku
medicinu. Dr. Sarajlic ovaj posao radi dvije godine. Kako je to? ―Zavisi od puno faktora. Valja
posao nazvati poslom, biti profesionalan, raditi sto je moguce bolje. Ponekad je fizicki tesko, a
covjek uvijek mora zatomiti neka licna osjecanja.‖ Moze li se to? ―Ne moze‖, odgovara doktor, i
nakon krace stanke polahko nastavlja: ―Vi novinari mozete pisati svasta, ali nema rijeci za te
osjecaje. Mozda bi neko ko bi duze vremena proveo s nama svaki dan i shvatio. A mi moramo
nastaviti, radi porodica tih ljudi, radi istine, radi cinjenica. Bitno je da svako odradi svoj dio posla
najbolje sto moze, kao ovi momci, specijalci, koji nam sve pripreme. Kao Eva, vidjeli ste kako
radi.‖
Specijalci pak koriste pauzu da odmastaju planove o izletima na Prenj, neiskoristenim godisnjim
odmorima, i pripreme se za ostatak radnog dana. Svi se vracaju u jamu, a ekipa Dana u Sarajevo.
Preko sokolackih suma, koje su osam godina krile zlocin, a vjerovatno jos uvijek kriju njegove
naredbodavce, Mladica i Karadzica. Tu negdje, zive valjda i svjedoci. Sutljiviji od zrtava.
Thomas MIller, ambasador SAD-a:

Zasto sam rekao holokaust?
299
Agilni americki ambasador posjetio je Paklenik, mjesto uzasnog zlocina, i bez ikakvog
dvoumljenja izjavio da je u pitanju holokaust. Specijalno za Dane gospodin Miller dao je sljedecu
izjavu
Genocid nije rijec za izbjegavanje. Na kraju krajeva, nekim ljudima odavde je vec sudjeno radi
genocida. Koristio sam rijec holokaust jer sam tako izabrao, mislim da se to desilo u ovoj zemlji.
Ako nekom treba pravno tumacenje ove rijeci, moze pitati pravnike. Mislim da je strasno ovo sto
se dogodilo na Pakleniku. To je jezivo: dok se uspinjete prema toj lokaciji, put postaje gori i gori,
a pretpostavljam da su na zadnjem kilometru tih pedesetak ljudi vjerovatno morali sici s kamiona i
ici s rukama na ledjima. Ne moze se ne pomisliti na to dok se krecemo tim istim putem: ti ljudi su
bili vezani, i sigurno su vec znali da ce biti ubijeni. Zato treba otici na ovakva mjesta, pogledati ih.
Nije isto kao o tome citati, jer covjek tu razmislja o onome sta se zaista dogodilo. Detaljno su mi
opisali sta se dogadjalo na mjestu zlocina, i zamislio sam se nad onim sto se desilo, pitajuci se:
kako su se ti ljudi osjecali. Oni su slusali pucnjeve, znajuci da im se sapatnici nece vratiti.
Ocigledno je koliko brutalno, kako zlocinacki je bilo to sto im je ucinjeno.
Jako vazno je obici mjesta gdje su se masakri dogadjali i pokusati zamisliti kroz sta su ti ljudi
prosli. Naravno, nikad necemo moci u potpunosti pojmiti sta im je prolazilo kroz glavu, ali moze
se makar steci bolja predodzba o tome. Ti ljudi su dovedeni do ruba jame, nekih 15-20 metara
duboke, pobijeni i gurnuti dolje. To je zaista zastrasujuce. Ali to nas podsjeca da nasa misija jos
nije zavrsena. I ako neko zeli raspravljati sa mnom zasto sam rekao holokaust, nema problema.
Bit cu sasvim spreman da branim rijec koju sam koristio. Pedeset ljudi je gore pobijeno, naprosto
zato sto su pripadali jednoj religiji…
Ova vrsta ubistava, ovakvi zlocini se ne mogu tolerisati. Koliko god to potrajalo, odgovorni se
moraju pronaci. Oni ce imati ono pravo koje ubijeni ljudi nikada nisu dobili. Pravo na zakonit
proces, sudski proces, upravo ono sto su uskratili ljudima koje su masakrirali. Vrlo je bitno i da
nacelo zakonitosti u ovoj situaciji nadvlada. Isto tako, i da porodice saznaju sta se desilo, pod
kakvim okolnostima su njihovi najmiliji pobijeni. I da se stvari konacno privedu kraju.
Senator Dole dolazi u ponedjeljak ovdje. On, kao sto znate, vodi Medjunarodnu komisiju za
nestale osobe, a oni sada rade na vrlo ambicioznom projektu identifikacije prema DNK. To je
tezak i skup projekt. Ucinit cemo koliko mozemo da podrzimo ova i slicna nastojanja. A ako
mogu pomoci, bilo svojim prisustvom na tim mjestima, bilo time sto cu progovoriti o tome, o
zlocinima koji su pocinjeni, ucinit cu to najbolje sto mogu. I naglasavam, zaista se necu
ustrucavati da koristim rijec holokaust.
300
Njeznost
Kako ista mogu znati o patnji ovih ljudi? Sto su osjecali dok ih je, sputane zicom, vodilo toga
junskog dana prije osam godina sve dublje u sumu? Kakav uzas im je morao skociti u grlo, u
mozdane, kad su nad ovim jezivim grotlom shvatili sto ih ceka? A tek – sto se dogadja u njihovoj
izludjeloj svijesti dok im izresetana i okrvavljena a jos ziva tijela padaju, jedno preko drugoga, u
mracni, hladni bezdan, udarajuci o nevidljive stijene, ne naziruci kraj tom nepojamnom, rastucem
uzasu?
Ne, o tome se ne smije ni pokusati govoriti. Svaki pokusaj takvoga ―posredovanja‖ bio bi tasta i
oskvrniteljska laz.
Lazljiva je – sad vidis – i ona lijepa namjera plemenitih ljudi, izrazena u ―misticnoj‖ teoriji, koja
tvrdi kako patnja nevinih stvorenja zadugo poslije njihove fizicke smrti ostaje poput nevidljive
supstance ili energije, i da ju je na ovakvim stratistima moguce osjetiti, gotovo ―komunicirati‖ s
njihovim dusama…
Nista od toga ne osjecas dok silazis niz dvadesetak metara solidnih metalnih ljestava, dodatno
osiguran alpinistickim konopcem oko pasa, kojim i odozdol i odozgor upravljaju pouzdani
Gaficevi ―vikicevci‖. Ni potom, dok se pod baterijskim svjetlima Masovicevih poslenika pentras
po klizavom podzemlju, razabirajuci tuzne ljudske ostatke u bezoblicnoj masi kamenja, zemlje i
starih zivotinjskih kostiju, cime su dzelati naknadno pokusali zatrpati i sakriti tragove zlocina.
Daleki refleks, kojim se noga upravlja bojeci se da ne stane na ljudsku kost, mehanicki ti doziva u
sjecanju starinsku babinu izreku: ―Svaciju kost pogazi, insansku prigazi!‖ Tek ovdje i tek sad biva
ti njezina ikavska maksima posve jasna: to je zapravo nalog ljubavi i njeznosti, a ne neki
pretpostavljeni moralizam.
Jer, doista, jedino o cemu s ovoga mjesta mozes svjedociti kao o vlastitom istinitom i
nepatvorenom osjecaju, to je potpuno zbunjujuca, i za tebe sama sasvim neocekivana – njeznost!
301
Njeznost i neka tiha intimnost kojom ti pogled miluje zemne ostatke ovih nepoznatih bivsih
Visegradjana: smedje male lobanje (kako su ljudske lobanje malene!), kosti krhke i tanke, i,
nekako, elegantnih formi, dobro sacuvani dijelovi odjece – jednostavne radnicke hlace, plava
ljetnja pepita kosulja, sivi pulover, platnene tene…
I jos nesto: prije nego sto se vratis na svjetlo i vrelinu vanjskoga svijeta, osjecas kako je zbog
necega silno vazno da upijes i upamtis svaku pojedinost iz njihovoga strasnog podzemnog
umiralista. (I. Lovrenovic)
Zlocinci imaju ime
Prezivjeli sa konvoja koji je 14. juna napustio Visegrad nisu vidjeli smrt svojih najmilijih. Ali su
upamtili mnoge od onih koji su konvoj sproveli i odveli muskarce starije od 16 godina u
―nepoznatom pravcu‖. Za Zeljka Tasica se pouzdano zna da je na Pakleniku pucao. I za Dragana
Lukica, nastavnika sa Sokoca. Spisak ―oruzane pratnje‖ konvoja dali su nam svjedoci Mula,
302
Dervisa i Rahima Omerovic, Rahima, Zineta i Nazija Zukic, te Juso Karaman i Zaim Spahic. Svi
su tog dana bili na konvoju, ciji je dio zavrsio na stratistu.
Ljubomir Ljupko Tasic

