NESTACIONARNI PRENOS TOPLOTE

Dosad smo vie puta naglasili tenju da se u industrijskim uslovima procesi izvode kontinualno, to obezbeuje jeftiniju i sigurniju proizvodnju. To, meutim, zahteva da se sve faze procesa ili veina njih odvijaju u stacionarnom reimu. Naalost, odreene operacije se zbog prirode materijala koji se obrauje ne mogu izvesti na taj nain. Tu spadaju naroito operacije hlaenja i smrzavanja, odnosno odmrzavanja mesa (u trupovima, polutkama, komadima) i termika obrada (pasterizacija, sterilizacija) konzervi. S obzirom da su pobrojane operacije od naroitog znaaja za higijenu i tehnologiju namirnica, ovde e biti izneti neki principi nestacionarnog prenosa toplote, iako samo u osnovnom vidu. Problem nestacionarnog prenosa toplote postaje jasniji kroz razmatranje tipinog procesa termike obrade konzervi od mesa, kvalitativno prikazanog na slici 75. Same konzerve, smetene u odgovarajue kontejnere (korpe), nalaze se u autoklavu koji se puni vodom i zagreva vodenom parom povienog pritiska, tako da se toplota na konzerve prenosi preko okolnog medijuma vode. Na slici 75 je sa tm oznaena temperatura vode, pri emu se uoava period zagrevanja, period toplotne obrade i period hlaenja, dok kriva tc predstavlja temperaturu u termikom centru konzerve, u tzv. hladnoj taki koja je esto bliska njenom geometrijskom centru. Upadljivo je da temperatura konzerve konstantno zaostaje za temperaturom okolnog medijuma, pri emu oblik krive tc zavisi od niza faktora, kao to su oblik i veliina konzerve, priroda njenog sadraja, postojanje ili odsustvovanje cirkulacije okolnog medijuma i drugih. Za ispravnu primenu principa higijene i tehnologije mesa je, meutim, od izuzetne vanosti podatak koliko je koja temperatura delovala na sadraj konzerve jer od toga zavise kako higijenska ispravnost, tako i kvalitet proizvoda. Pri nestacionarnoj razmeni toplote izmeu okolnog fluida i tela se susreemo sa sloenim mehanizmima: konvekcija kroz okolni fluid, prelaz toplote sa ili na spoljnu povrinu tela, i prenos toplote izmeu povrine i centra (hladne take) tela koji moe biti isto konduktivan ako je telo vrsto ili konduktivnokonvektivan ako je telo poluteno ili teno. Bez obzira na oblik, taka u kojoj e se temperaturne promene najkasnije zapaziti (hladna taka) nalazi se u blizini centra, ose ili sredinje ravni tela, dakle na mestu koje je najudaljenije od njegove spoljne povrine kroz koju Slika 75 se toplota razmenjuje. Imajui ovo u vidu, stvarni oblik tela se aproksimira pravilnim geometrijskim formama ploom, cilindrom, sferom, kako bi se razmatranja pojednostavila, a dobijeni zakljuci uoptili preko primene kriterijalnih jednaina.

126

NESTACIONARNI PRENOS TOPLOTE

Za nestacionaran prenos toplote su karakteristini sledei bezdimenzioni kriterijumi toplotne slinosti: t t0 = c t c0 t 0 bezdimenziona temperatura, gde je tc temperatura u centru, osi ili sredinjoj ravni tela; tc0 je tc na poetku procesa, a t0 je temperatura okoline; a Fo = 2 kriterijum Fourriera (Furijea) ili bezdimenziono vreme, gde predstavlja vreme; karakteristinu linearnu dimenziju tela, pri emu je: a=

koeficijent temperaturne provodnosti koji karakterie termike osobine tela, u kome je termika provodljivost; c specifina toplota, a gustina tela; i Bi = kriterijum Biota (Bioa) koji karakterie uslove prelaza toplote na spoljnoj povrini tela, gde je koeficijent prelaza toplote. Komentar: Poto su geometrijska tela pomou kojih se stvarna tela modeliraju simetrina i problem nestacionarnog prostiranja toplote je simetrian, pa se za karakteristinu linearnu dimenziju tela bira poludebljina (ploe), ili radijus (cilindra, odnosno sfere). Zavisnost temperature centra tela od vremena se sada moe iskazati kriterijalnom jednainom tipa:

= f (Fo, Bi )
iji se konkretni oblici mogu nai u odgovarajuim prirunicima. Na slici 76 je prikazana takva zavisnost za tela razliitih oblika pri jednakim uslovima prelaza toplote na povrini (Bi=const.), odakle se odmah uoava vana injenica da centar tela utoliko bre reaguje promenom temperature, ukoliko je vei odnos njegove spoljne povrine i zapremine.

