ХИДРАУЛИКА - допунски задаци 1

Задатак 1. Кроз цевовод, приказан на слици 1, транспортује се уље густине   900 kg / m3 и

кинематичке вискозности   1 cm 2 / s. Цевовод се у тачки K грана тако да кроз гране протиче
Q1  Q3  7,85 l / s и Q2  31,4 l / s уља. Ако су бројни подаци: D1  D3  50 mm , D2  100 mm ,
D  200 mm , l1  l3  50 m , l2  40 m , l  20 m ,  v  6,41;  v1  7 ; H1  20 m , H 2  22 m и
H 3  24 m , одредити:
а) коефицијенте отпора вентила  v 2 и  v3 ,
б) натпритисак у пресеку m  m који обезбеђује дате протоке.
Локалне отпоре у коленима и тачки (рачви) K занемарити.

Задатак 2. Кроз мали отвор у бочном зиду суда, пречника d  76,2 mm, чија се оса налази на
дубини H  4,88 m испод слободне површине, истекло је, за време t  32,6 s, m  901 kg воде.
Путања млаза воде је таква да на њој лежи тачка М чије су координате у односу на тежиште
отвора xM  4,76 m и y M  1,22 m.
Одредити коефицијенте:  - брзине,  - протока,  - контракције и  - отпора услед оштрих
ивица, сматрајући да је ниво воде у суду константан.

Задатак 3. Отворени резервоар I подељен је на три дела преградама у којима се налазе мали
отвори површина a1 = 8,5 cm2, a2 = 16 cm2 и a3 = 7 cm2 са коефицијентима протока 1 = 3 =
0,62 и 2 = 0,64 (слика 2). Растојање између нивоа воде у првој прегради и отвора површине
попречног пресека a3 је H = 310 cm.
Одредити проток воде Q3 кроз отвор a3 и висине H1, H2 и H3 за случај устаљеног истицања.

Слика 1
 Слика 2

Слика 3

Решење задатка 1

а) Из израза за протоке налазе се одговарајуће брзине:

4Q1 4Q2 4Q1

v1   4 m/ s, v2   4 m/ s, v3   4 m/ s и
D12  D22  D12 

4 ( Q1  Q2  Q3 )
v  1,5 m / s ,
D2

при чему је са v означена средња брзина струјања воде кроз магистралу.

Вредности Рејнолдсових бројева су:

v1D1 v2 D2
Re1  Re3   2 000  Re , Re2   4 000  Re и
 
vD
Re   3 000  Re ,


на основу којих се закључује да је струјање у гранама 1 и 3 ламинарно, док је у грани 2 и

магистрали струјање турбулентно.
Коефицијенти отпора услед трења рачунају се по обрасцима:
 64 0,3164 0,3164
1  3   0,0320 , 2   0,0398 и   0,0427 .
Re 4 Re 2 4 Re

Ако се постави Бернулијева једначина за пресек m  m непосредно иза пумпе и излазе из

грана 1, 2 и 3:

v 2 pa  pm pa v12  l  v2  l 
   1  v1  1 1    v     gH1 ,
2   2  D1  2  D
v 2 pa  pm pa v22  l  v2  l 
   1   v 2   2 2     v     gH 2 ,
2   2  D2  2  D
v 2 pa  pm pa v32  l  v2  l 
   1   v 3   3 3     v     gH3 ,
2   2  D3  2  D

онда се, због једнакости левих страна прве и друге једначине, може написати следећа
једнакост

v12  l  v2  l 
1  v1  1 1   gH1  2 1  v 2   2 2   gH 2 ,
2  D1  2  D2 

одакле се налази коефицијент отпора вентила у грани 2

2g  v12  l   l 
v 2   1
H  H 2  1  v1  1 1    1   2 2  ,
v22  2g  D1    D2 

чија је бројна вредност

 v 2  20,63 .

Одузимањем треће једначине од прве, може се наћи коефицијент отпора вентила у

грани 3 као

2g  v12  l   l 
 v3   1
H  H 3  1  v1  1 1    1   3 3   2,09 .
v32  2g  D1    D3 

б) Из Бернулијеве једначине, постављене за пресек m  m и излаз из гране 1, налази се

тражени натпритисак

 v2  l  v2  l  
pm    1 1  v1  1 1    v    1  gH1   4,74 bar.
 2  D1  2  D  

Решење задатка 2:
С обзиром на параметарске једначине путање млаза:
gt 2
x  vt , y ,
2
време које протекне док делић течности дође у тачку М износи
 2y M
tM   0,4988 s,
g

па је стварна брзина истицања воде кроз отвор

xM
v  9,5429 m / s.
tM

Теоријска брзина истицања је

vt  2gH  9,7833 m / s.

Однос ових брзина даје коефицијент брзине, чија је вредност

v
  0,9754.
vt

Из израза за проток кроз отвор при сталном нивоу,

d 2 m
Q  a 2gH   2gH , Q ,
4 t

налази се коефицијент протока као

4Q 4m
   0,6198,
d 2
2gH td  2gH
2

те је коефицијент контракције млаза


  0,6354.

Како је
1
 ,
1 

коефицијент отпора услед оштрих ивица отвора износи

1
  1  0,051.
2

Решење задатка 3:

Вода претиче из прве у другу преграду услед разлике нивоа H1 у количини од

Q1  1a1 2gH1,
из друге у трећу протоком
Q2   2a2 2gH 2 ,

и из треће у атмосферу протоком

Q3   3 a3 2gH 3 .

Стационарност истицања захтева једнакост протока

Q1  Q2  Q3  Q.

Из израза за протоке могу да се одреде одговарајуће разлике нивоа

 Qi2
Hi  , i  1, 2, 3
 ai2  2g
2
i

које заменом у везу

H1  H 2  H 3  H
доводе до
Q2  1 1 1 
 2 2  2 2  2 2   H.
2g  1 a1  2 a2  3 a3 


Из добијене релације налази се тражени проток који износи

2gH
Q  2 495 cm 3 s  Q3.
1 1 1
 2 2  2 2
 a1  2 a2  3 a3
2
1
2

Са нађеном вредношћу за проток лако се одређују поједине висине као:

Q2 Q2 Q2
H1   114 cm, H2   30 cm, H3   166 cm.
2g12a12 2g 22 a22 2g32 a32