Mirko Tasic
Pero Markovic
Ljubomir Gladanac
Borisa (Drage) Ceho
Milutin (Drage) Ceho, nacelnik SUP-a
Risto Perisic
Goran Pecikoza
Dusan Maric
Ljupko (Stevana) Maric
Predrag i Nenad Mirosavljevic (blizanci)
Milojko (Petra) Kovacevic
Zoran (Jovise) Stanojcic
Milan (Nikodina) Stanojcic
Vidoje (Jovana) Stanojcic
Milutin (Sretena) Savic
Sladjan (Dusana) Simic
Dusan (Antonija) Simic
Djordje (Radovana) Gacic
Pero (Nedje) Gacic
Zoran (Nedje) Gacic
Tomislav Sijakovic
Jovan (Andrije) Jelcic
Miljko (Ljubomira) Jevtic
Nebojsa (Milovana) Pejic
Ljupko (Milovana) Arsic
Branimir (Jovana) Ivanovic
Momir (Milomira) Savic
Nenad Neso Tanaskovic
Milenko (Branka) Baranac
Slavenko (Milomira) Andric
Nedjo Vukasinovic
―Ono‖. Jezik zloĉina
Agencije zato valjda i sluţe: sve što se o zloĉinu srpskih vojnika nad 51 višegradskim Bošnjakom
u romanijskoj jami Paklenik iz juna 1992. moglo saznati iz srpskih medija, bila je jedna kratka
vijest Srpske novinske agencije. U vijesti je istraţni sudija sarajevskog kantonalnog suda Ibrahim
Hadţić potvrdio da je u toku ekshumacija tijela iz Paklenika. Iz šturog napisa dalo se zakljuĉiti da
je do prošlog petka (18. avgusta) u jami pronaĊeno 21 tijelo. Ali odgovora na pitanje ko, koga,
kako i zašto, srpska javnost je bila pošteĊena, osim što je navedeno kako ―Hadţić vjeruje da su u
jami zakopana lica bošnjaĉke nacionalnosti iz okoline Višegrada‖.
Primaocima informacije ostalo je da sa jednako legitimiteta vjeruju da je kantonalni sudija moţda

budalast, pa on nešto vjeruje, da su ―lica bošnjaĉke nacionalnosti‖ u Pakleniku zatekli Sloveni po
dolasku na Balkansko poluostrvo ili da su u vjerskom zanosu izvršili kolektivno samoubistvo.
303
Naravno, primaoci informacije taĉno znaju o ĉemu se radi, ali njihovi mediji, jednako vladini
koliko i oni koji vole da se zovu nezavisnim, imaju prećutni sporazum sa svojom publikom o
neuznemiravanju. Takav sporazum, logiĉno, razvio je i jednu vrstu jeziĉke skrivalice, u kojoj
mediji lijepo napišu ―ono‖, a narod taĉno zna šta je ―ono‖ i zašto ga ne treba nazivati nikako
drugaĉije nego ―ono‖.
Ima tu mnogo razloga zašto je zloĉin postao ―ono‖, dok ―ono‖ nikad ne moţe postati zloĉin. Prvo
i ali ne i najvaţnije, od troje meĊu rijetkim srpskim novinarima koji su s obje strane Drine
pokušali da naruše taj konspirativni jezik zloĉina, jedan je ostao bez nogu, drugi u niškom zatvoru
izdrţava sedam godina robije, treći je već godinu dana u Londonu i lakše bi mu bilo da se odatle
pojavi u loncu nekog ljudoţderskog plemena nego na granici svoje srpske otadţbine.
Ali postoji i fundamentalniji problem zašto ―ono‖ u Republici Srpskoj ne moţe da ponese svoje
pravo ime. Zato što sve promjene koje su se tamo dogodile smjenom vlasti prije dvije i po godine
nisu dovele do bilo kakve društvene reforme. Većina nezavisnih medija strani novac koji se u njih
ulaţe opravdava tako što u parnim brojevima objavljuje intervjue sa Thomasom Millerom, a u
neparnim sa nekim drugim Millerom. Zato što je u banjaluĉkoj prijestonici svaki pokušaj
intelektualnog sablaţnjivanja okoline ravan pozivu na sopstveni bojkot. Zato što je broj tamošnjih
intelektualaca (dakle onih kojima su znanje i savjest u saglasnosti) jednak broju atomskih centrala,
s tim što bi atomsku centralu još i rado vidjeli kako se gradi pored Banskog dvora, ali
intelektualca sa torbom u koju staje više od dva dana boravka nikako.
Ništa, dakle, nije uĉinjeno na društvenoj reformi koja bi proizvela da ―ono‖ postane zloĉin, jer bi
time bila oborena fundamentalna pretpostavka za vladanje Srbima u posljednjoj deceniji.
Milošević je prije 12 godina Srbima rekao: mi smo ţrtve, a ţrtvama je dozvoljeno sve. Ne samo
da je njemu pomoglo da na taj naĉin meĊu Srbima opstane već i Miloradu Dodiku da njima
zavlada tako što im je prije dvije i po godine modifikovao Miloševićev postulat: dobro, mi smo
ţrtve, ali o tome ćemo kod kuće, a ne kao ludi Slobo i Radovan.
A tamo gdje smo mi ţrtve, mjesta za druge ţrtve nema, one su ―ono‖ što tamo neki Ibrahim
vjeruje, što je tek malo bolje nego da se blesavom Ibrahimu uĉinilo. (Z. Cvijanović)
304
napisao: Irham Ĉeĉo (1975. – 2017.)
PROPAST, HLADNIJA OD SMRTI
Objavljeno u broju 169 DANA, 25. august / kolovoz 2000.
https://www.bhdani.ba/portal/arhiva-67-281/169/t16901.htm
fotografije:internet
___
Irham Ĉeĉo (Foĉa, 1975. – Hadţići, 2017.)