Slika 76

NESTACIONARNI PRENOS TOPLOTE

127

Vrednosti ovog odnosa za tela sa slike 76 nalaze se u sledeoj tabeli. Odnos povrine i zapremine tela sa slike 76 Beskonana ploa, poludebljine Beskonana kvadratna greda, debljine 2 Beskonaan cilindar, radijusa Kocka, ivice 2 Cilindar, prenik=visina=2 Sfera, radijusa 1/ 2/ 2/ 3/ 3/ 3/

Karakteristian je isti odnos povrine i zapremine za tela kod kojih ne dominira nijedna dimenzija, odnosno, kod kojih dominiraju jedna ili dve dimenzije. Raspodela temperature u samom telu, meutim, zavisi od kriterijuma Bi, za koji je gore predpostavljeno da je konstantan. Pogodno je da na primeru beskonane ploe koja se hladi u fluidu temperature t0 razmotrimo dva karakteristina sluaja (slika 77).

Slika 77 a) Bi>100 Ovo je sluaj kada je prelaz toplote s povrine tela na fluid mnogo bri od dovoenja toplote iz unutranjosti tela na povrinu. Provoenje kroz plou predstavlja praktino celokupan toplotni otpor tako da menjanje uslova prelaza toplote na povrini nema nikakvog uticaja na brzinu hlaenja. Hlaenje se moe ubrzati samo snienjem temperature fluida (poveanje pogonske sile) ili smanjenjem debljine ploe (poveanje odnosa povrine i zapremine). b) Bi<0,1 Prenos toplote kroz plou je mnogo bri od prelaza toplote sa spoljne povrine na fluid tako da je u svakom trenutku temperatura u svakoj taki ploe praktino jednaka. Brzina hlaenja se moe poveati ili smanjenjem debljine ploe ili, efikasnije, brom cirkulacijom fluida du povrine, to ubrzava prelaz toplote na fluid. Realni sluajevi se nalaze izmeu dva opisana granina sluaja. Tako se na proces hlaenja u optem sluaju, moe uticati:

128

NESTACIONARNI PRENOS TOPLOTE

promenom temperature medijuma; regulisanjem cirkulacije fluida; izborom debljine ploe. Potpuno analogno razmatranje vai i za cilindar, odnosno za sferu. Kod realnih tela, meutim, ovi principi mogu posluiti samo kao polazna teorijska osnova. Na primer, govei trup se shvata kao cilindar, ali se stvarna brzina njegovog hlaenja mora izmeriti eksperimentom. To pogotovu vai za termiku obradu konzervi iji je sadraj esto u termikom pogledu nedovoljno definisan, pa se stoga pri pasterizaciji ili sterilizaciji kontrola temperature vri rutinski stalnim praenjem preko termopara zabodenog u centar konzerve. Pomenimo jo da se gornja razmatranja znatno komplikuju u situacijama kada tokom razmene toplote dolazi do promene faze u telu, kao to je sluaj kod procesa smrzavanja ili odmrzavanja mesa. Obrazovanjem leda se oslobaa, a pri njegovom topljenju apsorbuje znatna koliina toplote, to se odraava ne samo na oblik krive hlaenja, ve i na ukupno trajanje procesa. Termoizolacioni materijali U odeljku o provoenju toplote smo ve prikazali vrednosti termike provodljivosti razliitih materijala i ukazali na osnovne karakteristike onih materijala koji se uslovno nazivaju termoizolacionim. Praktino korienje ovih materijala u pogonima prehrambene industrije za izolaciju cevi, aparata, zidova hlaenih prostorija, itd. namee, meutim, jo niz zahteva. Shodno tome, neki hipotetiki optimalan izolacioni materijal treba da poseduje sledee karakteristike: nisku toplotnu provodljivost; nisku zapreminsku masu; nizak toplotni kapacitet; laku obradivost; visoku mehaniku vrstou; trajnost; nepropusnost za vazduh i vodenu paru; netoksinost; nezapaljivost; ekonominost. Pobrojani parametri se nalaze u takvoj komplikovanoj meusobnoj vezi da nije mogue unapred odabrati najbolji materijal, ve je za svaki konkretan sluaj potrebno izvriti celovitu analizu. Ve je pomenuto da su termoizolacioni materijali uglavnom porozna tela jer su mehurii vazduha koji su u njima imobilizovani glavni nosioci toplotnog otpora. Takvi materijali mogu biti oblikovani u ploe presovanjem sitnih poroznih estica (npr. plute) ili su u obliku praha, namenjenog za nasipanje izmeu dva sloja zida (npr. drveni opiljci). to je nia gustina takvog izolacionog sloja i to su sitnije estice koje ga obrazuju, termoizolaciona svojstva su bolja. Naravno da sniavanje gustine nasutog sloja ili presovane ploe ima svoje granice jer mehanike osobine takvog materijala naglo opadaju i on postaje potpuno neupotrebljiv za ugradnju. Termoizolacioni materijali se prema svom poreklu mogu podeliti u vie klasa: Materijali biljnog porekla: pluta, drveni opiljci, strugotina, opiljci drvenog uglja. Ovi materijali su jeftini, osim plute koja, meutim, ima izuzetna termoizolaciona svojstva. Svi se mogu primeniti u obliku nasutog sloja unutar dvostrukog zida, ali se to izbegava jer je sloj mehaniki nestabilan i