Da mu dragi Allah podari Dţennetske ljepote, a porodici sabur.
Irham Ĉeĉo roĊen je 1975. godine u Foĉi, a poĉetkom agresije na Bosnu i Hercegovinu s obitelji
je izbjegao u Goraţde, gdje je završio osnovno školovanje.
U Sarajevu je završio Fakultet politiĉkih nauka.
Bosanskohercegovaĉka javnost pamtit će ga kao novinara britkog pera i vrckava duha u
sedmiĉnom magazinu ―Dani‖, gdje je više godina radio kao novinar. Svoju novinarsku karijeru
potvrdio je i kao urednik u sedmiĉnom magazinu ―Stav‖.
Više godina radio je kao savjetnik i analitiĉar u OHR-u, zatim u nevladinom sektoru kao
koordinator za projekte Fondacije Heinrich Böll u Sarajevu, a smrt ga je doĉekala na funkciji
savjetnika za medije bošnjaĉkog ĉlana Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića.
priredio:Kenan Saraĉ/focanskidani
design:Kenan Saraĉ
305
FOČANSKE PRIČE : Nisam ja bivši. Ja sam Fočak (Irham Čečo)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/06/04/focanske-price-nisam-ja-bivsi-ja-sam-focak-irham-
ceco/
Tako je pisao Irham ČEČO – Fočak
https://focanskidani.wordpress.com/2017/06/05/tako-je-pisao-irham-ceco-focak/
PAKAO PAKLENIKA:U jami Paklenik pronađene kosti, žice i čahure…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/27/pakao-paklenikau-jami-paklenik-pronadene-kosti-
zice-i-cahure/
Posted on Januar 9, 2016 · 28 komentara
FOĈA:Koliko još ima neidentifikovanih i
neispriĉanih priĉa?
Je suis Foĉa 1992. – 1995.
SVJEDOĈENJA
Grad Foča još uvijek nije u stanju suočiti se sa zloĉinima i zloĉincima iz 1992.
Koliko je samo kamiona-šlepera sa bošnjaĉkim ţrtavama egzekucije 1992. doveţeno i pokopano
na samim sastavcim – lokalitet bivših Rakita (sada su tu nekakvi bazeni (tzv. aqua park) i na
mjestu foĉanskog gradskog rugla – zapoĉetog, a nikad dovršenog tzv. hotela na samoj obali Drine
odmah do tih bazena.Dvadeset godina nakon rata u Bosni i Hercegovinijoš je otvoreno pitanje
nestalih osoba (ubijenih) u Foĉi.
U Institutu za nestale osobe kaţu da su lakše dolazili do informacija o mjestu masovnih grobnica
krajem rata u BiH nego danas, a apsurd predstavlja i ĉinjenica da im podršku više daje
MeĊunarodna komisija za nestale nego bh. drţavne institucije.
306
Tuţna je priĉa o stradanju porodice Tatarovac.Medin Tatarovac je bio vrsni ekonomista u
tadašnjoj Privrednoj banci Sarajevo.Komšije Srbi su ga odveli u KP Dom, gdje je bio podvrgnut
torturi, a poslije i ubijen.Ţivio je sa majkom na Gornjem polju u Samoborskoj ulici.Majku su mu
ĉetnici zaklali i bacili sa trećeg sprata na ulicu.U istoj zgradi mu je stanovala sestra.Bila je udata
za Tafra.Naţalost, ĉetnici su ubili, zaklali Tafro Sokola i njegovu suprugu na oĉigled njihove tada
maloljetne djece.
Kako je tuţna priĉa o Muniru Maĉku, profesoru matematike iz MeĊurjeĉja.Njega su ĉetnici muĉki
ubili, a njegovu kuću zapalili.Munir nikome zla nije nanio:Miran,tih,povuĉen
ĉovjek.Dobar matematiĉar. A tako okrutno ubijen.Ni za grob mu se ne zna.Porodica još uvijek
traga za posmrtnim ostacima…
307
Koliko je samo bošnjaka deportovano iz Crne Gore, Srbije u KP Dom Foĉa? I tu im se gubi
svaki trag.MeĊu njima su i tri brata Rikalo iz Ĉohodar mahale.
308
Koliko je samo pretuĉenih zatvorenika iz KP Doma Foĉa, a zatim zaklanih na Drinskom mostu i
baĉenih u Drinu?Omer Kunovac iz Ustikoline bio je gluhonijem. Straţar u KP Domu Milenko
Burilo ga je tukao do smrti – ―tukao ga da progovori‖.Pretuĉeni su Nurko Nišić,Munib Veiz,
Mustafa Kuloglija,braća Konjo…I ubijeni.
309
Okrutna i jeziva smrt Miralema Ahmića ne moţe niikoga ostaviti ravnodušnim. Miralem je ţiv
spaljen od strane ĉetnika, kojima je zapovjedao Bore Ivanović.
310
Tuţne su priĉe o stradanjima bošnjaĉkog stanovištva na selima u okolini Foĉe, gdje su mnogi
spaljeni i poklani.
311
Izvod iz jednog svjedoĉenja:‖…ja sam izgubila mnogo bliţe i daljnje rodbine,meĊu njima brata i
baba, kojeg još niismo pronašli…‖(B.M.K.)
312
SVJEDOĈENJE:‖Odvedeni su mi brat,otac,muţ,amidţa i amidţin sin – do danas nisu pronaĊeni
njihovi posmrtni ostaci.‖(M.A.Đ.)
313
Enes Uzunović, uzorni omladinac, dobar drug, nadasve ljudina završio je u KP Domu. Nakon
nekoliko tortura/premlaĉivanja odveden je na tzv. ―branje šljiva‖ i tu se gubi svaki trag…
314
Poruka:Zloĉinci nisu kaţnjeni niti će biti.Moja poruka svima je da se ne stide i da ne šute i da
istinu ispriĉaju ma koliko bolna i teška bila.
315
316
317
318
319
fotografije:fb PutnikNamjernik/flickr ekranportal13/focanskidani
Posted on Decembar 24, 2015

8 masovnih grobnica na smetljištima:Prvo ih ubili, zatim smeće bacili na
njih;tijela meĊu konzervama, mrtvim ovcama, flašama…
TO JE VEOMA PONIŢAVAJUĆE ZA RAHMETLIJE ILI POKOJNE !
UBITI IH ,PA IH NA SMETLJIŠTE BACITI. SRAMNO I GRIJEŠNO !
320
Iskopavati ovakve grobnice je teško, opasno! Pune su mina i bombi koje je teško locirati
jer ima puno konzervi, pa je aparat za lociranje metala stalno aktiviran.
Iz masovne grobnice pronaĊene na smetljištu u Kozluku ekshumirano je 55 posmrtnih ostataka
civila bošnjaĉke nacionalnosti, ubijenih jula 1995. tokom genocida u Srebrenici. Kozluĉka
masovna grobnica godinama je bila prekrivena otpadom, jer je u postratnom periodu, na mjestu
strijeljanja i masovnih ubistava, napravljena nelegalna deponija smeća.
Poremećaj liĉnosti
Osam masovnih grobnica pronaĊeno je na deponijama smeća u BiH. Radi se, kako nam je
objasnila Lejla Ĉengić, glasnogovornica Instituta za nestale u BiH, o smetljištima u Zalazju
(Srebrenica), Hazići kod Banje Luke, deponiji Kurevo u Prijedoru, Dragoraj kod Mrkonjić
Grada, deponiji Ivan Polje u Rogatici, smetljištu Uborak kod Mostara i Duške Kose kod
Prozora. Ubijeni su baĉeni i u tri jame – Radaĉa u Mostaru, Novakuša u Nevesinju i jama
Golubnjaĉa kod Drvara. Zatrpani su smećem. Kakav je profil ljudi koji su u stanju strijeljati
civile, potom ih strpati u masovne grobnice na smetljištima ili ih baciti u jame i smećem zatrpati?
– U principu, radi se o osobama koje imaju poremećaj strukture liĉnosti. Nemaju suosjećanja,
osjećaj krivice. Najĉešće su pod utjecajem naredbodavaca koji su unaprijed planirali zloĉine i
koriste takve osobe za svoje ciljeve. Tako da se moţe reći da su naredbodavci koje sve osmisle i
gori od izvršioca i svakako su za analize – misli neuropsihijatar Alma Bravo-Mehmedbašić.
321
Murat Tahirović, predsjednik Udruţenja ţrtava i svjedoka genocida, misli kako su masovne
grobnice na smetljištima i u jamama, dio razraĊenog genocidnog projekta, da trebale su, tako je
zamišljeno, ostati tajna.
– No, zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju! Traganje za masovnim grobnicama danas se
skoro pa iskljuĉivo zasniva na insajderima koji ili traţe novac za informacije, ili zaštitu od
kriviĉnog progona, a neki to rade jer psihiĉki ne mogu više izdrţati. Znaĉe li vam šta imena Krsto
Simić, Cvijetin Ristanović, Ostoja Stanojević, Damjan Lazarević? Ne znaĉe! To su osobe koje su
uĉestvovale u iskopavanju masovnih grobnica u Srebrenici, prevozili su leševe i ukopavali ih!
Svjedoĉili su u korist tuţilaštva pred Tribunalom u Hagu – veli Tahirović.
Drugi su, objašnjava, svjedoĉili sa skrivenim identitetom. Srbin iz Zvornika ―VS-1087‖ koji je
cijelu godinu transportovao ubijene Bošnjake na skrivene lokacije po nalogu vlasti iz Zvornika, ili
svjedok, Srbin „RM-306―, insajder koji je svjedoĉio o zloĉinu u Kravici.
322
Mine, bombe, zmije…
Traţiti i iskopavati masovne grobnice na smetljištima je teško, opasno! Pune su, kaţe Jasmin
Odobašić, struĉnjak za traţenje nestalih, mina i bombi koje je teško locirati jer ima puno konzervi
pa je aparat za traţenje mina stalno aktiviran.
-Ima i zmija otrovnica. Ĉetiri poskoka smo našli na jednoj masovnoj grobnici na smetljištu. Osim
toga, kad razgrnete smetlje ispod kojeg su tijela, vidite da smeće unutra gori i sagori ostatke
odjeće i tijela ţrtava – iz iskustva će Odobašić.
323
Druga smrt
Zanimalo nas je kakve su reakcije porodica koje su ostatke svojih najmilijih pronašli u masovnoj
grobnici, u smeću!?
-Oni to smatraju poniţavanjem ţrtve i u smrti! Njihove najmilije su najprije ubili, potom smeće
bacili na njih. Tijela su meĊu konzervama, mrtvim ovcama, flašama…A to boli, vrijeĊa – siguran
je Odobašić.
324
fotografije:internet/fb PutnikNamjernik/flickr ekranportal13/focanskidani
Posted on Novembar 25, 2015

Foĉa in memoriam:Tabaci kojih više nema (FOTO)
U Foĉi svaka mahala, svaki sokak, svaka kuća nosi svoju bol…
Ovo je samo djelić uspomena na ţrtve genocida 1992. – 1995. iz naselja Tabaci u Foĉi. Ţrtve su
ubili dojuĉerašnji jarani – komšije ĉetniĉki zloĉinci, koji još nisu procesuirani…
325
kuća familije Redţo. Redţa više nema u Foĉi – raseljeni su…
kuća pored Drine. Pored Drine su stanovale familkije Selimovići, kojima se i trag zatro…
326
Podzid i orah – sjećanje na Šabanovu kahvanu. I kovaĉku radnju. Ni Šabana, ni kahvane nema. A
ni kovaĉke radnje…U pozadini kuća familije Redţa…Ni njih više nema u Foĉi – protjerani su i
raseljeni…
327
neke od ţrtava ĉetniĉkog zloĉina
328
još jedna ţrtva
genocida u Foĉi
329
djelić spiska
ţrtava iz naselja Tabaci u Foĉi
330
Tabaci – stara foĉanska mahala
Tu su se takode uţasna ubistva i silovanja odigrala. Tuţnih drama u Tabacima je dosta. Pored
familija Selimovića i Kovaĉa tu su još neke uţasne sudbine mojih dragih foĉanskih komšija.
O Tabaĉkih ţrtvama i tuţnoj priĉi familije Bitevija Muniba, familije Ĉulum. Hajrić i još mnogih
Tabaĉana mogla bi se knjiga napisati.
Grobnica u starom turskom groblju u Tabacima preko puta benzinske pumpe, krije kosti nekih
Tabaĉana. Prije 10. godina neki su ekshumirani.
To se zna taĉno u dokumentaciji.
331
***********
design:Kenan Saraĉ

Ono što nikad nije napisao Enes Ĉengić:O krvavoj
tragediji muslimanskog stanovništva
Napisao sam jedanaest knjiga, ali o krvavoj tragediji muslimanskog stanovništva napisao
nisam ni rijeĉi.
332
Enes Ĉengić (4. IV. 1926. – 17. VIII. 1994.)
Svi drinski muĉenici
zabiljeţio:Enes Ĉengić
Nedavno sam u zagrebaĉkom sjemeništu na Šalati prisustvovao predstavljanju knjige fra Ante
Bakovića Drinske muĉenice. Bilo mi je drago što me moj zemljak pozvao na tu sveĉanost, jer sam
i ja, stjecajem okolnosti, jedan od svjedoka drinske tragedije.
Više stotina ljudi i uglednika pratilo je zanimljivo izlaganje autora knjige, prisutnih knjiţevnika i
duhovnika. Potresno se govorilo o crnim danima i teškim vremenima bezumlja u kojima su na
naĉin neprimjeren ljudskom rodu stradale ĉasne sestre, što ih je sudbina preko Romanije donijela
na ovu krvavu rijeku. Slušajući kazivanja, ĉuli smo i zahtjeve da se od pape traţi proglašenje ovih
ĉasnih sestara blaţenim muĉenicama. Neka im je ĉast i slava. Poklonimo se njihovoj sjeni. To su
zasluţile. A ja sam se na kraju upriliĉene sveĉanosti osjećao tuţnim i povrijeĊenim. I da se nisam
bojao pokvariti sveĉanost, i biti moţda pogrešno shvaćen, uzeo bih mikrofon i rekao:
―Ĉestitam kolegi piscu na knjizi nezaborava. Ovdje sam, vjerojatno jedini prisutni svjedok drinske
kobi. Govorili ste, drage moje kolege i prijatelji, o stradanju ĉetiri ĉasne sestre koje su ţivot
izgubile na Drini 1942. godine. Govorili ste o strahotama kojima su bile izloţene, i eto o njima je i
knjiga napisana, ali mi je veoma ţao da nitko od vas pred auditorijem nije ni spomenuo da su te
ĉasne sestre, za koje se traţi da budu proglašene blaţenim muĉenicama, stradale u
nezapamćenom pokolju osam hiljada muslimana, koji su zajedno s njima otplovili drinskim
vodama u bezdan.‖
Htio sam da kažem, ali, eto, nisam. Možda će se netko naći, ako nam još to treba, tko će toplo i
ljudski opisati strašnu drinsku tragediju, a ako se traži Božja milost i blagoslov, treba je tražiti za
sve one hiljade nedužnih duša koje su bile osuđene da u tom dijelu Bosne budu istrijebljene.
Pišem ovo uz asocijaciju koja mi se nameće i koju ne mogu odagnati. Slušam, naime, neku veĉer
politiĉku TV emisiju i jednog „Junaka― koji sav zapjenušan trubi kako ĉetnici nikome nisu oĉi
iskopavali, a ja sam davno vidio sluĉajno, nakon što su ĉetnici najureni iz Foĉe, kad su narodu
pokazivane, ne doduše iskopane oĉi, ali išĉupane ljudske vilice, i to cijelu jednu kutiju takvih
vilica na kojima je bio ostao još poneki zlatni zub (to je nekima pokazivao i Moša Pijade).
Proljeća 1942. cijela je Foĉa vonjala po leševima. Vadio sam ih i ja iz Drine. Straviĉni su mi i
333
danas prizori onih koje sam vidio kraj gradske klaonice na Drini, gdje sam u masi trupla
prebrojao trinaest sablasno iznakaţenih mladića – mojih roĊaka. MeĊu njima je bio jedan
student, moj imenjak – Enes Ĉengić.
Cijelu tu krvavu kroniku i opustošenje Foĉe, koja je završetak rata doĉekala s jednim
dimnjakom, što je posljednji odavao da tu još netko postoji, doţivio sam kao
šesnaestogodišnji djeĉak. Napisao sam jedanaest knjiga, ali o krvavoj tragediji muslimanskog
stanovništva napisao nisam ni rijeĉi. Nisam, jer sam ţelio da mrak odagnaju drinski vjetrovi u
nepovrat. Pa ići nam je dalje i ţivjeti zajedno ―ne ponovilo se; ne povratilo se‖.
genocid –
dokument
Ţelio sam zapravo da novim generacijama ne trujem mladost ponorima ljudske pameti. I da im ne
stavljam pod nos podatke prema kojima je u tom paklenom ratu najviše u postotku stradao
zapravo muslimanski narod. Ali nekima kao da nije bilo dosta krvi, pa nove vatre raspiruju i
ustrajno prekapaju po starim grobovima. Kopaju i nove. Ne znam zaista zemlju na svijetu kao ovu
našu, gdje se toliko i tako ustrajno barata kostima i gdje se njima licitira. I pitam se: dokle i koliko
vjekova ćemo kosti premetati?! S kojom svrhom, s kakvim politiĉkim motivima i ciljevima.
Ostavimo, zaboga, već jednom kosti na miru. Poklonimo se nevino stradalim i zadrţimo ih s
ljubavlju u našim sjećanjima. ( … )
I na kraju, da se opet vratimo Krleţi: ―Šta nam vrijedi ako se ponovo pokoljemo?‖ Ne vrijedi nam
ništa, i opet ćemo morati ţivjeti jedni pored drugih. MeĊutim, izgleda da zov razuma koji se ĉuje
sa svih strana, ne dopire do ušiju i savjesti onih koji nas hoće strovaliti u ponore. I na sve to ima
jedna narodna: ―Kad sila upre, pamet prdi.‖
334
Zagreb, 26. svibnja 1991.
_________________________
Enes Ĉengić(4. IV. 1926. – 17. VIII. 1994.)