NESTACIONARNI PRENOS TOPLOTE

129

usled upijanja vlage se vremenom slee. Stoga se presovanjem uz dodatak veziva od njih obrazuju ploe koje se lako obrauju i lako postavljaju. Osnovni nedostatak ovih materijala je zapaljivost. Materijali mineralnog porekla: staklena vuna, azbestna vlakna i razne porozne industrijske ljake. Mogu se koristiti u obliku nasutog sloja i u obliku presovanih ploa. Nezapaljivi su, jeftini i dobri izolatori. Montaa je oteana iz zdravstvenih razloga (silikoza, azbestoza), a kad su u sloju, sleu se usled upijanja vlage. Za azbest je utvreno da ima i kancerogeno dejstvo. Iz pomenutih razloga, ovi se materijali sve vie naputaju. Materijali sintetskog porekla: stiropor, moltopren, penuavi polivinilhlorid, itd. To su suneraste plastine mase koje se u procesu proizvodnje ekspandiraju: prilikom ovravanja, u njih se uduvava ili se u masi spontano generie gas koji se zadrava u obliku sitnih mehuria. Gotov proizvod tako zapravo predstavlja ovrslu penu plastine materije teorijski gledano, idealan izolator. Plastina masa ovde predstavlja samo vrstu matricu u kojoj su imobilizovani gasni mehurii. Stoga su ove mase veoma lake: kubni metar stiropora, na primer, ima masu od samo oko 30 kg. Izvanredni su izolacioni materijali. Njihova niska gustina i laka obradivost omoguuju jednostavnu ugradnju, njihova vodonepropusnost je prihvatljiva, ali im je glavni nedostatak zapaljivost, pri emu mnogi od njih obrazuju toksine gasove. Ve je pomenuto da mehanizam prenosa toplote zraenjem koji je u apsolutnom smislu dominantan tek pri visokim temperaturama, moe postati znaajan i pri niskim temperaturama ukoliko su drugi mehanizmi prenosa toplote efikasno suzbijeni. Takav sluaj upravo postoji pri izolaciji zidova hladnjaa, pa i o izolaciji od zraenja iz okoline treba voditi rauna. Pri tome se treba podsetiti da su tamna tela dobri apsorberi (i emiteri) zraenja, a svetla imaju osobine reflektora, tj, da upadno zraenje odbijaju (vraaju) u okolinu. Najbolji reflektori su bela, visokopolirana tela, naroito uglaane metalne povrine. Ova se osobina koristi tako, to se u dvostruki zid hladnjae smeta naguvana aluminijumska folija koja se po osobinama pribliava idealnom reflektoru. Na taj nain se svako zraenje koje iz okoline upada u hladnjau ovim slojem efikasno vraa u nju. Nedostatak aluminijumske folije je to je skupa, pa se ponekad u istom cilju umesto nje ugrauje tzv. izofleks, materijal koji se sastoji od vie slojeva guverirane i delimino slepljene tanke plastine folije. Reflektujue osobine ovog materijala su dobre, difuzija vlage kroz njega je praktino onemoguena, njegova ugradnja je laka, a sam materijal je jeftin.