Enes Ĉengić, publicist i knjiţevnik (Foĉa, BiH, 4. IV. 1926 – Zagreb, 17. VIII. 1994). Poĉeo
pisati kao suradnik sarajevskog OsloboĊenja; od 1955. bio dopisnik, od 1971. voditelj dopisništva
toga lista u Zagrebu. U novinama i ĉasopisima objavljivao ĉlanke, komentare, reportaţe, putopise
i razgovore s istaknutim osobama kulturnog i javnog ţivota. Blizak suradnik i urednik djela M.
Krleţe, 1981. oporuĉno postao doţivotnim baštinikom i zaštitnikom Krleţinih autorskih prava i
djela. Objavio je tri knjige o B. Ćopiću (Mamino mudro magare, 1976; Ćopićev humor i zbilja, I–
II, 1987), monografije o G. Krklecu (Pjesnik na srebrnoj cesti, 1979) i M. Krleţi (Krleţa, 1982) te
dnevniĉke zapise o susretima i razgovorima s Krleţom (S Krleţom iz dana u dan, I–IV, 1985;
Post mortem, I–II, 1990). Najvaţniji dio njegove djelatnosti pokretanje je i izdavanje Krleţinih
izabranih (20 svezaka, 1973) i sabranih djela (50 svezaka, 1975–88).
_______________________________
priredio :Kenan Saraĉ
Posted on Septembar 25, 2015 · 1 komentar

Razgovor o knjizi “Hiljadu grobnica u Bosanskoj Krajini”
i još poneĉemu…
razgovarao:Kenan Saraĉ
Knjiga od 713 stranica,većeg formata,na ĉijoj naslovnici je slika mrtve majke u grobnici, tema su
bosanskokrajiške grobnice, njih 1.132, od ĉega je 128 masovnih, 116 zajedniĉkih i 886
pojedinaĉnih.
U tim grobnicama je do sada ekshumirano 4.697 tijela: 4.006 je identificirano, pa se zna da je iz
ovih jama smrti izvaĊeno i 136 djece, kao i 314 ţena…
335
O autoru
Jasmin Odobašić je roĊen u Prnjavoru 1952. godine. Prije rata je radio više pravnih poslova, a
1992. godine u Prnjavoru ga zatjeĉe rat te biva zatoĉen u logor u kojem je boravio dvije godine.
Imenovan je ĉlanom Drţavne komisije za traţenje nestalih. Ekspertni tim kojem je bio na ĉelu od
1996. do 2005. godine, pronašao je i ekshumirao više od 4.000 nestalih osoba. Ekshumacije je
radio i izravno za Haški sud, a dvaput je na
tom sudu svjedoĉio protiv optuţenih za ratne zloĉine (u sluĉajevima BrĊanin i Krajišnik). Ostat će
zabiljeţeno da je Jasmin jedini struĉnjak koji je ekshumirao ţrtve i hrvatske i srpske i bošnjaĉke
nacionalnosti u BiH.
Autora Jasmina Odobašića znamo po mnogim vaţnim zadacima, a jedan od njih je traţenje,
pronalazak i identificiranje ţrtava te procesuiranje poĉinilaca zloĉina. Odobašića poznajemo i kao
šefa Odjela za opće pravne i finansijske poslove Instituta za traţenje nestalih BiH. Ipak, ova je
knjiga nastala bez bilo kakve pomoći spomenutog instituta, jer je sva prikupljena dokumentacija
liĉno djelo autora ili nekih drugih institucija. Prije knjige ―Hiljadu grobnica u Bosanskoj krajini
1992–1995‖ Odobašić je objavio još jednu knjigu sliĉne tematike, pod nazivom ―Sjaj i bijeda
ekshumacija‖.
336
► Ne mogu razumjeti zašto naša drţava ni nakon 20 godina od Daytona nije napravila spisak
ubijenih ţrtava rata? Ovo je vaša izjava u jednom od mnogobrojnih intervjua koje ste dali
povodom izlaska iz štampe knjige ―Hiljadu grobnica u Bosanskoj Krajini‖.To pitanje i mene
proganja nekih dvadesetak godina.Moţete li dati /ponuditi neka vaša zapaţanja o tome?
Jasmin Odobašić: – Odgovor na ovo pitanje teško je dati, jer se zapravo i ne vidi racionalan razlog
zašto ţrtve nisu popisane. Zapravo tu i ne postoji normalan odgovor, ako u pitanju nisu zle
namjere da se prikrije stradanje Bošnjaka.Svaka normalna drţava po okonĉanju sukoba prvo
popiše ţrtve, a u našem sluĉaju to nije uraĊeno ni 20 godina poslije Dejtona.Danas ima ima vrlo
malo Bosanaca ili ih zapravo i nema koji znaju koliki je taĉan broj poginulh ili ubijenih u Bosni i
Hercegovini u vrijeme agresije 1992-1995. godine.
Ako to neznaju obiĉni ljudi neshvatljivo je da to neznaju ili neće da znaju historiĉari, profesori,
politiĉari, novinari, a posebno ,,nauĉne institucije― koje su od Dejtona do danas potrošili ogromne
novce, a popis nisu napravile.
– Znajući da do danas 20 godina poslije Dejtona niko nije objavio taĉne evidencije : o ukupnom
broju ubijenih,nestalih osoba, o broju do sada pronaĊenih, o broju još uvijek nepronaĊenih osoba,
spiskove do sada naĊenih grobnica, ţena, djece …
Sjetio se ja Meše Selimovića i njegove poruke : ,,da svi ostavimo pero i mastionicu za svjedoka― i
to je jedan od razloga što sam saĉinio ovu knjigu.
Postavimo sami sebi pitanje kakva je mogla da bude sudbina naše tuţbe pred MeĊunarodnim
sudom u Hagu, Kriviĉnim tribunalom ili drugim institucijama ako smo im po njihovim zahtjevima
za spiskovima dostavljali te spiskove nekompletne, netaĉne ili sa naznakom ,,oko …‖ ubijenih.
Naša draga Bosna je zemlja apsurda. U njoj su prvo popisivali materijalne stvari: srušene ili
oštećene kuće, uništene automobile, polupane prozore, opustošene vikendice, odvedenu stoku, a
nikad nisu popisali ljude.
Kada IDC i gospodin Mirsad Tokaĉa uloţe ogroman napor i prikupe oko 100 000 ubijenih ljudi
naĊu se na brisanom prostoru, pretrpe napade i od drţave i ljudi koji sebe nazivaju nauĉnicima,
demografima i sliĉno.. upravo onih koji su bili plaćeni i morali da završe ovaj posao. Pozivaju se
na nenauĉan pristup, nekompletnost podataka itd. Postavljam pitanje: je li lakše dovršiti spisak
IDC-a u kome po mojoj procjeni fali oko 20% ţrtava ili nas ostaviti bez ikakvih podataka?
Bolje je imati bilo kakav spisak nego doći u situaciju da se poĉne licitirati sa brojem kao npr. sa
Jasenovcem. Jasenovac jeste najveće stratište Srba, ali upravo zbog nedostatka spiskova zavisno
337
od toga ko govori Srbi ili Hrvati procjene se kreću od 70 000 do 700 000 ţrtava
Srba,Jevreja,Cigana, a nauĉno dokazanih 1400 Bošnjaĉkih ţrtava niko i ne pominje.
► Kako ste došli na ideju da napravite jedan ovakav projekat – jednu ovako kompleksnu knjigu?
Jasmin Odobašić: – Svjestan da se u Bosni i Hercegovini crna historija preĉesto,ponavlja:

– da se vrlo malo ljudi studiozno bavi rezultatima agresije na BiH,
– da nam milioni relevantnih dokumenata trunu po kojekakvim podrumima, ormarima,tavanima,
poĉesto samo za to da ih ne bih objavio, onaj drugi
– znajući da se zbog liĉnih sujeta ovakva knjiga moţe objaviti samo bez uĉešća i dokumentacje
institucija koje su formirane i plaćene da dokazuje istinu.
Razlog za pisanje ove knjige je i ĉinjenica da su u Bosanskoj krajini i Hrvati ţrtve istog agresora,
poĉesto pronaĊeni u posebnim ili zajedniĉkim grobnicama sa Bošnjacima što zauvijek ukazuje na
predratni duh.Toleranciju i suţivot i istu sudbinu. Završili su u zajedniĉkim grobnicama kao što su
i ţivjeli, a to je upravo ono, što je agresor ţelio da uništi.
Razlog za pisanje ove knjige je i ĉinjenica da nam se svakodnevno poput kukavĉijeg jajeta u ruke
,,stavlja‖ gumica koja briše ponajviše našu Bošnjaĉku istinu, a sve u stilu zaboravite nedavnu
prošlost radi vaše budućnosti. Kao da je moguće budućnost graditi na laţnim ĉinjenicama o
prošlosti.
Razlog za pisanje ove knjige je i ĉinjenica da se u Bosni stalno nudi neka uvozna laţna vaga koja
uvijek izmjeri kako su ovdje eto svi podjednako krivi i što je još gore podjednako odgovorni što je
naravno besmislica.
Da nisam shvatio koliko je za Bošnjake opasno gotovo pogubno svakodnevno ponekad i
nemoralno pozivanje na zaborav i oprost prije dobijanja istine i pravde ne bih ja još dugo u ruke
uzeo pero i mastionicu za svjedoka.
Zar nije bilo sramotno i ljudski neprihvatljivo traţiti od Krajiških majki Have Tatarević i Halime
Ibrahimagić da jedna zaboravi šest ,a druga pet ubijenih i sakrivenih sinova. I muţeve sa kojima
su tu djecu rodile.
A jedna je ĉekala 15 ,a druga 22 godine da im se djeca naĊu i ukopaju.
Ova knjiga je odbrana od zaborava tih licemjernih kvazimirotvoraca i njihovih djelovanja koje nas
vodi u nestanak.
Znao sam da će knjiga srušiti laţi prije svega Srpskih politiĉara o navodnim nestalim, a ,,ţivim‖
osobama na biraĉkim spiskovima, o onima koji kao…tajno ţive širom svijeta, a nikad se nikom ne
javljaju i sliĉno.
Ja sam znao da će ova knjiga u potpunosti razbiti glupost koju desetljećima naturaju prvo strani,a
potom domaći kvazimirotvorci i kvazifilozofi u stilu ,, Tamo u onoj Bosni i Hercegovini treba
miriti sve sa svima, svakog sa svakim‖.
Ova knjiga svojim sadrţajem i podacima glasno poruĉuje:,,Gospodo u Bosni, a tako i u Krajini ne
treba miriti sve sa svima,treba miriti tu ţrtvu genocida i izvršioca genocida.‖
Gledajući ove razloge moramo se zapitati koliko smo u ovom trenutku daleko od kolektivne
amnezije i od novog genocida.
► Moţete li nam navesti neke od rezultata vašeg istraţivaĉkog rada?
Jasmin Odobašić: – Dana 27. 7. 1994. sa porodicom sam razmjenjen na Vlašiću iz srpskih logora.
Već 1. 10. 1994. imenovan predsjednikom Komisije za razmjenu ratnih zarobljenika pri
Ministarstvu odbrane BiH, gdje sam radio do 30. 3. 1996. kada sam imenovan u Drţavnu
komisiju za traţenje nestalih pa u Federalnu komisiju za nestale pa sve do danas u Institut za
nestale osobe BiH. što znaĉi da sam u procesu traţenja 21 godinu .
U periodu od 1996. do 2004. ekspertni timovi sa kojima sam radio pronašli su i ekshumirali više
od 4 000 nestalih osoba.
338
Ekshumirao sam velike grobnice Stari Kevljani (456 tijela), Jakarina kosa (373 tijela), Hrastova
glavica (126 tijela), Lisac (54 tijela) Tomašica (24 tijela) uĉestvovao u ekshumacijama 16
prirodnih jama dubine do 80 m, iz kojih je izvaĊeno više od 500 tijela.
Radio sam prve ekshumacije u susjedim drţavama Srbiji i Hrvatskoj (Sremska Mitrovica 122
tijela i Cetingrad 6).
Uvidom u sudske zapisnike date u knjizi ‖Hiljadu grobnica u Bosanskoj krajini‖ sve ovo je lahko
provjeriti.
Zbog najboljih rezultata u traţenju nestalih 18.11.2004 pa sve do danas povuĉen sam u kancalariju
i nije mi dozvoljeno da pronaĊem nijedno tijelo. Istovremeno je rasformiran i tim sa kojim
sam radio.Oni koji su to uradili postigli su cilj proces traţenja u Krajini sveden je na minimum.
U julu 2007. imao sam tri referata na meĊunarodnom kongresu IAGAS-a u Sarajevu. Govorio na
otvaranju kongresa MeĊunarodne asocijacije istraţivanje genocida IAGS od 3. do 12. jula 2007.
u Sarajevu.
Ekshumacije 22 radio direktno za Haški tribunal.
Dva puta protiv ratnih zloĉinaca (BrĊanin, Krajišnik) direktno svjedoĉio u Tribunalu.
Jedini u BiH ekshumirao i muslimanske i srpske, hrvatske i ostale ţrtve iskljuĉivo iz osjećaja
humanosti.
Na poziv Jevrejskog muzeja holokausta i Fintboone univerziteta u Sent Luisu odrţao pet tribina o
genocidu u BiH.
Pri radu na traţenju nestalih kontaktirao sa stotinama ĉlanova porodica nestalih osoba, svjedocima
zloĉina, a ponekad i sa izvršiocima zloĉina.
Bio sam ĉlan Komisije za utvrĊivanje sudbine komandanta odbrane Ţepe pukovnika Avde Palića.
Pronašao i ekshumirao njegovo tijelo 12. 11. 2001. godine.Tada se utvrdila bruka da ICMP nije
osam godina izvršio identifikaciju i da je tijelo leţalo u prosekturi u Visokom.
Zbog ovog sluĉaja velikih negativnosti,malverzacija,namjerne opstrukcije i razvalaĉenja procesa
traţenja nestalih i grešaka u identifikaciji, objavio sam knjigu ‖Sjaj i bijeda ekshumacija‖ koja je
dovela do toga da se poĉnu otklanjati neke od ovih negativnosti.
Zbog ove knjige i ĉinjenice da je sluĉaj Avdo Palić potvrdio sve navode iz nje ĉelnici Instituta i
ICMP u montiranom procesu daju mi otkaz – optuţba verbalni delikt !!!
Kao i uvijek u ţivotu montaţe i laţi se razbijaju od istinu pa se to desilo i ovaj put. Sud Bosne i
Hercegovine donio tri presude u moju korist kojima sam vraćen u Institut i nastavlo borbu protiv
,,prodavaĉa magle― i dokazivanju istine o agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Rezultat toga je i ova
knjiga.
► Prema istraţivanju koje ste proveli, koji su veći problemi i izazovi s kojima se bore ljudi koji
su preţivjeli genocid u Bosni i Hercegovini?
Jasmin Odobašić: – Pored svih egzistencijalnih problema , napada, prijetnji,
ubistava,premlaćivanja,diskriminacije u svim oblicima,ovi ljudi sreću se i sa drugim. Jedan od
najteţih problema ovih ljudi je ĉinjenica da ni 20 godina od Dejtona mnogi od njih još uvijek nisu
pronašli svoje najmilije . U ratu je najveći broj onih koji nestaju mimo vlastite volje, a najĉešće
nestanak neke osobe istovremeno znaĉi i njenu smrt.
Problem nestalih osoba je jedan od najvećih u poslijeratnoj Bosni i Hercegovini i sa moralnog,
ljudskog, a posebno politiĉkog aspekta. Zato i ĉudi što je ovo pitanje koje je za porodice nestalih
najvaţnije u ţivotu, sa aspekta odnosa pojedinaca i institucija apsolutno marginalizirano.
Institucije se zavisno od potreba ĉesto pojave sa podatkom da u Bosni i Hercegovini fali još ,,oko―
8 000-10 000 nestalih osoba. Ako bi svakog od tih nestalih osoba traţilo ili ţalilo samo po 4 ĉlana
porodice onda je to 40 000 ljudi koji svake sekunde,minute,sata,dana,mjeseca,godine… ţale i
ĉekaju. A oni ĉesto kaţu da je neizvjesnost i ĉekanje gore od istine da je njihov najmiliji ubijen.
Ĉesto se ţelje ovih ljudi svode samo u dvije. Da naĊu svog nestalog i da mu mogu uputiti molitvu.
339
Svaki politiĉar koji priĉa o dobrim rezultatima u procesu traţenja pokazuje samo licemjerje i
cinizam prema ovim porodicama. Ko moţe ovim ljudima priĉati o dobrim rezultatima kad je od
Dejtona do danas za 20 godina. pronaĊeno tek 2/3 nestalih. Budućnost je još i gora. U poslednje
2-3 godine pronaĊe se oko 200 tijela godišnje što znaĉi da će se preostalih 10 000 nestalih traţiti
narednih 50 godina. Kome će se traţiti kad je smrt svakodnevno brţa od ţelje ţivih za
pronalaskom njihovih nestalih.
► Koliko se ţivot Bosanaca koji su prošli traumu rata poboljšao i da li ti ljudi ţive,ako se moţe
tako reći, imalo opuštenijim i sretnijem ţivotu?
Jasmin Odobašić: – Odgovor na ovo pitanje će dobiti svako onaj ko zna gledati, a da ne mora
ništa pitati.
Dovoljno je proći kroz naše bosanske gradove.Toliko nam ljudi bjeţe od ,,dobra „ koje su dobili
poslije genocida da su nam gradovi prazni. U gradovima Federacije u noćnim satima ponekog od
tih ljudi i sretneš, a u RS ne srećeš nikoga. Prisjetimo se samo 1996, 97,98: nove raznobojne
fasade u većim gradovima gutale su milione,a povratniĉke kuće ni danas nemaju najobiĉnijeg
krova. Neki od tih ţrtava imaju sreću da smo im pronašli njihove nestale pa mogu da uĉenjem
fatihe bar malo smire dušu,a onda se poĉesto vraćaju u crnu svakodnevnicu i ĉekaju nove izbore
kada će ih se politiĉari sjetiti doći da kupe njihov glas za kravu,ovcu,koku, frezu i nešto sliĉno.
Uţasno se osjećam kada doĊem u sredine gdje sam nekada traţio nestale potraţim ljude koji su
tada bili sa mnom i pomagali mi i utvrdim da je najveći broj njih ili pod zemljom ili razbacani od
Kanade do Novog Zelanda. U to vrijeme npr. u Kozarcu je bilo 24 000 povratnika,a sada ih nema
ni trećina.
Kakav to spokojan ţivot mogu imati ljudi koje u RS svakodnevno napadaju,skrnave
dţamije,sijeku šume otimaju jezik, ubijaju nacionalne osobenosti, a u Federaciji ih se sjete samo
pred izbore.
► Knjiga ―Hiljadu grobnica u Bosanskoj Krajini 1992.-1995.‖ je poziv svima koji su u
mogućnosti da na isti naĉin pomognu da se sazna istina o genocidu izvršenom u Sarajevu, Foĉi,
Višegradu, Brĉkom, Bijeljini, Zvorniku, Bratuncu, Nevesinju, Kalinoviku i brojnim drugim
gradovima u kojima se traga za brojnim ţrtvama.
Po vama zašto nema više takvih knjiga i zašto se mnogi dogaĊaji prepuštaju zaboravu?
Jasmin Odobašić: – Ja sam saĉinio trajnu istinu o genocidu u rodnoj mi Bosanskoj krajini.
Pozivam sve koji to znaju i mogu da se potrude i izdaju knjige da svoje istine o genocidu dobiju i:
Sarajevo i Foĉa i Višegrad i Zvornik i Brĉko i Rogatica i drugi gradovi. Kada to budemo uradili
dobit ćemo bitku sa onima koji negiraju lako dokaziv genocid u cijeloj Bosni i Hercegovini i
svode ga samo na neke lokalne sredine.
Nama Bošnjacima treba biti jasno da je genocid u Srerenici davno dokazan i kroz presude Krstiću
i drugim zloĉincima i kroz MeĊupresudu ratnom zloĉincu Slobodanu Miloševiću i niz drugih
presuda. To fakat koji niko ne moţe i nesmije negirati. Nema potrebe dokazivati već dokazano.
Ono što nama treba je to da ukazujemo na genocid u cijeloj Bosni i Hercegovini koji nije teško
dokaziv. Naravno prepreka su nemoralni stranci i njihovi domaći konvertiti koji su progutali
kukavĉije jaje da je bio genocid samo u Srebrenici i ne ĉine ništa da se on dokaţe i u drugim
krajevima.
Jeli teško dokazati genocid u Prijedoru gdje je po popisu iz 1991 bilo 44 000 Bošnjaka ,a 1997 po
podacima iz Tribunala 393 Bošnjaka. Jeli teško dokazati genocid u Kljuĉu gdje je 1991 Bilo 17
714 Bošnjaka, a 1995 godine 1211. Jeli teško dokazivati genocid u Sarajevu gdje je ubijeno 12
000 ljudi. Zato pozivam ljude da se zbog budućnosti svoje dijece izbore za istinu.
► Imate li u planu publikovati nove projekte?
340
Jasmin Odobašić: – Ako mi dragi Bog podari zdravlja i snage moja ţelja bi bila da se na osnovu
knjige Hiljadu grobnica u Bosanskoj krajini saĉini njen svojevrstan nastavak u smislu da se na
osnovu nje naprave skice tih 1132 grobnice za svaki grad posebno (20 gradova) i zajedniĉku skicu
za cjjelu Bosansku krajinu. Masovne, zajedniĉke i pojedinaĉne grobnice bi se ucrtale u razliĉitim
bojama i oznakama. Sve te skice pohranile bi se u istorijskim zavodima, nauĉnim ustanovama
bibliotekama, opštinama, udruţenjima logoraša. porodica …
Sve općinske i vlada USK mogle bi ii morali bi zbog istorije i budućnosti na sve ulaze u gradove i
Kanton postaviti ogromne panoe sa ovim skicama. Danas niko nemoţe ući npr u stari grad
Dubrovnik, a da na svim ulazima ne primjeti, pogleda, proĉita takve panoe. Dubrovaĉko stradanje
je hiljadu puta manje od stradanja Bosanske krajine ,ali nam poruĉuje kako se mora poštovati i
jedna ţrtva kao i hiljade.
Ovaj projekat uz moje uĉešće bi mogla da napravi grupa studenata koji znaju preraĉunavati
koordinate i unositi ih u karte. Naravno trebalo bi izaći na teren i dopuniti ovih dvjestotunak
koordinata koje fale u knjizi.
Kada bih mogao Danas bih pisao o mrvicama pravde koje su nam je udijelili Ujedinjene
nacije,Evropska unija,Haški tribunal, susjedne drţave i neke druge institucije.
341
design:Kenan Sarač
342
GDJE SU NAŠI NAJMILIJI (2. dio)
GDJE SU NAŠI NAJMILIJI (2. dio)

Prošlo je 27 godina, a za nas nisu prošle.
Za nas je i sada '92. godina i sada su nam prijetnja oni Srbi koji ne daju da obilježimo mjesta na kojima su nas
ubijali. Mi još uvijek tražimo kosti naših najdražih. Oni ne žele da govore o tome. Ali, mi smo tu da pričamo...
Grad Foča još uvijek nije u stanju suočiti se sa zločinima iz 1992.godine. Ko je i od koga je oslobodio Foču? U
čije ime je ubijeno 3.000 civila? Ko je i u čije ime silovao djevojčice od 11 i 12 godina? Ko je i u čije ime silovao
preko 600 djevojčica,djevojaka,žena,nena? Gdje su ubijeni-nestali Fočaci za kojima se još uvijek traga? Gdje
je 627 nestalih? Gdje smo to danas? Kakva je bududnost koja se temelji na lažima i zločinima iz prošlosti?
343

GDJE SU NAŠI NAJMILIJI - 2. Dio PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

GDJE SU NAŠI NAJMILIJI - 2. Dio PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GDJE SU NAŠI NAJMILIJI (2.

Dodala je da posmrtni ostaci još nisu pronaĊeni.

Posted on Novembar 15, 2017 · 1 komentar

Da se nikada ne zaboravi genocid u Foĉi

masovna grobnica na lokalitetu Mazoĉe

masovna grobnica na lokalitetu Miljevina – Tuneli

masovna grobnica na lokalitetu Patkovina

masovna grobnica na lokalitetu Površinski kop Rudnik mrkog uglja Miljevina

masovna grobnica na lokalitetu Previla

lokalitet Sastavci u Foĉi

masovna grobnica na lokalitetu sela Kosman

masovna grobnica na lokalitetu Trošanj 2

Posted on Juli 27, 2017

Ĉudan je grad Foĉa.

FOĈA 1992. : BOLNO PODSJEĆANJE NA GENOCID

[28] Partisans: War in the Balkans 1941 – 1945

fotografije: flickr ekranportal13/fb PutnikNamjernik

Posted on Juni 30, 2017

Srbi su sami sebi pucali u sljepooĉnicu, sami su sebi prosuli mozak.

priredio : Kenan Saraĉ, Sarajevo,30.06.2017.

…. Ubili su me nebrojeno puta. Ubijali su me planski, sistematski i organizovano u kratkim

Ubijaju me ponovo zaboravom i negiranjem…

U Vlasenici me ubiše i prisilno protjeraše 14 030 puta.

U Brĉkom me ubiše oko 3 000 puta.

O majci sam saznala da je zapaljena u kući nedaleko od mjesta gdje je ranjena… I

Grad Foča nije u stanju suočiti se sa zločinima iz 1992.

Posted on Mart 5, 2017 · 15 komentara

―MeĊu 22.500 identificiranih ţrtava više od 600 su maloljetnici‖, kaţe Ĉengić.

Ĉengić podsjeća da su posmrtni ostaci pronaĊeni u masovnim i pojedinaĉnim grobnicama,

Po njenim rijeĉima, najveće masovne grobnice pronaĊene su na podruĉju Donjeg Podrinja. U

―Kako vrijeme odmiĉe smanjuje se broj i pouzdanost informacija o potencijalnim pojedinaĉnim i

Po njenim rijeĉima, trenutno MeĊunarodni komitet crvenog krsta/kriţa istraţuje dokumentaciju

fotografije: flickr ekranportal13

Silovanje kao ―kolateralna šteta‖!

U Foĉi je 9. oktobra 2004 u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava rs odrţana

Tuţne foĉanske priĉe : Suad (Mustafe) Dervišević

Odveden je sa osamdesetak zatvorenika na put bez povratka.

Posmrtni ostaci ekshumirani su u jami Piljak kod Foĉe.

―Gospodine Mašoviću, ţelim da te obavijestim da je ‗92. godine u jamu Piljak baĉeno 80

izvor:DANI br. 210, 15.jun 2001.

Posted on Novembar 29, 2016 · 11 komentara

vidi više na:

Posted on Oktobar 27, 2016

Posted on Oktobar 22, 2016

Posted on Oktobar 21, 2016 · 31 komentar

Bošnjacima nedostaje više samopoštovanja i hrabrsti a Srbima da se odreknu Njegoša, Pavla

STRADANJE FOĈAKA 1992. – 1995.

Na ţalost, za nekima se još uvijek traga. BARATA SE CIFROM OD 800, A VJEROVATNO I

Uz Dan nestalih 30.08. : U BiH se traga za više od 7.000

U Bosni i Hercegovini se traga za više od 7.000 nestalih osoba – kazala je

– Više od 3.000 ekshumiranih posmrtnih ostataka nije identificirano i nalazi se u 11 centara za

– Sigurno je da postoje na desetine neotkrivenih masovnih grobnica i stotine pojedinaĉnih, ali u

Podsjeća da je masovna grobnica na smetljištu u Kozluku, na podruĉju Zvornika, otkrivena u

– U ovim objektima nalazi se oko 3.000 neidentificiranih posmrtnih ostataka – istiĉe

Podsjeća da se klasiĉna metoda primjenjivala do 2001. godine i na temelju ove metode

– Ukoliko je ekshumirana osoba pogrešno identificirana klasiĉnom metodom i ukopana pod

U narednom periodu planirano je da se uzmu uzorci krvi i od porodica koje su identificirale

U Centalnoj evidenciji nestalih osoba vode se registri otvorenih i zakljuĉenih sluĉajeva.

30.08. – DAN NESTALIH – /ĉitaj: DAN UBIJENIH/ (foto)

Uz Dan nestalih 30.08. : U BiH se traga za više od 7.000 nestalih osoba

Posted on August 9, 2016

U toku je Kampanja prikupljanja krvnih uzoraka za identifikaciju.